Gavrilo Vukovi

Kentaur.

Nauna fantastika

Biblioteka Kentaur*

Nauna fantastika

G avrilo Vukovi
SF G A LA K SIJA
Ilustracija na koricama

C h riss Foss
Urednik
Zoran ivkovi
Recenzent
Nataa Tanasijevi-Popovi
Oprema knjige
D ohrlio M . N iko li
Tehniki urednik
Seka Kresovi-Buneta
Izdava
IRO PROSVETA, O O UR Izdavaka delatnost
Beograd, 1989.

Za izdavaa
D obrica Vulovi, d ire k to r
tampa i povez
Beogradski izdavako-grafiki zavod
Beograd, Bulevar vojvode M iia 17
Tira 1.000

ISBN 86-07-00457-3

SF Galaksija
Priredio i preveo

Gavrilo Vukovi

PROSVETA
Beograd

Sadraj

Predgovor
7
Afirm acija jednog a n r a ...........................................
Kliford D. Simak
Drugo d e t in js t v o ...................................................
11
Rej Rasel
S o b a ............................................................................31
Robert Blok
asna r e ...................................................................35
Edmond Hamilton
Mrtva p l a n e t a ........................................................ 43
Mek Rejnolds i Fredrik Braun
Mrani in te r m e c o ................................................... 59
Roder Di
Nepoeljni s t a n a r ................................................... 69
Alan Nelzon
N a r a p o ja .................................................................. 77
Mek Rejnolds
Putnik kroz v r e m e ................................................... 85
Robert M. Lipsit i Tomas Roders
M ajstor r e i j e ........................................................ 91
Fredrik Braun
O r u je ........................................................................101
Robert F. Jang
Godine
...................................................................105
Klark Darlton i Robert Artner
Rat m a jm u n a ............................................................. 109
Alan Blok
Ljudi su d r u k iji........................................................ 129
Riard Metison
L e m in z i........................................................................131
Pol Anderson
F a u n ............................................................................135
A rtur Klark
Reklamna k a m p a n ja .............................................. 143
5

Teodor L. Tomas
28. d e c e m b a r................................................................149

Dek Luis
Ko

p la g ir a ? ................................................................ 153

Piter Kartur
M a g l a ...........................................................................161

Skot V. umak
Persefona i H a d .......................................................... 165

Voren Braun
Poslednji v a lc e r .......................................................... 189

Kliv Kartmil
O s k a r .......................................................................... 199

Herbert V. Franke
N a l o g .......................................................................... 205

V olt eldon
Lovci

...........................................................................209

Alan E. Ners
Dobar p a z a r ................................................................213

Juta Frit
Drutvo vanrednog s t a n j a ..................................... 219

Filip K. Dik
Varalica

..................................................................... 223

Vil Stenton
Barni

.......................................................................... 241

Rej Bredberi
D v o jn ik ...........................................................................245

S. Fauler Rajt
Oigledno s a m o u b is tv o .......................................... 257

Deni Plahta
U s k rs n u e ..................................................................... 261

M iriam Alen de Ford

Veliki k a v e z ................................................................263

Avro Menhetn
Loptica za k r i k e t ..................................................... 281

A rtur Feldman
M a te m a ti a ri................................................................287

Piter Filips
arobni b r o j a .......................................................... 291

Robert ekli
Pitaj tek da p i t a ..................................................... 293
6

Predgovor

Afirmacija jednog anra

Sa nastupanjem svemirske eire i pojavom novih,

revolucionarnih tehnologija (robotika, bioinenjerstvo, satelitske komuinikacije itd ) nauna fantasti
ka dobila je snaan podstrek. Postajalo je, naime,
sve evidentmije da njeni posiloniai nisu naprosto
dokoliani k oji fantaziraju, nego da njihove te
me i preokupacije, n jihove vizije i anticipacije ima
ju predznak ivotne stvarnosti. Imena Klarka, Asimova, Hakslija, Lema, brae Strugaoki i mnogih
drugih poela su da se izgovaraju sa sve veim uva
avanjem, a impozantni tirai njihovih dela svedoili su da je brojna italaka publika spremna da
ih prihvati. Jedan novi anr ulazio je kroz velika
vrata na pozornicu knjievne reci.
Tokom ezdesetih godina taj veliki talas rene
sanse SF-a zapljusnuo je i nae prostore. U pro
gramima izdavakih kua, do tada prilino rezervisainih prema svemu to je bilo van glavinog toka
literature, sve ee su se p oja vljivali nasilovi iz ob
lasti naune fantastike; pokrenuto je nekoliko veo
ma zapaenih edicija (N oliitova Za n im ljiva b ib lio
teka, Epohina Zabavna biblioteka, K entaur p o
izdavakom zavodu Jugoslavija); sve ee su se
oglaavali i domai autori sa svojim originalnim
delima; a pored toga sve vei b roj dnevnih i perio
dinih listova poinje da redovno ili povremeno
donosi naunu fantastiku. Neto je, ipak, nedosta
jalo: jedno glasilo koje bi bilo iskljuivo posve
eno novom anru, predstavljalo njegovu stalno
otvorenu tribinu, sluilo kao deurni relej komuni
kacije meu njegovim poklonicima.
Sa zadovoljstvom konstatujeim da sam bio jedan
od uesnika u realizovanju tog poduhvata.

Marta 1969. godine, kao urednik u N IP Duga,

pokrenuo sam K osm op lov magazin za kosmonautiku i naunu fantastiku. Hdbrid egzaktnosti i
fikcije, koncipiran manje-vie amaterski, i tipian
unda po svom likovno-grafikom ruhu, on je
biio podaleko od optim alnog reanja, ali je ipak
povrdo posao. itaoci (njih dvadesetak hiljada)
doekali su ga sa cveem: biilo je tu tapanja po
ramenu, dinamine korespondencije, dobrom amerne kritike, spontanog odziva na saradnju, a, dabo
me, i maloice sektake sujete, onako kako to ve
biva sa fan ovim a, ma k oje fele oni bili.
K osm op lov je izlazio dve godine (ukupno 24 bro
ja), a onda se napreac ugasio. Duga je dospela
u fimansiijiski pliak i morala se izvriti redukcija
nekom ercijalnih izdanja; domainska m etla us
put je poistila i K osm oplov, mada on, grenilk,
mije gubio pare, ali ih mije ni diobijao; a ko je jo
video vajdu od takozvane pozitivne nule? Nevera
prema ljubiteljim a naune fantastike nije, dabome,
nikoga opteretila mespokojem, i tako su and pono
vo ostali bez svog, makar i polovinog, glasala.
Ipak, K osm op lov n ije otiao sa scene ne ostaviv
i iza sebe nikakvog traga. N jegova egzaktna kom
ponenta (astronautika sa astronom ijom ) i steeno
iskustvo na ovladavanju tajnama esnafa podstakla
su redakciju da, dve godine kasnije, pokrene Ga
laksiju. Posveena prevashodno popularizaciji na
uke, u njenom multidiscipliinamom spektru, Galak
sija je od impozantnog SF bloka svog pretee za
drala priu. Kontinuitet je tako, odran, ali od sa
m og poetka b ilo je svima jasno da se tom tankom
slamkom podlistka ni izdaleka ne moe ugasiti
e sve b rojn ijih lju bitelja naune fantasrtiike. M o
rala se zaorati znatno dublja brazda, i taj radikal
ni potez je, posle tem eljitih priprema, i uinjen:
1976. godine p ojavilo se specijalno izdanje Galaksije
almanah naune fantastike Andromeda.
Bdio je to, najzad, ono ta su svi prieljkivali,
bila je to prava stvar. Roman, pria, poezija, esej,
teorija, istorija, raskona ilustracija, iscrpna b ib lio
gra fija i, kao kruna svega, prvi jugoslo venski kon

kurs za naunofantastinu priu sve se to nalo

na jedinom mestu, sve kom otno
rasporeeno na
450 strana, i sve u impresivnoj ambalai (Doea Nikolii). Odziv publike bio je kdloisalan: planirani
tiira od 10.000 prim eraka rasprodat je jo u pret
plati; zahvaljujui optimizm u redakcije, grafiiari
B IG Zja (kom e se Duga u meuvremenu pripo
jila) sauvali su slog, pa je bitno dotampano jo
3.000 pirimeraka (za novo dotampavanje nije bilo
anse, je r je, u meuvremenu, neki skeptik naloio
da se slog rasturi).
Uspeh Andromde efektno je predoio naoj ja v
nosti da nauna fantastika ima ta da kae, i da
je vredi sasluati; sledea dva toma (1977. i 1978)
samo su to potvrdila. Ipak, moda znaajnije od
uspeha same Andromde bilo je to to je ona po
vukla nogu. Ohrabreni njenim primerom, i drugi
izdavai su stupili u akciju: zagrebaki V jesn ik
pokree meseniik Sirius, prvo iskljuivo SF glasi
lo u Jugoslaviji, a beogradska Prosveta oivljava
biblioteku Kentaur; ta dva poduhvata e se, tokom
narednih godina, pokazati kao stoerni punktovi
na anrovskoj sceni. Pored njiih, i drugi institucionaldizovani izdavai pokreu SF biblioteke (D eje
novine, D nevnik, Narodna k n jiga), a posebnog
pomena su vredne edicije koje polkreou samostalni
izdavai: Polaris (Zoran ivkovi i 2ika Bogdanovi), Znak Sagite i M o n o lit (Buban Kneevi) i dru
gi; najzad, sve se ee javljaju i domai stvaraoci
sa svojim delima. Bitka za afiirmaaiju SF u naoj
sredini bila je konano dobijena.
Uestvujui u pomenutim dogaajiima kao ured
nik, menader, sekunarat (da ne kaem ak tivi
sta), naao sam dovoljn o vremena i za, meni najlepi, deo posla prevoenje. Poev jo od davnih
dana Kosm oplova, pa kasnije, u vrem e Galaksije,
Andromde i Siriusa, preveo sam, uglavnom sa an
glosaksonskog jezikog podruja, vie desetina to
duih to kraih pripovedaka. Sada su te priipovetke, zahvaljujui pradiusretljivosti urednitva Ken
taura, ponovo pred nama kritiki probrane, lepo aistematizovane, i maloice prevodilaki dotera9

ne. Neke od n jih su iz pera vrhunskih svetsikih m aj

stora i antologijske umetnike teine; druge su
manje zvunog pedigrea i skrom nijeg dometa. I
jedine i druge, meutim, za mene nemaju samo zna
enje tiva u veoj ili m anjoj meni i danas priv
lanog za itanje; one su i sastavni deo istorije,
svedok m oje line i nae zajednike SF mladosti.
Gavrilo Vukovi

10

Kliford D. Simak

Drugo detinjstvo

N ije se umiralo.
N ije bilo normalnog naina da se umre.
iveli ste bezbrino i nehajno koliko god ste to
m ogli i nadali se da ete imati sree i sluajno
poginuti.
N astavljali ste da ivite i postajali umorni od
ivljenja.
Gospode, kako ovek moe da se um ori od
ivota! ree Endru Jang.
Don Rigs, predsednik kom isije za besmrtnost,
proisti grlo.
Vam a je jasno ree on Jangu da ova
m olba predstavlja krajnje neregularan nain za
skretanje nae panje.
Dohvatio je sveanj papira sa stola i brzo ih
prelistao.
Nem a presedana dodao je.
Nadao sam se da u ja napraviti presedan
ree Endru Jang.
Kom esar Stenford primeti: M oram priznati
da ste ubedljivo objasnili va sluaj, praoe Jang.
Meutim, m orate shvatiti da ova kom isija nema
nikakvu jurisdikciju nad ivotom neke osobe, sem
da svakome obezbedi sve dobrobiti besmrtnosti i
otkloni bilo kakve nastranosti k oje mogu da
iskrsnu.
Potpuno sam svestan toga uzvrati Jang
i ini mi se da je m oj sluaj jedna od nastranosti
koje ste pomenuli.
Stajao je utke, posmatrajui lica lanova kom i
sije. Oni se plae, m islio je. Svaki od njih. Plae
se dana kada e m orati da se suoe sa stvari s
k ojom sam ja sada suoen. Traili su neko reenje,
ali nema nikakvog reenja, sem ovog alosno pro11

stog reenja, brutalno fundamentalnog reenja koie

sam im ja dao.
J
M oj zahtev je jednostavan nastavio je mir? ; , T.razi sam dozvolu da zavrim svoj ivot.
A kako je samoubistvo uinjeno psiholoki nemo^ K im ' jaZ1 .f^ ,da ova kom isija naimenuje jedan
odbor od najbliih p rijatelja k oji bi obavio neopn r ^ o l p o m a I ^ p r ija t n e p rip rem e skopane sa
p restan k om m o g ivota.

Ako bismo to uinili ree Rigs unitili

bismo sve sto imamo. Nem a vrednosti ivot ko ]
traje samo pet hiljada godma. Ne vie nego ivol
besmrtan St tmu gotli,: A ko Covek treba da bude
besmrtan, on m ora biti istinski besmrtan. On ne
sme da pravi kompromise.
o tili.A ipak ~

iee Jang ~

m oji Prij atelji su

Mahnuo je prem a papirima koje je Rigs drao u

svojim rukama.

Naveo sam ih tu. N jih ova imena, a i to

. su, gde su i kako su umrli. Bacite pogled
na njih. Vise od dve stotine imena. Ljudi iz moje
generacije i generacija koje su dole neposredno
iza nje. N jih ova imena i fotokop ije njihovih smrtov
nica.
aIO-Z1 iJe -be
na sto sa 0 Pn-ienim dlano
vim a i oslon io teinu tela na ruke.

- Pogledajte kako su umrli rekao je. Kod

svakoga od njih nasilna smrt odigrala je svoju
ulogu. N eki su terali svoja vazala suvie brzo i
vise nego verovatno, veoma neoprezno. Jedan je
pao sa litice kad se nagnuo da uzbere cvet koji
je rastao na njenom rubu. Sluaj namerno pogreP m1 me ilj enj u- Jedan se opio do
u kadSi.1 utSopioU seUPa
.
P iaoe Jang,

^ 86 kUpa 1 Preminuo
prekide ga Rigs otro

samoubice* 116 mi

tim6 r6i da SU

ljudi bili

uzvrati Endru Jang gorko. M i smo

samoubistvo ukinuli pre tri hiljade godina, izba
m
P tPUnu--1Zm ongalifa H
da
se ubiju ?1I- udske svestL K a k o su onda

12

Stenford ree, netremice gledajui Janga:

ini mi se, ser, da ste vi bili u odboru k oji je
resio taj problem.
Endru Jang klimnu glavom. B ilo je to posle
prvog talasa samoubistava. Seam se svega sasvim
dobro. Uzelo nam je godine rada. M orali smo da
izmenimo ljudska gledanja na stvari, da preinai
mo izvesne vidove ljudske prirode. M orali smo da
poboljam o ljudsko rasuivanje vaspitanjem i pro
pagandom i da usadimo jednu novu garnituru m o
ralnih kriterijuma. M islim da smo dobro obavili
taj posao. Moda ak suvie dobro. Danas ovek o
namernom samoubistvu ne moe da m isli vie
nego to bi mogao da misli o zbacivanju nae vla
de. Sama ideja, sama re je odbojna. Dug put m o
e da se prevali, gospode, za tri hiljade godina.
Nagnuo se preko stola i kucnuo u sveanj pa
pira mravim, krutim prstom.
Oni se nisu ubili rekao je. Nisu izvrili
samoubistvo. N jim a naprosto nije vie bilo stalo
ni do ega. Bili su umorni od ivota . . . ba kao
to sam i ja umoran od ivota. iveli su nesmotre
no u svakom pogledu. M oda je u njim a uvek ti
njala tajna nada da e se utopiti dok budu pijani
ili da e njihova kola naleteti na neko drvo i l i . . .
Uspravio se i zagledao u njih.
Gospodo rekao je meni je 5786 godina.
Roen sam u Lankasteru, Mejn, na planeti Zemlji,
21. septembra 1968. Sluio sam dobro oveanstvu
u toku ovih pedeset sedam stolea. M oj dosje je
tu da se uverite. Odbori, komisije, zakonodavna
tela, diplomatske misije. N iko ne moe kazati da
sam izbegavao svoje dunosti. Tvrdim da sam pla
tio svaki dug k oji dugujem oveanstvu . . . ak i
dobronameran dug za ansu na besmrtnost.
M i elim o ree Rigs da jo jednom raz
mislite.
Ja sam usamljen ovek uzvrati Jang.
Usamljen i umoran. Nemam prijatelja. Nem a vie
niega to bi m oglo da me zainteresuje. Nadam se
da u vas ubediti da preuzmete na sebe jurisdik
ciju u sluajevima kao to je moj. Jednog dana
moda ete pronai reenje za problem, ali dok
to vrem e ne stigne, ja od vas traim, u ime m ilo
sra, da nam date poinak od ivota.
13

 Problem kako ga m i vidim o ree Rigs

je u tome da pronaemo neki nain za brisanje
mentalne perspektive. Kad ovek ivi pedeset vekova kao to ste vi iveli, ser, on ima suvie dugu
m emoriju. A m em orija umanjuje znaaj sadanjih
vrednosti i ansi za budunost.
Znam ree Jang. Seam se da smo go
v o rili o tome u onim ranim danima. Bio je to
jedan od problem a koje smo uoili kad je besmrt
nost postala prvi put praktino ostvarljiva. Ali
uvek smo smatrali da e se m em orija izbrisati
sama po sebi, da mozak moe da prim a samo od
reenu koliinu uspomena, a kad se prepuni njima,
onda odbacuje one stare. Ali nije ilo tako.
Plahovito je zamahnuo rukama. Gospodo, ja
mogu da se prisetim m og detinjstva mnogo ivlje
nego b ilo ega to se desilo jue.
Uspomene bivaju pokopane ree Rigs.
U starim danima, kad ljudi nisu iveli vie od sto
tinu godina, smatralo se da su
pokopane uspo
mene ujedno i zaboravljene. ivot, govorio je
Covek sebi, jeste proces zaboravljanja. Zato se
nije odve ni zabrinjavao zbog uspomena kad je
postao besmrtan. M islio je da e ih zaboraviti.^
Trebalo je da zna da nee tako biti ree
Jang. Ja mogu da se setim m og oca, i seam ga
se m nogo prisnije nego to u se seati vas, gospo
do, kad napustim ovu p rostoriju . . . Seam se mog
oca kako mi je priao da se, u svojim starijim
godinama, m ogao prisetiti mnogih trenutaka iz de
tinjstva k oji su bili zaboravljeni tokom njegovih
mlaih godina. Ve i to je bilo dovoljno da nam
poslui kao upozorenje. Mozak sahranjuje du
boko samo sveija seanja. Ona ostaju tako p oko
pana i ne isplivavaju na povrinu svesti zato to
jo nisu sortirana ili orijentisana ili meusobno
usklaena ili ma ta to ve mozak s njim a radio.
A li kad su jednom sva lepo poredana i klasifikovana, ona u trenu iskau na povrinu.

Rigs klimnu glavom u znak saglasnosti.

U knjigovodstvu mozga postoji izlina stavka

mnogih minulih godina. Ali mi emo vrem enom i
to savladati.
14

 Pokuali smo ree Stenford. Pokuali

smo sa dirigovanjem ljudske prirode, istim onim
m etodom k oji se pokazao efikasan kod samoubistva. Ali ovde to nije ilo. Jer ovekov ivot je bazi
ran na seanjima. Postoje izvesna bazina seanja
koja m oraju da ostanu netaknuta. A pri dirigovanju ljudske prirode ne moete da budete selektivni.
Ne moete sauvati strukturalna seanja, a odba
citi ono to je sporedno. Tako naprosto nije ilo.
Postojala je jedna maina koja je to mogla
prim eti Rigs. Ona je brisala sva seanja. N ije
mi potpuno jasno kako je funkcionisala, ali svoj
posao je obavljala dobro. Suvie dobro. Ispranjavala je mozak tako tem eljito da je liio na neku
praznu sobu. Nita nije ostavljala. Unitavala je
sva seanja, ne pruajui nikakvu mogunost da se
izgradi jedna nova garnitura. Covek je ulazio u
nju kao ljudsko bie, a izlazio kao biljka.
Privrem ena obamrlost bila bi reenje ree
Stenford. K ad bismo samo im ali tako neito.
Jednostavno, odloite oveka u stranu dok ne pro
naete odgovor, a onda ga ponovo oivite i preusmerite.
B ilo kako bilo ree Jang ja bih voleo
da n ajozbiljn ije razm otrite m oju molbu. N e oseam se dovoljn o dorastao za ekanje dok prona
ete reenje.
- Traite od nas da legalizujem o smrt p ri
m eti Rigs oporim glasom.
Jang klimnu glavom. Ukoliko elite da se ta
ko izrazite. Traim to u ime najobinije p ristoj
nosti.
Kom esar Stenford ree: Teko b i nam palo
da vas izgubimo, praoe.
Jang uzdahnu. Opet taj prokleti stav. Da
besmrtnost iskupljuje sve dugove. Da je ovek,
postajui besmrtan, prim io punu kompenzaciju
za sve ono to bi mogao pretrpeti. Ja sam iveo
due nego to bi m oglo da se oekuje od ijednog
oveka a ipak mi je uskraeno dostojanstvo sta
rosti. ovek ima mali broj elja i brzo ih zado
volji, ali se od njega svejedno nije&ijijg da nastavi
ivljen je sa eljam a koje su sm ijen e i casevejane
u pepeo. On stie do take kad vie nita nema
15

vrednosti . . . ak do take kad i njegove line vrednosti nisu nita drugo do najobinije utvare. Gospo
do, b ilo je jedno vrem e kad ja nisam mogao ubiti
drugog oveka . . . bukvalno nisam mogao prisiliti
sebe da ubijem drugog oveka . . . ali danas bih to
mogao bez ikakvog razmiljanja. Razoaranje i ci
nizam uvukli su se u mene i ja vie nemam savesti.

Postoje kom penzacije ree Rigs. Vaa po

rodica . . .
Oni su m i se popeli na vrh glave ree Jang
sa zgaenou. H iljade i hiljade mladih zvekana
k oji me oslovljavaju titulama praotac i predak i
dolaze kod mene po savete kojih se nikada ne p ri
dravaju. Ne znam ba nita o njima, a m oram ih
sluati dok detaljno objanjavaju svoje srodnike
veze sa mnom, toliko zamrene i trivijaln e da osetim elju da im se nasmejem u lice. Sve je to novo
za njih, a tako staro, tako vraki i prokleto staro
za mene.
Praoe Jang ree Stenford vi ste gle
dali oveka kako se iri sa Zem lje do dalekih zvezdanih sistema. V id eli ste ekspanziju ljudske rase
sa jedne planete do vie hiljada drugih planeta.
Sudelovali ste u svemu tome. Zar nema izvesne sa
tisfakcije . . .
G ovorite u apstrakcijama presee ga Jang.
Ono to mene interesuje, to sam ja lino . . . izvesna specifina masa protoplazm e uobliene u
dvononu form u i oprem ljene oznakom Endru
Jang. B io sam nesebian itavog svog ivota. Tra
io sam malo za sebe. Sada sam sasvim i potpu
no sebian i traim da se ova stvar tretira kao
lini problem , a ne kao neka apstrakcija rase.
Priznali vi ili ne ree Stenford to je
neto vie od linog problema. T o je problem k oji
jednog dana m ora da bude reen radi spasa rase.
Ja ba i pokuavam da vas u to ubedim
odsee Jang. To je problem s kojim vi morate
da se suoite. Jednog dana ete ga reiti, ali dok
to ne uinite m orate da pomognete onima k oji su
ve suoeni s nereenim problemom.
Saekajte jo malo predloi predsednik
Rigs. K o zna? M oda ve danas, sutra . . .
16


Ili kroz milion godina uzvrati Jang sa gor
inom, a onda se okrete i poe napolje, visok mu
karac krepkog izgleda, iji je korak sada bio brz
od gneva, mada je inae bio spor od umora i oa
janja.

Postojala je jo jedna ansa, razume se.

A li b ilo je malo nade.
K ako ovek m oe da se vrati unazad gotovo
est hiljada godina i da uhvati u zamku ono to
nikad nije razumeo.
A ipak se Endru Jang toga seao. Seao se tako
jasno kao da je to bilo neto to se desilo izjutra
tog istog dana.
Bilo je to neto blistavo, neto sjajno, jedna
srea potpuno nova i svea kao lastino krilo u aprilskom jutru, ili stid ljivi umski cvet posle izne
nadne kie.
B io je jo deak i video je lastu i nije imao
rei da opie ono to je oseao, ali uzdigao je svo
je majune prste i pokazivao njim a i uobliavao
usta da zagugue.
Nekada, razm iljao je, drao sam to svojim ro
enim prstima i nisam jo imao iskustva da znam
ta je, ni kakvo je njegovo znaenje. A sada znam
znaenje, samo to mi je ono izm aklo izmaklo
onog dana kad sam poeo da mislim kao ljudsko
bie. Prva zrela misao odgurnula ga je sasvim ma
lo, sledea ga je odgurnula jo dalje, sve dok naj
zad nije sasvim nestalo, a ja nisam znao ak ni
to da je nestalo.
Sedeo je u naslonjai na poploanom dvoritu
i oseao sunce koje je padalo na njega, p robija
jui se kroz grane drvea okienog prvim prolenim liem.
Neto drugo, mislio je Endru Jang. Neto to
nije bilo ljudsko jo ne. Jedna majuna ivo
tinja koja je imala mnogo pravaca na izboru, m no
go puteva kojim a bi m ogla da poe. A ja sam, da
bome, izabrao pogrean put. Izabrao sam ljudski
put. A li postojao je i drugi put. M ora da je po
stojao, znam to. Jedan arobni put ili put patu
ljaka, ili moda ak i put malih umskih vila. To
2

17

sada zvui budalasto i detinjasto, ali nije uvek

bilo tako.
Ja sam izabrao ljudski put zato to su me na
veli na njega. Bio sam gurnut i nateran, kao ovca
koju sateruju u stado.
Odrastao sam i izgubio stvar koju sam posedovao.
Sedeo je i naprezao mozak, pokuavajui da ana
lizira ta je to to trai, ali nije bilo imena za
tako neto. Sem sree. A srea je jedno stanje
bia, a ne stvar koja bi se ponovo zadobila i stis
nula.
Ali mogao je da se priseti kako to izgleda. Oiju
otvorenih u sadanjosti, mogao se prisetiti vedri
ne tog dana u prolosti, njegove svee umivene do
brote, udesnih boja, svetlijih od svih koje je ota
da video kao da je to bila prva sekunda posle
Stvaranja a svet jo bletavo nov.
Stvar je bila u tom novom, razume se. Novom
za jedno dete.
Ali ni to nije objanjavalo sve.
N ije objanjavalo bezmernu sposobnost da se
sagleda i spozna i sa verom prihvati lepota jednog
istog, novog sveta. N ije objanjavalo gotovo ne
ljudsko ushienje od spoznaje da postoje b oje da
se vide, i m irisi da se udiu, i meka zelena trava
da se dodirne.
Ja sam lud, ree Endru Jang sebi. Lud, ili na
putu da poludim. Ali ako ludilo moe da me vrati
ka razumevanju udne percepcije koju sam imao
dok sam bio dete a zatim je izgubio, onda u p ri
hvatiti ludilo.
Zavalio se u naslonjai i pustio da mu se oi
zaklope a duh odluta unatrag.
uao je u jednom uglu vrta a lie je polako
sletalo sa orahovih stabala, kao kia zlatne bo
je afrana. Dohvatio je jedan list a on iskliznu iz
njegovih prstiju, je r su mu ruke jo bile punane
i ne ba sigurne u hvatanju. Ali pokuao je pono
vo i zgrabio ga za peteljku svojom bucmastom a
kom i video da to nije naprosto parence utila,
ve tanano, sa mnogo sitnih ilica. K ad ga je po
digao prema suncu imao je utisak da gotovo moe
18

da vidi kroz njega, je r je zlatna prea bila tako

fina.
uao je sa listom vrsto stegnutim u aci i za
trenutak je vladala tiina koja ga je uinila nepo
minim. Onda je uo kako mrazom otkaeno lie
uti svuda oko njega, uti dok pada, govorei
malim apatom dok je jedrilo dole niz vazduh da
bi nalo sebi postelju pored svojih zlaanih dru
gova.
T og trenutka je znao da je jedno sa liem i
apatom k oji je ono inilo, jedno sa zlatom i je
senjim sunevim sjajem i dalekom plaviastom
maglom nad breuljkom tamo iza jabukovog vo
njaka . . .
N eija noga zastruga po kamenu iza njega i
njegove oi se otvorie i zlatno lie nestade.
2ao m i je ako sam vas uznemirio, praoe
ree ovek. Im ao sam s vama zakazan sastanak
u ovo vreme, ali ne bih vas uznemirio da sam
znao.
Jang je prekorno zurio u njega, ne odgovarajui
nita.
Ja sam va roak ree ovek.
Nisam ni sumnjao u to uzvrati Endru
Jang. Galaksija je naikana m ojim potom ci
ma.
ovek je bio veom a ponizan.
Svakako, vi m ora da ste ponekad kivni na
nas. A li m i se ponosimo vama, ser. Gotovo bih
mogao rei da vas oboavamo. Nijedna druga po
rodica . ..
Znam prekide ga Endru Jang. Nijedna
druga porodica nema fosil tako star kao to sam
ja.
N i tako mudar ree ovek.
Endru Jang zaguna: Prestani sa tim besmi
slicama. Da ujemo ta ima da kae, pa da za
vrim o s tim.

Tehniar je bio pogruen i zabrinut i istinski zbu

njen. Ali stajao je pun potovanja, je r se uvek
stoji sa potovanjem pred jednim praocem, pa ma
ko on bio. Danas je bilo jo sasvim malo onih
k oji su se rodili u smrtnom svetu.
2*

19

To, dodue, n ije znailo da je Endru Jang iz

gledao star. Izgledao je kao i svi drugi odrasli
mukarci fina i naoita figura od dvadeset i
nekoliko godina.
Tehniar se smeteno vrpoljio.
Ali, ser, ovo .. . ovo . . .
M eda ree Jang.
Da, naravno. Jedna izumrla zem aljska pod
vrsta ivotinja.
T o je igraka uzvrati Jang. Jedna veom a
drevna igraka. Sva deca su ih koristila pre pet
hiljada godina. Odnosila ih sa sobom u krevet.
Tehniar se strese. alosna navika. Primitivna.
Zavisi od take gledita ree Jang. Ja
sam spavao s njim a m nogo puta. Im a u tom e jed
na silna uteha, moe m i verovati.
Tehniar je shvatio da nema svrhe raspravljati.
N a jb o lje da napravi tu stvar i skine je s vrata.
M ogu da vam nainim fin i model, ser re
kao je ipak, trudei se da u glas unese bar malo
oduevljenja. Ugradiu reaktivni mehanizam, ta
ko da moe da daje jednostavne odgovore na izvesna kljuna pitanja i, dabome, udesiu ga tako
da moe hodati, bilo na dve noge ili e t ir i. . .
N e ree Endru Jang.
Tehniar je izgledao iznenaen i pozleen.
Ne?
N e ponovi Endru Jang. N e elim da bu
de usavren. elim da to bude jedan priprost
prim erak toboe pravog. N ije ni udo to dana
nja deca nemaju mate. Moderne igrake zabav
lja ju ih svim moguim trikovim a, k oji mladima ne
ostavljaju ni malo mesta za matovitost. Oni lino
verovatno ne bi m ogli izm isliti raznorazne m ajsto
rije k oje te nove igrake ine. Ugraeni reflek
sni mehanizmi, tobonja svest i sline mehanike
triv ija ln o s ti. . .
V i naprosto elite ispunjenu tkaninu ree
tehniar tuno sa priivenim rukama i nogama?
Ba to potvrdi Jang.
Jeste li sigurni, ser, da to treba da bude od
tkanine? M ogao bih da nainim neto lepe od
plastike.
Tkanina insistirao je Jang odluno i
to obavezno takva da grebe.
20

 Da grebe, ser?
Naravno. Zna na ta mislim. ekinjasta. Ta
ko da grebe kad se p ro trlja lice o nju.
Ali, niko ko je pri zdravoj pameti ne bi tr
ljao svoje lic e ...
Ja bih ree Endru Jang. Im am istinsku
nameru da to uinim.
K ako god elite, ser uzvrati tehniar, naj
zad pobeen.
K ad to zavri ree Jang imam u planu
i neke druge stvari.
Druge stvari? Tehniar se unezvereno osvr
te oko sebe, kao da trai ansu za bekstvo.
Jednu visoku stolicu ree Jang. I jedan
deji krevetac. I jednog psa od vune. I dugmad.
Dugmad? upita tehniar. ta su dug
mad?
Objasniu ti ree Jang veselo. Sve je
veoma jednostavno.

Kad je Endru Jang uao u prostoriju, inilo se

da su Rigs i Stenford znali da e on doi i da su
ga oekivali.
N ije gubio vrem e na prelim inarije i formalnosti.
Oni znaju, govorio je sebi. Oni znaju, ili su bar
naslutili. M otrie na mene. Jo od onog asa kad
sam podneo molbu oni su m otrili na mene, pita
jui se kakve su m oje misli, pokuavajui da odgonetnu kakav e biti m oj sledei korak. Oni zna
ju za svaki pokret k oji sam nainio, znaju za ig
rake i nametaj i sve ostale stvari. I nije potreb
no da im kaem ta imam u planu.
Potrebna mi je izvesna pom o rekao je,
a oni klimnue ozbiljno glavama, kao da su shva
tili da mu je potrebna pomo.
elim da izgradim kuu objasnio je.
Veliku kuu. M nogo veu od obine kue.
Napraviem o planove za vas ree Rigs.
Im a li jo neto to v i . . .
Kuu produi Jang oko etiri do pet
puta veu od obine kue. etiri ili pet puta u
odnosu na uobiajene razmere, hou da kaem.
Vrata dvadeset pet do trideset stopa visoka i sve
ostalo u proporciji.
21

 Blizu drugih kua, ili izdvojenu? upita

Stenford.
Izdvojenu ree Jang.
Pobrinuemo se za to obea Rigs. Pre
pustite pitanje kue nama.
Jang je stajao jedan dug trenutak gledajui
njih dvojicu. Onda je rekao: Zahvaljujem vam,
gospodo. Zahvaljujem vam na vaoj predusretljivosti i vaem razumevanju. Ali iznad svega zahva
lju jem vam to mi ne postavljate nikakva pitanja.
Okrenuo se polako i izaao iz prostorije, a oni
su sedeli u tiini nekoliko minuta posle njegovog
odlaska.
Najzad, Stenford predloi zakljuak: To e
m orati da bude prebivalite koje bi se dopalo je d
nom deaku. uma da po n joj tri i jedna reica
za pecanje i poljana na k ojo j moe da puta svoje
zmajeve. ta bi jo m oglo da bude?
Ve je poruio deji nametaj i igrake
ree Rigs. Stvari od pre pet hiljada godina. Ona
vrsta stvari kakve je koristio dok je jo bio dete.
Ali u razmerama za odraslu osobu.
A sada ree Stenford eli da mu se iz
gradi kua istih proporcija. Kua koja e uiniti
da on misli, ili mu bar pom oi da veruje da je jo
dete. Ali, hoe li to uspeti, Rigse? N jego vo telo se
nee promeniti. On nije kadar da ga promeni. To
e biti samo u njegovom duhu.
Ilu zija izjavi Rigs. Ilu zija veliine u
odnosu na njega samog. Jednom detetu koje puzi
po podu vrata su visoka dvadeset pet do trideset
stopa, relativno. Razume se, dete to ne zna. A li
Endru Jang zna. Ja ne vidim kako e on to pre
vladati.
U poetku ree Stenford on e znati
da je to iluzija, ali, posle izvesnog vremena, zar ne
postoji neka mogunost da to postane stvarnost,
bar to se njega tie? Eto zato mu je potrebna
naa pomo. Tako da kua ne bude vrsto usaena
u njegovu m em oriju kao neto to je naprosto iz
van p roporcija . . . tako da ona neprimetno pree
iz iluzije u stvarnost, bez suvie velikog napora.
M oram o da utimo o ovome. Rigs ozb ilj
no klimnu glavom. N e sme da bude nikakvog
meanja sa strane. To je neto to m ora da uradi
22

on sam .. . iskljuivo on sam. Naa pom o u po

gledu kue m ora da bude pom o nevidljivog, utIjivog posrednika. Kao patuljci, mislim da je upo
trebio ba taj izraz, mi moramo da pomaemo a
da nikad ne budemo vieni. B ilo ije uplitanje
sa strane samo bi unelo neskladnu notu i razorilo
iluziju, a ona je sve sa ime on moe da rauna.
Ilu zija ista i jednostavna.
Drugi su pokuavali prim eti Stenford, po
novo pesimistian. M nogi drugi. Napravama i
mainama. . .
N ik o to nije pokuao uzdajui se iskljuivo
u mo duha ree Rigs. U golu reenost da
izbrie pet hiljada godina memorije.
T o e biti njegov kamen spoticanja ree
Stenford. Stara, mrtva seanja su ba ono to
on m ora da pobedi. M ora da ih se o ta ra s i. . . ne
samo da ih zakopa, nego da ih se otarasi, potpuno
i zauvek.
On m ora da uini vie od toga ree Rigs.
M ora da zameni svoja seanja poim anjem sveta
kakvo je imao dok je jo bio dete. N jego v um m o
ra da bude ispran, osveen, potpuno oien i
blistav i obnovljen . . . spreman da ivi novih pet
hiljada godina.
Dva oveka su sedela gledajui jedan drugoga
i svaki je u oim a onog drugog video jednu jedinu
misao doi e dan kada e se i oni, svaki od
njih ponaosob, suoiti sa problem om sa kojim se
Endru Jang suoavao.
M oram o da pom ognemo ree Rigs na
sve mogue naine, i m oram o da nastavimo p ri
smotru i m oram o biti spremni . . . ali Endru Jang
ne sme znati da mu pomaemo ili da ga drimo
na oku. M oram o da predvidim o m aterijale i orua
i sve ostalo to bi mu m oglo biti potrebno.

Stenford je zaustio da neto kae a onda se po

kolebao, kao da trai prikladne rei.
Da? ree Rigs. ta je to?
Kasnije uspeo je Stenford da kae mno
go kasnije, ve pred sam kraj, moraemo da se po
brinemo za izvestan faktor. Za neto to e mu
biti najvie potrebno, za neto o emu on ne m o
23

e da razmisli, ak ni unapred. Sve ostalo moe

da bude priprem anje pozornice i on moe mirno
da ide u susret trenutku kad to postaje stvarnost.
Sve ostalo moe da bude tobonje, ali jedna stvar
m ora da deluje kao prava ili e se itav napor
zavriti kao alostan promaaj.
Rigs klimnu glavom. Naravno. To je neto
to emo m orati paljivo da izvedemo.
Ukoliko moemo ree Stenford.
uto dugme ovo ovde a crveno tamo preko a ze
leno se ne slae, zato u ga baciti na pod i samo
iz iste ale staviu ovo ruiasto u usta i neko
e me zatei s njim , pa e onda oni napraviti
guvu zato to e se uplaiti da ga ne progutam.
A ne postoji nita, apsolutno nita, to volim
vie od jedne propisne guve. Naroito kad do
nje doe zbog mene.
Ug ree Endru Jang i proguta dugme.
Sedeo je kruto i uspravno na prekom erno vi
sokoj stolici a onda, u gnevu, zgrabio nesrazmerno veliku limenu kutiju i sa svom njenom dugma
di tresnuo je o pod.
Za trenutak je imao oseaj da e zaplakati u
totalnoj frustraciji a onda se oseanje stida uvue
u njega.
Velika beba, rekao je sebi.
Lud je to sedi na prekomerno visokoj stolici,
igrajui se dugmetima i oponaajui govor bebe i
pokuavajui da prisili svoj um, form iran tokom
pet hiljada godina ivota, da se uklopi u misaone
tokove jednog malog deteta.
Polako je gurnuo na pod praznu kutiju sa pregradicama i oprezno se spustio niz stolicu visoku
dvanaest stopa.
P rostorija ga je progutala, tavanica se nadvila
visoko iznad njega.
Susedi, govorio je sebi, bez sumnje misle da je
lud, mada mu to niko od njih nije rekao. Kad je
ve re o tome, on ve dugo nije video nijednog
od svojih suseda.
Jedna sumnja se uvue u njegov um. Moda oni
znaju ta on radi, moda mu se namerno skla
njaju s puta, da ga ne bi zbunili.
24

Ba to bi, razume se, oni uinili, da su saznali

ta smera. Ali on je oekivao . . . on je oekivao . . .
onog oveka, kako mu bee ime? . . . iz komisije,
kako li se zvala ta kom isija? Pa, u svakom sluaju,
oekivao je jednog oveka ijeg se imena ne moe
setiti iz kom isije ijeg se naziva ne moe setiti
da doe i pone njukati okolo, pitajui se ta li
on to smera, nudei mu svoju pom o i kvarei
tako itavu zamisao, sve to je on planirao.
Ne mogu da se setim, alio se samome sebi. Ne
mogu da se setim imena oveka ije sam ime znao
sve do koliko jue. N iti imena kom isije koju sam
znao isto tako dobro kao to znam svoje ime. Po
stajem zaboravan. Postajem potpuno detinjast.
Detinjast?
Detinjast!
Detinjast i zaboravan.
Blagi boe, pom isli Endru Jang, pa to je ba
ono to elim.
N a rukama i nogama bauljao je okolo, skupljao
dugmad i stavljao ih u dep. Onda se, sa limenom
kutijom ispod ruke, uspentrao uz visoku stolicu,
smestio se udobno na n joj i poeo da sortira dug
mad u kutiju.
Ovo zeleno ovam o u ovu pregradicu a uto. . .
uups, eno ga, odlete na pod! A crveno ovde zajedno
sa plavim a ovo . . . a ovo . . . kakve li je b oje ovo?
B oja? ta je to?
ta je ta?
ta ...

Skoro e vrem e ree Stenford a mi smo

spremni, spremni koliko to uopte moem o da bu
demo. Umeaemo se kad bude pravi trenutak, ali
ne smemo da se umeamo prerano. B o lje je malo
zakasniti, nego malo preuraniti. Im am o sve stvari
koje su nam potrebne. Specijalne pelene po meri
i . ..
Dobri boe uzviknu Rigs to nee valjda
ii tako daleko, hoe li?
Treba ree Stenford. Treba da ide ak
i dalje da bi funkcionisalo kako valja. On se jue
izgubio. Jedan od naih ljudi ga je pronaao i od
veo kui. N ije imao ni najm anjeg pojm a gde se
25

nalazi i prilino se uplaio i malo je plakao. Brb

ljao je pticama i cveu
i insistirao da
naovek
ostane i igra se s njim.
Rigs se tiho zakikota. Je li ovaj to uinio?
Oh, naravno. V ratio se natrag kao isprebijan.
Hrana? upita Rigs. ime se hrani?
Pobrinuli smo se da izvesna zaliha hrane, ko
laii i slino, bude ostavljena na jednoj niskoj
polici, tako da on moe
da dosegne do
nje.Jedan
od robota redovno mu kuva neka hranljiva jela i
ostavlja tamo gde on moe da ih nae. M oram o
biti obazrivi. Ne smemo previe da se upliemo.
N e smemo da mu se naturamo. Im am utisak da
je on gotovo ve dospeo do stvarne prekretnice.
N e smemo dozvoliti sebi da pokvarim o stvari sada
kad je on ve stigao ovako daleko.
Da li je android spreman?
Upravo ga zavravaju.
A ostali uesnici igre?
Spremni. Oni su bili manji problem.
Nem a nita vie ta moemo da uinimo?
Nita ree Stenfor. Samo ekati, to
je sve. Jang je doveo sebe ovako daleko zahvalju
jui iskljuivo snazi svoje volje. Ta volja je sada
nestala. On ne moe svesno prisiliti sebe da se
vrati jo dalje unazad. Sada je vie dete nego od
rasla osoba. Postigao je jedan regresivni zamah, i
jedino pitanje je da li je taj zamah dovoljan da
ga odnese sasvim unazad do istinskog najranijeg
detinjstva.
M ora li to ii tako daleko unazad? Rigs
je izgledao nesrean, oigledno razm iljajui o
svojoj sopstvenoj budunosti.
Ili do kraja, ili naprosto ne bi koristilo
ree Stenford autoritativno. On m ora da dobije
jedan apsolutno nov start. Ili do kraja, ili nita.
A ako se zaglavi negde na pola puta? Upola
dete, upola ovek, ta onda?
T o je neto o emu ne elim da mislim
ree Stenford.

Izgubio je svog n ajom iljen ijeg medu i otiao da ga

trai u sutonu punom neuhvatljivih svitaca i sve
tiih umova sveta k oji se spremao na noni poi
26

nak. Trava je bila natopljena rosom i on je oseao

kako mu vlaga prodire kroz cipele dok je iao
od bunja do ograde pa do leja cvea, traei nestalu igraku.
B ilo je neophodno, govorio je sebi, da pronae
lepog m alog medvedia, je r je to bio onaj k oji je
spavao s njim i je r je znao da e meda, ako ga ne
pronae, provesti usamljenu i neutenu no. Ali
ni u jednom trenutku nije priznavao, ak ni u svo
jim najskrivenijim mislima, da je zapravo medved
njemu potreban, a ne on medvedu.
Jedan imi suknu u niskom letu, i opazivi
za tren to utavo udovite, grumen tame u sve
guem sutonu, on se uuri nisko uz tle, trae
i zatitu od iznenadnog uasa k oji je iskrsnuo iz
tame. Zvuci strave pulsirali su u njegovom grlu i
sada mu je veliki tamni vrt izgledao kao neko ne
poznato mesto, puno vrebajuih senki koje su ga
ekale u zasedi.
Ostao je uuren uz tle i pokuavao da odbije
od sebe taj tuinski strah k oji je mumlao iza sva
kog grm a i reao u svakom mranom uglu. Ali ak
i dok ga je strah preplavljivao, postojao je jedan
skriveni kutak u njegovom razumu, k oji je znao
da nema razloga za strah. Bilo je to kao da se ta
zona n jegovog mozga jo uvek bori p rotiv ostata
ka njega, kao da taj mali sektor elija zna da
imi nije drugo do jedan letei slepi mi, da senke u vrtu nisu drugo do odsustvo svetlosti.
Znao je da postoji jedan razlog zato ne treba
da se plai jak razlog roen iz izvesnog isku
stva koje nije vie imao. A inilo se neverovatnim
da bi on mogao imati takvo iskustvo, je r bio je
star tek dve godine.

Pokuao je da to kae dve godine star.

Neto nije bilo u redu s njegovim jezikom , ne
to u vezi s nainom na k oji su njegove usne od
bijale da uoblie rei koje je hteo da kae.
Pokuao je da definie rei, pokuao da kae
sebi ta je podrazumevao pod tim dve godine star
i za trenutak se inilo da zna njihovo znaenje a
onda mu je ono pobeglo.
27

im i je ponovo naiao i on se uuri sasvim

uz tlo, podrhtavajui dok se saginjao. Podigao je
plaljivo oi, bacajui pogled amo i tamo, a onda
je uglom oka nazro obrise kue, i to je bilo mesto
koje je znao kao svoje utoite.

Kua rekao je, i re je bila pogrena, ne

re sama po sebi, ve nain na k oji je on izgovo
rio.
Potrao je na drhtavim nesigurnim nogama i ve
lika vrata ocrtae se pred njim, sa kvakom suvie
visokom da bi je mogao dohvatiti. Ali postojao je
drugi prolaz, mala vrata na okretanje ugraena u
velika vrata, ona vrsta vrata kakva se prave za
make i pse a ponekad i za malu decu. Projurio
je kroz njih i osetio sigurnost i utehu kue oko
sebe. Sigurnost i utehu i usamljenost.
Pronaao je svog drugog po om iljenosti medu,
podigao ga i privio uz grudi, jecajui uz njegova
ekinjava lea u silnom olakanju od straha.
Neto je pogreno, m islio je. Neto strano po
greno. Neto je onako kako ne bi trebalo da bude.
N ije to vrt, ili tamno bunje, ili letea krilata p ri
lika koja je dola iz noi. To je neto drugo, neto
odsutno, neto to bi trebalo da bude ovde a nije.
P rivijaju i uz sebe medu, sedeo je ukoeno i
oajniki pokuavao da natera svoj duh da mu ka
e ta to nije u redu. Postojao je jedan odgovor,
bio je siguran u to. Postojao je negde odgovor, bio
je siguran u to. Postojao je negde odgovor: bilo
je jedno vrem e kad ga je znao. B ilo je jedno vreme
kad je raspoznavao potrebu koju je sada oseao i
nije postojao nikakav nain da se ona nadomesti
neim drugim a sada nije m ogao ak ni da
raspozna potrebu; mogao je da je osea, ali ne i
da je raspozna.
P rigrlio je jo jae medu i zgurio se u tami, posmatrajui meseev zrak k oji je doao kroz pro
zor, visoko iznad njegove glave, i ucrtao na podu
jedan kvadrat svetlosti.
Fasciniran, posmatrao je meseev zrak i odjed
nom njegov strah ieze. Ispustio je medu i poeo
da puzi na rukama i kolenima, prikradajui se meseevom zraku. Zrak nije pokuavao da pobegne i
on dosegnu njegovu ivicu i zagnjuri svoje ruke u
njega i nasmeja se od razdraganosti kad su mu
28

ruke postale obojene svetlou koja je dolazila

kroz prozor.
Digao je lice gore prema tami i opazio beli glo
bus Meseca, kako ga gleda, kako ga posmatra. i
nilo se da mu je Mesec namignuo, i on se ushi
eno nasmeja.
Jedna vrata kripnue iza njega otvarajui se
i on se nespretno okrete.
Neko je stajao u vratim a gotovo sasvim ih ispu
njavajui jedna lepa osoba koja mu se osmehivala. ak i u tami mogao je da oseti ljupkost nje
nog osmeha, krasotu njene zlatne kose.
Vrem e je da veera, Endi ree ena.
Da veera i okupa se a onda u krevet.
Endru Jang poskoi radosno na obe noge, ispru
enih ruku srean i uzbuen i zadovoljan.
Mamice! povikao je. Mamice. . . mesec!
Okrenuo se oko sebe sa ispruenim prstom i e
na pree brzo preko prostorije, kleknu i obavi ru
ke oko njega, p rivijaju i ga vrsto uz sebe. Obraza
p riljubljen og uz njen, zagledao se netremice u me
sec, i bila je to divna stvar, sjajna i zlatna stvar,
jedno udo koje je blistalo novou i sveinom.

Napolju na ulici Stenford i Rigs su stajali, gleda

jui golemu kuu koja se uzdizala visoko iznad dr
vea.
Ona je sada unutra ree Stenford. Sve
je mirno, prema tome izgleda da je sve u redu.
Rigs ree: On je plakao u vrtu. Trao je pre
stravljen prema kui. Prestao je da plae otprilike
u vrem e kad je ona ula unutra.
Stenford klimnu glavom. Plaio sam se da
smo odlagali suvie dugo, ali ne vidim kako smo
m ogli da to ranije uradimo. Svako meanje sa
strane m oglo je da porem eti ono to je on pokua
vao da uini. M orao je da oseti stvarnu potrebu za
njom. E pa, sada je to u redu. Usklaivanje vre
mena bilo je uglavnom savreno.
Jeste li sigurni, Stenforde?
Siguran? Naravno da sam siguran. Napravili
smo enu-androida i istrenirali je. Usadili smo du
bok materinski instinkt u njenu linost. Ona zna
ta treba da radi. Ona je gotovo kao ljudsko bie.
29

Ona je najbolje to smo m ogli nainiti slino ljud

skoj m ajci visokoj osamnaest stopa. M i ne znamo
kako je izgledala Jangova majka, ali svi su izgle
di da to ni on sam ne zna. Tokom mnogih minu
lih godina njegova m em orija je nju idealizovala.
A ba to smo mi uradili. Nainili smo jednu ideal
nu majku.
K ad bi to samo ilo ree Rigs.
I i e izjavi Stenford samopouzdano.
I i e, uprkos nedostacima koje moemo otkriti
kroz eksperimente i lutanja. On se b orio potpuno
sam itavo vreme. Sada moe prestati da se bori
i da prenese na drugog odgovornost. T o je d ovo lj
no da ga prebaci preko poslednjeg breuljka, da
ga smesti, sigurno i bezbedno, u drugo detinjstvo
k oje on m ora da ima. Sada moe da se sklupa,
zadovoljan. Postoji neko ko e da ga pazi i misli
za njega i vodi brigu o njemu. On e se verovatno
vratiti natrag jo malice. . . malice blie kolevci.
A to je dobro, je r to dalje ide, sve vei broj seanja biva izbrisan.
A onda? upita Rigs zabrinuto.
Onda moe nastaviti ponovo da raste.
Stajali su i posmatrali, utei.
U ogrom noj kui svetlost se upalila u kuhinji i
prozori se ozarie prisnim sjajem domaeg ogn ji
ta.
I ja u, razm iljao je Stenford. I ja u, jednog
dana. Jang je ukazao na reenje; obasjao je put.
Pokazao nam je, svima nama silnim m ilijardam a,
ovde na Zem lji i po itavoj Galaksiji, nain na k oji
to moe da se uini. Doi e i drugi, a oni e do
biti jo veu pomo. Onda emo znati kako da to
obavim o bolje.
Sada imamo na emu da radimo.
Jo hiljadu godina otprilike, razm iljao je, pa
u se i ja vratiti. Natrag ka kolevci i snovima detinjstva i bezbednoj zatiti u naruju jedne majke.
N ije ga to ni najm anje plailo.
Naslov originala:
Clifford D. Sitmak: Second Childhood
Iz knjige Galaxy Reader of Science Fiction
Izdava Crown Publishers, New York 1952.

30

Rej Rasel

Soba

K rejn se probudio sa pesmom umieve zubne

paste koja mu je prolazila kroz glavu. umi,
pom isli on, mora da je zakupio od Spavkovia
termin za prokletu no. Nam rtio se prema Spavkovievom zvuniku u zidu pored uzglavlja. Za
tim se zagledao u tavanicu: bila je jo prazna.
M ora da je prilino rano, pom isli on. Kad je
K afieva reklamna poruka poela polako da se
ocrtava na tavanici, on skrenu pogled i izvue se
iz kreveta. Izbegavao je da gleda u ispisane po
ruke na krevetskim aravima, jastunicama, ebadima, kunom mantilu i unutranjem delu ona
svojih papua. Kad su mu stopala dodirnula pod,
T V aparat se ukljuio. On e se i iskljuiti, auto
matski, u deset uvee. K rejn je imao punu slo
bodu da menja kanale, ali u tome nije video
nikakvu svrhu.
U kupatilu je upalio svetlost, i istog asa T V
audio poe da mu svira. Ugasio je svetlost i oba
vio u tami svoj prvi jutarn ji ritual. Ali svetlost
mu je bila potrebna da bi se obrijao, i on je
ponovo upali, a istog trena i audio produi svoj
program. Dok se brljao, u ogledalu su svake
tri sekunde bleskali kratki reklamni fleevi Ka
fievog konkurenta ajia. N ekoliko trenutaka
kasnije itao je oglase za Sada, blag, superefikasan purgativ, i S to p , sedativ sa ukusom burbona, k oji su bili odtampani alternativno s jedne
i druge strane pekira u kupatilu.
Dok se oblaio, zazvonio je telefon. Pustio ga
je da zvoni. Znao je ta e uti, ako podigne
slualicu: D obro jutro! Jeste li ve uzeli vae
Krakerune? Pune proteina i . . . . Ili, moda: Za
to ekate regrutovanje? Prijavite se sada u vojnu
slubu po vaem izboru i zaradite novac na sledeim povlasticama koje imaju d o b ro v o ljc i. . .
31

Ili: Patite li od naglih promena vremena? Sra

na oboljenja ubijaju etvoricu od petorice! Prvi
simptomi su . . .
S druge strane, to bi mogao da bude i neki
vaan lini poziv. Podigao je slualicu i rekao
halo.
H alo vi tamo odgovorio je jedan priguen,
laskav enski glas. Bob?
Da.
Bob K rejn?
Da, ko je to?
Zovem se Dudi. Ja vas znam, ali v i ne
znate mene. Da li ste se u poslednje vrem e oseali tromi, kao da . . .
On spusti slualicu. Sad mu je bilo svega dosta.
Priao je pisaem stolu i iz fioke izvukao zguvan
komadi papira. Na njemu je bila ispisana jedna
adresa. Sve do sada se kolebao da li da krene
tim putokazom. Ali ovoga jutra se osetio pun
odlunosti. Napustio je stan i pozvao taksi.
Na poleini vozaevog sedita odmah se aktivi
rao T V ekran, tako da je mogao da vidi repor
tau o Sladievom vonom soku za doruak. On
otvori novine koje je tu ostavio poslednji putnik.
Preleteo je ovlanim pogledom preko eksievih
etvorobojnih oglasa sa njihovim prikrivenim ho
moseksualnim, sadistikim, mazohistikim, rodoskrvnim .i autoerotskim simbolima i pokuao da
se skoncentrie na jedan izvetaj o novom vla
dinom programu reavanja stambenih problema,
ali njegovi pokuaji da ignorie oglase Sveievog deodoransa, tampane uto na belo izmeu
redova, ostali su bezuspeni. Najzad kola stigoe
do svog odredita. K rejn isplati vozaa novani
com na ijoj se prednjoj strani nalazila slika
Abrahama Linkolna a na drugoj slika jedne gole
ene koja se pere Glatkievim sapunom. Uao je
u jednu ve prilino oronulu drvenu kuu, pro
naao prava vrata i pritisnuo dugme. M ogao je
da uje kako unutra u stanu odjekuje zvuk sta
rom odnog zvonca, a ne reklamna m elodija Jedimesia ili M lazoletia ili Penuavieve kole. Nada
ga je ispunila.
Jedna aljkava ena otvori vrata, zagleda se u
njega sumnjiavo i upita: Da?
32

 Ja . . . uh . . . gospoa Ferman? uo sam za

vae ime preko jednog p r ija te lja . . . znate ga,
Bil Sivers? Reeno mi je da vi njegov glas
postade tih iznajm ljujete sobe.
Gubite se odavde! Hoete li da me uvalite
u neprilike? Ja sam privatno lice, es tita . . .
Ja u . . . ja u platiti. Im am dobro zapo
slenje. Ja . . .
K oliko?
Dve stotine? To je dvaput vie nego to
plaam vladinom stambenom projektu.
Uite. Kad se naao u stanu, ena zaklju
a vrata, namae rezu i privrsti lanac. Zatim
ree: Jedna soba. Toalet i tu tamo u dnu
hodnika, delite ih sa jo dvojicom drugih. Sami iz
nosite svoje ubre. Sami nabavljate ogrev preko
zime. Ako elite toplu vodu, to e vas kotati jo
pedeset. Nem a kuvanja u sobama. Nem a prim anja
gostiju. K irija tri meseca unapred, i to u gotovini.
Uzimam ree K rejn brzo, a zatim dodade:
Smem li da iskljuim televizor?
Nem a nikakvog televizora. N i telefona.
Oh, nema Spavkovievog ureaja pored kre
veta? N i reklamnih fleeva u ogledalu? N i Projektovih oglasa na tavanici i zidovim a?
. . . Nem a niega od tih stvari.
K rejn se osmehnu i odbroja k iriju u eninu
prljavu ruku. Kada mogu da se uselim?
Ona slee ramenima: Kad god elite. Evo,
ovde je klju. etvrti sprat, sa proelja. A nema
ni lifta.
K rejn je napusti, i dalje se osmehujui, vrsto
steui klju u ruci.
Gospoa Ferman podie telefonsku slualicu i
okrete jedan broj. H alo rekla je. Fermanova izvetava. Im am o jednog novog, mukarca,
oko trideset godina.
Odlino, hvala vam uzvrati glas sa dru
gog kraja ice. Ponite odmah leenje, doktorko
Ferman.
Naslov originala:
Ray Russell: The Room
Iz zbirke: The Playboy Book of Science Fiction and
fantasy
A Playboy Press Book
3

33

Robert Blok

asna re

U 2 :27 popodne, H om er Gans, blagajnik, uao

je u kancelariju svog poslodavca, predsenika Prve
nacionalne banke.
Im am neto da vam kaem prom rm ljao
je. Re je o rezervnom fondu. Uzeo sam iz
njega etrdeset hiljada dolara.
V i ste ta?
Proneverio sam novac iz rezervnog fonda
ree Homer. inio sam to ve godinama, ali niko
me nikada nije uhvatio. Neto od tog novca otilo
je na konjske trke, a vei deo na plaanje rente
jednoj osobi. Sigurno vam nikada ne bi palo
na pamet dok me gledate da ja, pored ene,
izdravam i jednu plavuu. Ali to samo znai da
ne znate kako izgleda brani ivot.
Predsednik se namrti. Oh, da, znam od
govorio je, uzdahnuvi duboko. U stvari, i ja
izdravam jednu plavuu. Mada, istini za volju,
ona n ije prirodna plavua.
H om er je malo oklevao, a onda i sam uzdahnurj
Istini za volju, ni m oja nije.
Izm eu 2 : 28 i 2 : 43 desio se itav niz stvari.
Jedan uzoran sinovac rekao je svom bogatom i
starom stricu neka se tornja do avola i presta
ne da se mea u n jegov ivot. Jedan isto tako
uzoran suprug rekao je svojoj eni da ve go
dinama mrzi i nju i njihovu decu i da je esto
poeleo da svi budu m rtvi! Jedan ugledni proda
va cipela rekao je enskoj m uteriji neka se
jednom ve okane pokuaja da navue na noge
cipele ispod svog b roja i neka nabavi sebi negde
dva amca na vesla. U jednoj od ambasada neki
strani diplomata k o ji je doao u posetu zastao je
usred laskave zdravice i iznenada izruio sadraj
3*

35

svoje ae na elavu glavu am erikog ambasadora.

