BRANKO

PETRANOVI

ISTORIJUA JUGOSLAVIJE
1918-1988
DRUGA KNJIGA 19411945

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

NOLIT'BEOGRAD

UREDNIK

SIMON SIMONOVI

RECENZENTI

MOMILO ZEEVI ZDRAVKO ANTONI MILOVAN BUZADI

Izdavanie ove kniige pomogli su Fond CK SKJ za nauno-istraivaki rad i izdavaku delatnost i Republika zajednica nauke Srbije

SADRAJ

DRUGA KNJIGA

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA 1941-1945 SVET U RATNOM VRTLOGU 1941. OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJE I USPOSTAVLJANJE KVISLINKIH REIMA PROZAPADNE GRAANSKE SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE JUGOSLOVENSKO RATITE AVNOJ I JUGOSLOVENSKA FEDERACIJA VELIKE SILE I REVOLUCIONARNE PROMENE JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI I VOJNO SADEJSTVO . REVOLUCIJA I PROMENE U DRUTVENO-EKONOMSKOJ STRUKTURI. STRANA POMO KULTURNI I PROSVETNI IVOT NA OSLOBOENIM TERITORIJ AMA OBRAZOVANJE PRIVREMENE VLADE DFJ NOSIOCI TERORA I GENOCIDA OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI NAD FAIZMOM PROGLAENJE REPUBLIKE BIBLIOGRAFIJA FOTOGRAFIJE I FAKSIMILI Okupatroska politika u porobljenoj Jugoslaviji (posle strane 32) Narodnooslobodilaka borba i kontrarevolucija (posle strane 160) Nova Jugoslavija 1 9 4 3 - 1 9 4 5 (posle strane 336) IZVORI FOTOGRAFIJA I FAKSIMILA SPISAK SKRAENICA REGISTAR LINIH IMENA REGISTAR GEOGRAFSKIH POJMOVA 9 25 52 81 153 193 239 280 303 325 342 357 379 394 414 452 483

492 496 498 507

DRUGA KNJIGA

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

19411945

SVET U RATNOM VRTLOGU 1941.

Nemakim napadom na Sovjetski Savez 22. juna 1941. rat je uao u novu fazu. Nije se samo radilo o poveanju broja drava koje su se nale u kovitlacu velike svetske katastrofe, ve pre svega o nevienim razmerama koje je rat dobijao i estini bitaka koje su poele da se vode. Sovjetsku granicu je juna 1941. prela armija od 190 divizija, kakvu svet do tada nije video. Sovjetski Savez nije imao protiv sebe samo najnaoruaniju silu sveta, ve i privredu cele Evrope, koja je radila za nemaku ratnu mainu. S trupama Vermahta na istoku su kao dodatne, pomone snage ratovale Musolinijeva Italija, Manerhajmova Finska, Rumunija generala Antoneskua, Hortijeva Maarska, panska Plava divizija", ustaka legija. Ustae su, u stvari, na istoni front uputile Hrvatsku ojaanu 369. pjeaku pukovniju" posle obuke u Nemakoj, a kasnije 370. pjeaku pukovniju. Od sloma Rusije" ustae nisu oekivale samo da se prehrane proizvodima njenih itnica, ve i da umesto Rusije", sklone Srbima (srbofilske) na granice Balkana stane Ukrajina. Uee u ratu protiv Rusije" i boljevizma" smatralo se za Magna carta politike malih drava, osnovu njihovog opstanka i temelj njihove budunosti. Otvaranje dinovskog fronta od Baltika do Crnog mora olakalo je poloaj Velike Britanije, jer je nemaki pritisak na zapadu oslabio. Porobljena Evropa snabdevala je nemaku industriju sirovinama, a poljoprivreda evropskog-jugoistoka hranila nemako stanovnitvo i vojsku. U nemakoj privredi radili su radnici iz cele Evrope. Nemake jedinice su probile odbranu SSSR-a i prodrle u dubinu njegove teritorije, kreui se prema sovjetskoj prestonici, Lenjingradu, i crnomorskoj obali. Sovjetski Savez je na poetku rata platio traginu cenu Staljinovog obezglavljenja najvieg stareinskog sastava Crvene armije. rtve krvavog Staljinovog bezumlja postali su proslavljeni vojnici oktobarske

1U

NARODNOOSLOBODILACKI BAT I REVOLUCIJA

revolucije i graanskog rata, marali Mihail Nikolajevi Tuhaevski, Jegorovi i Vasilij Konstantinovi Bliher, komandanti armija prvog i drugog ranga, komandanti korpusa i divizija, politiki komesari. Velikim masakrom armija se nala u rukama nedoraslih komandanata. Tek je patriotizam, sa nevienim heroizmom sovjetskih naroda, presekao iluzije nemakog vodstva da e se Sovjetski Savez raspasti prvih meseci rata. Iako su trupe Vermahta razbijale odbrambene linije, kidale vezu meu armijama i njihovim tabovima, zarobljavale masu vojnika, unitavale avione na aerodromima sovjetski front se nije raspao. Pod nemakom okupacijom nale su se baltika obala, Belorusija, gotovo cela Ukrajina. Nemake snage su iscrpljivane u tekim bitkama na moskovskom pravcu u jesen 1941, kada je Hitler objavljivao svetu da se Lenjingrad i Moskva nalaze pred padom. Nemaki propagandni plakati su u Srbiji osvanjivali sa natpisima da su nemake trupe uspele da probiju odbrambeni pojas crvene prestonice" i da se na Kremlju vije zastava sa kukastim krstom. Novinski naslovi i podnaslovi psiholoki su razarali svaku perspektivu: Presto crvenog krvnika Staljina baen u prah i pepeo, ili: Moskva je pala, srce komunizma je iupano. Zauzeem Moskve pala je i nada, isticala je nemaka propaganda, komunistikih nacionalista" ili nacionalistikih komunista", kako su Nemci ocenjivali pripadnike ustanikog pokreta u Srbiji 1941. godine. Time su, zakljuivali su, propala i oekivanja zavedenih Srba u pomo jednog fantoma, koji se sada potpuno rasplinuo". Slanjem ovih i slinih poruka Nemci su oekivali paralisanje svake volje Srba za otporom. Hitler se oigledno prevario u oekivanju da e naii na rasulo sovjetske vojske i njenu nespremnost da brani SSSR. Nemaki napad i surovost osvajaa probudili su ruski patriotizam, koji je Staljin podsticao pozivom narodu da brani majku otadbinu", koja se nalazi u smrtnoj opasnosti. Narodi SSSR-a podseani su na ratnike tradicije, slavu Suvorova, Kutuzova i Nahimova, upozoravani na antislovensku sutinu nemakog faizma, Hitlerovo shvatanje da su slovenski narodi gnojivo za ubrenje germanskih polja. U Moskvi je obrazovan S veslo venski komitet s generalom Aleksandrom Gondurovom na elu, a patrijarh sverosijski" drao je molepstvija za slovensko oruje. Ealonirana sovjetska odbrana je, uprkos prvim neuspesima, uspela da izdri silinu nemakog udara. S ugroene teritorije

SVET U RATNOM VRTLOGU 1941.

11

demontirani industrijski pogoni prenoeni su u dubinu pozadine. Kao to je Velika Britanija do napada na SSSR nosila teret rata sama, tako je sada celokupno breme ratnih napora palo na Sovjetski Savez. Mada je maral Semjon Konstantinovi Timoenko uspeo da pod Smolenskom tri nedelje zadri feldmarala Val ter a fon Brauhia, komandanta suvozemnih snaga istonog fronta, Nemci su se pribliavali sovjetskoj prestonici. Staninovi apeli zapadnim silama, septembra 1941, da se otvori drugi front, na severu Evrope ili na Balkanu, imali su krajnje dramatian prizvuk. Britanske vojskovoe udile su se optimistikom miljenju predsednika Ruzvelta, u jesen iste godine, da e Rusija" izdrati. Napadom Nemake na Sovjetski Savez dolo je do radikalnog preloma u drugom svetskom ratu kako na bojnom polju, tako i u meunarodnim odnosima. Istoni front je postao odluujue ratite, gde su se vodile bitke kolosalnih razmera. Nemaka je odlukom o napadu na SSSR otvorila rat na dva fronta, to je Hitlerova strategija jedno vreme izbegavala, raunajui da prethodno na kolena" obori Veliku Britaniju. U sukobu s Crvenom armijom 1941. nemaka doktrina munjevitog rata doivela je slom. Te godine faktiki je stvorena antifaistika koalicija, najmoniji vojni blok formiran u istoriji oveanstva, i to najpre kao prvi ratni savez jedne socijalistike drave, SSSR-a, s jednom parlamentarnom demokratijom, ujedno starom kolonijalnom silom, Velikom Britanijom, kojima su i pre japanskog napada na Perl Harbur, decembra 1941, pomagale SAD. Procene vodeih zemalja antifaistike koalicije, koje su bile prevazile obostrane ideoloke predrasude iz prethodnog perioda, polazile su od toga da je osnovni neprijatelj slobode i demokratije nemaki i italijanski faizam, udruen s japanskim militarizmom. eril je 1941. govorio o epopeji" Rusije, koja se nala, obmanuta i napadnuta na prepad" pod plamenim nemakim noem". Proklamovao je da je opasnost za Ruse i opasnost za nas, a i opasnost za Sjedinjene Drave, ba kao to je stvar svakog Rusa koji se bori za svoje ognjite i svoj dom stvar svih slobodnih ljudi i slobodnih naroda u svim krajevima Zemljine kugle". eril se odricao eventualnog zakljuenja separatnog mira dok faizam ne bude poraen, ali se, istovremeno, nije odricao svojih ranijih oeena o komunizmu. Iza erilove patetine argumentacije o novom faktikom ratnom savezu skrivala se procena da je 1941.

NARODNOOSLOBODILACKI BAT I REVOLUCIJA

faizam najvea opasnost. Velika Britanija je bila zainteresovana da SSSR primi na sebe glavni udar nemakih snaga i odloi pritisak na Veliku Britaniju, usamljenu u ratu, s mnogobrojnim, po elom svetu rasejanim bojitima na kojima je morala da is traje. Bacanjem glavnih snaga na istok Hitler je morao da oslabi vazduni pritisak na Britaniju, naputajui i plan o invaziji Ostrva (operacija nazvana Morski lav"), dok su britanski i ameriki konvoji s ratnim materijalom urili prema ruskim lukama na severu da bi pomogli sovjetsku odbranu. Neoekivani tok nemako-sovjetskog rata izazvao je, meutim, bojazni druge vrste, da Sovjeti brzo ne podlegnu i ne obistine Hitlerova predvianja da se radi ,,o dinu na staklenim nogama", pa Nemci svom snagom okrenu protiv Britanaca, snabdeveni itom iz Ukrajine, obezbeeni sovjetskom naftom i drugim sirovinama, osloboeni voenja rata na dva fronta. Opasnost ove vrste Britanci i Amerikanci su nastojali da otklone poveavanjem isporuka ratnog materijala. Lord Vilijam Maksvel Ejtken Biverbruk i Averel Hariman su septembra 1941. sa Staljinom pregovarali o pomoi SSSR-u u vazduhoplovstvu, kopnenoj vojsci, mornarici, transportu, sirovinama i medicinskoj opremi. Na bojitima u Evropi, centru zbivanja u drugom svetskom ratu, gde se uglavnom odluivala sudbina sveta, posebno mesto pripadalo je pokretima otpora, poglavito optenarodnom ustanku u Jugoslaviji. Oni su se razlikovali po stepenu jedinstva, ideologiji rukovodstva (komunistikoj ili graanskoj), karakteru borbe (koja je mogla biti intenzivna i pretvoriti se u optenarodni rat ili ograniena na pasivan, podzemni otpor, propagandu protiv faizma, sabotae i diverzije, pijunau u korist saveznika), po stepenu izloenosti okupatorskoj represiji, seditu rukovodstva (u zemlji ili saveznikim centrima, u Velikoj Britaniji ili SSSR-u), nainu dejstva (kao pomona saveznika snaga ili kao samostalan front), uzajamnim odnosima (jedinstvo i saradnja ili izdvojenost i sukobljavanje). S gledita njihovih krajnjih ciljeva, ti su se pokreti mogli podeliti na one koji su ili na status quo, odnosno obnovu starog poretka, i one koji su teili njegovoj temeljitoj izmeni u okvirima narodnooslobodilake borbe protiv okupatora. Narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavije kao revolucionarna strategija u jugoslovenskim uslovima, sadravala je u, sebi socijalnu, nacionalnu i antifaistiku emancipatorsku

SVET U RATNOM VRTLOGU

1941.

13

tendenciju kao nedeljivo tkivo celovitog procesa. Ostvarivana je kao optejugoslovenska pojava u okvirima drugog svetskog rata, bez obzira na neravnomernost, ispoljavajui se u gradovima i u seoskim prostorima, u teko prohodnim brdskim krajevima i ravniarskom podruju; u sreditu zemlje, ali i u graninim pojasevima Treeg Rajha, Italije, Maarske i Bugarske. Narodnooslobodilaka borba je voena i u krajevima koji su formalnim i faktikim aneksijama bili ukljueni u sastav sila osovine. Pri tome, uproeno bi bilo svako zanemarivanje protivurenog puta oblikovanja osnovnog stratekog koncepta revolucionarnog subjekta, koji jedno vreme nije bio imun od shvatanja o barikadnim formama borbe, iluzija o osloboenju koje dolazi kao rezultat vojno-politikih raspleta na velikim frontovima; skretanja koja su se znala pojaviti i u vidu nastupajue tzv. druge etape, ili svetske revolucije. Oblici i intenzitet narodnooslobodilake borbe zavisili su, meutim, od mnogobrojnih inilaca. Otpor u gradovima Jugoslavije tek je jedna komponenta narodnooslobodilake borbe koju nosi narodnooslobodilaki pokret sa svojim jezgrom Komunistikom partijom Jugoslavije, kao organizaciono-ideolokim predvodnikom. Strategija KPJ se nije mogla izgraivati bez uvaavanja meunarodne antifaistike borbe, budui njen nerazdvojni deo. Stoga je ona, na jednoj strani, izraz analize novih istorijskih okolnosti drugog svetskog rata, budui odreena (u svom organizacionom, ideoloko-politikom i propagandnom nastupu) jednom sasvim drukijom epohom od one koja je bila karakteristina za oktobarsku revoluciju. Iskustvo oktobarske revolucije moglo je biti opti istorijski uzor i vrelo nadahnua, ali ne i ponovljiv obrazac konkretnih puteva i naina osvajanja vlasti. Narodnooslobodilaka borba se razvijala u uslovima podeljene zemlje posle vojnog poraza Kraljevine Jugoslavije. Sile osovine razvile su i primenjivale tezu o unitenju Jugoslavije kao drave. Jedna od optih odlika narodnooslobodilake borbe je da se ona razvijala na tlu vienacionalne zajednice, odranije optereene bremenom nacionalnih sukoba koje su okupatori i delovi nacionalnih buroazija u svojoj slubi razvili do nezapamenih razmera, podstaknuti interesima okupacionog sitema i svojom rasnom doktrinom. Spoljne slinosti izmeu narodnooslobodilake borbe Jugoslavije i pokreta otpora u okupiranim zemljama Evrope mogu se

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

uoavati u najrazliitijim pravcima: antifaistiko opredeljenje, organizovanje ilegalne aktivnosti, izdavanje tajne tampe, srodne forme aktivnosti protiv okupatora ili ovoga protiv antifaistikih grupa. One nisu neshvatljive, jer su organizovane ili spontane (u nekim sluajevima) tenje izazvane istim uzrocima; postoji i slinost okupacionih reima; otpor u nekim sluajevima izazivaju mere denacionalizacije; okupatori se oslanjaju na kvislinge; u nizu drava deluju organizacije antifaistikog karaktera od kojih jedne nadahnjuju komunisti a druge snage graanskog porekla; uestalost i masovnost akcija zavisna je od nekih krupnih dogaaja na svetskim frontovima. Jedne od ovih snaga pokreta otpora" razvijaju se kao dopunske snage saveznika, dok druge stasaju u samostalne subjekte svetskog antifaistikog fronta. Oblici otpora u gradovima zemalja porobljene Evrope mogli su takoe spolja pri bilo kojem klasifikacionom sistemu, bilo da se radi o pasivnom otporu, razvijanju vojno-obavetajne mree, sabotaama i diverzijama, ili masovnim ustancima u zavrnoj fazi rata meu sobom izgledati istovetni da nije pomenutog razgranienja izmeu revolucije i iskljuive borbe za osloboenje. Borba narodnooslobodilakog pokreta u gradovima Jugoslavije deo je revolucionarne smene vlasti pod vodstvom komunista u okviru strategije narodnooslobodilake borbe kao jedinstvene pojave u okupiranoj Evropi. Slian razvoj, sa stanovita puteva ustanka i oblika borbe, naravno, znatno kasniji i prilagoen nacionalnim uslovima, imala je i narodnooslobodilaka borba naroda Albanije, inspirisana narodnoooslobodilakom borbom naroda Jugoslavije i delatnou delegata i instruktora CK KPJ i Vrhovnog taba u Albaniji. Na pojavu, stepen aktivnosti, razmere i metode borbe mogao je uticati niz inilaca kakvi su, na primer, drutvena i moralna kriza poraenih drava, stranaka, nacionalna i verska konstelacija, dranje verskih organizacija, tradicije otpora u prolosti, geopolitiki poloaj pojedinih zemalja, strategijski interesi okupatora i saveznika, blizina velikih fronto va, instrukcije iz inostranstva, itd. Tek uporednom analizom postaje uoljivije da li su se pokreti otpora pojavili kao reakcija na gubitak nezavisnosti i okupaciju, nastali spontano ili organizovano, pod uticajem iz inostranstva ili samoniklo, zalagali se za zadravanje starog sistema ili za radikalnije drutvene promefie. Preciznije se sagledava stepen jedinstva u njima, ideologija rukovodstva, karakter borbe, koja se mogla pretvoriti u opte-

SVET U RATNOM VRTLOGU 1941.

15

narodni rat ili ograniiti na graansku neposlunost", podzemni otpor, propagandu protiv faizma, sabotersko-diverzantsku aktivnost, pijunau u korist saveznika. Jedni pokreti su bili kompaktni a drugi koalicionog karaktera. Ako su se rukovodstva paralelnih pokreta otpora i slagala da se organizuje borba protiv okupatora, ona su se znala i razilaziti oko pitanja strategije aktivne borbe ili iekivanja, kao to je to bio sluaj sa Dragoljubom Draom Mihailoviem u Jugoslaviji i delom Hrvatske seljake stranke (HSS), pod uticajem Vlatka Maeka. Pokret otpora pod komunistikom dominacijom u Poljskoj zalagao se za aktivnu antifaistiku borbu od 22. juna 1941, za razliku od suparnikog pokreta pod uticajem londonske emigracije koji je svoju antifaistiku deklaraciju od poetka uglavnom svodio na parolu puka k nozi", to jest uvanje snaga dok ne nastupi pravi as ili ne doe signal za masovno borbeno istupanje. Za sve pokrete otpora" svakako je zajedniko to to slobodarska komponenta koliko god bila znaajna nije u stanju da objasni poreklo i razvoj otpora, jer postoji sem nacionalnoodbrambenog i patriotskog refleksa ideoloki otpor faistikom totalitarizmu, rasizmu i korporativizmu. Otpor se pruao i zbog politike denacionalizacije ili fizikog unitenja u cilju stvaranja nacionalno istih drava, odnosno etnikih dravnih tvorevina. Genocid je univerzalna pojava, ali je u nacionalnim uslovima imao specifine oznake. Genocidu su bili izloeni Poljaci, Rusi, Srbi, Slovenci; denacionalizacija je pogaala Hrvate Dalmacije, Makedonce, Luksemburane i druge. Razvoj pokreta otpora zavisio je i od geografskih oblika zemljita i njegove ispresecanosti rekama, izolacije od saveznikih centara, pozadine velikih frontova (sovjetski partizani, poljski pokret otpora, pokreti otpora u Rumuniji, -Bugarskoj i drugi). Topografija tla mogla je olakavati ili oteavati organizaciju borbe, ali se ne sme apsolutizovati kao to u jugoslovenskom sluaju pokazuje Vojvodina, ili nasuprot njoj Dalmacija, gde je stvorena partizanska mornarica na okupacionom podruju snane pomorske sile. Pokrete otpora evropskih zemalja karakterisale su 1941. individualne akcije, delatnosti tajnih grupa, razvijena izdavaka delatnost, itava jedna industrija linih isprava, uverenja o bolesti, radnih knjiica i drugih dokumenata za dokazivanje

NARODNOOSLOBODILACKI BAT I REVOLUCIJA

statusnih situacija. Primenjivao se i bojkot prilikom odreenih datuma i trajkovi sa pasivnim demonstracijama. U okupiranoj Albaniji dolazilo je, takoe, do znakova nezadovoljstva okupacijom, naroito prilikom proslave Dana nezavisnosti, u kojima do 1941. nije dominirala revolucionarna ve nacionalna inspiracija sa nezadovoljstvom ekonomskim poloajem radnitva i drugi!) slojeva. Iz gradova kao ekonomskih centara poticala je materijalna pomo narodnooslobodilakom pokretu (odea, hrana, oruje, lekovi i drugi sanitetski materijal, papir); dobijana su znaajna obavetenja; gradovi su izvori kadrova; oni su i snana propagandna uporita narodnooslobodilakog pokreta, naroito u pojedinim fazama rata. Ilegalni narodnooslobodilaki pokret u gradovima je dao vidan doprinos pobedi revolucionarnih snaga. Oteenja na mainama, tete nanete u loionicama i saobraajnim punktovima, u pristanitima itd. uveliko su umanjivali ratnu efektivnost Osovine. Onamo gde u toku rata nije bilo oteenja rudnika znaajnih za ratni napor Nemaca (kao u Boru, ako se izuzmu oteenja u aprilskom ratu) tekla je nesmetana eksploatacija do pred sam kraj rata. Nemaka je bila ve deficitarnija ratnim sirovinama i obezbeivala je eksploataciju preko svoje vojne sile, organizacije Tot", kvislinga, ruskih belogardejaca, prinudno mobilisanih radnika. Narodnooslobodilaki pokret u istonoj Srbiji nije imao snage da onemogui eksploataciju ovog rudnika, emu su doprinosile i stroge mere obezbeenja. Britanski oficiri su od etnika traili da napadnu Bor, to su ovi uslovljavali prethodnim bombardovanjem rudnika. Britanci su vero vali da e Nemci gubitkom Rumunije morati da kapituliraju, jer nemaju goriva za svoje motomehanizovane snage i avijaciju. Narodnooslobodilaki pokret je sauvao luke Jadrana za pristajanje svojih i saveznikih brodova, pristizanje komandosa, dobijanje pomoi angloamerike vojne organizacije za civilnu pomo stanovnitvu, prihvat robe Unre (Administracije za pomo i obnovu UN). Poznato je da je general Dvajt Ajzenhauer ouvanje Anversa (Antverpena) i mogunost korienja ove velike belgijske luke uporeivao sa prednou desetina divizija. Dezorganizovanje vanih saobraajnih raskrsnica i centara takoe je bilo u funckiji breg poraza neprijatelja. U istorij ama drugog svetskog rata navodi se primer nemake divizije Das Rajh" koja je sa bojita kod Kijeva prebaena posle invazije u Normandiji u Strazbur, s tim to je ovo

SVET U RATNOM VRTLOGU 1941.

17

rastojanje prela za sedam dana, dok joj je do odredita na severu Francuske bilo potrebno 25 dana. U gradovima su se nalazili veliki logori i tamnice, velika stratita. Snage narodnooslobodilakog pokreta su odravale vezu sa zatvorenicima; organizovana su bekstva na slobodnu teritoriju; zatvorenici su materijalno pomagani i moralno bodreni. U aktivnosti narodnooslobodilakog pokreta dolazilo je do brisanja razlike izmeu snaga unutranje organizacije otpora, klasine gerile i regularnih jedinica NOVJ, kao to pokazuje sluaj osloboenja Splita septembra 1943, posle kapitulacije Italije. Ivo Lola Ribar je tim povodom izvetavao rukovodstvo: Splitski ustanak je neto to se bitno razlikuje od svega do sada. U ovom sluaju mi smo grad dobili u prvom redu akcijom iznutra, a tek u drugom dejstvom naih vojnih jedinica spolja." Rat je menjao demografsku sliku gradova. U gradove Srbije i Crne Gore slivale su se mase izbeglica iz NDH, dela Makedonije pod bugarskom vlau, sa Kosova i Metohije, iz Bake i Banata; hiljade izgnanih Slovenaca nale su se u Srbiji i u NDH 1941. godine. Sa stanovita narodnooslobodilakog pokreta, saveznika bombardovanja gradova (Beograda, Nia, Leskovca, Slavonskog Broda, Podgorice, Zadra) proizvodila su viestruke posledice: nanoena je teta okupatoru i podizan borbeni duh stanovnitva; na drugoj strani bombardo vanj a su prouzrokovala i velike ljudske rtve koje nisu bile u skladu sa stratekim rezultatima. Pod uticajem straha od narednih bombardovanja stanovnitvo je naputalo gradove, velikim delom prikljuujui se vojnim jedinicama narodnooslobodilake vojske, bar kada je re o omladini i ljudima zrelog doba. Sline posledice izazivali su i napadi NOVJ na gradove ili prilikom njihovog evakuisanja pod pritiskom nadmonije okupatorsko-kvislinke sile. Iskrcavanje zapadnih saveznika u Italiji i de jure priznanje NOVJ na Teheranskoj konferenciji oznaili su poetak proboja stratekog zaokruenja u kome su se od prvog dana ustanka borile snage narodnooslobodilakog pokreta. Time je omoguena koordinacija operacija NOVJ sa saveznicima, a na drugoj strani razvijani politiko-moralni i psiholoki podsticaji za mobilizaciju stanovnitva. Dolaskom Crvene armije na Dunav, 6. septembra 1944. strateko zaokruenje u kome se borila NOVJ bilo je u celini probijeno. Od prolea 1944. pojaalo se za-

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

poeto masovno izlaenje graana na slobodnu teritoriju Toplice, istone Srbije; graani Beograda su se prebacivali n Kosmaj ili tajnim kanalima prelazili u Srem preko Zemuna. Ulaskom SSSR-a u rat revolucionarno-demokratske snage dobile su jemstvo za njegov pravedan ishod, a na drugoj strani mogunost za legalizaciju narodnooslobodilakih pokreta u okviripia velikog antifaistikog saveza. Komuniste je Kominterna pozvala da ispune svoju internacionalistiku dunost prema SSSR-u. Od juna 1941. do svog rasputanja polovinom 1943, Kominterna se nije javno oglaavala. Ona je stavljala do znanja da se u toj fazi rat vie ne ocenjuje kao imperijalistiki, ve kao oslobodilaki i antifaistiki, i da se ne radi o socijalistikoj revoluciji, nego o odbrani od faizma, patriotizmu i antifaistikom opredeljivanju. Ova ematska podela rata na etape uticala je na mnoge komunistike partije da vetaki razdvoje nacionalnooslobodilaku i socijalnu stranu borbe, to je imalo negativne reperkusije na njen ishod sa stanovita preuzimanja vlasti u ratu. Iznetim stavom Kominterna je podsticala stvaranje antifaistikih i demokratskih koncentracija u porobljenim zemljama Evrope (koje su, u krajnjoj liniji, bile odraz saveza zemalja razliitih dravnih ureenja, drutvenih poredaka i ideologija), ali u isto vreme, doktrinarno ga zastupajui, oduzimala pojedinanim partijama pravo na vlastitu analizu novih istorijskih okolnosti i nacionalnih uslova. Komunisti su postali najaktivnija antifaistika snaga u pokretima otpora. Razmimoilaenja izmeu njih i graanskih snaga u tim pokretima nisu prestajala u toku celog rata, odraavajui nepoverenje koje je postojalo u vrhu same saveznike koalicije i raajui nesuglasice, disharmonino ponaanje, oprene poteze, obostrane tenje za rukovodstvom. Kroz pokrete otpora prelamala se, samim tim, politika velikih sila antifaistikog saveza, usmerena na optimalna reenja u toku rata i sticanje prednosti u posleratnom svetu. Dajui u Londonu utoite evropskim izbeglikim vladama, Velika Britanija je raunala s obnovom njihovih zemalja u okviru ranijih granica i pod reimima od pre 1939, ali i sa svojom rukovodeom ulogom u evropskom prostoru. Ve iz tih britanskih ambicija proizilazilo je nepoverenje u drugu silu, Sovjetski Savez, prigueno 1941. teinom ratne situacije, jer se ovom pripisivalo da diriguje komunistikim pokretima, koji u ratu za unitenje faizma nastoje da ostvare svoje prevratni-

f
SVET U RATNOM VRTLOGU 1941. 19

ke namere. Velika Britanija se oslanjala na graanske snage otpora i bile su joj strane kombinacije s komunistima, kao i s pokretima otpora kojima su oni rukovodili. Spoljno opravdanje britanskog stava naelom legitimizma, ustavnim kontinuitetom i potovanjem demokratije prikrivalo je njegovu politiku sutinu, odreenu tenjom da se obnovi britanski uticaj u posleratnoj Evropi i zaustavi porast uticaja suparnike strane u ratnim uslovima. Velika Britanija je rano poela da podstie stvaranje konfederacije zemalja istone i jugoistone Evrope. Regionalna grupisanja u toku rata imala su da pojaaju britansku kontrolu nad vladama zemalja ugovornica. Na panslovensku ideologiju Sveslovenskog komiteta, organizacije stvorene na tlu Sovjetskog Saveza, Velika Britanija je odgovarala grupisanjem na novim osnovama, koje su mogle podseati na specifini vid nekadanjeg sanitarnog kordona" stvorenog protiv eventualnog prodora SSSR-a u srednju Evropu i na Balkan, no sada u toku rata ili posle njegovog zavretka. Britanci su podravali i politiko grupisanje predstavnika zemljoradnikih stranaka u emigraciji (Stanislava Mikolajika, Milana Gavrilovia, Georgi Dimitrova Gemeta i drugih), gledajui u njemu mogunu protivteu novim socijalno-politikim pokretima koje je na povrinu izbacio drugi svetski rat u Poljskoj, Jugoslaviji i Bugarskoj. Novi procesi i promene koje je izazivao drugi svetski rat uticali su da ideje o unijama i konfederacijama nisu nikada ni ostvarene; one koje su ugovorno stupile u ivot, postepeno su odumirale, iako nisu formalno bile otkazane (Balkanska unija Grke i Jugoslavije). Vreme je sve vie pokazivalo vetaki karakter" nekih izbeglikih vlada, ablonsku" i pretencioznu" prirodu sheme o britanskoj prevlasti u posleratnoj Evropi. Snane udarce britanskim pretenzijama zadavali su jaanje njenog sovjetskog saveznika u narednim fazama rata, deklarisanje SAD protiv politike interesnih sfera, kao i snaenje i razbuktavanje pokreta otpora van britanske kontrole, nespremnih da se povinuju direktivama stranih centara. Izbeglike garniture sa britanskom vladom, koja im je pruila utoite i uticala na njihovo ponaanje, suoile su se posle 22. juna 1941. s oprenim koncepcijama borbe pokreta otpora u svojim zemljama, koju su nadahnuli komunisti i Kominterna. Razliitost koncepcija proisticala je iz drukijih politikih pogleda i interesa emigrantskih vlada i komunisti-

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

kih partija u okupiranim zemljama ili u drugoj emigrantskoj centrali Moskvi. Izbeglike vlade i njihova predstavnitva u zemlji bili su uvereni da e u drugom svetskom ratu pobediti zapadne sile, Velika Britanija i SAD, ije e armije osloboditi pokorene zemlje, obezbediti kontrolu situacije posle rata i onemoguiti sovjetski prodor na zapad, tim pre to e SSSR iskrvajriti u tekim bitkama sa nemakom armijom. Suprotni interesi emigracije i njenih vojno-politikih predstavnika u zemljama pod okupacijom s jedne strane, i komunistikih pokreta, koje je tajno i posredno podravao Sovjetski Savez, uticali su na internacionalizaciju sukoba i meanje saveznikih sila u unutranje poslove onih drava u kojima su konfliktne situacije bile uzele najvie maha, kao u Poljskoj i Jugoslaviji. U Balkanskoj uniji Jugoslavije i Grke Velika Britanija je videla odbranu svojih geopolitikih, vojnostrategijskih i ekonomsko-politikih interesa u zaleu istonog Sredozemlja i Dardanela, kljua Bliskog istoka. Balkanska unija stvorena je ugovorom koji su grka i jugoslovenska vlada u emigraciji potpisale 15. januara 1942. godine i bila otvorena i za ostale balkanske zemlje. Ugovor je predviao osnivanje politikog saveta", sastavljenog od ministara inostranih poslova, sekretarijata za ekonomska i finansijska pitanja i vojnokoordinacione komisije od efova generaltabova ili njihovih predstavnika. Srednjoevropska unija Poljske i ehoslovake bila je po strukturi zamiljena slino Balkanskoj uniji. Sovjetski Savez je podseao na Veliku Britaniju po sticanju rukovodeih komunista pojedinih nacionalnih sekcija Kominterne na njegovoj teritoriji, od kojih su jedni delovali u SSSR-u pre rata, a drugi stigli u njegovom toku. Meu prvima se nalazio Georgi Dimitrov, generalni kormilar Tree internacionale", Vasil Kolarov, rukovodioci Komunistike partije Nemake Vilhelm Pik, Oto Grotevol, Valter Ulbriht, KP Italije Palmiro Toljati, a meu drugima Moris Torez, Klement Gotvald i drugi. Deo ehoslovakih komunista boravio je i u Londonu, gde se naao sa emigracijom oko Edvarda Benea, dok je u ekoj ostalo rukovodstvo, povezano sa moskovskom centralom. Tako je ehoslovako rukovodstvo imalo dva centralna komiteta, jedan u zemlji, a drugi u SSSR-u. Od maarskih komunista u Moskvi se nalazio Maa Rakoi, dok su u Maarskoj ostali Ferenc ' Roa, Jano Kadar, Laslo Rajk. CK KPJ je bio jedno od retkih .komunistikih rukovodstava koje se gotovo u celini nalazilo

SVET U RATNOM VRTLOGU 1941.

21

na neposrednom borbenom popritu, gde se odluivalo o sudbini naroda. U SSSR-u se nalazio tek mali broj jugoslovenskih komunista, koji su radili u redakciji radio-stanice Slobodna Jugoslavija" (Veljko Vlahovi i uro Salaj) i u Sveslovenskom komitetu (Boidar Maslari). U sistemu radio-stanica Komin terne (radio-stanice Lajo Kout", Hristo Botev" i druge), takoe je radio jedan deo stranih komunista. Kominterna je tajno odravala veze sa svojim sekcijama, cenzurisala rad ovih radio-stanica, delovala u evropskim i vanevropskim zemljama preko svojih konspirativnih centara i obavetajnih punktova. Ovi centri su prikupljali pomo za antifaistike pokrete u svetu, zalagali se za podrku ratnom naporu SSSR-a, razvijali propagandu o sveslovenskoj solidarnosti. Kominternin centar u Zagrebu, sa Josipom Kopiniem na elu (Vokinom, Vazduhom, Valdesom, Aleksanderom pod kojim se sve pseudonimima Kopini vodi) imao je stabilnu" vezu s Moskvom, preko koje je CK KPJ jedno vreme slao izvetaje Moskvi i dobijao direktive Kominterne najbrim i najsigurnijim putem". Borba jugoslovenskih komunista, a pod njihovim uticajem i borba albanskih, na samom poetku je svojom irinom i stratekim ciljevima prerasla okvire klasinog pokreta otpora. Njima je polo za rukom da oslobodilake i socijalne tenje naroda zadre u formi ustanikih akcija sve veih razmera, koje su se razvile u optenarodni rat i dovele do stvaranja drugog fronta u pozadini neprijatelja znatno pre no to su, krajem 1942, saveznici uspeli da se iskrcaju u severnoj Africi. Narodi Jugoslavije su odbacivanjem Trojnog pakta 27. marta i ustan- ' kom u leto 1941. budili otpor, podsticali druge da ne popuste pred faizmom i ne prihvate Hitlerov diktat. Ti dogaaji se, bar po svom moralnom znaaju za antifaistiki otpor, mogu staviti uz bok ulaska Sovjetskog Saveza i SAD u rat. Predsednik Ruzvelt se u SAD uspeno nosio s izolacionistikim snagama, koje su traile da Amerikanci ne ratuju. Uviajui da je faizam opasnost za demokratski svet i ameriki presti, on je svesno krio proklamovanu neutralnost svoje zemlje. SAD su pomagale Veliku Britaniju i pratile ratnim brodovima konvoje koji su Britancima, a kasnije i Sovjetima, nosili dragocen ratni materijal. Napad Japana na amerike pomorske baze 7. decembra 1941. i strahovit udarac koji je ta iznenadna ali dugo pripremena japanska operacija zadala ratnom brodovlju i vojno-politikom prestiu SAD skinuli su s dnevnog reda

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

izolacionistiku parolu Amerika pre svega". Rat se definitivno proirio na sve krajeve sveta: krajem 1941. u njemu je uestvovalo 38 drava. Japan koji je 1937. zagazio u sukob s Kinom, najmnogoljudnijom zemljom sveta nastavio je s novim intenzitetom borbu za gospodstvo na Pacifiku i potiskivanje Britanaca, Holanana i Francuza iz Azije. Evropocentristiko vienja istorije drugog svetskog rata kao da gubi iz vida rat u Etiopiji i optu invaziju Japana na Kinu jula 1937. godine. Prihvatajui izazov Japana, SAD e razviti svoje ogromne industrijske potencijale i produiti da ugroenim saveznicima punom parom isporuuju ratni materijal, po Zakonu o zajmu i najmu, koji je Kongres usvojio 11. marta 1941. Rat se vodio na kopnu, moru i u vazduhu, na istoku Evrope i na Balkanu, nad Britanijom i okupiranom Evropom, u Kini, dunglama Burme, na ostrvlju Indonezije i Filipina, u se verno j Africi. Nije ga izbegla ni pozadina u zaraenim zemljama, koja je bila poprite bombardo vanj a, prinudne mobilizacije radnika za nemaku ratnu industriju, sukoba obavetajnih slubi, dejstava pokreta otpora. Sile osovine inspirisale su i primenile totalni rat. Faisti i militaristiki Japan dehumanizovali su rat varvarskim bombardo vanj em otvorenih gradova" i nebranjenih mesta; kanjavali su neborako stanovnitvo po principu kolektivne odgovornosti, ostavljali za sobom sprenu zemlju, organizovali logore u kojima je smrt izlazila kroz dimnjak", s posebnom svirepou unitavali Jevreje, masone, komuniste, rodoljube, koji su odbijali da prihvate Hitlerov novi poredak. U . firerovom knjigovodstvu smrti" istaknutu stavku dobili su slovenski narodi, posebno Poljaci, Rusi i Jugosloveni. Savezniki voi eril i Ruzvelt definisali su avgusta 1941, pre ulaska SAD rat, ratne ciljeve demokratskih sila. Posle sastanaka na dva ratna broda u vodama Altantika (kod Njufaundlenda) britanski premijer i ameriki predsednik izneli su razloge za voenje rata i proklamovali naela na kojima e se zasnivati posleratni svet. Osnovno naelo njihove izjave, poznate pod nazivom Atlantska povelja, glasilo je da narodi imaju pravo da sami odluuju o svojoj sudbini. Tu povelju prihvatili su SSSR i druge zemlje u ratu protiv faizma. Nasuprot faistikom oduzimanju prava narodima na samostalan ivot, demokratske zemlje su pravo naroda na vlastiti izbor i potova'nje njihovog identiteta stavljale na prvo mesto. Atlantskom poveljom davao se podsticaj svim narodima da istraju u borbi

SVET U RATNOM VRTLOGU 1941.

23

za slobodu i demokratske ideale. Njome se, takoe, potvrivalo zajednitvo dve velike zemlje zapadnog sveta i njihova spremnost da izdre u konfrontaciji s faizmom. Povelja je kao vrhovni ideal sankcionisala samostalnost svih zemalja u meunarodnoj zajednici i njihovu slobodu da grade unutranji poredak prema sopstvenoj viziji, bez uticaja, meanja i pritisaka sa strane, dajui osnovu za legalno istupanje i narodnooslobodilakim pokretima u drugom svetskom ratu. U najuoptenijim crtama Atlantska povelja je nagovetavala izglede, fizionomiju i osnove posleratnog sveta. Pod ta. 3. ona je priznavala pravo svim narodima da sebi izaberu formu upravljanja koju ele. Velika Britanija i SAD su se izjasnile za uspostavljanje suverenih prava i samouprave onih naroda koji su nasilnim putem bili lieni osnovnih demokratskih preduslova ivota. Atlantskom poveljom anticipirani su principi Ujedinjenih nacija. Iako krena u toku rata, njena naela postala su ideoloka osnovica zahteva za slobodnim ivotom naroda, pa samim tim i materijalna sila u rukama revolucionarno-demokratskih pokreta. Konzervativne snage u saveznikom ratnom bloku pozivale su se, meutim, na naela Atlantske povelje u nameri da zaustave revolucionarno-demokratsko kretanje u porobljenim zemljama, otkrivajui dubinu meusobnih razilaenja, kao ideoloki odblesak razliitih drutvenih i politikih ciljeva, u tumaenju pojmova demokratije i drutvenog ureenja koje su same odredile. Dugotrajno sovjetsko povlaenje i katastrofa amerikih oklopnjaa u Perl Harburu uinili su da se nad demokratski svet nadviju oblaci poraza, zamraujui horizonte uspenog noenja antifaistikog saveza sa silama osovine. Nepokolebljivost Britanije je bila izvesna, ali njene snage, uz to razreene po mnogobrojnim kolonijama i drugim strateko-pomorskim oblastima u svetu, nisu mogle da preokrenu tok rata. Aprila 1941, s padom Grke, u kojoj se nalazio njihov mali ekspedicioni korpus, Britanci su jo jednom posle Denkerka morali da napuste evropski kontinent, da bi zatim doiveli poraz na Kritu i istog se prolea u pustinjama severne Afrike susreli s protivnikom daleko opasnijim od Italijana s nemakim afrikim korpusom i njegovim komandantom Ervinom Romelom. No i Britanci i Nemci ostae dugo izloeni promenljivim udima pustinjskog rata, koji e se tek krajem leta i u jesen 1942. potpuno okrenuti u korist Britanaca i njihovih amerikih

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

saveznika. Savezniki narodi su nasluivali neiscrpne materijalne mogunosti Amerike, ali je i za njihovu realizaciju trebalo vremena, a kamoli za prispee glavnine njenih vojnika u Evropu, koji su, pri tome, bili prikovani za pacifiko bojite radi odbijanja neposredne japanske pretnje. Oko 80.000 partizana nastavljalo je borbu irom Jugoslavije, prisvojenu", pomolu saveznike politike i sredstava informisanja vlade u izbeglitvu od Drae Mihailovia, komandanta Jugoslovenske vojske u otadbini"; mit o njemu kao hrabrom antifaistikom borcu pretio je da se izrodi u jednu od najveih obmana drugog svetskog rata. Novu nadu i povratak raspoloenja u antifaistikom taboru doneo je nagli preokret pod Moskvom, gde je sovjetska armija, posle viemesenog uzmicanja, prihvatila istorijsku bitku. Zapoevi 30. septembra 1941. ofanzivu na moskovskom pravcu, Nemci su uspeli da stignu do samih predgraa sovjetskog glavnog grada. Velika grupacija sovjetskih trupa, ukljuujui svee sibirske divizije, snabdevene i opremom zapadnih saveznika, izvrila je 5. i 6. decembra, po nezapamenoj hladnoi, protivnapad koji se pretvorio u ofanzivu velikih razmera; pod rukovodstvom Georgija K. ukova i drugih komandanata, sovjetske trupe su odbacile Nemce na nekim sektorima zapadnog, kalinjinskog i jugozapadnog fronta i do 300 km od glavnog grada. Pod Moskvom je izvojevana odluna pobeda: Crvena armija je dokazala da nemake oruane snage nisu nepobedive, da je na istonom frontu, bez obzira na njenu dramatinu reprizu u leto i jesen naredne godine na obalama Volge, doktrina munjevitog rata doivela poraz i Vermaht posle dve godine pobedonosnih pohoda upoznao gorinu poraza. Kao rezultat sloma doktrine ,,blic-kriga" pod Moskvom dolo je do smene (see") nemakih generala kakva nije bila viena od bitke na Marni u prvom svetskom ratu.

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJE I USPOSTAVLJANJE KVISLINKIH REIMA

Hitlerova odluka 27. marta 1941. da napadne Kraljevinu nije predviala samo unitenje jugoslovenske vojske i okupaciju jugoslovenske teritorije, ve i razbijanje Jugoslavije kao drave. Posle njenog vojnog poraza, Nemaka, Italija, Maarska i Bugarska ile su na nasilno pravno sticanje posednute teritorije, zasnovano na shvatanju debelacije, zapostavljajui ne samo injenicu da je prinudno okonanje dravnosti neodrivo sa stanovita meunarodnog prava ve i da je vlada Kraljevine Jugoslavije objavila da nastavlja rat. Stvaranjem zavisnih reima i nesamostalnih dravnih tvorevina na tlu Kraljevine u toku rata Nemaka i njene saveznice uvrivale su shvatanje o gaenju jugoslovenske dravnosti. Faistike sile prilazile su razbijanju Kraljevine kao navodnom ispravljanju nepravde versajskog sistema, izjavljujui da unitavaju jednu vetaku dravnu tvorevinu, da kanjavaju Srbe kao jezgro te drave i da nacionalno oslobaaju porobljene narode u njoj, a u stvari su zadovoljavale svoje teritorijalne aspiracije, izgraene na toboe istorijskim i etnikim obrazloenjima. Kao vodea sila osovine, vojno najjaa i, posebno, posle 27. marta najzainteresovanija za brz napad na Kraljevinu Jugoslaviju Nemaka je davala inicijativu za njenu deobu i dravno unitenje. Opta Hitlerova odluka da se Jugoslavija vojno i dravno razbije, poznata kao Generalni plan, razraena je u internom nacrtu o organizaciji uprave na jugoslovenskom podruju 6. aprila u organima Treeg Rajha. Nova Hitlerova direktiva, pod nazivom Privremene smernice za podelu Jugoslavije, od 12. aprila 1941, koju je potpisao feldmaral Vilhelm fon Kajtel, takoe je otkrivala odluujuu ulogu Nemake u toj deobi. Smernice su predviale da se Gorenjska, Donja tajerska i slovenaki deo Koruke prikljue Treem R a j h u , da Baka, Baranja i Prekomurje pripadnu Maarskoj, da

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Banat, podruje rudnika Bora s okolinom i Stara Srbija potpadnu pod nemaku vojnu upravu, da se Makedonija pripoji Bugarskoj i da Hrvatska postane nezavisna drava. Politiko uobliavanje Bosne i Crne Gore preputeno je Italiji. Vodea uloga Nemake u definitivnom politikom i ekonomskom ureivanju osvojene teritorije i odluivanju o njenoj sudbini u okvirim^ novog poretka" ponovo je potvrena u Beu 2122. aprila 1941, prilikom razgovora Joahima fon Ribentropa i Galeaca ana, bez obzira na nemaka uvaavanja italijanskih i drugih saveznikih intervencija za popravljanje granica i proirenje politikih kompetencija na teritorijama koje su bile predmet deobe posle aprilskog vojnog sloma Kraljevine. Ve i najsumarnija analiza ovih direktiva, saveznikih dogovora i intervencija pokazuje nemako odstupanje od prvobitnih reenja, predloenih na poetku aprilskog rata, kao i sukobe interesa prilikom podele jugoslovenske teritorije. Dok je pomenuti nacrt od 6. aprila govorio o ustanovljivanju Hrvatske kao autonomne drave" pod maarskim uticajem, dakle iskljuujui italijanske pretenzije, dotle su Privremene smernice polazile od organizovanja Hrvatske unutar narodnosnih granica" kao nezavisne drave. Prilikom bekih razgovora Nemaka je Italiji prepustila politiki uticaj u Hrvatskoj, uvaavajui nameru Italijana da s ovom uspostave personalnu uniju, iako se sama de facto nije odrekla vojnog i ekonomskog prisustva u hrvatskoj zemlji, pogotovu ne u svojoj viziji sutranje Evrope pod nemakim vodstvom. Nacrt takoe nije predviao proirenje italijanskog uticaja na Bosnu, koja se kao italijanska interesna zona pominje tek u Privremenim smernicama, iz ega bi proizilazilo da stvaranje Hrvatske u narodnosnim granicama" nije obuhvatalo bosansku zemlju. Okupatori su porazili Kraljevinu Jugoslaviju, raskomadali dravnu teritoriju, razbili postojei sistem vlasti, integriui u sastav okupacionog aparata deo ustanova i organizacija koje su sa njihovog stanovita bile primenljive (banovine u Srbiji, sreska naelstva, optine, andarmeriju, deo policijskih snaga, itd.). Teili su prilikom podela da zavade njeno stanovnitvo kako bi trajno spreili obnovu vojno poraene drave. Pored favorizovanja, odnosno diskriminacije odreenih nacionalnih i etnikih grupa, unitenju Jugoslavije za veita vremena trebalo je da poslui i ekonomska politika. Jugoslavija je izdeljena na deset jedinica koje nisu obrazovale celine, iako su stekle

f
OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJE I USPOSTAVLJANJE KVISLINKIH REIMA 2 7

razliiti status. NDH je oduzeta Dalmacija, dok su Makedoniju delili Bugari i Italijani, odnosno njihovi tienici, albanski kvislinzi, nosioci koncepcije velike Albanije. Podeljene oblasti bile su meu sobom izolovane ili slabo povezane, zbog neprijateljstva kvislinkih grupa ili mnogobrojnih granica, najveim delom nesposobne za ekonomski ivot. Stoga je Herman Gering i alio zbog razbijanja jedinstvenog ekonomskog prostora. Kao vetake jedinice one nisu odgovarale zahtevima socijalne i ekonomske prirode. Kvislinke grupe u prostorno odeljenim oblastima dobijale su raznoliki politiki poloaj i pravni reim. Podela je vrena u znaku potpirivanja i razvijanja ovinizma izmeu naroda i narodnosnih grupa koje su dotle ivele u Jugoslaviji. Izvrena je sistematski i s namerom da se neki od naroda nau u to nepovoljnijem poloaju. Srbija je bila jedina pod vojnom upravom, optereena ratnim kontribucijama i stenjena sa svih strana neprijateljskim dravama i reimima. Veze Milana Nedia sa maralom Antoneskuom mogle su tek delimino da amortizuju zajednike neprijatelje Srbije i Rumunije Bugarsku i Maarsku. Nemaka je faktiki imala najjai poloaj na Balkanu, ali je Italija vie nego zagazila u njegov zapadni deo. Uklinjujui se duboko, Italija je doprla nadomak Vardara i Skoplja. Od Kosova i Metohije Italija je vrila pritisak prema Bugarskoj i Srbiji. Forsirajui stvaranje Velike Albanije, Musolini je obeavao Albancima da e kvislinku dravu proiriti predelima Kosova i umurije u Grkoj. Italija je razjarivala kod srpskih krugova postojee strasti na Prizren, kao na srpski Carigrad", a na Kosovo kao kolevku srpske drave i sredite starostavnih kulturno-istorijskih znamenja i svetilita. Drei Crnu Goru, ona je kontrolisala strategijski znaajnu Boku Kotorsku, anektirajui je u sastav Carstva. Na Dalmaciju je isticala pravo" po osnovu etnikih razloga, iako Italijana nije ni bilo u ovoj oblasti, to su znali i Nemci, i kvaziistorijskih razloga, iza ega je stajao strateki interes obezbeivanja baza na Jonskom i Jadranskom moru. Ova oblast je za Italiju bila i trajni mostobran za ugroavanje NDH koja joj se ispreila na putu za Podunavlje. Nemaka politika u okupiranim zemljama Evrope prihvatala je faistike pokrete i organizacije kao prevratnike snage u slubi nemake politike, ideoloki istovetne ili bliske, povezane sa nacionalsocijalizmom i faizmom bez rezerve, spremne na Poslunitvo i izvrenje nareenja, ali im nije iskazivala povere-

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

nje u vrenju javnih funkcija, pretpostavljajui im graanske snage veih razmera politikog uticaja i ukorenjenje u narodu, koje su se izjanjavale za nemaku politiku. U Francuskoj posle vojnog sloma vlast nije predata malobrojnim faistikim pokretima i organizacijama ve pobedniku kod Verdena, maralu Filipu Petenu, koji je u tenji da izvede nacionalnu revoluciju potpuno smetnuo s uma da se u tekuem ratu radi o sukobu faizma i antifaizma, sila totalitarizma i demokratije, a ne o iskljuivom, vekovnom odmeravanju snaga Nemake i Francuske, voenom s naizmeninom sreom. Vlast u prvoj fazi rata nije predata ni Vidkunu Kvislingu, norvekom nacisti, iako mu je do nje bilo i te kako stalo. U zemljama tzv. mediteranskog faizma vlast su drali Francisko Franko i Antonio de Oliveira Salazar, povezani sa klerikalnim krugovima, i uz oslon na vojsku. U Jugoslaviji je posle 27. marta uinjen pokuaj sa Vlatkom Maekom, s obzirom na uticaj HSS-a, ali koji u toj fazi nije uspeo, jer se voa HSS opredelio za ulazak u vladu od 27. marta posle ispunjavanja uslova vezanih za status Banovine. Tek kada nije uspelo izdvajanje Hrvatske iz sastava Jugoslavije putem HSS-a, nemaki opunomoenici u Jugoslaviji su se okrenuli ustaama. Prilikom deobe Jugoslavije Nemci su oigledno davali prvenstvo svojim vojno-ekonomskim interesima, vezanim za poveavanje ratnog napora kao najvanije pitanje pred novu sudbonosnu kampanju na istoku. Nemaki strategijski interesi ogledali su se u nastojanju da zadre najvanije saobraajne i vojne take, s obzirom na pozadinu budueg nemako-sovjetskog fronta, zalee Mediterana i rat u severnoj Africi. Nemci su pod svojom strogom kontrolom drali pruge: Beograd Ni Skoplje i Beograd Ni Sofija, kao i Dunav kojim su prevozili naftu iz Rumunije. Ovaj koridor" morao se posedovati i braniti iz vitalnih vojnih razloga. Jugoslavija je, i pre rata, u nemakim ekonomskim analizama tretirana kao zemlja bogata boksitom, hromom, olovom, bakrom, gvoem i drugim strateki znaajnim rudama, umom, stokom i ivotnim namirnicama, ija je eksploatacija u novim uslovima trebalo da bude maksimalna. Posedujui Trepu i osiguravajui eksploataciju rudnika boksita u Dalmaciji i Hercegovini, kao i hroma u Makedoniji, Nemci uopte nisu vodili rauna o razgranienju liieu saveznicima niti o njihovom politikom prestiu i ekonomskim interesima. Vodstvo Treeg Rajha nastojalo je da

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJE I USPOSTAVLJANJE KVISLINKIH

REIMA

2 7

zadovolji svoje inferiorne prijatelje, ali i da ne ugrozi vlastite vitalne vojne i privredne interese, meu kojima odravanje dunavske plovidbe i saobraaja moravskom dolinom, vanom !za veze s Grkom i Mediteranom, a preko Bugarske s Malom Azijom i Bliskim istokom. Nalazei se pred ostvarivanjem plana ,,Barbarosa", Hitler je u jugoslovenskom prostoru eleo mir i red, dezangaovanje vojnih snaga koje su uestvovale u napadima na Jugoslaviju i Grku, i njihovo to bre okupljanje na polaznim pravcima napada na SSSR radi obezbeivanja junog boka budueg nemako-sovjetskog fronta. Zarobljavanjem glavnine jugoslovenske vojske, zajedno s komandnim kadrom, i njenim odvoenjem u nemake logore kao da su Hitlerove tenje bile ostvarene. Za svaki sluaj, kapitulacionim aktom ipak je predvieno da e se sa svakim onim ko uzme uee u akcijama protiv okupatora postupiti kao sa slobodnim strelcem" (franktirerom). Vrhovi Treeg Rajha nameravali su da se pri uspostavljanju okupacionog sistema na tlu Srbije i Jugoslavije obraunaju s vinovnicima dogaaja koji su prethodili aprilskom napadu na Jugoslaviju i, po njima, izazvali ga, posebno s britanskim obavetajnim centrima kao podstrekaima otpora protiv Hitlera. Nemaki napori u Srbiji neposredno posle aprilske kapitulacije bili su usmereni na razbijanje britanskih obavetajnih i radio-centara i hvatanje izazivaa i voa demonstracija od 27. marta. U Beogradu su, posle ulaska nemakih trupa, boravili admiral Vilhelm Kanaris, ef vojne obavetajne slube, i Rajnhard Hajdrih, rukovodilac Glavnog ureda bezbednosti Rajha, da bi na licu mesta dali instrukcije za organizaciju obavetajne slube i borbu protiv pijunske mree Velike Britanije. Planovi o okupaciji i deobi teritorije Kraljevine Jugoslavije pokazivali su da prvobitna ideja o stavljanju Srbije (stare Srbije", bez Makedonije) pod vojni reim nije odbaena, i tako svedoili o nemakoj doslednosti u nastojanju da na tom prostoru zavede vojnu vlast, to e biti jedinstven sluaj u okupiranoj Jugoslaviji; u nemakim oima, Srbi su bili vodea snaga u stvaranju jugoslovenske drave, njenom odravanju, i akciji njenih vojnih i politikih inilaca 27. marta. Nemaka Vrhovna komanda Vermahta je 10. aprila 1941. uputila Uputstvo Komandi 12. armije, nareujui lo postupak sa srpskim ratnim zarobljenicima, pre svega prema oficirima", jer je to naredio firer, gledajui u njima pokretae raskidanja ugovora". Nemci-

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

ma su u tome, zahvaljujui optem komaru i depresiji, pomagale rtve aktivni oficiri, koji su i posle vojnog sloma izvravali nemaka nareenja. Komandant II armijske oblasti u Sarajevu, armijski eneral Dragomir ivko Stojanovi, izdaje 16. aprila 1941. nareenje, sprovodei nareenje komandanta nemakih trupa, o odravanju reda po ulasku nemakih trupa u Sarajevo. U njegoyom nareenju stoji, izmeu ostalog, da Oficiri aktivni i rezervni, podoficiri, kaplari, i redovi smatraju se ratnim zarobljenicima na otsustvu, s tim da oficiri mogu noivati kod svojih kua, ali su duni svakoga dana javljati se u Komandu Mesta koju vodi nemaki pukovnik g. Beker". Naredbom Komandanta pozadine Vrhovne komande Jugoslovenske vojske od 17. aprila 1941. upozoreni su podruni komandanti da se pridravaju nareenja nemakog komandanta. Joahim Ribentrop je bio odluan da Nemaka ne moe trpeti da Srbija ostane arite nemira, smatrajui da Nemcima u izvoenju ovog plana moe ponajvie pomoi Paveli, koji bolje od drugih poznaje zavereniku kliku" i organizacije Crne" i Bele ruke". Misija poverljivog Ribentropovog oveka Edmunda Vezenmajera u Srbiji posle aprilskog rata pokazuje znaaj koji je nemaki vrh poklanjao likvidaciji zaverenikog drutva" koje je po njima, iz te zemlje uvek irilo nemire. Prilikom parcelisanja" jugoslovenske dravne teritorije u Beu, Ribentrop je 22. aprila 1941. oznaio kao glavni cilj novog ureenja na Balkanu spreavanje, zauvek, ponavljanja izdaje" kakvu je Srbija poinila posle pristupanja Jugoslavije Protokolu Trojnog pakta 25. marta 1941. Nemaka je u sprovoenju takve okupacione politike mogla da rauna na podrku saveznica koje su uzele uea u ratu protiv Jugoslavije i oekivale zadovoljenje svojih starih r e vizionistikih zahteva, na unutranje faistike i ultranacionalistike snage i na njihovo reavanje nacionalnog pitanja izazivanjem nacionalnih sukoba i raspaljivanjem bratoubilakih strasti do stepena koji ne bi dovodio u pitanje nemako shvatanje reda i mira i iskoriavanje prirodnih bogatstava razdeljene Kraljevine. U Evropi nije bilo nijedne okupirane drave kojoj je Hitler namenio takvu sudbinu kao Jugoslaviji, izuzmemo li ehoslovaku izdvajanjem Sudeta 1938, Tiine Slovake 1939. i stavljanjem eko-Moravske pod nemaki protektorat i podelu Poljske.

OKUPATORSKA PODELA

JUGOSLAVIJE

I USPOSTAVLJANJE

KVISLINKIH REIMA 2 7

Nemako okupaciono podruje je obuhvatalo povrinu od 128.000 km2 sa oko 10 miliona stanovnika, italijansko preko 80.000 km2 sa 4 miliona stanovnika, bugarsko 28.230 km2 i 1.260.000 stanovnika i maarsko 11.600 km2 i 1.145.000 stanovnika. Protivurenost interesa izmeu faistikih sila u vezi s deobom Jugoslavije davala je peat njihovim odnosima za sve vreme rata. Mada su razgranienja izmeu Nemaca i Italijana bila izvrena privremeno u korist Italije, ona nisu uspevala da prikriju prevlast Treeg Rajha u okvirima nove Evrope" i u obezbeivanju privrednih, politikih i vojno-stratekih interesa. Demarkaciona linija izmeu Nemaca i Italijana povuena je polovinom maja 1941. od stare italijansko-jugoslovenske granice i ila preko Luke, Jeie, Litije, Cerklja, Samobora, Petrinje, Gline, Bosanskog Novog, Sanskog Mosta, Mrkonji-Grada, Donjeg Vakufa, Sarajeva, Ustiprae, Priboja, Novog Pazara, Orlove uke, ar-planine, Tetova, Ohridskog i Prespanskog jezera. Nemako-italijanske protivurenosti ispoljavale su se posebno na podruju Nezavisne Drave Hrvatske. Nemaki opunomoeni general Gleze fon Horstenau i poslanik Zigfrid Kae, obergrupenfirer SA" (jurinih odreda" Nacionalsocijalistike stranke), zastupali su faktiki interese Treeg Rajha i NDH, s tim to je Kae bio i siva eminencija ustakog reima. U predistoriji proglaenja NDH i u neposrednom inu posebnu ulogu je odigrao Ribentropov izaslanik Edmund Vezenmajer, poznat kao babica" ove naci-faistike tvorevine ili hrvatski otac domovine". Italija je anektirala Dalmaciju, stvarajui, pored rijeke, zadarsku i splitsku pokrajinu, koje su se, s bokokotorskom, nalazile pod upravom guvernera Dalmacije u Zadru i predstavljale teritoriju tzv. prve zone. Druga zona je bila demitarizovana i prostirala se od anektiranih podruja do planine Pljeivice, atora i Prenja, dok se trea zona protezala do italijansko-nemake demarkacione linije. Italijanski i bugarski interesi sukobljavali su se na podruju Makedonije: Bugari su teili da prodru dalje na zapad, posebno da preuzmu Ohrid, a Italijani da proire uticaj u zapadnoj Makedoniji u korist svoje tienice Velike Albanije, kvislinke drave stvorene jula 1941. godine. Maarska i Rumunija polagale su pravo na jugoslovenski deo Banata, pozivajui se na potrebu ukljuivanja svojih nacionalnih manjina u sastav matinih drava. Maral Antone-

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

sku, koji nije eleo da direktno uestvuje u napadu na Jugoslaviju, podneo je memorandum vladi Treeg Rajha traei da se Rumuniji dodeli jugoslovenski deo Banata i da se formira slobodna Makedonija sa autonomnom oblau naseljenom Rumunima u Vardarskoj i Timokoj dolini. Od Italijana je traeno obrazovanje koridora dolinom Timoka do nove granice Velike Albanije -u cilju uspostavljanja latinske barijere" u bloku slovenskih naroda. Zanimljivo je da je na drugoj strani ustako-bugarsko saveznitvo opravdavano stvaranjem novog slovenskog sektora" na Balkanu koji bi vre stegao Srbiju, iako je Paveli govorio Hitleru o germanskom poreklu Hrvata. Nareenjem naelnika Generaltaba Kraljevine Maarske generala Henriha Verta od 11. aprila 1941. na okupiranim teritorijama zavedena je vojna uprava. Napravljena je razlika izmeu starosedelaca (koji su na zauzetoj teritoriji stanovali pre 31. oktobra 1918. godine), doseljenika i kolonista, koji su proterivani. Maarski okupatori su se rukovodili principom da se prema Srbima ima primeniti vra ruka nego u svoje vreme prema Rumunima". Jugoslovenski javni inovnici nisu mogli ostati na rukovodeim poloajima. Izlaenje novina na srpskom jeziku moralo se odmah obustaviti. Srpske kole mogle su da rade privremeno samo na isto srpskoj teritoriji i uz najstrou kontrolu. Na zauzetim teritorijama funkcionisali su sudovi vojnih jedinica. Rad graanskih sudova (kaznenih i parninih) mirovao je, to je vailo i za unoenje promena u katastarske knjige. Na sednici Ministarskog saveta Maarske 13. aprila 1941. jasno je naznaen cilj maarske strategije: okupacija i povratak teritorija do linije Dunava, do hiljadugodinje maarske granice koja je od Maarske otrgnuta 1918. godine. Poslanik Maarske u Moskvi Kritofi Joef obavestio je sovjetsku vladu o razlozima maarske vojne akcije protiv Jugoslavije. Kritofi je 12. aprila 1941. posetio Andreja Viinskog, zamenika narodnog komesara za spoljne poslove, saoptavajui mu da maarska vlada ne moe skrtenih ruku gledati raspadanje Jugoslavije, te je izdala nareenje vojsci da posedne june teritorije koje su istorijski pripadale Maarskoj i koje su Srbi 1918. okupirali bez borbe, i prema odluci Trijanonskog mira dati Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca". Sovjetska vlada nije odobravala ovu akciju Maarske (koja je ostavila na sovjetsku vladu posebno lo utisak"), tim pre to se Maarska sa Jugoslavijom graniila

OKUPATORSKA POLITIKA U POROBLJENOJ JUGOSLAVIJI

1. HITLER U MARIBORU, APRILA 1941. 2. POKRTAVANJE SRPSKOG STANOVNITVA U NDH 3. USTAKA DISKRIMINACIJA SRBA I IDOVA" 4. OPSADNO STANJE U BEOGRADU

5. RASPARAVANJE JUGOSLAVIJE 1941. GODINE 1) GRANICE JUGOSLAVIJE PRE APRILA 1841. GODINE 2)GRANICE IZDELJENIH TERITORIJA 3)NEMACKO-[TALIJANSKA DEMARKACIONA UNUA U NEZAVISNOJ DRAVI HRVATSKOJ

11. KONCENTRACIONI LOGORI U JUGOSLAVIJI

* * m
NEZAVISNA DRAVA HRVATSKA

, r /\J * /, p

MNS A 6SLAVOI H VI IT-K D I M D MB A S V ""i" I IT RT II SR A S O G I Ot i O*R NT A V T O l O li r

* BRZOJAVKA
htdtu-. i-Xiji m god. u - - ^ m i od D.K.P. Primijeaa u Odsjeku u Sfinii i- -..i 194 - god. u .i.V..-,vsati od D.K.P. pod br. Z a g r e b pod br. 75

MINISTARSTVU H1VATJKOC DOKOIIAKITVA G i i V I 3 I 0 i J B

S D .A D C R T A K J E I AA 2 F

12. Redarstvo BBJN l o a o p r v a l t i oko 400 Cianai u

JASSHOVAC,jer prie t i opasnost da s e prikljue p o b u n j & n i ci* . I Za px-ijcupi janje Cigana p o t r e b n o 200 d o m o b r a n a , Ice j e

[ j e mogue odrediti jedino od obuJavatoljakog o s o b l j a 1. a o r a S k e p u k o m l j l i l i mornariSkog 3*lopa,

U smislu 6 i toke 4 7 stavka t r * a s l u i b o r a i k * 6 7

na odluku !

Bro.1 5370/Tajno

II

D B f j I O S icK

3B B O

Opaxka d d i f r e n : Deifrirao i original unitio: --i;uj< /

DciEni p r b o : O^K.t. oanx KolAo primjerak? Vri

PaOpu

94 - g. U i/PSsati

i 'V /

17 TELEGRAM 2 DOMOBRANSKOG ZBORA OD 2. JUNA 1942. GLAVNOM STOERU MINISTARSTVA HRVATSKOG DOMOBRANSTVA DA SE OBEZBEDE DOMOBRANI ZA OTPREMANJE 400 CIGANA IZ ZEMUNA U LOGOR JASENOVAC

18. POTPREDSEDNIK VLADE NDH DAFER KULENOVI U BOSANSKOJ KRAJINI 19. PRIPADNICI 13. SS DIVIZIJE KLANJAJU - U PROELJU BATALJONSKI l ETNI IMAMI 20. JERUSALIMSKI MUFTIJA EL HUSEINI PRILIKOM POSETE SARAJEVU

22. CRVENA MARAMICA NA KOJOJ SU IZVEZENA IMENA POSLEDNJE GRUPE LJUDI IZ SOBE SMRTI LOGORA NA BANJICI 23. PRED MASOVNO STRELJANJE U KRAGUJEVCU

27. NAROD KOZARE PRED KAPUOM JASENOVAKOG LOGORA, JULA 1942 28. JUGOSLOVENI U LOGORU U NORVEKOJ

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJE I USPOSTAVLJANJE KVISLINKIH REIMA 2 7

a vojniki ju je napala iako je sa njom samo etiri meseca ranije potpisala ugovor o veitom prijateljstvu. Ministarski savet Hortijeve Maarske je 15. aprila 1941, polazei od Hitlerovih obeanja (Moete uzeti koliko hoete") i hiljadugodinjih granica", traio teritoriju Banata i Meumurje (Sve dotle dok se ne sporazumemo sa Hrvatima, pretendujemo na ovu teritoriju"), pri emu se mislilo na pregovore sa hrvatskom vladom" o prolaznom putu ka moru (pravcem ekenjeZagrebRijeka) kao i o korienju slobodne luke na Jadranu. Nemci su obeavali Banat Maarskoj, ali su od toga ustuknuli suoeni sa opasnou izbijanja maarsko-rumunskog sukoba, ukoliko bi maarska vojska pokuala da okupira ovu oblast. Firer je imao razumevanja i za maarski zahtev za lukom na Jadranu (Rijekom), ali kako se ona nalazila u italijanskoj sferi uticaja nije obeavao vie od zalaganja da se Maarskoj prizna pravo na slobodnu luku. Horti je zamoljen od Hitlera da Maarska odustane od namere da uputi svoje trupe u Banat, poto je Rumuniji zagarantovano da e Banat okupirati samo nemaka vojska. To nije bio konaan nemaki stav prema kasnijim maarskim zahtevima nego samo mera za spreavanje eventualnih sukoba izmeu maarske i rumunske vojske. Posedanje Banata Nemcima je odgovaralo i zbog nadzora ove oblasti kao itnice, folksdojera u Banatu, planova da se obrazuje vapska drava, obezbeivanja kontrole plovidbe Dunavom. Do stvaranja vapske drave (Donaulanda) nije dolo, jer je Hitler odlagao taj plan za vreme posle rata. Jedno vreme se zanosio da preseli vabe u Rusiju" posle njenog poraza, stvarajui od njih uvare osvojenog prostora du dinovskog puta koji je nameravao izgraditi od Urala do Ukrajine. Nemci su od jeseni 1940. postali i glavni vlasnici Bora. Herman Nojbaher je predviao i stvaranje oblasti oko Gvozdenih vrata i erdapa, s tim to bi se na Dunavu izgradila dinovska hidrocentrala. Postojao je i plan da se Beograd proglasi za nemaki grad i tvravu Rajha koja bi bila brana od azijskih i slovenskih naroda". Ovi planovi raeni su s pozivom na iskustvo princa Ojgena (vojvode Eugena Savojskog) koji je uoio vanost Beograda i od njega hteo da napravi habsburku carsku tvravu" i naseli ga Nemcima, ime bi se Srbi odbili od Dunava i Beograda". Komanda IV maarskog kraljevskog domobranskog korpusa 14. aprila 1941. izvetavala je kako na zauzetim teritorijama

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

gospodare bande etnika", napadaju maarske vojnike, zajedno sa komitima" (naoruanim civilnim stanovnitvom), to je u stvari nain zastraivanja i opravdanja unitavanja potencijalnih protivnika, u formi pacifikacije". Civile, uhvaene sa orujem, trebalo je na licu mesta streljati. Nemilosrdna odmazda nije bila-samo pravo ve i obaveza komandanata. Ovlaene su komande korpusa da uzmu odgovarajui broj uticajnih i bogatih Srba koji se nalaze na visokim poloajima, i da ih dre zatvorene na sigurnom mestu, uz javnu objavu da e ukoliko ne prestane zulum etnika", kao zastraujui primer", biti streljan odgovarajui broj talaca. Komandanti su najradikalnijim sredstvima oduzimali oruje. Kao krajnje sredstvo u pojedinim optinama, delovima grada ili elom gradu dozvoljena je evakuacija mukaraca starijih od 12 godina. Ne treba se libiti ni masovnog interniranja." Internacija, pre svega Srba, u razne pokretne ili privremene logore tekla je od polovine aprila. Internirana su sva lica opasna po javni red i javnu bezbednost, kao i svi naseljeni Srbi, Jevreji doseljeni posle 31. oktobra 1918, te sva lica opasna sa gledita dravne i vojne bezbednosti. Predvieno je osnivanje logora za priblino 10.000 interniraca na teritoriji svake brigade. Najpogodnija mesta za otvaranje logora bila su naselja kolonista, ije e stanovnitvo ionako biti internirano. Za logore su u obzir dolazile i prazne kasarne, fabrike, majuri, skladita. Za vreme pretraga naselja u cilju otkrivanja etnika i dobrovoljaca" niko nije smeo posle 20h napustiti svoj stan. Maarska je ostvarivala suverenstvo" nad zaposednutim teritorijama koje nisu nikada bile priznate kao dobrovoljno otuene. U donetom Memorandumu o najvanijim zadacima u Junom kraju" od vojnih organa se trailo da stvore uslove koji e dovesti do brojanog, ekonomskog i moralno-politikog jaanja maarskog elementa na posednutim teritorijama. Maarska je sankcionisala faktiku situaciju 16. decembra 1941. donoenjem zakona o ponovnom prikljuenju osvojenih junih teritorija maarskoj kruni i njihovom ujedinjenju sa ostalim zemljama Maarske, po kome su jugoslovenski graani suprotno meunarodnom pravu i doktrini koja okupaciju tretira kao privremeni i prolazni in postali maarski. Opozicioni poslanik u Parlamentu (Nezavisna partija sitnih posednika) Endri Baji ilinski je pisao 21. aprila 1941. predsedniku vlade protiv prljavog antisrpskog tona" koji ve

OKUPATORSKA

PODELA

JUGOSLAVIJE

I USPOSTAVLJANJE

KVISLINKIH

REIMA 2 7

nedeljama kulja" iz maarske tampe. Isticao je da ovakav stepen mrnje Maari nisu ispoljili ak ni u prvom ratu. Osuivao je pevanje preko radija odvratne ratno-hukake prizemne pesme" Stani, stani, pasja Srbijo, koja je 1914. bila pesma budimpetanskog ljama" a ne potenih vojnika", jer smo mi nauili da cenimo i potujemo^ hrabrog srpskog neprijatelja, koji nas je u svemu dostojan". ilinski je istupao kao liberalni politiar protiv pronemake politike maarske vlade sve dok ga njilai nisu ubili decembra 1944. godine. Branei Srbe, istupao je protiv kratkovide politike oko za oko, zub za zub", smatrajui da treba superiornou pokazati da smo bolji od njih", ali radei na ponovnom zbliavanju dva naroda toliko upuena jedan na drugog. S ulaskom Nemaca u Pomoravlje i Makedoniju poeli su probugarski elementi da obrazuju nacionalne komitete" za doek Bugara. Centralni akcioni bugarski komitet stvoren je u Skoplju sa ciljem da obezbedi red- i mir" i prikljuenje Bugarskoj. Aneksijom Makedonije donet je Zakon o dravljanstvu koji svim Makedoncima priznaje bugarsko dravljanstvo. Srbi su proterani iz Makedonije ili odvedeni u logore. Bugarska je smatrala da nema te sile koja je vie moe odvojiti od Dobrude, Makedonije i Jegejskog mora. Makedonija je bila i ostala klasina oblast bugartine, zemlja bugarskog uitelja Klimenta Ohridskog i cara Samuila koji su, takoe, svojatani. Bugarske pretenzije se nisu zaustavljale na Makedoniji i vranjskom i pirotskom okrugu ve je istican i bugarski karakter Pomoravlja s Niom i Leskovcem. U Sofiji je maja 1941. osnovan Komitet za Pomoravlje s rezervnim generalom Georgi Hristovom, koji se zalagao za ulaganje svih snaga u pripremanju uslova za duhovno prisajedinjenje svih Bugara koji su iveli u slivu Morave, kao blgarske" reke. Za gonjenje protivnika Bugari su organizovali tzv. kontraete koje su kruile po unutranjosti okupirane teritorije, progonei i teroriui sve mogune protivnike. Drugi vid protivurenosti interesa manifestovao se u odnosima^ izmeu kvislinkih reima uspostavljenih od okupatora: ustaa i srpske vlade Milana Nedia, crnogorskih separatista i protagonista Velike Albanije, ustaa i muslimanskih autonomista, nemake i italijanske frakcije ustaa, etnika i nedievaca, ustaa i etnika, folksdojera i ustaa u Sremu.

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Protivurenost interesa se, najzad, odraavala i u odnosima pojedinih okupacionih sila i kvislinkih reima: ustaa i Italijana, Bugara i Nedia, Italijana i dela crnogorskih separatista koji su pretendovali na Sandak, Metohiju i istonu Hercegovinu. Oko Sandaka sukobljavali su se, pored nemakih i italijanskih^ interesi NDH i Velike Albanije, a na Kosovu Nemaca i Italijana, Bugara i Italijana, Velike Albanije i crnogorskih separatista, albanskih i srpskih kvislinga. Ova protivurenost interesa zaotravana iskljuivou, meusobnom netrpeljivou, a ublaavana nemakom arbitraom koja je davala prednost reimima i linostima najdoslednijim u sprovoenju nemake politike imala je za posledicu neotklonjive pukotine u okupacionom sistemu. Nemakom i bugarskom okupacijom (vranjskog i pirotskog okruga) Srbija je 1941. svedena na granice ue od onih pre balkanskih ratova. Zbog pomenutih pretenzija Humunije i Maarske na Banat, kao i jake nemake narodnosne grupe u njemu, Nemci su ga zadrali u sastavu Srbije, ali kao posebnu upravnu jedinicu s podbanom u Petrovgradu. Sve manje se pominjao prvobitni plan o osnivanju Donaulanda" obnavljanjem ideje iz_ vremena vojvode Eugena Savojskog o dravi podunavskih vaba, koja bi gospodarila Dunavom i predstavljala kapiju Bea". Hrvatska je s Bosnom i Hercegovinom ula u sastav Nezavisne Drave Hrvatske bez Dalmacije, predate Italiji rimskim ugovorima maja 1941, sem obale od Splita do ispod Dubrovnika, ostrva Hvara i Braa, Hrvatskog primorja i dela Gorskog kotara, te Meumurja, pripojenog Maarskoj, to je od prvog dana unosilo nezadovoljstvo u ustako-italijanske i ustako-maarske odnose. Nezavisna Drava Hrvatska pokazala je tenju za irenjem u pravcu dela Sandaka koji se graniio s Bosnom, a na drugoj strani rano istakla zahtev da dobije Srem, koji su joj Nemci predali tek oktobra 1941, zadravajui privilegovan poloaj za svoju narodnosnu grupu. Baka, Baranja i Meumurje, sa slovenakim Prekomurjem, nali su se u sastavu Maarske i bili formalno anektirani decembra 1941. Slovenija je podeljena izmeu Nemake, Italije i Maarske. Jo u Generalnom planu od 6. aprila predvieno je da se slovenaki krajevi koji se na jugu granie s Korukom i tajerskom, a nekada su pripadali Austriji, prikljue ovim

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJE I USPOSTAVLJANJE KVISLINKIH REIMA

oblastima. To podruje, isticalo se u Privremenim smernicama, Vrhovna komanda je imala da preda, im doe do smirenja u zemlji", nadlenim gaulajterima. Nareenjem italijanske 2. armije od 14. aprila 1941. Komandi 22. armijskog korpusa, za guvernera u zoni Ljubljane postavljen je divizijski general Benedeto Fiorenzuoli, komandant divizije ,,Re". Posle maarskog pripajanja Prekomurja Italija je ostali deo Slovenije formalnom aneksijom organizovala u okviru tzv. ljubljanske pokrajine, kojom je upravljao visoki komesar. Bivi ban dravske banovine Marko Natlaen stupio je u saradnju s Italijanima po dolasku na elo Konzulte, savetodavnog tela graanskih politiara iz redova SLS i liberala, koji su se bili stavili u slubu okupatora, nasuprot patriotskim grupama hrianskih socijalista, sokola i grupe naprednih kulturnih radnika, koji su s komunistima 27. aprila obrazovali Antiimperijalistiku frontu slovenakog naroda. Ova jedinstvena antifaistika formacija slovenakih komunista i graanskih rodoljuba stvorena je u vreme kada je i fiziki opstanak Slovenaca dolazio u pitanje, a spona s jugoslovenskom zajednicom bila prekinuta. Antiimperijalistika fronta slovenakog naroda je 1941. predstavljala jedini moralni, politiki i borbeni podstrek narodu, jezgro njegovog novog i ireg okupljanja pod vodstvom komunista, negaciju nacionalnog nihilizma i putokaz za slovenako borbeno jedinstvo u predstojeim dogaajima. S porukama KPJ o nastavljanju borbe, osnivanje Antiimperijalistike fronte je bilo jedina svetla epizoda u aprilskom bespuu. Faktikim pripajanjem Donje tajerske, Gorenjske, dela Dolenjske i Menike doline Treem Rajhu, zapoela je politika denacionalizacije, s pripremama za iseljavanje Slovenaca u Sleziju, Italiju, Bugarsku, NDH, prema Himlerovim rasistikim merilima. Povodom povraaja nemakih" zemalja, Hitler je 28. aprila 1941. posetio Maribor (sada nazvan Marburg, kao nekada u Austro-Ugarskoj), traei od faistikih organa da one i po stanovnitvu ponovo budu nemake. Faktikom aneksijom dela Slovenije, Hitler je prihvatio pravno neodrivu tezu da je Austrija posle 1918. bila nastavlja i naslednik Austro-Ugarske, a ne nova drava. Folksdojeri iz Bukovine, Dobrude i Tirola, kao i izvestan broj folksdojera iz ljubljanske pokrajine, poeli su da naseljavaju oblasti Slovenije anektirane Treem Rajhu. U njima su Nemci zabranili slovenaki jezik, tampu i udruenja. Prvobitnim planom bilo je predvieno da se odatle iseli preko

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

260.000 Slovenaca, ali je ustanak onemoguio masovno iseljavanje. Do polovine jula 1941. u Srbiju je iseljeno preko 7.000 Slovenaca, a u jesen 1941. u Trei Rajh preko 30.000. Jedan broj Slovenaca preseljen je i u NDH. Bugarska je, pored veeg dela Makedonije, anektirala jugoistonu^Srbiju s okruzima vranjskim i pirotskim. Privremene smernice govorile su o predaji bugarskih Makedonaca" i ustupanju Makedonije Bugarskoj kako bi ova dobila etniku granicu". Na intervenciju kralja Borisa III, Hitler je Bugarima dao Ohrid, kojemu su oni pridavali znaaj bugarskog politikog i verskog centra u prolosti. Bugarska je na Kosovu okupirala kaaniki i delove uroevakog i gnjilanskog sreza. Zapadna Makedonija je, voljom Italije (uprkos bugarskom protivljenju) prikljuena Velikoj Albaniji u iji su sastav takoe uli Kosovo i Metohija i delovi Crne Gore, s Plavom, Gusinjem, Roajem i Ulcinjom. Privremene smernice spominjale su nezavisnost Crne Gore pod italijanskim protektoratom. Italijanska politika smanjivanja ove zemlje proirivanjem Velike Albanije, zatim aneksijom Boke Kotorske, kao i ostavljanjem Crnoj Gori samo dva sandaka sreza, pljevaljskog i bjelopoljskog, razoarala je neke crnogorske separatiste, jer se sukobljavala s njihovim ambicijama da obnove veliku Crnu Goru". Siromanu zemlju je 1941. opteretilo i 5.000 kolonista koji su se pod pritiskom vratili u stari zaviaj, uglavnom s Kosova i iz Metohije. Uspostavljanjem Civilnog komesarijata, sa Serafinom Macolinijem na elu, Crna Gora je dobila blai okupacioni reim, koji, meutim, nije mogao da skrije perfidnu italijansku politiku prema njoj, bez obzira na navodno posebne simpatije za ovu zemlju zbog porekla italijanske kraljice. Sandak je ostao u italijanskoj zoni interesa, no s tim to su Nemci zadrali Novi Pazar u sastavu Srbije, radi kontrole Ibarske doline kao vane saobraajnice, a na Kosovu rudnik Trepu s tri sreza. Crnogorski separatisti su bili nezadovoljni sakaenjem" Crne Gore na raun Albanaca i Hrvata", koji su dovodili u pitanje Sandak, Kosovo i Metohiju kao prapostojbinu Crnogoraca". Teritorijalno suavanje Crne Gore inilo je iluzornim separatistika oekivanja da se u oslanjanju na Italiju obnovi Velika Crna Gora". Crna Gora je doekala okupaciju s graanskim frontom podeljenim na separatiste, kojima je odobren rad, jer su se zalagali za novo mesto Crne Gore u

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJE I USPOSTAVLJANJE KVISLINKIH REIMA 2 7

Novoj Evropi", i unioniste koji su raunali da e se obnoviti Kraljevina Jugoslavija sa srpskom premoi. Kosovo se najveim delom nalazilo u interesnoj sferi Italije, ali su deo drali i Bugari i Nemci (okrug Kosovska Mitrovica), radi eksploatacije Trepe i obezbeivanja pruge u Ibarskoj dolini. Kosovski komitet nosilac je iredentistiko-separatistikih shvatanja od svog osnivanja 1919, a naroito od 1939, kada je ponovo pod zatitom italijanskih trupa stigao u Tiranu. Bio je 1941. prvi oslonac okupatorskoj vlasti na Kosovu i Metohiji. Slovensko stanovnitvo nalo se pod pritiskom albanske veine. Dobijanjem prava na jezik, kole i svoje nacionalne ambleme, stvorene su iluzije da je nastupilo nacionalno osloboenje. Otpoelo je sa proterivanjem kolonista, Srba i Crnogoraca, u tenji da se stvori etniki isto Kosovo, potiskivanjem naseljenika sa zemlje i pljakom njihove imovine. Veleposedniki barjaktarski sloj, masovno pomognut od albanske sirotinje, postao je glavni nosilac organizovanog progona slovenskog stanovnitva. Hiljade Srba i Crnogoraca prelazile su Ibar i Prokletije, traei spas u Srbiji ili Crnoj Gori. Uspostavljajui okupacioni sistem, nove drave i reime, okupatori su se oslanjali na snage koje su i pre rata bile nosioci separatizma, podele Jugoslavije i faistike ideologije pre svega na ustae i nemaku manjinu, kao i na druge nacionalne manjine, ugnjetavane i obespravljene u Kraljevini. Pripadnici nemake manjine su se 1941. deklarisali kao nemaki dravljani. Meu do jue nacionalno nezadovoljnim narodima i manjinama javile su se iluzije o nacionalnom osloboenju. Srbija je inila celinu s Banatom, u kome je vlast pripadala folksdojerima, istonim Sremom do njegovog pripajanja NDH u jesen 1941. koji je Paveli poeo kolonizovati nameravajui da od njega stvori itnicu" Hrvatske, i okrugom Kosovska Mitrovica sa srezovima lapskim, vuitrnskim i zveanskim, pod nemakim i albanskim nadzorom, pod vojnim zapovednikom Srbije. Nemaka vojna uprava imala je zadatak da iskoristi do maksimuma privredne potencijale Srbije, da obezbedi tesnu upravnu i ekonomsku vezanost Srbije za Trei Rajh, nezavisno od kasnijeg politikog poloaja Srbije prema ovome. Vojno dranje Srbije obrazlagano je pored ekonomskih razloga i osiguravanjem veza izmeu Treeg Rajha i Balkana uopte, veza neophodnih za snabdevanje, transport i eventualne strategijske pokrete trupa. Tokom rata Nemci nisu pokazivali nameru

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

da zadre Srbiju kao deo Treeg Rajha, svodei okupaciju na izvlaenje maksimalnih privrednih koristi. Vojno-birokratsku upravu Srbije sainjavali su, pored vojnoupravnog zapovednika, opunomoenik nemakog Ministarstva inostranih poslova, generalni opunomoenik za privredu, vojno-obavetajna sluba ABVER i Glavni ured bezbednosti pod Himlerovim rukovodstvom. Uprava se mogla podeliti na politiko-administrativnu, privrednu i kontrolnu. Vojni zapovednik Srbije bio je najvia vlast u okupiranoj Srbiji. Zemlja je bila podeljena na feldkomandanture, krajskomandanture u okrunim mestima i ortskomandanture uspostavljene u svim veim mestima. Pored vojnog zapovednika Srbije postojao je zaseban tab za administrativnu i politiku upravu Srbije. Maral Gering je za svog generalnog opunomoenika za privredu u Srbiji postavio Franca Nojhauzena, generalnog konzula i grupenfirera, koji je bio direktno vezan za Geringa, podreujui rad svoje ustanove izvrenju nemakog etvoro godinjeg plana. Meu nemakim vojnim i civilnim funkcionerima nije bilo jedinstvene politike. Nemaki uredi su delovali tromo, nejedinstveno, birokratski; efovi ovih ureda (upravnih, ekonomskih i policijskih) meu sobom su bili u sukobu, borei se za lini presti, tako da se o Srbiji sa stanovita vojno-okupacione uprave govorilo kao o zemlji sedmoro nepokretnih". Nemaku politiku u Srbiji sprovodio je Milan Aimovi, ministar unutranjih poslova u Stojadinovievoj vladi, koji se naao na elu Saveta komesara, odnosno komesarske vlade, obrazovane krajem aprila 1941. godine. Ova vlada" predstavljala je pomoni izvrni organ Upravnog taba nemakog komandanta Srbije. Uz Aimovia su nemaku politiku sprovodili i Dimitrije Ljoti, sa svojom faistikom organizacijom Zbor, i ruska emigracija. Uvrivanju okupacionog sistema doprinosile su i vojne i politike linosti Kraljevine Jugoslavije koje su odranije ispoljavale pronemaka oseanja, pod utiskom nemakih pobeda 19391941, uverene u konanu pobedu Hitlerovog novog poretka. Obnavljanjem dunavske, drinske i moravske banovine stari aparat vlasti je ukljuen u okupatorsko-kvislinku upravu. Sem na podrci kvislinkih grupa i predstavnika javnog ivota Kraljevine, koji su se ukljuili u novi poredak, okupacioni sistem se zasnivao i na podrci privrednih krugova, raspoloenih da nastave rad uprkos dravnom porazu.

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJE I USPOSTAVLJANJE

KVISLINKIH

REIMA 2 7

Srbija nije imala status vazalne drave, niti je bila meunarodno priznata. Srpska administrativna uprava postavljena je internom odlukom vojnog zapovednika Helmuta Ferstera. Aimovievu vladu" narod je primio kao tipinu vazalnu tvorevinu. Srpski kvislinzi su uzaludno uveravali narod da su mu najvei prijatelji Nemci. Aimoviev Memorandum iz juna 1941. upuen nemakom zapovedniku generalu rederu pokazuje do kojeg stepena kvislinzi nisu shvatali svoju podreenu ulogu, traei bolji poloaj za Srbiju u okviru novog poretka", pre svega objedinjavanje srpskih teritorija i stanovnitva u okviru ire Srbije, pod nemakim pokroviteljstvom (Kosova i Skoplja, Crne Gore, dela Sandaka i Hrvatske, Bosne), kao vekovnog etnografskog podruja srpskog naroda. Kasnije je slino pokuavao i Nedi, nalazei da bi time osigurao zatitu Srba, obezbedio povoljniji poloaj u Hitlerovoj Novoj Evropi" i stvorio protivteu drugim vazalnim reimima italijanskog i nemakog faizma velikoalbanskom i NDH, prema Bugarskoj i Maarskoj. Vlada ni avgusta 1941. nije poverena Dimitriju Ljotiu, ve Milanu Nediu, jer su Nemci i u Srbiji vodili rauna o autoritetu linosti i uticaju koji je ona mogla imati u narodu. No Ljoti se oseao kao siva eminencija u svim akcijama u okupiranoj Srbiji. Imao je izgraen propagandni aparat i uivao poverenje Nemaca. Njegove pristalice su bile malobrojne, ali su se isticale fanatizmom. Ljoti se oslanjao na realnu silu svoje partijske vojske obrazovane u jesen 1941. u vidu dobrovoljakih odreda od 4.000 ljudi, koji su sa Nemcima uestvovali u borbama protiv partizanskih odreda, a takoe i u krvavim zloinima protiv pristalica narodnooslobodilakog pokreta. Meu kvislinkim grupama ispoljavao se nesklad politikih pogleda, naroito meu onima koje su bile sastavljene od pripadnika razliitih nacija i vera, jer se meu njima razvijao rivalitet. Voe su razdvajale line ambicije i mrnja. Poznati su razlaz Pavelia i Slavka Kvaternika 1942, Sekule Drljevia i dela crnogorskih separatista 1941, netrpeljivost izmeu Drae Mihailovia i Ljotia. Javne ili pritajene sukobe podsticali su i predstavnici nemakih i drugih vojnih, stranakih i politikih slubi, ili su ih pak smirivali, zavisno od interesa okupatora, koji su se i meu sobom konfrontirali kada se radilo o prestiu jedne slube nad drugom.

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Nemci, Italijani, Bugari i Maari sprovodili su denacionalizaciju srpskog, slovenakog, makedonskog i hrvatskog ivlja na okupiranim i anektiranim teritorijama. Na ovim drugima primenjivano je zakonodavstvo drava koje su izvele pripajanje. U ljubljanskoj pokrajini zaveden je italijanski reim, blai i elastiniji od nemakog u Gorenjskoj i tajerskoj. Do sredine jula 1941. doseljeno je na naputena imanja u podrujima koja je anektirala Maarska vie od 15.000 ango-Sekelja iz Bukovine. Doseljavam su i vitezovi" iz Maarske. Rad Matice srpske je suspendovan, a imanja Srpske patrijarije i srpskih manastira stavljena pod sekvestar. Srbi su u municipalnim veima bili predstavljeni tek simbolino, a u Predstavnikom domu Maarskog parlamenta zastupljeni jednim poslanikom Milanom Lai" Popoviem. Srpska prezimena su maarizovana. Na okupiranim podrujima irili su se ogranci maarskih partija. Bugari, koji su u Makedoniji zamenili nemake trupe, zabranili su upotrebu makedonskog imena, jezika i natpisa u slubenoj komunikaciji i doveli svoje inovnike i svetenike. Makedonska mlade upisivana je u razne bugarske poluvojne, faistike i nacionalistike omladinske organizacije: Otac Pajsije", Branik", Legionari", Ilindenci", Opolenci" i druge. Bugarska pravoslavna crkva stavila se u slubu bugarskog okupatora. Kolonisti i srpsko stanovnitvo doseljeni u Makedoniju posle 1918. iseljavani su i imovina im je oduzimana. Za zvanine jezike u zapadnoj Makedoniji proglaeni su italijanski i albanski; razraivana je teorija o albanskom poreklu makedonskog naroda. Faistika partija Albanije (FPA) okupljala je albansku i tursku omladinu, razvijajui nacionalnu mrnju prema Makedoncima. Bugarska ekspanzija na teritoriji Srbije obrazlagana je time to je Morava navodno bugarska reka. Srpsko stanovnitvo proferivano je iz NDH, s Kosova i Metohije. Do kraja rata u Srbiju je, prema podacima Nedievog Komesarijata za izbeglice, dolo oko 240.000 Srba (i Slovenaca) izbeglih ili prinudno iseljenih iz drugih krajeva Jugoslavije, mada najnovija istraivanja poveavaju njihov broj na 400.000. Prihvatanjem izbeglica, Nedi je stvarao mit o sebi kao spasiocu i ocu Srba, iskoriavajui proterano stanovnitvo za manipulacije u okvirima politike sluenja okupatoru, i na taj nain zloupotrebljavajui injenicu to je ono, sticajem ratnih okolnosti, prinueno da napusti svoja prebivalita.

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJE I USPOSTAVLJANJE KVISLINKIH REIMA 2 7

Najtei vid denacionalizacije vren je u NDH, koja je pretvorena u poligon za unitavanje srpskog ivlja, Jevreja i Cigana. Ustae su smatrale da na teritoriji NDH mogu iveti samo Hrvati i Muslimani; ovi drugi su, iz nacionalistikog egoizma, proglaeni za cvijet hrvatstva", a Bosna i Hercegovina za duu i srce" Hrvatske. Ustaka rasna revolucija", uperana protiv Srba, Jevreja i Cigana, radi ienja hrvatske nacije, sprovoena je fizikim unitavanjem, preseljavanjem i prekrtavanjem. Kao ultranacionalistike snage, ustae su, ako izuzmemo njihov specifini spoj s klerikalizmom, reprodukovale nacistika shvatanja autoritarnog nacionalizma i totalitarizma, koja su predstavljala karakteristinu pojavu u toj fazi evropske istorije. Pod udar ustakog terora dolazili su, sem Srba, i Hrvati i Muslimani proglaeni za izdajnike hrvatskog naroda. Zakonska odredba za odbranu naroda i drave, doneta 17. aprila 1941, predviala je da za zloinstvo veleizdaje" odgovaraju svi oni koji povrede ast i ivotne interese hrvatskog naroda ili bilo na koji nain ugroze opstanak Nezavisne Drave Hrvatske ili dravne vlasti". Unitavanjem Jevreja ustae su sledile nemaku rasistiku politiku. Njihova propaganda je od prvog dana NDH razvijala klimu progona proglaavajui Srbe za vekovne neprijatelje hrvatskog naroda, strano telo, doseljenike na tlo Hrvatske. Zakonskim odredbama zabranjena je irilica, pravoslavna vera prekrtena u grkoistonu, pravoslavne verske kole ukinute; Srbi su otputani iz slube, hapeni i odvoeni u logore, imovina im pljakana, kretanje ometano. Prvi masovni pokolj stanovnitva na teritoriji NDH izvren je 27 i 28. aprila 1941. u selu Gudovac, pored Bjelovara. U Gudovcu je ivelo vie od 1.000 stanovnika, od ega 50 porodica srpskog porekla. Zloin su opisali Lazo Tesla i Branko Jurlina u knjizi to radite, o ljudi. Pokolji su nastavljeni maja 1941. u vojnikom kotaru i u Glini. Ustaka klanja dobila su neviene razmere u Hercegovini juna 1941. i u Lici, na Kordunu, u Baniji i Bosni jula iste godine. Rasistike odredbe davale su osnovu za masovni teror nad srpskim stanovnitvom i Jevrejima. ^ Ustae su likvidirale oko 40.000 Cigana, uglavnom u jasenovakom logoru. U logoru Jadovno (u blizini Gospia, podignutom juna 1941) ubijeno je 7 do 10.000 ljudi. Masovna pogubljenja vrena su i na Pagu, u Kruici (kod Travnika), akovu, Osijeku, Sisku, Staroj Gradiki. U Jasenovcu je od leta 1941. do

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

osloboenja logora i kraja NDH pogubljeno 500.000600.000 ljudi. Nastojei da se otresu 1.900.000 Srba u NDH, koji su inili vie od jedne treine njenog stanovnitva, ustae su, pored fizikog unitavanja u masovnim masakrima, pribegavale i preseljavanju kolonista preko Save i Drine u Srbiju, gde se inae, od prvog dana NDH, sklanjao veliki broj Srba da bi izbegao smrt. Do polovine jula 1941. u Srbiji je nalo utoite oko 85.000 Srba iz NDH. Progonjeni Srbi posebno oficiri, trgovci i politiari prebega vali su i u italijansku zonu. Pod udarom ustaa nala se i srpska pravoslavna crkva u NDH sa svojim svetenstvom, koje je ubijano ili proterivano. Ona je teko doivela slom Kraljevine Jugoslavije. Njeno svetenstvo nije bilo izloeno samo progonima u NDH, ve i na podrujima koja su bila anektirana od Bugara i Maara, dok su Nemci internirali patrijarha Gavrila Doia. Rimokatolika crkva u NDH uklonila je 1941. paravan centra duhovnog okupljanja katolika i prihvatila ustaki poredak. Kao mona materijalna, ideoloka i duhovna snaga, ona je preko svoje hijerarhije, s nadbiskupom Alojzijem Stepincem na elu, davala legalnost ustakoj vlasti. Pozdravljajui in od 10. aprila 1941, Stepinac je u stvaranju NDH video boiju providnost. Legalizaciji ustake vlasti on je dao prilog posetom Slavku Kvaterniku i poglavniku Anti Paveliu, a posebnom okrunicom, od 28. aprila 1941, pozvao je svetenstvo zagrebake dijeceze da ispuni dunost prema mladoj hrvatskoj dravi. Drugi crkveni velikodostojnik, nadbiskup vrhbosanski Ivan Sari, ispevao je krajem 1941. odu Poglavniku, kao to je to ranije radio u slavu Franje Josipa, prestolonaslednika Ferdinanda, cara Karla, pa i kralja Aleksandra. Nadbiskup je bio oduevljen to je Poglavnik, osniva nezavisne drave, bio ,,sin nae grude". Vatikan je u NDH uputio opata uzepea Ramona Markonea, u svojstvu papskog legata, ime je de facto priznao ustaki reim. Poistoveujui katolianstvo s hrvatstvom, episkopat rimokatolike crkve je podsticao tekuu nacionalnu konfrontaciju. Pored uestvovanja u konverziji pravoslavaca, on nije hteo da zna ni za progone predstavnika srpske pravoslavne crkve u NDH, prelazei ak i preko izgnanstva 360 svetenika iz dela Slovenije anektiranog Treem Rajhu. Biskupska konferencija rimokatolikog episkopata zauzela se za primenu ustakog zakonodavstva o prekrtavanju na

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJE I USPOSTAVLJANJE KVISLINKIH REIMA 2 7

osnovama kanonskog prava, tj. za dobrovoljno prelaenje iz pravoslavne vere u rimokatoliku, ali sem ove formalne ograde, u sutini beznaajne s obzirom na karakter zakona NDH i smisao prekrtavanja, nije stavila nikakav prigovor ovom duhovnom genocidu. Menjanju vere da bi se spasio ivot ustaki ideolog Mile Budak je izrazio devizom: Ili se pokloni, ili se ukloni". Nadbiskup Stepinac i drugi predstavnici crkvene hijerarhije, s izuzetkom mostarskog biskupa Alojzija Miia i nadbiskupa beogradskog Josipa Ujia, nisu protestovali radi obustavljanja progona Srba. Vrhbosanski nadbiskup ari i banjaluki biskup Jozo Gari bili su otvoreno na strani ustakog reima. Rimokatolika crkva nije reagovala ni protiv ubijanja ili deportacije Jevreja i Cigana. Stepinevu politiku podravanja ustaa napadali su i politiari u emigraciji. Vjeeslav Vilder je preko Radio-Londona osuivao Stepinca i kler to nisu dali od sebe ni glasa sauea" prilikom krvavih pokolja Srba. A sada eto oko Stepinca poinjaju se najvea zverstva na sveenicima jedne i druge crkve, bratska se krv lije potocima, da se iskopa to vei jaz, na silu se pravoslavni prevode na katolianstvo a mi ne ujemo glas protesta nadbiskupa Stepinca, nego itamo kako uestvuje na faistikim i nacionalistikim paradama." Vilder iz emigracije govori o mraku koji je pao na glavu i duu nadbiskupa Stepinca, zakljuujui da je on od toga asa POKOJNIK U SVOME NARODU I SVIJETU". NDH i njen poredak prihvatilo je i vodstvo El-Hidaje, organizacije Ilmije (muslimansko svetenstvo). Reis-ul-ulema Islamske vjerske zajednice u NDH Fehim Spaho, brat Mehmeda Spahe, pozdravio je NDH i poglavnika u Gazi-Husref-begovoj damiji 11. maja 1941. godine. Muslimanski autonomistiki prvaci predali su Nemcima posle proglaenja NDH tzv. aprilsku peticiju naklonjenu nemakom patronatu. Meu glavnim autonomistima nalazili su se: Uzeir-aga Hadihasanovi, Nedad-beg Sulejmanpai, Mustafa Softi, in. Suljaga Salihagi iz Banjaluke. Autonomisti su odbacivali tvrdnju da su Muslimani Hrvati, ve posebna narodnost, iju osnovu odreuje islam". Protiv muslimanskih autonomakih aspiracija istupao je i Zigmund Kae, kojije februara 1943. smatrao da se, ,ne moe diskutovati sa Muslimanima ako nee da se ugrozi njemaki ugled u ovom prostoru". Poslanik Treceg Rajha u Zagrebu je osporavao postojanje posebne bosanske

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

narodnosti", a na drugoj strani predlagao da se Memorandumu muslimanskog autonomistikog kruga iz novembra 1942. upuenom Hitleru ne pridaje znaaj, tim pre to je bio anoniman. Ustakim pokoljima suprostavie se nemaki okupatori kada budu shvatili da pogromi utiu na rasplamsavanje ustanka i jaanje samoodbrambenog stava Srba, zahtevajui da ustae vode politiku tzv. pacifikacije i obustave masovna ubistva. Jedan broj vienijih Muslimana osudio je u rezolucijama posle izbijanja ustanka ustako orgijanje i zaloio se za mir i versku toleranciju, nastojei da skine odgovornost sa sebe, ali u okvirima rezervi okupatora prema ustakoj nacionalnoj politici i vlastitih autonomistikih oseanja u sutini, bez namere da prekine saradnju s ustaama. Sve vie im je postajalo jasno da je muslimanski identitet bio doveden u pitanje njihovim proglaavanjem za Hrvate, a individualnost Bosne i Hercegovine osporena novom ustakom administrativnom podelom. Donoenje muslimanskih rezolucija (El-Hidaje, Banjaluke, Mostarske, Tuzlanske, Prijedorske i drugih) vid:je reakcije na to da se zloini pripiu iskljuivo Muslimanima, usled ega oni odbacuju od sebe odgovornost, nastojei da spree osvetu u budunosti. Analiza pojedinih rezolucija svakako pokazuje da su iza nje stajali napredniji donosioci, ali one veinom nisu izraavale otpor Muslimana ustaama, budui da su nastavljali i dalje da im slue, ve vid odbrane da ustae i katoliki kler ne prevaljuju zloine nad Srbima iskljuivo na njihova plea. Bio je to pokuaj ograivanja od zloina nad srpskim ivljem iz straha od buduih posledica. Sa inkriminacijom katolikog svetenstva, ija je politika prekrtavanja podseala na pansku inkviziciju, pod udar osuda su dolazili i ustanici, kojima je priao i deo muslimanskog oloa". Sa osudama ubistava Srba osuivana su i ubistva Muslimana pod izlikom srpstva, komunizma, gajretovtine, sokolstva, jenese, jerezatva itd.". Rezolucija Muslimanskog narodnog odbora iz Sarajeva od 1. decembra 1941. otro je napala nosioce ustake vlasti kao drutveni olo", harangiran" od pitomaca sa Janka-Puste", odbacujui kao licemerstvo graenje u Zagrebu najvee damije na Balkanu. Ustae su podravali i politiari iz Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO). Tako je Osman Kulenovi do novembra 1941. bio potpredsednik ustake vlade, kada ga je zamenio uticajniji brat Dafer. Meu istaknutijim prvacima

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJE I USPOSTAVLJANJE KVISLINKIH REIMA 2

JMO nalazili su se na strani ustaa i Hamid Kurbego vi, Ismet-beg Kapetanovi i drugi. Od frankovaki orijentisanih Muslimana, istaknutih funkcionera reima, izdvajali su se ustaki doglavnik Ademaga Mei, zatim Mehmed Alajbegovi, kasniji ministar inostranih poslova NDH, Hakija Hadi, Alija uljak i drugi. U Hrvatskom saboru nalo se poetkom 1942. godine 11 predstavnika Jugoslovenske muslimanske organizacije. Gleze fon Horstenau vodio se od postavljenja kao nemaki general u Zagrebu", a od kraja 1942. sa titulom nemaki opunomoeni general u Hrvatskoj" u rangu komandujueg generala i sa ovlaenjima ravnim zapovedniku jednog vojnog okruga". Za Glezea fon Horstenaua Hitler je bio ovek kome je istorijska sudbina odluila da . . . bude osvetniki ma stare carevine". U razgovoru sa Hitlerom zalagao se da se od Hrvatske naini jedna druga Slovaka, jer hrvatski narod je svom svojom duom za Nemaku, dok je Italija strano omrznuta". Iako je Hitler preputao NDH italijanskom uticaju, on nije bio spreman da taj uticaj na ovom prostoru bude potpun. Gleze fon Horstenau upuen je u Zagreb da pomogne Slavku Kvaterniku da se to pre formira policijska vojska" u NDH i da utie na neutralizaciju italijanskog uticaja na tu vojsku. Vasa Kazimirovi navodi da je Horstenau zabeleio da Hrvati" firera upravo mistino oboavaju", da zadravaju prema Maarima odbojnost a prema Italijanima mrnju. eleli su nemako vodstvo, ak i nemake uniforme. Hitler je davao prvenstvo italijanskim interesima juno od Drave, zadravajui za Nemaku u tom prostoru samo privredne interese. Preputanje Dalmacije Italiji smatrao je stvaranjem kamena spoticanja i izvorom sukoba izmeu Italije i Hrvatske", ime se obezbeivala uloga Nemake kao arbitra. Nalazio je da su rasne osnove Hrvata" drukije od onih orijentalaca", ime je video drugu provaliju izmeu nacija koje su do tada ivele u jednoj dravi. Ipak, Trei Rajh nije hteo rizikovati svoj savez sa Italijom, koji je za Ribentropa bio svetinja, jer se ipak radilo o osovini BerlinRim. Ribentrop je upozoravao Zigmunda Kaea, poslanika Rajha u Zagrebu, najjau linost u NDH, koja je podravala Pavelia, da je politika sa Italijom alfa i omega nemake politike", i da se ne smeju ugroavati odnosi izmeu dveju sila osovine zbog Hrvatske". Italijani su mrzeli generala fon Horstenaua kao Austrijanca koji je uznosio habsburku monarhiju. Italijani nisu mogli da skriju svoje neraspoloenje prema

u
NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Nemcima, smatrajui da je njihova politika u Hrvatskoj u suprotnosti sa italijanskim interesima. Poslanik Treeg Rajha u NDH Zigfrid Kae predao je 21. aprila 1941. akreditive Paveliu. Ovaj zatucani Prus", kako ga naziva Horstenau, drao je do kraja stranu ustaama, nasuprot Glezeu fon Horstenau i nemakim viim oficirima i komandantima koji su se rano uverili da su oni svojom nacionalnom politikom i slabom vojnom efikasnou smetnja stabilizaciji politiko-ekonomskih prilika. Horstenau i Kae su se sukobili, radei jedan protiv drugog, zbog razliitih prilaza ustaama i njihovom reavanju nacionalnog pitanja Srba" u NDH. Kae je isticao borbene kvalitete ustaa", revolucionarnost", pomo koju su ukazali Rajhu u aprilskom ratu. Horstenau je smatrao Austro-Ugarsku uzor-dravom, dok je Kae bio poklonik i sluga nacionalsocijalizma. Dok je Horstenau protestovao protiv zloina nad Srbima, dotle je Kae smatrao da je to ventil revolucionarnog duha". Horstenau takoe nije smatrao Bosnu organskim delom nove drave". Cenio je Hrvatsku seljaku stranku kao daleko jau po uticaju od ustaa. Istrebljenje Srba u NDH oseali su sami Nemci kao bezumnu i tetnu politiku, s obzirom na nacionalnu strukturu ove marionetske drave. NDH je zapoinjala ivot, kao to istiu nemaki posmatrai, u znaku unitavanja same sebe". Na teritoriji NDH, s Bosnom i Hercegovinom, Srba je bilo 1 milion 847 hiljada ili 30,56%, Hrvata 3 miliona i 69 hiljada ili 50,78%, Muslimana 717 hiljada ili 11,86%, a ostalih sa folksdojerima 410 hiljada ili 6,80%. Protiv Srba bio je usmeren zakonski dekret od 17. aprila 1941. Za zatitu naroda i drave", ime je praktino u NDH uvedeno vanredno stanje. Posebni ured za hrvatski jezik sluio je politici jezike istote, to jest izbacivanju srpskih rei i iraza njihovim zamenjivanjem hrvatsko-nacionalnim izrazim^". irilica je zabranjena 25. aprila 1941. godine. Zamenjivna su imena gradova i sela koja su u naslovu nosila srpsku oznaku, linosti iz srpske ili jugoslovenske istorije, pa i ona vezana za vladiku i pesnika Rada Petrovia Njegoa. Srpska pravoslavna crkva je postala rtva ustakog terora, a njene ustanove pljakane. Pljakom Jevreja i Srba stvarao se jedan sloj privilegovanih prvaka pokreta i izvrilaca, sloj ljudi koji se preko noi obogatio. Pljakane stvari su formalno predavane ustakoj riznici", ali su dobrim delom i privatno razvlaene i prisvajane. Mnogi svetenici, meu kojima i vladike, pobijeni su ili prinudno

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVijE I USPOSTAVLJANJE KVISLINKIH REIMA 2 7

iseljeni preko Drine i Save, u Srbiju. Paveli se nadao da e Muslimane proglaavajui ih za cvijet" i najistiji deo hrvatskog naroda. Na Srbe je gledao kao na Hrvate koji su tek u nedavnoj prolosti odvojeni od svog naroda, najee putem prelaska u pravoslavlje. Katolika crkva ih je smatrala disidentima" ili otpadnicima" od vjere svojih otaca", koje treba ponovo vratiti pod okrilje katolike crkve. Uz podrku Vatikana Stepinac je nastojao da se u novostvorenoj situaciji oslobodi izmatika". NDH je trebalo da postane snana katolika balkanska drava. Deo klerofaista je zagovarao vaskrsnue svete Hrvatske", koja ima maem i pokrtavanjem da iri slavu Boga i katolike hrvatske nacije". Zakon o prelazu jedne vjere na drugu, donet 3. maja 1941. predviao je da dozvolu prelaza daju mesne vlasti, ali se ova odobrenja nisu smela davati Srbima uiteljima, svetenicima, trgovcima, bogatim zanatlijama, imunim seljacima i inteligenciji uopte. Simbioza ustaa i klerikalaca dovela je do specifinog vida faizma u NDH, koji se poduhvatio da likvidira jednu treinu stanovnitva ove vazalne tvorevine Treeg Rajha i Italije. Herman Nojbaher je 1943. ustake zloine smatrao najgroznijim masovnim ubistvima u svetskoj istoriji" ili da je recept za pravoslavne ustakog voe i poglavnika Ante Pavelia podseao na religiozne ratove najkrvavijih vremena". Faizam je stvorio pretpostavke za ove svirepe zloine sa svojom rasnom politikom i masovnim fizikim likvidacijama i muenjima. Hitler je govorio Paveliu da hrvatska drava, ako eli da potraje, bar 50 godina mora voditi jednu netolerantnu nacionalnu politiku". Ustaka ideologija je pored faistiko-rasnih naela sadravala i frankovako-klerikalistika shvatanja. U istoriografiji se podsea da je Josip Frank prvi uneo strah od velike Srbije; ukazuje se na antisrpsku delatnost sarajevskog nadbiskupa Josipa tadlera, iji su intelektualni aci" bili i Ante Paveli, Mile Budak, Andrija Artukovi, Viktor Guti i drugi, dok je general Stjepan Sarkoti u Bosni pre Pavelia bio zabranio irilicu. Hitlerove rasistike ideje iz Mein Kampf-a i faistika praksa unitavanja inferiornijih naroda" samo su okvir politike fizikog unitenja Srba u NDH. Opravdanje se nalazilo u sadanjosti i prolosti. Iz dubine prolosti izvlaene su injenice o kasnijem doseljenju Srba u hrvatski prostor, negativnoj istorijskoj ulozi Srba, osveti za srpsku tiraniju" izmeu dva
asimilovati

J- ^ U

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

svetska rata. Razvijeno je uverenje da je nastupio povoljan istorijski trenutak, da se, uz oslonac na faistike sile, konano rei srpsko pitanje" u Hrvatskoj. Psiholoku osnovu nacionalizma ustae su gradile na etnocentrikoj koncepciji o posebnom znaaju svog naroda u istoriji. Idealizirana je drutvena i politika prolost Hrvata u starini. Paveli je razlikovao Hrvate od Srba rasno i verski, po poreklu, etniki, antropoloki, po kulturi. Isticao se hrvatski kulturni primat u odnosu na druge narode. Granica izmeu dva sveta, ili Zapadne i Istone imperije, kao to je govorio poglavnik", nalazila se na Drini. Hrvatska se, smatrao je, nalazila na podruju gde se nakadanje Rimsko Carstvo razlomilo" na dva dela, gde se od najranijeg doba borio Istok sa Zapadom i gde se i danas vodila borba za zapadnu ili istonu civilizaciju. U toj borbi Hrvatska je predstavljala najistureniju borbenu taku Evrope, civilizacije i ovenosti. Hrvatski klerofaisti su etniki prisvajali i Crnu Goru. Po Kerubinu egviu, Crnogorci jo nisu u celosti bili prihvatili srbsku narodnu misao". Za sve nevolje hrvatskog naroda okrivljavani su Srbi i Jugoslavija nazivana krinkom" antihrvatske politike. Na Slovence su gledali kao na alpske Hrvate". Hrvatskoj je 1918. bilo nametnuto teko ropstvo od strane Beograda, a Srbi su bili tuinski tlaitelji". Na Beograd se gledalo kao na centar primitivnih balkanskih metoda. Srpski imperijalizam" kvario je odnose sa Italijom i onemoguavao reavanje jadranskog pitanja" koje su jedino bile u stanju da ree Italija, Hrvatska, Crna Gora i Albanija. U borbi protiv suanjstva" nametnutog hrvatskom narodu, Paveli je traio da se odbaci molitvenik" u borbi sa razbojnicima" i da se ,,na ljutu ranu mora metnuti ljuta trava". Na ruevinama beogradske tiranije" trebalo je da vaskrsne samostalna i nezavisna hrvatska drava. Ovaj teroristiki rad ustae su nazivale revolucionarnim. Ustaku propagandu protiv Jugoslavije svojski je podravala klerikalna propaganda, koja je na Jugoslaviju gledala kao na sektarsku dravu", kojom je gospodarila Srbija, shizmatina drava" koja mrzi katoliku crkvu, papu i Hrvate zato to su katolici. Kerubin egvi je pridavao SPC znaaj koji ona nije imala, istiui da je skizmatina crkva" bila jaa i od suverena i od politiara. Kvislinki reimi u Jugoslaviji, uspostavljeni pod okupatorskim pokroviteljstvom, imali su od samog poetka usku osnovu,

OKUPATORSKA PODELA J U G O S L A V U E I U S P O S T A V U A N J E KVISLINKIH REIMA

5 1

koja se dalje suavala u srazmeri s nestajanjem iluzija da su okupatori nosioci nacionalnog osloboenja. Ustaka vlast je poivala na terorizmu, polazei od rasistikih nacionalnih predstava i teza o stvaranju iste hrvatske drave posle ustake revolucije" od 10. aprila 1941. Sistemu okupatora odgovarali su organi vlasti Kraljevine centralizma i graanske sutine, pa su zato banovine, optine, sreska naelstva, finansijske postaje, poreske uprave, slube katastra, policija i andarmerija ukljueni u sastav okupatorskog i kvislinkog aparata. Ova vlast je ipak imala pomoni karakter, jer su odluujuu re vodili okupatorske komande, obavetajni centri, politiki savetnici i strunjaci za privrednu eksploataciju. Stvarane su i nove administrativne, politike, policijske i vojne ustanove. Ustae su osnovale domobranstvo, pod komandom Slavka Kvaternika, Ustaku vojnicu van redovne vojske, Orunitvo i Ravnateljstvo za javni red i sigurnost za NDH, s Eugenom Kvaternikom na elu; u Srbiji su organizovani Srpska dravna straa i Srpski dobrovoljaki korpus Dimitrija Ljotia; u Crnoj Gori ustrojeni su avgusta 1941. krilai" (naziv za staru crnogorsku andarmeriju). Pod okupacijom su legalizovale rad predratne profaistike organizacije, separatistike s t r a n k e i grupe: Ljotiev Zbor, Stojadinoviev Slovenski jug", Crnogorska federalistika stranka.
Jugoslavije zbog njihove otuenosti od naroda, birokratskog

PROZAPADNE GRAANSKE SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA

Protivno nemakom shvatanju debelacije, najvii krugovi Kraljevine Jugoslavije, koji su s nikikog aerodroma napustili zemlju, izjasnili su se za voenje rata protiv osovine, proklamujui tu nameru i u emigraciji. Iz Grke je kraljevska vlada prela u Palestinu, a odatle juna 1941. u London, gde je doekana s pompom kao saveznica. Kralj Petar II je u Grkoj, 16. aprila 1941. izdao proglas narodu povodom naputanja Jugoslavije u svojstvu Vrhovnog komandanta Jugoslovenske vojske (pomonik mu je u aprilskom ratu bio vojvoda Petar Bojovi, a naelnik taba armijski general Duan Simovi) i poruio da je bio primoran pred nadmonijim neprijateljem da napusti nacionalno zemljite", ali da ne misli prekidati borbu. Kralj je pozdravio narod i izjavio da ast zastave spasena je, ali nacionalna sloboda je u opasnosti". Petar II je naglaavao da je neprijatelj uspeo da zavede jedan deo Hrvata, ali pravi pretstavnici hrvatskog naroda ostali su verni Jugoslaviji". Vlada e, iako izvan zemlje, nastaviti borbu uz saveznike Veliku Britaniju i Grku i uestvovati u krajnjoj pobedi", to je bilo lieno realnog osnova, jer su se van Jugoslavije nale vie nego simboline jugoslovenske vojne snage. Mada su u tabu Vrhovne komande postojali planovi za evakuaciju jugoslovenske ratne flote u saveznike luke na Sredozemlju, do toga nije dolo usled njenog brzog raspada, delatnosti pete kolone", neodlunog stava komande flote i nepostojanja jedinstva akcije. Uspeli su jedino da isplove podmornica Neboja" i motorne torpiljerke ,,Kajmakalan" i Durmitor" i da 16. aprila 1941. uplove u aleksandrijsku luku. Do Aleksandrije je stiglo i 10 hidroplana. Kapetan bojnog broda Mirko Plajvajs, komandant severnog sektora Obalske odbrane u Selcu, uguio je ustaku pobunu u Crikvenici i unitio brodove i postrojenja, dok su porunici

OKUPATORSKA PODELA J U G O S L A W E I U S P O S T A V U A N J E KVISLINKIH REIMA

53

Sergej Maera i Milan Spasi rtvovali sebe potapanjem razaraa Zagreb" u tivatskom zalivu. U Izjavi kraljevske vlade od 4. maja 1941. ponovljena je odluka o nastavljanju rata. Mi smo vojniki podlegli u ovoj neravnoj borbi, koju nam je neprijatelj nametnuo, ali je rtva naeg naroda sveta i uzorita, kao to je njegova dua ista i spaena. ast i naa nacionalna budunost su spaseni." . . . Uzimajui uee u ovoj velikoj borbi, koja se danas vodi na velikoj svetskoj pozornici, mi odluno nastavljamo borbu do vaspostavljanja teritorijalnog integriteta, nezavisnosti nae drave i pune slobode svih Srba, Hrvata i Slovenaca." Antoni Idn je jugoslovensku vladu u izbeglitvu posle samo jednog dana nakon to je napustila zemlju oznaio kao jedinog legitimnog predstavnika Kraljevine Jugoslavije. Krajem juna 1941. britanski premijer je izneo da vlada poseduje sve dravne atribute suverene vlasti. Vlada je aprila 1941. ocenila kao verolomne" sve akte Nemake, Italije, Maarske i Bugarske. U jugoslovenskoj objavi rata saoptenoj 4. maja 1941. (iako se po vladinom zakljuku Jugoslavija nalazila u ratu sa Bugarskom od 6. aprila, a sa Maarskom od 10. aprila 1941), Bugarska i Maarska su optuene da su prekrile paktove o venom prijateljstvu, uestvovale u napadu na Jugoslaviju i deobi jugoslovenskih teritorija. Vlada je odbacivala podelu jugoslovenskih teritorija i stvaranje kvislinkih reima. Ne priznajui konstituisanje NDH i gledajui na nju kao na faistiku tvorevinu, nastalu posle nemake agresije, kraljevska vlada je raskidala odnose sa zemljama koje su je prihnale. Britanska vlada je pokuaje cepanja Jugoslavije i sline akte oznaila za nevaee i nitavne. Vlada SAD je, takoe, izrazila duboko gnuanje prema svim pokuajima rasparavanja teritorije Jugoslavije. S ostalim poraenim saveznikim zemljama, ije su vlade bile u Londonu, Jugoslavija je prihvatila ratne ciljeve koje su eril i Ruzvelt formulisali avgusta 1941. godine, poznate kao Atlantska povelja. Prema kraljevskoj vladi u izbeglitvu, faistike drave prekrile su meunarodno-pravne norme prisvajajui pravo da okupaciju, kao privremen in i prelazno stanje, koriste za razbijanje drave iji su se ustavni predstavnici deklarisali za nastavljanje rata u sastavu saveznike koalicije. Vlada je u inostranstvu nastavila da zastupa Kraljevinu preko svojih diplomatskih predstavnitava i informativnih centara u savez-

J-

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

nikim i neutralnim zemljama, radei i meu jugoslovenskim iseljenicima u SAD i Junoj Americi. Pored britanske pomoi, raspolagala j* delom zlatnih rezervi Narodne banke Kraljevine Jugoslavije prenesenim uoi rata u inostranstvo i zlatom iznetim prilikom naputanja zemlje. Pojedini emigrantski prvaci u SAD nastojali su da pojaaju lini uticaj stavljajui ga u slubu svoje nacije ili stranke. ak i puko izraavanje volje jugoslovenske vlade u izbeglitvu za nastavljanje rata nije odgovaralo nemakoj tezi o prestanku postojanja vojno poraene drave i pravu osvajaa na prisvajanje njenih teritorija u ratu. Jugoslovenska vlada u izbeglitvu prihvatila je sem Atlantske povelje i Deklaraciju o saveznikoj solidarnosti u zajednikoj borbi protiv Nemake i njenih saveznika, a januara 1942. Vaingtonsku deklaraciju Ujedinjenih nacija. Vladini predstavnici zastupali su Jugoslaviju u svim saveznikim i meunarodnim ustanovama i organizacijama vojnog, socijalnog, ekonomskog i humanitarnog karaktera. Za saveznike drave ova vlada je postojala na osnovu ustavnog legitimiteta, bila saveznica u ratu, predstavnik i branilac ustavnog i meunarodno-pravnog kontinuiteta Kraljevine Jugoslavije. Od saveznikih drava jedino je SSSR maja 1941. prekinuo diplomatske veze s jugoslo venskom vladom u izbeglitvu (obnovljene u leto iste godine), to se moglo tumaiti i kao faktiko priznanje poraza i podele Jugoslavije, obrazlaui prekid odnosa injenicom da sovjetska vlada nije u vezi s vladom Kraljevine. SSSR je zauzeo isti stav i prema vladama Belgije i Norveke, najverovatnije pod diplomatskim pritiskom Treeg Rajha. im se naao u faktikom savezu sa Velikom Britanijom, Sovjetski Savez nije mogao da prenebregava injenicu da je kraljevska vlada u izbeglitvu predstavljala Kraljevinu Jugoslaviju u meunarodnoj antifaistikoj zajednici i da ona uiva status legitimnog nosioca i predstavnika ustavnog kontinuiteta Kraljevine Jugoslavije. Sovjetski ambasador u Londonu Ivan Majski je 8. jula 1941, i ponovo, 23. jula 1941, izjavio da e se SSSR zauzeti svim sredstvima za obnovu nezavisnosti Jugoslavije. Sovjetski Savez je od jula 1941. upravo zasnovao dve vrste veza sa Jugoslavijom: jedne javne, legitimne, sa kraljevskom vladom, i druge tajne sa KPJ kao sekcijom Kominterne. Istoriju zanimaju faktiki odnosi, tako da je teko prihvatljivo stanovite koje preovlauje u sovjetskoj istoriografiji da Kominterna

PROZAPADNE G R A A N S K E SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA

57

kao meunarodna organizacija e obavezuje osvjetsku vladu. Tim povodom dovoljno je samo istai da se ona nalazila na tlu SSSR-a, da je njome dominirao Staljin, preko Dimitrija Manuilskog, Georgija Dimitrova, koji je bio lan SKP(b) i drugih stranih komunistikih rukovodilaca (Palmira Toljatija, Vilhelma Pika, Ota Grotevola i drugih) za koje je Staljinov stav bio neprikosnoven i o njemu se nije moglo raspravljati, ukoliko se elela sauvati glava na ramenu. Preko ove specifine organizacije sovjetska vlada je ostvarivala kontrolu i uticaj u komunistikom pokretu, usmeravajui njegovu delatnost u skladu sa svojim procenama, koje su se mogle razilaziti u sferi raznih prethodnih pogleda i kombinacija, ali potpuno se identifikujui sa Staljinovim na planu izvrnih odluka i operativne politike. Normalizovanje odnosa, prekinutih na osnovu usmenog demara Andreja Viinskog Milanu Gavriloviu, odgovaralo je i kraljevskoj vladi, koja je smatrala da time obezbeuje svoj meunarodni poloaj, a na drugoj strani osigurava od mogunih akcija za promenu status quo u zemlji uspostavljanjem odnosa sa drugom velikom silom antifaistike koalicije, koja je mogla uticati na jugoslovenske komuniste. Ministar inostranih poslova Kraljevine, Momilo Nini, avgusta 1941. je ponovio erilove rei da su neprijatelji Nemake prijatelji Jugoslavije, a nemaki prijatelji njeni neprijatelji. Kraljevska vlada je izala iz zemlje sa velikim moralnim kapitalom steenim zbacivanjem namesnikog reima. Predstavljala je i vladu zemlje geopolitiki veoma vane za Veliku Britaniju, u kojoj je ova imala i odreene ekonomske interese. Na veliki in prevrata 27. marta pala je senka opteg raspadanja koje je zahvatilo Jugoslaviju u kratkotrajnom aprilskom ratu. Britanci bi bili daleko zadovoljniji da je vlada ostala u zemlji, nastavljajui da prua otpor Nemcima u brdima Jugoslavije, nego to se nala na Ostrvu. Slaba taka vlade je bila u tome to nije iz zemlje izvukla ni bataljona". U tom pogledu razlikovala se od Norveke i Holandije ije su velike trgovake flote plovile okeanima u konvojima pod zastavama saveznika ili svojim; od Francuske sa prostranim kolonijalnim carstvom i flotom ukotvljenom kod Tulona koja nije sluila osovini, sve dok nije potopljena krajem 1942. prilikom nemakog pokuaja da je se dokopaju; od Poljske ije su jedinice iz SSSR-a evakuisane pod komandom generala Vladislava Andersa na sever Afrike da bi se borile za osloboenje francuske sever-

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

ne Afrike, na Siciliji i kod Monte Kasina, prilikom invazije Normandije; eka i grka vlada su takoe imale svoje vojne kontingente u sastavu koalicije ujedinjenih naroda. Sa gledita jedinstvenog otpora naroda Srbije 19141915. i izvlaenja iz zemlje na Solunski front jake armije, situacija Jugoslavije se 1941. bitno razlikovala. Ona se razlikovala i po tome to 1941. nije bilo priliva dobrovoljaca kao 1914. godine. Ulaskom SAD u rat, decembra 1941, vlada ove velike zemlje je i zabranila mobilizaciju svojih dravljana za saveznike vojske. Simbolini kontingenti kraljevske vojske koji su se posle aprilskog rata nali na Bliskom istoku rano su bili zahvaeni unutranjim trzavicama. Nestao je postepeno i optimizam da e se jugoslovenski vojnici pronai u jedinicama Legije stranaca i meu Slovencima i Hrvatima koji su se borili u italijanskoj vojsci u severnoj Africi, opredeljujui se u zarobljenikim logorima u Egiptu, Keniji, Sudanu i Etiopiji za jugoslovensku vojsku, jer se radilo o snagama koje juna 1941. nisu prevazilazile jedan bataljon. Mladi kralj, koji je tek septembra 1941. navrio 18 godina, nije bio i inae dorastao ozbiljnosti istorijske situacije, emocionalno nezreo, nesamostalan, podvrgnut uticaju degenerisanih dvorskih koterija, pod kontrolom svojih britanskih staralaca. Britanski eksperti ocrtavaju ga kao linost slabanog karaktera", nesposobnu da pronikne u krupne politike probleme, nestabilnu, prevrtljivu i impulsivnu, koja nije uspela da odraste, beznadeno neotpornu u prisustvu jakog karaktera" i potpuno nemonu u zamrenim situacijama koje su nadmai vale njene mogunosti. Stalno je bio neiji zatoenik: Britanaca, dvorske okoline, kasnije Lige majora". Za razliku od svog oca 1912 1918, nije bio na ratnom popritu 19411945. godine. Na drugoj strani, jugoslovenska vlada u emigraciji nije bila homogeno telo, koje bi skladno i jedinstveno funkcionisalo u ratu, budui nacionalno podeljena, a grupe u njoj sukobljene i politiki optereene neslogom. lanovi vlade iveli su u uverenju da kao stranaki voi izraavaju volju naroda. Nalazei se van zemlje nisu imali nikakav bitniji uticaj na dogaaje u njoj, sem to su u inostranstvu doprinosili internacionalizaciji jugoslovenskog problema. Nali su se u vladi ve sa starim nepoverenjima i meusobnim sumnjienjima. Razdori su se pojaali sa aprilskim ratom i ivotom u emigraciji. Srpsko krilo vlade je za izdaju optuivalo Hrvate, a ovi Srbe za dvadesetogodinju hegemoniju koja je smatrana primarnim uzrokom sloma. Novu u u odnosi-

P R O Z A P A D N E G R A A N S K E SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA

5 7

progonima

ma izazvali su ustaki pokolji srpskog ivlja sa surovim Srpske pravoslavne crkve i prevoenjem pravoslavaca na katolianstvo pod pritiskom ustakog terora. Srpska struja u vladi je bila daleko najjaa, imajui za sobom kralja, kapital 27. marta, svog predsednika vlade, ali je i ona nosila hipoteku" neuspenog rata. A i ova srpska grupa nije bila jedinstvena. Izbijali su sukobi po linom osnovu, dolazilo je do estih stranakih razlaza, taktikih mimoilaenja. Duan Simovi se pokazao i kao slab vojnik i jo loiji politiar. General se nije snalazio meu politiarima koje nije trpeo. Protivnici su ga optuivali to je doneo odluku da se zakljui primirje nalik na francusko-nemako primirje juna 1940. koje je dovelo do podele Francuske na junu i severnu okupacionu zonu, kao da su u oba ova sluaja postojali istovetni uslovi. Uzaludno je mirio raspaljene strasti meu srpskim i hrvatskim politiarima, priklanjajui se as jednima as drugima. Sukobi izmeu starijih" i mlaih" oficira takoe su potkopavali njegovu poziciju. Poela su i nadmetanja oko uloge pojedinaca u puu od 27. marta, pri emu je brigadni eneral Borivoje Mirkovi prisvajao za sebe vodeu ulogu. Slobodan Jovanovi je bio istaknuti pisac, profesor i ugledni naunik, ali debitujui u politici kao da je potvrivao staro pravilo da naunici nisu dobri politiari. Rano je potpao pod uticaj Vojnog kabineta, mlaih oficira, pristalica Drae Mihailovia sa kojima e Jovanovi podeliti svoju politiku sudbinu u emigraciji. Milan Grol je bio erudita, veoma obrazovan ovek, sa uticajem u emigraciji i ugledom kod Britanaca, ali u sutini salonski politiar, koji je u izbeglitvu teko doivljavao krizu Jugoslavije, ali svestan njene dubine i sposoban da je sagledava u svoj njenoj otvorenosti, bez koprene iluzija. Stari konzervativac meu zemljoradnicima, Milan Gavrilovi nastavljao je svoju predratnu vie nego blisku saradnju sa Britancima, zarobljen samo prividno novim pogledima na mene socijalnog poretka koje je rat donosio sobom pod uticajem drugih, radikalnih drutvenih snaga koje su dogaaji izbacili na povrinu. Predstavnici JNS izjanjavali su se za Jugoslaviju integralnog karaktera. Jovan Banjanin je ponavljao predratne stavove o Jugoslaviji zasluivi naziv apostola jugoslovenstva". Sava Kosanovi je stiavao strasti meu pocepanim srpskim i hrvatskim iseljenicima u SAD. Kritiki je bio raspoloen prema politici Velike Britanije; suprotstavljao se idejama o podunavskoj federaciji i njihovim nosiocima u SAD; razvijao je

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

veliku energiju branei ideju Jugoslavije u amerikoj tampi, meu iseljenitvom, na sednicama vlade kada im je prisustvovao. Juraj Krnj e vi je nastavljao svoju politiku opstrukcije i preteranog unoenja u dravno-pravne probleme budunosti, izbegavajui da odlunije osudi nasilja ustaa nad srpskim ivljem u NDH. Slovenaka politika grupa u vladi, s Mihom Krekom, opredeljivala se jugoslovenski, stenjena izmeu raspaljenih srpsko-hrvatskih strasti. Slovenaki politiari su naroitu panju obraali na ona pitanja koja su se ticala savremenih i buduih egzistencijalnih problema Slovenaca: slovenakog iseljenitva, nacionalne integracije Slovenaca u ovom ratu, polazei od toga da su se Austrija (kao deo Treeg Rajha) i Italija nalazile na strani Osovine. Rad u emigraciji bio je od prvog dana proet pomanjkanjem oseanja za Jugoslaviju kao celinu. Svae se nisu oseale samo u Londonu ve i u SAD, u diplomatskim predstavnitvima Kraljevine u saveznikom svetu, meu jugoslo venskim iseljenitvom u SAD, Kanadi, junoamerikim zemljama. Zvanini predstavnici SAD morali su da interveniu meu jugoslo venskim iseljenicima, zahtevajui da obustave neprijateljstva i meusobna obraunavanja, ime su faktiki smanjivali ratni napor SAD. Za antijugoslovensku politiku sa velikosrpskih pozicija u SAD najvie se zalagao poslanik u SAD Konstantin Foti. Prozapadne snage u Jugoslaviji nalazile su se pod pritiskom kvislinga i okupatora u svim krajevima bez razlike, i bile su progonjene zbog jugoslovenske ili velikosrpske ideologije, probritanskih raspoloenja, nepokolebljivog opredeljenja za ujedinjenu Sloveniju u okvirima Jugoslavije, privrenosti idejama zapadne demokratije, progresivne politike prolosti, odbijanja saradnje s okupatorima. Te snage su u Srbiji preivljavale dramu nacionalnog poraza i dravni brodolom, pod kojim su prvenstveno podrazumevali gubitak vlastitog vladajueg poloaja. One su teko doivljavale srpski martirijum, pritajeno pomiljajui na nacionalni revan. Bile su ubeeni protivnici svake nepromiljene" organizovane akcije, pogrueni aprilskom katastrofom i snagom osovine, uverene da je kraj rata jo daleko i da se konani rasplet ne nasluuje. No iako se pobednik nije nazirao 1941, kod mnogih prozapadno orijentisanih pripadnika srpske buroazije nije se gasilo uverenje da e ponovo doi njihovo vreme. Oni su ekali da se strasti smire, dogaaji na frontovima razbistre i prvi nalet neprijatelja proe.

PROZAPADNE G R A A N S K E SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA

5 9

Slom drave i vojno rasulo, sa sabijanjem Srbije u granice ue nego pre balkanskih ratova, teko su opteretili psihu dela antifaistiki raspoloene srpske buroazije, pritiskajui njenu svest ugroavanjem opstanka i budunosti srpskog naroda. Tragino su se doivljavali progoni srpskog naroda u NDH, denacionalizacija i progoni na teritorijama pod maarskom, albanskom i bugarskom vlau. Nesrena sudbina progonjenog srpskog sveta sa podseanjem na duhovno naslee u prolosti budili su izazove za osvetom i vraanjem na stara ognjita, gde je odvajkada izvirala srpska nacionalna misao i irila se duhovna poruka o veliini srpskog naroda. Izloeno pritisku vojne uprave u Srbiji i progonima van Srbije, srpsko graanstvo antifaistikog i antigermanskog nadahnua povuklo se u sebe. Zbunjivala ga je nemaka vojna sila i njeni uspesi na ratitima Evrope, ubedljivo dokazani u aprilskom ratu i od kraja juna 1941. na istonom bojitu. Ako su pale tolike drave bez pravog otpora, a Jugoslavija se slomila za svega nekoliko dana, Vermaht marirao pobedonosno kroz Rusiju", emu dizati narod na ustanak, ugroavati ionako u pitanje dovedenu bioloku supstanciju". Britanija nije gubila samo poslednju bitku, ali dok do nje doe, trebalo je sauvati ive snage. Nemaka volja za odmazdom i nemilosrdnim obraunom u sluaju znakova otpora bila je jasno iskazana. Po nekima koji su se drali logike iscrpljivanja svih suparnika trebalo je u okupacijskom interregnumu sauvati nacionalne i stranake snage za sutranje odmeravanje. Karakteristian je stav Dragoljuba Jovanovia, koji je juna 1941. pristao na saradnju s komunistima, ali se ubrzo povukao, zaokupljen idejom kojoj e sferi uticaja pripasti Jugoslavija na kraju rata: zapadnoj ili istonoj. Pa ma bio i obdaren politiar, Jovanovi nije mogao da utekne od svoje prirode opozicione, individualistike, stranake opsesije, od svog nepoverenja prema komunistima. Jedan od najradikalnijih graanskih politiara u Srbiji, Jovanovi nije dva puta u ivotu preao svoj Rubikon", iako se radilo o najosetljivijim izazovima politiko-patriotske vokacije : u sluaju pristupa Narodnom frontu pre rata i borbi protiv okupatora 1941. godine. Pokazalo se u svim ovim sluajevima da je on radikalan kritiar reima, samo ne i protivnik da je on radikalan kritiar reima, samo ne i protivnik drutveno-politikog sistema. S komunistima je iao, ali se od n jih u svakoj sudbonosnoj situaciji odvojio. Smatrao je da oni
i

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

imaju, za razliku od njega, ,,dve otadbine", mislei pri tome na Jugoslaviju i SSSR. Teko je podnosio komunistiku iskljuivost i jednostranaku monolitnost. Isticao je da on predstavlja srpske seljake, za razliku od komunista kojima pripadaju radnici. Ako su ve i jedni i drugi reprezentovali osnovne drutvene slojeve, nalazio je da se postojei uticaj mora i stranaki institucionalno izraziti potpunom ravnopravnou njegove Narodne seljake stranke i KPJ, previajui svoju neznatnu snagu u Srbiji, a na drugoj strani da je organizaciono-politiki identitet KPJ bio neprikosnoven i podela vlasti" kategorija strana komunistikom miljenju i praksi. Shvatanja KPJ o narodnom frontu, demokratiji, organizaciji vlasti nisu polazila kao Jovanovieva od viestranakog sistema i koalicionih struktura ve od masovnih organizacija u kojima je KPJ bila jezgro inspirativne akcije. Srpski graanski politiari su uoavali da su Nemci uzeli na zub Srbiju, jer su predstavnici Treeg Rajha, pod uticajem Hitlerove srbofobije, gledali na nju s nepoverenjem, kao na uvek nemirno tlo potencijalnog protivnika. Za njih, Srbija je davala zaverenike, vinovnike prevrata, imala ratniku i ustaniku tradiciju, imala narod koji se teko miri s porazom, bila u ii britanske politike prema Jugoslaviji, u kojoj britanski obavetajni centri, po nemakoj proceni, jo nisu bili likvidirani. Prilikom ruenja jugoslovenske drave i stvaranja nove politike karte u njenom prostoru, nemaka politika vodila je rauna o tim momentima i nastojala da ih neutralie stenjujui Srbiju, zadravajui u njoj vojni reim i uvodei novane kontribucije za izdravanje okupacione sile, intenzivno joj pljakajui privredu, kao i okruujui je neprijateljskim dravama: Maarskom, Bugarskom, NDH i Velikom Albanijom. Istoriografija je utvrdila da pojava Drae Mihailovia na politikoj sceni posle aprilskog rata nije bila sluajna, ve pripremljena njegovim ranijim politikim opredeljenjem, iako za sada nema dokaza da je postojao neki razraen plan o pruanju otpora okupatoru u sluaju vojnog sloma drave. Mihailovia, koji je uoi 27. marta odravao veze sa britanskim oficirima i obavetajcima u Beogradu, kao i zaverenicima protiv kneza Pavia i pristupanja Jugoslavije osovini, zatekao je rat na poloaju naelnika taba Druge armije. U rasulu vojske odluio je da se ne predaje. Povukao se od Doboja sa grupom oficira, podoficira i vojnika na Ravnu goru, gde je stigao sa 26

PROZAPADNE

GRAANSKE

SNAGE,

KOMUNISTI

OKUPACIJA

polovinom maja 1941. godine i tu poeo da stvara svoju organizaciju. Uspostavljao je obavetajnu mreu, povezivao se sa oficirima u Beogradu i drugim mestima, postavljao poverenike po selima, hvatao veze sa andarmima. etniki centar u Beogradu je bio najrazvijeniji. Mihailovi se povezao s oficirima koji nisu bili odvedeni u logore, meu kojima su se n a l a z i l i kasnije poznati etniki komandanti: pukovnik Branislav Panti, majori Boko i arko Todorovi, major Jezdimir Dangi, potpukovnik Dragoslav Pavlovi, kapetan Aleksandar Saa Mihailovi, major Velimir Pileti, major Radoslav uri i drugi. Uporite je naao na tlu zapadne Srbije gde je postojala tradicija etnikog pokreta i otpora stranom zavojevau. Od polovine maja do kraja juna 1941. kristalizovala se koncepcija da se sauva narod od daljih gubitaka, da se ne nagli sa borbom, da se organizacija pripremi za poetak borbe u odsudnom trenutku, to jest kada se steknu uslovi u smislu vojnih uspeha saveznika i posustajanja nemake oruane sile. Ova etnika strategija izgraivala se na istim naelima na kojima i politika srpskih snaga u emigraciji da se ne die ustanak i ne dovodi u pitanje dalje prolivanje srpske krvi. Takvim radom istovremeno bi se spreila pojava novih drutveno-politikih snaga na pozornici. Kada se maja 1941. na Ravnoj gori pojavio pukovnik Jugoslovenske vojske Dragoljub Draa Mihailovi, s grupom oficira i podoficira koji nisu hteli da odloe oruje i predaju ga neprijatelju, protivno Odredbama o primirju velikosrpske snage dobile su zaetke svoje vojne organizacije u zemlji. Mihailovieva grupa pretendo vala je od prvog dana da predstavlja legitimnog naslednika poraene vojske. Jugoslovenska vlada u izbeglitvu prihvatila je u leto 1941. njegovu vojnu organizaciju, odnosno pokret, jaajui time vlastiti poloaj kako prema sveznicima, tako i prema suparnikim grupama drugih nacionalnih buroazija. On je branio kontinuitet Jugoslavije, s prvenstvom Srbije, polazei od naela legalnosti svoga pokreta i gledajui na okupaciju kao na privremeno stanje. Za njega se rat reavao na velikim frontovima. On je traio pripreme i organizaciju, smirivanje i uvanje srpskih ivota jednom reju spasavanje bioloke supstancije" srpskog naroda. Istoriari podseaju da je stvaranje organizacije otpora i iekivanje povoljnog momenta za njenu akciju predstavljalo i politiku vladajuih snaga Srbije 19161918. za okupiranu
najvernijih

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

zemlju. Pukovnik Branislav Panti, Mihailoviev saradnik, najbolje je izrazio takvu etniku politiku reima da Srbi ne smeju dozvolite da za jednu elezniku inu plate 50 ili 100 ivota. Uz posredne i tajne veze u zemlji s Aimoviem, od maja 1941, i Nediem, od septembra 1941. Mihailovi je u toku leta uspostavio i veze s Britancima i jugoslo venskom vladom u izbeglitvu, pojaavajui time svoj poloaj na domaem tlu i u antifaistikoj koaliciji, ali ga, s obzirom na strategiju uzdravanja od borbe protiv okupatora, istovremeno inei vie nego protivurenim. Oko svog pokreta on je okupljao i politiare i druge javne radnike, ali s izvesnom rezervom, zadravajui kritiki stav prema bivim politiarima i strankama. Veliao je vojniki karakter pokreta i svoju vodeu ulogu u njemu, uprkos tome to je irenje etnitva na teritorije van Srbije dovelo do pojava nediscipline, autonomistikih i regionalistikih tendencija, otkazivanja poslunosti pojedinih komandanata. Na Ravnoj gori Mihailoviu su se pridruili republikanci Dragia Vasi, Mladen ujovi, Vojislav Vujanac; pripadnici Saveza zemljoradnika Lazar Trklja, Jovan Popovi, ivota Todorovi, Dragoljub Lazi. Ravnogorskom pokretu prili su i socijaldemokrati Zivko Topalovi i Aleksandar Pavlovi. Lazar Trklja, sekretar Saveza zemljoradnika, imao je zapaenu ulogu u ravnogorskom Politikom odboru, obrazovanom u Beogradu avgusta 1941. u iji su sastav pored zemljoradnika uli radikali i demokrati. U neto kasnije formiranom Centralnom nacionalnom komitetu nalazili su se: Dragia Vasi, Mladen ujovi, Pero Slijepevi, Stevan Moljevi, Vojislav Vujanac, Dragoslav Stranjakovi, Nikola Stojanovi, Vlasta Petkovi. Mihailoviev pokret je nesumnjivo samonikao, jer ga nisu pripremili ni emigrantska vlada ni Britanci. Ali se ne moe prihvatiti teza, tako esta u zapadnoj literaturi, da je Mihailovieva organizacija primarna u odnosu na onu koju su organizovali komunisti. Po toj tezi Mihailovi je ve bio na Ravnoj gori dok su komunisti iekivali signal Moskve. Ne razaznaju se pripreme i neposredni poetak. Faktografski se ne mogu ignorisati injenice koje govore da se Mihailovi zaista naao na Ravnoj gori polovinom maja 1941, ali ni one iz kojih se vidi da se njegova organizacija nalazila na samom zaetku, prostirala na uskom podruju, bez namere da zapoinje aktivnu borbu protiv okupatora, nasuprot komunistima koji su prvi ratni

57
P R O Z A P A D N E G R A A N S K E SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA

proglas izdali jo u aprilskom ratu, skupljali oruje, analizirali nastalu situaciju, usvojili koncept optejugoslovenske akcije, stavljali do znanja da se borba protiv okupatora nastavlja, imali izgraenu vojnu organizaciju. etniki pokret formulie defanzivnu strategiju koja e se pretvoriti u osobeni vid kolaboracije u toku rata. Tradicionalni centar organizacije nalazio se u Srbiji odakle se irio u druge krajeve Jugoslavije, uglavnom srpske, ako izuzmemo Sloveniju, u kojoj je imao tek periferni znaaj. etniki pokret nije uspeo da se organizuje ni u nekim krajevima gde je ivelo srpsko stanovnitvo izloeno pritisku i denacionalizaciji okupatora, kao u Vojvodini i Sremu, na to su svakako uticali brojni inioci poput snanog terora Nemaca i Maara, maarskog i nemakog stanovnitva u Bakoj i Banatu, Nemaca i Hrvata u Sremu, folksdojera u Slavoniji i Baranji, ravniarskog karaktera oblasti, velikih vodenih prepreka (Dunav, Sava), snanog narodnooslobodilakog pokreta u Banatu 1941, a od prolea 1942. do kraja rata i u Sremu. Tako je Mihailoviev pokret u sutini bio srpski, iako se oglaavao nominalno kao jugoslovenski. U njegovom sastavu nije skoro ni bilo Hrvata, pa ni Muslimana, sem onih koji su se izdavali za Srbe ili Jugoslovene. Velikosrpski politiki program je iznet prvi put krajem juna 1941. nezavisno od Mihailovia u projektu Stevana Moljevia, banjalukog advokata i predsednika odbora Srpskog kulturnog kluba pre rata, pod naslovom Velika ili homogena Srbija". Program je poivao na nacionalnoj odmazdi nad nesrpskim nacionalnostima u toku rata. Ideje Srpskog kulturnog kluba su se podudarale sa nacionalnom iskljuivou Mihailovia. Mihailoviev beogradski politiki odbor doneo je takoe avgusta 1941. program koji je poivao na politici nacionalnog revana, izjednaavajui sve Hrvate i Muslimane sa ustaama. Klasno zaslepljeni Mihailovi je rano uao u tajnu kolaboraciju sa kvislinzima. U borbi protiv komunista Mihailovi nije traio samo saradnju kvislinga ve i Nemaca. Olako je previao da se u zemlji slobodarskih ideja, u kojoj se visoko ceni rodoljublje, saradnja sa snagama neprijatelja na kraju ne isplati. Ali Mihailovi je istovremeno znao da bez spoljnih inilaca Britanaca i Nemaca, koliko god to bilo protivureno, ne moe opstati kao snaga na vojno-politikom popritu na kome su se rano pojavile nove oslobodilake snage sa komunistima na elu.

J- ^ U

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Mihailovi je na poetku svoje istorijske anse bio ovek od blizu 50 godina, zreo, uesnik u prvom svetskom ratu u kome je bio i ranjen,vgeneraltabni oficir koji je pre rata sluio kao vojni atae u Sofiji i Pragu. Imao je sklonosti za obavetajni rad i posveivao znatnu panju sredstvima radio-veze. Po starosti i vojnom iskustvu bio je slian Titu, voi drugog, suparnikog pokreta, koji je takoe uestvovao u prvom svetskom ratu kao vojnik austrougarske vojske, prvo na srpskom frontu a kasnije u Karpatima, gde je bio ranjen u borbi sa kozacima (proboden je kopljem). Obojica su imali odreeno meunarodno iskustvo, ali im se istorijsko i socijalno iskustvo razilazilo. Tito je ujedinjavao vojno znanje i politiko iskustvo, za razliku od Mihailovia koji je stajao na stanovitu da je pokret pod njegovom komandom iskljuivo vojniki. Gajio je nepoverenje prema politiarima, ak i onima koji su rano prili njegovom pokretu, iako saradnje s politiarima nije mogao da se odrekne, jer su oni imali veze, iskustvo u politikom ivotu, navodno izraavali politiku volju naroda, isticali svoje vizionarstvo i dalekovidost. Ujedinjavala ih je, meutim, mrnja prema komunistima i Hrvatima. Mihailovi se sam" pojavio, bez podrke emigrantske vlade, kralja, Britanaca, anoniman za iri oficirski kor i politiare koji ga nisu ni poznavali, slino Titu, takoe nepoznatom ire, pa i lanstvu KPJ, ali generalnom sekretaru KPJ potvrenom od Kominterne uoi rata. Komunisti su imali organizaciju u vidu KPJ, SKOJ-a, organizacije Crvene (Narodne) pomoi", razvijenu mreu tehnika" stvorenu pre rata, meu sobom povezanu, zasnovanu na visokom stepenu centralizacije, probojnu i militantnu, u kojoj su line stvari podreivane optim. Za razliku od Mihailovia, Tito je preko Zagreba (Kopiniev punkt) imao vezu sa Kominternom koja se identifikovala sa sovjetskom vladom, iako sovjetska istoriografija strogo deli zvanine organe sovjetske drave od ovog centralizovanog taba svetske revolucije, dok je Mihailovi bio potpuno otkinut od vlade u emigraciji i Britanaca u asu svoje pojave, pa ak i kritiki raspoloen prema vladi Simovia to je izbegla u inostranstvo i kapitulirala bez prave borbe. Prihvaen od vlade i Britanaca, Mihailovi e vie nego brzo napredovati od pukovnika do brigadnog enerala krajem 1941, divizijskog enerala januara naredne godine, kada je postao i ministar vojske i mornarice u vladi Slobodana Jovanovia, te najzad unapreen u in armijskog enerala i postavljen za naelnika

PROZAPADNE

GRAANSKE

SNAGE,

KOMUNISTI

OKUPACIJA

taba Vrhovne komande prenete" u zemlju juna 1942. godine. Stoga je i zaradio podsmeljivi naziv brzometnog generala". Mehanikom propagande emigrantske vlade i zapadnih sila, posebno Velike Britanije, ovaj anonimni pukovnik na poetku rata ve krajem 1941. postaje legendarni komandant u balkanskim brdima koji zadaje strah osovini, ime je i poelo stvaranje mita o njemu, potpuno neodgovarajueg stvarnosti defanzivne taktike etnika i njihove kasnije kolaboracije. Mihailovi i njegovi oficiri bili su optereeni antikomunizmom jo u predratnom razdoblju. Mada slavljen u etnikom pokretu, nikada nije uspeo do kraja da ovlada etnicima u svim krajevima Jugoslavije gde su bili rasprostranjeni, zahvaljujui raznim autonomistikim tendencijama u pokrajinama, partikularistikim tenjama komandanata, nedisciplini, linim trvenjima i bolesnim ambicijama pojedinaca. Mihailoviu nije polo za rukom ni da izgradi vru vojnu organizaciju, a da ne govorimo o politikoj, tako da je ostao do kraja rata pri teritorijalnoj vojnoj organizaciji. Mihailovi nije imao ni politiko iskustvo koje je traila zapletena jugoslovenska situacija 1941. godine. Politiki neobrazovan i neiskusan, Mihailovi je bio suoen sa vie nego sloenom situacijom jugoslovenskog drutva, nacionalno podeljenog, politiki i klasno sukobljenog, od vie okupatora potlaenog, na ijoj su se teritoriji prelamali interesi velikih sila osovine i antifaistike koalicije i delovale obavetajne slube svih njih. Pri tome, oslonjen na svoju konzervativnu filozofiju srpskog sela, monarhizma, tradicionalnih pogleda, arhainih verovanja, oigledno je da se nije mogao nositi sa dogaajima. Prostor njegovog kretanja je bio takoe ogranien: Srbija, Crna Gora i Bosna. Rano se oslobodio svojih konkurenata Koste Milovanovia Peanca, koji se prvi oglasio u postaprilskoj situaciji titei granice Srbije prema Kosovu, borei se protiv Albanaca i Muslimana, da bi od avgusta uao u otvorenu slubu Nemaca, uspostavljajui svoje sedite u Beogradu; kao i brigadnog djenerala Ljube Novakovica, koji je pokuavao da se nametne kao ustaniki voa, budui oficir sa najviim inom, ali retko maglovitim i nejasnim idejama, s estim oscilacijama pogleda i nedoslednim antiokupatorskim ponaanjem, koji e na kraju zavriti kao partizanski protivnik u Crnoj Gori, posle italijanske kapitulacije. Vojvoda Ilija Trifunovi Biranin, predratni predsednik Narodne odbrane", izgleda potencijalni britansld kandidat za vou

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

gerilskog pokreta posle kapitulacije regularnih vojnih snaga Kraljevine, nalazio se u Crnoj Gori, a kasnije uspostavio Mihailoviev punkt u Splitu, pod okriljem italijanskog okupatora, kao komandant zapadnih delova Jugoslavije. Najvei neprijatelj Mihailoviu ipak su bili njegova nespremnost da se bori protiv okupatora, neotklonjiva predubeenja prema komunistima, koja su imala klasne korene, pre svega, surevnjivost prema civilima" koji oduzimaju posao profesionalnim stareinama, revanistika nacionalna politika. Za razliku od narodnooslobodilakog pokreta koji je bio jedinstveno organizovan i voen u svim krajevima Jugoslavije, bez obzira na sve specifinosti narodnooslobodilake borbe i zakon neravnomernosti revolucije, koji nije mogla izbei ni jugoslovenska revolucija, Mihailoviev pokret je bio vie nego heterogen u realizaciji svoje vojno-politike strategije, to su odreivale raznoobrazne istorijske okolnosti u kojima je iveo srpski narod. U Srbiji je Mihailovi legalizovao svoje jedinice sa Nedievim kvislinkim formacijama, jer se radilo o istovetnoj nacionalnoj ideologiji pod vidom spasavanja srpskog naroda; u Crnoj Gori do ove legalizacije nije moglo doi, s obzirom na netrpeljivosti izmeu unionista i separatista, koje su poticale jo od 1918. godine, to im nije smetalo da pod uticajem Italijana grade koaliciju protiv narodnooslobodilakog pokreta; saradnja etnika i ustaa u Bosni opravdavala se pak egzistencijalnim razlozima, iako je u sutini bila odreena kao i u drugim jugoslo venskim pokrajinama borbom protiv glavnog protivnika narodnooslobodilakog pokreta. Hrvatska seljaka stranka, iji je razdor samo produbljen ratom, razbijena je na vie grupa. Neki lanovi HSS koji su uoi aprilskog rata skrenuli udesno i saraivali s ustaama prili su ustakom reimu i u njegovom aparatu vlasti dobili uticajna mesta: Janko Torti, Josip Berkovi, Dragutin Tot, Jurica Frkovi, Lovro Sui, Vladimir Koak i drugi. Nekoliko stotina ustakih emigranata, povezanih s ustaama u zemlji, nalo je aprila 1941. prvog saveznika u desniarskim snagama HSS, koje su odranije saraivale s ustaama na separatistikoj osnovi 1 imalo uticaj u poluvojnim formacijama HSS Graanskoj i Seljakoj zatiti. Neki pripadnici HSS su sledili Vlatka Maeka i druge prvake HSS u zemlji: Augusta Koutia, Bariu Smoljana, Ivana Pernara itd.; neki su se nalazili u emigraciji u Velikoj Britaniji, neki sa Ivanom ubaiem u SAD. Svojim

P R O Z A P A D N E G R A A N S K E SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA

57

stavom Maek je pomogao ustaama da se uvrste na vlasti, a Ustrajavanjem na miru i suzdranosti, njegova stranka, ta hrvatska sredina", direktno je potkopavala nastojanje komunista da pokrenu narodnooslobodilaku borbu. Prvaci HSS u zemlji nisu rizikovali nijednog trenutka da se javno suprotstave ustakoj politici pokolja srpskog stanovnitva, njegovog prekrtavanja, unitavanja Jevreja, predaje hrvatskih teritorija Italiji. Ustakom reimu priao je izvestan broj pristalica HSS prilikom izjanjavanja njenih organizacija za NDH, u leto 1941, ali su i ustae vodile rauna da preteranim apsorbovanjem lanova te stranke ne dovedu u pitanje vlastiti identitet. Oigledno da su bili svesni irine uticaja HSS, a na drugoj strani nepoverljivi prema politikim pogledima njenog vodstva. Njeno ire lanstvo, koje je u poetku prilo ustaama, rano je, meutim, poelo da se distancira od reima koji se zasnivao na terorizmu i nikako nije uspevao da se uvrsti. Kao ef stranke koja je imala predstavnike i u jugoslovenskoj vladi u izbeglitvu, Maek je za budunost uvao jaku poziciju i na saveznikoj strani. Tim pre to su Britanci (mada 19411943. manje zainteresovani za HSS, jer su svoju buduu politiku zasnivali na saradnji s etnicima) odbacili ustaku vladavinu zloina i totalitarizam, a idealizirali Maeka i HSS, njen pasivni otpor, smatrajui je jedinim predstavnikom interesa hrvatskog naroda. Odlukom Ministarstva unutranjih poslova NDH juna 1941. zabranjen je rad ne samo stranaka ve i njihovih tvorevina, kakve su u sluaju HSS bile Gospodarska sloga", itaonice, organi Seljake" i Graanske zatite", zatim udruenja (korporacije) koja su promicala" ciljeve suprotne ustakoj vlasti i reimu. Maek nije uestvovao u javnom ivotu HSS, ali se njegov uticaj u narodu, naroito na selu, zadrao. Od njegovog uticaja zazirale su ak i ustae, iako je ef HSS separatistikim inom 10. aprila 1941. pomogao uvrenju ustake vlasti. On je ak bio zatoen nekoliko meseci u Jasenovcu. Desniarski nastrojeni zastupnici uli su u ustaki aparat kao predstavnici naroda a ne kao disidenti HSS, kao to je isticao Josip Berkovi. Po Josipu Tortiu, zastupniku za Osijek, koga su nazivali konzulom HSS" u NDH, ova nemaka tvorevina bila je vekovni san i cilj hrvatskog naroda. U Hrvatskoj sabornici 10. avgusta 1941. 126 lanova HSS je

J- ^ U

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

pozdravilo poglavnika i pozvalo bive lanove HSS da priu ustakom pokretu. Maek je stajao na gleditu da se treba kloniti borbe, pogotovu one koju organizuju komunisti, drati se kao najsigurnije pasivne politike, da se sa to manje rtava doeka kraj rata i sagleda rasplet na velikoj svetskoj sceni. Sa tog stanovita nema razlike izmeu vodstva Sredinskog dijela" HSS i Mihailovia. Na drugoj strani, u emigraciji, Krnjevi se ograniio na samo nekoliko usamljenih poziva preko Radio-Londona na otpor Osovini. Hrvatska emigracija je istovremeno stvarala predstavu o Maeku kao jugoslovenskom politiaru koji se dri jugoslovenske linije", to nije bilo tano. Maek, koliko god se nalazio pod ustakom prismotrom, to mu nije smetalo da odrava tajne veze sa svojim istomiljenicima, nije iskoristio priliku da ustane protiv genocida nad srpskim ivljem, protiv slanja hrvatskih snaga na istoni front, jednom reju, protiv Pavelievog gangsterizma". tavie, mirio se sa okupacijom i tuom nesreom kao prolaznim zlom. Britanski analitiari objanjavali su njegovo ponaanje svojstvima karaktera, to jest prirode i temperamenta, ocenjujui ga uopte kao upornog politiara i tvrdoglavog u oponiranju. Po miljenju Britanaca, u Maeku se skrivala jedna mistina mirotvoraka nota, koja ga je ispunjavala odvratnou prema sili i nasilju, ime se meutim prikrivaju realni sastojci njegove politike odreeni uvanjem drutvenog status quo-a, oekivanje reenja na saveznikim frontovima, uz neprekidni rad u domobranskim jedinicama koje' su se mogle iskoristiti kao vojska HSS u zavrnici rata. Komunistika partija je uoi rata posvetila veliku panju radu u vojsci i obrazovala Vojnu komisiju, na ijem se elu nalazio Mitar Baki, uoavajui mogunost i potrebu razvijanja tog vida delatnosti u uslovima porasta broja vojnih obveznika. Priliv rezervista omoguavao je da u armiju Kraljevine Jugoslavije masovno uu ljudi iz naroda, svesni kritine situacije u kojoj se nalazila zemlja, ekonomskih nevolja, socijalnih protivurenosti i nacionalnih sukoba, unosei u zatvoreni vojni organizam nove politike poglede i strujanja; ali je, na drugoj strani, otvarao i mogunost infiltracije tzv. petokolonakih elemenata. Predratnu komunistiku kritiku vlasti u Kraljevini Jugoslaviji potvrivao je celokupni tok dogaaja u aprilskom ratu i posle njega. Izvori komunistikog porekla govorili su uoi rata o birokratskom karakteru ustanova Kraljevine i njenog sistema

57
PROZAPADNE G R A A N S K E SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA

u celini. Protiv vojske, kao stuba politikog sistema, i njene organizacije, raao se revolt. Obveznici su zaslepljivani floskulama o kralju i otadbini". Za aktivne podoficire i oficire isticalo se da tvore jednu frakciju u vojsci", ali koja nije sr vojne organizacije", nego tetna klika". S druge strane, i slubene kritike opservacije polazile su od konstatacije o korumpiranom inovnitvu" i posrnulom autoritetu" dravnih vlasti. Zvanina dokumentacija iz predratnog perioda naglaava brigu za sudbinu dravne celine, kao i neuspeh asimilacije naroda i nacionalnih manjina, ne mogui da mimoie mnogobrojne manifestacije raspadanja, podzemne akcije i defetizam od krize nacionalnog poverenja do agresivnog nastupanja nemake manjine, pojaane aktivnosti separatistikih ustakih i nacionalnih komiteta, VMRO-a Ivana Mihajlova, albanske iredente, crnogorskih separatista. efovi diplomatije sila osovine, ano i Ribentrop, nisu se septembra 1940. razilazili u oceni da je jugoslovenska unutranja situacija krizna. Ove konstatacije zvaninika, vojnih i politikih, skrivale su stanje u dravnom vrhu, o kojem je jedan komunistiki izvor doslovno pisao: Zaludu je hrabrost i svijest vojnika kraj dananje organizacije, ako je izdaja na vrhovima, koji jednim aktom mogu ponititi sve herojske napore naroda." Mere predohrane zvaninih predstavnika Kraljevine Jugoslavije u vreme pribliavanja rata bile su usmerene u antidemokratskom pravcu, polovine i nedosledne, odraavajui sukobe raznih frakcija u vrhu, a pri tome i razblaene politikom pomirljivosti i sporazuma s agresivnim faistikim dravama. Antikomunizam je bio ideoloka zastava reima, a ponaanje komunista izazivalo je trajne strepnje. Radilo se o kontinuitetu politiko-psiholokog antikomunistikog kompleksa klasne sadrine, od prvih odmeravanja na politikoj sceni Kraljevine do poraza njene vojske i raspada aparata vlasti. Dokumenti vojnog porekla iz predveerja aprilskog rata pokazuju kako su graanski krugovi, posebno vojni vrhovi Kraljevine, borbu protiv komunista izjednaavali s borbom na bojnom polju. U jednoj vojnoj naredbi reeno je: Sruiti komunizam ili ga uiniti bezopasnim u naoj sredini, znailo bi za nas izvojevati jednu pobedu nad najgnusnijim i najpodlijim neprijateljem ovjeanstva." Komunisti su proglaavani za trovae nacionalne svesti i ,,nemake pijune", dok je u sredstva primenjivana protiv njih
vlasti

J- ^ U

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

spadalo i slanje u radne bataljone. Oni su, za graanske snage, ugroavali ugled i duh", uroeno vitetvo" stanovnitva krajeva koji su oznaavani kao tradicionalno nacionalni. Za rukovodstvo Partije i njeno lanstvo uoi, tokom i neposredno po zavretku aprilskog rata saveznitvo izmeu Sovjetskog Saveza i Nemake bilo je privremeno, faizam glavni protivnik, sloboda naroda ugroena a totalitarni faistiki sistem dovodio u pitanje elementarne ljudske vrednosti. CK KPJ i CK KP Hrvatske odrali su 10. aprila 1941, u Zagrebu sastanak kada su u grad ulazile jedinice 14. oklopne nemake divizije. Najvie partijsko rukovodstvo resilo je da se, bez obzira na raspad vojske Kraljevine Jugosavije, nastavi borba protiv okupatora. Imenovan je Vojni komitet s Josipom Brozom Titom na elu, naloeno lanstvu da sakuplja oruje, a lanovi CK upueni su u Srbiju, Sloveniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Ve tada je odlueno da CK KPJ premesti sedite iz Zagreba u Beograd. Prvi ratni proglas KPJ, od 15. aprila 1941. osudio je stvaranje NDH. U tom proglasu, izdatom pet dana po sednici Politbiroa odranoj u Zagrebu, 10. aprila 1941. stavljeno je do znanja da su komunisti Jugoslavije ve odavno signalizirali" da e doi do katastrofe. Navodi se da e komunisti i itava radnika klasa Jugoslavije ustrajati do konane pobede u prvim redovima narodne borbe protiv osvajaa". Za ovaj proglas, koji je pisao Tito, karakteristini su dualni tonovi, to se vidi iz nagovetavanja perspektive revolucije. Ne klonite duhom ni onda ako u toj borbi vremenom (privremeno, u stvari B.P.) i podlegnete, jer e se iz ovog krvavog imperijalistikog pokolja roditi novi svijet, zbrisat e se za uvjek korijeni imperijalistikih ratova i nacionalnog porobljavanja, stvorit e se na istinskoj nezavisnosti svih naroda slobodna bratska zajednica." CK KPJ se obraao hrvatskom narodu, kao oevidcu neuvene sramote koja se zbila 10. aprila 1941. stvaranjem NDH. . . . Hrvatska gospoda te tjeraju", kae se, da ropski puzi pred tvojim neprijateljem, da ga pozdravlja, da ga slavi u vrijeme kada njegova vojnika izma gazi tvoju zemlju, tvoj nacionalni ponos. Dogaaj u Zagrebu prilikom dolaska osvajaa bie najtamnija ljaga u tvojoj povijesti, hrvatski narode", pri emu se misli na oduevljeni doek nemakih trupa na ulicama Zagreba. Proglas polazi od toga da je Hrvatska zemlja okupirana od nemakih i italijanskih eta", a ne slobodna i nezavisna narodna drava,

P R O Z A P A D N E G R A A N S K E SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA

,kako je hoe prikazati dananji hrvatski vlastodrci". CK KPJ (Politbiro) upozoravao je hrvatski narod da e historija s p r e z r e n j e m govoriti o onima koji zabie izdajniki no u lea svoje brae". Odbrana zemlje znaila je za KPJ nastavljanje borbe protiv faizma, a ne odbranu drutveno-ekonomskog poretka Kraljevine Jugoslavije i njenog birokratsko-centralistikog ureenja. Srpski graanski vrhovi, kako probritanski tako i oni vezani za osovinu, krivili su za aprilski slom Hrvate, Muslimane i nacionalne manjine, a prozapadna jugoslovenska buroazija i komuniste. Ovakav stav nije bio nov, ve je predstavljao trajnu osnovu graanskih optubi protiv komunista, jo od raanja SRPJ(k), samo to je u aprilskim danima i posle vojnog poraza naglaavan u antikomunistikoj propagandi zbog straha graanskih krugova od komunistike akcije i promene status quo-a. KPJ je od svog postanka optuivana da je strani sluga, anacionalna organizacija u slubi internacionalnog prevratnikog centra. U buroaskim dravama se na komunizam gledalo kao na eksport iz SSSR-a. Tome su, ako apstrahujemo ciljeve graanske politike i duboko ukorenjene predrasude, svakako doprinosili i shvatanje proleterskog internacionalizma, monolitizma meunarodnog radnikog pokreta, autoritet Staljina i uloga Kominterne, a posebno nihilistiki stav prema postojeoj dravi u jednoj fazi razvitka jugoslovenskog komunistikog pokreta, fazi prevazienoj novim pristupom Jugoslaviji kao dravi posle 1935. Predaprilskih, aprilskih i posleaprilskih dana komunisti su posmatrani kao agenti Moskve koji nisu vodili rauna o narodnoj sudbini niti im je stalo do nacionalnih interesa. O njima su graanske snage govorile kao o subverzivnoj organizaciji koja se, u interesu svojih gospodara, priprema za izvoenje svetske revolucije, predvoena strancima, kojima su tui srpski ili hrvatski nacionalni interesi. Komunisti su optuivani da su izdali u aprilskom ratu, bili u dosluhu s neprijateljem sve dok Nemaka nije napala SSSR, a zatim pozivali na ustanak, ne vodei rauna o stradanjima naroda. Snana antikomunistika propaganda u toku dramatinih dogaaja aprila 1941. nije prestajala za sve vreme rata, a oivljena u emigrantskoj istorijskoj publicistici posle njega nastavila je da traje do naih dana, uporno prenebregavajui ili izvitoperavajui injenice. Svesno su zamenjivane uloge: defetistika buroazija postajala je u toj propagandi patriotska, ali osujee-

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

na podrivakom delatnou nacionalno destruktivnih komunista. Buroazija je, sluei se analogijama, podseala da je Lenjin s oduevljenjem doekao poraz carske Rusije u ratu s Japanom, a 1917": preao preko nemake teritorije da bi se stavio na elo revolucije u trenutku kada se carska Rusija nalazila u ratu protiv centralnih sila. Na Zapadu su i tada vladala predubeenja o komunistima kao obinom sredstvu Kominterne, ispunjena stereo tipi j om, nespremnom da uoava nacionalne nijanse, ispituje konkretnu istorijsku situaciju, prati evoluciju komunistikog ponaanja, pa i da razaznaje jedne komunistike partije od drugih. Slina uverenja ive i danas u delu zapadne istorijske i politike publicistike, po kojoj su komunisti pali na filo-nacistike" pozicije 1939, sazvali savetovanje u Zagrebu poetkom maja 1941. da opomenu na Drau Mihailovia koji je tada za sav svet jo nepoznat, zapravo jo nije ni stigao sa svojom grupom na Ravnu goru; otpoeli su pasivnu borbu tek kada je napadnut SSSR, na signal iz Moskve. Komunistima se pripisuje da su posle 27. marta 1941. favorizovali neutralnost, a u toku rata imali zadatak da seju konfuziju. Oni su kao lojalni konformisti" iekivali rasplet situacije i stav Moskve, pri emu se zaboravlja da ponaanje svih komunistikih partija nije bilo istovetno te godine velikog preokreta, koji je izazvao neoekivani brak" izmeu nacistike Nemake i socijalistike zemlje SSSR-a. U istom smislu govori se i o Titu kao agentu Kominterne". Komunistima Jugoslavije odrie se svako nacionalno oseanje i oni se tretiraju kao internacionalisti za koje postoji samo prinoenje rtve Moskvi. Otuda oni i govore o komunistikim partizanima" i rojalistikim etnicima". Zaboravljaju pri tome da je rat doveo do redukcije svih snaga na faistike i antifaistike i da e ova shema" biti naputena tek posle pobede kada se dotadanji antifaistiki i pobedniki trougao raspadne. U zapadnoj istorijskoj publicistici ne mogu se ni danas oteti shvatanju o narodnooslobodilakom ratu i revoluciji kao iskljuivoj pojavi otimanja vlasti u uslovima drugog svetskog rata, korienjem izuzetne istorijske situacije. Komunisti su partija socijalne revolucije i nisu nikada u svojim programskim dokumentima izostavljali tu svoju krajnju tenju: stvaranje sovjetske republike i vlasti sovjeta. Tito je uoi ustanka jugoslovensku situaciju takoe analizirao kao revolucionarnu. Meu pokre-

PROZAPADNE G R A A N S K E SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA

takim snagama za sazrevanje" revolucionarnih energija masa u J u g o s l a v i j i on j e v i d e o : s u r o v i okupatorski reim i pljakanje naroda, jo svirepije nacionalno ugnjetavanje i mrnju masa p r e m a onima koji su to prouzrokovali, izdajstvo bivih vladajuih krugova buroazije, sluganstvo i malodunost domae buroazije, razgolienost zloinake nacionalne i socijalne p o l i tike prolih reima, teke terete nametnute narodu od osvajaa, b e z o b z i r n o izrabljivanje radnih masa od okupatora i kapitalista. Meu drugim iniocima revolucionarne situacije generalni s e k r e t a r KPJ je video postojanje v e l i k e zemlje socijalizma i njen ogroman napredak, miroljubivu politiku Sovjetskog Saveza, na jednoj, a strani pokolj i razaranje koje prouzrokuje imperijalistiki rat u kapitalistikom svetu na drugoj strani. S napadom Nemake na SSSR u Sovjetskom Savezu se videla sila koja obezbeuje pobedu i garantuje pravedan ishod rata. Zaboravlja se da su jugoslovenski komunisti narodnooslobodilaku borbu uzimali kao najrevolucionarniju strategiju u jugoslovenskim uslovima. U m a n j i v a n j e njihove oslobodilake i antifaistike uloge predstavlja reviziju istorije bez presedana, jer se aktivna narodnooslobodilaka akcija komunista ne moe prikriti. I suvie je dokumenata o njoj iz vremena rata i izjava najrazliitijih politiara i vojnika, novinara i drugih javnih radnika, koji su njome bili impresionirani, nezavisno na kojoj strani fronta se nalazili. Tom strategijom narodnooslobodilake borbe izolovane su graanske snage antantizma. Narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavije zadala je teke udarce okupatorima i kvislinzima u toku rata, ime je Jugoslavija davala izuzetan ratni doprinos saveznikoj pobedi nad faizmom. Uprkos tome, i dalje ive na osnovu ideolokog apriorizma predstave o graanskom ratu, shvaene u najogoljenijoj formi osvajanja vlasti po svaku cenu i bez obzira na moralne skrupule i politiku racionalnost. Tako ak i dobronamerniji pisci, ne mogavi da se oslobode uobiajene, standardne i neadekvatne terminologije i predstava, piu da je Tito bio iskljuivo obuzet marksistiko-lenjmistikom verom". Za razliku od Mihailovia, kod kojega su se budile tune uspomene na teror iz prvog svetskog rata u Toplici (Topliki ustanak 1917), za Tita su izgubljene rtve bile neminovnost, put ka lenjmistikoj dravi". Oni u Mihailoviu ne gledaju klasnog predstavnika srpskog graanstva u prolom ratu ve oveka-vou obuzetog spasavanjem srpskog naroda. Partizanske su provokacije" za Mihailovia bile kriminalne"

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

sa stanovita odgovornosti za masovne rtve. Strani pisci i emigrantski publicisti smatraju da je Mihailovi slino politici pokreta otpora u Francuskoj, Holandiji, Norvekoj uvao snage za odsudni as raspleta. Mihailoviev pokret se jedno vreme tretira kao pokret otpora koji se suprotstavlja nacistima. Ima pisaca koji nalaze da je partizanska i etnika politika bila istovetna jedino u zajednikoj borbi protiv ustaa, koji su u svojoj politici klanja srpskog ivlja oliavali uas. U stranoj istoriografiji o Jugoslaviji u drugom svetskom ratu prisutne su i apsurdne teze o partizanima kao kolaboracionistima. Jednostavno se vri zamena teza: kolaboracionisti etnici prebacuju kolaboracionistiku oznaku snagama autentine borbe, koje su svojom nepokolebljivom borbenom orijentacijom suavale polje delovanja etnikih snaga, produbljujui njihovu kolaboracionistiku aktivnost. Kao i ang Kajek, tako i Mihailovi nije od komunista video japanske agresore. Ideoloki zaslepljen, Mihailovi je sve vie izbegavao borbu sa okupatorima, pomaui ih svim raspoloivim sredstvima u borbi protiv glavne suparnike snage koju je eleo da vidi unitenu pre nego to se rad privede kraju. Komunisti su pripadali revolucionarnoj partiji,' ali je nova istorijska situacija obeleena pojavom faizma i politike narodnog fronta iskljuivala ogolelu borbu klase protiv klase", karakteristinu za raniji period. Nov zaokret Kominterne 19391941. nije ostao bez traga ni u propagandi jugoslovenskih komunista, uslovljujui dualizam u porukama lanstvu KPJ i radnim masama: naglaavanje revolucionarne perspektive u okvirima nastavljanja antifaistike borbe. Svedoanstvo o tim revolucionarnim naglascima sauvano je u pomenutom ratnom proglasu KPJ, proglasu povodom 1. maja, zakljucima Majskog savetovanja (konsultacija) predstavnika rukovodeeg aktiva KPJ, proglasu Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju povodom napada Nemake na SSSR. Pored poziva na dalju borbu protiv okupatora, zakljuci Majskog savetovanja sadrali su napad na vladu Duana Simovia zato to se stavila pod okrilje Engleza", nastojei da spase stari poredak, dok je proglas PK KPJ za Srbiju govorio o sovjetskoj vlasti kao idealu. Iako revolucionarni tonovi nisu zanemarljivi u kompleksnoj analizi, kao oblik uticaja na svest lanstva, ostaje injenica da su pripreme za borbu protiv faizma imale prednost u politici KPJ. Partija se nedvosmisleno izjanjavala za borbu protiv

PROZAPADNE G R A A N S K E SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA

Za komuniste otpor faizmu nije prestao sa zvaninom kapitulacijom jugoslovenske vojske. KPJ je podizala duh borbe protiv okupatora, smatrajui da nema drugog izbora, i radila na okupljanju svih rodoljubivih snaga pod svojim rukovodstvom. Kao protivnik obnove starog poretka, ona je u borbi protiv okupatora videla i mogunost socijalnog osloboenja sopstvenim snagama, uz podrku Sovjetskog Saveza. Vodstvo jugoslovenskih komunista je znalo da predstoji otpor naroda, koji su kapitulantski krugovi jugoslovenske buroazije ostavili na cedilu naputajui zemlju, tim pre to je postajalo oigledno da se nemaka agresija proiruje prema SSSR-u. Generalni sekretar KPJ izvestio je Moskvu krajem maja 1941, preko zaostalih slubenika Poslanstva SSSR-a u Beogradu, da se nemake jedinice iz Jugoslavije uurbano prebacuju preko Maarske i Rumunije na sovjetsku granicu i da je meu nemakim oficirima javna tajna da uskoro predstoji napad na SSSR. Vodstvo komunista je bilo svesno da narodi jugoslovenskih zemalja vole slobodu, da je Hitler u knjizi Mein Kampf izneo program rasizma i nacionalizma, objavio rat Jevrejima i slovenskim narodima kao nioj rasi, u okviru borbe za ivotni prostor", da je faizam zakleti neprijatelj slobode i demokratije, i da samim tim predstoji rat na ivot i smrt. Komunisti nisu gubili iz vida antifaistiko raspoloenje porobljenog naroda, kao ni pojavu pojedinaca i grupa rodoljuba, koji se nisu mirili s ropskim odnosom prema okupaciji. Nemaki i italijanski izvori, nastali od aprila do juna 1941, ostaju kao dokaz o diverzijama, najee kidanju telefonskih i telegrafskih ica, sabotaama protiv okupatorske oruane sile, napadima na nemake vojnike i ustae. Neprijatelj je mogao da oseti da se borba na jugoslovenskom tlu nastavlja i da kapitulacioni akt predstavlja fikciju sa stanovita komunista i drugih rodoljuba. Na prostoru bive Jadranske divizije u posleaprilskim danima Italijani su konstatovali nastavljanje otpora, a kod Sanskog Mosta poetkom maja otpor ustaama je izazvao akcije Nemaca. U istonoj Hercegovini srpski ivalj je 3. juna spontano ustao protiv ustakih zverstava. Komunisti su tog meseca budili duh otpora u narodu po zbegovima Bosne, Like, Korduna, Hercegovine, Banije i Slavonije. Stavljeni van zakona, Srbi su se spasavali bekstvom u Srbiju ili odlaskom u ume i planine. Branei ivot,

neprijatelja, protiv podstrekavanja nacionalne mrnje i deobe Jugoslavije.

J-

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

organizovali su otpor na hercegovakim planinama, gde su se nalazili prvi zbegovi, na amarici, Petrovoj gori, Kozari, Velebitu. Oni kojknisu uspeli da se sklone ubijani su bez suda, bacani u jame, reke, spaljivani u crkvama i porodinim zgradama. Nemaki okupator je sa zloslutnom okrutnou ve aprila 1941. najavio brutalnu politiku odmazdi. Pozivajui se na kapitulacioni akt, komandanti Vermahta pretili su streljanjem na licu mesta svakom ko posle 17. aprila bude uhvaen pod orujem. Njihova upozorenja isticala su da ova sudbina oekuje svakog rodoljuba obuenog u srpsku uniformu". Po direktivi komunista sakupljani su municija i oruje, poev od puaka do mitraljeza i topova, naroito u krajevima gde je puka bila sastavni deo ivota i narodne poezije i gde su poloile oruje jedinice Jugoslovenske vojske. Pod vodstvom komunista i lanova SKOJ-a stvarane su oruane jedinice, sastavljene uglavnom od omladine: desetine, vodovi, borbene grupe, ete, gerilski odredi, iji su se pripadnici vebali u gaanju i pripremali za predstojee dogaaje. Okupljani su vojni strunjaci i obnavljane organizacije Narodne pomoi. Celokupnom organizacijom ovih priprema rukovodio je Vojni komitet, obrazovan na zagrebakom sastanku rukovodstva KPJ 10. aprila 1941, s Titom na elu. Prelaskom generalnog sekretara KP u Beograd, izgleda 8. maja 1941, teite priprema KPJ preneseno je u porueni glavni grad Jugoslavije. Na sednici Politbiroa od 27. juna 1941. Vojni komitet je prerastao u Glavni tab Narodnooslobodilakih partizanskih odreda Jugoslavije (Glavni tab NOPOJ), za ijeg komandanta je imenovan Tito. KPJ je ostala jugoslovenska organizacija nezavisno od injenice to je Kraljevina Jugoslavija bila vojno poraena i njena teritorija izdeljena izmeu etiri okupatora. Partija je zadrala svoj naziv, obraala se svim jugoslovenskim narodima i zalagala za politiko i organizaciono jedinstvo komunista. Ona je ustala protiv pokuaja Metodija atorova, sekretara Pokrajinskog komiteta KPJ za Makedoniju, da se makedonska partijska organizacija izdvoji iz njenog sastava i prikljui Bugarskoj radnikoj partiji (komunista). Po atorovu, rukovodstvo KPJ je bilo anglofilsko, isticanjem borbe u okviru Jugoslavije; po njemu, u Makedoniji nije bilo uslova za oruanu borbu, jer se bugarska drava nije raspala kao jugoslovenska, a makedonski narod je gledao na dolazak Bugara kao na dolazak

PROZAPADNE G R A A N S K E SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA

57

snaga koje su donele nacionalno osloboenje. Pokuaja izdvajanja organizacije iz sastava KPJ bilo je i u Hrvatskoj, zbog ega Tito pie lanak u kome odgovara zato su komunisti KP Hrvatske jo u sastavu KPJ, to jest da su se ujedinili u KPJ da bi se zajednikim snagama lake borili protiv zajednikog neprijatelja. Jugoslovenski komunisti izriito nisu priznavali okupaciju i komadanje jugoslovenske dravne teritorije. Protiv naziva Jugoslavija" u nazivu KPJ ustajali su i albanski komunisti koji su posle aprila 1941. doli iz Albanije (Fadilj Hoda, David Nimani, David Hamza, Ismet airi i drugi), smatrajui da je Jugoslavija omrznuta u oima albanskih masa u meuratnom periodu i da se na toj osnovi one ne mogu mobilisati u borbu protiv okupatora. Maarski komunisti su takoe traili od lanova KPJ maarskog porekla da pristupe KP Maarske, a kasnije da ne vode narodnooslobodilaku borbu troei socijalnu energiju pre nastupanja svetske revolucije. Uoljivo je da je KPJ u svom prilazu nacionalnom kompleksu posle okupacije, nezavisno od iluzija pojedinih naroda i nacionalnih manjina da je sa okupacijom i uspostavljanjem vazalnih reima dolo nacionalno osloboenje, istrajala na svom kursu borbe za obnovu Jugoslavije, drukijih unutranjih odnosa, ak i u onim situacijama kad je takva politika za jedno vreme suavala platformu oslobodilake borbe, jer se nije htela odrei njenog jugoslovenskog obeleja. Za razliku od vrhova graanskih stranaka, rukovodstvo KPJ je ostalo u zemlji, na popritu borbe. Od istaknutijih graanskih politiara u Jugoslaviji su ostali Vlatko Maek, Dragoljub Jovanovi, August Kouti i drugi. Istraivanja istoriara pokazuju da je u vreme aprilskog rata KPJ imala 8.000 lanova i da se taj broj uoi ustanka poveao na 12.000, a lanstvo SKOJ-a na 40.000, mada se pominje i broj 50.000. Uoi i neposredno posle aprilskog rata lanstvo KPJ je u zemljama Jugoslavije brojalo: u Hrvatskoj oko 4.000, u Srbiji oko 2.500, u Crnoj Gori oko 1.800, u Sloveniji oko 1.200, u Bosni i Hercegovini preko 800, u Makedoniji oko 300, u Vojvodini oko 1.200, na Kosovu i Metohiji 270 ljudi. Sainjavali su ga radnici, inteligencija, naroito iz redova aka i studenata, s obzirom na uticaj KPJ na univerzitetima i u drugim kolama, kao i seljaci u Crnoj Gori, Vojvodini, Dalmaciji, Slavoniji, Lici, Baniji i na Kordunu,

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

dok je u drugim krajevima Jugoslavije Partija tek bila poela da stvara uporita na selu. Zakljuci Majskog savetovanja posebno su istakli znaaj injenice to je KPJ u aprilskom ratu sauvala svoju organizaciju. Teke rtve u kadrovima ona je, meutim, pretrpela u Hrvatskoj gubitkom nekoliko stotina komunista, meu kojima se nalazilo i vie istaknutih publicista i drugih javnih radnika kakvi su bili August Cesaree, Boidar Adija, Otokar Kerovani i Ognjen Pria, koji su stradali prilikom slabo organizovanog bekstva iz Kerestinca. Prebegavanjem izvesnog broja komunista s podruja na podruje okupirane Jugoslavije, delovi organizacije bili su paralisani, ali su zato drugi kadrovski jaali. Neki lanovi KPJ, vojni obveznici u aprilskom ratu, nali su se u nemakom i italijanskom zarobljenitvu. Pokrajinski komitet KPJ za Makedoniju dezorganizovan je radom atorova, koji je pripajajui makedonsku organizaciju Bugarskoj radnikoj partiji (komunista) odbio da sprovede direktive Politbiroa CK KPJ i poeo da vri opstrukciju priprema za borbu protiv okupatora u Makedoniji. Prema atorovu, u makedonskoj zemlji nisu postojali uslovi za borbu, a bugarska okupacija se nije mogla izjednaavati s nemakom i italijanskom. Reagujui na njegovo ponaanje, Politbro CK KPJ ga je jula 1941. iskljuio iz lanstva KPJ i suspendovao Pokrajinski komitet. KPJ je ostala sekcija Kominterne i sledila njene direktive, prilagoavajui ih svome iskustvu i svojim saznanjima o nacionalnim uslovima. Sednica lanova Politbiroa i Centralnog komiteta koji su se nalazili u Beogradu, odrana 22. juna 1941, na dan napada Nemake na SSSR, ocenila je da je doao trenutak da otpone oruana borba protiv okupatora. Proglas CK KPJ pozvao je proletere sviju zemalja Jugoslavije" da zauzmu svoja mesta". O napadu na SSSR govorilo se kao o nastajanju najteeg asa", ali se podvlailo da jugoslovenski komunisti nisu iznenaeni. Oni, stajalo je u proglasu, borbu prihvataju jer su je oekivali i za nju se spremali. Komunisti su poeli da naputaju gradove i da stvaraju oruane grupe, a Nemci da ih hapse, prema planu odranije pripremljenom u berlinskoj centrali Gestapoa (ifra Internacionala"). U depei Izvrnog komiteta Kominterne upuenoj CK KPJ od 22. juna 1941. stajalo je da je odbrana SSSR istovremeno i odbrana porobljenih naroda. Kominterna je traila da se

P R O Z A P A D N E G R A A N S K E SNAGE, KOMUNISTI I OKUPACIJA

57

preduzmu sve mere kako bi se potpomogla i olakala borba sovjetskog naroda. Istovremeno je upozoravala da se u sadanjoj etapi radi o osloboenju od faizma, a ne o socijalistikoj revoluciji. Posle 22. juna u dokumentima i proglasima KPJ izostaju n a p a d i na organe bive Kraljevine Jugoslavije i prenaglaavanja perspektive za stvaranje novog drutva. Istiui narodnooslobodilaki karakter borbe, jugoslovenski komunisti su vodili rauna o vlastitoj strategiji jedinstva svih antifaistikih snaga u zemlji i o promenama u meunarodnim odnosima posle zakljuenja faktikog ratnog saveza izmeu Velike Britanije i SSSR-a. Proglasi KPJ od 12. i 25. jula 1941. polazili su od toga da je u svetu stvoren jedinstveni front svih demokratskih i progresivnih snaga za borbu protiv mraka, nasilja i ropstva koje donosi faizam. KPJ je davala do znanja lanstvu da su se Velika Britanija, SSSR i SAD ujedinile u zajednikoj borbi. Unitavanje neprijatelja smatralo se za zadatak svakog rodoljuba, a ne samo partizanskih odreda. Rukovodstvo KPJ pozivalo je narod Jugoslavije u borbu u ime slobode i nezavisnosti. Prizivane su u seanje slobodarske tradicije jugoslovenskih naroda i buene uspomene na njihovu borbu u blioj i daljoj prolosti. Od Hrvata se trailo da se prisete Matije Gupca, a od Srba da unitavaju neprijatelje kako bi sinulo srpsko ime". Nemci su proglaavani za vekovne neprijatelje, a Rusi" za brau. Posle stavljanja Partije u mobilno stanje 22. juna 1941, Politbiro CK KPJ je na novoj sednici, odranoj 4. jula, sutradan po Staljinovom obraanju narodima SSSR-a, doneo odluku da se s mobilnog stanja pree na akcije. Sastanku su, pored Tita, prisustvovali Aleksandar Rankovi, Sreten ujovi, Ivo Lola Ribar, Milovan ilas, Ivan Milutinovi i Svetozar Vukmanovi. Usvojeni zakljuci predviali su da se sa sabotaa i diverzija pree na borbe u formi partizanskog rata, da se stvaraju partizanski odredi, uvedu politiki komesari kao predstavnici KPJ u oruanim jedinicama, i da se u jugoslovenske zemlje upute lanovi CK KPJ s izvanrednim ovlaenjima. U Bosni i Hercegovinu upuen je Svetozar Vukmanovi, a u Crnu Goru Milovan Bilas. KPJ je predveerje ustanka doekala kao jedinstvena politika snaga, dobro organizovana, velike udarne moi, s prekaljenim kadrom, s pripremljenim tamparijama, izgraenim siste-

J- ^ U

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

mom veza (javke i kanali). Uticaj KPJ u narodu daleko je prevazilazio njenu kadrovsku osnovu. Od ravnomerne zastupljenosti partijske, organizacije u jugoslovenskim zemljama uvaavajui objektivno razliite uslove borbe u njima zavisila je i politika mobilizacija masa u leto 1941. Komunisti su proli kroz predratnu kolu narodnog fronta i antifaistike borbe, stapajui se s masama, razvijajui saradnju sa seljatvom, radnitvom i delom humanistike (potene") inteligencije. Oko jezgra profesionalnih revolucionara stvorili su uoi rata organizaciono vrstu, ideoloki sazrelu, politiki jedinstvenu i akciono disciplinovanu partiju, oslonjenu na mladi kadar, iji su mnogi pripadnici, poto jo nisu bili odsluili vojsku, nadoknaivali znanje iz vojne vestine samoportvovanjem, patriotskim arom i revolucionarnim romantizmom. Komunisti i mali broj oficira i podoficira jugoslovenske vojske pripadnika ili simpatizera KPJ i patriota inili su s veteranima panskog graanskog rata, iji je povratak u zemlju organizovalo partijsko rukovodstvo, prvi ustaniki stareinski kadar. panski borci vraali su se u zemlju delom iz Treeg Rajha u kojem su se nali, njih oko stotinu, rasporeeni u tri grupe, prema dobrovoljnoj elji da rade u Nemakoj, to je bio nain da se napuste logori u Francuskoj. Preko partijskih veza njihov povratak u zemlju je poeo u leto 1941. godine. Rauna se da je kroz Zagreb prolo oko 80 do 100 panskih boraca. panci", kako su ih zvali u zemlji, dobili su odgovorne dunosti komandanata i komesara partizanskih jedinica: odreda i bataljona, a kasnije brigada i divizija, pa i armija. Nalazili su se u glavnim tabovima i Vrhovnom tabu NOPO i Dobrovoljake vojske, odnosno NOVJ. U zemlju se vratilo oko 250 preivelih panskih boraca, od kojih je svaki drugi poginuo u toku narodnooslobodilakog rata i revolucije.

USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE

Prenosei teite agresije na istok, Nemaka se nala u situaciji da vodi rat na dva fronta, a Velika Britanija i Sovjetski Savez preko noi su postali saveznici. Jugoslovenski komunisti produavali su pripreme za poetak borbe, cenei sovjetsko-nemaki pakt kao privremen, ali je pokretanje borbe protiv okupatora pre ulaska SSSR-a u rat smatrano jo politiki necelishodnim, a sa vojne take gledita samoubilakim inom ili avanturom dok se ne dezangauju nemake snage na Balkanu i jugoistonim prilazima SSSR-u. Za komuniste u evropskim zemljama, pod uticajem sovjetskih ocena, rat je od 22. juna 1941. menjao karakter pretvarajui se od imperijalistikog u antifaistiki; za trenutak su buknule i iluzije o brzom zavretku rata i slomu nemake oruane sile na granicama Sovjetskog Saveza. Komunisti su oekivali da e sa ulaskom SSSR-a u rat doi do izbijanja ustanaka u evropskim zemljama, pa i do revolucije u Nemakoj i Italiji. Ideja svetske revolucije ivela je i u svesti jugoslovenskih komunista. O tome svedoe i izdavanje letaka i pokuaji bratimljenja sa vojnicima Nemake, Italije i Bugarske, koji nisu mogli dati nikakav rezultat, zahvaljujui nepostojanju antifaistike svesti kod ovih vojnika, faistikoj indoktrinaciji i totalnom nadzoru partijske i vojne policije. Ranija propaganda komunista o Sovjetskom Savezu kao najjaoj vojnoj sili sveta, s najveim brojem aviona i tenkovskom armijom bez premca, a na drugoj strani zemlji s najpravednijim drutvenim ureenjem na svetu, uticala je na stvaranje trenutnog uverenja da je poetak kraja Nemake na pomolu. Na sednici Politbiroa CK KPJ rukovodei ljudi partije su po svedoenju Svetozara Vukmanovia jadikovali (Aleksandar Rankovi) to e Sovjetski Savez tako brzo unititi nemaku vojnu silu da jugoslovenskim komunistima i rodoljubima nee preostati vremena da se dokau u borbi protiv faizma. Mada su

J- ^ U

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

ove iluzije bile kratkotrajne, ipak su karakteristine kao rezultat magije uverenja i dugo irene propagande o snazi sovjetskog orujav ilas je odbrusio olakoviu kada je ovaj na pitanje koliko e trajati rat na Istoku rekao dva mjeseca", jer je smatrao da e se rat daleko bre zavriti (Obesi se o banderu, to za dva meseca ima da bude gotovo"). Nita manje nije bilo karakteristino ni to to se ilas interesovao, zajedno sa Spasenijom Babovi, ko e sve biti ministar i predsednik vlade kada KPJ pobedi. im su porazni dogaaji na istonom frontu poeli sve vie da ih otrenjavaju, odstupanje Crvene armije je poelo da se objanjava taktikom Kutuzova, to jest uvlaenjem Nemaca u dubinu sovjetskog prostora gde im predstoji sudbina Napoleonove armije. Mada je dubina nemakog prodora bila vie nego iznenaujua, pa je jedno vreme izgledalo da sudbina zemlje Sovjeta" visi o koncu, raale su se asocijacije o sudbini Napoleona u Rusiji 1812. koja iekuje i Hitlera, izraene u partizanskoj pesmi: Napoleon Bonaparta na moskovska pade vrata / Tvrda vjera, ista sudba eka i Hitlera". Valjda nigde van SSSR-a nisu toliko opevani sovjetski komandanti kao u partizanskim odredima Jugoslavije, koliko god oni ne poloili ispit prelomne 1941, bar ne do Smolenska i Moskve, ivei u mati naroda kao nenadmane vojskovoe na osnovu stare slave kojoj su uveliko doprineli jugoslovenski komunisti njihovim neumerenim hvaljenjem u predratnom periodu. Re je o Buoniju (Na jugu su div-junaci, drug Buoni i kozaci"), Voroilovu i Timoenku (Timoenko sa sjevera, hitlerovske bande tjera"). Do partizana Jugoslavije tek narednih godina dopree slava velikih vojnika sovjetskog otadbinskog rata, poput Georgija K. Zukova, Ivana S. Konjeva, Konstantina K. Rokosovskog, Ivana F. Tolbuhina, Rodiona R. Malinovskog i drugih. Od ovih prolaznih iluzija o brzom zavretku rata i prodoru Crvene armije na Balkan nije bio imun ni kadar KPJ, o emu govore oekivanje sovjetskih padobranaca, namere rukovodstva da borbe otponu u prostoru izmeu Dunava i Homolja da bi partizanske jedinice bile blie mestu prodora sovjetskih trupa, otvoreni nastup Junobanatskog i Kikindskog odreda u Banatu, koji su pokoeni kao snoplje polovinom jula i poetkom avgusta, i druge posledice vere u mo sovjetskog oruja, vere nastale pod uticajem predratne komunistike propagande. Nerealna oekivanja da e Vermaht biti smrvljen na granicama SSSR-a rasprena su nakon proboja Nemaca u dubinu sovjetske

U S T A N A K NARODA JUGOSLAVIJE

87

teritorije, pa je postajalo oigledno da e borba dugo trajati i da svako, kao to je prosuivao Tito, mora dati svoj doprinos porazu faizma. Samo stupanje SSSR-a u rat ulilo je samopouzdanje porobljenim, pre svega ugroenim narodima u Jugoslaviji Slovencima, srpskom stanovnitvu u NDH, izloenom ustakom divljanju razvilo u njima oseanje da u borbi za opstanak nisu usamljeni, da je uz njih velika sovjetska zemlja", oseanje koje su, pre svega, podsticali komunisti. Za ove je narodnooslobodilaka borba bila vid nacionalnog i socijalnog osloboenja vlastitog naroda, a na drugoj strani internacionalistiki dug prema napadnutoj socijalistikoj zemlji. Strategija budue borbe, polazei od toga da rat na istoku nije pred brzim raspletom, odbacila je brzometno osvajanje vlasti u gradovima kao stvar prolosti. Politbiro CK KPJ je 4. jula nagovestio da predstojea borba dobija partizanski karakter, s obzirom na tradiciju, agrarni karakter Jugoslavije i brojnu nadmonost neprijatelja. Selo je u posleaprilskoj situaciji izmenilo sastav, jer su se u njemu nali aci, studenti, proterani kolonisti, inovnici, oficiri, izbeglice iz raznih krajeva Jugoslavije. Iako i samo oskudno, ono je moglo da postane izvor snabdevanja narodne vojske. Narasle narodnooslobodilake snage na selu, stalno popunjavane borcima iz redova seljatva i gradskog stanovnitva, imale su realne izglede da prinude gradove, centre okupatora i kvislinga, na kapitulaciju". Partizanski nain borbe osiguravao je, pored irine akcija, priliv boraca,,prihvat ugroenih kadrova iz gradova, nanoenje rtava nadmonijem neprijatelju i njegovu izloenost udaru sa svih strana. Mada su zbog uea na istonom frontu nemake snage u Jugoslaviji uoi ustanka bile svedene na trupe potrebne za odravanje bezbednosti okupacionog sistema, saobraaja i privredne eksploatacije, one su, zajedno s jedinicama drugih okupatora i kvinslinkim jedinicama, bile ipak brojno nadmonije i tehniki daleko superiornije, a uz to rasporeene u gradskim centrima i na vanijim saobraajnim raskrsnicama. Ukupna vojna sila okupatora na poetku ustanka sastojala se od etiri nemake, 12 italijanskih i dve bugarske divizije, 12 brigada (maarskih i bugarskih), dvadesetak samostalnih pukova, blizu 100 peadijskih bataljona, i od oruanih snaga NDH. Okupatori su posebno obezbeivali centralnu magistralu od Trsta i Ljubljane, preko Zagreba i Beograda, do Soluna i Atine, odnosno od Nia do Sofije, zatim elezniki saobraaj izmeu

J-

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Italije i Treeg Rajha preko Slovenije, gde su se ukrtale veze izmeu Balkana i Podunavlja i alpskih krajeva Jugoslavije, saobraaj Dunavom, znaajne strateke objekte puteve, kljune prirodne fortifikacije, glavne gradove, rudnike, vane pogone ratne industrije, poljoprivredne oblasti, jadransku obalu, granine rejone prema Bugarskoj, Maarskoj, Italiji. Komunisti su se odluili za ustanak protiv najsavremenije i najjae vojske sveta 1941, kojoj se niko nije s uspehom suprotstavio na kopnu sem Crvene armije na prilazima Moskvi u jesen te godine. Izvori otpora narastali su sa surovim merama denacionalizacije, koju je okupator sprovodio progonom stanovnitva doseljenog posle 1918. godine u krajeve pod maarskom, bugarskom i italijanskom okupacijom, kao i sa masovno zamiljenim unitenjem srpskog naroda u NDH i onih Slovenaca koji nisu mogli da izdre Himlerova rasna antropoloka merenja da bi se dokazali kao dostojni" da ive sa Nemcima u delu Slovenije anektiranom Treem Rajhu. Ustaka izdaja hrvatskih interesa ustupanjem Dalmacije Italiji, uprkos tome to se radilo o etniki slovenskoj oblasti i kolevci hrvatske dravnosti, raspalila je do kraja antiitalijanska oseanja, ionako iva meu stanovnitvom. Srbizacija Makedonije u meuratnom razdoblju zamenjena je bugarizacijom, koja se sve vie oseala kao teak pritisak na svest naroda sa trajanjem okupacije i nestajanjem prvobitnih zabluda da je zemlja doekala nacionalno osloboenje. Komunisti su crpli saznanje o spremnosti naroda na otpor pre svega iz istorijske tradicije otpora u svesti stanovnitva Srbije, Crne Gore i ljudi dinarskog prostora. Slovenci se nisu mogli pomiriti s deobom svoje nacionalne teritorije izmeu tri okupatora, koja je dovodila u pitanje njihovo jedinstvo i fiziki opstanak. Sporadine manifestacije otpora ukazivale su da se duh naroda nije mirio sa ropstvom. Spontani istupi protiv okupatora i njihovih saradnika posle aprila 1941. govorili su da borbena raspoloenja postoje, da rodoljublje nije ugaeno, da iskra otpora moe da se upali. Feldmaral Vilhelm fon List je bio nemilosrdan opominjui da svako ko se zatekne u srpskoj uniformi" s orujem u ruci ne podlee zatiti meunarodnog prava i da ga odmah treba streljati. Najavljeno je bezobzirno streljanje 100 Srba za svakog ubijenog Nemca. Manifestacije otpora zabeleene su na tlu gde se raspala Jadranska divizija u aprilskom ratu. Seljaci

USTANAK

NARODA

JUGOSLAVIJE

Sanskog Mosta pruili su aktivan otpor ustaama 6. i 7. maja 1941, a to je dovelo kaznenu ekspediciju Nemaca i ustaa na goloruke seljake. arite bune protiv ustaa u istonoj Hercegovini nalazilo se u tradicionalno ustanikom nevesinjskom kraju (Donji Dreanj). Ustanikim krajem odzvanjala je pesma: Zaratile dvije velesile NDH i srez Nevesinje". Javivi se na poetku kao reakcija na ustaka nedela i vid samoodbrambenog refleksa ugroenih srpskih seljaka, otpor se napadom Nemake na SSSR pretvorio u masovni ustaniki talas. Ugroena ustanika masa je u SSSR-u videla veliku slovensku zemlju, zatitnicu raje i pravoslavlja u prolosti; poetak rata je doekan kao kraj muka i neizvesnosti. irom Hercegovine, Crne Gore, Bosanske Krajine paljene su vatre u ast ovog dogaaja. Hercegovakim ustanicima se od brujanja italijanskih savoja marketa" inilo da uju zvuk sovjetskih turmovika". U Srbiji, Crnoj Gori i drugim krajevima, ulazak SSSR-a u rat je obeleen kao najvei praznik. Komunisti su raznosili vesti, ije se poreklo ne zna; da li se radilo o direktivi prenoenja vesti koje su bile netane, da li o oduevljenju u kome se i nemogue privialo; ili se jednostavno radilo o odblesku predratne propagande da je ruska" armija nepobediva; pritajenoj elji da su trupe junog sovjetskog fronta ve na Karpatima i da predstoji forsiranje Dunava. Moda je to bio i daleki eho seanja iz daleke prolosti ratova Rusije sa Turskom, kada su ruske vojske pod komandom Kutuzova i kneza Bagrationa znale brzo stii preko Moldavije i Vlake na obale goleme granine reke, da bi pritisle Turke i pomogle srpskim ustanicima. U svakom sluaju bilo je to trenutno ohrabrenje, iako su iza njega nastupala razoaranja. Italijanski okupatori su u Sloveniji zabeleili takoe talas oduevljenja nastao ulaskom SSSR-a u rat, ali su nam ostavili i svoje uverenje da bi slovenaki patrioti nastavili borbu ak i da uju da je Rusija poklekla. Banatski partizani su organizovali sanitetske kurseve sa specijalnim zaduenjem da prihvataju povreene sovjetske padobrance. Na krovovima visokih beogradskih zgrada postavljani su osmatrai da najave sputanje sovjetskih padobranskih jedinica. Poznato je da su u Mavi uklanjane ograde od otrog kolja da se na njima ne bi povredili sovjetski borci prilikom vazdunog desanta. Komunisti su rodoljublje spajali sa socijalnom perspektivom nagovetavane borbe. Polazili su od realnih politiko-

J-

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

-psiholokih injenica da se stari poredak koji se raspao kao kula od karata u aprilskom ratu nee vie obnavljati, bar ne voljom najirih narodnih slojeva. Generalni sekretar KPJ pisao je Kominterni u prvoj polovini juna 1941. da u svim oblastima iroke narodne mase razoarale su se u sve bive vladajue buroaske partije, koje su skrivile tako brzi krah Jugoslavije i sadanje patnje naroda, a prema Sovjetskom Savezu silno su porasle simpatije naroda, koji sada jedino od njega oekuje svoj spas". Predstojei oslobodilaki rat protiv okupatora i graanskih snaga koje su ga podravale bio je od prvog dana uperen protiv osnova starog drutvenog poretka i njegove restauracije, nosei u sebi nerazdvojnu revolucionarnu sastojnicu. Raspoloenje dela naroda da se odupre okupaciji, najbrojnijih slojeva naroda, istaknimo, seljaka i radnika, rodoljubivih graana, svih onih kojima je na srcu leala sloboda i antifaizam, za komuniste je bio najvaniji element revolucionarne strategije, sa Sovjetskim Savezom kao osloncem bilo u miru ili ratu. Graanske voe, ukoliko nisu napustile zemlju, stupile su u slubu okupatora ili se povukle sa politikog poprita, oekujui svoj trenutak ili zavretak velikog odmeravanja snaga faizma i antifaizma da bi se tek onda opredelile zavisno od toga ijoj e interesnoj sferi" pripasti Jugoslavija. Separatistiko ponaanje Maeka i Marka Natlaena, od kojih prvi predaje vlast Slavku Kvaterniku, a drugi italijanskom civilnom komesaru Emiliju Gracioliju, ili srpskih kvislinga koji primaju investituru" iz ruku nemakih vojnih funkcionera, tek su najreprezentativniji primeri raspadanja graanske politike i nepatriotskog ponaanja njenih voa. Komunistika partija Jugoslavije izjasnila se za borbu u savezu sa svim onim demokratskim i rodoljubivim snagama, nezavisno od njihovog politikog opredeljenja u prolosti ili sadanjosti, nacionalnih oseanja, vere, koje su bile spremne da prihvate platformu narodnooslobodilake borbe kao u sutini nedeklarisanu revolucionarnu strategiju u postojeim jugoslovenskim uslovima. Linija jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta predviala je i saradnju s vrhovima bivih graanskih stranaka, koja nije imala uspeha u ovoj fazi borbe KPJ, izuzev to je dovela do obrazovanja Osvobodilne fronte u Sloveniji i do toga da narodnooslobodilakom pokretu pristupe prvaci oblasne organizacije Saveza zemljoradnika u Crnoj Gori, Boki i Sandaku, demokratske levice" Ivana Ribara, lanovi SDS u

U S T A N A K NARODA JUGOSLAVIJE

8 7

Hrvatskoj i lokalni funkcioneri Saveza zemljoradnika i Narodne seljake stranke u Srbiji. Istovremeno s pokuajima okupljanja delova vodstva i pojedinanih prvaka graanskih stranaka, komunisti su se zalagali za politiko jedinstvo masa, trudei se da u front narodnooslobodilake borbe privuku to ire slojeve seljatva, naroito srednjake, radnitva, antifaistiki raspoloene inteligencije. Istrajavanjem na politici bratstva i jedinstva naroda komunisti su ukazivali na put spreavanja bratoubilakog rata, denacionalizacije i nemake rasistike politike. Partija je meu srpske ustanike koji su iskusili ustake zloine slala hrvatske radnike, ilegalce iz Zagreba, Splita i drugih gradova, komuniste Muslimane, kako bi se na najneposredniji nain razvijalo bratstvo naroda i ugroenom stanovnitvu predoavala narodnooslobodilaka borba kao jedina alternativa fizikom unitenju jednog naroda od drugog, koje su inspirisali okupatori preko svojih domaih ultranacionalistikih snaga vodei politiku podeli pa vladaj". Zavedeno propagandom okupatora i svojih graanskih slojeva i zemljoradnika, manjinsko stanovnitvo je 1941. ostalo zatvoreno za uticaj KPJ i gluvo na pozive da uzme uea u narodnooslobodilakoj borbi. Vii slojevi neslovenskih manjina aktivno su podravali okupatore, gledajui u njima svoje oslobodioce. Maarska manjina postala je deo vladajueg naroda. KPJ je ula u ustanak 1941. i bez uporita meu albanskim masama. Suprotstavljajui se surovim pogromima ustaa i denacionalizatorskoj politici okupatora kao vidu ovinistikog bezumlja, koje je pretilo da zauvek iskopa jaz izmeu jugoslovenskih naroda, komunisti su istupali sa antitezom bratstva i jedinstva naroda, kao koncetrisanog izraza jugoslovenskog internacionalizma. Ova politika bila je dijametralno razliita od politike profaistiki ili prozapadno usmerene buroazije naroda Jugoslavije. Ona je time parirala politici okupatora, ali i koncepciji nacionalno istih drava u jugoslovenskom prostoru. Pokrajinski komitet Vojvodine je poetkom juna 1941. pozivao narode Vojvodine na stvaranje jedinstva svih naroda Vojvodine u borbi protiv okupatora. Od Maara je traeno da razlikuju srpski narod od njegovih kapitalista. Vojvoanskim Nemcima je stavljeno do znanja da su nemaki nacisti i njihovi klasni protivnici. Komunisti Vojvodine su pozivani da kuju jedinstvo od kojeg zavisi budunost. ovinistika mrnja se oznaava kao otrovna aoka" koju kapitalisti svesno usauju u narod i njegovu svest.

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

Organizacija KPJ od pre rata, prilagoena situaciji okupacije, pripremana je za borbu od polovine 1940. godine, o emu govore politike 4 organizaciono-institucionalne mere, sticanje patriotske legitimacije u aprilskom ratu, produbljivanje ovih priprema posle vojnog poraza Kraljevine Jugoslavije i organizovano irenje antiokupatorskog raspoloenja. Ulaskom SSSR-a u rat ritam tih priprema je samo ubrzan. Neka mesta u Proglasu CK KPJ povodom napada Nemake na SSSR jasno ukazuju da su komunisti Jugoslavije bili spremni, da su oni dugo oekivali ovaj as i sada ulaze u poslednji boj". Pribliavanjem neposrednih akcija obrazovan je 27. juna 1941. Glavni tab Narodnooslobodilakih partizanskih odreda Jugoslavije (NOPOJ), s generalnim sekretarom KPJ na elu, iji su lanovi bili: Milovan ilas, Edvard Kardelj, Ivan Milutinovic, Aleksandar Rankovi, Rade Konar, Franc Leskoek, Sreten ujovi, Ivo Lola Ribar i Svetozar Vukmanovi Tempo. Sastav ovog tela govori da su u njemu zastupljeni predstavnici gotovo svih naroda Jugoslavije, sem Makedonije. Iz sastava se takoe vidi da je vojno vodstvo pripadalo iskljuivo rukovodeim komunistima, a na drugoj strani da je stvorena gotovo personalna unija izmeu politikog i vojnog rukovodstva. Osnivanjem ovog tela sagledava se znaaj, primarnost vojnih zadataka u novostvorenoj istorijskoj situaciji, iako je u revolucionarnim procesima vojno-politiki kompleks bio nerazdeljiv. Vojne funkcije su dobijale na znaaju pred otpoinjanje borbe, ali su nesumnjivo u toku celog rata bile podreene politikim ciljevima. Iz sastava ovog tela moe se zakljuiti da je KPJ od prvog dana osiguravala svoj dominantni politiki uticaj u vojnim strukturama, ali bez militarizacije revolucionarnog procesa i sukoba vojne i politike linije. Trenutne aberacije vojnog inioca u odnosu na civilne organe vlasti su kritikovane. Militarizacija vlasti zabeleena je tek na kraju rata u izuzetnim situacijama nastalim u Vojvodini (Banat, Baka i Baranja) i na Kosovu i Metohiji prilikom kontrarevolucionarne i antijugoslvenske pobune u ovoj oblasti decembra 1944 februara 1945. zavoenjem vojnih uprava, koje ipak nisu bile istovetne, jer nisu bile ni izazvane istim uzrocima. Karakteristino je takoe da je jugoslovensko vojno rukovodstvo u ovoj fazi bilo bez vojnih lica, strunjaka, profesionalnih vojnika, ljudi koji bi imali vojno iskustvo, ukoliko izuzmemo Josipa Broza Tita, koji je bio uesnik prvog svetskog rata. Ovaj nedostatak nadoknaen je

U S T A N A K NARODA JUGOSLAVIJE

87

postojanjem vojnih strunjaka u glavnim tabovima narodno-oslobodilakih partizanskih odreda (NOPO-a). Komunisti su pripreme za borbu izvodili sistematski, kontinuirano, bez dvoumljenja, s jasno razvijenom predstavom da je predstojea borba neizbena, da narod nema druge alternative ako ne eli da postane rtva meusobnog unitenja u projekciji okupatorske politike, jedino zainteresovane da obezbedi ekonomsku eksploataciju osvojenog prostora; da su oni jedina antifaistika snaga, jedina koja nije zatajila i koja je sposobna da ponese teret istorijske odgovornosti u najteem trenutku istorije svih naroda Jugoslavije. Mada deo strane istoriografije i publicistike i danas eli da prikae da Mihailoviev pokret ima prvenstvo, sa stanovita vremenske pojave, nad komunistikim", koji se oglasio tek kada je Sovjetski Savez napadnut, injenice neumoljivo pokazuju da je i pored zaetaka Mihailovieve organizacije od polovine maja 1941. sa najjaim centrom u Beogradu, poverenicima po selima, tajnom oficirskom organizacijom u julskom ustanku, s centrom u Nikiu vojno organizovanje etnika zapoelo tek jula-avgusta 1941. godine. Mihailovieve snage institucionalizovane su pod nazivom etnikih odreda Jugoslovenske vojske". Mihailovi je avgusta 1941. traio od svih aktivnih i rezervnih oficira i podoficira da se stave u slubu Jugoslovenske vojske", smatrajui da je njegovo etniko jezgro naslednik stare vojske koja nastavlja otpor pod okupacijom. Kraljevina Jugoslavije se i dalje nalazila u ratnom stanju s neprijateljem, Nemcima i njihovim saveznicima, pa je samim tim vaila zakletva data Kralju i Otadbini". etniko vodstvo bilo je zaokupljeno u leto i jesen 1941. stvaranjem mree svojih organizacija u celoj zemlji, posebno u Srbiji, Bosni i Crnoj Gori. Sto dublje prodiranje u Bosnu isticano je kao vanredno znaajno sa stanovita Srpstva". Septembra 1941. oekivalo se da se Bosna oslobodi ustaa pre nego to bi Nedieva vlada (naa poluslobodna vlada u Beogradu") diplomatskim putem uspela da je pripoji okupiranoj Srbiji. U istonu Bosnu upuen je major Boko Todorovi, a za komandanta svih etnikih odreda u Crnoj Gori postavljen je polovinom oktobra 1941. godine generaltabni major orde Lai. Kapetan Pavle urii imenovan je za komandanta Limsko-sandakih etnikih odreda". Veza sa crnogorskim etnicima odravana je preko limske doline, a crnogorskih i

J-

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

istonobosanskih etnika preko Hercegovine. Mihailovi je oktobra 1941, kao komandant etnikih odreda Jugoslovenske vojske", traio od svih oficira, podoficira, kaplara i redova operativne i rezervne vojske da izvravaju nareenja postavljenih stareina, smatrajui ih predstavnicima redovne Jugoslovenske vojske i pozivajui se na ratne zakone Kraljevine Jugoslavije. Oigledno je da su se na popritu nala dva ideoloko-politiki gledano oprena pokreta, od kojih jedan u uslovima drugog svetskog rata tei da menja drutvenu osnovu Jugoslavije, a drugi eli da je sauva. Razlikovale su im se i nacionalne politike: dok su komunisti istupali za nacionalnu ravnopravnost, dotle su etnici smatrali da srpska prevlast treba u ratnim uslovima da se ozakoni, koristei u tom cilju ustaku izdaju, primenom politike nacionalnog revana nad svim vinovnicima izdaje aprila 1941. i izvriocima pokolja srpskog ivlja. etnici su za kontinuitet Jugoslovenske vojske, a nove oslobodilake snage na sceni izgrauju novu narodnu armiju u toku borbe. Profesionalni vojnici, koji se nisu proslavili u tek zavrenom aprilskom ratu, smatrali su da i dalje imaju monopol na vojno komandovanje. Za etnike nije bilo nikakvih promena u toku rata, sem nacionalne odmazde nad Hrvatima i Muslimanima, za razliku od komunista koji su narodnooslobodilaku borbu shvatali kao okvir revolucionarne transformacije unutranjeg poretka na drukijim nacionalnim i socijalnim osnovama. etnici su jasno stavljali do znanja da su za obnovu Kraljevine Jugoslavije, uz najnunije korekture ranijih slabosti graanskog drutva (agrarna reforma, uklanjanje eksploatacije stranog kapitala, korupcije, zapostavljanja sela, itd.), za razliku od komunista koji su na ruevinama starih organa vlasti stvarali narodnooslobodilake odbore nasuprot etnikim optinskim upravama, sreskim naelstvima i komandama mesta, izbegavajui zbog shvatanja rata redukovanog na sukob sila faizma i antifaizma bune parole o revolucionarnim namerama, ako se izuzme stalno isticanje da nema povratka na staro". Pokret pod vodstvom komunista bio je dosledno jugoslovenski, suprotno etnikom koji nije prevazilazio okvire srpskih krajeva ili onih koji su smatrani takvim. Osnovno razlikovanje ovih pokreta nastupilo je na pitanju doslednog otpora okupatorima: partizanske snage izjanjavale su se za borbu bez rezerve, od prvog asa, svim snagama, dok su etnici razvijali strategiju

U S T A N A K NARODA JUGOSLAVIJE

87

defanzive, iekivanja, slabljenja osovine na velikim frontovima, to jest oruanog istupanja tek kad pukne kolan sveevoj kobili", pravdajui takvo dranje tradicijom, iskustvom, odbranom egzistencijalnih interesa srpskog naroda, kojemu je i inae puteno i suvie krvi, onemoguavanja da se nemaki bes na vrhuncu Hitlerove moi jo jednom ne izlije nad Srbijom i srpskim narodom. Od ovakve politike filozofije do kolaboracije bio je samo jedan korak, i etnici nisu mogli da ga ne preu. Kolaboracija se nije mogla odvojiti od nacionalne izdaje, svodei se u krajnjoj liniji na to, ega je bio svestan i sam Mihailovi, razailjui instrukcije za saradnju sa okupatorima u borbi protiv partizana, ali tajno, da se ne bi kompromitovao u oima naroda i saveznika. Opsednut antikomunistikim sindromom, Mihailovi nije prezao ni da trai oruje od Nemaca, da se svim silama zalae za unitenje komunista u toku rata, pa i da pone na tlu zapadne Srbije graanski rat koji e u vidu lanane reakcije izazvati nesagledive posledice gotovo na elom jugoslovenskom prostoru. Karakteristino je da nemaka istoriografija u sluaju Jugoslavije najveim delom govori o bratoubilakom ratu, koji su Nemci navodno morali stiavati i gasiti svojom politikom pacifikacije, svesno izbegavajui svoju ulogu glavnog uzronika bratoubilakog klanja koje su komunisti prekinuli pozivom na jedinstvo kroz borbu ravnopravnih naroda kao jedine pretpostavke ivota u buduoj Jugoslaviji. Za deo graanskih pisaca na Zapadu, u jugoslovenskom sluaju se radi o istom graanskom ratu dveju suparnikih, zakrvljenih struja, koje imaju razliite inostrane pokrovitelje o tome ko e sutra gospodariti Jugoslavijom. Pri tome se jedino zaboravlja ona osnovna distinkcija: ta je u antifaistikom ratu bio glavni zadatak saradnja s neprijateljem ili nemilosrdna borba; ko je razvijao aktivnu narodnooslobodilaku borbu protiv okupatora a ko opet sa njima nastupao protiv jedine autentine antifaistike snage u Jugoslaviji; ko je prikivao toliki broj okupatorskih divizija na jugoslo venskom tlu u vreme kad su one bile toliko dragocene na drugim frontovima, istonom, severnoafrikom, talijanskom; da li su saveznici pozivali na kolaboraciju ili na zadavanje to jaih udaraca okupatorskim snagama; oruane snage profaistike buroazije u Jugoslaviji sastavni su deo neprijateljske sile, s kojima se NOVJ bori kao sa jedinstvenim snagama faizma; mistifikacijom etnikog stava jedno vreme

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

je dolo do paradoksa da Velika Britanija pomae pokret koji je faktiki odmagao koaliciju ujedinjenih naroda, predstavljajui se stranom svetu kao antifaistika snaga prvog ranga; komunisti su pozivali sve patriote na zajedniku borbu, pristajali ak na zajedniku vrhovnu komandu, ali su etnici svesno izazvali graanski rat, raunajui da e u jesen 1941. u Srbiji zadati definitivni poraz partizanskom pokretu, razumljivo uz pomo Nemaca. Smatrali su da je ovakva politika u interesu vie stvari nacionalno-egzistencijalne, iza koje u stvari stoji klasno-politiki interes primarnog znaaja, i da e moralna senka kolaboracije s vremenom otpasti. Da bi se opravdali pred narodom, sluili su se i istorijskim analogijama, pozivajui se na saradnju Miloa Obrenovia s Turcima, koju je narod zaboravio ili oprostio pro tekom vremena i saznanjem da je ona bila cena srpskog uspeha, naravno ne obazirui se na promaenost ove paralele i u sadanjosti. Komunisti su, van sumnje, od prvih ustanikih dana stavili nacionalno osloboenje u funkciju socijalne revolucije. Njihova strategija ukljuivala je nacionalnu emancipaciju kao bitnu komponentu u zemlji vienacionalne strukture i loeg iskustva s graanskom politikom u nacionalnom pitanju. Istovremeno ona je poivala na dubokom poimanju da se u svetu nose dve snage na koje je bio sveden ratni odnos: snage faizma i antifaizma, to je privremeno mirilo savezniki, raznorodni trougao": SSSR, SAD i Veliku Britaniju, koje su, ipak, u faizmu u tom asu sagledavale primarnog protivnika. Karakter rata uticao je na demokratski peat narodnooslobodilake borbe u smislu stvaranja demokratskog ostvarivanja novog istorijskog bloka svih nacionalno potlaenih, seljaka i radnika, rodoljubive sitne i srednje buroazije, jedinstva svih patriotskih snaga, vernika i ateistiki raspoloenih graana. Rukovodstvo Partije se oslobaalo sektatva, suprotstavljajui mu se u novoj situaciji, ali i oportunista koji su sumnjali u mogunost narodooslobodilake borbe, procenu pravog trenutka, itd. Duboko je bilo svesno jula i avgusta 1941. da bi proglaavanje klasnog blickriga u ustanku znailo poraz, mada nije previalo da ni takav prilaz nije bio stran delu kadrova indoktriniranih idejom o svetskoj revoluciji, sukobu rada i kapitala, velikom obraunu izmeu kapitalizma i socijalizma. ta drugo znae sovjetske parole, amblemi, stvaranje Crvene armije" u Srbiji; kvalifikacije o antifaistikoj revoluciji" u Crnoj Gori, nazivi narodnooslobodilakih odbora

USTANAK

NARODA

JUGOSLAVIJE

sovjeti", komesarijati", u Bosni i Crnoj Gori, itd. U ustanku su se preplitali nacionalni i klasni procesi. Rukovodstva su stajala na stanovitu da nije dolo do preloma u diferencijaciji masa za narodnooslobodilaku borbu, a da bi se one mogle mobilisati na parolama klasnog radikalizma, dok njihova svest jo nije bila narasla do tog nivoa, budui blokirana starim uticajima, raznim plemenskim i drugim stegama, izloena akciji stranih kontrapropagandi, prijemiva na neke stereotipne nacionalne i verske svetinje, navikla na ranije stareine, zarobljene konzervativnim iskustvima, otporna na revolucionarne inovacije, izloena pritisku dugo taloene drukije svesti, predstava patrijarhalnog morala i drutvenih pravila ivljenja sa kojima je praktino bila srasla. Narodnooslobodilaka borba, kao revolucionarni rat, svakako nije imuna na sukob koji moemo nazvati graanskim ratom, ali u prikrivenom obliku zbog kolaboracije etnikih snaga sa okupatorom. Izazivai tog rata na teritoriji zapadne Srbije u jesen 1941. godine jesu Mihailovievi etnici. U graanskom ratu osnovnih snaga uestvuje i kvislinka partijska vojska (ustae, Ljotievi dobrovoljci), koji su do tog stepena izjednaeni sa okupatorom i uivaju njegovo poverenje da borbe s njima nezavisno od sunarodnike istovetnosti predstavljaju rat protiv spoljnih neprijatelja, iji su oni tienici i ija sudbina zavisi od sudbine okupatora. Legalizovani kao saveznika snaga, etnici raznim mistifikacijama prikrivaju svoju prookupatorsku aktivnost protiv jedine autentine antiokupatorske snage. Dvojna priroda narodnooslobodilake borbe nacionalnooslobodilaka i antifaistika bila je istovremeno i revolucionarna smena vlasti. Time su objektivno stvarani preduslovi za sukobe izmeu snaga status quo i onih koji ele da ga menjaju, koji nisu mogli da nemaju klasnu sadrinu. Naputajui u pojedinim fazama narodnooslobodilake borbe ovu dominantnu strategiju, komunisti su klasnom radikalizacijom ovoga sukoba produbljivali prisutnu komponentu graanskog rata. Na graanski rat guraju okupatori i etnici, ali ga savlaivanjem levih aberacija komunisti odbacuju. Oni trae svrstavanje prema okupatoru, a ne prema klasnim merilima. Po njima, trebalo je pojaati antiokupatorsku aktivnost do maksimuma, voditi antifaistiki rat, borei se sa etnicima i drugim kvislinzima, kao nosiocima kolaboracije legalizovanih etnika na osnovu saglasnosti i instrukcija Mihailovia. Stalnim nagla-

"

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

af

avanjem narodnooslobodilake borbe, KPJ nije dozvoljavala da se zaboravi da je osnovni protivnik nacionalni zavojeva i faistiki okupator. Time su okupatori i kvislinzi onemoguavani da borbu u toku prevedu na klasini klasni obraun, uviajui da bi na taj nain suzili drutvenu i politiku osnovu revolucionarnih snaga. Kolaboracija etnika i drugih kvislinkih formacija skrivala je klasne manifestacije ponaanja. Njima su etnici davali karakter nacionalno-egzistencijalnih motiva, a snage narodnooslobodilakog pokreta karakter borbe izmeu snaga faizma i nacionalne izdaje na jednoj strani, a na drugoj nacionalnooslobodilakih i antifaistikih snaga. Organizovana snaga ustanka morala je u meovitim nacionalnim krajevima da suzbija i savlauje stihiju seljaka dovedenih u stanje samoodbrane i eljnih odmazde, naroito u poetnoj fazi borbe, kao i protivofanzive neprijatelja i razorni uticaj njegove propagande, usmerene na podelu ustanikih redova u trenucima kriza i osipanja boraca, koji su pretili potpunim raspadom ustanikih frontova. Spontanost se javljala i u uslovima gde je narodnooslobodilaki pokret bio nacionalno homogen i razvijan u vrsto organizovan subjektivni inilac; najee se izraavala u prekoraenju obima borake mase i razmera ustanka koje je odredio organizator, izazivajui na taj nain nepredviene tekoe, praene kolebanjima, ali i potvrujui se kao stalna pratea manifestacija svih dubokih narodnooslobodilakih i revolucionarnih pokreta. Nemci su uoi napada na SSSR zahtevali, s pozivom na spoljnopolitiku situaciju, pootreno osmatranje i suzbijanje komunistikog pokreta u Jugoslaviji, oekujui u skoroj budunosti razornu komunistiku propagandu, kojoj e pomoi Sovjetski Savez razvijanjem antinemake politike pomonim sredstvima, naroito radio-propagandom i bacanjem letaka. Za dan napada na SSSR dovravane su pripreme za lov" na komuniste. Berlinska centrala Gestapoa pod rukovodstvom Hajnriha Milera radila je na rekonstrukciji kartoteke komunista, koju su ovi unitili posle 27. marta 1941, u resoru unutranjih poslova, na ijem elu je stajao Sran Budisavljevi. Izvoenje akcije trebalo je da zapone im se iz Berlina bude dao znak teleprinterom najhitnije" i lozinkom Internacionala". Pojaan je nadzor nad javnim zgradama i mostovima; zapoeli su pokreti jedinica. Sa 22. junom poela je prava hajka na komuniste, iji je najvei deo, unapred upozoren, uspeo

USTANAK

NARODA

JUGOSLAVIJE

blagovremeno da se skloni. Progoni komunista u NDH tekli su i u periodu do 22. juna 1941. godine. Razvijanje narodnooslobodilake borbe nije znailo zapostavljanje otpora u gradovima, ali je ovaj prilagoavan uslovima karakteristinim za partizansku aktivnost protiv neprijatelja kao osnovnom vidu borbe, dobijajui najraznovrsnije oblike od atentata, diverzija i sabotaa do politike propagande, bojkota, snabdevanja partizanskih odreda, spasavanja kadrova u opasnosti, razvijanja informativno-obavetajne slube. Rad pod prismotrom kvislinke i okupatorske policije, koja se koristila dostavljaima i ubacivanjem provokatora u organizacije narodnooslobodilakog pokreta, bio je skopan sa stalnim rizikom, zahtevao konspiraciju izgraenu do savrenstva, ali ne i izolaciju, koja bi pokidala veze s aktivistima i slobodnim teritorijama, onemoguila irenje uticaja u antifaistikoj sredini. Mnogobrojne provale organizacija po gradovima bile su cena ove borbe, koja se s onom na drugim teritorijama Jugoslavije slivala u jedinstvenu i nedeljivu celinu oslobodilakog rata, uz sve rtve i neprocenjiv danak u krvi", koji je pretio da gradove pretvori u groblje kadrova. Izloeni teroru slubi specijalizovanih za borbu protiv komunista i drugih antifaista, ilegalni borci su bili spremni na najgore. Sauvana su mnogobrojna svedoanstva o njihovom hrabrom dranju pred neprijateljem, koji od njih, uprkos najsvirepijem muenju, psiholokom i fizikom, esto nije mogao saznati ni kako se zovu, a kamoli podatke o njihovoj organizaciji; ali nije malo bilo ni suprotnih sluajeva, kada je neprijatelj trijumfovao nad borcima koji su, ne mogavi da izdre torturu, morali da ponesu izdajniki ig. Neprijateljski izvori govore koliko je to za okupatore bio nepoeljan rat, neprekidan i nevidljiv, koji je kidao ivce oficira i vojnika i unosio meu njih gotovo nepodnoljiv nemir, zbog ega su oni podnosili komandama molbe za premetaj na drugi front. Desetkovanje partijskog kadra u gradovima i, na drugoj strani, stvaranje slobodne teritorije, naveli su rukovodstvo KPJ da zatrai od nacionalnih i pokrajinskih partijskih rukovodstava povlaenje kompromitovanog kadra iz gradova i njegovo ukljuivanje u rad na osloboenoj teritoriji i u sastavu partizanskih odreda. Krajem septembra 1941. Josip Broz Tito predloio je Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju da iz Beograda sedite premesti na osloboenu teritoriju, a novim direktivama u

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

oktobru zahtevao da se iz Beograda sklone svi partijski aktivisti, kao i rodoljubi, kojima je pretila opasnost. Krajem decembra 1941. generalni sekretar KPJ se u pismu Pokrajinskom komitetu izjanjavao za odailjanje to veeg broja radnika iz Beograda na slobodnu teritoriju kako bi se poboljao socijalni sastav partizanskih odreda i beogradski proletarijat spasao klanice" koju su mu pripremali okupatori. Najee borbe u narodnooslobodilakom ratu voene su u teko pristupanim krajevima sredinje Jugoslavije, ali prilikom pokretanja borbe reljef zemljita nije apsolutizovan kao prednost. Partizanski odredi borili su se i na slabo prohodnim terenima, ali i u tipino ravniarskim krajevima kakva je Vojvodina. Posle poraza partizanskih odreda u Banatu, ustanak se pomerio u Srem, gde je, u specifinim uslovima borbe, stalno dobijao na snazi i irini. Zahvaljujui politici KPJ, bekstvu komunista zatvorenika iz Sremske Mitrovice 1941, suzbijanju nacionalnih sukoba izmeu Srba i Hrvata, a posebno ustanikom savezu sa srednjim slojem seljatva, Srem je, nasuprot predratnim oekivanjima doktrinara da bi u buduoj revoluciji mogao da postane jugoslovenski Don, prerastao u trajno sredite narodnooslobodilake borbe u Vojvodini, povezano sa Srbijom, Bosnom i Hrvatskom. Ustanike akcije izvodili su partizanski odredi, u nekim krajevima nazivani gerilskim, koji su formirani na teritorijal nom principu. Naoruani lakim orujem, oni su, samostalno ili udruenim snagama, branili ili proirivali slobodnu teritoriju, uvali njene granice, uspeno napadali neprijatelja i, isto tako, uzmicali pred njegovim jaim snagama. Ustanici su znali da dre gradove u opsadi, ali su izbegavali frontalne borbe, uzimajui u obzir nesravnjive prednosti neprijatelja u tekom naoruanju, pokretljivost njegovih motomehanizovanih jedinica i podrku avijacije. Dok su partizanski odredi u poetku predstavljali male jedinice, od 20 do 30 boraca, ve u jesen 1941. neki od njih toliko su se uveali da su imali 1.0003.000 boraca. Na elu odreda, sastavljenih uglavnom od mlaih boraca, bez vojnikog iskustva, kao i na elu njihovih tabova, nalazili su se uesnici panskog graanskog rata: Milan Blagojevi, Danilo Leki, Peko Dapevi, Koa Popovi, Ratko Pavlovi, uro Meterovi, Gojko Nikoli, Branko Krsmanovi, Marko Orekovi, Danko Mitrov, Duan Kveder, Ivo Rukavina i drugi. Stareinski kadar inili su i komunisti iz re-

U S T A N A K NARODA JUGOSLAVIJE

dova rezervnih oficira, te pojedini aktivni oficiri i podoficiri bive jugoslovenske vojske koji su izbegli zarobljavanje a bili simpatizeri KPJ ili osvedoeni rodoljubi. U partizanskim odredima nali su se oficiri koji nisu hteli da prihvate kapitulaciju: pukovnik Savo Orovi, pukovnik Jakob Avi, major Mihailo Apostolski, kapetani Arso Jovanovi, Veoimir Terzi, Ljubo Vukovi, porunici Radivoje Jovanovi, Rade Hamovi, Pero etkovi, Petar Mati i drugi. Ustanak je izbacio na povrinu mnogobrojne stareine i organizatore iz naroda, proslavljene komandante i voe, o kojima je narodna uobrazilja ispredala legende. Meu njima spomenimo Dragojla Dudia, Duana Jerkovia, Savu Kovaevia, Mladena Stojanovia, Simu olaju, Marka Orekovia, Franca Rozmana, Petra Lekovia, Vasilija Gaeu, Pavia Papa, Marka Kljaia. S prelaskom na oruane akcije vodstvo KPJ poelo je da uobliava koncepciju optenarodnog ustanka, sluei se podacima o masovnosti prvih borbi. Josip Broz Tito je, u svojstvu komandanta Glavnog taba, izradio uputstva o organizaciji i zadacima partizanskih odreda, koja su objavljena u Biltenu Glavnog taba NOPOJ 10. avgusta 1941. pod naslovom Zadatak narodnooslobodilakih partizanskih odreda. Njihov cilj je, prema tim uputstvima, bio osloboenje naroda Jugoslavije od okupatora i borba protiv njegovih saradnika. Partizanski odredi su tretirani kao borbeni odredi naroda Jugoslavije u kojima se nalaze rodoljubi, nezavisno od politikog uverenja, pa samim tim kao vojne formacije koje nisu u slubi nijedne partije, ukljuujui i KPJ. Njihov glavni zadatak bio je razvijanje narodnog otpora dizanjem i predvoenjem ustanaka. Ustanike snage stvorile su u leto i jesen 1941. prve slobodne teritorije u okupiranoj Evropi: u Crnoj Gori, u zapadnoj, junoj i istonoj Srbiji, Lici, Baniji, na Kordunu, u Bosanskoj krajini, istonoj Bosni, Hercegovini, na kojima se organizovala vlast narodnooslobodilakog pokreta. U onim jugoslovenskim zemljama gde su borbe dobile razmere masovnih ustanaka, pojavile su se tendencije frontalnih nastupa, pri emu se nije vodilo rauna o elastinom povezivanju gerilskih i frontalnih oblika suprotstavljanja okupatorima, u zavisnosti od prilika i vojno-politikog odnosa snaga; na drugoj strani, narodnooslobodilaka borba nije u Crnoj Gori bila imuna na zastranjivanja, manifestovana u shvatanju da ona predstavlja antifaistiku revoluciju".

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

Odluka o pripremama za otpoinjanje oruane borbe u Srbiji, u duhu zakljuaka Politbiroa CK KPJ, doneta je 23. juna 1941. na sastanku Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, kome su prisustvovali: Aleksandar Rankovi, Spasenija Babovi, Duro Strugar, Moma Markovi, Ivo Lola Ribar, Blagoje Nekovi, Vukica Mitrovi, Mirko Tomi, Milo Matijevi, Ljubinka Milosavljevi, Vasilije Buha i Milovan ilas. Partijsko rukovodstvo Srbije je izvrilo raspored instruktora, zakljuilo da se bez odlaganja pristupi formiranju naoruanih udarnih grupa, ubrza prikupljanje oruja i sanitetskog materijala, pojaa budnost i konspiracija. U Sekretarijat Pokrajinskog komiteta izabrani su: Aleksandar Rankovi, Spasenija Babovi, Blagoje Nekovi i Ljubinka Milosavljevi kao sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a. Prvih dana jula obrazovan je Glavni tab Narodnooslobodilakih partizanskih odreda za Srbiju u sastavu: Sreten ujovi, Filip Kljaji, Branko Krsmanovi, Nikola Grulovi i Rodoljub olakovi. Prvi partizanski odredi u Srbiji stvoreni su pre nego to se i oglasila ustanika puka ikice Jovanovia u Beloj Crkvi, kod Krupnja, 7. jula 1941. Prva oruana grupa Valjevskog NOP odreda okupila se 28. juna 1941, a zatim su 2. jula donete odluke o formiranju Kosmajskog, Posavskog i Prvog umadijskog odreda, 6. jula aanskog, 7. jula Uikog, 12. jula Kragujevakog, dok je 15. jula formiran Mavanski odred. U stvaranju Uike republike uestvovalo je 13 partizanskih odreda: Valjeyski, Mavanski (Podrinjski), Posavski, Kosmajski, Prvi i Drugi umadijski, Pomoravski, Kragujevaki, Vrnjako-trsteniki, Kopaoniki, Kraljevaki, aanski i Uiki NOP odred. Uiki NOP odred narastao je na 2.500 boraca, aanski na 3.000, Kragujevaki na 1.500 boraca. Tokom druge polovine jula formirani su Kraljevaki i Rasinski narodnooslobodilaki partizanski odred. U istonoj i junoj Srbiji borili su se Poarevaki, Topliki, Kukaviki (Leskovaki), Vranjski i drugi odredi. Borbe protiv okupatora i njegovih saradnika vodile su se na podruju Posavine, umadije, Mave i Pomoravlja, da bi se glavno arite ustanka razvilo na tlu zapadne Srbije i umadije. Pod zastavom narodnooslobodilake borbe nalazilo se sredinom septembra 1941, kada se ustalasalo srpsko selo, oko 7.500 boraca, organizovanih u 13 odreda, a krajem istog meseca operisala su ve 23 odreda, s ukupno 25.000 ustanika, koji su pod svojom kontrolom drali dve treine Srbije. Brzo n a r a s t a n j e

USTANAK

NARODA

JUGOSLAVIJE

snaga govorilo je d a su napori KPJ i odredskih vojnih tabova u pravcu irenja narodnooslobodilake borbe o d j e k n u l i na selu, dajui rezultate koji su zastraili Drau Mihailovia i kvislinge. Krajem septembra 1941. napadnut je Kruevac, a poetkom oktobra abac, dok su partizanske snage na jugu oslobodile Prokuplje 9. oktobra 1941. Pod nadzorom partizanskih snaga nalazila se Ibarska dolina. U istonoj Srbiji osloboeni su Petrovac na Mia vi, Kuevo, Majdanpek, Zagubica, Golubac. Na tlu Srbije u leto i jesen 1941. primenjivala se koncepcija KPJ o razvijanju partizanske borbe koja bi bila dugotrajnog karaktera, oslonjena na selo, umesto koncepcije koja je ovu svodila na akcije u gradovima, na trajkove i sabotae. Prilikom donoenja odluke da zapadna Srbija postane poprite narodnooslobodilake borbe u srpskoj zemlji, vodstvo KPJ je raunalo da se radi o krajevima gde je rodoljublje na ceni, gde borba za slobodu ima duboke tradicije, a narod se ne miri s ropstvom. Brdovita konfiguracija tla, s teko prohodnim masivima Maglia, Volujaka, Vueva i Durmitora u zaleu, bila je pogodna za razvijanje partizanskog rata. Dolazak na tu teritoriju Drae Mihailovia kao voe graanskih snaga prozapadne orijentacije, koji je takoe proklamovao antiokupatorski stav, ali bez opredeljenja za narodnooslobodilaku borbu pruio je mogunost direktnog uticaja na izjanjavanje etnika za borbu protiv okupatora ili pasivan odnos prema narodnom otporu. Polet ustanka u septembru 1941. nije samo potvrivao pravilnost procene partijskog rukovodstva i Glavnog taba NOPOJ o izboru poprita i strategije narodnooslobodilake borbe, ve je po razmerama, prilivu boraca, intenzitetu bitaka i prevazilazio tu procenu. Rukovodstvo s Titom na elu razvoj ustanka pratilo je iz Beograda, gde su antifaisti u toku leta okupatoru uinili ivot nesnoljivim palei kamione, gorivo, vrei atentate, u oekivanju prelaska na slobodnu teritoriju Srbije da bi pomogli uvrenju vojne organizacije, povezivanju manjih jedinica sa tabovima odreda, usaglaavanju akcija, uspostavljanju veza i razmeni iskustava s drugim ustanikim centrima u Jugoslaviji. Uoi Titovog dolaska na slobodnu teritoriju, koja je bila Pod kontrolom Valjevskog partizanskog odreda, u Dulenima je 16. septembra 1941. odrano savetovanje Glavnog taba NOPO Srbije s rukovodiocima odreda, koje se izjasnilo za uvrivanje voine organizacije ustanka, razviianie vee saradnie meu
u s t a n i k i h

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

odredima i stvaranje bataljona u njihovom okviru. Slobodna teritorija se neprekidno irila oslobaanjem novih mesta i gradova Krupnja, Poege, Arilja, aka, Gornjeg Milanovca, Uica, dok su se Valjevo, abac i Kraljevo nalazili pod partizanskom opsadom predstavljajui u jesen 1941. jedinstveni prostor u porobljenoj Evropi, borbeni i politiki podsticaj antifaistima sveta i izazov Hitlerovom novom poretku. Na teritoriji Uike republike", na povrini od 19.000 km 2 , koja se prostirala od obronaka Zlatibora i Uvea do Save i Beograda, od Drine do Ibra, graniei se sa Sandakom, Sremom i istonom Bosnom, ivelo je oko milion stanovnika. Uika republika" prostirala se izmeu Drine i Save, do nadomak Beograda. Na toj teritoriji osloboena su potpuno samo dva okruga uiki i aanski, kao i delovi drugih okruga u zapadnoj Srbiji, umadiji i Pomora viju, mada su neki gradovi Kraljevo, Kragujevac i Valjevo bili pod vlau Nemaca. Preko Trstenika i Vrnjake Banje ona je na jug dopirala sve do Kosovske Mitrovice, Novog Pazara i reke Uvac, oslanjajui se na slobodnu teritoriju u Sandaku. Drina je delila srpske odrede u Srbiji od est odreda u istonoj Bosni, koji su ipak uspostavljali borbenu saradnju u predelu Zvornika i Ljubovije. Ime ,,Uika komunistika republika" dali su osloboenoj oblasti septembra novembra 1941. kvislinzi, a zatim se isti naziv pojavio u tampi SSSR-a u prolee 1942. godine. Samo rukovodstvo KPJ, odnosno narodnooslobodilakog pokreta, izbegavalo je nazive revolucija", federacija", republika" itd., zbog strategije narodnooslobodilake borbe i meunarodnih obzira. Organi vojne i civilne vlasti organizovali su ivot na slobodnoj teritoriji i njenu zatitu. Oivljavana je privreda, o b n a v l j a n rad drutvenih slubi, odravan saobraaj, ak i elezniki (na jednoj pruzi uskog koloseka), radila je Fabrika oruja u Uicu, izlazio list Borba. Nova vlast preduzela je mere da se prihvate rtve rata, pogorelci, deca bez hranilaca, izbeglice. Najvea panja posveivana je ishrani boraca i siromanog stanovnitva. Venceslav Glii je podrobno opisao proizvodnju u uikoj Fabrici oruja, u tkanici, loionici sa kolnicom, a u aku u Vojno-tehnikom zavodu, Fabrici hartije, u mlinovima. Punom parom poele su da rade i partizanske radionice: obue (opanci, cokule"), krojake (ajkano odelo, rublje), radionice za prera-

USTANAK

NARODA

JUGOSLAVIJE

du koe (kousi, koni kaputi, itd.). Fabrika oruja u Uicu nastavila je rad premetajem maina u trezor Narodne banke da bi se izbeglo bombardovanje. Deo proizvedenog oruja ustupljen je etnicima na osnovu sporazuma Tita sa Draom Mihailoviem. Na elu fabrike nalazio se kolektivni organ Odbor jedinstva rada. Prilikom eksplozije ove fabrike 22. novembra 1941, iji uzrok nije utvren (sabotaa neprijatelja ili nepaljivo rukovanje materijalom) poginulo je oko 130 lica. Pored ove fabrike radila je i tkanica koja je proizvodila platno, porhet, zefir, amerikan". U Vrelima je radila fabrika koe, koja je nastojala da se iz istone Bosne snabde sirovom koom i materijalom neophodnim za tavljenje koe (hrastova iarka). Proizvodnja je obnovljena i u Vojno-tehnikom zavodu u aku, Fabrici hartije, u parnim mlinovima. Radnika klasa je mobilisana gotovo u celini za obnovu proizvodnje, o emu govori podatak da je u aku krajem novembra 1941. radilo 1.059 radnika. Na slobodnoj teritoriji organizovan je elezniki saobraaj na duini od 210 km (od Uica do Poege, od Uica do Dobruna prema Viegradu i od Uica do Banjana prema Beogradu; do Adrana prema Kraljevu). Zateeno je 20 lokomotiva sa veim brojem vagona. Izraen je i jedan oklopni voz zatiivanjem jedne od postojeih lokomotiva oklopnim ploama, kao ijedan sanitetski voz za prebacivanje ranjenika na liniji Uiceaak. Motorna su vozila (kamioni, autobusi, motocikli, privatna kola) mobilisana. Komora narodnooslobodilakog odbora u Uicu je raspolagala sa oko 30 konjskih i 32 volovske zaprege. Za opravke ovih kola formirana je kovako-potkivaka radionica. Na tlu Bihake republike", godinu dana kasnije, voz je saobraao od Drvara preko Otrelja za Jasikovac, gde se nalazila bolnica, nastavljajui dalje za Srneticu i Mlinita. Iskustva iz rada upravno-privrednih organa narodnooslobodilakih odbora, kao i uopte funkcionisanje privrede na ovom prvom velikom osloboenom prostoru u Jugoslaviji, koji se nalazio pod kontrolom revolucionarne vlasti due od dva meseca, i na kome je tekla proizvodnja i funkcionisao saobraaj (ukljuujui i potansko-telefonsko-telegrafski), posluili su kao putokaz i osnova razvitka narodne privrede u toku narodnooslobodilakog rata i revolucije i u drugim osloboenim krajevima Jugoslavije. Ovde je dola do izraza organizatorsko-privredna funkcija narodnooslobodilakih odbora sa nepo-

102

NAROQNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

srednom organizacijom proizvodnje u fabrikama i radionicama, proveren nain upravljanja proizvodnim jedinicama (puteni direktora i kolektivnih organa; izborom radnikih poverenika), normalizovana trgovina, voena borba protiv pekulacije i crne berze u uslovima hronine oskudice, ostvarivana socijalna politika i zdravstvena sluba. Na tlu Uike republike" formulisana su po prvi put i neka naela privredne uprave i socijalne politike: regulisani odnosi izmeu radnika i narodne vlasti, normirane cene, primenjivana trampa, otkup artikala neophodnih za ivot (penica, kukuruz, eer, gas, so, itd.) gradskog stanovnitva i vojske. Celokupni privredni ivot i proizvodnja, ukljuujui i raspodelu, bili su podreeni frontu i potrebama NOPOJ. U cilju spreavanja pekulacije, Borba je pozivala graane da prijave sve pekulante i crnoberzijance. Zabranjen je svaki promet robe sa osloboene na neosloboenu teritoriju. Uveden je moratorium na zakupnine. Narodnooslobodilaki odbori su garantovali bezbednost trgovcima, ali su na drugoj strani strogo kanjavali nepotovanje normiranih cena, prikrivanje robe, zatvaranje radnji u vreme kada je bilo predvieno da rade. Proizvodnja je tekla u radionicama i fabrikama koje su u svom radu bile podreene potrebama fronta. Uika fabrika oruja i municije imala je dnevni kapacitet od 420 puaka i 60.000 metaka. Ona je do pada Uica proizvela 21.040 puaka, 90.000 metaka za pitolje, 300 trombona, 18.000 runih bombi. U ovoj fabrici izvren je remont oko 20.000 pancirnih topovskih granata. Fabrika je takoe sluila za opravljanje raznih vrsta oruja. Sirovine za rad fabrike obezbeivao je narodnooslobodilaki odbor u Uicu. Radnici-partizani proizveli su i oklopni voz i jedan sanitetski oklopni voz koji se kretao postojeom prugom uzanog koloseka. Ovi vozovi korieni su na liniji aakUice i na zapad, prema Viegradu, sve do granica slobodne teritorije. Iz ove fabrike kamionima je transportovano oruje i municija partizanskim ustanikim snagama u istonoj Bosni. Organi narodne vlasti Uike republike" prihvatili su izbeglice iz Bosne i Hrvatske i obezbedili im smetaj. Na sednici operativnog dela Politbiroa CK KPJ u Beogradu 31. avgusta 1941. odlueno je da centralno rukovodstvo pree na slobodnu teritoriju i da se u najskorije vreme tu odri savetovanje s predstavnicima svih jugoslo venskih zemalja.

87
U S T A N A K NARODA JUGOSLAVIJE

Tako su se u zaseoku Stolice, pored Krupnja, 26. septembra 1941. sastali politiki i vojni rukovodioci ustanka, ije su odluke bile od dalekosenog znaaja za vojnu organizaciju i za razvitak narodnooslobodilakih odbora. Savetovanje je imalo jugoslovenski karakter; u njegovom radu su uestvovali: Josip B r o z Tito, koji je 16. septembra 1941. napustio Beograd, A l e k s a n d a r Rankovi, Sreten ujovi, Ivo Lola Ribar, Ivan Milutinovi, Rade Konar, Vlado Popovi, Svetozar Vukmanovi, Rodoljub olakovi, Filip Kljaji, Slobodan Princip Seljo, Franc Leskoek i Miha Marinko, sa rukovodiocima partizanskih odreda Miloem Miniem, Koom Popoviem, Zdravkom Jovanoviem, Nebojom Jerkoviem, Dragojlom Dudiem. Skupu nisu prisustvovali predstavnici Makedonije i Crne Gore. Odlueno je da se Glavni tab NOPOJ preimenuje u Vrhovni tab NOPOJ, a tabovi Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Slovenije i Bosne i Hercegovine u glavne tabove. Odred je zadran kao najvea formacija, podeljen na bataljone (dva do etiri), ete, vodove i desetine. Utvreno je da eta bude osnovna jedinica i broji 80120 boraca. Dozvoljena je mogunost da se obrazuju i grupe odreda, u zavisnosti od potreba. Stab odreda sainjavali su komandant i politiki komesar sa po jednim zamenikom. Usvojene su odluke o jedinstvenom amblemu, u vidu petokrake zvezde s nacionalnom zastavom, o pozdravu (Smrt faizmu Sloboda narodu!") stisnutom pesnicom desne ruke, o nacionalnim zastavama i zastavi Vrhovnog taba. Naglaen je znaaj vojne discipline. Zakljueno je da se nastavi proirivanje slobodnih teritorija i razvijanje narodnooslobodilakih odbora jednoobrazne strukture. Savetovanje je skrenulo panju na znaaj unapreivanja obavetajne slube, saniteta i intendanture. Draa Mihailovi se tek krajem juna poeo pojavljivati na seoskim zborovima. U Tometinom Selu on je poruivao seljacima, na Vidovdan, 28. juna 1941, da ne nasedaju avanturistima, jer se ishod rata ne odluuje u Srbiji. Preporuivao se kao ovek koji je proao albansku golgotu, i nije izdao ni tada pa nee ni sada. Predstavljao je sebe kao oveka koga je kralj ovlastio da ,,upravlja", s tim to su svi duni da sluaju njegova nareenja, jer su kralju poloili zakletvu. Iako je Mihailovi prvo pismeno nareenje za stvaranje odreda izdao avgusta 1941, prvi etniki odredi poinju da se formiraju jula meseca; ove odrede or ganizuju porunik Neko Nedi, kapetan Milo Glii, poru-

J- ^

NARODNOOSLOBODILAKI

RAT

REVOLUCIJA

nik Zvonko Vukovi, kapetan Dragoslav Rai (na Ceru) potpukovnik Veselin Misita u logikom kraju. Oruani ustanak se odlagao do asa kada nastupe povoljn uslovi, koje je etniki pokret vezivao za invaziju Balkana o strane saveznike vojske, obeleavajui taj as u svojim dispozi cijama niim tabovima najrazliitijim nazivima (odsud trenutak", ,,momenat povoljnih uslova", presudni momenat" dani momenat", itd.). Nareenjem komandanta etniki odreda Jugoslovenske vojske od 9. septembra 1941. za mobiliza ciju i formiranje jedinica izriito je stavljeno u zadata jedinicama da se sukobi sa Nemcima i Italijanima izbegavaju, dokle god je to mogue, kao i sukobi s komunistima. Mihailovi je istovremeno distancirao svoj pokret od Koste Milovanovia Peanca iji su etnici od avgusta bili u otvorenoj slubi Nemaca. Prvi do sada poznati sporazum izmeu partizana i etnika sklopljen je u selu Guberevcima u aanskom kraju, i on je predviao zajedniku borbu protiv okupatora, slobodno opredeljivanje za jedan i drugi pokret, zajednike komande za vee operacije i osnivanje zajednikog suda za izdajnike. im je obaveten o postojanju etnika, Tito je naredio Glavnom tabu NOP odreda za Srbiju i PK KPJ za Srbiju da se uspostave kontakti sa ovim eventualnim saveznicima", kako ih je nazivao Sreten ujovi. etnici su, ipak, smatrali da Nemci napreduju i da nije vreme za pokretanje borbe. Prvi opunomoeni predstavnik narodnooslobodilakog pokreta koji je zvanino pregovarao sa Mihailoviem bio je Milo Mini, instruktor PK KPJ za Srbiju pri Valjevskom okrunom komitetu. Tada je postignut usmeni sporazum da se etnici i partizani meusobno ne napadaju i da svaka strana zadri slobodu akcije. Nasuprot Mihailoviu, postojala je jedna borbena struja meu etnicima, sastavljena od niih oficira i boraca, koja se nije mirila sa iekivanjem dogaaja. Vojno-etniki odred svetenika Vladimira Zeevia i porunika Ratka Martinovia uestvovao je u borbi za osloboenje Krupnja poetkom septembra 1941. i uao u sastav Valjevskog NOP odreda. etnici pod komandom potpukovnika Veselina Misite zauzeli su 31. avgusta 1941. Loznicu. Borbe za Loznicu u kojima su zarobljena 93 nemaka vojnika predstavljale su prvi vei okraj izmeu Nemaca i etnika. etnici Dragoslava Raia su tog istog dana bezuspeno napadali Bogati. Zajedni-

USTANAK

NARODA

JUGOSLAVIJE

kom akcijom Podrinjskog NOP odreda i etnika osloboena je poetkom septembra 1941. Banja Koviljaa. S partizanima su s a r a i v a l i i odredi Raia i Vula Vukainovia. etniku a k ciju podsticala je prvenstveno tenja da ne zaostanu iza partizana. U maticu dogaaja ubacivala su ih zbivanja i partizanska borbena inicijativa, a ne vlastita volja. Mihailovi se intimno nije mirio sa vojnim aktivnostima protiv okupatora, a jo manje sa zajednikim nastupanjem sa partizanima koji su mu bili strani. Pod linom Mihailovievom komandom krajem avgusta je bila napadnuta Kolubarska eta Valjevskog NOP odreda u selu Planinici. Razgovori predstavnika narodnooslobodilakog pokreta u Beogradu i etnike organizacije na kojima su uestvovali Blagoje Nekovi, Aleksandar Rankovi, uro Strugar i Vojin Nikoli, a sa etnike strane pukovnik Branislav Panti, major Velimir Pileti i drugi, nije dao nikakve rezultate, jer etnici nisu bili spremni da se bore. Jedna etnika grupa napala je jedinice Uikog NOP odreda 12. septembra 1941. s lea u trenutku kada su partizanske snage poele napad na nemaku posadu u Bajinoj Bati. I pored obostranog nepoverenja, pre svega zbog etnikih podmuklih napada, vojna saradnja se nastavljala. Dragoslav Rai je prihvatio zajedniku komandu nad etnikim i partizanskim jedinicama koje su opsedale abac. etnici i partizani zajedniki su uli u Guu, 7. septembra 1941. godine. Prilikom borbi za Gornji Milanovac, 28. septembra, pored dva bataljona aanskog NOP odreda u borbama je uestvovao i etniki Takovski odred pod komandom porunika Zvonka Vukovia. Za vreme ove saradnje manifestovali su se neslaganje, etnika rovarenja i netrpeljivost. Najvii skup vojnih i politikih rukovodilaca ustanka naroda Jugoslavije u Stolicama nije mogao da mimoie pitanje odnosa narodnooslobodilakog pokreta s Mihailovievim etnicima. Josip Broz Tito se, po izlasku iz Beograda, u pratnji Miloa Minia, u selu Struganiku sastao 19. septembra 1941. s Mihailoviem, nastojei da ga privoli na borbu protiv okupatora i saradnju s partizanima. Ustanak u Srbiji izbio je na poziv i pod vodstvom komunista, i predstavljao je u daljem razvitku rezultantu aktivnosti dva pokreta, narodnooslobodilakog i etnikog, ali Mihailovi nije hteo da se bori, zastupajui politiku ekanja". Borbu je privremeno prihvatio samo zbog naglog uspona ustanka, uspeha partizanskih odreda, jaanja nji-

J- ^ U NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

hovih borakih efektiva i posedanja osvojenih varoi i gradova, bojei se da etnike suparnik vojniki i politiki sasvim ne nadraste. Senka razgovora u Struganiku nadvila se i na 8 savetovanje u Stolicama, jer odnosi izmeu etnika i partizana nisu optereivali samo narodnooslobodilaku borbu u Srbiji, ve i u istonoj Bosni. etnici su pokuavali da objasne svoje dranje istiui kako je borba preuranjena, kako se moraju saekati povoljniji uslovi, i u zemlji i na svetskim frontovima, ali su u stvari smatrali da narodnooslobodilaka borba predstavlja iskljuivo komunistiku akciju s odreenim ciljem: osvajanje vlasti u ratu. Od Mihailovia su se odvojili i izjasnili za ovu borbu samo etniki odredi porunika Ra tka Martinovia i popa Vladimira (Vlade) Zeevia. Na savetovanju u Stolicama je zauzeto gledite da se nastave pokuaji za pronalaenje sporazuma s Draom Mihailoviem radi zajednikih operacija, to je bio izraz politike KPJ da proiri osnovu narodnooslobodilake borbe. Usvojen je stav da se u daljem toku dogaaja otkriju pravi motivi etnikog uzdravanja i pasivnosti prema okupatoru. U Stolicama nije dolo do sednice CK KPJ jer je od lanova ovoga tela, izabranih 1940, Savetovanju prisustvovalo samo devet. Nemaka komanda u Srbiji, bez dovoljno snaga za suzbijanje ustanka, suoila se 1941. s dobro organizovanim partizanskim akcijama, irokih zamisli i masovne osnove, a pre svega s injenicom da kvislinki aparat i andarmerija nisu dorasli da se nose s pokretom koji je svakim danom pokazivao sve veu snagu i ekspanzivnost. Surova politika represalija nije mogla da pomogne; umesto da zastrai, izazivala je ak i suprotne rezultate. Nemci su sve vie uviali da se na tlu Srbije vodi rat i da s postojeim posadnim snagama nemaju izgleda da ugue ustanak. Za Nemce se nakon izbijanja ustanka pojavljivalo vie mogunosti: da rizikuju s neobuenim, ili da trae obuene trupe; da primene represalije i slome duh otpora kod stanovnitva, ili da predstave ustanak kao srpsku unutranju stvar i nastupe s kvislinkim snagama. Oni su se u prvoj fazi borbe s ustanikim snagama odluili za ovu poslednju varijantu. Nemake snage u Srbiji su raspolagale sa tri divizije tzv. 15. talasa, iji su komandni kadar inili i oficiri koji su uestvovali jo u prvom svetskom ratu, prilagoene za okupacionu slubu u mirnodopskim uslovima, pa time i nesposobne da izvre pacifikaciju" zemlje (704, 714. i 717. divizija, sa peadijskim naoru-

U S T A N A K NARODA JUGOSLAVIJE

8 7

Nemci su se tako sukobili sa razbuktavanjem borbi u pozadini istonog fronta i snanim ustanikim talasom koji je predstavljao zarazan primer za druge balkanske zemlje. Saznanje o slabosti svojih trupa pritiskalo je Nemce sve vie sa naputanjem i poslednjih baza koje su drali na tlu zapadne Srbije. Rano su shvatili da nije re o lokalnim nemirima, pojedinanim hajdukim etama", ve o poetku ustanikog pokreta komunistikih" i srpsko-nacionalnih odreda" koji se irio zemljom u ovom vetrometnom kutu Evrope", s jedne i druge strane Drine. Od male koristi su im bile naknadne analize da su nemake divizije u aprilskom ratu imale i suvie malo vremena da radikalno smire zemlju. Feldmaral List je zatraio od Vrhovne komande pomo udarnih i pokretnih jedinica, koja je udovoljila njegovom zahtevu 14. septembra 1941, odluivi da iz Francuske uputi u Srbiju 342. diviziju, koja je sa 125. pukom, dopremljenim iz Grke, imala da oisti luk SavaDrina, gde se nalazilo po Nemcima najjae ustaniko arite. Izriiti zahtev za uguenje ustanka Hitler je dao dva dana kasnije, 16. septembra 1941. Jedinstvena komanda poverena je komandantu 18. armijskog korpusa, generalu Francu Bemeu. Napad 342. divizije zapoeo je 28. septembra 1941, s teitem prema apcu. Sem radikalnog ienja pomou operativnih trupa, Nemci su razmiljali i o uspostavljanju reda u Srbiji korienjem ustaa, Albanaca, Maara i Bugara, to je Nedi psiholoki koristio pravdajui preuzimanje vlasti namesto Aimovia. Nemci u sutini nisu bili spremni na takvu soluciju, jer bi ona otvorila pitanje naknadnog razgraniavanja sfera u Srbiji. Zdruivanjem svih srpskih antikomunistikih snaga u borbi protiv ustanika oni su raunali na paralisanje ujedinjenja etnikih i partizanskih snaga, to ih je najvie i onespokojavalo da se ne nau pred jedinstvenim srpskim frontom. Stvaranjem nove kvislinke vlade sa reprezentativnijom linou, smatrali su, nije umanjilo neophodnost upotrebe nemakih operativnih trupa. Nedi je primio sramote kolaboracije, a da nije uspeo da povee pocepanu srpsku buroaziju. Poistovetio se sa nemakom politikom, a da nije mogao da promeni antisrpsko raspoloenje nemakog vrha. Istupao je kao predsednik vlade, a svaki nemaki funkcioner bio je u stanju da mu stavi do znanja stvarni stepen njegove podreenosti. Obeavao je mir, a svuda oko njega nastajala su nova srpska groblja. Nakon uprezanja u nemaka kola, od Nedia je morala da se distancira i emigrantanjem).

J-

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

ska vlada zbog njegovih izliva mrnje prema britanskoj i amerikoj plutokratiji". Iako je posredno saraivao sa Mihailoviem, Nedi je bio i meta etnikih napada zajedno sa Ljotiem i Dragim Jovanoviem, jer su oni u njima gledali velike vezire", koji su degenerisali nacionalni ideal. Malo je koristi imao od neumerenog slavljenja Miroslava Spalajkovia koji ga je uporeivao sa Filipom Petenom, a jo manje od nekih praznih pohvala nemakih funkcionera da je u pitanju novi Hindenburg ili Manerhajm. Nemajui na vidiku u asovima kriza dravnike, nacije su navodno traile vojnike. Ovaj kolaboracionist slavio je Srbiju (majku Srbiju"), sanjao o raanju nove Srbije", naravno u krilu faizma. Slavei i uzdiui Srbiju pre svega i nada sve", odricao je vrednost i budunost drugim suparnikim nacijama. Iracionalni Nediev plan o integraciji srpstva nailazio je na nesavladive nemake i ustake prepreke da srpski kvislinzi preu Drinu, Savu i Dunav. Nemaka okupaciona uprava je izvetavala Berlin da se sa sprskim narodom ne moe izai nakraj. Njeni najvii predstavnici su pisali da dobijaju ,,. . . utisak da ni vest o kapitulaciji Sovjetskog Saveza ne bi dovela do kapitulacije ovih bandita, koji su ilavi kao avoli. Osim toga, njihova organizacija je izvrsna. Ona bi mogla biti i klasian primer najbolje tajne organizacije. Mnogi bi mogli od njih da ue, pa ak i Poljaci, koji su dosta veti takvoj borbi". Hitlerova naredba od 16. septembra 1941. bezuslovno je zahtevala da se ustaniki pokret ugui. U vreme najvee oskudice u vojnim snagama Nemci su bili prinueni da ojaaju trupe u Srbiji dovodei 342. diviziju. Uporedo s prebacivanjem pojaanja iz Francuske i Grke oni su primenjivali masovnu odmazdu nad stanovnitvom. Feldmaral Kajtel naredio je da se za jednog nemakog vojnika strelja 50100 rodoljuba. General Franc Berne zapoeo je 24. septembra 1941. operacije preko Save sa snagama 342. divizije, koja je za sobom ostavljala krvave tragove", dok su se na drugoj strani Drine nalazile ustae i jedinice 718. divizije. Ova operacija u luku Save i Drine praena je paljevinama kua i imovine, streljanjima i odvoenjem desetina hiljada ljudi u logore. Stradanjima naroda Mave Nemci su pridodali kolektivne odmazde na drugim podrujima Srbije, meu kojima su se izdvajali kragujevaki i kraljevaki masakr nedunog stanovnitva, ukljuujui i decu.

87
USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE

Za vreme kratke partizansko-etnike saradnje Tito je, oktobra 1941, uputio depeu Moskvi u kojoj stoji da partizanska armija u Jugoslaviji broji oko 100.000 ljudi i oko 30.000 etnika, koji se pojavljuju kao nai saveznici". Prilikom drugog susreta Tita i Mihailovia, u Brajiima 26. oktobra 1941. postignut je samo delimian sporazum, jer su se pregovarai razili u bitnim pitanjima. U pregovorima su uestvovali Josip Broz Tito, Sreten ujovi i Mitar Baki, a sa etnike strane Draa Mihailovi, Dragia Vasi, potpukovnik Dragoslav Pavlovi i kapetan Milorad Miti. Mihailovi je odbio Stvaranje zajednikog operativnog taba, istupio protiv osnivanja narodnooslobodilakih odbora i mobilizacije na dobrovoljnoj osnovi. U Brajiima su se rukovodioci dva pokreta sporazumeli da se mobilizacija sprovodi na stari nain, izbegavaju meusobni sukobi i obavlja nesmetan transport preko slobodne teritorije, kao i o podeli oruja i seditima najviih tabova. Postignuti sporazum etnici su uskoro izneverili ubijajui partizane i predajui Nemcima zarobljene, pa ak i ranjene. Partizanske snage u Srbiji su morale polovinom novembra 1941. da se povuku na liniju Kraljevo-Rudnik-Ljig-Valjevo^ abac. Zahvaljujui ustanikim borbama, gotovo u svim krajevima Jugoslavije, Nemci nisu mogli da grupiu jo jae snage protiv Uike republike", ali su uspeli da nau saveznika u Mihailovievim etnicima, koji su u noi izmeu 1. i 2. novembra 1941. napali Uice i otpoeli graanski rat. Odluujui se za ovaj napad, Mihailovi je bio uveren da je ve toliko uvrstio svoj poloaj kod jugoslovenske vlade u izbeglitvu i Britanaca da ne sme dozvoliti oklevanje, a na drugoj strani da e partizanske snage biti unitene u zavrnoj nemakoj ofanzivi. Cetniko-partizanska saradnja tekla je u znaku neprekidnih sukoba, incidenata, etnikih sumnji i izdaja. etnici Voje Pantelia su predali Loznicu Nemcima bez borbe, 10. oktobra 1941. Kapetan Rai je, i pored neuspeha kod apca, postavljen za komandanta zajednikog taba na delu fronta kod Zavlake (koji su sainjavali dva etnika i dva partizana), gde se front odrao 12 dana, sve do 22. oktobra 1941. etnici su u noi izmeu 26. i 27. septembra napali partizane u Kosjeriu. Po svaku cenu nastojali su da zadre Poegu, oko koje su izbijali stalni sukobi, jer su njenim zadravanjem etnici prekidali osloboenu teritoriju na dva dela, a na drugoj strani i jednima i

J- ^ U NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

drugima je bila neophodna zbog oblinjeg aerodroma u Tatojevici. Zakljuenim sporazumom od 24. oktobra garantovan je neometan prolaz i etnicima i partizanima kroz Poegu. Tako su Poegu drale etnike, a Uice partizanske snage. Venceslav Glii s pravom istie da dva susedna grada pretvorena su u centre revolucionarne, odnosno kontrarevolucionarne aktivnosti. Upravo u centru Uike republike dolo je do prvog otrog sudara revolucije i kontrarevolucije". etnike snage su povuene iz opsade Kraljeva (gde se nalazilo oko 4000 boraca jedne i druge strane) i Valjeva, jer je Mihailovi odluio da uniti partizanske snage, napadajui centar slobodne teritorije Uice. Napad na Uice i lvanjicu poeo je u noi izmeu 1. i 2. novembra 1941. godine. etnici su poraeni kod Uica i Poege. Po nareenju Mihailovia, kapetan Dragoslav Rai je povukao etnike snage sa fronta kod Krupnja i Valjeva da bi napao Uice sa severa, ali je i ova grupacija etnika poraena u borbama nadomak Uica izmeu 8. i 9. novembra 1941. godine. Odnose izmeu etnika i partizana posebno je pogorala etnika predaja Nemcima 365 zarobljenih partizana uvanih na Ravnoj gori, koji su ih uskoro zatim streljali u Valjevu. Kada je izgledalo da su etnike snage pred definitivnim porazom, Tito je naredio da se partizanska ofanziva prema Ravnoj gori prekine, rukovodei se meunarodnim obzirima i procenom unutranje i vojnopolitike situacije. Na sastanku s Nemcima 11. novembra 1941. u selu Divci, kod Valjeva, Mihailovi je traio da mu se dozvoli nastavljanje borbe protiv komunizma, koju je zapoeo 31. oktobra 1941, i obezbedi municija. Po njemu, srpski narod je bio proet nacionalnom sveu i spreman da se zatiti od komunizma, a Kota Peanac je izgubio svaki ugled u narodu. Mihailovi je izjavljivao da se etnici nee boriti protiv Nemaca ak i kad bi im borba bila nametnuta, traei istovremeno da mu se prepusti podruje zapadne Srbije. Izvori o ovom sastanku pokazuju da Nemci nisu imali poverenja u Mihailovia kao saveznika; bili su reeni da u najkraem roku likvidiraju komunizam u Srbiji, ali i Mihailoviev pokret kao srpski i probritanski, zahtevajui njegovu bezuslovnu predaju. Neprijateljstva izmeu etnika i partizana obustavljena su, posle pregovora koje su s etnikim komandantima vodili Aleksandar Rankovi, Ivo Lola Ribar i Petar Stamboli, sporazumom od 20. novembra 1941, po kome je trebalo

87
USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE

n a s t a v i t i zajedniku borbu protiv neprijatelja, ali se Mihailovi ponovo nije pridravao dogovora. Kada je zapoela nemaka ofanziva, Tito je zahtevao od Mihailovia da se odmah formira z a j e d n i k i operativni t a b , ali je ovaj traio da on bude vrhovni komandant. Generalni sekretar KPJ je poslednji put razgovarao sa Mihailoviem telefonom 28. novembra 1941. zahtevajui od etnikog komandanta da stupi u borbu protiv Nemaca, ali je ovaj to odbio. Mihailovi je 30. novembra 1941. na Ravnoj gori izdao instrukciju o legalizaciji etnikih odreda. Mada razbijeni i prinueni na pregovore, etnici su svojim napadom oslabili odbranu Uike republike". General Berne je 25. novembra 1941. krenuo u zavrni napad prema centru osloboene teritorije. Nemci su u tom trenutku imali u Srbiji dve operativne divizije, 342. i 113, tri kompletne posadne divizije, 704, 714. i 717, s deloviina 718. i 125. puka, i pri tome bili pojaani kvislinzima. U zavrnim borbama na tlu zapadne Srbije Nemci su dobili nova pojaanja. Krajem oktobra na prostoru Jagodina Kruevac Parain iskrcala se 113. divizija dovedena sa istonog fronta. Uice je palo 29. novembra 1941, posle kratkotrajnog i poslednjeg otpora, koji je pruio Radniki bataljon na Kadinjai. Vrhovni tab se u odbrani Uica naao pred brojnom i tehnikom nadmoi Nemaca, izdajom etnika i iznurenou partizanskih boraca neprekidnim borbama, ali je oekivao dui otpor, ruenje mostova i puteva, prepreavanje prolaza tenkovima. Orijentacija na prihvatanje frontalnih borbi istroila je partizanske odrede i smanjila im efikasnost. Uz malo rtava, Nemci su uspeli da povrate izgubljenu teritoriju i potisnu partizanske snage. Kao da u vreme poetka nemake ofanzive rukovodstvo nije bilo svesno kolika se opasnost nadnela nad slobodnom teritorijom. Nije dolo do zabacivanja partizanskih snaga u pozadinu neprijatelja. Zaostali partizanski odredi nisu dobili direktive o dejstvovanju pod promenjenim uslovima. Vrhovni tab je jedva izbegao iz Uica, neposredno ugroen od Nemaca u povlaenju prema Zlatiboru. Mrea organizacija narodnooslobodilakog pokreta bila je stvorena na brzinu, a na drugoj strani stalno angaovana u vezi sa potrebama fronta, tako da nije uspela da nastavi rad pod okupacijom. Reokupirana teritorija bila je izloena strahovitom teroru okupatora i kvislinga. Vrhovni tab odstupio je . preko Zlatibora i Uvea u Sandak, s oko 2.000 boraca, koji e narednih dana i meseci ui u sastav 1. i 2. proleterske brigade,

J-

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

nastavljajui da se bore na mnogobrojnim bojitima irom Jugoslavije. Nekoliko dana po zauzeu Uica, 7. decembra 1941, Nemci su na Ravnoj gori napali Mihailovia i razbili njegov tab, nalazei da im se prua jedinstvena prilika za istovremeni obraun i s pokretom u slubi jugoslovenske vlade u izbeglitvu i Britanaca. Bez obzira na Mihailoviev odnos prema narodnooslobodilakom pokretu, Nemci su na njega gledali s nepoverenjem smatrajui da je re o pokretu koji je svojom prirodom i vezama protivnemaki. Sumnje u Mihailovievo ponaanje, i pored svih njegovih tajnih veza sa Aimoviem, Ljotiem, Nediem, naroito su se pojaale od dolaska u njegov tab britanskog kapetana Bila Hadsona (Marka"), mada jedna struja meu Nemcima (Abver naroito) nije odustajala od hvatanja veza sa Mihailoviem, rukovoena tenjom da razbije ustaniki front i iskoristi etnike za obraun sa narodnooslobodilakim snagama, spreavajui time i uspostavljanje jedinstvenog nacionalnog fronta protiv okupacionog sistema i nemake vojne sile u Jugoslaviji. Srbija je te jeseni izloena nemakom represivnom sistemu u nameri da se slomi njen borbeni duh. abac je raseljen i u logore odvedeno celokupno muko stanovnitvo od 14 do 70 godina. Za pogibiju nemakih vojnika kod Topole 2. oktobra 1941. pogubljeno je u znak odmazde 2.100 Jevreja i Cigana iz abakog logora i jevrejskog prolaznog logora u Beogradu. Za svakog ubijenog Nemca streljano je 100 Srba, a za svakog ranjenog 50., Prema Obznani Komande mesta u Kragujevcu od 21. otobra 1941. streljano je 2.300 rodoljuba, ukljuujui i ake iz kragujevakih kola. Na stratitu u kragujevakim umaricama, 21. oktobra, naao se voljno sa svojim acima i njihov profesor knjievnosti, direktor Uiteljske kole Miloje Pavlovi, svestan, kako kae pesnik, da Profesor nije profesor sa katalogom samo . . . Ja i sada drim as". Komandanti pukova 717. divizije streljali su, s pozivom na odmazdu, u Kraljevu 2.040 ljudi i 19 ena, namerno umanjujui broj ubijenih i u ovome masakru. Pomagali su ih Ljotievi dobrovoljci s poznatim krvolokom, komandantom Dobrovoljakog bataljona Marisavom Petroviem. Mihailovi je koristio ove masovne represalije nad srpskim narodom kao motiv razilaenja sa partizanima. Analogiju je nalazio u stavu generala Sarla de Gola koji je istog meseca, oktobra 1941, zabranio dalje napade na nemake

USTANAK

NARODA

JUGOSLAVIJE

oficire kada su Nemci za odmazdu uzvratili streljanjem francuskih graana. General je zahtevao od svojih sugraana da odaju potu streljanim herojima, pa ma gde se budu nali. Partizanski odredi razvijali su aktivnost i na istoku i jugu Srbije, ali izmeu ovih oblasti i zapadne Srbije i umadije nije se ostvarila vea saradnja i usaglaenost operacija u jesen 1941. Ustanak na istoku Srbije razvijao se u oblasti strateki znaajnoj za Nemce, budno uvanoj radi osiguravanja plovidbe Dunavom i eksploatacije Bora. Uspesi ustanika avgusta i septembra u istonoj Srbiji ogledali su se u osloboenju Boljevca i celog boljevakog sreza. Time su bili ugroeni okupatorsko-kvislinki centri u Boru i Zajearu. Sem Boljevakog odreda zapoela su i dejstva Zaglavsko-timokog odreda stvorenog jugoistono od Knjaevca. Krajinski narodnooslobodilaki partizanski odred, kojim je rukovodio Ljuba Nei, dejstvovao je preteno na teritoriji krajinskog sreza, izmeu Timoka i Deli-Jovana. Polovinom septembra 1941. dolo je do sporazuma o antiokupatorskoj borbi izmeu etnikog Krajinskog odreda, Ujevakog partizanskog odreda, Zvikog NOP odreda, Kuajskog etnikog odreda, Majdanpekog i Krajinskog NOP Odreda. Sporazum je bio vie nego kratkog veka, zbog etnikog krenja njegovih odredaba, usled ega su partizanski odredi uzvratili napadom na etnike. etniki uticaj je bio za jedno vreme potisnut u Poreu, Zvidu i Krajini. No, Ujevaki etniki odred nastavio je da razvija ustaniku aktivnost u gornjem Peku, Poreu, Zvidu i Branievu. Ulazio je u sukobe sa Nemcima i etnicima koji su prihvatili pronemaki kurs Koste Milovanovia Peanca. etnici su tako uestvovali u osloboenju Velikog Gradita 20. septembra 1941. godine. U protivustanikoj ofanzivi novembra 1941. Ujevaki odred unitio je Zviki etniki odred Voje Tribroanina. etnike snage u Gornjaku podravale su Drau Mihailovia. Za vreme ustanike plime bila je stvorena slobodna teritorija sa centrom u Kuevu i Majdanpeku. Ozrenski partizanski odred dejstvovao je avgusta i u prvoj polovini septembra 1941. na teritoriji aleksinakog, raanjskog, sokobanjskog, svrljikog i dela nikog sreza. Iz Ozrenskog odreda nastao je Svrljiki odred, kasnije nazvan Niavski partizanski odred. Posle Uike republike" slobodna teritorija istone Srbije je bila najvea u Srbiji, nalazei se u slivovima Peka, Mlave, Poreke reke,
vojnike i

J- ^ U NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

delova Podunavlja i Pomoravlja sa Resavom. Poetkom septembra 1941. u Salau je imenovan Narodnooslobodilaki odred za krajinski (salaki) srez. Dragoljub Petrovi analizira ustaniki talas i protivofanzivu okupatora koja je dovela do unitenja partizanskih snaga, jer je neprijatelj nastupao krajnje odluno, s obzirom da se radilo o blizini Bora i Dunava kao nezamenljivih stratekih taaka za Nemce. Pojaala se i aktivnost Mihailovievih etnika. Ve avgusta 1941. Mihailovi je ustanovio funkciju komandanta istone Srbije za koju je imenovao majora Velimira Piletia, a za naelnika taba kapetana I klase Siniu Ocokoljia Pazarca. Pod pritiskom Nemaca i kvislinga patizanske snage su krajem oktobra 1941. u istonoj Srbiji svedene na jedan partizanski odred (Knjaevako-boljevaki). Demoralizirajue je delovao poraz Ozrenskog partizanskog odreda u sukobu sa Nedievim andarmima 27. novembra 1941. godine. Sa porazima splanjavao je moral ustanika i gubila se vera u pobedu. Oruani ustanak avgusta i septembra 1941. bio je u jesen preseen. Ustanak je buknuo neto kasnije nego u umadiji i zapadnoj Srbiji, sporije se razvijajui od ustanka na prostoru izmeu Drine i Morave. Ranije zaustavljanje ustanikog talasa bilo je uslovljeno tenjom okupatora da osigura strateke puteve i privredne objekte od znaaja. Ustanici su bili brzo suzbijeni, a ostaci odreda preputeni sami sebi uoi surove zime i kvislinke obestrvljenosti. Juna Srbija bila je takoe oblast strateki znaajna za okupatore, zbog blizine bugarske granice i vanosti saobraajnica u dolini June Morave, preko koje su oni odravali vezu sa Solunom i Egejskim morem. Partizanski odredi na jugu Srbije ouvali su kontinuitet narodnooslobodilake borbe na srpskoj teritoriji nakon povlaenja partizanskih snaga s Vrhovnim tabom u Sandak. Ustanak u junoj Srbiji je kasnio zbog odreda Koste Milovanovia Peanca koji je u Toplici postavio tab svih etnikih odreda". Okruni komitet KPJ za Ni u proglasu od 12. jula 1941. govori o poetku borbe koja traje ve dvadeset dana, ime izjednaava borbe sa poetkom napada Nemake na SSSR, poziva u borbu samo komuniste i daje naglasak na klasnu stranu borbe, i to u sredini gde su bile jake nacionalistike ideje Peanevih etnika. PK KPJ za Srbiju je u c i r k u l a r n o m pismu od 27. jula kritikovao svako suavanje

87
USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE

osnove borbe u toku. Saradnja Peanca sa Nemcima iskoriena je za raslojavanje njegovih odreda kao izdajnikih". Pasjaka eta Toplikog odreda prodrla je 9. oktobra u Prokuplje, uporite okupatora, proterujui iz grada etnike koji su od Nemaca preuzeli vlast u gradu. Partizanske snage su se iz prokuplja povukle na Pasjau koja, sa Malim Jastrepcem i Vidojevicom, postaje najjaa ustanika baza u dolini Toplice. Od otvorenog sukoba sa etnicima na Pasjai 14. oktobra topliki partizani nisu vie imali saveznika u ustanku. Novembra 1941. dolo je do osloboenja Lebana, Lece i Medvee, ime je stvorena slobodna teritorija. Okruni komiteti Nia i Leskovca, iji je rad objedinjavao Vasilije Buha, teili su irenju ove teritorije ka Kruevcu i Vranju. Rukovodstvo na jugu je bilo bez veza sa Vrhovnim tabom i PK. Izdizanje autoriteta Ratka Pavlovia uticalo je na to da rukovodei partijski kadrovi na tom terenu budu upozoreni na njegove ranije greke frakcionatvo, intelektualtinu i nedovoljnu povezanost sa Partijom". Dejstva Toplikog, Rasinskog i Jablanikog odreda su objedinjena. Situacija na levoj obali June Morave odlikovala se masovnou ustanka. Kukaviki partizanski odred je krajem 1941. brojao oko 400 boraca i vladao irim rejonom planine Kukavice. Jablaniki partizanski odred je povezivao meuprostor Kukavikog i Toplikog odreda, sa bazom na planini Radan, oslobodivi od etnika i Nedievih odreda Lebane 7. novembra 1941. godine. Prvog oktobra 1941. grupa partizana oslobodila je Vlasotince. Vranjski partizanski odred je osnovan da bi uticao na irenje ustanka u Makedoniji, ali je on rano uniten, decembra 1941, prilikom blokade partizanskog logora od strane bugarskih snaga. Poetno zaostajanje ustanka u ovom kraju je kasnijim razvitkom prevazieno, iako su borbe voene u izuzetno osetljivom stratekom podruju za Nemce, Bugare i kvislinge, zbog vanih komunikacija, demarkacione linije, blizine bugarske granice. U junoj Srbiji stvorena je slobodna teritorija i sa jedne i sa druge strane Morave. Na desnoj obali June Morave osloboeni su regioni Zaplanja, Babike gore i Kruevice, a na levoj obali itav prostor od Jastrepca do Kukavice, sa uporitima na Jastrepcu, Pasjai, Radanu i Kukavici. U tom prostoru delovalo je pet partizanskih odreda usmerenih na saobraajnice u dolinama Morave, Niave i Toplice.

J- ^ U NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

U istoriografiji se zastupa i teza da je Uika republika" produila ivot i posle pada Uica i povlaenja dela partizanskih snaga sa Vrhovnim tabom preko Uvea u Sandak. Ova teza se argumentuje time da je na osloboenoj teritoriji Sandaka, sa centrom u Novoj Varoi, nastavljen ivot Uike republike", a na drugoj strani da su se u nemakoj pozadini, na tlu zapadne Srbije borbe sa grupom partizanskih odreda produile sve do poetka prolea 1942. godine. Ove injenice svakako mogu upuivati i na takav zakljuak kakav postoji u delu istoriografije, jer su kao injenice nesumnjive, ali previaju da je teritorijalnim gubitkom osloboene teritorije u Srbiji pojam Uike republike" nestao; partizanske snage su prele na teritoriju italijanske okupacione zone a Vrhovni tab prenosio teite operacija u istonu Bosnu. Partizanski rat nije insistirao na odbrani osloboene teritorije po svaku cenu, a u duhu takvog naina voenja rata ostajanje partizanskih snaga u pozadini osvojene (reokupirane) teritorije je bilo pravilo. U sluaju Srbije ova partizanska strana rata nije dovoljno iskoriena, jer je rukovodstvo ivelo u uverenju da se slobodna teritorija moe odbraniti i odbiti nemaka ofanziva. Vrhovni tab NOPOJ je na sastanku u Uicu 26. novembra 1941. odluio da se osloboena teritorija uporno brani. Odluka je bila zasnovana na iskustvu ilavog otpora partizanskih snaga jedinicama 342. divizije. Iskustvo se nije ponovilo, jer je Ljubovija pala 25, aak 28. i Uice 29. novembra 1941. godine. No, za iznetu tezu o nastavljanju Uike republike" i posle pada Uica moe govoriti u prilog i injenica da je teritorija na koju je partizanska vojska iz Srbije prela posle gubitka Uica objektivno bila u sastavu Uike republike". Vrhovni tab je oekivao i da se vrati u Srbiju, ne uoavajui razmere poraza. Razvoj dogaaja je, meutim, pokazao da poraz nije bio privremen ve trajnijeg karaktera. Posle povlaenja iz Uica Politbiro CK KPJ je odrao sastanak u selu Drenovi. Zbog neuspeha u odbrani Uica Tito je nudio ostavku, koja nije prihvaena. Ve na tom sastanku mogla su se osetiti radikalizovanja u liniji partijskog rukovodstva, kao rezultat moskovske pro ti vof anzi ve Crvene armije i etnikog nastupanja sa okupatorima. Pokrajinskom komitetu sa Nekoviem na elu upueno je pismo datirano sa 14. decembrom 1941. koje je zabranjivalo postojanje paralelnih vojnih organizacija na slobodnoj teritoriji, to je u stvari znailo raskid sa etnicima koji

USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE

su krajem oktobra i poetkom novembra te godine zapoeli graanski rat. Tito je sa Vrhovnim tabom izvesno vreme ostao u Sandaku, a zatim sa Prvom proleterskom brigadom, obrazovanom u Rudom, krenuo u istonu Bosnu. Edvard Kardelj je napustio slobodnu teritoriju u istonoj Bosni polovinom januara 1942. i preko Sarajeva stigao u Zagreb, gde je sa Ivom Lolom Ribarom predstavljao Organizacioni sekretarijat CK KPJ za neosloboene teritorije. Tito je ovu odluku doneo pre poetka druge neprijateljske ofanzive da u sluaju da rukovodstvo na slobodnoj teritoriji zapadne u nezgodne prilike" Organizacioni sekretarijat prihvati poslove Centralnog komiteta". Zadatak Kardelja i Ribara je bio da obavljaju deo poslova CK KPJ. Tito je ocenjivao njihov odlazak u Zagreb i kao pomo hrvatskim komunistima posle hapenja i streljanja Rada Konara. Poetkom marta 1942. Kardelj se sa Ivanom Maekom prebacio u Ljubljanu. Na slobodnoj teritoriji sa centrom u Novoj Varoi zapoele su nakon radikalizacije leve linije istrage nad pojedinim borcima koji su se povukli iz Srbije, njihovo proglaavanje za etnike, pa i streljanja. Kao izraz provale sektatva posle poraza i preovlaivanja shvatanja o zaotravanju klasne borbe u zimu 1941/1942, olako su ljudi u vlastitom pokretu i van njega proglaavani za neprijatelje. Radilo se o konkretnoj primeni novog kursa koji se ogledao u prenaglaavanju klasnih momenata koje je formulisao Politbiro CK KPJ posle sloma Uike republike" i etnike legalizacije u formacijama Milana Nedia. Na osnovu stava Politbiroa CK KPJ, Milovan ilas je bio jedan od sprovodnika ove linije, prvo u Sandaku, a kasnije u Crnoj Gori. Odlaskom Aleksandra Rankovia na slobodnu teritoriju, septembra 1941, za sekretara PK KPJ za Srbiju doao je Blagoje Nekovi. Nekovi je bio izveban u metodama obavetajnog rada, kamuflae, konspiracije. Kooptiran je u PK na predlog Aleksandra Rankovia i Milovana ilasa. Nekovi je uestvovao u panskom graanskom ratu. Pre odlaska iz Beograda Rankovi je saoptio da e Nekovi ostati na dunosti sekretara Pokrajinskog komiteta. Od toga asa Pokrajinski komitet nije vie funkcionisao kao ranije, jer je Nekovi preuzeo u svoje ruke sve poslove. U PK su ostali Nekovi, Spasenija Babovi i Ljubinka Milosavljevi, jer je Vukica Mitrovi uskoro uhapena. Tom smenom dolo je do preloma u

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

metodu rada. Nekoviu su povereni svi partijski stanovi, tehnike", veze sa Jankom Jankoviem, koji je u policiji radio za Partiju. Ratko Mitrovi, lan CK SKOJ-a, posle hapenja je poeo odavati organizacije i kadrove. Dolo je do padanja" istaknutih partijskih kadrova: ure Strugara (Plavi Montenegro"), Miloa-Mre Matijevia i drugih. Kada je zatreeno povlaenje kadrova na slobodnu teritoriju iz Beograda, Nekovi se ogluio. Pojedini savremenici-uesnici u radu Pokrajinsko komiteta govore o Nekovievoj demoralizaciji posle nemakih uspeha u borbi protiv partizanskihodreda i njegovom uverenju da e se sve svriti kao u Spaniji, porazom. On je iveo u uverenju da e posle tog poraza Tito i Rankovi, sa ostalim rukovodiocima, ponovo doi u Beograd. Izaao je u umadiju tek u leto 1943, dakle posle Staljingrada i iskrcavanja zapadnih saveznika na obale severne Afrike, a posle italijanske kapitulacije je preao na jug Srbije. Nekovi je ipak radio na osnovu, ovlaenja koja su mu data 1941. godine, jer da je bilo drukije, to bi se moralo osetiti u njegovoj karijeri posle osloboenja Srbije. Pokrajinski komitet je formiran u Novoj Varoi u sastavu: Spasenija Babovi, Ljubinka Milosavljevi, Srba Josipovi, Mitra Mitrovi, Mirko Tomo i Milo Mami, koji se u to vreme nalazio na jugu Srbije, ali je rukovodstvo obrazovano kombinacijom onih kadrova koji su se povukli u Sandak i onih koji su ostali u Srbiji. Po Rankovievom nalogu u Srbiju se vratio Mirko Tomi. Gotovo u isto vreme Tito je sastavio Glavni tab za Srbiju, to je svedoilo o tome da ivi namera da se rukovodstvo s vojskom ponovo vrati u Srbiju. ilas je predlagao da Rankovi ili on krenu u Srbiju, jer tadanji sastav Pokrajinskog komiteta nije zadovoljavao. Odlaskom Spasenije Babovi i Ljubinke Milosavljevi na slobodnu teritoriju, Nekovi je ostao sam. Gestapo je u svojim rukama drao Ratka Mitrovia sve do pred osloboenje Beograda, koristei ga za ubacivanje provokatora u organizaciju. Nemci i kvislinzi su o organizaciji i metodu rada najvie saznali od Mitrovia (o nainu rada, o stanovima, o ljudima, karakteristikama pojedinih ljudi, o tehnikama, nainu uspostavljanja kontakta, itd.). Zapisnik o sasluanju Ratka Mitrovia predao je Nekoviu Janko Jankovi, prijatelj Bearevia", koji je, radei u Specijalnoj policiji do smrti, uinio niz znaajnih usluga Partiji. Metod Nekovievog rada savremenici nazivaju bunkerisanjem". U samom Pokrajinskom komitetu koji je

87
USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE

ostao u Srbiji postojala su razmimoilaenja: na jednoj strani Nekovi i Buha, a na drugoj Mirko Tomi i Moma Markovi, mada Nekovi negira principijelna razmimoilaenja. Sam Buha, koji se naao u PK 1940. na predlog Milovana ilasa, radio je sa ,,bankarcima" i potarima, meu kojima je Partija imala znatan uticaj, nije uspeo da se snae u radu, budui ovek optereen inovnikom psihologijom. Nekovi je rukovodio preko pisama i kurira nemajui uvid u stvarnu situaciju. Zatoen u Beogradu, on nije mogao podsticati manevarske akcije karakteristine za narodnooslobodilaku borbu u drugim krajevima Jugoslavije. Nije shvatao da su novi uslovi menjali merila za lanove KPJ. Umesto inicijative za formiranje diverzantskih ili borbenih grupa uopte, teio je da ne otkrije sebe i svoj punkt. Svetozar Vukmanovi je na prolasku kroz Beograd imao tekoa sa Nekoviem uzaludno zahtevajui od njega poetkom 1943. da napusti Beograd i ode na slobodnu teritoriju. U oceni Nekovieve uloge u narodnooslobodilakom ratu i revoluciji ostaje injenica da je on bio i ostao u Beogradu kao predstavnik KPJ, predstavnik jedinog punkta u dubini neprijateljske teritorije za veze sa Banatom i Sremom, Kosovom i Makedonijom, Hrvatskom, Bugarskom. Slanjem uputstava okrunim komitetima PK je davao glasa o svom postojanju. Time je, po miljenju uesnika, povezivao partijske organe koji bi se onako razdrobljeni" demoralisali. Jo danas ostaje nepoznato ta je Nekoviu reeno prilikom imenovanja za sekretara PK, kakva su bila njegova ovlaenja i zaduenja; da li su se ona odnosila na prenoenje direktiva ili na borbenu akciju. Loginije je pretpostaviti ovo prvo, jer ne znamo da je on u ratu (ako izuzmemo kritike na Visu, 1944.) ili posle njega osuivan za svoje dranje u toku rata, odnosno da je snosio posledice. Da se CK KPJ nije slagao sa njegovom pasivnou u ratu, verovatno bi pokrenuo pitanje njegove odgovornosti. Nekovi se u memoarskoj literaturi i seanjima okrivljuje da je radio po direktivama Kominterne, ali ove optube nemaju realnog osnova. Sa stanovita istoriografije, pitanje Nekovi" je pak zanimljivo u vieznanom smislu: u galeriji partijskih konspiratora Nekoviu pripada jedno od poasnih mesta; istrajno je ostao u Beogradu u kome su komunisti desetkovani, sprovodei direktive; istrajao je u svom bunkeru, ne radei na razvijanju narodnooslobodilake borbe u Srbiji, aktivno i inspirativno, to je najverovatnije odgovaralo njegovoj misaonoj

J- ^ U

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

dogmatskoj prirodi, a l i je umrtvljivalo razvoj narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji; njegovo naputanje Beograda i izlazak na slobodnu teritoriju povezano je sa plimom uspeha koje je NOP postigao u z a p a d n i m delovima zemlje sa prenoenjem teita snaga NOVJ na istok Jugoslavije. Napadi na italijanske posade u Virpazaru, na evu, u Petrovcu i drugim mestima oznaili su, 13. jula 1941, poetak organizovanog masovnog ustanka crnogorskog naroda protiv okupatora i njegovih malobrojnih saradnika iz redova separatista, u kome je uzelo uea preko 30.000 boraca, gotovo celokupno stanovnitvo sposobno da nosi puku. Po masovnosti, jednovremenom izbijanju na vie mesta, iznenadnosti, demoralizujuem dejstvu na okupatora i velikim vojnim uspesima, 13-julski ustanak je bio jedinstven fenomen u okupiranoj Evropi. Osim snaga KPJ i SKOJ-a u Crnoj Gori, na masovne razmere ustanka uticali su slobodarske tradicije, mrnja prema ropstvu, psiholoka prinuda da se iz borbe ne izostane, uee Rusije" u ratu. Ustanici su stvorili veliku slobodnu teritoriju, vezali Italijane samo za glavne gradove, stavljene pod opsadu, obrazovali narodnooslobodilake odbore i organizovali ivot pozadine. Na Koelima, iznad Rijeke Crnojevia, potuen je do nogu jedan italijanski bataljon, a drugi kod Brajia, na putu Cetinje Budva, u pokuaju da probiju blokadu Cetinja. Osloboena je cela Crna Gora, sem gradova Cetinja, Nikia, Podgorice, Pljevalja i Bara. Italijani su u ustanku izgubili oko 5.000 oficira i vojnika. Sveoptim ustankom crnogorski narod je plebiscitarno odbacio italijansku politiku, koja je ila za tim da Crnu Goru ukljui u interesnu sferu Italije stvaranjem nezavisne crnogorske drave, obnovom dinastije Petrovia, razvijanjem antisrpskih oseanja i negativnog stava prema Jugoslaviji kao ivotnoj zajednici. Italijani su u Crnoj Gori pokuavali da se predstave kao prijateljska nacija koja crnogorskom narodu donosi osloboenje od velikosrpske hegemonije, kulturni prosperitet i ekonomsku pomo, koristei se u svojoj politici rodbinskim vezama italijanskog s bivim crnogorskim dvorom, uspostavljenim enidbom kralja Vitoria Emanuela III princezom Jelenom, erkom kralja Nikole I Petrovia. U Crnoj Gori je uveden relativno snoljiv reim okupacije, olien u Civilnom komesarijatu, koji Italijani nisu ustanovili ni u jednoj drugoj okupiranoj zemlji. Dan pre izbijanja ustanka, 12. jula 1941, na Petrovdan, Serafino

I
USTANAK NABODA JUGOSLAVIJE 1 2 1

Macolini je organizovao skuptinu separatista, koja je proglasila slobodnu Crnu Goru pod italijanskim protektoratom. Odluku o obrazovanju gerilskih odreda i izvoenju akcija protiv okupatora doneo je Pokrajinski komitet KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandak u najveoj tajnosti, tako da je ustanikim pukama na Viru i evu okupator bio vie nego iznenaen. Na elu Privremene vrhovne komande nacionalnooslobodilakih trupa Crne Gore, Boke i Sandaka, koju je osnovao Pokrajinski komitet, nalazili su se Arso Jovanovi, kapetan Jugoslovenske vojske, Milovan Bilas, delegat CK KPJ, Blao Jovanovi, Boo Ljumovi, Budo Tomovi i Bajo Stanii, pukovnik Jugoslovenske vojske. Ova komanda ustanovljena je kao najvii organ vlasti na slobodnoj teritoriji. Ogromni priliv boraca prevaziao je oekivanja rukovodilaca ustanka, remetei prvobitne planove i organizaciju akcija, sa svim posledicama spontanosti uobiajenim prilikom masovnih erupcija. Italijanski prilaz Crnogorcima nije mogao da ublai njihovu mrnju prema ropstvu, ma u kakvoj se formi ono ispoljavalo ili prikazivalo. Akcija komunista povukla je u borbu sve rodoljube. Slobodarski mentalitet nije podnosio tuinsku vlast, a ive ratnike tradicije bacale su sramotu na svakog ko bi ostao po strani. irina ustanka, njegova neoekivanost i snaga prvog udara paralisale su italijansku okupacionu upravu. Via komanda oruanih snaga Albanije izdala je nareenje da se ustanak ugui, a Musolini je za vojnog guvernera Crne Gore postavio Aleksandra Pircija Birolija, armijskog generala i komandanta italijanskih trupa u Albaniji. Grof ano je brzo shvatio da je Italija dobila nov front na istonoj jadranskoj obali. Nastupanje est italijanskih divizija, uglavnom iz Albanije, pojaanih muslimanskom milicijom i albanskim kvislinkim snagama, masovna internacija Crnogoraca u Italiju i Albaniju, pojave izdajstva i defetizma u raznorodnom sastavu ustanikih odreda, bombardovanje i spaljivanje crnogorskih sela, streljanja, leci koji su pozivali ustanike na predaju i druge okolnosti imale su za posledicu malaksavanje ustanikih snaga, koje su izgubile prvobitni polet, mo da Italijane bace u more i Crnu Goru definitivno oiste od okupatora. U roku od 20 dana Italija je slomila otpor pokolebanih ustanika,' iju su odbrambenu snagu razrivale i protivurene odluke partijskih komiteta i rukovodstava, tako da je do 14. avgusta 1941. celokupna osloboena teritorija Crne Gore bila ponovo osvojena. Po nareenju partij-

J- ^ U NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

skih rukovodstava, pripadnici gerilskih odreda su se ak predavali okupatoru da bi se izbegle represalije protiv ustanika i njihovih sela. Ustaniki fronto vi su popucali a borci poeli da se razilaze. Separatisti i tajne pristalice starog drutva optuivali su komuniste za nepromiljeno dizanje ustanka i za stradanje naroda. Pokrajinsko savetovanje KPJ od 8. avgusta 1941. kritiki se osvrnulo na ustaniko prih va tanje frontalnih borbi i stvaranje vojnih formacija. Pircio Biroli je u ustanku video sudelovanje komunista i srpskih glaveina", a meu ciljevima ustanika spreavanje Italijana da se angauju na istonom frontu. Pored sve sile koju je upotrebio za reokupaciju Crne Gore, italijanski armijski general je u svojoj skepsi bio svestan da je dranje Crnogoraca u pokornosti bilo ravno iluziji ,,o oranju mora". Naglaavao je da Crnogorci odbijaju rimsku civilizaciju" i da mrze superiornost italijanske rase i ideale faizma". General je upozoravao svoje oficire i vojnike da nemaju poverenja ni u koga oko njih, da je neprijatelj svuda, prolaznik kojega sretnu, ena kojoj priu, domain koji ih ugosti, gostioniar koji ih usluuje. uvajte se i utite!" Krajem septembra 1941. obrazovan je Glavni tab NOPO za Crnu Goru, Boku i Sandak, ali je posle uguenja 13-julskog ustanka dolo do zatija u vojnoj aktivnosti usled bojazni od daljih odmazdi okupatora i usled poetnog diferenciranja snaga. Ustanak u Crnoj Gori oiveo je u jesen 1941. i zimu 1941 1942, kada je ponovo poela da se stvara slobodna teritorija u staroj i severnoj Crnoj Gori. Poraz italijanske kolone kod Jelinog Duba oktobra 1941. oznaio je poetak novih borbi, iji je znaaj za razvoj ustanka Pokrajinski komitet posebno naglaavao. Ivan Milutinovi, koji je prisustvovao savetovanju u Stolicama, zamenio je Milovana ilasa kao delegat Partije i Vrhovnog taba, i u svojstvu komandanta Glavnog taba, reorganizovao partizanske odrede obrazujui etiri: Lovenski, Zetski, Durmitorski i Komski, koji su bili podeljeni na bataljone, ete i vodove. Veza Vrhovnog taba NOPOJ i Glavnog taba NOPO za Crnu Goru, Boku i Sandak bila je septembra 1941. prekinuta, tako da se u Crnoj Gori nije znalo za zakljuke savetovanja u Stolicama, dok u Uice nisu polovinom oktobra 1941. stigli Arso Jovanovi i Mitar Baki. Tada je i odlueno da se Ivan Milutinovi imenuje za delegata Vrhovnog taba i CK KPJ

87
USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE

umesto Milovana ilasa, i za komandanta Glavnog taba NOPO za Crnu Goru; da se partizanske jedinice reorganizuju u duhu zakljuaka usvojenih u Stolicama; da se formira Crnogorski narodnooslobodilaki odred za dejstva u Sandaku i da se preko Sandaka poveu Srbija i Crna Gora. Stvaranje slobodne teritorije u Sandaku sluilo je razvoju operacija prema istonoj Bosni, Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori i Kosovu i Metohiji. Iz Sandaka i Srbije mogla se dostavljati hrana Crnoj Gori. Operacijama u Sandaku crnogorske narodnooslobodilake snage mogle su se angaovati van Crne Gore, tim pre to su im u Crnoj Gori bile vezane ruke povlaenjem Italijana u jake, dobro utvrene garnizone koji se nisu mogli zauzeti bez artiljerije. Prema rekonstrukciji Spira Lagatora, odluka o obrazovanju Odreda doneta je 14. novembra 1941. na savetovanju u Glavnom tabu Crne Gore. Tada je odlueno da se zauzmu Pljevlja, gde je bio najjai okupatorski garnizon u Sandaku, a da se zatim napadnu ostali garnizoni u dolini Lima i sa delom boraca pree u Srbiju. Partizani Crne Gore su i pre sandake operacije ratovali van Crne Gore od prvih dana ustanka, u Hercegovini. Borci za Odred su odreivani na bazi dobrovoljnosti. Bila je najvea ast ui u sastav ovog Odreda. Tim povodom Radovan Vukanovi pie da je bilo potekoa da se u pojedinim odredima ne premai broj boraca, jer j tenja za odlazak u Sandak i Srbiju bila masovna". Odred je brojao 3.690 boraca svrstanih u 9 bataljona pod komandom Arsa Jovanovia (zamenik Radovan Vukanovi) i sa Bajom Sekuliem kao komesarom (zamenik Boko urikovi). Napad je poeo 1. decembra 1941. u 2h. Titova naredba da se Pljevlja ne napadaju izdata je 26. ili 27. novembra 1941, budui uslovljena tekom situacijom u zapadnoj Srbiji, a na poloaj ju je doneo Vojo Lekovi 30. novembra 1941. uvee, kada je ve bilo kasno da se napad obustavi, jer su bataljoni ve krenuli na izvrenje zadataka. Garnizon je branilo oko 2.000 boraca elitne italijanske divizije Pusteria", koja je ratovala u Etiopiji, Francuskoj i Jugoslaviji, sa tabom divizije i komandantom generalom ovanijem Espozitom, oslonjenih na jaku artiljerijsku i minobacaku podrku. Do oekivanog osvajanja Pljevalja nije dolo. Lakomisleno se, pie Spiro Lagator, raunalo da e se grad bez muke zauzeti, pri emu je zavaralo slabo dranje Italijana u 13-julskom ustanku. U toku bitke za grad palo je preko 200 boraca i rukovodilaca. Napad je otkrio niz slabosti: slabu

1Z

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

obuenost boraca, potcenjivanje neprijatelja koji se uporno branio, omoguavajui generalu Espozitu da posle bitke izjavi da e odbrana Pljevalja biti zlatnim slovima ispisana u analima divizije i italijanskog oruja; do izraza je dola nepripremljenost i nesposobnost rukovodilaca, slaba povezanost izmeu bataljona i sandakih eta koje su uzele uee u napadu, slabo poznavanje terena, uverenje da e sve biti lako reeno odlunim udarom te prvodecembarske noi i svitanja. tab divizije nije bio iznenaen napadom, jer se o osvajanju Pljevalja govorilo kao o javnoj tajni. Stab Crnogorskog NOPO za operacije u Sandaku ak nije predvideo zborno mesto boraca u sluaju neuspeha napada. Posle poraza na Pljevljima nastupilo je privremeno razoaranje i neverica, koji su bili savladani, ali i iskorieni od etnika i separatista. Nad borcima, lanovima KPJ, zapoela je partijska istraga koja nije obuhvatala partizane" i dobrovoljce", nekomuniste. Uesnici bitke opisuju Odred posle neuspeha kao neorganizovanu i na brzinu sakupljenu skupinu", koja nije naliila regularnoj vojnoj formaciji". Posledice pljevaljske bitke bile su naroito teke zbog gubitka najboljeg kadra. Marko Vujai je na komemoracijama palim borcima na Pljevljima, znajui duu Crnogorki, poinjao svoje slovo: Majke palih heroja, glavu gore!" Paniku koja je zavladala meu nekim borcima na povratku u matine odrede iskoristile su pritajene etnike snage u celoj Crnoj Gori, a posebno u Vasojeviima. etnike snage su u noi izmeu 19. i 20. januara 1942. opkolile, i u zoru napale, ete Komskog partizanskog odreda u Kraljskim Barama kod Kolaina. Meu 33 poginula partizana nalazio se i Vukman Krui, sekretar Mjesnog komiteta KPJ za Kolain, dok je 80 partizana zarobljeno. Na ponovo osloboenoj teritoriji Crne Gore delovale su u jesen 1941. i zimu 1941/1942. organizacije Antifaistikog fronta ena i Crnogorske narodne omladine (CNO), koja je obuhvatala preko 15.000 omladinaca i omladinki, a jezgro joj je inio SKOJ. Oruana borba slovenakog naroda 1941. nije dobila masovan karakter, ali je imala vie specifinosti, odreenih tradicijom, posleaprilskim poloajem Slovenije, geostratekim znaajem ove zemlje za osovinu. Slovenci su bili podeljeni izmeu tri okupatora i njihovo nacionalno bie ugroeno iseljavanjem i

USTANAK

NARODA

JUGOSLAVIJE

denacionalizacijom. Njihova borba poinjala je na prostoru koji se graniio s Treim Rajhom i Italijom, a unutar mea koje su u s p o s t a v i l i okupatori nakon deobe Slovenije. Na tom relativno malom i stisnutom terenu postojala je gusta mrea saobraajnica, koja je omoguavala okupatorima da brzo dovlae oruane snage i jo bre ih alju na ugroena mesta. Centralni komitet Slovenije je na dan napada Nemake na SSSR oformio Glavno rukovodstvo slovenakih partizanskih eta; za komandanta je odreen Franc Leskoek, a za politikog komesara Boris Kidri, dok su lanovi bili: Stane agar, Ale Bebler, Oskar Kovai, Duan Podgornik i Marjan Brecelj, Ale programu Antiimperijalistike fronte slovenakog naroda od 22. juna, objavljenom u Slovenskom poroevalecu, naglaeni su pravo na samoopredeljenje, osloboenje i ujedinjenje slovenakog naroda i imperativ jedinstva i sloge naroda Jugoslavije i Balkana u borbi za osloboenje. Sovjetski Savez je naznaen kao glavni oslonac ove oslobodilake borbe. Odluujui se za poetak oruane borbe 16. jula 1941, Glavno rukovodstvo partizanskih eta nije prenebregavalo oteavajue opte okolnosti, ali se odluno izjasnilo za ustanak kao jedinu alternativu, koja je slovenakom narodu obezbeivala da preivi okupaciju. Partizanske ete i bataljoni, ukupne jaine oko 700800 ljudi, obrazovani su u leto 1941. u svim krajevima Slovenije. Organizacija vojnih jedinica propisana je Partizanskim zakonom, koji je predviao dobrovoljaki status boraca, patriotsku irinu borbe, partizansku zakletvu i vojne formacije: vodove, ete, bataljone i brigade. Krajem juna i u prvoj polovini jula 1941. stvorene su prve partizanske jedinice u Gorenjskoj i tajerskoj. Do prvih oruanih akcija dolo je 22. jula 1941. pod marnom gorom, u selu Tacen, dok su u noi izmeu 27. i 28. jula u predelu Kamnika izvedeni prvi napadi na saobraajne veze i postaje neprijatelja. Na podruju Kranja i Jesenica 4. avgusta je obrazovan Kranjski, 5. avgusta Gorenjski, a 17. avgusta Kamniki bataljon; ete ovog poslednjeg, koje su dejstvovale samostalno, Nemci su ubrzo razbili i unitili. Cankarjev bataljon, formiran oktobra 1941, narastao je u toku kratkotrajnog decembarskog ustanka u Gorenjskoj na oko 600 boraca. Osipanjem sveden na oko 200 boraca, bataljon je u trodnevnim borbama s nadmonijim nemakim snagama 912. januara 1942. kod Dragoa pretr-

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

peo osetne gubitke, ali je uspeo da se povue i sauva borako jezgro. Za razliku od Gorenjske, borbe u tajerskoj nisu imale masovan karakter kako zbog blizine Graca i snanijih nemakih posada, tako i zbog slabijeg uticaja Partije. Prvi tajerski bataljon podelio se na ete, koje su se povukle u brda da bi lake prezimile. Glavni tab je decembra 1941. u ljubljanskoj pokrajini formirao 2. tajerski bataljon, ali pokuaj njegovog prebacivanja u tajersku nije uspeo. Snaan nemaki pritisak, otra zima i brutalne represalije oteavali su razgorevanje partizanske aktivnosti. Prve oruane grupe u ljubljanskoj pokrajini obrazovane su polovinom jula 1941. od lanova vojnih komiteta, i to na Molniku, u okolini Vrhnike, Ribnice i u Beloj Krajini. Molnika eta izvela je prvu akciju protiv Italijana 26. jula. Pojave partizanskih eta naterale su Italijane da zavedu ratno stanje u ljubljanskoj pokrajini 3. oktobra iste godine. Najvea jedinica, Krimski bataljon, od oko 150 boraca, prepolovljena je tog meseca u sukobu s Italijanima. Pored Krimskog bataljona razbijene su belokranjske grupe, a raspao se i Dolenjski bataljon. Slovenaki narod stavio je do znanja okupatorima preko Antiimperijalistike fronte, nazvane Osvobodilna fronta (OF) posle napada Nemake na SSSR, da ne priznaje okupaciju i podelu Slovenije, te da e se svim silama odupreti ugroavanju nacionalnog i fizikog integriteta. Osvobodilnu frontu su, pored komunista, sainjavali hrianski socijalisti, sokoli, grupa Samostalne demokratske stranke, kulturni radnici. Polovinom septembra 1941. ona je obuhvatala petnaestak razliitih grupa. Ova antifaistika politika organizacija slovenakog naroda je bila jedinstvena formacija na jugoslovenskom podruju, pa i u okupiranoj Evropi, po svojoj irini i karakteru. Imala je terenske odbore po ulicama, kvartovima, ustanovama i selima, a 16. septembra 1941. njen Vrhovni plenum konstituisao se u Slovenaki narodnooslobodilaki odbor (SNOO), najvii organ narodne vlasti, koji je doneo odluku o ukljuivanju slovenakih partizanskih odreda u NOPO Jugoslavije. Predstavljajui koaliciju u Izvrnom odboru, pod vodstvom komunista, Osvobodilna fronta je bila zasnovana na jedinstvu lanstva, nezavisno od stranakog opredeljenja.

USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE

8 7

Organizacije Narodne zatite, u koje su ulazili najbolji lanovi Osvobodilne fronte, slale su borce u partizanske odrede, snabdevale ih hranom, orujem, medicinskim materijalom i obavetenjima. U okviru Osvobodilne fronte stvorena je avgusta 1941. snana obavetajna i izvrna sluba, Varnosno-obveevalna sluba (VOS), od koje su strepeli neprijatelji narodnooslobodilake borbe. Ona je objaedinjavala obavetajnu slubu i slubu bezbednosti kao njen izvrni organ, a na elu joj se nalazio kolegijum od tri lana. Osvobodilna fronta bojkotovala je neprijateljske sveanosti i izvela dve masovne politike manifestacije: proslavu 29. oktobra 1918, dana otcepljenja jugoslovenskih zemalja od Austro-Ugarske, i 1. decembra, Dana ujedinjenja. U Ljubljani je tampan list Osvobodilne fronte Slovenski poroevalec i organ KP Slovenije Delo, a 7. novembra 1941. proradila je i Radio-stanica Osvobodilne fronte. Ova organizacija s pravom se smatrala dravom u dravi". Preko nje se slovenaki narod izjasnio za ivotnu zajednicu jugoslovenskih naroda, proklamujui da je borba protiv okupatora istovremeno borba za objedinjavanje slovenakog naroda u Jugoslaviji, koje se nije moglo ostvariti 1918. Protiv Osvobodilne fronte grupisale su se snage slovenake kolaboracije, a na drugoj strani prozapadno raspoloeni delovi slovenake buroazije, koji su zastupali status quo, monarhiju i sledili poruke Mihailovia i Mihe Kreka iz Londona. Pogromi nad Srbima, naroito u nacionalno meovitim krajevima (Lika, Kordun, Banija, Gorski kotar), imali su najire razmere, ugroavajui opstanak celog jednog naroda koji se naao u stanju prirodne samoodbrane. Verski i nacionalni pokolji u daljoj i blioj evropskoj istoriji kao da su bledeli pred ustakim 1941. Politiki rad hrvatskih komunista bio je usmeren na razvijanje bratstva i jedinstva Srba i Hrvata; naglaavano je da su nemaki i italijanski okupatori nadahnuli zloine, sprovodei ih uz pomo ;,ake ustakih zlikovaca", koji nisu imali veze s hrvatskim narodom, i da budunost Srba i Hrvata lei u zajednikoj borbi, a ne u revanu i produbljivanju postojeih nacionalistikih sukoba. Maja i juna 1941. ustaka propaganda je zapljuskivala celu NDH hukajui da Srbima i Jevrejima (idovima) nema mjesta u Hrvatskoj". Srbi su oznaavani za strani element" i egzistencijalnu opasnost po Hrvate. Traeno je da se njihovo pitanje rei kao akutna opasnost po novu dravu. Takva propaganda je

J- ^ U NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

legalizovala teror, podsticala na nasilja, stavljala Srbe van zakona. Glavni nosioci propagandne akcije poticali su iz vrha teroristikog reima (Mile Budak, Mladen Lorkovi, Aleksandar Seitz, Andrija Artukovi, Jozo Dumandi, Matija Kovai, Viktor Guti, Milovan ani, Mate Frkovi, Mirko Puk). Krajem maja nalo se u ustakom logoru Danica", kod Koprivnice, preko 1000 etnika". Najvei pokolji uinjeni su na podruju Like, Korduna, Banije i severne Dalmacije. Pravoslavni svetenici su ubijani bez milosti, smetani u logor u Capragu ili iseljeni u Srbiju. Do kraja jula 1941. U Srbiju je bilo prebeglo od 137.000 do 180.000 ili ak preko 200.000 Srba. Ustaka sabiralita" punjena su Srbima i Jevrejima, odakle su kretali u deportaciju. Najvea sabiralita" bila su Caprag kod Siska, Bjelovar i Slavonska Poega. Prvi koncentracioni logor formiran je kod Koprivnice (Danica"), zatim u junu 1941. Jadovno kod Gospia, privremeni logor na ostrvu Pagu, logori u Lobogradu, akovu, Tenju kod Osijeka, Sisku, Jastrebarskom. Monstruozni logori stvoreni su u leto 1941. u Jasenovcu i Staroj Gradiki. Srbi su ubijani na najbestijalniji nain: klani kao stoka, spaljivani u crkvama, bacani u jame. Nije se pravila razlika izmeu mukaraca i ena, mladih i starih; ubijana su ak i odojad. Tzv. letee ustae, sastavljene od najgoreg oloa, pod vidom da iste teren od etnika, inile su nad mirnim srpskim stanovnitvom ivotinjske grozote". Pravoslavne crkve su spaljivane (u selima Bastasi i Spasovci). Poglavnik je cinino primeivao da su takve pojave tipine za svaku revoluciju", stojei sa ustakom skupinom iza svih tih bezumnih dela. Kao simboli krvolonosti izdvajali su se Eugen Dido Kvaternik, Mile Budak, dr Viktor Guti, Viktor Tomi. Juna 1942. Paveli je izdao Sivu knjigu u kojoj je zastupana teza da su za sve zloine od 15. aprila 1941. krivi etnici" i njihove voe, iako su i ustaki pokrovitelji Nemci shvatali da su ustae glavni krivci to je narodnooslobodilaka borba u NDH uzela toliko maha. Ustaku tezu prihvatao je samo Zigmund Kae, za razliku od drugih nemakih funkcionera koji su optuivali ustae i njihovu politiku likvidacije Srba. Otpravnik poslova nemakog poslanstva u Zagrebu Trol-Obergfel je 10. avgusta 1941. u svom izvetaju koji navodi Vasa Kazimirovi isticao da nasuprot hrvatskim tvrenjima, da krivica za izbijanje nemira iskljuivo lei u srpskim uticajima, nemake vojne komande i

USTANAK

NARODA

JUGOSLAVIJE

trezveni hrvatski krugovi su miljenja da je ustanak u biti nastao zbog razularenog, krvavog ustakog postupanja". Likvidacija Srba vodila je bogaenju ustaa, koji su teili stvaranju posebnog stalea i po ekonomskoj snazi, prisvajanjem nasilno oduzete imovine (nepokretne i pokretne) od rtava. Ustae, koje su se napljakale (novac, dragocenosti, pokretne stvari), izigravale su potom darodavce. Prvi milodar" Viktora Gutia uinjen je katolikoj crkvi u Sarajevu (orgulje). U uslovima nepodnoljivog terora pojedini srpski graanski politiari u severnoj Dalmaciji, Lici, junoj Lici, Hercegovini i delu zapadne Bosne poeli su se obraati Italij anima za zatitu. Poslanik JRZ Niko Novakovi Longo je sa Bokom Desnicom predao poetkom maja 1941. predstavku italijanskom civilnom komesaru u Splitu traei u ime 100.000 pravoslavnih Srba" severne Dalmacije da se to podruje pripoji Italiji. Okupljanje srpskih graanskih prvaka je zapoelo u Kistanju, na granici NDH i Italije, meu kojima su se aktivnou izdvajali Niko Novakovi, Momilo uju, Stevo Raenovi i drugi iz redova trgovaca, oficira, advokata, politiara. Priticale su izbeglice iz Drvara, Bosanskog Grahova, Donjeg Lapca, Udbine, Graaca, tako da ih se okupilo oko 23 hiljade. I trebinjski Srbi obratili su se italijanskom prefektu u Kotoru da Italija okupira Hercegovinu. Sredinji odbor za pomo srpskim izbeglicama (kao politiki predstavnik izbjeglica") formiran je u Splitu sa popom Sergijem Urukalom na elu. Stvoreni su i odbori u Kistanju, ibeniku, Benkovcu, Obrovcu. Za hrvatske komuniste je oruana borba bila jedina alternativa, nezavisno od svih oteavajuih okolnosti, s obzirom na ustake zloine nad srpskim stanovnitvom, progone komunista, oportunistiku politiku vodstva HSS, mobilizaciju graana u domobranske jedinice. Pokretanje masa u hrvatskim krajevima na narodnooslobodilaku borbu nailazilo je na posebne tekoe zbog uticaja HSS na seljatvo i gradske slojeve zapravo, zbog podrke koju su prvaci te stranke praktino davali ustaama zauzimajui se za iekivanje dogaaja i mir, to je odgovaralo delu seljatva i gradskog stanovnitva neraspoloenom da se izlae neizvesnostima ratnih iskuenja i unitavanju imovine. Vodstvo HSS, privreno Maeku, zvanino se ograivalo i od komunista i od ustaa, mada se u KP Hrvatske jedno vreme verovalo da e se ono ipak opredeliti za narodnooslobodilaku borbu.

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

Za pripremanje otpora Politbro CK KP Hrvatske koji su, pored Rada Konara, sainjavali Karlo Mrazovi, Vladimir Bakari, Dragutin Saili i Stipe Ugarkovi zaduen je Vojni komitet, osnovan nakon Majskog savetovanja rukovodeeg aktiva KPJ. lan ovog komiteta, kasnije zamenjenog Operativnim partijskim rukovodstvom, bio je i Rade Konar, sekretar CK KP Hrvatske. Rukovodei partijski kadar razvijao je aktivnost u raznim regijama Hrvatske: Pavle Gregori u zapadnoj Slavoniji, Moslavini i Bjelovaru, Karlo Mrazovi u Hrvatskom zagorju i Meumurju, Vladimir Bakari i Dragutin Saili u Zagrebu, Josip Kra na Kordunu, Marko Orekovi u Lici. Vladimir Popovi delovao je kao predstavnik, a Pavle Pap kao instruktor CK KPJ. KP Hrvatske pogoena je pogibijom komunista zatoenih u Kerestincu, prilikom organizacije bega. Odluku da se organizuje bekstvo iz Kerestinca doneo je Mjesni komitet KP Hrvatske u Zagrebu, na inicijativu Josipa Kopinia, ali akcija nije uspela usled slabe organizacije. Osloboeni logorai u noi izmeu 13. i 14. jula 1941. nisu uspeli da se spoje sa udarnom grupom zaduenom da ih prihvati, tako da su od 63 logoraa, po Kopiniu, koji su pobegli iz zatvora, ustae uspele da uhvate i streljaju najvei broj. Tito (Valter") 17. avgusta 1941. obavestio je Kl da je Kopini inicijator zloinaki pripremljenog i izvedenog bekstva 90 drugova iz Kerestinca, od kojih su danas samo trojica u ivotu, radei pri tome bez znanja CK KPJ i CK KP Hrvatske". Novu krizu u unutarpartijskim odnosima izazvalo je meanje rukovodilaca radio-slube Kominterne u Zagrebu u rad zagrebakog i hrvatskog partijskog rukovodstva. Epizoda sa Kopiniem u leto 1941. pokazuje da je Tito lomio sve otpore odlaganju borbe, a na drugoj strani uvao integritet unutranjeg partijskog odluivanja, ne dozvoljavajui da ef Kominterninog punkta u Zagrebu zloupotrebljava svoje funkcije druge vrste bacajui Mjesni komitet u Zagrebu protiv CK KPJ Hrvatske. Kopini je, smatrajui da CK KP Hrvatske nije nita uradio posle 22. juna 1941, preduzeo mere protiv hrvatskog rukovodstva, a da nije konsultovao CK KPJ. Uputio je tako ultimatum" 22. jula 1941. sekretaru CK KP Hrvatske Radu Konaru zahtevajui da odmah ponu akcije ruenja i sabotae, stvaranje borbenih druina" i partizanskih odreda. Rukovodeim komunistima je zamerao da nisu nita uinili da bilo ta promene,

87
USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE

ak i posle direktivnog" Staljinovog govora od 3. jula 1941. godine, kada se sovjetski voa obratio narodu 11 dana posle nemake agresije na Sovjetski Savez. Kopini je zatim optuio CK KP Hrvatske za izdajstvo i provokaciju", a pozivajui se na direktivu Dimitrova od 9. jula da se obrazuje novi centar, odluio je 10 ili 11. jula 1941. da Mjesni komitet Zagreba preuzme organizaciju akcija umesto CK KP Hrvatske. Kopini je, kao opunomoenik Kominterne, a s obzirom na obavezujui karakter direktiva Kominterne, smenio legalno rukovodstvo CK KP Hrvatske, ali je brza intervencija CK KPJ koji je obrazovao komisiju (Blagoje Nekovi i Vlado Popovi) sanirala situaciju i raspustila Mjesni komitet Zagreba. Tito je obavestio Kl da je CK KP Hrvatske lano optuen" i zatraio opozivanje Kopinievog mandata dobijenog od Kominterne 9. jula 1941. godine. CK KPJ se ve 6. jula 1941. nije sloio s Kopinievim nainom voenja akcije u Hrvatskoj, zaobilaenjem rukovodstva KPJ i prelaenjem preko njegovih naloga za Hrvate", koji su polazili od toga da e svako ko bude sabotirao biti streljan. Novim pismom od 17. jula 1941. CK KPJ je naveo da je CK KP Hrvatske nainio krupnu politiku greku", zbog neshvatanja zadataka povodom napada faistikih bandita" na SSSR, nalazei istovremeno da je nerazumljivo to u Hrvatskoj nije tampan proglas koji je centralno rukovodstvo izdalo 23. juna 1941. godine, mada je 10. avgusta povukao svoju prvobitnu ocenu. Poar rata" morao je da zahvati sve jugoslovenske zemlje, a odluke rukovodstva da se potuju. Hrvatski komunisti su morali da pretvore Hrvatsku u borbeno poprite, nezavisno od svih tekoa vezanih za vladavinu ustaa i njihovu politiku, teror nad srpskim ivljem i Maekov uticaj. Politbro CK KPJ je od njih traio da se ponaaju kao vojnici i da satru sve sabotere i kukavice": eleznica prema SSSR-u nije smela da vozi neometano. Tito je opominjao hrvatske komuniste da zaostaju u akcijama za Srbima i Crnogorcima. Komunisti su 22. juna 1941. na sam dan napada Nemake na SSSR, formirali Sisaki partizanski odred, prvi u Hrvatskoj i Jugoslaviji. Sklanjajui se od represalija, nekoliko hiljada Srba Banije nalo se pod Vasilijem Gaeom na umarici. Srpsko stanovnitvo Banije nalo se pod udarom ustakog terora. Ustae su u Glini 11/12. maja 1941. pohapsile i likvidirale Srbe starije od 16 godina. Drugi pokolj izvren je krajem jula

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

1941. u pravoslavnoj crkvi u Glini. rtve su poticale iz okoline Vrginog Mosta i Gline. Ustae su zahtevale predaju oruja pod pretnjom smrti, a komunisti su poruivali da se ono ne predaje ve sauva za predstojeu borbu. Prvim akcijama prethodio je sastanak rukovodeeg partijskog aktiva Okrunog komiteta KP Hrvatske za Karlovac 19. jula 1941. na Jurinim Brdima kod Vrginmosta, kome su pored predstavnika kotara Glina, Vojni, Vrginmost prisustvovali Rade Konar i Josip Kra. Uoi 23. jula 1941. odlueno je da se napadne Banijski Grabovac. Grupa pod komandom Vasilija Gaee izvrila je zadatak i povukla na amaricu gde' je osnovan centralni partizanski logor kotara Gline. Prva zajednika konferencija predstavnika Korduna i Banije za objedinjavanje akcija odrana je 19. septembra 1941. godine. U vreme dolaska Sisakog odreda na amaricu, Gaein odred (komesar Stanko Bjelajac) imao je 120 boraca, meu kojima se nalazilo i 20 komunista. Organizuju se zajednike akcije boraca Banije i Korduna i stvara slobodna teritorija. Savremenici su zabeleili da je ustajala kuka i motika" protiv ustakih nasilja. Komunisti su odbijali narod od pokrsta" kao obine ustake varke. Prva partizanska zakletva poloena je na amarikom putu iznad Gaeinog logora 28. septembra 1941. godine. Sa razvitkom ustanka borci Banije su odlazili na Kordun, u Bosnu i Slavoniju pomaui razgaranju ustanka. Aprila 1942. sa Banije je oko 1000 boraca otilo u Bosnu, dok su na Baniji ostali Artur Turkulin i Vasilije Gaea, koji je poginuo u sukobu sa ustaama pukovnika Mraka. Poetkom avgusta 1941. godine stvoren je Zagrebako-sesvetski odred, a kasnije od zagrebakih radnika, odred Matija Gubec" koji je stradao u umberku u borbama s ustaama. Pavle Gregori je oktobra 1941. formirao partizanske grupe na Papuku. Komunisti u Gorskom kotaru i Hrvatskom primorju formirali su jula i avgusta partizanske logore iz ijeg se sastava u jesen obrazovao Primorsko-goranski odred s oko 300 boraca. Zagrebaka partijska organizacija izvodila je na poetku ustanka diverzije, koje su unosile nemir u ustake redove i nailazile na veliki odjek meu stanovnitvom. Uprkos opasnostima i rtvama, diverzantske akcije uestale su i u Splitu, ibeniku, Suaku. Preko Zagreba vraali su se u domovinu

USTANAK

NARODA

JUGOSLAVIJE

komunis!i-uesnici panskog graanskog rata, a Kopinieva radio-stanica u gradu sluila je rukovodstvu KPJ za odravanje veza s Kominternom. Stanovnitvo Dalmacije, antifaistiki raspoloeno, davalo je od prvog dana otpor okupaciji organizovanjem bojkota, trajkova i demonstracija. Italijanski okupator odgovarao je hapenjem, interniranjem i streljanjem. Na brzinu formirani dalmatinski odredi Splitski, Solinski, Katelansko-trogirski, Sinjski, ibenski, Primotensko-rogozniki i Zatonsko-vodiki nisu uspeli da se prebace u dalmatinsko zalee. Neki su razbijeni, a neki nisu ni stupili u akciju. Pod uticajem iz Drvara zapoeo je masovni ustanak u Lici 27. jula 1941. irei se u tri pravca: prema Dalmaciji, podruju GraacGospi i Donji LapacUdbinaKorenica. Od 28. do 30. jula ustanak je zahvatio itavu Kninsku krajinu i delove Bukovice, kao i Vrliku. Poetkom avgusta izbio je ustanak u kotarima Udbina i Korenica, a polovinom meseca u Brinju i Otocu. Italijanska intervencija uticala je na oseku ustanka, zahvaljujui podrci koju su okupatoru davali graanski prvaci i injenici da je ustaniki talas prevaziao komuniste. Italijani su u Lici pokuali da stiaju ustanak podilazei Srbima. Prelomni trenutak nastupio je septembra 1941. kada su komunisti dali inicijativu da se pripremi novi ustanak protiv Italijana i njihovih saradnika. Diferencijacija je tekla na pitanju borbe protiv Italijana ili njihovog mirnog prihvatanja kao zatitnika" Srba progonjenih od ustaa. Srpsko graansko jezgro (Niko Novakovi Longo, pop Sergije Urukalo, Stevo Raenovi, pop Momilo uji, Boko Desnica i drugi) nastojalo je da se pomou Italijana obezbedi povratak Hrvatske juno od Kupe i Save pod vlast Italije, pa i formiranje autonomije Dalmacije i Like. Komunisti su morali da se ponesu i sa njihovim ovinistikim protivakcijama, a na drugoj strani da razotkriju smisao italijanske politike prijateljstva" sa Srbima. Navodna italijanska srpskofilska politika, koju nisu irile samo rtve ustaa, ve i brojni italijanski agenti i emisari ubaeni u ustaniku pozadinu, sa ciljem da je razriju, bila je sraunata na politiku lakeg 'vladanja suprotstavljanjem Srba i Hrvata, na razbijanje ustanka cepanjem ustanikih jedinica na pristalice i protivnike pacifikacije, sredstvo za dranje NDH pod stalnim pritiskom, obezbedi vanj em svoje arbitrae, te stalnim skretanjem panje na svoje ekonomske i

REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

Uee SSSR-a u antifaistikom ratu u savezu s Velikom Britanijom i SAD davalo je veu mogunost za aktivnost nacionalno-oslobodilakih i demokratsko-revolucionarnih pokreta, bez obzira to su oni bili izloeni negativnom zraenju protivurenosti izmeu velikih sila. Drugi nezaobilazan element revolucionarne situacije inili su brz poraz vojske Kraljevine Jugoslavije, raspad politikog sistema i bekstvo vlade i kralja u inostranstvo, nasuprot tenjama patriotskih snaga da na ropstvo odgovore u skladu sa svojim slobodarskim tradicijama u prolosti, nastave borbu i speru sramotu koju je katastrofalnim porazom nanela narodu nesposobna i defetistiki raspoloena buroazija. Njena nemo i raspad starog poretka, pod prvim udarom spolja, nisu mogli da se ne useku u svest antifaistikih snaga Jugoslavije. Neposredno iskustvo kao da je sve oiglednije govorilo da graanske snage ne mogu da obnove Jugoslaviju, a na drugoj strani da budua drava ne moe da poiva na starim drutvenim i nacionalnim osnovama. Komunisti su u analizi meunarodnih i unutranjih uslova spajali nacionalno osloboenje sa socijalnim smatrajui ga za nedeljiv proces, nasuprot preporukama Kominterne da prihvate shematsku podelu na ,,dve etape" i odloe revolucionarne promene u tekuoj fazi antifaistikog rata. Povezivanjem otpora protiv faizma s drutvenim prevratom u neposrednoj budunosti, izgraena je strategija narodnooslobodilake borbe kao istorijski odgovarajueg oblika obrauna s nacionalnom buroazijom oba opredeljenja, osovinskog i prozapadnog (bez iskljuivo klasnih okraja, iako su se ovi sporadino javljali), buroazijom koja se nala na liniji otvorene kolaboracije ili prikrivenog saveza s neprijateljem, odnosno ostala u pasivnom poloaju, bez namere da se odupre porobljavanju. Svrgavanje buroazije u Jugoslaviji tokom drugog svetskog rata nije teklo pravolinijski,

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

ve zamrenim putevima nacionalnih, klasnih i meunarodnih protivurenosti. Narodnooslobodilaka borba, kao tipina sloena drutvena pojava, znaila je, s jedne strane, put otpora, istrajne borbe protiv stranih zavojevaa i faizma, a s druge je predstavljala formu revolucionarnog osvajanja vlasti od buroazije, koja je stupila u saradnju s neprijateljem i svoje vojne snage pretvorila u pomone odrede okupatora ili pak zauzela stav iekivanja dok se komunisti ne istroe ili kompromituju, situacija ne razrei na svetskim frontovima i ne prispeju zapadne invazione trupe. Otpor stranom neprijatelju, koji se takoe pojavljivao kao kontrarevolucionarna snaga, zbog svoje faistike sutine, povezivan je s borbom za nacionalnu ravnopravnost naroda Jugoslavije, slobodu nacionalnih manjina i socijalne promene. Komunisti, kao rukovodea snaga ustanka u Jugoslaviji, odreivali su i drutveno-politiku sadrinu narodnooslobodilake borbe. Oni su davali perspektivu nacionalnog i socijalnog osloboenja, izjasnili se za Jugoslaviju kao okvir dravnog ivota, formulisali politiku bratstva i jedinstva naroda, njihove ravnopravnosti u buduoj zajednici, kao alternativu masovnom nacionalistikom razraunavanju i separatizmu, a kolaboraciji suprotstavili beskompromisnu antifaistiku borbu. Strategija narodnooslobodilake borbe bila je nezamisliva bez iroke platforme jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta koja poiva na patriotskom nadahnuu uesnika umesto na stranakoj, verskoj ili nacionalnoj pripadnosti. Politika jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta oslanjala se na iskustvo antifaistikog pokreta pre rata, ive slobodarske tradicije u narodu, veru u pobedu antifaistike koalicije, nezadovoljstvo velikog dela stanovnitva starim dravnim ureenjem i drutvenim poretkom. Zahtevi za prenaglaavanje drutveno-politikog prevrata i otvaranje druge etape" u narodnooslobodilakoj borbi vodili su suavanju platforme narodnooslobodilakog programa i, kao manifestacije sektatva, nisu mogli biti prihvaeni od ustanikih masa neizdiferencirane strukture. Dogmatski pristup KPJ odnosu klasnih i politikih interesa u Jugoslaviji i svetu mogao je odgovarati okupatoru i graanskim snagama oba opredeljenja, koji su nastojali da joj nametnu politiku klasnog izazova i svedu borbu na klasni sukob. Komunisti su ukazivali na opasnost od sektatva, koje se izraavalo u noenju proleterskih zastava i napadima na

'

REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

1 5 5

bogatije seljake ili kulake, a proizilazilo iz nerazumevanja partijske linije, starih dogmatskih naslaga u svesti, tenji za prelaenjem na drugu etapu". Oni su u Srbiji upuivali na saradnju sa svim rodoljubima nezavisno od stranake pripadnosti posebno sa lanovima Narodne seljake stranke, Demokratske stranke, Saveza zemljoradnika ukoliko su bili spremni da se bore protiv okupatora, ali ne ugroavajui ideoloki i organizacioni integritet KPJ. Stvaranje narodnooslobodilakih odbora (NOO), ve u ustanku 1941, bilo je osnovni vid drutveno-politikog preobraaja u toku narodnooslobodilake borbe. Uprkos vojnom porazu Kraljevine Jugoslavije i deobi njene teritorije, okupatori se nisu liavali podrke ostataka njene dravne organizacije. Sauvani elementi upravnog aparata Kraljevine ispunjavali su prazninu u okupacionom sistemu i bili upotrebljivi za uvrivanje vlasti okupatora, a pri tom klasno provereni kao bedem protiv revolucionarnih pokreta i oslobodilakih strujanja u narodu. Zapoeta narodnooslobodilaka borba nije mogla da se razvija na delovima jedne havarisane dravne organizacije, uz to integrisane u organizam okupacione uprave, jer je s njom kao takvom dolazila u neposredan sukob. Preostali aparat vlasti podseao je i na jedrio kompromitovano iskustvo i stare drutveno-ekonomske i politike odnose. Jedan deo te ranije organizacije, pod okriljem Mihailovia, pozivao se na legitimizam, dravnopravni, ustavni i vojni kontinuitet, sa svim njegovim meunarodnim posledicama, a zasnivao na birokratskom centralizmu, suprotnom narodnom suverenitetu i bilo ijoj nacionalnoj hegemoniji. Ocenjivanje ovih organa vlasti u izvorima narodnooslobodilakog pokreta, oktobra 1941, kao omraenih u narodu" nije proizilazilo iz taktike pokreta, ve iz zgusnutog istorijskog iskustva. Mihailovieva strategija svodila se na defanzivnost u odnosu prema okupatorima sve dok se ne stvore pretpostavke za oruani nastup (uzmicanjem faizma na svetskim frontovima), na ouvanje drutvenog poretka privatne svojine, restauraciju monarhije, prevlast Srbije u obnovljenoj Jugoslaviji, pa samim tim i na obraun s Hrvatima, Muslimanima, Nemcima, Maarima, iptarima i drugim nacionalnim manjinama, kao glavnim krivcima za vojni poraz Kraljevine i stradanja srpskog stanovnitva. Mada praktino pasivni prema neprijatelju, etnici su proklamovali antiokupatorsko opredeljenje. Mihailovi je u na-

I 3 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

rodnooslobodilakom pokretu gledao najopasnijeg suparnika i snagu koja ugroava sutinske interese monarhije i srpske buroazije. Legalizujui jedan deo etnikih efektiva u Nedievim vojnim formacijama, a drugi, kasnije, u sistemu italijanske okupacije, on je ostvarivao osnovnu zamisao da sauva vojnu snagu kako bi unitio komuniste u toku rata i uz pomo okupatora, svestan svoje nemoi da se bori na dva fronta. Na drugoj strani, raunao je da e se kolaboracija, posle aktivnog nastupa etnika u zavrnoj fazi rata, lako predati zaboravu, shvatiti kao taktika ili nunost samoodbrane. Antipartizanska zaslepljenost nije spreavala etnike da pred javnou zapadnih saveznikih zemalja prisvajaju uspehe NOPOJ na bojnom polju, stvarajui sebi oreol najdoslednijih antifaistikih boraca, kao to ih ni nacionalna izdaja nije uznemiravala sa stanovita slobodarske narodne tradicije i suda istorije. Nastupajui kao zatitnici naroda, oni su upozoravali da su jedini branioci njegove nacionalne slobode, prolosti, asti i opstanka, za razliku od komunista, koje su predstavljali kao najvee neprijatelje srpskih svetinja, internacionalni olo i tuince eljne osvajanja vlasti nezavisno od cene koju za nju narod mora da plati. Obmanjivali su saveznike kako se sami nalaze u prvom redu antifaistike borbe, dok komunisti posluno slue politici stranog imperijalizma. Da bi nakodili jugoslovenskim komunistima, etnici su ih, iskoriavajui odnose izmeu jugoslovenske vlade u izbeglitvu i sovjetske vlade, nazivali trockistima, kojih se Moskva bila odrekla. Borei se iskljuivo protiv narodnooslobodilakog pokreta, oni su od jeseni 1941. samo glumili rat" protiv Osovine i predano gradili mit o sebi kao portvovanim ratnicima u neravnopravnoj borbi s faistikim snagama u sreditu Balkana. Mihailovi je prema narodnooslobodilakom pokretu politiki i ideoloki bio nepomirljiv, ak i po cenu kolaboracije nekih etnikih odreda s okupatorom i kvislinzima; nije bio spreman da prihvati realni paralelizam pokreta, zajedniku komandu, narodnooslobodilake odbore kao organe narodno-oslobodilake borbe i nove vlasti. S retkom iskljuivou odbijao je da odbaci tezu o svojoj jedinstvenoj legitimaciji na predstavljanje Jugoslavije pod okupacijom, i da se sloi s nacionalnom ravnopravnou naroda. Ideja o velikoj" ili homogenoj" Srbiji podrazumevala je stvaranje nacionalno i verski iste i kompaktne celine, oie-

' REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

157

ne" od nesrpskih naroda i nacionalnih manjina. Okupljanje svih Srba proglaavalo se za neumitan zahtev nacionalnih snaga posle doekivanja noa u lea" aprila 1941. U Srbiji proirenoj na raun drugih naroda koja bi izlazila na more, ukljuivala Kordun, Baniju, Slavoniju i Vojvodinu, s granicama kod Karlovca i Ogulina, a na drugoj strani ispravila nacionalne mee s Rumunijom, Bugarskom, Albanijom i Maarskom etnici su gledali vodeu naciju u Jugoslaviji i na Balkanu, dozvoljavajui da ona bude i federativno vezana s osakaenom" Hrvatskom, poto se prethodno, tokom rata, izmire rauni. Nacionalistiki program Dinarske divizije", koji je ponikao na Kosovu i u severnoj Dalmaciji, nije se razilazio sa programom Mihailovievih etnika u Srbiji i Crnoj Gori, ako se izuzmu neke regionalne razlike. Uloga ove divizije je oznaavana kao isto politika, to jest da se pretvori u utoite nacionalnih elemenata srpskog karaktera; da iri i ostvaruje srpsku ideju u delovima Like, severne Dalmacije, Hercegovine, Crne Gore i Bosne i pomogne vaspostavljanju nacionalnog poretka s kraljem Petrom II. Kosovo u severnoj Dalmaciji, i Kosovo u Junoj Srbiji", pojavljivali su se kao simboli gubitka drave i obnove nacionalne misli. Velika Srbija obuhvatala bi pak Srbiju, Vojvodinu, Bosnu, Hercegovinu, Crnu Goru, Dalmaciju do ibenika i Liku. Velike vojne ambicije ujievih etnika kao da su obezbeivale ovako zaokruene politike ciljeve. Projektovane Kosovska i Nevesinjska divizija, sa postojeom Dinarskom, trebalo je da prerastu u 1. armiju Vod Karaore". Sa ovakvim eksluzivnim nacionalnim programom nije se iskljuivalo kao to pokazuju inicijative vojvode Trifunovia pridruivanje i Hrvata, jugoslovenskih nacionalista, tabu Dinarske divizije. U tom smeru pojaavana je propaganda preko lista Krik iz jame koji su vodili Silvije Alfirevi i uro Vilovi. Pojedini Hrvati su ak izraavali privrenost vojvodi prelaskom na pravoslavnu veru. Mladen Zujovi, kao naslednik Trifunoviev, u svojim konsultacijama aprila 1943. iskljuivao je samo katolike svetenike i zagriene" Hrvate, pokazujui brigu za tzv. Jugoslovene Hrvate. Zujovi je stvarao odbore sa Nikom Bartuloviem, Zvonkom Simuniem, Nenadom Grisogonom i drugima koji su imali da potpomognu formiranju vojnih organizacija u Splitu i Dalmaciji, s oslonom na jugoslovenske integralce hrvatskog porekla.

I 3

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Koncepcije nacionalno istih drava uopte ugroavale su nacionalnu individualnost i dravnu samostalnost ostalih naroda (NDH Srba i Srbije, Velika Albanija Srba, Crnogoraca i Makedonaca, Velika Srbija Hrvata, Muslimana i nacionalnih manjina, itd.). Etnocentrizam kao psiholoka osnova radikalnog ovinizma jeste sutina ovih koncepcija. Nacionalizam kvislinko-kolaboracionistikih pokreta je pripadao tzv. agresivnom nacionalizmu, koji je ugroavao opstanak drugih naroda. Zalagao se za fiziko unitenje i asimilaciju, koristei najnegativnija nacionalna oseanja da bi integrisao jednu naciju na raun druge. Nacionalizam je zloupotrebljavao svoju istorijsku misiju. Sprovodio je socijalnu eksploataciju unutar vlastite nacije; ignorisao postojanje socijalnih podela u ime privida drutvene homogenizacije; hranio se starom slavom i mitovima, predrasudama o drugim nacijama, razvijao mrnju i uzdizao nacionalni egoizam. etnika koncepcija Velike Srbije prihvatala je samo takvu Jugoslaviju u kojoj bi bila obezbeena apsolutna hegemonija Srbije. etniki ideolozi su isticali da je Srbija ivela pre Jugoslavije, a da bez Srbije ne bi bilo ni Jugoslavije. No deo etnika nije previao da bi Velika Srbija imala na ivicama naikane neprijateljske drave Arnauta", Hrvata, Bugara, Maara, Rumuna i Grka; da ne bi mogla da postigne nacionalnu homogenost na svojoj periferiji (Juna Srbija" i Bosna); bila bi podlona direktivama iz velikih prestonica, i to sve u vremenu kada se u Evropi naputala razdrobljenost" versajskog doba. Mihailovieva dvojna pozicija u Jugoslaviji je nesumnjivo oteavala njegov meunarodni poloaj protivurenou izmeu proglaenog antifaistikog otpora i stvarnosti politike iekivanja", odnosno kolaboracije. etnike je prihvatila jugoslovenska vlada u izbeglitvu, posebno velikosrpsko krilo, najuticajnije u njoj; ona je tako dobila i svoje oruane snage, uz iji je tab Velika Britanija detairala misiju kapetana D. T. (Bila) Hadsona u jesen 1941. Od Britanaca je Mihailovi dobijao i materijalnu pomo, iako njenim razmerama nije bio zadovoljan. im je unapreen u in brigadnog (7. decembra 1941), odnosno divizijskog generala (19. januara 1942), te postavljen za ministra vojske Kraljevine Jugoslavije i Komandanta Jugoslovenske vojske u otadbini, on je dobio i slubenu potvrdu legitimnosti svog pokreta pred svim dravama saveznike koalicije, a i u odnosu prema antagonistikom i jedino antifaistiki aktivnom

' REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

159

ali i anonimnom za inostranstvo narodnooslobodilakom pokretu. Mihailovi je ovim slubenim priznanjem ojaao i svoj poloaj u oima podreenih: rivala u zemlji i emigraciji, politikih i vojnih rukovodilaca i stareina koji su izraavali tendencije ka regionalnom autonomizmu". Odravanjem diplomatskih odnosa s jugoslovenskom izbeglikom vladom sovjetska vlada je posredno stavljala do znanja da ne eli njihovo pogoravanje zbog dogaaja u Jugoslaviji. Protivurenoj predstavi o Mihailoviu doprinosili su ne samo saveznici ve i Nemci u Jugoslaviji i sam vrh Treeg rajha, zbog svoje mrnje prema Srbima i nepoverenja prema njihovom ponaanju u sluaju neuspenog ishoda rata ili iskrcavanja saveznika. Oni su Mihailovia smatrali nepomirljivim protivnikom s kojim se treba obraunati, iako su njegovi odredi raspoloeni za saradnju u borbi protiv komunista kao glavnih protivnika. Za Nemce je bilo izvesno da on odrava odnose s Velikom Britanijom i da se pri njegovom tabu nalaze britanski oficiri. Iz toga je izvlaen zakljuak da je britanski tienik, pa da se, samim tim, u njegov pokret i ne moe imati poverenja. Ovakva nemaka gledanja zamuivala su stvarnu sliku o ulozi etnika u antifaistikom frontu, emu je znaajan prilog davala i italijanska politika navodne zatite Srba od ustaa, bliska delu ugroenog srpskog stanovnitva. Izjanjavajui se protiv narodnooslobodilake borbe i komunista kao njenih organizatora i nosilaca, a za stvaranje velike i homogene Srbije, posle prethodnog raiavanja s Hrvatima, Muslimanima i nacionalnim manjinama, Mihailoviev etniki pokret polagao je pravo i na stvaranje svojih organizacija u svim jugoslovenskim zemljama, pri emu se oslanjao na Slovence i mali broj Hrvata i Muslimana jugoslovenske orijentacije. Mihailovi je ovu zamisao ostvarivao slanjem svojih ljudi u gotovo sve krajeve Jugoslavije ili imenovanjem predstavnika pojedinih oblasti: Ilija Trifunovi Biranin u Splitu, kod Italijana, i Dobroslav Jevevi bili su nadleni za Bosnu i Hrvatsku, major ore Lai za Crnu Goru, major Boko Todorovi za Hercegovinu, major Jezdimir Dangi za istonu Bosnu, major Karei Novak za Sloveniju. Njegovi poklisari i oficiri radili su na irenju etnikih organizacija i u Vojvodini, na Kosovu, u Makedoniji i Slavoniji. Od odreda, koji su nosili geografska imena ili imena istorijskih linosti, etnici su krajem 1941. i poetkom 1942.

r
I 3 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

preli na stvaranje brigada, a krajem 1942. i poetkom 1943. korpusa. etnika vojna organizacija imala je vie slabih taaka: prinudna mobilizacija, nejedinstvena struktura, rivalitet komandanata, borba oko vlasti i uticaja, teritorijalni karakter. Veliki broj obveznika postojao je samo na papiru. Neku vrstu elitnih jedinica inile su letee brigade", sastavljene od najboljih mladih obveznika. Iz vojno-teritorijalne podele Jugoslavije vidi se da se radilo o posebnim komandama: Srbija sa Junom Srbijom" (Makedonijom), Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Boka, Sandak (Stari Ras"), Dalmacija i Lika, Vojvodina i Slavonija, Slovenija. etnici su se nerado borili van svojih atara, ispoljavali nedisciplinu, pljakali i sprovodili teror nad partizanskim simpatizerima, porodicama partizana, zarobljenim protivnicima. Grupe u tabovima nisu se meu sobom trpele. Meu istaknutim Mihailovievim oficirima sukobljavali su se Petar Baovi i Zaharije Ostoji, Vojislav Lukaevi i Pavle urii, Ilija Mihi i Slavko Bjelajac. Komandanti su od obavetajaca napravili bire i uhode. Cvetao je periferijski ovinizam". Mnogi Mihailovievi legalizovani komandanti registro vani su kod okupatora kao njihovi konfidenti (Dobrosav Jevevi i drugi). Vojvoda Trifunovi je drao dvorsku svitu". Bosanski etnici u slubi Nemaca i ustaa (Radoslav Radi, Uro Drenovi, Lazar Teanovi i drugi) ljubomorno su uvali svoje komandantske funkcije, odbojni prema prihvatanju oficira. Komandni etniki sastav inili su, pored oficira i podoficira andarmi, graniari, finansi, ate i optinske delovoe, seoski trgovci, sreski naelnici, pojedini svetenici, ugledni domaini, bivi etnici, pripadnici etnikih udruenja. Glavnu boraku masu sainjavali su tradicionalno seljaci; stoga i ne zauuje to se u etnikim programima govori o agrarnoj reformi i reavanju seljakog pitanja srpskog stanovnitva kolonizacijom i preraspodelom zemlje na raun nacionalno diskriminisanih naroda i manjina. Mihailovi je bio komandant Jugoslovenske vojske u otadbini", ministar vojske i vazduhoplovstva u vladi Slobodana Jovanovia od januara 1942. godine. Obrazovao je Gorsku gardu Njegovog Velianstva Kralja", koju je suveren darovao novom zastavom. Polovinom 4942. naimenovan je za naelnika taba Vrhovne komande. Jo od ranije Mihailovi je proglasio celu otadbinu" za vojinu prostoriju". Time je jo vie, bar

NARODNOOSLOBODILAKA BORBA I KOLABORACIJA

32. POZIV CENTRALNOG KOMITETA KPJ NA USTANAK, JULA 1941. 33. DRAGOJLO DUDI IZABRAN JE 16. NOVEMBRA 1941. U UICU ZA PREDSEDNIKA GLAVNOG NARODNOOSLOBODILACKOG ODBORA SRBIJE 34. FRANC LESKOEK, KOMANDANT GLAVNOG TABA SLOVENIJE

35. BORIS KIDRI SEKRETAR IZVRNOG ODBORA CSVOBODILNE FRONTE SLOVENIJE I POLITIKI KOMESAR GLAVNOG TABA SLOVENIJE

36. LAZAR KOLIEVSKI, CLAN POKRAJINSKOG TABA ZA MAKEDONIJU

37. GRUPA BORACA I RUKOVODILACA USTANKA U CRNOJ GORI 38. RATKO MITROVI, POLITIKI KOMESAR AANSKOG PARTIZANSKOG ODREDA GOVORI U OSLOBOENOM AKU

Omladino Dosta nas je dosta n a s je Mnogu b r a u pobili su k'o d u m a n klao, t e r o r trao. i oeve, zeeve.

zemlje

ove

P o z d r a v l j a m te Moskvo mila, ti Hitleru lomi krila. eline su tvoje b r a n e f a i z a m e da s a h r a n e . P o z d r a v l j a m o saveznike iz Engleske, Amerike, pa i Kine s n j i m a neka, p o z d r a v l j a m o a n k a j eka. O m l a d i n o cijelog svijeta, poela je b o r b a sveta. Z a j e d n i k i ii emo novi ivot stvoriemo. Drug uz druga, brat uz brata, stoji S r b i n uz H r v a t a , i poteni Muslimani na n a o j se b o r e strani. I z d a j n i c i g a d n i dolje, Brankovii svi napolje.

Sad elimo da p o k a e m o da kleei ne ginemo. O m l a d i n c i roblje nisu, nai stari h a j d u c i su. Ovo je zemlja h r a b r i h ptia, mi smo djeca Obilia. Gavrilo nas P r i n c i p zove na o d b r a n u zemlje ove. Poslednja se b i t k a bije, sjever d u v a iz Rusije. B e s k r a j n a je n a a vjera u orlove sa sjevera. Z a s t a v e se n a e viju svi s m o d u o m za Rusiju, S p a a v a nas b o r b a njina p o z d r a v l j a m o i Staljina. Armija A r m i j a je n a a j a k a od r a d n i k a i seljaka. Mi smo vojska novog kova, h r a b r a djeca Lenjinova. Mi ekali n i s m o zgode da n a s d r u g i oslobode. Pjesma seljakoj je naa

jaka T a l i j a n je m u d a r bio, al' n a s nije prevario. P r e d n a m a se A n t e znoji I Hitler se s n j i m e boji, A jo vie bjei D r a a , bjei D r a a k a m u f l a a . torbi t e b e e t o r b a n a d b i t i . Slava i hvala do n e b a njoj a r e n o j t o r b i seljakoj. S a d k a d s u doli n a j t e i d a n i ona n a m v o j s k u slobode hrani. O p u k o m o j a , i t o r b o ti, vi ete b i t k u dobiti . . . kolo v e z u j u nas b r a t s k i lanci, krv drugova pobijenih. J e d n a elja, j e d n a n a d a , od istoka do z a p a d a isti polet, ista vjera sve od juga do sjevera. Igra kolo, m r a k izmie i ve n e g d j e svie zora, p o b j e d a n a m doi m o r a , stoput' u krv okupana. P r e m a d a n u i slobodi t r n o v i t p u t n a s vodi.

Slavna je puka, garav drugar, slavne su rogulje, slavan handar, al, od sviju s a m slavnija ja, ja s k r o m n a t o r b a seljaka. O, p u k o m o j a , i t o r b o ti, vi ete b i t k u dobiti. . . K o m o r o vojna, z n a d e li ti. Partizansko Nae kolo jeste novo, d r u g a i j e od ostalih, u odrede p o c i j e p a n o a mislima povezano. Nae kolo oholo je, p o n o s n o se ono vije, p r e k o Bosne i S r b i j e i kroz L i k u sve do m o r a . U n j e m u je C r n a Gora i sunana Dalmacija i j u n a k a Slovenija. Nit' nas r i j e k e r a s t a v l j a j u , nit' d u b o k i gorski klanci,

42. PESME BRANKA OPIA 1941-1942.

43. BOLNICE U PODGRMEU 1942. GODINE

44. EMISIJE RADIO STANICE .SLOBODNA JUGOSLAVIJA"

45. EMISIJE RADIO STANICE .SLOBODNA JUGOSLAVIJA"

46. KARTA JUGOSLAVIJE SA NAZNAENIM REONIMA DEJSTVA PARTIZANSKIH JEDINICA, OBJAVLJENA U MOSKOVSKOJ .PRAVDI"

47. SKLADITA I RADIONICE PODGRMEA 1942. GODINE

48. NAREDBA VRHOVNOG TABA NARODNOOSLOBODILACKE VOJSKE I PARTIZANSKIH ODREDA JUGOSLAVIJE

49. IZVRNI ODBOR AVNOJ-A IZ 1942: NURIJA POZDERAC, DR IVAN RIBAR, DR PAVLE SAVI (sede), MLADEN WEKOVI, VESEUN MASLEA, VLADA ZEEVI. IVAN MILUTINOVIC, DR SIMA MILOEVI 1 MILE PERUNII Koje) 50. PRVI KONGRES USAOJ-a ODRAN U BIHAU OD 2 7 - 2 9 . DECEMBRA 1942. U SALI ZA VREME ZASEDANJA SLEVA NA DESNO: KATA PEJINOVI, VLADA ZEEVI, IVAN MILUTINOVIC I DRUGI 51. PRVO ZASEDANJE ANTIFAISTIKOG VECA NARODNOG OSLOBOENJA HRVATSKE ODRANO 14. JULA 1943. NA PLITVIKIM JEZERIMA. ZA GOVORNICOM FILIP LAKU, CLAN IZVRNOG ODBORA

52. VELIKI UPAN UPE SANA I LUKA O SARADNJI ETNIKA SA VLASTIMA NDH, BANJALUKA 9. JUNI 1942.

53. IZJAVA VRHOVNOG TABA NOV I POJ I ANTIFAISTIKOG VUECA NOJ

54. PISMO D. MIHAILOVIA ORU ITVANU

OD, UUC1NM

VVJUC IVW I i a t i . UUUliNC

56. NEMCI SU, U MIHAILOVIU KOJI JE ODOBRAVAO KOLABORACIJU, VIDELI PREDSTAVNIKA SRPSKE I BRITANSKE POLITIKE U JUGOSLAVIJI

57. RAJAL, MIHAILOVI, LALI, MUSULIN, MAKDAUEL 58. GRUPA RANJENIKA (IBARSKA DOLINA 1943). 59. RANJENICI - BRIGA KOLIKO VOJSKE, TOLIKO I NARODA

60. FAKSIMIL NEMAKOG DOKUMENTA O MARTOVSKIM PREGOVORIMA OD 10. MARTA 1943. SA POTPISIMA MILOVANA ILASA (M. MARKOVI), KOE POPOVIA I VLATKA VELEBITA (V. PETROVI)

64. PETA NEPRIJATELJSKA OFANZIVA 1) POLOAJ I OPERACIJE PARTIZANSKIH JEDINICA 2) CENTRALNA BOLNICA 3) POLOAJ I OPERACIJE NEPRIJATELJA

66. SVETOZAR VUKMANOVI - DELEGAT CK KPJ I VRHOVNOG TABA U MAKEDONIJI

I I
!

'

REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

1 6 1

!
!

formalno, pojaao svoj uticaj, koristei ovu ne ba znaajnu injenicu za propagandu u inostranstvu da se radi o jedinstvenom sluaju da se takvo telo nalazi na osvojenoj i okupiranoj teritoriji. Mihailoviev zamenik bio je Dragia Vasi, a naelnik taba (Gorski tab br. 1) potpukovnik Dragoslav Pavlovi. Od prenoenja Vrhovne komande u zemlju dolo je do nove podele posla: propagandu su preuzeli Dragia Vasi i Stevan Moljevi; za komandanta pozadine imenovan je potpukovnik Pavlovi, koji je istovremeno bio opunomoenik Vrhovne komande za zapadnu Srbiju; Zaharije Ostoji je postavljen za komandanta Isturenog (Istaknutog) dela Vrhovne komande u vreme borbi na Neretvi i Drini, a Luka Baleti za Mihailovievog pomonika. U Slovenskoj zvezi, politikoj grupaciji, obrazovanoj u prolee 1942. odluujua re je pripala pripadnicima Slovenske ljudske stranke. Zveza" je u svom sastavu okupljala i formaciju Bele garde" i etnike (Plavu gardu" u terminologiji Osvobodilne fronte). etnike snage su bile neuporedivo slabije od Bele garde". Imale su svega nekoliko stotina pripadnika pod komandom Mihailovievog poverenika za Sloveniju majora Karela Novaka, za razliku od Bele garde" koja je avgusta 1943. imala 6.000 pripadnika. Klasni koreni Maekove politike neuestvovanja u narodnooslobodilakoj borbi, uzdravanja od aktivnog antiokupatorskog stava, sutinski se nisu razlikovali od Mihailovieve politike, s tim to su razlike izmeu predstavnika dveju buroazija nastajale zbog njihovog suparnitva, karaktera njihovih buduih odnosa, u vreme kada topovi zaute i otvore se problemi posleratnog sveta, zbog starih meusobnih nepoverenja i tekuih procena o ishodu rata. Hrvatska sredina" oko Maeka pokazivala je krajnju ideoloko-politiku iskljuivost prema novom subjektu borbe, izraenu u Maekovoj poruci nita sa komunistima". Otpor okupatorima je i za vodstvo bive HSS bio besmislen, jer se smatralo da ishod rata zavisi od velikih sila. Za Maeka borba nije bila prihvatljivo reenje ni zbog njegove malograanske psihologije i straha od posledica. Oportunistika politika, meutim, odgovarala je i raspoloenjima na hrvatskom selu da se ostane po strani ratnih razaranja i drugih rizika skopanih s izazivanjem nadmonije sile. Politiari oko Maeka borili su se za ouvanje uticaja na selu, kao i u drugim slojevima biveg lanstva HSS, koliko god da im je rad

162

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

bio otean ustakim nadzorom. Snage domobranstva, Narodne hrvatske vojske", trebalo je da se ouvaju za situaciju kada se bude odluivalo o karakteru novog ureenja. U svojoj politici se HSS oslanjala i na uticaj rimokatolike crkve, a u emigraciji raunala na svoje predstavnike u jugoslovenskoj izbeglikoj vladi. Mada nije htelo da vezuje sebi ruke javnom saradnjom s ustaama, njeno vodstvo oko Maeka nije elelo ni da im se suprotstavi. Psiholoki i politiki pritisak da se bive lanstvo HSS izjasni za NDH sadran u stavu ,,ko nije ustaa, nije Hrvat" u leto 1941. i poetkom 1942, prilikom saziva ustakog Hrvatskog dravnog sabora", svedoio je o Maekovom nastojanju da ostane na distanci prema ustakom reimu, sprei odlivanje pristalica HSS u ustake ustanove, vojsku i administraciju, ali i o nepoverenju ustaa u njih. Paveli je morao da se zadovolji ulaskom manje poznatih zastupnika" Stranke u Sabor", a na drugoj strani zahvalno je prihvatio daleko znaajniju pomo njenog vodeeg dela u obeshrabrivanju hrvatskih seljaka i graana za uee u aktivnom otporu protiv reima i okupatora. Traei mir i uzdravanje od borbe, Maek je paralisao jai uticaj narodnooslobodilakog pokreta u mnogim krajevima Hrvatske i 19411942. omeo pripadnike bive HSS da se u njega ukljue. U toj politici on je bio dosledan. Uviajui njene negativne posledice, rukovodstvo KPJ teilo je u toku prve faze ustanka i kasnije da mobilie u narodnooslobodilaku borbu, pored srpskih masa, i to vie Hrvata, ali je nailazilo na labirint predubeenja, starih i novih zabluda, politiko-ideolokih i nacionalnih optereenja, z koje je odgovornost delom snosilo vodstvo HSS. Narodnooslobodilaki pokret, suoen s Maekovom politikom, od prvog je dana borbe razvijao propagandu i aktivnost usmerenu na privlaenje antifaista iz sastava HSS. Njegovi predstavnici vodili su razgovore i pregovore s ovima, esto nekorisne i bezizgledne. Od kraja 1941. KP Hrvatske je prekinula napore da se vodstvo HSS opredeli za borbu i zapoela aktivnije da objanjava narodu pobude Maeka i njegove okoline, traei od seljatva da okrene lea staroj sviti. Razobliavajui mit o Maeku mirotvorcu", upuivala je seljake da slede primer Matije Gupca i Stjepana Radia. Ustanak u Srbiji uznemirio je pored Nemaca i njihove saradnike iz redova profaistike buroazije, odranije poznate kao nepokolebljivog protivnika komunizma i obnove Jugoslavi-

'

REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

1 6 3

je, koji su nasuprot ovoj isticali ideju o velikoj Srbiji, ali u okvirima novog poretka. Za Dimitrija Ljotia komunizam je bio proizvod Jevreja, potpomognutih demokratima, i masonima, a komunistika ideologija judeomarksistika misao". Po njemu je Srbija mogla da se obnovi samo ako se osloni na Nemaku i na Zbor, Zadrugarstvo i Srpstvo". Uivajui apsolutno poverenje Nemaca, zbog svojih faistikih uverenja, Ljoti je polovinom septembra 1941. poeo da naoruava pristalice iz redova omladine i da ih svrstava u dobrovoljake odrede za borbu protiv komunista. Na pomone odrede nemake oruane sile i Nedievih snaga svedeni su i etnici Koste Milovanovia Peanca, koji je posle aprilskog sloma na Pasjai organizovao etnike za odbranu" na granici Srbije i Kosova, ne preduzima, jui akcije protiv okupatora, prema sporazumu koji je s Nemcima zakljuio na Bukulji avgusta 1941. Nastojei da ogranii njegov uticaj, Mihailovi je preputao Kosti Peancu teritoriju juga Srbije, Kosovo, Makedoniju i Albaniju. Nemci su pred nameravanu ofanzivu na slobodnu teritoriju organizovali kvislinke snage kao pomone jedinice. U andarmerijske odrede ukljuivani su Peanevi etnici. Od Ljotievih pristalica formirani su odredi srpskih dobrovoljaca. Belogardejci su, pod komandom generala Skorodumova, organizovani u vojne jedinice koje e izrasti u Ruski zatitni korpus, jaine pet hiljada ljudi. Borei se protiv naraslog ustanka i uticaja narodnooslobodilakog pokreta, kvislinzi su okupljali predstavnike graanskog drutva iz redova javnih radnika, politiara i intelektualaca, nastojei da ih to vre veu za sebe, a na drugoj strani da izvre politiko-psiholoki uticaj na Srbe da se ograde od komunizma i borbe protiv okupatora, koju je nosio narodnooslobodilaki pokret. Apel srpskom narodu, objavljen u kvislinkoj tampi (Novo vreme) 13. avgusta 1941, u redakciji Velibora Jonia, s nekoliko stotina potpisnika (533), od kojih mnogi nisu imali mogunosti da demantuju svoje iznueno uee u ovom sramotnom inu, osudio je borbu srpskog naroda za slobodu, igosao KPJ kao anacionalnu snagu i zatraio pokornost okupatoru. Ustanici su ovim aktom, inspirisanim od prononsiranih faista, najpogrdnije napadnuti zbog namere da u zemlji izazovu poar unitenja i istrebljenja, u varljivoj nadi da ce time neto pomoi svojim gospodarima". Apel je zavravao upozorenjem da je kucnuo poslednji as i da svaki pravi

I 3 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

srpski rodoljub ima za dunost da onemogui paklene namere komunistikih zloinaca". Mnogi istaknuti pisci, umetnici i naunici meu kojima Ivo Andri, Isidora Sekuli, Milo uri, Sreten Stojanovi odbili su da ga potpiu. Ova ovetala i primitivna propaganda, nasleena od predratne profaistike tampe i antikomunistike ideologije, a u ratnim uslovima obogaena Gebelsovim renikom, nije proizvela nikakav utisak, s obzirom na rast ustanka i snaenje uticaja narodnooslobodilakog pokreta, sem to je oblatila potpisnike Apela. Nezadovoljni razvojem situacije u Srbiji, a uviajui da je Aimovieva komesarska vlada" neprihvaena od naroda, nesposobna i bez ikakvog politikog ugleda, Nemci su avgusta 1941. resili da joj nau reprezentativniju zamenu, s ciljem da to pre smire Srbiju, i to uz pomo samih Srba. Pod navodnim pritiskom najuglednijih narodnih predstavnika, i u interesu naroda kome preti istrebljenje, Milan Nedi je pristao da se prihvati poloaja predsednika nove srpske vlade u nemakoj slubi, pozivajui se i na izglede da od Nemaca izdejstvuje izvesnu autonomiju za Srbiju. Sem ovim motivima, svoju linu rtvu" Nedi, samozvani otac Srbije", obrazlagao je osujeivanjem Nemaca da za uguenje ustanka srpskog naroda iskoriste ustae, Maare i Bugare. Obrazovana 29. avgusta 1941, njegova vlada, poznata kao generalska", zato to su joj se u sastavu nalazila tri generala (pored Nedia, Josif Kosti i Panta Draki), morala je, na prvom mestu, da svim silama sprei razvijanje ustanka, iako ni njena politika osnova nije bila mnogo ira od osnove prethodne komesarske vlade". Odranije opsednut nemakom vojnom snagom, vodei srpski kvisling je neposredno po svom imenovanju stavio do znanja narodu da su srpske snage samo zrno peska u uzburkanom svetskom moru". U ime spasavanja Srba Nedi je od njih traio red, rad, mir i bratstvo, kako bi doekali kraj rata zdrueni pod svojim barjakom, jer Samo sloga Srbina spasava". Njegovi patetini nacionalni pozivi nisu mogli da prikriju nemake planove za to jaom mobilizacijom kvislinga protiv narodnooslobodilakog pokreta, koji su se ogledali u davanju irih ovlaenja Nedievoj vladi u organizovanju andarmerije, pod komandom generala Steve Radovanovia, podreivanju Peanevih etnika Nedievoj komandi, veem naoruavanju kvislinga.

' REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

165

Milan Nedi se kao brat" obraao porobljenom narodu da je doao da spasava narod da se meusobno ne istrebi", da Srbi samo u miru mogu doekati svretak rata zdrueni pod srpskim barjakom". Traio je od naroda, koji ga nije sluao, prezirui njegov pad, da se ne mea u tue stvari". Potcenjivao je narod slobodara govorei o njegovoj malenkosti": ,,. . . Danas se vre obrauni najveih sila sveta. Tu mi niti moemo pomoi, niti odmoi." Stvaranje vlade narodnog spasa" tumaio je kao povraaj srpskog naroda samom sebi." Uzaludno je uveravao srpski narod, i to u vreme kada su Nemci od Srbije pravili zgarite, da Veliki Nemaki Rajh", iako je pobednik u ratu, nee da bude neprijatelj srpskom narodu. Proklamovao je Srbizam" (Samo za Srbiju da ivi i samo za Srbiju da umre"), budui vie nego nemoan pred zahtevima nemakog vojnoupravnog vrha. Faistiki ideolozi i propagandisti proglaavali su osvedoenog kolaboracionistu, kojega se morala odrei i emigrantska kraljevska vlada, za realistu dravnika", prvog posle kneza Miloa, Jovana Ristia i Nikole Paia. Srpskom nacionalistikom iskljuivou, verbalnim uzdizanjem Srbije i srpstva, pacifistikim porukama, nepomirljivom antikomunistikom politikom, Nedi je uspeo privremeno da privue deo srpskog graanstva i seljatva zainteresovanog za mir, demoralisanog nemakom vojnom silom i konsterniranog ustakim zloinima nad Srbima u NDH. Koristio se i otvaranjem vrata srpskih domova za reke srpskih izbeglica iz NDH, sa Kosova i Metohije, iz Makedonije i Vojvodine, kao i zalaganjem da se deo ratnih zarobljenika vrati iz nemakih logora, ime je zapravo eleo da obezbedi oficirski i boraki kadar za svoje kolaboracionistike vojne formacije. Nedieve kolaboracionistike formacije imale su februara 1942. u sastavu Dravne i Granine strae 18.000 ljudi, ukljuujui i Mihailovieve legalizovane etnike. Vladajui odredi etnika Koste Milovanovia Peanca nalazili su se pod komandom vojvoda Maana urovia i Bogdana Godia. Ljotieva partijska vojska organizovana je u doborovljake bataljone koji su postali jezgro Srpskog dobrovoljakog korpusa od pet pukova pod komandom pukovnika Koste Muickog. U nareenjima Drae Mihailovia, borba protiv Srpskog dobrovoljakog korpusa stavljana je ispred borbe protiv Vermahta. U zakletvi dobrovoljaca je stajalo da e oni verno sluiti srpskom narodu borei se protiv svih koji ugroavaju, spolja ili iznutra, njegov

I 3 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

mirni ivot, naroito protiv komunista i pripadnika pokreta Drae Mihailovia, izvravajui nareenja pretpostavljenih bez pogovora. Specijalnu formaciju u slubi nemakog okupatora predstavljao je Ruski zatitni korpus koji je u borbenim dejstvima bio potinjen nemakim, odnosno bugarskim tabovima. Ustaniki talas na tlu NDH uzdrmao je njene temelje, kako zbog rasprostranjenosti borbi, tako i zbog njihovog intenziteta. Ustaki reim je odbaen od Srba i hrvatskih antifaista pre nego se i uvrstio. Vojne operacije odvijale su se i u neposrednoj blizini Zagreba. Tek to je bio uinjen napor da se izgradi aparat vlasti na tlu NDH, ona se nala izloena udarima ustanika u Bosni i Hercegovini, u Lici i na Kordunu, u Baniji, Gorskom kotaru i Hrvatskom primorju, Dalmaciji. Nedovoljne ustake snage morale su sada da se sukobljavaju s naoruanim srpskim i hrvatskim ustanicima, predvoenim dobro organizovanim komunistima. Ustanak su iskoristili Italijani da bi dokazali kako su ustae nesposobne da izau na kraj s ustanicima, dok su nemaki vojni predstavnici zatraili da ustae promene odnos prema srpskom ivlju, smatrajui da su pogromima izazvali oruani odgovor progonjenih. No ustae su na ustanak reagovale daljim progonima Srba i komunista, identifikujui ih s etnicima kako bi probudile jo vei ovinizam i ojaale svoju odbrambenu sposobnost. Borba protiv ustanika dobila je staru, istorijsku argumentaciju: NDH je prikazana kao hrvatski" i katoliki zid za odbranu hrianskog Zapada i njegove civilizacije od boljevizma, koji je, unoen preko Srba i internacionalnih plaenika, bio i ostao stran hrvatskom narodu. Oslonjen na jezgro ustakih snaga, Paveli e bez obzira na taktika odstupanja, pod pritiskom Nemaca, u politici prema srpskom stanovnitvu nastaviti da jaa teror nad komunistima i svim rodoljubivim snagama u hrvatskom narodu, kao i ovinistike progone, ali svestan da iluzije o nacionalnom osloboenju, koje je donela tzv. ustaka revolucija 1941, sve vie splanjavaju, da su snage domobranstva slabe i nesigurne, a Italijani protivnik koji razara ustaki reim saraujui sa srpskim graanskim voama, podravajui njihove autonomistike tendencije, te istiui nezatiene Srbe, kasnije i etnike, kao protivteu ustaama. Tokom ustanka teritorija NDH isproarala se" prostranim osloboenim podrujima, na kojima je ustanovljena nova vlast, vojna i graanska, poredak narodnooslobodilakog

' REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

167

pokreta, to j uveliko suzilo prostor ustakom uticaju. Samim tim su ustae jo manje mogle da se prokazuju kao nacionalni pokret Hrvata; njihova drava svedena je na prave razmere, razmere kriminalnog reima koji, kao nemaki eksponent, iskljuivo slui za ouvanje poretka Treeg Rajha u tom delu nove" Evrope. Vojne snage NDH imale su dualno obeleje, poto su bile sastavljene iz dva dela: Ustake vojnice i Domobranstva. Ustaka vojnica je obuhvatila oko 2829.000 ustaa, koji su se nalazili pod rukovodstvom Glavnog ustakog stana (GUS), na ijem se elu nalazio Ante Paveli, kao poglavnik. U toj partijskoj vojsci, kao glavnom nosiocu antisrpske i antikomunistike politike, izdvajale su se neke ozloglaene jedinice, nazivane po njihovim krvolonim komandantima: Francetieva (Crna legija"), Bobanova bojna, Tomieva bojna. Nad ljudstvom ovih bojni nije bilo ni suda ni vlasti". andarmerija je okupljala oko 18.000 ljudi pod orujem. Na elu policije ili redarstva" (Redarstva za javni red i sigurnost za NDH") nalazio se sin vojskovoe", po zlu uveni Eugen-Dido Kvaternik, koji je svojim sadizmom zaprepaivao i visoke nemake linosti. Posebnu ustaku jedinicu, najprobraniju, i time i najpoverljiviju, inila je garda ili Poglavnikov tjelesni zdrug, na ijem se elu jedno vreme nalazio general Ante Mokov. Domobranstvo je obuhvatalo kopnenu vojsku i simboline jedinice mornarice i zrakoplovstva". Oficiri domobranstva regrutovani su od oficira Jugoslovenske vojske, kao i od oficira koji su sluili u Austro-Ugarskoj, poznatih po podrugljivom nazivu naftalinci". Paveli je uputio manji legionarski kontingent na istoni front. Posle njihovog poraza pod Staljingradom u NDH je bila proglaena nacionalna alost. Tri legionarske divizije, uvebavane na poligonima Austrije s namerom da odatle krenu na istoni front s nemakim oficirima, morale su biti vraene na jugoslovensko ratite radi borbe protiv naraslih snaga NOVJ. Nemaka narodnosna grupa u celini je gotovo prela na nemake pozicije od pobede obnovitelja" u Kulturbundu, deklariui se otvoreno antijugoslovenski uoi i u toku aprilskog rata, da bi u okupacionom sistemu postala uporite nemake vlasti u anektiranom delu Slovenije, u Banatu, i u NDH sa statusom drave u dravi". Iz njenih redova mobilisali

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

su se vojnici po zlu uvene SS divizije Princ Eugen", koja se od 1942. pojavljuje na jugoslovenskom ratitu. Do potpunog razlaza i neotklonjivih sukoba izmeu partizana i etnika dolo je zbog pretenzija Drae Mihailovia na vodstvo u pokretu otpora; ti sukobi e ubudue davati osnovno obeleje narodnooslobodilakom i revolucionarnom procesu u Jugoslaviji. Napad na partizane u Srbiji u jesen 1941. pokazao se kao karika u lancu opte izdaje u koju su zagazile pristalice monarhije i starog drutva. Pored toga to je zahvatio sve krajeve Jugoslavije, naroito one koji su bili naseljeni srpskim ivljem, graanski rat se odrazio i na meusaveznike odnose optereujui ih razliitim prilazima dogaajima u Jugoslaviji, traenjem oslonca u jednom ili drugom suparnikom pokretu a preko tih odnosa i na strategiju narodnooslobodilake borbe i KPJ kao njenog organizatora. Na drugoj strani, razlaz je nastupio u trenutku kada su se partizanske snage nalazile pod pritiskom nemake ofanzive i bile prinuene da odstupaju iz Srbije, a etnike one koje se, po nareenju Mihailovia, nisu legalizovale u Nedievim odredima takoe trpele nemaki udar. Mihailovi je iao na produbljivanje graanskog rata zabranjujui stvaranje bilo kakve druge organizacije, da se ne bi cepale srpske snage. Srbi koji nisu bili na strani etnika proglaeni su za njihove protivnike. Prema Mihailovievoj naredbi, s partizanima se moglo razgovarati samo kao s krvnim neprijateljima, preko muice puaka". O dubini kolaboracije u koju su etnici zagazili i konanosti partizanskog raskida s njima svedoilo je i direktivno pismo operativnog dela CK KPJ Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju od 14. decembra 1941, u kome je izriito stajalo da se na osloboenim teritorijama ne smeju formirati druge oruane formacije sem partizanskih. Direktiva najvieg partijskog rukovodstva odnosila se na celu Jugoslaviju. etnici su od novembra 1941 nezavisno od nemakih izvora, koji ih uporno tretiraju kao antinemaku snagu izbegavali sukobe s okupatorima, prisvajali partizanske uspehe u borbama, irili mit o sebi kao antifaistikim borcima, s velikom pompom se pripremali za poslednji as". Uskoro se otkrilo da je etniki potez u Srbiji deo jedinstvene ofanzive kontrarevolucije, voene iz jednog centra. Do tada pritajeni ili u frontu borbe protiv okupatora etniki prvaci pod uticajem Mihailovievih poruka i direktiva, stava jugoslovenske vlade u izbeglitvu, poraza partizanskih snaga u Srbiji

' REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

169

i povlaenja oko dve hiljade partizana s Vrhovnim tabom preko Uvea, neuspeha i velikih rtava crnogorskih partizanskih snaga u Pljevljima, a iskoriavajui i promaaje narodnooslobodilakog pokreta u vidu levih skretanja" ustali su protiv partizana, pozivajui narod da se oslobodi partizanske strahovlade". Pljevaljski poraz i akcija Drae Mihailovia na uspostavljanju veze s Crnogorcima, koja je tekla od polovine 1941, podstakli su stvaranje etnike organizacije ne samo u severnim nego i drugim krajevima Crne Gore. ore Lai je 7. decembra te godine javio Mihailovievom Glavnom tabu da mu je osnovni cilj pripremanje organizacije za opti napad na neprijatelja u pravom asu i za prodiranje prema Plavu, Gusinju i Metohiji. Istovremeno je traio da partizani prekinu ubijanje ljudi iz naroda", pod kojim su se nazivom uglavnom krili saradnici neprijatelja, jer je ono, po njemu, pretilo da uplete narod u krvne osvete i plemensko-bratstvenike borbe. Posle razgovora s Mihailoviem u Crnu Goru se, krajem decembra, s uputstvima vratio i kapetan Pavle urii, koji je januara 1942. u selu Zaostru, kod Berana, formirao tab limskih etnikih odreda. Partizanske snage su poraene u Kralj skim Barama i Lubniama, a posle raspada mateevskog fronta, etnici su 23. februara iste godine zauzeli i Kolain to je izazvalo dalju demoralizaciju partizana. etnika za vera protiv narodnooslobodilake borbe bila je uspena i u Kuima i Bratonoiima, a Bajo Stanii poeo je da stvara nacionalnu organizaciju, koja je pod tim imenom trebalo da, sem etnika, okupi i separatiste s njegovog podruja. etniki zaverenici su svuda u Jugoslaviji prihvatili Mihailovieve poglede da nema i da ne moe biti sporazuma izmeu socijalne revolucije", na jednoj strani, i srpstva i monarhizma, na drugoj. U Mihailovievoj instrukciji od 20. decembra 1941. etnikim komandantima u Crnoj Gori Laiu i uriiu bili su sadrani neki osnovni programski stavovi etnikog pokreta, za koje se odranije znalo. U njoj je on etnike odrede tretirao kao nastavak Jugoslovenske vojske. Kao njihov glavni cilj oznaeno je stvaranje velike" Jugoslavije i, u njoj, velike" Srbije, etniki iste, koja bi zahvatala Crnu Goru, Hercegovinu, Bosnu, Srem, Banat i Baku. Predvieno je da se u jugoslovensku dravu ukljue neosloboene slovenake teritorije Trst, Gorica, Istra i Koruka, koje su se nalazile pod Italijom i Austrijom kao i Bugarska i severna Albanija sa Skadrom.

170

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Prema Mihailovievoj instrukciji, u toku rata trebalo je stvoriti neposredne etnike granice izmeu Srbije i Crne Gore, Srbije i Slovenije. Saglasno velikosrpskoj politici, Sandak se morao oistiti od albanskog i muslimanskog ivlja, a Bosna od hrvatskog i muslimanskog. U krajevima oienim od nenacionalnih elemenata" trebalo je da se nasele Crnogorci. Dve take ovog uputstva predviale su kanjavanje Muslimana i Hrvata, krivih za slom drave, kao i svih graana koji su doprineli aprilskoj katastrofi. Pritajeni etnici u Crnoj Gori poeli su da otkrivaju svoje pravo lice, organizuju oruane odrede, stupaju u saradnju s okupatorskim komandantima i visokim oficirima. ore Lai Pavle urii, Bajo Stanii, general Blao ukanovi i drugi saraivali su s kvislinkim snagama Krsta Popovia u borbi protiv komunista". Italijanski komandant u Crnoj Gori, armijski general Alesandro Pircio Biroli, radio je na stvaranju to jedinstvenijeg fronta protiv narodnooslobodilakog pokreta, nastojei da olaka italijanskim trupama potiskivanje partizanskih snaga s podruja guvernatorata. Crnogorski etnici surovo su se obraunavali s pripadnicima narodnooslobodilakog pokreta, pozivajui narod da prekrati bartolomejsku no", koja govorili su traje ve vie nepodnoljivih meseci. Komunisti su napadani zbog beskorisnog izazivanja okupatora, ime su mu davali povod da uzvraa krvavim represalijama. Narodnooslobodilaki pokret je optuivan da bez suenja ubija ugledne plemenike oznaene kao petokolonae". etniki pokret kojem su Italijani davali avijacijsku i artiljerijsku podrku, pored novca, hrane, oruja i municije irio se kao plima, dovodei do osipanja partizanskih fronto va. Crna Gora se nalazila u poaru graanskog rata". etnici su u njoj i u Hercegovini izazivali pueve u partizanskim jedinicama. Udarni bataljoni koje su partizanski tabovi slali u kaznene ekspedicije nisu uspevali da zaustave etniku kontrarevoluciju jer su bili slabiji, loe snabdeveni, izloeni snenoj stihiji, demoralisani iznurenou, neprijateljskom propagandom i slikom haosa oko sebe, pre svega raspadanja organizacija narodnooslobodilakog pokreta. Italijani su razarali pozadinu kupujui stanovnitvo obeanjima o pomoi i savlaivanju gladi, nemilosrdno postupajui s pristalicama narodnooslobodilakog pokreta (koje su streljali,

' REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

171

palili im imovinu, odvodili u logore, hapsili, itd.), bacajui sunarodnike jedne na druge. Mesecima suzdravana mrnja pripadnika starog drutva izbila je silovito, i njihova surovost nadmaivala je okupatorovu. etniki napad na partizanske snage zapoeo je u Crnoj Gori u vreme kada se jedan deo tih snaga nalazio van nje. Crnom Gorom je tada harala glad. Moa Pijade je uzaludno na abljaku oekivao sovjetsku pomo, uveren da bi dolazak jednog tormovika imao politiki i psiholoki uinak uspene kontraofanzive. Studen i sneg, koji je netedimice prekrio zemlju u zimu 19411942, bili su novo iskuenje i nemali protivnik pokolebanih partizanskih jedinica, udaljenih od polaznih poloaja. Za komandanta svih nacionalistikih jedinica u Crnoj Gori postavljen je general Blao ukanovi, za komandanta katunskih (separatistikih) snaga Krsto Popovi, a za komandanta sektora pukovnik Bajo Stanii. Krajem marta i poetkom aprila 1942. etniko-separatistike i italijanske snage otpoele su optu ofanzivu protiv jedinica narodnooslobodilakog pokreta od Orjena, preko Nikia, do Pljevalja. Na savetovanju odranom na abljaku 21. maja, kojemu je prisustvovao i vrhovni komandant Josip Broz Tito, doneta je odluka da se partizanske snage privremeno povuku iz Crne Gore i Sandaka. Crnogorsko selo, paljeno i iznureno, nalo se u vihoru obrauna partizana i etnika, i smo podeljeno, trpei i dalje najvee rtve. Ono je u poetku prihvatilo partizane, dajui hranu i nove borce, ali je pokleknulo od velikih dabina i samoodricanja, od dugotrajnog rata, gladi. Sve tee mu je padalo odvajanje mladih ljudi od zaviajnih krajeva i slanje na udaljene frontove, pod uticajem kontrarevolucionarne propagande protiv ustupanja komandi nepoznatim ljudima", a za njihovo poveravanje nacionalno osvedoenim borcima. Internacionalna merila su se sukobljavala s tradicionalnim pogledima. Od dalje borbe selo se takoe odbijalo zbog neizvesnosti njenog ishoda i zbog rizika kojem je ona izlagala imovinu. Revolucionarne struje zahvatale su mlai svet, uz odupiranje starijih, koji se nisu lako mirili sa nestajanjem uvreenih, starinskih predstava o ivotu. Leva skretanja" u narodnooslobodilakom pokretu u zimu 1941/1942. drastino su odbila deo seljatva, odvodei ga u protivniki tabor, naroito tamo gde su patrijar-

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

halne stege bile jo jake, bratstvenika oseanja i spone sauvani, a plemenska merila uvaavana. Na tlu Srbije krajem 1941. zapoeo je nevien teror Nemaca i kvislinga, koji kao da su se nadmetali ko e pre iskoreniti uticaj narodnooslobodilakog pokreta i unititi njegov preostale snage u dubokoj pozadini, koje su nastavljale da se bore udaljene od partizanske glavnine, bez veza s Vrhovnim tabom i drugim centrima otpora u Srbiji. Vrhovi narodnooslobodilakog pokreta teko su prebolevali poraz u Srbiji, mada su ga dugo shvatali samo kao privremeno uzmicanje. Predvianja da e Srbija biti povraena pokazala su se narednih meseci kao neosnovana. Ponovno prebacivanje jednog dela partizanskih snaga preko Uvea na srpsku teritoriju nailazilo je na nesavladljive tekoe zbog snane odbrane neprijatelja, surove hajke na partizanske snage i velikih smetova. Pojaana partizanska aktivnost u istonoj Bosni u zimu 1942. jedno vreme je pothranjivala oekivanja da se, posle zaizimanja Srebrenice, Vlasenice i Zvornika, glavnina snaga narodnooslobodilakog pokreta ponovo prebaci u Srbiji, prvenstveno u Podrinje i druge granine oblasti zapadne Srbije. Porazom partizanskih odreda u zapadnoj Srbiji krajem februara i poetkom marta zatvorena je granica izmeu Srbije i istone Bosne, koja se jedno vreme uzimala kao prostor za ponovni prodor partizanskih snaga u Srbiju. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju nije vie radio kao jedinstveno telo: sekretar Komiteta Blagoje Nekovi ostao je u Beogradu; Milo Mami i Vasilije Buha radili su na jugu Srbije, Mirko Tomi u zapadnoj Srbiji, Moma Markovi u poarevakom okrugu; Spasenija Babovi, Mitra Mitrovi i Ljubinka Milosavljevi zadrale su se u Sandaku. Posle prolaska kaznene ekspedicije" 342. divizije i povlaenja ostataka jedinica sa Vrhovnim tabom iz Uica i zapadne Srbije u Sandak, deo partizanskih jedinica naao se juno od Valjeva, na severnim padinama Maljena, Povlena, Medvednika i Jablanice, na teko prohodnom terenu, kraju sa jako razvijenom slobodarskom tradicijom, posebno antigermanskim raspoloenjem koje vue korene iz prvog svetskog rata, zapravo iz 1914. Decembra 1941. Valjevski odred je imao tri bataljona (sa oko 500 boraca), Mavanski odred dva bataljona (oko 350 boraca), Tamnavski bataljon Posavskog odreda oko 150 boraca i Raanski bataljon Uikog odreda sa isto toliko boraca, to je ukupno predstavljalo boraku masu od oko 1.150 boraca. Sredinom

' REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

173

decembra 1941. partizanski odredi u zapadnoj Srbiji, koji su se osipali usled dezerterstva, gubitka perspektive, pribliavanja zime, okupili su se u Podgorini. Za komandanta Glavnog taba za Srbiju imenovan je Mirko Tomi koji se iz Sandaka vratio u zapadnu Srbiju kao delegat Vrhovnog taba da preuzme rukovoenje narodnooslobodilakim pokretom. Direktive Vrhovnog taba nisu se razlikovale od stava koje su zauzeli vojno-politiki rukovodioci partizanske grupacije, to jest da se izbegavaju frontalne borbe i nastave akcije gerilskog karaktera, jedinice oslobode kolebljivih i nedoraslih boraca i odredi reorganizuju u manje ete sposobne za lake pokrete i bre manevrisanje. Probojem u Mavu poela je tragedija odreda razbijenog u male grupice na koje su kvislinzi organizovali prave hajke, dok se deo boraca osipao, ostajui kod kua. Tamnavskom bataljonu nije uspelo da se probije u Tamnavu. To nije polo za rukom ni Kolubarskom bataljonu. Jedinice su pokuavale da, s oslonom na slobodnu teritoriju, obnove svoj uticaj u Mavi, Pocerini, Tamnavi i Kolubari, ali bez uspeha. Silazak sa planina u ravniarske rejone oteavao je kretanje; bila je i daleko gua odbrana neprijatelja i kvislinga, razvijenije komunikacije. Surova zima je jo vie oteavala pokrete. Stalni porazi nagrizali su ionako opali moral. Vrhovni tab je raunao da je uloga Srbije u predstojeem klasnom obraunu odluujua (druga etapa"). Poraz u novembru 1941. nije bio do kraja shvaen, nego se, tavie, verovalo da e se narodnooslobodilaka borba ponovo razbuktati; ak da e na prolee doi do novog ustanka. Mirko Tomi je pri povratku dobio zadatak da se pridrava ovih procena i zalae da odredi ostanu na svojoj teritoriji i na prolee naredne godine omasove. Poetkom 1942. su se na sve ogranienijem prostoru slobodne teritorije okupile sve preostale srpske jedinice zapadno od Morave, iako je ve bilo jasno da su Nemci i etnici zatvorili obru oko proreene grupacije. Zanet optimizmom, Vrhovni tab je postavio neostvarljive zadatke partizanskoj grupaciji i njenoj komandi uveren da e se uskoro moi vratiti u Srbiju. Naime, nareeno je da se izgradi vrst sistem partizanskih odreda na teritoriji cele Srbije, ija bi dejstva koordinirala zajednika komanda". Svesna da slobodna teritorija ne moe vie da se brani, Komanda grupe partizanskih odreda u zapadnoj Srbiji donela je odluku da se partizanske snage razbiju u dve grupe i na taj nain razvue nemako-kvislinka od-

<-"->'! NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

brana. Naputanjem slobodne teritorije partizanski odredi su se februara 1942. nali okrueni na Suvoboru i Maljenu.l Raspravljalo se o odlasku u junu Srbiju, Toplicu, Jablanicu, ilil u istonu Srbiju, u Homolje, ali je zakljueno da se ostane na[ terenima oko Suvobora. Iz podrobnog opisa agonije ovih odreda! koji daje Dragan Aleksi, vidi se kako su Nemci i etnici razbili! Kosmajski i Posavsko-tamnavski odred; Valjevski odred jel takoe razbijen, ali su ostaci u noi izmeu 5. i 6. marta 1942.1 preli nabujalu Drinu i ukljuili se u sastav Druge proleterske! brigade. U neizdrljivim uslovima dolo je i do rasputanjal Suvoborskog odreda. Sredinom marta 1942. unitene su ij poslednje partizanske jedinice u Srbiji. Bio je to zavrni! tragini eho Uike republike" u znaku epopeje pet odreda! koji su imali da opstanu u uslovima u kojima se nije moglo! opstati, pogotovu na osnovu pogrene procene o zadravanju naj severnim padinama Medvednika. Dolaskom Vrhovnog taba s 1. proleterskom brigadom, nal tlu istone Bosne dolo je do poleta ustanka, spajanja glavnine! partizanskih snaga s Romanijskim, Biranskim i partizanskim! odredom Zvijezda", irenja slobodne teritorije i ometanja! nemakih komunikacija. Neprijatelj je brzo procenio da istona! Bosna postaje novo arite narodnooslobodilake borbe i poten-J cijalno ugroava Srbiju, od koje je deli samo Drina. Organizovan je protivudar u vidu ofanzive, zapoete 15. januara 1942, ul kojoj je uestvovalo oko 30.000 Nemaca, ustaa i domobrana,! potpomognutih Italijanima, s ciljem da unite partizanske snage! u predelu od Sarajeva do Vlasenice. etnici su proputali! neprijateljske jedinice bez otpora. Peti umadijski bataljon Prve! proleterske brigade i delove Romanijskog odreda napali su! iznenada Nemci 21. januara 1942. na Pjenovcu. Poginuli sul Milan Ili, komandant bataljona, i komesar bataljona Dragani Pavlovi-Silja, instruktor CK KPJ u Makedoniji 1941. godine.! Sa njima je pao i Slavia Vajner, ia Romanijski", koman-l dant Romanijskog odreda. Ofanziva je dovela do odstupanja! Romanijskog odreda i odreda Zvijezda", ali Nemci nisu! ostvarili zamisao o opkoljavanju i unitenju partizanskih snaga,! jer su Vrhovni tab i 1. proleterska brigada preko Jahorine il Igmana stigli u osloboenu Fou, koja je narednih mesecil postala centar osloboene teritorije u Crnoj Gori, Sandaku,! istonoj Bosni i Hercegovini. Tokom ove ofanzive etniki voi! izdali su nareenje da se ne puca na Nemce, da borci preu

REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

1 7 5

Drinu i sklone se pod Nedievu zatitu. Ujedinjene snage ,velikosrpske reakcije", izvetavalo je rukovodstvo KPJ, za jlavne protivnike oznaavale su Turke" (Muslimane) i Hrvate. Nemci su od 29. januara do 7. februara, u drugom delu ofanzive, pokuali da unite Ozrenski partizanski odred. etnici u istonoj Bosni stali su na stranu okupatora, a njihove voe Jezdimir Dangi i Aim Babi preli u Srbiju. Major Dangi zapoeo je pregovore s generalom Baderom, traei oruje, ogranienje ustake vlasti nad srpskim srezovima istone Bosne i priznanje etnika kao saveznika u zamenu za njihovu borbu protiv narodnooslobodilakog pokreta. Nemci su podsticali etniku izdaju tretirajui uhvaene pripadnike njihovih odreda kao ratne zarobljenike. Ponovila se situacija slina onoj u Srbiji: etnici su izdaju uslovljavali dobijanjem ustupaka od Nemaca, a ovi im ih nisu davali, gledajui u njima snage u koje se nije moglo imati poverenja. Za Nemce su oni bili i ostali pomone jedinice u borbi protiv partizana, pod apsolutnom kontrolom i u zavisnosti od nemakih tabova. Nemaki interesi za pacifikaciju istonobosanskog prostora nisu obuhvatali i ravnopravan tretman etnika, pogotovu ne na raun krenja suverenosti" NDH kao glavnog predstavnika faistike politike u porobljenoj Jugoslaviji. Kolona koja je u noi izmeu 27. i 28. januara 1942. po najveem mrazu (-32C) prela preko Igmana, na putu za Fou, imala je veliki broj boraca izbaenih iz stroja zbog promrzlosti. U Igmanskom maru 27/28. januara 1942. godine dolo je do promrzavanja oko 150 boraca. Gojko Nikoli opisuje veliku hladnou na sledei nain: Studen je pretvarala odjeu i tijelo u kompaktnu ledenu masu, prodirala je u kotanu sr i mozak." Oko 200 promrzlih proletera smeteno je u Foanskoj gradskoj bolnici. Lekari koji su brinuli nad promrzlim borcima nisu imali iskustva u klinikom leenju promrzlina. Kasnije amputacije^ izumrlih delova promrzlih boraca vrili su dr uro Meterovi i dr Dejan Popovi, bez anestezije. Od mraza u Sarajevskom polju i Igmanu stradalo je oko 200 boraca, to je inilo oko 30% od broja boraca Prve proleterske brigade. U Foanskoj bolnici leena su 172 promrzla borca. Od tog broja promrzlih, umrla su etvorica od tetanusa i dvoje od sepse. Leenje je bilo oteano usled oskudice materijala, pre svega antitetanikog seruma.

<-"->'!