Grom i pakao! urlao je V o li Tibets, ef
deska D ejli ekspresa. Zar je ceo svet poizio?
R eporter Doe Seterli slee ramenima.
Za devet godina otkako radim u ovom listu,
jo^ nikada nisam izdao nareenje: Zaustavite
m aine! produi Tibets da praska. U ovom
asu drim o u priprem i nove ploe i draemo
ih u priprem i sve dok ne saznamo ta se to zapra
vo zbiva. Im am o sloenog m aterijala za najmanje
deset naslovnih strana, ali nita od svega toga
nema ba nikakvog smisla.
Na prim er? Seterli je m irno gledao svo
ga efa.
Biraj ta vie voli. Na prvi senator upra
vo je dao izjavu da podnosi ostavku kae da
nije dorastao svom poslu. Onaj radniki lider k oji
je sagradio novu veliku zgradu uprave sindikata
u gornjem delu grada otiao je tamo i izvrio
samoubistvo. Policijske stanice ne mogu da se
odbrane od ljudi k oji dolaze i priznaju sve, od
ubistva do krae klikera. A ako misli da je
to interesantno, trebalo bi da uje ta se zbiva
dole u oglasnom odeljenju. K lijen ti otkazuju aran
mane kao da su poludeli. T ri najvea preprodavca polovnih kola u gradu upravo su povukla
svoje oglase.
Doe Seterli zevnu: ta li se to deava?
Od tebe ba i traim da sazna ta se zbiva.
V o li Tibets ustade. Id i i nai nekoga ko
bi dao izjavu. Pokuaj na Univerzitetu. Raspitaj
se u odeljenju za nauku.
Seterli klimnu glavom i uputi se niz stepenice
prema svojim kolima.
inilo se da je dolo do zastoja saobraaja u
itavom gradu, a neto se deavalo i sa peacima. N eki od njih su trali, a drugi su koraali
kao^ oamueni ili naprosto mirno stajali nasred
plonika. Lica su izgubila svoju uobiajenu masku
krutosti. Neki ljudi su se smejali, a drugi plakali.
Preko na travi u krugu univerziteta vei broj
parova leao je u prisnom zagrljaju, ne obazirui
se na druge parove k oji su se besomuno tukli.
36

Doe Seterli zatrepta ugledavi taj prizor i pro

dui vonju.
U 3 : 02 skrenuo je kola prema upravnoj zgradi
Jedan krupan ovek stajao je na krivini i izvo
dio mali ples od nestrpljenja. Liio je na nekoga
ko ili eka taksi, ili m ora u toalet, ali hitno.
Izvinite ree Seterli. Da li je kancela
rija dekana Hensona u ovoj zgradi?
Ja sam Henson odsee krupni ovek.
Zovem se Seterli, iz D ejli ekspresa . . .
Blagi boe, zar oni ve znaju?
Znaju ta?
N ije vano. Dekan Henson odmahnu gla
vom. N e mogu sada da razgovaram s vama.
Moram pronai neki taksi. ini mi se da nikada
neu ni stii do aerodroma.
Odlazite iz grada?
Ne. Moram da se doepam doktora Lavenkvista. On je zakuvao sve ovo . . .
Saterli otvori vrata kola. Uite. Ja u vas
odbaciti do aerodroma. M oem o uz put da raz
govaramo.
Sa zapada je dunuo vetar i sunce je iezlo
uurivi se iza jednog oblaka.
Sprema se oluja prom rm lja dekan Henson.
Ona prokleta budala b olje bi uinila da se
spusti pre nego to udari nevreme.
Lavenkvist ree Seterli. N ije li on
upravnik Dentistike kole?
Tako je uzdahnu Henson. Gadno je
ve i to to imamo muke sa ludim naunicima,
ali jedan ludi dentista . . .
ta je uinio?
Zakupio je jedan avion danas popodne, is
kljuivo za sebe, i digao se njim e iznad grada.
Posuo je itav grad onim svojim gasom. Hen
son uzdahnu. N e razumem se nita u nauku.
Ja sam samo jedan siroti dekan Univerziteta, i
moj posao se svodi na to da izvlaim novac od
bogatih studenata. Ali, koliko sam razabrao, Laven
kvist je petljao neto sa hem ijskim anesteticima.
Smukao je jednu novu kombinaciju natrijum
pentotal, natrijuma amital samo m nogo jau
i koncentrisaniju.
37

 Zar to nije ono to se koristi u psihoterapiji,

za narkopsihozu? upita Seterli. Ono to
nazivaju serumom istinep
Ovo nije serum. Ovo je gas.
K ako vi kaete sloi se Seterli. Znai,
on je ekao da osvane vedar dan, bez vetra, i uzleteo je avionom da zaprai grad koncentrisanim
gasom istine. .Te li to injenica?
Naravno da jeste uzvrati Henson. Znate
i sami da ne mogu da vas laem. On ponovo
uzdahnu. N iko vie ne moe da lae. Oigled
no, gas je toliko moan da deluje ako ga samo
malice umrknete. Oni iz psihijatrijskog odeljenja napriali su m i svata o oslobaanju od inhibicija i prevazilaenju super-ega, a ako ovek po
kua neto da im odgovori, oni naprosto spuste
slualicu. Ali bitno u svemu tome je da gas
deluje. Svi k oji su napolju, svi k oji dre otvorene
prozore ili imaju erkondine u stanu, svi su oni
zakaeni. Gotovo itav grad. Oni ne mogu vie
da lau. ak i ne ele da lau.
Divno! uzviknu Seterli, diui pogled pre
ma sve guim olujnim oblacima.
M islite? Ja nisam tako siguran. K ad pria
dospe u novine, itava kola e izai na ruan glas.
Nisam smeo ovo ni da vam kaem, ali ne mogu
da se obuzdam. Naprosto, oseam potrebu da u
svakom pogledu budem otvoren. Ba to sam i re
kao m ojoj sekretarici, pre nego to mi je opa
lila amar . . .
Seterli skrenu kola na aerodrom.
Je li ono tamo gore va ovek? Pokazivao
je rukom navie, prema jednom malom avionu,
k oji se nakrenuo na bok izmeu oblaka, zahvaen
iznenadnom olujom.
Da viknu Henson. Pokuava da zauzme
poloaj za sputanje, ini mi se. Ali vetar je
suvie jak . . .
Iznenadni blesak munje zapara nebo. Avion se
zaklatio i poeo da propada u dubinu.
Seterli dade pun gas i potera kola prema po
ljani. U daljini je zavijala jedna sirena. Kroz
kiu koja se spustila mogao je da vidi avion
kako se sunovrauje u ludoj spirali.
38

*
V o li Tibets se zavalio unatrag i odgurnuo svoju
stolicu od radnog stola.
E to kako se desilo govorio je Seterli.
Jadni ovek bio je mrtav jo pre nego to su
ga izvukli iz olupine. Ali nali su rezervoare sa
gasom i opremu. Poneo je i papire sa sobom,
i ja sam ubedio Hensona da mi ih preda; bio
je toliko oamuen da n ije ni pokuao da pri
govori. Sada moem o priu da potkrepim o doka
zom. Im am uzorke form ule koju je otkrio. Pret
postavljam da emo podatke o drogi ustupiti
i radio-stanicama.
Tibets odmahnu glavom.
Ne. Odluio sam da glatko odbijem sva pro
pitkivanja.
Ali, pria .. .
Nee biti nikakve prie. Sada se i tako sve
zavrilo. Zar nisi prim etio kako su se ljudi promenili posle one oluje? Vetar je oigledno oduvao
gas dalje. Svi su ponovo normalni. Veina njih
ve je ubedila sebe da se nita nije ni desilo.
Ali, mi znamo da se desilo! I ta emo sa
svim onim priama za naslovnu stranu koje ste
dobili danas popodne?
Odbaene su. Otkako je naila oluja, stalno
smo dobij ali opozive i odustajanja. Ispada da
senator uopte ne podnosi ostavku ve se kandiduje za guvernera. Onaj momak iz radnikog
sindikata sasvim sluajno je ustrelio sebe. Po
licija ne moe da pronae nikoga ko bi potpisao
svoje priznanje. Oglaivai nam alju nove verzije
svojih oglasa. Pazi ta ti kaem, do sutra ujutro
itav grad e zaboraviti da se ma ta d e s ilo . . .
oni e sami hteti da zaborave. Niko ne moe da
se suoi sa istinom i da ostane duevno zdrav.
Strano je tako rezonovati ree Seterli.
Doktor Lavenkvist je bio veliki ovek. Znao je
da n jegov pronalazak moe da dejstvuje ^ ne
samo ovde, ve svugde. Posle ove probne vonje
nameravao je da nadleti avionom Vaington, M o
skvu i sve druge prestonice sveta. Zato to ovaj
gas istine moe da izm eni svet. Zar to ne shva
tate?
39

 Naravno da shvatam. Ali, svet ne treba da

bude izmenjen.
Zato ne? Seterli uspravi ramena.
ujte, ja sam razmislio o svemu. Im am formulu.
M ogao bih nastaviti tamo gde je Lavenkvist stao.
Utedeo sam neto novca. M ogao bih da unajmim
pilote i avione. Zar vam se ne ini da je svetu
potrebna jedna doza istine?
Ne. Video si ta se desilo danas, u sasvim
malim razmerama.
Da. Krim inalci su priznali, varalice su se
reform isale, ljudi su prestali da lau jedni druge.
Zar je to ravo?
to se tie kriminalaca, nije. Ali za prosena ljudska bia to bi mogla da bude strana
stvar. T i ne uvia ta bi se desilo kad bi lekar
saoptio svome pacijentu da umire od raka, kad
bi ena rekla svome muu da on zapravo nije
otac njihovog sina. Svako ima svoje tajne, ili bez
malo svako. B olje je ne znati punu istinu o
drugima, ili o sebi.
Ali, gledajte ta se deava u dananjem
svetu.
Gledam. To mi je posao da sedim za
ovim stolom i posmatram kako se svet okree.
Ponekad je to okretanje vrtoglavo, ali se bar
nastavlja. Zato to i ljudi nastavljaju svoje bitisanje. A njim a su potrebne lai da bi im pomogle.
Lai o apstraktnoj pravdi, i romantinoj ljubavi
koja veno traje. Vera da pravinost uvek trijumfuje. M oda je ak i naa koncepcija dem okratije
jedna la. A ipak, mi negujemo te lai i inimo
svev to je u naoj moi da od njih ivim o. I
moda, malo po malo, naa vera pomae da te
stvari postaju istinite. To je spor proces, ali ini
se da deluje na duge staze. ivotinje ne lau, to
zna. Samo ljudska bia umeju da se pretvaraju,
da toboe veruju, da obm anjuju sebe i druge.
Ali ona zato i jesu ljudska bia.
Moda je tako ree Seterli. Ipak, po
razmislite o p ovoljn oj prilici koju ja imam. Mo
gao bih ak i ratove da ukinem.
Moda. V ojn i i politiki lideri verovatno bi
u svetlu istine sagledali svoje m otive i promenili
se privremeno.
40

 M ogli bismo nastaviti sa zapraivanjem

uzviknu Seterli sa oduevljenjem. Im a i dru
gih estitih ljudi. Pronai emo novana sred
stva, nainiti od ovoga dugoroni projekat. I, ko
zna? M oda e, posle nekoliko doza, promena po
stati stalna. Zar ne shvatate? M ogli bismo da
ukinemo rat!
Shvatam uzvrati Tibets. T i bi mogao
da ukine rat izmeu nacija. I da, umesto toga,
izazove stotine miliona individualnih ratova. Ra
tova k oji bi se vodili u ljudskim um ovima i u
ljudskim srcima. Dolo bi do talasa ludila, talasa
samoubistava, talasa ubistava. Dolo bi do prave
poplave istine koja bi potopila dom, porodicu, i
tavu drutvenu strukturu.
Shvatam da je rizino. Ali, pom islite ta
bismo sve m ogli da dobijem o.
Tibets poloi ruku na rame mlaeg oveka.
elim da zaboravi itavu ovu stvar rekao
je ozbiljno. N em oj da pravi plan o proizvod
nji tog gasa i njegovom prosipanju iznad Kapitola i Krem i ja. N e ini to, za dobro svih nas.
Seterli je utao, zagledan napolje u no. Tamo
negde u daljini zapiskao je prodorno mlazni avion.
Ti si estit ovek ree Tibets. Jedan
od m alobrojnih. To mi je jasno, i divim ti se
zbog toga. Ali mora da bude realistian i da
gleda na stvari onako kako ih ja gledam. Sve
to elim od tebe jeste da m i sada obea da
nee pokuati nikakvu ludost. Pusti da svet
ostane ovakav kakav je. - Zastao je za trenutak.
Hoe li mi dati tvoju asnu re?
Seterli je oklevao. On je bio estit ovek, shvatao je to, i zato mu je trebalo dosta vremena
da odgovori. A onda: Obeavam laga
Seterli.
Naslov originala:
Robert Bloch: Word of Honor
Iz zbirke: The Playboy Book o f Science Fiction and
Fantasy
A Playboy Press Book

41

Edmond Hamilton

Mrtva planeta

U prvi mah se inilo da taj m ali svet nije toliko

odbojan. Izgledao je mraan, sleen i beivotan,
ali nije b ilo nikakvog nagovetaja ta se krije na
njemu. Jedino pitanje koje nas je tada interesovalo bilo je da li emo um reti kad na osakaeni
brod tresne o njega.
Tarn je sedeo za komandnim pultom. Sva tro
jica smo navukli naa astronautska odela, u nadi
da e nas spasti ako udar bude gadan. U glo
maznim metalnim odelim a izgledali smo kao tri
smena, debela robota, kao tri metalna globusa
sa pripojenim mehanikim rukama i nogama.
Samo da nam se to ovde n ije desilo! uo
se D rilov potiteni glas iz interfona. Ovde, u
najpustonijem i najnepoznatijem delu itave ga
laksije!
Srea je, to smo se nali na domaku jednog
zvezdanog sistema kad su nas generatori izneverili
prom rm ljao sam.
Srea, Orok? ponovi D ril sa gorinom.
Srea to emo odloiti na kraj za nekoliko dana
agonije? To je sve emu moemo da se nadamo
na onome.
Sistem k o ji se video delovao je obeshrabrujue
havarisanim istraivaim a zvezda. Ovde, u tankom
regionu na somoj ivici galaksije, on se skoncentrisao oko jednog sunca, koje je bilo tamnocrvene
boje, staro, umirue.
est svetova okretalo se oko tinjajue zvezde.
Padali smo prema najunutranjijoj od est pla
neta, raunajui da je i mogunost ivota na njoj
najvea. Ali sada smo jasno videli da tu ne moe
postojati nikakav ivot. B ila je to jedna kugla bez
43

vazdunog omotaa, obloena venim snegom i

ledom.
Ostalih pet planeta ulivalo je jo manju nadu.
Ali mi sada i tako nismo vie m ogli da menjamo
kurs. B ilo je samo pitanje da li e dva prenapregnuta generatora, koja su jo funkcionisala, biti
kadra da proizvedu dovoljno energije za uspora
vanje brzine sputanja i tako nas spasu od to
talne propasti.
Smrt je bila blizu, i mi smo to znali, ali smo
ipak ostali pribrani. N e zato to smo b ili heroji
Ali pripadali smo Zvezdanoj slubi, a otkako Zvezdana sluba stie svoju slavu, njeni lanovi uvek
stoje u senci smrti i vrem enom se naviknu na nju.
Mnogi iz Zvezdane slube su umrli izvravajui
ogrom ni beskonani zadatak kartografisanja ga
laksije. Od malih istraivakih brodova kao to
k oji su odlazili da prave mape perifernih,
zabaenih zvezda, samo se dve treine ili ak i
manje vraalo natrag. Ostali su stradali u nesre
ama nesreama poput ove koja je zadesila
nas kada smo preopteretili nae generatore u po
kuaju da se to bre izvuemo iz jedne mase meuzvezdanih otpadaka.
Do nas je dopro Tarnov mirni glas:
Uskoro emo stii do nje. Pokuau da se
spustim na rep, ali anse su male. B olje da se
privezete.
Koristei nespretno metalne ruke naih odela,
p ovezali smo se za elastine stolice-amortizere,
r f ?e nam m d a pruiti ansu da preivim o
Dril je zurio u sve vei beli globus ispod nas.
Izgleda da je na nekim mestima dubok sneg,
la m o bi bilo malo meke.
Da uzvrati Tarn mirno. Ali na brod
bi ostao pokopan u tom snegu. Na ledu e moi
da se vidi cak i ako bude razbijen. K ad doe
drugi brod, om e nas pronai i nae mape nee
biti izgubljene.
N jegove rei za trenutak su me ispunile tolikim
ponosom na Zvezdanu slubu da sam gotovo sa
prezirom gledao u oi opasnosti koja se ustremila
na nas.
Upravo ta udesna sranost uinila je od Slube
ono to je bila i omoguila naoj rasi da iz svog
44

malog sveta prodre u najudaljenije kutke galak

sije. Pojedini istraivai m ogli su da umru, ali
pobedonosni pohod Slube na svem ir i dalje e
se nastaviti.
Evo, tu smo prom rm lja Dril, zurei jo
uvek napred.
Sleena bela povrina puste planete jurila nam
je ususret komarnom brzinom. Napregnuto sam
ekao da Tarn stupi u akciju.
On je odlagao do poslednjeg trenutka. Onda je
povukao ruicu pogona, i dva preostala genera
tora proradie uz monu tutnjavu.
Nisu m ogli da izdre tu preoptereenost due od
nekoliko trenutaka pre nego to su se i sami uga
sili. Ali to je bilo dovoljno Tarnu da izokrene pa
dajui brod i iskoristi izduvne vibracije kao
konicu.
Prizem ljenje na rep vie je stvar sree nego
umenosti. Razum nije u stanju da proceni be
skrajno male razlike koje znae spasenje ili smrt.
Upotrebite malice prejaku potisnu silu, i nai
ete se odbaeni daleko od vaeg cilja. Upotrebite
malice preslabu i razbie se u paramparad.
Tarn je imao sree. Ili moda to i nije bila
toliko srea, koliko pilotski instinkt. U svakom
sluaju, sve je za as bilo zavreno. Brod je padao,
generatori su cvileli, usledio je snaan, tresak, a
zatim tiina.
Brod je porebarke leao na ledu. N jego v zadnji
deo bio je zgnjeen i na jednom mestu provaljen,
tako da je vazduh izvetrio iz njega, mada to nama
u naim odelim a nije smetalo. Sem toga, kao to
se m oglo i oekivati, poslednja dva generatora
bila su istroena od prevelike napregnutosti pri
ublaavanju naeg pada.
Uspeli smo! Dril poskoi iz oajanja u na
du. Uopte nisam verovao da imamo realnu an
su. Tarne, ti si as svih pilota.
Ali Tarn kao da je i sam odboljevao reakciju
od napetosti. Oslobodio se spona kao to smo to
i mi uinili i ustao glomazna prilika u svom
loptastom odelu a onda se zagledao kroz okru
gle kvarcne prozore.
Izvukli smo ive glave za trenutak pro
m rm ljao je. Ali u gadnom smo kripcu.
45

Istinitost te tvrdnje usecala nam se u svest dok

smo gledali napolje zajedno s njim. M ala planeta
na ivici galaksije bila je jedna od najpustonijih
koje sam ikada video. N ije bilo niega sem leda
i tame i hladnoe.
Led se prostirao u svim pravcima, talasasta bela
ravnica. N ije b ilo vazduha duboki nanosi snega
k oje smo videli bez sumnje su predstavljali slei vazduh Iznad zamrznute ravnice nadnosilo
se tamno nebo, ije su dve treine bile crna pranii trve.ini bletalo je veliko jato galaktickih zvezda, ija je granina predstraa bio
ovaj sistem.

Nai generatori su ispranjeni, a nemamo do

voljn o pogonske legure da namotamo nove kalem ove na njih ree Tarn, pokazujui rukom.
^ i- C n j
m g ao da savlada ni
i
u razdall me do nae kue. A i rezerve
vazduha brzo e se istroiti.
.
Naa jeaina ansa produi on odluno __
jeste da na ovoj planeti pronaemo dovoljno tan
tala i terbijum a i ostalih metala k oji su nam
potrebni, pa da onda napravimo pogonsku leguru
i namotamo nove kalemove. Drile, donesi radio-sondu.
i
a

Radio-sonda je bila instrument k oji smo tokom

naih kartografisanja zvezda koristili za istraivanje resursa metala na nepoznatim planetarna.
Ova sjajna sprava, koja je radila na principu projektovan ja irokih snopova vibracija, m ogla je da
odredi samo prisustvo bilo kog eljenog elemen
ta, vec i njegovu tanu poziciju.
D ril je izvadio kompaktni instrument i podesio
njegove frekvencije na pet-est retkih metala koji
su nam b ili potrebni. Onda smo saekali dok ie
on usmeravao cevi p rojektora du njihovih kva
dranata, paljivo m otrei na skazaljke.
Im am o neverovatnu sreu! uzviknuo je
najzad. Sonda pokazuje prisustvo terbijuma,
tantala i ostalih potrebnih metala u znatnim
koliinama. Nalaze se odmah ispod leda, i to
nedaleko odavde!
Zvui gotovo suvie lepo da bi b ilo istinito ~ rekoh zaueno. T i metali se nikada
ne nalaze svi zajedno.
46

Tarn je brzo nainio plan.

Napraviem o grube sanke, na kojim a emo
moi da vuemo pom oni agregat i veliki laserski
reza za rasecanje leda. Sem toga, moraemo da
uzmemo kablove i ekrk za dizalicu.
Uskoro smo sve to priprem ili i krenuli preko
leda vukui nae im provizovane sanke i poza
maan teret opreme na njima.
Sleeni svet, k o ji se prostirao ispod neba zagle
danog u prazninu vangalaktikog prostora, delovao je deprimirajue. I ranije smo sretali udne
svetove, ali ovaj je bio najturobniji od svih na
koje smo ikada kroili.
Ono zvezdano jato koje je sainjavalo nau
galaksiju potonulo je iza horizonta, tako da je
sada postalo jo mranije. Nae kriptonslce lampe
prosecale su belu stazu kroz sumornu tamu dok
smo s naporom napredovali, je r su se metalna
stopala naih tekih odela klizala po ledu.
Dril je esto zastajao da izvri nove provere sa
radio-sondom. Najzad, posle nekoliko asova na
pornog napredovanja, on die pogled sa instru
menta i dade brz znak.
Ovde je p ozicija izjavi on. Naslage
metala k oji su nam potrebni lee stotinak stopa
ispod nas.
N ije izgledalo ohrabrujue. Stajali smo na jed
nom niskom breuljku od leda, a to nije bila
vrsta top ografije gde bi se m oglo oekivati da
ete naii na naslage tih metala.
Ali nismo se uputali u raspravu o Drilovom
nalazitu. Svukli smo sa sanki pomoni agregat,
stavili u pokret njegovu malu atomsku turbinu
i utakli sprovodnike u veliki laserski projektor,
k oji smo skinuli sa pramca naeg broda.
Tarn je baratao laserom vetinom jednog eks
perta. Ubrzo je ovaj prosekao jedan aht promera deset stopa u tvrdom ledu. Probio se do
dubine od stotinu stopa kao no kroz sir, a onda
je odjednom odskoio, sipajui varnice i plamen.
Tarn brzo iskljui struju.
Izgleda da smo stigli do stene koja sadri
metale rekao je.
Drilov glas odavao je zbunjenost.
47

Prema oitavanju sonde, naslage metala tre

balo bi da se nalaze sedamdeset ili osamdeset
stopa dublje.

Sii emo dole i videti izjavi Tarn.

Pom ozite mi da namestim ekrk.
Poneli smo sa sobom teke grede i ubrzo na
pravili od njih masivni tronoac iznad ahta.
Jaki kablovi prolazili su kroz koloture k oji su
visili sa tog tronoca i slobodnim krajem bili
privreni za veliku metalnu kofu u k ojoj je
trebalo da se sputamo, izvlaei polako kabl
kroz kolotur.
U stvari, trebalo je da se samo dvojica od
nas spuste dole. Meutim, ispostavilo se da niko
ne eli da eka sam gore na mranom ledu, a
isto tako^ nijedan od nas n ije eleo da se sam
spusti u aht. I tako smo se sva trojica ugurala
u veliku kofu.
Ponaamo se kao deca, a ne kao prekaljeni
istraivai zvezda zaguna Tarn. Napraviu za nae psihologe pribeleku o tetnim posledicama koje izazivaju ovi svetovi na ivici ga
laksije.
Jeste li poneli vae blastere? upita Dril
iznenada.
Im ali smo ih, sva trojica. U stvari, nismo ni
znali zato. Neka mrana strepnja navela nas
je da se naoruamo, mada nije bilo logine po
trebe za tim.
Krenim o ree Tarn. Orok, prihvati
kabl i pom ozi mi da ga izvlaim.
Postupio sam po njegovom uputstvu i tako smo
poeli da se sputamo niz aht u ledu. Jedina
svetlost bila je kriptonska lampa ije je zrake
D ril usmerio nanie.
Spustili smo se stotinu stopa, a onda sva tro
jica uzviknuli od iznenaenja. Jer, sada smo m ogli
da vidim o kakve je vrste bila prepreka na koju
je naiao na laser. Ovde, pod ledom, nalazio
se debeli sloj prozirnog metala i laserski zraci
progoreli su kroz njega svoj put.
Ispod progorele rupe u tom metalnom sloju
nalazilo se nita. Samo prazan prostor, ne
kakva ogromna upljina tu ispod leda.
Tarnov glas je podrhtavao od uzbuenja.
48

 Ve sam poeo sumnjati da je u pitanju

ovako neto. Pogledajte tamo dole!
K riptonski zraci, usmereni u prazninu ispod
nas, otkrili su p rizor k oji nas je zapanjio.
Ovde, ispod leda, nalazio se jedan grad. Bila
je to velika m etropola belih kamenih zdanja
nejasno osvetljenih naom malom lampom. A
itav taj grad bio je zatien ogrom nom kupolom
od prozirnog metala, koja je odolevala teretu leda
to se vekovim a gom ilao na njoj.
Na laser je rasekao led a zatim i samu
kupolu govorio je Tarn uzbueno. Ovaj
m rtvi grad moda ve stoleima lei skriven ovde.
M rtvi grad? Da, bio je mrtav. N ism o m ogli da
uoimo nikakav trag ivota na mutnim ulicama
dok smo se sputali prema njemu.
Bele avenije, nejasne fasade, galerije i iljasti
torn jevi m etropole b ili su u tljivi i prazni. Ovde
n ije bilo vazduha. N ije m oglo da bude ni sta
novnika.
Naa kofa je tresnula dole o ulicu. Privrstili
smo kablove, ispentrali se napolje i tako stajali,
tupo se osvrui oko sebe. Onda smo istovremeno
uzviknuli od iznenaenja.
Deavala se jedna neverovatna stvar. Oko nas
poela je da se raa svetlost. N ajpre polako, kao
prvi rumeni sjaj zore, a onda prerastajui u
meki sjaj k oji je okupao itav golem i grad.
Grad n ije m rtav! uzviknu Dril. Ta
s v e tlo s t. . .
Automatski releji m ogli su da aktiviraju
svetlost ree Tarn. Taj narod je imao veliku
nauku, dovoljno veliku za tako neto.
Meni se to ne svia prom rm lja Dril.
Im am oseaj da je ovo mesto ukleto.
I ja sam imao taj isti oseaj. Obino nisam
podloan tuinskim uticajima. Ako ste podloni,
Zvezdana sluba vas ne prim a u svoje redove.
Ali neka mrana, teka slutnja, za kakvu nikada
ranije nisam znao, sada je pritiskala m oj duh.
Duboko u m ojoj svesti komeala se mutna spo
znaja da uas obitava u ovom nemom gradu ispod
leda.
4

49

 Doli smo ovamo po metal, i uzeemo ga

ree Tarn odlunim glasom. Svetlost nam nee
nakoditi, samo e nam pomoi.
D ril je namestio radio-sondu i poeo paljivo
da prati skazaljke. One su jasno pokazivale da
se naslage metala k oji su nam b ili potrebni na
laze negde na pola puta kroz grad ispred nas.
Tam o se uzdizala jedna impozantna graevina
ogrom no zdanje ija je kupola gotovo dodi
rivala svod. Odluili smo da nam ono bude cilj
i krenuli.
M etalni donovi naih astronautskih odela od
zvanjali su na glatkom ploniku. M ora da smo
predstavljali udan p rizor nas trojica u grotesk
nim metalnim oklopim a dok smo nezgrapno ko
raali kroz sablasno osvetljenu m etropolu tiine
i smrti.
Ovaj grad je zbilja star ree Tarn dubo
kim glasom. Jeste li prim etili da zgrade imaju
krovove? To znai da su starije nego to . . .
Tarn! O rok ! viknu Dril iznenada, hitro
se okrenuvi i poseui za svojim laserskim pi
toljem.
Istog asa i sami smo ugledali udovite. Ju
rilo je prema nama iz jedne sporedne ulice, koju
smo upravo proli.
N e znam kako da ga opiem. N ije liilo ni na
kakav normalan oblik ivota. Bila je to nekakva
kovitlava nakaza od crnog mesa koja se protejskom brzinom menjala iz jednog odvratnog ob
lika u drugi dok je plovila prema nama.
Strava i m rnja koje su nas zahvatile nisu bile
potrebne da nam kau da je to stvorenje nepri
jateljsk i nastrojeno. Istovrem eno smo opalili iz
naih blastera.
Stvorenje je ustuknulo sa neverovatnom brzi
nom i m unjevitim pokretom iezlo izmeu dve
zgrade. Potrali smo napred. Ali ono se izgubilo.
Tako mi svih avola kosmosa! opsova
Dril, oigledno duboko potresen. ta je to
bilo?
I Tarn je izgledao zapanjen kao i nas dvojica.
N e znam. B ilo je ivo, videli ste. A njegov
brzi uzmak kad smo opalili odaje inteligenciju
i m o odluivanja.
50

 Obian ivot ne bi mogao da egzistira u

ovom hladnom vakuumu rekoh.
Verovatno ima i drugih oblika ivota sem
onih koje m i znamo prom rm lja Tarn. Ipak,
takva stvorenja sigurno ne bi sagradila grad kao
to je ovaj . . .
Eno jo jednog! prekidoh ga, uspanieno
pokazujui rukom.
Drugo od crnih udovita pribliavalo se kao
neki ogroman, komaran crv. Ali jo dok smo
podizali nae pitolje, ono se hitro izgubilo.
M oram o produiti napred izjavi Tarn,
mada je i njegov glas bio pom alo nesiguran.
M etali k oji su nam potrebni nalaze se u onoj ve
likoj kuli ili negde blizu nje, i ako ih se ne domognemo naprosto emo um reti gore na ledu.
M oda postoje i runije smrti od smrzava
nja na ledu prim eti Dril suvo. Ipak, poao je
s nama.
Nae napredovanje kroz blistave ulice tog veli
anstvenog belog grada pretvaralo se u sve vei
uas.
Crna udovita kao da su preplavila itavu
mrtvu metropolu. Opazili smo i otvorili vatru na
jo desetak njih. Onda smo prestali sa pucnja
vom, je r je izgledalo da nismo kadri da ih po
godimo.
Nisu prilazili suvie blizu da nas napadnu; pre
je izgledalo da ele samo da nas prate i po sma
traju. B ilo ih je sve vie i sve su stranije izgle
dala sa svakim korakom k oji smo inili prema
kuli.
Jo m uniji od samih tih neobjanjivih stvore
nja b ili su talasi strave i jeze k oji su se sada
obruavali na na um. Spomenuo sam ve onu
m oru koja nas je zahvatila otkako smo uli u
grad. Sada je ona iz trenutka u trenutak postajala
sve gora.
Oigledno je da smo izloeni psiholokoj
agresiji neke neprijateljske sile prom rm lja
Tarn. I ini se da do toga dolazi zato to se
pribliavam o onoj kuli.
Ovaj sistem se nalazi na ivici galaksije
podsetio sam ga. K o zna kakva su se sve stvo4*

51

len ja mogla prikrasti iz svemirskih dubina i na

staniti u ovom m rtvom gradu.
Verujem da bismo se u tom trenutku okrenuli
i odustali da nas Tarn nije umirio jednom primedbom.
Ma kakva da je sila koja
stoji da nas vrati natrag, ona
nas se plai! Iz toga proizlazi
sretu s njom imati u najmanju
anse.

toliko uporno na
to ini zato to
da emo pri su
ruku podjednake

Pribliavali smo se irokom stepenitu koje je

vodilo prema zasvoenom ulazu u veliku kulu.
Sada smo se kretali kao oamueni, smlavljeni
groznim psihikim pritiskom k oji je brzo slamao
nau hrabrost.
Onda je doao vrhunac. Velianstvena vrata
kule polako su se otvorila. Iz unutranjosti zgrade
isteturala se i izgegala nekakva stvar iji nas je
izgled prosto sledio na mestu.

To ne potie iz bilo kog dela nae galak

sije! uzviknu D ril hrapavim glasom.
Bila je crna, kolosalne mase, i oblika k oji je
razdirao mozak uasom. Izgledala je kao nekakva
monstruozna aba to ui, sa ljigavim telom iz
koga su trcali zdepasti crni udovi, za koje se
ne bi m oglo rei ni da su pipci ni ruke.
Njena tri oka bila su tri proreza hladne zelene
vatre koja su nas posmatrala sa hipnotikim in
tenzitetom. Ispod tog odvratnog lica bez brade
njene kese za disanje nadimale su se i splanjavale bolno dok se gegalo niz stepenice prema
nama.
Nai zraci su mahnito ibali po tom fantaznagorinom uasu, ali oigledno bez ikakvog efekta.
udovite je nastavilo da se valja niz stepenite.
I, to je najsablasnije od svega, njegovi obrisi
su na suptilno odvratan nain sugerisali da je
ono roditelj svih malih udovita koja su se jatila u gradu iza nas.
Dril je ispustio krik i okrenuo se da bei, a ja
sam se zateturao za njim . Ali zaustavio nas je
Tarnov otar uzvik.
ekajte! Pogledajte tu stvar! Ona die!
52

Za trenutak nismo m ogli da ga shvatimo. Onda

sam, kao kroz maglu, shvatio. Stvar je oigledno
disala. Meutim, tu nije b ilo nikakvog vazduha!
Tarn je iznenada zakoraio napred. Bio je to
najhrabriji gest jednog pripadnika Zvezdane slu
be k oji sam ikada video. Koraao je pravo pre
ma glomaznom, ljigavom udovitu.
A onda, odjednom, kad je stigao do nje, di
novska crna nakaza je iezla. Nestala je kao
slika sa iskljuenog televizora. Istog asa nestalo
je i ono jato crnih straila u gradu iza nas.
Znai, ovo nije bilo stvarno! uzviknu
Dril.
Bila je to samo projekcija jedne hipnotike
iluzije izjavi Tarn. Kao i one ostale koje
smo videli tamo nazad. Shvatio sam da je stvo
renje nerealno kad sam video kako die, ovde
gde nema vazduha.
Znai li to rekoh polako da se ono
to je projektovalo te hipnotike napade nalazi
u ovoj zgradi?
Da, a u njoj su i metali k oji su nam po
trebni potvrdi Tarn. Sada emo ui unutra.
Oni talasi strave koji su nam neprekidno za
pljuskivali svest postajali su sve snaniji dok
smo se penjali uz stepenice. Im ao sam oseaj da
m i ludilo vriti u mozgu dok smo otvarali visoka
vrata.
A onda, kad smo kroili u ogromno, blistavo
belo predvorje zgrade, sav taj strani mentalni
pritisak odjednom je nestao.
Nai uskomeani um ovi bili su osloboeni te
m ore po prvi put od kako smo uli u ovaj mrtvi
grad. Bio je to oseaj slian onome kad iz nekog
od velikih i mranih galaktikih oblaka ponovo
izbijete u isti svemir.
Sluajte ree Tarn apatom. ujem . . .
I ja sam uo. B olje reeno, mi u stvari nismo
uli.
Jer, to nije bio zvuk, ve mentalni talasi
k oji
su od naih m ozgova donosili senzaciju
zvuka.
Bila je to muzika to smo uli. Daleka i ne
jasna u poetku, a onda sve blia i jaa, da bi
ubrzo nabujala u jedan silni kreendo raspevanih instrumenata i glasova.
53

Bila je to udna muzika i nije liila ni na jed

nu koju smo b ilo kada ranije uli.
Ali plenila je neodoljivom snagom nae due,
dok se njena udesna m elodija sve jae i jae
orila.
B ilo je u toj grom koj ariji titanske borbe, i
nade, i oajanja jedne rase. Stajali smo nepo
mino i bez daha dok smo sluali tu boansku
sim foniju slave i poraza.
Oni dolaze ree Tarn priguenim glasom,
gledajui preko ogromne bele dvorane.
Ugledao sam ih. Ali, za udo, sada se vie ni
sam plaio, mada je to neosporno bila najudnija
stvar koja nam se do tada desila.
Tamo, iz suprotnog kraja dinovske prostorije,
prema nama je polako marirala duga povorka
figura. Bila su to bia ovog odavno izum rlog sve
ta, bia i^ prolosti.
Nisu izgledali kao mi, mada su bili dvonoci i,
po^ svojoj telesnoj grai, im ali izvesnu optu
slinost sa nama. N e bih umeo detaljnije da ih
opiem, izgledali su nam tako udni.
Kad je muzika nabujala do svog finalnog kreenda a zatim utihnula, marirajue figure su se
zaustavile nedaleko od nas, gledajui prema nama.
Predvodnik, oigledno njihov voa, tada je pro
govorio i do nae svesti dopro je njegov glas.
,~7.
k da ste, ne m orate niega vie da se
plaite
rekao je. U ovom gradu nema i
vota. Sva stvorenja koja ste videli, sva udovita
koja su vas napala, pa ak i mi sami k oji vam
se sada obraamo svi smo mi samo fantomi
duha projiciranog preko telepatskih ploa koje
su podeene tako da ponu funkcionisati auto
matski im neko ue u ovaj grad.

I m islio sam da je tako apnu Tarn.

Oni ne mogu da budu nita drugo.
Voa tuinaca nastavio je da govori.
Mi smo narod k oji je iezao odavno, mereno vaim merihma. Ponikli smo na ovoj plai1.^ T on tu navede jedno udno, teko izgovorljivo ime u dalekoj vaoj prolosti. Uzdigli smo
se do snage i mudrosti a zatim i do silne slave.
Naa nauka omoguila nam je da se otisnemo
do drugih svetova, do drugih zvezda, i da poste
54

peno istraimo i kolonizujem o najvei deo galak

sije.
Ali onda je dola nesrea. Iz bezdana vangalakstikog prostora stigli su zavojevai do te mere
drukiji od nas da nipoto nisu m ogli da ive
u prijateljstvu s nama. Dolo je do neizbenog
rata, u kome smo m i nastojali da sauvamo nau
galaksiju, a oni da je pokore.
T o nisu bila stvorenja od m aterije. Bila su to
bia nainjena od fotona, estica energije mu
njevito brzi oblaci sa neshvatljivom moi meu
sobne saradnje i gotovo neogranienom aktivno
u. Proterivali su nas sa jedne zvezde na drugu,
unitili nas na hiljadu svetova.
N ajzad smo b ili sabijeni na ovaj zvezdani si
stem naeg prvobitnog porekla, nau poslednju
citadelu. Da je bilo nade za budunost fotonske
rase, da su to bila stvorenja kadra da stvore jed
nu buduu civilizaciju, mi bismo se p om irili sa
porazom i tako abdicirali u njihovu korist. Ali
ogranienost njihove inteligencije inila je nemo
guim tako neto. Oni nikada ne b i uspeli da se
uzdignu do nivoa civilizacije, niti bi dozvolili bilo
k ojoj drugoj rasi u galaksiji da to uini.
I tako smo odluili da ih unitimo, pre no to
i sami ieznemo. Oni su b ili stvorenja sile, i
m ogli su da budu uniteni jedino silom. Preobra
tili smo nae sunce u jedan dinovski generator,
nateravi nekoliko naih planeta i meseca da se
sudare s n jim i izazovu kataklizmu koju smo
eleli. Iz naeg sunanog generatora briznuo je
kolosalan mlaz energije k oji je zbrisao i unitio
fotonsku rasu u jednom kosmikom izlivu ener
gije.
, .
On je, dabome, unitio i nas k oji smo jos bili
preostali. Ali m i smo pre toga ve izgradili ovaj
pokopani grad i u njemu skupili sve plodove
nae nauke i mudrosti, da bismo ih tako sauvali
za budua vremena. Jednoga dana novi oblaci i
vota u galaksiji uzdii e se do stepena civiliza
cije, jednog dana istraivai sa drugih zvezda doi
e ovamo.
Ako nisu dovoljno inteligentni da korisno upo
trebe sredstva m oi k oja smo ovde prikupili, nai
telepatski napadi naterae ih da u strahu pobeg55

nu. Ali ako su dovoljn o inteligentni da razaberu

putokaze koje im ostavljamo, onda e shvatiti
da je sve samo jedna hipnotika iluzija i nastavie da se p robijaju prema ovoj tvravi naih
tajni.
Vi, k o ji me sluate, uinili ste ba to. I zato,
ma ko da ste i ma k ojo j buduoj rasi pripadali,
m i vam zavetavamo nau mudrost i nau mo.
U ovoj zgradi, i u ostalima irom itavog grada,
nai ete sve to smo ostavili iza sebe. Upotrebite
to mudro, za dobro galaksije i svih njenih rasa.
A sada, od nas iz prolosti vama u budunosti
zbogom.
Figure k oje su stajale pred nama iezoe. Nas
trojica opet smo b ili sami u tihoj, blistavo beloj
zgradi.
Tako m i svemira, kakva sjajna rasa mora
da su bili! ree Tara zadivljeno. Stvoriti
sve to, rtvovati sebe da se uniti pretnja koja
bi zauvek urnisala galaksiju, i uz to smoi snage
da se sve ono ta su postigli preda b udun osti. . . !

H ajde da vidim o moemo li nai metale

poe D ril da preklinje drhtavim glasom. Sve
to sada elim jeste da se izvuem odavde i potegnem dobar gutljaj sainkue.
Nali smo vie metala nego to nam je bilo
potrebno. U tom udesnom skladitu jedne tu
inske nauke nali smo mnotvo generatora da
leko superiornijeg tipa od naih, i k oji su se
m ogli lako ugraditi u na osakaeni brod.
Neu da priam o svemu ostalom to smo
pronali. Zvezdana sluba ve paljivo ispituje
to ogrom no blago drevne nauke, i u dogledno
vrem e njeni e nalazi biti saopteni itavoj ga
laksiji.
Zahtevalo je dosta napora da odnesemo gene
ratore gore do naeg broda, ali kad je to bilo
obavljeno, samo instaliranje prolo je bez nekih
tekoa. A kad smo zakrpili i onu rupu na zad
njem delu trupa, b ili smo spremni za odlazak.
im se na brod probio kroz venu polutamu
te ledom obavijene planete i sunuo pored njenog
tinjavog, umirueg sunca, Dril je dohvatio bocu
sankue.
56

 Skinimo ove proklete oklope, a onda u ja

potegnuti najdui gutljaj k oji sam ikada potegao! zavetovao se sveanim glasom.
Najzad smo se oslobodili tekih svemirskih
odela. B ilo je udesno olakanje izvui se iz njih,
rairiti naa zgrena krila i zagladiti nae izgu
vano perje.
Izm enjali smo poglede, nas tri visoka oveka-ptice sa Rigela, dok nam je Dril dodavao ae
sa rumenom sankuom. Na Tarnovom kljunastom
licu i u njegovim sivim oim a bio je jedan izraz
k oji m i je govorio da sva trojica m islim o na
istu stvar.
On podie au koju je drao u svojim kan
dama.
Za veliku m rtvu rasu k ojoj naa galaksija
duguje sve! rekao je. P ijm o u slavu n jih o
vog sveta, po imenu koje su mu oni sami dali.
P ijm o u slavu Zemlje.
Naslov originala:
Emond Hamiilton: The Deaid Planet
Preuzeto iz zbirke Worlds Of Tomorrow, koju je
priredio August Derleth
Izdava: A Four Square Boak

57

M e k Rejnolds i Frederik Braun

Mrani intermeco

Oi erifa Bena Renda bile su ozbiljne. Rekao

je: U redu, mladiu. Izgleda da si nervozan;
to je prirodno. Ali ako je tvoja pria istinita,
ne brini. N i zbog ega ne brini. Sve e biti u
redu, mladiu.
B ilo je to pre tri sata, erife ree Elenbi. alim to mi je trebalo toliko vremena da
stignem u grad i to sam morao da vas probu
dim. Ali seka je neko vrem e bila histerina. M o
rao sam pokuati da je umirim, a posle sam
imao muke i sa paljenjem one krntije od kola.
N e mari nita to si me probudio, mladiu.
Ja kao erif radim non-stop. Uostalom, nije ni
kasno; sluajno sam se veeras vratio kui ranije.
A sad dozvoli da razbistrim o neke stvari. Kae
da se zove Lu Elenbi. To je uvaeno ime u ovom
kraju, Elenbi. Jesi li roak Rensa Elenbi ja, koji
je drao bakalnicu preko u Kupervilu? Iao sam
u kolu sa Rensom . . . A sad da preemo na tog
ovu k oji je rekao da dolazi iz budunosti . . .
*
Prezidor Odseka za istorijska istraivanja bio je
skeptian do poslednjeg asa. Dokazivao je:
Ja jo uvek smatrani da je projekt neizvodljiv.
Postoje u tome neki paradoksi k oji predstavljaju
nepremostive . . .
Doktor Meti, uveni fiziar, prekide ga utivo:
Ser, vi bez sumnje znate ta je dihotom ija?
Prezidor nije znao i zato je utao, dajui time
na znanje da oekuje objanjenje.
Zenon je postavio pitanje dihotom ije. On je
bio grki filo zo f i iveo je oko pet stotina go
59

dina pre onog drevnog proroka iji su dan ro

enja prim itivci koristili da bi njim e obeleili
poetak svog kalendara. Dihotom ija tvrdi da je
nemogue prevaliti bilo koju datu razdaljinu. Do
kaz: najpre m ora da se pree polovina razda
ljine, zatim polovina preostale razdaljine, zatim
opet polovina od onoga ta preostane, i tako
dalje. Iz toga proizlazi da uvek ostaje jedan deo
razdaljine k oji treba prevaliti, i zato je kretanje
nemogue.

Nem a tu analogije usprotivi se prezidor. Pre svega, va Grk je polazio od pretpo

stavke da svaka celina sastavljena od bezbrojnih
delova mora, samim time, da bude beskrajna, ali
m i znamo da beskonaan zbir elemenata sai
njava jednu konanu celinu. Sem toga . . .
M eti se blago osmehnu i podie ruku. M o
lim vas, ser, nem ojte pogreno da me shvatite.
Ja ne poriem da m i danas shvatamo Zenonov
paradoks. Ali, veru jte mi, u toku mnogih stolea
n ajb olji umovi koje je dala ljudska rasa nisu
m ogli to da objasne.
Prezidor ree taktino: Ja vas ne shvatam,
doktore Meti. M olim vas da m i oprostite zbog
m oje neupuenosti. Kakve veze ima ta Zenonova
dihotom ija sa vaom nameravanom ekspedicijom
u prolost?

Samo sam povukao jednu paralelu, ser. Zenon je postavio taj paradoks dokazujui da je
nemogue prevaliti bilo koju razdaljinu, a nai
drevni preci nisu bili kadri da ga objasne. Ali,
da li ih je to spreilo da prevaljuju razdaljine?
Oigledno nije. Danas, m oji asistenti i ja izm islili
smo jedan m etod da poaljem o ovog naeg m la
dog prijatelja, Dena Obrina, u daleku prolost.
Paradoks se odmah namee pretpostavim o da
on ubije nekog starog pretka ili da na drugi na
in izmeni istoriju? Ja ne tvrdim da sam kadar
da objasnim kako se taj oigledni paradoks moe
prevladati u putovanju kroz vreme; znam jedino
da putovanje kroz vrem e jeste mogue. Nema
sumnje, um ovi b o lji od mene reie jednog dana
paradoks, ali dok se to ne desi m i emo nasta
viti da koristim o putovanje kroz vreme, pa bilo
to paradoksalno ili ne.
60

Den Obrin je sedeo, nervozno miran, sluajui

uvaene stareine. Sada je kaljucnuo i rekao:
M islim da je doao as za eksperimenat.
Slegnuvi ramenima, prezidor je dao na znanje
da se i dalje ne slae, ali n ije nastavljao raspravu.
Sumnjiavo je odm erio opremu koja se nalazila
u uglu laboratorije.
M eti baci brz pogled prem a ureaju za puto
vanje kroz vreme, a onda urno poe da daje
poslednja uputstva svome studentu.
D ogovorili smo se o svemu jo ranije, Dene,
ali da sumiram ti treba da se pojavi u sre
dini takozvanog Dvadesetog veka; gde zapravo,
to ne znamo. Jezik e b iti amer-engleski, kojeg
si ti tem eljito prouio; u tom pogledu imae
malo potekoa. Pojavie se u Sjedinjenim Dr
avama Severne Amerike, jednoj od drevnih na
cija
kako su ih nazivali politika
podela
ija
nam svrha nije sasvim jasna. Jedan od ci
ljeva tvoje ekspedicije sastojae se u tom e da
ustanovi zato je ljudska rasa u to vrem e bila
rascepkana u itav niz drava, umesto da ima
samo jednu vladu. Morae da se prilagodi uslovima koje zatekne,
Dene. Nae istorije su to
liko nejasne da ti moemo
pruiti samo veoma
oskudne inform acije o tome ta treba da oe
kuje.
Prezidor se umea: Ja sam krajnje pesimi
stian u tom pogledu, Obrine, ali v i ste se javili
dobrovoljno i zato nemam prava da se meam.
Va najvaniji zadatak je da ostavite poruku koja
e stii do nas; ukoliko uspete, doi e do novih
pokuaja da se istrae i drugi periodi istorije.
Ukoliko omanete . . .
On nee omanuti ree Meti.
Prezidor odmahnu glavom i stegnu Obrinovu
ruku u znak pozdrava.
Den Obrin pristupi ureaju i pope se na malu
platformu. Pom alo oajniki zgrabio je metalne
ruice na tabli sa instrumentima, skrivajui to
je bolje mogao zebnju koja ga je zahvatila.
*
erif ree: Dakle, taj o v a . . . kae kako ti
je rekao da dolazi iz budunosti?
61

Lu Elenbi klimnu glavom. Otprilike etiri

hiljade godina ispred nas. Rekao je da se vratio
iz godine trideset dve stotine ili tako nekako, ali
da je to oko etiri hiljade godina raunajui od
sada unapred; oni su u meuvremenu promenili
numeriki sistem.
A ti nisi pom islio da je to bilo najobinije
buncanje, mladiu? Sudei po tome kako govo
ri, imam utisak da si mu poverovao.
Elenbi ovlai usne. Da, izgleda da sam mu
poverovao ree tvrdoglavo. Bilo je neeg
u vezi s njim ; bio je drukiji. N e mislim fiziki,
to jest, kao da nije roen u ovom vremenu, ali
bilo je t u . . . neto drukije. Kao da, ovaj, kao
da je bio u slozi sa samim sobom; ostavljao je
utisak da su takvi i svi ostali tamo odakle je on
doao. A bio je bistar, bistar kao lasica. I ne bi
se m oglo rei da je bio lud.
ta je traio ovde kod nas iz prolosti, m la
diu? erifov glas bio je blago zajedljiv.
Bio je . .. neka vrsta uenjaka. ini se, po
onome ta je rekao, da su uenjaci gotovo svi
oni k oji ive u njegovom vremenu. Reili su sve
probleme proizvodnje i raspodele, niko ne mora
da se brine za svoju sigurnost; u stvari, ini se
kao da oni ne brinu ni o jednoj od stvari o ko
jim a m i sada brinemo. U glasu Luo Elenbija
bila je jedna nota setne zamiljenosti. Uzdahnuo
je duboko i nastavio: V ratio se unatrag da
istrauje nae vreme. Oni ne znaju mnogo o tome,
ini se. Neto se desilo u meuvremenu po
stojao je jedan gadan period od nekoliko stotina
godina i veina knjiga i izvetaja bila je iz
gubljena. Oni su imali neke, ali to je b ilo pre
malo. Zato nisu ni znali m nogo o nama i hteli
su da upotpune ono ta nisu znali.
I ti si poverovao u sve to, mladiu? Da li
je imao neki dokaz?
*
Bio je to opasan trenutak; onaj k oji je sadravao
najvei rizik. Jer, oni nisu znali kako je, zapravo,
izgledalo zem ljite pre etrdeset vekova, ni da
li je tu bilo drvea ili zgrada. Ako bi se pojavio
62

na pogrenom mestu, to bi m oglo da znai m o

mentalnu smrt.
Den Obrin je imao sreu; nije tresnuo ni o
ta. U stvari, ispalo je sasvim obrnuto. Iskrsnuo
je u vazduhu na deset stopa iznad jedne preo
rane njive. Pad je bio dosta gadan, ali zatitila
ga je meka zemlja; inilo se da je uganuo jedan
lanak, ali ne suvie opasno. Uspravio se bolno
na noge i osvrnuo oko sebe.
Ve i samo prisustvo n jive bilo mu je dovoljan
dokaz da se M etijev postupak pokazao bar delimino uspean. Naao se u prolosti daleko ispred
svog vremena. P oljoprivreda je jo uvek bila neop
hodna komponenta ljudske privrede, ukazujui
jasno da je u pitanju jedna civilizacija znatno
starija od njegove.
Otprilike pola m ilje dalje nalazilo se jedno
gusto poum ljeno podruje; ne park, pa ak ni
planski podignuta uma koja bi predstavljala obitavalite divljai, kao u njegovo doba. Nasumce
izrasla uma gotovo neverovatno. Ali, na kraju
krajeva, on se m ora navii na neverovatno; od
svih istorijskih razdoblja, ovo je bilo najmanje
poznato. M nogo toga e biti udno.
Desno od njega, nekoliko stotina jardi dalje,
nalazila se jedna drvena zgrada. B ilo je to, bez
sumnje, ljudsko stanite, uprkos svom prim itiv
nom izgledu. N e bi vredelo zaobii ga; kontakt
sa ljudskim sabra tom i tako m ora da bude uspo
stavljen. Odepao je nespretno u susret svom sa
stanku sa Dvadesetim vekom.
Devojka oigledno n ije prim etila njegov izne
nadni dolazak, ali u vrem e kad se on pojavio u
dvoritu seoske kue ve je izala da ga pozdravi.
Njena haljina bila je iz drugog doba, jer u
njegovom vremenu odea enskog dela rase nije
imala svrhu da prim am ljuje mukarce. Njena je,
meutim, bila svetla i ukusno obojena i isticala
je mladalake konture njenog tela. Ali nije ga
samo haljina zaudila. B ilo je malo b oje i na
njenim usnama, i njemu odjednom postade jasno
da to nije prirodna boja. itao je kako su te
prim itivne ene prem azivale svoja lica raznim
vrstama b oja i iz nekih razloga, sada dok je
to gledao, nije oseao odbojnost.
63

Ona se osmehnu, a crvenilo njenih usana samo

je pojaalo belinu zuba. Zatim ree: B ilo bi
lake doi ovam o putem, umesto preko polja.
N jene oi su ga premeravale, i da je nekim slu
ajem imao vie iskustva, mogao bi u njim a pro
itati zainteresovanost.
Rekao je, paljivo sriui rei: B ojim se
da nisam dovoljno upoznat sa vaim p oljop rivred
nim metodima. Nadam se da nisam nepopravljivo
otetio produkte vaih gradinarskih napora.
Suzan Elenbi zatrepta oima. Gospode
rekla je blago, sa diskretnim prizvukom smeha
u glasu neko se izraava kao da je moda pro
gutao renik. Odjednom, njene oi se rairie
kad je prim etila kako on udobnije nameta svoje
levo stopalo. H ej, pa vi ste se ozledili. Odmah
ulazite u kuu i pustite me da vidim mogu li tu
neto da pomognem. H ej . . .
Poao je tiho za njom , ujui samo upola njene
rei. Neto neto fenomenalno raalo se
u Denu Obrinu, utiui udno a ipak prijatno
na njegov metabolizam.
Sada mu je bilo jasno ta su M eti i prezidor
podrazumevali pod paradoksom.
*
erif ree: Dakle, ti si bio odsutan kad je
on stigao u tvoju kuu . . . ma kako da je stigao
tamo.
Lu Elenbi klimnu glavom. Da, b ilo je to
pre tri dana. Nalazio sam se u M ajam iju, gde
sam koristio m oj dvonedeljni odmor. Seka i ja
smo svake godine odlazili nedelju ili dve na letovanje, ali uvek u razliito vreme, delimino i
zato to smatramo da je dobra ideja da se malo
odvojim o jedno od drugog, bar za neko vreme.
Svakako dobra ideja, mladiu. Ali tvoja
s e k a . . . ona je verovala u priu o tome otkuda
je on doao?
Da. A imala je i dokaz, erife. V oleo bih da
sam i ja lino to video. P olje na koje se spustio
bilo je upravo uzorano. Poto mu je namestila
lanak, bila je dovoljno radoznala, posle onoga
ta jo j je on ispriao, da poe tragovim a njegovih
64

stopa preko zem ljita do mesta gde su oni poi

njali. A zavravali su se, ili, bolje reeno, poi
njali tano na sredini njive, gde je ostalo jedno
uoljivo udubljenje, ba kao da je tamo pao.
Mladiu, moda se spustio iz nekog aviona,
pomou padobrana. Jesi li pom islio na to?
Pom islio sam na to, a i seka je. Ona kae
da bi se, u sluaju da je zaista tako, morao iz
vesti zakljuak da je on progutao padobran. M ogla
je da prati otiske njegovih stopala itavim putem
iznosilo je to svega nekoliko stotina jardi
i nije bilo nijednog mesta gde bi on mogao da
sakrije ili zakopa padobran.
Kae da su se odmah zatim venali?
ree erif.
Posle dva dana. K ola su bila sa mnom, pa
je seka upregla konje i odvezla se s njim u grad
on nije znao kako se teraju konji i onda su
se tamo venali.
Jesi li video venanicu, mladiu? Jesi li si
guran da su se oni s tv a rn o . . .
Lu Elenbi ga pogleda, usne mu malo pobelee,
i erif dodade urno: U redu je, mladiu. N i
sam m islio nita runo. Sm iri se, mladiu.

Suzan je poslala svome bratu telegram u kome

mu je javila sve o tome, ali on je u meuvre
menu prom enio hotel, pa mu telegram nije m o
gao biti uruen. Prvi put je saznao za venanje tek
kad se vratio na farmu, gotovo nedelju dana kasnije.
Bio je iznenaen, razume se, ali Don OBraj en ' Suzan mu je donekle prom enila ime
izgledao je dosta prijatan. A bio je i zgodan,
mada malice udan, i inilo se da su on i Suzan
ludo zaljubljeni jedno u drugo.
Naravno, nije imao nikakvog novca objasnio
je da ga u njegovo vrem e nisu vie upotreblja
vali ali bio je dobar radnik, ni malo mek.
N ije bilo nikakvog razloga za pretpostavku da
se nee snai.
N jih troje su napravili okvirni plan da Suzan
i Don ostanu na farm i sve dok se Don malo
5

65

ne svikne na svoj novi ivot. On se nadao da e

posle toga smisliti neki nain za zaraivanje nov
ca veoma optim istiki je gledao na svoje spo
sobnosti u tom smislu i provodie vrem e u
putovanju, vodei Suzan sa sobom. Nema sum
nje, na taj nain e uspeti da upozna sadanjost
Vana stvar, najhitnija stvar, bila je da se
smisli neki plan za slanje poruke doktoru Mehiju i prezidoru. Ako je ovakvu vrstu istraivanja
trebalo nastaviti, sve je zavisilo od njega.
Objasnio je Suzani i Luu da je ovo bilo jednosmerno putovanje. Da je njegova oprema dejstvovala samo u jednom pravcu, da se m oglo puto
vati samo u prolost, ali ne i u budunost. On
je bio d obrovoljn i izgnanik, osuen da ostatak
svog ivota provede u ovoj eri. Id eja je bila u
tome da on, poto ostane u ovom veku dovoljno
dugo da ga tem eljito opie, napravi svoj izvetaj
i stavi ga u jednu kutiju specijalno nainjenu da
potraje etrdeset vekova, a onda je pohrani tamo
gde e moi da bude iskopana na jednom mestu koje je odreeno u budunosti. Im ao je tanu
geografsku lokaciju tog mesta.
Bio je veom a uzbuen kad su mu priali o
kapsulama vremena koje su bile zakopane na dru
gim mestima. Znao je da one nikada nisu bile
iskopane i planirao je da to ukljui u svoj iz
vetaj, kako bi ljudi budunosti m ogli da ih nau.
Veeri su provodili u dugini razgovorima. Den
je priao o svome vremenu i svemu onome to
je znao o stoleima k oja su mu prethodila. O
dugoj borbi za uspon i ovekovim pobedama na
podruju nauke, medicine i meuljudskih odno
sa. A oni su njemu priali o svome svetu, opisu
jui obiaje i naine ivota k oji su njemu izgle
dali tako jedinstveni.
Lu u poetku n ije bio naroito srean zbog ove
naprasne enidbe, ali je zatekao sebe kako se
sve vie zagrejava za Dena. Sve dok . . .
*
erif ree: I on ti sve do veeras n ije ispriao
ta je zapravo bio?
Tako je.
66

 T vo ja sestra ga je ula kako to govori? Ona

e potvrditi tvoju izjavu?
Ja . . . ja m islim da hoe. Sada je uzrujana,
kao to sam rekao, sva nekako histerina. Vriti
da e napustiti mene i farmu. Ali ula ga je da
to govori, erife. M ora da je imao veliki uticaj
na nju, inae se ne b i ponaala ovako kako se
P onaa-

N ije da sumnjam u tvoju rec, mladicu, da

se stvar tako desila, ali b ilo b i b olje da ga je
i ona ula. K ako je dolo do toga?
Postavljao sam mu neka pitanja o stvarima
iz n jegovog vremena, i malo kasnije zapitao sam
ga kako oni izlaze na kraj sa rasnim problemom;
on je izgledao zbunjen, a onda je rekao kako se
sea neega o rasama iz istorije koju je proua
vao, ali da kod njih nije vie b ilo nikakvih rasa.
Rekao je da su do n jegovog vremena rau
najui od zavretka nekakvog rata, zaboravio sam
kako se zvao sve rase bile stopljene u jednu.
Da su se beli i uti najveim delom meusobno
poubijali i da je A frik a neko vrem e dominirala
svetom pa da su zatim sve rase poele da se
stapaju u jednu putem kolonizacije i meovitih
brakova i da je do n jegovog vremena taj proces
bio zavren. Ja sam samo zurio u njega, a onda
sam ga upitao: H oe da kae da u tebi ima
crnake krvi? na ta je on odgovorio,^ kao da
to savreno nita ne znai: N ajm an je jedna e
tvrtina .
Pa, mladiu, uinio si tano ono ta si m o
rao da uini ree erif ozbiljno u to nema
nikakve sumnje.
Sve m i je bilo crveno pred oima. On se
oenio m ojom sekom; spavao je s njom. Bio sam
tako luaki besan da se ne seam ak ni kako
sam pograbio pitolj.
Pa, ne zabrinjavaj se zbog toga, mladicu.
Postupio si ispravno.
Ali, oseam se vraki gadno zbog toga. On
nita n ije znao.
E, to je stvar za diskusiju, mladicu. Moda
si ti progutao malo previe tog njegovog blebe
tanja. Dolaenje iz budunosti huh! Te crnje
e izm isliti n ajprokletije trikove, samo da se ne
5*

67

kako proture kao beli. Kakvu vrstu dokaza za

njegovu priu predstavlja ono udubljenje na n jivi?
K ojetarije, mladiu. Nem a nikoga ko dolazi iz
budunosti, ili odlazi tamo. M oda naprosto da
preutim o itavu stvar, tako da niko nikad ne
sazna o tome. Bie to kao da se nita n ije ni
desilo.
Naslov originala:
Mack Reynolds and Fiedric Brown: Dark Interlude
Preuzeto iz knjige:
Galaxy Reader of Science Fiction,
Crown Publishers, Inc. New York
Copyright 1952.

68

Roder Di

Nepoeljni stanar

Desilo se to neposredno pre nego to je dostigao

nultu taku, tu niiju zem lju u svemiru gde su
se oslabljena gravitaciona p olja dveju planeta
susretala i potirala.
Mejnard je svoju panju podjednako posvei
vao prozirnom mehuru u kome je bilo smeteno
M ajncovo klatno, i prednjem i zadnjem otvoru
ugraenim u elinu oplatu kontrolne kabine. Os
lukivao je kritiki ravnomerno kuckanje gajgerovih brojaa i tiho zujanje preiavaa vazduha;
uprkos svom besteinskom stanju i totalnom od
sustvu ravnotee bio je potpuno miran.
Ali duboko u sebi, ispod svoje istrenirane m ir
noe, M ejnard je oseao sve vei trijum f, jedno
slavodobitno likovanje, potpuno nezavisno od
naunog ponosa. Oseanje da je pionir, avangarda
jednog osvajakog naroda, ushiavalo ga je i
potenciralo oduevljenje u njemu kada je okre
nuo oi prema prednjem otvoru gde je visio
Mars, okrugao i crvenkast pegavi, enigmatini
disk pun obeanja.
Zem lja je visila u stranjem otvoru iza i ispod
njega, jedan nean smaragdni polumesec u svojoj
prvoj tankoj etvrti. Jedan topao zeleni srp k oji
je bio dom, uraiv nedozreo mlad svet, nestrpljiv
da se probije kroz crni prazni prostor i zadovolji
svoju silnu radoznalost u pogledu svojih kosmikih suseda.
Bio je pri kraju drugog dana putovanja i sa
vladao je otprilike polovinu razdaljine koju je
trebalo da prevali. Atomske mlaznice odavno su
prestale da rade, u trenutku kad je postignuta
brzina neophodna da se izbegne dejstvo gravita
cije, i ponovo e proraditi tek kad budu potrebne
69

da uspore njegovo pribliavanje. Sredina taka

se nalazila neposredno pred njim ; kroz svega ne
koliko trenutaka on e napustiti polje Zemljine
privlanosti i otpoeti slobodan pad u zonu cr
vene planete.
Posmatrao je kobaltnu kuglu M ajncovog klatna
kako podrhtava na svom tankom kvarcnom koniu sa prvim dakom oslobaanja od Zemljine
gravitacije, kad je strah naiao.
Uas ga je pogodio odjednom, galvanski, is
praznivi iz njega sav razum i sva oseanja. K on
trolna kabina okretala se vrtoglavo pred njego
vim oima, a bezdana panika koja je pograbila
njegov um bila je neka monstruozna stvar to
je pokuljala iz nepojamnih dubina podsvesti. Sav
se sledio, gotovo ne diui, kao ovek paralizovan
monim elektrinim okom.
N ije to bio strah od smrti. N ije to bio ak ni
njegov sopstveni strah.
Bila je to lepa panika Neega u njemu o i
jem postojanju nikada nije ni slutio, Neega to
je vritalo bezglasno u besmislenoj m anijakoj
stravi i borilo se da oslobodi Sebe od njega.
B io je razdiran tom borbom za jedan beskrajni
trenutak, a onda se sve zavrilo. Osetio je kako
se Ono iskobeljalo iz spona n jegovog duha, kao
luak k oji se grevitim uvijanjem izvukao iz lu
ake koulje, a zatim poelo da pada natrag
prema Zem lji, sve dalje od njega. Mogao je da
oseti sasvim jasno kad se Ono jednom nalo van
njega neka zlobna, neshvatljiva Stvar koja je
brzo tonula natrag ka smaragdnom srpu Zemlje.
Za trenutak je sedeo oamuen, dok se dah
ponovo vraao u njegova plua a elikom oblo
ena kabina postajala stabilna pred njegovim uko
enim pogledom. A kad je Ono nestalo u daljini
i kad nije vie oseao mahnitanje N jego vo g te
rora, preplavilo ga je oseanje brze, neograniene
slobode, kakvu doivljava neki vatreni drebac
kad se, neoekivano, oslobodi svog jahaa.
On je jo uvek bio Robert Mejnard, ali s jed
nom razlikom.
B io je slobodan.
70

Oseanje apsolutne slobode zgranulo ga je. Prvi

put u svome ivotu posedovao je potpuno sebe
samoga, bez sumnje ili bez rezerve, bio kom plet
no, niim pomueno bie. M ogao je da oseti kako
mu se svest i dalje iri, doseui u svaki skroviti
kutak n jegovog uma i preuzimajui kontrolu nad
funkcijam a o ijem postojanju nikada ranije nije
ni sanjao.
Nam etala mu se jedna analogija u savrenoj
egzaktnosti detalja: on je bio slian nekom oveku k oji se budi iz m aglovitog sveta sna i od
jednom ustanovljava da je ono to mu se pre
inilo kao jedna mala soba u stvari golema, pro
strana kua. B ilo je i drugih prostorija sem one
skuene odaje u k ojo j je on obitavao itavog
svog ivota prostorija u kojim a je sve do ma
loas stanovalo Neto drugo, ali koje su leale
otvorene i spremne za njegovu sopstvenu upo
trebu sada kada je njihov Stanar otiao. Do ma
loas, n jegov ego je zauzimao samo jednu bednu
desetinu n jegovog mozga; sa odlaskom Onog, on
je postao sopstvenik itavog svog uma.
A isto tako iznenada kao i spoznaja ta se de
avalo s njim i zato, njegova neverovatno pove
ana inteligencija sredila je sve detalje tih zbi
vanja u jasnu i preglednu sliku.
On je sluio kao domain jednoj parazitskoj
inteligenciji itavog svog ivota, a da ni sam toga
nije bio svestan. K retao se po Njenim diktatima,
sprovodio svoju sopstvenu volju samo kad je Ono
spavalo ili bilo umorno ili rasejano, nikad ne
uspevajui potpuno u nekom svom nastojanju
zato to je Ono im alo kontrolu i m oralo da bude
sluano. I dok je sada istraivao ispranjene pro
storije svog upravo osloboenog uma, njemu po
stade jasno da je Ono bilo samo jedno od mno
gih, da su svi Zem ljani im ali Stanare kao to
je Ono nedokuiva parazitska bia koja su
kontrolisala ljudsku ivotnu snagu i odravala se
zahvaljujui njoj.
M islio je: N ije ni udo to na Z e m lji imamo
ratove! N ism o uspeli da stvorim o zajedniki te
m e lj za sporazum zato to se nalazimo pod N ji
h ovom prinudom . O ni znaju kakve su nae inhe
rentne sposobnosti i hukaju nas jedne na druge,
71

da ne bism o upoznali i unitili N jih . Sve to je

ovek ostvario, uspeo je da ostvari uprkos N jim a.
Pogledao je novim oim a instrumentsku tablu
ispod prednjeg otvora i zaudio se jednostavnosti
maina koje je kontrolisala. On je, prvenstveno,
bio astrofiziar i posedovao je veom a skromno
znanje o atomskoj propulziji; sada mu je svaka
njena funkcija bila jasna ve na prvi pogled.
Eksperimenta radi, nacrtao je grafikon putanje
koju je napravio kroz svemir i u minut tano iz
raunao koliko e jo vremena proi pre no to
koee mlaznice ponu usporavati njegovu brzinu
radi pristajanja.
Digao je pogled prema prednjem prozoru gde
je visio crvenkasti disk Marsa, ocrtan prema cr
noj, somotnoj pozadini svemira, kao neki crveni
dragulj k oji je mutno blistao meu nasumce ra
sutim m anjim dijamantima, prizivajui ga u neo
graniena obeanja budunosti.
Neko vrem e sedeo je sasvim mirno na tapaciranom komandnom kauu, mislei napregnuto,
okuavajui novu mo svog uma, kao da proverava savitijivost jednog novog uda ijeg je posto
jan ja upravo postao svestan.
N jegov prvi zakljuak bio je neizbean: Stanar
ga je napustio zato to nije mogao da egzistira
van Zem ljine gravitacije. Bio je prinuen da iza
e iz njega ili da ugine, i sa N jegovim odlaskom
on je postao prvi stvarno slobodan ovek.
Oni nisu bili nepobedivi. Nisu bili ak ni na
roito inteligentni, uprkos svom daru parazitske
kontrole, inae bi n jegov sopstveni Stanar shva
tio u kakvoj se opasnosti nalazi. injenica da su
oni bili bia zavisna od gravitacije otkrila mu je
prvu ranjivu pukotinu u N jih ovom oklopu, Ahilovu petu koja je obeavala konano spasenje za
ljude. A sigurno postoje i drugi naini za oslo
boenje od N jih, i na njemu je sada, kao na
prvom slobodnom oveku, leala odgovornost da
se pobrine da i drugi pripadnici njegove vrste po
stanu slobodni kao to je on bio.
Zam iljao je harmoninu integraciju jedne Zem
lje naseljene slobodnim ljudim a i jasno video
visine do kojih bi se ljudi m ogli vinuti, neome
tani od strane svojih Stanara. N jegove sopstvene
72

mogunosti, sada dok ih je sumirao, zaprepai

vale su ga svojim obimom. N ije bilo nikakvih
lim ita onome ta je mogao da uini, nikakvih
granica znanju koje je mogao da akumulira i
upotrebi.
E to ta stvarno znai b iti ovek. M ogu da oslo
bodim svet. K ao M ojsije, mogu da izvedem svoj
narod iz ropstva.
Misao mu je ozarila lice, ispunila ga arom
anticipiranog trijum fa. Sve je bilo tako jedno
stavno, sada kada je postao slobodan . . .
K roz nekoliko asova on e se spustiti na Mars
i tamo za svega par minuta instalirati svetlosni
odailja da se javi naunoj fondaciji koja ga je
i poslala u svemir. Nee moi da kae istinu svo
jo j sabrai, zato to su ona jo uvek bila u rop
stvu, a njihovi Stanari ne smeju da budu upo
zoreni; ali moi e da izm isli neku prihvatljivu
priu o silnim bogatstvima na Marsu, priu koja
e dati povoda drugim i veim trgovakim ekspe
dicijam a da jatom ice krenu za njim . Uz pomo
ostalih slobodnih ljudi m oi e da osnuje jednu
novu civilizaciju na Crvenoj planeti, da pronae
naine kojim a e preneti bitku natrag na Zemlju
i potpuno iskoreniti Stanare. Bie potrebno dosta
vremena za to, ali na kraju e ljudi b iti slobodni.
Majncova centrifuga polako se zaklatila, i sa
pom eranjem njene kobaltne kugle M ejnard je
osetio da prelazi iz Zem ljinog u M arsovo polje
gravitacije. Osetio je prvi majuni trzaj teine
i postepeno vraanje ravnotee dok mu se telo
prilagoavalo sve veoj sili nove gravitacije.
Sa povratkom ravnotee odjednom mu postade
jasno da lei naglavce i zato se okrenuo prema
kontrolnoj tabli da izvri potrebnu korekciju.
Kabina se ispravila, rotirajui polako sve dok
crvenkasti, sve krupniji disk Marsa nije doao u
poloaj ispred i ispod prednjeg otvora. M ajncovo
klatno prestalo je da oscilira, mala kobaltna
kugla visila je kruto na kraju zategnutog kvarcnog
vlakna.
Sada se ve uveliko nalazio unutar Marsovog
gravitacionog polja. Napravio je brz proraun
(za k oji bi mu ranije bili potrebni asovi munog
naprezanja) i ustanovio da e tano kroz deset
73

asova prvi put aktivirati prednje mlazniee radi

koenja. N je go v mali brod lagano e produiti
u blago zakrivljenoj spirali, izbegavajui udno
rasporeene orbite dva majuna meseca, a onda
e, kad za svega nekoliko minuta odredi pravi
kurs, b iti spreman za sputanje.
Sa uzbuenjem je posmatrao kako crveni disk
Marsa sve bre izrasta u pegavi globus, pom alo
ve zamuen na svojim ivicama zbog refrakcije
atmosfere. Tam o dole, na m rtvom tlu tog drev
nog sveta, on e instalirati opremu i poslati svoju
trijumfalnu poruku Zem lji, tu fabuloznu likujuu
la koja e navesti ostale ljude da masovno kre
nu ka Crvenoj planeti.
S lobodn i lju d i! Superm eni, b olje reeno, u jed
nom novom , slobodnom svetu. A tada nita
nee b iti nem ogue!
Kasnije, dezaktivirao je prednje mlazniee za ko
enje i osetio kako se meki sunerasti madrac
sedita pod njim polako odie usled sve vee
brzine broda. Sada je ve uveliko bio u silaznoj
spirali, gutajui nekoliko triavih hiljada m ilja
koje su leale izmeu njega i blistave budunosti.
Legao je natrag na kau, osmehujui se, dok
mu je mozak bio zauzet porukom koju e oda
slati na Zemlju, i planiranjem kampanje koju
e organizovati. Godine e proi pre nego to
ljudi uspeju da se potpuno oslobode svojih Sta
nara, moda i vie decenija, ali vrem e nije vano.
Bio je to u sutini jednostavan zadatak, zato
to e on i oni k o ji dou posle njega biti slo
bodni od N jih ove prinude niim pomueni,
nesputani supermeni, za koje vrem e ne znai
nita.
K ra jn ji ishod moe da bude samo p o b e d a . . .
Neto je otro udarilo o njegovu novu svest,
nekakav je ziv i pipak inteligencije koja oprezno
opipava svoj put. Osmeh se sledi na njegovom
licu i on se kruto uspravi na seditu, sav oamuen neoekivanom stravom od onoga ta mu
se sada deavalo. Onda opipavanje prestade, a
gladna Inteligencija izvan njega pokulja u nje
gov mozak kao dim u praznu prostoriju, neodo
74

ljiv o guei n jegov slabaan pokuaj da prui

otpor.
Ustao je i priao prednjem otvoru, zurei tupo
u sve bliu peanu pusto dole ispod njega i
pokuavajui da se priseti kakva li je ono veli
anstvena stvar bila o k ojoj je do maloas raz
m iljao. Ili je to, moda, bio samo san? Negde
u najudaljenijim uglovim a njegove otupele svesti
oform ila se jedna misao i isplovila kao mehuri
do povrina njegove svesti; a onda je ba kao
mehuri prsnula, i njeno znaenje b ilo je izgub
ljeno za njega.
Stanari su p ostoja li na Z e m lji, govorila je ona.
Zato ne bi p ostoja li i na Marsu?
Naslov originala:
Roger Dee: Unwelcome Tenant
Preuzeo iz zbirke: 50 Short Science
izd. Collier Books, New York

75

Ficton

Tales,

Alan Nelzon

Narapoja

N e znam zapravo kako da vam to objasnim,

doktore otpoe mladi ovek. Preao je rukom
preko svoje glatke crne kose koja se presijavala
kao gram ofonska ploa i zatreptao detinje pla
vim oima. Izgleda mi da je u pitanju suprot
nost kompleksa proganjanja.
Doktor Menli D. Diparer bio je onizak, ozbi
ljan ovek k oji se trudio da nikada ne ispoljava
iznenaenje.
Suprotnost kompleksa proga
njanja? rekao je, dozvolivi jednoj svojoj obrvi
da se uzdigne. Kako to mislite . . . suprotnost
kompleksa proganjanja, gospodine M ekfarlejne?
Pa, pre svega, stalno mi se ini da ja ne
koga pratim. M ekfarlejn je sedeo udobno za
valjen u velikoj fotelji, prekrtenih ruku, blaeno
rumenih obraza slika i prilika zdravlja i
spokoj stva.
Doktor Diparer se nelagodno prom ekolji.
H teli ste da kaete kako neko prati vas, zar
ne? ispravio je svog klijenta.
Ne, n ije tako! Hou da kaem da ja, dok
koraam ulicom, odjednom imam taj oseaj da
se neko nalazi ispred mene. N eko za kim jurim.
Neko koga pratim. Ponekad ak poinjem da
trim, ne bih li ga sustigao! Naravno tamo
nikoga nema. Sve je to neugodno. Vraki neu
godno. A i mrzi me da trim.
Doktor Diparer se poigravao olovkom .
Shvatam. P ostoji li jo neto?
Da, postoji. Stalno imam taj oseaj da
lju d i. . . da ljudi . . . ovaj, sve je to stvarno vrlo
aavo . . .
Samo hrabro napred zaprede doktor Di
parer. Slobodno mi sve kaite.
77

 Pa, eto, stalno imam taj udni oseaj da

ljudi kuju zaveru da m i ine dobro. Da poku
avaju biti blagonakloni i ljubazni prem a meni.
N e znam tano ko su oni, ni zato su toliko
ljubazni, a l i . . . sve je to vrlo fantastino, zar ne?
Bio je to dug i naporan dan za doktora Diparera. Iz nekih razloga n ije oseao elju da sazna
i za druge pacijentove simptome. Ostatak asa
proveo je raspitujui se o realnijim biografskim
injenicama. Saznao je da M ekfarlejn ima tride
set dve godine; da je sreno oenjen; da je imao
zdravo, normalno detinjstvo; da ima pristojno
zaposlenje kao strunjak za opravku radio-aparata; da nema nikakvih fizikih tegoba; nikakvih
runih snova; da ne pije; da mu se rod itelji
nisu svaali; da nema finansijskih briga. Nita.
Dakle, da se vidim o u etvrtak, u deset?
osmehnuo se, ispraajui M ekfarlejna.

U deset minuta do deset sledeeg etvrtka doktor

Diparer je pogledao u svoju knjigu zakazanih
sastanaka i namrtio se. Pa, moda se nee ni
pojaviti. To se vrlo esto deavalo. Istinski se
nadao da e ovo b iti jedan od takvih sluajeva.
Suprotnost kompleksa proganjanja! Ilu zije o do
broinitelj stvu! Zaista, taj ovek m ora da je . . .
urno se trgnuo. Umalo n ije rekao lud. U
tom trenutku oglasilo se zvonce; M ekfarlejn se
p ojavio i sa osmehom proclrmao njegovu ruku.
Dakle, da ujemo? Srdanost doktora
Diparera izgledala je pom alo usiljena. Ima
li novih momenata?
Izgleda mi da se m oje stanje pogorava
ree M ekfarlejn sav blistajui. Hou da ka
em, ona stvar da pratim nekoga. Da, gospo
dine. Jue m ora da sam prepeaio pet m ilja!
Doktor Diparer se spusti na stolicu iza pisaeg
stola.
Pa, ovaj, kako b i bilo da m i ispriate vie
o tome. Sve o tome. B ilo ta to vam padne
na pamet.
M ekfarlejn se namrti.
Kako to mislite, doktore . . . bilo ta to mi
padne na pamet?
78

 Naprosto n ak lap ajte. . . o bilo emu . . . o

svemu to vam prolazi kroz glavu.
Nisam siguran da vas razumem. Da li bi
ste mi m ogli pokazati ta time mislite, doktore?
Naprosto kao neku vrstu ilustracije?
Doktor je dozvolio sebi da se malo zakikoe.
Oh, to je vrlo jednostavno . . . Pa, eto .. .
ba u ovom trenutku ja razm iljam o tome kako
sam jednom ukrao neto novca iz tane m oje
m a jk e . . . a sada razm iljam o m ojoj eni, pi
tajui se ta da jo j kupim za godinjicu naeg
braka. D oktor die pogled pun nade. Vidite?
Naprosto ovako neto.
Naprosto tako neto? Ja jo uvek ne razu
mem sasvim dobro. Ali M ekfarlejnovo lice
n ije b ilo zbunjeno; bilo je radoznalo. Moete
li mi dati jo nekoliko takvih ilustracija? Veom a
su interesantne.
D oktor je zatekao sebe kako pria o nepove
zanim, upola zaboravljenim stvarima iz svog i
vota. M ekfarlejn je sedeo sa neobino zadovolj
nim izrazom lica.
P ri kraju asa, doktor Diparer je izgledao
sasvim iscrpljen. Glasmu je bio hrapav; okovratnik i mana iskrivljeni.
. . . i tako, m oja ena . .. ona me je potpuno
potinila . . . a ja sam oduvek bio veoma osetljiv
zato to su m i oi pom alo ra zro k e . . . nikada
neu zaboraviti . . . ono vrem e u sobici na tavanu,
sa devojicom preko puta ulice . . . imao sam samo
jedanaest godina, m is lim . . . Sa snebivanjem
je zautao, p rotrlja o oi i bacio pogled na asovnik.
Oseam se m nogo bolje uo je Mekfarlejna kako govori. Da se vidim o ponovo
u utorak, u deset?

Sledeeg utorka u deset, doktor Diparer je bio

pun odlunosti.
N ee vie biti nikakvih besmislica kao na
seansi prolog etvrtka, uveravao je sebe, mada
zapravo n ije ni imao razloga za zabrinutost. Mek
farlejn je bio nekako udno utljiv i duhom
odsutan. Doneo je jednu veliku kutiju od kar
79

tona, koju je paljivo spustio na pod pre nego

to se smestio na konoj fotelji. D oktor ga je
podstakao na razgovor sa nekoliko prelim inar
nih pitanja.
B ojim se da poinju da me mue haluci
nacije, doktore ree M ekfarlejn najzad.
Doktor Diparer u mislima p rotrlja ruke. Sada
je ponovo bio na starom, dobro poznatom terenu.
Osetio se m nogo bolje.
Aha, halucinacije!
B olje reeno, to zapravo nisu halucinacije,
doktore. M oglo bi se rei da su one suprotnost
halucinacija.
D oktor Diparer se ukoi za trenutak. Osmeh
ieze s n jegovog lica. M ekfarlejn produi:
Prole noi, na primer, doktore, imao sam
gadan komar. Sanjao sam kako se jedna velika
runa ptica smestila na mom kratkotalasnom
radiju, ekajui da se probudim. B ilo je to jedno
odvratno stvorenje sa debelim, zdepastim telom i ogrom nim kljunom, k oji se savijao na
vie, kao neki srp. K rvlju podlivene oi, sa kesicama ispod njih. I ui, doktore. Ui! Jeste li
ikada uli za neku pticu sa uima? Sasvim ma
june, klempave ui, otprilike kao u panskog
kokera. E pa, probudio sam se dok mi je srce
tuklo, i ta mislite? Tam o, na radio-aparatu,
stvarno se nalazila jedna runa debela ptica sa
uima.
Doktor Diparer ponovo ivahnu. Veom a jed
nostavan sluaj brkanja realnog sa nerealnim.
Tradicionalno. G otovo klasino.
Jedna stvarna ptica na vaem radio-aparatu?
upitao je blago. Sa krvlju podlivenim
oima?
Da uzvrati M ekfarlejn. Znam da to
zvui blesavo. Znam da je teko poverovati.
Oh, uopte ne. Uopte ne. Takav tip vizuelnih aberacija je dosta obina pojava. Dok
tor se osmehnu teiteljski. Nita to b i . . .
M ekfarlejn ga prekide sagnuvi se i podiui
kutiju na sto. V i me ne razumete, doktore
rekao je. Hajde. O tvorite je.
Doktor se za trenutak zagleda u M ekfarlejna,
a zatim u smeu kutiju, koja je bila izbuena
80

na vie mesta rupama za protok vazduha i uve

zana jakim kanapom. Nervoznim pokretom rasekao je kanap i posuvratio dva gornja poklopca.
Sagnuo se i zagledao u kutiju a onda huknuo
od zapanjenosti. Kesaste, krvlju podlivene oi
zurile su m rgodno u njega. K lem pave ui. Nagore
posuvraen kljun. Jedna ptica sramotne rugobe.
Zove se L afajet ree M ekfarlejn, ubacivi
nekoliko m rvica hleba u kutiju, koje je ptica
hitro progutala uz buno, odvratno mljackanje.
Brzo se dopadne oveku, zar ne?
Kad se M ekfarlejn izgubio sa svojom halucinaci
jom , doktor je sedeo neko vreme, zanet u misli.
Oseao se pom alo oamuenim i ispranjene glave,
kao da je upravo izronio na svetlost posle vonje
kroz neki tunel strave i uasa.
M oda zaista prisustvujem raanju jedne pot
puno nove psihoze, govorio je sebi. udne se
stvari deavaju u ovom dananjem svetu. Video
je sebe kako pred Kongresom amerikih psihi
jatara ita m onografiju: Raanje jedne nove
psihoze. Taj novi poremeaj oigledno je imao
simptome suprotne onima kod paranoje i
zato e ga nazvati narapoja. Pun nade, doktor
Diparer je predviao i mogunost da e neki
od njegovih kolega insistirati da se nova psihoza
nazove prema njenom otkrovitelju: Diparerom anija. Postae slavan; n jegovo ime pridodato
Frojdovom . Onda ga pogodi jedna muna misao.
ta ako je taj M ekfarlejn simulant! Varalica!
Tako mu svega na svetu, on e to saznati! H itro
je pozvonio po svoju sekretaricu, gospoicu
Armstrong, i naloio jo j da otkae sve sastanke
za ostatak tog dana. Onda je zgrabio eir i
izleteo iz zgrade.
T ri dana kasnije, u kancelariji doktora Diparera zazvonio je telefon. Gospoica Armstrong
die slualicu. Javljala se gospoa Diparer.
Ne, on n ije ovde ree gospoica Armstrong.
U stvari, n ije dolazio ovamo ve tri dana, sem
to je navraao za asak da uzme svoju potu.
N e znam ta se deava s tim ovekom
vajkala se gospoa Diparer uznemirenim glasom.
6

81

 Odlazi iz kue usred noi. Vraa se potpuno

iscrpljen. Da li moda znate ta to zapisuje u
onaj svoj mali notes?
Iskreno govorei, zabrinuta sam za njega
uzvrati gospoica Armstrong. Tako je raz
draljiv. I u tako stranoj urbi itavo vreme.

Neto ste u fitiljili, doktore ree Mekfarlejn na sledeoj seansi, nedelju dana kasnije.
B ilo je to prvi put posle toliko dana da je dok
tor sedeo na svojoj stolici iza pisaeg stola.
N oge su ga bolele. Ispod stola je kriom izuo
obe cipele, da malo olaka pritisak na stopalima
punim plikova.
Nita ne
brinite za mene obrecnu se
on. A kako
ste vi? D oktorovi prsti su se
grili od napetosti. Bio je mnogo m raviji, a lice
mu je postalo bledo i izmueno.
M islim da se m oje stanje popravlja izjavi
M ekfarlejn. U poslednje vrem e imam oseaj
da neko prati mene.
K ojeta! graknu doktor Diparer razdra
ljivo. T o je samo vaa uobrazilja. Zakiljio
je oim a i zagledao se u M ekfarlejna. K ad bi
samo mogao b iti siguran da M ekfarlejn ne simulira. A li do
sada nita n ije ukazivalo da je
tako. N a kraju krajeva, n jegov iznenadni nagon
na ulicama da sustigne nekoga izgledao je sa
vreno autentian. M ekfarlejn bi podigao glavu,
korak bi mu postao bri i ve bi odmaglio.
Pa, morau naprosto da ga posmatram jo neko
vrem e, ree doktor sebi. Zatvorio je za trenutak
oi, priseajui se svih svojih aktivnosti tokom
protekle sedmice: dugih, zamornih jurnjava kroz
itav grad, tokom kojih umalo n ije izgubio M ek
farlejna jedno desetak puta; dugih, dugih eka
nja pred restoranima, sve dok M ekfarlejn najzad
ne bi izaao. Da, morau nastaviti dok ne p ri
kupim sve injenice, m islio je. Ipak, zabrinja
valo ga je pom alo to je naglo gubio na teini, a
i to to su mu odnedavno u uima poeli odje
kivati oni udni z v u c i. . .
82

Kad je as istekao, M ekfarlejn se na vrhovim a

prstiju iskrao iz kabineta. Doktor Diparer je
buno hrkao.
Na dan njegove sledee seanse sa doktorom,
M ekfarlejna je na vratim a saekala gospoica
Armstrong. D oktor n ije ovde izvestila ga
je. Uzeo je odsustvo od tri meseca . . . a m o
da i godinu dana.
Oh, ao m i je to to ujem ree M ekfar
lejn. A i izgledao mi je sav nekako skljokan.
Gde je, na odmoru?
< Pa, u stvari, on je u M arvud sanatorijumu.
N eki udan, zagonetan izraz odjednom se razli
M ekfarlej novim licem i on se na trenutak zagleda
nekud pred sebe u prostor. Zatim se osmehnu
sekretarici.
Upravo sam imao jedno veoma udno oseanje rekao je. Odjednom se oseam kao
da sam potpuno izleen. Da, ba tako, odjed
nom. Od trenutka kad ste mi rekli ono o doktoru
Dipareru.

Lekari u sanatorijumu im ali su dosta posla oko

doktora Diparera.
Naprosto nam priajte sve to god vam
padne na um insistirali su. Oi doktora Di
parera bile su staklaste; izgledao je veom a uz
buen.
M oram da ga pratim, kaem vam! N e smem
ga pustiti da mi izmakne iz vida. N i za trenutak.
On ima jednu pticu sa podbulim oim a i klem
pavim uima.
V rlo interesantno. Sve je to vrlo intere
santno! Lekari su se meusobno zgledavali
i uevnjaki klim ali glavama.
Neto potpuno novo!
Dosta slino kompleksu proganjanja . . . zar
ne? . . . samo u suprotnom smislu!
Izgleda da pati od iluzije da prati nekoga.
Zapanjujue, zar ne?
Verovatno je u pitanju raanje jedne pot
puno nove psihoze. Predlaem da ga posmatramo
veoma paljivo.
6*

83

I, eto, ba u tom trenutku je jedan od lekara

otiao tolik o daleko da sugerie kako bi doktoru
Dipareru trebalo dozvoliti da se slobodno kree
po gradu razume se, pod paljivom prism ot
rom naizmenino biranog lekarskog osoblja
tako da svi n jegovi postupci budu precizno zab eleen i. . .
Naslov originala:
Alan Nelson: Narapoia
Iz zbirke: 50 Short Science Fiction Tales
Collier Books, New York

84

M e k Rejnolds

Putnik kroz vreme

ujte, ree putnik kroz vrem e prvom peaku k oji je naiao ja sam iz dvadesetog veka.
Im am samo petnaest minuta, a onda u se vratiti
natrag. Pretpostavljam da bi bilo previe oekivati
od vas da me shvatite, eh?
Naravno da vas shvatam.
H ej! Pa vi odlino govorite engleski. Otkuda
to?
M i ga nazivamo amer-engleskim. A ja sam,
sluajno, izuavalac m rtvih jezika.
Sjajno! Ali, ujte, ja imam svega nekoliko
minuta. Preim o na stvar.
Da preemo na stvar?
Da, da. Zar ne shvatate? Ja sam putnik kroz
vreme. Oni su me izabrali za putovanje u budu
nost. Ja sam vana linost.
Ummm, da. Samo, m orate shvatiti da putnici
kroz vrem e stalno navraaju kod nas ovih dana.
ujte, vaa izjava me zapanjuje, ali sada
naprosto nemam vremena da dublje ulazim u to,
shvatate? Preim o na stvar.
V rlo dobro. ta imate?
Kako to mislite . . . ta imam?
Drugi uzdahnu. Zar vam se ne ini da biste
m orali pokuati da nabavite neki dokaz da ste
bili u budunosti? Upozoravam vas, meutim, da
vam paradoksi skopani sa putovanjem kroz vrem e
onemoguuju da ponesete natrag sa sobom bilo
kakvo znanje koje bi m oglo da izmeni prolost.
Prilikom povratka, va mozak nee pam titi nita
od ovoga ta se ovde desilo.
Putnik kroz vrem e zatrepta oima. Oh?
Apsolutno. Ipak, ja u biti srean da sklopim
posao sa vama.
85

ujte, bojim se da vas nikako ne razumem.

Kako to m islite posao?
Spreman sam da trampim neto iz m og veka
za neto iz vaeg, mada, otvoreno govorei, u
vaem dobu ima malo toga to bi za nas bilo od
nekog drugog sem isto istorijskog interesa. U
peakovim oim a pojavi se neki sjaj. On kaljucnu.
J P ak, ovde kod sebe imam jedan atomski depni
no. Izlino je da naglaavam kakva sve on preimustva ima nad noevima iz vaeg doba.
.U redu. Preostaje mi samo jo deset minuta,
ali vidim da ste u pravu. M oram imati neki dokaz
da sam bio ovde.
M oj no e biti dobar za tu svrhu klimnu
peak glavom.
Da, da. ujte, pom alo sam zbunjen, ini mi
se. Oni su me izabrali za ovaj posao u poslednjem
trenutku . . . nisu eleli da rizikuju nekog od onih
svojih uenih profesora, shvatate? Ovo je najaa
v iji no k oji sam ikada video, i zato mi dozvolite
da ga ponesem kao dokaz.
- Samo trenutak, prijatelju. Zato da vam dam
m oj no? ta moete da mi ponudite u zamenu?
Ali, ja sam iz dvadesetog veka.
Ummm. A ja sam iz tridesetog.
Putnik kroz vrem e gledao ga je jedan dug trenu
tak. Onda najzad ree: ujte, drugar, ja nemam
m nogo vremena. Eto, na primer, m oj asovnik . . .
Ummm. I ta jo?
Pa, m oj novac, evo ovaj.
On je interesantan samo za nekog numizmatiara.
ujte, ja m oram imati neki dokaz da sam bio
u tridesetom veku.
Naravno. Ali posao je posao, kako to kae
poslovica.
Vraki bih voleo da imam neki revolver.
Ja nemam potrebe za revolverom u ovom
veku ree peak cifrasto.
V i ne, ali ja imam zamuca putnik kroz
vreme. ujte, drugar, m oje vrem e e za koju
sekundu istei. ta elite? Vidite i sami ta imam
na sebi odeu, novanik, malo novca, alku za
kljueve, cipele.
86

 Ja sam voljan da trgujem, ali vae stvari su

nialc vrednosti. Da bar imate neki umetnicki
predmet . . . jednog originalnog Al Kepa, ili neto
slino.
Glas putnika kroz vrem e bio je sada plaljiv.
__Zar liim na nekoga ko vue sa sobom predmete
od umetnike vrednosti? ujte, dau vam sve to
imam sem m ojih gaa za taj aavi no.
Oh, vi elite da zadrite vae gae, a? ta
to pokuavate, da me anglirate? . . . Ili, moda, va
period vremenski prethodi tom terminu?
__ Angli . .. ta? Ne razmem vas.
Oh, ja sam prilino dobar etim olog . . .
To je zbilja gadno, ali . . .
Uopte nije gadno, to je fascinantan hobi
ree peak. A sad da se vratim o na frazu da rne
anglirate. Izraz an glo p rvi put je uao u popular
nu primenu tokom perioda 1850 1950. godine. Od
nosi se na osobe iz istonog dela Sjedinjenih Dr
ava, uglavnom engleskog porekla, koje su dole
u N ovi Meksiko i Arizonu ubrzo nakon to je
to podruje b ilo osloboeno verujem da je to
bio izraz k o ji se koristio u ono vrem e od Mek
sika. panei i Indijanci su te istonjake znali kao
Anglose.
Putnik kroz vrem e ree pun oajanja:
ujte,
drugar, mi se udaljavamo sve vie i vie o d . .
Pratei unazad poreklo fraze, nailazimo na jo
dva sporedna traga. To nas odvodi do injenice
da su ti Anglosi
postalinajbogatiji biznismeni
dvadesetog veka .. . T olik o bogati da su
uskoro
zavladali svetom sa svojim dolarima.
__ U redu, u redu. Znam sve o tome. Ja lino
nikada nisam imao dovoljno dolara da bih vladao
b ilo kime, a l i . . .
.
__ V rlo dobro,
stvar je u tome to su Anglosi
postali finansijski arobnjaci, najbistriji trgovci,
najotroum niji prodavci, najsposobniji biznismeni.
Putnik kroz vrem e baci brz oajniki pogled na
svoj asovnik. Samo t r i . . .

Trei faktor je onaj k oji je uzet iz jos

udaljenije prolosti. Neko vrem e postojala je jed
na rasna manjina, koju su mnogi Anglosi gledali
87

s potcenjivanjem , zvana Doosi. Term in je bio

korien tokom mnogih godina, u smislu doirati
e 77 s^ ce re^i, sniziti cenu. Kad su Anglosi preuzeli monetarnu dominaciju, izraz je evoluirao od
doirati te u anglirati te; i tako je stigao sve do
naih dana, mada ni Anglosi ni Doosi ne postoje
vise kao zasebne grupacije.
Putnik kroz vrem e je zurio u njega. I ja neu
moi odneti natrag sa sobom seanje na tu priu,
eh A mene je jedan momak nazivao imenom Levi.
Bacio je jo jedan brz pogled na svoj asovnik
i zajecao: Brzo! rekao je. Zakljuimo
posao; dajem sve to imam za taj atomski no!
Razmena je obavljena. Graanin iz tridesetog
veka je ostao na svome mestu, sa plenom u ru
kama, i posmatrao kako graanin iz dvadesetog
veka, potpuno nag i samo sa noem kojeg je stezao
vrsto i sreno u ruci, polako iezava sa vidika.
N o je za trenutak lebdeo u vazduhu, a onda
je pao na tlo u trenutku kad je putnik kroz
vrem e potpuno iezao.
Graanin iz tridesetog veka se sae, dohvati no
i cunu ga natrag u svoj dep. Ovaj je jo naiv
n iji od ostalih prom rm ljao je. M ora da je
bio jedan od prvih k oje su poslali. Pretpostavljam
d a . s,e ,oni pikada nee pom iriti sa paradoksima.
Oigledno, ovek moe da nosi stvari unapred u
vreme, je r je to prirodni tok dimenzije; ali ne
moe poneti nita, pa ak ni m emoriju, unatrag,
p rotiv matice vremena.
Nastavio je svoj put prema kui.
v Marget, sa rukama podboenim o kukove, do
ekala ga je na vratima.
Gde si se zadrao tako dugo, do kerta?
obrecnula se ljutito.
Oh, duo, ne mora da psuje ree on.
Sreo sam jo jedn og putnika kroz vrem e dok
sam se vraao kui.
Nisi valjda . . .
Naravno da jesam, a zato i ne bih? Da ni
sam ja, to bi uinio neko drugi.
Ali, ve si zakrio ostavu tim . . .


Cuj, Marget, ne gledaj tako na stvari. Jednog
od ovih dana, neki muzej ili kolekcionar e . . .
Ona zaguna skeptino a onda se okrete i ue
natrag u kuu.
Naslov originala:
Mack Reynolds: The Business, as Usual
Iz zbirke: 50 Short Science Fiction Tales
Collier Books, New York

Robert M. Lipsit i Tomas Roders

Majstor reije

Svakog dana strahujem da bi sve to m oglo iznova

da pone. Onako kao to je bilo prvi put, kada
me je telefonom pozvao m oj stari p rijatelj D.
Edgar Huver iz Vaingtona. On bi tada postao Iju
bazniji nego inae, a to je uvek rav znak.
Kako si, arlse? verovatno bi me upitao.
N jegov glas bi odavao da je neto u toku. Neto za
mene.
Dobro, Edgare odgovorio bih mu oprezno.
arlse, video sam tvoj poslednji film K r v o
prolie na Tvin Batu. Bio si jo jednom izvrstan.
Da, pobio sam itavu gomilu Indijanaca
rekao bih na to.
Zaista potvrdio bi on. A ja rado gle
dam kad Crvenokoci zagrizu ledinu. Ali onda
bi mu glas odjednom postao hladan kao led.
Govoriem o o tome sutra, ovde, u Vaingtonu.
Kad bih samo pom islio na to, oblivao me je
hladan znoj. Pri tom ne bih smeo ni sa kim o tome
govoriti, je r ovde, u Holivudu, niko nije imao p o j
ma da ja potajno urujem sa Huverom i F. B. I.
Ja sam jedini ovek na svetu k oji moe da identifikuje udovite m ajstora maske i najboljeg re
isera k oji je ikada postojao.
Redman!
Ve i samo ime naterivalo me je da se stresem
od jeze.
Poelo je to pre tri godine, dok sam u Holivudu
bio jedan od onih bezbrojnih statista k oji iskrsa
vaju u jatim a i isto tako bez ikakvog traga ie
zavaju. Doel M ekri ustrelio me je u jednom ve
sternu, a Randolf Skot me je tako gadno prem la
tio da vie nisam znao gde su mi kosti. Publika
je drala m nogo do takvih prizora.
91

Nisam zaraivao mnogo, ali sam kao i svi ostali

ljudi posedovao televizor. On mi je uvee pred
stavljao nadoknadu za sumorne asove dana. Na1 oito ponedeljkom u devet asova, kada su kao
krv crvena slova najavljivala vestern seriju M a
sakr, koju je reirao Redman.
Bogo m oj, ala su to b ili film ovi! Ve nedeljama
su vaili kao bestseleri u ou biznisu. Ceo svet ih
je gledao. Znaajno je bilo to da su Indijanci uvek
pobeivali. Veina film ova poinjala je scenama
upadan ja belih ljudi na teritoriju Crvenokoaca
i raznih nedela koja su oni tamo inili. Ali onda
bi se Indijanci okupili i zaklinjali da e se osvetiti.
T o su i inili, ali kako! Sa tomahavcima i noe
vim a obruavali su se na belce i klali ih. K rv je
tekla u potocima. Pojedine scene bile su napravIjene tako realistiki, da smo mi u Holivudu na
prosto zeleneli od zavisti. Taj Redman raspolagao
je itavom serijom tehnikih trikova. A kad bi na
kraju film a pobedonosni Indijanci nestali na
horizontu pod zracima zalazeeg sunca, u pred
njem planu ekrana leali su leevi belaca, grozno
unakaeni i skalpirani. Jeziv p rizor za ljude sa
slabim ivcima. ak ni saznanje da je sve to bilo
samo jedan dobro napravljen film n ije predstavlja
lo nikakvu utehu.
N ikom e nije bilo poznato ko je zapravo taj
Redman. Svi novinski izvetai pokuavali su da
ga intervjuiu, ali nikome to n ije polo za rukom.
T a jm je doneo jedan uvodnik, ali izdava se og
radio da su posredi samo glasine. Shodno tom izvetaju, Redman je svojevrem eno pohaao jednu
indijansku kolu u Dartmautu. Sem toga, procurilo je da je film sku seriju finansirala jedna petro
lejska firm a Navahosa. Ovaj podatak naroito me
je interesovao, je r i m ojim ilama tee povelika
koliina indijanske krvi. I tako sam mome po
slovnom agentu stavio u zadatak da me nekako
povee sa Redmanom i udesi da nastupim u n je
govim film ovim a.
K ad je i deveti nastavak serije bio prikazan na
malom ekranu, dobio sam poziv. Trebalo je da
sledeeg dana sednem u autobus i uputim se na
jedno pom alo neodreeno opisano mesto.
92

Pedeset ljudi, sve samih statista, nalo se sledeeg jutra pred jednim ovekom irokih ramena,
tamne kose i odevenim u sivo odelo.
arls Henesi predstavio sam se kad je do
ao red na mene.
ovek me je paljivo odmerio. Duboko usaene
bore u njegovoj koi razvukoe se u osmeh.
V i imate u sebi krvi Zunija, zar ne?
Da, gospodine priznadoh. Uinio sam to
pom alo zabrinuto, jer mi je m oj agent dao na
znanje da je jednom Indijancu teko da dobije ulo
gu Indijanca u film ovim a. ovek u sivom odelu
prelistavao je m oje papire.
Kako to da nijednom niste likvidirali Randolfa Skota? upitao me je. Zato je on uvek
ubijao Indijance?
B eli ovek imati jau medicinu iscerio
sam se. A ta sam drugo i mogao da kaem.
M i emo se dobro slagati klimnuo je on
glavom i otiao.
k
Popeo sam se u autobus i namignuo jednom
poznaniku, s kojim sam u film u Skalpirani uvojak umro herojskom smru. Onda sam seo i po
kuao da zaspim. Dvanaest asova sanjao sam o
m ojoj velikoj ansi, o dugim kolonama kola koja
su zasuta paljbom i zapaljena, o zasedama Sijuksa
i Apaa i krvavim prepadima.
Kad sam se probudio i p rovirio kroz prozor,
ugledao sam jednu meni dobro poznatu i praznim
pivskim konzervama prekrivenu ulicu, koja je vo
dila pravo prema rezervatu Zuni Indijanaca. Pra
vo u m oj zaviaj.
Onda se autobus najzad zaustavio u jednom ne
preglednom kraju. Ve i sada sve je izgledalo pri
lino autentino, ukljuuiui i Indijance, k oji su
se sjatili oko autobusa. Bili su naoruani i ispustili
su trijum falni ratni pokli kad su nas ugledali.
Zaista, ak i bez kamera to je bio upeatljiv prizor.
Nas statiste odveli su u jednu oronulu zgradu
nekadanje trgovake postaje. U smiraj dana polo
mi je za rukom da se iskradem u oblinje dbunje,
jer sam se ueleo da posle dueg odsustvovanja
malo pogledam svoj zaviaj. Ipak, stigao sam da
93

vidim kako su vrata na staroj zgradi zabravljena

a ispred njih postavljena straa. Izgledalo je da
taj Redman ima neke svoje specifine metode.
Lunjao sam kroz okolinu i najzad izbio na ivicu
jedne velike istine. itavo pleme se tu okupilo
i ualo oko logorske vatre. Pogledi crvenokoaca b ili su usredsreeni na jednog oveka iro
kih ramena u sivom odelu, k oji je sedeo na konju.
Im ao je ukras od perja na glavi i mokasine. Bio
je to ovek k oji je sa mnom razgovarao pre po
laska na put.
Doao sam k vama, hrabri Zuni, govorio
je on podigavi obe ruke uvis preko surove
pustinje i preko visokih bregova, da vas povedem u
osvetu i pobedu. Dosta ste dugo sluali laljivi jezik
belog oca u Vaingtonu, dosta se dugo on vama
podrugivao. Uzeo vam je zem lju i stada, slomio
vaa koplja i strele. Nainio je od vas ene.
Indijanci grunue u zagluujuu dernjavu i zamahae svojim tomahavcima. ovek na konju dade
im znak da zaute.
Svuda u ovoj zem lji podsmehuju se In dijan
cima. Bledoliki sede u svojim zamraenim sobama
i gledaju kako vaa braa bivaju ubijana. Oni
uzimaju jednu gadnu medicinu, k oja se zove tele
v izija . N a osvetljenim staklima vidi se kako vi
umirete. Pitam vas, jeste li vi plaljive ene, ili
ratnici?
M i smo ratnici! povikae Crvenokoci odu
evljeno.
elite li da proterate belce iz vae zem lje?
Da, to hoemo!
ovek irokih ramena odjednom se osvrnu oko
sebe i ree:
M i smo uhvatili jednog pijuna u plavom
koporanu. Ovamo s njim!
*
Dvojica odrpanih Indijanaca izvukoe jednog mla
dok oveka iz grm lja i bacie ga na istinu. Po
znavao sam ga. Uestvovali smo zajedno kao stati
sti u film u Gnevna tvrava. Im ao je na sebi
uniformu pripadnika konjice iz 1880. godine.
On mora umreti! zapovedi ovek na konju.
94

Nikada u mome ivotu nisam video neto tako

grozno. Tek to se jadni momak uspravio, strele
i tomahavci poletee na njega. On se jo uvek
osmehivao, je r je oigledno smatrao da je sve ovo
samo jedna proba ili ala. Jedna ratna sekira raz
mrskala mu je lobanju i on pade na kolena. Bio je
mrtav pre nego to je ovek na konju ponovo
poeo da govori:

Ve sutra, junaki Zuni, vi ete proterati belog oveka iz vaeg kraja. Neete moi da izbrojite
sve svee skalpove k oji e visiti o vaim pojasevima. Napravio je krau pauzu, a zatim dodao:
Ja, Redman, govorio sam.
To je, dakle, Redman, m islio sam zapanjeno, dok
su Crvenkoci poeli da stavljaju na sebe ratnike
boje. Oprezno sam pokuao da se povueni iz
dbunja. Meutim, nisam obratio dovoljnu panju
na m oju okolinu i odjednom sam dobio snaan
udarac po glavi od koga sam pao kao pokoen i
izgubio svest.
*

K ad sam doao k sebi, leao sam u uglu jednog

velikog atora. Ruke i noge bile su mi vezane
konopcima. Svuda okolo stajale su kamere i ref
lektori. K ablovi su se vukli po tlu. Redman je sta
jao usred tog kra i razgovarao sa estoricom belih ljudi, koje nikada ranije nisam video.
V i ste ih stvarno pogubili govorio je jedan
od njih Redmanu.
Dobro sam ih gaao isceri se Redman.
Oni vie nikada nee igrati.
Vaa plemenska braa zahtevaju osvetu, gaz
da. N e znam da li emo moi itave noi da ih
obuzdavamo.
Drago mi je to to ujem, Irving. A sada
razdeli rakiju i pobrini se da budu pijani. Tako
e do svanua imati ime da se pozabave. ta
je sa statistima?
Oni jo uvek nemaju pojma, gazda ree
drugi ovek i osmehnu se zlobno. Im ao je tvrdo,
ispijeno lice. Svi oni veruju da je nastupila n ji
hova velika ansa pred televizijskim kamerama.
U izvesnom smislu oni su u pravu. Sada su u upi
95

i prim aju svoje kostime. Sjajni tipovi, gazda. Vi

za to zaista imate dobro oko.
N a jn o viji test je pokazao da nam u tom po
gledu nema premca ree Redman zadovoljno.
A sad se dogovorim o o poslednjim pojedino
stima. Seo je na jednu stolicu na ijem je naslonu
bilo ispisano e f. Leni i ja posmatramo scenu
sa breuljka iznad reke. Kam era broj jedan takoe
e biti postavljena na tom breuljku'. Jasno? K a
mera dva stoji na dipu, da bi bila pokretna i m o
gla da snima u krupnom planu. T ri rune kamere
rasporeene su po okolini, je r ovek nikad ne zna
gde e se ukazati n ajbolje prilike za blic-snimke.
Da li je i to jasno?
Jasno, gazda.
Zuni su nestrpljivi i edni krvi. M islim da
emo pustiti konjicu da otpone napad preko
reke. To e dovesti do masakra kakav jo nikada
nismo doiveli. A pogotovo ne nai gledaoci.
Pasji sine! procedio sam kroz zube.
Redman se okrenuo na svojoj stolici i ugledao
me kako leim u uglu.
Otkuda se ovaj stvorio ovde?
Onaj sa tvrdim licem slee ramenima.
ao m i je, gazda, ali to se nije m oglo izbei.
Uhvatili smo ga dok se okolo motao. Leni ga je
mlatnuo po glavi.
Redman me je saaljivo posmatrao.
Nem ate sree, Henesi. Brzopleto ste upropa
stili najveu ansu u vaem ivotu. M ogli ste
pristojno da umrete pred naim kamerama i milioni ljudi bi vam se divili. Odabrao sam vas da
predvodite napad konjice. Jedan Indijanac bi vas
ustrelio.
Napolju ispred atora zauli su se koraci.
Hajde, ljudi. Pobrinite se za Indijance
ree Redman. Ja imam jo jedan dogovor sa
ratnim savetom.
Stavio je brzo ukras na glavu i navukao rnokasine. Trenutak kasnije, kad su u sobu ule stare
poglavice, on im se obrati:
Hou da govorim s vama, je r vi ste najmu
d riji od mudrih. Stare poglavice klimnue
glavama. Srce mi je teko, je r moram da go
96

vorim o novcu. Navahosi i Apai doneli su mi

zlato. Zar Zuni hoe da ih svet prezire?
T i e im ati tvo je zlato ree jedan od
poglavica.
Jo neto. Sutra e dole kod reke poginuti
m nogi bledoliki. Oni m oraju da budu pokopani.
Mi, Zuni, pokopaemo ih.
I jo neto. Redman pokaza rukom na
mene. On je zloinac i m ora da umre. Da li
preuzimate to na sebe?
M i emo mu oi izgoreti, da vie ne vidi
obea jedan od starih heroja. Iupaemo mu
jezik, da vie ne bi mogao da lae.
ekajte! Drugi poglavica die ruku, nakon
to me je paljivo osm otrio. On n ije zloinac,
je r je sin Natovarene kobile i unuk Nasm ejanog
k on ja, k oji je zauzimao uvaeno mesto u ratnom
savetu pre nego to je pozvan u vena lovita.
U ilama zarobljenika tee krv Zunija.
Redman p rotrlja nos.
A ko je bio n jegov otac?
Henesi, trgovac. Varao nas je sa tegovim a m a
nje teine, zaveo Natovarenu kobilu i odveo je
sa sobom.
Znai, i on je isto tako rav i m ora umreti.
On e um reti obeae petorica poglavica i
napustie ator.
U piljio sam se u Radmana.
Vi, avole, vi, sotono! Zakon e vas pronai,
pa makar m orao da vas ju ri do na kraj sveta!
Pokuavao sam da podraavam naglasak Defa
endlera u film u Tom ahavk.
Redman je imao za mene samo saaljiv osmeh.
Naravno da e me juriti, ali pitanje je da li
e me ikada uhvatiti. Stari Redman uspevao je
uvek da im umakne za duinu nosa. Razvukao je
usne u prezriv osmeh. Ja sam jo kao dete
upoznao grubi realizam u Ist Sajdu, da budem
precizniji. Ja sam izm islio pravi realizam. Sada
sam na putu da napravim najvei film m og ivota.
Gospodari sveta igraju glavnu ulogu.
V i ste ludi rekao sam, elei da dobijem
na vremenu.
Poeo sam pre gotovo dvadeset pet godina
produio je on, ne obazirui se na m oju upadicu.
7

97

 B ilo je vrlo upeatljivo. Im ao sam kod sebe

jednu malu kameru dok sam se vozio na Lejkherst,
da snimim sputanje jednog cepelina. H indenburg
sea li se? Sigurno si verovao da je to bio nesrean sluaj, a?
Sklopio je oi i nastavio da pria. Glas mu je
bio tako tih da sam ga jedva razumeo.
D. Gasman donosi: P O A R ! eli li da
uje jo neki naslov iz m oje produkcije? U redu.
Teksas Siti, 1947. Tada sam ve imao veu kameru,
od esnaest milimetara. V. V. Tajerm an donosi:
E K S P L O Z IJ U ! Jedan od m ojih najlepih film ova
snimio sam sa palube ribarskog broda. S. S. Voterman prezentira vam: S U D AR !
Ispljuvavao sam rei kroz zube, kao to je to
inio R obert M ontgom eri:
Prokleti, podmukli pacove!
Redman se ponaao kao da nita nije uo.
Sada su Indijanci na redu. Serija sjajno
prolazi, za to sam se ja pobrinuo. Oni e me saletati da pravim sve nove i nove film ove. Tvrde i
realistike film ove. Rentabilne film ove.
T og trenutka pala m i je na um jedna ideja. U
stvari, ona je poticala od Dona Vejna, i to iz
njegovog film a K rva vo pero.
K akav peh rekao sam Redmanu. Samo
vi i ja znamo itavu priu. Ali ako se vama neto
desi, ko e tada nastaviti Redman-storiju? Bila
bi jo jedna lepa uloga za K erol Naj, i jo jedna
z a ...
Oh, pogodio sam ga tano u osetljivo mesto.
P rom rm ljao je neto sebi u bradu i iezao iz
atora. Mene je ostavio da leim.
*
N eki od dogaaja k o ji su se odigrali sledeeg dana
m ogli su kasnije da se vide na ekranu. Pokolj k oji
su izvrili Zuni uzbudio je film ske statistiare, a
bitka kod reke bila je tako krvava i jeziva da su
osiguravajua drutva htela da poveaju svoje
prem ije. Pri tom e niko n ije slutio da je tekla prava
krv, a ne sok od paradajza. Kad bi koplje prodrlo
kroz telo nekog konjanika, onda to nije bio trik98

-snimak, ve pravi. Ili jezovita scena skalpiranja . ..

Niko, razume se, nije video kako su Indijanci
pokopali pedeset statista iz Holivuda, niti kako
je Redman seo u svoj avion i odleteo u pravcu
Liti Big Horna, gde se takoe nalaze rezervati.
Crveni h eroji izveli su sledee noi svoj veliki
ples pobede, zaboravivi potpuno na mene. Pitao
sam se ta bi Dems Stjuart uradio na mome
mestu, i ba tada uo neije tihe korake. Bila je to
jedna devojka sa tamnom kosom, jedna prava
Indijanka. Izvadila je no i presekla m oje veze.
Zato to ini? upitao sam je.
Medicina belog oveka mnogo jaa glasio
je njen odgovor.
Bekstvo je uspelo, iako sam itav put do Galupa
prevalio peke. Pozvao sam telefonom Vaington
i zahtevao da govorim sa Edgarom Huverom.
Ostatak prie lei u zakljuanim fiokam a i uva
se kao tajna. Huver je poleteo sa nekoliko heli
koptera prema L iti Big Hornu i umeao se u upra
vo zapoetu bitku. Ovoga puta izgubili su In di
janci. U izvetaju se tvrdilo da je Redman odbacio
svoj ukras sa glave i pod izgovorom da je pripad
nik F.B.I. uhapsio est ljudi pre nego to je iezao.
Kasnije je u Vaingtonu dolo do jedne konfe
rencije, na k ojoj smo Huver, ef FB I, nadleni
funkcioneri za pitanja Indijanaca i ja uzeli uea.
Huver je predloio da uhapsimo sve Indijance.
N iko se nije saglasio s njim , je r svi su eleli da
izbegnu paniku. Direktori televizije im ali su svoje
posebne razloge da zatakaju stvari. Ako bi se
ikada obelodanilo da su film ovi prikazivali stvar
nost, u ta bi onda jo oveanstvo m oglo da veruje? Uasna predstava!
I tako je sve ostalo tajna. Huver je uhapsio sve
uesnike konferencije, samo je mene pustio da pobegnem. Ja sam bio jedina osoba koja je m ogla da
identifikuje Redmana. Da bi me stalno drao pod
prism otrom i pratio ta radim, preporuio me je
nekolicini svojih p rijatelja u Holivudu, dao mi novo
ime i pobrinuo se za to da postanem poznata
zvezda.

99


Nikada ne smemo zaboraviti rekao mi je
Huver tada na rastanku da niko vie nije sigu
ran za svoj ivot sve dok ne uhvatimo tu satanu.
On je bez sumnje pravi m ajstor preruavanja.
To je, dakle, bilo pre tri godine. Od tada sam
samo jo jedanput razgovarao sa Huverom. U me
uvremenu, javnost je uvek iznova zahtevala da se
serija M asakr jo jednom ponovi. Umesto toga,
televizija je stalno davala gangsterske film ove. P o
zvao sam telefonom Huvera i preporuio mu da
malo povede rauna o tome. Meni su ti film ovi
izgledali vraki realistini. Naroito onaj u kome
jedan ovek iz FB I sam samcat ubija pola tuceta
gangstera. Huver se na to samo naljutio i prekinuo
vezu.
S vremena na vrem e sastajem se u Holivudu
s jednim agentom FBI. Huver ga alje. On me
obavetava o situaciji. Na primer, da postoji neki
producent, R. R. Lejvm en, k oji je snimio divan
dokumentarni film o zem ljotresu u Maroku 1960.
godine. Ili izvesni K. K. Vitm en, k oji je 1962. na
severu zem lje snimio zimske oluje.
Ali, ta me se sve to tie? Ja ve imam pune
ruke posla. Sada u uestvovati u jednom filmu
ministarstva odbrane. Producent D. S. Everimen,
uz put reeno meni nepoznat, snima jedan film ,
utopijski intoniran, o Bombi. U tu svrhu angaovao je bezmalo sve poznate zvezde, uz visoke
honorare, razume se. M i igramo uloge ljudi iji e
ivot biti okonan eksplozijom bombe. ef kae da
e to biti jedan krajnje realistian film , jedan od
onih k oji pobuuju panju. Jedan monstruozan
prizor, kako on kae. Razgovarao sam s njim preko
telefona o tome. On je veoma samopouzdan.
Kae kako svet tako neto jo nikada nije video
i kako e film , da doslovno ponovim njegove rei,
biti poslednji.
E pa, mogu vam rei da me to istinski uzbuuje.
Naslov originala:
Robert M. Lipsyte and Thomas Rogers: Redman
Copyright by Mercury Press, Inc.
Prevedeno sa nemakog prevoda pod naslovom
Der Meisterregisseur iz
zbirke Roboter auf dem Kriegspfad
100

Frederik Braun

Oruje

Prostorija je bila tiha u polutami rane veeri. Dr

Dejmz Grejem, kljuni naunik jednog veoma va
nog projekta, sedeo je u svojoj om iljenoj fotelji,
razm iljajui. B ilo je toliko tiho da je mogao uti
okretanje stranica u susednoj p rostoriji dok je
njegov sin prelistavao neku slikovnicu.
Cesto je Grejem najbolje radio, najkreativnije
razmiljao ba pod ovakvim okolnostima, sedei
sam u neosvetljenoj p rostoriji svog stana nakon
redovnog dnevnog posla. Ali veeras mu mozak
nije radio konstruktivno. Uglavnom je razmiljao
0 svom mentalno zaostalom sinu svom jedinom
sinu u susednoj prostoriji. M isli su mu bile
pune ljubavi, a ne gorkog bola kojeg je osetio
pre vie godina kada je prvi put saznao za stanje
svog sina. Deak je bio srean; zar to nije bilo
najvanija stvar? Sem toga, kolikom je broju ljudi
sudbina dodelila dete koje e uvek ostati dete,
1 koje nikada nee odrasti da ih napusti? Naravno,
bilo je to isto racionalno umovanje, ali ega ima
pogrenog u takvom umovanju kad . . .
Oglasilo se zvonce na vratima.
Grejem ustade i upali svetlost u sada ve gotovo
mranoj prostoriji pre nego to je proao kroz
hodnik do vrata. N ije bio ljut zbog uznemiravanja;
veeras, u ovom trenutku, gotovo svako narua
vanje njegovih misli bilo je dobrodolo.
O tvorio je vrata. Jedan neznanac stajao je tamo;
rekao je: D oktor Grejem ? Ja se zovem Nimand;
voleo bih da porazgovaram s vama. Mogu li da
uem za trenutak?
Grejem ga je odmeravao. Bio je to ovek om a
njeg rasta, neupadljive spoljanjosti, oigledno bez
101

opasan verovatno neki novinar ili agent osigu

ravajueg drutva.
Ali nije b ilo vano ko je i ta je. Grejem je
zatekao sebe kako govori: Naravno. Uite, gos
podine Nimande. N ekoliko minuta konverzacije,
rezonovao je, m oglo bi da m i skrene misli na
drugu stranu i razbistri duh.
Sedite rekao je, kad su uli u sobu za
dnevni boravak. Jeste li za neko pie?
Nim and ree: Ne, hvala. Seo je u fotelju;
Grejem se smestio na sofi.
Mali ovek ispreplete svoje prste i nae se napred. Doktore Grejeme, vi ste ovek ije nauno
delo, vie nego delo bilo kog drugog oveka, moe
da okona ansu ljudske rase na opstanak.
N eki luak, pom isli Grejem. Suvie kasno shvatio
je da je trebalo da upita oveka ime se bavi pre
nego to ga je pustio u stan. Bie to neprijatan
razgovor nije voleo da bude grub, ali samo je
grubost bila efikasna.
Doktore Grejeme, oruje na kome radite . .
Posetilac zastade i okrenu glavu kad su se vrata
koja su vodila u susednu prostoriju otvorila i uao
jedan deak od petnaestak godina. Deak nije
opazio Nimanda; pritrao je Grejemu.
Tata, hoe li mi sada itati? Deak od
petnaest godina nasmejao se um ilnim smehom
deteta od etiri godine.
Grejem obgrli jednom rukom deaka. Pogledao
je svog posetioca, pitajui se da li je ovaj znao
kako stoje stvari sa deakom. Po odsustvu iznena
enja na Nim andovom licu, zakljuio je da ovaj
sve zna.
H ari . . . G rejem ov glas bio je topao od
ljubavi. Tata je zauzet. Samo za kratko vreme.
Vrati se u tvoju sobu; ja u uskoro doi da ti
itam.
M alo pile? itae mi M alo p ile?
Ako eli. A sada tri. ekaj. Hari, ovo je
gospodin Nimand.
Deak se stidljivo osmehnu posetiocu. Nimand
ree: Zdravo, H ari i uzvrati mu osmeh,
ispruajui ruku. Posmatrajui ih, Grejem je sada
bio siguran da Nim and zna: osmeh i gest b ili su
102

primereni deakovom mentalnom dobu, a ne fi

zikom.
Deak prihvati Nim andovu ruku. Za trenutak je
izgledalo da e se popeti na Nim andovo krilo,
i Grejem ga blago povue natrag. Zatim ree:
Id i sada u tvoju sobu, Hari.
Deak je odskakutao u svoju spavau sobu, ne
zatvorivi vrata iza sebe.
Nim andov pogled se susrete sa Grejem ovim .
Svia mi se rekao je, sa oiglednom iskrenou.
Zatim dodade: Nadam se da e ono ta ete mu
itati uvek biti istinito.
Grejem ga n ije razumeo. Nim and ree: M alo
pile, hou da kaem. To je lepa pria . . . ali neka
M alo p ile ne bude nikada u pavu to se tie
neba koje se stropotava.
Grejemu se Nim and napreac dopao kad je v i
deo da ovaj pokazuje simpatiju prema deaku.
Sada se prisetio da m ora brzo okonati razgovor.
Ustao je, dajui tim e na znanje gostu da je vreme da ode.
Rekao je: B ojim se da samo traite vae
i m oje vreme, gospodine Nimande. Znam sve argu
mente; sve ta moete da m i kaete uo sam ve
hiljadu puta. M oda ima istine u onome u ta
verujete, ali to se mene ne tie. Ja sam naunik,
i samo naunik. Da, svima je poznato da radim
na izradi jednog oruja . . . jednog,^ m oglo b i se
rei, konanog oruja. Ali, to se tie mene lino,
to je samo sporedni produkt injenice da ja una
preujem nauku. Razm islio sam tem eljito o svemu
i zakljuio da ie to jedina stvar do k oje m i je
stalo.

Ali, doktore Grejeme, da li je ovecanstvo

sprem no za jedno konano oruje?
Grejem se namrti. Izneo sam vam m oju
taku gledita, gospodine Nimande.
Nim and polako ustade sa fotelje. V rlo dobro,
ako ne elite da diskutujete o tome, ja neu vie
nita kazati. Preao je rukom preko ela.
Sada odlazim, doktore Grejeme. Pitam se ipak . . .
da li bih mogao da se predom islim u pogledu pia
koje ste mi ponudili?
Grejem ova zlovolja ieze. Naravno
odgo
vorio je. H oe li vam viski i voda b iti po volji?
103

 Odlino.
Grejem se izvinio i otiao u kuhinju. Dohvatio
je bocu od bruenog stakla sa viskijem , krag sa
vodom , kockice leda, ae.
Kad se vratio u salon, Nim and je upravo izlazio
iz deakove spavae sobe. uo je Nimanda kako
govori Laku no, H ari, i H arijev razdragan od
govor Laku no, gospodine Nim ande.
Grejem je priprem io pie. Neto kasnije, Nimand
je odbio da popije jo jedan viski i spremio se da
poe. Nim and ree: Uzeo sam sebi slobodu da
donesem jedan mali poklon za vaeg sina, doktore.
Dao sam mu ga dok ste vi otili po nae pie.
Nadam se da ete mi oprostiti.
Naravno. Hvala vam. Laku no.
Grejem zatvori ulazna vrata, a zatim proe kroz
sobu za dnevni boravak u H arijevu sobu. Evo
me, Hari. Sada u ti it a t i. ..
Znoj mu je odjednom oblio elo, ali je prisilio
svoje lice i glas da budu m irni dok je prilazio
krevetu. Mogu li da vidim to, Hari? K ad je
prihvatio oruje, ruke su mu se tresle dok ga je
razgledao.
M islio je: Samo bi luak mogao dati napunjen
revolver jednom idiotu.
Naslov originala:
Fredric Brown: The Weapon
Iz zbirke: 50 Short Science Fiction Tales
Collier Books, New York

104

Robert F. Jang

Godine

Stigavi u studentski grad, starac je zastao. Bilo

je jesenje doba. Otar vetar duvao je sa zapada.
N jih ao je m rtvo lie koje je u dronjcim a visilo
sa grana univerzitetskih brestova i javorova. Po
vijao je mrtvu travu i zvidao kroz ogolelo iblje.
Sneg e uskoro doi i stara godina e da proe
a nova da nastupi.
Starac je drhtao, ali ne zato to mu je bilo
hladno. Univerzitetske zgrade u pozadini zastrai
vale su ga. Uasavao se studenata k oji su etali
alejom dugokosih, nehajno odevenih mladia,
dugokosih devo jaka u farm erkam a i platnenim
kombinezonima. Ali prisilio je sebe da produi
napred i usredsreivao je svoje starake oi na
lica devojaka. Dao je svu svoju ivotnu uteevinu
da obavi ovo putovanje i bio je reen da se ne
vrati praznih ruku.
inilo se da ga niko od studenata ne primeuje.
B ilo je to kao da on uopte i ne p ostoji (u izvesnom smislu i nije, prisetio se). Uvek iznova morao
je da se skloni sa staze, kako bi izbegao sudar
s njima. Ali bio je ve naviknut na takvu ravno
dunost. M ladi svake generacije uvek su arogantni
i samoivi. B ilo je sasvim prirodno da se tako po
naaju. Svet je bio njihova prija, i oni su to
znali.
Starac je poeo da gubi poneto od svog straha.
Univerzitetske zgrade delovale su daleko manje
zastraujue nego to ih je pamenje doslikavalo.
I n ajbolje pamenje bilo je slab slikar. Preterivalo je, preuveliavalo. Dodavalo je detalje k oji
uopte nisu postojali, izostavljalo druge k oji jesu.
A trebalo je jo neto imati u vidu. Nikada niste
m ogli da vidite neto po drugi put na potpuno isti
105

nain na k oji ste to videli prvi put, zato to je

onaj va deo k oji je interpretirao prvobitnu im pre
siju zauvek bio mrtav.
Starac je udno zurio u lica devo jaka koje su
etale, traei Elizabetino. Jer samo njeno lice
eleo je da vidi. eleo je da ponese mladalaku
blistavost tog lica natrag sa sobom, da bi mu poslednje godine ivota bile manje turobne da bi
poneto od osamijenosti koja ga je ophrvala nakon
smrti njegove ene bilo oterano. Makar samo za
jedno kratko vreme. A li i to kratko vrem e bilo
bi dovoljno.
Kad je najzad pronaao njeno lice bio je dirnut
do sri. Tako mlado, mislio je. Tako oaravajue
lepo. Iznenadilo ga je to je uspeo tako lako da ga
prepozna. M oda pamenje i nije tako lo slikar
kao to je on mislio. Srce mu je zalupalo a grlo se
steglo. Klasina reakcija, samo u njegovom sluaju
hiljadostruko umnoena. V id mu se zamaglio.
Oseao je da teko gleda. E liza b e t. . .
Ona je koraala pored jednog visokog mladia,
razgovarajui s n jim i maui svojim knjigama.
Ali starac nije gledao njenog pratioca. Trenutak je
bio suvie dragocen da bi ga traio. Sem toga,
plaio se da gleda. Godine . . .
Mladi par je priao blie, smejui se i razgova
rajui, prisan i bezbedan u oazi svoje mladosti.
Elizabet nije nosila eir, ni maramu. N jena crveno-zlatna kosa poigravala je na vetru, slivala se
u nemirnim talasima niz blage obale njenih detinjastih obraza. Usne su jo j bile jesenji list k oji
poiva blago na ljupkom pejzau njenog lica. Oi
su jo j bile odsjaji letnjeg neba. Im ala je na sebi
bezoblian sivi demper i izbledele farmerke. N jene
duge i vitke noge bile su skrivene od sunca. Ali
pamenje ga je dobro sluilo.
Sada je plakao. Nepostieno, onako kako pijanci
plau. Elizabet! Elizabet, m oja draga, m oja m ila . ..
Devojka ga nije ak ni opazila sve dok se ona
i njen pratilac nisu gotovo poravnali s njim . Onda
kao da je osetila n jegov pogled i zagledala se
u njegove oi. Zastala je a lice jo j je postalo belo.
Njen pratilac je zastao pored nje. I starac je
zastao.
106

B oja se vratila u Elizabetine obraze. Gnuanje

je zamrailo njene aurne oi. Usne su jo j se stanjile. Kako se usuuje da me gleda tako,
besramni starce!
I njen pratilac bio je revoltiran. Ljutito se uneo
starcu u lice. Trebalo bi da ti razbijem nos!
Starac je bio uasnut. Zaboga, oni me mrze,
m islio je. Gledaju me kao da sam gubavac. Nisam
oekivao od njih da me prepoznaju . . . nisam to
ni eleo. Ali ovo blagi boe, ne!
Pokuao je da govori, ali nije imalo ta da se
kae. Stajao je neino, zurei u mladievo udno
i poznato lice.
Besramni starce ree Elizabet ponovo.
Uzela je za ruku svog pratioca, a zatim su se
oboje udaljili. Bespomono, starac je zurio za nji
ma, svestan da e od tog trenutka biti mrtav,
mada e i dalje iveti.
Zato nisam zapamtio? pitao se. Kako sam
mogao zaboraviti tog jadnog starca?
Obamrlih nogu, vratio se do umarka na ivici
studentskog grada gde je vremensko polje plamtelo, stupio u njegov svetlucavi zagrljaj i pourio
natrag kroz godine koje su ga preobratile iz jed
nog visokog mladog oveka u neto neisto. Kad
je isplatio straaru drugu polovinu dogovorenog
mita i napustio sporednim izlazom vremeplovsku
stanicu, odvezao se do groblja gde je Elizabet
leala sahranjena. Stajao je pored groba, na lju
tom vetru, dugo vremena. Uvek i uvek iznova itao
je natpis na granitnoj ploi: R. 1952 U. 2025.
U SPO M EN MOJOJ VOLJENOJ E N I.
Ali Vrem e Lopov jo nije okonalo svoj posao.
Otvorilo mu je kao skalpelom lobanju i zaseklo
duboko u njegovo pamenje i iupalo blage letnje
noi i usnulo cvee i magliasta popodneva. Osta
vilo je samo pusta p olja i ogolele bregove.
Proitao je natpis poslednji put.
Besramna starice rekao je.
Naslov originala
Robert F. Young: The Years
iz knjige The Years Best S. F. 1972.
izdava: Sphere Books Limited, London

107

Klark Darlton i Robert Artner

Rat majmuna

Sledei zapis hroniara pred

stavlja prvi opsean izvetaj
o velikom ratu i njegovim
posledicama. Ovde, na ovom
mestu, prvi put se obzna
njuju stvari koje su do sada
drane u strogoj tajnosti.

M oj izvetaj je, u skraenom obliku, ve objavljen

na jednom drugom mestu. Ali ja smatram za
neophodno da dogaaje iz prolosti jo jednom u
svoj njihovoj detalj nosti izloim, tako da ubudue
svaki nesporazum bude iskljuen.
Zovem se Bendamin Miler. ivim u Vaingtonu,
u jednom kvartu bive prestonice k oji nije bio
razoren. Po zanimanju sam uitelj, i jedan od
m ojih najvanijih zadataka je da omladini pripovedam o slavnom razvitku i usponu naeg
naroda, k oji je tako dugo iveo u duhovnoj potinjenosti.U strunim
krugovima m oje je ime
poznato:pisao sam ve lanke za mnoge listove
i strune asopise. Da, stekao sam lep ugled. Svako
ko zna bliu prolost zna i to da sam gotovo od
samog poetka uestvovao u tim dogaajim a i dao
svoj lini doprinos; ali ja ne piem ovaj izvetaj
samo za sebe, da bih se tanije svega prisetio, nego
i za m oje itaoce. M oj izvetaj treba da bude sva
kome ko ga proita jasna opomena da presudnu
ulogu u velikim istorijskim zbivanjim a i prevrati
ma ne igra masa angaovanih snaga, ve jedino
i iskljuivo inteligencija.
Rat je ve odavno prohujao. N eprijatelj, k oji je
dugo vremena hteo da nam ospori gospodstvo na
Zem lji, do nogu je potuen i prisiljen da igra
ulogu koja mu je bila namenjena od samog p o
109

etka vremena. M i smo preuzeli vlast nad ovom

planetom, kao to je bilo predodreeno jo u ono
davno vrem e dok su Zem lju naseljavali saurusi.
A tako e i ostati do kraja vremena. M i smo
ispravili istoriju i ukinuli nepravdu. Konani ishod
rata odluen je posle tekih i ogorenih bitaka, to
je tano; ali prvi korak nainio je jedan veliki
naunik, najvei naunik od poetka raunanja
vremena.
M nogim a od nas moda izgleda udno to su
profesoru H ariju M. Grinbergu spomenici podizani
jo dok su gradovi najveim delom b ili u prahu
i pepelu. Svugde se u poetku m oglo videti mono
kameno postolje koje je nadvisilo ruevine. P o
sveeno naem oslobodiocu, bilo je ugravirano
u postolju. Na postolju stoji verna kopija oveka
kome svi m i dugujemo nau slobodu.
Kad se danas osvrnem unazad, postaje mi jasno
da je prvi uzroni faktor u itavoj toj istoriji bio
neumorni istraivaki ljudski duh.
U to vrem e profesor Grinberg eksperimentisao je
sa izvesnim serumima. N jegovo ime bilo je poznato
u itavom svetu; vaio je za jednog od najboljih
prirodnjaka na polju ispitivanja ivotinja i hor
m onologije.
Poelo je time to je nainio jedan novi serum,
kojeg je ubrizgavao raznim ivotinjam a. Sa svojim
saradnicima pratio je rezultate eksperimenata koje
je vrio. Nikom e nije govorio o tome ta zapravo
oekuje. Danas, meutim, znamo da su jednu p olo
vinu n jegovog seruma sainjavali hem ijski p ro
dukti. Druga polovina sastojala se iz hormonskih
preparata ljudskih i ivotinjskih organa. Ta meavina ostala je sve do danas jedna tajna.
Grinberg je bio uveren da e svojim metodom,
ubrizgavanjem tog seruma, podstaknuti modanu
aktivnost prim itivnih ivih bia do te mere da e
na kraju m oi da se sporazumeva s njima. Svoje
nade poverio je samo nekolicini najbliih prijatelja
i saradnika. A i te m alobrojne osobe bile su
obavezne na apsolutno utanje. Da su one prekrile
svoj zavet utanja, sve bi moda ispalo drukije.
Prvi pokuaji b ili su bezuspeni. Istina, kod
prve generacije opitnih ivotin ja dolazilo je do
snanije telesne grae, ali izostalo je oekivano
110

pojaanje ili pobuivanje njihovih misaonih spo

sobnosti. Grinbergu nikako nije polazilo za rukom
da se sporazumeva makar sa jednom jedinom od
opitnih ivotin ja ili bar da uspostavi neki kon
takt ne raunajui, razume se, uobiajene kon
takte i sporazumevanja koje je i tako ve znao
na osnovu svojih dotadanjih istraivanja. Ali
profesor Grinberg je hteo vie od toga.
T o se desilo pre otprilike ezdeset godina. Pro
fesor Grinberg je kupio jedan par orangutana i
dao im injekciju svog seruma. Do tada jo nije
eksperimentisao sa majmunima.
Posle toga n ije vie bilo mogue zadrati razvoj
dogaaja.
T ri nedelje posle ubrizgavanja seruma oranguta
nima, profesor Grinberg je otiao sa svojom
asistentkinjom do kaveza dveju ivotinja.
Mogu li da vidim beleke o modanoj aktiv
nosti? upitao je profesor.
Svakako rekla je gospoica K artrajt i
pruila mu jedan list papira.
Ovde ve ima neto da se vidi prom rm
ljao je Grinberg. Da, ovde zaista ima neto
da se vidi.
Ali, ja sam oduvek smatrala da ste vi s time
raunali tek od sledee generacije. Zar verujete
da ve i sami pokusni rod itelji mogu vetaki da
mutiraju?
Pa, nadao sam se. Siguran nisam bio. Ali
sada izgleda da je zaista tako. U toku sledeih
nekoliko dana nainiemo s njim a prve testove
inteligencije. Strano me interesuje ta e iz toga
da izae.
M oete li mi rei, profesore, ta zapravo
oekujete od toga? Hou da kaem, ukoliko eks
periment uspe. Zato vam je potreban jedan
inteligentan majmun?
Irena, elim s njim da razgovaram. elim
da ga ispitujem. Hou da znam da li se neega
sea. I hou da znam ega se sea. N a taj nain
saznau kada se ovek odvojio od majmuna a
pre svega zahvaljujui emu se odvojio. Jer, da
je tako bilo, u to sam ubeen.
111

 Sada mi je poneto jasno rekla je gospo

ica Irena K artrajt. Naime, ona sve do tog asa
nije pripadala onima k oji su bili upueni u stvar.
ta vam je to jasno, Irena?
Oh, nita naroito vano, profesore. Tek tako,
jedna usputna misao.
Drugi smatraju da sam lud, zar ne? Ali oni
ne znaju ta ja zapravo hou. Samo su poneto
nauli i na osnovu toga izveli svoje zakljuke.
Ja vas ipak neu napustiti, je r sada je itava
stvar postala suvie interesantna rekla je ona.
Pametna odluka. A sada poite sa mnom.
Hteo bih jo neto da vam pokaem.
Napustili su otvoren prostor i otili do labora
torije. U jednom od kaveza leao je veliki ovarski
pas. K ad su njih dvoje zastali ispred kaveza, pas
ustade i, maui repom, prie reetkama.
To jo nije nikakav dokaz njegove poveane
inteligencije, zar ne? prokomentarisala je gospo
ica K artrajt.
Strpite se malo rekao je na to profesor
Grinberg. ta mislite, zato je susedni kavez
ostavljen prazan?
Slegnula je ramenima.
Pazite dobro sada. Eno, upravo dolazi uvar
i donosi mu hranu. Videete i sami ta sam
mislio.
uvar je ostavio sud sa hranom u susednom
kavezu. Pas se odmah odmakao od reetke. Priao
je spojnim vratima, pritisnuo nanie kvaku pred
njom apom, uao spokojno u susedni kavez
i pojeo svu hranu iz posude.
N ije loe rekla je Irena. Ali tako neto
ve je i ranije zapaeno kod pasa.
Naravno, ja to uopte ne poriem. N ovo u
itavoj stvari je to mi psa nismo za to izdresirali.
Ja sam mu pre tri nedelje dao injekciju seruma.
A uvar mu je samo jedan jedini put pokazao kako
se vrata mogu otvoriti.
Prolo je nekoliko sedmica, u toku kojih se nije
desilo nita naroito. Profesor Grinberg je i dalje
radio na usavravanju svog seruma i ve ga je
proizveo u znatnoj koliini. Zem ljite na kome
112

se nalazio institut za opite bilo je ograeno jakom

elektrinom ogradom, pa se uprava nije ni potru
dila da laboratoriju podvrgne posebnom nadzoru.
Serum se nalazio u jednom obinom medicinskom
ormaru. Grinberg ga je dodue, zakljuavao, ali
ponekad je zaboravljao da to uini. Nikada se jo
nije desilo da neto nestane.
Grinberg je i dalje obraivao par orangutana.
Ali majmuni nisu reagovali na njegove pokuaje
da s njim a uspostavi kontakt. Profesoru Grinbergu
uopte nije padala na um ideja da bi se majmuni
m ogli pretvarati da su glupi naprosto zato
to su postali inteligentni.
Jednog jutra kavez je zateen prazan.
K ad je Grinberg za to uo, pourio je na lice
mesta, da izblie ispita okolnosti njihovog nestanka.
Irena K artrajt, koja mu je pravila drutvo, po
ela je da se raspituje: M islite li da je uvar
zaboravio da zakljua kavez?
To jo ne znam, ali videemo. Moda emo se
svi m i m nogo uditi zbog nekih stvari.
A to su zaista i inili.
uvar ih je sveano uveravao da je zakljuao
kavez. Kako je ovek uvek bio izuzetno pouzdan,
profesor Grinberg mu je verovao.
Grinberg je zam iljeno stajao ispred praznog
kaveza.
Irena, mislim da znam ta se ovde desilo
rekao je najzad. M ajmuni su shvatili princip
brave, mada ih niko tome n ije poduio. T o je
neuveno. To je neporeciv dokaz. Blagi boe . . .
Zautao je.
Ali pravi ok tek je usledio.
Sledeeg dana profesor Grinberg je ustanovio
da je nestala celokupna zaliha seruma. Ali, ni to
jo nije bilo sve.
Nestale su, isto tako, i igle za davanje injekcija.