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Pod uticajem etnika, borci Romanijskog odreda i odreda Zvijezda" poeli su da se osipaju i vraaju kui. Odupirui se pritisku svojih oficira i vojvoda", izvestan broj etnika nije eleo da se ukljui u borbu protiv narodnooslobodilakog pokreta niti svrsta uz Nemce. Ti etniki borci, zadojeni rodoljubivim oseanjima, stupili su u dobrovoljaku vojsku, osnovanu u nameri da se kolebljiva seljaka masa sauva za narodnooslobodilake redove. Stvaranjem dobrovoljakih odreda Vrhovni tab je prilagoavao vojnu organizaciju ustanka raznorodnoj seljakoj masi. Aktivnost Drae Mihailovia se, posle Srbije, usmerila na Crnu Goru, istonu Bosnu i Hercegovinu. Za etnike i narodnooslobodilaki pokret istona Bosna je imala veliki stratekopolitiki znaaj zbog blizine Srbije i Crne Gore, veza s Vojvodinom, zapadnom Bosnom i Hercegovinom. etnici, koji su dotle samo po shvatanjima stajali nasuprot narodnooslobodilakom pokretu, napadajui ustae i domobrane, a izbegavajui sukobe s okupatorom, sada su, u toku druge ofanzive protiv partizanskih snaga, poeli i otvoreno da rade protiv narodnooslobodilake borbe. Vojna snaga narodnooslobodilakog pokreta u istonoj Hercegovini sastojala se aprila 1942. od oko 10.000 boraca, organizovanih u 14 teritorijalnih i 8 udarnih bataljona. Neprijateljska of anzi va protiv partizanskih snaga u Hercegovini, Crnoj Gori i Sandaku olakavana je ekstremnom klasnom politikom narodnooslobodilakog Operativnog taba za Hercegovinu. etniki oficiri na hercegovakoj teritoriji povezani s Crnom Gorom i Srbijom, iskoriavali su u svojoj propagandi protiv narodnooslobodilakog pokreta nemake i ustake represalije nad narodom, rtve, glad, zamor, hladnou, partizansku likvidaciju pete kolone, predstavljenu kao klanje srpskog ivlja. Prikriveni etnici poeli su da naputaju odrede, izazivaju pueve u njima, obraunavaju se s partizanskim tabovima, ire nevericu u uspeh, rovare na slobodnoj teritoriji i u vojnim jedinicama. U Hercegovini etnici su organizovani pod rukovodstvom italijanskih tabova, dejstvujui kao pomone formacije okupatora, pod nazivom Dobrovoljaka antikomunistika milicija. Mihailovievi emisari, povezani s domaom zaverom, podsticali su nezadovoljstvo meu borcima partizanskih odreda, budili najnie ovinistike instinkte, pozivali na odbranu od krvavog crvenog terora", koji preti da zatre sve estite ljude i

REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

177

podstrekivali na udare" protiv komandnog kadra i komunista u jedinicama, na njihovu likvidaciju i prebegavanje boraca na italijansku stranu. etnici su u aprilu 1942. izvrili pu i u Ozrenskom, Romanijskom, Kalinovikom i odredu Zvijezda". Polo im je za rukom da nametnu svoj uticaj i u narodnooslobodilakim dobrovoljakim odredima, to im je olakala opta defanziva partizanskih snaga u Crnoj Gori, istonoj Bosni, Sandaku i Hercegovini. Narodnooslobodilaki pokret u Bosanskoj krajini onemoguio je masovniju pojavu etnika i njihovo uvrivanje, sabijajui ih u gradove i izolujui u oblasti oko Mrkonji-Grada, Banjaluke i Manjae. Borbu za srpske mase, koja se rasplamsavala u jesen 1941, dobio je narodnooslobodilaki pokret. Uro Drenovi i drugi etnici izdvojeni iz ustanikih redova okrenuli su oruje protiv snaga narodnooslobodilakog pokreta. Grmeki udarni bataljon vodio je borbe aprila 1942. s Drenovievim etnicima u rejonu Kljua i Ribnika, a novoformirani Grmeki protuetniki bataljon, od 800 boraca, operisao je aprila/maja protiv etnikih jedinica Drenovia, Vukaina Maretia i Laze Teanovia. Narodnooslobodilake snage pretrpele su teak gubitak kada su etnici 2. aprila 1942. ubili kozarakog heroja dr Mladena Stojanovia, naelnika Operativnog taba za Bosansku krajinu, koji je bio na meti ustakih progona kao voa pobunjenika na Kozari. U ustakoj poternici je stajalo da se radi o najopasnijem voi pobunjenika", koji predvodi najjau i najveu grupu ustanika od oko 5000 puaka". Lekara iz Prijedora, komunistu i heroja Kozare ustae su ucenile sa 200.000 kuna. Podsticanjem bratoubilakog obrauna izmeu Srba, s jedne, i Hrvata i Muslimana s druge strane, etnici su nastojali, saglasno Mihailovievoj viziji Velike Srbije" s etniki istom nacionalnom teritorij om, da odgovore na ustake zloine politikom kolektivne odmazde, odmazde nad celim narodima. Za njih su ustae bili svi Hrvati i svi Muslimani, s kojima se trebalo obraunati u uslovima rata. Druga strana pasivnosti prema okupatorima ili aktivne kolaboracije s njima bila je agresija protiv Muslimana i Hrvata, proglaenih za vinovnike svih nevolja srpskog naroda, koja je vrena u ime nadmonosti Srba po zavretku rata. Klanja Muslimana u istonoj Bosni i Sandaku 1942. i 19421943. oznaila su poetak sprovoenja
rodoljube,

<-"->'!

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

politike revana i ienja nacionalnog podruja. Proglaavanje ustaa za glavne protivnike nije, meutim, smetalo etnikim voama da u prolee 1942. s njima u Bosni sklapaju sporazume, stavljajui se pod suverenitet" NDH i priznajui poglavnika u zamenu za streljivo" i druge trenutne pogodnosti; za sklapanje takvih sporazuma dovoljno je bilo da i jednoj i drugoj strani preti opasnost od narastanja narodnooslobodilakog pokreta ili da su neposredno ugroene dejstvima partizanskih jedinica. U Kninskoj krajini etniki pokret je napredovao uz italijansku pomo, pod vodstvom popa Momila Dujia, razvijajui se na opteetnikoj platformi i oekivanjima da e Krajina dobiti autonomiju od Rima, a dotle srpski ivalj uivati italijansku zatitu od ustaa. etnici su pretvoreni u pomonu oruanu snagu Italijana protiv narodnooslobodilakog pokreta i sluili kao sredstvo za dalju diferencijaciju srpskih masa na pristalice mira i pokornosti i pristalice nepotedne borbe protiv okupatora, sa svim rtvama kojima je ona bila uslovljena. U Hercegovini je za ovaj prvi put bio i Petar Baovi. kao i major Boko Todorovi do svoje pogibije. Prve etnike jedinice u Lici, Gorskom kotaru i severnoj Dalmaciji, nastale u procesu ideoloke diferencijacije, otpoele su borbu protiv partizanskih snaga, pod okriljem Italijana, aprila i maja 1942. godine. Pokuaji stvaranja etnikih snaga u Slavoniji, na Kordunu i u Baniji nisu meutim uspeli. Preko svojih opunomoenika Mihailovi je uspeo da se povee s regionalnim centrima kontrarevolucije i da usmeri njihovu delatnost u skladu sa svojom optom strategijom. Pri tome je povremeno nailazio na otpore lokalnih komandanata i neprihvatljive pokrajinske zahteve uslovljene suparnitvom i tenjama za isticanjem pojedinaca, kao i specifinostima situacija u pojedinim regionima, koje su Mihailoviu bile strane ali ne i na nerazumevanje ili odbacivanje njegove osnovne orijentacije: delimina kolaboracija s okupatorom, obraun s narodnooslobodilakim pokretom i nacionalistika iskljuivost. Mihailovievi predstavnici u Crnoj Gori, Hercegovini, Dalmaciji i Bosni starali su se za sprovoenje njegove politike na ovim terenima udaljenim od Vrhovne komande", pre svega za saradnju s Italijanima i sinhronizovanje italijanskih i etnikih operacija protiv narodnooslobodilakog pokreta. Slovenaki politiari u emigraciji, s Mihom Krekom i Alojzem Kuharom na elu, ukljuivali su se u kontrarevolucio-

REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

1 7 9

narna strujanja velikosrpske buroazije u inostranstvu i u zemlji, aljui poruke tajnim kanalima i preko punktova obavetajnih mrea, posebno preko Vatikana, a javno preko Radio-Londona svojim pristalicama u Sloveniji da ne slede politiku Osvobodilne fronte, da za njih vae iskljuivo nareenja iz Londona i od Mihailovia kao legitimnog predstavnika vlade i monarhije. Kotrarevolucija u Sloveniji organizovala je maja 1942. odrede Bele garde", kolaboracionistike formacije koje su predstavljale i jedan vid legalizacije slovenakih etnika, koje su se nalazile pod dvostrukom komandom: okupatora i Mihailovievih opunomoenika. Nastavljajui da slede politiku obrauna s narodnooslobodilakim pokretom u toku rata, ove snage su stvorile i ilegalnu organizaciju Slovenska zveza kao kontrarevolucionarni pandan Osvobodilnoj fronti. Za etnikog komandanta u Sloveniji imenovan je major Karei Novak. Dok je Mihailovi podravao kolaboraciju svojih odreda s Italjanima, traei u ovima spas od narodnooslobodilakog pokreta, saveznika javnost je njegovu aktivnost na strani osovine pretvorila u mit o njegovom otporu nadmonom nerijatelju. Posredstvom propagande jugoslovenske vlade u izbeglitvu, kojoj su pomagali britanski i ameriki inoformativni centri, on je u saveznikoj tampi izrastao u jednog od najveih vojskovoa u ratu protiv faizma i japanskog militarizma. Britanci su pomagali etnike ne samo propagandom preko radija ve i time to su im slali misije i simbolinu materijalnu pomo. Narodnooslobodilaki pokret je guen u tiini, osuen da nepriznat bude uniten italijanskim i nemakim ofanzivama i etnikim napadima. Kontrarevolucionarnom frontu pripadale su hijerarhije verskih zajednica u razdeljenoj Jugoslaviji. Srpska pravoslavna crkva bila je rtva ustakog terora, nalazila se na otrici udara bugarskih, albanskih i maarskih progona, a njen patrijarh sa episkopom Nikolajem Velimiroviem konfiniran u manastiru Rakovica, a kasnije upuen u Dahau. Samo u Bosni i Hercegovini poginulo je u toku 1941. oko 100 svetenika, meu kojima mitropolit dabro-bosanski Petar Zimonji i episkop banjaluki. Platon Jovanovi; deo svetenika je zatvoren ili prebegao u Srbiju, meu njima episkopi zahumsko-hercegovaki i zvorniko-tuzlanski Nikola Jokanovi i dr Nektarije Krulj. U eparhijama na tlu NDH (banjalukoj, gornjokarlovakoj, dabro-bosan-

<-"->'!

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

skoj, dalmatinskoj, zagrebakoj, zvorniko-tuzlanskoj, zahumsko-hercegovakoj i pakrakoj) ubijeno je u toku rata ukupno 219 svetenika, monaha i verouitelja. Na elu Srpske pravoslavne crkve nalazio se iz Makedonije prognani episkop skopski Josif Cvijovi. Preko svojih velikodostojnika crkva je izraavala lojalnost Nemcima, ali se nije izjanjavala za svetovne pokrete i stranake organizacije. Sveti arhijerejski sinod se u leto 1941. obavezao da e lojalno izvravati zakone i naredbe okupatorskih i zemaljskih vlasti i da e uticati preko svojih vlasti i organa na potpunom odravanju reda, mira i pokornosti. Od vernika je traeno da ostanu privreni svojoj crkvi, koja je trajna i koja je kroz vekove uvala narod. Izjanjavajui se za boansku misiju" crkve, Sveti arhijerejski sinod je odbacivao materijalistiki duh. Oktobra 1941. delegacija Srpske pravoslavne crkve je sa mitropolitom Josifom i episkopima Venijaminom i Nektarijem posetila Milana Nedia i izjasnila za smirivanje zemlje koju su ugroavali razorni elementi, pod kojima su se podrazumevali komunisti. Nedi je istog meseca pisao Nemcima da postoje dva simbola oko kojih se moe okupiti srpski narod: kralj i Srpska pravoslavna crkva koji su istovremeno suta suprotnost ,,Staljinovom liku i crvenoj zastavi". Pripadnici Zbora" pritiskali su crkvu da se to jae izjasni za podrku Nediu, _a protiv crvenog demonizma". Najvei broj svetenika opredeljivao se za Nedia i Mihailoviev pokret, jer se radilo o odbrani monarhije, moi srpstva i antikomunizmu. Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije Lipovac aktivno je bio ukljuen u etniku kolaboraciju. Deo svetenstva iao je sa narodom, aktivno sudelovao u narodnooslobodilakoj borbi ili se ograivao od etnike politike. Na skupovima rodoljubivog svetenstva proklinjani su nosioci izdaje i narod pozivan u borbu protiv porobljivaa. Kao simbol svetenika, borca i patriote, pripadnici NOP-a navodili su popa Vladu Zeevia, koji je u ratu postao lan KPJ. U partizanskim jeinicama bili su 1942. uvedeni verski referenti. Ovu dunost obavljali su pop Vlado Zeevi, pop Blao Markovi i drugi svetenici u narodnooslobodilakom pokretu. Nadbiskupi Alojzije Stepinac i Ivan ari, bez obzira na razlike koje su ih delile, smatrali su NDH vaskrsnuem hrvatske drave. Proustaku politiku vodio je i biskup banjaluki Joe Gari, koji se isticao antisrpskim programom i

REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

181

radom. Ljubljanski biskup Gregorije Roman saraivao je sa okupatorom i Belom gardom". Nadbiskup Stepinac ie, pre dolaska Ante Pa velia u Zagreb, posetio Milovana Zania, ministra policije, uzvratio posetu Slavku Kvaterniku, estitajui proglaenje NDH i svoje aljenje zbog smrti vojskovoinog" brata Petra Kvaternika, koji je poginuo u Crikvenici u borbi sa jedinicama Jugoslovenske vojske. Prividno kurtoazno obeleje ovih poseta i izjava u stvari je oznaavalo putokaz za ponaanje klera i stvaranje propagandne osnove za prih va tanje NDH, to su ustae uveliko i koristile. U Zagrebakoj katedrali Stepinac je blagoslovio Slavka Kvaternika, a sutradan po dolasku Pavelia u Zagreb, 16. aprila 1941, nadbiskup je posetio poglavnika". U propovedima Stepinac je govorio o pragu novoga razdoblja ivota" hrvatskog naroda, mislei na stvaranje NDH. U Katolikom listu objavljivani su slubeni ustaki sadraji (obrazovanje vlade NDH, Pavelieva prisega", Stepineve poslanice u kojima se prihvata NDH). Stepinac je pozivao vernike da svim silama nastoje i rade oko toga, da naa Hrvatska bude Boja zemlja, jer e samo tako moi izvriti dvije bitne zadae, koje kao drava imade da izvri u korist svojih lanova". Nadbiskupova Okrunica sveenstvu zagrebake dijeceze prenoena je preko radija i itana na javnim mestima. Vrhbosanski nadbiskup ari je u Vrhbosni objavio pesmu Kad sunce sja, zanosno uzbuen" Pavelievim dolaskom na vlast. ,,U meni neto se budi", pevao je okoreli klerofaist, Ko zvui iz zlatnog sna /I pjesmom dru mi grudi/ Kad sunce sja". O Boiu 1941. ari posveuje odu Paveliu, ija jedna strofa glasi: Ti si za Dom rtvovao svega sebe, / Smjel ko heroj, od vjere junak ivi /Za slobodu ustao si naeg Doma/ Ustao divni." Paveli je primio celokupni episkopat na elu sa Stepincem 26. juna 1941. godine, dva dana pre Vidovdana ili kako veli Viktor Novak u predveerje najkrvolonijeg masakra, koji je uinjen u NDH", dok se Paveli obraao papi da je vrsto odluio da domovina", to jest NDH postane Kristovo Kraljevstvo". Rimokatolika crkva je davala u NDH duhovnike" ustakim i domobranskim jedinicama. Nadbiskupska konferencija je prihvatila prekrtavanje pravoslavnih, iako je bilo optepoznato u uslovima krvavih ustakih orgija da je ono samo vid spaavanja ivota. Posredovao je kod pape maja 1941. da primi u audijenciju Antu Pavelia. Progon Srba, Jevreja i Cigana (Roma), pa ni pravoslavnih svetenika nije uznemiravao

<-"->'! NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

savest glave rimokatolike crkve u NDH. Prelazio je i preko pljake duhovnih ustanova grkoistonjaka". Tenja Stepineva da odri odreenu meru samostalnosti crkve u odnosu na NDH nije ga dovela u sukob sa svetovnom vlau. Klerofaizam je bio politika osnova reima. Nadbiskup Stepinac je tek nekim simbolinim protestima u ime progonjenih (da se ne deportuju u prepunjenim furgonima, da se prilikom prekrtavanja ne kre kanonska pravila, itd.) stvarao utisak duhovnog angamana, ali je bitno da se nije javno zauzeo za srpski narod koji je bio zatiran u NDH. Davao je na drugoj strani sakralno obeleje stvaranju NDH. Zagrebaki nadbiskup je protokolarnim nastupima osiguravao dekor kao da nije bila re o kriminalnom reimu, nego o legalnim institucijama. Bitno je bilo onemoguiti premo pravoslavlja, ojaati uticaj katolike crkve i doprineti stvaranju jedine katolike drave na Balkanu. Stepinac je bio napadan i iz emigracije (Vjeeslav Vilder) zbog svog utanja koje je praktino bilo i solidarisanje sa ustakim zloinima. Nasuprot Stepincu i najveem delu hijerarhije, izuzimajui biskupa mostarskog Alojzija Miia, koji se uasavao ustakih zloina, iako je pozdravio NDH, i nadbiskupa Josipa Ujia, koji se zalagao za obustavljanje ustakih zloina, postoji nemali broj svetenika koji je ostao veran narodu i suprotstavljao se osvajaima i faistima, naroito u Sloveniji. Meu njima moraju se pomenuti: Metod Miku, Svetozar Rittig, Vjekoslav Tvrdan, fra Vido ujak. fra Ivan Vukovi, don Andrija Radoni, Franjo Didovi, Joe Lampret i drugi. Reis ul ulema Fehim Spaho prihvatio je maja 1941. ustaki reim. Islamska verska zajednica nalazila se izmeu Muslimana koji su prihvatili NDH i druge muslimanske struje koja se izjanjavala za autonomni poloaj Bosne i Hercegovine. Prihvatanjem NDH deo rukovodstva Jugoslovenske musli- ; manske organizacije podrao je koncepciju Ante Starevia i Ante Pavelia o muslimanskim Hrvatima". Vrh ove organizacije okupljen oko Dafera Kulenovia odrekao se zalaganja za , autonomni poloaj Muslimana izjanjavajui se za Bosnu i Hercegovinu kao hrvatsku zemlju". Drugi muslimanski krug se prema Enveru Rediu jo aprila 1941. obraao Nemcima u nastojanjima da obezbedi autonoman poloaj, suprotno brai Kulenoviima, Osmanu i Daferu. Muslimansku peticiju u tom smislu podneo je jedan od prvaka Jugoslovenske muslimanske organizacije Uzeir-aga Hadihasanovi. Zahtev

REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

183

za autonomijom ove opozicione grupe polazio je od posebnog statusa Bosne i Hercegovine pod nemakim protektoratom. Redieva istraivanja pokazuju da je ova struja autonomista pod nemakom zatitom imala protivnika u Zigmundu Kaeu, poslaniku Treeg Rajha u Zagrebu, a pristalice meu nemakim vojnim i SS krugovima koji su bili rukovoeni nemakim procenama o veoj efektivnosti korienja Muslimana u ratu koji se vodio. Ideoloka osnova ovog zahteva Uzeir-age Hadihasanovia zasnivala se na uverenju ovog kruga Muslimana da je muslimanski svet u Bosni i Hercegovini vodei element" a ne neki privjesak". Muslimani ove orijentacije smatrali su da pod nemakim protektoratom mogu biti i bolje zatieni u uslovima ratnog haosa. Nastajale su i istorijske analogije iz vremena Austro-Ugarske kada su Muslimani imali vanu ulogu u ostvarivanju politikih ciljeva Austro-Ugarske Monarhije u Bosni i Hercegovini", iako su se stara i nova istorijska situacija bitno razlikovale. Nemaka nije zvanino prihvatila ideju o projektu bosansko-hercegovake autonomije kao posebne upravno-politike jedinice. Muslimanski autonomisti su u posebnim muslimanskim formacijama gledali ansu oruane samoodbrane". A krajem 1942. oni su se obratili Adolfu Hitleru posebnim memorandumom u kome su iznosili tezu o svom gotskom, dakle neslovenskom poreklu, navodili svoje antijugoslovensko delovanje u prolosti, pripadnost ,,300-milionskom islamskom narodu", traili izdvajanje iz NDH i konstituisanje Bonjaka" u Bosansku upu". Sutinu ovih tvrdnji i zahteva Redi vidi u tenji da autonomistiki pokret sauva islamsku tradiciju i da se Bosna ukljui u sastav Treeg Rajha, obezbedi samostalnost vakufskih institucija i budunost feudalnim muslimanskim slojevima u novom poretku". U zimu 1941/1942. obnovile su se u narodnooslobodilakom pokretu nade da e se rat brzo zavriti posle protivofanzive Crvene armije pod Moskvom. Deo kadra je bio uveren da se Vermaht nalazi pred porazom, a saveznika koalicija pred raspadom. Na ove predstave o krizi u meusaveznikim odnosima uticao je prekid veza KPJ s Kominternom; na drugoj strani, one kao da su potvrivane nastupom etnike kontrarevolucije u Jugoslaviji, podrkom koju je ona dobij ala od emigracije u Londonu i Britanaca, tekim vojnim poloajem narodnooslobodilakog pokreta, pritisnutog neprijateljskim ofanzivama i glau. Uverenost u skori klasni obraun u nacionalnim i

<-"->'! NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

svetskim razmerama naglaavana je i u direktivama Vrhovnog taba i CK KPJ, kao izraz prelaska na drugu etapu" borbe. No akcenti klasne perspektive jo nisu oznaavali i odbacivanje osnovnih premisa strategije narodnooslobodilake borbe. Klasna zaotravanja bila su odranije primetna u Crnoj Gori, i osuivana od operativnog dela CK KPJ, kao i u Hercegovini, istonoj Bosni i drugim krajevima, ali se u zimu 1941/1942.' naglasak nalazio na promenama u odnosima meu saveznicima. Borci, iznureni neprestanim borbama, doekivali su uspehe Crvene armije pod Moskvom kao vlastite pobede, a Staljinove rei o brzom zavretku rata davale su im moralni podsticaj da izdre u vreme kada su neprijatelji stezali sa svih strana. S iluzijama o stanju na frontovima susreemo se i kod drugih zaraenih strana, budui da one predstavljaju uobiajenu pojavu u ratnim neizvesnostima. Daleko je, meutim, bilo bitnije koliko su zablude dugo trajale i kako s se rukovodea vojna i politika tela njih oslobaala. Marta 1942. narodnooslobodilaki pokret kritikovala je i Kominterna, smatrajui da KPJ skree ulevo i sektai prema drugim antifaistikim snagama, na ta je generalni sekretar KPJ odgovorio da su izvueni krivi zakljuci o nepostojanju patriotskog fronta" u Jugoslaviji, da se proleterske brigade bore za slobodu naroda i da britanske pristalice nisu napadane kao takve, ve kao sluge okupatora". inilac nepoverenja u ratnoj koaliciji zapadnih demokratija i Sovjetskog Saveza bio je potisnut 1941, ali ne i odstranjen, jer je odraavao sukob realnih interesa i razliitih klasno-politikih opredeljenja pre rata i u njemu, podozrenja iz predratnog perioda, ivih u komunistikom pokretu jednako kao i u graanskim demokratijama. Iz svega toga su proizilazile i ideoloke indoktrinacije, kojih su se suprotne strane teko oslobaale. Za jugoslovensku situaciju 1941/1942. bitan je bio stav Velike Britanije prema narodnooslobodilakom pokretu, koji se izraavao u nedvosmislenoj podrci Mihailovievim etnicima. Sednica Politbiroa CK KPJ odrana u Foi poetkom aprila 1942. osudila je klasne napade na jugoslovensku vladu u izbeglitvu i izjasnila se za nastavljanje borbe protiv nje i njenih predstavnika u Jugoslaviji zbog aktivne saradnje etnika s okupatorima. U jugoslovenskom sluaju stvorena je paradoksalna situacija, jer je izbeglika vlada preko svog ministra

REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

1 8 5

vojske, iji su se odredi nalazili u savezu s okupatorima, ratovala, u krajnjoj liniji, protiv antifaistike koalicije. Leviarenja" su osuena ne samo zbog odnosa u antifaistikoj koaliciji ve i zbog prakse narodnooslobodilake borbe, koja je sa svom oiglednou otkrivala da su irokim narodnim slojevima strane parole o osvajanju vlasti klasnim ratom. Tutnjava" o revoluciji mogla je samo da ide u prilog snagama okupatora i kontrarevolucije. Uvaavajui skoro jednogodinje iskustvo narodnooslobodilakog rata, foanska sednica operativnog dela CK KPJ napustila je shvatanje o svetskoj revoluciji u okvirima drugog svetskog rata, koje se mealo sa stratekim opredeljenjem KPJ za narodnooslobodilaku borbu, i koje je bilo obnovljeno u jednom kritinom trenutku za opstanak narodnooslobodilakog pokreta, a u sklopu krive procene o razlazu u antifaistikoj koaliciji. Bilo je vie nego oigledno da je ultraleviarska praksa u pojedinim krajevima razarala narodnooslobodilaki pokret i olakavala vojni napor okupatora i kontrarevolucije da slome otpor partizanskih snaga i da ih privremeno potisnu s terena na kojima su one dotle suvereno gospodarile. Ugroavajui komunikacije okupatora i razarajui poredak koji su oni uspostavili, partizanske snage su stalno bile na udaru neprijateljskih ofanziva, koje su krajem 1941. i u prvoj polovini 1942. naprosto sustizale jedna drugu. Posle neuspeha nemako-ustake ofanzive u istonoj Bosni, Italijani i Nemci su poetkom 1942. resili da slome narodnooslobodilaki pokret i povrate osloboenu teritoriju u toj oblasti, kao i u Crnoj Gori, Sandaku, Hercegovini. Potpomognuti etnicima, Italijani su u prolee 1942. uspeli da potisnu snage narodnooslobodilakih odreda iz Crne Gore, Sandaka i Hercegovine, bacajui ih iznurene, i s ranjenicima u vrletne predele Durmitora, Vueva, Maglia i Volujka, izmeu Tare i Pive, na crnogorsko-bosansko-hercegovaku tromeu. Britanski istoriopisci o Jugoslaviji u drugom svetskom ratu ustrajavaju na tezi da im dogaaji i odnosi snaga u Jugoslaviji 1942. nisu bili poznati. Svakako da se ne moe prenebregavati injenica da je Jugoslavija bila daleko, izdeljena, zbunjivala zbivanjima koja su izgledala haotina, sa mnogo protivurecnih dogaaja i sloenih situacija, to je onemoguavalo da se dogaaji preciznije i potpunije sagledaju i procene. Ratne prilike su, pri tome, oduvek bile najpovoljnije za irenje i

<-"->'!

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

razmnoavanje netanih vesti, zbog metea koji nastaju, netanih i protivurenih izvetaja sukobljenih snaga, uzburkanih dogaaja, svesnog irenja neistina i stvaranja zabluda, uzbudljivih, ali i mutnih situacija nemira, pogotovu ako nije bilo mogunosti da se one proveravaju i istina suprotstavi svesno rasprostiranim obmanama. Svaki od ovih momenata mogao je biti znaajan u nastajanju mita o Mihailoviu i njegovim etnicima kao efektivnoj antifaistikoj snazi. No, bitni uzrok ovoj obmani demokratskog sveta koja je trajala pune dve godine, mada je ve od leta i jeseni 1942. poela da biva nagrizana, nalazio se u apriornom ideoloko-politikom prihvatanju etnika od strane Velike Britanije i SAD. Uostalom, njihov komandant je bio ministar u vladi sa kojom su velike demokratske sile odravale diplomatske odnose. Kraljevska vlada je davala punu podrku etnicima, nezavisno od rezervi hrvatskih ministara u njoj, zahvaljujui srpskoj veini. Propagandna kampanja u prilog Mihailovia bila je realni sastojak saveznike politike. Time se demokratsko javno mnjenje u svetu opredeljivalo za etniki, a protiv narodnooslobodilakog pokreta. Izloene zamajcu ove propagande preko radio-stanica, neopredeljene snage u Jugoslaviji mogle su da stvaraju predstavu da su saveznici prihvatili etnike kao legitimne i antifaistike snage. Gotovo da nije bilo saveznikog lista na Zapadu koji nije pisao o Mihailoviu kao neustraivom antifaisti", pri emu su ostajale preutkivane injenice da je on izazivao graanski rat u zemlji, ulazio u saradnju s okupatorima preko legalizacije svojih odreda i postao rob strategije iekivanja (atantizma), kojoj je ostao veran do kraja rata, usmeravajui etnike odrede na unitenje narodnooslobodilakog pokreta. Borbe partizanskih snaga u Jugoslaviji predstavljane su kao etnike. Nazivali su ga balkanskim Sarlom de Golom", komandantom hrabre Jugoslovenske etnike gerile"; stavljan je u anketama o najveim vojskovoama drugog svetskograta ispred ang Kajeka i Timoenka; proglaavan je za naslednika velikih srpskih vojskovoa iz balkanskih ratova i prvog svetskog rata: vojvode Radomira Putnika i ivojina Miia. Na javnim mestima u SAD visila je slika Mihailovia zajedno sa fotografijom Ruzvelta. U zajednikoj izjavi kralja Petra II i Ruzvelta od 24. jula 1942. pominje se vanredno delo generala Mihailovia i njegovih smelih ljudi, koji su sluili kao primer neposredne i nesebine volje na putu ka pobedi. Fantazije o etnicima i njihovom voi

REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

187

smiljeno su stvarane u Londonu, Njujorku, Vaingtonu, Carigradu, u informativnim centrima kraljevske vlade. Svesno je oblikovana slika o idolu i heroju rata, da bi se takva predstava nametnula svetskom demokratskom mnjenju, Mihailovi predstavio kao vojnik antifaistike koalicije i na taj nain potisnuo suparniki pokret za koji je govoreno da se nalazi u slubi druge velike sile. Pokolji Srba u NDH, narodnooslobodilaka borba i Mihailoviev pokret od prvog dana su cepali front amerikih iseljenika jugoslovenskog porekla, vodei otrim podelama na nacionalnoj i verskoj osnovi. Elmer Dejvis, ef Ureda za ratne informacije SAD, pisao je juna 1942. prvaku Srpskog narodnog saveza Simi Vrliniu da je dunost iseljenika da potpomau ratni napor SAD a ne da ire ratni razdor. Podseao je vodstvo iseljenika da je ameriko jedinstvo neophodno za uspeno voenje rata i da suprotna delatnost ide naruku strategiji nacista koji su se hvalili da e izazvati jedne Amerikance protiv drugih. ,,Oni su godinama nastojali", kae Dejvis, da nahukaju Amerikance srpskog, hrvatskog i slovenakog porekla jedne protiv drugih. . . Ujedinjene nacije nastoje da ostvare to je mogue jae jedinstvo svih onih koji su protiv Osovine. U Jugoslaviji i u Sjedinjenim Dravama Amerike, mi radimo na tome da ujedinimo i Srbe i Hrvate i Slovence koji veruju u slobodu i demokratiju, a koji se suprotstavljaju Osovini i njenim satelitima." Zauzimao se za to da se uini kraj aktivnosti Amerikanskog Srbobrana na raspirivanju nacionalnog podvajanja izmeu Srba i Hrvata. Mihailovia su uzdizali i njegovi komandanti, meu kojima Trifunovi, Jevevi, Baovi i drugi. Za Trifunovia Mihailovi je osveio legendarnu srpsku tradiciju otpora uskoka i hajduka. Jevevi je pisao da je on dobio mitske razmere, da se ljudi pitaju da li on uopte postoji. Oko Mihailovia se ispredao velianstveni nimbus". Petar Baovi je poruivao da e za njega i njegove ljude biti najvea radost da stisnu njegovu ruku, ruku oveka koga vole iznad svega, da nee preterati kada kae da je on jedini ideal koji postoji za bosanske etnike i da e oni imati najsveaniji dan kada e moi da ga pozdrave kao vou u svojim redovima. Iako glorifikovan, Mihailovi nije bio i zadovoljan britanskim odnosom prema svom pokretu, jer su Britanci kontrolisali etnike veze sa vladom, a na drugoj strani ostajao je do kraja

<-"->'!

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

nezadovoljan simbolinom pomoi koju je Velika Britanija slala etnicima. Prelom je nastao kada je Radio-stanica Slobodna Jugoslavija" prenela Rezoluciju rodoljuba Crne Gore, Sandaka i Boke sa Tjentita od 16. juna 1942, koja je ukazivala na izdaju etnika i na njihovu vezu sa okupatorima u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta. Od poetka rada ove radio-stanice Tito je, drei veze s Kominternom od prvog dana, izvetavao o kolaboraciji etnika. Sovjetska tampa je poela isticati nosioce antifaistike borbe u Jugoslaviji. lanak Borisa Ponomarjova u Pravdi pod naslovom Jugoslavija u ognju gerile", otkrivao je zainteresovanost SSSR-a da se u svim okupiranim zemljama povede borba protiv okupatora. Jugoslavija je bila primer ove aktivnosti. Sovjetska informativna agencija, formalno distancirana od zvaninih organa SSSR-a, prenela je u svet ovu rezoluciju, izazivajui otro reagovanje kraljevske vlade i Britanaca. Kominterna, koju je KPJ stalno obavetavala o dogaajima, imala je ne samo podatke ve i sredstva u svetu i mogunost izbora vremena i naina da plasira vesti koje su dovodile u pitanje lano izgraenu etniku poziciju borbenog antifaistikog pokreta. Nemaka ofanziva prema Volgi uticala je na Sovjete da podstaknu sve antifaisti- J ke snage u okupiranim zemljama na aktivan antiokupatorski otpor kako bi se olakao pritisak na istonom frontu. Ako nije elela da neposredno otvara problem odnosa u Jugoslaviji, sovjetska vlada je to radila posredno, preko Kominterne i njenih kanala u inostranstvu: listova, radio-stanica, udruenja, progresivnih linosti leviarske orijentacije. Ovaj proboj preko sovjetske informativne agencije izazvao je mnogostruke posledice. Prenoenjem Rezolucije preko raznih novina i radija zapoela je erupcija nezadovoljstva sovjetskim stavom u redovima snaga koje su podravale Mihailovia. Nasuprot tome, poeli su u progresivnom delu javnog mnjenja na Zapadu da se uju glasovi nezadovoljstva zbog defetistiko-kolaboracionistike uloge etnika u antifaistikom savezu. Poinje slabiti slavljenje Mihailovia kojega su dotle uzdizali i komunistiki listovi na Zapadu. Podaci koji su razotkrivali Mihailovia najpre su prihvaeni meu jugoslovenskim iseljenicima, izazivajui nova otra podvajanja sukobljenih struja. Zagriena srpska struja smatrala je da je u pitanju hrvatska zavera protiv glavnog oveka Srba i

REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

189

legendarnog vojnika, dok su h r v a t s k i k r u g o v i n a s t o j a l i da Mihailovia p r e d s t a v e k a o jednog od kvislinga sui generis na jugoslovenskom politikom i vojnom p o p r i t u . H r v a t s k e g r a anske snage u e m i g r a n t s k o j vladi su t a k o e u z v r a a l e k a k o i Srbi i m a j u , p o r e d Nedia i Ljotia, novog kvislinga, k a o to ga i m a j u i H r v a t i u liku Pavelia. Zapoelo je i i z j e d n a a v a n j e pozicija Mihailovia i Maeka, koji je bio t a k o e n e o p r a v d a n o uzdizan od svojih p r e d s t a v n i k a u vladi, pa i od B r i t a n a c a , k a o ovek koji se rtvovao za svoj n a r o d , koji d a j e otpor Paveliu i predstavlja vou koji moe u s k l a d i t i odnos i z m e u S r b a i Hrvata. Njujorki i n f o r m a t i v n i centar, sa Savom Kosanoviem i Ivanom ubaiem, doprinosio je takoe, n a s u p r o t o s u d a m a londonske emigracije i oficijelnog vladinog k r u g a , p o t a p a n j u Mihailovia u ime jugoslovenstva, slovenstva i b o r b e d e m o k r a t skih n a r o d a protiv faizma.

Publicitet dat Rezoluciji preko sovjetske i svetske tampe, sa radio-propagandom Slobodne Jugoslavije", izazvao je velike posledice u odnosima izmeu kraljevske jugoslovenske vlade i SSSR-a, na jednoj strani, i jugoslovenske vlade i Velike Britanije na drugoj strani, kao i izmeu vlada SSSR-a i Velike Britanije. Mihailovi nije napadan kao klasni protivnik ve kao izdajnik, nacionalna snaga koja je zatajila, stavljajui se u slubu stranih sila koje su porobile zemlju, samo da bi se uz njihovu pomo oslobodila glavnog protivnika. Ove vesti o Mihailoviu nisu mogle da ne uzdrmaju savezniku predstavu o ratoborstvu" etnika protiv Osovine. Ove vesti su nesumnjivo kvarile odnose u trouglu Sovjetski Savez, Jugoslovenska izbeglika vlada i Velika Britanija. One su takoe omoguavale Sovjetima da jae naglaavaju potrebu za antifaistikom borbom, da napore pokreta cene iskljuivo merilom ratnog zalaganja, odriui se bilo kakvih unutranjih promena i planova o izmenama sistema. Odnosi nepoverenja i rezerve koji su postojali izmeu kraljevske vlade u izbeglitvu i vlade SSSR-a, naroito pojaane posle stvaranja Balkanske unije i sukoba etnika i partizana krajem 1941, preneli su se i u prolee 1942. godine, ali postajui sve zaotreniji zbog Mihailovievih optubi protiv narodnooslobodilakog pokreta i ovog protiv etnikog izazivanja bratoubilakog rata i kolaboracije. Predsednik izbeglike vlade Slobodan Jovanovi nije prestajao da preko Moskve optuuje narodnooslobodilaki pokret, da trai intervenciju SSSR-a za ujedinjavanje svih antifaistikih

<-"->'!

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

snaga pod Mihailovicem i da optuuje komuniste" zbog otvaranja socijalnih pitanja u toku rata. Kolaboracija etnika i obelodanjivanje njihove uloge preko sovjetske informativne agencije doveli su do zahlaivanja sovjetsko-jugoslovenskih odnosa, koje je uzimalo razmere krize u leto i jesen 1942. godine, dobijajui iri meunarodni karakter, s obzirom na pokroviteljsku ulogu Velike Britanije prema jugoslovenskoj politikoj emigraciji. Sovjetska promemorija od 3. avgusta 1942, predata Stanoju Simiu, konkretno je optuivala etnike za kolaboraciju. Iz istog vremena potie, meutim, jedan protivureni sovjetski potez, koji se u sovjetskoj istoriografiji moe neubedljvio pravdati, pa i razumevati sa stanovita optih odnosa u svetskoj antifaistikoj koaliciji, ali je objektivno kodio narodnooslobodilakom pokretu, dajui moralno-politiku satisfakciju njegovim protivnicima. Ree je o podizanju sovjetsko-jugoslovenskih poslanstava na rang ambasada, to nije moglo da ne izazove negativno reagovanje vodstva narodnooslobodilakog pokreta, odnosno Tita koji je drao veze s Kominternom. Kontrarevolucija se od prvog dana, kada je re o profaistikoj buroaziji, iji su primer kasnije sledili etnici oslanjala na okupatore i ivela od njihove politike i materijalne podrke, nesposobna da sama opstane. Neverica u vlastite snage i traenje spoljnog oslonca bili su trajna odlika ponaanja jugoslovenske buroazije oba tabora. Neprijatelj je 1941. bio jak, i njegova vojna sila zasenjivala je narode porobljene Evrope. Kvislinzi i etnici predstavljali su se te godine kao stoeri nacionalnog okupljanja i obnove. U svesti naroda ivelo je nacionalno ugnjetavanje iz meuratnog razdoblja, a s kapitulacijom je raspirivanje nacionalne mrnje dostiglo vrhunac. Okupatori i njihovi saradnici razvijali su nacionalovinizam kao sredstvo svoje vladavine. Buroazija u zemlji i inostranstvu sistematski je vodila propagandu da nije vreme za ustanak. Napadi na radniku klasu i KPJ kao antidravnu snagu trajali su punih 20 godina, i suvie dugo da bi se lako i preko noi mogli izbrisati iz pamenja. Zavedeni borci u neprijateljskim formacijama plaeni su represalijama okupatora nad njihovim najbliim, a na drugoj strani propagandom vojnih stareina, politikih voa i svetenika da im komunisti" nee zaboraviti sluenje okupatoru.

REVOLUCIJA I KONTRAREVOLUCIJA

1 9 1

Rat i revolucija su u prvoj godini probudili, ali ne i dovrili podele meu osnovnim drutvenim slojevima. Buroazija je i u ratnim uslovima pronalazila svoje interese, veinom nastavljajui normalan ivot i ne oseajui se sopstveniki ugroena od okupatora. Drava se aprila 1941. raspala, ali njeni predstavnici su raunali na tu dravu i borili se za njenu obnovu, svoj povlaeni poloaj i restauraciju starog poretka. Strah, tenja za mirom i malaksalost buroazije izazvana munjevitim porazom meali su se s optim razaranjem oko nje i upuivali je na izbegavanje sukoba s okupatorom, na pokornost trenutno jaem. Buroaski i glavarsko-plemenski predstavnici gajili su odranije jaka antikomunistika oseanja. Komunistima su pripisivali svetogra, napade na svojinu i na njihovo prvenstvo jednom reju, tretirali su ih kao neto strano u nacionalnom telu. Te antikomunistike predrasude prenosile su se, silom zadranog uticaja, i na slojeve koji u narodnooslobodilakom pokretu nisu mogli da gledaju neprijatelja. Otuda se u redovima kontrarevolucije nalazilo i dosta pripadnika socijalno podreenih slojeva. Kvislinke vlasti i etnici su, nasuprot dobrovoljnom opredeljivanju za uee u narodnooslobodilakoj borbi, sve vreme rata sprovodili prinudnu mobilizaciju, koja je esto imala za posledicu dezerterstvo, vreno i na podsticaj propagande narodnooslobodilakog pokreta, kao i pod uticajem njegovih uspeha i drugaijih pogleda i ideja. Vaan inilac kontrarevolucije bile su izbeglice, rukovoene najraznovrsnijim ivotnim motivima, mada su one inile i nemalu snagu narodnooslobodilakog pokreta. Propaganda okupatora i kvislinga, naroito pomou letaka i proglasa, kojima su zasipane slobodne teritorije, uticala je na svest boraca i slabila otporne snage narodnooslobodilakog pokreta propovedajui o miru, obeavajui garancije ivota i imovine, pozivajui na predaju, a na drugoj strani napadajui narodnooslobodilaki pokret, razglaavajui komunistika zverstva" i prenaglaavajui partizanske promaaje i leva skretanja u pojedinim oblastima. esto gubljenje osloboenih teritorija u uslovima partizanskog rata, odnosno izbegavanje njihove uporne odbrane, psiholoki je nepovoljno uticalo na opredeljivanje dela stanovnitva za narodnooslobodilaki pokret. Okupatori i kvislinzi su zloupotrebljavali svoj nadmoniji ekonomski poloaj, utiui na stanovnitvo izgladnjivanjem,

"Z

NARODNOOSLOBODILAKI KAT I KEVOLTSCU A

p o t k u p l j i v a n j e m pa i m o r a l n i m pritiskom. N e r a v n o m e r n i r a s p o red p a r t i j s k i h organizacija i, uopte, snaga n a r o d n o o s l o b o d i l a kog p o k r e t a u r a z n i m k r a j e v i m a Jugoslavije s t v a r a o je p r a z a n prostor za nacionalne oslobodioce" i p o t h r a n j i v a o iluzije da je s d o l a s k o m o k u p a t o r a svanula i n a c i o n a l n a sloboda.

I pored aktivnog rada vodstva narodnooslobodilakog pokreta na vojnom i politikom slamanju oruanog fronta kontrarevolucije, ovaj je do 1943. neprekidno jaao, uveliko pod dejstvom prinude i ideoloko-politikih predubeenja, s tim to su mu osnovnu snagu inili ubeeni ideoloki protivnici komunizma, intelektualni inspiratori i organizatori kontrarevolucije, deklasirani elementi i profesionalne ubice. Kontrarevolucija je krajem 1941. raspolagala sa 143.000, 1942. s 274.000, 1943. s 377.000, a 1944. s 295.000 boraca.

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

Vlast koju su uspostavili okupatori i kvislinzi nije uspela da uhvati dublje korene zahvaljujui, izmeu ostalog, otporu stanovnitva, genocidu koji su vrili okupatori, ustae, albanski nacionalisti i kolaboracionisti a na mnogim podrujima Jugoslavije jednostavno je zbrisana u ustanku. Ustanika atmosfera i ivotna dinamika svakodnevnih odnosa traile su neodloivo reavanje meuljudskih, imovinskih, statusnih i drugih pitanja. Svest seljaka i graana u zbegovima i unutar manje-vie osloboenih teritorijalnih celina pokazivala je tenju da se novonastali odnosi urede, u skladu sa zahtevima snoljivosti, navikama i tradicijama, posredstvom improvizovanih organa samouprave, poverenika, iskusnih domaina, kao to se to radilo u ustanikim talasanjima u prolosti. Delimino na osnovu tih potreba, nesumnjivo organizovani podsticaj komunista za stvaranje narodnooslobodilakih odbora dobijao je ire istorijsko opravdanje. Usklaena komunistika akcija u pravcu stvaranja novih organa vlasti bila je vidljiva samim tim to su iza njihovog formiranja stajali ustaniki tabovi, mesni i optinski partijski komiteti, via partijska i vojna rukovodstva, istaknuti pojedinci-komunisti ili ugledni graani pod uticajem narodnooslobodilakog pokreta. Stihijni elementi javljali su se kao druga strana organizovane akcije, izraavajui se u samoinicijativi i borbenom stvaralatvu naoruanog naroda. Narodne mase su spontano prihvatile ove odbore. Celi taj kompleks odnosa, koji moemo nazvati pravnim reimom" u najrudimentarnijem smislu, nije se mogao prepustiti sluaju niti su ga partizanski tabovi mogli sami urediti, iako su se vojne i politike akcije prelivale i proimale. im je u leto 1941. stvorena slobodna teritorija, svom se snagom postavio problem obezbeenja poretka koji bi sluio razvijanju ustanka i sigurnosti pozadine u smislu kretanja graana, ishrane,

<-"->'!

NARODNOOSLOBODILAKI

RAT I REVOLUCIJA

zbrinjavanja izbeglica, evakuacije, prometa, rada zanatskih radionica, stambenog smetaja, spreavanja zaraza, zatite linih dobara, preuzimanja dravne imovine. Drugi kompleks odnosa bio je vezan za bezbednost osloboenog podruja i politiki ivot na njemu u znaku ustanike politike i programa oslobodilakih snaga. Trei kompleks odnosio se na mobilizaciju boraca i izvore snabdevanja partizanskih odreda. U ratnoj klimi, punoj sukoba i najraznovrsnijih podela meu suprotstavljenim snagama, organi vlasti imali su i fizionomiju politikih inilaca, jer je njihov rad bio nezamisliv bez odgovarajuih politikih pretpostavki, motivacija i rezultata. U poetnoj fazi ustanka preplitao se rad vojnih tabova, partijskih komiteta i narodnooslobodilakih odbora. Na vrenje vlasti i politikih funkcija uticala je nerazvijenost tih organa, kao i celokupne strukture narodnooslobodilakog pokreta, na jednoj strani, a na drugoj njihova istovetnost interesa u pogledu narodnooslobodilake borbe kao revolucionarne strategije KPJ. Jedinstvo vojnih, politikih i dravnih funkcija odralo se i u kasnijim fazama narodnooslobodilake borbe, sve do njihovog razdvajanja. No narodnooslobodilaki odbori su ve neposredno posle Stolica jasno oznaeni kao organi koji obuhvataju ,,sve funkcije vlasti" na datom podruju. Istovremeno, ostali su organi ustanka i tela sa irokom politikom osnovom, to je proizilazilo i iz njihovog naziva. S tog se stanovita za njih izriito govorilo da nisu organi nijedne partije. Kao vanstranake" organizacije, narodnooslobodilaki odbori su nastojali da okupe to vie graana, nezavisno od njihovog politikog opredeljenja, koji su patriotski raspoloeni i prihvataju borbu za narodno osloboenje. Ali napori da se proiri ustaniki front i u njemu okupi to vie rodoljuba nisu podrazumevali stvaranje narodnooslobodilakih odbora na kompromisnoj osnovi, na principu koalicije ili pariteta, iako je i takvih, prolaznih reenja bilo u zapadnoj Srbiji 1941, nametnutih tadanjim odnosnom snaga izmeu partizana i etnika. Narodnooslobodilaki odbori su od osnivanja imali obeleja dravnih organa vlasti. Donosili su odluke i uputstva, reavali meusobne odnose graana, ustanovljavali prava i zasnivali obaveze, propisivali ponaanje, organizovali pomo partizanskim odredima i branili zaetke novog poretka. Sem na osloboenim i poluosloboenim podrujima Jugoslavije, oni su radili i u neprijateljskoj pozadini, u vidu odbora jedinstvenog

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

195

narodnooslobodilakog fronta, mahom vrei privredne, politike i propagandne funkcije, to je svedoilo o izvesnom dvojstvu vlasti okupatora i narodnooslobodilakog pokreta. S gledita revolucionarnog procesa, od toga je daleko vanije bilo to narodnooslobodilaki odbori od prvog dana faktiki funkcioniu, suprotno volji starog dravnog centra u emigraciji, predvoenog kraljem i jugoslovenskom vladom u izbeglitvu. Budui organi vlasti i izraz politikog jedinstva masa, narodn o o s l o b o d i l a k i odbori su rano postali meta predstavniika graanskog drutva. Mihailovievi etnici u Srbiji i predstavnici graanskih krugova pitali su, na skuptini u Beranama jula 1941, emu osnivanje takvih odbora kada ve postoje sreska naelstva. U toj centralnoj dravnoj instituciji narodnooslobodilakog pokreta oni su videli nosioca nepomirljive narodnooslobodilake borbe, tumaa za njih neprihvatljive politike nacionalne ravnopravnosti, i nagovetaj drutvenih promena u okvirima rata protiv okupatora. Stvaranjem tih organa, smatrali su, prekida se unutranji kontinuitet Kraljevine Jugoslavije i zainje nov poredak, sa svojom dravnom organizacijom. Samim tim, rad narodnooslobodilakih odbora nisu izvodili iz Oktroisanog ustava, ve iz promene odnosa koju donosi narodnooslobodilaka borba. Savetovanje u Stolicama je, pored vojnih pitanja, posvetilo panju i razvitku narodnooslobodilakih odbora, naglaavajui znaaj njihove organizacione unifikacije, ali se oni kao to pokazuje direktivni lanak Edvarda Kardelja objavljen u uikoj Borbi oktobra 1941 i dalje tretiraju kao privremeni organi. Na ovakvu kvalifikaciju najverovatnije su uticali pored nedovoljnog iskustva tih tela, potrebe njihovog organizacionog i funkcionalnog sazrevanja neizbistreni odnosi s etnicima i meunarodni obziri narodnooslobodilakog pokreta. Od jula 1941. javljaju se seoski, optinski, sreski, gradski, okruni i zemaljski narodnooslobodilaki odbori. Dragojlo Dudi je u osloboenom Krupnju, prilikom obrazovanja privremenog sreskog NOO, 5. septembra 1941. proglasio da se stara vlast ukida. Prema odluci tog odbora, u mesnoj topionici antimona obrazovan je trolani Odbor radnike kontrole. Sreski narodnooslobodilaki odbori konstituisani su na tlu osloboene zapadne Srbije u Arilju, Bajinoj Bati, Poegi, Uicu, ajetini, Kosjeriu. Gradski narodnooslobodila-

<-"->'! NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

ki odbor u Uicu formiran je 7. oktobra. Narodnooslobodilaki odbor u aku radio je na principu pariteta: sastojao se od jednakog broja predstavnika narodnooslobodilakog i etnikog pokreta. Mrea narodnooslobodilakih odbora prekrivala je celu teritoriju Uike republike". Posle vojno-politikog savetovanja u Stolicama Politbiro CK KPJ je pomiljao da treba stvoriti jedan centralni NOO" za celu osloboenu teritoriju. Za to su se, pored Tita i Kardelja, zalagali Ivan Milutinovic i Sreten ujovi iz Uica, ali je Tito poruivao iz Tolisavca da e se o stvaranju Glavnog NOO doneti konano rjeenje" kad on stigne u Uice. Radilo se da se na slobodnu teritoriju Srbije dovedu Ivan Ribar, Dragoljub Jovanovi, Sinia Stankovi i ore Tasi. Najvii organ vlasti u Srbiji stvoren je u Uicu, 16. novembra 1941. godine, kao to se vidi iz jednog pisma Josipa Broza Tita upuenog u svojstvu vrhovnog komandanta NOPOJ tabu komande Junog fronta (etniki tab u Jagodini, kod Viegrada). Tito u tom pismu istie da se ne stvaraju partizanske vlasti" ve narodnooslobodilaki odbori koji vrse civilnu vlast", nastojei da u njih uu predstavnici svih politikih struja, osim poznatih petokolonaa". Za predsednika Centralnog odbora za itavu osloboenu teritoriju imenovan je Dragojlo Dudi, a za sekretara Petar Stamboli. U Odboru je izvrena podela resora. Tako je Dragojlo Dudi dobio resor poljoprivrede a Mirko Tomi finansije; Milentije Popovi je bio predvien da vodi poslove graevinarstva; Jovan Popovi i Mitra Mitrovi radili su na pitanjima prosvete i kolstva; zanatstvo, trgovinu i privredu vodili su Nikola Grulovi i Vlada Zeevi. Odboru je dodeljen na rad Jusuf Tuli. Odbor je stvoren na inicijativu Politbiroa CK KPJ. Zbog ofanzive Nemaca i kvislinga na Uiku republiku" delatnost tek osnovanog odbora nije se mogla jae osetiti. Dan posle osnivanja ovog odbora na konferenciji predstavnika svih sedam srezova Uikog-okruga obrazovan je Okruni narodnooslobodilaki odbor za okrug uiki. Izborni skup bio je sazvan na inicijativu Centralnog odbora za itavu osloboenu teritoriju. Dunost predsednika Okrunog NOO vrio je Branislav Pavlovi, zemljoradnik, a sekretara Milivoje Kovaevi, advokatski pripravnik iz Uica. Na osloboenoj teritoriji Crne Gore vlast je preuzela Privremena vrhovna komanda. Prvi sreski narodnooslobodila-

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

197

ki odbor stvoren je u Kolainu 19. jula 1941, a u Bijelom Polju, Andrijevici i Beranama 20. jula. Beranski sreski odbor osnovan je na zboru 217 delegata optina beranskog sreza. Uputstvo Privremene vrhovne komande predvialo je aktivno i pasivno birako pravo za sve graane koji navre 18 godina, mukarce i ene, nezavisno od vere i nacionalne pripadnosti. Organi vlasti na osloboenim podrujima Bosne nosili su razna imena: komesarijati", poverenitva", odbori" itd. U Drvaru je 20. avgusta osnovano Vojno revolucionarno vijee. Krajem tog meseca stvoren je optinski narodnooslobodilaki odbor u Vlasenici (prvi u istonoj Bosni), poetkom septembra u ehoviima, a polovinom istog meseca u Sokolcu, pod Romanijom. U jesen 1941. na Kordunu su funkcionisali seoski, optinski i sreski (kotarski) narodnooslobodilaki odbori. Prvi sreski narodnooslobodilaki odbor u Hrvatskoj formiran je za srez Vojni 20. novembra 1941. na Petrovoj gori. Polovinom decembra osnovan je Kirinsko-sjeniarski kotarski narodnooslobodilaki odbor u Vrginom Mostu. Razvitak narodnooslobodilakih odbora na hrvatskom tlu dobio je znaajan podsticaj donoenjem Okrunice br. 3 i Okrunice br. 4 CK KP Hrvatske. Posle znaajnih ustanikih uspeha rukovodstvo KPJ je avgusta 1941. pokrenulo inicijativu da se formira Narodni komitet osloboenja kao centralni i objedinjavajui organ narodnooslobodilakog pokreta i reprezentativno politiko telo za Jugoslaviju, koje bi istupalo pred jugoslovenskom i meunarodnom javnou. Predvialo se da, pored komunista, u njega uu i predstavnici raznih demokratskih struja. Tim povodom je Josip Broz Tito polovinom avgusta uputio pismo tabu partizanskih odreda Hrvatske, neposredno adresirano na ime Rada Konara i Vladimira Popovia, u kome je, izmeu ostalog stajalo: Dalje, sa razvitkom narodnog ustanka, s jedne strane, i pokuajem neprijatelja da prikae taj pokret kao isto komunistiku stvar, s druge, namee nam se pitanje stvaranja i to to prije jednog Narodnog komiteta osloboenja, u koji bi uli predstavnici demokratskih struja Srbije, Hrvatske i Slovenije, zajedno s naim ljudima. To bi bila neke vrste narodna vlada koja bi izdala svoj proglas narodu i pozvala ga u borbu . . ." Meutim, do ostvarenja ove ideje nije dolo zbog ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa izmeu vlade SSSR-a i jugoslovenske vlade u izbeglitvu. To je za rukovodstvo naro-

<-"->'!

N A R O D N O O S L O B O D I L A K I RAT I REVOLUCIJA

dnooslobodilakog pokreta bio jo jedan pokazatelj sloenosti odnosa u antifaistikoj koaliciji. Komunisti su osnivanjem narodnooslobodilakih odbora katastrofu Kraljevine Jugoslavije pretvarali u katastrofu graanske Jugoslavije, odnosno u pobedu socijalistike revolucije. Za razvitak narodne vlasti je karakteristino da se diferencijacija vrila van narodnooslobodilakog pokreta a ne u njemu, ako izuzmemo prvu ustaniku fazu. Samim tim je i bitka za vlast, kao osnovno pitanje svake revolucije, izostala unutar narodnooslobodilakog pokreta. Stvaranjem novih organa vlasti od prvog dana narodnooslobodilake borbe jugoslovenska revolucija ima osoben peat u istoriji revolucija. Sovjeti su samo opti istorijski uzor, jer se narodnooslobodilaki odbori od njih razlikuju time to imaju iru politiku osnovu, a i po tome to su oni jedinstveni organi a ne odvojeni na sovjete radnikih, seljakih i vojnih deputata. Proleterska revolucija u Rusiji definie sebe po imenu od prvog dana, dok u jugoslovenskoj narodnooslobodilakoj borbi teku revolucionarni procesi koji se ne kvalifikuju kao revolucionarni, na to je uticalo postojanje svetske antifaistike koalicije i procene KPJ o unutranjem odnosu snaga. Narodnooslobodilaki odbori koji nastaju u borbi albanskog narodnooslobodilakog pokreta ak su i u nazivu, po strukturi i funkcijama kopija narodnooslobodilakih odbora jugoslovenske revolucije, ukljuujui i najvie organe vlasti (AVNO Albanije, Vrhovni tab NOVA). to se tie pokreta otpora u ehoslovakoj i Poljskoj, kao i u jugoistonoj Evropi koje pojedini istoriopisci nazivaju revolucijama", re je zapravo o politikim organima koji su tek uzgred vrili i neke kompetencije vlasti, i to uglavnom kada je re o tzv. satelitskim reimima (Bugarska i Rumunija), tek u zavrnoj fazi rata poto su snage Crvene armije razbile nemake armije i stvorile objektivne pretpostavke za prevrate u vrhu sistema vlasti, uz pomo nerazvijenih snaga pokreta otpora. Ovaj specifini razvoj u Jugoslaviji Tito je maja 1945. komentarisao na sledei nain: Mnogi drugovi me pitaju kada emo na drugu etapu, a mi se na njoj ve dugo, ali neosjetno nalazimo", to je samo jedna od ilustracija dijalektike primene linije koja je tiho", prikriveno" menjala osnove stare vlasti u okviru narodnooslobodilake borbe, dobijajui za to i podrku stranih sila saveznikog bloka, naroito SSSR-a,

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

1 9 9

posebno od 1944. kada je dolo do potpunog probijanja stratekog zaokruenja. Osnivanjem narodnooslobodilakih odbora, pa ma i kao privremenih organa vlasti, KPJ je prekidala kontinuitet sa unutranjim poretkom Kraljevine Jugoslavije praktino od stvaranja prvog partizanskog odreda, ispaljene prve partizanske puke i konstituisanja prvog narodnooslobodilakog odbora. Istovremeno, ona je praktino suspendovala i poruku Kominterne o vaenju ,,dve etape" borbe: prve nacionalnooslobodilake i antifaistike, i druge, vezane za socijalne promene do ega moe doi tek posle rata, gledajui na narodnooslobodilaku borbu i sprovodei je kao nedeljivi nacionalno-socijalni emancipativni proces. KPJ se nije odrekla Jugoslavije kao dravnog okvira, zajednice naroda i kao ideje ak i kada je Sovjetski Savez prekinuo diplomatske odnose sa Kraljevinom Jugoslavijom. Iz ova dva bitna stava KPJ vidi se da je ona izvodila narodnooslobodilaku borbu nezavisno od stranih direktiva. Te pojave samostalnog delovanja i vlastite procene situacije i odnosa snaga ponekada se nedovoljno uzimaju u obzir, budui potamnjene verbalnim prosovjetskim sadrajima propagande same KPJ, standardnim propagandnim ritualom u slavu Staljina, SSSR-a, Crvene armije koji je nesumnjivo izraz unutranjih uverenja, ali i cena obavezujueg manira u onovremenoj familiji komunistikih partija. Objektivna istorijska analiza ne moe da ne uoava tesne veze izmeu KPJ i Kl sa stanovita mandata, obaveznosti direktiva, stalnih konsultacija, traenja pomoi i slanja najrazliitijih obavetenja preko Kopinievog punkta u Zagrebu, ali i da ne vodi rauna o inicijativama KPJ koje su bile samonikle, poticale iz vlastitog saznanja i potrebe. O njima je obavetavana i Kominterna, pa ak i traena njena prethodna saglasnost, ali ako ona nije dobijena inicijative se nisu gasile ve uporno obnavljale. Poznat je sluaj sa stvaranjem optejugoslovenskog organa u vidu vlade ili komiteta koji se povlai od avgusta 1941. do jeseni 1942, odnosno do stvaranja AVNOJ-a u formi koju je preporuivala sovjetska vlada, suprotno Titovoj nameri da narodnooslobodilaki pokret stvori vladu. Odluke o oblicima borbe, tempu, sastavu i zadacima vojno-politikih tela donosilo je partizansko rukovodstvo, iako je Kominterna u vie navrata sugerisala da se vodi. rauna o meunarodnim momentima, internacionalnom karakteru narodnooslobodilakog pokreta ili nepotrebno ne dinamizira tempo razvitka narodnooslo-

<-"->'! NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

bodilake borbe, posebno da se ne skree u vode klasnog radikalizma. U vezi sa tim je i pitanje emancipacije narodnooslobodilakog pokreta, pitanje koje se nejednako istoriografski tretira. Manji deo istoriara, no upornih, istrajava na teme da je emancipacija KPJ i Kl nastupila jo pre rata, ime brkaju neke posebnosti stila rada rukovodstva sa osamostaljivanjem, oigledno pristupajui pitanju neistorino ili ne shvatajui sam pojam emancipacije". Drugi deo istoriara, uglavnom zapadnih i emigrantskih pisaca, smatra da se KPJ oslobodila uticaja Staljina i SKP(b) tek 1948. godine, pa ni tada dokraja. Pripadamo onoj treoj grupi istoriara koja na emancipaciju KPJ gleda kao na sloenu pojavu, dugotrajan proces, a uz to i ambivalentan. Pri tome, smatramo da je ta emancipativna strana jugoslovenskog rukovodstva najjae dola do izraaja u toku narodnooslobodilakog rata i revolucije, kao autentine pojave, kada su stvorene nova vlast i nova oruana sila, sa vlastitim stareinskim kadrovima roenim u vatri revolucije, kroz saznanje o vlastitim putevima postizanja pobede revolucionarnih snaga. Samopouzdanje nove revolucionarne snage je istovremeno moralo da zrai oseanjem samostalnosti. Ovaj proces nije znaio raskid sa starim idolima i njihovim recima, ve samo saznanje u kojoj meri su nove jugoslovenske snage stasale do stepena svojih do jue nedostinih uzora. Tito je bio voa revolucije, kao i Staljin SSSR-a; on je sagovornik voa velikih sila Alijanse erila i Staljina 1944; on moli Staljina za susret ak i snishodljivo 1944, ali ne moe da u svom pismu ne naglasi da je on odluio" da ide da se sretne sa generalom Vilsonom. Tito e na sastanak sa Staljinom otii kao komunista koji ima potovanje prema voi i uitelju, impresioniran vojnom pomoi koju je dobio, ali i zabrinut to je Staljin traio sporazum sa kraljem, pa ma i privremen. Jo reljefnije se ovaj stav sagledava iz pisma Staljinu u kome ,,u ime komunizma" kae da sovjetski majori ne mogu rasputati narodnooslobodilake odbore u Srbiji. Na drugoj strani, emancipativni proces mora biti izazvan sovjetskim potezima koji se ne mire sa samosvojnom revolucijom, odiu dravnim realizmom velike sile, primatom u meunarodnim odnosima, nainima komunikacije, merilima deljenja zasluga", itd.
N a r o d n o o s l o b o d i l a k a b o r b a se oslanjala na ideal n a c i o n a l nog osloboenja j u g o s l o v e n s k i h n a r o d a , k a r a k t e r i s t i a n i za

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

201

njihovu prolost, na njihove slobodarske tradicije i ivo iskustvo prenoeno generacijama iz ranijih nacionalnooslobodilakih ratova. Ta istorijska batina uticala je i na izbor oblika, na strategiju borbe, odreujui joj specifinosti i dajui autohtonost. Vodstvo se nije mirilo s ciklinim" i kratkotrajnim ustancima, razlivenim i nepovezanim, radei od prvog dana na razvijanju kontinuiranog i jedinstvenog oblika borbe u celoj Jugoslaviji. Umesto da se vodi iskljuivo u gradovima i na barikadama, narodnooslobodilaka borba je zahvatila iroke prostore sela, steui obru oko gradskih naselja. Pored operacija partizanskih odreda i drugih oblika organizovanog otpora razvijene su i vojne akcije veeg obima, slivajui se u jedinstvenu i optenarodnu borbu kojoj je bilo teko utvrditi granice. Ne vezujui se za jedan prostor i ne odravajui krute frontove, partizani su naterivali protivnika da stalno preduzima ofanzive lokalne, regionalne i centralne da se brani, zatiuje svoje vitalne centre. Oruana borba je politiki revolucionisala svest boraca, naroito mladih, prekaljivala ih i pripremala za sutranjicu. Komunistika koncepcija narodnooslobodilake borbe je bila ofanzivna, oslanjajui se na koncepciju ustanka u formi partizanskog rata, trajnog optenarodnog otpora okupatorima i snagama koje su ga podravale, odbacivala druge mogunosti kao osnovni oblik borbe, bilo u obliku diverzantskih akcija, pasivnog otpora, ilegalnih politikih kombinacija s antifaistiki raspoloenim graanskim politiarima ili svoenjem borbe na mali rat", sporedni front, dopunu odgovarajuih saveznikih akcija u asu budue invazije. Opredeljujui se za borbu, komunisti nisu potcenjivali silu okupatora, ali nisu bili ni impresionirani njegovom ratnom mainom koju je do Moskve krasio oreol nepobedivosti. Za etnike snage ustanak je bio ravan avanturi, politikom i nacionalnom samoubistvu, izazov biolokoj egzistenciji srpskog naroda. Krvoliptanje" naroda se moralo zaustaviti, a do odsudnog trenutka snage organizovati kako bi se sa punim pravom pojavilo u krugu pobednika, najbezbednije i sa najvelicanstvenijim efektom. Ovakve zamisli kvarili su meutim, po etnicima, komunisti koji su se bez korena i sluajno nali na nacionalnoj sceni sa pretenzijama glavne borbene snage, u sutini osporavajui sve zakonite inioce. Oni su proklamovali Parolu da Jugoslavija mora postati okupatorska grobnica", o

<-"->'!

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

emu u toj fazi rata etnici nisu ni sanjali. Komunisti su se, takoe, preko noi prealtovali" u etnikom vienju na prihvatanje opteg antifaistikog jedinstva SAD, SSSR-a i Velike Britanije (Engleske"), kao jedinih snaga koje su mogle obezbediti pobedu demokratije i spas kulturnih tekovina oveanstva. Uporno su podseali na tradicionalne borbene sklonosti i slavnu prolost koja ne trpi odlaganje. Bili su mladi, puni energije, fanatizovani, spremni na rtvu; imali organizaciju koja je prekaljena u uslovima ilegalnosti to je odgovaralo novim prilikama. Izjanjavanjem za jedinstvo koalicije, nisu gubili iz vida da im je glavno meunarodno uporite SSSR. O Sovjetskom Savezu se u dokumentaciji govori kao o svom", za razliku od terminologije za ostale dve antifaistike sile saveznici". Rukovodstvo se nalazilo u samom aritu borbe, sprovodei strategiju narodnooslobodilake borbe kao autohto ne, dobrim delom i zahvaljujui tome to je Sovjetska Rusija to vreme bila dovoljno obrvana svojim brigama, ak da li e preiveti, to im je obezbeivalo neprekidno sticanje novi iskustava, buenje novih revolucionarnih energija u masama stalno podizanje samopouzdanja. KPJ je istupala kao avangar da radnike klase, ali je glavna masa boraca mobilisana o seljaka dominantih u socijalnoj strukturi zemlje, koji su inil 4/5 ukupnog stanovnitva. Pod uticajem propagande, socijal no-ekonomske prinude, dobrovoljno, ali i prinudno, u Tree Rajhu se nalo vie od 300.000 radnika iz NDH i Srbije na rad u nemakoj ratnoj privredi. Jugoslavija je po svojim uslovima strategiji narodnooslobodilake borbe vie nalikovala Kini, s svojim seljakim okeanom", nego predratnim predstavam dogmatiara o izgledu budue proleterske revolucije. Od orto doksnog marksizma i doktrinarnih postavki Kominterne KPJ j oduavala ustanika stvarnost. Kontrarevolucionarne snage su, ve u zavisnosti od njihovo nacionalnog porekla, napadale komuniste za zavere proti srpskog ili hrvatskog naroda koje su imale razne vidove: izbo poetka borbe na tlu Srbije kako bi se ona do kraja unitil posle aprilskog vojnog poraza (kao da srpski poligon nije bi najpovoljniji sticajem subjektivnih i objektivnih uslova, zapra vo sa crnogorskim u centralnom delu zemlje tada jedino i mogu); izjednaavanjem Hrvata i Srba, prenebregavanjem ustakih zloina nad Srbima (kao da je bilo mogue spasiti Jugoslaviju na drukiji nain); to se zalagala za obnovu

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

203

(iako je ona u ustakoj v e r z i j i bila maska za antihrvatstvo), itd.

Jugoslavije

oveka koji je radio sve to je hteo, potpuno zanemarujui injenice da se i partizanski voa, ovek koji je stajao na elu jedine (s albanskom, inspirisanom jugoslovenskim iskustvom) i originalne revolucije u okvirima drugog svetskog rata esto kretao onamo gde je morao a ne gde je hteo. Vrednost direktiva, ocena i analiza proveravala se na uzburkanom ustanikom moru kada je KPJ preuzela kormilo dogaaja u svoje ruke, moravi da proe sloene labirinte jugoslovenske stvarnosti posle aprilskog rata, prinuena da oslukuje dah masa i sama trai puteve koji su najbolje odgovarali revolucionarnom prevratu u toku. Svako dogmatsko korienje iskustva drugih revolucija moglo je da ugrozi ne samo njenu samosvojnost ve i egzistenciju pokreta. Doktrinarna shvatanja utisnuta u svest nisu mogla da se ne izmene u novoj istorijskoj situaciji koja je traila da se umesto klasnih stavljaju naglasci na nacionaloslobodilaku borbu kao formu osvajanja vlasti u situaciji koja je ocenjena kao revolucionarna. Do saznanja koja su odgovarala i ciljevima revolucije i stanju stvarnosti dolazilo se krivudavim putevima i njihovim savlaivanjima. Da bi se nala odgovarajua ivotna formula moralo se vie puta udariti glavom o zid, osvestiti, shvatiti da klasne parole ne odjekuju u meteu najrazliitijih snaga, drutvenih slojeva, nacionalno-verskih oznaka, pacifistikih i borbenih namera, da su one praktino nedeljive od nacionaloslobodilake borbe, i da onoliko koliko se nacionaloslobodilaka komponenta bude produbljivala pod vodstvom komunista, toliko e klasne snage uspevati da nametnu svoja reenja i revolucioniu svest masa. Osnovnu formu oruanih snaga revolucije inili su partizanski odredi, koji su s narodnooslobodilakim odborima predstavljali njene glavne institucije. Kao i kada se radilo o narodnooslobodilakim odborima, KPJ je isticala vanpartijski karakter ovih odreda nezavisno od toga to su se komunisti nalazili na njihovom elu i u prvim borbenim redovima naglaavajui da su oni borbena snaga svih rodoljuba i svih naroda Jugoslavije. Stvaranjem partizanskih odreda u svim krajevima Jugoslavije razvlaena je protivnika iva sila. Po broju boraca i snazi razliiti, oni su od Savetovanja u Stolicama organizovani po jednoobraznom vojnom sistemu. Zbog svog teritorijalnog ka-

Istoriografija

podlona

mitologiji n a p r a v i l a

je od Tita

204

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

raktera ostajali su prikovani za podruja na kojima su nastali, a zadatak im se svodio na njihovu odbranu, to je odgovaralo raspoloenju boraca, naroito seljaka, i obezbeivalo ishranu. Dosta rano, meutim, zapaene su i negativne posledice ovakve organizacije partizanskih odreda: s gledita opsega vojnih operacija, pokretljivosti jedinica, ire strategije narodnooslobodilake borbe. Partizanska oruana sila bila je regularno organizovana od osnivanja odreda; kao njene osnovne forme u prvoj fazi revolucije postojali su: jedinstvena komanda * tabovi; borci su nosili oznake, kao i oruje, na vidljiv nain pridravali se pravila voenja rata i humano ophodili prem zarobljenicima izuzmemo li ratne zloince, notorne faiste, intelektualne kolovoe i organizatore izdaje mada su ove jedinice neprijatelji dugo nazivali bandama, osporavajui im status ravnopravne strane i regularnost ratovanja. Nezavisno od primera nadreivanja vojnih tabova civilnim organima, posebno prvih meseci narodnooslobodilake borbe u Crnoj Gori, Hercegovini i Bosni, nije dolo do militarizacije revolucionarnog procesa, zahvaljujui neprikosnovenosti naela da su vojne snage u slubi narodne vlasti i njoj, u krajnjoj liniji, podreene. Rukovodstvo KPJ je u jesen 1941. osudilo tretman partizanskih snaga kao oruane sile partije, videi u tome suavanje osnove narodnooslobodilakog pokreta. Pomenuti princip nije se kosio s prvenstvom vojnih organa u ratnim uslovima, a na drugoj strani s hijerarhijom odnosa u vojnim jedinicama i gvozdenom disciplinom boraca. Nepodobni za vee ofanzivne operacije, teritorijalni partizanski odredi su imali izvanrednu prednost u svojoj sposobnosti da brzo napadnu i jo bre se povuku, kao i svaka gerila, ne doputajui da ih neprijatelj stegne u kleta i uniti. Zahvaljujui tom svom proverenom preimustvu, ostali su pomona formacija oruane sile revolucije sve do kraja rata. Za vodstvo narodnooslobodilakog pokreta partizanski odredi kao iskljuiva organizaciona forma oruane sile nisu bili prihvatljivi, s obzirom na revolucionaran karakter rata, tenju da se razara vlast i mo okupatora u Jugoslaviji, a na drugoj strani preuzima vlast od buroazije, ogrezle u kolaboraciji. Ono je bilo svesno da bi to znailo mirenje sa shvatanjem da se odluke donose na velikim frontovima, i zadravanje otpora u okvirima malog rata", kako neki strani istoriari i danas nazivaju narodnooslobodilaku borbu.

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

2 0 5

Preloman znaaj u razvitku oruane sile revolucije imala je odluka Vrhovnog taba NOPOJ da se 21. decembra 1941. u Rudom formira 1. proleterska narodnooslobodilaka udarna brigada od delova srbijanskih i crnogorskih partizanskih snaga. Odluka je doneta na Staljinov roendan. Njoj je prethodila odluka na sastanku Politbiroa u selu Drenovi, kod Prijepolja, 7. decembra 1941. gde je reeno da se formira Prva proleterska brigada, kao i druge proleterske brigade sposobne da izvre sve zadatke koji se danas postavljaju pred nas ,,u drugoj etapi borbe". Tom sastanku, gde se odluivalo o strategiji posle poraza u Srbiji i gubitka Uica, a u svetlosti moskovske kontraofanzive, prisustvovali su Tito, Kardelj, Rankovi, ujovi, ilas, Ivo Lola Ribar, Filip Kljaji, lan Glavnog taba NOPO Srbije i Rifat Burdovi, sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Sandak. Osim naziva, 1. proleterska brigada dobila je i proleterski amblem: srp i eki. U Statutu 1. proleterske brigade stajalo je da se radi o udarnoj jedinici naroda, pod vodstvom KPJ, kao sredstvu borbe protiv neprijatelja, nacionalnog ugnjetavanja i ekonomskog izrabljivanja. U vreme donoenja odluke o osnivanju 1. proleterske brigade Tito nije imao veze sa Moskvom, a na drugoj strani njeno obrazovanje je palo u vreme levih skretanja KPJ koja su vodila klasnom zaotravanju. Zamiljeno je da proleterske jedinice ojaaju radniko-seljako jezgro oruane se, istaknu socijalnu perspektivu borbe, naglase komuniste kao vodeu snagu narodnooslobodilakog rata, jer se ivelo u uverenju da nastupa klasna konfrontacija u meunarodnim odnosima lanica koalicije pred nastupajui poraz faistikih sila. Proleterske brigade su bile i odgovor CK KPJ na ujedinjavanje svih antikomunistikih snaga u Jugoslaviji pod vodstvom okupatora, ukljuujui i Britance koji su prihvatili etnike kao svoje tienike. Na periferiji dogaaja, bez veza sa Kominternom u zimu 1941, suoeno sa etnikom kontrarevolucijom i porazom u zapadnoj Srbiji, rukovodstvo KPJ nije moglo znati da se saveznika koalicija posle moskovske kontraofanzive Crvene armije ne raspada ve nasuprot tome uvruje. Posle uspostavljanja veza sa moskovskim centrom, CK KPJ je bio kritikovan zbog prekravanja partizanskih jedinica u proleterske, ali je sa njihovim formiranjem nastavio. Od naziva se nije odstupalo uprkos kritici Kominterne, iako je klasna nota od prolea 1942. produbljavana u narodnooslobodilakoj formi i jaanju antio-

^U0

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

kupatorskog otpora kao legitimnog imperativa velikih antifaistikih sila. Narodnooslobodilaka dobrovoljaka vojska Jugoslavije formirana je u drugoj polovini januara 1942. godine naredbom vrhovnog komandanta Tita. Obrazovala se na teritoriji Bosne i Hercegovine, a prema potrebi i u ostalim krajevima. Jedinice narodnooslobodilakih dobrovoljakih odreda stvarale su se od rodoljuba koji su bili spremni da se bore protiv okupatora i ustaa, a nisu bili voljni da uu ni u partizanske ni u etnike jedinice. Prvo su formirani J^horinski dobrovoljaki odred, zatim Rogatiki, Vlaseniki, Srebreniki i drugi- Pored odreda stvarani su i dobrovoljaki narodnooslobodilaki bataljoni. Meutim, njihov ivot nije bio dug, jer su se oni do kraja maja 1942. raspali. Prvog marta 1942, obrazovana je u ajniu 2. proleterska narodnooslobodilaka udarna brigada, od srbijanskih boraca, a kasnije 3. proleterska (sandaka), 4. i 5. proleterska (crnogorska) juna iste godine. U sastav Druge proleterske brigade uli su dva uika bataljona, aanski i Sumadijski bataljon. Imala je na dan formiranja 867 boraca. Ve narednih meseci po formiranju brigada je imala nekoliko tekih bitaka: na Gatu, Kupresu, Manjai, Livnu. etvrta crnogorska proleterska brigada formirana je na Ljubinji, ogranku Zelengore, 19. juna 1942. godine. Pozdravljajui borce u stroju, Vrhovni komandant Josip Broz Tito je rekao da u novim brigadama vidi vojsku novog kova ,,koja u borbi za osloboenje nosi zastavu bratstva meu narodima". Novu proletersku jedinicu, cvijet Crne Gore", inilo je 1.082 borca, od kojih su dve treine bili lanovi KPJ i SKOJ-a seljaci, aci, studenti, radnici; u jedinici je bilo 205 devojaka. Neprijatelji su crnogorske jedinice prepoznavali i po pokliima ena-boraca, kojih je u njihovom sastavu bilo srazmerno vie nego u drugim jedinicama. ene i sestre nale su mesto u stroju sa braom i muevima. Bilo je u tradiciji crnogorskog ratovanja da ene prate ili obilaze vojsku snabdevajui svoje, viajui im rane, prenosei ih sa razbojita na bezbednija mesta, ali do ovog rata nisu uestvovale u streljakim strojevima. Patrijarhalnim moralom rat je bio predvien za mukarce, namenjujui u skladu sa zakonima (gens paterna) eni druge poslove. Emancipativni proces koji je KPJ zapoela pre rata na crnogorskom selu i u kolama izjednaavao je u javnim delatnostima mukarca i enu, pa i u ustanku 1941.

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

2 0 7

godine. ene, borci ovih brigada kau da su se mukarci oseali jai kada su se ene nalazile pored njih. Higijena brigada sa veim brojem ena-boraca bila je na zavidnijem nivou. Stvaranjem Prve proleterske brigade i ostalih proleterskih jedinica poeo je proces izrastanja partizanskih odreda u vii oblik vojne organizacije, zapravo u regularnu armiju sa nedeljivim oslobodilakim i revolucionarnim ciljevima koja je u sebi spajala partizansko i frontalno ratovanje, manevar i inicijativu, o f a n z i v n i duh u defanzivi. Ove operativne jedinice bile su s p o s o b n e za pokretni (manevarski) rat na svim bojitima Jugoslavije. Partizanski odredi ostali su trajni oblik regionalnog vojnog organizovanja, kao stalni izvori novih kadrova. Znaajnu fazu u razvoju partizanskog saniteta predstavlja obrazovanje saniteta Prve proleterske brigade. U okviru ove brigade, ostvaren je visok stepen moralne i funkcionalne integracije izmeu saniteta i boraca". Na elu saniteta brigade nalazio se dr Borislav Boovi. Brigada je imala svoju ambulantu u kojoj su radili bolniari i bolniarke. Svaki bataljon imao je svog referenta saniteta. Brigada se sanitetskim materijalom snabdevala iz apoteka, bolnica, ratnog plena, materijalom koji je pribavljan u osvojenim varoima. Prvim proleterskim brigadama pod neposrednom komandom Vrhovnog taba komandovali su: Koa Popovi, Ljubodrag uri, Vladimir Kneevi Voloa, Peko Dapevi i Sava Kovaevi, sa politikim komesarima Filipom Kljajiem, Milinkom Kuiem, Velimirom Jakiem, Mitrom Bakiem i Radomirom Babiem. Zamenici komesara (partijski rukovodioci) bili su: Mijalko Todorovi, Spasenija Babovi, Rifat Burdovi, Boko Burikovi i Blao Jovanovi. Osnivanjem ovih krupnih jedinica stvorene su daleko vee mogunosti za razvijanje strategije narodnooslobodilake borbe, razgorevanje ustanka u svim krajevima Jugoslavije i irenje politike nacionalne ravnopravnosti. Proleterske i udarne brigade bile su eksteritorijalne jedinice, pokretljive, velikog manevarskog dejstva, pripremljene za izvoenje vanijih strategijskih zadataka. inili su ih borci raznih jugoslovenskih naroda i najbolji tumai politike bratstva i jedinstva. Posle Savetovanja u Ivaniima januara 1942i i stvaranja Dobrovoljake vojske Jugoslavije na osnovu naredbe Vrhovnog taba, koja se odnosila na Bosnu i Hercegovinu, ali dozvoljavajui obrazovanje slinih formacija i u drugim jugoslovenskim zemljama, Vrhovni tab je

^U0

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

preimenovan u Vrhovni tab Narodnooslobodilakih partizanskih odreda (NOPO) i Dobrovoljake vojske Jugoslavije. Ovim antisektakim potezom u vreme naglaavanja klasnih elemenata narodnooslobodilake borbe Vrhovni tab je pokuao da za pokret otpora sauva seljake koji, iako pod etnikim uticajem, nisu hteli da se priklone okupatoru niti da uestvuju u graanskom ratu za raun svojih oficira. No jedinice Dobrovoljake vojske mahom su se raspale nakon to su grupe brigada s Vrhovnim tabom napustile istonobosansku teritoriju. Uglavnom sastavljene od lanova KPJ i SKOJ-a, od najboljeg borbenog kadra, dobro naoruane i velike ubojne moi, sposobne da se ponesu sa svakim neprijateljem, proleterske i udarne brigade inile su jezgro oruane sile revolucije. Njihovim osnivanjem, borbe na jugoslovenskom ratitu poele su da dobijaju nov karakter. Pod komandom Vrhovnog taba, grupa brigada je mogla da izvodi operacije velikih razmera, zadaje udarce neprijatelju, pojavljuje se onamo gde je on nije oekivao, i odvaja od njega im bi izvrila postavljene zadatke. Grupisanje proleterskih brigada stvorilo je mogunosti za napade na najutvrenija naselja. Iz spoja tradicije, ranijih iskustava, s novim saznanjima, sabiranim u toku ustanka, izrastala je partizanska strategija i taktika rata, osloboena robovanja krutim frontovima i odbrani teritorija po svaku cenu, zasnovana na stalnom uznemiravanju okupatora, nanoenju udaraca njegovoj ivoj sili. Politike, vojne i dravne" funkcije vrili su do jeseni 1942. operativni deo Politbiroa CK KPJ i Vrhovni tab kao i glavni tabovi, nacionalna i pokrajinska partijska rukovodstva, zemaljski odbori. Oni su obavljali poslove koji su se obino, u regularnim uslovima, nalazili u kompetenciji organa dravne vlasti: izdavali su direktive, uputstva i naredbe, objavljivali raspise i objanjenja. U vrenju ove normativno-regulativne" funkcije imali su stvarna dravnopravna obeleja. Osnivanjem zemaljskih narodnooslobodilakih odbora 1941-1942. KPJ je anticipirala federativno ureenje Jugoslavije, mada se, nominalno gledano, nisu upotrebljavali izrazi federacija" i federalizam". Oslonjena na predratnu praksu i nova saznanja, KPJ je faktiki spit>vodila federalizaciju Jugoslavije institucionalizacijom vlasti po njenim zemljama. Pored Vrhovnog plenuma O s v o b o d i l n e fronte, koji je kao Slovenaki n a r o d n o o s l o b o d i l a k i odbor preuzeo vlast na t l u Slovenije, i

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

2 0 9

Glavnog narodnooslobodilakog odbora Srbije (Centralni odbor za osloboenu teritoriju), obrazovan je, na skupu rodoljuba Crne Gore i Boke u manastiru Ostrogu februara 1942. Narodnooslobodilaki odbor Crne Gore i Boke, a aprila iste godine Oblasni odbor Hercegovine u Dabru. Skuptini rodoljuba Crne Gore i Boke u manastiru Ostrogu prisustvovalo je 65 izabranih rodoljuba, delegata iz svih krajeva Crne Gore. Na skuptini je izabran Narodnooslobodilaki odbor od 22 lana i Izvrni odbor od 3 lana. Odluke Odbora su bile obavezne za formirane organe vlasti: 10 sreskih narodnooslobodilakih odbora, 60 optinskih, 1 meuoptinski i oko 1000 seoskih narodnooslobodilakih odbora. Narod je o osnivanju ovoga tela i njegovim zadacima upoznat preko proglasa tampanog u 3.500 primeraka. Skuptina je oznaavala jedinstvo svih rodoljuba bez obzira na ranije partijske i politike podvojenosti. Odbor je izdao dva dokumenta: Uloga i zadaci NOO" i Uputstvo za dalji rad sreskih, optinskih i seoskih NOO". Drugi vaan vid anticipacije federacije bila je vojna institucionalizacija revolucije, nakon savetovanja u Stolicama, osnivanjem glavnih tabova jugoslovenskih zemalja. S njima, kao rukovodstvima nacionalne oruane sile, dojueranji porobljeni narodi i nacionalne manjine dobijali su svoju vojsku, pod komandom stareinskog kadra izraslog u revoluciji. I jedno i drugo reenje proizilazilo je iz nacionalne politike KPJ, koja je polazila od toga da bi narodnooslobodilaka borba bila, kao to je pisao Josip Broz Tito krajem 1942, jedna fraza, pa ak i prevara, kada ne bi imala osim optejugoslovenskog smisla i nacionalni smisao za svaki narod posebice, tj. kada ona ne bi znaila osim osloboenja Jugoslavije u isto vrijeme osloboenje Hrvata, Slovenaca, Srba, Makedonaca, Arnauta, Muslimana, itd." Tito je istovremeno podvlaio da se u redovima NOVJ i POJ, od samog poetka pa do danas, nalaze ,,u ogromnoj veini ba Srbi, umjesto da to bude obratno. Ba srpski, crnogorski, bosanski i liki partizani i brigade koje su bile sastavljene gotovo iskljuivo od Srba, vodile su i danas vode nemilosrdnu borbu ne samo protiv okupatora ve i protiv etnika Drae Mihailovia i ostalih neprijatelja ugnjetenih naroda". ,,. . .Srpski narod je narod koji je dao i jo uvijek daje najvei doprinos u krvi u borbi protiv okupatora i njegovih izdajnikih slugu, ne samo Pavelia, Nedia, Peanca, nego i protiv Drae Mihailovia i njegovih etnika, za punu slobodu i nezavisnost svih naroda

<-"->'! NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Jugoslavije." ,,. . .Stoga je sveta dunost svih ostalih naroda Jugoslavije da bar isto toliko, ako ne i vie, uestvuju zajedno sa srpskim narodom u ovom velikom Oslobodilakom ratu, protiv okupatora i svih njegovih slugu." Foanski propisi, doneti poetkom februara 1942. kao prva kodifikacija odredaba o radu, zadacima i organizaciji narodnooslobodilakih odbora, i dalje nazivaju ove privremenim organima" vlasti. Narodna vlast je, na taj nain, relativno rano institucionalizovana. Doneti akti Zadaci i ustrojstvo NOO i Objanjenja i uputstva za rad narodnooslobodilakih odbora u osloboenim krajevima predviali su u deset taaka nain i oblike ostvarivanja revolucionarno-demokratske samouprave u toku rata, izborna naela, izvore snabdevanja vojske i postupak kanjavanja narodnih neprijatelja, ukljuujui i konfiskaciju. Odluka Politbiroa i Vrhovnog taba na Zelengori o preduzimanju ofanzive u pravcu Bosanske krajine, duhovito saeta u devizi boraca da put na istok vodi preko zapada", odgovarala je vojnoj i politikoj situaciji krajem prolea 1942.. i zamislima Vrhovnog taba o daljem rasplamsavanju narodnooslobodilake borbe irom Jugoslavije. Prethodni porazi partizanskih snaga u borbi s okupatorima, etnicima i ustaama u Crnoj Gori, Sandaku i Hercegovini bili su privremeni i ogranieni samo na jedno podruje, jer se narodnooslobodilaka borba na drugima tek razbuktavala. U prvoj polovini te godine antifaistiki otpor u Notranjskoj i Dolenjskoj dobio je razmere otenarodnog ustanka; jedinice su odatle upuivane u Slovenako primorje, Gorenjsku i tajersku, to je nateralo Italijane da preduzmu ofanzivu u ljubljanskoj pokrajini kao najjaem aritu narodnooslobodilake borbe u Sloveniji. Italijanska ofanziva, zamiljena u jedanaest etapa, zapoela je jula 1942. i trajala do novembra. Oko 70.000 Italijana u sastavu 11. armijskog korpusa krenulo je 17. jula u ofanzivu u Dolenjskoj, Notranjskoj i Beloj krajini. Iako u toku vie meseci nisu uspeli da unite partizanske snage, Italijani su, zajedno s belom gardom, razbili mnoge organizacije KP Slovenije i Osvobodilne fronte. Slovenaki partizani ije su se snage na poetku ofanzive sastojale od 3. i 5. grupe odreda i 1. slovenake partizanske udarne brigade Tone Tomi", od oko 3.000 boraca sauvali su ivu silu, ne naputajui pri tome slovenaku teritoriju, dok je bela garda potisnuta u gradove.

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

211

Posle neprijateljske ofanzive u Sloveniji, delegat Vrhovnog taba Arso Jovanovi predlagao je likvidaciju odreda i zdruivanje svih snaga u brigade, koje bi se povukle na teritoriju Hrvatske ukoliko ne bi mogle opstati na teritoriji Slovenije. Slovenako rukovodstvo odbacilo je ovaj predlog, nalazei, na jednoj strani, da se ove jedinice moraju prethodno oporaviti, ojaati i bolje naoruati, a na drugoj da se one ne smeju odvojiti od politikog i organizacionog sistema optenarodnog ustanka u Sloveniji, iz kojeg su po Edvardu Kardelju crple svoju snagu. Tito se saglasio sa stavom slovenakog rukovodstva i opozvao Arsa Jovanovia iz Slovenije. Istovremeno sa partizanskim odredima formirane su male brigade koje su nosile imena revolucionara, nacionalnih boraca, seljakih voa u prolosti, narodnih pisaca (Tone Tomi", Ljubo ercer", Matija Gubec" Ivan Cankar". . .). Slovenake jedinice nisu naputale slovenaku teritoriju u vreme rata, ako se izuzmu prelasci slovenakih jedinica na tlo Hrvatske, i hrvatskih jedinica na tlo Slovenije. Ustanike borbe nisu prestajale ni u Lici, na Kordunu, u Gorskom kotaru, Hrvatskom primorju i Dalmaciji. Narodnooslobodilaki pokret razobliavao je Maekovu politiku ekanja" u zagrebakoj oblasti, Zagorju i Slavoniji, a partizanske snage u Hrvatskoj, Slavoniji i Sremu napadale su na pruge Beograd Zagreb, ZagrebSplit i ZagrebRijeka. Jedinice Like grupe borile su se oko Korenice, Udbine, Lapca i Srba, pritenjujui Italijane i domobrane. Kordunaki odred je osvajanjem Vojnia i Velike Kladue stvorio osloboenu teritoriju. Iz Banije i s Korduna udarne jedinice upuivane su u druge krajeve Hrvatske da diu ustanak: u Pokuplje, umberak, Slavoniju. Vojna organizacija narodnooslobodilake borbe je jaala. Februara 1942. Vrhovni tab je formirao Operativni tab za Bosansku krajinu, pod ijom su se komandom nalazile partizanske snage u zapadnoj i srednjoj Bosni. Oblasna partijska konferencija odrana istog meseca u Skender-Vakufu odluila je da se povede borba protiv etnika i formiraju pokretne udarne ete i bataljoni. Poetkom maja te godine Kozarski partizanski odred je oslobodio Prijedor i rudnik gvoa Ljubiju, a na prijedorski aerodrom spustili su se prvi partizanski avijatiari Rudi ajavec i Franjo Kluz. Neposredno posle osloboenja Prijedora formirana je, 21. maja na Kozari, Krajika narodnooslobodilaka udarna brigada. Krajike snage su

<-"->'! NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

tog meseca imale oko 7.000 boraca i drale pod kontrolom gotovo celu Bosansku krajinu, sem nekih gradova u dolini Vrbasa, Une i Sane. Gotovo u isto vreme kada se partizanska grupacija Vrhovnog taba sakupljala na tromei Crne Gore, Sandaka i Hercegovine, Nemci i ustae zapoeli su, 10. juna 1942, napad na Kozaru, zatvarajui obru oko boraca i zbegova. Angaujui u tu svrhu oko 40 bataljona, neprijatelj je omoguio razvijanje ustanka u susednim oblastima. Poto su se delovi 2. krajikog odreda, koji je izgubio oko 1.700 ljudi, probili iz obrua na teren Podgrmea, prestao je na Kozari organizovani otpor. Neprijatelj je nastavio, sve do 18. jula, da ubija stanovnitvo po zbegovima i pali kozaraka sela. Oko 50.000 ljudi uglavnom ena, staraca i dece odvedeno je u zloglasni Jasenovac ili pobijeno na licu mesta, ali opustoena i krvlju zalivena planina nije bila i pokorena. Za vreme kozarake epopeje Skender Kulenovi je ispevao velianstvenu poemu Stojanka majka Kneopoljka. Nareenje za ienje" Srema, pre svega Fruke gore, izdao je general Paul Bader, nemaki vojni zapovednik Srbije, koji je 21. avgusta 1942. odluio da se formira Borbena grupa Borovski", pod komandom nemakog general-majora Hajnriha Borovskog, komandanta 704. peadijske divizije, od 6 nemakih i 11 ustakih bataljona, sa ustakim i nemakim vazduhoplovnim snagama, oklopnim jedinicama i delovima Maarske ratne flotile. Napad je zapoeo 26. avgusta 1942. u prostoru MitrovicaRumaNovi SadErdevik. Frukogorski, Podunavski i Posavski NOP odred su se probili iz nemako-ustako-maarskog zaokruenja. Ustake jedinice pod komandom Viktora Tomia (Tomieva ofanziva") poinile su neuvena zverstva nad stanovnitvom Srema. Broj rtava dostizao je oko 6.000, to pobijenih to odvedenih u ropstvo. Januara iste godine 1. bugarski okupacioni korpus je, na osnovu nemako-bugarskog sporazuma, preuzeo kontrolu nad veim delom Srbije. Oko 1.000 boraca Rasinskog, Toplikog, Jablanikog, Leskovakog, Ozrenskog, Niavskog i Babikog odreda, pored 1.500 partizana u mesnim desetinama, nastavilo je borbu na jugu Srbije protiv bugarskih okupatora, Nemaca i kvislinkih snaga Koste Milovanovia Peanca i Nedia. Bitke su voene na Pasjai, u Pustoj Reci, Jablanici, Crnoj Travi, na Jastrepcu, ali su jake bugarske snage, iskoriavajui slabu

OSNOVNE

USTANOVE R E V O L U C I J E

213

povezanost partizanskih odreda, izazvale oseku ustanka u prolee 1942. Oko 5.000 boraca nalo se na tromei Bosne, Hercegovine i Crne Gore krajem juna te godine, u sastavu 1. i 2. proleterske, 3. sandake, 4. i 5. crnogorske brigade i Hercegovakog odreda. Vrhovni tab je, donosei odluku o pokretu u pravcu Bosanske krajine, obrazovao udarnu grupu od 1. i 2. proleterske brigade, 3. sandake i 4. crnogorske brigade, dok su 5. crnogorska brigada i Hercegovaki odred dobili zadatak da se povrate u Crnu Goru i Hercegovinu; ali nakon bezuspenog pokuaja prodora, i ove jedinice su se pridruile grupi Vrhovnog taba. Pohod sa Zelengore poeo je 34. juna 1942. Uoi tog pohoda Italijani su, na osnovu zagrebakog sporazuma sa ustaama od 19. juna, napustili prostor od Bihaa i Sanskog Mosta do Foe i Gackog i povukli se blie morskoj obali. Italijansko-ustaki sporazum izazvao je znaajan preokret na jugoslovenskom ratitu. Jedinice Druge italijanske armije, na ijem se elu nalazio Mario Roata, vojnik sa svojstvima politiara, povukle su se iz dela II i cele III zone i prepustile vlast ustaama. Italijani su time napustili prostor juno i zapadno od nemako-italijanske demarkacione linije u Hrvatskoj. Njihove trupe su se povukle u gradove ili u rejone gradova: Karlovac, Ljubljana, du eleznike pruge SuakOgulin Knin, a na morskoj obali u Crikvenicu, Novi, Senj, Split, Metkovi, Dubrovnik, kao i u Mostar i Trebinje. Italijani su bacali jednog protivnika na drugog, etnike na partizane a na tlu NDH ove na ustae. Ako su ustae pristajale na italijansko naputanje prostora, inili su to u ime prestia i povraaja fiktivnog suvereniteta koji nisu mogli realno obezbeivati. Nemci su uoavali da e popunjavanjem ispranjenog prostora ustaama i domobranima doi do neminovnih sukoba sa Srbima, a, na drugoj strani, da e se pojaati arita komunistikih nereda". Oni su, takoe, na osnovu dotadanjeg iskustva bili uvereni da ustake snage nisu sposobne da se nose ni sa srpskim nacionalistikim ni sa komunistikim bandama". Teritorija koju su Italijani napustili postajala je za njih stalno arite nemira. Pored ovih saznanja, Nemce je nadasve uznemirivala injenica o ugroenosti njihovih vojnih i ekonomskih interesa: nemakog okupacionog dela Hrvatske juno od Save i vanih nalazita rude na italijanskoj teritoriji, od znaaja za nemaku ratnu privredu.