Od tada je prolo ezdeset godina. Nem a verodostojnih podataka o tome ta se zapravo desilo
u zavodu za opite profesora Grinberga. Institut
je u toku rata potpuno uniten. Ali m ora da se
desilo tako i nikako drukije. Ja lino saznao
113

sam tu istoriju od mog oca, k oji se rodio uskoro

po zavretku opisanih dogaaja.
Posle nestanka para majmuna, u itavom svetu
poele su da se deavaju udne i neobjanjive
stvari. Na primer, jednog dana u nekom amerikom
zoolokom vrtu svi kavezi za majmune zateeni
su prazni. ivotin je su netragom nestale. Oigledno,
posredi je bila neka organizacija, koja je delovala
po tano odreenom planu. Sve je ukazivalo na
to da je akcija unapred paljivo smiljena i iz
vedena iznenada, u jednoj jedinoj noi. U poetku
se sumnjalo na drutva za zatitu ivotinja ili
neke fanatike, k oji su hteli da ivotinjam a vrate
izgubljenu slobodu, ali to se nije m oglo dokazati.
Sve je bilo i ostalo neobjanjivo.
U to vrem e m oj otac ve je imao nekoliko go
dina i mogao se sasvim dobro prisetiti uzbuenja
koje je izazvao taj dogaaj. Profesor Grinberg je
i dalje eksperimentisao, ali nije vie imao nekog
veeg uspeha. Istina, pokusne ivotin je dostizale
su izvestan stepen inteligencije, ali profesoru ni
kako nije polazilo za rukom da uspostavi s njima
kontakt za kojim je oduvek udeo. K ad bi eksperi
mentisao sa majmunima, deavalo se uvek isto:
posle izvesnog vremena oni su iezavali.
A onda, jednog dana, tama se razbistrila. B ilo
je to tano deset godina nakon tajanstvenog bekstva prvog para majmuna. K olik o god mi raspolo
ivi podaci doputaju, opisau te dogaaje onako
kako su se desili. Tam o gde nema verodostojnih
podataka, dozvoliu sebi slobodu da neke epizode
sam iskombinujem. Ali moete biti sigurni da
u se svojski truditi da obuzdam svoju fantaziju.
M oji nalazi bazirani su na onome ta se nekada
desilo; direktno nisam ustanovio nita.
Poluostrvo Jukatan je najveim delom pokriveno
praumom. Ono je jo i danas nastanjeno samo na
priobalnom pojasu. U unutranjosti je bilo svega
nekoliko usamljenih naselja.
V ojn a postaja garnizona Progreso nalazila se seseveroistono od grada na ivici praume. Priobalni
pojas bio je ovde irok samo pola kilom etra i
pruao se u glatkoj ravni sve do mora. Tu je
114

postojao samo pesak, ljunak i oskudna trava. Iza

toga leala je prauma. Na suprotnoj strani gra
nicu zatitne zone sainjavalo je more.
Tvrava je bila sagraena od opeka, koje su
premazali belim kreom, da bi se sunevi zraci
odbijali. Naime, u ovom kraju je veom a vrue.
U toj tvravi, koja je sa vojn e take gledita
bila neinteresantna, bile su uskladitene zalihe
m unicije i oruja. Komandant se zvao m ajor
Huares. Bio je to jedan dobroudan postariji
gospodin, k o ji se u ovoj graninoj postaji na kraju
sveta oseao sasvim dobro; n ije bio ljubitelj
guve niti preterane vojnike revnosti. N jego v zamenik, kapetan Fernandes, bio je sasvim drukiji
tip. Pedantan, korektan i pun oseanja dunosti.
Tim e se n ije htelo rei da je Huares bio lien
oseanja dunosti, to nikako; on jedino nije voleo
preteranu vojniku revnost.
Fernandes n ije proputao nijednu priliku da se
odveze u grad; u takvim prilikam a drutvo mu je
obino pravio porunik V olter Meri. M eri je bio
Englez i njegova shvatanja poklapala su se sa
Fernandesovim. Zahvaljujui tome, njih dvojica
su se meusobno dobro razumeli i esto bili
zajedno. K ad se ova dva oficira nisu nalazila
u tvravi, komandu nad garnizonom preuzimao
je narednik Pedro Berner. A Berner je, opet,
bio ovek sasvim drukijeg kova. iveo je saglasno
devizi: Sluba je sluba, a rakija je rakija. Tu
poslovicu rado je citirao. Bio je poreklom iz
Nem ake i veom a ponosan na to to je mogao
da upotrebi nekoliko nemakih jezikih obrta. Otac
mu je bio Nemac a mati Meksikanka. U stvari,
trebalo je da postane svetenik kao i njegov otac,
ali nakon to je studirao nekoliko semestara iz
gubio je volju i p rijavio se u vojsku. H teo je
da vidi poneto od irokog sveta. A sada je,
eto, dredao ovde, na samom kraju sveta. Ovde,
gde se nita n ije deavalo. Ali Berner se n ije alio
zbog toga. Sam je tako izabrao, a on nije pripadao
ljudim a k o ji saaljevaju sami sebe.
Tvrava je bila etvrtasto zdanje, okrueno v i
sokim zidom. Strae su se upravo smenile i m ajor
Huares vratio se u tvravu. Gledao je pom alo
8*

115

zaueno kako Fernandes i M eri priprem aju dip

za vonju.
Zar jo uvek nameravate u grad? upitao
je m ajor Huares, je r vee se ve uveliko sputalo.
Fernandes je salutirao. Pota, komandante,
ve je uveliko zakasnila. Lju di ekaju na potu.
Huares je gledao svog zamenika sa blagom
uveseljenou.
Zar verujete, kapetane, da e pota raditi i
preko noi zbog naih pisama?
Gospodine, upravo smo im telefonirali. Oni
nas oekuju, gospodine.
E pa, onda je u redu. Odvezite se do pote,
kapetane. Samo pazite da uz r>ut ne zalutate.
Dobro poznajem o put oglasi se Meri.
Izvinite, gospodine.
Znam, znam ree Huares.
Posle toga produio je u svoj kvartir.
Fernandes se isceri. M eri se isceri. Voza dipa
se isceri.
Stari zvekan ree Fernandes.
Sve je b ilo u najboljem redu, je r njih su
zaista oekivali. Jedino to nisu znali ko ih oekuje.
Vraali su se pred sam osvit zore. Dip se pom alo
zanosio, je r i voza je bio oekivan u gradu i
imao je iza sebe pom alo vlano druenje. U jednom
trenutku dip je ak zavrio u grm lju. Stenjui
i psujui, uspeli su da ga izvuku. Fernandes je
bio vojn ik od glave do pete. A jedan vojn ik od
glave do pete mora da vod i redovan ivot. Zato
je Fernandes pio redovno, kad god n ije bio na
dunosti. A voleo je i drugima da prui slino
zadovoljstvo.
I tako su Fernandes i M eri sedeli na neukro
tivom dipu, pevajui u sav glas poslednji lager
k oji su uli preko duboksa. K o bi video Fernandesa u ovakvom stanju nikada ne bi pom islio da
je on vojn ik sa visoko razvijenim oseanjem
dunosti. Ali on je to bio. S voje mamurluke
savlaivao je sa zauujuom brzinom i ve sledeeg jutra bio jo samo vojnik, a ne vie pijani,
budalasti ovek od prethodne veeri. ak i u od
nosu na svoje pajtae iz terevenki. Oni tada nisu
116

za njega b ili nita drugo sem vojn iki m aterijal,

kako je voleo da se izrazi.
N i Fernandes ni njegovi pratioci nisu prim eivali
da se od pre izvesnog vremena nalaze pod p ri
smotrom.
Kad su ve stigli do tvrave, voza iznenada
uzviknu: Do vraga, izgubili smo dak sa potom!
Fernandes zauze dogovarajui stav. Istina, bio
je jo pom alo nesiguran na nogama, ali se odmah
preobratio iz oveka u vojnika.
T o je neuveno! obrecnuo se, savlaujui
napad kalja. Odmah se vratiti i potraiti!
Odmah se vratiti, razume?
Razumem, gospodine ree voza plalji
vim glasom, je r je bio veoma pijan, a u pijanom
stanju bio je uvek veom a osetljiv.
M eri je odveo kapetana do njegovog kvartira.
Onda se vratio natrag na sve vazduh. Uvlaio je
vazduh punim pluima. Gospode, ba sam se
nakitio, govorio je sebi. Ovako ne m oe dalje
da ide. Sutra e me opet jetra boleti. To mora
najzad da se promeni. Neka Fernandes potrai
sebi drugog pajtaa za bek rijan je. Sem toga,
oseao je prilinu muninu. A kad god b i mu bilo
muka spopadalo ga je kajanje, i tada je donosio
n ajbolje odluke.
Priao je straaru.
ini dobro ovaj vazduh, je lda? upitao je
straar i zavidljivo mrknuo. Je li bilo mnogo
pote?
itavo brdo odgovorio je porunik Meri.
Bacio je pogled prema umi. Uinilo mu se da
je tamo prim etio neki pokret. Ali u polutami pras
kozorja nije mogao da razabere nita odreenije.
Odjednom se p ojavio dip. Iskrsnuo je iz iblja
i ljuljaju i se i zanosei poju rio prema tvravi.
Voza je urlao kao mahnit.
O tvarajte zapovedio je porunik Meri.
Straar je otvorio vrata i odmah ih ponovo
zatvorio. M eri nije mogao da vidi nita odreeno;
video je samo da su neke mrane prilike jurile
za vozilom .
K ola se zaustavie uz cijuk guma.
H ej, jeste li poludeli? upita Meri, k oji je
imao svoje posebne metode pri ispitivanju ljudi.
117

On je prilino tano video da je dip bio progo

njen, ali je hteo da uje izjavu samog vozaa.
A gde je dak sa potom, do vraga?
Voza je bio mrtvaki bled. Znoj se u potoi
ima slivao niz njegovo lice.
M a jm u n i.. . oni su me napali. Oni napadaju
tvravu! izdeklamovao je, borei se za dah.
Ovaj se gadno naroljao prim eti straar.
M eri se okrete prema njemu. K o vam je,
do vraga, dozvolio da se meate u ovo? prasnuo
je s takvim gnevom da mu je jedna ila na elu
iskoila. ta vam je! U pristojite se, molim,
i poite na vae straarsko mesto.
Straar se najeio od pete do glave.
Oprostite, gospodine, naravno, gospodine
promucao je i urno se uklonio.
Dakle, ta se desilo? upita Aferi. Jeste
li stvarno videli majmune? Ili vam se to samo
uinilo? Znate i sami da ste neku vie p o p ili.. .
Gospodine, kunem vam se da sam ih video
i da su me napali. A sada kreu na tvravu.
B ilo ih je tako m nogo da nisam mogao da ih
izbrojim . Bilo je neuveno m nogo majmuna, gos
podine!
M eri je pustio oveka da stoji.
Zovite na uzbunu! doviknuo je straaru.
K ad je straar dao signal za uzbunu, iz okolne
ume kao odgovor odjeknu paklena dernjava.
Tvrava je oivela. Upola odeveni vojn ici iskakali
su iz svojih prostorija, punei puke municijom.
M ajor Haures dotrao je u potkoulji.
ta se ovde deava, M eri? povikao je?
Zato ste dali znak za uzbunu?
Gospodine, napada nas jedan opor m aj
muna prodra se Meri.
- ta? M ora da ste sasvim poludeli! Da niste
sluajno i sami pomajmunisali, ovee!
Gospodine, verujte mi, to je tano!
Ovo sveano uveravanje bilo je sasvim izlino.
Za majmune, zid oko tvrave n ije bio nikakva
velika prepreka. Pristizali su u itavim oporim a
i obruavali se na posadu. Vazduh ie bio ispunjen
kricima, praskom oruja i m irisom baruta. M eri
je stajao sa leima uza zid i pucao sve dok
arer n jegovog revolvera nije bio prazan. Kao
118

u snu video je da su neki majmuni bili naoruani

pukama i da su p aljivo nianili pre nego to
e povui obara. A sem toga b ili su u brojnom
pogledu daleko nadmoniji.
M eri kao bez due ulete u Hauersovu kancelariju
i dohvati telefonsku slualicu. Lin ija je funkcionisala. Odmah je dobio vezu.

G ovori porunik Meri, granina postaja Severoistok. Sluajte me paljivo i ne postavljajte

nikakva izlina pitanja. Tvrava je napadnuta. Po
aljite odmah pojaanja. Zato ne m ajor? - Go
vee, m ajor se b ori za svoj ivot, kao i mi svi
ostali! Uinite odmah ovo ta vam kaem! M aj
muni su nas napali! N e postavljajte ta glupava
pitanja, ja ne pravim nikakve viceve! Stupite u
akciju!
Odbacio je slualicu i ponovo izleteo napolje.
Ako nam oni tamo ne poveruju, gotovi smo,
m islio je, psujui sebe to nije uspeo da nae
neku b olju form ulaciju. A moda bih i ja reagovao
ba kao onaj ovek maloas, m islio je. Jer sve je
ovo prava ludost.
Ali oni su mu ipak poverovali. Samo to je
tada b ilo prekasno.
Kad je pojaanje stiglo, sve je ve bilo gotovo.
P rizor k oji su zatekli u tvravi bio je neopisiv.
N i jedan jedini ovek nije preiveo napad. M ajor
Huares je leao zgren preko nekih merdevina.
U njegovom elu bila je jedna rupa. Porunik
V olter M eri leao je ispred vrata podzemnog skla
dita municije. Vrata su visila koso na svojim
arkama. Tvrava je bila tem eljito opljakana.
Nestali su oruje i municija. Nigde se nije mogao
videti nijedan m rtvi majmun.
Ovaj dogaaj izazvao je, dabome, veliko uzbu
enje u svetu. Ali, kao to to ve biva kod ljudi,
neki su ovo shvatili kao obinu novinsku patku,
neki se uopte nisu interesovali je r je sve to bilo
tako daleko, a neki su naprosto bili ravnoduni.
N ikom e n ije padala na um pomisao da je ovde
posredi bila samo jedna proba. Postojao je samo
jedan ovek na svetu koji je nasluivao pravu
istinu: profesor Grinberg.
Ali profesor Hari Grinberg je ulao.
Sada m oram da preskoim nekoliko godina.
119

Ljudi naprosto nisu verovali da je eksperiment

profesora Grinberga uspeo. A ipak je bilo tako.
Majmuni su izgradili pravu armiju. Posle onog
prvog napada doli su ubrzo drugi. Ali prolo
je novih desetak godina pre nego to su oni izveli
odluujui udarac. Ja se tada jo nisam bio rodio,
ali m oj otac esto m i je o tome priao. On je
tada jo i sam bio mladi, ali zato je m oj deda
bio jedan od onih k oji su izgubili ivot nesebino
ispunjavajui svoju dunost.

U to vrem e jo je bilo nacija i drava koje su

strahovale od atomskog rata. Ali sklopljen je jedan
sporazum. Dodue, atomsko oruje n ije bilo uni
teno to bi svima izgledalo suvie lakomisleno
ve samo uskladiteno u podzemnim depoima.
Depo SAD nalazio se negde u pustinji Nevade.
Depo SSSR leao je istono od Urala, u sibirskoj
tundri.
Ove dve zem lje imale su takozvanu Vruu
lin iju koja im je omoguavala direktnu telegraf
sku i telefonsku vezu. Ona se u prolosti pokazala
kao najbolje sredstvo komunikacije. Am eriki
predsednik mogao je u svako doba da dobije
vezu sa sovjetskim prem ijerom .
Odluujua faza poduhvata ipak nije poela
ni u Vaingtonu ni u Moskvi. Ona je poela u
Nevadi i Sibiru.
Atomsko oruje lealo je dvadeset metara ispod
povrine zemlje. B ilo je zatieno betonskim zi
dovima. Jedini ulaz osiguran je elektronskim bra
vama. Ove brave mogao je da otvori samo pred
sednik lino. Jer jedini je on znao ifru za
otvaranje. itavo postrojenje bilo je apsolutno
bezbedno.
Otprilike dva kilom etra od depoa nalazio se
jedan hangar sa malom kuom za stanovanje. U
toj kui iveli su pukovnik Dens i dva narednika,
Fleer i Defers. Oni su imali direktnu telefonsku
vezu sa Pentagonom. Sem toga imali su i aparat
za radio-vezu. U hangaru se nalazio jedan heli
kopter sa kojim su svakodnevno izviali okolinu.
Dvadeset kilom etara dalje stacionirana je jedna
120

jedinica vojske u snazi divizije, koja je bila u

stalnoj bojnoj pripravnosti.
Pustinja je bila ravna i prazna. N ekoliko bre
uljaka k oji su se tu ranije nalazili bilo je po
ravnata, kako bi ljudi imali to b o lji pregled.
Svuda oko depoa instalirane su kamere, koje su
bez prestanka snimale okolinu. Film ovi su paljivo
prouavani, mada ovde niko nije raunao sa iz
nenaenjem.
Defers je bio na slubi. Fleer je upravo zavrio
kruni let helikopterom i pravio mu je drutvo.
Pukovnik Dens odvezao se u garnizon.
Im a li ta? upita Defers.
Nita, kao uvek. Odleteo sam do bregova.
Predeo je vrlo lep. Hou da kaem, kad ga ovek
odozgo posmatra.
Defersovo lice se razvue u grimasu. Fleer je
uvek isto govorio kad bi se vratio sa inspekcijskog
leta. Od rei do rei isto. To je nerviralo Defersa.
M rgodnog lica, Fleer izvue jednu cigaretu iz
kutije. I on se pomalo nervirao. Kad god bi se
vratio sa obilaska terena, Defers ga je doekivao
istim frazama. Od rei do rei istim. Im a li ta?
pitao bi Defers. I tako iz dana u dan. Fleer
je oseao da nee moi jo dugo to da slua.
Sutra, sasvim sigurno, m islio je Fleer, kad me
on ponovo upita Im a li ta? odrau mu lepu
bukvicu. Rei u mu bez uvijanja da je ve krajnje
vrem e da izm isli neko drugo pitanje. Ta ima
dovoljno vremena za to.
Idem malo da prilegnem ree Fleer.
Smeniu te kad se Dens vrati. Nadam se da e
nam doneti potu.
Defers klimnu glavom u znak saglasnosti i
zadubi se u knjigu pred sobom.
Ipak, svakih nekoliko minuta dizao je glavu, da
prokontrolie film ske ekrane. Ma koliko intere
santna bila knjiga koju je itao, Defers nikada
nije zanemarivao svoju dunost.
Prolo je nekoliko sekundi pre nego to je
Defers neto primetio.
Odgurnuo je knjigu u stranu i zagledao se pa
ljiv ije u etvrti ekran. Kamera se nalazila na jed
nom tornju, deset metara iznad povrine zemlje.
121

Defers je video pustinju, video je bregove, ali

video je jo neto. V ideo je jedno malo ispupenje. Tog ispupenja pre pola sata nije bilo. Iza
njega bilo je jo jedno ispupenje, a iza ovoga jo
jedno. A to je najudnije, sva su ona leala u
istom pravcu.
Defers napregnu pogled. P aljivo je vizirao
ona tri ispupenja. Sada je video da iza njih ima
jo dosta drugih ispupenja. I sva u pravoj liniji.
Do a v o la . . . m islio je. Sada je sedeo potpuno
nepokretno, pokuavajui da nae neko objanje
nje. Naravno, posredi su m ogli da budu prerijski
psi. T o se ve esto deavalo. Kad padne sledea
kia, ispupenja e ponovo nestati. Ali, od kad
to prerijski psi raspolau teodolitim a? Ispupenja
su leala u pravoj liniji.
Od uzbuenja, Defers poe da grize nokte. Da
li bi trebalo, ili ne bi trebalo . . . ?
Otrao je do vrata i viknuo:
H ej, Fleer, doi malo ovamo!
Prolo je izvesno vrem e pre nego to se Fleer
pojavio.
Zato vie toliko? zagunao je. Ja
nisam tvrd na uima.
De, de, nisam m islio da te vream uzvrati
Defers.
B ojao se da bi Fleer mogao ponovo da mu
odri jedno od svojih predavanja o lepom pona
anju. Pogledaj malo p aljivije etvrti ekran.
Da li ti tu neto pada u oi?
Fleer prie blie i zagleda se u ekran. Onda
se ponovo uspravi i pogleda Defersa.
uj, da nema ti neka privienja? upitao
je. Pa ovo je samo pustinja.
Defers poluglasno zastenja. Pogledaj jo
jednom rekao je. Pogledaj veom a paljivo,
ovee, to je vano!
Narednik V ili Fleer zagledao se ponovo u ekran.
Onda se okrenuo prema Defersu i p aljivo ga
osmotrio.
Vejne, jesi li siguran da nema sunanicu?
Prestani s tim, V ili, hoe li? Prestani sa
zanovetanjem. Pogledaj jo jednom ekran i reci
mi ta vidi.
122

 Pa, vidim pustinju. N e vidim nita drugo

sem pustinje, koju gledamo itavog prokletog
dana.
Opii mi pustinju. ta jo vidi u pustinji,
osim trave?
Nita uzvrati narednik V ili Fleer.
Defers prasnu.
Nita? Onda u ti ja kazati ta vidi! T i
tamo vidi ispupenja. I to ne dva ili tri, ve
mnoga ispupenja. A ta ispupenja lee u pravoj
liniji. Ta ispupenja ranije nisu bila tu, a ona
i ne pripadaju ovde, ona nemaju ovde ta da
trae. Grmnuo je na Fleera: ta misli,
ta m i zapravo ovde uvamo? M i ovde ne uvamo
deje rublje, m i uvamo atomske rakete, ovee!
Fleer je napregnuto zurio u ekran.
U pravu si rekao je posle nekog vremena.
Oprosti ako sam maloas . . . Zna, pom alo sam
nervozan.
Fleeru, m oram o neto da preduzmemo
ree Defers.
Pa ne moe tek tako da pozove predsednika,
zbog nekoliko ispupenja na tlu. M oda su to krtinjaci?
M oram o obavestiti pukovnika Densa.
Idem da ga dolepujem helikopterom ree
Fleer i odmah se dade na put. Ovako neto,
m rm ljao je, izlazei napolje. Ovako neto jo
mi se nikada nije dogodilo.
I bio je potpuno u pravu.
Minut kasnije helikopter je uzleteo, da doveze
pukovnika Densa. Defers je bio sam. Zurio je
u crveni telefon. ta u da radim, pitao se, ako
ispadne da sam sve ovo samo uobrazio? Ponovo je
skrenuo pogled na ekran. V ideo je isti prizor.
Jo dvadesetak minuta, mislio je. K ro z dvadesetak
minuta pukovnik Dens e biti ovde. Neka on
odlui ta da se radi; uostalom, zato se i nalazi
ovde.
Pukovnik Dens je gledao u ekran. Onda se trgnuo,
zagledao jo p a ljivije i posegnuo za crvenim te
lefonom. Posle tano tri sekunde javila se stranka
sa drugog kraja ice.
123

j Ovde atomski depo, gospodine, pukovnik

Dens. M olim vas da ukljuite ekran broj deset.
Fleer i Defers stajali su postrani; oni nisu uli
ta je govorila suprotna stranka.
Da, gospodine, sumnja je opravdana. Izgleda
kao da je u pitanju jedan podzemni hodnik od
bregova do nas. Razumem, gospodine. Da, razumeo
sam, generale. Da, ekau . . .
Dens odsutno pogleda dvojicu narednika. Onda
se odjednom trgnuo i sav nekako ukrutio.
Razumem, gospodine predsednie rekao
je- Ja sam uveren da je posredi podzemni hod
nik. Nism o uli nikakvu eksploziju. Uprkos tome,
zam olio bih . . .
Zautao je. Jasno se videlo kako je pobledeo.
Najzad je rekao:
Da, gospodine predsednie, sve sam razumeo.
Poloio je slualicu pored viljuke.
Deferse, pritisnite dugme pored ekrana deset
rekao je.
Onda se duboko sagnuo, sve dok mu usne
gotovo nisu dodirnule gorn ji deo aparata.
Saratoga rekao je glasno i razgovetno.
Ekran se osvetlio. Prvi put u svom ivotu tri
oveka videla su unutranjost depoa. Videli su ga
prvi put, ali su uprkos tome odmah shvatili da
neto nije u redu.
Pukovnik Dens se sledio kad mu je to postalo
jasno. U jednom skoku ponovo se naao pored
telefona.
Gospodine? Jedan deo polica je prazan. Po
m ojoj proceni, nedostaje otprilike polovina od
ukupnog m aterijala. Na podu usred depoa nalazi
se jedna rupa. Oni su doli odozdo. Kako su to
uradili, potpuno mi je nejasno. Zidovi i tavanice
su neoteeni.
Ponovo je predsednik neto rekao.
Razumem, gospodine odgovorio je pukov
nik. Onda je spustio slualicu.
Crveni alarm obratio se d vojici podreenih.
Predsednik je izdao nareenje za alarm najvieg
stepena. Danas e nam poslati istranu komisiju.
Gospodine, ree Defers meni je sve
ovo neobjanjivo. Pazio sam itavo vreme. Fleer
je helikopterom stalno nadzirao teren. Ne znam
124

kako su uspeli ovo da urade. Ja sam stvarno

paljivo pazio, gospodine.
Ali pukovnik Dens kao da ga nije uo. Umorno
je odmahnuo rukom.
U redu je, Deferse. V i niste krivi. Kad bih
samo znao ko je bio i kako je to uinio.
Zatim je napustio prostoriju.
Fleer je jo uvek zurio u etvrti ekran.
K rtice m rm ljao je pometeno. Ja sam
m islio da su to bile krtice!

Tunel je poinjao u jednoj uskoj dolini u brdima.

Dolina je odozgo bila pokrivena, da je niko ne
bi otkrio. I ne bi je otkrili bar jo deset godina
da tunel nije do tamo vodio. Strop tunela bio je
samo provizorno poduprt gredama, ali je izdrao.
Na nekoliko mesta prolaz je bio zatrpan.
Jo te iste veeri predsednik Sjedinjenih Drava
govorio je sa prem ijerom Zorkovom . Zorkov je
takoe bio zbunjen. Naredio je da se prokontroliu
skladita u Sibiru i ubrzo sa zapanjenou javio
da je i tamo izvrena provala.

Ne, to nisu bili Rusi obratio se predsednik

svome ministru odbrane. Nisu to bili ni Rusi,
ni Amerikanci, niti bilo k oji drugi ljudi. Rusi su
uspeli da uhvate nekolicinu provalnika. Drite se
dobro, Maknamileru: bili su to majmuni!

Majmuni su posedovali polovinu atomskog naoru

anja ljudi. Uzbuna se irila Zem ljinom kuglom. U
isti mah, iz mnogih mesta u itavom svetu stizale
su vesti o krai vozila.
Ubrzo posle toga otpoeo je rat.
Sa jednom jedinom atomskom bom bom majmuni
su unitili N ju jo rk i zahtevali bezuslovnu kapitu
laciju Sjedinjenih Drava. Avion k oji je nosio
bombu bio je prekasno pogoen. Nosio je amerike
oznake. Ali za komandnim pultom sedeo je jedan
majmun.
Sledeeg dana Moskva je iezla sa lica Zemlje.
Pariz, London i mnogi drugi gradovi doiveli su
istu sudbinu. V eliki kanali leteli su u vazduh. U
vazdunim bitkama obe strane trpele su velike
125

gubitke. Onda su majmuni poeli da koriste atom

ske rakete. N ije se m oglo tano utvrditi gde se
nalaze njihove baze za ispaljivanje. M ora da su
leale negde u nenastanjenim predelima sveta. oveanstvo je bilo iznenaeno d ivljim besom s kojim
majmuni napadaju. B ilo je to kao da se jedna
hiljadama godina gomilana m rnja odjednom i
neum oljivo oslobodila.
M oji rod itelji poginuli su u tom ratu. Ja sam
detinjstvo proveo u jednom sirotitu. im sam
dovoljno stasao, p rijavio sam se u vojsku.
Rat je trajao dugo. Obe strane istroile su svoje
zalihe atomskih bombi. itavi tepisi bom bi razo
rili su praume Afrike i June Amerike. Za uzvrat,
majmuni su unitavali nove gradove. Ali ljudi se
nisu predavali. I oni su se b orili sa ogorenim
besom.
Uskoro nije vie bilo sumnje ko e na kraju
izai kao pobednik. U tom ratu ja lino bacio sam
poslednju bombu i unitio poslednju veliku grupu
protivnika. Tim e je pobeda najzad bila naa. Vreme straha i umiranja b ilo je jednom zauvek
prolo.
Bendamin M iler je jo jednom proitao svoj
izvetaj i konstatovao da ovaj zvui sasvim p ri
kladno. Onda je sloio stranice, privrstio ih spa
jalicom i odloio u stranu. Pogledao je na asovnik.
N ije imalo smisla da sada ide na potu i poalje
izvetaj, je r je ve bilo prekasno. Ugasio je ciga
retu. Opet sam previe puio, pom islio je. Kad
bih samo mogao da se odviknem od te navike.
Sutra u sigurno zbog toga ponovo kaljati. Sada
idem malo na sve vazduh. Dok je u predsoblju
skidao mantil sa iviluka, bacio je pogled na
ogledalo. Preao je rukom preko kose.
Pa, u sutini, ja sam jo uvek veom a privlaan
mukarac, s obzirom na m oje godine, pom islio je.
Oi su mi duboko usaene u duplje, ba kao
to i treba, a sem toga jo uvek im aju mladalaki
rumenu nijansu. Kosa mi raste sve do oiju. Ne
mogu da se poalim ni na m oje zube. Onjaci su
otri i dugi i jo uvek sneno beli. N e elim
biti uobraen, ali siguran sam da izgledam bolje
126

nego Akut, sa onom njegovom crvenom stranji

com. Uostalom, pavijani su i tako samo upola
majmuni.
Bendamin M iler je m editirao jo neko vrem e o
sebi, a onda izaao napolje, na sve veernji vazduh. Da bi proslavio ovaj dan, otiao je u svoj
om iljeni restoran i poruio svee, bele larve hrutova uvezenih iz Centralne Afrike. H teo je da malo
ugodi svom blagoutrobiju. Uostalom, radio je na
porno itav dan.
K onobar je bio neka individua sa odvratnom
belom koom.
Bio je to jedan ovek.
Naslov originala:
Clark Darlton und Robert Artner: Der Krieg der Affen
Iz zbirke Am Ende der Furcht
Izdava Heyne Bcher, Mnchen 1966.

127

Alan Blok

Ljudi su drukiji

Ja sam arheolog, a ljudi su m oj posao. Pa ipak,

pitam se da li emo ikada saznati o ljudim a
hou da kaem, stvarno saznata ta je ljude uinilo
drukijim a od nas robota prekopavajui okolo
po m rtvim planetarna. Vidite, ja sam nekada iveo
s jednim ovekom i zato znam da to n ije tako
jednostavno kao to su nam svojevrem eno govo
rili u koli.
Im am nekoliko izvetaja, dabome, i roboti po
put mene popunjavaju neke praznine, ali sada
mislim da u stvari nita neemo dokuiti. Znamo,
ili bar istoriari tvrde kako znamo, da su ljudi
doli sa jedne planete zvane Zem lja. Znamo, isto
tako, da su hrabro putovali od zvezde do zvezde;
i gde god bi zastali ostavljali su kolonije ljude,
robote, a ponekad i jedne i druge za sluaj
povratka. Ali nikada se vie nisu vratili.
B ili su to blistavi dani sveta. Ali, zar smo mi
toliko stari sada? Ljudi su imali jedan jarki pla
men stara re je boanski, mislim k oji ih
je vinuo daleko preko nonih nebesa, a mi smo
izgubili niti pauine koju su oni tkali.

Nai naunici nam kau da su ljudi b ili veoma

slini nama a ovekov skelet je dabome, bez
malo isti kao skelet robota, s tom razlikom to
je nainjen od nekog jedin jenja kalcijuma, umesto od titanijum a. Meutim, postoje i druge raz
like.
Bilo je to prilikom m og poslednjeg putovanja
na teren, do jedne od bliih planeta, kada sam
susreo oveka. M ora da je bio poslednji ovek u
tom sistemu, i ve je zaboravio da govori bio
9

129

je tako dugo sam. K ad je nauio na jezik lepo

smo se slagali i ja sam isplanirao da ga povedem
natrag sa sobom. Neto mu se, meutim, desilo.
Jednog dana, bez ikakvog razloga, poalio se da
mu je vruina. Izm erio sam mu temperaturu i
zakljuio da neto n ije u redu s n jegovim termostatom. Im ao sam sa sobom garnituru terenskog
alata, a ovek je oigledno bio u kvaru, pa sam se
dao na posao. Iskljuio sam ga bez ikakvih te
koa. Gurnuo sam mu iglu u p otiljak da operiem
iskljunu ruicu, i on je prestao da se pornera,
ba kao neki robot. A li kad sam ga otvorio video
sam da nije isti iznutra. A kad sam ga ponovo
sklopio nisam ga mogao navesti da i dalje funkcionie. Onda je on poeo nekako da se troi
i u vrem e kad sam bio spreman da krenem kui,
otprilike godinu dana kasnije, od njega n ije pre
ostalo nita sem kostiju. Da, ljudi su zaista drukiji.
Naslov originala
A.lan Bloch: Men are Different
preuzeto iz zbirke 50 Short Scicnec Fiction Tales
izdava: Collier Books, New York

130

Riard Metison

Leminzi

Otkud li samo dolazi to silno mnotvo?

upita Reordon.
Odasvud uzvrati Karmak.
Stajali su na auto-putu, k oji je vodio du obale.
Dokle god je pogled dopirao, iroka cesta bila
je zakrena automobilima. H iljade vozila stajalo
je jedno do drugog, branik uz branik. Izmeu
njih nije vie b ilo ni m alo mesta.
Eno, dolaze jo neki ree Karmak.
D vojica policajaca posmatrala su kako ljudi iz
laze iz svojih kola i odlaze prema plai. N eki su
se smejali i razgovarali, dok su ostali utali,
ozbiljnih lica. Ali svi su naputali cestu i kre
tali u pravcu mora. Reordon odmahnu glavom.
Ja to naprosto ne razumem ree on,
valjda po stoti put u toku te sedmice. Nita
ne razumem.
Karm ak slee ramenima.
N e srne o tom e razm iljati, to je sve. M i i
tako ne moemo nita da izmenimo.
Ali, to je prava ludost!
Pa ta ako j e . .. vidi i sam da oni uprkos
tome idu.
D vojica policajaca gledali su za ljudim a k oji
su koraali preko irokog pojasa peane plae,
pravo prema vodi. K ad bi stigli do nje, produavali su napred, ne oklevajui. N eki su poi
njali da plivaju, ali veina to uopte nije poku
avala. Odea natopljena vodom odmah bi ih
povlaila u dubinu. Karm ak je video neku mladu
enu kako oajniki mlatara rukama i nogama.
Nosila je veom a skupocen pelc. Potonula je za
nekoliko sekundi.
Posle izvesnog vrem ena vie se niko n ije video.
9*

131

Policajci su zurili u mesto na kome su ljudi iezli.

K olik o e jo dugo ovo trajati? upita
Reordon.
Dok vie nikoga ne bude, pretpostavljam .
A l i . .. zato?
Jesi li uo nekad neto o leminzima?
Ne, nikada. Sta su leminzi?
Sisari, k o ji ive u Skandinaviji poe
Karm ak da objanjava. Razm noavaju se stra
hovitom brzinom, i to sve dotle dok vie ne
mogu da nau nikakvu hranu. Onda polaze na
dugo putovanje i prokrstare itavu zemlju. Pre
ili kasnije stiu do morske obale, ali ni tu ne
zastaju. Nastavljaju svoj put. Strm oglavljuju se
naprosto u m ore i plivaju sve dok ih snaga ne
napusti i ne utope se. M ilioni i m ilioni leminga.
I niko ne zna zato oni to ine?
Ne.
Ali, ovde je u pitanju neto drugo. Ljudi
nisu leminzi.
injenica je da oni to ipak ine, zar ne?
utanje.
Stajali su i ekali, ali nijedna nova kola nisu
vie stizala.
Pa gde su? upita Reordon.
M oda ih vie nema uzvrati Karmak.
To je nemogue! Nisu se valjd a s v i...
Stvar traje ve itavu sedmicu, a morska
obala je duga. Sem toga, u unutranjosti ima
m nogo jezera.
Reordon se strese.
Misli da su se i ovde svi utopili?
N e znam. U svakom sluaju, ja ne vidim
vie nijednog. Da ih jo ima, ve bi odavno bili
ovde.
Nebesa! protenja Reordon.
K arm ak pripali cigaretu. Onda upita:
Dakle, ta ekamo?
Reordon uzdahnu.
Jesmo, li mi sada na redu?
Id i ti prvi ree Karmak. Ja u jo
malo saekati, da vidim da li je neko zakasnio.
Slaem se. Reordon prui ruku svome
kolegi. Zbogom Karmak.
Zbogom, Reordone.
132

Prodrm ali su jedan drugom ruku.

Karm ak je ostao da stoji i puio cigaretu. Gle
dao je za R eor donom, k oji je preao preko plae
i uao u vodu. Samo etiri ili pet plivakih za
maha, a onda je nestao. Uniform a je bila teka.
K arm ak odbaci nedopuenu cigaretu. N ije se
p ojavio vie nijedan auto.
Lagano je poao prem a vodi a onda ugazio u
nju. Osetio je m okrinu i hladnou.
Onda nije oseao nita.
Vie od m ilion automobila ostalo je prazno i
naputeno na obali pustog kontinenta.
Naslov originala:
Richar Mattheson: The Lemmings

133

Pol Anderson

Faun

Jedan krilati zmaj je uzleteo uz grm ljavinu blis

tavih krila. Jedno pitonsko drvo
sklupalo je
svoje grane. M elodiozno umorenje strujalo je
meu sitnim crvenim cveem koje
je prekrivalo
tlo. Tuinac u velikoj umi, jedan
umarak bo
rova pom erao se samo kad bi dunuo povetarac.
Deak, Tom , iskoi izmeu borova. Bio je v i
sok i vitak, odeven u tuniku od koe prekrivene
krljutima, sa noem za pojasom i pukom i ran
cem na ramenima. Iza njega pojavi se jedan sinopard, beuman na svojih est nogu, sa krznom
koje se presijavalo plaviasto-zelenom b ojom do
m orodakog lia i b ilo iarano pegama boje
rumene suneve svetlosti. Stajali su neko vreme
zurei u senoviti cestar, oslukujui m nogobrojne
blage zvukove i njukajui m nogobrojne opore m i
rise. Najzad deak klimnu glavom.

Daaa rekao je. Neto nije u redu.

Tamo.
Nastavio je da koraa. Sinopard ga je pratio u
stopu, sa svojom jezivom glavom odmah ispod
njegove leve ruke.
*
ovek po imenu Edmund V a jli spoticao se u
grm lju pom alo ve bez daha, dok su mu siva
brada i kosa bile natopljene znojem.
N eu zapasti u paniku, govorio je sebi. Nisam
izgubljen. Samo sum se od v ojio od ostalih, za\to to
me je lepata siuila.
Ranije je retko kada imao priliku da vidi pa
unove none leptire; nisu uspevali da preive u
zarobljenitvu. Zatekavi toga dana jednog lep

tira na njegovom stanitu, bio je istinski oaran.

Odjednom mu je postalo jasno zato ovdanji
itelji veaju upaljene fenjere ispred svojih kua
da privuku leptire kad padne tama, i tako prave
od njih simbol jedn og p refin jen ijeg stila ivota.
Pratei to blistavo stvorenje, skrenuo je sa staze.
Kad se okrenuo da poe natrag, svi pravci su
mu izgledali isti.
Znam da satni 11 i uitircio oholo, i tako sumo p ogor
ao itavu stvar, m islio je. A li m oja druina sigurno
n ije udaljena vie od n ekoliko kilometara.
Ipak, to bi m ogla da bude suvie velika uda
ljenost, u ovoj divljini. Ona bi, praktino, mogla
da znai isto to i jedanaest svetlosnih godina
do Zemlje.
Rastinje ga je okruivalo sa svih strana i nadv ijalo se nad njim. K roz papratasto lie video
je Epsilon Eridani. Sunev disk bio je dvaput
vei od Sola, koga se nejasno seao iz godina
svoga detinjstva, i crveno-zlatan na purpurnom
nebu. Oduvek je verovao da je Arkadija udesna
jedna neiskvarena planeta koja eka oveka kao
neka nevesta, vie nego vredna dugih
decenija
zamrznutog sna na svemirskom brodu, napornog
dirinenja i opasnosti pionirstva, izolovanosti od
ostatka oveanstva.
A li sada je oseao, u svojim kostima, da pri
pada gradu i maini. N ije ba
sasvim razumeo
nove generacije, k oje su se u
malim grupama
rasturale irom sveta, govorei o saradnji s pri
rodom a ne o ratu s njom. Te tiine su ga ispu
njavale strahom.
Nekakva prilika jurnu uz jedno stablo i ieze
meu granama. V ajli je uspeo da je uhvati kra
jikom oka, a odmah zatim zauo i ljutito brb
ljanje. Veverica!
A zato ne? M i doseljenici nism o doneli samo
seme od biljaka. D on eli sm o i zamrznute em brione
svih vrsta ivotinja, spremne da oive i odrastu u
specijalnim tankovim a za raanje kad god to bude
potrebno.
Priseajui se podviga u prolosti, V ajli je ose
ao kako mu se raspoloenje popravlja. On nije
postao ovo ta je bez samopouzdanja. Mada sre136

dovean, bio je u dobroj fizikoj kondiciji. Ako ga

niko ne pronae, on e i sam umeti da se vrati.
Druina je bila doletela do brvnare na Meseevom jezeru. Zatekavi je praznu Faun je
oigledno bio u nekoj od svojih m isija kre
nuli su jednom stazom, koju je napravila divlja,
da razgledaju okolinu. Na taj nain, V a jli nije
znao tanu poziciju seoceta koje je posetio. M e
utim, ako bude putovao prema severu, stii e
bar do otvorenih obraenih p olja za nekoliko
asova.
Ravnajui se prem a suncu, nastavio je da ko
raa. N ije b io svestan jedne stvari k oja je us
koro poela da ga prati.
*
Deak ponovo zastade. Uznemirenost ga je zahvatala. Sinopard je to osetio i iskezio zube. Tom
pom ilova stvorenje. Misli li da bi trebalo da
probam sa intuicijom ? upitao je.
esto je govorio svojim ivotinjam a. N ije to
bila nikakva ekscentrinost. K od kue, u koli,
u b ilo k oje vrem e kada nije krstario umama
ponaao se to je mogue vie kao ma k oji obi
an mladi od trideset etiri godine. (Ili esnaest,
ako ste se obraali nekoj starijoj osobi koja je
m islila u pojm ovim a Zem aljskog kalendara). Is
tina, postojale su granice toj njegovoj obinosti.
Prirodna nadarenost i naporan trening k oji su
ga nainili Faunom uvek e ga izdvajati o os
talih sve vie i vie, zapravo, dok ekoloki
p rojekt bude dobijao na zamahu. Ali inae je
vodio jedan prilino normalan ivot, k oji je uklju
ivao i ljudsku naviku velike govorljivosti.

Sve to znam jeste da predstoji neka vrsta

n evolje prom rm ljao je. Ptice lete visoko i
bune su, pokretno drvee zauzelo je odbram
beni stav, takvi i slini nagovetaji. Moem o li
sebi dozvoliti malo vie vremena da doemo do
tanijih inform acija?
Sinopard zamaha repom. Tom donese odluku i
uputi se prema umi.
ula su otrija nego to veina nas sluti. Oko
reaguje na svega pola tuceta kvanta svetlosti,
137

nos i jezik na nekoliko delia cd jednog miliona,

ui i koa ak i na najslabaniji treptaj nadraaja. Uz to, postoje jedinke koje su u stanju da
prag percepcije sputaju po svojoj volji. itav
jedan okean vizuelnih detalja, zvukova, mirisa,
ukusa, vibracija, temperatura, termalnih gradijenata, svega to moe da se opazi, prelio se
preko Fauna i progutao ga.
U takvom stanju, on nije koristio svoj svesni,
racionalni um. Pa ipak je njegov mozak, itav
n jegov nervni sistem, bio furiozno aktivan. N e
vie kanalisan pravolinijskom logikom , funkcionisao je kao analogni kom pjuter od m ilijardu e
lija. N a jednom dubljem nivou nego to je m i
sao, Tom je poim ao itavu svoju okolinu.
N e moe prenebregnuti nauni m etod, re
kao mu je dr Krinamurti, dr Natu Krinamurti,
mladi ovek k oji je pom ogao da se stvori nova
tehnika, na ijem je usavravanju jo uvek ra
dio. N a jvei deo vrem ena ti e nositi opremu
biologa na svojim leima, prikupljati uzorke,
vriti analize, postavljati i proveravati hipoteze,
obavljati druge uobiajene procedure. One su ne
ophodne.
Oi su mu blistale. A li one nisu dovoljne, To
m e, nastavljao je. E to zato elim o da istreni
ramo tebe i upregnemo te u posao, bez obzira
na tvoju mladost. T i ima retki uroeni talenat.
Nadam o se da emo preurediti ovaj svet tako
da postane pravi raj. Ali ekologija je suvie og
romna i kompleksna stvar da bi se s n jom iz
vod ile nasumine promene. itaj magnetofonske
trake sa Zemlje. itaj o zeevima u Australiji,
o biljnim tetoinama i erodiranom zem ljitu u
Am erici, o zagaenosti i opustoenosti koje su
zahvatile itave kontinente.
M i ovde imamo jedan novi svet, ansu da sve
iznova ponemo. H oem o li od njega napraviti
jo jednu mehaniku pustinju, ili emo uiniti
sve da procveta? Ako elim o pom oi prirodi da
nam pomogne, moramo sagledati bezbrojno mno
tvo odnosa u pauini ivota, njihove interakcije,
znaenje, vrednost, smisao. To e biti tvoja ka138

rij era, Tome, ako eli. N e moe da nae za

sebe nikakvo drugo uzvienije zanim anje.
O tkrovenje je iilelo. Niste ga m ogli imati vie
od nekoliko uzastopnih minuta. A li svaki put ste
sticali nove uvide, dublju mudrost, da rukovo
dite istraivanjem koje je bilo u toku.
Tom n ije procenjivao ovo iskustvo. injenica koja
ga je sada interesovala bila je jasna: Nedaleko
odavde, jedan stanovnik grada je zalutao. A sm rt
je bila na n jegovom tragu.
Poeo je da tri.
*

Izgledalo je da se bunje ispreavalo sa nekom

zlobnom namerom na V ajlijevom putu. To nije
tano, m islio je. Lokalni itelji koraali su bez
napora izmeu takvih ibljika i puzavica. Ledena
uteha za njega. Vrua uteha, b olje reeno. Odea
mu je bila natopljena znojem. Vazduh je s na
porom ulazio u njegova plua i izlazio iz njih.
R adije se malo odm ori, govorio je sebi. Jedno
pare otvorenog zem ljita, zaseeno kolonijom
jasenova k oji su ve izrasli do visine od petna
estak metara, pozivalo ga je k sebi. Dok je sedao
na jedan panj, meko dom orodako drvo koje
su doseljenika stabla natkrilila, osetio je da drhti
od iznurenosti.
Prokleta da je ova zem lja! A nastupajua ge
neracija ija se m isija sastojala u tom e da ouva
njen sutinski karakter?
Pa, moda je bilo neke svrhe u onome ta su
radili. Mada je bio predsednik 10.000 itelja Arkadije, V a jli je znao da ne moe da namee
svoju volju istoriji. A n ije to ni eleo. N jegova
odgovornost sastojala se u tom e da vodi i savetuje batinike dok ne naine dobar start. Eto
zato je doleteo ovam o nenajavljen. Naravno,
imao je i jedan lini razlog to je eleo da izne
nadi F a u n a. . .
Neko itanje slino onome k oje isputa parni
kotao probi mu svest. Skoio je na noge. Srce
mu se zgrilo.
139

T ri metra dug, prelivajui se u udesnim du

ginim bojama, razjapljenih eljusti i sevajui
sabljastim onjacima, jezivi guter iskrsnuo je
iz bunja i krenuo pravo prema njemu. V a jli je
znao da mu nema spasa. Onih est nogu m oglo
je da natri, nadpentra, nadkandi i najsnani
je g oveka k o ji je ikada iveo. Posegnuo je za
svojim depnim noem, uzaludan gest, i prom u
cao imena svoje ene i dece.
Faun se pojavio.
Za jedan trenutak, V a jlije v privatni svet se
sledio. Video je dugaku zver, ustremljenu na
njega u bezumnoj gladi i besu. V ideo je deaka
kao neku vrstu umskog duha, i drugu zver kod
njegovih peta, i drvee i polutamu ume iza njih.
Ali sve je b ilo fokusirano na puku, puku sna
nog dejstva na deakovom ramenu; i pom isao na
osloboenje zaklikta u njemu.
S a m o .. . deak n ije skinuo s ramena oruje.
Dri ga! povikao je, bacivi se i sam napred.
Sinopard skoi. Poleteo je kroz vazduh i uda
rio groznog gutera u slabine. Zubi se zarie u
krljuti. Guter je ziv o urliknu, hitro se okrete i
oinu svojim repom sa ubilakom estinom. Si
nopard se izmae, ali je m orao da popusti stisak.
Skoio je ponovo, pokuavajui da zgrabi grk
ljan. Sklupane zajedno, dve velike ivotinje ko
trljale su se po livadi.
Um alo se nisu sudarile sa Tom om . On jedva
da se m alo izmakao u stranu. V a jli je stajao paralizovan okom. T om ga povue za ruku.
Sklonite im se s puta, gospodine rekao je za
dihano. - M ogli biste nastradati.
Nali su skrovite u oblinjem cestaru. Bitka
je trajala jedva nekoliko minuta. E volucija nije
dala jezivom guteru instinkt straha od oveka,
ali je usadila u njega zdrav respekt prema dru
gim velikim arkadijskim mesoderima. Odustao
je od borbe i pobegao u bunje. Sinopard urlik
nu pobedonosno i doskakuta do Fauna.

Oh, ti, ti, ti! Tom je grlio golem o oblije

i zagnjurio lice u krzno. Prolo je jedno krae
140

vrem e pre nego to je ustao i stao suelice Vajliju. S vama je sve u redu, zar ne?
D-da odgovorio je stariji ovek. Bio je
pom alo uplaen, a i srce mu je jo uvek lupalo.
Ali mogao je ponovo jasno da misli, a i navika
da komanduje oivela je u njemu. Prem erio je
tvrdim pogledom svog spasioca. Izuzim ajui
jednu stvar.
I nijedan od njih n ije zadobio vie sem ne
koliko ogrebotina i ujeda ree T om sreno.
A onda, pribravi se: Oh, izvinite. Rekli ste
neto?
M ogao si da smakne onu zver tvojom pu
kom izjavi V ajli, izgovarajui re po re.
Znam kakav si strelac. Umesto toga, ti si reskirao i tvoj i m oj ivot. T i . .. Ukratko, izgle
dao je i oseao se star. Odmahnuo je glavom.
N e razumem vas mlade. N e mogu vie da uspos
tavim pravi kontakt s vama. ta je to Arkadija
uinila od vas?
Tom je stajao zaprepaeno. Ali, nisam m o
gao da ga ubijem ! usprotivio se. N e sve
dotle dok je postojala ma kakva ansa da vas
spasem na neki b o lji nain. Isprsio se. Ja
sam Faun, gospodine. M oja je dunost da se sta
ram o itavoj planeti, o celokupnom ivotu na
njoj.
ak i o opasnom ivotu?
P rirodi su potrebne grabljivice. Ovi veliki
guteri su postali suvie retki, ba kao i mi. Iz
meu ostalog, oni smanjuju broj troroga. Trorozi
jedu koru drvea na kome paunov leptir polae
svoja ja ja i . .. Tom uuta, nemoan da nae
prave rei. Obgrlio je vrat svog prijatelja sinoparda, traei utehu. T olik o bih eleo da vas
navedem da to shvatite, gospodine. To da ovek
m ora prestati da unitava i poeti da pomae.
Edmund V a jli je dugo posmatrao deaka. Par
e po pare, njegov gnev je nestajao, ustupajui
mesto nekoj novoj snazi koja se u njega ulivala.
M oda shvatam odgovorio je blago. M o
da ti dugujem zahvalnost za neto vie a ne samo
za ivot k oji si mi spasao. A sada izostavim o to
141

besmisleno
mo li?

oslovljavanje

sa

gospodine,

hoe

T om ovo lice se ozari. Zgrabio je ruke drugog

oveka. U redu, tata.
Naslov originala:
Poul Anderson: The Faun
Copyright?

142

Artur Klark

Reklamna kampanja

Detonacija poslednje atomske bom be kao da je

jo uvek podrhtavala na film skom platnu kad
su se svetla ponovo upalila. Dugo vremena niko
se n ije pokrenuo. Onda asistent producenta ree
nedunim glasom: Pa, R. B., kako vam ovo
izgleda?
R. B. se polako die sa svog sedita, dok
su
njegovi poklonici
iekivali da uju kakvu
e
ocenu da izrekne. Tek sada su prim etili da
je
R B.-ova cigara bila ugaena. Do vraga, tako ne
to n ije se desilo ak ni na pretprem ijeri
G .V .T.V !
M omci, ree on uzbueno ovo je bogovska stvarica! M ajk, koliko si rekao da kota?
est i po miliona, R. B.
N ije mnogo, rekao bih. ujte, pojeu svaki
m etar ovog film a ako ukupan prihod ne tue
K v o vadi. Okrenuo se, bre nego to bi se
to m oglo oekivati od tako korpulentne osobe,
prem a jednom oveku k o ji je i dalje sedeo uureno na svome seditu u dnu projekcione dvo
rane. H ej, Doe, ivni malo! Zem lja je spa
ena! T i si video sve one ranije svemirske fil
move. K ako ti izgleda ovaj u poreenju s njima?
Doe se pribrao s oiglednim naporom. Nema
tu nikakvog poreenja rekao je. On im a svu
napetost S tva ri, bez onog stranog^ razoaranja
na kraju kad gledalac sazna da je udovite za
pravo ljudsko bie. Jedini film k oji m oe donekle
da izdri poreenje jeste R at svetova. Neki od
efekata u njemu b ili su dobri gotovo kao nai, ali,
razume se, Dord Pal jo n ije imao na raspola
ganju trodimenzionalnu tehniku. A to ini i te
kakvu razliku! K ad se sruio most G olden ge jt,
143

imao sam utisak da e se stub-nosa strovaliti

pravo na mene.
Detalj k oji se meni najvie dopao prim eti
Toni Auerbah iz reklamnog odeljen ja bio je
onaj kada se E m p a jer stejt b ildin g rascepio
pravo po sredini. Samo, pitam se da li e nas
vlasnici zbog toga tuiti.
Naravno da nee. N iko ne m oe oekivati od
jedne zgrade da odoli napadu onih kako se
zvahu u scenariju? ah, da, unitavai gradova.
Sem toga, m i smo sravnili sa zem ljom i ostatak
N ju jorka. U h ... ona scena u H olandskom tunelu
kad je strop popustio. Sledei put u se prevo
ziti skelom!
Da, to je bilo vrlo dobro n ap ravljen o.. . go
tovo suvie dobro. Ali na mene su, ipak, najvei
utisak ostavila ona stvorenja iz svemira. Anim acija
je bila savrena... kako si uspeo da to izvede,
M ajk?
Poslovna tajna ree producent s ponosom.
Ali, objasniu vam neke pojedinosti. Mnoge od
tih stvari su autentine.
ta!
Oh, nem ojte pogreno da me shvatite! Mi,
razume se, nismo leteli na Sirius B. Meutim, na
K a lif orni jskom tehnikom fakultetu nainili su
jednu novu mikrokameru, i mi smo je koristili da
snimimo paukove u akciji. Ukopirali smo u traku
n ajbolje snimke, i mislim da je sada teko razli
kovati ta je bilo mikrosnimak, a ta studijski m o
del u prirodnoj veliini. Sada shvatate zato sam
zahtevao da zavojevai iz svemira budu paukovi,
a ne oktopodi, kako je to scenario prvobitno
predviao.
Dobra polazna taka za nau reklamnu kam
panju ree Toni. Ipak, jedna stvar me za
brinjava. Ona scena u k ojo j udovita kidnapuju
Gloriju. Zar vam se ne ini da e cenzura. . . hou
da kaem, nain na k oji smo to izveli? Izgleda
gotovo kao da je posredi. ..
Oh, prestani da brine! Pa m i smo i hteli
da gledaoci tako shvate stvari! Uostalom, sledea
sekvenca jasno daje na znanje da su udovita htela
samo da je seciraju, i zato mislim da je sve u
redu.
144


Dii e se velika praina ree R. B. sav
blistajui, sa sanjalakim bleskom u oima, kao
da ve uje kako se lavina dolara sliva u kasu.
ujte . . . baciemo jo jedan m ilion na reklamu!
ini mi se da ve vidim p la k a te.. . Toni, zapii
ovo: P R IP A Z IT E N A NEBO ! S IR IJ A N C I DOLAZE!
I napraviemo nekoliko hiljada modela k oji se
pokreu pomou opruga. .. moete li ih zamisliti
kako jurcaju okolo na svojim dlakavim nogama!
Ljudi vole da budu prestravljeni, i m i emo ih
prestraviti. U vrem e kad zavrimo, niko vie nee
smeti da digne pogled prem a nebu, a da mu trn
ci ne pou uz kimu. Kaem vam, m om ci ovaj
film e napraviti is to riju !
Bio je u pravu. Dva meseca kasnije poelo je
prikazivanje film a udovita iz svem ira. Jednu
nedelju posle simultanih prem ijera u N ju jorku i
Londonu, u itavom zapadnom svetu nije b ilo oveka k oji n ije video plakate sa zloslutnim upozo
renjem ZEMLJO, P R IP A Z I SE! ili k oji ne bi
zadrhtao od jeze ugledavi slike dlakavih dinov
skih paukova kako tumaraju naputenom Petom
avenijom na svojim tankim nogama sa mnogo
zglavaka. Diriabli, veto prerueni u svemirske
brodove, kruili su nebom, na veliku smutnju p i
lota k oji bi ih susretali, a m odeli zavojevaa iz
svemira nalazili su se svugde, plaei na sm rt
stare dame.
Reklamna kampanja bila je zaista briljantna, i
film bi se bez sumnje davao jo mesecima da
n ije b ilo jedne koincidencije, nepredvidljive i kob
ne u isti mah. Dok su se na svakoj predstavi mnogi
ljudi onesveivali od uzbuenja, na nebu iznad
Zem lje iznenada se pojavie duge, vitk e senke,
k oje su brzo klizile kroz oblake. ..
*
Princ Zavani bio je dobroudan, ali sklon plahovitosti dobro poznata mana njegove rase. Is
tina, nije bilo nikakvog razloga za pretpostavku
da e njegova sadanja misija, uspostavljanje m i
roljubivog kontakta sa Zem ljom , dovesti do nekih
naroitih neprilika. Besprekorna tehnika zblia
vanja bila je tem eljito razraena tokom mnogih
10

145

hiljada godina dok je Trea galaktika im perija

polako irila svoje granice, prisvajajui planetu
za planetom, sunce za suncem. Retko je kada do
lazilo do neprilika: istinski inteligentne rase uvek
su spremne na saradnju, nakon to jednom pre
vladaju neminovni ok izazvan saznanjem da nisu
jedine u svemiru.
Istina, tek tokom poslednje generacije oveanstvo je prevazilo svoje prim itivno stanovite da
je rat neophodno sredstvo politike. Meutim, to
n ije zabrinjavalo Sigisnina II, profesora astropolitike, inae glavnog savetnika princa Zavanija.
Jedna tipina kultura Klase E konstatovao je profesor. Tehniki napredna, moralno
prilino zaostala. Ipak, oni su ve uinili prve
korake u tehnici svemirskih letova i ubrzo e nas
prihvatiti kao neto samo po sebi razum ljivo. Do
voljn e e b iti normalne mere predostronosti dok
ne zadobijem o njihovo poverenje.
V rlo dobro rekao je princ. Reci izasla
nicima da odmah krenu.
Bio je to nesrean sluaj to norm alne mere
predostronosti nisu ukljuile i reklamnu kam
panju T on ija Auerbaha, k oja je tih dana dostigla
vrhunac meuplanetarne ksenofobije. Izaslanici su
se spustili u njujorki Centralni park ba onog
dana kada je jedan ugledni astronom, neobino
usplahiren a samim tim i sklon tuem uticaju,
izja vio u nadaleko publikovanom intervjuu da e
posetioci iz svemira po svoj prilici b iti neprijatelj
ski nastrojeni.
Zlosreni ambasadori krenuli su prem a zgradi
Ujedinjenih N acija i ve stigli do ezdesete ulice
kada su naili na gomilu. Okraj je bio veoma
jednosmeran, i naunici Prirodoslovnog muzeja
strano su se raalostili to je njim a tako malo
toga preostalo za izuavanje.
Princ Zavani pokuao je jo jednom, na dru
goj strani planete, ali u meuvremenu su tamo
ve stigle vesti o sukobu. Ovoga puta izaslanici su
b ili naoruani i pruili su junaki otpor pre nego
to ih je savladala b rojn o daleko nadmonija go
mila. Meutim, tek kada su raketne bom be suknule u nebo prem a floti, princ je najzad izgubio
strpljenje i odluio da preduzme drastinije mere.
146

Sve je bilo gotovo za dvadesetak minuta, i bilo

je zaista sasvim bezbolno. Onda se princ okrenuo
prema svetniku i rekao sa velikim potcenjivanjem :
Izgleda da smo to sredili. A s a d ... moe li mi
kazati ta je zapravo krenulo pogrenim tokom?
Sigisnin I I je isprepleo svojih dvanaestak savit
ljivih prstiju, zahvaen velikom teskobom. N ije ga
patnjom ispunio samo prizor tem eljito dezinfici
rane Zemlje, mada za naunika unitenje jednog
tako lepog uzorka uvek predstavlja vrhunsku tra
gediju. Bar isto toliko potreslo ga je saznanje da
su uzdrmane njegove teorije, a, sa njima, i njegova
reputacija.
Ja to naprosto ne shvatam! vajkao se.
Naravno, rase na tom stupnju kulture esto su nepoverljive kad doe do prvog kontakta. Ali, oni
nikada ranije nisu im ali posetioce iz svemira, pa
zato nije b ilo nikakvog razloga da se ponaaju ne
prijateljski.
N eprijateljski! Oni su bili pravi demoni! A
moda su svi zajedno bili ludi. Princ se okrete
prem a svome kapetanu, jednoj tronogoj kreaturi
k oja je prilino liila na klupko vune nasaeno
na tri igle za pletenje. Da li se flota ponovo
okupila?
Da, gospodine.
Onda em o se vratiti u bazu najveom br
zinom. Ova planeta mi kvari raspoloenje.
N a m rtvoj i tihoj Zem lji plakati su i dalje iz
vikivali svoja upozorenja sa hiljadu reklamnih
panoa. Jezive spodobe u vidu insekata, prikazane
kako u jatim a nadiru iz neba, nisu imale nikakve
slinosti sa princem Zavanijem, k oji je, ne rau
najui njegova etiri oka, pre liio na nekog pandu
sa purpurnim krznom i k oji je, uostalom, do
ao sa Rigela, a ne sa Siriusa.
Ali sada je, dabome, b ilo prekasno da se ljudi
ma to objasni.
Naslov originala:
Arthur C. Clarke: Publicity Campaign
Iz zbirke The Other Side o f the Sky
Izdava: A Signet Book

10*

147

Teodor L. Tomas

28 . decembar

Zato m oraju to da ine 28. decembra? pita se

Don Steplton. Bio je to najgori deo u svemu,
datum. Decembar 28, udenut zgodno izmeu najlepih praznika godine.
Steplton se okrete od m alog prozora karakteris
tinim brzim pokretom. Sa akama isprepletenim
iza sebe, zurio je u vrata. U dnu svoje svesti znao
je da postoji valjan razlog za ovaj domet. Oni su
izabrali godinjicu dana na k oji su se on i Ardela
venali, dana izuzetne sree, u jeku praznine se
zone. Da, 28. decembar bio je vrem e za mnoge
stvari, ali ne i vrem e za veanje.
U tri koraka Steplton se stvorio kod vrata i
zgrabio reetke svojim velikim akama. Saznanje o
razlozima izbora datuma nije ni najm anje stialo
n jegov gnev. Veina sveta proslavljala je praznike,
i Steplton je imao oseaj a se to sveopte slavlje
obavlja na n jegov raun. Svet je pirovao nad n je
govim veanjem.
Steplton turobno poe da izvodi svoje vebe.
Straari su ga posm atrali i s nelagodnou se me
usobno zgledavali. Steplton je zgrabio akama
dve ipke, tanke kao olovke, m elodino pokua
vajui da ih razmakne. Najpre, desna ruka pravo
napred ispred masivnih prsa, a leva ruka izokre
nuta postrance. Tetive se razgovetno zategnue.
Zatim ruke izmenjae poloaje, i ponovo zateza
nje 'snanih miia. Posle toga obe ruke na jednu
ipku, a oba stopala na drugu. Tiho stenjanje i
potm ulo mumlanje duboko u grlu odjekivalo je u
p rostoriji dok je Steplton radio na ipkama, ra
dio sve dok mu itavo telo nije bilo pokriveno
sitnim grakama znoja. Steplton je znao, a i stra
ari su znali, da su tanke ipke nainjene od jedne
149

legure k oja bi m ogla da odoli i najveim napo

rim a desetorice takvih ljudi. Pa ipak, lagano i pa
ljiv o naprezanje, prom iljeno i intenzivno navalji
vanje na reetke koje je izvodio snani ovek stva
ralo je iluziju da e on biti kadar da ih iai iz
njihovih leita. Dvaput dnevno Steplton je izvo
dio svoje vebe na ipkama, i dvaput dnevno straari su ga posmatrali sa strahom kojeg ni svest o
uzaludnosti n ije m ogla da rastera.
Steplton najzad prestade. Stajao je kod vrata
diui umno, dok su mu se ake stezale i otvarale
a vrci prstiju p roizvodili utave umove pri do
diru sa uljevitim , izbrazdanim dlanovima. Straari sa vidnim olakanjem odahnue i okrenue se
u stranu. Steplton baci pogled na asovnik i zagrokta. Preostajalo je jo malo vremena. K roz
nekoliko trenutaka oni e doi po njega.
On zagrakta jo glasnije. Neka ih, neka dou.
Ardela je bila mrtva, Ardela i onaj drugi. I ma
ta oni govorili ili inili, bilo je pravino to se to
desilo. Im a stvari koje moe da zna samo ovek
k oji je bio jednom sa enom kao to je Ardela.
Izm eu takvog mukarca i takve ene nita ne
moe da ostane skriveno, bar ne za dugo. Kako
je udno to je ona to uopte pokuala.
Ali doao je trenutak kad je on nju pogledao
sa blagim pitanjem u svojim oima. O dgovor
neverovatan, porazan odgovor bio je treptaj
panike od otkrivanja. Samo kratak blesak u nje
nim oima, ali on ga je pravilno protum aio; bilo
je to dovoljno.
Ardela je utala tokom svega onoga ta je usledilo. Shvatala je tog oveka od eljeza i vatre, i
zato za itavo vrem e nije ispustala nijedan krik,
nijedan vapaj. Drukije je bilo sa onim drugim.
On je u flertu sa Ardelom video neku vrstu igre, i
uopte nije bio spreman da plati cenu gubitka.
Um ro je gadnom smru.
A Steplton? Ostala je jedna enigma. Ove i sada,
kad ljudi vie nisu m orali da plaaju ivotom
svoje zloine, p ojavio se ovek k oji je odbijao
priznati da je jedan zloin bio poinjen. B ilo je
potrebno tako malo za njegovo spasenje, ali on
je odbijao da to malo uini. Ovde i sada oveku
150

je bilo dovoljn o da samo uzvikne: Oprostite mi,

zgreio sam. Oprostite m i, i bio bi spasen.
Steplton se okrete i uperi pogled prem a spoljnim vratima, koja su se otvorila da propuste jed
nog visokog, sedokosog oveka. Odmerenim ko
rakom ovek prie sasvim blizu reetkama i za
gleda se kroz njih u Stepltona. Bol je, kao uvek,
bio snano ispitan na njegovom licu, a tuga i
preklinjanje isto toliko reiti. N jegove rei, kad
je progovorio, bile su promukle od patnje. Done
Stepltone, ta kaete sada? Jeste li zgreili?
Steplton ga pogleda i ree: Nisam zgreio.
Uinio sam ono to je m oralo da se uini, nita
vie.
Sedokosi ovek se utke okrete. N jego v hod
natrag prema vratim a delovao je sveano, je r mu
je glava bila pognuta s ramena podrhtavala. Onda
je nestao.
Iza spoljnih vrata ulo se komeanje i struga
nje mnogih stopala. Steplton je znao da oni do
laze po njega i odstupio je natrag na sredinu
elije. Znao je kako e sve to izgledati. Oni e ui
u njegovu eliju, strahujui od toga da bi se on
mogao posluiti svojom fizikom snagom, a ipak se
nee usuditi da ga pogledaju u lice. On e saekati
jedan trenutak, zatim se nasmejati, zatim povesti
povorku prema prostoriji u k ojoj su se nalazila veala. Tam o e stajati glave obavijene tamom, oseajui tesnu omu oko svog vrata i vor iza levog
uva. Kad doe trenutak, nee b iti oseaja propa
danja; samo e osetiti poputanje pritiska ispod
svojih stopala. Zatim tupi ok i prodoran blesak
svetlosti. Zatim tama.
Te stvari on je dobro znao, ali postojale su i
neke druge stvari. Bio je jedan lekar, k oji ie
stajao pored njega, da ga proglasi m rtvim u naj
ranijem moguem trenutku; krv to dovodi kiseonik ne sme da bude spreavana da dopre do
mozga due od 4,3 minute. im je proglaen m rt
vim, intravenozne igle bile su zarivene u njega i
pumpe su nastavile posao tamo gde je srce za
tajilo.
Zatim su doli na red hirurzi. Sa velikom spretnou oni su opravili njegovu slomljenu kimu,
pokidane miie, zdrobljene vene i arterije. Kad
151

su b ili gotovi sa tim smestili su njegovu glavu i

vrat u kalup i posvetili svoju panju obnavljanju
rada srca. To je bilo ubrzo obavljeno, i Steplton
je, jo u nesvesti, odvezen natrag u eliju.
Svesti je obino ponovo dolazio sredinom janu
ara. U martu je naputao krevet, nosei i dalje
svoj kalup. U junu je poinjao sa vebama, je r je
insistirao na tome da bude snaan. U avgustu je
skidao kalup. Tokom jeseni postajao je snaan,
kako b i ciklus m ogao ponovo otpoeti 28. decem
bra. K olik o se puta sve to ponovilo od onog dana,
tam o 1997? etrnaest? Osamnaest? ovek izgubi
smisao za raunanje, ali ne mari nita. Ako je to
ono ta oni m oraju da ine, onda neka im bude.
Ali, zato to m oraju uvek da ine na dan 28.
decembra?
Naslov originala:
Theodore L. Thomas: December 28-th
Iz zbirke The Playboy Book of Science Fiction and
Fantasy
Izdava: A Playboy Press Book, SAD

152

Dek Luis

Ko plagira?

Gasp. Delk Luis

Ulica 90-26219
Kvins Vilid, N ju jork

2.

aprila,

1952.

Dragi gospodine Luis,

Vraam o Vam rukopis D eveta dim enzija. Ve
na p rvi pogled pom islio sam da pria zaista za
sluuje da bude objavljena. A zato ne bih? Tako
su m islili i izdavai Kosmikiih pria, tamo
1934. godine, kada je pria b ila p rvi put objav
ljena.
K ao to bez sumnje znate, veliki Tod Tromberi napilsao je priu k o ju ste V i pokuali da
nam poturite kao original. D ozvolite mi da Vas
upozorim na kazne propisane za plagiranje.
T o se ne isplati. Verujte mi.
Sa potovanjem,
Doji. P. Gejts
urednik naune fantastike
Magazin S vem ir

Gosp. D oji P. Gejts, urednik

Magazin S vem ir
N ju jork

5. aprila 1952.

Dragi gospodine Gejts,

N e znam, niti im am pojm a o tome da pos
to ji nekakav Tod Trom beri. Pria koju ste od
b ili poslana Vam je sa najasnijim namerama,
i ja odbijam tvrdnju da sam je plagirao.
153

Devetu dim enziju sam napisao pre jedva

mesec dana, i ako postojii bilo kakva slinost
izmeu nje i prie koju je napisala ta osoba po
imenu Trom beri, onda je to ista koincidencija.
Ipak, sve ovo nateralo me je na razmiljanje.
Pre izvesnog vremena poslao sam drugu jednu
priu SF magazinu Zvezdana praina ii dobio
obavetenje navrljano olovkom na paretu pa
pira da je pria bila suvie trom berjanska.
K o je, dovragai, Tod Trom beri? N e seam se
da sam itao b ilo ta od njega tokom deset go d t
na otkako se interesujem za naunu fantastiku.
Sa potovanjem
Dek Luis
Gosp. Dek Luiis
Ulica 90-26219
Kvins Viiliid, N ju jork

11. apnila,

1952.

Dragi gospodine Luis,

Mada urednici ovog magazina nemaju obiaj
da iznose otvorene optube, i mada su veoma
svesni injenice da e u spisateljskom poslu uvek
dolaziti do izvesnog poklapanja osnovnih ideja,
veoma nam je teko poverovati da V i niste upoz
nati sa delima Toda Trom beri ja.
Iako g. Trom beri ni!je vie meu nama, njegova
dela, kao i dela mnogih drugih pisaca, dobila su
najire priznanje posle njegove smrti 1941. Moda
ga je n jegov rad na p olju elektronike snabdeo
beskrajnim bogatstvom novih ideja, koje su toliko
oigledne u svim n jegovim delima. Uz to, bez obzira
na stepen razvitka dananje naune fantastike,
oigledno je da je on imao i jedan stil k o ji bi
mnogi od takozvanih savremenih pisaca mogli
mirne due da kopiraju. Pod kopiran jem ja ne
podrazumevam prepisivanje od rei do reci jednog
ili veeg b roja njegovih dela, kao to ste V i to
uinili. Mada tvrdite da je posredi ista sluajnost,
svakako ete i sami uvideti da je ansa da se tako
neto zaiista desi otprilike m ilion puta manja od
154

mogunosti da se d obiju etiri kraljevska flea u

jodnom delenju.
alim, ali m i nismo toliko naivni.
Sa potovanjem
Doj'l. P. Gejts
urednik naune faratastike
M agazin Svemlir
Gosp. D oji P. Gejts, urednik
Magazin S vem ir
N ju jork

14. aprila 1952.

Gospodine,
Vae optube tipine su za und k oji izdajete.
Mollim da odmah obustavite m oju pretplatu.
Sa potovanjem
Deik Luis
Drutvo naune fantastike
Front Strit 144
ikago, Ilinois

14. aprila 1952.

Gospodo,
Zainteresovan sam da proitam neka dela po
kojnog Toda Trom berija.
V oleo bih da dobijem neke od publikacija koje
objavlju ju njegove prie.
Sa potovanjem
Deik Luis
Gosp. Dek Luis
Ulica 90-26219
Kvins Vilid, N ju jork

22. aprila 1952.

Dragi gospodine Luis,

I mi bismo to voleli. Sve to mogu da Vam
preporuim jeste da kontaktirate izdavae, ukoliko
je neki od njih jo aktivan u poslu, ili da prekopate
antikvarnice.
155

Ukoliko uspete da doete do nekog od tih maga

zina, m olim o Vas da nas obavestite. Platieem o Vam
lep honorar za njih.
Va,
Rej Albert
Predsedniik
Drutvo naune fantastike
Gosp. Sampson D. Gros, urednilk
Magazin udni svetovi
St. Luiis, Montana

11. m aja 1952.

Dragi gospodine Gros,

Prilaem rukopis jedne priie koju sam upravo
zavrio. Kao to vidite na naslovnoj stranici, ja
sam je nazvao Unitenje deset miliiona galaksija.
Zbog zamanih istraivanja koja su u nju uloena,
minimalna cena ne sme da bude m anja od dva
centa po rei.
U nadi da ete je oceniti kao pogodnu za objav
ljivan je u Vaem magazinu, ostajem
Sa potovanjem,
Dek Luis
Gosp. Dek Luis
Ulica 90-26219
Kvins VilM , N ju jork

19. m aja 1952.

Dragi gospodine Luis,

ao m i je, ali mi za sada neemo moi da
objavim o U nititelja deset miliona galaksija. Me
utim, to je sjajna pria, i ako u nekom buduem
trenutku odluim o da je koristimo, poslaemo ho
norar za preitampavanje direktno Todu Tromberilju.
Taj momak je zbilja umeo da pie.
Srdano
Sampson D. Gros
Urednik
Magazin udni svetovi
156

Gosp. D oji P. Gejts, urednik

Magazin S vem ir
N ju jork

23. maja 1952.

Dragi gospodine Gejts,

Mada sam rekao da nilkada vie neu imati ma
kakvog posla s Vama ili Vaim magazinom, iskrsnu
la je jedna situacija koja je krajnje zbunjujua.
Izgleda da su m i sve m oje prie vraene zato
to su, izuzim ajui potpis autora, verne kopije dela
te osobe zvane Tod Trom beri.
U Vaem poslednjem pismu zgodno ste opisali ko
lika je verovatnoa da se takav fenomen sluajno
desi sa nekom priom. K olik o biste onda procenili
priblinu verovatnou za ne manje od pola tuceta
mojiih rukopisa?
Slaem se s Vam a kao astronomsku!
Pa ipak, u interesu itavog oveanstva, moram
jo jednom naglasiti da sam ja lina zaisita napisao
svaku re koju sam Vam poslao! Nilkada nisam
prepisivao bilo kakav m aterijal od Toda Trom be
ri ja, niti sam ikada video neko od njegovih knji
evnih dela. U stvari, kao to sam Vam ve rekao
u jednom od mojiih pisama, ja sve do nedavno
uopte nisam im ao pojm a o n jegovom postojanju.
Meutim, pala mii je na um jedna ideja. To je
zbilja udna teorija, takva da je verovatno ne bih
ak ni nagovestio ma kome drugome sem jednom
urednu ku naune fantastike. A li pretpostavim o
samo pretpostavim o da je taj Trom beri, zahva
ljuju i svojim eksperimentima u elektronici i sve
mu ostalom, uspeo na neki nain da provali bari
jeru vreme-prostor, k o ja se tako esto spominje
u vaem magazinu. I pretpostavim o ma koliko to
egoistino zvualo da je on izabrao m oje delo
kao onaj tip m aterije koju je oduvek eleo da pile.
Da li poinjete da me shvatate? Ili Vam ta ideja
o jednoj osobi iz drugog vremenskog perioda koja
gleda preko m og ramena dok piem izgleda suvie
fantastina da biste je prihvatili?
M olim Vas, piite mi i reoiite ta mislite o m ojoj
teoriji.
Sa potovanjem,
Dek Luis
157

Gosp. Dek Luis

Ulica 90-26219
Kvins Viilid, N ju jork

25. maja 1952.

Dragi gospodine Luis,

M islim o da bi trebalo da konsultujete nekog
psihijatra.
Sa 'potovanjem
Doj<l P. Gejts
Urednik naune fantastike
Magazin S vem ir
Gosp. Sem Majtns
Urednik naune fantastike
Standardni m agazini
N ju jo rk 16

3. juna 1952.

Dragi gospodine Majns,

Mada ovo ta prilaem zapravo uopte n ije ruko
pis, ja Vam ipaik aljem ovu seriju pisama, indigo-kopi'ja i korespondencije, u nadi da ete moda
pokloniti izvesnu veru tim naizgled neverovatnim
zbivanjima.
Sva priloena pisma su poredana hronolokim
redosledom i trebalo bi da budu sama sebi obja
njenje. M oda e, ukoliko ih objavite, neki od V a
ih italaca doi na ideju kako da se objasni taj
fenomen.
itavu stvar sam nazvao K o p lagira ?
Sa potovanjem
Dek Luis
Gosp. Dek Luis
Ulica 90-26219
Kvins Vilid, N ju jork

10. juna 1952.

Dragi gospodine Luis,

Vaa ideja o seriji pisama kojim a bi se iznela
na javnu raspravu jedna naunofantastina ideja
svakako je zanim ljiva, ali se bojim da nije sasvim
svea.
B ilo je to u avgustovskom broju iz 1940. aso
pisa Jezive pustolovine da je gospodin Tod
Trom beri prvi put upotrebio tu istu ideju. Ma
158

koliko zvualo ironino, i naslov njegove prie

bio je: K o plagira?
Slobodno nas ponovo kontaktirajte kada budete
im ali neto originalnije.
Va,
Sem juel Majns
Urednik naune fantastike
Standardni magazini
Naslov originala:
Jack Lewis: Whos Cribbing?
Preuzeto iz zbirke: 50 Short Science Fiction Tales
Colliier Books, New York

159

Piter Kartur

Magla

Veliki ovek je
zagunao, a onda rekao polako:
Ne mogu to
da uinim, mtister. Subotom uvee
odlazim u varo. A ovo je subota vee.
Mali ovek na tremu drhtao je dok se naginjao
napred, pokuavajui da razabere rei priguivane
laveom pasa u zadnjem dvoritu. N jegovo sitno,
budno lice bilo je bledo, otegnuto, njegove oi usplamtele. Delovao je kao da
je, ina nekinain,
m anji nego to
bi trebalo da
bude kao da se
smeurao. Odelo je viisilo na niemu, suvie veliko.
Oi su mu biile umorne, pogled izgubljen.
Gospodine .. . gospodine Braune, sluajte me,
m olim vas. Ako je to stvarno, ovoga puta . . . a ne
samo glasina . . . m olim vas!
Braun polako odmahnu glavom, budnih oiju.
Ali, to je ono za im sam tragao, gospodine
Brauine. V i ste to videli. I drugi su. Zakleli ste se
da je to istina.
Naravno. Braun otpljunu, klim ajui gla
vom.
Naravno. I k o to oni vele, mi bogme nismo
lazovi.
Znam .. . Gospodine Braune, ja sam istrai
va psihikih fenomena duhova i slinih stvari.
M ora m noas da vidim to privienje. Smeurani ovek zatvori za trenutak oi i osloni se o
stub trema.
Subota vee.
Ali, gospodine Braune . . . ovo e b iti poslednje vee.
Moda je ba sad ovde, ne znam.
Ja znam, gospodine Braune. M ali ovek
p ro trlja svoj prst na kome se nalazio veliik zlatan
prsten. Znam. Jo najvie desetak minuta. A ja
11

161

m oram . . . On zastade, putajui svoje oi da

preklinju u njegovo ime.
Pa, drim da to zasluuje da ga ovek po
gleda, jakako.
Jeste, li . .. siigurni da znate kako izgleda?
Znam valjda ta sam video. Zlatno i blistavo,
eto kakvo je. M ora biti mrak da bi se vielo. Pot
puni mrak. Ono se, u stvari, ne pokree. Samo
m irno stoji i nekako iljasti.
To je ono, gospodine Braune. Moram da ga
vidim !
B ojim se da nee moi, mister. Ja idem u
grad.
Braun je m otrio na oi malog oveka, video bol
u njima. Bogme, ako se to isplati . . . a drim da
bil m oralo da mi se isplati ako treba da ostanem
kod kue u subotu uvee.
Trajae samo jedan m in u t. . . jedan trenu
tak.
M or'o bih da poem.
Spreman sam da dam za to sve to imam,
gospodine Braune. Sve.
K oliko?
Ja . . . ja nemam novaca.
Hurnh!
M oljakao sam za auto-stop nekoliko stotina
m ilja da bih stigao ovamo.
Braun odmahnu glavom. Im ate lep prsten . . .
E pa, moram da poem u varo.
M ali ovek opusti svoju ruku niz bok. Onda je
ponovo podie. I njegov pogled se premostio na
oudno oblikovani prsten na njegovom prstu.
Ja . . . ne mogu vam dozvoliti da imate ovo.
Braun slee svojim masivnim ramenima, odstupi
jedan korak i spusti ruku na unutranju bravu.
Sada moram da zakljuam kuu d pustim na
polje pse . . . N em ojte se motati po dvoritu kad
pustim pse.
N e . . . ekajte . . . moete imati prsten.
Braun zakilji oima. Ne znam . ..
M oete ga iimati.
V eliki ovek otvori ulazna vrata i prihvati prsten.
Stao je u stranu, da b i propustio malog oveka.
Zatim kresnu ibicu i pripali petrolejku na stolu.
162

Okretao je prsten uvek iznova, veoma polako, u

svojim debelim prstima. Oi su mu lukavo kiljile.
Zlatan, ali ne od zlata. Suvie teak da b i biio
zlato ili bilo k oji drugi metal. Suvie veliki za
prste m alog oveka. Braun ga natae na svoj mali
prst, oseajui kako prijan ja uz meso.
M ali ovek, koraajui nervozno, pronaao je
vrata spavae sobe.
Braun ga grubo gurnu. H ajde, napred. Platili
ste, i tu nema nieg to bi pozledilo oveka.
Ali m ali ovek stade u stranu, proputajui
Brauna da ue prvi.
U vazduhu, nasred spavae sobe, svetlucala je
jedna zlatna mrlja. Visoka moda osam stopa, a
oko etiri iroka.
Braun se hrapavo nasmeja.
N ije utvara, je lda mister? Znao sam da nije.
Drim da ste m islili da plaate za utvaru. Ja
bogm e nisam rekao da je utvara.
Lice malog oveka otvrdnu. Pogledao je Brauna
ispitivaki, sa tugom. Onda slegnu ramenima.
N e mogu nikako verovati da ste vi stvarno
proli kroz ovo, Braune.
Jakako. V eliki ovek se nasmeja. Jakako da jesam. Gledajte.
ekajte. Ja u poi s vama. ekajte! Mali
ovek koraknu napred, a onda, kao da jo uvek
nije siguran, poloi svoje prste na Braunovu ruku.
U redu.
Zajedno su krenuli napred u zlatnu maglu.
B ilo je drukije za velikog oveka ovoga
puta. Dok su ulazili u maglu, osetio je svuda po
svojoj koi otro bockanje. Ranije, nije bilo ni
ega sem oseaja vazduha. Pokuao je da korakne
unazad, ali ga je mali ovek spreio u tome nekom
iznenaujuom snagom. Braun je bio prisiljen da
produi napred.
Bockanje je postalo gotovo nepodnoljivo. i
nilo mu se, sada, da dolazi u vrelim strujnim
udarima, sa prsta na kome se nalazio prsten. Bra
un pouri napred, pokuavajui da se domogne
poznatog m iljea svoje spavae sobe.
Iskoraili su iz magle.
N ije b ilo nikakve poznate spavae sobe. Kua je
nestala, a zajedno s njom i no.
ii'

163

Dnevna svetlost. Dnevno doba u jednom p o lj

skom pejzau gde je trava bila plava, kakvu Braun
jo nikada nije video, i gde je drvee, visoko i bez
grana, samo sa dugim iglicama, strem ilo prema
narandastom nebu. Nebu na kome je Braun m o
gao da vidi tri dinovska sunca.
V eliki ovek se oslobodi stiska, opsova i okrete
se da pogleda mazgu iza sebe. M ali ovek odmahnu
glavom.
Uspeli smo, Braune. M agla je nestala.
M ali ovek se sada menjao. inilo se da raste,
da ispunjava svoju odeu. ao m i je, Braune.
Nisam m ogao da proem sem sa prstenom na
ruci. . . ili s nekim ko nosi prsten. . . A to znai
s vama.
To je ludost. G d e ... V eliki ovek zaslade,
ponovo diui pogled prema ona tri sunca. Zatim
p rotrlja elo.
K od kue. K od m oje k u e... Pronaite neku
drugu maglu dok budete nosili prsten. Onda se
vratite k u i.. . vaoj kui.
A l i . .. magla?
uete glasine. udne prie. I m i ovde imamo
prie o duhovima. Budite istraiva. K renite tra
gom tih glasina.
A l i . ..
Sreno, Braune.
M ali ovek se brzo okrete i poe da koraa po
udnoj plavoj travi. Jednom se osvrnuo i pogle
dao Brauna, k oji je bespomono zurio za njim.
Oklevao je za trenutak, pa opet urno nastavio
napred. asak kasnije bio je meu iglastim drveem, a onda nestao sa Braunovog vidika.
Naslov originala:
Peter Car tur: The Mist
Iz zbirke 50 Short Science Fiction Tales
Colder Books, New York

Skot V. umak

Persefona i Had

Evo kako se raaju legende.

Dvadeset tri asa od dvadeset etiri K arver ju
je proganjao. Puzao je tiho kroz lavirintske hod
nike i vetake peine Nekropolisa, naoruan, bu
dan za zasede, i iznad svega mrzei je.
Danas, jednu nedelju posle njenog oivljen ja i
dva dana otkako je otpoeo njihov rat, pretraivao
je stambeni horizont u kome je nekada obitavalo
osoblje Centra. Svojevrem eno je bio uinjen po
kuaj da se blagim bojam a i cveem u saksijama
ova sekcija uini domaom i udobnom. Mutno os
veti jen je koje je K arver koristio u odseku za
spavanje porugivalo se bojama, a rat je ubio
cvee ba kao i ljude. I tako je stambeni horizont
bio avetinjski grad praznih gostinskih odaja, kafe-restorana i prostorija za rekreaciju; nekoga dru
goga bi ispunila jezom nagomilana seanja, ali
K arver je bio sam u Nekropolisu dve godine, i
jedino ega se plaio bio je neuspeh.
K retao se niz jedan hodnik, zastajui povre
meno da prisloni m ikrofon uz svaka vrata i oslune b ilo kakav um k oji bi mogao ukazati na
njeno prisustvo. Prvih sedam odavalo je tiinu,
ali osma, o d glavnog salona, uzvratila su nejasnim
tropotom i umom kretanja. Moda je to bio
neki robot za kune poslove, nedotupavno zauzet
pospremanjem odaje za ljude k oji je vie nikada
nee koristiti, ali kada je K arver pojaao napon
zauo je disanje. Postojala je samo jedna stvar
u Nekropolisu koja je m ogla da die.
Kontroliui se napregnuto, spremio je pitolj
za oamuivanje k oji je prethodno bio podeen
na iroki snop i visoki napon i slomio kontrolni
snop vrata jednom rukom. Vrata se otvorie i on
165

upade u prostoriju, gazei tiho po podu prekrive

nom ploicama, je r su mu stopala imala domove
od gume. Ona je bila upalila svetlosti u ovoj pro
storiji, ali njegove se oi odmah prilagodie. N ije
obraao panju na prazne stolove i stolice, tamnu
kocku holovizije, mali bar, i fokusirao je svoju
panju i svoj pitolj na nju.
Poslednja ena na Zem lji sedela je za dugakim
stolom u centru p rostorije i jela. Zdravo, Bobe
rekla je mirno; nije uinila nikakav pokret da
pobegne ili izbegne njegovu liniju vatre.
N e pom erajte se, gospoice Armendes.
K arverov glas bio je hladan i obian dok je p ri
lazio stolu.
K olik o sam puta zatraila od tebe da me
zove K erol? Privuci stolicu i sedi.
On je stajao nepomino na drugoj strani stola.
Oh, u redu ree ona. N e moe. Zao
mi je.
Gledajui malu crnokosu enu sa svoje v i
sine od dva metra, K arver ree: Ustanite po
lako. Brzim pogledom prem erio je sto i nije
opazio nikakvo oruje; posluavnik, p ribor za jelo
i krag za vou b ili su od plastike, a hrana ga nije
interesovala.
eli da plee? upita ona ustajui.
Sigurna sam da bismo se sloili.
Budite mirni, m olim . Ona je imala na sebi
tam noplavi radni kombinezon od rebrastog somota, ali kad je preao sa svojim detektorom me
tala preko nje n ije pronaao nita.
Mogu li sada da sednem? obratila mu se
dok je on povlaio svoj detektor. N ije saekala
dozvolu, i K arver umalo to n ije ispalio svoj pi
tolj u nju pre nego to je video da se ponovo latila
jela. Obuzdao se i odloio oruje; ona m ora biti
p ri punoj svesti za ispitivanje, i ne moe mu pobei a jo m anje mu moe nakoditi.
Gospoice Arm en des...
K erol ree ona, stavljajui kaiku pirinda
u usta.
Gde je traka? Glas mu je b io elian,
otar i tvrd.
Odjednom se uozbiljila. Odloila je kaiku, za
valila se u plastinoj stolici i digla pogled prema
166

njemu. Dobie traku onda kad ja dobijem ono

ta elim.
Gospoice Armendes, rekao sam vam u vie
navrata da je to ta zahtevate nemogue. Ta traka
je od vitalne vanosti za Plan. Recite mi dobro
voljno, ili u vas prisiliti.
Ona izdie jednu crnu obrvu. Droge? N je
na leva ruka dohvati ivicu posluavnika.
Nemam drugog izbora uzvrati on. to je
bio irok jedan metar, ali K arverova ruka broj
tri bila je duga sto i pedeset centimetara kad bi
se potpuno ispruila. Ispruena, ona sunu u blis
tavom srebrnom luku prema njenom desnom ra
menu, drei u svojoj paukovskoj aci sa est prs
tiju hipodermiku iglu sa sprejom. Ali uopte nije
stigla do nje.
Jer istog trenutka kada je on prestao da govori
ona je skoila iza stola, odgurnuvi sa treskom
stolicu prema zidu, a njena leva aka podie posluavnik i hitnu ga prema njegovoj ruci u pokretu;
tanki metalni ud tresnu dole o plastinu povrinu
stola. N jena desna ruka drala je krag za vodu i
dok se okolo ivice stola hitro ustremila prema
vratim a ona ga baci na njegovo cilindrino belo
telo.
K rag odskoi od tvrdog metalnog kostura koji
je pridravao njegovih est ruku i druge priklju
ne naprave, prosuvi bistru tenost po njegovim
rukama i nogama. N jegova glava slina kutiji za
cipele okrete se na svom tankom, cevastom vratu
da b i ispratila pogledom enu. Ne moete pobei
odjeknu n jegov glas iz zvunika k o ji je bio
smeten ispod njegovih crvenih fotoelinih oiju.
Propeo se na svoje etiri noge sa viestrukim
zglobovim a i nezgrapno krenuo za njom, ispruivi
svih pet preostalih ruku broi tri je m litavo
visiila da bi pograbio enu dok su se vrata
otvarala. Posle tri koraka njegove dve prednje
noge klonue, i on se sa treskom skljoka na^ pod.
Ruka broj dva petljala je oko pitolja za oamuivanje k oji se nalazio u futroli na njegovom me
talnom kosturu, ali nikako nije uspevao da kontrolie svoje prste, i vrata se zatvorie za njenom
vitkom , treom prilikom pre nego to je stigao
da opali. Hipersonini talasi su beskorisno poigra
167

vali po vratima, a onda pitolj ispade iz njegove

m litave ruke.
Pokuao je da ustane. N jego vi irosi se napregnue, ali jedino to je uspeo b ilo je da tresne po
susednom stolu kad se jedna od njegovih nogu
izmakla ispod njega. Leei poleuke na podu
za prezagrejanim servomotorima, prineo je ruku
b roj jedan svojoj glavi zakienoj senzorima i us
tanovio da mu se zglobovi aka i prstiju rastapaju.
Kiselina, pom islio je. N jegovo telo bilo je ob
loeno tvrdom keramikom, a njegovi udovi nai
njeni od jedne legure otporne na koroziju, ali
zglobovi njegovih ruku i nogu bili su od tanke,
osetljive, metalne tkanine. Proklinjui je tiho, poslednji ovek na Zem lji poeo je da se odguruje
prema vratim a pomou svojih preostalih ruku i
nogu.

Trei svetski rat trajao je dva meseca i bio dotle

nevieni pokolj. Unitio je gotovo sav ivot na
Zem lji, sav ivot na Luni, i bezmalo sve ljudske
artefakte u Solarnom sistemu. Nedeljam a posle
toga K arver je bio u kontaktu sa jednim od m alo
brojnih preostalih satelita, jednom sondom bez
posade za istraivanje resursa. K roz njene senzore irokog spektra video je kratere k oji su ozna
avali nekadanje gradove, izgorele ume i penom
prekrivene okeane. Ustanovio je da je, od svih
dela ljudskih ruku, ostao netaknut samo Severnoameriki centar za skladitenje odloenog ivota,
i da je, od svih ljudi, jedino on ostao u ivotu.
Tokom dve godine bio je sam u minijaturnom
gradu ukopanom ispod severne Nevade kojeg je
poeo da naziva Nekropolis grad smrti. Nekada
bi to ime bilo netano, je r mada je pedeset hiljada
ljudskih bia koja su spavala u specijalnim san
ducima, kupajui se u tenom azotu na sedamdeset
osam stepeni Kelvina, b ilo daleko od ivota, ona su
bila podjednako daleko i od smrti. Ali bolesnici
k oji su ekali napredak medicine, kriminalci koji
su bili prognani u budunost, avanturisti k oji su
ekali da novi svetovi evoluiraju svi su oni zauvek umrli sa ostatkom oveanstva kada je glavni
kom pjuter Centra privrem eno poludeo od eksplo
168

zije tempirane elektronske bom be prokrijum a

rene tokom rata.
Spavai su um rli ak i ne otkravivi se kada je
namueni mozak naredio masovno naprasno oivljen je bez odgovarajuih sigurnosnih mera. Osoblje
Centra je umrlo kada je druga bomba ispustila
nervni gas u ventilatore; kvar kom pjutera paralizovao je sistem za filtriranje.
Jedini preiveli bio je dr Robert Vejn Karver,
diretkor istraivanja, kiborg ATS-495, k oji nije
disao ve pet godina, i iji su jedini nezam enljivi
delovi, mozak i kimeni stub, b ili ugraeni u go
tovo merazorivu keramiku kuglu tik iznad njego
vog nuklearnog srca. K arver je uspeo da lobotom izira pomahnitali mozak, ali tek nakon to je
ovaj priinio veliku tetu Centru. Sledee dve go
dine utroio je na opravke i planove na prav
ljen je Plana. S obzirom da je nastupio kraj sveta,
stvari su se odvijale prilino dobro, ili je on tako
bar govorio sebi pre nego to se pojavila K erol
Armendes.
Stvari su se odvijale dobro i prvih pet dana
posle njenog dolaska; K arver ju je smestio u
stambenom nivou, vesto odgovarao na njena smena pitanja, i svojski se trudio da je ignorie.
K rajem petog dana vratio se u banku sa elija
ma, nakon to je izvrio opravke u pomonom
postrojenju za fuziju, i ustanovio da je nestala
njegova jedina traka sa redosledom revitalizacije
sperme. Poto je gotovo potpuno ispreturao odsek
tragajui za njom, setio se da nije sam i odmah
shvatio da je ona uzela traku, verovatno iz ljubo
more na ono to jo j je on ispriao o svom snu
Planu.
N ije se odazvala preko interfona u svo jo j sobi,
i upravo kad se spremao da ode u kontrolni cen
tar i iskoristi sloeni sigurnosni sistem da bi je
locirao, njegov interfon je poeo da zuji.

N jen o smee lice b ilo je hladno i mirno na tridesetcentimetarskom ekranu, a njena kratko podseena crna kosa dobro se slagala sa tamnom kestenjastom bluzom koju je nosila, ali K arver to nije
zapazio. Gospoice Armendes, gde je traka?
169

 Sm iri se, Bobe rekla je. Ona se nalazi

na jednom sigurnom mestu gde je ti nikada ne
e pronai. Razgovarajm o o poslu.
N je go v vetaki glas gotovo se zagronu. Po
sao! Ta traka je od vitalne vanosti za budunost
oveanstva, i ja je m oram odmah dobiti natrag.
Jeste li poludeli?
Zar je lud onaj ko eli da ivi?
Da li vi opet poinjete s tim ? upita Karver. Dok je govorio, mozak mu je brzo radio; zid
iza nje bio je obojen zeleno to je znailo da
se ona nalazi na horizontu u kome je bila banka
sa elijama. Vrata koja je mogao da vidi na ivici
ekrana nosila su broj 73. To je znailo da je
bila udaljena svega pet minuta hoda. N e moram
to da sluam rekao je, prekinuvi interfon. Ona
ga je odmah ponovo nazvala, kao to se i nadao,
i on se odazvao. Ovoga puta je iskljuio vizuelnu
transmisiju samoga sebe, tako da je ona sada
m ogla samo da ga uje.
Zar ne smem da vidim tvo je lepe crvene
oi? N ije vano. K ao to sam htela da kaem: ti
si odgovoran za m oju situaciju, pa da li je, onda,
previe to traim da mi pomogne?
Dok je ona govorila, K arver izvue minijaturni
radioprijem nik iz svoje torbice za opremu i pri
vrsti ga uz o k vir svog interfona. Koristei p ri
jem nik kao relej, m ogli su nastaviti da razgovaraju
dok se on kree svuda po horizontu, a ona pri tom
uopte nee saznati da je on napustio banku sa
elijama.
Trudei se da prigui triju m f u svome glasu, re
kao je: Ja nastojim da vam olakam situaciju. . .
i ba zato sam odluio da razgovaram sa vama,
ali o toj stvari smo ranije ve raspravljali. Dok
je naputao banku sa elijama, izvadio je pric sa
serumom za um irenje i aktivirao svoj lini oda
ilja. Rekao sam vam i ranije: nisam imao
pojm a da je bilo koja od novih kapsula za samo
stalno zaleivanje bila stavljena u upotrebu pre
rata, pa zato nisam mogao znati da je jedna kap
sula preivela kvar kompjutera. K retao se niz
tunel prema njoj, paljivo nastojei da bude tih.
K ad sam ubacio u kom pjuter program za
oivljavanje, nisam znao da postoji neki spava
170

k oji e ponovo oiveti. Naprosto sam ga upotrebio

kao probu da proverim strujno kolo koje sam
pravio. M orao je da je zadri kod interfona i
tako uljuka u nebudnost.
Ipak, ti si me oiveo uzvrati ona. Osu
dio si me na propast. B ilo je to konstatovanje
injenice, ne ogorenost.
N iko nije bio vie od mene iznenaen kad
me je kom pjuter obavestio da je poslednji spava
uspeno oiveo i da me eka u bolnikom odseku.
Da sam znao za vas, gospoice Armendes, nikada
vas ne bih oiveo. Sada je izmeu njih preo
stalo jo svega nekoliko metara i dva-tri ugla.
Shvatiu to kao znak tvo je uviavnosti.
N jen glas iz prijem nika bio je neto tii. Ali
i dalje oekujem od tebe da mi pomogne da osta
nem u ivotu.
To ne mogu uiniti. Zastao je; ona se
sigurno nalazi odmah iza sledeeg ugla i jo uvek
govori u zidni panel sa interfonom , uopte ne podozrevajui da je on tako blizu. Video sam va
dosije, gospoice Armendes. Vaa biohem ija ini
vas krajnje podlonom kanceroznim virusima; sva
je prilika da biste tokom sledeih pet godina do
b ili ozbiljan, smrtonosan rak. M ogla b i da vas
spase samo transplantacija mozga u jedno novo
telo, a to je nemogue. P roverio je pric i na
peo opruge na svojim nogama za skok iza ugla
k oji e ga odbaciti do nje.
V i ne moete da budete ponovo zaleem,
nikada nijedno ljudsko bie nije to preivelo po
drugi put, a ja vas ne mogu izleiti. Bio sam vo
ljan da vas pustim da ovde udobno ivite. D ozvo
lio bih vam ak da koristite robo-hirurga u odseku
za elije da vam olaka b ol kad doe vreme. Ali,
ne
Priprem io se za skok. V i ste hteli da
se ispreite na putu Plana. H teli ste da m i se
suprotstavite.
Da, jesam.
On skoi kao neki grabeljivi pauk belog trbuha,
rairivi svoje srebrne ruke da je zgrabi ili da jo j
prepreci bekstvo, i sa rukom broj pet spremnom
da zarije pric, kao bokser k o ji zadaje sving-udarac. Video je jasno hodnik u kratkoj sekundi dok
je visio u vazduhu; dugi zelenkasti hodnik k o ji je,
171

vijugajui, nestajao u tami; vrata Laboratorije

broj 73, jo uvek vrsto zakljuana; panel sa interfonom, taman i nekorien; ali nije b ilo nika
kvog traga od K erol Armendes.
Gde ste? povikao je u radio i audio-sistem
dok se sputao na tle. Eho zvuka odbio se kroz
hodnik. Pitao se kako je ona uspela da se prebaci
na drugi interfon a da on to ne opazi.
Ja sam sa tvojom dragocenom trakom, Bo
be. Nai e i nju i mene kad bude spreman da
mi pomogne.
N e bih vas spasao ak i kad bih mogao.
Priao je vratim a i otvorio ih, bacio pogled u mra
nu laboratoriju, a onda se uputio ka sledeima.
Vi ste inferioran uzorak nie inteligencije; sa
znao sam da je tako kad sam proitao va dosije,
a ova glupost to samo potvruje. Zar stvarno m i
slite da mi moete prkositi i ispreiti se na putu
ljudske sudbine? Prem eravao je ostatak hodni
ka svojim infracrvenim senzorima, ali od nje nije
b ilo ni traga.
Da rekla je ona m irno i prekinula vezu.
K arver je otiao do zavrne stanice konvejera u
dnu hodnika i tu uprogramirao jednu kabinu da
ga odveze gore u glavnu kontrolnu prostoriju. Dok
je kabina jurila kroz vakuumski tunel na svojim
magnetizovanim inama, on je razm iljao o onome
ta se dogodilo.
Devojka je bila glupa ako je mislila da e moi
da mu umakne svojim drskim govorenjem i tri
kovima; fiziki i umno on je bio superiorniji od
nje, a sem toga imao je na raspolaganju sve re
surse Nekropolisa. Pogreio je to je pokuao
sam da je uhvati, je r u Centru je postojalo hilja
du raznih mesta za sakrivanje, a sem toga, morao
je priznati, ona je bila ivotinjski prepredena.
Iz kontrolnog centra bio bi mu dovoljan svega je
dan trenutak rada da je locira pomou sigurno
snog sistema infracrvenih tragaa, a zatim jo
jedan da poalje malu arm iju robota-posluitelja
da je uhvate. Jedna injekcija seruma istine, i ona
bi rekla gde se traka nalazi. Onda bi je se otarasio
bezbolno, razume se da bi izbegao budue
172

nevolje, a posle toga Plan bi nastavio da se os

tvaruje.
Prva stvar koju je opazio kad je uao u kon
trolni centar bila je da je ovaj razoren. Ekrani
m onitora b ili su smrskani u paramparad, kon
trolni pultovi izoblieni, a fina elektronska kola
razbacana po podu. Oigledno, desila se eksplozija.
T o m ora da je uinila ona, ma koliko izgledalo
nemogue. Vrata su bila nametena tako da om o
gue ulazak samo Karveru i robotim a za odra
vanje; ona ak n ije m ogla da uprogram ira kabinu
konvejera da je doveze ovamo.
Zakoraio je kroz kr i utnuo jedan beskorisni
deo elektronske m em orije. Kontrolna prostorija
bila je im provizovana posle rata; bie potrebni
meseci za njenu opravku, a ko zna ta e ona za
to vrem e uiniti? Nekropolis sam po sebi nije bio
oteen, je r e delimino popravljeni glavni kom
pjuter odravati itav kompleks u redu, a roboti
e nastaviti svoje cikluse odravanja. Ono ta je
nestalo bila je K arverova sposobnost da dri u
svojoj vlasti sve snage Nekropolisa.
Rasprila se njegova nada da e je lako uhvatiti.
Tokom jednog sata otkako je otkrio krau trake
ona ga je svrgnula kao kralja Nekropolisa, nai
nila budalu od njega i spustila ga na svoj nivo,
je r bez kontrolnog sistema za reprogram iranje ro
bota on je bio sam ba kao i ona.
to je jo gore, ona je koila Plan, i to sve zato
to nije elela m irno da umre. Sav okiran, shva
tio je da poinje da je m rzi; koliko li je vremena
prolo otkako je mrzeo bilo ta?
N jegove nejasno svetlucajue fotoelije pretra
ivale su prostoriju, i tamo, u ruevinama svoje
moi, on odlui da je uhvati, otrgne traku od nje,
i ubije je.
Od tada ju je neprekidno proganjao.

Poto se odvukao na horizont sa skladitima i ta

mo opravio svoja oteenja rezervnim delovima,
K arver se vratio u odsek gde su bile banke sa eli
jama. Svoj glavni tab smestio je tu ne samo zbog
toga to je kontrolni centar postao nekoristan, ne
173

go i zato to je ovaj odsek bio od vitalne vanosti

za Plan.
U njegovim hladnjacima bilo je uskladiteno na
m ilijarde spermi i ovuma, ne samo ljudskih, nego
i od gotovo svih ivotinjskih vrsta koje su posto
jale pre rata. Pored njih, tu su bile i elije b ilja
ka pogodnih za kloniranje i hidrofonino raenje.
Laboratorije odseka bile su oprem ljene za egzogenetsko raanje, ili raanje iz pokusne epru
vete: uz dovoljno vrem ena i truda, ovaj kompleks
e b iti u stanju da ponovo zaseje itavu Zem lju
ljudskim, ivotinjskim i biljnim ivotom.
Plan: on e saekati dok tle ne postane ponovo
pogodno za ivot; bie potrebno moda stotinu
ili vie godina da se radioaktivna praina razasuta
irom sveta raspadne, da se iskasapijena atmo
sfera stia, i da nemirna kora prestane da se ko
mea. Onda, posle jednog veka planiranja i p ri
prema, m oi e da otpone povratak ivota na
Zemlju.
Bez roditelja, prva generacija nove ljudske rase
nee znati nijednog mentora osim Roberta Karvera. Ponovna izgradnja Zem lje predstavljae ve
liki zadatak: bie potrebna disciplina, jako vod
stvo i nadljudska v o lja i inteligencija. K arver je
znao da samo on moe da ponudi te stvari. Bio
je, praktino, besmrtan i nerazorljiv; njegova e
lija atomske energije m ogla je da bude beskona
no dugo punjena iz fuzionog reaktora Centra, a
u hem ijski kontrolisanoj ivotnoj sredini njegov
je mozak bio poteen starenja.
On e biti otac oveanstva, vodi, prorok i (k o
to zna?) na kraju moda i Bog. Generacije i gene
racije nee znati ni za jedan drugi postojani elemenat osim za njega. On e vratili ivot na Zemlju
i oveanstvo veliini. Nita n ije m oglo da osujeti
K arverov Plan, a ponajm anje K erol Armendes.
Jedan poziv ga je ekao na interfonu u kontrol
noj prostoriji banke elija kad je uao. Treperava
svetlost na komunikacionom puhu izazvala je bes
u njemu, i umalo nije polom io prekida aktivira
jui ekran.

ta elite, dovraga? rekao je kad su se

njena glava i ramena ocrtali na ekranu. Zid iza
174

nje bio je od neobraenog crnog kamena novi

tuneli pitao se u nedoumici.
Zaboga, ne padaj u vatru! Samo sam htela
da vidim jesi li dobro; na kraju krajeva, m i smo
potrebni jedno drugom. Ponaala se sa onom
istom neozbiljnom nehajnou koju je kod nje ve
ranije zapazio i koje se uasavao.
eleo je da smrska ekran jednom od svojih me
talnih ruku, ali je nastavio da govori: ve godi
nama nije osetio takav gnev, i morao je da ga
nekako istutnji. Gospoice Armendes, uveravam vas da mi niko nije manje potreban od vas.
Ne bih vas potedeo ak i da ste mi dali tu traku.
Stvarno? A zato ne?
On gotovo poe da drhti. Zato to se infe
riorni,
neproduktivni,
degenerisani,
namenjeni
smrti, i zato to ste jedna pretnja m ojim plano
vima.
Ona postade ozbiljna, napui zamiljeno usne
i ree: Prihvatiu jedan deo toga ta si re
k a o .. . pitanje sm rti. ivim na pozajm ljeno vreme, i eto zato ga troim na ovakav nain. A li ono
ostalo! Ponovo se osmehnula. Najobinije
kojetarije, mister. Jer, tokom protekla dva dana
ja nisam radila nita drugo nego te vukla za nos,
a ti jo uvek insistira da sam glupa. Ono to za
pravo hoe da kae jeste da sam ja ena, upola
Meksikanka upola Indijanka, a ne limeno strailo
poput tebe.
Zna ta ja mislim, Bobe? Dve godine k oje si
proveo usamljen u ovom e groblju samo sa maina
ma i sudbinom oveanstva na tvojih est ramena
uinile su te pom alo aknutim. T olik o si opijen
svojom svemoi, sveznanjem i sve-biloime da ne
moe vie pravilno misliti. Uzmi tvoj slavni Plan,
na prim er .. .
ta je s njim ? prekide je on, ljut na sebe
to postaje zainteresovan za njene rei.
Rekao si da ga ja ometam. Kako?
Ukrali ste traku za koju bi m i bile potrebne
godine da je nadomestim, godine koje su mi
potrebne za druge zadatke. N e pokuavajte da
to poreknete.
Ja i ne pokuavam, ali emu tvoja urba? Morae saekati nekih stotinu godina da Zem lja po
175

novo postane nastanjiva. K ad bi bio racionalan, ti

bi utroio moda jedan mesec da popravi sigur
nosni sistem a onda bi me uhvatio za svega neko
liko asova, ali ti nisi racionalan; ti eli tu prok
letu traku sada.
Te godine samoe, Bobe, stvarno su te porem e
tile. Ona se nae napred, tako da jo j lice postade
krupnije na ekranu. T i misli a si Bog. Ne
moe podneti da bilo ta krene pogreno sa tvo
jim grandioznim Planom je r ako bi krenulo,
ti bi se raspao na paramparad.
Prestanite viknu on. Prestanite!
Praznaj to, Bobe ree ona blago. Kad
bi bio upola supermen, kako si tvrdio dok si besedio o tvo jo j slavnoj viziji, ti bi me do sada ve
uhvatio i raereio. Bio si van ljudske rase to
liko dugo da si potpuno izgubio predstavu o tome
kakvim sposobnostima raspolae jedno normalno
ljudsko bie. Ima sreu to ja misaon odluila da
unitim tebe.
Prokleta kujo, sada u vas ubiti. N ije mi po
treban sigurnosni sistem ili bilo ta drugo. Ljudska
sudbina je u m ojim rukama, usud je na m ojoj
strani, i ja u trijum fovati.
Haj l ree ona podrugljivo i prekide vezu.
Prostorija se ispuni K arverovim kricim a nemonog
gneva. M orao je koraati po okrugloj kontrolnoj
prostoriji nekoliko minuta da bi se smirio, a pom i
sao na san nikada mu nije izgledala manje utena.
N ije pio, jeo, obavljao fizioloke potrebe ili se
odmarao, ali spavanje je jo uvek bilo potrebno
za njegovo duevno zdravlje. Elektronska kola koja
su povezivala njegove senzore i efektore sa moz
gom mogla su da kontroliu i n jegov centar spava
nja tako da izazovu jedan sat snevanja, to je
predstavljalo ekvivalenat za osam asova spavanja.
Taj sat uvek je provodio u banci sa elijama, jedi
nom mestu u Nekropolisu u koje je imao puno poverenje. Ovoga puta njegovi snovi bili su samo
komar na jednu temu: ta ako je ona u pravu!

U Nekropolisu nije bilo ni dana ni noi, nego samo

postojani hladni odsjaj hemilita, ili bletavija svetlost neona, ali K arver je uobiajio da svoj as
176

snevanja naziva pono i raunao je svaki novi

dan od trenutka svog buenja. Treeg dana etvrtog
svetskog rata herm etiki je zatvorio banku sa e
lijam a i vratio se na stambeni horizont da nastavi
svoje traganje.
Znao je da ona po svoj p rilici nee b iti tamo
posle njihovog jueranjeg sukoba ali ta bi se
drugo i m oglo oekivati od nje nego da uini neoe
kivano? Bar tako je uveravao sebe dok je kora
ao mutno osvetljenim hodnicima. Sada je nosio
laserski pitolj umesto oamuivaa traio je
krv. Za trakom e tragati kasnije, sada je eleo
n j u ...
N ije je pronaao.
B ilo je mnotvo tragova, iz smonice je nestala
fantastina koliina hrane, iz radionica su bila
odneta razna orua, a iz magacina izvesna koliina
odee. Oigledno, ona se spremala za opsadu.
ok je naiao dok je pretraivao prostoriju u
k ojo j je ona boravila pet dana posle svog oivljenja. Gom ila audio-vizuelnih traka leala je na sto
lu, a kad je pregledao jednu ustanovio je da nije
posredi neka jevtina literatura, kao to je oekivao,
nego jedno delo sa naslovom Term oaktivna svoj
stva plastinih eksploziva. B ilo je m oda dvadese
tak traka iz biblioteke Centra, mapa Centra, tek
stovi iz oblasti elektronike i hernije, i Osnovni
principi buntovnikog i protivbuntovnikog rato
vanja.
Ono najgore bilo je skriveno ispod njenog jas
tuka: jedan prirunik za ATS kiborge. Propustivi
traku kroz oitava pored kreveta, naao je elek
tronske markere na tekstu k oji su oznaavali slabe
take n jegovog tela, vrat, potiljak, zglobove . . .
Prvi put u toku dve godine osetio je nervozu.
M oda ju je potcenio; ona se pripremala za ovaj
konflikt od samog poetka. M orao je priznati tu
mogunost, makar samo radi svog sopstvenog op
stanka. Duboko uznemiren, napustio je prostoriju,
digao pogled sa poda prekrivenog plavim ploica
ma, i skamenio se.
N a zidu preko puta njega bila je ispisana veli
kim crnim slovima, verovatno pomou rasprivaa
za boju, re N ju k alo! B oja je jo bila vlana. Po
gledao je levo i desno du hodnika svojim infra12

177

crvenim i teleskopskim soivima, ali nije nita opa

zio. N jego v napregnuti pogled se polako die pre
ma reetki ventilatora na zidu iznad poruke i tri
metra iznad poda. Tokom itavog svog lova nikada
ih n ije pregledao, nikada ak ni pom islio ina njih,
zato to su b ili suvie mali za n j e g a . . .
Rascepio je reetku munjom iz lasera, a onda ne
koliko minuta proigravao fotonskim maem du
ahta pod jakim naponom sve dok m etal nije po
stao neto crveniji od rubinskih zraka lasera. Is
pruivi ruku broj est, koja je na svom picu im a
la jednu minijaturnu T V kameru povezanu sa n je
govim vizuelnim sistemom, stajao je na vrhovim a
prstiju i razgledao unutranjost ventilatora. Bio
je to pravi kr od 'istopljenih cevi i uarenih ica,
ali nije b ilo izgorelog mesa, i njemu postade jasno
u kolikoj se rneri uzaludno trudio.
Ventilatori su bili pravi pacovski lavirint: za sve
ga nekoliko minuta m ogla je da stigne do bilo
kog mesta u Centru a da ne koristi konvejere ili
ak da je ne registruje neki od senzora. M ogla je
svugde da ga prati, neotkrivena u jednom podsvetu u k o ji on uopte nije imao pristupa.
Bio je to lukav, lako uoljiv trik, ali on ga je za
boravio. K o lik o li sam drugih stvari zaboravio? p i
tao se.
Sada je shvatio da je ona bila u pravu izgu
bio je kontakt sa ljudskom prirodom . Sa svim svo
jim znanjem, m oi i besmrtnou on nije bio do
rastao jednoj eni. Ona ga je m ogla svakog asa
u b it i. . .
Zato to n ije uinila? ta li je elela od njega?
Znala je da on nije m ogao da je spase od konane,
neopozive smrti. Potrebni smo jedno drugom , re
kla je. N ije mogao da zamisli zato.
Dok se vraao konvejerskim vozilom natrag ka
dubinama Nekropolisa i banci sa elijama, promenio je svoju odluku. Jo uvek je smatrao da m ora
da je uhvati, makar samo radi trake, ali ne sme
jo j priiniti nikakvo zlo; ako bi je suvie izazivao,
m ogla je prom eniti svoje m iljenje da jo j je on
potreban.
U njemu m rnja poe da ustupa mesto strahu, i
jednoj klici potovanja.
178

Dani su postali nedelje, ali jo uvek nije mogao

da je nae. Pretraio je sve horizonte Centra, i on
da ponovo otpoinjao pretragu. Pronaao je mno
ge tragove njenog prisustva, jednu prostoriju u
k ojoj je spavala, jedno skladite koje je opljaka
la, jedan strujni prikljuak gde je ponovo napuninila baterije, ali uvek je bila jedan ili vie koraka
ispred njega.
N jegovo tumaranje odvodilo ga je na mesta gde
ve mesecima n ije bio, i neto je poelo da se dea
va sa njegovom predstavom o sebi samome i svo
jo j okolini; priseao se zato je Centru dao ime
N ekrop olis. Bez ljudi, kompleks je bio jedan sa
blasni grad im presija koju su poveavali poluosvetljenost i znaci oteenja izazvanih ratom. N e
kropoli: ta su bile dinovske peine za zamrzava
nje ako ne najobinija groblja, sa svojim praznim
kovezima i telima pridodatim skladitima organ
ske m aterije Centra u jednoj sterilnoj nekrofagiji.
Radioaktivna pustinja gore iznad grada im ala je
vie ivota od ovog groblja.
Samo su se roboti k retali ovde, tupavo izvrava
jui nareenja k oja su im ostavili m rtvi ljudi. Karver je poinjao da u n jim a vidi hodajue leeve,
sablasti onoga ta je Centar nekada bio, karikature
ivih bia, i to je b ilo najgore od svega, neki od
njih su liili na njega.
Jednom je ugledao svoj odraz u staklenoj pre
gradi na administrativnom spratu, i okirala ga je
njegova insektoidna neljudska prilika, ta je on
postao ako ne elino udovite sa m ozgom jed
nog m rtvog oveka koje je proganjalo poslednju
enu kroz ovaj grad smrti?
eznuo je da je ponovo ugleda, m akar samo za
to da bi osveio svoju m em oriju ljudskog lika.
Takva m orbidnost nije ga uznemiravala jo od
dana rata, a znao je i zato. Tokom protekle dve
godine bio je okupiran Planom i voenjem brige
o Centru. Sada je njegov rad na Planu bio pre
kinut, a bez kontrolnog centra nije vie mogao
smatrati sebe za produetak m ainerije kompleksa.
Bio je malo ljudsko bie u jednoj ogrom noj praz
noj koljci.
Im ao je dve nove odbrane protiv tih oseanja.
Najpre je intenzivirao svoju veru u svoju sudbinu;
12*

179

moda je poinio neke greke ali to nije bilo

vano, je r je jedini on osmislio Plan, i jedini on
e ga ispuniti. Jedini e on spasti oveanstvo.
Nikakva koliina sumnje, nita to b i ona mogla
da kae, nee mu to oduzeti. Druga odbrana bile
su njegove aktivnosti tokom ostatka dana.
Dvadeset dva asa na dan on ju je proganjao,
a zatim se vraao u banku sa elijam a na jedan
as snevanja, i jedan as sluanja onoga ta mu
je ona govorila. Jednom, otprilike nedelju dana
posle n jih ovog poslednjeg susreta, ona ga je po
ela pozivati preko interfona na razgovor, i on
je sluao. U poetku je uveravao sebe da to ini
samo zato da bi p ratio njeno kretanje svaki
put ga je pozivala sa drugog mesta i nagovorio
je da se preda. Postepeno je poeo priznavati,
mada samo sebi, da naprosto ezne da vidi i uje
drugo ljudsko bie.
U poetku je govorila o budunosti, dajui mu
sugestiju u pogledu njegovih planova, i poteui
stvari koje on n ije uzimao u obzir. Jesi li siguran
da smo samo m i preostali? Trebalo bi da pretra
i povrinu, pa ak i ako ne pronae nita
mogao b i pokuati da tamo gore opravi kom
pjuterske centre i fabrike robota. M ogao bi da
iskoristi vrem e koje mora ekati na to da sve
resurse planete stavi sebi na raspolaganje. Ve
poodavno je prestao da jo j oponira. Sada je slu
ao i priznavao vrednost njenih sugestija. Meu
tim, Plan je ostajao samo njegov.
Jednog dana poela je da govori o sebi. Hteo
je da iskljui interfon, ali iz nekog nedokuivog
razloga, nije to uinio. Znao je o n joj samo ono
ta je stajalo u njenom dosijeu u odseku memo
rije; prikazala mu je svoj ivot, i on se udio
kako je mogao da je nazove inferiornom.

Proivela je dvadeset osam godina u N ju jork Si

tiju krajem dvadesetog stolea. Prehrodila je po
bune izazvane glau, rasistiki rat i inverziju tem
perature 1988. godine. Nekako je uspela da sau
va svoj ivot i svoj smisao za humor u jedn oj od
najsurovijih sredina u ljudskoj istoriji, ali nije
180

traila nikakvo saoseanje, nego samo da se priz

na njena sposobnost da preivi sa jednom merom
dostojanstva. Preout.no, on je to uinio.
Obrazovala se i stekla praksu u radu na komjuterima monotono dirinenje, ali korisno u
jednoj od novonastalih meunarodnih firm i, angaovanih na istraivanju kosmosa. U dvadeset pe
toj godini, kada je, prema statistikama za Am eri
kance niih klasa, ve imala vie od polovine svoga
ivota iza sebe, lekari su je identifikovali kao oso
bu neizleivo sklonu raku.
Pune tri godine je prosjaila, pozajm ljivala, vara
la zaraivala i krala novac k oji je bio potreban da
se podm iivanjem kupi jedna postelja u Centru za
odlaganje ivota, k oji je osnovala korporacija Severnoamerika bionika. Zaleena, m ogla je sae
kati razvoj medicine koja e je izleiti pre nego
to njeno telo pone da prodire samo 'sebe.
Im ala je sreu: Centar je nadiveo rat, kapsula
je nadivela kvar kompjutera, a ona je nadivela
ponovno raanje. Sada e prihvatiti svaku sledeu
stvar onakvu kakva je.
(H teo je da je upita ta e biti sledea stvar; ta
ona pokuava da uradi, kakve su jo j namere? Ali
nije mu dala vremena za to).
Priznala je svoje zloine, perverzije i poroke vo
ene iz dosade i bede, ali nije traila oprotaj, ni
je davala nikakva opravdanja. Prezentirala je svoj
ivot bez ikakvog komentara, i on uhvati sebe ka
ko poinje da jo j se divi.
Zatraila je od K arvera da jo j pria o sebi. On
se pom alo odupirao i popustio je tek kad se podsetio da je ona bila zaleena pre nego to je njegov
sluaj dobio publicitet.
Roen i odgajen u jednom od novih gradova ko
je su nikli na Zapadnoj obali posle atomske desalinizacije vode, nikada nije ni u emu oskudevao.
R od itelji su mu bili rukovodei kadar u Severnopacifikoj fuzionoj elektrani, i dobio je najbolje
mogue obrazovanje, probio se na propulzivnom
polju biofizike, dobio N obelovu nagradu, zaradio
veliki novac, dobio arko eljeni posao u firm i Severnopacifika bionika, i u dvadeset petoj godini
razboleo se od raka izazvanog radijacijom posle
jedne teke laboratorijske nesree.
181

Dospeo je u NAB-ov projekat za kiborge, k oji je

finansirala vlada, i tu je njegov zdravi mozak bio
transplantiran u jedno potencijalno besmrtno telo. Postao je kiborg, kibernetski organizam, ovek-maina. Odatle se uzdigao do svoje najvee
slave kao direktor istraivanja u Centru za ivot.
Stvorio je banke elija, poslednju liniju odbra
ne oveanstva. Zaleena plazma klica znaila je
da nijedna vrsta nee m orati ponovo da izumre, i
da e budue ljudsko potom stvo biti poteeno
od mutirajueg uticaja narkotika i radijacije. Po
stao je najslavniji od dvadeset svetskih kiborga:
dr R obert V ejn Karver, besmrtnik, gospodar i
vota, vrhovni simbol ovekove pobede nad ivo
tom i smru. Onda je doao rat.

Siroto udo od deteta: nije ni malo neobino

to si stekao kompleks Boga rekla je ona kad je
zavrio. udi da ponovo stekne svu tu slavu i
mo.
Tada je on probio jednom rukom ekran. Pro
kleti da ste proaptao je. Odjednom se setio
da je jedna od traka u njenoj prostoriji bila popu
larna b iografija Roberta Karvera. ena je udarala
na n jegov ego, i njegove em ocije. Jo uvek je imao
em ocije, bez obzira na to to su njegove lezde
umrle sa njegovim telom. Im ao je pamenje i uslovne reflekse fosilizirana oseanja koja su
mogla da budu ponovo stimulisana i ponovo do
ivljena. Zaboravio ih je tokom proteklih godina
samotnog ivota, ali razgovor s njom, razmiljanje
o njoj, ponovo su ih probudili.
Zar je to tako gadno? pitao se. Ono ta je up
ravo osetio bio je jedan estok izliv plahovitosti,
duboko razliit od njegovih ranijih hladnih, glagoljivih nastupa besa. Zar n ije bilo dobro ponovo
postati ljudsko bie? N jegova mrnja i strah od
nje ve su se meali sa potovanjem, ak d ivlje
njem, i nejasno, gotovo podsvesno, on se pitao da
li bi jo uvek mogao da voli.
Ostatke svog gneva Askaljivao je k roz nametanje klopki. Na raskrsnicama tunela postavljao je
bom be za oamuivanje sa elektrinim vizuelnim
okidaima. Pravio je kaveze i nametao ih da vise
sa tavanica u veim prostorijam a, podeenih tako
da padnu ako ona ue u infracrveni snop. ak je
182

kopao rupe na hodnicima i prekrivao ih plasti

nim aravima da bi se potpuno uklapale u okoli
ni pod. Sve klopke su povezane sa alarmnim ure
ajima u kontrolnoj prostoriji banke sa elijama.
Jedino to je sada eleo od nje b ilo je da po
razgovara s njom licem u lice, sazna ta ona eli i,
ako je mogue, dobije njenu pomo. Klopke nisu
nikada nita ulovile, sem u dve specijalne prilike.

Popravio je svoj interfon sledeeg dana nakon to

ga je razbio, i oni su nastavili svoje kom uniciranje
kao da se nita nije desilo, s tom razlikom to su
sada vod ili prave dijaloge.
Nikada nisam mogao da shvatim kako ste
dignuli u vazduh kontrolnu prostoriju. Moete li
mi sada rei?
Naravno. Prikaila sam bom bu ina jednog r o
bota za odravanje pre nego to se popeo gore
konvejerom. Jadna glupa naprava odnela je u pro
storiju i eksplodirala zajedno s njom.
A kako je dolo do one podvale sa interfonom u laboratoriji 73?
Lako. Bila sam u prostoriji 63, svega jedan
horizont iznad tebe. M alo b oje obavilo je sav po
sao.
Jeste li stvarno proitali sve one trake?
Ne. Samo one o tebi i Centru, a poneto i o
eksplozivima i elektronici da bih m ogla izvesti ne
ke trikove k o ji e te impresionirati; sve ostalo b i
lo je samo dekorisanje izloga.
Smejao se zajedno s njom, bez obzira na to to
je humor bio na njegov raun. Posle izvesnog
uvebavanja njegov vetaki grkljan mogao je da
proizvede prilino pristojno smejanje.
Igrali su ah preko interfona, i on je uvek pobeivao. Zatim su preli na poker, i stvari su se
obrnule. Ustanovio je da je memorisao svaki cen
timetar njenog strogo izvajanog smeeg lica.
Nikada je nije pitao kakvi su njeni planovi
nije eleo da uniti ono ta su imali. Razonodio se
bolje nego tokom mnogih minulih godina, a kad
ona jednog dana umre, kao to je znao da e m o
rati, seanje na nju krapie ga jo decenijama. I
183

kad on najzad postigne svoj veliki trijum f, kad

stvori novo oveanstvo, jo uvek e je se seati.
Sada je retko naputao banku sa elijam a i p ro
vodio je vrem e u svojim planovima, svojim snovi
ma i razgovorim a s njom. Povremeno je odlazio
u etnju, nenaoruan i ne krijui se, i ba na jed
noj od tih ekskurzija najzad ju je pronaao.
Tumarao je kroz jednu od velikih peina, ku
polu od stene prenika nekoliko stotina metara,
koja je bila izdubljena u zem lji nuklearnom eksplo
zijom da bi se u n joj smestile kapsule za zaleiva
nje. Jedna velika geodezijska metalna mrea bila
je razapeta irom peine, poput srebrne dungle
ili trodimenzionalne paukove mree. Na svakom
preseku metalnih konopaca nalazila se jedna crna
cilindrina kapsula. Konopci k o ji su dovodili teni
azot iz rezervoara i kontrolne impulse iz kom pju
tera visili su poput raskidanih vena, a povremena
pojava pojedinih robota-posluitelja samo je inila
da prostorija izgleda jo samotnija.
Stojei u centru peine i gledajui u pauinu,
K arver je oseao kako ga preplavljuje sva silna tu
ga koju je poricao jo od zavretka rata. Ovde je
bila prva ovekova postaja do besmrtnosti, a rat
ju je razorio kao i tolike druge ljudske snove.
Uglom jedne od svojih fotoelija ugledao je vit
ku, u plavo odeveinu priliku kako iskae iza jedne
nekorisne maine i nestaje u izlaznom tunelu. H it
ro se okrenuo prema njoj i povikao: Gospoice
Armendes! Stanite! M olim vas! Projurio je kroz
otvor tunela, gotovo se saplevi o jedan pitonski
debeli opskrbni kabl.

Neu vam nakoditi! Obleteo je oko jednog

ugla u mranom prolazu. Aaagghhh!
Upao je u jednu od svojih sopstvenih jama, uga
nuo jednu ruku i iaio nekoliko oprunih zglo
bova. Uspravljajui se, opazio ju je kako stoji na
ivici i gleda dole ka njemu. Gospoice Arm en
des povikao je. Zato ste pobegli? Ja vam
ne bih nakodio. Video je konopac k oji je visio
sa stropa, van n jegovog domaaja, i k oji je ona
oigledno koristila da se prebaci preko jame.
ta elite od mene?
184

Gotovo itav mesec dana viao je samo njeno li

ce na teleekranu; sada se priseao koliko je lepo
bilo ljudsko telo. Ali kad je progovorila, njeno li
ce i glas kao da su b ili modelirani prema njegovom
sopstvenom licu i glasu. elim ivot, doktore
Karver.
N e shvatam kako bih to mogao da vam dam
rekao je bespomono. Nita osim potpuno
novog tela ne bi m oglo da vas spase, pa ak i kad
bismo imali jedno za transplantaciju, ono bi odba
cilo va mozak. Poite sa mnom; m oj robo-hirurg
ne moe, da vas izlei, ali m oe da olaka stvari.
Sada je molio. Pom ozi m i da isplanirani ovekovu budunost. Kerol, volim te. Bio je oki
ran, a onda sav preplavljen radou. Rekao je da
voli, i to je bilo istina. M rzeo je im e u dosijeu,
plaio se neprijatelja, potovao linost, i sada voleo enu. Kerol, volim te.
I ja tebe volim . T i moe da mi da ivot: i
vot u jednom telu koje nee odbaciti m oj mozak.
T i moe da od mene naini kiborga kao to si ti.
Kleknula je pored ivice jame. Roberte, elim
da delim tvoju besmrtnost. elim da ti pomognem
u ponovnom stvaranju oveanstva.
ta? N jegova novopronaena oseanja us
kovitlae se u njemu.
T i moe da sastavi jedno novo telo od re
zervnih delova i uprogramira tvog hirurga za ope
raciju. Znam da moe. B ilo je to oigledno itavo
vreme, ali ti si bio suvie blizu reenja da bi ga
video.
N ije hteo da je slua, jer je posegnula da srui
poslednju barijeru koja je stajala izmeu njih.
Ne! To je moje. Ja sam izgradio banku sa elijama;
to je m oj svet. Ja imam pravo da budem .. . spasi
telj, samo ja. Zato bih to delio s tobom?
Ona se izgubila s njegovog vidika. T i m i kai
rekla je i bacila neto dole k njemu.
Uhvatio je predmet, video da je to traka, i odba
cio je u stranu. Zaboravio je na nju pre vie da
na: bio je budala kad je m islio da je nezamenljiva. Jedino to je eleo bila je ena. Kerol, vra
ti se! Dau ti sve samo ne to! Ali jedino to je
uo bio je sve slabiji um njenih koraka.
185

Jedan sat kasnije uspeo je da se ispentra ,i.z ja

me. Ona ga nije pozvala interfonom to vee, niti
sledeih veeri posle toga. T ri dana je mozgao o
njenim recima, ne naputajui banku sa elijama.
N a kraju je odgovorio na svoje sopstveno pitanje.
Dve godine osame u Nekropolisu gotovo su ga
uinile ludim; ta b i tek uinilo jedno stolee? Zar
ne bi postao jedno neljudsko udovite, nesposob
no da ui svoju deeu? Bio mu je potreban saputnik, jedan besmrtnik poput njega samoga, drugi
kiborg k oji bi mogao da razume njegova hladna
oseanja. D voje ljudi b ili bi kadri da spasu jedno
drugom duevno zdravlje i isplaniraju budunost.
Bio mu je potreban neko bila mu je potrebna
ona.

Poeo je da sanjari. Kad zajedno ponovo izigrade

svet, tokom hiljadu ili pet hiljada godina, on e
se vratiti genetikim istraivanjima. Uz pom o
njihove dece, nauie kako da stvara tela koja ne
e odbacivati implantirane mozgove, tela koja e
m oi da dodiruju, oseaju i vole. Oni e ponovo
postati ljudska bia u svetu k o ji e izgraditi.
eleo je da otri n joj i ispria jo j o svom sinu
snu k oji e ih okrepljivati stoleima, ali nije imao
prilike za to.
On ju je odbacio, i sada je zauvek iezla. N ik a
da je nee pronai, i ona e umreti sama u nakom
mranom tunelu, nikada i ne saznavi kc/liko je on
udeo za njom .
Izgu bio sam je, razm iljao je. Izgu b io sam svoju
duu. H teo sam da budem Bog, i zbog m o je tati
ne izgubljeno je oveanstvo. Proveu itavu venost razm iljajui o n joj. Oseao je potrebu da
zaplae, ali njegova besmrtnost uskraivala mu
je to.
etvrtog dana otkako ju je izgubio poeo je
sumnjati da e je ikada pronai.
Sledeeg dana ona je upala u jednu od njego
vih zamki.
Poto je iskljuio alarm, otiao je polako ina
horizont sa skladitima, do prostorije u k ojoj je
ona ekala. Stajala je mirno u kavezu k oji je pao
186

sa tavanice, na istom prostoru meu sanducima

i denjkovim a zaliha. Zurila je u njega bezizraizno
dok je stajao ispred nje kao neki produetak me
tala i plastike okolo njih.
Isplanirala si sve ovo, zar ne? ree on
najzad. Nita nije odgovorila. itava ova gro
teskna igra bila je jedan gambit da m e vrati
ljudskim oseanjima, prisili me na to k roz m r
nju, strah, smeh i ljubav; navede m e da iz poverenja i ljubavi inim ono ta ti eli. Isplani
rala si sve to od samog poetka.
M orala sam da preivim inakako, Roberte
uzvrati ona tiho. V olim te, i elim da ti po
mognem.
Ona stvar sa jam om bila je zavrni potez,
zar ne? H tela si da me vidi licem u lice i utuvi
mi i poslednje detalje. On uzdahnu. Sada to
shvatam, ali ostaje ipak da si ti pobedila. iNije
mi vano da li si iskrena .ili nisi. Moda jo uvek
manipulie sa mnom, a moda je tano sve to
si rekla. Jedino to znam jeste da ne m ogu iveti
bez tebe. Premetao se na svojim diskolikim
stopalima kao neki kolarac, a onda dodao:
Idem da donesem neki plamenik i iseem taj ka
vez.
Ne trudi se ree ona, vadei jedan m ini
jaturni laserski reza ispod svog dempera. Dok
je rasecala reetke (njegove zamke kao da nisu bile
kadre nikada nita da ulove osim njega samoga,
zapazio je ) nastavila je da govori. Postoje ne
ke stvari koje bih elela da uradim pre operaci
je . . . okupam se poslednji put, najedem dobre
hrane i slino. Sledee nedelje m ogli bismo da to
obavimo. M oi u da ti pomognem pri program i
ranju i montai; prouila sam odgovarajue pri
runike.
Naravno da jesi ree on.
Posegnula je rukom kroz rupu koju je isetkla
i zgrabila njegov snani metalni kostur da se os
loni kad je iskoraila napolje. Sada je stajala od
mah do njega, diui pogled gore ka njemu.
Zna, Roberte, rekla je ovo je prvi put da
smo dodirnuli jedno drugo.
187

On je privue k sebi. Uskoro e to biti metal

0 metal, ali jednog dana e biti ivo telo o ivo
telo.
Pa, m islio je Karver, sledeih stotinu godina
bar bi trebalo da budu interesantne.
Sveca mu, m islila je K erol Armendes, sa roditeljim a-bogovim a kao to smo mi, nova ljudska
rasa e stvarno b iti neto drugo.
Oboje su bili u pravu.
1 eto kako se raaju legende.
Skot V. umak
Persefona i H a d

Podaci o piscu i delu:

Naislov originala:
Scott W. Schumack: Persephone and Hades
Uzeto iz zbirke: The Best of Analog, edited by Ben Bova
Izdava: ACE BOOKS, by arrangememt with
Baronet Publishing Company 1979
Copyright: 1972 1973, 1974, 1975, 1976, 1978. by The
Conde Nast Publications, Inc.