105

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Partizanske brigade je put vodio kroz krajeve naseljene nacionalno meovitim ivljem, koje se, meusobno zakrvljeno, unitavalo u ovinistikim obraunima. To je vojnim tabovima i partijskim organizacijama nametalo obavezu pojaanog politikog rada na pridobijanju stanovnitva za bratstvo i jedinstvo i borbu protiv okupatora. Prodorom u zapadne krajeve rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta je raunalo i da razbije etnike odrede u Bosanskoj krajini, povee se s Dalmacijom, a preko Kupe i sa Slovenijom, te da stvori preduslove za irenje narodnooslobodilake borbe na hrvatskom selu. Brigade su 3. jula zapoele napad na prugu Dubrovnik Sarajevo, na duini od 70 km, i onesposobile je za saobraaj. Neprijatelj je bio iznenaen, a Hercegovina i juna Dalmacija nale su se odseene od NDH. Zauzimanjem Konjica partizani su prekinuli veze Bosne s Jadranskim morem. Udarna grupa proleterskih brigada (1, 2, 3. i 4. brigada), oslobodile su na svom ofanzivnom pravcu sem Konjica Bradinu, Prozor, Gornji Vakuf, Kreevo, Duvno, ujicu, Livno, Posuje. Poetkom avgusta na osloboenu teritoriju u prostoru Prozora stigla je i 5. proleterska brigada sa Hercegovakim partizanskim odredom koji su se zadrali na prostoru Zelengore da obezbeuju ranjenike. Brigade su prele preko Zelengore, Treskavice, Igmana. Na pravcu kretanja ka Bosanskoj krajini brigade su morale da lome otpor Francetieve Crne legije", najzloglasnijih ustakih jedinica, koje su branile utvrene varoi. Prodor brigada iao je pravcem od Zelengore preko Konjica, Prozora, Gornjeg Vakufa i Kuprekog polja. Ovlaujui Prozorom, dolinom Rame i gornjeg Vrbasa, partizani su spajali novoosloboenu teritoriju sa slobodnom teritorijom Bosanske krajine, ije su jugoistone granice dopirale do Jajca i Donjeg Vakufa. S vojne i politike take gledita, otvarane su mogunosti za nov prodor prema dolini Bosne. Grupa brigada se oko Bugojna i Donjeg Vakufa povezala s krajikim i dalmatinskim partizanskim snagama. Neuspeni napadi na ova mesta nisu oduzeli ofanzivni zamah grupi brigada, koja je nastavljala prodor, demonstrirajui nov nain ratovanja, dotad nepoznat u narodnooslobodilakoj borbi. Skreui prema Duvnu i Livnu, partizani su uspostavili vezu izmeu Dalmacije i Bosanske krajine. Najtee borbe grupa brigada vodila je za Kupres, 10. i 13. avgusta, koji su branile Crna legija" i takoe ozloglaene jedinice mesnih ustaa. Na icama kuprekog utvrenja ostalo je na stotine crnogorskih,

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

215

hercegovakih i krajikih partizana, meu njima i slavni komandant Simo olaja. Udruenim snagama proleterskih i krajikih brigada defovi slobodne teritorije sve su se vie proirivali i meu sobom povezivali. Unitavani su ustaki garnizoni, formirane nove jedinice, razvijano bratstvo i jedinstvo. Proirivanjem slobodne teritorije u zapadnoj Bosni Vrhovni tab je stvorio strategijsko-politiku osnovu za jaanje narodnooslobodilake borbe u Dalmaciji, Hrvatskoj i Sloveniji. Ustae su svoje neuspehe objanjavale italijanskom zaverom protiv NDH. Po ustakom prvaku Mladenu Lorkoviu, Italijani su izazvali crnogorske jedinice da stvaraju nemire i, uopte, podstakli snage u ,,inostranstvu". Italijanski komandant Mario Roata kombinovao je politika i vojna sredstva u borbi za unitenje narodnooslobodilakih snaga. Za njega su glavni protivnici bili partizani, kojima je trebalo protivstaviti etnike, nezavisno od nemakog nepoverenja u njih, istovremeno ih iskoriavajui kao protivteu ustaama. Kriza NDH postala je predmet rasprave i u nemakom vrhu opunomoenom za ustaku dravu, to pokazuje memorandum poslanika Treeg Rajha Zigfrida Kaea i generala Glezea fon Horstenaua iz oktobra 1942, u kome se ustaki reim tretira kao najverniji saveznik, ali bez dravnog iskustva", kome Trei rajh treba da pomogne kako bi stao na svoje noge. Septembra 1942. partizanske snage nalazile su se na prilazima Banjaluci i Zagrebu. U rukama narodnooslobodilakog pokreta bili su Jajce i Mrkonji-Grad. Najvea grupacija partizanskih brigada stvorena u dotadanjem ratovanju napala je 3. i 4. novembra stari grad Biha, na Uni, ija je dolina, posednuta nizom neprijateljskih garnizona, razdvajala slobodnu teritoriju Bosanske krajine i osloboene teritorije u Baniji, na Kordunu i u Lici. Ta snana partizanska grupacija, od etiri krajike i tri hrvatske brigade, izvela je napad pod komandom Koste Naa. Zauzimanjem Gornjeg Vakufa, doline Rame, Livna, Posuja, Duvna, Gazinske krajine, gde su uglavnom iveli Hrvati i Muslimani stvoreni su uslovi i za ukljuivanje njihovog stanovnitva u narodnooslobodilaku borbu. Osvojeni Biha je postao prestonica" velike osloboene teritorije Bosanske krajine, Like, Banije, Korduna, Gorskog kotara, koja se protezala od Rame i Neretve do Zagreba, Karlovca i Rijeke, obuhvatajui povrinu od oko 50.000 km2. Narodnooslobodila-

216

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

ki pokret je stvorio novu republiku" u vreme iskrcavanja zapadnih saveznika na severu Afrike i sovjetske kontra ofanzive kod Staljingrada. Ustaniki rejoni Bosne, Hrvatske i Slovenije su meusobno povezani, zaustavljeno je irenje Mihailovievog uticaja prema zapadu, a vlast ustaa se raspala. Okupatori su se ponovo suoavali s partizanskom silom, koju su u svojim ratnim saoptenjima ve bili unitili. Snagom partizanskih jedinica, irinom osloboene teritorije, razmerama voenih bitaka, tetama nanetim okupatorima, jugoslovensko ratite dobijalo je sve vie na znaaju u sklopu saveznike strategije, prevazilazei lokalne okvire i naterujui nemake komandante da od jeseni 1942. razmiljaju o novoj ofanzivi za unitenje narodnooslobodilakih snaga. Istoriari su utvrdili da je za to ratite krajem leta i u jesen iste godine bilo prikovano vie neprijateljskih vojnika nego to se nalazilo u sastavu nemake i italijanske armije, pod komandom feldmarala Ervina Romela, u vreme bitke kod El Alameina, prelomne operacije na Sredozemlju. Novoosloboenu teritoriju branile su mone i dobro naoruane snage, koje su Nemci procenjivali na oko 60.000 boraca. Stalni priliv ustanika omoguio je osnivanje novih brigada. Stvaranjem Narodnooslobodilake vojske i partizanskih odreda Jugoslavije (NOV i POJ) 20. novembra 1942. partizanske snage su dobile sva obeleja regularne armije, u ijem se sastavu tada nalazilo oko 150.000 boraca, uglavnom omladine, svrstanih v odrede, brigade, divizije i korpuse, sa stareinskim kadrom 2 redova seljaka, radnika, studenata, oficira i podoficira Jugoslovenske vojske i aka, koji se raao u borbi. Ova armija, potekk iz naroda, nastala u okvirima revolucionarnog rata, nije bili samo kovanica novih kadrova, ve i velika kola, u kojoj su s< borci politiki osveivali, vaspitavali u duhu bratstva naroda opismenjavali, oslobaali od ovinizma, zabluda i verskil predrasuda. Nosioci tog revolucionarnog preobraaja svesti bil su lanovi KPJ i SKOJ-a. Preko elija, komiteta, politodel; brigada, komesara i zamenika komesara Partija je obezbeival rukovodeu ulogu u oruanoj sili revolucije od prvog dan ustanka, nespremna da je bilo s kim deli ili dozvoli stvaranj uporednih oruanih formacija. Obrazovane su i jedinice krupnije od brigada divizije (1. 2. proleterska, 3. udarna, 4. i 5. krajika, 6. u Lici, 8. n Kordunu, 7. u Baniji, 12. u Slavoniji), kao i korpusi (1. bosansl i 1. hrvatski). Partizanski odredi zadrani su kao formacija,

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

217

na slobodnoj teritoriji radile su komande mesta i komande podruja kao vojnopozadinski organi. Naredbom Vrhovnog taba obrazovan je, 10. septembra 1942, 1. mornariki odred. U istoriji ratovanja jedinstven je sluaj da godinu i po dana posle poraza dravne oruane sile izraste vojska naoruanog naroda, iji je kadar stvaran u toku neprekidnih i neravnopravnih borbi s najsavremenije naoruanim neprijateljem. Porast i institucionalizacija oruane sile revolucije u jesen 1942. uslovili su sloeniju organizaciju Vrhovnog taba, koji je uveo sledee odseke: za operativnu delatnost, obavetajni, ekonomski, sudski, za pozadinske organe, tehniki, kao i Komisiju za borbu protiv pijuna i pete kolone. Osnivanjem stalnih vojnih sudova u tabovima brigada, odreda i pozadinskim vojnim organima udarene su osnove vojnom sudstvu. Pred vojnim sudovima odgovaralo se za izdaju, pljaku, dezerterstvo, i ijunau u korist neprijatelja. U Bosanskoj krajini bila je formirana 21. maja 1942. Prva krajika partizanska narodnooslobodilaka udarna brigada, a 2. avgusta iste godine 2. krajika partizanska udarna brigada. Tokom leta i jeseni formirane su 3, 4, 5. i 6. krajika partizanska NOU brigada. U Hrvatskoj su u leto i jesen obrazovane 1, 2. i 3. lika, 1, 2. i 3. dalmatinska, 13. proleterska Rade Konar", 4. i 5. kordunaka, 7. i 8. banijska, 6. i 14. primorsko-goranska i 12. slavonska partizanska NOU brigada. Prve slovenake brigade su formirane tokom leta i jeseni 1942: Tone Tomi", Ivan Cankar", Ljubo ercer" i Matija Gubec". Komandanti prvih divizija bili su: Koa Popovi, Peko Dapevi, Pero Cetkovi, oa Maar, Slavko Rodi, Sreko Manola, oko Jovani, Vlado etkovi, Pavle Jaki, Petar Drapin, a politiki komesari Filip Kljaji, Mitar Baki, Radomir Babi, Milinko Kui, Ilija Doen, Rade igi, Artur Turkulin, uro Kladarin, i Jefto ai. Prvim bosanskim korpusom komandovao je Kota Nad, sa Osmanom Karabegoviem, kao politikim komesarom, a Prvim hrvatskim korpusom Ivan Gonjak sa Veeslavom Holjevcem kao politikim komesarom. Bihaka republika", stvorena u leto i jesen 1942, zahvatala je centralne delove Jugoslavije, oblasti krajnje ekonomski nerazvijene i kulturno zaostale, sa slabim komunikacijama, mada za neprijatelja strateki izvanredno znaajne zbog blizine

 1 0

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

jadranske obale, odnosno opasnosti od britanskog i amerikog iskrcavanja, koja je poela da opseda nemake komandante s pribliavanjem saveznika jugu Evrope. Centar ove slobodne teritorije nalazio se u Bihau, a na njoj je ivelo meovito stanovnitvo: hrvatsko, srpsko i muslimansko. Tu je izrastala nova optenarodna drava", iju su osnovu inili narodnooslobodilaki odbori, granice i unutranji poredak obezbeivale jedinice Narodnooslobodilake vojske. Jedinstvena slobodna teritorija u zapadnoj Bosni i Hrvatskoj prostirala se na 48.000 km2, dakle bila vea pojedinano gledano od Belgije, vajcarske, Holandije, Danske i Albanije. Imajui u vidu rasprostranjenost narodnooslobodilakih odbora i njihovu zrelost, a na drugoj strani promene u odnosima klasnih i politikih snaga u Jugoslaviji i na frontovima saveznike koalicije, rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta je krajem leta dolo do zakljuka da je nastupio trenutak za pretvaranje tih odbora u trajne organe vlasti. Radio-stanica Slobodna Jugoslavija, ije se sedite nalazilo u Moskvi, a kojom su rukovodili Veljko Vlahovi i uro Salaj, svakodnevno je obelodanjivala izdaju etnika i njihovu kolaboracionistiku ulogu. Generalni sekretar KPJ uporno je, preko Kominterne, traio od sovjetske vlade da se etnici i jugoslovenska vlada u izbeglitvu, s kojom je SSSR odravao diplomatske odnose, osude zbog saradnje s neprijateljem, odnosno zbog njenog podravanja. Nove okolnosti i sve manja mogunost da se kolaboracija skrije uticale su na Sovjetski Savez da od juna 1942. iznosi pred zapadne saveznike podatke o etnikoj izdaji, ali ne^ raskidajui odnose s jugoslovenskom vladom u izbeglitvu. etnici, oigledno, nisu uspeli da unite narodnooslobodilaki pokret u tiini. Mit o Mihailoviu kao nosiocu antifaistikog otpora poeo je da se dovodi u pitanje. Snage NOVJ u zapadnim krajevima Jugoslavije narasle su do nivoa itave jedne saveznike armije unutar Hitlerovog novog poretka. U leto 1942. Tito je obavestio Kominternu da je narodnooslobodilaki pokret u stanju da podri savezniku invaziju na Balkan. No Kominterna je ponovila kritike na raun KPJ zbog stvaranja proleterskih brigada, izraavajui sumnju u irinu narodnooslobodilakog pokreta. Oigledno da je u njenom krilu ivela stara koncepcija o prvoj" i drugoj etapi" borbe, uz nepoverenje prema samostalnoj nacionalnoj inicijativi i maloj" KPJ, iji su interesi, kao i interesi meunarodnog komunistikog pokreta u

O S N O V N E USTANOVE REVOLUCIJE

219

celini, podreivani prema staroj praksi interesima Staljinove dravne politike. Sedam meseci posle foanske kodifikacije, odnosno 21. avgusta 1942, Politbiro CK KPJ je u blizini Glamoa doneo odluku o pretvaranju privremenih" narodnooslobodilakih odbora u stalne". Ona je, najverovatnije, konkretizovana 2. septembra, kada je Vrhovni tab izdao dve naredbe, o izborima za NOO i o obrazovanju pozadinskih vojnih vlasti, poznate kao Septembarski, Krajinski ili Driniki propisi. Direktivno pismo Josipa Broza Tita Glavnom tabu za Hrvatsku, Operativnom tabu Bosanske krajine i tabu IV operativne zone, upueno polovinom septembra 1942, najavilo je bitne promene u odnosu na organizaciju vlasti i njene nosioce. Po Titovom miljenju, bilo je konano svreno sa starim oblicima vlasti", jer se vie nije radilo ,,o nekim labavim, privremenim formama koje bi plivale na povrini, ve o dubokom zahvatu, o stvaranju stvarne vlasti". Za ustaniko vodstvo to je bio puf da se i formalno podizanjem organizacije narodnooslobodilakog pokreta na nivo drave i odvajanjem vojnih od politikih funkcija izraze promene do kojih je dovela uspena narodnooslobodilaka borba. Proglaavanjem narodnooslobodilakih odbora za stalne organe vlasti izraavalo se shvatanje o postojanju potencijalne dravne organizacije, kojoj je nedostajao centralni narodnooslobodilaki odbor kao najvie izvrno telo. Brojnost narodnooslobodilakih odbora na slobodnoj i neosloboenoj teritoriji, njihove nadlenosti, organizacija, autoritet i efikasnost izvravanja njihovih odluka govore sami za sebe da su oni u jesen 1942. bili izrasli u jedinstven sistem vlasti. Razuivanje poslova vodilo je i institucionalnom razgraniavanju vojnih i politikih funkcija. Mada su se glavne bitke tada vodile u sredinjim delovima Jugoslavije, narodnooslobodilaka borba postala je pojava optejugoslovenskog karaktera. Na drugim podrujima zemlje buktala je odranije, ili se tek razgorevala, borba protiv okupatora i njihovih saradnika. etniki pokret je, i pored prividnog uspona, bio ve zapao u krizu zbog otvorene kolaboracije, strahovlade i terora, zalaganja za program nacionalne hegemonije, monarhizma i socijalnog bespravlja, netrpeljivosti prema nesrpskim narodima, a i zbog razbijenog mita o Mihailoviu kao borcu protiv Osovine, odnosno otkrivanja istine o njegovom

111

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

obmanjivanju saveznike koalicije i antifaistikog javnog mnjenja. Zapoeta kriza etnikog pokreta, koja e se narednih meseci pretvoriti u neizbenu katastrofu, nije smanjivala ve, nasuprot tome, poveavala njegove ambicije da na raun NDH, a uz podrku Italijana posedne kljune oblasti i na zapadu Jugoslavije pre iskrcavanja saveznika i povee ih s onima na istoku koridorom" ije bi ivine take ile od Hercegovine do severne Dalmacije, Bosanske krajine, Like, Korduna, Banije, Gorskog kotara i Hrvatskog primorja. Posle zauzimanja Bihaa Politbro CK KPJ i Vrhovni tab ubrzali su pripreme za saziv skuptine na kojoj bi se izabrao centralni organ narodnooslobodilakog pokreta u formi vlade. Moa Pijade i Veselin Maslea sledili su prvobitnu Titovu zamisao da se, radi razbijanja izolacije, paralelno s jugoslovenskom vladom u izbeglitvu formira i vlada narodnooslobodila kog pokreta. Tito je 12. novembra 1942. izvestio Kominternu d se sprema obrazovanje vlade s dr Ivanom Ribarom na elu, koj bi se zvala Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije i u kojoj bi bile zastupljene sve nacionalnosti i politike partije. Iz poziva vrhovnog komandanta delegatima za skuptinu vidi se da se radilo na osnivanju Vea narodnog osloboenja i Vea narodnih poverenika. Spoljni inilac, opet, spreio je da se formira vlada nasuprot izbeglikoj. Komin terna nije bila protiv obrazovanja Komiteta, ali je traila da on obavezno dobije optejugoslovenski i optestranaki antifaistiki karakter. Komitet nije trebalo tretirati kao vladu, ve kao politiki organ narodnooslobodilake borbe. Telo stvoreno u Bihau 26/27. novembra 1942. dobilo je naziv Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije (AVNOJ); ono je imalo optepolitiki karakter, ali i obeleja vlade po tome to mu se Izvrni odbor sastojao od vie resora: upravnog, privredno-finansijskog, zdravstvenog, socijalnog, verskog, propagandnog. Nedostajali su samo resori spoljnih poslova i vojske (narodne odbrane). Za predsednika Izvrnog odbora izabran je dr Ivan Ribar, za potpredsednike Nurija Pozderac, Pavle Savi i predstavnik Slovenije (naknadno je kooptiran Edvard Kocbek), a za lanove Mile Perunii, Ivan Milutinovi, dr Sima Miloevi, pop Vlada Zeevi, dr Mladen Ivekovi i Veselin Maslea. Na skuptini su donesene Rezolucija o osnivanju i Rezolucija o organizaciji AVNOJ-a.

O S N O V N E USTANOVE REVOLUCIJE

2 2 1

Prihvatajui sugestije spolja, KPJ ih je modifikovala na nain koji joj je u datoj situaciji najvie odgovarao. Ona se nije frontalno suprotstavljala Kominterni, ali je utke prelazila preko njenih poruka ukoliko nisu odgovarale stvarnosti, ili je pak prihvatala savete" iz meunarodnih obzira. Samostalna revolucija odmeravala je svoje poteze sa stanovita interesa svoje pobede, te meunarodnog i unutranjeg politikog i vojnog odnosa snaga. AVNOJ je preuzeo na sebe opte politike poslove, organizaciju narodne vlasti i usaglaavanje rada narodnooslobodilakih odbora. Davao je podsticaj i inicijativu za osnivanje zemaljskih antifaistikih tela u onim delovima Jugoslavije u kojima ona jo nisu postojala. Neravnomerni razvitak narodnooslobodilake borbe i dominacija etnika u nekim krajevima Jugoslavije, s jo primetnim uticajem HSS na hrvatskom selu, usporavali su formiranje tih tela ili onemoguavali rad ve osnovanih. Koncem 1942. u oruanim snagama NDH bilo je oko 162.000, u etnikim odredima oko 80.000, Srpskom dobrovoljakom korpusu 4.000, Srpskoj dravnoj strai oko 12.000, u slovenakoj beloj gardi oko 5.000, a u redovima albanskih kvislinga oko 10.000 kolaboracionista. Narodnooslobodilaki odbori su od svog nastanka funkcionisali kao osnovni organi dravne vlasti. Revolucija je ukinula dualizam vlasti svojstven graanskoj samoupravi, koja je, s neznatnim nadlenostima i nerazvijenom materijalnom osnovom, bila u potpunom zasenku regionalnih dravnih organa, vezanih za centralne birokratske organe u svojstvu njihovih ekspozitura. Odluke i mere ovih odbora zasnivale su se na propisima organa narodnooslobodilakog pokreta, pri emu se vodilo rauna o njegovom duhu i interesima. Princip suverenosti naroda organizaciono se izraavao posredstvom narodnooslobodilakih odbora i drugih oblika neposredne demokratije: zborova biraa, komisija graana, saveta za reavanje pojedinih pitanja, a u sferi meunacionalnih odnosa u faktikom federativnom ureenju drave koja je nastajala. Koncepcija KPJ o demokratskoj vlasti polazila je od toga da se obezbedi to ire uee graana u upravljanju raznim poslovima, njihova inicijativa, tenja saradnja s predstavnicima vlasti, kao i odgovornost narodnooslobodilakih odbora za svoj rad. Primenjujui ovu koncepciju u praksi, narodnooslobodilaki odbori su se otvarali prema narodu i reavali brojna pitanja iz delokruga lokalne

<-"->'! NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

vlasti: politika, ekonomska, socijalna, kulturna, prosvetna, zdravstvena i upravna. U radu su im pomagale jedinice oruane sile, vojnopozadinske komande, antifaistike masovne organizacije, partijski komiteti i elije. Zahvaljujui prostornoj ogranienosti njihovog delokruga mogli su da u upravljanje poslovima i organizovanje ivota na svojoj teritoriji ukljue gotovo celokupno stanovnitvo na strani narodnooslobodilakog pokreta. Narodnooslobodilaka borba je razvila solidarnost do nevienih razmera, ali se sa ustanovljivanjem organizacije vlasti (vojne i civilne) pojavljuju zaeci podvajanja izmeu pripadnika tabova i obinih boraca, izazivajui nezadovoljstvo. Protiv ovih pojava je voena partijska akcija o emu svedoi kritika Edvarda Kardelja o stanju u slovenakim tabovima, koja izlae udaru birokratizovane strukture (sa sekretaricama, telefonima, itd.), tzv. partizanske vojvode. Poetnoj diferencijaciji izmeu komandnih struktura i boraca sluila je i naredba o tome kojemu od rukovodilaca pripada pravo na jahaeg konja. U Hrvatskoj su ukinute bataljonske kuhinje pri tabovima bataljona kako izdvajanje ne bi izazivalo borce i uticalo na slabljenje morala. Razlike u ishrani pojavljivale su se i u tabovima brigada, divizija i korpusa. Nakon kritike sa ovim razlikama je prekinuto, bar to se tie kvaliteta i koliine hrane, a zadrano je samo zasebno pripremanje hrane za tabove. Na bihakoj skuptini uestvovali su predstavnici svih naroda Jugoslavije sem slovenakog i makedonskog. Nii narodnooslobodilaki odbori, do optinskog nivoa, birani su neposredno, a vii posredno. U principu, njihov sastav, kao i sastav AVNOJ-a, odreivan je na osnovu nacionalne proporcije. Krajinski propisi su razradili izborne norme, koje nisu naelno izmenjene ni po zavretku rata, pa su unesene u prvi ustav nove Jugoslavije. Birako pravo, aktivno i pasivno, imali su omladinci i omladinke s navrenih 18 godina, borci (nezavisno od godina) i ene. Birako telo dobilo je pravo nadzora nad radom izabranih organa, pravo da od njih trai izvetaje o radu i da, po odreenom postupku, opoziva pojedine odbornike ili ceo odbor. Na drugoj strani, izvrna tela narodnooslobodilakih odbora bila su odgovorna njihovim plenumima. Pored ove horizontalne odgovornosti", odbori su imali i vertikalnu odgovornost" prema viim organima ije su direktive izvravali.

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

^ ^ "

Politiku osnovu AVNOJ-a i narodnooslobodilakih odbora predstavljale su dve antifaistike organizacije: Antifaistiki front ena (AF), konstituisan na Konferenciji u Bosanskom Petrovcu 68. decembra 1942, i Ujedinjeni savez antifaistike omladine Jugosalvije (USAOJ), stvoren na Omladinskom kongresu u Bihau 2729. decembra iste godine. U Sloveniji, politiku osnovu narodnooslobodilakog pokreta inila je Osvobodilna fronta slovenskega naroda, koja je, preko svog Vrhovnog plenuma, istovremeno delovala i kao organ vlasti. Antifaistike manifestacije i vid borbene mobilizacije predstavljali su i Prvi kongres partizanskh lekara, krajem septembra 1942, i Konferencija pravoslavnih svetenika, odrana 15. novembra u selu Srpska Jasenica. Ovaj drugi skup posluio je i za opovrgavanje neprijateljske propagande da narodnooslobodilaki pokret progoni svetenike i crkvu. Pokret je osuivao samo delatnost onih lica, nezavisno od poziva i statusa, koja su zloupotrebljavala duhovne funkcije za politiku borbu protiv novog poretka vlasti. Na slobodnoj teritoriji izlazili su listovi Borba, organ KPJ, i Narodno osloboenje. Organizaciji i radu AVNOJ-a i narodnooslobodilakih odbora doprinela je Konferencija predstavnika sreskih narodnooslobodilakih odbora i komandi podruja, iji su organizatori bili Upravni odsek Izvrnog odbora AVNOJ-a i Odsek Vrhovnog taba za pozadinske organe, a koja je odrana polovinom januara 1943, pred sam poetak velike neprijateljske ofanzive. Iako je AVNOJ kratko radio na slobodnoj teritoriji, mogli su da se osete rezultati njegovih napora u pravcu organizovanja narodnooslobodilakih odbora, njihovog povezivanja s vojnopozadinskim organima, oivljavanja privrede, sprovoenja nove socijalne, ekonomske, prosvetno-kulturne i zdravstvene politike. Narodne mase su mogle da sagledaju kako funkcionie novi poredak, svoja prava u njemu, kulturni preobraaj koji je on donosio, njegov odnos prema verskim zajednicama i vernicima mada u toku rata nije dolo do odvajanja crkve od drave i kole od crkve. Nova vlast se suoavala se popaljenim selima, namnoenim izbeglicama, kako onima koji su se, prethodno zaplaeni neprijateljskom propagandom, sklanjali pred partizanima, tako i onima koji su beali od ustakog noa ili etnike kame,

<-"->'!

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

okupatorovog strelita i zatvora. Trebalo je reavati pitanje nestaice namirnica i suzbiti opasnost od gladi. Na tlu Bosanske krajine od leta 1942. privredni ivot je dobijao sve organizovaniji karakter, sa prenoenjem teita partizanskih operacija na zapad i dolaskom grupe proleterskih brigada sa Vrhovnim tabom. Na tom podruju jako su bile izraene nemako-italijanske politike i privredne nesaglasnosti, jer su Italijani bili zaneti milju da osiguraju dominaciju nad Bosnom (Sarajevom i Banjalukom naroito), kao i zaleem jadranske obale. Na tom putu su se bili ispreili Nemci jo od razgranienja 1941. Oni su jo tada obezbedili svoj dominantan ekonomski uticaj (rudnici boksita, Prijedor, Ljubija, Zenica, itd.). NDH je davala Nemakoj koncesije (za boksit, za duvan, renu plovidbu, itd.), za razliku od uskraivanja slinih koncesija Italijanima. Pavelieva NDH je ak otkazivala neke koncesije koje je ranije bila dala Italijanima (za eksploataciju umskih bogatstava, jer su Italijani iskorenjivali" ume, rudnike, a blizu Drnia, rudnik gvozdene rude, itd.). U ratni privredni plan Nemake ulazilo je sve to je bilo vezano za elezniki transport, rudnici Breza, Kakanj, Zenica, tuzlanski bazen, Vare, eljezara u Zenici, Ljubija, nalazita boksita u Hercegovini i oko Livna, itd. Zeniki elik je bio neophodan za granate, a pred uzee u Slavonskom Brodu za vagone, maine i motore. Organizacija ofanzive na Kozaru imala je za pozadinu i ekonomske motive, to jest obezbeenje gvoa Ljubije i Prijedora, ako se izuzme pacifikacija" i ustake namere da genocidom iskorene i rasele stanovnitvo Kozare i Potkozarja. Iskustvo iz panije pomagalo je i u izradi oruja. Drugi svetski rat je bio industrijski rat", rat gvoa, elika, rat u kome su se nadmetale privrede i tehnologije zaraenih zemalja, ali, pokazalo se, kao mnogo puta u istoriji, da su narodna mata, invencija, iskustvo, snalaljivost, narodno umee iz blie i dalje prolosti, sa hrabrou i vatrenim patriotizmom znali da se suprotstave i najmodernijim orujima, brutalnosti neprijatelja, izrazitoj nadmoi protivnika. Ustanici su hladnim orujem" vilama i kosama znali da idu na vatrene cevi"Sluilo se i iskustvom iz buna i nacionaloslobodilakih ratova u prolosti, ali i iskustvom iz panije. Poetkom avgusta 1941. u Drvaru je radila partizanska radionica oruja koja je 1942. na goloj ledini" prerasla u partizansku fabriku oruja, proizvodei na hiljade runih bombi, pretvarajui se, po dolasku proleter-

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

225

skih brigada u zapadnu Bosnu, u Vojno-tehniku radionicu NOV i POJ na Grmeu. panski borci, sada partizanski komandiri i komesari, bili su meu prvima koji su isprobavali primitivno izraene bombe u partizanskim radionicama. Sa partizanskim snagama koje su se povukle iz Uica krajem 1941. godine povlaili su se i iskusni majstori za proizvodnju oruja. Jedan od takvih, Sreten Penezi, nastavio je sa radom u partizanskim radionicama oruja u Bosni: u Foi Brod na Drini, u Glamou, na Grmeu. Iskustvo koje je bilo steeno na tlu Uike republike, korieno je kod proizvodnje flaa sa zapaljivim benzinom za unitavanje tenkova, bunkera, zgrada. Na Ozrenu partizani su izraivali rune bombe od vodovodnih cevi, sa drkom od drveta po kojoj su dobile ime klipae", jer su po izgledu liile na klip kukuruza. Zbog oskudica u oruju ustanici u Bosanskoj krajini su nosili sve vrste puaka iz prolih ratova, ukljuujui i kubure iz turskog doba, lovake puke, kratke i male puke, ali je uprkos svemu tome, u prvim ustanikim danima u okolini Drvara 80% u periodu posle aprilskog rata, sabranog i skrivenog po nalogu boraca bilo bez naoruanja. Pored korienja oruja sakupljenog u periodu posle aprilskog rata, sabranog i skrivenog po nalogu KPJ, ustanici su u partizanskim radionicama poeli izradu vatrenog oruja svih vrsta: runih bombi, mina, puaka. U Drvaru i okolini, pod rukovodstvom radnika Miloa Bauka, poele su rad radionice za izradu runih bombi i opravku oruja. Radionica oruja otpoela je rad u eleznikoj radionici za opravku kola i lokomotiva. Alat za izradu oruja preuzet je iz radionice ipada" i radionice fabrike celuloze. Od vodovodnih cevi proizvedene su rune bombe. Do polovine avgusta 1941. izraeno je oko 1.500 runih bombi tipa ,,rola". Milo Bauk je doao na ideju da partizani izrauju rune bombe od cementa, peska i eksploziva, nazvane betonjerkama" ili cementuama". Ve sredinom septembra u Drvaru je otpoela izrada tvornikih tipova runih bombi poput onih iz Vojnog zavoda u Kragujevcu. Model je izradio mehaniar Milo Bauk i one su po njemu dobile naziv baukovke", dok su ih liki ustanici nazivali drvaranke", jer su dolazile iz Drvara. Rauna se da je proizvedeno oko 6.000 bombi ovoga tipa. Istovremeno sa proizvodnjom runih bombi izraivane su i nagazne mine. U Grmeu, na potoku Suvajine, organizovana je najvea partizanska fabrika oruja u Bosni i Hercegovini, koja je radila

<-"->'! NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

sve do januara 1943, to jest do velike ofanzive" na slobodnu teritoriju. Na Petrovoj gori je ve oktobra 1941. poela sa radom radionica za proizvodnju bombi, prepravku puaka, i si. U eljeznikoj radionici Drvara i drugim partizanskim radionicama opravljana su prevozna sredstva za postojeu prugu uskog koloseka: lokomotive, vagoni, kamioni, zaprena kola. U partizanskim radionicama Drvara izraivane su i opravljane maine za poljoprivredne radove, kao vralice i druge poljoprivredne maine. Na inicijativu Vojno-revolucionarnog vijea osnovana je u Vidovu Selu partizanska radionica oruja koja e raditi i posle pada Drvara, krajem septembra 1941. godine. Oruje iz ove radionice stizalo je i do Glamoa. Pored opravljanja oruja ovde su i izraivane nagazne mine, zvane erpe". Pored partizanskih radionica u kojima se proizvodilo oruje, od znaaja su bile i radionice u kojima je od koe i raznih tofova izraivana odea i obua za partizanske borce. Na tlu ustanike Crne Gore (u Rudinama) radile su takoe partizanske radionice: opanarska, krojaka, pukarska, obuarska i stolarska. U pojedinim krajevima Jugoslavije na slobodnoj teritoriji stvarane su stone farme koje su se nalazile u posedu narodnooslobodilakog fonda. Ove farme su znale raspolagati sa nekoliko stotina ovaca, koje su kao dobrovoljan prilog davali imuniji domaini. U nekim krajevima bilo je daleko vie stoke nego ita, u kome se uveliko oskudevalo. U Crnoj Gori, na podruju Pive, maja 1942. obrazovane su stone farme koje su davale mleko i meso borcima, ranjenicima i bolesnicima. Ovih farmi, nastalih rekvizicijom ili putem plena, bilo je 19. One su u svom sastavu najveim delom imale muzne krave, ovce, koze. Ukupan broj stoke u ovim farmama iznosio je; 174 muzne krave, 264 grla goveda za meso, 1497 muznih ovaca, 2.158 jalovih ovaca, 392 muzne koze i 311 jalovih koza. Uprava farmi je bila podreena intendanturi Vrhovnog taba. Farme u meureju Tare i Pive snabdevale su vojsku, ranjenike i izbeglice u tom prostoru, kojih je bilo preko 7000. Maja 1942. godine bilo je na slobodnoj teritoriji farmi sa oko 3.000 ovaca. Partizanska ekonomija (struga") u Prekaji osnovana je u prolee 1942. od uloga u ovcama koje su dali imuniji domaini. im bi se ove stone farme uveale delile su se na manje. Jedinstvenim stadima upravljao je narodnooslobodilaki odbor. Onamo gde se oseao nedostatak ita bilo je dovoljno stoke (mesa). Struga" je

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

227

snabdevala hranom i dalmatinsku operativnu zonu u Ljeskovic i. Ove farme (struge") imale su upravnika i pomono osoblje, naoruanog uvara Seoske narodne strae, obane koji su radili no smenama, planinke. Za transport hrane i gotovih proizvoda ova stona farma-struga, raspolagala je i tovarnim konjima. Iz ovih uzornih partizanskih ekonomija, snabdevale su se borbene jedinice, kao i velike bolnice u Jasikovcu i Ataevcu, razne radionice, prolazne jedinice, kuriri. Glad se osetila u mnogim partizanskim uporitima u zimu 1942, koja je inae zapamena kao duga, otra i sa puno snega. U Drvarskom kraju marta 1942. glad je bila pritisla da se pitalo kako e se uopte opstati. Narod je jeo bukov listi i koprive. Pokuaji da se konjskim karavanima dopremi ito iz Podgrmea nisu uspevali, jer su konji upadali u duboki sneg, zbog ega su organizovani omladinski karavani od po 3040 omladinaca i omladinci koji su prenosili ito u torbama na leima. Onamo gde konji nisu mogli da prou zbog visokog snega, put su prtili omladinci. ito je bilo skuplje od mesa, a svi proizvodi (krompir, kupus, pasulj, itd.) merili su se, po Radomiru Bulatoviu, prema ceni soli. Seljaka torba je sluila za noenje hrane, prenos ita, noenje odee, a upotrebljavana je i u graevinarstvu. Radomir Bulatovi za seljaku torbu kae da je univerzalno sredstvo za upotrebu i nije sluajno postala simbol narodne komore, magazina i slino". Pevalo se: ,,Oj puko moja, i torbo ti, vi ete bitku dobiti" i: Slava i hvala do neba njoj, arenoj torbi seljakoj." Na tlu slobodne teritorije sa centrom u Foi ustrojena je evidencija imovnog stanja domainstava i stvarani magacini sa hranom iz kojih su se snabdevali vojska i siromani graani. Narod iz ustanikih krajeva oko svojih zapaljenih kua pod zatitom boraca obavljalo je oranje i setvu. Na izgradnji magacina za ito znalo je raditi na stotine ljudi, na smenu, iz svih sela odreene optine. Magazine su uvali naoruani borci. Zatiena skladita su se obino nalazila u manje pristupanim krajevima i na veoj nadmorskoj visini. Vridba dozrelog ita, prenos i skrivanje nove hrane, kako ljudske tako i stone, vrilo se neki put u najteim uslovima intervencija okupatorskih i kvislinkih jedinica, ili neposredno pred njihovim oima. Osnovna parola organa vlasti bila je da se nijedno zrno ne preda okupatoru. Zabranjivana je trgovina sa okupatorom i njegovim saradnicima, kao i iznoenje robe na trgove, u

<-"->'! NARODNOOSLOBODILAKI RAT I R E V O L U C I J A

varoi i gradove koje su kontrolisali okupatori. Postojanje itnih magazina onemoguavalo je verc. Vojska se hranila iz sabirnih magazina, a hrana je bila vie nego jednolina. Hrana iz itnih magazina koriena je i za ishranu i zbrinjavanje siromanih izbeglica, dece i siroadi kojih je u ustanikim krajevima bilo napretek. Za naputenu decu- organizovani su deji domovi, koji su opremani od dobrovoljnih priloga naroda. Najvei deji dom u Bosanskoj krajini nalazio se u Srpskoj Jasenici, ali je bilo i manjih domova i u drugim mestima (Drvaru, Livnu, Stekerovcima itd.). U domu u Srpskoj Jasenici bilo je jedno vreme smeteno 145 dece. Povezivanjem veih osloboenih teritorija u leto i jesen 1942. organi narodne vlasti forsirali su razmenu izmeu komplementarnih krajeva. Tako je Bosanska krajina razmenjivala robu sa Dalmacijom, Dalmacija sa Hercegovinom, Hercegovina sa Crnom Gorom. Iz Sandaka je stizalo ito u Crnu Goru. ito i stoka sakupljali su se i rekvizicijom. Jedan deo ita i stoke dobijen je konfiskacijom. Deo robe zaplenjene od neprijatelja takoe je bio smeten u postojee zajednike magazine. Deficitarna roba: so, petroleum, papir, lekovi, eer, duvan, konac, ibice, radio-aparati itd. nabavljana je sa okupirane teritorije, zamenom trampom, itd. Vladala je naroita oskudica u soli, koja je nabavljana sa neosloboene teritorije tuzlanske oblasti. Zaobljivanjem slobodne teritorije u leto 1942. narodnooslobodilaki odbori su sa vojnim organima sve vie panje posveivali upravnoj i privrednoj organizaciji osloboene teritorije. Najvei rezultati postignuti su u vreme formiranja AVNOJ-a i njegovog Izvrnog odbora sa privrednim i upravnim resorima. No, pretpostavke za razvoj privrede i organizovanje proizvodnje bile su postavljene u ustanku, zasnivajui se na dotadanjem iskustvu naoruanog naroda, ali i na narodnom umeu koje je vekovima nastajalo. Veze Dalmacije sa Bosnom ometalo je Livno, koje se duboko useklo u slobodnu teritoriju, zbog ega ga je trebalo i zauzeti (Livno mora pasti"). Pod ivotnom opasnou sakupljani su plodovi u dolini Une, u Kulen Vakufu, Klisi, Oracu i drugim mestima. Avgusta 1942. u dolini Sanice obrazovana je Prva omladinska radna brigada koja je nadomak neprijateljskih bunkera uspela da sabere letinu od preko 100 vagona ita za ishranu partizanskih snaga. itarice su iz plodnijih, ravniarskih krajeva upuivane juno od Save (iz

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

2 2 9

u istonu Bosnu, ili iz Slavonije u Bosnu). ito se skupljalo za potrebe vojske i izbeglica. Godinu dana kasnije za potrebe Vrhovnog taba sakupljeno je u dolini Vrbasa blizu 150 tona itarica za NOVJ. Privreda na slobodnim teritorijama imala je mnoge oznake ratnog komunizma" to se vidi iz podreenosti svega ratu, izdavanju hrane iz fondova po nareenju vlasti, veim dobrovoljnim prilozima od imunijih, stvaranju stonih farmi, razmeni, solidarnosti; naputenim imanjima upravljali su organi narodne vlasti ustupajui ih na korienje, socijalnoj zatiti izbeglica, tenji za jednakou u trpljenju, zajednikim oblicima ivljenja (zbegovi, stone farme ili partizanske ekonomije, zavoenje reda u uslovima kolektivne organizacije, itd.). Vojska i narod iveli su zajedno za iste ciljeve i ideale; nespaljene kue su se koristile za smetaj ranjenika, bolesnika, vojnika, bez pitanja vlasnika i naknade. Pojam privatnog vlasnitva", kae Radomir Bulatovi, ovdje niko ne dira, ali svako vlasnitvo postaje odjednom drutveno vlasnitvo, jer je pojedinac u mogunosti da opstane samo na takav nain, ako se u zajednici bori, hrani i umire." Takav oblik ivota bio je objektivno odreen ratnim uslovima, omoguavajui da se preivi pod napadima neprijatelja, pri slaboj letini i slinim nevoljama. Ovi oblici nastajali su samoniklo, proizilazili iz iskustva i mogunosti date situacije, a ne iz ablonskog kopiranja sovjetskog iskustva. Meu partizanskim jedinicama itao se Lenjin i propagiralo rusko" (sovjetsko) iskustvo kao najnapredniji oblik drutvene organizacije, ali ono nije primenjivano. Sve se radilo po svom, jer je tako jedino bilo mogue". Narodna vlast je organizovala razmenu robe izmeu susednih osloboenih krajeva. Seljacima je strogo zabranjivana trgovina u gradovima i na pijanim trgovima pod kontrolom neprijatelja, posebno prevoenje ita i stoke na okupiranu teritoriju. Jedinstvo vojske i pozadine uvrivano je kampanjom za pomo vojsci uoi zime. Omladinske brigade borile su se u dolini Sanice, kao i na drugim osloboenim teritorijama, za iznoenje letine ispred neprijateljskih bunkera. Izvrni odbor AVNOJ-a je produio moratorijum za kirije i dugove. Svi mlinovi i pilane nalazili su se pod kontrolom narodnooslobodilakih odbora. Razmena je uglavnom bila naturalnog karaktera, dajui privredi obeleje ratnog komunizma". Pri optoj oskudici robe objavljen je rat pekulaciji i crnoj berzi. Narodna vlast
Srema

<-"->'!

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

je doputala prodaju poljoprivrednih proizvoda u gradovima T pod vlau okupatora jedino kada se drukije nisu mogli nabaviti artikli u kojima se oskudevalo, kao to su so, duvan, petrolej, papir, lekovi. Data je inicijativa za otvaranje zanatskih proizvodnih radionica opanarskih, suknarskih, potkivakih, svearskih, kolarskih. Preduzea su radila pod administrativnom upravom narodnooslobodilakih odbora. Izvrni odbor AVNOJ-a je raspisao zajam u iznosu od 500.000 dinara, odnosno kuna, za potrebe NOVJ i za obnovu popaljenih i razruenih sela. U narodnu svojinu prelazile su zgrade koje su pripadale dravi: kole, bolnice, kasarne, nadletva. Trajno naputena zemlja prelazila je takoe u svojinu naroda. Vakufska imanja, crkvena i manastirska dobra bila su neprikosnovena, nezavisno od pojedinih odstupanja od ove politike u praksi. Proglaena je sloboda veroispovesti. Dela uperena protiv narodnooslobodilake borbe nisu smela da se motiviu verom, pa bilo da su inioci bili vernici ili verski slubenici popovi, upnici, hode, imami. Na bihakoj i drugim, manjim slobodnim teritorijama irom Jugoslavije, koje su nemaki izvori nazivali ,,ploveim ostrvima", proveravani su novi sistem vlasti, politika i naela narodnooslobodilakog pokreta, funkcionisanje ustanova i njihova veza s narodom. Na tim teritorijama udarene su osnove nove Jugoslavije. Osim u centralnom delu zemlje, bilo ih je 1942. i na jugu Srbije, u Dolenjskoj i Notranjskoj, Sremu, Slavoniji, Makedoniji (na ar-planini, oko Bitolja, Prilepa, Kumanova); one su se odravale kao vea ili manja ostrva slobode i novih odnosa. Slobodne teritorije imale su ne samo unutranjopolitiki ve i meunarodni znaaj. One su bile podsticaj antifaizma u drugim porobljenim evropskim zemljama, negacija faizma i hitlerovskog novog poretka", potencijalni mostobrani u sluaju saveznike invazije. Od 1943. na njima su radile saveznike misije, formirali se i naoruavali odredi antifaista iz susednih zemalja, nalazili utoite savezniki avijatiari, a u Primorju obezbeivao prihvat britanskih komandosa. Demokratizacija prosvete i kulture bila je jedna od osnovnih tenji organa narodnooslobodilakog pokreta. Na slobodnoj teritoriji odravani su analfabetski teajevi i kulturne priredbe, radile osnovne kole i Kazalite narodnog osloboenja.

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

231

Revolucionisanje svesti bilo je uslovljeno opismenjavanjem masa, koje je i samo predstavljalo revolucionaran in, tim pre sto se radilo o zaostalim krajevima i siromanom seljatvu, o d s e e n o m od kulture i prosvete, decenijama i vekovima dranom u neznanju i primitivizmu. Ne manji znaaj u datim uslovima imala je borba protiv zdravstvene zaostalosti, za higijenu ivljenja i ishrane, koja je doprinosila izbegavanju epidemija. Pored reavanja akutnih sanitetskih problema vezanih za promrzline boraca u velikom igmanskom maru, pred sanitetom se postavio i problem organizacije epidemioloke slube od asa kada su se partizanske snage nale u krajevima Bosne endemino zaraenim pegavcem. Lekari koji su na osnovu literature znali za veliku epidemiju pegavca u Srbiji 1915. godine preduzimali su niz mera da se formiraju prihvatne i dezinsekcione stanice za sve jedinice koje su prolazile kroz Fou. Prva proleterska brigada stavljena je u mobilno stanje protiv uiju i pegavca. Dr Gojko Nikoli sastavio je krajem marta 1942. godine raspis Svim ljekarima, bolniarkama i bolniarima, komandantima i komesarima partizanske dobrovoljake vojske svim narodnooslobodilakim odborima na teritoriji Bosne", u kome se nalazi upozorenje na opasnost od pegavca i preporuuju mere koje treba sprovesti. U raspisu se posebno insistiralo na masovnoj inicijativi u borbi protiv pegavca. U raspisu, izmeu ostalog stoji: Svu aktivnost na politikom polju koju danas sprovode politiki komesari u vojsci, agitprop grupe po varoima i selima, kulturni odbori, organizacije ena i omladine, treba u ovom trenutku i za izvesno vreme prebaciti na zdravstveni kolosek." Isticane su parole po ulicama i kasarnama: Drue, znaj da je higijenska svest sastavni deo tvoje politike svesti"; Drue, istoa tvog tela i prostorije u kojima boravi to je ogledalo tvoga duha"; Drue, znaj da higijena nije izmiljotina dokonih mudraca. Higijena je ivotna potreba tebe kao borca i radnika. Higijena znai biti ili ne biti u sadanjoj etapi nae borbe"; U borbu protiv uiju kao protiv faizma"; Ui ive od oveije krvi, kao i faisti". Tih dana Foa je blistala od istoe kao nikada u svojoj istoriji. Jedan deo foanske muke omladine bio ]e oian. Ulogu centralne hirurke ustanove imala je foanska bolnica. Bolnice u Goradu, ajniu, Matajici i Trnovu imale su ulogu prihvatnih bolnica, odnosno ustanova za leenje lakih

<-"->'!

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

ranjenika i bolesnika. U Foi su organizovane vojne i civilne ambulante, kao i dezinsekciona garnizonska stanica. Bolnica za tee ranjenika nalazila se u Rudinama, a bolnica za bolesne od pegavca u Donjem Kruevu, na levoj obali reke Pive, ispod Vueva. U Foi je odran sanitetski kurs namenjen potrebama Jahorinskog odreda dobrovoljake vojske. Bolnica u abljaku primila je veliki broj ranjenika sa Pljevalja. Na roto-maini Vrhovnog taba pojavio se poetkom aprila 1942. godine, prvi broj Partizanskog saniteta. Partizanski lekari su u svom listu, koji je stizao do svih osloboenih teritorija Jugoslavije, obraivali aktuelna pitanja vezana za leenje rana, frakture, negu ranjenika, sepsu, pegavi tifus; objanjavali su ulogu politikog komesara u bolnici. Materijal za drugi broj Partizanskog saniteta bio je pripremljen tek u Bosanskom Petrovcu, u jesen 1942. godine, i obuhvatao je referate sa Kongresa lekara u Bosanskom Petrovcu, ali nije nikada tampan usled poetka velike neprijateljske ofanzive januara 1943. godine. U velikoj oskudici materijala partizanski lekari su bili inicijatori proizvodnje zavoja u jednoj radionici na desnoj obali ehotine. Rakija je koriena za proizvodnju alkohola. Prema zamisli dr Boidara Boovia, napravljeni su prvi modeli dezinsekcionog aparata u obliku tzv. turistike ae. Nova iskustva saniteta nastajala su u toku borbi koju je glavna grupacija sa Vrhovnim tabom imala u toku leta 1942. godine na svom ofanzivnom putu prema zapadnoj Bosni. Avgusta 1942. godine broj ranjenika i bolesnika u Centralnoj bolnici je iznosio oko 600. Nova borbena iskustva zahtevala su uoptavanja i sa sanitetske take gledita. Tako su se javljale nove ideje o formiranju bataljonskih i brigadnih previjalita, ulozi sanitetskog osoblja za vreme borbi, stvaranju pokretnih hirurkih ekipa kako bi se ublailo zakanjenje prilikom prenoenja ranjenika sa neposrednog bojita u dubinu pozadine. Ranjenici proleterskih brigada morali su da preu put od bosansko-hercegovako-crnogorske tromee do Bosanskog Petrovca, to na nosilima to na konjima, a najveim delom peke. Tom prilikom morale su biti savladane Pivska planina, Vuevo, Zelengora, Treskavica, Ivan, Radua, Cincar. Centralna bolnica se najzad smirila u Petrovakom polju. Glavni deo bolnice imao je oko 700 ranjenika i bolesnika.

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

233

Proleterske brigade sa Vrhovnim tabom zatekle su u planinsko-umskim masivima Grmea: u Ataevcu, u Slatini, u obotovcu, na junoj strani Grmea. Bolnica u Ataevcu se nalazila severozapadno od Drvara, na obroncima planine Klekovae, koja ,,u nedrima poseduje praumu", kod Lunjevae. Istraivai ove zanimljive pojave navode da je bolnica u Ataevcu sagraena u prolee 1942, a u njoj su se leili i borci 1. proleterske NOU brigade i zaceljivali rane promrzli Igmanci" Pored ove tri bolnice postojali su jo i bolniki kapaciteti na Grmeu: umska bolnica Centralna", Korianica", Lastva" i dr. U Bijelim Potocima nalazila se partizanska bolnica na planini Pljeevici. Centralna bolnica rasporeena je u selima i planinama oko Bosanskog Petrovca. Odeljenja Centralne bolnice imala su specijalizovani struni profil, ali su sva zajedno inila jedinstven i zatvoren bolniki sistem. Samostalno funkcionisanje ovog bolnikog sistema bilo je mogue objasniti samo postojanjem slobodne teritorije, vojnom silom koja je obezbeivala tu slobodnu teritoriju, podrkom naroda Bosanske krajine, Like, Korduna i Banije narodnooslobodilakom pokretu, inicijativi i portvovanosti sanitetskog kadra. Iz rasporeda bolnikih odeljenja vidi se da je na Otaevcu postojalo odeljenje za teke ranjenike, u Slatini odeljenje srednje tekih ranjenika, u selu Velikim Stijenjanima odeljenje za lake ranjenike, u obotovcu odeljenje za lake ranjenike, u Drvaru odeljenje za lake ranjenike i invalide; interno odeljenje u selu Driniima, zarazno odeljenje u selu Smoljanima, oporavilite u selu Suvaji, narodna ambulanta u Drvaru, narodna ambulanta u Petrovcu, apoteka u Driniima, odeljenje u Vinjenovcu u Lici i odeljenje za ranjenike u Dobrom Selu, takoe u Lici. Pred sanitet Vrhovnog taba postavilo se pitanje sreivanja Centralne bolnice, pripremanje kongresa partizanskih lekara i izrada statuta sanitetske slube. Dolaskom proleterskih brigada i Vrhovnog taba NOV i POJ u Bosansku krajinu avgusta 1942. Centralna bolnica Vrhovnog taba je razmetena u bosanskopetrovakom bazenu, gde je pet meseci narod Bosanske krajine uvao i negovao ranjenike. Bolnica je u leto 1942. privremeno bila smetena kod Glamoa, odakle su na putu za Bosanski Petrovac ranjenici prebaeni u Prekaju, a krajem avgusta 1942. razmeteni po kuama u selu Drinii. Broj ranjenika i bolesnika iznosio je 700. Bolnica je
Bosanskoj k r a j i n i razvijenu mreu bolnica koje su g r a e n e u

<-"->'!

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

oskudevala u odei, obui, pokrivaima i posudu. Tada je odlueno da se pone sa gradnjom bolnikih paviljona i prateih objekata na Jasikovcu, u Klekovai, na visini od 1.100 metara, na krajnjoj stanici sporednog kraka pruge Otrelj Mlinite. Bolnicu je gradilo oko 1.000 radnika najbrim tempom da bi se objekti zavrili pre poetka jesenjih kia. Kapacitet izgraene bolnice iznosio je preko 600 kreveta. Poela je s radom od druge polovine novembra 1942. godine i radila do evakuacije 612. februara 1943. godine. Unitena je do temelja neprijateljskim bombardovanjem 12/13. februara 1943. godine. Bolnica u Jasikovcu je bila najvea jedinica bolnikog sistema u Bosanskom Petrovcu i najvea bolnica koja je uopte podignuta u toku narodnooslobodilakog rata i revolucije u Jugoslaviji. U njoj je izvedeno 220 hirurkih intervencija. Bolnica je imala telefonsku vezu preko Otrelja sa Bosanskim Petrovcem. Ranjenici, lekari, pomono osoblje i zatitne jedince hranile su se dopremanjem ita iz sanske doline koje se mlelo u mlinu posebno dopremljenom iz Vojnotehnike radionice Vrhovnog taba u Suvaji, na Grmeu. Partizanska ekonomija u Kozilima snabdevala je ranjenike i bolesnike mlekom i mlenim proizvodima. Jasikovac je bio prvobitno predvien za bolnicu opteg profila, ali je veliki priliv obolelih od pegavca i trbunog tifusa uslovio da je odlukom Vrhovnog taba pretvorena iskljuivo u zaraznu bolnicu. Nareenjem Vrhovnog taba 565 obolelih od tifusa evakuisani su na zaelju kolone ranjenika. Po Radomiru Bulatoviu, jasikovaka bolnica ostaje kao svedoanstvo tesne veze izmeu vojske i naroda, jer bez te pretpostavke ne bi mogla biti ni izgraena za rekordno kratko vreme, niti funkcionisati. Bolnica se borila i sa nedostatkom lekova i medicinskih sredstava. Naroito se oseala oskudica infuzionih sredstava. Depedikulacija (unitavanje vaki i gnjida) vrena je pomou partizanskog bureta" i suvih komora. Smrtnost je iznosila 45%. Znaajnu strunu i politiku manifestaciju predstavlja organizacija konferencije partizanskih lekara u Bosanskom Petrovcu, septembra 1942. godine. Konferencija je uputila proglas lekarima i studentskoj omladini u osloboenim krajevima Jugoslavije. Na Konferenciji je podneto devet referata: o ulozi lekara u oslobodilakoj borbi Jugoslavije, o radu partizanskog lekara u narodu, o leenju fraktura, indikacijama za

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

235

amputaciju i operativnoj tehnici amputacije, primeni antitetanusnog seruma, leenju koagulacija, leenju rana i zaostalom metku, higijensko-epidemiolokoj slubi u narodnooslobodilakoj vojsci, konstrukciji suve komore za dezinsekciju, organizacionim pitanjima trupnog saniteta. Meu referentima su se nalazili Gojko Nikoli, Sima Miloevi, D. Popovi, Boidar Boovi, S. tajner i drugi istaknuti partizanski lekari. Posebnu fazu u razvitku organizacije vojnog saniteta predstavlja formiranje Sanitetskog odseka Vrhovnog taba NOVJ. Istovremeno, donet je Statut koji je regulisao odnos izmeu saniteta i komandovanja. Najjai naglasak stavljen je na preventivni zdravstveni i prosvetni rad u vojsci. Ukazivalo se na potrebu briljive evidencije i statistike obolevanja i ranjavanja. Insistiralo se takoe na obuavanju sanitetskog kadra koje treba da se vri permanentno i na svakom mestu. Ova orijentacija nala je svoj izraz u formulaciji: Svaka sanitetska ustanova, sanitetska kola". Prema Statutu sanitetske slube NOV i POJ od 10. decembra 1942, Sanitetski odsek Vrhovnog taba je imao efa, dva referenta za grupni sanitet i za bolnice, jednog epidemiologa i apotekara. Krajem 1942. i u toku borbi Glavne operativne grupe u Sanitetskom odseku su se nalazili dr Gojko Nikoli u svojstvu efa, dr Herbert Kraus, kao Nikoliev pomonik, dr Miroslav lezinger, kao epidemiolog, magistar farmacije Jela uni i Radmila Ivkovi, kao sekretar Odseka. Sanitetska sluba osnovana je krajem 1942. u brigadama i divizijama, a teritorijalna sanitetska sluba pri komandama mesta i komandama podruja. Statutom sanitetske slube predvieno je da svaka eta ima bolniara i nosioce ranjenika, svaki bataljon sanitetskog referenta. Pored referenta saniteta brigada je imala i dva bolniara i etiri nosioca ranjenika. Pod nadlenou sanitetskog referenta (lekara ili studenta medicine) nalazila se divizijska bolnica, hirurka ekipa, eta bolniara i apoteka. Divizijske hirurke ekipe su bile pokretne, kao i brigadne higijenske ekipe koje su imale partizansku burad" za parenje (kuvanje) odee boraca. Dunost Zdravstvenog odseka Izvrnog odbora AVNOJ-a je definisana kao voenje brige o uvanju i podizanju zdravstvenog stanja najirih narodnih slojeva. S obzirom na opasnost od pojave epidemije zaraznih bolesti u zimu 1942. godine, ne zauuje preduzimanje mera za spreavanje pojave zaraznih bolesti. Tako je pod takom 10. Raspisa o osnivanju Zdravstve-

*0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

nog odseka Izvrnog odbora AVNOJ-a iz decembra 1942. godine, bilo predvieno da je ako se pojavi sluaj zarazne bolesti zdravstvena sekcija duna da obavesti najblieg lekara i Zdravstveni odsek AVNOJ-a, s ciljem da se preduzmu sve mere za izdvajanje bolesnika. Istovremeno je predvieno povezivanje zdravstvenih sekcija sa vojnim sanitetom. Prolazak vojske kroz naselja obavezivao je zdravstvene sekcije da uspostave vezu sa vojnim sanitetom i da ga obaveste o zdravstvenim prilikama u odreenom naselju. Isto tako, izmeu pozadinske sanitetske slube, iji su organi zdravstvene sekcije, i organa vojnog saniteta trebalo je da postoji stalna saradnja. Prema odluci Izvrnog odbora AVNOJ-a u okviru Socijalnog i zdravstvenog odseka Izvrnog odbora AVNOJ-a nalazila se pored civilne sanitetske i veterinarska sluba. U nedostatku strunog sanitetskog osoblja u pozadini pristupljeno je formiranju organa koji su mogli zameniti deficitarni kadar. Re je o zdravstvenim sekcijama pri seoskim, optinskim i sreskim narodnooslobodilakim odborima. Kako je najvea opasnost pretila od pojave zaraznih bolesti, a u prvom redu od pegavca i trbunog tifusa, prvenstvena panja obraana je na spreavanje i suzbijanje tih bolesti. Prikupljani su podaci o higijenskim prilikama na osloboenoj teritoriji i o pojavi zaraznih bolesti u cilju preduzimanja preventivnih mera. Naroita panja posveivana je higijenskoj svesti narodnih masa. Veterinari i apsolventi veterine rasporeeni su po komandama podruja. Organizovane su radionice za izradu eleznog kova za potkivanje konja. Veterinarstvu nije prilaeno samo sa veterinarsko-kurativne ve i sa preventivno-higijenske strane. Smatralo se da preventi vno-higijenskoj slubi treba pridati poseban znaaj. Veterinarske slube su bile zaduene za pregled ivotnih namirnica, za leenje vojne i privatne stoke. Predvieno je organizovanje i otvaranje veterinarskih ambulanti. Posle neprijateljske ofanzive na Kozari deo preivele dece ustae su dovele u logor Jastrebarsko, odakle su ih oslobodile partizanske snage. Deca iz Hrvatske zbrinuta su po kuama Like, Korduna i Banije, ili su ostala u partizanskim jedinicama, dok su deca sa Kozare vraena u Bosansku Krajinu. Deiji domovi postojali su u Risovcu, Luci Palanci, Srpskoj Jasenici, Drvaru, tekerovcima, Foi i drugim mestima. Deca su se svrstavala u grupe do 7 godina i od 7 do 15 godina. Za smetaj i ishranu dece u domovima brinuli su se narodnooslobodilaki

OSNOVNE USTANOVE REVOLUCIJE

237

odbori i organi vojnih vlasti. Narod je dobrovoljno davao sve to je bilo potrebno za odravanje tih domova. U Livnu se nalazio Titov deiji dom koji je poeo da radi 28. decembra 1942. godine iji je Bukvar" sauvan. Domovi su imali vaspitae, kuvare, ekonome, negovateljice; deca su bila jednoobrazno obuena; na glavi su nosila partizansku trorogu kapu u plavoj boji, sa crvenom zvezdom; deca su morala biti oiana; hranila su se sa kazana". Siroad, lienu roditelja, u stopu je pratio ratni strah, najvie od aviona. Nijaz Alikadi i Cecilija abo-Cinoti sastavili su bukvar koji je nazvan Poetnica za narodne osnovne kole livanjskog okruga, a poznat je i kao Bukvar prvoborac", jer je re o najstarijoj poznatoj kolskoj knjizi sastavljenoj za vreme narodnooslobodilake borbe. Januara 1943. domovima na osloboenoj teritoritoriji je doao kraj usled velike nemake ofanzive. Deca su sa narodom evakuisana iz Srpske Jasenice prema Drvaru i Glamou, a odatle prema Neretvi i Sutjesci. Najvie su stradala u povlaenju, naroito na Sutjesci. Obrazovanjem AVNOJ-a poboljao se i meunarodni poloaj narodnooslobodilakog pokreta, iako nijedna saveznika sila nije priznala odluke njegovog centralnog tela. Bez obzira na takvu reakciju saveznika, izvesno je da od trenutka osnivanja AVNOJ-a jugoslovenska vlada u izbeglitvu nije vie bila jedini predstavnik naroda Jugoslavije. Nota (Izjava) AVNOJ-a saveznikim vladama iz januara 1943. stavila je svetu do znanja izdaju Mihailovievih etnika i vojvoda, traei da se u Jugoslaviju uputi saveznika komisija koja bi na samom ratnom popritu utvrdila ko se bori protiv okupatora. U drugom aktu, Izjavi o ciljevima narodnooslobodilakog pokreta, AVNOJ i Vrhovni tab su poetkom februara iste godine istakli da je narodnooslobodilaki pokret optenarodni i da se bori za isterivanje okupatora, nezavisnost jugoslovenskih naroda i njihova nacionalna prava, za demokratska prava graana, a protiv nasilja i nezakonitosti, protiv ugroavanja privatne svojine. Osnovne promene ogledale su se u stvaranju narodnooslobodilakih odbora. Objavljeno je da je svim oficirima vojske Kraljevine Jugoslavije zagarantovano napredovanje ukoliko stupe u narodnooslobodilaku vojsku naravno, prema sposobnostima. Povezanost vojske i naroda izraavala se u najraznovrsnijim vidovima: snabdevanju i smetaju boraca, prenoenju i leenju

* 0

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

ranjenika, prosveivanju i politikom osveivanju. U jedinicama je vladala vrsta disciplina, ali zasnovana na svesti i samoportvovanju, revolucionarnom idealizmu i viziji humanijeg sveta posle pobede. Komunisti su nastojali da centralizovano odluivanje pretvore u stvaralako traenje najboljih reenja prilikom sprovoenja odluka, to je bilo pretpostavka daljeg napretka narodnooslobodilake borbe. Udaljenost vojno-politikih centara" nuno je iziskivala inicijativu i oslobaanje svih revolucionarnih energija. Partizanska improvizacija je u uslovima narodnooslobodilakog rata bila drugi naziv za slobodnu inicijativu regionalnih i lokalnih rukovodstava, boraca, odbornika i aktivista antifaistikih organizacija. Indoktrinacija, ablon, pozivanje na ortodoksni marksizam" pratee su pojave ove stvaralake klime, skretanja koja su morala da se jave u sloenim i protivurenim tokovima rata, ali i da budu odbaena na samom izvoru ivota, gde nije bilo mesta za okamenjene predstave i neivotna, knjika shvatanja. U revoluciji je omladina sticala samopouzdanje i potvrivala svoju vitalnost. Ona se u narodnooslobodilakoj borbi kalila, a na drugoj strani u ovu unosila svoj senzibilitet za novo, oseajui vreme koje dolazi kao svoju sutranjicu. Bila je u prvom frontu suzbijanja recidiva stare svesti, osobito graanskog morala. U redovima boraca je razvijala duh bratstva meu narodima i internacionalistiku solidarnost. Mukarac i ena ili su u stroju zajedno, razbijajui vekovnu pedstavu o odvojenosti enskih poslova od onih kojih je iskljuivo bio dostojan mukarac". Politiko osveivanje teklo je uporedo s prvim susretom omladine i ena s knjigom, novinama, pozoritem. Na italakim asovima sticana su nova saznanja i ireni vidici.

JUGOSLOVENSKO RATITE 1943. GODINE

Stvaranje velike slobodne teritorije u centralnoj Jugoslaviji u leto i jesen 1942, i obrazovanje AVNOJ-a vremenski se podudarilo s velikim bitkama sila antifaistike koalicije na obali Volge, kod Staljingrada, i na severu Afrike, gde su izvojevane prelomne pobede nad faizmom. Neprijateljima je definitivno oduzeta strategijska inicijativa. Crvena armija je novembra te godine prela u protivofanzivu kod Staljingrada i zatvorila obru oko nemake 6. armije feldmarala Fridriha fon Paulusa, koja je prinuena na predaju, dok su se trupe feldmarala Romela i Italijani borili za poslednja uporita na severu Afrike. Saveznika avijacija neprekidno je bombardovala Nemaku. Oivela je i aktivnost pokreta otpora u okupiranim dravama Evrope. Nemci su znali da predstoji iskrcavanje saveznika na jugu Evrope, ali su samo mogli da nagaaju koja je obala izabrana za invaziju. Istovremeno, morali su da jo urnije uvruju atlantski bedem", proglaen za neprobojan zid o koji e se slomiti svaki pokuaj zapadnih saveznika da se iskrcaju na severu ili zapadu Evrope. Saveznika ratna proizvodnja ve je daleko nadmaivala proizvodnju sila Osovine. U Veliku Britaniju pristizali su, s ratnim materijalom, kontingenti sveih amerikih trupa, koje su u zimu 1943/1944. toliko ispunile Ostrvo da mu je po reima pesnika pretila opasnost da pod silnim teretom potone. Ruzvelt i eril su se, na konferenciji odranoj u Kazablanki od 14. do 21. januara 1943, izjasnili za skok na Siciliju im se zavri severnoafrika kampanja, s ciljem da saveznici stupe na kontinent i iz rata izbace glavnog nemakog partnera u Evropi. Nemci su njihov naredni potez oekivali ispunjeni strahom to protivnik moe da bira mesto invazije od Egejskog arhipelaga i obala Grke, preko Albanije, Jugoslavije i Italije, do june Francuske i panije; na drugoj strani, bili su uznemireni

*0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

razmahom narodnooslobodilake borbe u Jugoslaviji, Albaniji, ' Grkoj, i uopte pojaanom antifaistikom aktivnou u .,evropskoj tvravi". Budui pravac anglo-amerike invazije uznemiravao je, pored Nemaca, i druge neprijateljske vojne i politike snage u Jugoslaviji u zimu 1942/1943. i tokom narednog prolea kao i NOV i POJ. Za sve njih razumljivo, iz razliitih razloga invazija je bila izvesna, jer su zapadni saveznici, nadmoni u brodovlju i avijaciji i povraenog samopouzdanja, iz severne Afrike mogli s najmanje napora da se otisnu preko Sredozemnog mora prema junim obalama Evrope, koje su zbog uloge Solunskog fronta u prvom svetskom ratu, smatrane u nekim saveznikim komandama mekim trbuhom" Treeg rajha, pogodnim za prilaz njegovim granicama. Hitler nije branio NDH zbog neke posebne naklonosti prema ustakom reimu, iako je Paveli smatran najprivrenijim nemakim saveznikom, tim pre to se, za Hitlera, u poreenju s rastuim nacionalizmom junoslovenskih panslavista" Paveli mogao smatrati manjim zlom". Vezan za vlastite tvorce, pre svega Nemce, Paveli je morao pratiti sudbinu svojih gospodara, to je nemakom vodstvu bilo vie nego jasno. No, predstavnici Osovine su znali da je njegova mo u NDH uveliko bila stanjena, raspadanjem ranijih iluzija o nacionalnom osloboenju, opstrukcijom hrvatskih seljaka i HSS, neodreenim stavom dela katolike hijerarhije, a nadasve ustankom i ponovnim prodorom partizanske grupacije u leto 1942. na tlo NDH, posle zagrebakog sporazuma Italijana i ustaa. Navode se Musolinijeve rei Geringu oktobra 1942. da Paveli nije jak i da podsea na bolesnika koji nikako ne umire, mada stalno stoji na ivici groblja". Kriza NDH dosegla je u jesen 1942, po vienju nemakih predstavnika, najvie razmere. Memorandum koji su general-pukovnik Aleksander Ler, general-potpukovnik Gleze fon Horstenau i Zigmund Kae uputili Hitleiu 1. oktobra 1942. polazi od toga da Nemaka nije imala nikakvih teritorijalnih zahteva prema NDH, nego je tek nastojala da je iznutra osposobi za ivot i odbranu, iskoriavajui je tokom rata kao liferanta boksita, uglja, drveta i poljoprivrednih proizvoda. Kao i ranije, ustae su oznaavane za dravotvorni pokret, ali bez iskustva u organizovanju drave. Prihvatajui ustae i njihovu dravu, najvii nemaki vojni i politiki predstavnici nisu mogli da ne navedu ustaku lepu ruilaku

243
JUGOSLOVENSKO RATITE 1943

volju protiv umiljenih i zbiljskih" protivnika, Srba. Dravu" su razarale pljaka i samovolja i, na drugoj strani, razlikovanje vojnih jedinica na domobrane i Ustaku vojnicu, dvostruki kolosek vlasti izmeu ustaa i organa uprave. Nemci su kritiki reagovali na italijanske ambicije, koje su se vezivale za generala Vitorija Ambrozija, da dre Hrvatsku do demarkacione linije radi zatite jadranske obale, a posebno na politiku nagodbi generala Marija Roate sa Srbima, na raun NDH. Igrajui na kartu etnika i njihovih velikosrpskih ciljeva", Italijani su, po nemakim ocenama, dvostruko tetili: na jednoj strani su slabili NDH, a na drugoj jaali snage koje su se borile za Moskvu i London. Padom dinastije Kvaternik", mone ustake klike, u jesen 1942, optuivane kao tetne za unutranji poredak i krive za stanje u domobranstvu i antiitalijansko ponaanje, koje Hitler nije odobravao, Paveli se oslobaao suparnika, izlazio u susret nemakim eljama za italijanskom saradnjom uoi predstojeih dogaaja i rtvovao omrznutu porodicu, zbog dotadanjih neuspeha i radi spasavanja zloglasnog teroristikog reima, ali to nije uvrstilo reim. Brige nemakog vodstva proizilazile su iz straha od iskrcavanja zapadnih saveznika, probijanja dela evropske tvrave", te formiranja solunskog fronta. Hitler je strepeo da se takav front ne otvori 1940/1941. bilo u reiji Francuza (tzv. levantijska armija Maksima Vegana; meutim nerealno je bilo oekivati da se to ostvari), bilo spajanjem snaga Jugoslovena, Grka i Turaka, odnosno Britanaca, Jugoslovena i Grka aprila 1941. godine. Strah je ponovo izbio posle iskrcavanja zapadnih saveznika u Francuskoj Severnoj Africi. Eventualnim iskrcavanjem u Jugoslaviji ugroavao se Trei Rajh s juga, a nemaka vlast na Kritu, Peloponezu i Dodekanezu bila bi smrtno ugroena. Zato je trebalo unititi partizane i razoruati etnike. Hitlerova strahovanja su bila neosnovana, jer su Sovjeti, uz pomo Amerikanaca, traili da se invazija izvede u Zapadnoj Evropi. Ribentrop i ostali nemaki vrhovnici zaotravali su u razgovorima s Italijanima pitanje razoruanja tzv. italijanskih etnika, u sastavu 2. (Roatine) italijanske armije. Hitler je 10. marta 1943. izdao uputstvo za konano umirenje oblasti osloboenih od komunista", s tim to su one i dalje ostajale nemako operaciono podruje. Rajhsfirer Hajnrih Himler ovlaen je da na tom prostoru organizuje policiju pod komandom svog specijalnog opunomoenika. Na taj poloaj

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Himler je odredio SS brigadefirera Konstantina Kamerhof era, austrijskog porekla, koji je krajem marta 1943. s pratnjom stigao u Zagreb i drao se kao ,,mali kralj". Kamerhof er je za svoje sedite izabrao Osijek, kao sredite folksdojera. Paveli je nevoljno prihvatio obrazovanje andarmerije u NDH, iji su se pripadnici prvo zaklinjali na vernost Hitleru pa tek onda njemu, smatrajui kako je to objektivno i bilo da se time krnji ustaki suverenitet. Tako je Himler preko Kamerhofera preuzeo celokupnu policijsku mreu u NDH, koja je bila izdeljena na pet policijskih oblasti". Usled nedostatka ljudstva za armiju Treeg rajha, od 1943. se ubrzano radilo na savlaivanju borakog deficita stvaranjem SS divizija, ime je i Hitler - u nudi morao da odstupi od ranijeg principa da broj SS jedinica mora biti strogo ogranien. U nepovoljnoj vojnoj situaciji Himler je stvaranjem SS jedinica istovremeno jaao svoj uticaj u hijerarhiji Treeg rajha. Muslimanska SS divizija (13. SS planinska, Handar divizija", kako se na kraju zvala) formirana je kao Himlerovo SS uporite u Bosni. Mada je bilo reakcija ortodoksnih nacista na naputanje rasne istote" u SS jedinicama, objektivna situacija je nalagala da se u stvaranju novih vojnih formacija prelazi preko svih ideoloko-doktrinarnih zamerki. Na drugoj strani, formiranje ove divizije se tumailo i kao uspostavljanje veze izmeu islama i nacionalsocijalizma. Propagandu za stvaranje ove divizije pomagao je i jerusalimski muftija, koji je u pratnji Mila Budaka doao u Sarajevo, dok su ustae nerado gledale na njeno stvaranje, bojei se izdvajanja Bosne i Hercegovine. Veliki jerusalimski muftija El Huseini radio je na ostvarivanju saveza izmeu islamskih zemalja i Treeg rajha. Veliki muftija se s grupom mostarskih Muslimana prvi put susreo u Rimu, oktobra 1942, dok se aprila naredne godine El Huseini naao u Bosni. Prema Enveru Rediu, muftija je nosio poruku da su Muslimani sa malog evropskog, bosanskog prostora, grana velikog islamskog svjetskog stabla i da su ovdje, na evropskom, kao i na drugim kontinentima, solidarni sa Hitlerovim nastojanjem da stvori novi svjetski poredak". U El Huseiniju se sticao protagonist univerzalnog karaktera islama" i apologet Hitlerove svjetske dominacije". Stvaranje SS divizije podravali su autonomistiki krugovi antijugoslovenskog, antisrpskog i antihrvatskog raspoloenja nastojei da dobiju vojnu protivteu drugim nemuslimanskim vojskama na tlu

J U G O S L O V E N S K O RATITE 1943

2 4 3

3osne i Hercegovine. Za bazu organizacije ove Himlerove divizije posluila je Hadiefendieva legija kojoj su autonomistike ideje odranije bile bliske. Nemci su, predoseajui obrt ratne sree na frontovima, rano preduzeli mere da unite snage otpora u Jugoslaviji, ukljuujui i etnike, nezavisno od njihove vojne neaktivnostii kolaboracije jer im Hitler, smatrajui ih snagama srpstva i britanskim tienicima, nije verovao. Razgovore o namerama u vezi s operacijama u Jugoslaviji nemaki vojni vrh je zapoeo u Vinici novembra 1942, a nastavio u Hitlerovom Glavnom stanu u Rastenburgu (Istona Pruska) narednog meseca; operacije su usaglaavane s Italijanima u Opatiji i Rimu. Hitler je polovinom februara 1943. pisao Musoliniju da je potrebno unititi i partizane i etnike, kako bi se izbegla svaka mogunost da oni napadnu snage Osovine u kritinom trenutku saveznikog desanta. Nemako-italijanski razgovori otkrivali su visok stepen neslaganja u frontu Osovine oko uloge etnika u buduim operacijama i njihove krajnje sudbine, jer su Nemci hteli da ih unite i razoruaju, a Italijani da ih iskoriste protiv NOV i POJ. Nemci su optuivali italijanske tabove za antifaitiko raspoloenje, a na drugoj strani krivili ih zbog podravanja etnika kao nesigurnog saveznika i nesumnjivog protivnika NDH, koja je bila pouzdan nemaki oslonac. Plan operacije ,,Vajs I", utvren u Zagrebu 9. januara 1943, predviao je unitenje partizanskih snaga na prostoru Karlovca, Ogulina, Gospia, Knina, Kljua, Sanskog Mosta, Kostajnice i Gline, uz uee 714, 717, 718. i 369. divizije, 7. SS divizije Princ Eugen", kao i dela 187. divizije i ustaa, pod komandom generala Rudolfa Litersa, te italijanskih divizija Lombardija", ,,Re" i Suari". Druga operacija, nazvana Vajs II", imala je u vidu unitenje snaga NOVJ Izmeu Bosanskog Petrovca, Bosanskog Grahova, Livna, Jajca i Kljua; general Liters je raunao da e one dati odsudnu botku na prostoru Grmea. Posle unitenja snaga NOVJ dolo bi do razoruanja i likvidacije etnika. Ofanziva neprijatelja na Bihaku republiku" zapoela je 20. januara 1943. Vrhovni tab je u drugoj polovini novembra prethodne godine oekivao ofanzivu neprijatelja na centralnu slobodnu teritoriju, pripremivi plan da u martu 1943. NOVJ krene u ofanzivu na istok Jugoslavije, ali je izvoenje tog plana zapoelo ranije, i pod daleko nepovoljnijim okolnostima, nametnutim neprijateljskom ofanzivom na slobodnu teritoriju.

1
^^^ NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Poetak ove ofanzive bio je uvod u najtee borbe glavnine NOV i POJ tokom celog narodnooslobodilakog rata. Neprijatelj je bio daleko nadmoniji u ljudstvu, materijalu i ratnoj tehnici, raspolaui avijacijom i tenkovima. Snage NOVJ koje su doekale neprijateljski udar, 1. hrvatski i 1. bosanski korpus, brojale su neto preko 20.000 boraca. Izbeglice iz Banije i Bosanske krajine i ealoni ranjenika oteavali su pokrete jedinica. Ofanziva neprijatelja na slobodnu teritoriju januara 1943. oznaila je novo suoavanje partizanskog saniteta s nizom opasnosti po ranjenike. Po Gojku Nikoliu, ako bi se ranjenici ostavili u bolnicama, na planinama Grmeu, Klekovai, Osjeeni i Jadovniku, time bi se vojne jedinice svakako rasteretile i stekle manevarsku sposobnost, ali bi sudbina ranjenika bila krajnje neizvesna. Na kraju je doneta odluka da se stave u pokret svi ranjenici i bolesnici koji ne boluju od zaraznih bolesti. Pad Bihaa 27. januara 1943. uslovio je ubrzanu evakuaciju Centralne bolnice Vrhovnog taba iz bosanskopetrovakog bazena. Iskustvo s masakrom ranjenika na Zlatiboru, Izgoru i Kozari jasno je upuivalo na to da Nemci i ustae nemaju milosti prema ranjenicima i bolesnicima. Za pokret je bilo spremljeno oko 2.200 ranjenika i bolesnika iz svih bolnica. Laki bolesnici su ili peice prema Otrelju, a neki su transportovani i na konjima. Pokret se izvodio pravcem nastupanja Glavne operativne grupe, tj. u pravcu Hercegovine. Istovremeno je izvedena evakuacija umskih bolnica iz predela Bosanskog Petrovca. Polovinom februara 1943. godine u Glamokom polju broj ranjenika i bolesnika iznosio je 3.100. Meutim, na nosilima ih je bilo 700. Od ukupnog broja, 700 je otpadalo na bolesnike koji su bolovali od zaraznih bolesti. Ranjenicima i bolesnicima iz Bosanske krajine prikljuile su se i grupe ranjenika iz Banije, Korduna i Like. Prva proleterska i 3. divizija, koje su u svojim bolnicama imale i po 200 ranjenika, morale su da ih se oslobode da bi sauvale svoju manevarsku sposobnost. Ranjenici su uli u sastav ealona Centralne bolnice. Transport ranjenika je obezbeivalo i nekoliko stotina italijanskih zarobljenika. Vrhovni tab je odluio da NOV i POJ brane slobodnu teritoriju, ali ne po cenu prihvatanja krutih frontalnih bitaka, da se napredovanje neprijatelja usporava i glavne partizanske

243
JUGOSLOVENSKO RATITE 1943

snage uvaju, te preduzme protifovanziva, s Glavnom operativnom grupom, prema jugoistoku ukoliko se bude pokazalo da osloboena teritorija Korduna, Banije, Like i Bosanske krajine ne moe da se odbrani. Na sastanku u Drvaru 27. januara Vrhovni tab je odluio da deo snaga zadrava napredovanje neprijatelja, a da Glavna operativna grupa divizija (1, 2, 3. i 7. divizija) krene u protivofanzivu u pravcu Hercegovine. U Duvnu 8. februara vrhovni komandant je upoznao komandni kadar da pravac protivofanzive vodi preko Neretve, Drine i Lima, to je znailo da jedinice NOVJ moraju da forsiraju velike rene barijere. Nemci su polovinom februara zavrili operaciju Vajs I", zauzeli Grme i zapoeli pregrupisavanje za operaciju Vajs II". Generalu Litersu nije polo za rukom da presee slobodnu teritoriju na dva dela, opkoli i munjevito uniti snage NOV i POJ, jer su 1. hrvatski i 1. bosanski korpus mesec dana uspenom odbranom ometali ostvarenje te zamisli. Druga proleterska divizija je 15. februara izbila na Neretvu. Jedinice NOVJ zauzele su Prozor, Ostroac i Jablanicu i razbile italijansku diviziju ,,Mure". Vrhovni komandant je 28. februara naredio da jedinice NOVJ izvre protivudar na sever, ka Gornjem Vakufu, radi razbijanja najopasnije nemake grupacije, uz istovremeno ruenje mostova na Neretvi, s ciljem da se spasu ranjenici i onemogui spajanje Nemaca i Italijana, a na drugoj strani prelaz etnika s leve na desnu stranu reke i stvori utisak da glavnina NOVJ menja pravac u smeru obratnom od smera prodora. Pionirska eta Vrhovnog taba poruila je 4. marta 1943. pet mostova na Neretvi, a ve sutradan jedinica Vladimira Smirnova je poela gradnju pontonskog mosta kod Jablanice. Na prevoju Makljena, izmeu Prozora i Gornjeg Vakufa, snage NOVJ vodile su najtee borbe za spas Centralne bolnice s oko 3.500 ranjenika, ugroenih od neprijatelja, da bi u protivudaru 3. marta devet brigada odbacilo Nemce, ustae i domobrane prema Gornjem Vakufu i Bugojnu. Borci 4. crnogorske i delovi 3. krajike brigade tukli su se Prsa u prsa s Nemcima na Vilia Guvnu da bi odbranili ranjenike. Umesto na sever, Glavna operativna grupa je, prekinuvi gonjenje neprijatelja, 5. marta krenula prema Neretvi, koju su njene izmorene jedinice poele da prelaze u noi izmeu 6. i 7. marta preko improvizovanog mosta. Borci 9. dalmatinske divizije, koja je dotle uestvovala u borbama iz pravca Mostara, i dela 7. divizije nosili su ranjenike. Pokazalo

*0

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

se, suprotno shvatanju nemake komande, da teite operacija' nije bilo u zapadnoj Bosni, ve u kanjonu Neretve. Najvee muke poele su na levoj obali reke gde su se ispreile vrleti i velike stene iza kojih su se nalazile etnike jedinice. Strategijski poloaj itave Operativne grupe, a samim tim i bolnice, znaajno je izmenjen im su Nemci zastali na desnoj strani Neretve, a etnici potueni do nogu na Glavatievu. O mukama kolone ranjenika u sastavu Centralne bolnice svedoi injenica da se pegavac nalazio neprekidno u porastu, da je bilo svakodnevnih sluajeva iznurenosti, da su sve rezerve najpotrebnijih lekova utroene. Odnos komande i svakog pojedinog borca prema ranjenicima imao je od samog poetka narodnooslobodilake borbe karakter pravog kulta. Gojko Nikoli je u svojim memoarima napisao da je briga za ranjenike bila pokazatelj visine borbenog morala svake partizanske jedinice. Kult ranjenika imao je korene istorijsko-tradicionalnog karaktera i one posebne, specifine za narodnooslobodilaku borbu. U uslovima narodnooslobodilakog rata nije bilo klasine pozadine za zbrinjavanje ranjenika. Borcima je bilo poznato da okupatorski vojnici i kolaboracionisti ne tede ranjenike. Iz saznanja da glavnina partizanskih snaga obezbeuje do poslednjeg borca bolnicu, rastao je moralno-politiki odbrambeni imperativ sa reperkusijama na podruju sanitetske slube. Bitke za ranjenike postali su operativni faktor, uvek prisutan u proraunima i operativnim planovima komandovanja. One mogu posluiti kao primer kako i operativna kriza moe stvoriti snage potrebne za obezbeivanje ranjenika. Pokretanje ovolikog broja ranjenika nesumnjivo je umanjivalo manevarsku sposobnost Glavne operativne grupe divizija, ali se ovo koenje" po Nikoliu ne moe apsolutizovati i protegnuti na sve faze bitaka koje su voene. Tek to su izale iz bitaka u kanjonu Neretve, jedinice Glavne operativne grupe, raunajui da su se oslobodile Nemaca, nale su se u grotlu nove nemako-italijansko-ustake ofanzive, stenjene, s ranjenicima, u planinskoj pustoi Durmitora, Vueva, Maglia, Volujka i Zelengore, maja/juna 1943. godine. Ranjenici i bolesni borci postali su na Sutjesci najmasovnija rtva ostrvljenih snaga neprijatelja, iako su partizanski tabovi o njima do kraja vodili brigu. Nemako-italijanska ofanziva Vajs I" trajala je do 15. februara 1943. godine, da bi od 25. februara bila nastavljena

243
JUGOSLOVENSKO RATITE 1943

kao operacija Vajs II", s ciljem da se Glavna operativna grupa divizija s Vrhovnim tabom uniti u dolini Rame i Neretve. Hitler je 16. februara 1943. traio veu pomo italijanskih trupa u realizaciji operacije za unitenje etnika i partizana, jer ako Nemcima i Italijanima ne poe za rukom da ih razoruaju ,,i zemlju do kraja ne umirimo", onda e, ,,u asu invazije izbiti nemiri, sve veze sa Peloponezom biti odseene ili prekinute . . . " Pre poetka operacije Vajs II" Ribentrop je s generalom Varlimontom, zamenikom naelnika operativnog odeljenja Vrhovne komande Vermahta posetio Rim. Varlimont je u italijanskoj Vrhovnoj komandi istakao da dosadanje borbe protiv partizana nisu dale oekivane rezultate, da u nastavku ofanzive oni moraju biti uniteni u etvorouglu GlamoLivnoJajce-Bugojno i da je neophodno razoruati etnike i raspustiti njihove formacije koje deluju pod vidom italijanske Antikomunitike dobrovoljake milicije (MVAC), iako su faktiki u slubi i pod komandom Mihailovia, ukoliko neemo da se u sluaju invazije sjedine sa komunistima i stvore mostobran koji bi prihvatio saveznike". Varlimont je zahtevao od Italijana da etnike povuku iz rejona Mostara, da ih Italijani prestanu snabdevati hranom i municijom i da se vojniki uniti etniko jezgro. U razgovorima Ribentropa i Musolinija ovaj drugi se sloio s demobilizacijom" etnika. Posle unitenja snaga NOVJ severno od Neretve trebalo je razbiti Mihailoviev pokret i pojaati snage na Egejskoj obali. General Ambrozio bio je, meutim, protivnik razoruanja etnika koji su se borili pod komandom 2. italijanske armije. Ambrozio je bio miljenja da partizane treba razbiti snagom etnika, ime bi se jednim udarcem postigla dva cilja". Sam Musolini, iako je nasuprot svojim generalima popustio zahtevu Hitlera, nije bio sasvim uveren u racionalnost razoruanja etnika, smatrajui da se jedna gerila" najbolje bije protiv druge. Italijani nisu bili ubeeni ni da predstoji savezniko iskrcavanje na jadranskoj obali, svesni koliko je komplikovana operacija prolaska brodovima kroz Otrantski kanal. Poznajui stvarnost etniko-partizanskih neprijateljstava, Italijani su smatrali da do sjedinjavanja partizana i etnika ne moe ni doi, jer partizani smatraju etnike izdajnicima", a na drugoj strani ove dve snage u Jugoslaviji stoje pod uticajem raznorodnih inostranih pokrovitelja Rusa" i Britanaca.

*0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Borba protiv okupatora uopte nije zanimala Mihailovia, mada se nalazio, po vlastitom kazivanju, pod pritiskom vlade da raspali gerilski rat" protiv Osovine. Kategorino je zastupao tezu da uee Srba u borbi moe da bude razmatrano samo kada Eusi" budu u Budimpeti, a Englezi u Sofiji. Mobiliui svoje pristalice protiv narodnooslobodilakog pokreta u zimu 1942/3, etnici su razgorevali ovinistiku atmosferu, izjanjavajui se da kreu na pohod za spasavanje srpskog naroda i osvetniko uzvraanje Hrvatima i Muslimanima. Pesmama protiv ustaa, Pavelia, islamskih verskih svetinja i ustanova iskazivala se nacionalistika motivacija mobilizacije, kojoj je, meutim, primarni cilj bio unitenje NOVJ. Crna Gora je u zimu 1942/1943. doivela jednu od najveih mobilizacija u svojoj istoriji. Koristei politiko-psiholoki pritisak i nacionalsitike strasti vezane za osvetu nad Hrvatima, sabirano je ljudstvo za unitenje NDH i komunistike vladavine" u zapadnim delovima Jugoslavije. Pored komunista, ovoj mobilizaciji opirale su se i separatistike (zelenake) snage, izraavajui otpor pesmom: Ova vojska to se kree, na Bosnu ga ii nee". Nastupajui s Italijanima protiv partizana, etnici su se obilato snabdevali hranom, sanitetskim materijalom, radio-stanicama i municijom iz italijanskih izvora. Transport je obavljan italijanskim kamionima, eleznicom, pa i brodovima. Na levoj strani Neretve Glavna operativna grupa divizija do nogu je porazila Mihailovieve etnike jedinice, ija se jaina razliito navodi u izvorima od 11.000 do 20.000, pa ak i 25.000 (veinom mobilisanih u Crnoj Gori i Hercegovini) u bitkama kod Jablanice, i ieva, na Prenju i Treskavici, nastavljajui nadiranje prema Drini, Kalinoviku, Nevesinju i Gackom. Vrhovni tab je odluio da forsira Drinu i nastavi prodor u Crnu Goru i Sandak radi unitavanja etnika. etniki odredi razbijeni su kod Glavatieva, Kalinovika i Nevesinja. Poetkom juna 1943. Mihailovi je preao u Srbiju. Neuspeh operacije Vajs II" stavio je do znanja koliko je vojna vrednost etnika mala. Nemaki komandanti bili su vie nego kritiki raspoloeni prema etnicima, nalazei da je Mihailovi zatajio", da on snosi glavnu krivicu" za neuspehe, da Mihailovieve snage nisu poloile svoj prvi ozbiljni ispit". Hitler je zabranio da se o iduoj operaciji, varc", bilo ta govori Italijanima, jer e se oni suprotstaviti razoruanju etnika.

J U G O S L O V E N S K O RATITE 1943

2 4 3

U borbama na Neretvi NOVJ je potvrdila svoju ofanzivnu snagu, pokretljivost i probojnost, visok stepen izdrljivosti, sposobnost da se nosi s daleko nadmonijim protivnicima, da im zadaje udarce i nanosi materijalne tete. Tokom prve faze bitke, NOVJ je unitila neprijateljska uporita u dolini Rame i Neretve razbijajui diviziju Mure"; druga faza bitke protekla je u defanzivi NOVJ do 3. marta, dok je u treoj fazi usledio protivudar na sever i proboj iz obrua prelaenjem reke. Divizijama Glavne operativne grupe na Neretvi (1. i 2. proleterske, 3. udarne, 7. banijske i 9. dalmatinske divizije) komandovali su Koa Popovi, Peko Dapevi, Pero etkovi, Pavle Jaki i Vicko Krstulovi, s politikim komesarima Filipom Kljajiem, Mitrom Bakiem, Radomirom Babiem, urom Kladarinom i Ivanom Kukoom. NOV i POJ su se tukle oslonjene na vlastite snage, jer im saveznici nisu upuivali nikakvu pomo. U vreme bitke na Neretvi Josip Broz Tito je preko Kominterne uzaludno traio materijalnu podrku. Jedinice NOVJ, mada premorene stalnim borbama, poev od 20. januara 1943, ratovale su s nevienom upornou na planinskim goletima i stenjene u kanjonu Neretve, branei se i titei ranjenike. Italijanski protivnik osetio je udarnu snagu proleterskih brigada u bitkama za Prozor i Jablanicu. etnici, pak, koji su raunali da e pomou Nemaca s jedne strane, i Italijana s druge, od Neretve napraviti partizansku grobnicu, doiveli su sumrak svoje vojne moi. Prvi kontakti izmeu Nemaca i partizana uspostavljeni su u leto i jesen 1942. u Livnu preko nemakog ininjera Hansa Ota, pripadnika slube Abver, oko razmene zarobljenika. Vrhovni tab mu je omoguio da ode u Mostar i pokrene razgovore o razmeni za pripadnike narodnooslobodilakog pokreta u ustakim zatvorima. Vrhovni tab je traio da za pripadnike narodnooslobodilakog pokreta razmeni zarobljene Nemce i preko sto domobrana. Spisak je poslat u Zagreb da bi se pripadnici narodnooslobodilakog pokreta pronali u ustakim zatvorima. Pregovore u Zagrebu s generalom Glezeom fon Horstenau krajem avgusta 1942. godine vodio je Marijan Stilinovi. Razmena je obavljena u blizini Posuja u Hercegovini, polovinom septembra 1942. godine. Nemci su tom prilikom predali oko 20 pripadnika narodnooslobodilakog pokreta. Razgovori o novoj razmeni zarobljenika novembra 1942. posle

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

osloboenja Bihaa i Jajca vodio je Vladimir Velebit, ali nije dolo do sporazuma, zbog poetka Operacije Vajs I". Novi razgovori o razmeni zarobljenika poeli su posle zarobljavanja majora Artura trekera, komandanta bataljona u puku 718. peadijske divizije. Ideja o razmeni je potekla od Vrhovnog taba, a predlog je major treker podneo komandantu divizije Dipoldu. Pregovori su voeni u Gornjem Vakufu 11. marta 1943. godine. Milovan ilas se predstavljao kao M. Markovi", a Vladimir Velebit kao V. Petrovi". U delegaciji se nalazio i Koa Popovi. Pregovarali su na osnovu ovlaenja koja je potpisao pomonik naelnica Vrhovnog taba Velimir Terzi. U zabeleci o razgovorima u C^miem Vakufu od 11. marta 1943. stoji da je delegacija na osnovu jjnomoi raspravljala o razmeni zarobljenika, primeni internacionalnog ratnog prava i o drugim pitanjima koja su jo novembra 1942. godine bila predmet razgovora s nemakim oficirima i ininjerom Hansom Otom. Delegacija je upozorila, kao to se vidi iz nemakog izvora, da Narodnooslobodilaka vojska predstavlja organizovanu armiju sa vojnom disciplinom a ne bandu. Oni se bore kao patrioti i sinovi svoje zemlje da bi je oslobodili. Oni su uvek tretirali zarobljenike prema meunarodnom pravu Pregovore su ilas i Velebit nastavili u Sarajevu. Imali su preliminarni karakter jer odluke nisu mogle biti prihvaene dok ih ne bi odobrio Vrhovni tab NOV i POJ. Iz nemakih izvora proizilazi da su se partizanski pregovarai zalagali za obustavljanje neprijateljstava, iako je re bila o prekidu vatre radi prelaska Neretve i razbijanja etnika na drugoj strani reke. Milovan ilas i Vladimir Velebit su pod lanim imenima (Markovi" i Petrovi") potpisali zapisnik o razmeni zarobljenika, statusu partizanskih snaga i ponudi obustave vatre, ali general Rudolf Liters nije hteo da se mea u ove pregovore, s obzirom na njihove politike implikacije. Iz analize rekonstrukcije Vase Kazimirovia proizilazi da je Gleze fon Horstenau preko svojih pouzdanika u Berlinu informisao Valtera elenberga, a ovaj Ribentropa. Hitler je reagovao protiv pregovora s buntovnicima". Horstenau je u Zagrebu preporuio Velebitu da partizani prestanu s napadima na prugu ZagrebBeograd u predelu Slavonije, pre svega, da bi ove razgovore uinio stvarnijim sa stanovita nemakih interesa, ali do sporazuma ipak nije dolo, iako su snage NOVJ privremeno obustavile napade na pomenutu komunikaciju. Nemaki interes

243
J U G O S L O V E N S K O RATITE 1943

preutno se naao u preputanju sukoba suparnikim pokretima, ali se nemako nepoverenje, naroito u najviim krugovima Treeg rajha, prema NOVJ nije moglo prevazii. Kombinacije Horstenaua i Kaea u sutini su bile onemoguene, nezavisno od stepena njihove realnosti. Za NOVJ Nemci su bili neprijatelji protiv kojih je od prvog dana voen nepomirljiv rat. Stenjeno u kanjonu Neretve partizansko vodstvo je uspostavilo kontakt, epizodinog i taktikog karaktera, koji se esto zloupotrebljava kao vid identifikacije s trajnom etnikom kolaboracijom kao strategijom pokreta od jeseni 1941. godine. Kada je ve pristalo na te pregovore, partizansko rukovodstvo je raunalo da e se spasti iz gvozdenog zagrljaja, dobiti u vremenu, ostvariti predah, dok se ne uniti najopasniji protivnik etnici, koji su s nestrpljenjem ekali englesku invaziju, nastojei do tada da pomou Italijana unite glavnog protivnika. Klasna procena jo jednom je izbila kao bitna. U ovim pregovorima nijedna strana nije dokraja postigla ono to je oekivala: Nemci, da se u meusobnom sukobu partizani i etnici do tog stepena iskrvare da plan unitenja obe strane, kao potencijalno neprijateljske u njihovom vienju, bude realizovan a NOVJ da se trajnije odlepe" od Nemaca i dobiju dugo oekivani predah posle skoro dva meseca najteih bojeva od Grmea do Neretve, jer su Nemci u meuvremenu pripremili novi tajni plan unitenja NOVJ. Marta i aprila 1943. general Horstenau je vodio u Zagrebu razgovore s Vladimirom Velebitom, u prisustvu svog autanta majora Mecgera. Horstenau ove razgovore pominje navodei Velebita pod lanim imenom Petrovi", iako je znao o kome je re. Vrhovni komandant NOV i POJ Tito obavestio je tab Prvog bosanskog NOU korpusa o partizansko-nemakim razgovorima: Iskoristivi kontakt za razmjenu zarobljenika sa Nijemcima, mi smo uspjeli neutralizirati Nijemce od etnika i Talijana. O tome morate voditi i vi rauna i svu vau borbu upotrebiti protiv etnika u centralnoj Bosni i Krajini, a odbrambenu borbu voditi protiv ustaa, ako vas napadnu ili pomau etnike. To je privremeno do dalje naredbe . . . " Na ove pregovore Vrhovni tab NOVJ je bio prinuen kako zbog kritine situacije operativnih jedinica u kamenom tesnacu planinske reke, tako i zbog moralnog bremena odgovornosti za masovnu bolnicu ija je sudbina zavisila od ishoda odsudne bitke. Tito je mnogo godina kasnije naglaavao taj humani

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

moment kao jedan od glavnih uzroka za uspostavljanje kontakta s neprijatelj em. Bitka na Neretvi nazivana je decenijama u istorijskoj publicistici Jugoslavije bitkom za ranjenike", ali u njoj nije bilo ni rei do pre nekoliko godina o pregovorima partizanske delegacije s Nemcima, iako se o toj epizodi rano pisalo na stranicama britanskih, nemakih i amerikih istoriara. Privremeni kontakt uspostavljen je u golemoj nudi, i prevashodno je imao klasnu dimenziju, da se posredstvom mirovanja Nemaca unite etnici pre nego se iskrcaju Anglo-Amerikanci koji bi ih prihvatili kao saveznike; etnici su to isto nameravali da urade s partizanima uz pomo Italijana i Nemaca. Pomenuta epizoda pod prikazanim uslovima izjednaavana je sa kolaboracijom etnika kao strategijom. Na drugoj strani, pobednika strana, proizila iz narodnooslobodilake borbe nije, mnogo godina posle rata, raspravljala o slinim senkama", tako da je ova tema tek poslednjih godina otvorena u jugoslovenskoj istoriografiji. S prelaskom Drine i probojem Glavne operativne grupe prema Hercegovini, Crnoj Gori i Sandaku poetkom aprila 1943. nemaka zamisao o njenom unitavanju je propala. Glavna operativna grupa nameravala je da nastavi prema Srbiji, preko Kosova i Metohije, u Toplicu i Jablanicu, ali je iscrpljenoj vojsci i ranjenicima bio neophodan odmor. Nemaka komanda, koja nije smela da dozvoli NOVJ da upadne u pozadinu mogunog fronta, u sluaju saveznike invazije u Grku, odluila je tog meseca da preduzme novu ofanzivu, koja je pripremana tajno i bez obavetavanja Italijana. Dovedene su i nove nemake snage: 1. brdska divizija, s istonog fronta, i 373. divizija. Operacija varc" (ranije Vajs III") pomenuta je u nemakoj Vrhovnoj komandi prvi put marta te godine, kao pohod na etnike, ali je njihov katastrofalni poraz na Neretvi doveo Nemce do saznanja da oni ne predstavljaju ozbiljniju vpjnu snagu, pa je reeno da se operacija izvede protiv tek odlepljenog" protivnika: Glavne operativne grupe. Nemci su prethodno, ne obazirui se mnogo na italijansko protivljenje, razoruali nekoliko hiljada hercegovakih i crnogorskih etnika s Pavlom Buriiem na elu, odvodei jedne u zarobljenitvo, a druge i dalje iskoriavajui kao pomonu snagu protiv NOVJ. Odnos snaga i pred ovu ofanzivu bio je vie nego neravnopravan. U opkoljavanju Glavne operativne grupe divizija uestvovale su nemake jedinice: Princ Eugen", 118. lovaka

JUGOSLOVENSKO RATITE 3 943

2 5 3

divizija, 1. brdska divizija, glavnina 369. divizije, ojaani 724. puk 104. lovake divizije, kao i ojaani puk Brandenburg" (ukupno 67.000 vojnika); italijanske snage: divizije Taurinenz e", Venecija", Ferara", kao i delovi drugih vojnih jedinica (ukupno 43.000 vojnika); snage NDH: 4. domobranska lovaka brigada, a u prvoj polovini juna 1943. jo i 9, 14. i 15. domobranski puk, 1. ustaka brigada i delovi drugih manjih jedinica (oko 11.000 vojnika); 3.000 bugarskih vojnika i etnike jedinice s teritorije Crne Gore (4.000 vojnika). Jedinice bugarskog 63. peadijskog puka bile su rasporeene za zapreavanje prostora na liniji ViegradPriboj. Bugarske jedinice (1. i 2. bataljon i tab 61. peadijskog puka) nalazile su se u sastavu nemake borbene grupe Ludviger". Prilikom suavanja obrua radi unitenja partizanskih snaga u meureju Pive i Sutjeske, 61. peadijski puk je doao pod komandu 1. brdske nemake divizije. U borbama protiv Glavne operativne grupe uestvovalo je oko 129.000 neprijateljskih vojnika prema 19.000 NOVJ, ukljuujui ranjenike iz Centralne i divizijskih bolnica. Okupatore je na Sutjesci podravalo 150 aviona. Izvodei pripreme za ovu operaciju u najveoj tajnosti, Nemci su uspeli da iznenade Vrhovni tab. Cilj neprijatelja je bio da uniti operativnu glavninu NOVJ na masivima Durmitora i strmim liticama Pive, steui obru oko reka ehotine i Tare, te planina Volujka i Sinjajevine. Dobro naoruane neprijateljske jedinice napadale su izmorenu, izgladnelu i proreenu formaciju partizanskih divizija, ije je kretanje znaajno ometala bolnica s ranjenicima. Nemci su u borbama upotrebljavali avijaciju i alpinske trupe, vine ratovanju na nepristupanim terenima, s useenim dubokim koritima Tare, Pive i Komarnice. Neprijatelj je otpoeo operacije 15. maja 1943. godine. Mada je nemaka ofanziva poela 15. maja 1943. Vrhovni tab je tek 18. maja shvatio da se radi o ofanzivi velikih razmera. Zakanjenje u proceni uticalo je na sabijanje Operativne grupe u uskom prostoru, liavajui je manevarskih sposobnosti. Vrhovni tab je na Durmitoru ekao dolazak britanske vojne misije, odranije nagoveten i odobren od vrhovnog komandanta, posebno znaajan za vojnu i politiku afirmaciju narodnooslobodilakog pokreta; no pri tome je izgubljeno vie dragocenih dana, tokom kojih su Nemci stezali obru oko grupe divizija NOVJ. Britanska misija, s kapetanima Vilijemom F. Stjuartom i Frederikom Vilijemom Dikinom, spustila se na

*0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

improvizovani durmitorski aerodrom Njegovua 28. maja 1943, u jeku bitke. Dikin je kasnije pisao ,,o epskoj borbi koja se vodila u jednom kotlu", na terenima koji su ga podseali na Meseevu povrinu". Tokom tzv. pete ofanzive najee borbe su voene na podruju Bijelog Polja, Kolaina, Nikia, Pljevalja, elebia, Foe, avnika, Durmitora, Gacka, Pive, Vueva, Sutjeske, Tjentita, Milinklada, Zelengore, Gornjih Bara, Ljubinog Groba i Balinovca. Prvom proleterskom divizijom na Sutjesci je komandovao Koa Popovi (politiki komesar Filip Kljaji); Drugom proleterskom divizijom Peko Dapevi (politiki komesar Mitar Baki); Treom udarnom divizijom Radovan Vukanovi, pa Sava Kovaevi, do pogibije (politiki komesar Radomir Babi); Sedmom banijskom udarnom divizijom Pavle Jaki (komesar Duro Kladarin). Jedinice Glavne operativne grupe vodile su ogorene borbe od 27. maja do 15. juna da bi probile neprijateljski obru. Vrhovni tab je 29. maja konkretizovao plan o proboju preko Sutjeske. Do 31. maja je na prostoru izmeu Pive i Sutjeske prikupljeno sedam brigada. Treeg juna Vrhovni komandant je u Mratinju odluio da se Glavna operativna grupa podeli na dva dela: 1. i 2. proletersku diviziju, s Vrhovnim tabom, koje su dobile zadatak da se probiju preko Sutjeske u pravcu istone Bosne, i 3. i 7. diviziju, koje su imale da tite Centralnu bolnicu i kroz neprijateljski obru izbiju u Sandak. Prvi pokuaji, 5. i 7. juna, da se front neprijatelja probije u donjem toku Sutjeske nisu uspeli. Prva proleterska divizija Koe Popovia probila je samoinicijativno obru Nemaca kod Balinovca u srednjem toku nabujale Sutjeske 9. juna 1943. i otvorila prolaz 2. proleterskoj diviziji i Vrhovnom tabu, odluujui ishod sudbonosne tridesetodnevne bitke. Naredne noi je Sutjesku preao i Vrhovni tab s 2. proleterskom divizijom. Na Milinkladama je 9. juna ranjen vrhovni komandant. Tito je 12. juna javio Moskvi: Na poloaj je teak, ali mi emo se izvui iz te situacije, mada s tekim gubicima. Neprijatelj ini maksimalne napore da bi nas unitio, ali nee uspjeti. Molimo vau podrku u ovom najteem iskuenju." Odseena 3. divizija je, zajedno s ranjenicima, desetkovana u neprijateljskom obruu. Njen elni ealon preao je Sutjesku kod Tjentita 13. juna. Prilikom proboja poginuo je legendarni

243
J U G O S L O V E N S K O RATITE 1943

komandant Divizije, Sava Kovaevi. Prva dalmatinska i 5. c r n o g o r s k a brigada prikljuile su se jedinicama Glavne operativne grupe, dok se ostatak 3. divizije razbio na manje grupe, koje su nastojale da se samostalno izvuku iz obrua. Prelazei padine Zelengore, proleterske divizije su izbile na J a h o r i n u , prele prugu SarajevoViegrad i nastavile ofanzivne operacije u istonoj Bosni. Osloboeni su Han-Pijesak, Kladanj, Olovo, Kakanj i Vlasenica. Na zavretku ove bitke p o l o v i n o m juna 1943. godine nemaka komanda (R. Liters) mogla je konstatovati da je fanatino" borbeni i dobro voeni n e p r i j a t e l j opet izmakao unitenju. Nemaka Vrhovna komanda bila je zabrinuta, na drugoj strani, oekivanjem ispadanja iz rata svog najjaeg saveznika u Evropi Italije, ija se izdaja" oekivala, sa znaajnim posledicama po nemaku mo na jugu Evrope, gde su italijanske snage bile nosilac okupacione vlasti u velikim delovima Jugoslavije, u Albaniji i Grkoj. NOVJ je u ovoj nateoj i najdramatinijoj bici narodnooslobodilakog rata izgubila 7.000 boraca, vie od jedne treine borakog satava, iako neki pisci pominju i 8.000, ukljuujui vie istaknutih komandanata: Nikolu Nina Marakovia i Vasilija Vaka orevia; poginuli su venici AVNOJ-a dr Simo Miloevi, Veselin Maslea, Nurija Pozderac, Vido Buri, Risto Perovi, Boria Kovaevi; dr Stanko Martinovi, dr Olga Dedijer, dr Dejan Popovi, Ivan Goran Kovai. . . Britanski general Harold Aleksander odao je priznanje NOVJ na dranju u upravo okonanim estokim bitkama. Britanski oficiri, od kojih je kapetan Stjuart poginuo u toku ofanzive, obavestili su svoje centre o snagama otpora, razmerama borbe i jaini nemakih jedinica angaovanih protiv NOVJ. Po zavretku bitke na Sutjesci Britanci su poeli da dostavljaju partizanima eksploziv i drugi materijal neophodan za ruenje komunikacija. Ta bitka je za Nemce u osnovi bila izgubljena, jer general Liters nije uspeo da ostvari osnovni zadatak: da prikuje smanjene i oslabljene partizanske snage za litice neprohodnih planina i da ih tu potpuno uniti zajedno s Vrhovnim tabom. Prisustvo britanskih oficira u stroju s borcima NOVJ, a na drugoj strani razmere neprijateljskih operacija i nemakih vojnih efektiva upotrebljenih u njima, svedoili su da se na tlu Jugoslavije vode velike bitke protiv neprijatelja i nedvosmisleno Pokazivali pogotovu posle etnike agonije na Neretvi ko je njihov nosilac i glavna antifaistika snaga.