188

Voren Braun

Poslednji valcer

Alvin M cnlar je voleo igrake. V oleo ih je zato to

je voleo da se igra. H om o ludens bio je n jegov m o
to, i zahvaljujui njemu uspeo je da stekne ogrom
no interplanetam o bogatstvo. Otkako je prvi put
drao u svojim rukama jednu raketuiigraku dok
je jo bio dete, matao je o tome da ima svemir
i planete s kojim a bii se igrao. Postao je jedan od
prvih velikih svemirskih preduzetnika. N jegove
kom panije rudarile su na Meseou i obraivale Mars.
N jego vi sateliti snahdevali su sunevom energijom
Zemlju, koja je postala bogata i m iroljubiva zahva
ljuju i tom jeftin om i izobilnom energetskom re
sursu.
On nikada ne hi sebe nazvao okrutnim ovekom,
a pogotovo ne tiraninom. Nikada ak n ije pom islio
o sebi da je vet manipulant. Smatrao je, naprosto,
da je vet igra, b o lji od veine drugih igraa. Verovao je da su ljudska bia n a jb o lji objekti za nje
govu razonodu, je r su ona bila ne samo igrai,
nego i predm eti za igru. M oralnost je bila re na
koju je povrem eno nailazio dok bi reavao ukrte
ne rei. Van toga, moralnost nije imala nikakvog
znaaja za njega.
N jegova najnovija igraka sedela je suelice pre
ma njem u za stolom orijentalnog stila, na kome su
se nalazile dve ae od istog kristala, napunjene
prvoklasnim vinom. Bila je visoka i graciozna, sa
besprekornim grkim licem i smaragdno-zelenim
oima koje je jo vie isticala bledouta kaskada
njene kovrdave kose. H aljina jo j je bila od rui
aste svile i providna.
M enlar je bio odeven u belo, neka vrsta kom bi
nacije izmeu eika i mandarina. Za pojasom je
189

nosio iskrivljen bode, ukraen basnoslovno vrednim draguljim a. Sa svojom kratko podseenom, kovrdavom belom kosom i bledoplavim oima izra
zito je liio na okrutnog i oholog princa iz neke
drevne i dekadentne civilizacije. Dopadao mu se
utisak k oji je ostavljao; smatrao je da tako deluje
prilino vragolasto. Nadao se da e impresionirati
Margaret kad ona doe. A doi e, ako je on po
vukao ispravan potez.
Kao da je hteo da potvrdi ispravnost njegovog
poteza, blagi zvuik zvona odjeknuo je kroz stam-batu na vrhu dinovske zgrade, a odmah zatim
oglasila se i Margaret, traei dozvolu da se popne
gore. On ustade i prui ruku svojoj lepoj drubenici, koja je sedela sva u stavu usrdne predusretljivosti.
Hoe li uspeti to da obavi, duo? Uzmi me
za ruku.
Ona utke prihvati ispruenu ruku i ustade gra
ciozno. Kliznuvii pored njega uz utanje svile,
prila je u dubljenju u zidu gde se nalazio lift i p ri
tisnula dlan na plou za odobravanje pristupa u
apartman. M ainerija je prepoznala ifru are nje
nog dlana uz m elodiozno umarenje, a indikator
spratova pokazao je da je lift krenuo navie. Bie
mu potreban gotovo itav minut da se popne dve
stotine spiratova do vrha zgrade.
Menlar prinese svoj dlan grlu dok je posmatirao
blago svetlucanje lampice indikatora. K o ji asak
pre toga zapazio je izvesnu malu iskrivljenost u
svome glasu i pitao se da li je moda sintesajzer
govora k oji je korigovao uroenu manu njegovih
glasnih ica postao neispravan. Pom islio je kako
bi trebalo da ode u svoju spavau sobu i uzme
rezervni, ali je odmah odbacio tu ideju zato to je
eleo da bude prisutan kad se vrata lifta otvore.
Bie to veoma zanim ljiv prizor.
Osmehni se naoj posetiteljki kad izae iz
lifta rekao je lepoj drubenioi. Isprui ruku
i poeli jo j dobro vee.
ena ga je posmatrala za trenutak svojim svetlim smaragdnim oima, a zatim se nemo okrenula
prema kitnjastom mozaiku vrata lifta. Indikator
spratova najzad je upalio i svoju poslednju svet190

lost. Goa je stigla. Vrata se otvorie i Margaret

Lu;is stupi u prostoriju. M enlarova pratilja isprui
ruku prema novopridolici.
Dobro vee rekla je.
Margaret prihvati ponuenu ruku, ali gledala je
u Menlara, kao da se spremala da mu se obrati.
U tom kratkom trenutku njene oi se prilagodie
na priguenu svetlost u nii i ona postade svesna
da se rukuje sa samom sobom. Trgnula je ruku
natrag kao da je ova vatrom oprljena. Menlar zau
kako je umno udahnula vazduh i nasmeja se.
M argaret je zurila u androida; android je zurio
u nju.
M enlar se ponovo nasmeja, koraknu napred ii
stade pored lepih bliznakinja one prave u po
slovnoj odeoi, one lane u raskonoj veernjoj ha
ljini. ta se desilo, M argaret? Zar nikada ranije
nisi pogledala u ogledalo? Siguran sam da neko
tako privlaan kao ti mora da koristi ogledala.
Sada ve pribrana, ona se okrete prema svome
domainu, skupljenih oiju. Doavola, Alvine,
ta ovo treba da znai? Jo jedna od tvojih boles
nih igara?
Oh, Margaret, zaprede Menlar zar se
tako razgovara sa svojim poslodavcem?
Bivim poslodavcem uzvrati ona.
On je uze za ruku. Hm, da, to je jedna od
stvari zbog koje sam te pozvao ovamo da porazgo
varamo . . . tvoja ostavka.
Ona istre svoju ruku. Znai, ovo je stvarno
jedna od tvojih ala. Trebalo mi je biti jasno da
lae jo onog trenutka kad si mi telefonirao i re
kao kako se Haris nalazi u nekakvoj neprilici. Od
lazim. Okrenula se i krenula prema liftu.
Zaustavi je naredi M enlar androiu.
Bre nego to bi ljudska ruka m ogla da se po
krene, ruka ene-,robota sevnu napred da prepreci
put. M argaret nalete prsima na nju. Ona je bila
snana ena, ali ruka k oja jo j je prepreaila pro
laz izgledala je kao da je od kamena. M enlar po
misli kako je prizor M argarete koja pokuava da
proe pored M argarete vredan visoke cene plaene
za njegovu najnoviju igraku.
Izgleda da si van sebe, duo zakikotao se.
191

Vdei da je to bekstvo beznadeno, ena se po

novo okrete prema njemu.
Ovo ti nee uspeti procedila je, glasom pu
nim gneva.
Nee mi uspeti ta? uzvrati M eolar blago.
T i ima slobodu da me napusti. M islio sam
naprosto da bi te m oglo interesovati da sazna ta
eka tvog dragana.
M argaret se sledi.
Pusti je da proe naredi on androidu, ija
je ruka jo uvek bila vodoravno ispruena. Ruka se
spusti. M enlar odmahnu glavom. Ona je lepa,
ali tako bukvalna. Nem a istinske inteligencije. N ije
kao ti, Margaret.
M argaret je zurila u njega, ne pomerajuii se.
Dakle, zar nee da ode? ree Menlar.
ta si uinio? upita ona, ignomuoi njego
vo pitanje, sa prizvukom panike u glasu. Gde
je Haris?
Hoe li da ue unutra pa da porazgovaramo
o tome? ree Menlar, osmehujui se. Moemo
da popijem o po jednu aicu za ljubav starih dana.
N jena ramena se opustie. inilo se da ivot isti
e iz nje. M enlar pokaza rukom prema salonu iro
kim gestom gostoljubivosti. Ona bez rei poe za
njim.
Zato me ne ostavi samu? proaptala je.
Zato to je tragina i sama pomisao da ti bu
de sama uzvrati Menlar.
S tobom sam odiuvek bila sama siiknu ona,
stojei ukrueno dok se on sputao na duboku,
meku fotelju.
A ja sam m islio da ti je nekada bilo stalo do
mene ree M enlar glasom punim preuveliane
pozleenosti.
ta si uinio Harisu? upita ona.
On je jedan od m ojih najboljih inenjera.
Zato bi trebalo da mu bilo ta uinim?
Ali, rekao s i . . .
Nisam rekao. Pitao sam. Pitao sam da li e
li da zna ta mu se sprema.
M enlar je posmatrao igru em ocija na njenom
licu: neodlunost, strah za sudbinu njenog ljubav
nika, gnev. Bio je to hladan gnev. Menlaru se sve
192

ovo dopadalo; oduvek je cenio M argaret zbog nje

ne m oi samokontrole.
M rzim te ree ona bez uvijanja.
N e zameram ti to. I mnogi drugi ljudi me
mrze.
N e moe vie igrati nikakve igre sa minom.
Odlazim. I Hanis odlazi. Im a mnotvo nametenja
za dobre inenjere.
Sa dobrim poslovnim preporukama uzvra
ti on milozvuno.
Pokuaj da nas ucenjuje. T o bi bilo isto to
i preporuka za neke od tvojih konkurenata.
M oda je tako. Ali m oji konkurenti ele po
tene ljude.
ta hoe time da kae?
Naprosto to da je tvoj ljubavnik Hanis neo
pravdano premaio sredstva k oja su mu bila dodeljena za njegov istraivaki rad, i to poprilino.
Ti, bitango! Nee se u s u d iti. . .
Mogu da udesim stvar tako kao da je on
od
mene ukrao m nogo novaca.
Nikada ti nee poi za rukom da izvede tak
vu podvalu.
Im am dokaz u mome sefu ree Menlar,
pokazujui rukom prema jednom izrezbarenom dr
venom ormariu. Fakture, priznanice i sline
stvari.
T i si udovite.
Ja sam hazarder. I zadravam ono ta sam os
vojio. Tebe, u ovom sluaju.
ta eli?
elim da bude rano izjutra svakoga dana na
poslu, a posle toga ovde svake noi sve dok ja
ne budem zahtevao drugaije.
A ta je sa Harisom?
On moe da ini ta mu je drago. Tii si ta
koju elim.
N e moe ga zastraiti.
Pogreno si me razumela, Margaret ree
Menlar ustajui. Ja ne pokuavam nikoga da
zastraim. Ja sam naprosto povukao jedan potez.
Ti moe da odgovori na njega kako ti je volja.
13

193

Margaretdne oi sevmue prema kamufliranom

sefu, a zatim ponovo prema Menlaru. On je uhva
tio taj potajni pokret.
Sef je od durila, debelog deset centimetara,
sa samopogonskim alarmom k oji direktno upozolava policijsku centralu. Ugraen je u pod i reaguje na aru dlana samo jedne osobe. Alarm e za
zvoniti ako mu se primakne dlan bilo koje druge
linosti.
Margaretina ruka polako posegnu u dep njenog
radnog mantila. M enlar se osimehnu. Znao je za
im ona posee; on lino jo j je to dao.
Pre nego to pokua da me prinudi sa tim
elegantnim malim orujem koje nosi, mislim da
bi bilo dobro da zna da nije m oj dlan taj k o ji
otvara sef.
Njena ruka se pojavi iz depa, prazna.
ta hoe time da kae?
On slee ramenima. Hou da kaem samo to
da neko ko m i je veoma blizak m oe da otvori taj
sef. Nai tu osobu da ga otvori i dom oi e se
onoga ta je unutra.
Ima li i druge lane izvetaje skrivene negde?
On utke odmahnu glavom.
A li mogao bi druge da napravi.
Ah, ne. asna skautska re. Ovo je m oja je
dina igra p rotiv Harisa.
Da lii to znai da p ostoji jedna i p rotiv mene?
Menlaru se dopadala njena otroumnost. To je
samo pojaavalo dra igre.
Pa, imam neto u rezervi, za svaki sluaj.
Pruio jo j je holografski aparat za gledanje dija
pozitiva.
T i nikada nisi m nogo volela prizore
pijanenja.
Margaret je nekoliko sekundi gledala kroz okular, teko diui, a onda gnevno hitnula aparat
prema Menlaru, k oji vesto odskoi u stranu.
Gde si nabavio ovo ubre? Ja nikada ni
sam . . .
Zato se uzbuuje? N ije namenjeno za ja v
nu potronju. On se isceri. Original je u
sefu.
194

Ona je zurila u njega bez rei, sa m rnjom u

oima.
, . . .
v
i
To je jedina stvarica u k ojoj je uestvovala
tvoja bliznakinja. M enlar mahnu rukom prema
eni-androidu koja je stajala, utljiva i lepa, pored
lifta. Ona ak i plee isto tako dobro kao ti.
__ Dao je znak androidu da prie i otvorio usta.
Nikakav zvuik nije se uo. On lupnu prstima ukra
eni disk sintesajzera govora na svome grlu.
Tehnike smetnje zakikotao se iskrivljenim gla
som. _ H odi ovamo naredio je androidu, koja
se nemo primae.
M enlar prie tastaturi muzikog sistema apart
mana i izabra jedan valcer.
eli li da prvi ples bude tvoj? upitao je,
poklonivi se Margareti.
Id i u pakao!
Onda moda drugi. Osmehnuo se eni-an
droidu kad mu se pridruila. Igraj valcer sa
mnom naredio je maini. Margaret treba da
donese jednu odluku.
ovek i maina ubrzo su klizili du uglaanog
drvenog poda ispod visokih prozora k oji su form i
rali jedan zid stana-bate na krovu dinovske zg
rade. Bila je to prava scena iz bajke o Pepeljugi
galantni, zgodni princ i njegova zanosno lepa
ljubljena dok pleu u maginoj balskoj dvorani v i
soko iznad bezbrojnih svetlosti grada. Margaret ih
je posmatrala ledenim oima.
Volela bi da me ubije, zar ne? upita Men
lar, nadjaavajui muziku dok su on i lana M ar
garet proleteli m im o nje noeni muzikom iz sta
rih bekih vremena. Ali tvoj Haris bi bio
okrivljen. Muzika ih odnese u udaljeni ugao
prostranog salona. Zagrli me, ljubavi! povikao je, na ta android vrsto obavi svoje ruke oko
njega. Vidi, doviknuo je, kad ih je veliki
talas muzike ponovo proneo pored Margarete
tvoja vem a bliznakinja nikada me nee napustiti.
Glas mu je odjednom postao iskrivljen zbog ne
ispravnog sintezajzera; zvuao je dijaboliki ^hra
pavo. M argaret okrete lea prizoru. M enlar ju je
pratio pogledom dok se brzo okretao po podu u
androidovom zagrljaju. Jedan valcer se stapao u
13*

195

drugi, a Margaret je i dalje bila okrenuta leima

njemu i njegovoj neumornoj partnerki. U tom tre
nutku on je znao da je pobedio. Naravno, morae
uvek da bude na oprezu posle ovoga. Ali, kakva bi
to igra bila bez uzbuenja? I upravo kada mu je
ta misao prola kroz glavu, M argaret se okrenula
i pogledala ga. Pobedio si! povikala je,
nadjaavajui muziku. Pobedio si, proklet bio!
M enlar je otvorio usta da kae N aravno, ali
nikakav zvuk nije izaao iz njegovog grla. Zapazio
je izraz oajanja na M argaretinom licu dok su on
i android proletelii pored nje, ne propustivi ni
jedan takt.

Pobedio si, rekla sam vri snu ona. Pre

stani sa tim besramnim plesom!
M enlar otvori usta da naredi androidu da pre
stane i oslobodi ga iz svog zagrljaja, ali ni ovoga
puta nije se uo nikakav zvuk. P ro k le ti sintesajzar,
pom islio je, pokuavajui da podigne ruku svome
grlu i lupne po disiku. Meutim, androidov zagrljaj
bio je suvie vrst. Otar ubod straha prostru ja
kroz njega kad se ples nastavo. Napregao je sna
gu i pokuao da se otrgne, ali ritam plesa jedva
da se malo poremetio. N ovi valcer stopio se sa onim
koji j e upravo prestajao. Muzika nemuto je
dovikivao M argareti mora zaustaviti muziku
Video ju je kako prilazi kontrolnoj tastaturi zvunog sistema. Ruka jo j je oklevala iznad nje. On
da se njen pogled susrete s njegovim i ona naglo
povue ruku unazad. Umesto da se pozabavi kon
trolnom tastaturom, pola je prema plesaima,
podeavajui svoje pokrete prema ritmu valcera.
Margaretina ruka m unjevito posegnu napred i
M enlar oseti njene prste oko diska na svome vra
tu. D ivljim i snanim trzajem otkinula je sintesajzer sa n jegovog grla i zavitlala ga prema su
protnom zidu.
Valcer ga ponovo zakovitla okolo i on za tre
nutak izgubi Margaret iz vida. Kad ga je andro
id u brzim okretim a vratio natrag, video je da je
u meuvremenu otvorila drveni ormar kojim je
sef bio obloen. Na crnoj povrini urita nije se
nalazio nikakav brojaniik, nikakve vid ljive are,
samo sivi kvadrati ploice za prislanjanije ifro196

vanog dlana. Margaret je stajala ispred sefa, d r

ei vrsto svoj mali laserski pitolj obema ru
kama.
Pucaj u njega, mislio je M enlar dok ga je android neumorno vitlao po prostorija. T o e do
vesti p oliciju .
A'lii ona je spustila oruje i prestojala je nepo
mino itav jedan valcer, zatim drugi, a onda jo
jedan. M enlarove noge poeo je da hvata gr. Po
toi ljutog znoja ispuni mu oi. Pucaj u njega,
mislio je sa oajanjem, pucaj, pucaj, pucaj.
Android ga zakovitla u suprotni ugao prosto
rije. On posrnu, a automatovo stopalo ravnodu
no nagazi na njegovo. Osetio je kako kosti kr
kaju, a crveni blesak bola sevnu mu pred oima.
Onda su, pleui, stigli blie Margareti. Ona je
odloila u stranu laserski pitolj, i sada je stajala
sasvim blizu sefa, polako ispruajui svoj dlan.
N ije mogue da je pogodila kom e se otvara,
mislio je on. N jegovo ozleeno stopalo se saplete,
a lepa maina nemilosrdno nagazii na njega. Spazma munine pogodi ga uporedo sa bolom ; osetio
je potrebu da povraa. Priguivi s naporom taj
refleks, okrenuo se taman na vrem e da vidi kako
se M argaretin dlan vrsto prislanja na ifrovainu
ploicu sefa. Vrata se uz tihi um otvorie. Video
ju je kako paljivo pretrauje sadraj, stavljajui
papire kojii su je interesovali u svoju runu tor
bicu. Zatim ga je robot ponovo u ritmu valcera
odneo prema staklenom zidu. Svetlosti grada v r
toglavo su se okretale dole u dubini. Muzika se
nastavljala.
Poeo je da udara androida, lupajui svojim
pesnicama po elastinom mesu plastike, lupajui
i lupajui sve dok mu se ruke nisu izranjavale
i iskrvavile od udaranja o duritini skelet ispod
gotovo ljudske koe. Pokuao je da se nasloni
na ruke koje su ga obujm ljivale, da se odmori.
Ali njegovo smrskano stopalo bilo je ponovo nagaeno i on se uspravi, pokuavajui oajniki da
odrava takt sa beskonanim valcerom.
K roz izmaglicu bola video je M argaret kako
stoji iznad kontrolne tastature, posmatrajui pa
ljivo njega i svoju bliznakinju. Ona ne moe ovo
da m i uini, mislio je.
197

K ad se njena ruka spustila na tastaturu, robot

ga je ponovo odvukao prema suprotnom kraju
prostorije. Osetio je navalu snage pri pom isli na
osloboenje i pri pom isli na revan. Mene niko
n ije pobedio dvaput, govorio je sebi. Okrenuvi
se, video je da M argaret jo uveik stoji iznad kon
trolne tastature. Kako glupo od jednog inenjera,
pom islio je u bolu, ne ume da barata ovom spra
vom. Zeleno dugme, otvarao je usta nemuto. On
da je ponovo bio odvuen niz prostoriju.
Kad ga je android jo jednom okrenuo tokom
plesa, video je da je M argaret nestala. A kad
je uo da muzika postaje sve bra, otvorio je usta
i pokuao da vrisne.
Naslov originala:
Warren1 Brown: Last Waltz
Preuzeto iz magazina OMNI, april 1981.
Copyright by OMNI

198

Kliv Kartmil

Oskar

Pol Robi je parkirao svoj kabriolet ispred p iv

nice.
Ona ivi u onoj stambenoj zgradi na uglu
rekao je. Sreemo se ovde, kasnije.
H teo bih da stavim jedan prigovor ree
Majkil Korbin.
Terens Finegan i Pol R oki pogledae Korbiina
sa izrazom strpljive dosade. K orbin ovo mravo
lice pocrvene.
M oj p rigovor je umesan usprotivi se on.
Pretpostavim o da ta devojka poizi. Nai e
mo se u vraki gadnom kripcu.
Terens Fiinegain poloi oinski svoju krupnu
aku na K orbinovo rame.
M ajk, sine, uvebavali smo to dva sata sa
Elzi. Da li jo j se digla makar samo jedna dlaka
na glavi? N ije. A nee se ni to j P olovoj prijate
ljicu.
Elzi je najobinija glupaa.
Zar to nisu sve ene?
N e budi tako pogan, Teri. Ja tvrdim da je to
opasno. Prema Polovim recima, ta devojka ima
okultne sklonosti. Ona eli da veruje u takve fe
nomene kao to je na imaginarni Oskar. Ako odi
gramo nae uloge dovoljno ubedljivo, uveravam
vas da emo izazvati nevolju.
Ja nisam toliko zabrinut zbog Lindinog du
evnog zdravlja umea se P ol Roki koliko
zbog tvoje glume.
U redu. Hajdemo.
U hodniku na treem spratu stambene zgrade
Pol Roki je zakucao na jedna vrata. Ubrzo ih je
otvorila zgodna crnka u plavim pantalanama.
199

 Oh, ba lepo rekla je. Drutvance.

Trojica mladia umarirae unutra. Pol Roki ne
hajno mahnu prema svojim pratiocima.
Linda, dozvoli da ti predstavim T arija Fdmegana i . . .
Zastao je u pola reenice. M ajki K orbin je svo
jim hladnim, plavim oima pratio Neto N e vid lji
vo du zidova prostorije.
Roki kaljuanu. Ah, hm, Majk.
K orbin se tre. Izvinite prom rm ljao je de
vo jci. Kako ste?
. . . i M ajkla Korbina. Liinda Hausmen.
Finegan zatvori vrata. On i R oki izmenjae zna
ajne poglede, prem eiie saaljivim oima Korbina
i zamahae glavama u znak saoscanja. Liinda se,
zapazivi ovu usputnu igru, za trenutak namrti i
pokretom ruke ponudi ih da sednu.
Jeste li za viski i sodu?
T ri zadovoljna uzdaha se oglasie.

Dok je led zveckao u kuhinji, K orbin je posta

vio jedno pitanje sa svojim obrvama. Dva po
tvrdna klim anja mu odgovorie.
Linda je donela posluavnik sa piem, podvila
jednu nogu ispod sebe na divanu i podigla svoju
au.
Da li nazdravljam o neemu, ili naprosto pi
jemo?
Nazdravljam o naoj lepoj domaici uzvra
ti Korbin. Ba prole sedmice m oj otac m i je
rekao . . .
Sino si nam ispriao da je on poginuo u
Velikom orkanu 1906. godine prekide ga Roki.
N ije udar vetra ubio m og oca. Rekao mi je
ba prole sedmice da crnke, u poreenju sa pla
vuama . . .
Zastao je. N jegove oi poee ponovo da prate
Neto N evid ljivo du zidova.
Roki i Finegan zbunjeno spustie poglede na svo
je ae. Onda Roki uini usiljen napor da prekine
nastalu nelagodnost: Kako ivi u poslednje
vrem e Linda?
200

Ona, zagledana netrem ice u Korbina, mije obra

tila panju na pitanje. Finegan klimnu glavom Rokiju.
Opet ga je uhvatilo ree Roki sa gaenjem.
M ajk! prasnu Finegan.
K orbin poskoi. Poput oveka kojii se budi iz
dubokog sna, zatreptao je oim a i postepeno shva
tio gde se nalazi.
Kao to rekoh prom rm ljao je . . . gde
sam ono stao?
M islim da e biti n a jb olje da objasnim o
obrati ise Roki devojcii, k o ja je zurtila iroko o tv o
renih oiju. M ajk m isli da je spiritistiki feno
men. Im a jednog prisnog duha, koga, u duhu pris
nosti, naziva Oskarom.
K ojeta! frknu Finegan. N jem u ne fali
nita, isem to je lud.
On via jednu Stvar produi Roki glagoljivo. Ona ga prati. On ine moe, ili ne eli, da
je opie. Ona mije uvek vidljiva. On je vidi, ili tvrdi
da je vidi, samo u nekim noima, ii to u ograe
nom prostoru nekoj sobi, dvorani, ili slinom
mestu. Ona -se nikada ne pokazuje ina dnevnoj
sveosti. .. N e uznemiravaj se, Linda. Ona nikada
nikoga ne uznemirava. T eri i ja vie ne obraamo
panju ona to.
Sve to m oem o da uradimo prim eti Fi
negan jeste da se izvinemo u njegovo ime. N a
ravno, ta njegova osobitost odvlai panju od ne
kih njegovih oiglednijih nedostataka, i ljudi stiu utisak da je on prilino prijatan momak ako se
izuzme njegova nastranost.

Tokom razgovora, M ajki Korbin je paljivo posmatrao Lindu. Kad ga je pogledala, p rogovorio je
p overljivim glasom.
Oseam da srno nas dvoje srodne due, gos
poice Hausmen. M i znamo da postoje izvesne sile,
bia, k oji se ne mogu objasniti takvim klipanima
kao to su m o ji p rijatelji. Ali vi i ja, ;i drugi slini
nama. . . m i znamo.
Lindine usne bile su razdvojene; zaboravljenu
au s piem stezala je obema rukama.
201

 Da, proaptala je. Da.

N e dozvolite mu da i vas nasanika, gospoice
Hausmen ree Finegan. I pop ijte vae pie
pre nego to se ugreje.
Razgovarajm o o neem drugom predloi
Roki. Ako M ajk jednom otpone, govorie i
tavu no o biima iz druge ravni. Seam se jedne
pijane a olujne noi. ..
N jego v glas utihnu. V ilice mu se opustie. N je
gove oi, ba kao to su to uinile i Korbinove, p o
ee da prate Neto N evid ljivo du podnoja jed
nog zida. Sav se ukrutio.
ta je ovo, neki tos? zaguna Finegan.
K orbin ga odmari sam ozadovoljnim i cininim
pogledam. Lindine irom otvorene, crne oi napre
gnuto su m otrile as jednog as drugog. Lako za
drhtavi, odloila je svoju au.
Roki, u stilu nekog meseara, spusti svoje pie i
krutim korakom krenu iz stana, ne osvrnuvi se na
Lindu i ne dobacivi jo j nijednu re u znak pozdra
va.
ta je to, dovraga, s tobom ? prasnu Fine
gan. Kuda e?
K ad su se vrata zatvorila za Rakijem , ostalih
troje su utke sedeli. Korbimove usne oblikovale
su neodreen osmeh. Finegan proguta ostatak svog
pia i spusti au na pod. Linda je uplaenim po
gledom prelazila po prostorija, ispitujui, istrau
jui svaki ugao.
Ovo je jedna kolosalna glupost! zaguna
Finegan.
Budi dobar momak, Oskare dobaci Korbin
preko iramena jednom praznom uglu.
to je mnogo, m nogo je produi Finegan.
Nikada ti to ranije nisam rekao, Majk, ali m i
slim da je sve ovo samo jedna tvoja poza da sikrene na sebe panju koju inae ne bi dobio zbog
tvoje bezbojne i stupidne prirode. Priznajem da je
kumulativni efekat tih munih incidenata mogao
ubediti jednog slaboumnog vizionara kao to je
Pol da za trenutak ugleda neto. T vo je prizemno
umee pobedilo je za asak. E pa, m eni se to tv o
je foliran je ni najm anje ne dopada, i morae ili
da ga se odrekne, ili ja vie ne elim tvoje p rija
202

teljstvo. Zastao je. M ogu li, da dobijem jo

jedno pie, gospoice Hausmen?
Linda dostojanstveno prihvati njegovu au ii
uputi se u kuhinju. Korbin i Finegan se iscerie je
dan drugom.

K ad se Linda vratila u prostoriju, Finegan se osmehnuo u znak zahvalnosti za svee pie i nastavio,
obraajui se devojci.
Nadam se da ete mi oprostiti moju estinu,
ali ja sam ve sit ovih tosova. N e volim da od imene prave budalu, a kad je Pol izaao odavde kao
neki le, to je bilo zbilja neukusno. Ako ima do
v o ljn o mozga u glavi da shvati ta je ta, morao
bi znati da nita nije video; samo je zamiljao da
je video. A ni M ajk nita ne vidi. O n ...
Finegan huknu zapanjeno. N jegov pogled se prifeova ina Neto u vratim a koja su vodila u kuhinju.
K orbin se okrete lenjo, baci pogled prem a kuhi
nji i slee ramenima. Linda prinese zgrenu ruku
svome grlu.
Finegan se -kruto osovi na noge. Drei i dalje
au u ruci, unatrake je krenuo prema vratima.
Posegnuo je drugom rukom iza sebe, otvorio ih i
odstupio u predsoblje, pogleda jo uvek prikovanog
na ulaz u kuhinju.
Kad su se vrata zatvorila i zvuk koraka utihnuo,
K orbin baci pogled na svoj asovntk.
Sada smo sami s njim rekao je pogrebnim
glasom. K roz pet minuta nastupie pono, za
vretak jednog starog dana. Ovo e b iti p rvi put
da je meko drugi osim mene video Oskara. Moda
je to neko predskazanje. Razm iljao je utke za
trenutak. Moda . . . ovoga puta . . . nee hteti
da izae sa mnom napolje.
Ne .. . ne! zacvile Linda dok je on ustajao.
Priguen krik grgotao jo j u grlu dok jo j je pog
led bio prikovan na ulaz u kuhinju. K orbin se i
sam zagleda u tom pravcu. Kratke dlake na n jego
vom vratu se ukrutie, a jeza mu prostruja niz
kimu.
203

U dovratku kuhinje uala je nekakva mrana

Stvar. Im ala je dve ive zm ije umesto ruku i jedno
veliko zeleno oko.

Dakle? zarea ona hrapavim glasom.

Dakle?
Naslov originala:
Originalni naslov del: Cleve Cartmill: Oscar
Preuzeto iz zbirke 50 Short Science Fiction Tales
Izdava i Copyright: Collier Books, New York

204

H erbert V. Franke

Nalog

Lekar je seo na bolesnikov krevet i dobroduno

uhvatio njegovu ruku: Sada nam jo jednom
ispriajte vau priu, ali potpuno mirno, molim !
Pa m i vam verujemo.
Pacijent se iscrpljeno zavalio natrag na jastuk.
Poeo je tiho da govori, dok su mu plaviasto na
teene usne podrhtavale.

Otpoeo sam sasvim skromno. Danas je m o

ja reklamna agencija preduzee svetskog glasa.
N a jb o lje firm e davale su mi naloge propagand
ne kampanje, ispitivanje javnog mnenja, ugovara
nje poslova. Meutim, najvei nalog dobio sam od
jednog neznanca. M oj zadatak bio je pom alo u
dan ali iza njega se nalazio novac. Ve godina
ma su m oja firm a i njene filija le irom sveta
uglavnom time zauzete. Ali sve je trebalo da os
tane u tajnosti.
M oj zadatak? 0 tome nisam smeo da govorim.
Ali danas to ipak m oram da uinim. Trebalo je
da oveanstvo uputim u mcuzvezdanu misao.
Ono je trebalo da postane upoznato sa pitanjim a
svemirskog putovanja, trebalo se priprem iti na
ono ta su mogle da donesu ekspedicije u kosmos,
trebalo se priviknuti na misao da je ovek samo
jedan od raznih oblika ivota meu mnogim dru
gim u zvezdanom prostoru.
Nisam se raspitivao za razlog. ovek je plaao.
Najpre sam testirao javno mnenje veina kru
gova bez razumevanja je gledala na takve ideje,
samo se mali broj pojedinaca bavio slinim prob
lemima. Dodue, bilo je nekoliko pisaca k oji su
iz tog podruja crpeli svoje teme, ali ko je njih
itao? Tu sam se ja umeao, i sada svi znaju za
naunu fantastiku. Upregao sam u posao m oje
205

evropske filijale. Sa uspehom, gospodo! Im am veze

i u Rusiji. Znate li k oja je literatura tamo u poslednje vrem e doivela najvei polet? Uinio sam
jo mnogo toga. Finansirao sam film ove i predavake turneje, okupljao sam zainteresovane i vodio
brigu o tome da se oni udrue u klubove.
Pojm a nemate koliko je teko iriti nove misli!
Ali ja sam imao uspeha.
Pre nedelju dana m oj nalogodavac me je pozvao
kod sebe. Po prvi put. On stanuje izvan grada u jed
noj usamljenoj kui. Izgleda da je nekakav privat
ni naunik. Prim io me je u jednom udobno nametenom salonu. Bio je primetno nervozan.
Id e suvie sporo uzviknuo je. V i radite
premalo!
Oprostite rekao sam asopis Galaxy
danas izlazi na deset jezika, osnovan je prvi evrop
ski klub naune fantastike, u istonim zemljama
imamo dravnu p od rku .. .
On me prekide.
Sve je to premalo! obrecnuo se. Kako
je danas m oglo doi do panike dok su letei tan jiri kruili iznad Sidneja?
O
tome nisam nita uo, mada sam uvek dobro
obaveten. Otkuda je ovaj ovek mogao to da
sazna?
itava stvar izgledala mi je sve udnija. ovek
je brzo koraao tamo-amo, kao da osea strah.
Da, to je prava re strah! A onda su iz susedne
prostorije odjeknuli neki neobini zvuci. On je po
trao prema vratim a i proao kroz njih, ne otvo
rivi ih ni za palac vie nego to je bilo neophod
no. Ali, uprkos tome, osetio sam vlanu vrelinu i
kiselkast zadah k oji je prodro u sobu iz susedne
prostorije. Onda sam se prikrao do vrata i bacio
jedan pogled kroz kljuaonicu. . . N ije trebalo to
da u in im ...
Kad se on ponovo vratio, obeao sam mu sve
to je od mene zahtevao. Nisam eleo nita drugo
sem da se izgubim, i on me je uskoro otpustio.
U kolim a mi je posle toga bilo crno pred oima.
M oj ofer me je ovam o dovezao.
ta sam video u susednoj prostoriji? U jednoj
naslonjai sedela je nekakva prilika, vea od oveka, ali ne ovek njegovo telo sastojalo se iz
206

mnotva isprepletenih belih gumenih cevi, udovi

su izgledali kao raje tipaljke a glava je bila u
obliku zvona sa jednom sisaljkom i itavim nizom
buljavih oiju svuda naokolo. N ije to bilo bie sa
ovoga sveta ...
Bolesnik zaklopi oi. Mada je utao, usne su
mu i dalje podrhtavale. Meutim, nije vie reagovao ni na jedno pitanje.
Ostavimo ga na miru! odlui ef lekara.
Tipino stanje iscrpljenosti posle sranog udara
izazvanog nervozom. Ili, razum ljivije govorei,
menaderska bolest. Neobine su samo halucina
cije. On se nee vie vratiti na svoje radno mesto.
Sva srea to n jegov sin nastavlja njegovo ivotno
delo. U poslovanju firm e nije dolo ni do najma
njeg zastoja!
Gospoda napustie bolesnikovu sobu i posvetie
se sleeem pacijentu.
Naslov originala:
Herbert W. Franke: Der Auftrag
Iz zbirke Der Grune Komet
Izdava: Wilhelm Goldmann Verlag

207

Volt eldon

Lovci

Svemirski brod je leao u dolini, ba kao to je

bilo javljeno. Lon i Deni su ga m ogli videti sa
planinskog grebena.
Lon najzad ree: Nastaviemo da hodamo.
Otii emo dalje u brda. Kanjon Cara. . . tamo je
jedan potok.
A kad oni stignu u Caru? upita Deni.
Lon se polako okrete. Oi su jo j bile nerazgorelo ognjilo, dim ljive, ali ne i usplamtele. Nee ni
usplamteti. Bio je to njen nain, enski nain, tih
i strpljiv, i uvek tu iza njega, pratei ga svuda gde
ju je vodio. Bila je njegova ena. Pratila ga je iz
blistavog grada kada su bom be iz svemira poele
da padaju a veliki crni stubovi dima
napravili
spomenike na nebu. Ogulila je ruke pomaui mu
u dovlaenju balvana za kolibu, perui odeu u
reci; iskrvarila ih je kasapei ulovljenu divlja.
Nisu b ili sami. B ilo je i drugih k oji su pobegli
u visoke planine, kimu kontinenta, ali oni su se
ratrkali po padinama i kanjonima, i ostali blie
svojim kolibam a i zemunicama i peinama.
Kad oni stignu u Caru. . . Lon slee rame
nima.
Znam, znam. N ije trebalo da to kaem. Su
vie je krupno da bi o tome vredelo razmiljati.
On pom isli: K ad je tako krupno, onda mozak
odbija da to prihvati. Naprosto nastavi da radi
ono ta si radio.
Treperenje neke svetlosti dole nie na padini
privue mu pogled. B ilo je svega nekoliko stotina
jardi ispred njih. N jegove oi sevnue u tom prav
cu; napregao je pogled i ugledao figure koje su se
kretale navie prema njima. Svetlost je bila od
14

209

raz sunev zrak k oji je uhvatio jedno od n ji

hovih udnih oruja.
Hajde, Deni!
Prema kolibi?
Ne, ne. Moraemo da napustimo k o lib u ...
oni e je otkriti kroz dan ili dva. Kanjon C a ra...
Krenuli su prema severu. Bacio je jo jedan po
gled prema onoj stvari u dolini, tamo nasuvom
platou. Bila je duaod jednog ulinog bloka
u
gradu, u obliku projektila, blistava kao ogledalo.
Izgledala je otprilike onako kako je on i oekivao:
radio-izvetaji u toku prolog meseca bili su puni
opisa tuinaca. Onda je jedan po jedan radio-izvetaj prestajao, dok su gradovi padali.
Drali su se grebena, ali su ostajali u senkama
drvea. B ilo je sveije u senkama. Nisu trali, ali
su grabili krupnim koracima.
Bacajui pogled ulevo, Lon je mogao da vidi
zasenene
odseve neba i veliku okruglu dolinu
koja se protezala prema zapadu. Jo uvek je po
vremeno mogao da vidi lovce k oji su se kretali
dijagonalno uz padinu, kao da su eleli da im preseku put. S vremena na vrem e mogao je, mada
nejasno, da uje njihove grlene glasove.
v Na severnom zavretku grebena Lon i Deni po
ee da se sputaju niz suprotnu padinu.
Ue
kanjona Cara, otar usek u planinama s njihove
desne strane, bilo je udaljeno otprilike jednu m i
lju. uli su prasak nekog oruja iji je eho odje
kivao irom bregova. Prasak je dopro sa vrha gre
bena iza njih; znali su da ih lovci prate u stopu.
Pri dnu padine naili su na suvo korito jednog
potoka. Lon je preskoio na drugu stranu a onda
ispruio ruku da pomogne Deni. Ali njen skok
bio je neuspean. Pala je i uganula lanak.
Oh, Lone!
Mora nastaviti da koraa, duo. . . mora
nastaviti da koraa.
Da, znam.
Pom ogao jo j je da produi, drei je jednom ru
kom oko pasa. Video je kako prikriva bol k oji je
oseala. Usne bi jo j se udno iskrivile svaki put
kad bi njeno ranjeno stopalo dodirnulo tlo, ali
lice jo j je inae bilo kruto.
210

Posmatrao je to lice, ispunjen uobiajenim ti

him uenjem. Crte lica jo uvek su jo j bile sitne
i delikatne: jo uvek fin i porculan. itava njena
linost odisala je saoseanjem, uprkos svemu ta
se desilo. Seao se ta mu je rekla pre gotovo go
dinu dana, kada su se brodovi zavojevaa prvi put
p ojavili na nebu. Avioni su poletali uvis da ih pre
sretnu, bilo je p u cn jave.. . nekoliko neprijateljskih
letelica je uniteno. Lon i Deni su videli kako je
jedna eksplodirala iznad grada. Napravila je veli
ku narandastu kuglu u vazduhu, i ta kugla pos
tajala je sve vea i stalno se prevrtala, a dim se
uvijao oko nje kao smeurana koa. Deni je rekla:
Oni jadnici, ona jadna stvorenja tamo g o r e ...
A onda su pobegli. Im ali su vie sree od veine
drugih. Lon je radio u jednoj fabrici vazduhoplova
i posedovao je mali avion. Pobegli su prema zapa
du, letei nou da ih blistavi p rojek tili ne b i opa
zili; itavim putem su m oljakali i krali gorivo.
Avion se teko otetio prilikom ateriranja u pla
ninama, ali su bar iskoristili njegove delove p rili
kom izgradnje kolibe.
Odjeknuo je jo jedan pucanj, ovoga puta iz za
straujue blizine. Usudio se da okrene glavu. L o v
ci su b ili na pola puta niz padinu grebena. Mahali
su i dovikivali se meusobno.
Ovuda! viknuo je Lon i povukao Deni u
jedan umarak stabala sa belom korom.
Denine usne bile su stisnute, ali jedan prigu
en jecaj ipak se probio izmeu njih.
Obavio ju je rukom jo vre, upola je nosei.
Srce mu je mahnito tuklo. N oge su ga bolele. De
ni krhka Deni bila je teka.
Posrnuo je i pao, zajedno s njom. Leali su ta
mo, ispod drvea, jedno drugom u naruju i gle
dali jedno drugom oi i znali da vie ne mogu nas
taviti sa beanjem.
uli su sve glasnije povike.
Ja ne oseam nita ree Deni tiho.
udno. Nisam ni ljuta, niti se plaim, ili b ilo ta.
Zagrlili su se jo vre. On pree usnama pre
ko njenih obraza i kose, meajui svoje suze sa
njenima i m rm ljajui rei nenosti i utehe.
Srena sam to smo zajedno ree Deni.
uli su lom ljavu u bunju.
14*

211

Odjednom, on ustade. Okrenuo se licem prema

zvucma k oji su se pribliavali, steui pesnice. Oi
su mu bile pune gneva Prokleti da ste! povikao je. Prokleti da ste! Prokleti da ste!
Oni su takvi ree Deni. Oni su lovci.
Takvi su.
N ije bilo ljutine u njenom glasu.
Jedno stvorenje iskrsnu izmeu stabala sa belom
korom. Stajalo je tamo i zurilo u Lona, a onda
skrenulo pogled prema Deni na tlu. inilo se da
je i sam tuinac bio pom alo uplaen.
Lon je uzvraao pogled, upijajui oim a svaki
detalj. Sada je prvi put imao priliku da izblie
osm otri jednog od tih zavojevaa sa planete zvane
Zem lja, koja je bila trea od Sunca i imala jedan
mesec.
ekao je prasak oruja, pitajui se da li e ga
uti.
Naslov anigitnala:
Walt Sheldon: The Hunters
Iz zbirke 50 Short Science Fiction Tales
Collier Books, New York

212

Alan E. Ners

Dobar pazar

U utorak, Prisinder je ugledao avolovo lice u

ogledalu upravo dok je zavravao brijanje.
M oda zvui udno, ali za Prisindera je to bila
stara pria. Svakog utorka izjutra ono je bilo tu
redovno kao svetlost dana. Ovoga jutra hladno je
pogledao lice. T i tamo rekao je mislim
da bi trebalo da svrati malo na razgovor.
Stvarno? upita avo.
Stvarno ree Prisinder. K olik o znam,
mi smo sklopili jednu pogodbu. A ti se uopte ne
pridrava tvojih obaveza. B olje navrati, ili se
bojim da od posla nee nita biti.
Zavrio je brijanje i uao u solarijum da pozvo
ni za doruak. Prole su samo tri godine, razmi
ljao je. Ostaje jo sedam godina. A sedam godina
je prilino dugo vreme.
Zavravao je svoj sok od narande i kafu kad je
avo stupio kroz zid u sobu. Princ N itkova vonjao
je pom alo na sumpor i nagorelu tkaninu. Bio je
visok i lep sa svojim gizdavim crnim idn-eirom
i elegantnim crnim ogrtaem. U ruci je drao ta
nak tap od abonosa za etnju.
Dakle, kakva je to budalatina o ponitava
nju nae pogodbe? rekao je. Prole su tek
tri godine, a ti se ve ali.
Im am puno pravo da se alim izjavi P ri
sinder hladno. T i se izvlai. N isi bio poten
prema meni. Uopte se ne pridrava svojih oba
veza. Uopte ne.
avo se osvrte po prostoriji. Pa, koliko v i
dim rekao je ti ivi sasvim dobro. Najotm eniji apartman u gradu. Dovoljno gotovine da
ga odrava. N e oblai se ba po mom ukusu, ali
to je tvoja stvar. Pogledao je otro Prisindera.
213

 Ipak, neto si m i u fitiljio. Je li prola no bila

naporna?
N ije bila ba n ajprijatn ija no k oja se moe
zam isliti ree Prisinder.
Stvarno? Neto nije u redu sa opskrbom?
Oh, ne ree Prisinder. Naprotiv. Im a
ih itavo jato. Gde god se okrenem ima devojaka,
na desetine devojaka.
Ah! avo se malo namrti. Jesu li nepredusretljive? Da li ti uskrauju naklonost? Ili
su moda malo previe agresivne?
Prisinder odmahnu glavom. Ne, ne. Nita
slino tome.
Pa ta je, onda? M oda raznovrsnost nije b i
la dovoljno zadovoljavajua?
Ili smatra da su
neprivlane? Ne? avo slee ramenima. On
da povuci svoju tvrdnju.
ta b i vie mogao da
zahteva? Ostaje ti jo sedam g o d in a ... ali to se
tie mene ja sam se pridravao m og dela pogodbe.
Slova pogodbe, moda ree Prisinder.
A li ne i duha. T voj deo pogodbe bio je da mi kom
pletno ugodi, a ja nikada nisam bio potpuno za
dovoljan. Neto je nedostajalo od samog poetka.
Ako govori o ljubavi, ja ti tu ne mogu po
m oi ree avo. To je potpuno van m og
faha, zna.
N ije posredi nita tako tugaljivo ree
Prisinder brzo. Ne, to je m nogo tee definisati.
Skoio je na noge, traei rei. Te devojke
su suvie.. . kako da to objasnim? . . . suvie upu
ene. N e postoji nita to b i one m ogle da naue.
Da, to je ono! One izgledaju tako iskusne.

M islio sam da se to smatra za vrlinu ree

Sotona suvo.
Ali, kako ne shvata? upita Prisinder.
One znaju sva pravila! Ponaaju se kao lutke na
ici. Nedostaje oseanje dostignua, senzacija bu
enja. ..
avolove oi sada su sijale od razumevanja.
Hoe da kae da je nevinost ono to eli!
Grohotom se nasmejao. Dolazii da od mene
trai nevinost? Kako udesno naivno! Razm isli i
sam! Tokom deset zem aljskih godina ja moram
da ti obezbedim
neogranieno blagostanje i sav
214

potreban novac plus najlepe devojke na svetu da

zadovolje sve tvoje krajnje ekstravagantne prohteve. Za uzvrat, dobijam od tebe jednu beznaaj
nu sitnicu u ije postojanje ti ak i ne veruje
tvoju duu. avo se tresao od smeha. A sada
zahteva jo nevinost! Zastao je za asak.
Zanim ljiva ideja, ali smena. Potpuno smena.
Hoe da kae kako ne moe to uiniti?
upita Prisinder.
Nisam kazao nita slino obrecnu se avo.
Potpuno nevina devica, netaknuta ljudskom ru
kom. ..? Pogladio je svoju bradu. Teko.
Neverovatno teko.
Ali, moe li to? insistirao je Prisinder.
Kad bi samo shvatio koliko su strano dosadne
one druge. . . Moe li to da uini?
Teko ree avo pod sadanjim uslovim a naeg ugovora. To bi zahtevalo rad, vreme,
najveu delikatnost. Cena bi bila visoka. Po
gledao je Prisindera. Da li bi m i dao tvojih
preostalih sedam godina?
Prisinder preblede, ali ipak polako klimnu gla
vom. Sve to trai rekao je.
avolovo lice sinu.
Onda je dogovoreno. Provee sa n jom samo
jednu no, razume se. Vie od toga bilo bi neza
mislivo.
Prisinderovi prsti su podrhtavali. Ona mora
da bude savrena. To mora da vredi sto hiljada
drugih noi.
Ima m oju re ree avo.
Ja moram da budem prvi mukarac, apsolut
no prvi, ak i u njenom duhu. ..
To se podrazumeva.
A ako omane itava pogodba je poni
tena.
avo se osmehnu.
Vai. A ako u spem .. . On dodirnu oljicu
od kafe abanosovim tapom i ona postade uareno
crvena. Jedne noi rekao je i iezao kroz
zid.
215

Pet dana je Prisinder ekao.

Ranije, oseao je zasienost i dosadu; sada je
drhtao od zam iljanja onoga to je trebalo da do
e. A li dok su dani prolazili, postajao je nervozan
i razdraljiv. udno je zagledao svako novo lice
koje bi sreo na ulici, a onda se razoarano okretao
u stranu. ivci su mu postajali zategnuti. N jegovo
telo i duh b ili su ispunjeni silnom enjom.
estog dana kasno popodne, u prizem noj gale
riji jednog malog muzeja umetnosti, naiao je na
nju.
Bila je visoka i vitka. Kosa jo j je bila pepeljastoplava, usne pune. Koraala je graciozno, neu
p adljivo upadljiva, samodovoljna, jedno ostrvo za
sebe. Bila je svea kao m artovski povetarac i top
la kao smeh pored ognjita.
Bila je zanosna.
Poao je za njom i oslovo je, a ona mu se osmehnula neprovokativno. Nastavili su da zajedno
koraaju kroz galeriju. N jen smeh bio je veseo;
njene oi su postajale top lije dok ga je gledala.
Saznao je da se zove M oira i da ima devetnaest
godina. Saznao je i mnoge druge stvari koje ga ni
su ni najmanje interesovale. Napustili su galeriju
i odetali u park i posmatrali grad iza njega i raz
govarali.
Prisinder je predloio da popiju po jedan kok
tel.
Lepo ree devojka. Ali, ja jo nikada
nisam pila koktel.
Neverovatno ree Prisinder.
Ali istinito ree devojka.
Uzeli su po dva koktela, ali ne vie. Razgovarali
su o umetnosti i muzici i knjigama; njeno pozna
vanje tih stvari bilo je zadovoljavajue. Razgova
rali su o ljubavi i elji i ispunjenju; njena nevi
nost bila je obezoruavajua.
Posle su otili na veeru i igrali u jednoj bati
na krovu visoko iznad grada. Igrala je sa lakoom
i nevinou. Prisinder se trgnuo kad je njen ob
raz dodirnuo njegov a telo jo j se prim aklo blie
njegovom . Obuzdaj se, govorio je sebi, budi strpljiv.
216

Ona je bila devojka iz snova, ono to je traio tako

dugo, ali bilo je jo prerano, p rera n o .. .
Ushiavale su je svetlosti grada ispod njih. Udisala je duboko noni vazduh, i on je oseao kako
ga njena blizina om am ljuje. Pogled je jo lepi
tamo gde ja ivim rekao je. M ogli bismo da
sluamo
muziku, a moda i da popijem o malo
vina.
Osmehnula mu se. Da rekla je. To bi bilo
dobro. V olela bih da odemo.
Pogled sa njegovih prozora bio je bolja. ivopisne
b oje ispod njih oduzimale su dah. Muzika je po
prim ila nova znaenja; vino je bilo iz njegove najodabranije zalihe, udesne boje, izvrsnog ukusa.
Razgovarali su i smejali se neno, a onda uutali.
Svetlosti su polako izbledele, vatra u kaminu je
svetlucala.
Bila je udesna.
Tek u neko doba shvatio je da jo j nije bio prvi.
avo je, ipak, omanuo, i on je sada bio slobo
dan. Ta misao ga je m ilovala dok je spavao sa
glavom na njenom ramenu.
*
Ujutro nje vie nije bilo, a avo je stajao pored
prozora, nestrpljivo vrtei svoj tap od abonosa.
Prisinder ga ugleda i prsnu u smeh. Ti, bu
dalo povikao je. Nisi uspeo da to do kraja
izvede, ali ja nimalo ne alim. Nisi ispunio po
godbu, a ipak si mi dao ono to sam morao da
imam.
avo ga je samo gledao.
Prisinder prestade da se smeje. Dakle? Zato
eka? Mi smo zavrili, i sad odlazi! Pogodba je
ponitena.
Nee biti ree avo. Dao sam ti ono
to si zahtevao.
Ali ne prema dogovoru viknu Prisinder.
Ja nisam bio prvi. Drugi mukarac bio je pre
mene. ..
Onda je Princ Laova poeo da se smeje dok su
mu d im ijive suze potekle na oi. I ti mene nazi
va budalom rekao je. Zar si stvarno mislio
da ti mogu isporuiti nevinost bez ikakve mane?
217

Smeno. To nikad ne hih mogao. Naravno da je

neko drugi bio pre tebe ali avo je avo, a ne
ovek.
I sa urnebesnim smehom on povede Prisiindera
kroz zid pravo u pe.
Naslov originala:
Alan E. Nourse: Hard Bargain
Iz zbirke The Playboy Book of Science Fiction and
Famtasy
Izdava: A Playboy Press Book

218

Juta Frit

Drutvo vanrednog stanja

Opet je dolo vrem e vanrednog stanja. Svako je

dohvatao svoju opremu iaranu crveno-belim pru
gama, svoju kutiju u obliku srca za prvu pomo,
svoju minijaturnu garnituru oruja za vanredno
stanje. N eki ljudi su posegnuli i za takvim dopun
skim detaljim a kao to su kiobrani, gasmaske,
odela za ronjenje, azbestni kombinezoni, sprinte
rice sa ekserima, tule i slino ali ovi su b ili
neobavezni.
Svi su voleli vrem e vanrednog stanja, a naroito
deca. B ilo je to vrem e za gizdavo oblaenje, za ak
ciju, i uvek je postojala ansa da e se desiti ne
to apsolutno novo, neto zaista iznenaujue.
Spineli, k o ji se nedavno povukao u penziju iz
dravne slube, odluio je da ostane kod kue, b li
zu svog radio-aparata i svog golemog, bletavog te
levizora. N a jn o viji izvetaji sa lica mesta b ili su
kontinuirano emitovani. Uzbuenje je bilo straho
vito, kao i u svim drugim prilikam a kada bi se
proglasilo vanredno stanje.
K ako li e biti ovoga puta? Sklapale su se opkla
de, konsultovali kom pjuteri i b iroi za ispitivanje
javnog mnenja. Astrolozi su n ajavljivali znaajna
proroanstva, novine su donosile merodavne izvetaje svojih specijalnih dopisnika. Intu icije su se
uveliko razmenjivale. Svako, ali ba svako, imao je
svoju om iljenu hipotezu. Neki ljudi su vrsto verovali da e se najgore to jest, ono ega su se
najvie plaili bez sumnje desiti. Neki su gajili
veru da e se to desiti drugima, a ne njima. Jedna
velika grupa bila je uverena da e kazna nemi
novno snai sve grenike i da e opte pokajanje
preovladati.
219

Kao to se Spineli priseao iz svoje sopstvene

mladosti, pozorina i film ska industrija daleke
prolosti m ogle su samo da sanjaju o tako intenziv
noj i aktivnoj razonodi. Ve i sama anticipacija
vredela je vie od bilo kog am f i teatarskog spek
takla kojeg je priredio neki rimski imperator. Lju
di su lino bili u areni, kao posmatrai ili uesnici,
kao rtve ili pobednici zavisno od toga kako su
odredili tajanstveni planovi Saveta.
Sa m ilionim a drugih gledalaca Spineli je posmatrao inserte najatraktivnijih vanrednih stanja koja
su se desila tokom poslednje decenije. Znao je,
ba kao i svi ostali gledaoci, da su oni svaki put
kada bi uspeli da preive predstavljali istinsko
drutvo vanrednog stanja. U dva maha Spineli je
i sam bio odlikovan kao heroj: u V elikoj poplavi
organizovao je spasilaku flotu k oja je iupala
mnotvo ljudi iz zapenuanih bujica, a tokom N a
jezde skakavaca posipao je insekticidom pogoena
podruja uz znaajan rizik po sopstvenu bezbednost.
Vanredno stanje je, naravno, imalo i svoju ved
riju stranu. Spineli se uvek iznova smejao i srnejao gledajui om iljene scene iz Invazije rakuna,
kada je na stotine rakuna bilo sputeno padobra
nima u bate na p eriferiji grada, i O rgiju krempita,
kada su se m ilioni ljudi meusobno gaali krempitama u jednoj urnebesnoj kom ediji.
Bilo je i dramatinih scena, od onoga dana kada
je svaka stota osoba u telefonskom imeniku igra
la ruski rujet, a bilo je i film ova o bolesti slinavke
i sapa, o blokovim a kua k oji su se ruili, o speci
jalnim zem ljotresim a i tako dalje. Televizijski intervjuista priao je jednom oveku uvijenom u
medvee krzno: Znai, vi m islite da e ovoga pu
ta nastupiti jedno novo Ledeno doba? M oralo
je to da se desi, pre ili kasnije, odgovorio je ovek, slezui krznom oko svojih uiju. Ja ve osecam hladnou, a v i? U pozadini se m ogla uoiti
nekakva mahnita figura koja je uzvikivala da e
egipatska kuga ponovo poeti da hara.
Spineli je u ovakvim prilikam a najvie voleo ves
ti vie ak i od samog spektakla, istinu govorei.
Unapred se radovao svim sutranjim novinamaheroji ce biti proglaavani, rtve oplakivane. ak i
220

ako bude alosti i gubitaka na nekim mestima,

sledeu sedmicu e proslavljati svi sreni ljudi ko
ji su se istinski istakli. B ilo je zaista udesno kako
su ljudska ingenioznost, organizacija i snalalji
vost svaki put spasavale zajednicu od nesree. N i
jedna nesrea nikada nije bila dovoljno gadna da
bi uticala na ekonomsku ekspanziju ili na prira
taj stanovnitva.
Teka vrem ena, prokomentarisao je jedan biz
nismen na ekranu nedaleko od Spinelijevog nosa,
uvek su bila blagoslov za nas. Ljudi se zdruuju i
pomau jedni drugima. Sve m ale arke iz proteklih
sedmica bivaju zaboravljene kad stavimo na sebe
nau opremu za vanredno stanje. Ujedinjeni, mi
smo snani. V odio je itavo svoje osoblje prema
jednom od fudbalskih stadiona, na kojim a su se
esto okupljale velike mase ljudi da posmatraju,
kao opinjene, dogaaje k oji su se odvijali na
dinovskim televizijskim ekranima.
Kako je to tano, pom isli Spineli. I on lino
bio je jedan od lanova-osnivaa stranke k oja je
uvela instituciju vanrednog stanja. Jo pre deset
godina, govorio je televizijski intervjuista, psiho
lozi su dokazali da destruktivni porivi u oveku,
kojim a je vekovim a bilo dozvoljavano da provale
u obliku nemotivisanog nasilja i iracionalnog ina
ratovanja, mogu da budu kanalisani u korisnom
pravcu. Stvaralaka energija, inteligencija, prisus
tvo duha, hrabrost, ast, nesebina rtva, discipli
na nekada su ti kvaliteti bili gotovo zaboravlje
ni. Ali sada, zahvaljujui vanrednom stanju, oni su
se vratili da obogate nau civilizaciju .
Spineli se priseao svojih studentskih dana kada
su, eznui za svrsishodnou i uzbuenjem, on i
njegovi p rijatelji izvodili demonstracije i metee u
e lji da osete ukus istinske line angaovanosti.
Kako ih je esto zapanjivala ravnodunost na ko
ju su nailazili! Da, sve se to sada izmenilo; stranka
je pom ogla da se unesu smisao i sadrajnost u
svakodnevni ivot.
I upravo u tom trenutku dubokog zadovoljstva
Spineli ju je bilo sueno da po prvi i poslednji
221

put u svome ivotu odigra ulogu rtve. K ao i u

m ilionim a drugih domova, njegov televizor je
eksplodirao.
Naslov originala
Uta Frith: Emergency Society
Iz zbirke: ANTIGRAV (edited by Phillip Strick)
izdava Arrow Books, London

222

Filip K. Dik

Varalica

Jednog od ovih dana uzeu dopust ree

Olem za dorukom. Okrenuo se prema svojoj eni.
M islim da sam zasluio odmor. Deset godina
je dugo vreme.
A projekt?
Rat e biti dobijen i bez mene. Ova naa
kugla od ilovae u stvari i nije u velikoj opasnosti.
Olem sede za sto i pripali cigaretu. N ove ma
ine preinauju izvetaje, da bi izgledalo kao da su
nam Svem irci ve za samim vratom. Zna li ta
bih voleo da radim kad uzmem odm or? V oleo bih
da kampujem u onim brdim a van grada, gde smo
jednom ve bili. Sea se? Ja sam nabasao na ot
rovni brljan, a ti umalo to nisi nagazila na pos
koka.
Satnova uma? M eri poe da sklanja po
sue sa stola. Ta uma je izgorela pre nekoliko
nedelja. M islila sam da to zna. Neka vrsta poara
iz vedrog neba.
Olem se snudi. Zar nisu pokuali ak ni da
saznaju uzrok? N jegove usne se stisnue. Niko
vie ni za ta ne mari. Jedino na ta mogu da mis
le je rat. Stegnuo je vilice, dok mu je pred oi
ma iskrsavala itava slika Svemirci, rat, iglasti
brodovi.
Kako moemo da m islim o na bilo ta drugo?
Olem klimnu glavom. Ona je bila u pravu, na
ravno. Tamni mali brodovi sa A lfe Kentauri pro
lazili su lako pored zemaljskih krstarica, ostavlja
jui ih kao bespomone kornjae. Bila je to jednosmerna bitka, itavim putem do Tere.
Tako je to trajalo sve dok u Vestinghausovim
laboratorij ama nije demonstrirana zatitna opna.
Razapeta iznad najveih zemaljskih gradova, a na
223

kraju i oko same planete, opna je bila prva stvai'na odbrana, prvi dostojan odgovor Svemircima
kako su ih nove maine imenovale.
Ali dobiti rat, to je bila druga stvar. Sve labo
ratorije, projektni b iroi radili su danju i nou,
neumorno, da bi pronali neto vie: oruje za
ofanzivnu bitku. N jegov sopstveni Projekt, na primer. Iz dana u dan, iz godine u godinu.
Olem ustade, gasei cigaretu. Kao Damoklov
ma, k oji uvek visi iznad nas. Postajem umoran.
Sve to elim jeste jedan dug odmor. Ali pretpo
stavljam da se svi oseaju tako.
Dohvatio je sako iz plakara i izaao na prednju
verandu. V ozilo je trebalo da stigne svakog tre
nutka, mala brza kabina koja e ga odbaciti do
Projekta.
Nadam se da Nelzon ne kasni. Bacio je
pogled na runi asovnik. Skoro e sedam.
Eno, kabina dolazi ree Meri, zagledana
meu redove kua. Sunce je blistalo iza krovova,
reflektujui se o teke metalne ploe. Naselje je
b ilo tiho; ulicom se kretalo samo nekoliko osoba.
Videem o se kasnije. Nastoj da ne radi preko
vremeno, Spense.
Olem otvori vrata vozila i kliznu unutra, zava
livi se sa uzdahom na sedite. Sa Nalzonom se na
lazio i neki stariji ovek.
Dakle? ree Olem, kad je kabina suknula
napred. Im a li nekih interesantnih novosti?
Uobiajene stvari uzvrati Nelzon. Pogo
eno nekoliko vanzemaljskih brodova, jo jedan
asteroid naputen iz stratekih razloga.
Stvari e krenuti nabolje kad dovedemo Pro
jek t u zavrnu fazu. Moda je naprosto razlog pro
paganda koju vre nove maine, ali tokom posledn jeg meseca postao sam umoran od svega ovoga.
Sve izgleda tako sumorno i ozbiljno, nikakve ve
drine u ivotu.
M islite li da je rat uzaludan? upita stariji
ovek iznenada. I vi lino ste njegov integralni
deo.
Ovo je m ajor Piters objasni Nelzon. Olem
i Piters se rukovae. Olem je paljivo posmatrao
starijeg oveka.
224

 ta vas je nateralo da tako rano ustanete?

upitao je. N e seam se da sam vas ikada ra
nije viao u Projektu.
Ne, ja i nisam angaovan na Projektu re
e Piters ali znam poneto o onome to vi ra
dite. M oj posao je sasvim drukije prirode.
On i Nelzon izmenjae poglede. Olem je to zapa
zio i namrtio se. V ozilo je sada ju rilo sve bre,
briui preko golog, beivotnog zem ljita prema
zgradama Projekta koje su se videle u daljini.
K akvim se poslom bavite? upita Olem.
Ili moda niste ovlaeni da o tome govorite?
Radim za vladu ree Piters. Za FSA,
organ slube bezbednosti.
Oh Olem uzdie jednu obrvu. Zar je u
ovom kraju dolo do neke in filtracije neprijatelja?
U stvari, ja sam doao ovde da bih video vas,
gospodine Oleme.
Olem se oseao zbunjen. Razm iljao je o Pitersovim recima, ali nikako n ije uspevao da shvati
njihovo znaenje. Da vidite mene? Zato?
Doao sam ovamo da vas uhapsim kao vanzem aljskog pijuna. Eto zato sam jutros ustao
tako rano. D rite ga, Nelzone .. .!
Revolverska cev se zari u Olemova rebra. Nelzonove ruke su se tresle, drhtale od oseanja olak
anja, a lice mu je bilo bledo. Uvukao je duboko
vazduh, a onda ga izdahnuo.
H oem o li ga odmah ubiti? upitao je apa
tom Pitersa. M islim da bi trebalo sada da ga ubi
jemo. N e smemo oklevati.
Olem je zurio u lice svog prijatelja. O tvorio je
usta da neto kae, ali nikakve rei nisu iz njih
dolazile. Oba oveka zurila su u njega netremice,
ukoeni i smrknuti od straha. Olem je oseao v r
toglavicu. U glavi mu je bualo.
N e razumem prom rm ljao je.
U tom trenutku vozilo napusti tle i suknu uvis,
pravo prema svemiru. Ispod njih ostale su zgrade
Projekta, sve m anje i manje, da bi uskoro iezle.
Olem zatvori usta.
Moem o malo da saekamo ree Piters.
H teo bih najpre da mu postavim nekoliko pitanja.
Olem je zurio turobno pred sebe dok je vozilo
ju rilo kroz svemir.
15

225

 Hapenje je proteklo bez tekoa ree

Piters u videoekran. Na ekranu se pojavi lice efa
slube bezbednosti. V erujem da je sada svima
pao veliki teret sa srca.
Da li je bilo nekih kom plikacija?
Nikakvih. Uao je u vozilo nita ne sumnja
jui. M oje prisustvo kao da mu se nije uinilo su
vie neobino.
Gde ste sada?
Na putu napolje, mada jo uvek ispod za
titne opne. Kreem o se maksimalnom brzinom.
M oete smatrati da je kritina faza prebroena.
Srean sam to su uzletne mlaznice ovog broda
bile u ispravnom stanju. Da je u tom pogledu bilo
neke greke . . .
Dajte da ga vidim ree ef bezbednosti.
Zagledao se direktno u Olema, k oji je sedeo sa
rukama u krilu, zurei pred sebe.
Dakle, to je na ova produi ef.
Posmatrao je Olema neko vreme. Olem nije nita
govorio. Najzad ef klimnu glavom Pitersu. U
redu. T o je dovoljno. Lice mu se m rtilo od
lakog gaenja. Video sam sve to treba. Uradili
ste neto to e se dugo pamtiti. Oni se spremaju
da vas zvanino pohvale.
T o nije neophodno ree Piters.
K olik i je sada stepen opasnosti u svemu to
me? P ostoji li jo uvek velika mogunost da . . .
Izvesna mogunost postoji, ali nije suvie
velika. K olik o sam ja shvatio, za aktiviranje je
potrebno da se izgovori odreena reenica-ifra. U
svakom sluaju, moraemo rizikovati.
Obavestiu bazu na Mesecu da dolazite.
N e odmahnu Piters glavom. Spustiemo
se dalje od baze. N e elim da je izloim opasnosti.
- K ako god elite. efove oi su zablistale
kad je ponovo pogledao Olema. Zatim njegov lik
ieze. Ekran ostade prazan.
Olem skrenu pogled prema prozoru. Brod je ve
proao kroz zatitnu opnu, i sada je sve vie i
vie poveavao brzinu. Pitersu se urilo; ispod
njega mlaznice su grmele, irom otvorene. Zurili
su panino, uplaeni od njega.
Na seditu pored njega, Nelzon se nervozno pomeri. M islim da bi trebalo da to sada uinimo
226

 obratio se Pitersu. Dao bih sve na svetu da

ve jednom zavrimo s tim.
Sm irite se ree Piters. Preuzmite ko
mandu nad brodom za trenutak, da bih mogao ma
lo porazgovarati s njim.
Skliznuo je na sedite pored Olem ovog i zagle
dao se u njegovo lice. Zatim polako isprui ruku
i dodirnu ga oprezno po miici a onda i po ob
razu.
Olem nita nije govorio. Kad bih nekako mogao
obavestiti M eri, pom islio je ponovo. Kad bih m o
gao sm isliti neki nain da je obavestim. Osvrnuo
se oko sebe. Kako? Videoekran? Nelzon je sedeo
za komandnim pultom, drei revolver. Ne, nije
mogao nita da uini. Bio je uhvaen, sateran u
stupicu.
A li zato?
ujte ree Piters. H teo bih da vam po
stavim nekoliko pitanja. V i znate kuda idemo.
Prema Mesecu. K roz jedan sat spustiemo se na
suprotnu stranu, na pustu stranu. K ad se spus
timo, vi ete biti predati jednom timu ljudi k oji
tamo ekaju. Vae telo e odmah b iti uniteno. Da
U shvatate? On baci pogled na asovnik. K roz
dva sata vai delii e biti razbacani na sve strane.
Nita od vas nee ostati.
Olem se tre iz svoje letargije. M oete li mi
rei...
Naravno da u vam rei klimnu Piters
glavom. Pre dva dana prim ili smo izvetaj da
je jedan brod Svemiraca prodro kroz zatitnu op
nu. Iz broda je isputen jedan pijun u obliku
humanoidnog robota. Zadatak tog robota bio je
da uniti jedno odreeno ljudsko bie i da zauzme
njegovo mesto.
Piters je mirno prem eravao Olema.
Unutar tog robota bila je jedna U-bomba.
Na obavetajac nije znao na k oji nain treba
da se izazove detonacija bombe, ali je pretpostav
ljao da bi se to m oglo uiniti izgovaranjem neke
naroite reenice, izvesne odreene grupe rei. R o
bot bi iveo ivotom osobe koju je ubio, obavlja
jui sve njene uobiajene aktivnosti, njen posao,
njen drutveni ivot. Konstruisan je tako da lii
na tu osobu. N ik o ne b i mogao da uoi razliku.
15*

227

Olem ovo lice postade m rtvaki bledo.

Osoba koju je robot trebalo da personifikuje
bila je Spens Olem, strunjak visokog ranga u
jednom od istraivakih projekata. Poto je taj
posao ulazio u zavrnu fazu, prisustvo ivog pijuna-bombe, k oji je u mogunosti da ue u sam
centar Projekta . . .
Olem je zurio u svoje ruke. Ali, ja jesam Olem !
K ad je robot jednom pronaao i ubio Olema,
b ilo mu je sasvim lako da preuzme njegovu ulogu.
R obot je puten iz broda verovatno pre osam dana.
Zamena linosti, po svemu sudei, izvrena je to
kom prole sedmice, kad je Olem otiao na krau
etnju do breuljka.
Ali, ja jesam Olem ree uhapenik. Okre
nuo se prema Nelzonu, k oji je sedeo za komand
nim pultom. Zar me ne prepoznaje? Zna me
ve punih dvadeset godina. Zar se ne sea da smo
ili zajedno na koled? On ustade. T i i ja
s k ili zajedno na univerzitetu. Im ali smo zajed
niku sobu. Poao je prema Nelzonu.
D alje od mene! zarea Nelzon.
Sluaj. Sea li se nae druge godine studija?
Seti se one devojke. Kako se ono zvala . . . Protrlja o je elo rukom. Ona sa crnom kosom.
Ona koju smo upoznali u Tedovom stanu.
Stoj! Nelzon usplahireno zamlatara revol
verom. N e elim vie da te sluam. T i si ga
ubio! T i . . . maino.
Olem je zurio u Nelzona. Vara se. Ne
znam ta se desilo, ali robot uopte nije stigao
do mene. Neto mora da je krenulo pogrenim
tokom. M oda se brod razbio. On se okrete
prema Pitersu. Ja sam Olem. Znam to. Nikakva
zamena nije izvrena. Ja sam isti kakav sam oduvek bio.
On dodirnu sebe, prelazei rukama preko svog
tela. ~ M ora da postoji neki nain da se to dokae.
Odvedite me natrag na Zemlju. Izvrite ispitivanje
X-zracima, neuroloki pregled, bilo ta drugo, i
uveriete se da sam u pravu. Ili moda moemo
pokuati da pronaemo razlupani brod.
N i Piters ni Nelzon nisu nita govorili.
Ja sam Olem ree on ponovo. Znam da
jesam. Ali ne mogu to da dokaem.
228

 Robot ree Piters ne bi ni sam bio svestan da nije pravi Spens Olem. On bi postao Olem
i duhom i telom. U njega je ugraen sistem vetake m em orije, lanih seanja. Nainjen je tako
da izgleda kao on, da ima njegovu memoriju, nje
gove misli i interesovanja, da obavlja njegov posao.
Ali jedna razlika ipak bi postojala. Unutar robota
je smetena U-bomba, spremna da eksplodira u
trenutku kad se izgovori kritina reenica. Pi
ters se malo odmae. Eto u emu je razlika.
Eto zato vas mi odvodim o na Mesec. Oni e te
rastaviti i ukloniti bombu. Moda e ona eksplo
dirati, ali to nee biti od neke vanosti, ne tamo.
Olem se polako spusti na svoje sedite.
Uskoro emo biti tamo ree Nelzon.
Olem je sedeo zavaljen na seditu, razmiljajui
grozniavo, dok se brod polako sputao. Ispod
njih bila je pustona povrina Meseca, beskrajna
surova golet. ta bi mogao da uini? ta bi ga
spasilo?
Sprem ajm o se ree Piters.
K roz nekoliko trenutaka on e biti mrtav. Dole
ispod letelice mogao je da vidi jednu majunu pegu, nekakvu zgradu. U zgradi su b ili ljudi, ekipa
za demoliranje, koja je ekala da ga raznese u
paramparad. Oni e ga raereiti, iupati mu
ruke i noge, rastavili ga na sastavne delove. Kad
ne pronau nikakvu bombu sigurno e se zau
diti; tada e znati istinu, ali prekasno.
Olem se osvrte po m aloj kabini. Nelzon je jo
uvek drao revolver. U tom pogledu nije bilo ni
kakve anse. Kad bi samo nekako uspeo da stigne
do nekog lekara, da bude pregledan to je bio
jedini izlaz. M eri bi mogla da mu pomogne. Raz
m iljao je grozniavo, mozak mu je buao od
naprezanja. Samo malo vremena mu je jo osta
lo, samo nekoliko minuta. Kad bi mogao da stupi
u kontakt s njom, da jo j na neki nain javi.
Polako ree Piters. Brod se lagano spustio
i uz tup udar dodirnuo tvrdo tle. Zatim je nastu
pila tiina.
ujte ree Olem stisnutog grla. Ja m o
gu dokazati da sam Spens Olem. Pozovite lekara.
Dovedite ga ovam o . . .
Eno naeg tima pokaza Nelzon rukom.
229

 Dolaze. Bacio je nervozan pogled prema

Olemu. Nadam se da se nita nee desiti.
M i emo otii pre nego to oni otponu svoj
posao ree Piters. Izgubiem o se odavde za
k oji trenutak. Zatim poe da navlai svoje za
titno odelo. Kad se obukao, uzeo je revolver od
Nelzona. Ja u za trenutak pripaziti na njega.
Nelzon navue svoje zatitno odelo, nespretan
zbog urbe. A ta je s njim ? upitao je pokazu
jui Olema. H oe li i njemu biti potrebno?
N e odmahnu Piters glavom. Robotim a
verovatno nije potreban kiseonik.
Grupa ljudi bila je ve blizu samog broda. Onda
su zastali, ekajui. Piters im se obrati:
Doite! Mahnuo je rukom, i ljudi se oprez
no pribliie; krute, groteskne figure u svojim naduvenim odelima.
Ako otvorite vrata ree Olem to e
znaiti m oju smrt. T o e b iti ubistvo.
O tvorite vrata ree Nelzon i posegnu pre
ma ruici.
Olem ga je posmatrao. V ideo je kako ovekova
ruka vrsto stee metalnu ipku. Za k oji trenutak
vrata e se irom otvoriti i sav vazduh e iz broda
suknuti napolje. On e umreti, a oni e odmah
uvideti svoju greku. U neko drugo vreme, kad ne
ma rata, ljudi moda ne bi postupali ovako, gu
rajui urno neku jedinku u smrt samo zato to
su uplaeni. Svi su bili prestravljeni, svi su eleli
da rtvuju tu jedinku zbog grupnog straha k oji
ih je zahvatio.
U bijali su ga zato to nisu m ogli ekati da se
uvere u njegovu krivicu. N ije bilo dovoljno vre
mena.
On skrenu pogled prema Nelzonu. Nelzon je ve
godinama bio njegov prijatelj. Ili su zajedno u
kolu. On mu je bio kum na venanju. A sad se
Nelzon spremao da ga ubije. Ali Nelzon nije bio
podmukao; sve ovo nije bila njegova krivica. K ri
vica je bila do vremena u kome su iveli. Moda
su se ljudi tako ponaali i u vrem e velikih epide
mija. Kad bi neko od njih ispoljio bilo kakvu sla
bost, verovatno su ga ubijali, bez i najm anjeg oklevanja, bez dokaza, samo na osnovu sumnje. U
vremenima opasnosti n ije bilo drugog naina.
230

N ije ih krivio zbog toga. Ali morao je da ivi.

N jego v ivot b io je suvie dragocen da b i ga tek
tako rtvovao. Olem je razm iljao brzo. ta bi
mogao da uini? Da li je postojala neka ansa?
Osvrnuo se oko sebe.
Evo, sad u ree Nelzon.
U pravu ste uzviknu Olem. Iznenadio ga
je zvuk njegovog sopstvenog glasa. Bila je to sna
ga oajanja. Nemam potrebe za vazduhom. O t
vorite vrata.
Oni zastadoe, gledajui ga radoznalo i podozr,ivo.
Hajde, napred. Otvarajte ih. Sada to i tako
nije vano. Olemova ruka ieze ispod sakoa.
Pitam se koliko ete daleko uspeti da trite.
Da trimo?
Ostaje vam jo petnaest sekundi ivota.
Olem ovi prsti .ispod sakoa se zgrie, ruka mu
odjednom postade kruta. Na licu mu se ukaza
senka osmeha. Niste im ali pravo u pogledu ifrovane reenice. U tom pogledu ste se varali. e
trnaest sekundi jo.
Dva okirana lica zurila su u njega ispod ska
fandera. Onda se mahnito uzmuvae, priskaui
vratima, otvarajui ih. Vazduh iknu napolje, pro
suvi se u prazninu. Piters i Nelzon iskoie iz
broda. Olem se natisnu za njima. Pograbio je vra
ta .i silovito ih zalupio. Automatski sistem za regulisanje pritiska zaita gnevno, ponovo ispuniv
i kabinu vazduhom. Olem duboko odahnu, stresa
jui se od jeze.
Jo samo jedna sekunda . . .
Napolju, iza prozora, dva oveka se pridruie
grupi. Sledeeg asa grupa se ratrka i ljudi poletee u svim pravcima. Jedan po jedan bacali su
se na tlo i ostajali da lee potrbuke. Olem zauze
mesto za komandnim pultom. Pritisnuo je odgo
varajue komande. Dok se brod dizao uvis, ljudi
ispod njega nezgrapno su se osovili na noge i
zurili za njim, otvorenih usta.
ao m i je prom rm lja Olem ali ja m oram
da se vratim natrag na Zemlju.
Usmerio je brod u onom istom pravcu iz kojeg
je doao.
231

Bila je no. Svuda oko broda pevali su zrikavci,

uznemirujui hladnu tamu. Olem se nae nad
videoekran. Postepeno, slika se form irala; poziv
je stigao do odredita bez tekoa. On uzdahnu
od olakanja.
M eri rekao je. ena se zagleda u njega.
Teko je disala.
Spense! Gde si ti? ta se desilo?
Ne mogu da ti kaem. uj, moram govoriti
brzo. Oni mogu svakog asa da prekinu vezu. K re
ni odmah u glavnu zgradu Projekta i pronai dok
tora emberlena. Ako on nije tamo, nai nekog
drugog lekara. Dovedi ga kui i zadri ga tamo.
Neka ponese opremu, rendgen, fluoroskop, sve to
treba.
Ali. . .
Uini kao to kaem. Pouri. Neka bude spre
man kroz jedan sat. Olem se nagnu prema
ekranu. Da li je sve u redu? Jesi li sama?
Sama?
Da li je neko s tdbom? Da li te je . . . da li
te je kontaktirao Nelzon ili bilo ko drugi?
Spense, ne razumem te.
U redu. Videem o se u kui kroz jedan sat.
I ne govori nikome nita. Dovedi emberlena pod
bilo kojim izgovorom. Reci mu da si jako boles
na.
On prekide vezu i baci pogled na asovnik. T re
nutak kasnije napustio je brod, siavi napolje u
tamu. M orao je da prepeai pola milje.
On poe da koraa.
Jedan prozor bio je osvetljen, prozor njegove
radne sobe. Posmatrao ga je kleei pored ogra
de. N ije bilo nikakvog zvuka, nikakvog pokreta.
On baci pogled na runi asovnik, itajui vreme
pod zvezdanom svetlou. Od njegovog razgovora
sa M eri proao je gotovo itav sat.
Ulicom je nailo jedno mlazno vozilo. Produ
ilo je dalje.
Olem se ponovo zagleda u kuu. D oktor je tre
balo ve da stigne. Trebalo bi da je unutra i da
ga eka, zajedno sa Meri. Jedna misao ga pogodi.
Da li je ona bila u mogunosti da napusti kuu?
232

Moda su je spreili u tome. Moda on ulazi u

klopku.
Ali, ta bi drugo mogao da ini?
Sa lekarevim nalazom, fotografijam a i ostalim
izvetajima postojala je jedna ansa za njega,
ansa da se doe do dokaza. Kad b i samo mogao
da bude pregledan, kad bi samo mogao ostati u
ivotu dovoljno dugo da ga oni proue . ..
On bi mogao tako da dokae istinu. Bio je to
verovatno jedini nain. N jegova jedina nada le
ala je unutar kue. D oktor emberlen je bio uva
en ovek. Bio je lekar osoblja u Projektu. On bi
mogao ustanoviti pravo stanje stvari; njegova re
u tom smislu imala bi znaaja. M ogao bi in je
nicama da prevlada njihovu histeriju, njihovo lu
dilo.
Ludilo eto u emu je stvar. Kad bi samo
m ogli da saekaju, da deluju polako, da se strpe.
Ali oni nisu m ogli da ekaju. On e m orati da um
re, da umre odmah, bez dokaza, bez b ilo kakve
vrste suenja ili ispitivanja. Najjednostavniji test
bi mogao da pokae kako stvari stoje, ali oni nisu
imali vremena za najjednostavniji test. M ogli su
da misle samo na opasnost. Opasnost, i nita
drugo.
On se uspravi i poe prema kui. Polako se po
peo na verandu. Zastao je ispred vrata, oslukuju
i. Jo uvek nikakvog zvuka. U kui je vladala
apsolutna tiina.
Suvie velika tiina.
Olem je stajao na verandi, ne pom erajui se.
Oni unutra nastojali su da budu neujni. Zato?
Bila je to mala kua; svega nekoliko stopa dalje,
iza vrata, trebalo bi da stoje M eri i doktor emberien. Pa ipak, on nije m ogao nita da uje, ni
kakav zvuk glasova, ba nita. Zagledao se u vra
ta. Bila su to vrata koja je otvorio i zatvorio ve
hiljadu puta, svakog jutra i svake noi.
On poloi ruku na kvaku. Onda, odjednom, po
segnu rukom navie i pritisnu dugme. Odjeknuo
je zvuk zvona, odnekud iz dna kue. Olem se osmehnu. Sada je najzad mogao da uje kretanje.
M eri otvori vrata. im je ugledao njeno lice
shvatio je sve.
233

Potrao je, bacivi se u dbunje. Jedan pripad

nik slube bezbednosti odgurnu M eri s puta i opa
li pored nje. Grm lje se raspade. Olem hitro zavi
iza ugla kue. Skakao je i jurio, grabei mahnito
u tamu. Jedan reflektor sevnu i naini svetlosni
krug nedaleko od njega.
Preskoio je stazu i natisnuo se preko ograde.
Skoio je dole i pojurio prako dvorita. Iza nje
ga pristizali su ljudi iz slube bezbednosti, dovi
kujui se meusobno dok su jurili. Olem ise borio
za vazduh, diui umno.
N jen o lice . . . Odmah je shvatio. Stisnute usne,
prestravljene, ojaene oi. ta da je produio,
otvorio vrata i uao! Oni su prislukivali razgovor
i krenuli su odmah, im je on prekinuo vezu. Verovatno je poverovala njihovom izvetaju. -Nema
sumnje, i sama je m islila da je on robot.
Olem je trao i trao. Uspeo je da umaikne lju
dima iz slube bezbednosti, ostavivi ih negde iza
sebe. Oigledno, nisu b ili bogzna kako dobri u tr
anju. Uspentrao se uz jedan breuljak i krenuo
niz suprotnu padinu. Jo k oji trenutak i nai e
se ponovo kod broda. Ali, kuda da krene ovoga
puta? Usporio je korak i zastao. Ve je mogao da
vidi brod, ocrtan prema nonom horizontu, tamo
gde ga je parkirao. N aselje je b ilo iza njega; na
lazio se na ivici divljine izmeu dva naseljena mesta, gde su poinjale ume i pusto. Preao je p re
ko jedne ogolele poljane i uao meu drvee.
Dok se pribliavao brodu, vrata na njemu se otvorie.
Piters iskoi napolje, nejasno ocrtan prema no
noj svetlosti. U rukama je drao teki laserski pi
tolj. Olem se ukoi na mestu. Piters se osvrtao
unaokolo, pokuavajui da pronikne tamu.
Znam da ste tu negde rekao je. Priite ova
mo, Oleme. Ljudi iz slube bezbednosti su svuda
oko vas.
Olem se nije pokretao.

Sluajte me produi Piters. M i emo

vas uhvatiti za najkrae vreme. V i oigledno jo
uvek ne verujete da ste robot. Va telefonski raz
govor sa enom ukazuje da ste i dalje pod uticajem iluzija koje je stvorila vaa vetaka m em o
234

rija. A li vi ste doista robot. V i ste robot, a u va

ma je smetena bomba. Svakog trenutka moe da
bude izgovorena reenica koja izaziva detonaciju;
moete da je izgovorite vi, neko drugi, bilo ko.
A kad se to desi, bom ba e razoriti sve m iljam a
uokolo. Projekt, vaa ena, svi emo b iti ubi
jeni. Da li razumete?
Olem nije nita govorio. Sluao je. Lju di su se
kretali prema njemu, prikradajui se kroz umu.

Ako se ne predate, mi emo vas uhvatiti.

To je samo pitanje vremena. Nemam o vie nameru da vas prebacim o na Meseevu bazu. Unitiemo vas na licu mesta i moraemo se izloiti
riziku da bom ba detonira. M obilisao sam sve lju
de slube bezbednosti iz ovog kraja. itav okrug
e b iti pretraen, pedalj po pedalj. Nema mesta
gde moete da odete. Svuda oko ove ume je kor
don naoruanih ljudi. Preostaje vam oko est a
sova pre nego to i poslednji pedalj terena bude
pretraen.
Olem poe da se udaljava. Piters je nastavio da
govori; on ga uopte nije video. Ali Piters je bio
u pravu. N ije b ilo mesta gde bi mogao da ode.
Nalazio se van naselja, na sam otnom mestu gde
su poinjale ume. Mogao je da se sakriva neko
vreme, ali na kraju oni bi ga ipak uhvatili.
Sve je samo pitanje vremena.
Olem se tiho kretao kroz umu. M ilju po milju,
itav okrug je bio premeravan, proeljavan, pre
traivan, prouavan, ispitivan. K ordon se pribli
avao itavo vreme, sabijajui ga u sve manji i
m anji prostor.
_
ta mu je preostajalo? Izgubio je brod, jed i
nu nadu za bekstvo. Oni su se nalazili u njegovoj
kui; njegova ena bila je s njima, verujui, bez
sumnje, da je pravi Olem ubijen. On stee pesni
ce. Negde u okolini nalazio se slupani raketni
brod Svemiraca, a meu njegovim ostacima ro
bot. B rod se sunovratio negde u blizini, sunovra
_____
ti i smrskao.
A robot je leao u njemu, razoren.
Traak nade pojavi se u njemu. ta ako mu
poe za rukom da nae ostatke? K ad bi mogao
da im pokae olupinu, ostatke broda, r o b o t a . . .
235

A li gde? Gde da ih trai?

Nastavio je da koraa, zanet u razmiljanje. N e
ko mesto, ne suvie udaljeno, po svoj prilici. Brod
je morao da sleti negde u blizini Projekta; od ro
bota se oekivalo da ostatak puta pree peike.
Olem se pope uz padinu jednog breuljka i baci pogled oko sebe. Smrskan i izgoreo. Da li je
ostao neki trag, neki putokaz? Da li je negde i
tao neto, uo neto? Neko mesto u blizini, do
koga se moe stii peke. Neko zabaeno mesto,
neki skroviti kutak gde nee biti ljudi.
Odjednom, Olem se osmehnu. Smrskan i izgo
reo . . .
Satnova uma.
On ubrza korak.
*

Bilo je jutro. Suneva svetlost se probijala kroz

slom ljene grane i obasjavala oveka k oji je u
ao na ivici istine. S vremena na vreme Olem ie
bacao pogled naokolo, oslukujui. Oni nisu bili
daleko od njega, svega nekoliko minuta. On se
osmehnu.
Dole ispod njega, sa delovima razbacanim svu
da ,po istini i meu ugljenisanim stablima Satnove sume, leala je zguvana olupina. Svetlucala je
pom alo pod sunevim zracima, tamnim sjajem.
N ije mu bilo suvie teko da je pronae. Satno
va uma je bilo mesto koje je on dobro pozinavao; tumarao je ovim krajem mnogo puta u toku
svog ivota, dok je bio mlai. Znao je gde e na
i olupinu. Postojao je jedan uvik, k oji je iskr
savao iznenada, bez upozorenja. Naki brod k oji
se sputa, kome nije poznata konfiguracija u
me, imao je slabe anse da ga izbegne.
v uao je, gledajui u brod, bolje reeno u ono
sta je od njega preostalo.
Olem se uspravi. Sada je ve m ogao da ih u
je, na nevelikoj daljini, kako dolaze govorei ti
him glasovima. Telo mu se zatee. Sve je zavisiilc
od toga ko e ga p rvi ugledati. Ako to bude Nelzon, on nee imati nikakve anse. Nelzon bi od
mah pucao. Bio bi m rtav pre nego to oni ugle
236

daju brod. A li ako bude imao vremena da im

dovikne nekoliko rei, da ih zadri za trenutak . . .
Samo to mu je bilo potrebno. Kad jednom ug
ledaju brod, on e b iti bezbedan.
Ali ako prvo opale . . .
Jedna nagorela grana pue. Neka iprilika se po
javi, oprezno koraajui. Olem duboko uvue
vazduh. Preostajalo je jo samo nekoliko sekun
di; bile su to moda poslednje sekunde u njego
vom ivotu. On podie ruke, zurei napregnuto.
Bio j e to Piters.
Piterse! Olem zamaha rukama. Piters po
die puku, ciljajui. N e pucajte! Glas mu je
drhtao. Saekajte samo trenutak. Bacite po
gled pored mene, preko istine.
Pronaao sam ga doviknu Piters. Ljudi
iz slube bezbednosti nagrnue izmeu izgorelog
drvea i sjatie se oko njega.
N e pucajte. Bacite pogled na poljanu. Brod,
iglasti brod. Vanzemaljski brod. Gledajte!
Piters je oklevao. Puka u njegovoj ruci je po
drhtavala.
Brod je tamo dole produi Olem brzo.
Znao sam da u ga ovde nai. Izgorela uma. Sa
da mi verujete. U brodu ete pronai ostatke ro
bota. Pogledajte, hoete li?
Dole ima neto ree jedan od ljudi.
Ustrelite ga! viknu jedan glas. Bio je to
Nelzon.
ekajte uzvrati Piters otro. Ja ovde
komandujem. Neka niiko ne puca. Moda on go
vori istinu.
Ustrelite ga ree Nelzon. On je ubio
Olema. Svakog trenutka moe da ubije i sve nas.
Ako bomba eksplodira . . .
Zaveite! Piters se uputi prema padini.
Zurio je nanie. Pogledajte ono. Pozvao je
rukom dva oveka iza sebe. Siite dole i vidite
ta je ono.
Lju di strae niz padinu preko istine. Sagnuli
su se i poeli da pretrauju olupinu broda.
Dakle? viknu Piters.
Olemu zastade dah. Osmehnuo se malo. Mora
da je tamo; on lino nije imao vremena da to
237

proveri, ali m ora biti da je tamo. Odjednom ga

zahvati sumnja. ta ako je robot iveo dovoljno
dugo da ode sa mesta nesree? ta ako je njego
vo telo b ilo potpuno razoreno, pretvoreno u pe
peo prilikom poara?
On pree jezikom preko usana. Na elu mu izbie kapljice znoja. Nelzon je netremice zurio u
njega, pepeljasto bledog lica. Prsa su mu se um
no uzdizala i sputala.
U bijte ga ree Nelzon. Pre nego to on
ubije nas.
Dva oveka se uspravie.
ta ste pronali? upita Piters. vrsto je
stezao puku. Im a li neto tamo?
Izgleda da ima neto. Ovo je nesumnjivo
iglasti brod. A neto se nalazi pored njega.
Pogledau. Piters proe pored Olema.
Olem ga je posmatrao kako silazi niz padinu i
prikljuuje se svojim ljudima. Ostali krenue za
njima, napreui oi da to b olje vide.
Nekakvo telo ree Piters. Pogledajte!
Olem im se pridrui. Stajali su u krugu, zurei
nanie.
Na zem lji, savijena i zgrena u udnom poloa
ju, leala je nekakva groteskna figura. Izgledala
bi, moda, kao ljudsko bie, da nije bila savijena
onako udno, sa rukama i nogama zabaenim u
svim pravcima. Usta su bila otvorena, oi su gle
dale staklasto.
K ao neka maina k o ja se istroila p rom r
m lja Piters.
Olem se slabo osmehnu. Dakle? rekao je.
Piters ga pogleda. N e mogu da verujem. Go
vorili ste istinu, itavo vreme.
R obot uopte nije stigao do mene ree
Olem. Izvadio je cigaretu i pripalio je. Bio je
uniten kad se brod sruio. Svi ste vi b ili suvie
zauzeti ratom da se upitate zato je u jednoj
ovako zabaenoj umi iznenada izbio poar. Sada
znate.
Stajao je, puei i gledajui ljude dok su izvla
ili groteskne ostatke iz broda. Telo je bilo kru
to, ruke i noge ukoene.
238

 Sada ete pronai bombu ree Olem. Lju

di poloie telo na zemlju. Piters se nagnu napred.
M islim da vidim jedan njen oak. Is
pruio je ruku i dodirnuo telo.
Grudi lea bile su otvorene. Unutar razjaplje
ne posekotine neto je svetlucalo, neto metalno.
Ljudi su zurili u metal, nita ne govorei.
T o bi nas sve unitilo, da je ostao u ivotu
ree Piters. Ova metalna kutija, ovde.
Zavladala je tiina.
M islim da smo vam duni neto obrati se
Piters Olemu. Ovo m ora da je bio komar za
vas. Da niste pobegli, mi bismo vas . . . Zaoutao je.
Olem odbaci opuak cigareta. Znao sam, na
ravno, da robot uopte n ije uspeo da stigne do
mene. Ali nisam imao naina da to dokaem. Po
nekad je nemogue odmah dokazati neku stvar.
U tome je i bila itava nevolja. N ije postojao na
in na k oji bih mogao dokazati da sam ja za
ista ja.
ta mislite o jednom lepom odmoru? re
e Piters. M islim da bismo m ogli udesiti da
dobijete jednomeseni odmor. M oi ete da se od
morite, opustite.
Sada bih najvie eleo da krenem pravo ku
i ree Olem.
U redu sloi se Piters. Neka bude ka
ko vi kaete.
Nelzon je uao na nagoreloj zem lji, pored lea.
Onda je odjednom posegnuo rukom prema svetlucavom metalu k o ji se video uinutar grudi.
N e diraj je ree Olem. Jo uvek b i m o
gla da eksplodira. B olje prepustimo timu za de
m oliranje da se kasnije pobrine o n joj.
Nelzon nita nije rekao. Odjednom je zgrabio
metal, zavukavi ruku u grudi. Snano je trgnuo.
ta to radi? vrisnu Olem.
Nelzon se uspravi. U ruci je drao metalni pred
met. Lice mu je bilo belo od uasa. Bio je to m e
talni no, vanzemaljski iglasti no, prekriven krv
lju.
Ovo ga je ubilo proapta Nelzon. M oj
p rijatelj je ubijen ovim noem. Pogledao je
239

Olema. T i si ga ovim ubio i ostavio ga pored

broda.
Olem poe da drhti. Zubi su mu cvokotali.
Skrenuo je pogled sa noa prema leu. Ovo ne
moe da bude Olem procedio je. U glavi mu je
bualo, misli su se kovitlale. Zar sam se pre
vario?
N jegova usta se otvorie od zapanjenosti.

Ali, ako je ovo Olem, onda ja m ora da

sam .. .
N ije zavrio reenicu, ve samo prvi deo. Ek
splozija se mogla videti ak do A lfe Kentauri.
Naslov originala:
Philip K. Dick: Imipostor
Preuzeto iz knjige Best SF Two
Izdava Faber and Faber

240

Vi I Stenton

Barni

30. avgust. Sada smo sami na ostrvu, Barni i ja.

Palo m i je teko to sam se m orao otarasiti Tejloa posle svih tih godina, ali nisam imao alterna
tive. Male vandalizme mogao sam da oprostim,
ali kad je iz iste zlobe pokuao da otruje Barnija, ispreio se na putu naunog napretka. T o ne
mogu da oprostim.
Mogu samo verovati da je pokuaj uinjen pod
uticajem alkohola, jer bio je tako nezgrapan. Po
suda sa otrovom bila je prevrnuta a trag od
praka vodio je do B a m ijeve zdele sa hranom.
T ejlo se vrlo neveto branio. Naprosto je pori
cao. A ko bi drugi mogao?
2. septembar. Sada pribranije gledam na incident
sa Tejloom . Ovdanji isposniki ivot mora da mu
je suvie teko padao. To, i odricanje od njego
vih om iljenih zamoria. Insistirao je do samog
kraja da su oni pogodniji od Barni ja za m oje ek
sperimente. Vie su odgovarali njegovom m entali
tetu, b ojim se. Bio je ozbiljan i priljean radnik,
ali pomalo priglup, jadni oveik.
Najzad imam potpunu slobodu da nastavim svoj
posao bez nemih T ejloovih prekora. N jego v esto
ki antagonizam prema B am iju mogu da pripiem
samo ljubom ori. A sada, kada njega vie nema,
koliko mnogo sreniji Barni izgleda! Dao sam mu
punu slobodu kretanja u zgradi, i kakvo je zado
voljstvo posmatrati kako ga njegova tek probu
ena intelektualna radoznalost nosi tamo-amo.
Posle samo dve sedmice tretmana glutaminskom
kiselinom zainteresovao se za m oju biblioteku:
stalno svlai knjige sa polica i pregleda ih, stranu
16

241

po stranu. Siguran sam da mu je poznato da se

iz njih moe izvui izvesno znanje, kad bi samo
imao klju.

8. septembar. Tokom protekla dva dana m orao

sam drati Barnija pritvorenog, a kako je njemu
to mrsko! B ojim se da u, kad m oji eksperimenti
budu zavreni, m orati da likvidiram Barnija. M o
da zvui smeno, ali postoji mogunost da bi on
bio kadar da prenese svoju inteligenciju na osta
le pripadnike svoje vrste. Ma koliko mala ta an
sa bila, rizik je suvie velik da bi ga ovek m o
gao ignorisati. Sreom, ovde u prizem lju postoji
jedan trezor, sagraen sa idejom da onemogui
pristup tetoinama, i on e podjednako dobro
posluiti da drim Barnija u njemu.

9. septembar. Oigledno je da sam se suvie brzo

izlanuo. Jutros sam ga pustio da trkara okolo
pre nego to u otpoeti novu seriju testova. N a
kon to je izvrio brz pregled prostorije, on se
vratio u svoj kavez, skoio na kvaku od vrata,
izvukao klju zubima i, pre nego to sam uspeo
da ga spreim, izleteo kroz prozor. U vrem e kad
sam stigao u dvorite opazio sam ga na obodu
bunara, i stigao sam na lice mesta taman na vre
me da ujem kako je klju pljusnuo dole u vodu.
Priznajem da sam pom alo zbunjen. To je jedini
klju. Vrata su zakljuana. Neki dragoceni spisi
nalaze se u zasebnim pretincim a unutar trezora.
Sreom mada je bunar dubok vie od etrdeset sto
pa, na dnu ima svega nekoliko stopa vode, tako
da spasavanje kljua ne predstavlja nesavladivu
prepreku. Ali m oram priznati da je Barni dobio
prvu rundu.

10. septembar. Im ao sam jedan prilino neprija

tan doivljaj, i ponovo sam u manjem sukobu sa
Barnijem iziao kao pobeeni. M oram priznati da
je u ovom sluaju on odigrao ulogu heroja i m o
da m i ak spjsao ivot.
242

Da bih olakao sebi sputanje u bunar, napravio

Bam lestve od dugakog konopca na taj nain to
cam vezao vorove u razmacima od po jedne stope.
Stigao sam do dna dosta lako, ali nakon to sam
nekoliko minuta uzalud pokuavao da napipam
klju u vodi, m oja depna lampa se ugasila i m o
rao sam krenuti natrag ka povrini. Na nekoliko
stopa ispod vrha uo sam Barnija kako uzbueno
cii, a kad sam se dom ogao tla prim etio sam da je
konopac bio gotovo sasvim prekinut. Oigledno se
nagrizao o betonsku ivicu bunara, i mali drugar,
videi u kakvoj se n evolji nalazim, uinio je sve
to je bilo u njegovoj moi da me upozori.
Sada sam zamenio taj deo konopca i podmetnuo
ispod njega jedan stari dak da bih predupredio
ponavljanje malera. Zamenio sam i baterije u m o
jo j depnoj lampi, i sada sam spreman za kona
no sputanje. Ovih nekoliko trenutaka sam iskori
stio da malo predahnem i da auriram svoj dnev
nik. Moda bi trebalo da si napravim jedan send
vi, jer nije iskljueno da u m orati dole da p ro
vedem vie vremena nego to mi to u ovom asu
izgleda.

11. septembar. Jadni Barni je mrtav a uskoro u

i ja biti. Bio je udesan paccov i ivot bez njega
nije vredan ivvljeja. Ako neko proita ovo m olim
da inedira nita na ostrvu nego neka sve ostavi kao
svetilite posveeno Barniju, a spacijelno stari bu
nar. N e tragajte za m oje telo jeru se ja baciti u
more. M oete da ponisete vamo jedan par mladih
pacova i puite ih kao ivi
spomenik Barniju.
enke ne mujake! Ja ieio m oj zglavak i
toje razzlog to pisati vako ravo. Ovo jem oja
poslednji volja. Uinite kakovam kaem i ne vra
ajte se natrag da dirate ma ta poto donesete
mlade pacove kito sam rekao. Samo enke.
Zbogom
Naslov originala
Will Stanton: Barny
Iz zbirke: 50 Short Science Fiction Tales
Collier Books, New York
16*

243

Rej Bredberi

Dvojnik

U osam asova uvee najzad je sve bilo lepo postav

ljeno: duge cigarete, kristalne ae i srebrna ini
ja sa istanjenim ledom u k ojoj se nalazila tribuasta, zelena boca. Bacila je jo jedan, poslednji p o
gled po prostoriji sve slike visile su uspravno a
pepeljare stajale na dohvatu ruke. Protresla je ma
lo jastui na sofi, odstupila korak unazad i ispiti
vaki zakiljila oima. Posle toga otila je brzo u
kupatilo, dnela otuda boicu
sa strihninom i
stavila je ispod nekoliko ilustrovanih magazina na
stoiu levo od kaua. eki i maice za led ve je
ranije sakrila ispod stola.
Bi'la je spremna.
inilo se da je i interfon to shvatio je r je ba
tada zazvonio. Kad je podigla slualicu, jedan glas
je rekao:
Dolazim gore.
Zamiljala ga je kako sada stoji u liftu, lebdi po
lako navie kroz gvozdeni aht kue, prstima dodi
ruje svoju malu, negovanu bradicu, ispravlja svoj
beli sako od smokinga da mu b olje nalegne uz le
a i ramena, a na kraju jo jednom prelazi rukom
preko svoje prosedo-plave kose. Da, dobro je izgle
dao taj mukarac od pedesetak godina, k oji je jo
uvek m ogao da poseuje slobodne, tridesetogo
dinje ene ivahan, armantan, veseo i zabavan,
na vino i sve ostalo spreman.
T i si varalica proapta ona vratima, pre
nego to je on zakucao.
Dobro vee, Marta rekao je. Hoe li
samo tako da stoji i zuri u mene kao da me prvi
put vidi? Poljubila ga je bez rei. Zar je to
bio poljubac? hteo je da zna. N jegove tople
245

plave oi uveseljeno sevnue. Evo, ovako re

kao je i vatreno je poljubio.
Zar je ovo zaista drukije nego to je bilo prole
nedelje, prolog meseca, prole godine? pitala se
ona sklopljenih oiju. Zato sam tako nepoverljiva? Zbog neke ko zna kakve sitnice, koju ak ne
bi mogla ni definisati, zato to je tako beznaaj
na. On se neznatno ali ipak drastino promenio. U
stvari, toliko drastino i potpuno, da ona ve nedeljam a nije imala mira. U elji da pobegne od sebe
i svog nespokoja, stekla je naviku da oko tri izjut
ra leti helikopterom do Pointa na m orskoj obali,
gde su preko itave noi na oblacima b ili p rojici
rani film ovi prastari film ovi iz 1975. i neto
kasnijih godina gigantske slike prolosti u magli
iznad mranih talasa k oji su donosili glasove gluma
ca kao glasove bogova i poput plime zapljuskivali
obalu. Bila je stalno premorena.
Ovo nije ba oduevljen doek ree on,
drei je vrsto ispruenim rukama i posmatrajui
je kritiki. Zar neto nije u redu, Marta?
Sve je u redu ree ona. Nita nije u redu,
mislila je. T i nisi u redu, m islila je. Ode si ti ve
eras, Leonarde? S kim to igra na nekom mestu,
s kim pije u nekom stanu na drugom kraju gra
da, prema kome se ponaa tako ljubazno i ar
mantno? Jer, sasvim je izvesno da se ne nalazi sa
da u ovoj prostoriji, i ja sam vrsto reena da to
najzad dokam.
ta je to? upita on pognute glave. e
ki? Jesi
li moda veala slike, Marta?
Ne. N jim e u tebe da udarim po glavi uz
vrati ona
i nasmeja se.
Naravno sloio se on vedro. A sada,
moda e te ovo prebaciti na druge misli. Izva
dio je iz depa samotnu kutijicu, otvorio je i poka
zao M arti bisernu ogrlicu.
Oh, Leonarde! Drhtavim rukama stavila je
na sebe ogrlicu i uzbueno se okrenula prema n je
mu. Tako si dobar prema meni.
Samo jedna mala panja branio se on.
U takvim prilikam a ona je gotovo zaboravljala
svoje nepoverenje. N ije imala nikakvog razloga da
se ali na njega, zar ne? N jegovo interesovanje za
246

nju nipoto nije oslabilo, ili moda jeste? Sasvim

sigurno nije. On je bio nepromenjeno ljubazan i
nean i velikoduan. Prilikom svake psete dono
sio jo j je neki skupocen nakit. Zato se, onda, u
njegovom prisustvu oseala tako usamljena? Za
to je imala oseaj neke udne nelagodnosti dok
god je on bio kod nje? Poelo je to pre osam nedelja sa jednom slikom u novinama. Slikom koja
je prikazivala njega i Alisu Samers uvee sedam
naestog aprila u g o lf klubu. Ona je tu fotografiju
videla tek mesec dana kasnije i odmah zatraila o
tome razjanjenje:
Leonarde, nisi m i priao da si sedamnaestog
aprila bio sa Alisom Samers u g o lf klubu.
Stvarno, Marta? Pa, zaista sam je tamo pra
tio.
Ali, zar nisi to isto vee bio ovde sa mnom?
Nemogue. Zna dobro da m i posle veere
sve do rane zore sluamo sim fonije i pijem o vino.
Sigurna sam da si sedamnaestog aprila bio
kod mene, Leonarde.
Pobrkala si stvari, mila moja. Da li redovno
vodi dnevnik?
Nisam vie dete.
Tim e je sluaj zakljuen. Nem a dnevnika, ne
ma dokaza. Verovaitno sam vee pre toga ili jedan
dan kasnije bio kod tebe. Hodi, Marta, ispij tvoju
au.
Ali ona se nije zadovoljila tim odgovorom . N o
u nije m ogla da spava zato to je stalno o tome
razm iljala i znala zasigurno da je on sedamna
estog aprila bio kod nje. A to je, dabome, b ilo ap
surdno. On nije mogao da bude istovremeno na
dva razliita me9ta.
Sada su oboje gledali eki pored njihovih sto
pala. Ona ga podie i poloi pored inije za
hlaenje vina. Polju bi me rekla je iznenada.
Htela je najzad da bude naisto sa itavim tim
sluajem.
On malo ustuknu i ree: N a jp re jedan gutljaj
vina.
Odluno je odmahnula glavom.
Ne, ve sada, odmah insistirala je i pritis
nula svoje usne na njegove.
247

Ono je opet bilo tu. Razlika. Mala promena. Ta

razlika nije se m ogla definisati, ili makar samo ob
jasniti. B ilo bi to ravno pokuaju da se jednom
slepcu doaraju boje duge. Ali jedva primetna, hem ijska promena n jegovog poljupca bila je oigle
dna. To vie nije bio poljubac gospodina Leonarda
Hila. Im ao je m nogo slinosti sa poljupcem Leonar
da Hila, ali je ipak bio toliko razliit da je njena
podsvest alarmantno reagovala. ta bi pokazala
jedna analiza vlanosti na njegovim usnama. N e
dostatak bakterija? A to se tie samih usana
da li su one zapravo bile neto vre, ili neto
meke nego ranije? Da, bilo kakva sitnica.
Lepo, a sada preim o na vino ree ona,
vadei zapua iz zelene boce. Nasula je do vrha
njegovu au. Oh, donesi, m olim te, podmetae
za ae iz kuhinje. Dok je on bio odsutan, usu
la je poveliku dozu strihnina u njegovu au. On
se vratio sa podmetaima i dohvatio sa stola svo
ju au.
Za nas d voje nazdravio je.
Blagi boe, m islila je ona, ta ako sam se ipak
prevarila? Ali je on to zaista? Ako sam ja samo
obian paranoik, stvarno aknuta, a da toga ni sa
ma nisam svesna?
Za nas dvoje. ae su tiho zveknule.
On je naduak iskapio svoju. Nebesa rekao
je i skupio lice u grimasu. Ova stvar ima odvra
tan ukus. Gde li si je samo nabavila?
K od Modestija.
M ora da su ti podvalili ve ukvarenu bocu.
Javiu im odmah da nam donesu drugu.
N ije potrebno, imam jo dve u hladnjaku.
K ad je donela novu bocu iz kuhinje, on je kao
i ranije sedeo ivahan i io u jednoj od fotelja.
Sjajno izgleda izjavi ona.
I oseam se sjajno. A ti si prekrasna, in i
mi se da te veeras volim vie nego ikada ranije.
ekala je da on klone u stranu i pone da zuri
u nju slom ljenim pogledom. Umesto toga, samo
je otvorio novu bocu i rekao: Napred, u zado
voljstvo!
Proao je jedan sat dok su ispraznili drugu bo
cu. On je priao zanim ljive anegdote, drao njene
248

ruke u svojim a i ljubio ih neno

s vremena na
vreme. Ali onda je ipak zabrinuto namrtio elo.
Marta, veeras mi izgleda tako potitena
rekao je. Zar neto nije u redu?
Nita odgovorila je.
Vest je proitala prethodne nedelje u novinama
malu, neupadljivu vest koja ju je ispunila ne
m irom i navela da smisli neki plan k oji e objas
niti njen oseaj usamljenosti u njegovom prisustvu.
Vest o marionetama. O firm i Marionete, In e.
Naravno, tvrdilo se u lanku, takve grozote u stvar
nosti uopte ne postoje. Ali, upilkos tome, irile
su se svakakve glasine. A i p olicija je ve poela
da vodi istragu.
Marionete prirodne ljudske veliine. Mehanike,
bez kojekakvih veza i kanapa, savrene kopije
stvarnih ljudi, tako da ih je nemogue raspoznati.
M ogle su da se nabave po ceni od deset hiljada do
lara na nekakvoj tajanstvenoj ornoj berzi. Mogla
se nabaviti tana kopija sopstvene linosti. Osobe
kojim a su dojadile drutvene obaveze trebalo je
samo da porue svoju vernu kopiju, koja je jela,
pila, rukovala se i sa ostalim gostima vodila raz
govore gospoom Rajnhart s vae leve strane,
gospodinom Simonsom desno od vas, i gospoi
com Glemer, preko puta vas.
K olik o li se samo politikih tirada m oglo tako
izbei, i to potpuno iste savesti? K olik o li slabih
pozotrinih komada ovek vie nije m orao da gle
da! K olik o dosadnih poznanika se ovek na taj
nain mogao elegantno otarasiti, a da ih zbog
toga ne uvredi! I, najzad, morale su se imati u vi
du i ljupke dragane, koje je sada ovek mfogao
spokojno da ignorie, a da ih pri tome ipak ne
ignorie!
Ve i od same pom isli na to ona je postajala go
tovo histerina. Razume se, ni izdaleka jo nije bi
lo dokazano da takve marionete zaista postoje. Sve
su to bile samo rune glasine, koje su zvuale ta
man toliko verodostojno da okiraju ljude osetljiv ije prirode.

Opet duhom odsutna ree on, prekidajui

je u njenim razmiljanjima. U mislima si po
novo ko zna gde. ta se danas deava u tvo jo j lepoj glavi?
249

Zurila je u njega, prekorevajui sebe da je uini

la veliku greku; je r on je mogao svakog asa da
se srui u grevim a i umre. Tada bi gorko alila
zbog svoje smene ljubom ore.
Odgovorila je impulsivno: T vo ja usta. Im aju
tako smean ukus.
Oh ree on. Otkud sad odjednom ...?
Ona ve dosta dugo vremena imaju smean
ukus.
Sada je po prvi put izgledao istinski pogoen.
Stvarno? Jako m i je ao. Zatraiu da mi se prepi
e neko sredstvo p rotiv toga.
N e trudi se, to i nije toliko vano.
Oseala je kako jo j srce bre kuca, a istovrem e
no i neku ledenu jezu. Da, bila su to njegova usta.
Uostalom, kako bi se od n ajboljih hemiara i m og
lo oekivati da neiji ukus tano analiziraju i reprodukuju? T o je b ilo iskljueno. Ukus je indi
vidualno specifian. On kod svakog oveka znai
neto drugo. U tom pogledu naunici su zatajili.
N ije vie m ogla ni jedan minut da izdri. Otila
je do drugog kaua, sagnula se i ispod jastuia
izvukla pitolj.
ta ti je to? upita on zaueno. Oh, bo
e m oj. Nasm ejao se. Pitolj. Kako drama
tino!
Uhvatila sam te ree ona.
Zar kod mene ima neto da se uhvati? upi
tao je mirno. Oko njegovih oiju obrazovae se
male bore osmeha, ali usta su mu bila tvrda.
Obm anjivao si me. T i ve osam nedelja ili
moda ak i vie nisi ovde bio.
Stvarno? Pa gde sam to bio?
K od Alise Samers, pretpostavljam . M ogla bih
se kladiti da si i u ovom trenutku kod nje.
Zar je to mogue?
Ja ne poznajem Alisu Samers. Jo nikada se
nismo srele, ali ovog asa oseam veliku elju da
je pozovem telefonom.
M olim lepo ree on, gledajui je pravo u
oi.
I uiniu to uzvrati ona, prilazei telefonu.
Ruka jo j je drhtala tako jako da je jedva okrenu
la broj centrale. Dok je ekala da jo j saopte broj
telefona Alise Samers, posmatrala je Leonarda. I
250

on je, sa svoje strane, nju posmatrao, ispitivakim

pogledom psihijatra k oji postavlja dijagnozu za
jedan ni malo neobian fenomen.
Suvie si uzbuena ree on odluno.
Draga m oja Marta . . .
Ostani da sedi!
Draga m oja Marta. Zavalio se natrag na
jastuk. Na licu mu je bio osmeh, kao da se zbog
neega uveseljavao. ta si itala u poslednje
vreme?
Samo lanak u novinama o marionetama.
Onu besmislicu? Blagi boe, Marta, ja se go
tovo stidim zbog tebe. Pa to je sve najobinije na
klapanje. Lino sam o tome zatraio obavestonja!
ta?
Naravno! uzviknu on razdragano. Im am
toliko mnogo drutvenih obaveza, a sem toga i m o
ja prva ena se vratila iz Indije, o emu sam ti
ve priao, i toliko me je saletala da sam najzad
doao na ideju o tome kako bi bilo divno da po
ruim negde vennu kopiju sebe samog i poaljem
tog dvojnika da je zabavlja i tako me oslobodi jed
ne velike napasti to bi bilo zaista zgodno, zar
ne? Ali u itavoj prii o tim marionetama ni jed
na jedina re nije bila istinita. N ajobinija n ovi
narska patka, to te uveravam. A sad hodi, odloi
najzad slualicu, da popijem o jo po jednu au
vina.
Zurila je u njega pometeno dok jo j je servirao
to objanjenje. Bila je gotovo ve ubeena da go
vori istinu i taman se spremala da spusti slualicu,
kad je on izgovorio re vin o . Onda je odmahnula
glavom i rekla: Jedan trenutak! Neu dozvoliti
da me ubedi verbalnim argumentima. Maloas
sam ti usula u pie dozu otrova koja bi ubila po
la tuceta ljudi. Ali ti do sada nisi ispoljio jo ni
kakve znake trovanja. To neto dokazuje, zer ne?
To ne dokazuje ba nita. Dokazuje samo da
ti je apotekar omakom dao pogrenu bocu, to je
sasvim mogue. ao mi je to te moram razoara
ti, ali ja se izvrsno oseam. A sada ostavi telefon,
Marta, i budi ponovo razumna.
Ona je vrsto drala slualicu. Pozivni broj
glasi pet-pet-jedan-dva-etiri-devet zaula je glas
iz slualice.
251

 H tela bih samo da se osvedoim proaptala je.

U redu, neka ti bude. Slegnuo je rameni
ma. Ali, ako mi ne veruje, bojim se da e ubu
due morati da se lii i m ojih poseta. Ono to
je tebi potrebno, draga Marta, to je jedan dobar
psihijatar. I to to je mogue pre!
Halo, gospoice, dajte mi, molim, pet-pet-jedan-dva-etiri-devet.
Ostavi to, Marta ree on i isprui ruiku pre
ma n joj.
Telefon je beskonano dugo zvonio. Najzad se
javio jedan glas. Marta je sluala nekoliko trenu
taka, a onda spustila slualicu.
Leonard je pogleda u lice i ree: Pa, jesi li
sada zadovoljna?
Da uzvrati ona. Usta su jo j bila suva. Po
digla je pitolj.
Ne! vri snu on prestravljeno i skoi na noge To je bio tvoj glas na telefonu ree Marta.
Bio si kod nje!
Poludela si! Pobogu, Marta, shvati ve jednom
da se vara, to je bio neko drugi, a ti si toliko razdraena da njegov glas brka s m ojim !
Ona povue obara jedanput, dvaput, triput.
On pade na pod.
Stajala je sasvim blizu njega. Oseala je strah i
poela da plae. Saznanje da on stvarno lei na te
pihu zbunjivalo ju je i zapanjilo. Ona je zamilja
la da e marioneta ostati na nogama i smejati joj
se u lice neranjiva, neoteena, besmrtna.
Prevarila sam se, mislila je. Poludela sam. To
je Leonard Hil, a ja sam ga ubila.
N jegove oi bile su zatvorene, ali usne su se
pokretale. Marta proaptao je. Zato me
nisi ostavila na miru? Oh, Marta.
Pozva-u lekara ree ona.
Ne, ne, ne. On odjednom poe da se smeje.
M orala si kad-tad saznati. A kako nipoto ne
moe da se obuzda, mala ludo, nemam nita pro
tiv da ti sve priznam.
Pitolj ispade iz njene ruke.
J a . . . poe on, tresui se od smeha.
Ja v e . . . ve itavu godinu nisam bio kod tebe!
252

 ta?
Ve itavu jednu godinu, punili dvanaest meseci! Da, Marta, dvanaest meseci!
Lae!
Oh, sada odjednom misli da elim da te laem, je l da? Zato si u poslednjih desetak sekun
di promenila m iljenje? Smatra li moda da sam
Leonard H il? U tom sluaju grdno se vara!
Znai, ono si ipak bio ti? Maloas, u sobi Alise Samers?
Ja? Ne! Vezu sa Alisom otpoeo sam pre go
dinu dana, kad sam tebe napustio!
Napustio si me?
Da, napustio, napustio! uzviknu on smejui
se gromko. Ja sam umoran ovek, Marta. M oje
srce nije vie u redu. itava ta drutvena gungula
bila je suvie naporna za mene. Tada sam uobraavao da e mi b iti dovoljna jedna mala promena.
Zato sam otpoeo sa Alisom, ali mi je ubrzo i nje
bilo dosta. Onda je na red dola Helena Kingsli
sea se jo nje, zar ne? I to je trajalo sasvim
kraitiko vreme. Njena naslednica
postala je En
M ontgomeri, koja me takoe nije mogla due ve
zati za sebe. Oh, Marta, veeras se est m ojih ko
pija nalaze na razliitim mestima u gradu, est
blistavo uspelih mehanikih dvolinjaka, k oji uspeno zabavljaju pola tuceta ena. A zna li ta ja
pravi Leonard H il u meuvremenu inim?
Leim kod kue u klevetu, nakon to sam i
tao jedan mali tom M ontenjevih eseja, popio pola
ae okoladnog mleka i u deset asova ugasio
svetlost. Spavam ve itav jedan sat, uivam u snu
pravednika, i oko pet asova izjutra ustau sve
i odmoran.
Uuti, najzad! vrisnu ona.
M oram ti sve ispriati produi on. Prostrelila si nekoliko m ojih tetiva. N e mogu vie da
ustanem. Svaki lekar odmah bi ustanovio ta sam
ja u stvari, je r u tom pogledu m oja konstrukcija
nije dovoljno savrena. Ona je gotovo savrena,
ali za ovakve sluajeve ipak ne u dovoljnoj meri.
Oh, Marta, nisam hteo da te pozledim. Venuj mi,
hteo sam samo tvoju sreu. Zato sam m oje povla
enje i isplanirao tako briljivo. Samo ova do sva
253

ke pojedinosti savrena kopija kotala me je pet

naest hiljada dolara. Ali uprkos tome postoje neki
varijabilni faktori. Na primer, pljuvaka. alosna
omaka, koja je pobudila tvoju sumnju. Ali m o
ra znati da sam te voleo.
Ona je imala utisak da e se svakog asa sruiti
na pod, poeti da se gri i ludi. Morala ga je na
neki nain naterati da uuti.
A kad sam video koliko me i ostale vole
proapta on, zurei iroko otvorenih oiju u tava
nicu morao sam i te sirotice snabdeti m ojim ko
pijama. Jer, sve me one tako mnogo vole. Nadam
se, Marta, da im nee nita priati o ovome? Obe
aj m i da nee pokvariti m oje veze s njima. Ja
sam veom a umoran i hteo bih samo da imam svoj
mir, jednu dobru knjigu, malo toplog mlaka i mno
go sna. Nee ih pozvati i rei im istinu o meni?
Ove godine, itave ove godine, bila sam sama,
svake noi sama ree ona kao da je oamuena. Zabavljala sam se sa jednom marionetom!
Bila u Nita zaljubljena! ivela sam sa m rtvom
stvari, a ne sa ivim ovekom!
Ja jo uvek mogu da te volim , Marta!
Gospode! uzviknu ona i dograbi eki.
Ostavi to, Marta!
Udarila ga je po lobanji, a zatim poela da ga
m lati tekim oruem po grudima, po rukama i
nogama, koje su se divlje trzale. Posle toga se po
novo okom ila na njegovu mekanu lobanju i uda
rala je sve dotle dok ispod koe nije izbio goli e
lik. Onda je iznenadna detonacija rasprila mesingane tokice i delove ice po itavoj prostoriji.
V olim te - govorila su usta neivog oveka.
Udarila ih je ekiem i jezik ispade napolje. Stak
lene oi otkotrljae se preko tepiha. Ona je i dalje
mahnito udarala po m arioneti sve dok ova nije
liila na alosne ostatke neke elektrine elezinice.
Dok je to inila smejala se kao luda.
U ostavi pored kuhinje nala je nekoliko velikih
kutija od kartona. Ubacila je u njih zupanike, ice
i metalne delove i uvezala ih kanapom. Desetak m i
nuta kasnije pozvala je telefonom pokuara.
Odnesite ove pakete gospodinu Leonardu Hilu na Elm drajvu, broj sedamnaest rekla je i
254

dala mu napojnicu. Odmah, jo veeras. Probu

dite ga i recite da mu donosite jedno iznenaenje
od Marte.

Jedno iznenaenje od M arte ponovi pokuar.

Kad su se vrata za njim zatvorila, ona je sela sa
pitoljem na kau, igrajui se nervozno orujem i
oslukujui. Poslednji um u njenom ivotu bilo je
lako zveckanje paketa koje je pokuair odnosio niz
hodnik: metal je tiho zveketao, toki o toki, i
ca o icu, sve slabije i udaljenije, dok na kraju
nije sve utihnulo.
Naslov originala: NE ZNAM
Prevedeno sa nemakog prevoda Doppelgnger, koji je
preuzet iz engleskog originala, odn. zbirke
The Pseudo-People
Copyright 1965. by William F. Nolan

255

S. Fauler Rajt

Oigledno samoubistvo

Za otprilike dve sekunde Zem lja bi nestala^ u

jarosnom plamenu govorio je Grafton, nauni
istraiva iz N. U. Laboratorija, svojoj eni. Blesnula bi snana svetlost jedna planeta manje
u svemiru. Zapanjujui aspekt je velika jedn o
stavnost svega toga. M oglo bi da se izvede u ne
koj dvorinoj upi. Potrebno je samo da se na
pravi kom binacija od tri supstance, koje sve m o
gu lako da se nabave, a posle toga nita vie sem
jednog komada usijane ice.
Zar zdrav razum ne nalae da se te tri sup
stance potpuno unite? upita ona.
Na nesreu, one su toliko rasprostranjene i
u tako masovnoj upotrebi, da bi njihovo unitava
nje bilo potpuno nemogue.
Hoe da kae kako bi, u sluaju da to iz
b ije na javnost, bilo k oji luak ili bilo koji
kriminalac k oji nema nade da e pobei ili dobiti
pom ilovanje mogao unititi ljudsku rasu u jed
nom vidu sveopteg samoubistva?
Nemogue je ne biti zabrinut. Nauni istra
iva mirno pripali svoju lulu. Stvar je pozna
ta samo ljudim a A-Stepena to jest, otprilike
tridesetorici, za sada. Poloili smo zakletvu da e
m o uvati tajnu o sastojcima, to znai da ja ne
mam nameru ak ni tebi da je otkrijem . Ali ako
bi se meu nama naao samo jedan k oji bi sada,
ili ubudue...
Otkuda to da je u stvar upueno toliko mno
go lica?
Mogunost da se tako neto napravi iskrsnu
la je prvi put na jednoj nedeljnoj sednici k ojoj
smo prisustvovali svi mi iz Prvog stepena. N ekoli
cina nas radila je nezavisno na tome, eksperimenti17

257

ui do izvesnog stepena, a zatim isto matemati

kim proraunima. Svi smo doli do istog zakljuka.
I mada definitivni test, iz razum ljivih razloga, ne
moemo da izvrimo, nema nikakve sumnje da su
zakljuci tani.
Znai, trebalo bi to opasno znanje izbrisati
to je mogue tem eljitije iz m ozgova svih vas koji
ga posedujete.
Diskutovali smo ve i o tome, i uiniemo to
ponovo na specijalnom sastanku k oji se sutra odr
ava. Moda e se doneti ba takva odluka. Ali p ri
rodno je to postoje razlike u m iljenjim a meu
tolikim ljudima. Na prolom sastanku bila su tro
jica k oja su se odmah usprotivila. Nijedna nauna
injenica, tvrdili su oni, ne moe da se tretira na
takav nain . . . N evo lja u svemu tome je: mada
se prorauni mogu unititi, sam proces i sastojci
suvie su jednostavni da bi se m ogli istisnuti iz
glava naroito ovakvih glava kao to su nae.
Ipak, izgleda da je to jedina razumna stvar
koju bi trebalo u in iti. . . A ako se neki od njih
protive, m islim da bi bilo najbolje strpati ih
u gasnu komoru, pre nego to stignu da izazovu
nesreu koju vie niko ne bi mogao popraviti.
Grafton se s tim sloio. Nita vie nije bilo re
eno, i njegova ena je zaspala.
Ali on nije mogao da spava. Tokom protekle sed
mice stalno je razm iljao o tome kako bi to izgle
dalo iveti u jednom svetu u kome bi svako znao
da ga moe unititi po svom trenutnom linom
efu. ak i sama pretnja, k ojoj bi m ogla da pribegne svaka beskrupulozna individua D ajte mi
ono to zahtevam, inae emo kroz jedan sat svi
nestati! bila bi takva da je ni najhrabriji ovek ne bi mogao ignorisati.
A li i nezavisno od toga, pitanje je koliko bi dugo
Zem lja mogla da egzistira ako bi takvo znanje jed
nom postalo opte i svaije? Svakog meseca de
ava se na hiljade samoubistava ljudi raznih rasa,
raznih linih dispozicija. Zar meu njim a ne bi
postojao nijedan k oji bi se opredelio za tako dra
matino reenje? Pustite takvo znanje irom sveta
i sasvim je izvesno da Zem lja ne bi postojala
vie od nedelju dana. Ali, ta sada moe da se uradi?
258

Meutim, njegova ena, okrepljena zdravim snom,

predloila je neto to ga je uznemirilo.
ene su praktinije i nem ilosrdnije od mukara
ca. Bacila je pogled prema krevetu na kome je spa
valo jedno malo dete i pom islila na njegovu sestru,
godinu dana stariju, u susednoj sobi. Onda je rek
la: Ako bi bilo mogue da se ta tridesetorica
unite pre nego to stignu da prenesu svoje zna
nje ostalim ljudima, to bi bila n ajbolja stvar koja
bi sada m ogla da se desi.
On se pobunio: Ali, draga, seti se samo ko
su oni! Tu je profesor Gribstajn i doktor T om ton

D oktor Tornton nikada mi se n ije sviao

uzvratila je ona, kao to to ve ene umeju.
U prvi mah on n ije dublje porazm islio o toj kri
minalnoj sugestiji, i ona nikada ne bi ponovo
ula u n jegov duh da nije dolo do diskusije u
Savetu diskusije k oja se rasplamsala kad je
postalo jasno da jedna znatna manjina ne eli da
se opasno znanje neutralie. Jedan od njih je
ak savetovao da bi trebalo da obaveste iroku
javnost o svom otkriu, tako da b i oni m ogli postati
Savet Tridesetorice k oji b i kontrolisao itav svet,
posle ega bi taj svet puzao u ropskom strahu pred
njim a . . . A onda mu je u glavi sinula ideja kako bi
jednostavno sve to m oglo da se iz v e d e . . . na n ji
hovom sledeem sastanku, kad se ponovo okupe,
a on bude odsutan! M ogao bi da im a gadan nazeb!
Pra vi nazeb! T o b i m oglo lako da se iz v e d e . . .
Bezmirisni smrtonosni gas, namenjen za upotrebu
u sledeem ratu jedno stado od dve stotine go
veda bilo je uniteno za svega sedamnaest sekundi
m nogo m anjom koliinom od one k oja se nalazila
u m alom cilindru na najvioj polici u p rostoriji
gde su se oni uvek sastajali. Dran je tu iz raz
loga specijalne sigurnosti. I zapeaen na sto odsto
siguran nain. Ali neka korozivna kiselina m ogla
bi se tem pirati tako da u odreeni as progrize
zidove cilindra. (Oni ne bi znali kako su umrli, niti
bi, to je jo vanije, to saznao bilo ko drugi).
Nem a sumnje, veom a privlana ideja. ak je i
Mod, njegova prostoduna, sentimentalna ena,
rekla da bi to bila prava stvar. K ad malo bolje
porazm isli, ni njemu se doktor Tornton n ije ba
17'

259

sviao . . . A kad bi sve to bilo gotovo, on bi se

naao u jednoj neuporedivoj poziciji!
I tako, kad se Savet ponovo sastao, stvar je bila
obavljena.
I niko ni najmanje nije posumnjao u njega.
N jegova jedina greka sastojala se u tome to
je sve ispriao svojoj Mod, smatrajui da e ona
odobriti n jegov postupak, to je zaista i uinila.
Rekao jo j je da se sada sva mo nalazi isklju
ivo u njegovim rukama i da m ora porazm isliti o
najm udrijem planu za dalju akciju.
I M od je razm iljala o mnogim stvarima. Izmeu
njih bila je i nedoumica ta bi on mogao poeleti
da uini ako bi i kad bi umirao. Pogledala je,
ponovo usnulo dete, a onda uinila ono to je bilo
najpraktinije.
Stanovali su u kraju u kome nije bilo teko na
baviti otrov. Dala mu ga je sa njegovom jutarnjom
kalom.
Bio je to jasan sluaj samoubistva, je r ona je
m ogla da kae kako je on ispriao o dvadeset
devet^ smrti koje su prethodile njegovoj, kako je
on lino, zbog neke svoje nepanje, bio krivac za
te smrti, i kako je njegovo kajanje zbog svega
toga b ilo toliko da se i sam m orao ubiti.
B ilo je neophodno da otkloni od sebe svaku
sumnju. Im ala je dvoje dece, za k oje je trebalo
iveti. A bila je svesna strogosti kojom bi Pravda
mogla gledati na smrt jednog oveka mada
bi, bez sumnje, olako prela preko ubistava bez
brojnih miliona.
Naslov originala:
S. Fowler Wright: Obviously Suicide
Iz zbirke: 50 Short Science Fiction Tales
Collier Books, New York

260

Deni Plahta

Uskrsnue

Grejem K rejken je leao na samrtnoj postelji.

Zurei izgubljenim pogledom u tavanicu, upijao
je u sebe rei obrabrenja.
Sve prognoze su u vau korist govorio
je lekar. Jednoga dana, medicinska nauka e
uznapredovati dovoljno da vas ponovo oivi. Vae
zaleeno telo u meuvremenu nee istrunuti. Tada
e ga nauka izleiti i vi ete ponovo iveti.
Grejem K rejken je umro lakom smru, a onda
su zaledili njegovo telo.
*
Sanjao je da se nalazi u M ajam i Biu i otvorio
je oi. Zatreptavi kapcima u polutami sobe, usta
novio je da jedan posetilac sedi pored njegovog
kreveta.
Dobro jutro ree posetilac. Bio je to
postariji dentlmen, sa elavom glavom i p rijat
nim licem.
Dobro ju tro ree Krejken. Im ate lepe
minue.
H vala vam ree posetilac. To su an
tene.
Oh.
Za tranzistorski radio ugraen u m oje une
koljke. Stereo sistem.
Zb ilja lepo ree Krejken. A kako ga
gasite?
N em ojm o sada o tom e ree posetilac
B olje da porazgovaram o o drugim stvarima
Im am o lepo vreme, zar ne?
Nisam ni obratio panju na to. Uz put re
eno, jesu li preduzeli neto u tom pogledu?
261

 Pa, jedno vrem e su ga vetaki regulisali

ree dentlmen. A li onda su m orali da
dignu ruke od toga.
Nisu m ogli da udovolje svaijoj elji?
B o jim se da je tako.
teta. K rejk en skrenu pogled prema pro
zoru zastrvenom tekom zavesom. Dok je posmatrao, staklo iza zavese odjednom se rasprsnu.
Oh ree on. Ulini nem iri?
N e uzvrati posetilac. Supersonini
transport.
Drugi komad stakla automatski je zamenio
ono razbijeno.
Izgleda da je tehnika dosta uznapredovala
ree Krejken. Uz put reeno, k oja je ovo
godina?
Dve hiljade osamdeset osma.
Pa ree K rejken prolo je dosta vre
mena.
N iko ne m oe da zaustavi vrem e prim eti
stranac.
A ta je sa novcem? upita Krejken.
Da li se m oje im anje odralo?
B ojim se da nije. M orao sam da platim
trokove za vae oivljavanje.
Veom a ljubazno od vas ree Krejken.
V id eo je kako sunce pozlauje ivicu zavese na
prozoru. S naporom se malo odigao i oslonio
na lakat. Im ao je utisak da e se onesvestiti od
slabosti.
M olim vas, nem ojte da se pokreete ree
posetilac. Treba da budete odm orni za trans
plantaciju srca.
Oh. K rejken se ponovo spustio 11a jastuk.
Zar neto n ije u redu sa m ojim srcem?
N e uzvrati posetilac polako ustajui
ali neto n ije u redu sa m ojim .
Naslov originala:
Danny Plahta:
Resurection

262

Miriam Alen de Ford

Veliki kavez

Zajedno sa dr D adlijem Barnsom stajao je Roder

F erfild ispred dinovskog kaveza od elika i s
nevericom zurio u ono ta se nudilo njegovom
pogledu.
Samo posmatrajte, bez urbe savetovao
je Barns mirno.
Zagraeno zem ljite iznosilo je etiri hektara
i bilo je oigledno neobraeno. Iznad guste trave
uzdizalo se nekoliko visokih stabala. Na vie
mesta leale su velike izolovane stene, kao to
to esto biva u brdskim oblastima Sijere.
Svuda na tlu i u vazduhu videla su se stvo
renja duga nekih desetak centimetara, k oja su
m ogla i da tre i da lete. B ilo ih je na tlu u
travi, u m alim upljinama izmeu kamenja, na
drveu i u vazduhu. Bila su smee boje i zati
ena nekom vrstom oklopa. Na glavi su im trcale
majune antene, a ispod velikih oiju nalazila
su se iroka usta.
Nisu se kretala na svojih est udova, ve su
hodala uspravno na zadnje dve noge. Sa svoje
etiri ruke dohvatala su tu i tamo po neki pred
met. Neka od njih nosila su iverke drveta kao
oruje. Sva su na sebi imala siune pregae od
ispletene trave, ali te pregae nisu toliko izgle
dale kao komadi odee, koliko kao oznake ranga
ili ukrasi.
Eto, to su X-stvorenja ree Barns.
Izgledaju kao veliki insekti, samo to . ..
Ona su i bila insekti kada sam ih to
jest, njihove pretke otkrio pre dvadeset go
dina u jednom usamljenom podruju Anda.
Danas se o njim a ne moe vie govoriti kao o
insektima. est meseci posle roenja ona su
263

ve odrasla i im aju pred sobom ivotni vek od

etiri godine. M oglo bi se, dakle, kazati da jedna
njihova generacija traje pet sedmina godine. N a j
mlai meu odraslima su dvanaesta generacija.
Pod normalnim okolnostim a tu se ne moe oe
kivati neki naroiti razvitak, ali ne smete zabo
raviti da su X-stvorenja ve dvadeset godina pod
vrgnuta intenzivnom zraenju. Pre svega, ona su
potpuno imuna p rotiv radioaktivnosti i mogla
bi da egzistiraju pod uslovima k oji bi bili kata
strofalni za itavo oveanstvo; i drugo, njihov
razvitak tim e je udovino ubrzan. Rekao bih
da se nalaze u istom stadijumu u kome je bio
ovek iz paleozojskog doba, dakle pre vie od
pedeset m iliona godina. Prvi majmuni.
U kavezu i iznad njega vladalo je postojano
zujanje, kao od visokog napona struje. K roz to
zujanje F elfild je m ogao jasno da razabere artikulisane uzvike.
Mogu li ona meusobno da se sporazumevaju? procedio je stisnutog grla.
Naravno. N jih o v mozak se ogrom no razvio
i funkcionie slino- naem. Istina, vizuelni i ver
balni regioni m oraju jo da sazrevaju. Ali, bez
obzira na to, zaeci jednog govora su neosporni,
i ja ak mogu da ih razumem. Kasnije u uklju
iti pojaava zvuka, pa ete se m oi i sami u
to uveriti.
Ako umeju da misle, kakve onda predstave
imaju o vama?
Ona veruju da sam ja njihov bog. Kad jed
nom budu civilizovana, ja u i dalje ostati u
njihovom seanju kao bog; a ona jadna X-stvorenja koja ne budu u mene verovala bie osu
ena i pogubljena. Eno, tamo . . . pogledajte sami.
Pokazo je rukom prema tlu. Nedaleko od re
etki kaveza, pored jedne ispucale stene pune
pukotina i rupa, nekoliko X-stvorenja se bacilo
potrbuke na tle, sa licem u pesku i blistavih
krila priljubljenih tesno uz telo. N jih ove antene
su podrhtavale, a ruke bile ispruene napred u
znak pokornosti i preklinjanja. Na njihovim po
tiljcim a videle su se ute m rljice od blata.
To su svetenici ili vrai poe Barns da
objanjava. Oni mi se mole. Kad ne stojim
264

pored ograde, oni oboavaju male drvene figure,

koje predstavljaju veoma nevetu im itaciju ovejeg tela. Te figurice obrauju komadiima
kremena. Krem en koriste i za proizvodnju prim i
tivnog oruja.
ime se hrane?
Mesom i biljkam a, kao i mi ljudi. Uglav
nom liem i travom. U poslednje vrem e ak
sam mogao prim etiti kako ine pokuaje da
skladite ivotne namirnice. Ve raskruju male
delove svog terena i seju travu. To je poetak
seoskog gazdovanja iz drevnih vremena. Verovatno nee imati nikakve domae ivotinje, je r
takvih nema. H vataju muice, muve i mrave i
jedu i h . . . Eno, tamo, vidite li? K od velikog
kamena.
Ispred jedne upljine Ferfild ugleda grupicu
X-stvorenja. Izgledalo je da na neto ekaju. U
rupi je gorela treperava svetlost, iji je odsjaj
izbijao napolje, oigledno privlaei ova neobina
stvorenja.
Otkrili su vatru ree Barns. Udaraju
kremen o kremen, ili trljaju drvo. Preko leta
nagomilavaju male grane na suvim mestima, da
se ne bi preko zim e smrzavali. N e vole hlad
nou i sneg. Od pre izvesnog vremena poeli su
da kuvaju i peku meso. Odea im nije potrebna,
jer je n jih ov oklop ipak b olja zatita od nevre
mena nego naa koa.
ta se deava kad udar groma zapali neko
drvo na njihovom zemljitu?
U ovoj fazi svog razvitka X-stvorenja su
jo uvek upuena na m oju pomo. Vei poar
teko da bi uspela da preive.
Ferfild obrisa maramicom oznojeno elo. Ruke
su mu malo podrhtavale.
Zar se ne oseate dobro? upita Barns.
Oh, sasvim mi je dobro. Ali, imao bih da
vam postavim itavu gomilu pitanja, doktore
Barns.
Zbog toga ste i doli ovamo klimnu gla
vom genetiar.
Odmah da se izjasnim, doktore, ja nisam
naunik poput vas, ja samo piem o nauci. M nogo
sam itao. U sve sam pom alo upuen. Pitam se,
265

kako ete spreiti da se o v a . . . ova X-stvorenja

ne razmnoe toliko da postanu opasnost? Sada
ste jo u situaciji da ih drite u kavezu, ali ako
se ona i dalje budu tako brzo razvijala, kao to
vi predviate, jednog dana nai e puta i naina
da provale ogradu kaveza. Zar ne m islite i sami
tako? Insekti legu bezbrojna jaja. Otkuda to da
ih ve danas nema toliko mnogo da umiru od
gladi, ili pokuaju da pobegnu?
M nogo pitanja odjednom. Zato poim o re
dom. Tano je da bi X-stvorenja, ukoliko bi ivela na punoj slobodi, u pogledu svoje brojnosti
daleko nadmaila ljude. A li ja ih kontroliem i
vodim brigu o tom e da se ona ne razmnoe su
vie. Vrim strogu selekciju. V id ite li ona vrata
tamo? M ogu da ih izloim dejstvu struje, kad
stupim na zem ljite. X-stvorenja to dobro znaju
i izbegavaju njihovu blizinu, je r ona znae smrt
za njih. Sem toga, konstruisao sam jedan apa
rat sa kojim mogu da po v o lji izvuem svaki
prim erak iz kaveza. Posle odgovarajue terapije
vraam ih ponovo natrag. Moete li zamisliti
kakvi m itovi nastaju kad povratnici podnesu izvetaj o svojoj avanturi? X-stvorenja umeju da
misle, ne samo kolektivno, ve i idividualno. M o
da e ak postati buntovnici.
Pobogu, doktore, vi govorite o insektima!
Oni su b ili insekti, to sam ve naglasio.
Zapazio sam ih u Andima samo zato to su ho
dali na zadnjim udovima, umesto da gamiu. I
ruke su im od samog poetka bile dostojne
panje, je r su u odnosu na ostale prste imale
jedan izdvojeni palac. ta to znai, nije potrebno
da vam objanjavam. Oprem ljeni neophodnim
mozgom , ispunjavali su na taj nain sve preduslove jedne inteligentne rase. Mesecima sam pro
uavao te ivotinje, gospodine Ferfilde. To je bilo
u ono vrem e kada sam m oje pratioce ostavio
na cedilu i iezao. Znao sam da me niko nee
nai u divljinam a Anda, pa makar poslali za
mnom i deset ekspedicija. Tako se desilo da
su me punih dvadeset godina smatrali za p ok oj
nika. Svi su verovali da sam se strm oglavio u
neku od m nogobrojnih provalija i tamo pogi
nuo. Na kraju su prestali da tragaju za m ojim
266

lesom. Onda me je, na alost, prepoznao jedan

od vaih reportera ali o tom e emo kasnije
jo govoriti. I tako sam, dakle, dugo prouavao
X-stvorenja i ustanovio da se ja ja posle dva meseca rasprskavaju i larve izm ile napolje. Posle
jo tri meseca one se uauruju.
Nisam ovde prim etio nikakve kukuljice.
enke ih paljivo zakopavaju ili skrivaju u
pukotine. Posle mesec dana gotovo X-stvorenje
izm ili na povrinu, a godinu dana kasnije moe
i samo da nosi jaja. Ovaj vremenski raspon je
za insekte neobino velik, hvatate li ta to znai?
Ne, na alost.
U svom etvorogodinjem veku ona pro
vode jednu osminu u detinjstvu, a da bi odrasla
potrebna im je jo jedna etvrtina. Prim enjeno
na ljude, to b i znailo da bi detinjstvo i mladost
trajali dvadeset est godina. Drugim recima,
X-stvorenja im aju duu mladost od nas. Setite se
onoga ta je jednom prilikom rekao veliki b io
log arls Skot erington: Da su oveku, pored
ruku, izrasla i krila, njegova iskustva u trod i
menzionalnom prostoru samim tim dala bi mu i
razvijen iji mozak. N jegov razvitak uzeo bi drugi
tok . Ova mala stvorenja u svom Rajskom vrtu,
potom ci jednog tuceta Adama i Eva, predodre
ena su da postanu ovekovi sledbenici. Sudei
po m ojim dosadanjim nalazima, ona e kroz
otprilike trideset godina dostii stadij um raz
vitka k o ji odgovara ovom e na kome se m i danas
nalazimo. Samo to e njihove duhovne i telesne
sposobnosti b iti neuporedivo vee.
Zapanjen, F erfild uzviknu:
Ali, emu sve to? Zato vi, ovek kao i svi
m i ostali, nam em o odgajate jednu novu rasu
k oja e jednog dana b iti kadra da nas iskoreni?
To ne razumem.
Um irite se, gospodine Ferfilde. O svim tim
problem im a iscrpno emo prodiskutovati. A sada
se vratim o u kuu, pa u tamo odgovoriti na
sva vaa pitanja. Ali pre toga eleo bih da vam
neto pokaem, kako biste se sami m ogli uveriti
dokle je odm akao razvoj X-stvorenja.
Pritisnuo je jedno dugme pored kapije. Istog
asa zujanje u dinovskom kavezu postade glas
267

nije. uborenje m alog potoka k oji je tekao kroz

ograeno zem ljite pretvorilo se u moni huk.
F erfild je sada jasno mogao da uje agor nera
zum ljivih glasova.
I kad se okupi vea gom ila ljudi, teko je
izd vojiti neki pojedinani razgovor i jasno ga
razumeti. Ipak, ja u pokuati da izoliram jedan
dijalog. Tamo, vidite li ona dva mujaka k oji
etaju u pravcu potoka?
Ferfildu je bilo nemogue da razlikuje mu
jake od enki, ali video je jasno oba primerka
k oja su koraala kroz visoku travu. Klim nuo je
glavom.
Oni planiraju lovaki izlet. Treba da se
odri svetkovina u ast nekoliko larvi koje su
se iaurile. Potrebno je meso. Oni sada razgo
varaju samo o predstojeem lovu. Ali ovde, pravo
ispred nas, deava se neto to, na alost, moram
da spreim. Barns pokaza rukom prema jed
noj grani na k ojo j su sedela dva X-stvorenja.
On jo j upravo govori kako mu se ona
svia.
eli da je kupi od njenih roditelja, da bi mogao
s njom sreno iveti. To, dabome, ne sme da
se desi, je r ja sam nju ve markirao. im ostane
u drugom stanju, morau da je izvuem iz ka
veza i ubijem. Jadni momak, bie mu teko bez
nje i tugovae za njom najmanje jedan dan . . .
A sada, neka bi b ilo dosta za danas. Hajde,
poimo.
Krenuli su zajedno niz kamenit put.
Dalje
nizbrdo ekao je dip, k oji ih je odvezao do
naunikove kue. Bila je podignuta izmeu stena
i nekoliko grupa visokih stabala, na nepun kilo
metar od velikog kaveza. Sva posluga bila je
gluvonema.
K ako uspevate da ivite u ovoj divljini?
pitao je F erfild prethodnog dana, kad se spustio
na mali aerodrom oblinjeg grada, gde ga je dok
tor saekao i povezao svojim kolima.
N ije tako loe kao to se vama ini!
odgovorio je naunik. ovek se navikne na to.
Jednom meseno odlazim u grad i donosim na
m irnice i ostale potrebne stvari. Razume se, ovde
ivim pod lanim imenom, ali imam dovoljno
novca, to mi omoguava da radim u miru. Ispri
268

ao sam ljudim a da sam ornitolog i da odgajam

u svom kavezu ptice, kako bih m ogao u potpu
nom miru da ih prouavam. Sve dok me vai
ljudi nisu otkrili, Dadli Barns je bio mrtav. I
on bi to i ostao, sve dok ja jednog dana ne bih
naao za shodno da ga vaskrsnem iz mrtvih.
F erfild se vrlo dobro seao onoga dana kada
ga je njegov ef, gospodin Gudvin, pozvao u svoju
kancelariju.
H teo bih da vam ispriam jednu neobinu
priu, Ferfilde. Ve nedeljama razm iljam o tome,
ali sada bi, ini mi se, trebalo da stupimo u
akciju. Za izvrenje tog zadatka izabrao sam vas,
ali naglaavam da je stvar strogo poverljiva.
Jeste li ikada uli za D adlija Barnsa?
Naravno da je uo. A ko nije? Ali Barns je
iezao jo pre dvadeset godina.
Na dopisnik Fleer dao nam je prvu in
form aciju o tome. Za vrem e jedne duge lovake
turneje naiao je na jedno zabaeno podruje
za koje se, sasvim prirodno, veoma zainteresovao. On tvrdi da tamo ivi, u potpunoj izolovanosti, ba taj navodno m rtvi doktor Barns. Radi
na jednom velikom projektu, iju prirodu Fleer
n ije uspeo da sazna. Uspeo je da prepozna
naunika prema starim fotografijam a.
Ferfildu je bilo udno to se Barns odmah
odrekao svoje anonimnosti kad mu je Gudvin
pisao. O dgovorio je i izrazio spremnost da p ri
mi jednog saradnika lista, pod uslovom da to
bude neki mlad i zdrav ovek. Gudvin je pred
loio Rodera Ferfilda, na ta je Barns odgovo
rio da zna to ime i da je saglasan sa posetom.
E to tako se sve dogodilo. A sada je Ferfild
bio ovde u kui iezlog i ivahnog istraivaa
i ekao njegova objanjenja.
H oem o li neto da prezalogajim o, gospo
dine Ferfilde?
Ne, hvala. Sada vie nisam gladan.
Kako god elite. Dakle, postavljajte pitanja.
Seate li se onog prvog koje ste mi postavili?
H teli ste da znate da li sam ja lud. E pa, u
meuvremenu ste uvideli da nisam.
Interesuje me zato ste sve ovo uinili.
269