*0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Teke bitke NOVJ, koje ispunjavaju gotovo celu prvu polovinu 1943. godine, u kojima se iz defanzive prelazilo u ofanzivu, probijali neprijateljski obrui i opet preuzimala strateka inicijativa, otkrivale su veliki samopregor borake mase, vrsto rukovoenje Vrhovnog taba i izvanredna svojstva komandanata jedinica od komandanata divizija do komandanata brigada i bataljona. Pod najteim uslovima oni su primenjivali opte odluke i ugraivali vlastito vojno stvaralatvo u svakodnevne bitke. Ova komponenta narodnooslobodilakog rata ostala je istoriografski dosta zapostavljena, kao da bi Vrhovni tab bez vojnog umea Peka Dapevia i Koe Popovia, Pera etkovia i Pavia Jakia, Save Kovaevia i Radomira Vukanovia, Gojka Nikolia i Vladimira Smirnova, Gliga Mandia i Vaka urovia, Nika Strugara, i mnogih drugih komandanata, komesara i komandira mogao razraivati i sprovoditi sloene akcije napada i protivnapada, povlaenja i ponovnog nastupanja. lanovi Politbiroa koji su nastupali s Glavnom operativnom grupom divizija neposredno su sudelovali u razradi svih vojnih i politikih operacija. Polovinom 1943, kada je neprijatelj raunao da se nalazi pred zavretkom partizanskog rata u Jugoslaviji, NOV i POJ je imala 13 divizija, svrstanih u etiri korpusa. Borbe protiv Glavne operativne grupe u prvoj polovini te godine prikivale su glavninu okupatorskih snaga, zbog ega su one u ostalim krajevima Jugoslavije bile proreene, omoguavajui poveanu aktivnost snaga NOVJ na Kordunu, u Baniji, Lici i Bosanskoj krajini. Vrhovni tab je 7. februara 1943. dao direktivu svim jedinicama NOV i POJ da pojaaju dejstva, rue saobraajnice i vezuju to jae snage okupatora. Januara i februara zajedniki su se borile na umberku slovenake i hvratske jedinice. Nemci su januara 1943. unitili Pohorski partizanski bataljon, ali nisu slomili borbeni duh naroda. Propali su pokuaji Italijana da unite partizane u Dolenjskoj i Notranjskoj. Stvarane su nove jedinice u Gorenjskoj, tajerskoj, Korukoj, Slovenakom primorju i Benekoj Sloveniji. Od slovenakih brigada f o r m i r a n e su jula meseca 14. i 15. divizija NOVJ. Marta iste godine snage NOV i POJ u Baniji, Lici i na Kordunu preuzele su inicijativu od neprijatelja i pojaale akcije protiv njegovih garnizona i saobraajnica. Dok su se dalmatinske brigade borile u sastavu Glavne operativne grupe Vrhovnog taba, partizanske snage u Dalmaciji narasle su maja meseca na 2.000 boraca. Uestali su

243
J U G O S L O V E N S K O RATITE 1943

12. slavonske divizije na prugu ZagrebBeograd, do da se s tim napadima prestane. Porast broja boraca u doveo je do obrazovanja 6. korpusa NOV i POJ. Odredi su narastali i u Istri, na umberku, u Pokuplju, T u r o p o l j u , u Zagorju, Moslavini. etiri krajike brigade borile su se u srednjoj Bosni. etvrta divizija vodila je borbe u Podgrmeu i na Kozari, a 10. krajika oko Jajca, Kupresa i Bugojna. Posle krize 1942, ojaali su odredi na jugu, kao i Poarevaki i Timoki odred na istoku Srbije. Po dolasku d e l e g a t a Vrhovnog taba Svetozara Vukmanovia u Makedoniju, marta 1943, formirani su novi partizanski odredi: Prilepski, Tikveki, Prespanski, Dobri Daskalov" na podruju Tikvea, Sava Mihailov" kod Prilepa. Odluka o prelasku partizanskih snaga iz Srema u istonu Bosnu pokazala se kao izvanredna procena rukovodstva. One time nisu samo znaajno ojaale narodnooslobodilake snage u istonoj Bosni ve i stvorile daleko povoljniji borbeni poligon u poreenju sa Sremom, gde su bile stenjene izmeu velikih reka i izloene pritisku nemakih i ustakih snaga, kao i maarskih jedinica na drugoj strani Dunava. Sa istonobosanskim snagama, sremske jedinice su nanele teak poraz etnicima na Majevici. U prolee 1943. sremski partizani su u istonoj Bosni formirali 1. i 2. vojvoansku brigadu. Delujui iz uporita na Frukoj gori i u bosutskim umama, sremski borci su presecali prugu ZagrebBeograd. Iz Srema je transportovana hrana u istonu Bosnu, a sremski partizani borili su se na Majevici, u Semberiji i Biru. Jula meseca obrazovan je Glavni tab za Vojvodinu, a vojvoanske brigade ule su u sastav 16. vojvoanske divizije. Situacija na Kosovu i Metohiji nije se bitnije popravila ni u toku 1942. ni na prelasku iz 1942. u 1943. godinu. Pod uticajem aga, barjaktara i konzervativnog svetenstva (hod), pomognutih italijanskim okupatorom, albanske mase su sledile politiku velike Albanije i etniki istog Kosova. Vulnetari nisu dozvoljavali pristupe danonono uvanim selima. Teror protiv naseljenika se nastavljao. Promenu u odnosu na raniji period je oznaavalo obrazovanje malih albanskih partizanskih odreda u kojima je bilo i Srba i Crnogoraca. Vulnetari su se obraunavali i s pripadnicima ovih odreda, kao otpadnicima od antisprske i antijugoslovenske politike kao sutinske odrednice snaga albanskog nacionalizma.
napadi

nareenja Slavoniji

00

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Posle obrazovanja albanskog partizanskog odreda Zejne Ajdini", septembra 1942, formiran je januara idue godine, n planini Gole, narodnooslobodilaki partizanski odred Emi Duraku". Marta iste godine doneta je odluka da se osnuje jo jedna albanska partizanska jedinica eta Bajram Curi". Za rukovoenje partizanskim snagama na Kosovu i u Metohiji obrazovan je Glavni tab na ar-planini, koji su sainjaval Fadilj Hoda (komandant), Pavle Jovievi, Predrag Ajti Branko otra, mada se ovaj tab kao kolektivni organ nij oseao. Front koji su drali NOV i POJ sve vie je postoja nezaobilazan inilac saveznike strategije, s obzirom da su s borbe, s anglo-amerikim iskrcavanjem na Siciliju i italijansk izmu", te sovjetskim prodiranjem prema Dnjepru i priblia vanjem Rumuniji, prenosile u neposrednu blizinu Balkana. Iskrcavanje Britanaca i Amerikanaca na Siciliju zapoelo j 10. jula 1943, predstavljajui uvod u pad Musolinija, 25. jula, borbe za osvajanje ostrva zavrene su posle 38 dana, ubrza v-' kapitulaciju Italije, potpisanu 3. septembra, a proglaenu pe dana kasnije. Nemci su oekivali slom italijanskog saveznika ! obezbeivali se za dan njegove kapitulacije dovlaenjem svoji trupa u Italiju. Italijanska kapitulacija stvorila je takvu prazni nu na jugoslovenskim, grkim i albanskim teritorijama po italijanskom okupacijom koju Nemci, u nedostatku trupa, nis vie uspeli da popune. Uoi kapitulacije, na razoruanje Italijana raunali su NO i POJ, Nemci i etnici. Vrhovni tab je oekivao kapitulacij Italije i za taj dan se pripremao aljui jedinice prema Crnoj Gori, Hercegovini, Dalmaciji, Sandaku i zapadnoj Bosni. Vrhovni komandant NOV i POJ naredio je poetkom avgusta glavnim tabovima Hrvatske i Slovenije da obustave operacij protiv jedinica italijanske vojske ako ove predaju oruje il' stupe u borbu protiv Nemaca, a u suprotnom da ih razoruaju. U istom smislu izdate su i direktive vojnim rukovodstvima u Dalmaciji i Crnoj Gori. Glavnom tabu Srbije data je direktiva da se obrazuju brigade i divizije u Srbiji kao vanoj oblasti u Jugoslaviji i na Balkanu, odakle bi moglo da se pomogne bugarskom narodu. Uoi kapitulacije Italije Vrhovni tab je formirao pet novih divizija i dva korpusa: 2. hrvatski i 2. udarni korpus. Po nareenju Vrhovnog taba, 1. bosanski korpu" preneo je teite borbenih akcija prema Drini kako bi teritorija

243
J U G O S L O V E N S K O RATITE 1943

istone Bosne, s Crnom Gorom, Hercegovinom i Sandakom, posluila kao budui poligon za prodor u Srbiju. Za as italijanske kapitulacije spremali su se i Nemci, koji su bili obaveteni o stanju u italijanskom vrhu i pregovorima Italijana i zapadnih saveznika, a pri tom su raspolagali i motorizacijom, kojom su bre od NOVJ mogli da dosegnu svaku taku na Jadranu i u njegovom zaleu. Jedinice NOVJ, iako mnogo blie obali, nisu u datim prednostima mogle da se mere s Nemcima. Tako su Nemci sasvim razoruali divizije Mesina", Marke", Zara", veim delom Feraru", Emiliju", Sforcesku", ulij'u", a delimino Bergamo", Lombardiju", Kaatori dele Alpi", Torino", dok su NOV i POJ potpuno razoruale divizije Mure", Maeratu", Izonco", Euenio di Savoja", veim delom Bergamo", Lombardiju", Kaatori dele Alpi", Torino", Re", a delimino Firence" i Sforcesku". Na stranu NOVJ prele su italijanske divizije Venecija" i Taurinenze". U Dalmaciji, Istri, Hrvatskom i Slovenakom primorju dolo je do masovnih ustanaka. Osloboeni su Istra, Gorski kotar, Hrvatsko primorje, vei deo Dalmacije s ostrvima, do Neretve. Jak antifaistiki pokret u Splitu preuzeo je vlast u gradu 10. septembra 1943, pre dolaska proleterskih jedinica. U Srbiji su formirane tri, a u Sremu pet novih brigada, od kojih su tri ule u sastav 16. vojvoanske divizije. Osloboeni su Sandak, vei deo Crne Gore i znatan deo Hercegovine. U Bosni je stvorena velika slobodna teritorija, a snage NOV i POJ napadale su neprijateljske garnizone u dolinama Neretve, Bosne i Une. Akcijama u pravcu Drine pripreman je teren za upad u Srbiju. U Sloveniji su osloboeni ljubljanska pokrajina, sem Ljubljane, i uporita na pruzi LjubljanaTrst, kao i najvei deo Slovenakog primorja. Na tlu zapadne Makedonije stvorena je slobodna teritorija, s organima narodne vlasti i vojnopozadinskim vlastima. Dalji priliv boraca doveo je 1943. do stvaranja novih odreda: Kievsko-mavrovskog, Damjan Gruev", Goce Delev", Sava Mihailov", Dobri Daskalov", Bregalnikog i Kumanovskog odreda avgusta meseca. Drugi Kievsko-moravski odred, sastavljen od Albanaca, obrazovan je u junu. Formiranjem prvog bataljona Mire Acev" u avgustu poeo je proces stvaranja makedonske oruane sile kao dela NOV i POJ. Savetovanje CK KP Makedonije, u okolini Prespe, poetkom tog meseca, podstaklo je irenje ustanka, razvijanje oruane sile revolucije i pripreme za sazivanje makedonske zemaljske anti-

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

faistike skuptine. U jesen 1943. u Makedoniji se borilo 9 bataljona i vie odreda. Na masivu Kozjaka Kumanovski partizanski odred je saraivao s partizanskim odredima june Srbije. Pored odreda Slavej", Malesija" i Drimkol" formiran je i 1. kosovsko-metohijski bataljon Ramiz Sadiku". Prva makedonsko-kosovska brigada obrazovana je 11. novembra. Nakon probijanja Glavnog taba i CK KP Makedonije s jedinicama NOV i POJ u egejski deo Makedonije, polovinom decembra, formirana je u Futanima 2. makedonska brigada. Narodnooslobodilaki pokret napravio je snaan proboj u svet zahvaljujui vezama britanskih i amerikih oficira s NOVJ, izvetajima Stojana Pribievia, Sajrusa L. Sulcbergera i drugih saveznikih izvetaa. Za narodnooslobodilaki pokret izjanjavali su se u SAD Luj Adami, Nikola Tesla, Zlatko Balokovi, i drugi ugledni i uticajni graani jugoslovenskog porekla. Ameriki obavetajni oficir, major Lin M. Feri poslao je oktobra 1943. iscrpan i objektivan izvetaj o stanju u Jugoslaviji, prema kome se etnici ne bore protiv okupatora, dok ustae predstavljaju himlerovske teroriste". Feri je smatrao da narodnooslobodilaki pokret izrasta u drutveni pokret koji e imati jak uticaj na Balkanu, a verovatno i u celoj Evropi; prema njegovoj oceni, Komunistika partija Jugoslavije nije u mogunosti da taj pokret, kojemu stoji na elu, sasvim indoktrinira partijskom linijom". Izvetaj Feria, po arlsu Bolenu, Ruzvelt je na Teheranskoj konferenciji pokazao Staljinu. Jugoslovenska emigracija, izloena pritisku dogaaja koji joj nisu ili naruku, preivljavala je krizu. Izbeglika vlada Boidara Puria, pod snanim britanskim uticajem, pruala je otpor pokuajima da se Mihailovi iskljui iz nje. Prodor istine o narodnooslobodilakom pokretu u svet, kapitulacija Italije, porazi etnika, otvorenost Jugoslavije prema Italiji na ijem su se jugu nalazili zapadni saveznici, narastanje snaga NOVJ, pomeranja u HSS prema narodnooslobodilakom pokretu, faktiko priznanje narodnooslobodilakog pokreta od strane Britanaca, probijanje delimine strateke blokade u kojoj se NOVJ borila od poetka ustanka, dogaaji su koji oznaavaju radikalan prelom vojno-politikog karaktera na jugoslovenskom ratitu u jesen 1943. godine. Kako sa stanovita stanja na velikim svetskim frontovima antifaistike borbe, tako i dogaaja na jugoslovenskom ratitu 1943, ova

243
JUGOSLOVENSKO RATITE 1943

godina zaista se moe nazvati prelomnom godinom narodnooslobodilakog rata i revolucije. Oktobra 1943. u Bariju je osnovana Baza NOVJ, organ za prijem ranjenika, vojne pomoi i hrane, kao i za prihvatanje, iz Istre i Slovenakog primorja, italijanskih vojnika hrvatskog i slovenakog porekla koji su eleli da se pridrue narodnooslobodilakom pokretu. Britanci su iz Barija prebacivali u El at i druge logore na Sinaju izbeglice iz jadranskog pojasa i njegovog zalea, kojih je bilo oko 27.000 i koji su imali svoje antifaistike organizacije. Saveznikim brodovljem dovoeni su novembra te godine i borci tzv. prekomorskih brigada, sastavljenih od interniraca iz Slovenije, Dalmacije, Crne Gore, Istre i Slovenakog primorja. Septembra 1943, dolaskom brigadnog generala Ficroja Maklejna na elo britanske misije u Jugoslaviji, Velika Britanija je de facto priznala NOV i POJ. Narod Slovenakog primorja i Istre izjasnio se za ujedinjenje s narodima Slovenije i Hrvatske. Osvobodilna fronta je posle savetovanja u Pugledu postala slivanjem svih patriotskih snaga slovenakog naroda, koje su priznale rukovodstvo KP Slovenije jedinstvena politika organizacija, bez koalicionih elemenata u vrhu. U Slavoniji, Moslavini, Podravini i Hrvatskom zagorju ubrzan je proces diferencijacije meu lanovima HSS. Nii i srednji stranaki funkcioneri koji su preli u osloboenje krajeve obrazovali su oktobra 1943. Izvrni odbor HSS na slobodnoj teritoriji, oduzimajui pravo Maeku da bude jedini reprezentant ove stranke u Hrvatskoj. NOV i POJ su nanele teke poraze raznorodnim snagama jugoslovenske kontrarevolucije. Slovenake jedinice unitile su belu gardu u Zapotoku i zamku Turjak, koji su kolaboracionisti nameravali da pretvore u slovenski Alkazar", ali je slovenaka kontrarevolucija preko noi promenila gospodara. General Lav Rupnik, koji je za vreme italijanske okupacije bio gradonaelnik Ljubljane, stupio je posle kapitulacije u nemaku slubu kao ef kvislinke uprave i komandant domobranstva. Peta crnogorska brigada unitila je u manastiru Ostrogu, u Crnoj Gori, vodstvo etnika s generalom Blaom ukanoviem i pukovnikom Bajom Staniiem. Raunajui na britansku pomo, genera 1 Petar ivkovi zaloio se u emigraciji da se kraljevska vojska, koju je

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

prethodno trebalo stvoriti od ratnih zarobljenika i interniraca, iskrca kod Zadra, odakle bi produila intervenciju u unutranjosti zemlje. Ovaj i v k o v i e v plan pokazao se vie nego nerealnim jer su se osloboeni Jugosloveni u Italiji opredeljivali za NOV i POJ, a Britanci u Jugoslaviji menjali politiku prema narodnooslobodilakom pokretu. NOV i POJ su krajem 1943. imali oko 300.000 boraca, rasporeenih u partizanske odrede i velike vojne jedinice brigade, divizije i korpuse koji su drali front irom Jugoslavije protiv preko 400.000 okupatorskih vojnika i 250.000 kvislinga. Nakon dvostrukog narastanja svoje borake sile Vrhovni tab NOV i POJ je Naredbom od 5. oktobra odredio jedinstveni naziv za korpuse: 1. proleterski korpus u zapadnoj i srednjoj Bosni, 2. udarni korpus u Crnoj Gori, Sandaku i Hercegovini, 3. korpus u istonoj Bosni, 4. korpus u srednjem delu Hrvatske, 5. korpus u zapadnoj i srednjoj Bosni, 6. korpus u Slavoniji, 7. korpus u srednjem delu Slovenije, 8. korpus u Dalmaciji. Krajem novembra NOV i POJ su u sastavu ovih korpusa imali 26 divizija, vie od 10 samostalnih brigada i 108 partizanskih odreda i drugih manjih jedinica. U leto i ranu jesen 1943. sve snage na jugoslovenskom ratitu oekivale su da doe do britanske i amerike invazije na istonu jadransku obalu. Kao to se uskoro pokazalo, ova oekivanja bila su preuranjena, a procene na kojima su poivala jednostrane. Nastupanje zime opominjalo je Nemce da je operacija iskrcavanja odloena za prolee 1944. Njihovi izvori, danas pristupani, pokazuju da su oni poeli uoavati sloenost meusaveznike konstelacije, uviajui da je pitanje jadranske operacije vezano za odnose meu velikim saveznikim silama i razvoj dogaaja u Jugoslaviji. Nemci nisu zaboravljali na ustaniki" pokret, kako ga nazivaju, samim tim to su verovali da e ovaj dobiti razmere opteg ustanka ak i ako ne doe do saveznikog iskrcavanja. Bili su svesni izmenjenog poloaja NOV i POJ u okviru saveznike strategije, poloaja koji e u vreme Teheranske konferencije dovesti do priznavanja te vojske kao samostalnog ratujueg faktora; na drugoj strani, rano su poeli da povezuju porast borbenog raspoloenja na jugoistoku Evrope s nastupanjem Crvene armije na jugu SSSR-a. Poloaj ratujuih strana na jugoslovenskom frontu, prvenstveno NOV i POJ i Nemaca, bitno se izmenio posle italijanske kapitulacije. NOVJ je dola u posed tekog italijanskog naoru-

243
JUGOSLOVENSKO RATITE 1943

anja, to je ojaalo njenu vatrenu mo i uticalo na nain ratovanja. Bilo je i onih koji su u suprotnom taboru raunali da e teka italijanska oprema oduzeti pokretljivost njenim jedinicama, osobinu koja im je, s probojnou, pripisivana kao glavna. Preko Jadrana NOVJ je poela da ostvaruje koordinaciju s armijama saveznikih zemalja, saradnju u vazdunim napadima, akcijama komandosa, kao i ekonomske, sanitetske i propagandne veze, koje su naroito pojaane naredne godine. Posle italijanske kapitulacije i uspostavljanja veza sa saveznicima, ime je delimino probijeno strateko zaokruenje narodnooslobodilake borbe, deo bolesnika i ranjenika upuivan je u junu Italiju i Egipat. Prvi ranjenici, upueni iz 8. korpusa, prevezeni su (njih 220 tekih ranjenika) amcima i malim brodovima od obale do Visa, dok je na ostrvu ostalo jo 450 lakih ranjenika. Bolesni i ranjeni partizani upuivani su u Italiju iz Bosanske krajine, Crne Gore (iz Berana) i drugih krajeva. Bolnica u Grumu (u junoj Italiji) organizovana je pod atorima. Deo ranjenika (do 500) leio se u britanskoj bolnici u Tarantu. Ve oktobra 1943. NOVJ je imala 150 lekara, ali bez podataka za Makedoniju, Srbiju i Sloveniju. Prvi korpus je imao 12 lekara; 2. korpus 20; 3. korpus 23; 5. korpus 17; 8. korpus 15; 26 divizija 8; Glavni tab Hrvatske, sem 8. korpusa, 50; Vrhovni tab 3 i ostali 5 lekara. Nemci su, oigledno, bili nemoni da ispune balkanski prostor posle ispadanja Italije iz rata. Hitler je traio da se razorua i otpremi u Nemaku oko 250.000 italijanskih vojnika, da se organizuje odbrana dalmatinsko-crnogorsko-albanske obale, duge otprilike 1.000 km, da se osiguraju putevi i pruge, zatite vani rudnici i drugi privredni objekti. Nemake snage u Jugoslaviji borile su se da odre saobraaj na pruzi Zagreb BrodZemun, BeogradNi, obezbede plovidbu Dunavom i transport dolinom Ibra, eksploataciju Bora, Trepe, Ljubije, Varea. Suoeni s pretnjom od zapadnih saveznika iz Italije i Crvene armije na istoku, s pritiskom NOVJ i drugih balkanskih pokreta otpora, kao i s potrebom da osiguraju izvlaenje svojih trupa s juga, iz Grke, Vardarsko-moravskom dolinom, Nemci su posedanju jadranske obale i dranju Balkana pridavali odluujui znaaj, iz vojno-politikih i ekonomskih razloga. Uporni u odbrani Balkana, oni ipak usled promenjene opte vojne situacije i osipanja vlastitih snaga, te jaanja NOV

^0^

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Jugoslavije nisu vie p l a n i r a l i sveobuhvatne operacije. Nemaku panju apsorbovali su istoni i italijanski front, odbrana Nemake i atlantskog bedema". Akcije NOV i POJ su se rasprostranile, zahvatajui sve delove zemlje, a nemaka inferiornost prema zapadnim saveznicima u vazduhu i na moru postajala je izrazita. Nemaka Vrhovna komanda poela je da primenjuje strategijsku defanzivu", kako je vojni istoriari nazivaju, koja nije iskljuivala niz manjih ili veih, meusobno povezanih operacija. Drugi oklopni SS korpus iz Italije vodio je ve u septembru borbe na tlu Slovenije, iz baza u Gorici, Triu i Trstu. U telegramu Vrhovne komande Vermahta od 24. septembra Komandi 2. oklopnog SS korpusa stojalo je da se, u skladu s Hitlerovim nareenjima, ugui narodnooslobodilaki pokret u Istri. Navodilo se da je Hitler naredio da se ustaniki pokret u Istri zbrie i ustanici iskorene. Slovenaki narod", pisalo je u telegramu, nakon akcije, za nas ne sme da predstavlja vie nikakvu opasnost." Polovinom oktobra tab 2. oklopne armije predviao je na tlu Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske vie operacija. Jedinice NOV i POJ su posle italijanske kapitulacije drale obalu Slovenakog primorja, Istre i Hrvatskog primorja, obalu srednje Dalmacije od Splita do Neretve, s ostrvima, i jadransko zalee. Nemaka komanda je septembra 1943. organizovala operaciju Volkenbruh" sraunatu na razbijanje ustanikib snaga u Sloveniji, Istri, Hrvatskom primorju i Gorskom kotaru radi zaposedanja severoistonog Jadrana koja je zavrena 12. novembra odbacivanjem snaga NOV i POJ od obale i zauzimanjem glavnih mesta i puteva u severozapadnom delu Jugoslavije. Gotovo istovremeno s operacijama u toj oblasti obnovljena su neprijateljska dejstva u Dalmaciji, Lici, na Kordunu i u Baniji u cilju osiguranja zalea i posedanja dalmatinske obale. Poetkom oktobra jedinice 26. divizije NOVJ kontrolisale su obalu od Splita do ua Neretve sem Omia, Makarske, Ploa, poluostrva Peljeca. Na severu Crne Gore Nemci su organizovali operaciju Balkanski klanac" protiv 2. udarnog korpusa. U borbama od septembra do kraja novembra 2. udarni korpus oslobodio je istoni deo Crne Gore, vei deo Sandaka, deo Hercegovine, razbio etnike snage i formirao vie novih jedinica, meu kojima 29. diviziju, 6. crnogorsku i 6. sandaku brigadu. tab Mornarice NOVJ i tab 26. divizije formirali su

JUGOSLOVENSKO

RATITE

1943

z a j e d n i k i Operativni tab za odbranu ostrva Hvara, Braa,

olte, Korule i Mljeta. Mada se teite nemakih akcija nalazilo u zapadnim krajevima Jugoslavije, borbe su voene i protiv nara sie snage NOV i POJ u Moslavini, Podravini, Hrvatskom zagorju, Slavoniji, radi kontrolisanja doline Save i prostora izmeu Save i Drave. Nemaka komanda posveivala je posebnu panju Bosni, zbog njenog znaaja za zalee Jadrana, strateke vanosti dolina Save, Vrbasa, Bosne, Une, kao i radi spreavanja NOV i POJ da preko Drine upadnu u Srbiju. U Srbiji su formirane 1. umadijska (5. oktobra), 1. junomoravska (12. oktobra) i 2. junomoravska brigada (20. novembra 1943). Glavni tab i Oblasni partijski komitet Kosova i Metohije prebacili su nove borce oktobra 1943. na severne padine ar-planine, gde je formiran Kosovsko-metohijski partizanski odred, kao i na podruja Jablanice i Vranja, jer na Kosovu i Metohiji zbog pritiska albanskih masa nije bilo uslova za narodnooslobodilaku borbu. Za feldmarala Maksimilijana ion Vajksa vojne akcije na Balkanu su oktobra meseca izgubile karakter gerilskog rata, jer su ih izvodile jake snage, planski voene i za planinsko ratovanje dobro opremljene. Komandant nemakih efektiva na jugoistoku vie nije govorio o gerili, niti je borbu protiv NOVJ posmatrao kao stvar u policijskoj" kompetenciji. Borci te vojske i dalje su nazivani banditima" a njihove jedinice bandama", ali to ne upuuje na zakljuak da Nemci nisu imali u vidu promenjen odnos snaga. Jula 1943. nemaki tabovi su davali publicitet Hitlerovoj odluci da se ratni zarobljenici ne streljaju, koja je s pomenutim saznanjem odraavala i potrebu Treeg rajha za radnom snagom, a na drugoj strani davala podsticaj ustanicima za prebegavanje neprijatelju, to je razblaavalo propagandu da Nemci ubijaju zarobljenike. Teko je bilo ne priznati nezavisno od neprihvatljivih objanjenja koja su za to davana da komunistika ideologija" rastae Mihailovievu organizaciju i u Srbiji. Nemci su uoavali da rast pokreta zavisi od dobrovoljne saradnje stanovnitva ili, kako kae njihov izvor, od duhovne predispozicije unutar stanovnitva okupiranih zemalja". Fon Vajks je izriito napominjao da je komunistiki pokret" u usponu. On nije krio strah da na podruju Jugoslavije

*0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

moe doi do organskog spajanja svih ustanikih snaga, pod Titovim vodstvom. Odbranom balkanskog prostora Nemci su branili pristup Treem rajhu s juga. Albanija i Hrvatska dobijale su za njih izvanredan interes kao mogune teritorije budue invazije, a Srbija zbog geopolitikog poloaja (obezbeujui najpogodniju saobraajnu vezu evropskog juga s Podunavljem), nastupanja Crvene armije, granice s Bugarskom, Dunava, rudnog bogatstva. Balkanski prostor je, uopte, davao hranu i sirovine neophodne za nastavljanje rata. Nemako prisustvo u Srbiji i Hrvatskoj, i to s pojaanim snagama, nalagali su i kolebanje i vrenje u Maarskoj i Rumuniji, posebno posle kapitulacije Italije. Nemake ocene, racionalne kada se radilo o vojno-politikoj situaciji, vlastitom nedostatku efektiva, raspadanju kvislinkih reima i okupatorskog sistema, u nekim sluajevima vie su nego proizvoljne, pune predubeenja i uslovljene dranjem najvieg nemakog vrha praktino, Hitlera. Mada se u nemakim izvorima iz toga doba istie da je Tito najopasniji neprijatelj", iz kruga interesovanja nisu izlazili ni Mihailovi i njegove nacionalne snage", za koje se, istina, govorilo da nemaju dovoljno oruja, da izbegavaju borbu, da strahuju od odmazde, da inicijativu za prelaz na delo oekuju spolja. Nemci su zapaali da se Mihailoviev pokret, kako kau, pribliava kraju, jer invazija, to jest spoljni impuls, izostaje. Zabrinutost i demoralizacija etnika rasle su zbog poveane boljevike opasnosti" i saznanja da se od Britanaca ne moe oekivati ni spoljnopolitika ni unutranjopolitika podrka. Pored nekih zaostalih zabluda o Mihailoviu, Nemci su do kraja rata zadrali uverenje da su narodnooslobodilaki pokret i njegova ideologija stranog porekla, ruski" eksport, a da se na njegovom elu nalaze ruski oficiri". Ovi ideoloki surogati odgovarali su faistikoj propagandi onoga vremena, iako istoriari koji su se njima bavili istiu s pravom da je pomen ruskih" oficira imao za cilj da ostavi utisak na najvie tabove Vermahta i podstakne ih da svojoj balkanskoj vojsci upute veu pomo. Nemako nepoverenje prema Mihailovievim etnicima bilo je motivisano njihovim prihvatanjem britanske i amerike pomoi, posebno prisustvom misija zapadnih saveznika u tabu Mihailovia i podrunim tabovima, ali i Hitlerovim srpskim kompleksom iz vremena prvog svetskog rata, pojaanim posle 27. marta i ustanka 1941. Za Nemce su i takve kvislinke

JUGOSLOVENSKO

RATITE

1943

jedinice kao Srpska dravna straa i Srpska granina straa bile nesigurne u sluaju ustanka nacionalnih snaga" ili saveznikog iskrcavanja, iako nesumnjivo pouzdane u antikomunistikim okrajima. Krajnji korak u izraavanju nepoverenja prema etnicima Nemci su odgodili za tzv. kritini trenutak invaziju. Po silasku Italijana s balkanske vojne i politike scene, i zbog izostajanja anglo-amerike invazije, etnici su r a z v i l i kolaboraciju s Nemcima zakljuujui tajne ugovore. Nemaki tabovi su veoma hladnokrvno analizirali novonastalu s i t u a c i j u , uoavajui i dobre i loe strane saradnje s etnicima. Njihove analize polazile su od toga da su ovi izgubili svoje zatitnike, Italijane, pretrpeli vojni poraz u Hercegovini i Crnoj Gori u prolee 1943, da su se Britanci preorijentisali u Jugoslaviji priznavanjem NOVJ, emu je usledio pritisak na velikosrpsku veinu u emigraciji da natera Mihailovia na ostavku. etniki sporazumi s Nemcima o oruanom primirju, ogranienom na odreeni prostor, predviali su i povremeno zajedniko voenje borbe protiv komunizma. Nemci su, kao preduslov za njihovo sklapanje, traili od etnika da prekinu borbena" i sabotana dejstva" protiv Vermahta i njegovih saveznika; da prilikom uestvovanja u zajednikim borbama protiv komunista budu pod nemakom komandom; da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu s Nemakom i izrue lanove njihovih misija; da uestvuju u propagandi protiv komunizma. Posle Mihailovievog poraza u Crnoj Gori, Hercegovini i istonoj Bosni, i njegovog povratka u Srbiju, Nemci su procenjivali da e on u narednom periodu pokloniti najveu panju organizaciji svojih snaga u tom rejonu Jugoslavije. Stoga i niz lokalnih operacija protiv njegovog i drugih etnikih tabova. Znaaj Srbije je ponovo porastao nakon italijanske kapitulacije. Tito je oktobra 1943. isticao njenu strategijsku vanost: vojnu i politiku, optu i jugoslovensku. Vodstvo narodnooslobodilakog pokreta, odnosno nove Jugoslavije, jasno je uvialo da velikosrpska buroazija i dalje rauna na etnike, Mihailovia, obnovu monarhije, zaustavljanje sovjetskog prodora na prilazima Balkanu. Mihailovi je odbijanje partizanskog upada u Srbiju smatrao svojom dunou. Nemaki izvori upozoravaju da je on verovatno precenjivao borbenu sposobnost svojih trupa, kao i ivotnu snagu konzervativne ideje" nasuprot -,revolucionarnim elementima". Strahujui od komunistike

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

vlasti", traio je vezu s nemakim komandama. Tu strategiju on je konzekventno primenjivao od jeseni 1941. Prilikom zakljuivanja pomenutih ugovora podudarili su se interesi Nemaca i Mihailovia: oni su ili za tim da odvrate etnike od borbe s okupatorima i bace ih protiv partizana, a on da sauva svoje trupe do ,,dana osloboenja". No ni posle zakljuivanja tih kolaboracionistikih ugovora Nemci nisu smetnuli s uma dve stvari: da komunizam" rastrojava njihove redove i u Srbiji; da su etnike stareine, a delimino i borci, osvedoeni neprijatelji komunista", i da mogu posluiti za mesnu odbranu" to je svakako odraavalo stare sumnje u etnike (neopravdane, uostalom), pomeane s izvesnou male borbene vrednosti njihovih jedinica. Herman Nojbaher, im je naimenovan za specijalnog opunomoenika Ministarstva spoljnih poslova na Jugoistoku avgusta 1943. zapoeo je sa stvaranjem antikomunistikog izolacionog bloka sainjenog od srpske federacije (Srbije i Crne Gore preko Sandaka, na elu s Milanom Nediem) i Velike Albanije, koji bi se nalazio izmeu Hrvatske i Grke. Ovaj blok je, kako kae, trebalo da bude debeli vor u rajsferlusu" s kojim je strategija balkanskih partizana htela da rastoi prostor od Slovenije do Peloponeza". Mada je dao saglasnost za aktivnost Nojbahera, Hitler nije mogao da odbaci sumnje u Srbe. Smatrajui da oni imaju veliku dravotvornu snagu" nije eleo da ih ohrabruje u njihovim stremljenjima. Feldmaral fon Vajks je 22. novembra 1943. izdao uputstvo o ogranienoj saradnji izmeu nemake vojske i etnika, na osnovu kojeg su usledili tajni sporazumi izmeu nemakih tabova i etnikih vojvoda, u saglasnosti s Mihailoviem, iako je on iz taktikih razloga ove saradnike Nemaca prozvao izdajnicima". Nepoverenje u Mihailovia u nemakom vrhu nije poputalo. ak kada su decembra 1943. raspravljali o prebacivanju Petra II Karaorevia iz Egipta u Srbiju, nadvlaivao je strah ak kada bi ova operacija i uspela da se suveren ne odmetne u umu i za sobom ne povue deo srpskog naroda. Nojbaherova varijanta nemake politike u kojoj su Srbi bolje kotirali od ustaa uveliko je uznemiravala poglavnika" i Kaea. Strani istoriari NDH navode Pavelieve rei: Beograd je kolevka kako partizana, tako i etnika i nedievaca . . . Partizani i etnici su dve krvave kande jedne te iste zveri, koja zariva svoje prljave ape u

243
J U G O S L O V E N S K O RATITE 1943

isto hrvatsko telo; i jedni i drugi su maevi kue Karaorevia." Nemaki izvetaji u jesen 1943. o stanju u NDH bili su vie nego porazni. Poznato je da su, nasuprot Zigfridu Kaeu, general Gleze fon Horstenau i, uopte, vodei ljudi Vermahta malo verovali u mogunost njenog samostalnog opstanka i samoodbrane. Od septembra 1943. za slabosti i propuste" NDH krugovi Vermahta optuivali su Nemaku, tvorca i pomagaa ove kvislinke drave i njenog teroristikog mehanizma. Politike, upravne i privredne prilike ocenjivane su kao katastrofalne, uz napomenu da je ustaka vlada izgubila svaki oslonac u pravoslavnom, muslimanskom i hrvatskom stanovnitvu. Govorilo se o pravnoj nesigurnosti, haosu, ugroenosti ivota i imovine; navodilo se, takoe, da je vei deo inovnitva korumpiran, podmitljiv, nepravian i nesposoban. Nemci su videli perspektivu samo u vlastitom preuzimanju izvrne vlasti u NDH, ali nisu skrivali injenicu da nemaju snage za taj poduhvat. U datim prilikama okupatorski sistem nije raspolagao realnom osnovom za svoju odbranu i odranje. Koliko su Nemci sagledavali pravu situaciju videlo se najbolje iz toga to u svojim analizama nisu ostajali na konstataciji da u NDH autoritet drave" i vlasti vie ' ne postoje, nego su, ovoj nasuprot, govorili o vlasti narodnooslobodilakih odbora, za koju se doslovno isticalo: Komunisti nesmetano ubiraju porez, u poljoprivrednim oblastima u itu, odravaju analfabetske kurseve. U oblasti koja im je preputena, a koja se protee preko cele zapadne i srednje Bosne, oni sada imaju svoju upravu preko narodnooslobodilakih odbora. To su civilni odbori u selu i gradu, koji su preuzeli poslove optinskih i sreskih uprava (i vojnu privredu). Pored njih postoje i komunistike vojne vlasti u pozadini, koje se sastoje od komandi oblasti, za jedan ili vie hrvatskih okruga, i komandi mesta, za vea mesta i vane vorove. Ti organi vode policijske i privredne poslove i vre kontrolu u pozadini, kao i regrutovanje za bande. Danas praktino postoji na velikim podrujima, kako u selima, tako i u gradovima, sovjetska drava." Nemci su se uzaludno obraali Hrvatima kao sila koja im vraa more i obalu koju su im Italijani oduzeli u prvoj godini ,,dravne samostalnosti". Nemaka vojska ih je pozivala kao to se vidi iz jedne radio-proklamacije generala Glezea fon

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Horstenaua koju navodi Vasa Kazimirovi da odazivajui se glasu domovine, zajedno s njom nastupite (s nemakom vojskom) i vae zastave, zastavu Hrvatske, istaknete ne samo u Senju i Dubrovniku, ve i u Zadru, ibeniku i Splitu, i tako oslobodite svoju brau od teko snoenog ropstva". Bez rezultata su ostali i pregovori Lorkovia i Mandia sa Hrvatskom seljakom strankom, koja nije pokazala spremnost da da legitimaciju ustakoj vlasti u datoj situaciji. Donekle se pristajalo samo na neku inovniku" ili neutralnu vladu". Oigledno da je bilo neisplativo kompromitovati se sa ustaama kada je svima bilo jasno da njihovi gospodari nemaju izgleda da dobiju rat, posebno posle ispadanja Italije iz rata. Za reforme NDH bili su raspoloeni deo domaih ustaa i pristalice ranije Stranke prava, koji se nisu ustruavali prebacivanja na drugu stranu poto bi prethodno Paveliu obezbedili neku reprezentativnu ulogu. Tendencije alibizma su sa neuspesima poele sve jae izbijati. Izvetaji Abvera su meu pristalicama ove ustak struje navodili ministra spoljnih psolova Stijepa Peria, mini stra unutranjih poslova Mladena Lorkovia, dravnog sekreta ra Bulica i druge. Paveli je, meutim, imao doslednu podrk" sive eminencije NDH Kaea. Pritajenu opoziciju njegovoj vlast' poglavnik je nazivao masonskom, anglofilskom i neprijateljim Nemake. Oslanjajui se bez ostatka na Nemce, Paveli je i sad kao 1942. kada se oslobodio svojih rivala, dinastije Kvater nik" izmanevrisao svoje protivnike. Pokazalo se jo jedno da Nemci nisu imali blieg i pouzdanijeg saveznika od Paveli u tom kraju Balkana. Novo razoarenje nastalo je posle stvaranja nove administrativne jedinice u kojoj su se nali Trst i Rijeka za koje je Hitler predviao da postanu velika luka Treeg rajha na Jadranu, a Boka Kotorska najvea nemaka ratna luka na Sredozemlju. Na elo nove pokrajine doao je gaulajter Koruke Fridrih Rajner (Rajnerovo kraljevstvo"). Zalaganje Kaea da Rijeka pripadne NDH dovelo je do toga da ga Ribentrop ukori reima da je njegova uloga da u Zagrebu zastupa interese Rajha a ne NDH. U novu jedinicu uao je deo Slovenije koji nije pripadao austrijskim pokrajinama Korukoj i tajerskoj, Gorica i cela Istra. Posle italijanske kapitulacije Nemci su teite bandi" videli u rejonu oko Splita gde se, po njihovoj proceni, nalazio Tito u Sandaku, na Kosovu i Crnoj Gori. Angaujui se

243
J U G O S L O V E N S K O RATITE 1943

najpre da posednu najvanije strateke take, a kasnije da u istonoj Bosni razbiju koncentraciju NOVJ prema Srbiji (operacija Kugel-blic"), oni nisu zanemarivali politika sredstva i kombinacije u borbi za odbranu Balkana i otklanjanje boljevike opasnosti", od koje ih je hvatala panika. Trei rajh je posle pada Italije obeavao autonomiju stanovnitvu NDH, Crne Gore i Albanije, avgusta 1943. o Crnoj Gori i podruju Ljubljane jo se nisu davale definitivne izjave, dok je ustakoj vladi bilo stavljeno do znanja da istakne neogranieno pravo na Dalmaciju, objavljujui osloboenje obalnog podruja. Muslimanima u Sandaku garanotvan je nacionalni i kulturni razvitak". Ova obeanja imala su malu vrednost, jer je Dalmacija, kao i Istra, bila zahvaena optenarodnim ustankom, a NDH rasulom. Na tlu Sandaka operisale su sandake jedinice i 2. korpus NOVJ. Nemci su bili svesni da u Crnoj Gori vladaju komunisti", a da se lek za NDH moe nai samo u stvaranju nove dravne strukture". Po njihovim izvetajima, raspadanje domobrana u NDH nije se moglo vie zadrati ni organizacionim merama ni obeanjima. Ukazivano je, meutim, da se poboljanje situacije moe oekivati tek onda kada se uspostavi nov hrvatski dravni autoritet, tj. kada se slomi Titova vladavina i stvori novi poredak pod nemakom zatitom". Prema Vasi Kazimiroviu, Kaea su plenili planovi o mogunosti izdvajanja hrvatskih partizana od NOVJ, iako je Hitler zauzeo stanovite marta 1943. da se sa buntovnicima ne pregovara ve da se oni streljaju. Novembra 1943, pre drugog zasedanja AVNOJ-a, Marijan Stilinovi je u Zagrebu razgovarao sa Kaeom, kojega nije naputala ideja da partizanske snage razdvoji na dva nacionalna tabora". Ustae su irile vesti da je ve uspostavljena veza sa partizanskim vodstvom u cilju sklapanja sporazuma za sluaj da se Nemci povuku sa Balkana i iz Hrvatske. Razgovore sa Stilinoviem (pod pseudonimom Sreko unjarevi) nastavljao je preko. Hansa Ota, agenta Abvera, o razmeni zarobljenika, otkupu konja za potrebe nemake armije na teritoriji koju su ugroavale snage NOVJ, izvozu ve poseenog drveta, otpremi hlora iz Elektro-Bosne" za nemaku farmaceutsku industriju. Kae je istovremeno radio na operaciji zarobljavanja Tita. Nezavisno od Kaea, pregovore sa predstavnicima Vrhovnog taba vodio je novembra i decembra 1943. i Gleze fon Horstenau oko stalne razmene zarobljenika, i pitanja statusa zarobljenika. Od poetka 1944. razmena

*0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

zarobljenika je prela u nadlenost Glavnog taba Hrvatske. Razmena je vrena u odnosu 1:1. Prema nekim izvorima, ukupno je razmenjeno otprilike 2000 ljudi. Razmena je faktiki obavljana do kraja rata, ali nije dolo do pismenog sporazuma, jer bi Vermaht onda morao da prizna NOVJ za zaraenu stranu. Nemci su Crnu Goru nazivali komunistikom" ve posle italijanske kapitulacije. Polovinom decembra njihovi izvori su napominjali da nemaka vlast zahvata 5 do 15 srezova, i to jedan u priobalnom pojasu i 4 u unutranjosti, s gradovima Cetinjem, Podgoricom, Danilovgradom, i Nikiem bez okoline. Koliko su etnici bili moralno pokolebani pokazivalo je Nojbaherovo miljenje da se oni mogu upotrebljavati tek uz ukljuivanje nemakih lovakih grupa kao skeleta" njihovih formacija. Po njemu bi proglaenje mobilizacije oduzelo NOVJ bazu za regrutovanje. U skladu sa svojom politikom, Nojbaher se zalagao za ujedinjavanje obeju nacionalistikih grupa u Crnoj Gori: pansrpskih elemenata", odnosno bjelaa", i separatista, zelenaa", a na bazi federacije Crne Gore sa Srbijom. Kao tree sredstvo predlagano je davanje veih ovlaenja Upravnom odboru" (Narodnoj upravi") u borbi protiv sadanje stvarne i ideoloke nadmonosti boljevizma". Otkako je general-major Vilhelm Kajper, feldkomandant za Crnu Goru i Kotor (Boku), ustanovio ovo kvislinko telo, u duhu Nojbaherovih ideja o integraciji antikomunistikih snaga, ono se, dokraja kompromitovano svojim sastavom i ulogom, nije vidnije ni osealo. Kajper je zahtevao da vlada" sve svoje mere potini vojnim interesima. Pod vidom odbrane nacionalne asti" on je upuivao kolaboracioniste u bit uloge Upravnog odbora": odbranu Crne Gore u nemakom interesu. Uz pomo ustaa, Sekula Drljevi je zapoeo rad na obnovi crnogorske dravnosti, to je trebalo da poslui kao protivtea planu Hermana Nojbahera o federaciji Srbije i Crne Gore. Druga prizrenska liga, stvorena oktobra 1943, izrazila je pretenziju da Kosovo i Metohiju, s drugim etnikim" iptarskim krajevima, prikljui Velikoj Albaniji", pod nemakim protektoratom. Albanija i Kosovo bili su predmet razmatranja kontrarevolucionarnih snaga u frontu koalicije ujedinjenih naroda i onih Osovine u toku celog rata. Grka izbeglika vlada je pretendovala na severni Epir, Koru i Argirokastro, smatrajui te oblasti grkim po etnikom osnovu i istorijskom pravu. Jugoslovenska

JUGOSLOVENSKO

RATITE

1943

izbeglika vlada je smatrala juna 1943. da se granice izmeu J u g o s l a v i j e i Albanije imaju obnoviti bez izmena, dakle uspos t a v i t i kao pre rata. Predstavnici Poslanstva Kraljevine Jugos l a v i j e u Kairu vodili su krajem jula 1943. razgovore sa grkim vojno-politikim predstavnicima o sudbini Albanije. Grci su n a s t o j a l i da ubede Britance da Albaniju treba podeliti izmeu Jugoslavije i Grke, jer su Albanci nesposobni za obnovu samostalne drave. Prema grkim analizama, ako se Albanija podeli Jugoslavija bi dobila milion Albanaca umesto pola miliona koje ve ima, koji bi bili manje opasni nego milion van granica i u neprijateljskoj dravi". Grki predstavnici su uveravali Britance da ako albanska obala bude u rukama Balkanske unije (formacije pod britanskim uticajem) sigurnost Balkana bi bila mnogo vea nego ukoliko bi ostala u rukama slabe Albanije, koja je ne bi mogla braniti, ak i kada bi htela. Avgusta 1943. dolo je do razgovora izmeu predstavnika grke vlade o teritorijalnim revandikacijama ovih zemalja prema Bugarskoj i Albaniji na buduoj Konferenciji mira. Grci su pourivali da se ovo pitanje blagovremeno postavi pred saveznike, poto se prethodno postigne saglasnost, ali su predstavnici jugoslovenske emigracije jo 1942. smatrali da raspravu o tome treba odloiti. Iz ovih, istina, oskudnih izvora kojima za sada raspolaemo, proizilazi da jugoslovenska vlada u izbeglitvu nije imala pretenzija da istie teritorijalne zahteve prema Albaniji, uopte da dovodi u pitanje integritet susedne drave. tavie, iz Krekove izjave vidi se da prema Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji Kraljevina Jugoslavija nita ne trai sem da se Jugoslavija obnovi u okviru starih granica. Razumljivo da slovenaka emigracija nije postavljala pitanja revizije granica sa ovim zemljama, zainteresovana pre svega za izmenu granica prema Italiji i Austriji. Dodiri sa grkim predstavnicima pokazuju da su nai juni susedi bili nosioci ideje o podeli Albanije, ideje koju Jugoslovenska izbeglika vlada nije prihvatila. Tim povodom mora se istai da su Grci ovo pitanje pokrenuli u vreme kapitulacije Italije, kada je, zbog unutranjih dogaaja u Jugoslaviji, koji se mogu oznaiti kao plima narodnooslobodilakog pokreta", dolo do smene vlade Miloa Trifunovia i imenovanja inovnike" vlade Boidara Purica, preko koje je britanska vlada elela da spro-

*0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

vede politiku kompromisa u Jugoslaviji i odstrani iz vlade Drau Mihailovia. Grka je bila u ratu s Albanijom, ija je kvislinka vlada objavila rat na strani faistikog agresora 19401941. godine. Prilikom formiranja Balkanske unije izmeu Jugoslavije i Grke proglaeno je da je ova nova formacija otvorena i za druge zemlje ukljuujui i Albaniju. Iz toga bi se mogao izvoditi zakljuak da njen subjektivitet nije bio dovoen u pitanje od strane Velike Britanije, iako britanska vlada nije saraivala sa izbeglim kraljem Ahmetom Zoguom, smatrajui ga nesigurnim i prevrtljivim saveznikom. Predstavnici grke i jugoslovenske emigracije potpuno su previali aktivnost i program narodnooslobodilakih pokreta Jugoslavije i Albanije, posmatrali razvoj u sklopu tuih meunarodnih kombinacija (Balkanska unija, itd.) i pasivno prihvatili da meunarodne odnose i unutranji razvoj gledaju kroz prizmu odnosa velikih sila i njihovih protivurenih interesa. Moljeviev projekat iz 1941. je predviao da severna Albanija ue u sastav Velike Srbije" (obnovljene Jugoslavije), ukoliko ne bi dobila autonomiju. Ultranacionalist, moraki frankovaki barjaktar" jo pre rata, a u ratu Paveliev pouzdanik Sekula Drljevi, zalagao se da Nemci podre balkansku konfederaciju Albanije, Grke i Bugarske u kojoj bi mogla da se nae i samostalna" Crna Gora. Iznoena je i ideja Jadranske federacije izmeu NDH, kvislinke Crne Gore i Velike Albanije. Sve njegove kombinacije bile su usmerene protiv Srbije u kojoj je ovaj patoloki separatist i faist gledao najveeg neprijatelja. Nezavisno od nacionalnih protivurenosti za sve kolaboracioniste je bilo bitno internacionalno jedinstvo antikomunistike borbe. O tome svedoe veze koje je Mihailovi uspostavljao sa kontrarevolucionarnim snagama pukovnika Muharema Barjaktarija u Albaniji. Navodno je trebalo uspostaviti veze i saradnju izmeu Srba i Arnauta" kako bi se pomagali u ime ostvarenja devize Balkan balkanskim narodima". Kraljevski poslanik Jovan onovi je uveravao albanskog kvislinga, pukovnika Muharema Barjaktarija, da je budunost Albanaca u njihovim rukama i da e oni, ako se budu borili protiv Osovine i saraivali sa Mihailoviem (koji se sam nije borio protiv okupatora), osigurati svoje mesto prilikom zakljuenja mira. S jedinicama pukovnika Barjaktarija odravali su veze britanski

JUGOSLOVENSKO

RATITE

1943

Njegove jedinice s jasnom antikomunistikom orijentacijom, operisale su u severnoj i srednjoj Albaniji. Barjaktari je napadao albanske komuniste kao predstavnike ; panslavistike volje" Beograda. Ostvarenje saveza izmeu nacionalistikih i kontrarevolucionarnih pokreta Jugoslavije i A l b a n i j e imalo j e glavni cilj u zajednikom suprotstavljanju NOVJ Jugoslavije i NOV Albanije, iako ih je delila provalija suprotnih nacionalno-teritorijalnih pretenzija. Tako su albanski kvislinzi raunali na ukljuivanje Kosova i Metohije, dela Crne Gore, zapadne Makedonije i severnog Epira u Veliku Albaniju" i stvaranje etniki iste, proirene drave na Balkanu koja bi izmenila konstelaciju odnosa meu balkanskim dravama uspostavljenu posle 1913. i 1918. godine. Ideju Velike Albanije" je zastupala i razvijala kvislinka vlada Mustafe Kruje u Tirani, i njegovih naslednika, prvo pod italijanskim a kasnije (u novom sastavu) nemakim patronatom. Nemaka je nastavila politiku Italije u Albaniji i na Kosovu. Kvislinzi se okreu Nemakoj koja nastoji da osigura jadransku obalu od invazije posle ispadanja Italije iz rata, paralie dejstvo narodnooslobodilakih snaga, produbi neprijateljstvo izmeu Albanaca i Grka, obezbedi juni bok Treeg rajha i povlaenje nemake vojske s Balkana na kraju rata. Kvislinku politiku nosila je grupa sa Ibrahim-begom Biakijem, koga je novembra 1943. na elu vlade zamenio Redep Mitrovica, poreklom iz Kosovske Mitrovice. Organizacija Bali kombtar, sa Mehdijem Fraerijem na elu, javila se u poetku kao antiitalijanska snaga, ali je posle razvrgavanja sporazuma u Muki sa narodnooslobodilakim pokretom Albanije postala kolaboracionistika snaga, s jakim idejno-politikim uticajem u Albaniji, na Kosovu i Metohiji, u Makedoniji i Crnoj Gori, zagovarajui etnike granice" i Veliku Albaniju". Velikoalbansku koncepciju izraavala je i Druga prizrenska liga, formirana pod pokroviteljstvom Nemaca septembra 1943. godine. Osnivaka skuptina ove kontrarevolucionarne organizacije odrana je u Prizrenu, 1619. septembra 1943. godine. Za predsednika Centralnog komiteta Druge prizrenske lige izabran je Redep Mitrovica (kasnije ga je smenio Bedri Pejani a ovoga Dafer Deva). Liga se zalagala za etniki isto Kosovo, ouvanje albanske nadmoi nad slovenskim ivljem, suprotstavljanje snagama NOVJ, onemoguavanje obnove Jugoslavije.
oficiri.

*0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Ova kvislinka tvorevina se ukljuivala u planove Hermana Nojbahera, opunomoenika Treeg rajha za Jugoistok, koji je sistemom vazalnih reima i dravica na Balkanu nastojao da obezbedi politiki uticaj na Balkanu. Nemcima je bilo stalo da se pojaaju pomone kvislinke snage Vermahta u otporu NOVJ. Na ovom okupu kolaboracionista prisustvovali su delegati iz Kosovske Mitrovice, Pritine, Prizrena, Pei, Debra i Sjenice. Prema usvojenoj proklamaciji proglaeno je ujedinjenje Kosova, Debra, Struge, Ulcinja i Tuzi s Albanijom. U Kosovskoj Mitrovici je obrazovan Okruni komitet Lige, iji je predsednik bio Ibrahim Ljutvi. Herman Nojbaher je uspeno primenjivao svoju politiku na Kosovu i Albaniji, isto tako kao to je na drugoj strani sprovodio planove sa srpsko-crnogorskim kvislinzima u vidu politike srpsko-crnogorske federacije preko Sandaka. Time je istovremeno zabijen klin izmeu srpsko-crnogorskih i albanskih kvislinga, koje je ujedinjavala borba protiv narodnooslobodilakog pokreta, ali su ih razdvajali nepomirljivi nacionalizmi. Iz programskih opredeljenja Druge prizrenske lige vide se njeni megalomanski i porobljivaki planovi prema Crnoj Gori, Srbiji, Sandaku i Makedoniji. O znaaju ove lige u sklopu nemakih planova najbolje govori injenica da je njen predsednik Redep Mitrovica novembra 1943. doao na elo albanske kvislinke vlade. Kvislinki organi i organizacije (vojne i politike) rapidno su gubili uticaj i u Srbiji, iako su Nemci i dalje stajali na stanovitu da treba podravati autoritet" Milana Nedia kao znaajnog faktora za okupacionu silu. Hitlerovo nepoverenje spreavalo je Nojbahera u njegovim irim planovima i kombinacijama s Nediem; ono nije nestalo ni poto je ovaj posetio Firera 18. septembra 1943, uprkos tome to je verno sluio Nemcima. Nemci su malo ta oekivali od smene izvrene u NDH dovoenjem dr Nikole Mandia na elo vlade, starijeg oveka i politiara bez ugleda. U irokim krugovima verovalo se da bi Maek mogao da smeni poglavnika. Nemake analize su podvlaile i veiti san" Muslimana za autonomijom; oni su, inae, ve due vreme ispoljavali nezadovoljstvo to slue kao gromobran" u sukobima Srba i Hrvata. Stoga su i musliman-

243
J U G O S L O V E N S K O RATITE 1943

gki kolaboracionisti eleli ili nezavisnu dravu Bosnu i Hercegovinu, ili nemaki protektorat. Smenjivanje vojnih mera s politikim, surovih postupaka i n e m i l o s r d n i h represalija s elastinim kombinacijama, radi o d r a v a n j a nemakog fronta na Balkanu, posebno u Jugoslaviji, govorilo je samo za sebe u kojem se stepenu krize i raspadanja n a l a z e nemaka okupaciona uprava i kvislinki reim u leto i jesen 1943. Najkoncizniji izraz te situacije sadran je u nemakoj oceni da je odbrana okupatorskog sistema neostvarljiva.

Nemci vie nisu bili u stanju da preduzimaju velike ofanzivne operacije, s ciljem da totalno" unite NOVJ, kakve su bile one na Neretvi i Sutjesci. Rat u Jugoslaviji je dobio optenarodni karakter. NOV i POJ su odranije delovali kao jedna iskrcana saveznika armija, a Tito kao komandant prvog drugog fronta" u Evropi. Nemci su nastojali da zadre glavne gradove, vane komunikacije i strateke punktove, naroito jadransku obalu i njeno neposredno zalee. Na osnovu Hitlerovog nareenja od 29. oktobra 1943. nemaka Vrhovna komanda je u jesen i u zimu te i naredne godine planirala i izvela vie operacija u Jugoslaviji, s ciljem da osigura najvanije komunikacije, posebno jadransku obalu, i sprei prodor NOV i POJ u Srbiji. Nemake zimske operacije predstavljale su nastavak jesenjih akcija protiv NOV i POJ, a bile su naroito usmerene na razbijanje njenih koncentracija na Drini i Limu i kontrolisanje saobraajnih veza izmeu doline Save i Jadrana. Prema zamisli taba 2. oklopne armije, zapoete operacije trebalo je kasnije proiriti na srednju i zapadnu Bosnu, severnu Dalmaciju, Liku, Gorski kotar i Hrvatsko primorje. Nemakim snagama nije uspelo da u limsko-drinskoj operaciji razbiju efektive 2. i 3. korpusa na tlu istone Bosne, Sandaka i Crne Gore, kao to im ni docnije, u krivajskoj operaciji, nije polo za rukom da unite jedinice 3. korpusa sabijanjem njegovih jedinica u dolini Bosne. U borbama s 8. korpusom u srednjoj Dalmaciji i jugozapadnoj Bosni Nemci su uspeli da obezbede odbranu jadranske obale i proire svoje zalee. Krajem decembra 1943. zauzeli su Korulu i Mljet, a januara naredne godine Bra, Hvar i oltu, koje su branile jedinice 26. divizije i Mornarice NOVJ. Teite borbe sve vie se prenosilo u srednju i zapadnu Bosnu, severnu Dalmaciju, Liku i Gorski kotar, Hrvatsko primorje, na Kordun, u Baniju, Cazin-

*0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

sku krajinu. Nemakim ofanzivnim akcijama bila je zahvaen i oblast izmeu Kupe i Save, Pokuplja i Turopolja. U ovim zimskim operacijama Nemci su se rukovodili tini da posednu jadransku obalu i oteaju ofanzivna dejstva jedini ama NOV i POJ. Za te nemake ofanzive karakteristino je d su bile sinhronizovane i brze. Prema instrukcijama Vrhovno taba, jedinice NOV i POJ su u jesen i zimu 1943 1 4 94 izbegavale okruenja i razvlaile snagu neprijatelja, napadal njegove bokove, komunikacije i pozadinu, s namerom da m nanesu to vee gubitke u ljudstvu i materijalu. Po zavretku operacija Volkenbruh" jedinice NOV i POJ Sloveniji, organizovane u 7. i 9. korpus, nastavile su d napadaju utvrena neprijateljska uporita, prenosei borbu tajersku i austrijski deo Koruke. Kao neprekidno arite ustanka, Srem je bio meta nemaki i ustakih napada i bezuspenih pokuaja da se narodnooslobo dilaki pokret razbije, a obrazovanje novih jedinica NOV i PO sprei. Marta 1944. prola je kroz jugozapadni Srem 13. legionarska SS-divizija, pustoei sela i nanosei teke gubitke neborakom stanovnitvu. Novoobrazovana 1. umadijska brigada je na putu iz Srbije u Bosnu, iskrvarila u borbi s Nemcima 4. decembra 1943. branei, zajedno s 2. proleterskom brigadom, limski mostobran kod Prijepolja, na kome je palo oko 400 boraca. Kapitulacija Italije takoe je uticala na oivljavanje otpora protiv Nemaca i albanskih kvislinga na Kosovu i Metohiji, ali je taj prostor jo bio pod kontrolom velikoalbanske reakcije. Zalaganjem Nemaca, kvislinke vlade i Centralnog komiteta Druge prizrenske lige za stvaranje SS trupa u Velikoj Albaniji, na Kosovu je formirana SS divizija Skenderbeg", s nemakim komandnim kadrom. Ona je obezbeivala prostor Kosova, zapadne Makedonije i istonog dela Crne Gore. etnike snage u okviru 1. i 2. kosovskog etnikog korpusa delovale su van Kosova, u predelu Gornje Jablanice i na Kopaoniku, revanirajui se albanskoj narodnosti za teror albanskih kvislinga nad srpskim i crnogorskim ivljem, i na taj nain obelodanjujui svoje vienje nacionalnih odnosa u budunosti. Glavni tab Makedonije je teio da prenoenjem borbi u centralni i istoni deo zemlje proiri ustanak, mobilie nove borce, uspostavi saradnju s partizanima u junoj Srbiji i na Kosovu. Plan za februarski pohod makedonskih jedinica donet

JUGOSLOVENSKO

RATITE

1943

je u drugoj polovini januara 1944. na planini Kouf. Makedonsko-kosovska brigada je olakavala napredovanje grupe bataljona i Glavnog taba s krajnjeg juga kroz istonu Makedoniju u pravcu Kumanova i Vranja. Ovaj borbeni pohod izveden je pod tekim vremenskim uslovima. Za 23 dana preden je put od Koufa do Kozjaka, dug oko 400 km, koji je vodio kroz neprohodne planine prekrivene snegom: Belasicu, Plakovicu i Osogovo. Februara 1944. formirana je 3. makedonska udarna brigada. Jedinice NOV i POJ su proirile ustaniko podruje, rasplamsale borbu i pojaale borbeni sastav, ali su ih u prolee 1944. snage 5. bugarske armije odbacile od glavnih saobraajnica prema Grkoj i Bugarskoj. Uviajui znaaj Visa, najisturenije ostrvske take prema Italiji, Nemci su marta i aprila 1944. planirali desant na ovo ostrvo, ali su, svesni svoje vazdune i pomorske slabosti, od njega odustali. Preuzimajui inicijativu, Vrhovni tab NOV i POJ je desantnim operacijama na Mljet i Korulu, aprila, i oltu, maja meseca, sasvim onemoguio nemake planove za napad na Vis. U napadima na ostrva i povlaenju posle izvedenih zadataka u prolee te godine, odluujuu ulogu imali su pripadnici Mornarice NOVJ, koja je sve vie sadejstvovala s kopnenim snagama i oteavala pomorski saobraaj neprijatelja.

AVNOJ I JUGOSLOVENSKA FEDERACIJA

Rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta radilo je na pripremanju drugog zasedanja AVNOJ-a od poetka septembra 1943, nalazei da su sazreli uslovi za stvaranje autoritativnog politikog tela", koje bi se izjasnilo o kralju i jugoslovenskoj vladi u izbeglitvu u svetlosti uspeha NOV na jugoslovenskom ratitu i saveznikih pobeda nad snagama osovine. Prve inicijative za sazivanje Drugog zasedanja AVNOJ-a vremenski su se podudarale s napredovanjem Crvene armije na istoku, koja je nakon velike pobede u bici tenkova", u kurskoj izboini, nastavljala pobedonosni pohod za osloboenje celokupne sovjetske teritorije, i s kapitulacijom Italije na zapadu. Britanci su menjali politiku u Jugoslaviji, iako nisu naputali kralja i monarhiju, i prestajali da se meaju u jugoslovenske unutranje stvari, a etnici, iekujui invaziju zapadnih saveznika, stupali su, posle italijanske kapitulacije, u nemaku slubu. Savezniki front se sasvim primakao Jugoslaviji, koja je od leta, odnosno jeseni 1943. postala otvorena zemlja", ime su razbijeni mit o etnicima kao nosiocima antifaistikog otpora i propaganda o narodnooslobodilakom pokretu kao izazivau graanskog rata. Kvislinzi, kao i zavedeni graani, mogli su da se sada uvere da su zapadni saveznici, posebno Velika Britanija, na strani tog pokreta kao realne vojne snage, i za politiku okupljanja svih antifaista u jedinstven front. Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito je obaveten od Sterjua Atanasova, bugarskog komuniste koji je stigao na slobodnu teritoriju o sastanku ministara inostranih poslova velikih saveznikih sila u Moskvi oktobra 1943, na kome su izvrene pripreme za Teheransku konferenciju javio Moskvi da narodnooslobodilaki pokret ne priznaje izbegliku vladu i kralja jer podravaju Mihailovia, da im se nee dozvoliti povratak u Jugoslaviju zato to bi to znailo graanski rat, da

/|0 J

'

AVNOJ I JUGOSLOVENSKA FEDERACIJA

narodnooslobodilaki pokret predstavlja veinu naroda, koja eli demokratsku republiku" oslonjenu na narodnooslobodilake odbore, koji su, s antifaistikim veima, u sadanje vreme" jedina zakonita vlast u Jugoslaviji. Vodstvo narodnooslobodilakog pokreta oigledno se bilo odluilo za politiku ^svrenog ina", konfrontirajui se javno s jugoslovenskom vladom u izbeglitvu i oduzimajui formalno legitimistiko svojstvo starom centru vlasti. Proglas CK KPJ povodom godinjice oktobarske revolucije nedvosmisleno je stavljao do znanja da narodi Jugoslavije ne priznaju vladi u emigraciji i drugim reakcionarnim klikama" da govore u njihovo ime i da je AVNOJ njihov jedini predstavnik. Moskva nije poslala nikakav odgovor na depeu Tita i terjua Atanasova Georgijeva, predstavnika Bugarske radnike partije koji se nalazio u Jajcu, da 28. novembra 1943. poinje plenum AVNOJ-a koji e reorganizovati to telo u zakonodavni organ i obrazovati Nacionalni komitet kao privremeni organ izvrne vlasti. Time se u istoriografiji skida pitanje da li je Moskva bila obavetena o odravanju Drugog zasedanja AVNOJ-a ili ne, jer je, kao to se vidi, bila informisana uoi samog poetka zasedanja, iako na depeu nije stigao nikakav odgovor. Atanasov je po dolasku preneo poruku Dimitrova da se na buduem zasedanju AVNOJ-a postavi pitanje stvaranja junoslovenske federacije, to je nesumnjivo odgovaralo bugarskim komunistima radi rehabilitacije Bugarske za dranje u ratu i eventualnog prejudiciranja njenog poloaja u budunosti. Na sednici CK KPJ, u stvari Politbiroa CK KPJ u Jajcu od 16. do 18. oktobra 1943. godine zakljueno je da Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije u svojoj deklaraciji istakne kao programsku parolu Federaciju Junih Slovena", kao i da se posebno obrati grkom i albanskom narodu. Mada je taj zakljuak donet, on nije i sproveden, jer je Tito smatrao da je trenutak nezreo za programsko formulisanje tako krupne odluke, prvenstveno zbog meunarodnih okolnosti. Nije teko pretpostaviti da su protiv takve federacije bili Britanci, mada na kao preuranjena ideja nije odgovarala ni rukovodstvu nove Jugoslavije. Tek je u proglasu CK KPJ povodom godinjice oktobarske revolucije manifestativno reeno da se stvaraju uslovi za ostvarenje davnog sna najboljih sinova juno-slovenskih naroda bratske federativne zajednice junoslovenskih naroda od Trsta do Crnog mora".

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Stvaranje antifaistikih vea u jugoslovenskim zemljama znailo je nov korak u federativnoj institucionalizaciji Jugoslavije. Inicijativu za obrazovanje najviih politikih predstavnitava jugoslovenskih naroda dao je AVNOJ jo u Bihau, ali se u njenom sprovoenju nije daleko odmaklo zbog napada neprijatelja na slobodnu teritoriju. U okviru ove inicijative dolo je samo do formiranja Pokrajinskog narodnooslobodilakog odbora Dalmacije, u Livnu januara 1943, dok su venici iz Hrvatske, mesec dana kasnije, obrazovali u Lici Inicijativni odbor Zemaljskog antifaistikog vea narodnog osloboenja Hrvatske (ZAVNOH). Pri njegovom konstituisanju, na Plitvicama juna iste godine, ZAVNOH je proglaen za najvie politiko predstavnitvo narodnooslobodilake borbe u Hrvatskoj. Formalna priroda ZAVNOH-a nije izmenjena ni na njegovom drugom zasedanju, oktobra 1943. u Plakom. Raslojavanje u HSS uzimalo je sve vie maha, o emu je govorila i injenica da su na skupu u Plakom uestvovala 34 biva lana te stranke. Temelj ZAVNOH-a krajem 1943. inila je mrea od 4.600 narodnooslobodilakih odbora. Koevski zbor, odran 13. oktobra 1943, postavio je osnove nove slovenake dravnosti u jedinstvenoj i ravnopravnoj Jugoslaviji. Rezolucija ovog zbora je oduzela pravo jugoslovenskoj izbeglikoj vladi, koja se izrodila u petokolonaku garnituru okupatora", da govori u ime slovenakog naroda. Osnivaka skuptina ZAVNO Crne Gore i Boke odrana je 15 i 16. novembra 1943. u Kolainu. Poloaj Bosne i Hercegovine kao ravnopravne federalne jedinice potvren je na osnivakom zasedanju ZAVNOBIH-a u Mrkonji-Gradu, neposredno pred drugo zasedanje AVNOJ-a. PK KP Makedonije doneo je odluku poetkom januara 1943. o pripremama za osnivanje Antifaistikog sobranja narodnog osloboenja Makedonije (ASNOM), koje su ubrzane stvaranjem slobodne teritorije u zapadnoj Makedoniji posle kapitulacije Italije. Po ovlaenju CK KPJ, Svetozar Vukmanovi prisustvovao je marta 1943. osnivakom sastanku CK KP Makedonije u Tetovu, kojim je nastavljena reorganizacija KPJ na nacionalnoj osnovi. Manifest koji je Glavni tab Makedonije doneo oktobra 1943. rastereivao ga je politikih funkcija prenosei i h na a k c i o n e narodnooslobodilake komitete fronta Makedonije i grada Skoplja. Oktobarski manifest Glavnog taba, kao polititika deklaracija s elementima budue konstitucije", sadravao je dravnopravna naela o poloaju Makedonije u Jugoslaviji. Obnovom

AVNOJ

JUGOSLOVENSKA

FEDERACIJA

/|0 J

'

pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, stvaranjem vojvoanskih brigada i formiranjem pokrajinskog glavnog taba NOV i POJ vrena je regionalna vojno-politika institucionaliz a c i j a , zasnovana na ideji o celovitoj Vojvodini. Izjanjavajui se za celinu Vojvodine, rukovodstvo KPJ se, istovremeno, p r o t i v i l o reavanju pitanja zapadnog Srema u toku rata, da se ne bi usporavao ili oteavao proces politikog opredeljivanja za narodnooslobodilaki pokret u Hrvatskoj i Srbiji otvaranjem pitanja ija je Vojvodina, hrvatska ili srpska, i oivljavanjem starih sporova u toj nacionalo meovitoj pokrajini. Zbog okupatorskog terora u Bakoj i velikih rtava pokrajinske partijske organizacije, pokuaj PK KPJ za Vojvodinu da oktobra 1942. osnuje Pokrajinski NOO ostao je uglavnom samo zamisao sve do oktobra naredne godine, kada je konstituisan Inicijativni pokrajinski narodnooslobodilaki odbor, koji se od narednog meseca javlja kao Pokrajinski NOO Vojvodine. Krajem decembra 1943. i poetkom januara 1944. obrazovan je i Oblasni narodnooslobodilaki odbor za Kosovo i Metohiju. Uoi Drugog zasedanja AVNOJ-a osnovan je ZAVNOS, narodno predstavnitvo i politiko rukovodstvo narodnooslobodilake borbe u Sandaku. Patriotske i antifaistike snage sabrane su u jedinstveni front, od ustanka, pod sloganima: Smrt faizmu sloboda narodu", Bratstvo jedinstvo!" Sve za front sve za pobedu". Jedinstvena slobodna teritorija u vreme drugog zasedanja AVNOJ-a obuhvatala je oko 130.000 km2. Na Drugom zasedanju, odranom u Jajcu 2930. novembra 1943, u prisustvu 142 od 268 izabranih delegata iz svih krajeva Jugoslavije, s kojima su glasali i zamenici delegata na osnovu ovlaenja, od kojih su neki imali po dva, pa i tri punomoja, inei da je meu onima koji su glasali bilo vie od 142 delegata, AVNOJ je proglaen za najvii organ vlasti jugoslovenske federacije. Toj revolucionarnoj skuptini prisustvovale su delegacije svih naroda Jugoslavije osim makedonskog, iji predstavnici nisu uspeli da se probiju do Jajca. Oteani uslovi kretanja i razdaljina spreili su i vie drugih delegata da prisustvuju zasedanju. Delegaciju Srbije sainjavali su srbijanski borci proleterskih jedinica. Drugo zasedanje reilo je pitanje najviih dravnih organa pretvaranjem AVNOJ-a u vrhovno predstavniko telo zakonodavne i izvrne vlasti u Jugoslaviji, te obrazovanjem Nacional-

<-"->'!

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

nog komiteta osloboenja Jugoslavije (NKOJ) kao najvieg izvrnog i naredbodavnog organa narodne vlasti, s obelejem privremene narodne vlade. Jugoslovenskoj izbeglikoj vladi oduzeta su prava zakonite vlade, a kralju Petru II zabranjen povratak u zemlju s tim da pitanje kralja i monarhije rei narod posle osloboenja itave zemlje. Odlukom o federativnom ureenju isticalo se da se Jugoslavija izgrauje i da e se izgraditi na federativnom principu, ,,koji e obezbediti punu ravnopravnost Srba, Hrvata, Slovenaca, Makedonaca i Crnogoraca, odnosno naroda Srbije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine". Ta je odluka takoe obezbeivala prava nacionalnih manjina. Njom je oboren jedan od najtemeljnijih stubova stare drave: dravni i nacionalni unitarizam. AVNOJ je izrastao u najvii organ vlasti na politikoj i organizacionoj osnovi narodnooslobodilakih odbora, iji se sistem protezao od seoskih i optinskih do sreskih, okrunih, oblasnih i predstavnitava jugoslovenskih zemalja. Odluke AVNOJ-a podrale su ureenje nove Jugoslavije zasnovano na narodnooslobodilakim odborima. U tom sistemu AVNOJ je bio najvii narodnooslobodilaki odbor. Potvrivanjem akata Vrhovnog taba i Izvrnog odbora AVNOJ-a Drugo zasedanje je ozakonilo celokupni prethodni razvitak dravne organizacije nove Jugoslavije. Ova ratifikacija posebno je potvrivala, prema pravnim teoretiarima, kontinuitet revolucionarnog procesa"; ili, drugaije reeno, ustavnim putem vreno je institucionisanje revolucije". Odluke AVNOJ-a prekidale su ustavnopravni kontinuitet nove Jugoslavije s Kraljevinom Jugoslavijom. Mada nisu donete po uobiajenoj proceduri, niti su predstavljale ustavnu kodifikaciju i ureivale celokupnu dravnu organizaciju i drutveni ivot, te odluke su imale ustavni karakter i bile ustavne norme u materijalnopravnom smislu rei. Odluke usvojene u Jajcu izraavale su jedinstvo Jugoslavije kao drave, njen duh samostalnosti i suvereniteta. Reenja u okviru tih odluka utemeljivala su i branila nezavisnost Jugoslavije, ali su, s obzirom na ranije iskustvo sa zapadnim saveznicima, sadravala i odreenu meru politike obazrivosti. Na jednoj strani, odluke su davale osnovu za nastavljanje revolucije u okvirima narodnooslobodilakog rata, a na drugoj izbegavale da daju povod saveznicima da ih frontalno napadnu ili odbace.

AVNOJ I JUGOSLOVENSKA FEDERACIJA

/ | 0

'

Nastajui politiki i dravni sistem oruane revolucije imao je ve u vreme Drugog zasedanja AVNOJ-a federativno obeleje. Revolucija u Jugoslaviji usmeravana je iz jugoslovenskog c e n t r a , ali je istovremeno imala regionalne i nacionalne centre, koji su primenjivali njegove odluke i direktive u skladu s lokalnim posebnostima. Ovaj policentrizam" bio je uslovljen istorijsko-pokrajinskim razlikama i nacionalnim specifinostima. Prvenstvo jugoslovenskog centra (Politbiro ili operativni deo CK KPJ i Vrhovni tab) u procesu odluivanja o optim pitanjima (vojnim i meunarodnim) nije ugroavalo samostalnost nacionalnih i pokrajinskih rukovodstava pri izvravanju direktiva i sprovoenju odluka od ueg interesa. Predsednitvo AVNOJ-a bilo je njegova mala skuptina. Ono je iz njega proizlazilo i njemu odgovaralo za svoj rad. Na osnovu ovlaenja AVNOJ-a Predsednitvo je obavljalo poslove izmeu njegova dva zasedanja, naknadno mu podnosei svoje akte na potvrdu. Predsednitvo je imenovalo NKOJ i privremeno vrilo i neke funkcije koje su, inae, pripadale efu drave. Na elu Predsednitva nalazio se dr Ivan Ribar. Potpredsednici su bili Moa Pijade, Antun Augustini, Josip Rus, Marko Vujai, Dimitar Vlahov, a sekretari Rodoljub olakovi i Radonja Golubovi. NKOJ-u su pripadale izvrne i naredbodavne funkcije u oblasti uprave, spoljnih poslova, narodne odbrane, pravosua, privrede, informacija, socijalne politike i narodnog zdravlja. AVNOJ je bio organizovan kao jednodomna skuptina jugoslovenske federacije. Posle Drugog zasedanja dolo je do paralelizma vlada: pored jugoslovenske vlade u izbeglitvu, ija je legitimnost u Jajcu osporena, funkcionisao je NKOJ kao privremena vlada, koju opet stari centar vlasti nije priznavao, i koju su Britanci, u okviru politike kompromisa u Jugoslaviji, pokuavali da stope s kraljevskom vladom, osiguravajui ovoj drugoj prednost. NKOJ nije bio u situaciji da ostvaruje funkcije meunarodnog predstavljanja zemlje, za razliku od kraljevske vlade, ali su se s vremenom njegov ugovorni kapacitet i drugi vidovi vrenja meunarodnih funkcija proirivali, a jugoslovenske vlade u izbeglitvu suavali. Za predsednika NKOJ-a izabran je Josip Broz Tito, maral Jugoslavije, koji je istovremeno vodio Poverenitvo za narodnu odbranu, dok su za potpred-

<-"->'! NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

sednike imenovani Edvard Kardelj, Vladislav Ribnikar, koji se nalazio na elu Poverenitva za informacije, i Boidar Magovac. Spoljne poslove vodio je dr Josip Smodlaka, a unutranje Vlada Zeevi; Poverenitvo za prosvetu Edvard Kocbek, za narodnu privredu Ivan Milutinovi, za saobraaj Sreten ujovi, za narodnu obnovu Todor Vujasinovi, za socijalu politiku dr Anton Krinik, za sudstvo Frane Frol, za ishranu Mile Perunii, za graevine dr Rade Pribievi, za ume i rude Sulejman Filipovi. Nova Jugoslavija dobila je u Jajcu grb, ali ne i ime. Nakon Drugog zasedanja bilo je predloga da se drava nastala u revoluciji nazove Demokratska Federativna Jugoslavija (DFJ); pod tim imenom, meutim, zvanino je poznata tek posle meunarodnog priznanja promena izvrenih u Jugoslaviji tokom narodnooslobodilake borbe, odnosno od obrazovanja Privremene vlade DFJ 7. marta 1945. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a monarhija nije ukinuta ve suspendovana, iako je zasedanje proteklo u znaku republikanskog raspoloenja. Za progresivne snage je monarhija bila anahronizam i konzervativna ustanova, omrznuta kao stoer velikosrpske ideologije, i politiki kompromitovana. Traei reenje za monarhiju na Drugom zasedanju AVNOJ-a, tvorci njegovih odluka bili su uzdrljivi, nastojei da ostave otvorena vrata za pregovore o meunarodnom priznavanju revolucionarnih promena i izbegnu konfrontacije sa saveznicima. Prema odluci AVNOJ-a, o kralju i obliku vladavine imao je da odlui narod posle osloboenja, ali se narodnooslobodilaki pokret u toku rata nije suzdravao od napada na kralja zbog podrke koju je davao Mihailovievim etnicima. U Jajcu monarhija nije ukinuta zato to je rukovodstvo nove Jugoslavije smatralo taj in necelishodnim krajem 1943, a i iz meunarodnih obzira. Praksa jugoslovenske revolucije od prvog dana menjala je unutranje ureenje Jugoslavije a da nije kvalifikovala ove promene kao federalizam, federaciju, federativno ureenje, iz unutranjopolitikih i meunarodnih obzira sve do jeseni 1943. godine. Re je o funkcionisanju vojno-politikih organa praktino prema teritorijalnim kompetencijama partijskih rukovodstava, odnosno partijskih organizacija, jer je Komunistika partija Jugoslavije jezgro narodnooslobodilakog pokreta. Prema tom teritorijalno-partijskom merilu stvarani su pokrajinska rukovodstva za vojno rukovoenje i organi vlasti, odnosno

/|0 J

'

AVNOJ I JUGOSLOVENSKA FEDERACIJA

politika predstavnitva. Tako je od prvog dana ustanka do u predveerje AVNOJ-a u Jajcu federacija okvirno i u naelu bila konstituisana i ivotno delatna. Odluka AVNOJ-a o federativnom ureenju je bila neprikosnovena, trajna. Priznaje je i Ivan ubai u toku borbe za meunarodnu legalizaciju revolucionarnih promena, za razliku od odluka o promeni oblika vlasti koje formalno gledajui predviaju suspenziju monarha do zavretka rata. Federativno ureenje je osvojeni princip, a nikako privremeno reenje. Britanci su bili saglasni sa suspenzijom kralja, koja se ukljuivala u njihovu politiku kompromisa kojom su pokuavali da spasu monarha rtvujui Mihailovia, to je pri postojeem odnosu snaga odgovaralo i revolucionarnom subjektu. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a preovlaivali su delegati srpskog porekla (54%). Delegaciju iz Srbije sainjavali su predstavnici iz srpskih jedinica Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije. Tekle su pripreme za obrazovanje ZAVNO Srbije, ali zbog tekih uslova u Srbiji koju je nemaka komanda oznaavala za klju Balkana", s obzirom na mogunost prodora junog sovjetskog fronta, blizine satelitskih zemalja i znaaja doline Morave, do njegovog formiranja nije dolo. AVNOJ je podvukao punu ravnopravnost naroda jugoslovenske federacije, tada Srba, Hrvata, Slovenaca, Makedonaca i Crnogoraca, kao to se vidi iz simbolike predloenog grba od pet buktinja, to znai da jo nema Muslimana, iako se oni pominju u dokumentaciji AVNOJ-a, to jest u proglasu AVNOJ-a narodima Jugoslavije. Iz ovog naela ravnopravnosti politiki pisci tano izvode zakljuak o potovanju naroda, ne samo u okviru odreene federalne jedinice, ve u svim federalnim jedinicama gde odreeni narod ivi, kao rezultat izmeanosti naroda u jugoslovenskom prostoru kroz istoriju. Nova Jugoslavija stvarala se drukije od prve. Komunistika partija Jugoslavije je polazila od prava naroda na samoopredeljenje koje se moglo jedino ostvariti kroz borbu. va je voena na svim teritorijama Jugoslavije uprkos zakonu neravnoftiernosti revolucije, ali su osnovi novoj dravi postavljeni u Bihau i Jajcu. Jezgro Narodnooslobodilake vojske je bilo u to vreme srpsko, ali je proces diferencijacije poeo, naroito u prvoj polovini 1943. i posle kapitulacije Italije, da menja prvobitne odnose, jer su ustanci u Dalmaciji, Istri, narodnooslobodilaka borba u Sloveniji itd. menjali nacionalnu sliku

<-"->'!

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

narodnooslobidilakog pokreta. U istoriji je poznato da su svi temeljni akti o ureenju donoeni uz saglasnost i sa delegacijama svih naroda koji su se udruivali u federativnu zajednicu. Srbiju je predstavljala delegacija boraca, dok makedonski delegati nisu uspeli da stignu na zasedanje; u Jajcu nije bilo delegata Vojvodine i Kosova i Metohije. Brojni sastav AVNOJ-a se kasnije menjao dopunjavanjem i proirivanjem venicima iz onih jedinica koje su u njemu bile slabije zastupljene, kao to je sluaj sa Srbijom, Makedonijom, Kosovom. Pitanje Bosne i Hercegovine, za iju se autonomiju Komunistika partija Jugoslavije izjanjavala pre rata, reeno je uoi zasedanja AVNOJ-a u Mrkonji-Gradu da ona, ne kao autonomna, ve kao federalna jedinica ue u demokratsku federativnu Jugoslaviju, ime je stvoren izuzetak od nacionalne strukture jugoslovenske federacije. Granice novih jedinica su inile mee partijskih organizacija pre i u toku rata, koje su dobile svoju revolucionarnu potvrdu. Slovenaka delegacija je posle Jajca pokrenula pitanje centralizacije, ije je poreklo Tito objanjavao meunarodnim razlozima, mada je ona bila odreena ulogom Komunistike partije Jugoslavije u sistemu vlasti koji se stvarao, a kasnije centralistikom strukturom rukovoenja privredom i celim drutvom, za koju su se zalagali i Edvard Kardelj i Boris Kidri u skladu sa konceptom CK i Komunistike partije Jugoslavije o buduem razvitku. Delegacija Slovenije je takoe postavljala pitanje komande u vojsci na slovenakom jeziku, to je normalno vailo za vreme rata, ali nije bilo prihvatljivo u uslovima jedinstvene vojske. U Jajcu nisu dokraja izvedeni oblici pojedinih federalnih jedinica vezani za njihove granice, trajni poloaj pojedinih oblasti i strukturu pojedinih lanica saveza kao unitarnih ili sloenih. Do definitivnih reenja i u pojedinostima odluujuih za krajnji izgled federalnih jedinica dolo se tek izmeu Drugog i Treeg zasedanja AVNOJ-a konstituisanjem lanica saveza kao dravnih individualiteta na principima proglaenim u Jajcu. Osnovna naela na kojima je poivala federacija narodi Jugoslavije su prihvatili preko svojih delegacija, koje su neposredno uestvovale u radu AVNOJ-a. One su se u Jajcu izjasnile za pravo svakog naroda na samoopredeljenje, ukljuujui i pravo na otcepljenje ili ujedinjenje s drugim narodima. Narodi

AVNOJ

JUGOSLOVENSKA

FEDERACIJA

/|0 J

'

J u g o s l a v i j e nisu nikad priznali njenu podelu i razbijanje pod

faistikom okupacijom. Narodnooslobodilaki odbori i zemaljska antifaistika vea funkcionisali su u organskoj vezi s federativnom strukturom kao osnovni organi vlasti svakog n a r o d a ponaosob. Ta vea su posle Drugog zasedanja AVNOJ-a posebnim reavanjem potvrdila njegove odluke. Pretvaranje zemaljskih antifaistikih vea u najvie organe vlasti izvreno je na osnovu njihovih ustavnih odluka, prema naelima tog zasedanja. Jugoslovenska federacija je izgraivana na nacionalnom principu; predvialo se onoliko federalnih jedinica koliko je bilo i nacija, s izuzetkom Bosne i Hercegovine. Pitanje organizacionog dovravanja jugoslovenske federacije reeno je u periodu izmeu Drugog zasedanja AVNOJ-a i kraja 1944. pretvaranjem dotadanjih zemaljskih antifaistikih vea u vrhovna zakonodavna, odnosno predstavnika tela federalnih jedinica, njihove najvie organe vlasti. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a nije dolo do stvaranja autonomnih pokrajina, iako su zagarantovana prava nacionalnih manjina. Vojvodina sa Kosovom i Metohijom su imale relativno izgraenu vojno-politiku organizaciju, ali kao autonomne jedinice nisu pomenute na AVNOJ-u. Proglaenje autonomije Vojvodine se jo nije smatralo oportunim, s obzirom na stadijum narodnooslobodilake borbe u Hrvatskoj i Srbiji, i opasnost otvaranja pitanja ija je Vojvodina. Na Kosovu i Metohiji narodnooslobodilaka borba nije bila razvijena. Albanski pritisak na slovensko stanovnitvo je bio snaan, a ideja velike Albanije u konzervativnim snagama albanskog drutva vie nego jaka, budui zasnovana na koncepciji etniki istog Kosova u Velikoj Albaniji", iji je nosilac od septembra 1943. pronemaka Druga prizrenska liga. CK KPJ (Politbiro) je uoi AVNOJ-a bio protiv promena granice Jugoslavije u korist Albanije. Miladin Popovi i deo albanskih komunista su gledali na pitanje Kosmeta kao na analogan sluaj sa Istrom i Slovenakim primorjem, iako se radilo o potpuno drukijoj situaciji. Kosmet se nalazio u sastavu Jugoslavije, a ove oblasti su bile prisajedinjene Italiji posle prvog svetskog rata. Italija je bila poraena sila a Albanija rtva faistike agresije, iako su kvislinzi kasnije objavili rat Grkoj. U Istri je izbio ustanak posle italijanske kapitulacije, dok se na Kosovu i Metohiji narodnooslobodila-

<-"->'! NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

ka borba nije mogla izraziti u samoj kosovskoj kotlini zbog ja-, kog pritiska albanskih kvislinga, iako je 1943. dolo do poleta borbe u zapadnim delovima Makedonije koji su se nalazili u italijanskoj okupacionoj zoni do kapitulacije Italije. Pravo na samoopredeljenje su u Istri i Slovenakom primorju nosili i izraavali potlaeni delovi hrvatskog i slovenakog naroda. Kosovsko rukovodstvo je bilo svesno da se albanske mase nalaze van narodnooslobodilake borbe i da treba preduzeti sve mere da se one borbeno aktiviraju. Stav o razgorevanju narodnooslobodilake borbe na elom jugoslovenskom prostoru i u susednim zemljama zastupalo je i jugoslovensko vojno-politiko rukovodstvo revolucije, ije je gledite bilo da narodnooslobodilaka borba utire puteve bitnim reenjima nacionalno-socijalne emancipacije, te da je ona u toj fazi oruane revolucije osnovna orijentacija, to nije ukljuivalo i reavanje pitanja granica. Saveznika koalicija je takoe proklamovala da se pitanje granica ima reavati na mirovnoj konferenciji posle zavretka rata. Pritisak na rukovodstvo Kosova vrila je i Komunistika partija Albanije, s Enverom Hodom. Tome izazovu nisu odoleli albanski komunisti na Kosovu i Metohiji koji su stigli iz Albanije posle vojnog poraza Kraljevine Jugoslavije. Meu njima su se nalazili: Fadilj Hoda, David Nimani, Ismet airi, Emin Duraku, Devdet Hamza, Devdet Doda i drugi. Iako je KPJ jasno i nedvomisleno 1941. stajala na principu nedeljivosti Jugoslavije i nepriznavanja komadanja" Jugoslavije, ak i kada je Sovjetska Rusija suspendovala" diplomatske odnose sa Kraljevinom Jugoslavijom, o emu govore njeni proglasi, zakljuci i neposredna aktivnost, kod dela kadrova nisu dokraja bila potisnuta stara, naputena shvatanja o versajskoj Jugoslaviji", iz vremena kada je Kominterna radila na njenom razbijanju. Komunisti nisu mogli da odole ni zahtevima reakcionarnih snaga u Albaniji (Bali kombtari, Legalitet i druge koje su, pod patronatom okupatora, razvijale ideju o Velikoj Albaniji" koja je privlaila albanske mase u istoj onoj meri u kojoj je u svakoj Jugoslaviji gledan povratak na neravnopravne nacionalne odnose. Kominternistika shvatanja o Jugoslaviji kao tamnici naroda" naroito su bila jaka kod albanskih komunista. Umesto klasne analize snaga koje su se zalagale za Veliku Albaniju" nadvlaivala je nacionalna ideologija, bez obzira koliko ona bila javno izraavana.

/|0 J

'

AVNOJ I JUGOSLOVENSKA FEDERACIJA

Meutim, albansko rukovodstvo je jo u toku rata pokretalo pitanje granica, suprotno stavovima CK KPJ, pa i uz podrku Miladina Popovia, koji se najverovatnije nalazio pod politiko-psiholokim pritiskom albanskih komunista i teretom internacionalistike ideologije identifikujui sluaj Kosova i Metohije sa Istrom i Slovenakim primorjem. Udaljenost kosovskog rukovodstva od CK KPJ i tekoe radio-komunikacije onemoguavale su da pitanja na dnevnom redu budu razreavana brzo i efikasno. Stoga i izvesna nedovoljno odreena pozicija dela srpskih i crnogorskih kadrova u kosovskom rukovodstvu prema ovom osetljivom pitanju, uslovljena pomenutom tenjom da se albanske mase uvuku u ustanak, odnosno prihvate narodnooslobodilaku borbu, shvatanjem internacionalizma i saznanjem da su narodnooslobodilake snage Albanije na istim pozicijama borbe protiv faizma u drugom svetskom ratu kao okviru revolucionarnog procesa osvajanja vlasti. Analize i direktive delegata Vrhovnog taba i CK KPJ Svetozara Vukmanovia Tempa doprinosile su raiavanju situacije i razumevanju linije" KPJ u narodnooslobodilakom ratu na jugu Jugoslavije, ali je njegov radijus delovanja bio vie nego irok i nije mogao biti vezan samo za Kosovo i Metohiju. Rukovodstvo KPJ na Kosovu i ^ Metohiji je tada bilo u mogunosti da se obavetava preko taba i udarnog korpusa na teritoriji Crne Gore i sluanjem emisija Radio-stanice Slobodna Jugoslavija". Albanski komunisti su rano poeli postavljati pitanje granica, pod vidom briga albanskih patriota za nacionalnu integraciju Albanaca. Duan Mugoa je prilikom boravka na slobodnoj teritoriji Jugoslavije 1942. razgovarao sa Titom kako da se to pitanje rei. Miladin Popovi i Mugoa su imali dosta otrih diskusija sa albanskim komunistima o pitanju sudbine Kosova i Metohije, to nije moglo da se ne prenosi i na Kosovo. Vukmanovi je u izvetaju CK KPJ od 8. avgusta 1943. naglaavao ovinistiku mrnju iptara prema Srbima" i predoavao mere koje je preduzimao za njeno prevazilaenje, a na drugoj strani da albanske mase trae pripajanje Albaniji. nSiptarske mase u celini trae pripajanje Albaniji, postoji realna opasnost da te mase mobilie reakcionarna ovinistika grupacija iz stare Albanije Bali kombtar." Enver Hoda u Titoistima pie da je ve u jesen 1943. ukazao CK KPJ na >.pogrean put", iznosei zahteve CK KP Albanije u odnosu na Kosovo i Metohiju. Nae je miljenje da Kosovo, Dukadinska

292

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

ravnica (Metohija) i deo Makedonije koji se granii sa Albanijom, a naseljen je Albancima, treba da bude pripojen Albaniji poto Jugoslavija bude osloboena od faistikih kandi. Samo takva perspektiva e Albance koji ive u Jugoslaviji navesti da se bore." U odgovoru na pismo Miladina Popovia iz jula 1943. Ivan Milutinovi je smatrao da ne smeju zauzimati stavove kao reakcionarna albanska buroazija", to jest da se Kosovo i Metohija imaju prikljuiti Albaniji. Glavna je borba za osloboenje, posle ega e narod odluiti. Delegacija KP Albanije sa Vasiljom Santom, lanom CK KP Albanije, razgovarala je o pitanju Kosova i Metohije sa Ivanom Milutinoviem. S. Vukmanovi je u razgovorima sa predstavnicima KP Grke i Albanije 20. juna pristao na pritisak Albanaca, pod motivacijom opasnosti od uticaja Bali kombtari da se na Kosmetu stvori tab koji bi se nalazio pod komandom Vrhovnog taba Albanije. No, svestan da je moglo doi do srpskog nezadovoljstva pitanje je trebalo raspraviti sa Titom, kao komandantom Vrhovnog taba NOVJ. Vukmanovi danas to naziva mladalakim iluzijama", jer je iveo u uverenju da se pitanje granica nee postavljati kada komunisti dou na vlast. Tito je kasnije upozoravao da bi bilo tetno ako Albanci ponove sline greke kao Bugari u odnosu na Makedoniju. Titova upozorenja Milutinoviu i S. Vukmanoviu decembra 1943. polazila su od naela i I prakse narodnooslobodilakog pokreta Jugoslavije. Uostalom, ona su bila izraena i u odlukama AVNOJ-a da se ne priznaje komadanje" Jugoslavije, odlukama koje su bile poznate orga-j nizatorima Bujanske konferencije. Iz pomenutog Titovog pisma Tempu proizlazilo je da parola! narodnooslobodilakog pokreta Jugoslavije ne moe biti bal- I kanska federacija, jer tih planova na Zapadu ima mnogo, s| ciljem da se iskoristi neravnomernost razvitka narodnooslobodilakih pokreta u pojedinim zemljama, izvede guenje tihpokre-j ta i izoluje SSSR. S. Vukmanovi Tempo je uoavao skretanje rukovodstva na I Kosovu. On je 2. oktobra 1943. javljao: ,,Iz vaih materijala vidi I se da vi ve sada potpadate pod uticaj velikoalbanske klike ul pogledu buduih granica izmeu Jugoslavije i ipnije." ,,Iz[ materijala" kae Tempo proizlazi da jedinice NOV Kosova i Metohije predstavljaju neku zasebnu vojsku koja nije sastavni deo NOVJ". . Vi nekako sebe postavljate na ravnoj

/|0 J

'

AVNOJ I JUGOSLOVENSKA FEDERACIJA

nozi sa narodnooslobodilakom vojskom ipnije". To je po V u k m a n o v i u dolazilo otuda to se rukovodstvo Kosmeta plailo da javno istupa kao deo Narodnooslobodilake vojske J u g o s l a v i j e zbog raspoloenja iptarskih masa. ,,Sa takvom linijom vi, apsolutno, morate prekinuti", poruivao je Vukmanovi.