 N e zato to m rzim oveanstvo ili to bih

eleo da ga unitim, ve zato to njegovu situ
aciju sagledavam jasnije i trezvenije od vas, mla
di prijatelju. oveanstvo stoji pred unitenjem.
M islite na opasnost atomskog rata?
Da, m islim na mogunost da b i neko, neki
Rus ili neki Amerikanac, mogao da pritisne, namerno ili nenamerno, na ono zlokobno dugme,
koje bi ugasilo itav na ivot. Naa Zem lja bila
bi ponovo onakva kakva je bila u devonsko doba.
Razvitak b i poeo od samog poetka, ukoliko
zraenje ne b i unitilo sve, bez potede i bez
ostatka. Da bih to spreio, odgajio sam X-stvorenja. Ona su imuna na zraenje. I tako, kad
oveanstvo bude uniteno, to nipoto nee zna
iti kraj civilizovanog ivota na naoj planeti.
U redu ree F erfild posle dueg razmi
ljanja. Ali, pretpostavim o za trenutak: ak i
da se ono strano zaista desi, ipak je mogue
da bi ljudi preiveli tu katastrofu. Oni bi onda
postali rtva jedne rase k oja je preplavila sve
kontinente i beskrajno se razmnoila.
Barns istera nekoliko oblaia dima iz svo
je lule.
M islite zbog toga to su X-stvorenja surova
i jo nisu dostigla vrhunac svoje civilizacije? Ne
brinite nita. Ja sam uveren da ona ne b i bila
surovija od onih k o ji b i unitili njihov svet.
K roz nekoliko godina njihova civilizacija bila bi
b olja od one koju bismo mi stvorili. Naravno,
ja se zajedno sa vama nadam da atomski rat
nikada nee postati stvarnost, ali opasnost jo
postoji. Tek kada svi budemo potpuno sigurni
da do atomskog rata ne moe doi, ja u uni
titi X-stvorenja. Preduzeo sam sve mere u tom
smislu. Ipak, ne zaboravite da e oni kroz tri
deset godina dostii stepen na kome se m i danas
nalazimo. K o zna, moda e tada i sami otkriti
atomsku energiju? U svakom sluaju, uveren
sam da oni nee pobiti preivele prim erke uni
tenog oveanstva, nego da e ih naprotiv
oboavati, je r njihova religija im kae da su
ljudi njihovi bogovi. Zar ste to zaboravili?
Sve je to lepo, doktore, ali mi moramo
da m islim o realistiki. to se tie propasti sveta,
270

ona e se na nas obruiti iznenada i bez ikakve

prethodne najave. V i ete um reti kao i svi mi
ostali. Zar zaista verujete da ete imati jo do
voljn o vremena da otvorite kavez i pustite naa
X-stvorenja na slobodu? Ako to ne uspete, ona
e ostati u svome zatvoru i pre ili posle poumirati zbog prenaseljenosti.
I na to sam mislio. im jedna odreena
mera radio-aktivnosti u atm osferi bude prekora
ena, vrata kaveza automatski e se otvoriti. U
svakom sluaju, starija stvorenja uspee da pobegnu i potrae sebi neki novi zaviaj. Ali ja se
i dalje nadam da do katastrofe nee doi bar
jo tokom sledeih trideset godina.
F erfild je za trenutak oklevao.
- N e bih eleo da budem neutiv, doktore, ali
mi m oram o da gledamo injenicama u oi. V i
imate sada ezdeset est godina. Zar stvarno
verujete da ete iveti jo trideset godina?
Naunik se, m im o oekivanja, osmehnuo.
Sada ste najzad naili na temu o k ojo j mo
ram da govorim sa vama. Ubrzo ete shvatiti
zato sam vaeg efa zam olio da ba vas po
alje k meni. Razume se, ja ne mislim da u
oiveti devedeset est godina. Drugi jedan ovek
e raditi ovde zajedno sa mnom, upoznati m oje
metode i ciljeve i kasnije preuzeti m oje nasledstvo nastavak eksperimenta i itavo m oje ima
nje. A ja imam zaista m nogo novca.
Aha, najzad govorite razumno! Sada shvatam i zato ste pristali da vaa istorija bude
obelodanjena. Jeste li ve razm iljali o tome ko
e biti va naslednik?
Ali, gospodine Ferfilde, pa to valjda znate!
V i lino, razume se!
F erfild poskoi sa stolice i besno uzviknu:
Batalite se nastrane ale, doktore! Zar za
ista verujete da bih se ja odrekao m oje perspek
tivne karijere, pristao da izgubim sve p rijatelje
i povuem se u ovu divljinu samo zato da odga
jam ove vae superinsekte ? Ja sam novinar, dok
tore Barns. Doao sam ovamo da obavim jedan
posao, ali niko me n ije osudio da doivotno osta
nem u zatvoru. Odmah u otputovati i napisati
m oj izvetaj.
271

 Ne, to neete!
F erfild je odjednom ugledao pred sobom ccv
pitolja.
Ne, neete ponovi doktor Barns i tvrdo
se osmehnu. Zar ste zbilja poverovali da u
ve sada odati svetu m oju tajnu? I zar mislite
da mi nije poznato da bi vlada intervenisala
odmah im bi za ovo saznala? M oja X-stvorenja
bila bi unitena, a ja odveden ili u zatvor ili u
ludnicu.
T am o vam i jeste mesto! U svakom sluaju,
mene neete moi da zadrite, ak ni silom.
Polako! M oje sluge su gluvoneme; one su
jae od vas; one sluaju svaku m oju zapovest.
N e bi vam polo za rukom da stignete ak ni
do garae, gospodine Ferfilde. A ako pokuate
da beite peke, nikada ne biste stigli do grada.
Ovde nema ni telefona ni radicprijem n ika. U
sluaju potrebe narediu da vas okuju lancima,
je r nisam ni malo raspoloen da vam stalno
drim pitolj ispod nosa. I ne zavaravajte se na
dom da ete me, eventualno, zaskoiti i savladati.
Ja sam vraki dobar strelac. Neu oklevati i da
vas ubijem ako bi situacija nalagala.
Ferfild ponovo sede. N oge su mu podrhtavale.
Jo neto produi Barns mirno. Uko
liko bi vam, m im o oekivanja, bekstvo uspelo, ja
bih odmah otvorio vrata kaveza. Pre nego to bi
se neto m oglo preduzeti protiv m ojih tienika,
oni bi ve pobegli. I, verujte mi, tada ih niko
ne bi mogao tako brzo iskoreniti. Jedan rat protiv
X-stvorenja ve danas je praktino besmislen; on
bi bio isto toliko besmislen kao i atomski rat
izmeu Zapada i Istoka. X-stvorenja bi ostala
pobednici, zato to e njihova brojnost kroz ne
koliko godina biti tako velika da bi naprosto
pregazili oveanstvo.
Ferfild je disao brzo i suzdrano.
Moda biste uspeli da me ovde zadrite si
lom neko vreme, ali ta bi vam to koristilo? Ne
moete me prisiliti da budem va asistent ili naslednik.
M islite? osmehnuo se Barns nehajno.
Posle nekoliko nedelja ili meseci boravka u jed
noj m aloj eliji prom enili biste svoje m iljenje.
272

A onda biste inili sve to bih zahtevao od vas

samo da malo proetate po istom vazduhu i siti
se najedete. M orila bi vas enja za jednim do
brim obrokom i jednim mekim krevetom, Ferfilde. Zar ne mislite i sami? On se malo sagnu, ne sputajui pitolj. Tada biste rado pri
stali da m i pomaete u ovom jedinstvenom eks
perimentu. I ne samo to. Ubrzo biste se uverili,
ba kao i ja, da inite nauci jednu veliku uslugu.
M oje shvatanje postalo bi vam veoma blisko i
punim srcem biste odobravali sve m oje odluke.
Sa radou biste postali m oj sledbenik.
Sklonite taj pitolj ree Ferfild. Pre
dajem se.
Doktor Barns se glasno nasmeja.
Pa da me onda savladate i pobegnete? N i
kada!
Mahnuo je slobodnom rukom. Jedan od poslu
itelja beumno ue u prostoriju, i pre nego to
je Ferfild uspeo da uini bilo kakav odbrambeni
pokret, ruke su mu ve bile savijene iza lea.
Lisice kljocnue. Pitolj je i dalje bio uperen
u n jegov trbuh. Onda mu je sluga vezao i noge,
a zatim ga bacio na kau, kao neki paket. Tek
sada Barns je uklonio' oruje. Sluga ieze. Barns
privue jednu stolicu i sede pored Ferfilda.
Sada smo obojica gladni, zar ne? Narediu
da se donese jelo. Ja u vas hraniti.
Najlepe hvala zaguna reporter. Pro
ao me je apetit.
Besmislica! Sm irite se, najzad. Razgovaraemo kao razumni ljudi.
U redu, ali pustite mene da prvi govorim.
V i dobro znate da nisam k vama doao iz sopstvenih pobuda.
Tano, ja sam vas pozvao.
Da, a m oj list me je poslao. Ako se ne vra
tim u najskorije vreme, gospodin Gudvin e za
traiti obavetenje o razlogu m og odsustva. N e
zaboravite da vas je otkrio jedan od naih dopi
snika. Gospodin Fleer je priao dovoljn o blizu
ovom podruju i prepoznao vas prema jednoj
fotografiji. Gudvin e ga poslati ovamo, a Fleer
nee dii ruke od potrage sve dok me ne nae.
18

273

 B io je to jedan nesrean sluaj to me je

on otkrio. Preduzeo sam mere da se tako neto
vie nikada ne dogodi.
Barns je govorio m irnim glasom, ali Ferfildu
se inilo da u njemu razaznaje izvesnu malu ne
sigurnost. B rzo je to iskoristio.
M orate priznati, doktore Barns, da je i
tava situacija istinski smena. V i niste nikakav
ludi naunik, a ja nisam nikakav meunarodni
pijun. M oj list i ja smo zabrinuti zbog meu
narodne situacije ba kao i vi. Strahujemo od
atomskog rata ba kao i vi. Ako doemo do uverenja da je n ajbolje da va eksperiment ostane
u tajnosti, postupiemo upravo tako. M oete ima
ti poverenja u nas. Zbog toga n ije neophodno
da me zatvorite i pokuate me naterati da stupim
u vau slubu. M oda emo ak nai nekoga ko
je k valifikovaniji od mene da nastavi vae delo.
Ja poznajem bar pola tuceta sposobnih mladih
ljudi k o ji bi dali sve da mogu raditi s vama.
M oda ne uvek iz naunog ara, ali svakako zbog
novca, koga v i nesumnjivo moete da ponudite.
A ako odluite da b i b ilo b olje da eksperi
ment ne ostane u tajnosti ta onda?
U tom sluaju dajem vam re da emo vam
ostaviti dovoljno vrem ena da ovde sve uradite
i nestanete bez traga. Moete to i napismeno do
biti, ukoliko elite.
T o b i znailo da m oram pob iti m oja X-stvorenja. I to u jedno vrem e koje vi odredite, a
ne ja.
N e m ora da bude tako. N iko vas ne moe
spreiti da ponesete nekoliko prim eraka sa so
bom i otponete iznova na nekom drugom mestu
pod uslovom da nam obeate da ete ivotinje
pustiti na slobodu tek ako izbije atomski rat.
Usledila je duga pauza. Onda je Barns bez
rei ustao i oslobodio Ferfilda njegovih okova.
Trenutak kasnije ula je jedna sluavka i donela
obed. Dva oveka su jela u atm osferi mira, kao
da su stari p rijatelji. Tek kad je sto bio raspremljen, Barns p rvi prekide nelagodnu tiinu.
Ovde sam veom a dugo bio sam rekao je
tihim glasom. Istina, itam mnogo, ali ni sa
274

kim nisam m ogao govoriti. M oda sam se pom alo

otuio od sveta.
Da, moda potvrdi Ferfild. Oseao je sa
aljenje prem a starom oveku.
M oda biste zaista m ogli udesiti da gospo
din Gudvin . . .
Sasvim sigurno! Otputovau tek onda kad
budem sve saznao. Tada emo stupiti u vezu
s vama.
A izvetaj neete objaviti pre nego to ja
ovde sve dovedem u
red i ieznem?
Dajem vam re
da e biti tako.
F erfild se n ije oseao ba najlagodnije. Moda
e Gudvin pristati na njegove predloge, ali ko
zna . . . Gudvin je bio njegov gazda, a ova pria
bila je n ajbolje to mu je ikada dolo uruke.
Dobro ree
Bam s poim o sada jo
jednom do kaveza. Nadam se da niste lju ti zbog
onog . .. onog m alog incidenta?
N i najmanje.
Odvezli su se do kaveza. K ad su izali iz dipa,
F erfild die pogled prema nebu.
Bie kie.
Onda moramo pouriti. X-stvorenja ne mogu
da lete po kii. Ipak, verujem da e vrem enom
postati otporniji, tako da ne m oraju uvek beati
u neki zaklon kad pada kia.
Put je bio strm i Barns je disao teko, kaljui od napora. Ferfild je koraao iza njega.
Oblaci su se spustili nisko, ali jo nisu doneli
kiu. U kavezu su se X-stvorenja bavila svojim
uobiajenim delatnostima. Jedna polovina bazala
je po tlu, a druga letela.
Zato ne pokuaju da izau kroz reetku?
upita F erfild kad su stali ispred kaveza. M ogli
bi da je napadnu svojim oruima i naprave rupu.
Oni ne znaju da reetka tu postoji.
Kako to . . . ne znaju?
Zato to ona pripada svetu u kome ive.
Barns prui reporteru svoj dvogled i pritisnu
na dugme za pojaanje zvuka, da bi umovi po
stali ujniji.
Da li razgovarate s njima, doktore Barns?
Nikada. Jednom, kasnije, kad budu civilizovani, nee vie b iti potrebno da veruju da sam
18*

275

ja njihov bog. Tada u im om oguiti da me rav.umeju i shvate ko sam zapravo. Kako bi, inae,
-ogli nauiti da se ophode sa ljudima? Kako bi
m ogli da nas shvate? A kad jednom budu slo
bodni, m orae shvatiti preivele.
Aha. Jedna misao pade na um Ferfildu.
Jo koliko jutros b io sam ovde s vama. Prema
mome proraunu, to iznosi otprilike dve sedmice
njihovog vremena. Zar ne mislite da su njihovi
svetenici razbijali sebi glavu pitanjem zato se
njihov bog iznenada udvostruio?
M islite da je neka vrsta jeresi uzdrmala n ji
hovu dosadanju veru? Ne, tako brzo to ne ide.
A ako neki brzopleti svetenik neto zucne u tom
smislu, ostali e ga sigurno ubiti. U njihovim oi
ma, on bi poinio jedan greh. R eligije su uvek
konzervativne. A li oslunimo ih, pa emo tano
znati.
Prineo je dvogled oima i usmerio ga prema
jednoj grupi X-stvorenja nedaleko od ograde. Onda
je uzviknuo od zauenosti.
Izgleda da ste b ili u pravu, Ferfilde! Dodu
e, stvari nisu uzele potpuno ba onaj tok k oji
ste vi pretpostavili. Oni tamo u grupi nisu sve
tenici, v e . .. hm, rekao bih intelektualci. Ne
diskutuju o tom e da li p ostoji jedan bog, ili dva,
ve o tome da li su zakoni prirode uzdrmani ako
ne p ostoji samo jedan bog. Nebesa, oni su od
makli dalje u svojoj misli nego to sam pretpo
stavljao. Odmakli su itave generacije napred.
Istina, njihov renik n ije dovoljno bogat da bi
m ogli form ulisati svoje misli ovako kao to sam
ja sada uinio, ali razumem ih uprkos tome.
Sada bi, u stvari, m oralo . . . ah, eno, ve se de
silo. Pogledajte tamo!
Iz jedne oblinje upljine izala je mala proce
sija. Svi su im ali utu fleku na potiljcim a. Svete
nici! Grupa k oja je diskutovala pored ograde imala
je taman toliko vrem ena da uoi opasnost. Ues
nici skupa otrali su ili odleteli u svim pravcima,
samo trojica nisu bili dovoljno brzi. Pre nego to
su m ogli da umaknu, svetenici su ih savladali.
Pa, sada emo biti svedoci inkvizicije
ree Barns turobno.
276

 Zar e da ubiju te jadnike? H oem o li im

pritei u pom o?
N i u kom sluaju ne smemo da utiemo na
njiihov socioloki razvitak. Oni m oraju da prou
kroz tu fazu, da bi stigli do sledeeg stupnja. I mii
smo to morali. U stvari, jo uvek je nismo potpuno
ostavili iza sebe. B ojim se da e ovde doi do ja v
nog pogubljenja. U sluajevima normalne smrti
oni zakopavaju svoje mrtve, sa licem okrenutim
prem a jugu, je r se tamo nalaze vrata kroz koja
k njim a ulazim. Interesuje me ta e da urade sa
leevima ovih prestupnika.
Razume se, bilo bi glupo oseati saaljenje pre
ma tim jadnim kreaturama, uveravo je Ferfild sa
m oga sebe, ali uprkos tom e on ga je oseao. Pre
nego to je stigao da kae neto, poela je da
pada kia.
Ve prve kapi rasterale su inkviziciju. Sva X-stvorenja kao po komandi pourie da nau neki za
klon. N a desetine njih sputalo se sa drvea na tle,
je r odjednom nisu vie m ogli leteti.
B olje je da se i mi negde sklonimo ree
Barns.
Jo samo trenutak. V oleo bih da izblie
pogledam neku od ovih ivotinja. Moete li da
otvorite vrata i izvuete jednu napolje, pre nego
to sve ieznu u rupama?
N e znam ni sam tano. Nikada jo nisam
otvorio vrata, a da prethodno ne ukljuim struju.
Na kii bi se lako m oglo desiti da me elektrini
udar ubije. Pogledao je ispitivaki Ferfilda.
N ije vam to valjda bila namera? upitao je
blago.
Nebesa, ne! Kako moete da mislite tako
neto o meni?
ao mi je, oprostite . . . U redu, pokuau da
za vas izvadim jedan prim erak iz kaveza.
Pored vrata nalazio se metalni sanduk. Barns
ga otvori i iz njega izvue spravu za hvatanje,
koju je ranije spomenuo. Onda je oprezno otvo
rio vrata i ispruio u kavez ipku sa mreastom
zamkom na kraju.
N ekoliko X-stvorenja bilo je na vidiku. Pokua
vala su panino da se domognu sklonita. Mrea
277

zaledbe nad njima. Sledeeg trenutka Barns je uh

vatio jednu od ivotinja.
Predao je Ferfildu mreu, zaboravivi za sekun
du da m otri na vrata. Ta jedna sekunda bila je
dovoljna. Uz glasan uzvik Barns se bacio na vrata,
ali bilo je ve prekasno.
est X-stvorenja iskoristilo je pukotinu da nae
put u slobodu. Po svemu sudei, ona nisu ni bila
svesna te injenice. Elektrina blokada nije bila
ukljuena. N ekoliko trenutaka kasnije ve su ne
tragom nestala.
M oram o ih pronai! uzviknu Barns uzbu
eno. Jedan mujak i jedna enka. . . to je
dovoljno. M ogli bismo isto tako da ih pustimo sve
koliko ih ima!
B ilo je jasno da je traganje beznadean posao.
Svuda po tlu lealo je uvelo lie i nudilo hiljade
skrovita. Dva oveka puzala su na rukama i kolenim a okolo. Barns je postao vrlo bled.
M oram o ih pronai, moramo ih pronai!
jadikovao je. Jo je prerano. Jo ne smeju da
budu na slobodi.
Rekli ste da imate neko sredstvo kojim mo
ete da ih unitite ree Ferfild. Zato ga
sada ne primenite?
To je jedan gas, k oji ubija samo njih, ali je
nekodljiv za ostala iva bia. Meutim, ako ga
upotrebim sada, u blizini kaveza, usmrtiu ih sve.
Sem toga, ne mogu biti siguran da bi i sami begunci stradali. Ne, b ilo bi uzaludno.
Zurili su jedan u drugoga, zahvaeni oajanjem
i ne znajui ta da preduzmu.
T og trenutka iz zvunika se zauo jedan glas.
Nedaleko od Barnsovih nogu puzalo je prema nje
mu jedno X-stvorenje na svih est svojih nogu.
K rila je p rilju bilo sasvim uz telo, a lice sakrilo u
blato. N a njegovom potiljku nalazila se uta pega.
Jedan od svetenika. Sigurno se dosetio da je
poinio neto to mu bogovi zabranjuju i sada je
doao da preklinje za oprotaj. Barns kleknu na
zemlju, da b i mogao b olje razumeti slabani gla
si. Podesio je pojaava. K ad se ponovo uspravio,
lice mu je b ilo jo blee.
On kae kako n ije imao nameru da kroz
vrata ode u Daleku zem lju. M oli me da mu
278

oprostim . Ako to uinim, on e da pronae sve

ostale i dovede ih natrag. Rei e im da je kia
jedna kazna. Kazna za krivovarje nekolicine jeretika.
Im a li to neke veze sa m ojom jutronjom
pojavom kod kaveza?
Da. Oni stvar predstavljaju tako kao da sam
ja hteo dokazati svoju veliku ljubav prema njima
tim e to sam im doveo jo nekoga od m oje vrste.
Ovaj ovde je vrhovni svetenik. On kae da ga
ostali sluaju.
ta emo sada da radimo?
Nita. N e ostaje nam drugo nego da ekamo.
Bilo je hladno na kii. Obojica su drhtali, ali se
nisu pom arali s mesta. Ferfild je bio zabrinut za
starog ooveka. Barns je izgledao ravo. Uzbuenje
ga je urnisalo. Ako bi sada odjednom dobio sr
anu k a p ...
Gledajte! uzviknu naunik.
est X-stvorenja je prom ariralo, jedno iza dru
gog, nedaleko od njihovih nogu pravo prema jo
zatvorenim vratima. Na elu male kolone iao je
glavni svetenik, pognute glave.
On ih je stvarno naao i privoleo da se vrate
u kavez. Sada u malo odkrinuti vrata. Pazite
samo da niko ne izae. Ali, ja verujem da ta
opasnost ne postoji. Svetenik bi svakoga poslao
natrag.
Po kii k oja je sve jae padala, begunci su se
vraali natrag u svoj zabran, u svoj zaviaj. N e okrenuvi se vie nijednom, iezli su u pukotinama
prve stene.
Barns zakljua vrata. Zatim obrisa kiu sa svog
lica.
H ajdem o predloio je. V ratim o se u
kuu. Oseam se vrlo jadno; jo jedno ovakvo
uzbuenje m oglo bi m i nakoditi. Trebalo bi da
odem na lekarski pregled, ali nemam vremena.
Vrata im aju sigurnosni ureaj, Ferfilde. To je
jedan prijem nik za otkucaje m og srca, k oji se
prenose preko m inijaturnog odailjaa. K ad ja
umrem vrata e se otvoriti. G ovorio je glasnije,
dok su se sputali prem a dipu. Ferfilde, vi se
m orate pobrinuti da dobijem lekarsku pomo. Ako
mi se neto d e s i.. .
279

 Moete se osloniti na mene, doktore Barns.

Sada znam da vi moete da diktirate uslove. M o
da ete samo vaom pretnjom uspeti da spreite atomski rat.
Lako je ovako govoriti, pom isli Ferfild, ali
da li to odgovara istini? Jer, ta mogu on, Barns
ili Gudvin da uine? K o zapravo odluuje o da
ljem opstanku oveanstva?
Pourite uo je Barnsov glas. M okri
smo do gole koe. Kia danas vie nee prestati,
ovee, zato stojite tu i zurite u nebo?
F erfild skrenu pogled prema kavezu, a zatim
ponovo prema oblacim a zatvorenom nebu.
J a . . . ovaj, upravo sam o neem razmi
lja o rekao je polako i sa nesigurnoou u
glasu.
Naslov originala:
Milriam Allen de Ford: The Cage
Copyright by Mercury Press, Inc.
Prevedeno sa nemakog prevoda Der grosse Kfig

280

Avro Menhetn

Loptica za kriket

Gvozdeno-iitka supstanca tresnula je o tlo uz

tup udar, koncentrisala se u oblik lopte, otkotr
ljala polako iz upe, stigla do sredine druma, a
onda zastala. N jena putanja preko armiranog
betona bila je obeleena dubokom brazdom, kao
da se kotrljala kroz glinu.
Profesor Lej baci pogled na asovnik: bilo je
tano 3:33 posle podne. N jego v eksperiment je
uspeo. N apravio je jednu supstancu do tada ne
poznate specifine teine koja je sada, nesrenom sluajnou, leala nasred druma.
H ej, ree P. S. Delks ta je to?
Profesor i policajac su gledali loptu. Umakla vam je i zaorala drum produi Delks.
Izgledao je zabrinut. ta je to?
U nekim zvezdama ree profesor ato
mi su zbijeni na takav nain da je m aterija od
koje su sastavljeni neobino teka. U sluaju
Van Maanena, na prim er, zvezde ija je m ateri
ja 300.000 puta gua od vode, iodina glava bi
probila vau aku kao metak.
Shvatam ree P. S. Delks. Izgledalo je
da se sprema da pogleda svoju aku kao da bi
to m oglo razjasniti situaciju. V i n ajbolje zna
te kako stvari stoje, gospodine, siguran sam u
to. A sad najbolje da je vratite u vau radionicu.
N e elimo da zaustavimo saobraaj. P. S.
Delks je eleo da nema vie nikakve veze sa
objektom.
B ojim se da ne mogu uzvrati profesor.
Sagnuo se i pokuao da podigne loptu. N ije se
ni pomerila.
Zaglavila se? upita P. S. Delks. Zamah
nuo je svojom velikom cokulom i tresnuo loptu,
281

a onda se zateturao natrag, steui svoje stopa

lo. Lopta se nije pomerila.
N ob i Klark, iz garae, zaustavi svoj kamion.
Ovde se ne igra fudbal, drukane dobacio
je P. S. Delksu, svom starom neprijatelju.
Zaglavila se ree Delks, suvie iznena
en da bi mu vra tio m ilo za drago.
N o b i izae iz kamiona. unuo je loptu no
gom. ta je ovo? obratio se profesoru.
Jedan eksperiment ree profesor Lej.
Im ate li neku alatku? V oleo bih da je vratim
natrag u m oju radionicu.
N ob i izvue iz kamiona eki teak sedam fun
ti. Tresnuo je n jim e postrance po lopti, upotrebivi svu svoju snagu. eki odskoi unazad.
N o b i zaurla, ispusti eki i poe da sie svoje
prste.
Taj udarac bi pom erio najm anje tri stotine
funti ree p rofesor Lej. Zbilja interesantno.
Lopta m ora da tei vie.
Iza ugla izbiie lokalna vatrogasna kola, koja
je pozvao P. S. Delks. Vatrogasci se zagledae
u loptu. K ao i obino, n jih ov talenat za im pro
vizaciju priskoio im je u pomo. Obavili su
omu od elinog ueta oko lopte, a drugi kraj
ueta privezali za vatrogasna kola. Voza vatro
gasnih kola polako je krenuo prvom brzinom.
Trenutak kasnije ue pue, priinivi znatnu te
tu vatrogasnim kolima.
Stigla su i jedna policijska kola. etiri po
licajca sa pljosnatim kapama iskoie iz njih.
Ubrzo posle toga drum je bio blokiran, a okolo
lopte podignut zastor od tkanine za dakove. O
svemu je obaveten predsednik vlade, a novina
ma je dato oprezno saoptenje o tom e kako se,
zbog udesa u eksperimentalnoj stanici nedaleko
od M inistarstva rata, graanstvu zabranjuje pri
stup u to podruje. Ipak, naglaeno je da nema
razloga za uznemirenost, je r nisu u pitanju ni
kakvi radioaktivni m aterijali.
T ri via oficira iz M inistarstva rata stigla su
u vrem e popodnevnog aja, k oji su priprem ile
lokalne predstavnice enskog instituta a poslu
io ga u ograenom podruju P. S. Delks.
282

 Profesore Lej, ree general ne svia

nam se ovaj publicitet. K ra jn je je neprikladan.
Lopta se otkotrljala iz m oje radionice
objanjavao je profesor. Neka iznenadna, ekstragravitaciona sila. Nisam mogao da je zaustatvim.
D oprem ite dizalicu za tenkove obrecnu
se general.
Prolo je izvesno vrem e pre nego to je posa
da dizalice uspela da naini zadovoljavajui zah
vat na objektu. Pokuali su da iskopaju beton
oko njega, ali dok su to inili, izgledalo je da
lopta tone sve dublje. Na kraju su podesili dizali
cu u neku vrstu mengela i njim a obuhvatili lop
tu.
M otor dizalice je zagrmeo. eline sajle su zacvilele. itava dizalica je drhtala u silnom na
poru da uspe. Ali lopta se nije pomerila.
Daj pun gas, ovee! prodra se general.
Ovo je vladina svojina.
Sajle su se slomile. A isto tako d ruka dizalice.
M orali su doprem iti iz vojn e baze drugu dizalicu da
ukloni prvu. General i ostali visoki oficiri vrati
li su se u M inistarstvo rata da napiu izvetaj
0 tom e kako civilne firm e snabdevaju oruane
snage N jen og K raljevsk og Velianstva fal opre
mom, to bi svakako trebalo odmah podvri v o j
nom disciplinskom sudu.
Sledeeg jutra svi listovi zem lje a glavni
izvor inspiracije bio im je N ob i K lark podja rili su naciju u takvo stanje zabrinutosti zbog
bizarnog objekta profesora Lej a da se ubrzo po
sle doruka u Dauning stritu okupila velika go
mila. Svi prisutni mukarci, ene i deca
zahtevali su da se neto preduzme. Stigao je ak
1 kablogram od australijskog prem ijera sa pita
njem k oje su mere preduzete da b i se spreilo
da lopta propadne kroz centar Zem lje i izbije
na drugoj strani, i tom prilikom , moda, upro
pasti igralite za kriket koje je b ilo tako b rilji
vo priprem ljeno za etvrti meunarodni ampionat.
283

Predsednik vlade lino se p ojavio

nekoliko
puta na stepenitu b roja 10, dajui prstima znak
V . K ao metod pom eranja lopte, meutim, to
n ije delovalo bogzna kako prikladno.
U vrem e ruka dogaaji su poprim ili jo dra
m atiniji tok. Ekstremistiko krilo Opozicije, zahtevajui istovremeno ostavku vlade, predlagalo je
da se na sramnu loptu baci jedna britanska hidro
genska bomba, i na taj nain uniti i ona i jedna
izrazito torijevska izborna jedinica.
Am eriko
ratno
vazduhoplovstvo,
koristei
mlazne bom bardere iz Grinhem Kom ona, dovo
zilo je u delovim a najveu dizalicu na svetu
jednog tekaa od 250 tona. Krupova firm a iz
Esena javila je telefonom da e kroz nekoliko
asova zavriti jednu dizalicu od 500 tona.
Posle ruka predsednik vlade napustio je Dauning strit kolim a da ispita problem na licu mesta. Sada su ga videli kako daje znak V drei
jednu ping-pong lopticu izmeu prstiju.
Pozornica je sada bila pravi darmar privrem e
nih eleznikih pruga, dizalica, vatrogasnih kola,
vojske, predstavnika sindikata i, na periferiji,
drvenih tribina k oje je podigla firm a Batlinovi
vikend kam povi. Prem ijer se s tekom mukom
p robio do unutranje ograde.

ao mi je zbog svega ovoga, gospodine

obratio mu se profesor. Neke nepredviene
kom plikacije.
P rem ijer zaguna. Pogledao je loptu, koja je
postala sva uglaana od raznih sprava za dizanje
to su se tokom proteklih asova obavijale oko
nje. Lju tito ju je darnuo svojim tapom. Lop
tica iskoi iz ljeba u kome je leala i otk otrlja
la se polako niz nagib druma, da bi se na kraju
sm irila u slivniku.
Profesor Lej se nasmeja i baci pogled na asovnik. B ilo je 3:33 posle podne. Trebalo je
da pom islim na ovako neto rekao je. Jed
na nepostojana smesa. N jen a molekularna struk
tura se pogorava p o s le .. . bacio je ponovo
pogled na asovnik . . . posle dvadeset etiri
asa. M oram videti ta tu moe da se uradi.
284

Podigao je loptu i stavio je u dep. Posao

jednog naunika nikada nije do kraja obavljen
prom rm ljao je. Onda je uao u svoju radio
nicu i zalupio vrata iza sebe.
Naslov originala:
Awro Manhattan: The Cricket Bali
Iz zbirke: 50 Short Science Fiction Tales
Col'Liler Books, New York

285

A rtur Feldman

Matematiari

B ili su u vrtu. A sada, Zoe, ree Zinia Hokins svojoj devetogodinjoj kerki prestani
da lepra okolo, pa e ti tata ispriati jednu
priu.
Zoe se spustila na viseu mreu. Istinitu
priu, tata?
Sve se desilo tano ovako kako u ti ispri
ati ree Drejk Hokins, utinuvi Zoe za ru
meni obrai. Elem: pre dve hiljade i jeda
naest godina, u 1985. raunajui to vrem e
prema Zem aljskom kalendaru jedno pleme
bia sa zvezde Pas, u Siriusu, izvrilo je invaziju
na Zemlju.
A kako su izgledala ta bia, oe?
K ao ljudska, u mnogom, mnogom pogledu.
Svako od n jih je imalo po dve ruke, dve noge i
sve ostale organe kojim a su ljudi obdareni.
Zar n ije b ilo ba nikakve razlike izmeu
tih bia sa Psa i ljudi, tata?
B ilo je. Svaki od doljaka imao je jedan
par krila pokrivenih zelenim perjem , k oja su
izrastala iz njihovih ramena, a dugi purpurni
rep.
K olik o je takvih bia bilo, oe?
Tano tri m iliona i etrdeset jedan odrasli
m ujak i tri odrasle enke. Ta stvorenja su se
na Z em lji pojavila najpre na ostrvu Sardiniji. U
roku od pet sedmica ona su postala gospodari
itavog globusa.
Zar se Zem ljani nisu odupirali, tata?
Ljudi su ratovali p rotiv zavojevaa, koris
tei metke, obine bombe, super-atomske bom be
i gasove.
Kako izgledaju te stvari, oe?
287

 Oh, one ve odavno ne postoje. Nazivali su

ih m un icijom . Lju di su se b orili meusobno
sa takvim stvarima.
A ne sa idejama, kao to mi to sada inimo,
oe?
Ne, ve vatrenim orujem, kao to sam re
kao. A li zavojevai su b ili imuni prema municiji.
ta znai im un?
Zatien od povrede. Onda su ljudi poku
ali klicama i bakterijam a da se odupru zvezdanim biima.
K ako su izgledale te stvari?
Siune, siune bubice koje su Zem ljani
pokuali da ubace in jekcijom u tela zavojevaa,
sa ciljem da se o v i razbole i umru. Ali bubice
uopte nisu delovale na Zvezdana bia.
Nastavi, tata. Ta bia su ovladala itavom
Zem ljom . Nastavi odatle.
Treba da zna da su doljaci bili neuporedivo inteligentniji od Zemljana. U stvari, zavoje
vai su b ili najvei m atematiari u Sistemu.
ta je to Sistem? I ta znai matematiar?
M leni put. A m atematiar je onaj k oji do
bro rauna, procenjuje, premerava, k oji se do
bro razume u brojeve.
Znai li to, oe, da su zavojevai pobili sve
Zemljane?
N e sve. Pobili su mnoge, ali su od mnogih
drugih nainili robove. Ba kao to su ljudi ko
ristili konje i stoku, tako su i pridolice koristile
ljude. Od nekih su nainili radnike, a ostale su
poklali radi hrane.
Tata, kakvim su jezikom govorila ta bia
sa Psa?
Veom a jednostavnim jezikom , ali ljudi ni
kada nisu uspeli da ovladaju njime. A zavojevai
su, zahvaljujui svojoj mnogo veoj inteligenciji,
savladali sve jezike globusa.
K ako su Zem ljani nazivali zavojevae, oe?
An-voli. Upola aneli, upola avoli.
Znai, tata, na Z em lji je vladao m ir poto
su An-voli p okorili ljude?
Jedno krae vreme. Onda su neki od naj
hrabrijih ljudi, predvoeni jednim k oji se zvao
Sveznadar, pobegli u unutranjost Grenlanda.
288

Sveznadar je bio psihijatar, najistaknutiji na

Zemlji.
ta je to psihijatar?
Onaj k oji drugima deli ideje.
Znai, bio je veom a bogat?
B io je n ajbogatiji ovek na Zem lji. Posle
dubljeg razmiljanja, Sveznadar je smislio nain
da oslobodi Zem lju od An-vola.
Kako, tata?
Usavrio je jedan metod, zvan Svezandar-Hjuz-Ilinski tehnika, pomou koga je proeo
An-vole ljudskim emocijama.
ta znai p roeti?
Nakljukao ih je njima i udesio da oni budu
svesni toga.
Zenia se umea: Zar ne govori pom alo iz
nad m oi razumevanja jednog deteta, Drejk?
Ne, mama ree Zoe. Ja razumem ono
ta je tata objasnio. A sada nemoj vie da nas
prekida.
I tako produi Drejk Sveznadar je
napunio An-vole ljudskim em ocijam a kao to su
ljubav, mrnja, am bicija, ljubom ora, zloba, za
vist, oajanje, nada, strah, stid i tako dalje. Ubr
zo su An-voli poeli da se ponaaju kao ljudi, i
tokom stranog desetodnevnog graanskog rata
bilo je istrebljeno dve treine populacije An-vola.
Znai, tata, da su An-voli na kraju pobili
jedni druge?
Umalo, sve dok jedan od njih po imenu
Zalibar, pun svetosti i reitosti, nije odrao propoved o bratstvu svih An-vola. Zavojevai, brzo
preobraeni, prekinuli su svoje svae, i Zemljani
su b ili jo ee podjarm ljeni.
Oh, tata, zar nisu Sveznadar i njegovi sledbenici na Grenlandu b ili strano tuni kad su se
stvari tako preokrenule?
Neko vreme. Onda je Sveznadar potegao
svoj poslednji adut.
Je li to sleng, tata? Adut?
Da. Coup de grace. As u rukavu,
koga je
uvao za sluaj da sve drugo omane.
Shvatam, tata. Id eja k oja e nadadutirati
sve to bi druga strana mogla da iznese. ta je to
bilo, oe? ta su oni imali?
19

289

 Sveznadar je proeo An-vole nostalgijom.

ta je nostalgija?
enja za zaviajem.
Oh, tata, zar Sveznadar nije bio mudar? To
znai da su An-voli b ili potpuno ispunjeni eljom
da odlete natrag na Zvezdu sa k oje su doli.
Tano. I tako, jednog dana, svi An-voli, je
dna ogromna armija, leprajui svojim velikim
zelenim krilim a, okupili su se u Crnim brdim a
Severne Am erike i, na dati signal,
poleteli sa
Zemlje, dok su svi ljudi pevali: Slava, slava
danu naeg osloboenja!
Znai, oe, svi An-voli su odleteli sa Zem lje?
- N e svi. Bila su dva deteta An-vola, jedno
muko i jedno ensko, stara po dve godine, koja
su se rodila na Z em lji i koja su krenula i poletela prem a nebu sa ostalim An-volima. Ali kada
su stigla do gornjih granica stratosfere, ona su
se pokolebala, okrenula repove i odletela natrag
na Zemlju. Zvali su se Zizo i Ziza.
I ta je bilo sa Zizijem i Zizom, tata?
Pa, kao i svi drugi An-voli, oni su b ili veli
ki matematiari. I tako su se namnoili.
Oh, tata, nasmeja se Zoe, leprajui uz
bueno svojim krilim a to je bila veom a lepa
pria!
Naslov originala
Arthur Feldman: The Mathematicians
Iz zbirke 50 Short Science Fiction Tales
Collier Books, New York

290

Piter Filips

arobni broja

Savalan je b olje namestio tovar na svojim sta

rim, koatim ramenima i nastavio muno na
predovanje. Rastresiti kriljac izmicao se ispod
njegovih klecavih nogu. Putovanje do Tihe Zem
lje bilo je naporno, ali njegovo odredite lealo
je bezmalo na vidiku. Oblana izm aglica obavi
jala je gornje padine Sliv-na-mona; ali vrh pla
nine b io je ist, i kad je iskrsnuo iz magle, a
valan je m ogao da vidi presto kralja ia.
Svi dvorani b ili su na okupu, ekajui njegov
povratak; i teret tei od onoga k oji mu je p riti
skao plea podie se sa njegovog srca kad je
ugledao svoj narod i njihove m nogobrojne roa
ke iz udaljenih zem alja k o ji su se okupili ovde.
Dva umska duha sa severa pohitae napred
da mu pomognu, ali avalan ih je oterao pokre
tom ruke i stigao do podnoja prestola pre nego
to je, uz uzdah olakanja, spustio na zemlju
svoj dar. Paket je bio velik gotovo koliko i on
sam.
T ri male vile poee da cupkaju hartiju i kanap brzim nestanim prstima. tajeto, tajeto,
tajeto?
ali avalan i njih otera i pokloni se
kralju i.
Sed'i ree kralj. A vi ostali malo se
umirite.
Dajte drugaru vremena da doe do
daha.
Sve vrem e na svetu prom rm lja jedan
vilenjak. Sve vrem e na velikom irokom svetu.
avalan sa zahvalnou sede i osloni se lei
ma o svoj paket.
K ako je bilo? upita kralj.
avalan umrknu mrvicu burmuta, kinu jed
nom i strese se od zadovoljstva. Velika ma
19*

291

gija ree zatim. M agija vea ak od onih

koje ti moe da izvodi, Gospodaru, uz sve po
tovanje k oje ti pripada. Svuda vlada potpuna ti
ina: ne uje se ak ni pesma ptica ili cika pacova.
A Oni-Koji-Nas-Ne-Vide?
P olja su uta produi avalan, pretvara
jui se da nije uo. ak i korov oskudno ras
te. Drvee je bez lia. Reke su mutne i u njima
nema nikakvih riba.
Ali, ta je sa Onim a-KojiNas-Ne-Vide?
Nikada-Nas-Nee-Videti uzvrati avalan
jednostavno. Kleknuo je i poeo da razvezuje
kanap omotan oko paketa. K ralj se nae napred
a ostali se uzbueno sjatie okolo.
Ovo ree avalan sa primesom ponosa
ovo je velika arolija, M agija-Broja. S njom
moem o da idem o slobodno i bez opasnosti u
njihove kue i palate, da nosimo njihovu odeu
i pleemo na njihovim ulicama.
Sa nam em om sporou otkrivao je svoj dar
M alom Narodu.
Sve vrem e na svetu prom rm lja ponovo
vilenjak. Sve vrem e na velikom irokom svetu.
Dakle, ta je to? upita kralj nestrpljivo.
Ovo je ree avalan, skidajui om ot
Gajgerov broja za otk riva nje ostataka radioak
tivnosti.
Naslov originala:
Peter Phillips: Counter Charm
Iz zbirke 50 Short Science Fiction Tales
Collier Books, New York

292

Robert ekli

Pitaj tek da pita

Odgovara je bio nainjen da traje onoliko ko

liko je potrebno to je bilo veoma dugo, su
dei po tome kako neke rase mere vreme, i uopte nimalo dugo, sudei p o m erilim a ostalih.
Ali za samog Odgovaraa to je b ilo taman do
voljn o dugo.
to se veliine tie, Odgovara je nekima iz
gledao velik, a drugima malen. M oglo se smatra
ti da je sloen, mada su neki verovali da je, u
stvari, veom a jednostavan.
Odgovara je znao da je onakav kakav treba da
bude. Iznad i iza svega drugoga, on je bio Odgo
vara. On je Znao.
O
rasi k oja ga je stvorila to m anje reeno,
utoliko bolje. I oni su Znali, ali nikada nisu ka
zali da li im je znanje prijalo.
Nainili su Odgovaraa kao jednu uslugu ma
nje prefinjenim rasama i otputovali na neki je
dinstven nain. Kuda su otputovali, to samo Od
govara zna.
Zato to Odgovara zna sve.
N a planeti, k oja se obrtala oko svog sunca,
Odgovara je sedeo. Trajanje se nastavljalo, du
go, ako se ceni po tome kako neki mere traja
nje, kratko po m erilim a drugih. Ali za samog
Odgovaraa ba onako kakvo treba da bude.
Unutar njega nalazili su se Odgovori. On je
znao prirodu stvari, i zato su stvari takve kakve
su, i ta su one, i ta sve to znai.
Odgovara je mogao da odgovori na sve, pod
uslovom da to budu propisna pitanja. A i eleo
je da odgovara. Zudeo je za tim!
K akav bi, inae, trebalo da bude jedan Odgo
vara?
293

ta bi, inae, mogao da radi jedan Odgovara?

I tako je ekao da stvorenja dou i pitaju.
*

K ako se oseate, gospodine? upita Moran,

lebdei blago prema starom oveku.
B o lje ree Lingman, pokuavajui da se
osmehne. Besteinsko stanje bilo je silno olak
anje. Bez obzira na to to je M oran potroio
ogromnu koliinu goriva, dospevi u svemir pod
m inimalnim ubrzanjem,
Lingm anovom slabom
srcu to se n ije dopadalo. Ono se nadimalo i sku
pljalo, tuklo lju tito o otri sanduk rebara, zastaja lo i ubrzavalo. Neko vrem e se inilo da e pre
stati da radi, iz istog efa.
Ali besteinsko stanje bilo je silno olakanje,
i slabo srce opet je nastavljalo da radi.
Moran nije imao takve probleme. N jegovo
snano telo b ilo je graeno za napore i stresove.
N ije smeo da ih iskusi na ovom putovanju, ne
ukoliko je oekivao da stari Lingman poivi.
Ja u iveti protenja Lingman, u odgo
v o r na neizgovoreno pitanje. D ovoljno dugo
da saznam. Moran dotae komandne ureaje,
i brod skliznu u pod-svemir kao jegu lja u ulje.
Saznaemo prom rm lja Moran. Pom ogao
je starcu da se odvee. Nai emo Odgovaraa.
Lingman klimnu glavom svom mladom orta
ku. Ve godinama su sebe u to uveravali. Projekat je u poetku bio iskljuivo Lingmanov. Onda
mu se, kad je diplom irao na tehnikom fakulte
tu, pridruio Moran. Zajedno su krenuli tragom
glasina, krstarili kroz Sunev sistem. Tragom
legendi o jednoj staroj humanoidnoj rasi, koja
je znala odgovor na sve, i k oja je nainila Odgo
varaa, a zatim otila.
K ad ovek samo pom isli na to ree M o
ran. O dgovor na sve! Fiziar po struci, M o
ran je im ao da postavi mnoga pitanja Odgovarau. Vasiona u stalnoj ekspanziji; sila k oja vee
atomska jezgra; nove i supernove i hiljadu dru
gih stvari.
Da ree Lingman. S naporom se privu
kao do video-ekrana i bacio pogled u crnu pre
294

riju iluzornog pod-svemira. On je bio b iolog

star ovek. Im ao je dva pitanja.
ta je ivot?
ta je smrt?

Posle jednog naroito

dugog perioda lova na
purpur, Lek i n jegovi p rija telji sastali su se da
porazgovaraju. Purpur je uvek postajao tanji u
blizini zvezdanih grozdova zato, to niko nije
znao pa je tako malice razgovora b ilo sasvim
na svom mestu.
Zna ree Lek m islim da u uhvatiti
tog Odgovaraa. Lek je sada govorio jezikom
Olgreta, jezikom neopozive odlunosti.
Zato? upita lim na jeziku Hvesta, jezi
ku blagog zadirkivanja. Zato eli da zna
stvari? Zar ti posao skupljanja purpura nije do
voljan?
N e ree Lek, i dalje govorei jezikom
neopozive odlunosti. N ije dovoljan. V eli
ki posao Leka i njegove vrste bio je skupljanje
purpura. Nalazili su purpur utkan u mnoge delove svemirskog tkiva, dodue u siunim koli
inama. Polako i strpljivo, zidali su ogromnu
gomilu purpura. emu e sluiti gomila, to niko
nije znao.
Pretpostavljam da e ga pitati ta je pur
pur? upita lim , odgurnuvi sa puta jednu
zvezdu i opruajui se.
Hou ree Lek. Suvie smo dugo tra
ja li u neznanju.
M i m oram o da znamo pravu
prirodu purpura, i njegovo znaenje u optem
poretku stvari. M oram o da znamo zato on up
ravlja naim ivotima. Za ovaj govor Lek je
preao na Ilgret, jezik poetnog znanja.
Ilm i ostali nisu pokuavali da se upuste u
raspru, ak ni jezikom argumenata. Znali su da
je znanje vano. Od prapoetka vremena, Lek, Ilm
i ostali skupljali su purpur. Sada je dolo vrem e
da se saznaju konani odgovori o Vasioni ta
je purpur, i emu slui gomila?
I, naravno, tu je bio Odgovara da im kae.
Svi su uli za Odgovaraa, koga je izgradila rasa
neslina njima, i koja je odavno otputovala.
295

 Hoe li ga pitati jo neto? lim upita

Leka.
N e znam ree Lek. Moda u ga pita
ti o zvezdama. Nita drugo zaista nije ni vano.
Otkako su Lek i njegova braa iveli, od prapoetka vremena, nikada nisu razm atrali pitanje
smrti. A budui da ih je oduvek bio jednak broj,
nikada nisu razm atrali ni pitanje ivota.
Ali purpur? I gomila?
Ja idem! viknu Lek, maternjim jezikom
Spremnosti na akciju.
Sreno! doviknue mu njegova braa, ar
gonom Najveeg prijateljstva.
Lek se udalji, skaui sa zvezde na zvezdu.
*

Sam na svojoj m aloj planeti, Odgovara je sedeo, ekajui da dou Pitai. S vremena na vreme prom rm ljao bi odgovore samome sebi. To je
bila njegova privilegija. On je Znao.
A li ekao je, i vrem e nije b ilo ni suvie dugo
ni suvie kratko, da dou bilo koja svemirska
stvorenja i da pitaju.
*

Bilo ih je osamnaest, okupljenih na jednom me-

stu.
Prizivam pravilo osamnaest povika jedan.
I pojavie se drugi, kojii nikada ranije nisu bili,
roeni pravilom osamnaest.
M oram o da idemo Odgovarau povika
jedan. Nai ivoti su upravljeni pravilom osam
naest. Zato je to tako?
N iko nije umeo da odgovori.
Gde sam ja? upita novoroeni devetna
esti. Jedan ga odvede u stranu, da mu da instruk
cije.
Tako ih je preostalo sedamnaest. Stabilan broj.
I m oram o saznati povika drugi zato
su sva mesta razliita, mada ne postoje nikakve
udaljenosti.
U tome je bio problem. Jedan je ovde. Onda
je jedan tamo. Ba tako, nikakvog pokreta, ni
296

kakvog razloga. A ipak, i ne pokreui se, jedan

je na drugom mestu.
Zvezde su hladne povika jedan.
Zato?
M oram o da odemo do Odgovaraa.
Jer oni su uli legende, znali su prie. B ila
jednom jedna rasa, u m nogo emu slina nama.
Oni su Znali i rekli su to Odgovarau. Zatim
su otputovali tamo gde nema nikakvog mesta,
ali im a m nogo razdaljine.
K ako da stignemo tamo? povika novo
roeni devetnaesti, sada ispunjen Znanjem.
Idem o. I osamnaest njih ieze. Jedan
je ostao. Sumoran, on se zagleda u dinovsko
prostranstvo jedne ledene zvezde, a zatim i sam
ieze.
*
One stare legende su istinite ree Moran
zadihano. Eno je tamo.
Stigli su iz pod-svemira na mesto o kome su
legende govorile, i pred njim a je bila zvezda ko
ja n ije liila ni na jednu drugu zvezdu. Moran
je za nju odmah izm islio klasifikaciju, ali to nije
b ilo vano. N ije postojala nijedna druga ko ona.
Oko zvezde se obrtala jedna planeta, a i ona
n ije liila ni na koju drugu planetu. Moran je
odmah izm islio razloge, ali oni nisu bili vani.
Ova planeta b ila je jedinstvena.
Priveite se, gospodine ree Moran.
Ja u poeti sa sputanjem, to blae mogu.
*
Lek je stigao do Odgovaraa, koraajui brzo sa
zvezde na zvezdu. Podigao je Odgovaraa, podr
ao ga u ruci i zagledao se u njega.
Znai, ti si Odgovara ree on.
Da potvrdi Odgovara.
Onda m i kai ree Lek, smestivi se udo
bno u jednu provaliju izmeu zvezda kai mi
ta sam ja.
Jedna parcijalnost uzvrati Odgovara.
Jedna indikacija.
- De, de prom rm lja Lek, ranjenog ponosa.
297

 Izm isli neto pam etnije od to g a ... Dakle, da

nastavimo. Svrha m oje vrste je da skuplja pur
pur, i da od njega pravi gomilu. Moe li m i ka
zati kakvo je pravo znaenje toga?

T vo je pitanje je bez znaenja ree Odgo

varao. Znao je to je u stvari purpur, i emu
slui gomila. Ali objanjenje je bilo skriveno u
jednom veem objanjenju. Bez toga, Lekovo p i
tanje b ilo je neobjanjivo, i Lek je propustio da
postavi pravo pitanje.
Lek je postavljao i druga pitanja, a Odgovara
nije bio kadar da na njih odgovori. Lek je gledao
na stvari svojim specijalizovanim okom, izdva
jaju i jedan deo istine i odbijajui da vidi vie.
Kako da nekom slepcu opie senzaciju zelenog?
Odgovara nije pokuao. Od njega se to nije
ni oekivalo.
Najzad, Lek prasnu u prezriv smeh. Jedan od
njegovih malih zvezdanih kamiaka po kojim a je
koraao bukrnu jarkim sjajem uzdrman tim zvu
kom, a zatim polako izblede do svog uobiajenog
intenziteta.
Lek se udalji, koraajui urno sa zvezde na
zvezdu.
*
Odgovara je znao. Ali njemu je najpre trebalo
da bude postavljeno pravo pitanje. Razm iljao
je o tom ogranienju, zurei u zvezde k oje nisu
bile niti velike niti male, ve upravo propisne
veliine.
Prava pitanja. Rasa k oja je nainila Odgovaraa trebalo je da im a i to u vidu, razm iljao je
Odgovara.
Trebalo je da mu ostave donekle
odreene ruke za taj semantiki besmisao, doz
vole mu da ga pokua razmrsiti.
Odgovara se sporio sa sobom, m rm ljajui od
govore samome sebi.
*
Osamnaest stvorenja dolo je Odgovarau; nisu
koraali, n iti su leteli, nego su se jednostavno
p o ja v ili. . .
Podrhtavajui na hladnom blesku
zvezda, zurili su u masivnost Odgovaraa.
298

 Ako ne p ostoji razdaljina ree jedan

kako onda stvari mogu da budu na drugim mestima?
Odgovarao je znao ta je to razdaljina, i ta
su to mesta. Ali nije mogao da odgovori na pi
tanje. Postojala je razdaljina, ali ne onako kako
su je ta stvorenja videla. A postojala su i mesta,
ali na drukiji nain od onoga k oji su stvorenja
oekivala.
Prestilizujte pitanje ree Odgovara, pun
nade.
Zato smo kratki ovde, a drugi tamo negde?
upita jedan. Zato smo debeli tamo negde,
a kratki ovde? Zato su zvezde hladne?
Odgovara je znao sve stvari. Znao je zato su
zvezde hladne, ali nije mogao da to objasni i ter
minima zvezda ili hladnoe.
Zato postoji pravilo osamnaest? upita
drugi. Zato, kada se sastanu osamnaest, jo
jedan bude proizveden?
Ali, naravno, odgovor je bio deo drugog, veeg
pitanja k oje n ije bilo postavljeno.
Jo jedan je bio proizveden pravilom osam
naest, i devetnaest stvorenja iezoe.
*
Odgovara je m rm ljao prava pitanja samome sebi,
i odgovarao na njih.
*

Uspeli smo ree Moran. Lepo, lepo.

Potapao je Lingmana po ramenu sasvim bla
go, jer bi Lingman inae mogao da se raspadne.
Stari biolog bee umoran. Lice mu je^ splas
nulo, ukasto, izbrazdano. Obris lobanje ve se
prom aljao kroz njegove isturene ute zube, nje
gov mali ravni nos, njegove izboene jagodice.
M atrica je izbijala na videlo.
Zatieni svojim lemovima, koraali su ma
lom stazom.
Ne tako brzo prom rm lja Lingman.
Dobro ree Moran. Koraali su jedan
pored drugog, niz mranu stazu planete koja se
299

razlikovala od svih drugih planeta, vrtei se oko

jedn og sunca drukijeg od svih ostalih sunaca.
Ovuda gore ree Moran. Legende su bile
eksplicitne. Jedna staza koja vodi do kamenih
stepenica. Kamene stepenice do jednog dvorita.
A onda Odgovara!
N jim a dvojici Odgovara je izgledao kao neki
beli ekran smeten u ziidu. Za njihove oi, Odgo
vara je bio veom a jednostavan.
Lingman sklopi svoje drhtave ruke. Bila je to
kulminacija jedn og ivotnog dela, finansiranja,
argumentisanja, pabirenja mrvica legende, koje
se zavravalo ovde, sada.
Sea se ree on Moranu. Mi emo
biti okirani. Istina uopte nee liiti na ono ta
smo zamiljali.
Spreman sam ree Moran, ushienog oka.
- V rlo dobro. Dakle, Odgovarau, ree
Lingman svojim slabanim glasom ta je i
vot?
Pitanje nema nikakvog znaenja. Pod iv o
tom Pita podrazumeva jedan parcijalan feno
men, neobjanjiv sem ako se ne objasni u term i
nima njegove celine.
Od ega je ivot deo? upita Lingman.
To pitanje, u njegovoj sadanjoj form i, ne
doputa nikakav odgovor. Pita jo uvek razmatra
iv o t sa svog linog, ogranienog stanovita.
Onda nam na to odgovori u tvojim sopstvenim terminima ree Moran.
Odgovara moe samo da odgovara na pita
nja ree Odgovara. Ponovo je razm iljao o
alosnim ogranienjim a koje su mu nametnuli nje
govi graditelji.
utanje.
Da li se Vasiona iri? upita Moran poverljivim tonom.
iren je je termin neprim enljiv na situaciju.
Vasiona, onakva kako je Pita shvata, jeste jedna
iluzorna koncepcija.
Moe li nam rei bilo ta? upita Moran.
Ja mogu da odgovorim na svako propisno
pitanje koje se tie prirode stvari,
Dva oveka se zgledae.
300

 Mislim da znam ta on hoe da kae ree

Lingman. Nae osnovne pretpostavke su po
grene. Sve do jedne. . .
To ne moe biti ree Moran. Fizika,
b io lo g ija ...
Delimine istine ree Lingman, sa silnim
um orom u glasu. U svakom sluaju, do neega
smo doli. Saznali smo da su pogreni nai za
kljuci k oji se odnose na posmatrane fenomene?
A ta je sa pravilom najjednostavnije hipo
teze?
To je samo teorija ree Lingman.
Ali, iv o t... on bi sigurno mogao da odgo
vori ta je ivot?
Razm otrim o to pitanje ovako ree Ling
man. Pretpostavim o da si ga pitao: Zato sam
roen u znaku korpiona, u konjukciji sa Saturn om ? Ja ti ne bih mogao odgovoriti na to pita
nje u terminima Zodijaka, zato to Zodijak nema
nikakve veze sa tim.
Shvatam ree Moran polako. On ne
m oe da odgovori u terminima naih pretpostavki.
Izgleda da je ba takav sluaj. A ne moe
ni da izmeni nae pretpostavke. On je ogranien na
ispravna pitanja, to podrazumeva, ini se, jedno
znanje koje mi naprosto ne posedujemo.
N e moemo ak ni da mu postavimo isprav
no pitanje? upita Moran. N e verujem da je
tako. M i moramo da znamo neke bazine istine.
On se okrete Odgovarau: ta je smrt?
N e mogu da objasnim antropom orfizam .
ta, smrt antropom orfizam ! ree Moran,
a Lingman mu se okrete brzo: Sada se ve
prim iem o neemu.
Jesu li antropom orfizm i nerealni? obratio
se Odgovarau.
Antropom orfizm i mogu da budu klasafikovani kao: A, lane istine, ili B, delimino istine u
terminima neke delimine situacije.
K o ja se postavka moe prim eniti ovde?
Obe.
T o je b ilo najblie do ega su dospeli. Moran nije
mogao vie nita da izvue od Odgovaraa. aso
vim a su se dva oveka upinjala, ali istina im je
izmicala sve dalje i dalje.
301

 To je da poludi ree Moran najzad.

Ovaj b aja ima dogovor za itav univerzum, a ne
moe da nam ga kae sem ukoliko mu ne posta
vim o pravo pitanje. Ali, otkud moemo da znamo
pravo pitanje?
Lingman sede na tlo, oslanjajui se o kameni
zid. Zatvorio je oi.
D ivljaci, eto ta smo m i ree Moran, ko
raajui gore-dole ispred Odgovaraa. Zamis
lim o nekog Bumana k oji odlazi fiziaru i pita ga
zato ne moe da odapne svoju strelu u Sunce.
Naunik moe to objasniti samo u svojim sopstvenim terminima. ta bi se desilo?
Naunik ne bi to ak ni pokuao ree
Lingman slabim glasom. On bi znao pitaeva
ogranienja.
Ba lepo ree M oran ljutito. A kako da
jednom Bumanu objasnite Zem ljinu rotaciju?
Ili, jo bolje, kako da mu objasnite relativnost
potujui itavo vrem e naunu strogost u vaem
objanjenju, razume se.
Lingman, zatvorenih oiju, nije odgovarao.
M i smo Bumani. Ali p rovalija je ovde mno
go vea. Crv i supermen, moda. Crv eli da zna
prirodu blata i zato ga ima tako mnogo. Dakle,
ta kaete?
Lingman je i dalje utao.
H oem o li da idemo, gospodine? upita
Moran. Lingmanove oi ostale su sklopljene. N je
govi kandasti prsti b ili su zgreni, obrazi jo vie
utonuli. Lobanja se jasno ocrtavala.
Gospodine! Gospodine!
A Odgovara je znao da nee biti odgovora.
*
Sam na svojoj planeti, k oja nije ni velika ni mala,
ve tano prave veliine, Odgovara eka. On ne
m oe da pom ogne svetu k oji mu dolazi, je r ak i
Odgovara ima svoja ogranienja.
On moe da odgovori samo na propisna pitanja.
Vasiona? ivot? Smrt?
Purpur? Osamnaest?
Delimine istine, poluistine, male m rvice velikog
pitanja.
A li Odgovara, sam, m rm lja pitanja sebi, prava
pitanja, koja niko ne moe da razume.
302

Kako bi, onda, oni m ogli da razumeju prave od

govore?
Pitanja nikada nee biti postavljena, i Odgova
rao se sea neega to su njegovi graditelji znali
i zaboravili.
Da bi se postavilo pravo pitanje, m orate ve da
znate najvei deo odgovora.
Naslov originala:
Robert Sheckley: Ask a Foolish Question
Copyright by Robert Shecldey

303

CIP KaTaAorii3aLinja y m/GAiiKauiij n

HapoAHa 6H6AHOTeKa Cponje, BeorpaA

82-32(082)
CAJEHC

(J jh k iu h r a A a K C H ja

SF Galaksija / priredio i preveo Gavrilo Vukovi.

Beograd : Prosveta, 1989. 303 C Tp . ; 22 cm.
(Biblioteka Kentaur : nauna fantastika)
ISBN 86-07-00457-3
1. B V ^K O B IIR , FaBpHAo

prvi j e p o e o s is t e m a ts k o
o b ja v ljiv a n je n a u n e fa n ta stik e kod nas,
a n j e g o v d u g o g o d i n ji urednik, G a v r ilo V u k o v i ,
koji s p u n o r a z l o g a nosi ep itet j u g o s l o v e n s k o g
H ju g a G e r n s b e k a , pionirski j e u v e o
ita v niz velikih sf autora,
p r e v e v i n jih o ve n a jb olje storije. \
S a d a su t e iz v r s n e sf prie
s a k u p lje n e u je d in s tv e n u
antologiju koja u jed n o
p r e d s t a v lja p o v e s t
stasa va n ja sf anra
u J u goslaviji.