Pripadnici narodnooslobodilakog pokreta izvlaili su se iz kosovske kotline prema zapadnoj Makedoniji, Crnoj Gori, junoj Srbiji, Kopaoniku. Do oivljavanja akcija dolo je na zapadu Makedonije posle italijanske kapitulacije. Slamanjem italijanskog okupacionog sistema, stvara se slobodna teritorija u zapadnoj Makedoniji i dolazi do dodira izmeu narodnooslobodilakih snaga Jugoslavije i Albanije. Znaajnu ulogu u razmahu ustanka u zapadnoj Makedoniji odigrao je Svetozar Vukmanovi kao delegat Vrhovnog taba i CK KPJ. Zbog strahovitog pritiska albanskih kvislinga, kosovske jedinice su stvarane van teritorije Kosova i Metohije: Kosovski partizanski bataljon u manastiru Prohor Pinjski (novembra 1943), Kosovski partizanski odred u Jablanici, novembra 1943, zatim Makedonsko-kosovska brigada, a maja 1944. Prva kosovska brigada na jugu Srbije. CK KPJ (Politbiro) uputio je CK KP Albanije pismo 2. decembra 1943. u kome je istaknuto naelo da svaka nacija ima pravo na samoopredeljenje, ukljuivi i otcepljenje", te da ,,mi ne podupiremo sve nacionalne pokrete nego samo one koji su zaista, na djelu protiv imperijalizma uopte, tj. koji su za stvarno demokratski nacionalni razvitak". Otuda se i odbacivala sugestija Miladina Popovia za izjednaavanje stava KPJ prema Istri sa Kosovom. Sasvim je drugi sluaj sa Kosovom i Metohijom, u vezi sa im razne reakcionarne klike pokuavaju da ometu tamo oruani ustanak protiv okupatora i prikau na pokret kao velikosrpski. Samo oruana borba protiv okupatora moe jasno pokazati ta ko hoe i iskovati stvarnu demokratiju i bratstvo naroda, a nije potrebno ni naglaavati da izmeu nas i demokratske antiimperijalistike Albanije to pitanje ne moe biti problem . . . " Iz ovoga pisma CK KPJ je nedvosmisleno stanovite da narodnooslobodilaka borba na Kosovu nije bila razvijena. Pravo naroda na samoopredeljenje je u projekciji i praksi KPJ ukljuujui i pravo na otcepljenje vailo za narode i nacije Jugoslavije a ne za nacionalne manjine. Pa i to pravo se

294

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

posmatra u konkretnoj istorijskoj situaciji. Internacionalistika uverenja Miladina Popovia (koja su mogla biti i pod uticajem albanskog rukovodstva, pritiska Albanaca, uverenja da e se tako oiveti narodnooslobodilaka borba meu Albancima) kosila su se sa stvarno drukijom istorijskom situacijom Istre, Slovenakog primorja i ostrva. Pravo na samoopredeljenje poticalo je od naroda (i delova naroda) koji ine Jugoslaviju, a ne od nacionalnih manjina. Novembra 1943. partijsko rukovodstvo je podelilo oblast na dva dela: na Kosovo i Metohiju. Po direktivi S. Vukmanovia formirana su dva oblasna komiteta. Doneta je odluka da se rukovodstvo za celu oblast nazove Pokrajinski komitet za Kosovo i Dukadin". iptari" su ceo prostor Kosova i Metohije nazivali Kosovom. Metohija je nazvana Dukadin", iako oblast pod tim nazivom obuhvata i delove teritorije van granica Jugoslavije. Pod Dukadinom se podrazumevaju Metohija (srezovi peki i akoviki) i Malesija na albanskoj strani granice, zapravo srez Tropoja. Podruje Oblasnog komiteta KPJ Dukadina obuhvatalo je sledee srezove: peki, istoki, akoviki, orahoviki, suvoreki, prizrenski, zatim Roaje u Crnoj Gori i Tutin u Sandaku. Odlukom AVNOJ-a o federativnom ureenju pomenute su federalne jedinice i narodi Jugoslavije (Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci i Crnogorci), ime je naglaena njihova ravnopravnost nezavisno od okvira federalnih jedinica. Izriito je reeno da e se garantovati prava nacionalnih manjina. tab II korpusa NOVJ je izvetavao 31. decembra 1943. da iptarski prvaci negoduju zato AVNOJ u svojoj Deklaraciji nije dotakao iftarski narod u Jugoslaviji" (iako se ne radi o narodu ve o nacionalnoj manjini B. P.); zato Tito nije dao jasan stav prema iftarima" i zato se CK KPJ ne obraa iftarima". Istovremeno sa ovim obraanjem odrana je konferencija u Bujanu (selo se naziva i Bunjaj, budui pod tim nazivom poznato jo u Deanskoj hrisovulji), 31. decembra 1943. i 1. i 2. januara 1944. na kojoj je izabran Oblasni n a r o d n o o s l o b o d i l a k i odbor. Konferencija je donela Rezoluciju u kojoj, izmeu ostalog, stoji: Kosovo i Metohija je kraj koji je naseljen najveim delom iptarskih naroda, a koji kao i uvek, tako i danas eli da se ujedini sa ipnijom. Prema tome oseamo za dunost ukazati pravi put kojim treba da poe iptarski narod da bi ostvario svoje tenje. Jedini put da se iptari Kosova i Metohije ujedine

/|0 J

'

AVNOJ I JUGOSLOVENSKA FEDERACIJA

sa Sipnijom jeste zajednika borba sa ostalim narodima Jugos l a v i j e protiv okupatora i njegovih slugu, jer je to jedini put da se izvojuje sloboda, kada e svi narodi pa i Siptari biti u mogunosti da se izjasne o svojoj sudbini sa pravom na samoopredeljenja do otcepljenja. Garancija za ovo jest NOVJ, kao i NOV sa kojom je usko povezana. Pored toga za ovo su garancija nai veliki saveznici Sovjetski Savez, Velika Britanija i Amerika (Atlantska povelja, Moskovska i Teheranska konferencija) . . . " Konferencija nije odrana na tlu Jugoslavije ve na teritoriji Albanije (akovika Malesija). Za predsednika narodnooslobodilakog odbora za Kosovo i Metohiju, ije je Predsednitvo vrilo ulogu Odbora izmeu zasedanja, izabran je Mehmed Hoda, za potpredsednika Pavle Jovievi i Rifat Beria. lanovi Predsednitva bili su: Devdet Doda, Fadilj Hoda, Hajdarbeg Dui, Reda Zeirija, Milan Zear, Ali ukrija. ukrija i Zear nisu uspeli da stignu na konferenciju. Skup je sazvan bez politikih priprema i sa improvizovanim sastavom delegata. Pripreme su tekle od septembra 1943. Odluka je formalno doneta na oblasnom partijskom savetovanju novembra 1943. Reeno je da se Oblasni komitet povue sa are u Malesiju. Pavle Jovievi, sekretar OBKOM-a pie Okrunom komitetu KPJ za Metohiju 6. oktobra 1943. da se radi na stvaranju Odbora za Kosovo. No, o emu e se raspravljati nije bilo prethodnih razgovora. Oteani uslovi i urba uticali su na nepotovanje intencija novembarskog skupa komunista Kosova i Metohije; nacionalna struktura delegata nije bila srazmerna; nije bilo ni briljivijih politikih priprema. Osim tri-etiri delegata svi ostali su bili komunisti, tako da je izostalo uee irih slojeva, patriotski i antifaistiki raspoloenih. Ismet Sairi pie 15. novembra 1943. Oblasnom komitetu da Fadilj Hoda na ,,brzinu pripremi ljude za konferenciju". Konferenciji je prisustvovalo 49 delegata od 61 pozvanog. Po nacionalnom sastavu delegati su bili iptari", sem tri Srbina, tri Crnogorca i jednog Muslimana. Prilikom saziva ove konferencije nije potovan zakljuak estog, novembarskog savetovanja KP za Kosovo i Dukadin" na ar-planini (3, 4, i 5. novembar 1943) da se vodi rauna da na konferenciji uzmu uee predstavnici Albanaca, Srba i Crnogoraca, jer su oni u Bujanu bili samo simbolino predstavljeni. I sa stanovita uea Srba, Crnogoraca i Albanaca u narodnooslobodilakoj

U ^ NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

borbi ovo je bila krajnje nerealna proporcija. Deo delegata iz redova Albanaca nije ni bio sa teritorije Kosova i Metohije ve iz Albanije (i Plava u Crnoj Gori). Vie od jedne petine delegata u Bujanu bilo je albanskog dravljanstva (delegati s podruja sreza Tropoja i iz jedinica NOV Albanije). Konferenciji nisu prisustvovali, a nisu bili ni pozvani, delegati iz kosovskih jedinica van Kosova i Metohije, recimo iz Prve makedonskokosovske NO udarne brigade. Devdet Doda iz ove brigade nije bio delegiran za konferenciju ve pozvan od organizatora na konferenciju u Bujan. Vodei Albanci u narodnooslobodilakom pokretu Jugoslavije su od prvog dana ustanka istupali protiv oznake Jugoslavija" u nazivu KPJ, smatrajui da to odbija Albance od narodnooslobodilake borbe, iako je KPJ Jugoslaviju uzimala za okosnicu svoje strategije, naravno podrazumevajui zajednicu novih nacionalnih i socijalnih odnosa, kao i svaka partija socijalne revolucije. U Rezoluciji se poziva na Atlantsku povelju, Moskovsku konferenciju (oktobar 1943) i Teheransku konferenciju (novembar/decembar 1943. godine), sasvim previajui da se Atlantska povelja izjanjavala o narodima a ne o manjinama; narodima koji sutra treba da oblikuju svoju sudbinu u skladu sa svojom voljom. Stav CK KPJ o Jugoslaviji i pravu naroda na samoopredeljenje je bio poznat partijskom rukovodstvu Kosmeta, obavezujui ga, s obzirom na odnose u KPJ (demokratski centralizam). Taj stav je izraen u poruci S. Vukmanoviu decembra 1943. godine: Parola o prisajedinjenju Kosova i Metohije Albaniji u stvari bi ila naruku svim neprijateljima NOV i Jugoslavije i svim reakcionarnim i faistikim klikama, koje idu za tim da od demokratskog pokreta Jugoslavije otru pare po pare i istiu u prvi plan ne pitanje borbe protiv okupatora, nego razgranienje nacionalne suprotnosti, itd." Albanska veina je sasvim ignorisala volju srpskog i crnogorskog stanovnitva, Turaka, Muslimana i Cigana (Roma), izjanjavanjem za ujedinjenje sa ipnijom", koje nije ni konsultovano, ako izuzmemo sedam delegata iz redova Srba, Crnogoraca i Muslimana. Pitanje samoopredeljenja je bilo unutranje a ne meunarodno pitanje i, dakle, re je bila o tome za koju e federalnu jedinicu Kosovo biti vezano (u njoj se nalaziti), a ne o opciji za stranu dravu, pa ma i za njenu maticu.

/|0'j
AVNOJ I JUGOSLOVENSKA FEDERACIJA

Politbiro CK KPJ je neposredno posle ove konferencije u Bujanu ponitio kljuni, separatistiki deo ove rezolucije, i izmenio neke druge odluke partijskog rukovodstva Kosmeta. CK KPJ nije prihvatio promenu naziva rukovodstva (pretvaranje Oblasnog komiteta u Pokrajinski komitet"), jer Kosovo i Metohija ne ine neku posebnu kompaktnu oblast". CK KPJ je bio i protiv promene naziva Metohija" u Dukadin", jer su krajevi pod tim imenom prelazili granice jugoslovenske teritorije (bive granice Jugoslavije). Od oblasnog rukovodstva se trailo da ne stvara Zemaljsko antifaistiko vee narodnog osloboenja ve da ostane na stvorenom Narodnooslobodilakom (Oblasnom) odboru. Time je i u institucionalnoj sferi napravljena otra distinkcija izmeu naroda" i nacionalne manjine". tavie, CK KPJ je izriito zatraio da Oblasni narodnooslobodilaki odbor zadri samo inicijativni karakter, kao politiki organ jedinstva masa, ali ne i organ vlasti, jer, izmeu ostalog, na Kosovu i Metohiji nije postojala slobodna teritorija. U vezi sa najhitnijim pitanjem (elja za ujedinjenjem sa ipnijom) Politbiro CK KPJ je stavljao do znanja da nema razgranienja sa Albanijom, ve da se radi o borbi protiv porobljivaa. Tri meseca posle Bujana (preciznije, 28. marta 1944) CK KPJ je isticao da su obe zemlje Jugoslavija i Albanija okupirane od Nemaca i da je glavni cilj da se one oruanom borbom oslobode nemakog ropstva. Zato", kae se, svako postavljanje pitanja razgranienja u stvari pomae Nemcima da podstiu jedan narod protiv drugoga . . . Albanskim masama treba jasno ukazati na to, da ratujui za Nemce one idu putem nacionalne katastrofe." Operativno partijsko rukovodstvo praktino je ponitilo separatistiki i antijugoslovenski duh temeljne odredbe Bujanske konferencije o prisajedinjenju Kosova i Metohije Sipniji". Ako se ima u vidu rukovodea uloga partije u sistemu revolucionarne vlasti, otpadaju formalistiki prigovori da to nije uinjeno od strane nadlenog organa jugoslovenske federacije. Bitno je neprihvatanje ove odredbe u Rezoluciji, bez obzira na zadravanje Proglasa u kome se takoe govori o pomenutom prisajedinjenju. tavie, odreivanjem karaktera Oblasnog odbora Politbiro CK KPJ je doveo u pitanje konferenciju u celini, iako za takvo tumaenje nema izriitog stava u martovskom pismu Politbiroa koje je potpisao Milovan ilas.

U ^ NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Za separatistiki stav Bujana nema oslonca u odluci AVNOJ-a o federativnom ureenju, ak kada bi se ona i najire tumaila. Pravo naroda (nacija) na samoopredeljenje je kapital socijalistikih pokreta, naroito od Lenjina. Ono znai da svaki narod ima pravo da odluuje samostalno o svojoj sudbini. Samo pravo moe biti izraeno na raznovrsne naine od kojih su neki manifestovani u toku narodnooslobodilake borbe naroda Jugoslavije 19411945, pa bilo da je re o pravu na otcepljenje (koje su oni imali, ali i odbacili svojom voljom da ostanu zdrueni u Jugoslaviji); pravo na izbor drutvenog ureenja (to su takoe uinili kroz narodnooslobodilaku borbu); pravo na stvaranje nacionalne drave (to su i sproveli u okvirima Jugoslavije kao federativne zajednice, vrste i jedinstvene); pravo na ujedinjenje sa drugim narodima (takoe ostvareno kroz bratsku zajednicu naroda Jugoslavije). Meutim, nije re o pravu nacionalnih manjina, ve naroda. Kosovo i Metohiju ne spominje Odluka AVNOJ-a o federativnom ureenju, a o Kosmetu kao autonomiji nema pomena ni u projektima Deklaracije o osnovnim pravima nacija i graana DFJ na kojoj je radio Moa Pijade u prolee 1944. godine. Posredno se ova Bujanska rezolucija odbacuje i ignorie i Rezolucijom Oblasne narodne skuptine Kosova i Metohije od 9. jula 1945. sledeim stavom: Zbog toga narod ove oblasti, preko svoje slobodno izabrane Oblasne skuptine moe tek sada da izrazi na slobodan nain svoju potpunu saglasnost sa istorijskim odlukama AVNOJ-a (podvukao B. P.) kojima je bio udaren vrst temelj novoj Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji i slobodi i ravnopravnosti njenih naroda i nacionalnih manjina." Veliki saveznici formalno su priznali NOVJ kao ravnopravnog lana antifaistike koalicije jednim zakljukom Teheranske konferencije, drane skoro istovremeno s Drugim zasedanjem AVNOJ-a (28. novembar 1. decembar 1943), koji je predviao da se partizani" u Jugoslaviji potpomognu do najvee mogue mere provijantom i opremom, kao i operacijama komandosa. Taj teheranski zakljuak znaio je priznanje oruane sile narodnooslobodilakog pokreta de jure i, posredno, naputanje Mihailovia. Tito je uoi Moskovske konferencije traio da i SSSR poalje svoju vojnu misiju kod Vrhovnog taba kao to su to uradili Britanci. Na Moskovskoj konferenciji je o tome bilo rei izmeu^ Molo to va i Idna. Na osnovu saglasnosti

AVNOJ I JUGOSLOVENSKA F E D E R A C I J A

"

erila i Staljina u Teheranu, upuena je u Vrhovni tab i sovjetska vojna misija s generalom Nikolajem V. Kornjejevom na elu, iji su se lanovi februara 1944. spustili kod Bosanskog petrovca. Saveznike vlade nisu priznale AVNOJ i NKOJ, kao to je rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta moglo i oekivati, ali stvaranje ovih najviih organa jugoslovenske federacije nije ni osporeno. Britanska vlada je prva reagovala na odluke AVNOJ-a navodei da se ona uvek izjanjavala za podravanje svih snaga u Jugoslaviji koje se odupiru Nemcima, ali da, s obzirom na pravo stanje stvari, ne moe da ne daje veu podrku partizanskim snagama, poto je njihov otpor Nemcima daleko vei od Mihailovievog. Za Antonija Idna, britanskog ministra inostranih poslova, privremeni karakter AVNOJ-a predstavljao je odgovarajue reenje, saglasno shvatanjima Velike Britanije i kralja Petra II, jer je odluka o obliku vladavine preputena volji naroda posle rata. U svom stavu prema Jugoslaviji, SAD su posle Teherana takoe davale prevagu vojnim razlozima, ali ostajui privrene monarhiji, izbeglikoj vladi i potovanju nepromenljivosti starog poretka. Tito je izvestio Moskvu o rezultatima rada skuptine u Jajcu neposredno posle njenog zavretka, 30. novembra 1943. Radiostanica Slobodna Jugoslavija" je prilikom objavljivanja odluka AVNOJ-a poetkom decembra te godine izostavila odluku o suspenziji Petra II Karaorevia. Sovjetska vlada je 13. decembra ocenila odluke AVNOJ-a kao pozitivne injenice", koje doprinose daljoj uspenijoj borbi naroda Jugoslavije protiv hitlerovske Nemake". Prema vladinom saoptenju, novi lideri Jugoslavije" imali su ozbiljne uspehe u ujedinjavanju svih nacionalnih snaga Jugoslavije", dok je Mihailovieva aktivnost nanosila tetu borbi jugoslovenskih naroda protiv nemakih agresora. Sovjetski Savez se solidarisao s britanskom politikom kompromisa u Jugoslaviji, izjanjavajui se protiv Mihailovia, ali nije istupio protiv kralja i njegove vlade, s kojom je odravao diplomatske odnose. Slovenaki narodnooslobodilaki odbor je na Koevskom zboru oktobra 1943. postao najvii organ vlasti Slovenije, a na Zasedanju u rnomelju februara 1944. pretvoren je u Slovenako narodnooslobodilako vee (Slovenski narodnoosvobodilni svet SNOS) i izdvojen iz Osvobodilne fronte. Dravnost

0UU

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Hrvatske u okviru jugoslovenske federacije ustanovljena je Treem zasedanju ZAVNOH-a u Topuskom maja 1944. Zemaljsko antifaistiko vee narodnog osloboenja Hrvatske je proglasilo federalnu Hrvatsku za dravu i hrvatskog j srpskog naroda. Ukinulo je odluku ustaa o zabrani irilice. Formiran je, posle stvaranja Izvrnog odbora Hrvatske seljake stranke na slobodnoj teritoriji Hrvatske, i Klub srpskih vijenika, kao neka vrsta nacionalnog predstavnitva Srba i politikog pandana delu Hrvatske seljake stranke koji je priao narodnooslobodilakom pokretu. Zvanini predstavnici stranke oko Maeka nisu priznavali IO HSS-a videi u njegovim lanovima sa-, mozvance". Pod uticajem Andrije Hebranga, sekretara CK KP Hrvatske, manifestovala su se skretanja u nacionalnoj politici. Po Hebrangu, dalmatinski komunisti su eleli da se osamostale; nisu potovali odluke CK KP Hrvatske i slabo su saraivali s hrvatskim partijskim rukovodstvom. Hebrang je insistirao na oznaci partizanskih snaga u Hrvatskoj kao hrvatskih, isputajui naziv Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije. Precenjivao je Hrvatsku seljaku stranku, ne shvatajui da se radi o poraenoj politikoj partiji koja ne moe vaskrsnuti", iako je i rukovodstvo Komunistike partije Jugoslavije bilo svesno njenog uticaja, na hrvatskom selu naroito. Njemu je oigledno smetala naglaena jugoslovenska orijentacija dalmatinskog rukovodstva partije. Tito ga je marta 1944. kritikovao to u parolama Komunistike partije Hrvatske dolazi do izostavljanja ostalih jugoslovenskih naroda i Jugoslavije. Na sednici Politbiroa CK KPJ u Drvaru, kojoj su prisustvovali Hebrang, Pavle Gregori i Marko Belini, sekretar CK KP Hrvatske je ponovo kritikovan zbog odnosa prema Hrvatskoj seljakoj stranci i politici bratstva i jedinstva Komunistike partije Jugoslavije. Hebrang je odgovoran i za procese protiv srpskih partizanskih prvaka na Kordunu kao etnika", izdajnika", itd., samo zato to su isticali zapostavljenost Srba u narodnooslobodilakom pokretu. Kritikovan je i zbog stvaranja posebne telegrafske agencije Hrvatske, iako je postojao Tanjug. Tito se pita kako Hebrang ne uvia da i Sovjetski Savez ima samo jednu telegrafsku agenciju. Kritike ocene su izreene i povodom Hebrangovog odnosa prema veronauci, to jest uvoenja ovog predmeta u nastavu. Tito je njegovu politiku nazivao separatistikom. Kardelj je pisao da Hebrang ne voli Srbe i Slovence, a

AVNOJ I JTJGOSLOVENSKA FEDERACIJA

301

ja prihvata Jugoslaviju kao neizbeno zlo". O vikoj sednici C C KPJ nema izvora iako je na njoj, prema posrednim J izvorima, Hebrang ispoljio konfederativnu koncepciju, izraenu i u shvatanju o posebnoj vojsci. Septembra 1944. Hebrang je smenjen sa poloaja sekretara CK KP Hrvatske i preao na dunost poverenika Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije za trgovinu i industriju. Predlog za smenjivanje su traili Titovi saradnici Kardelj, Rankovi i ilas. Tito se nalazio van Jugoslavije; od 18/19. septembra 1944. do 28. septembra iste godine boravio je u Moskvi, a kasnije u Krajovi i Vrcu do 25. oktobra 1944, kada je preao u osloboeni Beograd. Opta kritika Hebranga i nezadovoljstvo dela kadrova u Hrvatskoj sekretarom partije, pokazuju da se u njegovom sluaju radilo o favorizovanju konf edera ti vne forme ureenja Jugoslavije i u krajnjoj liniji o separatistikoj orijentaciji. ZAVNOBIH se na svom drugom zasedanju, u Sanskom Mostu jula 1944, konstituisao u vrhovno zakonodavno i izvrno telo, najvii organ dravne vlasti Bosne i Hercegovine kao ravnopravne federalne jedinice u demokratskoj federativnoj Jugoslaviji. ZAVNO Crne Gore pretvoreno je jula 1944. u Kolainu u Crnogorsku antifaistiku skuptinu narodnog osloboenja (ASNO), vrhovno zakonodavno i izvrno telo Crne Gore. PK KPJ za Crnu Goru i Boku je posle Drugog zasedanja AVNOJ-a izdao letak u kome se govori o Sandaku kao oblasti koja je pripala Crnoj Gori, ali je kasnije ispravio ovo preuranjivanje" u razgranienju federalnih jedinica. Avgusta 1944. u manastiru Sveti Prohor Pinjski konstituisano je Antifaistiko sobranje narodnog osloboenja Makedonije (ASNOM) kao najvie zakonodavno i izvrno telo makedonske drave. Prilikom razgranienja Srbije i Makedonije, Blagoje Nekovi je smatrao da tzv. Ristovaka Makedonija pripada Srbiji, mada su makedonski komunisti hteli da u sastavu svoje federalne jedinice zadre bar prostor manastira Sv. Prohor Pinjski u kome je proglaena dravnost Makedonije. Velika antifaistika narodnooslobodilaka skuptina Srbije izabrala je ASNOS (Antifaistiku skuptinu narodnog osloboenja Srbije), vrhovni zakonodavni i izvrni organ dravne vlasti, novembra 1944. u osloboenom Beogradu. Na osnovu odluka skuptina Vojvodine i Kosova i Metohije, kao i AVNOJ-a, federalna jedinica Srbija imala je u svom sastavu Autonomnu

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu Kosovsko-Metohijsku Oblast. Ostvarujui zakljuak Predsednitva AVNOJ-a, ZAVNO Sandaka je na sednici odranoj u Novom Pazaru 29. marta 1945. odluilo da se Sandak podeli izmeu federalnih jedinica Srbije i Crne Gore. Stvaranjem federacije KPJ je u toku narodnooslobodilake borbe resila nacionalno pitanje, osujeujui planove kontrarevolucije i konzervativnih krugova u inostranstvu o stvaranju trijalistike monarhijske federacije, ideju rimokatolikih krugova o dunavskoj konfederaciji, i odbacujui separatistike tvorevine jugoslovenskih kvislinga. Za vladu Boidara Puria odluke AVNOJ-a su bile akti terorizma", dok je Mihailoviev Svetosavski kongres, odran u selu Ba januara 1944, kao alternativu istakao trijalistiku monarhijsku federaciju, ideju inae aktuelnu 19391940, u vreme pokuaja dravnog preureivanja Kraljevine Jugoslavije, a kojoj su se polovinom 1943. vratile i vlade u izbeglitvu pod predsednitvom Slobodana Jovanovia i Miloa Trifunovia, odstupajui od najekstremnijih vidova svoje nacionalne politike zbog opte krize velikosrpskih snaga u Jugoslaviji i emigraciji. Deklaracija Oteestvenog fronta Bugarske iz decembra 1943. videla je reenje makedonskog pitanja u stvaranju posebne drave, slobodne i nezavisne, na itavoj teritoriji Makedonije, prelazei preko narodnooslobodilake borbe makedonskog naroda, nacionalnog individualiteta Makedonaca i njihovog opredeljenja za jugoslovensku dravu ravnopravnih naroda.

VELIKE SILE I REVOLUCIONARNE PROMENE U JUGOSLAVIJI

to su vie zapadni saveznici prenosili ratne operacije prema jugu Evrope, to se pojaavalo njihovo interesovanje za jugoslovensko ratite. Ve septembra 1942, uoi iskrcavanja Amerikanaca i Britanaca u Francusku Severnu Afriku, general Harold Aleksander je traio od Mihailovia da se etnici aktiviraju protiv okupatora i pomognu u ruenju saobraajnica i razaranju nemake pozadine. Opominjui preko vlade Mihailovia, Britanci su mu stavljali do znanja da se partizani jedini bore u Jugoslaviji, da etnici od oktobra 1941. ne uestvuju u toj borbi i da se vie s takvim njegovim dranjem ne moe suprotstavljati sovjetskoj propagandi. Britanski major Piter Boj je krajem decembra 1942. saoptio majoru ivanu Kneeviu da Mihailovi sarauje s Italijanima i kvislinzima. Najzadrtije Mihailovieve pristalice odbacivale su britansko navaljivanje da se stupi u akcije, smatrajui ga znakom njihove ravnodunosti za srpski narod i opasnou njegovog mogunog istrebljenja ako se upusti u nagovaranu avanturu. Sovjeti su imali dokaze o ovoj kolaboraciji, a na drugoj strani stavljali su do znanja britanskom savezniku da su etnici izneverili pristup aktivnog otpora u saveznikoj ratnoj koaliciji. Vlada S. Jovanovia nastavljala je s pokuajima da se partizani" posredstvom sovjetske vlade nateraju da se stave pod Mihailovievu komandu, iako to vie nije odgovaralo situaciji i odnosima snaga, niti je bilo mogue. Mihailovi, koji nije bio raspoloen da se bori protiv okupatora, nalazio je razne izgovore za neaktivnost navodei, izmeu ostalog, da nema oruja ili da ne eli da izazove nemake represalije i upad u okupacionu zonu Italije, s obzirom da rauna na italijansko naoruanje u trenutku njene kapitulacije a u stvari je ostajao pasivan zbog doslednog Pridravanja strategije iekivanja raspleta na velikim frontoviTa strategija podrazumevala je savlaivanje, pomou

U^

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

okupatora i u okvirima rata, narodnooslobodilakog pokreta kao revolucionarne snage koja spreava obnovu monarhije, poretka privatne svojine i prevlasti srpske graanske klase u' Jugoslaviji. Mihailovi je u prisustvu britanskog pukovnika S. V. Bila Bejlija izjavio, februara 1943, na nezadovoljstvo premi! jera erila, da su glavni protivnici komunisti, Muslimani i Hrvati, a prijatelji Italijani. Ovom izjavom u svojoj prestonici" Gornjem Lipovu, kod Kolaina, on je praktino odbacio suprotstavljanje okupatorima i britansku strategiju pojaavanja otpora u nemakoj pozadini, najverovatnije uveren da e etnike snage unititi glavninu NOVJ u predstojeim borbama na tlu Hercegovine. Britanski faktori odluivanja sve su se vie uveravali, na osnovu izvetaja svojih oficira iz Jugoslavije, da je partizanska udarna sila i vojna organizacija daleko iznad etnike, da su etnici izgubili svaki moralni i politiki ugled i da njihova vlast postaje narodu sve nepodnoljivija. tavie, Britanci su poeli da uviaju da narodnooslobodilaki pokret nije samo jedini nosilac antifaistike borbe u Jugoslaviji, ve i vodea sila sutranje jugoslovenske drave. Od Mihailovievih izjava je morao da se ogradi i predsednik emigrantske vlade, stavljajui do znanja svome ministru da su Nemci i Italijani, koji su rasparali Jugoslaviju i oduzeli narodu slobodu, prvi i glavni neprijatelji, protiv kojih treba udruiti sve borbene snage Jugoslavije, ostavljajui po strani unutranje razmirice. Pomo od saveznika mogla se traiti samo za borbu protiv neprijatelja, a ne za unutranja razraunavanja. Jovanovi je pokazivao razumevanje za prihvatanje borbe sa partizanima u odreenim prilikama, ali ne i opravdanje kolaboracije. Bez obzira na sva svoja uvijanja Mihailovi se nije mogao povinovati navedenim instrukcijama, jer, na jednoj strani, nije imao snage za borbu protiv okupatora sve dok je u narodnooslobodilakom pokretu gledao glavnog protivnika, niti mogao opstati bez strane, pa ma i okupatorske podrke u toj borbi, a na drugoj strani bi aktiviranje otpora znailo i odstupanje od njegove osnovne strategije iekivanja. Marta 1943. Mihailovi je napadao SSSR da, uprkos javnim izjavama o svom nemeanju, u praksi radi protiv nacionalnih pokreta sa ciljem da se ojaaju komunistike snage. Od celokupne navodne antiokupatorske aktivnosti etnika ostalo je kao svedoanstvo samo antietniko raspoloenje nemakog vojno-politikog vrha, zapravo Hitlerova srbofobija, to je etnicima i delu emigracije omoguavalo da

<5Z 1 VELIKE SILE I REVOLUCIONARNE PROMENE

istiu Mihailoviev znaaj i znaaj njegove Jugoslovenske vojske otadbini", kao rezervne armije u trenutku iskrcavanja. Britanska politika poela je da se menja marta 1943, to se podudarilo s etnikim slomom na Neretvi. Glavni zagovornik 0 ve politike bio je britanski premijer, koji je u njenom formulisanju i primeni nailazio na otpore britanskih upravnih, politikih, propagandnih i vojno-obavetajnih centara. Ceril se nije odricao etnika, ve je u okviru politike dvostrukog koloseka" ili ekvidistance" reio da odri veze s Mihailoviem, ali da se, preko svojih oficira, povee i sa narodnooslobodilakim pokretom. Od etnika je traio da prekinu kolaboraciju i da ne napadaju partizanske snage, sem u nunoj odbrani. Izlazilo je na videlo da je Mihailovi bio nepravedno glorifikovan zbog borbe koju vodi iskljuivo NOVJ. Pored partizanskog uspeha na jugoslovenskom ratitu i etnike agonije marta / aprila 1943. na Neretvi i Drini, na promenu britanske politike u Jugoslaviji uticala je i sovjetska diplomatija, koja je u leto i jesen 1942. ukazivala na saradnju Mihailovievih komandanata s okupatorom, snabdevena preko Kominterne informacijama vodstva narodnooslobodilakog pokreta. Sovjetska politika prema dogaajima u Jugoslaviji bila je odreena procenom o odnosima snaga u antifaistikoj koaliciji: vlada je oprezno omoguavala da vesti o kolaboraciji etnika dospeju u komunistiku i radniku tampu, posredstvom Kominterne, kao i u visokotiranu graansku tampu, kritikujui izbegliku vladu to se nije ogradila od svog ministra vojske; a na drugoj strani saglasila se da se poslanstva dve zemlje podignu na rang ambasade. KPJ je jedinu vezu sa svetom imala preko Kominterne ali, isto tako, trpela njene kritike za sektatvo, iza kojih se krila ideoloka neverica u irinu i snagu narodnooslobodilakog pokreta, odraavajui stara i okamenjena shvatanja o dvema etapama" i svemoi spoljnog faktora u borbi za nacionalnu i socijalnu emancipaciju naroda. Zbog ovih shvatanja Kominterna je od 1941. pa sve do rasputanja polovinom 1943. koje su jugoslovenski komunisti pozdravili, videi u tome aktu potvrdu da su komunistike partije izrasle u samostalne i nezavisne inioce borbe u nacionalnim okvirima, iako je on proiziao iz Staljinove pragmatistike politike ustupaka zapadnim silama, rezervisanim prema aktivnosti ,,centra svetske komunistike zavere" ispoljavala nerazumevanje za samostalnu poziciju KPJ, izraeno u utanju na neke njene inicijative, kritici

306

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

njenog kursa, ogluivanju o njene zahteve za upuivanje pomoi. Tito je u ime KPJ, odnosno narodnooslobodilakog pokreta, od prvog dana ustanka traio pomo od sovjetske vlade i Vrhovne komande Crvene armije preko Komin terne, ali ona nije stizala. Ima indicija da je ova pomo jedno vreme, posebno u zimu 1942. bila obeana, ako je ceniti po preciznim prostornim koordinatama i vremenskim oznakama dostavljanim Moskvi, kao i upornosti iekivanja Moe Pijade na Durmitoru. Jugoslovenska istoriografija konstatuje da je ova pomo traena i da ona nije stizala, smatrajui da se radi o opreznosti sovjetske vlade pred svojim zapadnim saveznicima, ne izostavljajui i tekoe njenog doturanja, nasuprot sovjetskim istoriarima koji teite iskljuivo stavljaju na nepremostive tehnike tekoe. Gledite jugoslovenskih istoriara, bar najveeg dela, ne moe da se apstrahuje od ireg okvira odnosa u kojemu Kominterna deluje kao produena ruka Staljinove dravne politike. U postojeoj konstelaciji odnosa i svog faktikog statusa Kominterna nije ni mogla da odnose sa KPJ ne podreuje obzirima SSSR-a prema vodeim zapadnim saveznikim silama. Britanci su postojanje mone partizanske armade", ija aktivnost ni ranije nije bila nepoznata njihovim politikim faktorima, sada prihvatali kao nezaobilaznu injenicu, od posebne vanosti pred oekivani skok" invazionih anglo-amerikih snaga iz Tunisa na Pantelariju, Siciliju i Apeninsko poluostrvo. S ulaskom rata u novu fazu, Britanci nisu mogli da se ogluuju na sve jai uticaj SAD i SSSR-a u antifaistikoj koaliciji, zasnovan na amerikoj ratnoj moi i sovjetskom samopouzdanju posle odluujuih pobeda na istonom frontu. Britanskoj politici u Jugoslaviji osetno je tetila etnika vojna neaktivnost, odnosno kolaboracija. Za Britance nije vie bilo sumnje da je etniki pokret vojno i politiki slab, jednostrano nacionalno orijentisan, kao i da monarhija, budui pansrpska institucija, nije vie objedinjavajui element naroda Jugoslavije. Kritiko sagledavanje jugoslovenske monarhije i njene uloge jo nije znailo da je Britanci naputaju i odbaciju, ve da, naprotiv, preuzimaju njenu odbranu u svoje ruke, pod vidom osiguravanja ustavnog kontinuiteta Kraljevine Jugoslavije, pri emu su se prvenstveno rukovodili politikim i vojnim interesima, ali i vlastitom tradicijom i sentimentom da ouvaju ugled krune pred svetom i javnim mnjenjem. Razrivena svaama i neupotrebljiva u novim vremenima, jugoslovenska politika

VELIKE

SILE

REVOLUCIONARNE

PROMENE

<5Z

emigracija u Londonu postajala je za erila veliki teret; ona je terala i Ruzvelta da u prolee 1943. razmilja vredi li se zalagati za obnovu Jugoslavije pri postojanju nesavladivih antagonizam a izmeu prvaka srpske i hrvatske buroazije. Kao izraz promenjene britanske politike spustila se misija Vilijama Stjuarta i kapetana F. V. Dikina, a septembra 1943. i brigadira Ficroja Maklejna. Uspostavljanje prvog zvaninog kontakta s britanskim oficirima nije znailo nestajanje sumnji rukovodstva narodnooslobodilakog pokreta u budue britanske planove. Verovalo se da oni dolaze da uspostave komandu nad NOVJ uoi anglo-amerikog iskrcavanja. Sumnje su se pojaavale samim tim to se kod etnike Vrhovne komande nalazio drugi britanski oficir vieg ina (pukovnik Bil Bejli). Nova politika Velike Britanije izazvala je nezadovoljstvo i u Mihailovievom tabu. Za etnikog komandanta je uvaavanje drugih antifaistikih snaga bila izdaja, koja je tetila ne samo nacionalnom pokretu" ve i optoj saveznikoj stvari. Nezadovoljstvo je naraslo kada je dobio telegram (poznat kao ibarski") Komande na Srednjem istoku da sve svoje snage povue istono od Kopaonika, jer zapadno od ove planine nema uticaja. Koristei formalnu osnovu da kao naelnik Vrhovne komande moe primati nareenja samo od svog vrhovnog komandanta, to jest kralja Petra II, Mihailovi je odbio primenu britanske direktive, koju su vojni krugovi povukli. Teritorijalno razgranienje nije bilo izraz erilovih zamisli, a na drugoj strani predavanje zapadnih delova Jugoslavije (Slovenije, Hrvatske i Slavonije) narodnooslobodilakom pokretu ocenjeno je kao suvie veliki ustupak. Sprovodei novu politiku u Jugoslaviji, Britanci su, posle pada vlada Slobodana Jovanovia i Miloa Trifunovia, uticali na stvaranje jednog slabog i prelaznog, inovnikog kabineta, pod predsednitvom Boidara Puria, za koji su raunali da e ukloniti Mihailovia iz vlade. Meutim, velikosrpske snage neoekivano su se estoko usprotivile otputanju kompromitovanog ministra vojske i, uopte, novoj britanskoj politici u Jugoslaviji. Za Puria, Mihailovi je bio heroj koga su Britanci hteli da rtvuju meunarodnom komunizmu". Predsednik vlade u izbeglitvu optuivao je Britance da iz straha ine koncesiju SSSR-u. Upuivao je kralja da se to vie okrene prema SAD i podri Mihailovia. Britanski zahtev da Mihailovi bude uklonjen iz Jugoslovenske kraljevske vlade Puri je

U ^ NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

ocenjivao kao podleganje izmiljenim priama i falsifikovanim partizanskim dokumentima". Napadao je Britance to su lomili Mihailovia i celu zemlju predavali Titu. Politiku u toku nazivao je luakom", smatrajui da bi u sluaju njene primene saveznici izgubili ne samo ceo srpski narod ve i sve Jugoslovene s kojima bi doli u sukob. Puri je pretio obrazovanjem vlade u zemlji i ostavkom Jugoslovenske vlade u izbeglitvu. No, britanski premijer je neumoljivo nastavljao pritisak, rukovoen svojom vizijom dogaaja i britanskom ulogom globalnoj politici antifaistike koalicije. Njega su o situaciji izvetavali britanski oficiri akreditovani kod Vrhovnog taba, potvrujui ispravnost britanske preorijentacije. Brigadir Ficroj Maklejn, ambasador-voa", kako ga je nazivao eril, posle susreta s Titom zabeleio je da jo nije video takvog komunistu, toliko nezavisnih pogleda, i da je on glavni klju" jugoslovenskog problema. Dikin je takoe u Titu video centralnu linost pokreta. Kasnije je skicirao svoj doivljaj ljudi koji su bili njegovi najblii saradnici. Za Rankovia, koji se uvek kretao uz Tita, veli da je davao utisak iskusnog partijskog radnika naviknutog na podmukle opasnosti rada u ilegalstvu". U Ivi Loli Ribaru video je simbol i idola omladine; bio je kae dofen" Tita. Tito i Kardelj su bili vezani svojim ruskim iskustvom, jednim ambivalentnim obrazovanjem, koje teko da je imao neki drugi lan obnovljene Komunistike partije Jugoslavije u to vreme". Ovi ljudi su, po Dikinu, sa ilasom i Pijade inili ui Titov kabinet". Britanski oficiri i diplomati Dikin i Ralf Stivenson, koji je bio ambasador Velike Britanije pri kraljevskoj vladi referisali su svom premijeru u Kairu, posle Teherana, o situaciji u Jugoslaviji. Stivenson je u partizanima video stranu koja e sutra vladati Jugoslavijom. erilova provera miljenja, preko svojih oficira i diplomata u Kairu, decembra 1943, odluila je o sudbini Mihailovia, jer je reeno da se kralju Petru II savetuje da ukloni svog ministra vojske. Nemilosrdno rtvujui Mihailovia, ijoj je glorifikaciji sam doprineo u interesu britanske politike, eril nije zaboravljao da etnikog komandanta posmatra i kao traginu figuru" i da u svojim memoarima napie da istorija koja pravi tananije razlike ne treba da (ga) izbrie iz spiska srpskih rodoljuba". Naputajui Mihailovia eril se opredeljivao za podrku umerenijim graanskim snagama za njihov sporazum s

VELIKE SILE I REVOLUCIONARNE PROMENE <5Z 1

n arodnooslobodiIakim pokretom, smatrajui da one nemaju drugih izgleda sem tih, posebno da je to jedina ansa mladog kraljevia". Cerilovoj politici kompromisa u Jugoslaviji prila je decembra 1943. i sovjetska vlada, to je britanskog premijera samo podstaklo da nastavi pritisak na umerenije krugove jugoslovenske buroazije da to pre nau modus vivendi s narodnooslobodilakim pokretom. Britanci su smatrali da je sporazum o otputanju Mihailovia jedina ansa mladog kralja. Vodstvo narodnooslobodilakog pokreta uvialo je da da je britanska politika politika trojanskog konja", ali ju je prihvatalo iz meunarodnih obzira prema antifaistikoj koaliciji i zbog vlastitih procena da se revolucionarni poredak moe uvrstiti, naroito posle prednosti steenih konstituisanjem AVNOJ-a u najvii organ jugoslovenske federacije. Svesni da nemaju snage da se frontalno suprotstave narodnooslobodilakom pokretu i SSSR-u, kojeg su smatrali njegovim pokroviteljem, Britanci su nastojali da novim prilazima osiguraju sovjetsku saradnju u reavanju jugoslovenskog problema, da prevaziu paralelizam organa stvaranjem jedinstvene vlade i da zatite svoje interese ouvanjem monarhije. Saradnja s narodnooslobodilakim pokretom i obrazovanje jedinstvenih institucija trebalo je, prema britanskim zamislima, da omeka jugoslovenske komuniste i oslabi njihovu ideoloko-politiku vrstinu, kako bi se podigao odbrambeni zid protiv sovjetske ekspanzije. Gradei ovu politiku eril je raunao na umerenije snage jugoslovenske buroazije, koje nisu bile kompromitovane saradnjom s okupatorom, na antifaiste koji se nisu priklonili narodnooslobodilakom pokretu, a naroito na srpske domaine", koji su, po njemu, odbacivali ekonomsku teoriju Karla Marksa.

Nova britanska politika u Jugoslaviji uticala je sa drugim faktorima na korekciju Titove politike vojne institucionalizacije balkanskih pokreta otpora. Kao rezultat razbuktavanja antifaistike borbe na jugu Jugoslavije, u Albaniji i Grkoj dolo je juna 1943. do sporazuma predstavnika tabova Jugoslavije, Grke i Albanije o stvaranju Balkanskog taba. Na povezivanju antifaistikih snaga balkanskih naroda radio je delegat Vrhovnog taba NOVJ S. Vukmanovi, koga je na jug Jugoslavije krajem 1942. godine uputio Tito. Do sporazuma je dolo uoi italijanske kapitulacije, 20. juna 1943. godine. Nemci su odranije strahovali od grupisanja protivnemakih snaga na Balkanu,

0 U

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

uoavajui da se time ugroava odbrambeni bedem Treeg Rajha s juga. Polovinom 1943. Vrhovni tab NOVJ je stajao i 2 a ove akcije o emu govore dve bitne injenice: prvo, o postizanju sporazuma, za stvaranje Balkanskog taba Vrhovni tab je depeom obavestio Glavni tab Hrvatske; drugo, u depei se isticalo da je i bugarsko partijsko vodstvo takoe dalo saglasnost za osnivanje ovog taba. Sporazum polazi od naelne saglasnosti da se razvija uzajamna saradnja, a pre svega jedinstvo akcije svih narodnooslobodilakih snaga balkanskih zemalja stvaranjem jedinstvene komande, to jest Vrhovnog taba. Svi delegati su svesni"kaese, odkolikog bi znaaja bilo osnivanje Balkanskog taba koji bi dao nove podsticaje kao i novi ritam borbi balkanskih naroda za njihovo osloboenje. On bi dao novu snagu borbi za potpunu pobedu istinske demokratije u balkanskim zemljama. On bi otklonio sve tekoe i otvorio bi put za stvaranje balkanske konfederacije posle proterivanja faistikog okupatora izvan Balkana." Jedinstvo akcije procenjeno je kao hitno potrebno izmeu narodnooslobodilake vojske Albanije i Jugoslavije u oblasti Kosova i Metohije, kao i u Makedoniji, gde je iveo veliki procenat" albanskog ivlja. Istovremeno se konstatovalo da na Kosovu i Metohiji veliki broj Albanaca ne uestvuje aktivno u narodnooslobodilakom pokretu, zbog ovinistike mrnje prema srpskom elementu koji tamo ivi". Predviena je saradnja izmeu narodnooslobodilakih vojski Albanije i Grke u oblasti Kosturija Kora i Arirokastro Janjina. Istovremeno se predviala koncentracija snaga narodnooslobodilake vojske Albanije u oblasti Kore, NOV Grke na sektoru Kosturija, kao i NOV Makedonije na prostoru Ohrid Bitolj. Smatralo se da su vojni i politiki uslovi povoljni za oslobaanje ovih sektora u istom vremenskom razdoblju. No, u odnosima izmeu predstavnika Jugoslavije i Grke poseban problem je predstavljalo politiko i vojno pitanje Makedonije. U sporazumu je stajalo da je Makedonija bila do sada rasparana i predstavljala monetu za potkusurivanje" u imperijalistikim ratovima". Bilo je nuno da Balkanski tab d zajedniku izjavu o priznanju prava naroda u Makedoniji da raspolae samim sobom. Svi elementi iz Makedonije" trebalo je da se udrue u borbi za osloboenje Makedonije i tako daju svoj doprinos zajedno sa narodnooslobodilakim snagama Jugoslavije, Grke, Bugarske i Albanije u borbi protiv okupatora. Za grke komuniste pitanje

<5Z 1 VELIKE SILE I REVOLUCIONARNE PROMENE

Makedonije je ocenjeno kao osetljivo", o emu treba da raspravlja KP Grke, dok bugarski predstavnik nije prisustvovao sastanku na kome je zakljueno da se formira Balkanski tab. Po delegatu KP Grke situacija u Grkoj Makedoniji" se mnogo razlikovala od situacije u bugarskom i jugoslovenskom delu Makedonije, jer je u Grkoj Makedoniji" ivelo samo 10% makedonskog ivlja. Tek u oblasti Vodena, Lerina i Kosturije bilo je 60% makedonskog elementa". Postavljanje makedonskog problema dovelo bi, smatrao je grki delegat, do mobilizacije Makedonaca, dok bi izazvalo nezadovoljstvo kod grkog naroda prema Komunistikoj partiji Grke. U vojnom pogledu smatralo se celishodnim koncentrisanje svih snaga na sektoru evelije (Jugoslavija) i Gornje umaje (Bugarska) radi saradnje svih makedonskih snaga u napadima na elezniku prugu Skoplje evelija Solun, jer su u tom trouglu izmeu Grke, Jugoslavije i Bugarske postojale sve mogunosti za njegovo osloboenje. Ukoliko zainteresovani glavni tabovi" balkanskih zemalja prihvate sporazum, trebalo je da zadue kvalifikovane predstavnike da osnuju Vrhovni balkanski tab". Kao to se vidi, bugarski delegat nije prisustvovao sastanku na kome je dolo do zakljuenja sporazuma, iako se iz navedene depee Vrhovnog taba NOVJ Glavnom tabu Hrvatske vidi da je bugarsko partijsko vodstvo takoe dalo saglasnost za osnivanje Balkanskog taba. Meutim, grki komunisti su naknadno ponitili zakljuak o pristupanju Balkanskom tabu. S. Vukmanovi insistira jo septembra 1943. na obrazovanju ovog taba, ak i bez Grka, ali direktivno pismo Tita od 9. oktobra 1943. stavlja van snage stav svog delegata. Decembra 1943. Tito je protiv stvaranja optebalkanskog pokreta", koji se jo ni priblino nije iskristalisao u procesu borbe", a trebalo bi da potisne nau narodnooslobodilaku borbu, Vrhovni tab i AVNOJ". Ideja o Balkanskom tabu je u jesen 1943. bila prevaziena drukijim razvojem dogaaja u Jugoslaviji i na Balkanu. Iskrcavanjem zapadnih saveznika u Italiji otpadala je mogunost invazije preko egejskog arhipelaga i Grke ili Albanije. Posle rasputanja Kominterne, organi za koordinaciju i saradnju vie komunistikih partija i pokreta otpora", na regionalnoj osnovi, postajali su neprihvatljivi i za Moskvu, ukoliko su mogli nepovoljno uticati na odnose u antifaistikoj koaliciji. Zainteresovana za Grku, kao svoju interesnu sferu, Velika

1Z

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Britanija je bila protivnik povezivanja grkog pokreta otpora s oslobodilakim pokretima Jugoslavije i Albanije. U vreme kada je Velika Britanija menjala politiku u Jugoslaviji, traei reenja za sporazum izmeu narodnooslobodilakog pokreta i izbeglike vlade istiskivanjem Mihailovia iz njenog sastava, rukovodstvo KPJ nije moglo da ne vodi rauna o neprihvatljivosti balkanskih povezivanja pod vodstvom komunista za Britance. Dalje insistiranje na ranijem obliku povezivanja za Jugoslaviju je ak moglo postati tetno sa stanovita irine antifaistikih pokreta, kohezije saveznikih sila, meunarodne legalizacije dotadanjih revolucionarnih ostvarenja. Sporazum iz juna 1943. i pitanje njegove realizacije otkrivali su protivurenost interesa izmeu komunistikih partija, stepen nepoverenja, razlike u pogledima na makedonsko pitanje koje e se zadrati i u kasnijem razvoju, a na drugoj strani internacionalnu dimenziju antifaistike i oslobodilake borbe balkanskih naroda o kojoj nije moglo da se ne vodi rauna sa stanovita postavljenih revolucionarnih ciljeva. Maklejn se po sputanju na slobodnu teritoriju jo kretao u okviru ranije britanske politike podravanja svih antifaistikih snaga, ali su dogaaji uticali da se ova linija kao neostvarljiva pone naputati. Njegov dolazak je pao u vreme plime narodnooslobodilakih snaga posle italijanske kapitulacije. No, britanski realizam i brzo pronicanje u izmenjenu situaciju ogledao se u shvatanju da su u Jugoslaviji stvorene nove vojne i politike organizacije i da su za vreme okupacije vodstvo preuzele nove vojne i politike snage. Za Maklejna je narodnooslobodilaki pokret bio pod uticajem Rusije", a partizanska armija pod komandom komunista. U njegovom vienju narodnooslobodilaki odbori su odgovarali ruskom sovjetu", a konstitucionalno ureenje" se u glavnim crtama podudaralo sa sovjetskim. Svi kljuni poloaji su bili u rukama komunista, iako su izbori sprovoeni nominalno na nepartijskoj osnovi. Brigadir je uoavao optu blagonaklonost prema sovjetskoj liniji; ivelo je uverenje o SSSR-u kao zemlji koja sa narodnooslobodilakim pokretom jedina uestvuje u ratu protiv faizma; bili su vidljivi ostaci panslavizma; razgorevana je stara tradicija o Rusiji" kao jedinom zatitniku. Po njemu, onaj koji poznaje SSSR mogao je pomisliti da se nalazi u nekoj od njegovih republika. Ali oko lucidnog posmatraa nije moglo da ne zapazi i niz drugih znakova koji su govorili suprotno, naglaavanjem nekih

VELIKE

SILE

REVOLUCIONARNE

PROMENE

<5Z

samosvojnih crta ponaanja, organizacije, ureenja, samostalnosti u analizama. Maklejn je tako zapaao da je izgraena impresivna vojna i politika struktura pokreta samostalnom snagom, bez pomoi spolja, zahvaljujui ljubavi prema slobodi, mladosti pokreta, oduevljenju za novu Jugoslaviju. Mada su komunisti bili vodea snaga pokreta, prevladavala je klasna i verska tolerancija. Pitanje privatnog vlasnitva i preduzetnitva je bilo praktino odgoeno. Tito, koji je za njega do sputanja u ' Jugoslaviju, kao i za mnoge druge strance, bio misteriozni voa gerile", pojavljivao se u ulozi autoritativnog voe sa samostalnim stavom, linosti koja je oigledno bila dominantna u pokretu. Od Drugog zasedanja AVNOJ-a poinje i jae naglaavanje njegovih vojnih, politikih i dravnih osobina u samim telima narodnooslobodilakog pokreta. Maklejn je nastojao da definie ovdanju vrstu komunizma", izraavajui u sutini miljenje da je malo onih nepoeljnih osobina koje su svojstvene komunistima i komunizmu uopte. Ranija britanska strahovanja o prevlasti sovjetske hegemonije Maklejn je sada smirivao naglaavanjem partizanske politike kao vie konstruktivne nego razarajue". Britanci su bili optereeni brigom hoe li se sovjetski interes proiriti na njihovom tradicionalnom podruju ili e biti zaustavljen. Maklejn je bio preokupiran time, da li e se Tito pokazati kao potencijalni voa nezavisne jugoslovenske drave ili agent Kl". Odgovor kao da je bio sadran u njegovoj oceni kao samostalne linosti, s tim to je usput ctodavao da je on prijemiv na spoljne uticaje i da je spreman da slua to mu kaemo". Kao i do tada, predstavnici velikih sila nisu mogli da ne posmatraju odnose s narodnooslobodilakim pokretom drukije, nego kroz prizmu svojih odnosa s drugom velikom suparnikom silom, zanemarujui sasvim ili potcenjujui unutranji faktor vlastitosti i autonomije. Za predstavnike Velike Britanije kod Vrhovnog taba nije bilo sumnje da su komunisti kao vodea snaga narodnooslobodilakog pokreta antimonarhistiki i republikanski orijentisani, ideoloki gledano, jer nisu postavljali pitanje oblika vladavine. Oni su se zadovoljavali da napadaju kralja zbog podrke Mihailoviu, kao nosiocu kolaboracije u Jugoslaviji, ali to nisu radili naelno, iako je monarhija bila za njih zastarela ustanova, nespojiva sa suverenitetom narodnooslobodilakih odbora i federacijom ravnopravnih naroda.

0UU

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Izbegavajui sukobe s velikim silama, zapravo s Velikom Britanijom i SSSR-om, rukovodstvo nove Jugoslavije, koje je uoavalo sve zamke nove britanske politike, prihvatilo je erilovu inicijativu, uvereno u svoju snagu i podrku SSSR-a i uviajui prednosti koje se mogu postii izolovanjem umerenijih graanskih slojeva i produbljivanjem podela u njihovim redovima. Ono je polazilo od stava da odluke u Jajcu omoguuju dalji razvoj revolucije i njenu pobedu, nezavisno od injenice to, obazrivo formulisane, vode rauna o odnosima unutranjih snaga i posebnim interesima velikih sila, pre svega u vezi s pitanjem monarhije. AVNOJ nije spominjao promene u drutveno-ekonomskim odnosima, a na drugoj strani nije do osloboenja Beograda ostvarivao zakonodavnu funkciju. Za vodstvo nove Jugoslavije bilo je bitno da se meunarodno priznanje revolucionarnih promena postigne bezbolno, da njeni predstavnici posle rata ne ekaju u hodnicima mirovne konferencije, da NOVJ dobije pomo u oruju, a NKOJ za obnovu poruene zemlje ukratko, da promene u biu drutvenog sistema i revolucionarna smena vlasti, izvrene u okvirima antifaistikog rata, dobiju legalni plat". Prepiska izmeu marala Tita i britanskog premijera, zapoeta posle drugog zasedanja AVNOJ-a i Teheranske konferencije, polazila je od uzajamno suprotnih tenji. Dok je maral Tito traio da se odluke AVNOJ-a tretiraju kao zakon, ija revizija ne dolazi u obzir, tim pre to se, zbog ratnih uslova, AVNOJ ne moe ponovo sastati, dotle je britanski premijer branio interese monarhije i traio razumevanje za kralja Petra II Karaorevia, zalaui se za njegov povratak u Jugoslaviju i uee u borbi protiv neprijatelja. Priavi politici kompromisa Velike Britanije u Jugoslaviji, sovjetska vlada je februara 1944. preko Dimitrova sugerisala odreen pristup Titu u prepisci sa britanskim premijerom. Iz Dimitrovljeve poruke Titu moe se videti da su se Staljin i Dimitrov zalagali za jedinstvenu vladu u Jugoslaviji, ali poto kairska vlada i Mihailovi budu eliminisani. Drugi uslov sadran je u priznanju vlade AVNOJ-a kao jedine vlade Jugoslavije, koja treba da se potini zakonima AVNOJ-a". Ako kralj Petar II bude prihvatio ove uslove onda se AVNOJ ne bi protivio saradnji s njim, s tim da pitanje monarhije reava narod posle osloboenja Jugoslavije.

<5Z 1 VELIKE SILE I REVOLUCIONARNE PROMENE

Razgovori izmeu predstavnika nove Jugoslavije i kraljevske vlade nisu dolazili u obzir dok se iz ove ne ukloni Mihailovi, kojega je i sam eril oznaavao kao mlinski kamen" oko vrata mladoga kralja. Padom Purieve vlade maja 1944, pod koncentrinim pritiskom svih snaga zainteresovanih za stvaranje jedinstvene vlade u Jugoslaviji, otvoreni su putevi pregovora, koje je vodio dezignirani predsednik jugoslovenske vlade u izbeglitvu dr Ivan ubai, prihvatljiv za narodnooslobodilaki pokret kao politiar neumean u svae srpskog i hrvatskog bloka u emigraciji, koji su uprkos svojoj podeljenosti zajedniki vodili politiki i propagandni rat protiv narodnooslobodilakih snaga u Jugoslaviji. ubai nije sastavio vladu, ve je na pregovore doao kao predsednik vlade koju tek treba obrazovati, u saglasnosti s predstavnicima NKOJ-a. Puriev naslednik ubai bio je erilov izabranik, ali i linost koja je odgovarala vodstvu narodnooslobodilakog pokreta, jer se rano distancirao od ekstremne hrvatske grupacije u emigraciji i londonske vlade, poevi najranije od svih hrvatskih politiara u inostranstvu da ispoljava razumevanje za narodnooslobodilaki pokret. Predstavljao je uglednu linost kao prvak HSS i ban Banovine Hrvatske. Isticao je da nije monarhist, ali nije istupao ni kao principijelni protivnik monarhije. Jugoslovenski orijentisan, izdavao se i za panslovena. ubai, meutim, nije imao jaa uporita ni u emigraciji ni u zemlji. Porazom srpske graanske politike u zemlji i u emigraciji nejaki i nedorasli kralj je ostao sam na sceni velikih meunarodnih kombinacija oko budue sudbine Jugoslavije. Subaieva vlada ostala je bez ijednog istaknutijeg srpskog graanskog politiara. Hrvatski politiari napadae ubaia da je uinio suvie ustupaka Titu, a srpski graanski krugovi su njegovu vladu i pregovore sa Titom oznaavali kao slom srpske politike, jer su sada dva Hrvata" odluivala o Jugoslaviji, svaki od njih kao eksponent jedne od suparnikih velikih sila. Kao i u svim slinim analizama gubila se iz vida samosvojna revolucija u Jugoslaviji i njeno vlastito opredeljenje. Govorei 24. maja 1944. u Donjem domu o buduem razvoju dogaaja u Jugoslaviji, eril je isticao da je narodnooslobodilaki pokret nagovestio da nema nameru da menja drutveni sistem i vlasnitvo u Srbiji. Podilazio je u datoj situaciji, obeleenoj uklanjanjem Mihailovia iz vlade i naterivanjem Purieve vlade na ostavku, Srbima kao narodu sa

0UU

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

istorijskom prolou. Srbije se priseao kao zemlje u kojoj je izbila iskra koja je zapalila poar prvog svetskog rata. Naglaavajui da pamti istorijsko povlaenje srpske vojske preko planina u prvom svetskom ratu, nije proputao da ne pomene da se danas veliki deo Srba bori na strani Tita. Uznosio je Titovu linost, istovremeno navodei da se maral u svojstvu voe jugoslovenskih rodoljuba u velikoj meri uzdravao od oitovanja komunistike strane svoje linosti". Formalno priznanje NOVJ na Teheranskoj konferenciji uticalo je na razvijanje njenih vojnih veza sa saveznicima u prvoj polovini 1944, upravo u vreme politike borbe vodstva narodnooslobodilakog pokreta za meunarodno priznanje nove Jugoslavije. Aprila te godine Vrhovni tab je uspostavio veze sa saveznikim vojnim vlastima u SSSR-u i Velikoj Britaniji poslavi svoje misije u Moskvu i London, preko Alira. Iako formalno vojnog statusa, one su, pored pitanja vojne pomoi NOVJ, ukljuujui naoruanje, razmatrale i politika pitanja koja su iskrsavala u vezi s borbom nove Jugoslavije za meunarodno priznanje. Tako je sovjetska vlada zakljuila s NKOJ-em preko Vojne misije NOVJ u Moskvi dva ugovora o zajmu: jedan od milion rubalja i drugi u iznosu od dva miliona dolara. Za razliku od Moskve i Londona, Vaington je odbio da primi misiju Vrhovnog taba, nastavljajui da sa simpatijama gleda na Mihailovia, rukovoen posebnim interesima SAD, koji su izlazili iz okvira britanske i sovjetske politike u Jugoslaviji. Na osnovu sporazuma Vrhovnog taba s britanskim vojnim vlastima, u prvoj polovini 1944. u Italiji i na Bliskom istoku obuavani su tenkisti i avijatiari NOVJ, od kojih je u Graveni formirana tenkovska brigada NOVJ, odnosno lovake i bombarderske eskadrile, koje su u sastavu britanskih vazdunih snaga, ali s jugoslovenskim oznakama uestvovale u operacijama nad Jugoslavijom. Od boraca NOVJ, politikih emigranata jugoslovenskog porekla i ratnih zarobljenika obrazovana je na tlu SSSR-a, u Tuli, 1. jugoslovenska brigada, koja se na frontu pojavila u fazi zavrnih borbi za osloboenje Jugoslavije. Nemci su uoi odluujuih vojnih akcija, koje su reavale sudbinu njihove vojne sile na Balkanu, a na drugoj strani u vreme raiavanja terena za razgovore izmeu predstavnika NKOJ-a i umerenije jugoslovenske buroazije o ukidanju paralelizma vlada preduzeli poslednji poduhvat da unite vojni i

<5Z 1 VELIKE SILE I REVOLUCIONARNE PROMENE

politiki centar jugoslovenske revolucije s maralom Titom na elu: padobranski desant na Drvar. U vreme desanta Drvar je bio centar nove Jugoslavije, u kome su radili Vrhovni tab, CK KPJ, AVNOJ, NKOJ, rukovodstva SKOJ-a i USAOJ-a, Tanjug, Oficirska kola, partijski kurs pri CK KPJ, saveznike vojne misije. Od 2. do 4. maja 1944. tu je odran Drugi kongres USAOJ-a. Pripremajui desant na Drvar, neprijatelj je do 25. maja 1944. grupisao snage oko slobodne teritorije u zapadnoj Bosni i Hrvatskoj. Operacija pripremana u tabu 2. oklopne armije prvih meseci te godine, poznata pod imenom ,,Skok konjia", sastojala se u tome da se grupa od oko 900 padobranaca, sakupljenih iz raznih SS-jedinica, izvebanih na aerodromu u Kraljevu, spusti u Drvarsku kotlinu, uniti Vrhovni tab, zarobi vrhovnog komandanta NOV i POJ i saveznike misije, te razbije snage NOVJ koje su branile slobodnu teritoriju. Uz velike napore i rtve Prateeg bataljona Vrhovnog taba, komiteta Partije i SKOJ-a, slualaca Oficirske kole, graana, kao i intervencijom delova 6. proleterske i 9. divizije, zadran je napad neprijateljskih padobranaca 25. maja, izveden u talasima, a vrhovnom komandantu omogueno da izae iz peine u kojoj se nalazilo sedite Vrhovnog taba i napusti Drvar, koji su Nemci zauzeli tek sutradan. Tito je avionom tipa dakota, sa sovjetskom posadom, napustio tlo Jugoslavije u noi izmeu 3. i 4. juna, odvajajui se prvi put u toku narodnooslobodilakog rata od svojih jedinica, i prebacio se u Italiju, odakle je britanskim razaraem stigao na Vis, utvreno ostrvo koje su branili 26. divizija NOVJ i britanski komandosi. Nemake snage koje su pokuale da unite Vrhovni tab i dezorganizuju pozadinu osloboene teritorije u vanom podruju srednje i zapadne Bosne, Dalmacije i Like naile su na jak otpor jedinica 1, 6. i 8. korpusa. NOVJ je uspela da izbegne unitenje, da nanese Nemcima gubitke i povrati teritoriju izgubljenu za vreme drvarske operacije. Polovinom juna nemake snage su se povukle na polazne poloaje. Nareujui elastinu odbranu, Vrhovni tab je nastojao da se jedinice NOVJ ne upuste u teke, dugotrajne i iznuravajue bitke, s obzirom na predstojee prenoenje borbe u istone delove Jugoslavije. Britanci su, smatrajui da je Titov poloaj oslabljen posle desanta i odvajanja od trupa na kopnu, nameravali da na

0UU

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

budue pregovore na Visu dovedu i kralja Petra II, ali su odustali od toga naiavi na nepopustljiv stav rukovodstva nove Jugoslavije. Pregovori sa ubaiem iznenadili su one krugove narodnooslobodilakog pokreta koji su, neobaveteni o sloenosti meusaveznikih odnosa i meunarodnom poloaju nove Jugoslavije posle Drugog zasedanja AVNOJ-a, olako raunali da upravo predstoji meunarodno priznanje nove Jugoslavije. Nerazumevanje je bilo izazvano strahom nekih pripadnika narodnooslobodilakog pokreta na slobodnoj teritoriji, uglavnom iz redova HSS, da se na Visu ne uine ustupci monarhiji. S druge strane, odustajanje od Mihailovia i imenovanje ubaia za predsednika vlade, koji . je trebalo da postigne sporazum s narodnooslobodilakim pokretom, oivelo je nade bivih prvaka HSS u zemlji i inostranstvu da e sada, oslonjeni na domobranstvo, ojaati svoj poloaj i naterati vodstvo nove Jugoslavije na deobu vlasti s Maekovim krilom stranke. August Kouti je u prolee 1944. podneo predlog o podeli vlasti izmeu HSS i KP Hrvatske i uravnoteavanju njihovog uticaja obrazovanjem Vrhovnog vijea Republike Hrvatske od jednog broja venika ZAVNOH-a i zastupnika HSS izabranih na izborima 1938. Meutim, narodnooslobodilaki pokret nije bio zainteresovan za razgovor s predstavnicima jedne razbijene stranke, ve za svoenje aktivnosti njenih bivih prvaka u okvire Sporazuma TitoSubai. Za narodnooslobodilaki pokret, HSS je bila u sutini mrtva stranka. Na drugoj strani, velikosrpske snage u Jugoslaviji i u emigraciji oznaavale su naputanje Mihailovia i davanje mandata ubaiu kao pobedu hrvatske politike na raun Srbije i njenog poloaja u Jugoslaviji. Trodnevni razgovori na Visu, 1416. juna 1944, doveli su do zakljuenja Vikog sporazuma od 16. juna, po kome su umerenije snage jugoslovenske buroazije, predstavljene ubaiem, kojega je kao senka pratio britanski ambasador Stivenson, morale da se potine odlukama Drugog zasedanja AVNOJ-a nezavisno od formalnog momenta to je NKOJ pregovarao s predsednikom vlade kojoj je AVNOJ oduzeo legitimnost, odnosno koja u to vreme nije ni postojala. ubai je prihvatio federativno ureenje Jugoslavije, odao priznanje NOVJ pod komandom Josipa Broza Tita, preuzeo na sebe obavezu da izda deklaraciju o priznavanju nacionalnih i demokratskih tekovina narodnooslobodilake borbe, saglasio se s potrebom pojaava-

VELIKE

SILE

REVOLUCIONARNE

PROMENE

<5Z

nj a borbenih napora naroda protiv okupatora i osudio saradnike neprijatelja. NKOJ se, sa svoje strane, obavezao da radi na stvaranju jedinstvenog dravnog predstavnitva, odnosno jedinstvene vlade. Dogovoreno je da se pitanje monarhije ne pokree do konanog osloboenja Jugoslavije, kada bi narod po svojoj slobodnoj volji odluio o obliku vladavine. ubaieva vlada je trebalo da se zaloi za pomaganje narodnooslobodilake borbe i da oisti diplomatski aparat Kraljevine Jugoslavije od protivnika te borbe. Predvieno je da u ubaievu vladu uu Sreten Vukosavljevi i Drago Marui. Ona je poela da funkcionie kao de facto predstavnitvo NKOJ-a u inostranstvu. Sporazum je stvorio mogunost da se revolucionarne promene nastave na legalnoj osnovi, a na drugoj strani uslove da se borba celog stranako-politikog i idejnog konglomerata starog drutva" protiv narodnooslobodilakog pokreta i njegovog programa revolucionarne drutvene transformacije strogo ogranii u narednoj etapi. Viki sporazum nije ukinuo paralelizam vlada, ali je postojee subjekte doveo u odnos koordinacije, pri emu je vlada dolazila u poloaj izraavanja volje NKOJ-a u pitanjima spoljne politike, pomoi zemlji, rada diplomatskog aparata, pomaganja NOVJ i zalaganja za to jednostavniji borbeni nastup protiv neprijatelja, pod Titovom komandom. Za NKOJ je stvaranje jedinstvene vlade (predstavnitva") imalo dve faze: prvu, viku, i drugu, u kojoj e tek doi do stvaranja jedinstvenog predstavnitva". Sporazum je kompromisno reenje, sadravajui izvesno poputanje NKOJ-a, ali ne i odustajanje od platforme izraene kroz odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a. Viki sporazum nije bio konana ve polazna taka u odnosima izmeu pregovaraa, jer su se pregovori nastavili narednih meseci u Italiji, ponovo na Visu, u Vrcu i Beogradu, praeni najraznovrsnijim pritiscima i otimanjima" ustupaka u korist kralja i umerenijih graanskih snaga, sve do stvaranja Privremene vlade Demokratske Federativne Jugoslavije (DFJ). Juraj Krnjevi, u emigraciji, i drugi bivi rukovodioci HSS, u zemlji, poeli su, posle Visa, da se distanciraju od ubaia i politike kompromisa, kritikujui ga to je uinio nedozvoljive ustupke narodnooslobodilakom pokretu, koje su za posledicu imale dalje raspadanje Maekovog krila stranke. Daleko je vanije, meutim, to reenjima sporazuma nisu bili zadovoljni Britanci, koji su oekivali da se na Visu obrazuje jedinstvena

U ^ NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

vlada, s prevagom umerenijih struja jugoslovenske buroazije, to je NKOJ odlagao sve dok se ne poboljaju uslovi. Predsednik NKOJ-a maral Tito odbio je posle Visa da se odazove pozivu saveznikog komandanta generala Henrija Vilsona za sastanak u Italiji, na koji je inae bio pristao radi koordinacije operacija, predoseajui da Britanci ele da iznude njegove razgovore s kraljem Petrom. Time se obezbeivao od nametanja novih obaveza. Prema jednoj pretpostavci Titu je iz SSSR-a stavljeno do znanja da suvie pada pod britanski uticaj, to je na njega uticalo da se ne odazove Vilsonovom pozivu. Izbegavanjem razgovora s Vilsonom dolo je do smanjivanja pomoi NOVJ. Tito se 5. jula 1944. obratio Staljinu s molbom da poseti SSSR. Umesto u Moskvi Tito se naao na sastanku s britanskim premijerom u Napulju i Kazerti 12. i 13. avgusta 1944, na kome je postignut dogovor o ponovnim razgovorima na Visu izmeu NKOJ-a i ubaia i o objavljivanju deklaracije, odnosno izjave, u skladu s Vikim sporazumom. U istorijskoj nauci nije poznato da li je Tito dobio odgovor na svoje pismo Staljinu, ali je oigledno da je njegov septembarski put u Moskvu vodio preko Italije. Britanski premijer je u Napulju nastojao da u korist monarhije pobolja odredbe tog sporazuma, ubrza stvaranje jedinstvene vlade vetaki suprotstavljajui Srbiju revolucionarnim snagama, kao da ona nije bila njihov deo, kako bi za Britaniju obezbedio povoljniji pregovaraki poloaj u buduim razgovorima sa SSSR-om. Memorandum britanske vlade koji je eril predao maralu Titu u Italiji polazio je od zahteva da NKOJ u buduoj izjavi za javnost naglasi da se u Jugoslaviji nee uvoditi komunizam, te da se pomo data NOVJ i, uopte, oruana sila nee iskoriavati za nametanje volje narodnooslobodilakog pokreta. eril je u ovim razgovorima prelazio i preko injenice da u Istri i Slovenakom primorju bukti antifaistika borba od poetka rata, da na slobodnim teritorijama funkcioniu narodnooslobodilaki odbori i da je posle italijanske kapitulacije narod tih krajeva odluio da se pripoji Hrvatskoj, odnosno Sloveniji. Pod vidom naelnosti, Britanci su istupili s tezom da teritorijalna pitanja ne mogu da se reavaju pre zavretka rata, kako se ne bi prejudicirale odluke mirovne konferencije, dok su u stvari raunali da eventualnim desantom u Istri i Slovenakom primorju i prodorom kroz Ljubljanske vratnice" stignu u Be pre trupa Crvene armije.

VELIKE SILE I REVOLUCIONARNE PROMENE

<5Z

Za Nemce je Balkan od jeseni 1943, a posebno u rano prolee naredne godine, sve vie dobijao na znaaju. Nemaki front u Italiji bio je probijen aprila 1944, i saveznici su, posle dugog zadravanja na fortifikacionoj liniji Apenina, kod Monte Kasina, juna meseca uli u italijansku prestonicu. estog juna poela je dugo pripremana operacija Overlord" iskrcavanjem zapadnih saveznika na obale Normandije. Crvena armija napredovala je nezadrivo prema Rumuniji. Nemaka Grupa armija ,,E", jaine preko 350.000 ljudi, nalazila se na Egejskom arhipelagu, u Grkoj i Albaniji. Njeno izvlaenje na sever bilo je ugroeno sovjetskim napredovanjem, rasplamsavanjem narodnooslobodilake borbe u Srbiji i Makedoniji, a posebno prodorom jedinica NOVJ u Srbiju u prolee 1944. Prema britanskim shvatanjima, Srbija je u novoj situaciji, kada se teite narodnooslobodilake borbe prenosilo sa zapada Jugoslavije na istok, dobijala specijalan znaaj kao Vandeja jugoslovenske revolucije i monarhistiki centar, antifaistiki ali i antipartizanski raspoloena, s kojom je narodnooslobodilaki pokret tek trebalo da se izmiri". Pri tome su Britanci, uprkos izvetajima svojih oficira, gubili iz vida da je narodnooslobodilaka borba u Srbiji sve aktivnija i da se etniki pokret raspada. Oni su sraunato podravali tezu o nesigurnoj Srbiji, prelazei preko poleta narodnooslobodilake borbe u njoj, stvaranja novih brigada i divizija, trajno slobodne teritorije na njenom jugu, da bi se lake dogovorili sa Staljinom o podeli uticaja u Jugoslaviji. Vodstvo nove Jugoslavije je takoe shvatalo znaaj Srbije, vojni i politiki, pre svega sa stanovnita borbe za meunarodno priznanje, prozirui cilj britanske politike, koja je teila da ostvari kompromis u Jugoslaviji, na tetu interesa narodnooslobodilakog pokreta, prenaglaavanjem snage etnitva u Srbiji i njene monarhistike tradicije. Rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta nije previalo znaaj srpske zemlje ni u svojim ranijim planovima o irenju narodnooslobodilake borbe na sve krajeve Jugoslavije i unitavanju etnikih uporita u njenim istonim delovima. Pokuaji jedinica NOVJ da prodru u Srbiju u jesen 1943. i prolee 1944. pokazali su se preuranjeni zbog opteg stanja na saveznikim frontovima i uporne odbrane nemakih snaga, pojaanih etnikim i bugarskim jedinicama. Na osnovu nareenja Vrhovnog taba, Udarna grupa divizija, sastavljena od 2. i 5. divizije, a jaine oko 5.000 boraca, pokuala je poetkom marta 1944. da prodre u Toplicu i

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Jablanicu i stvori uporite za prodor novih, jaih snaga. Nije meutim, uspela da pree Ibar i produi prema Toplici i Jablanici, jer su joj put prepreavale jake snage Nemaca, Bugara, etnika, Srpske dravne strae, Srpskog dobrovoljakog korpusa i muslimanske milicije. Skreui prema zapadnoj Srbiji, gde je, prema nareenju Vrhovnog taba od 21. aprila, trebalo da joj se pridrue dve divizije 3. korpusa, Udarna grupa je doprla do Maljena i Povlena, ali je maja morala da se povue preko Lima. Tog i narednog meseca obrazovane su u Srbiji 21, 22, 23, 24. i 25. divizija. Odluujui se maja 1944. da prenese teite narednih operacija u Srbiju, Vrhovni tab je imao u vidu pored tamonjeg poleta narodnooslobodilake borbe, uz stvaranje novih jedinica NOVJ, a raspadanje etnikih formacija i tekue napore za meunarodno priznavanje nove Jugoslavije, spajanje s trupama Crvene armije, kao i krizu satelitskih reima u Rumuniji i Bugarskoj. Vrhovni tab je, istovremeno, raunao da prodorom u Srbiju sprei povlaenje nemakih snaga iz Grke Vardarsko-moravskom dolinom odnosno njihovo povezivanje s nemakim snagama u Srbiji. Nastojei da paraliu predstojee akcije NOVJ, Nemci su organizovali topliko-jablaniku operaciju, iskoriavajui Bugare i etnike, s ciljem da unite srpske divizije, a na drugoj strani intenziviraju borbe za odbacivanje 2. udarnog korpusa iz doline Lima, koje su voene jula 1944. godine. Operativna grupa divizija koju su sainjavale 2. proleterska, 5. i 17. divizija NOVJ otpoela je prodor prema planini Rogozni, komunikaciji Kosovska MitrovicaNovi Pazar i reci Ibru 28. jula. Nemaka komanda je avgustovskim operacijama u Crnoj Gori, istonoj Bosni i Hercegovini pokuavala da olaka pritisak NOVJ na glavnom frontu u Srbiji. Povlaenjem 1. bugarskog okupacionog korpusa krajem avgusta Nemci su ostali bez najvernijeg saveznika na srpskoj teritoriji. Prvi proleterski i 12. korpus koji su nadirali preko Zlatibora, Uica, Maljena i Suvobora, odnosno preko Tare ovladali su 20. septembra 1944. zapadnom Srbijom. Operativna grupa divizija prodrla je preko Kopaonika u Toplicu. U zapadnoj Srbiji i umadiji nalo se grupisano osam divizija NOVJ. Od sredine marta do jula 1944. partizanskim operacijama u Srbiji rukovodio je Petar Stamboli, u svojstvu vrioca dunosti

<5Z 1 VELIKE SILE I REVOLUCIONARNE PROMENE

komandanta Glavnog taba. Deo Glavnog taba za Srbiju, s komandantom Koom Popoviem, spustio se na improvizovani aerodrom kod Kosania u noi izmeu 10. i 11. jula i preuzeo rukovoenje operacijama. Uoi prodora Operativne grupa divizija, na srpskoj teritoriji borilo se pet divizija pod komandom Glavnog taba Srbije. U vreme kada je poinjala bitka za Srbiju, avgusta 1944, na njenom tlu su obrazovani 13. i 14. korpus NOV Jugoslavije, a na slobodnoj teritoriji, u Toplici, vrene pripreme za osnivanje Jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta Srbije i odravanje Antifaistike narodnooslobodilake skuptine Srbije; ovaj skup je odloen na predlog marala Tita, koji je, najverovatnije, raunao da ga treba odrati u osloboenom Beogradu. Saraujui s britanskim vazduhoplovstvom, snage NOVJ u Srbiji su poetkom septembra napadale prugu u dolini June Morave, kojom su se Nemci povlaili prema severu. Ova operacija, poznata kao Nedelja pacova", uglavljena je sa saveznikim komandantima jo prilikom boravka marala Tita u Italiji. Tokom 1944. narasle su i snage NOVJ u Makedoniji, zahvaljujui prenoenju narodnooslobodilake borbe u sve njene krajeve, emu je naroito doprineo februarski pohod Glavnog taba Makedonije preko Vardara u istonu Makedoniju i dalje prema severu. Plamen antifaistikog otpora prenoen je od grko-jugoslovenske granice na sever do Kumanova. Stvarane su nove makedonske jedinice NOVJ i kovalo bratstvo po oruju izmeu makedonskih i srpskih boraca, kao i izmeu Makedonaca i Albanaca. Krajem avgusta narodnooslobodilake snage Makedonije formirale su 41. diviziju NOVJ. U leto 1944. bugarska vlast u Makedoniji se raspala. Sredinom septembra obrazovane su nove makedonske divizije NOVJ: 42, 48, 49. i 50. Makedonske snage borile su se tog leta kako protiv Bugara i Nemaca, tako i protiv balista. Posle 9. septembra, kada je Bugarska ispala iz rata, stareinski kadar 5. bugarske armije je, uglavnom, predao oruje Nemcima. Priliv novih boraca omoguio je oktobra meseca formiranje 16. i Bregalniko-strumikog korpusa, najveih jedinica NOVJ u Makedoniji. Na njenom tlu voene su dvomesene borbe s jedinicama nemake Grupe armija E", koja se povlaila iz Grke. U bitkama za osloboenje istone Makedonije sudelovale su i jedinice 1. i 4. bugarske armije, na osnovu sporazuma

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Glavnog taba Makedonije i predstavnika vlade Oteestvenog fronta, a uz saglasnost Vrhovnog taba NOV i POJ. Nezadrivo napredovanje trupa Crvene armije prema Balkanu dovelo je 23. avgusta do bukuretanskog ustanka, a 9. septembra, posle kapitulacije Bugarske, do obrazovanja bugarske vlade Oteestvenog fronta. Crvena armija izbila je na jugoslovensko-rumunsku granicu kod Turn Severina, uspostavljajui 12. septembra vezu s jedinicama NOVJ na Dunavu. U to vreme NOVJ je imala oko 450.000 boraca, rasporeenih u 15. korpusa, s pedesetak divizija, i po ivoj sili zauzimala etvrto mesto meu saveznikim armijama. Jedinice NOVJ krenule su u forsiranje Ibra, Lima i Drine s poloaja u Crnoj Gori, Sandaku i istonoj Bosni. Operativna grupa divizija razbila je etnike na Kopaoniku i spojila se s jedinicama Glavnog taba Srbije. Prvi proleterski korpus napadao je preko Lima i Zlatibora, a 12. korpus, preavi Drinu kod Viegrada 6. septembra, nastupao preko Tare. Nareenjem vrhovnog komandanta NOV i POJ, od 1. proleterskog i 12. korpusa, s ukupno osam divizija, obrazovana je polovinom septembra Prva armijska grupa NOVJ, pod komandom Peka Dapevia i Mijalka Todorovia. Front kontrarevolucije nalazio se u potpunom rasulu. Krajem avgusta 1944. kralj je raspustio Vrhovnu komandu i razreio Drau Mihailovia dunosti njenog naelnika. Dva Mihailovieva pokuaja septembra meseca da sprovede optu mobilizaciju nisu imala uspeha. Petar II Karaorevi je poetkom tog meseca uputio poziv patriotima da uestvuju u osloboenju zemlje pod komandom marala Tita. Mihailovi je preao Drinu a 17.000 etnika napustilo Srbiju i nastavilo u zimu 1944/1945. povlaenje kroz Bosnu prema zapadu. Beograd su napustili Nedi i Ljoti s najbliim saradnicima. Pred vojnim raspletom u Srbiji i istonim delovima Jugoslavije, a na drugoj strani uoi sastanka erila i Staljina, Britanci i ubai su pojaavali pritisak na rukovodstvo nove Jugoslavije radi stvaranja jedinstvene vlade pre nego to doe do susreta voa SSSR-a i Velike Britanije u Moskvi, ali je maral Tito odbacivao njihove zahteve pozivajui se na to da je u tom asu najvanija borba za osloboenje zemlje.

JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI I VOJNO SADEJSTVO

Prvo ratno putovanje Josipa Broza Tita u SSSR izvedeno je u najveoj tajnosti. Iz naknadnih seanja uesnika moe se saznati da niko te noi izmeu 18. i 19. septembra 1944, sem Tita, nije znao kuda se leti. Sovjetski avion je poleteo s vikog aerodroma u pravcu Barija, da bi prema Turn Severinu nastavio u konvoju 12 istovetnih ruskih aviona, od kojih se u jednome nalazio maral Tito. Tito se u Krajovi smestio u jednoj od vila ispranjenih za potrebe taba marala Fjodora Ivanovia Tolbuhina, komandanta 3. ukrajinskog fronta. Hronologija daje nekoliko optih podataka: da je Tito na sastanak sa Staljinom otputovao avionom, iz Krajove, 21. septembra 1944. godine, bez ijednog Jugoslovena. Mosku je napustio 28. istog meseca. U Krajovi je ostao do 15. oktobra 1944. godine, kada je preao u Vrac. Iz Vrca je stigao u osloboeni Beograd, 25. oktobra 1944. godine. Tito je krenuo na put u vreme kada se Crvena armija nalazila na Dunavu. Borcima i stareinama NOVJ uputio je 8. septembra 1944. proglas u kome je pozdravio Crvenu armiju, naglaavajui da je dugo oekivani susret dveju armija nastupio. Time je dolo do potpunog razbijanja stratekog zaokruenja u kome se NOVJ borila od prvog dana rata. U SSSR-u se od aprila 1944. nalazila i Vojna misija NOVJ sa general-lajtnantom Velimirom Terziem na elu, koja je obezbeivala saradnju u oblasti vojne koordinacije koja se sa pribliavanjem sovjetskih frontova Jugoslaviji sve vie nametala, isporuke pomoi, propagande i popularisanja narodnooslobodilake borbe naroda Jugoslavije, obrazovanja vojnih jedinica NOVJ na teritoriji SSSR-a. Misija je sa sovjetskom vladom zakljuila prvi zajam nove Jugoslavije u iznosu od 2 miliona dolara i 1 milion rubalja, koji predstavlja prvi meunarodni ugovor nove Jugoslavije

U ^ NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

zakljuen s jednom vladom, koji u to vreme nije dobio publicitet zbog odnosa SSSR-a i zapadnih saveznika prema kraljevskoj vladi. Razlozi bezbednosti, uslovljeni aktivnou nemake avijacije, opredeljivali su nesumnjivo tajni odlazak s utvrenog ostrva na daleki put, ali ne mogu se previati ni mere predostronosti zbog Britanaca. U partizanskim vrhovima, uprkos vojne i politike saradnje NOVJ i zapadnih saveznika, postojalo je i dosta raireno nepoverenje u britanske namere. Na stepen tog nepoverenja upuuje i jedna ilasova poruka iz Moskve, datirana sa 5. junom 1944, dostavljena maralu Titu posredstvom general-lajtnanta Nikolaja Kornjejeva, efa Sovjetske vojne misije kod Vrhovnog taba, koja sadri vie upozorenja: da se prilikom prelaska na kopno vreme zadri u najveoj tajnosti, savetuje se krajnja opreznost", uvanje od inostranih prijatelja", izriito se pominje kvarenje" aviona u vazduhu, pri emu se najverovatnije ima u vidu udes" poljskog predsednika vlade Vladislava Sikorskog. Istoriari su skloniji da tajnost Titovog puta vezuju za politike razloge. Britanci su, bar tako su bili uvereni, drali od juna 1944. Tita na Visu pod svojom kontrolom; pomagali su istovremeno NOVJ slanjem naoruanja i hrane, a njihovi komandosi- uestvovali sa jedinicama NOVJ u borbama na olti, Hvaru, Brau; u okviru politike kompromisa pourivali su stvaranje jedinstvene vlade. Odjednom, Tito je napustio Vis, a da ih nije uopte obavestio. Brigadir Maklejn pie u Ratu na Balkanu da je Tito iezao", ili kako eril veli u jednom telegramu otpirio bez traga i glasa". Maklejn je svojim nadreenima mogao samo da saopti da se jedan ruski" avion spustio na Vis i ponovo uzleteo nosei, po svoj prilici, Tita. Pre brigadirovog odlaska na kopno, Tito mu je saoptio da e koordinirati poslednju operaciju za Beograd, tako da se erilovom pouzdaniku uinilo najrazumnijim da je Tito poleteo prema Srbiji. U ovoj se ve nalazila i amerika vojna misija sa pukovnikom Eleri Hantingtonom, koji je nasledio Lina Slima Feria, koji je nekoliko nedelja ranije poginuo kao komandant" amerike vojne misije kod grkih partizana. Za Maklejna je nenadani i neobjanjivi odlazak marala Tita" prilino naudio naim odnosima sa partizanima. U Londonu i Kazerti," kae, smatrali su, ne ba bez razloga, da je takva tajanstvenost prilino uvredljiva, osobito kad se uzme da je u tadanjoj fazi bila potrebna najtenja suradnja izmeu saveznika. Osim toga,

JTJGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI I VOJNO SADEJSTVO

3 2 7

za vrijeme Titovog odsustva nije bilo nikoga tko bi mogao donositi odluke i s kime bi se mogla normalno i prijateljski obavljati svakodnevna veza. Zbog toga je dolo do trvenja i nai odnosi su se pokvarili." Put marala Tita je kod Britanaca izazivao srdbu" i stvarao zagonetku". Britanski eksperti su neoekivan maralov put u SSSR objanjavali njegovim reosiguranjem u Moskvi zbog razgovora prethodno voenih sa erilom u Italiji. Preovlaivala je ipak pretpostavka da se odnosi Jugoslavije sa SSSR-om uspostavljaju na raun Britanaca, koji nisu smeli da uzvrate pritiskom, plaei se da se narodnooslobodilaki pokret jo vie ne priblii Rusima". Molotov je Idnu u Moskvi Titov postupak objanjavao nepoznavanjem diplomatije i pravila ponaanja. Iz Krajove, 10. oktobra 1944. Tito je, preko Peka Dapevia i Sretena ujovia, poruivao Maklejnu i Hantingtonu, da je njegov odlazak s Visa bio diktiran vojnim i dravnim potrebama, da se put zbog Nemaca morao drati u tajnosti i da nema nikakvih promena u odnosima izmeu nas i saveznika. Mi smo nezavisna drava", naglaavao je, ,,i ja kao predsjednik Nacionalnog komiteta i Vrhovni komandant nisam nikome van zemlje odgovoran za svoje postupke i rad koji je u interesu naih naroda. efovi misije mogli su svravati poslove sa mojim zamjenicima." Globalno gledajui, Titov put usledio je posle iskrcavanja zapadnih saveznika u Normandiji, kada je bilo oigledno da ne dolazi u obzir invazija na Balkanu; zatim posle razgovora Tita i erila u Napulju i Kazerti, uoi puta britanskog premijera u Moskvu, pojaanog pritiska Britanaca za postizanje kompromisa izmeu narodnooslobodilakog pokreta i umerenijih graanskih snaga pod britanskim nadzorom, pomeranja teita vojnih operacija NOVJ iz zapadnih delova Jugoslavije na istok. Maral Tito je posle drvarskog desanta prvi put od poetka narodnooslobodilakog rata napustio kopno, i praktino se odvojio od glavnine svojih operativnih jedinica. Sovjetskim avionom je preao u Italiju, a odatle britanskim razaraem stigao u Komiu, na Visu, u zoru 7. juna 1944. godine. Prvi britanski komandosi poeli su da stiu na Vis decembra 1943, dok je ostrvo utvrivano od januara 1944. po nareenju Vrhovnog taba NOVJ. Prema Vicku Krstuloviu, Tito je smatrao da se na Visu nalazi u miolovci", elei da pree u prostor Berana, gde se nalazio Drugi udarni korpus. Vrhovni komandant je ubrzo osetio visok stepen bezbednosti, iako se na ostrvu jed-

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

no vreme nalazio preko 5000 britanskih komandosa pod koman-l dom brigadira Toma erila. Ostrvo je bilo snano utvreno, a] vojska i narod spremni da ga brane po svaku cenu. I danas se na| vikim kuama mogu videti tragovi nekadanjih parola: ,,Na-I pravimo od Visa drugi Krontat". Tu, na Visu, partizanskom! mostu izmeu Jugoslavije i Italije, Tito je nastavio komandovanje operacijama na kopnu i zapoeo razgovore sa dezigniranim predsednikom kraljevske vlade Ivanom ubaiem o obrazovanju jedinstvene vlade u okviru britanske politike kompromisa, kojoj je decembra 1943. priao i Sovjetski Savez. Britanci su snano naglaavali vojni znaaj pokreta, ali su mu oduzimali svojstvo politikog subjekta, ak i posle Drugog zasedanja AVNOJ-a. Tito je pristao da se sastane u Italiji sa britanskim komandantom generalom Henrijem Majtlendom Vilsonom, podrazumevajui razgovore o vojnim, a ne politikim pitanjima. Vilson je, pak, nameravao da u ovim razgovorima podvue zna.aj Srbije u jugoslovenskom raspletu i obavee svoga sagovornika na izjavu da narodnooslobodilaki pokret nee uvoditi komunizam u Jugoslaviji, nameravajui da u projektovani razgovor ukljui kralja Petra II, ubaia i ivka Topalovia. Britanci u svojim izvorima Vilsonovu operaciju, u stvari zamku, nazivaju lovom na tigra". U pismima koje je Tito napisao Staljinu i Molotovu 5. jula 1944. naveo je da je odluio da krene na sastanak sa britanskim generalom. Tito se obratio Staljinu sa Dragi Josife Visarionoviu" : istakao je da eli lino da govori s njim, jer ima mnogo krupnih pitanja koja trae da se rasprave. Ako", kae, Vi smatrate za oportuno i potrebno, ja sam spreman da poetkom avgusta doem tamo. No ne bih eleo da to smatrate mojom neskromnou, ve jedino dubokom tenjom da se pre mirovnih pregovora objasne neka pitanja i zauzme po njima stav, jer smatram da je to u interesu balkanskih zemalja i Sovjetskog Saveza." Umesto na sastanak s generalom Vilsonom ili u Moskvu, Tito je otiao u Italiju da bi razgovarao sa drugim saveznikim voom erilom. Neto vie od mesec dana posle tog sastanka otputovao je u sovjetsku prestonicu. U SSSR-u se naao ponovo posle pet godina i prvi put susreo sa sovjetskim voom, kojega je inae prvi put izdaleka video na tribini Sedmog kongresa Kominterne, 1935. godine. Bio je s generalom Sarlom De Golom i ehoslovakim predsednikom Eduardom Beneom, svesnim jo 1941. da njegov povratak u Prag vodi preko Moskve, lider jednog pokreta koji je

JTJGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI I VOJNO SADEJSTVO

329

razgovarao sa dvojicom voa antifaistike koalicije. Pomenuto pismo Staljinu, ovaj je iskoristio u pritisku na KPJ i Jugoslaviju 1948. godine, jednostrano ocenjujui da je Sovjetski Savez izvukao narodnooslobodilaki pokret iz krize u kojoj se naao posle drvarskog desanta i prelaska marala Tita na Vis. Intei"pretacija ovog pisma je zanimljiva i sa stanovita onovremenog nerazumevanja unutranjih procesa koji su tekli u Srbiji. Britanci su, zbog Sovjeta, i svojih kompromisnih zamisli, Srbiju predstavljali kao antipartizansku, iako su izvetaji njihovih oficira sa lica mesta govorili o masovnoj osnovi narodnooslobodilakog jpokreta; Tito je u razgovorima sa erilom, podran od Subaia, isticao polet narodnooslobodilake borbe u Srbiji; ilas je pak iz Moskve izvetavao da i tamonji krugovi smatraju Srbiju centralnim pitanjem; nemaka Vrhovna komanda je, takoe, u Srbiji gledala klju Balkana", zbog geopolitikog poloaja, blizine satelitskih reima i prodora ukrajinskih frontova Malinovskog i Tolbuhina prema Dunavu. Tako je Milovan ilas pisao Titu 26. aprila 1944. iz Moskve, gde se nalazio sa generalom Velimirom Terziem, da je primetio na putu kroz Italiju i Kairo, kao i ovde u SSSR-u, da se Srbiji pridaje ogromni, tako rei, centralni znaaj. Ona je argument u rukama naih neprijatelja u vezi sa priznavanjem Nacionalnog Komiteta. Njoj se pridaje veliki znaaj u vezi sa saradnjom sa Bugarima, a takoe u vezi sa dravom Junih Slavena, do kojeg moe doi u budunosti". Bitka za Srbiju je tekla u znaku prodora 1. proleterskog korpusa Peka Dapevia i Mijalka Todorovia, dolaska trupa Crvene armije na jugoslovensko-rumunsku granicu i unutranjeg dejstva srpskih divizija koje su se na Dunavu srele sa jedinicama 3. ukrajinskog fronta marala Tolbuhina. Tito je u pismu Staljinu traio pomo SSSR-a u naoruanju, naroito za borce iz Srbije, svestan da e na taj nain najbolje neutralisati politiku i propagandu Britanaca i emigracije o antipartizanskom raspoloenju Srbije. Sa tog stanovita valja razumeti sledei stav iz Titovog pisma: Ba ovde bie nam potrebna najvea Vaa pomo da bi to prije mogli rijeiti pitanje Srbije, koje je za nas vrlo vano, jer od toga zavisi konaan uspeh u stvaranju demokratske federativne Jugoslavije". Tito ima u vidu zahtev zapadnih saveznika za politikim koncesijama", kao to se vidi iz pisma upuenog istog dana Vjaeslavu M. Molotovu. Tito trai prodor Crvene armije ka jugu". Po mome

U ^ NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

miljenju", pie on Staljinu, najjaa podrka u svakom pogledu bila bi u tome, ako bi Crvena armija nadirala preko Karpata i Rumunije u pravcu juga. Takav plan osujetio bi mnoge planove na Balkanu sa strane onih, koji ele da pomou razdora uvrste svoje pozicije." Zahtev za napredovanjem prema jugu" je normalan pravac kretanja ukrajinskih fronto va posle Rumunije i Bugarske. Taj pritisak" spoljnog vojnog faktora vaan je za ceo Balkan a ne samo za Srbiju, a ima u vidu neutralizaciju meunarodnih pekulacija" zapadnih saveznika u tom prostoru. Vojna, sa politikom strategijom obe strane, trebalo je da amortizuje suprotne interese zapadnih saveznika na Balkanu. No, vojni sticaj prilika je nesumnjivo olakaavao ulazak" divizija NOVJ u Srbiju, dok su se zapadni saveznici borili na Zapadu. Analiza ovog pisma ima jo jednu znaajnu sastavnicu koja se ne moe mimoii sa gledita kasnijeg sastanka marala Tita sa Staljinom, jer se odnosi na poreklo jedne formule koja je dobila vidno mesto prilikom moskovskih razgovora voa dveju drava. Tito je, naime, isticao da NOVJ ne moe raunati na efikasnu pomo saveznika", pod kojim terminom se iskljuivo misli na zapadne saveznike. On obavetava Staljina da saveznici nisu postavili pitanje iskrcavanja u Jugoslaviji, to nama", kae Tito, ne bi bilo drago", ali i ako doe do njega predloiemo sektor Istre i hrvatskog primorja, dakle krajnji severozapad Jugoslavije u susedstvu italijanskog fronta. Izriit je kada kae da, ak i ako doe do iskrcavanja saveznika, narodnooslobodilaki pokret ne moe pristati na njihovu vojnu i civilnu vlast, jer mi imamo svoju" vlast. Time se u stvari anticipira reenje prihvaeno docnije od Staljina da sovjetska vojska prihvati graansku (civilnu) vlast narodnooslobodilakog pokreta kao realnu injenicu u graninim predelima Jugoslavije prema Rumuniji i Maarskoj, ime automatski nastaje presedan i za snage zapadnih saveznika. Vodstvo narodnooslobodilakog pokreta, iji je nukleus KPJ, nije ni u ranijim fazama revolucije skrivalo svoje elje da sovjetske armije pou u susret narodnooslobodilakim snagama Jugoslavije pre zapadnih saveznika, kao to se vidi iz jedne Titove poruke iz leta 1942. dostavljene Kominterni. Tito je septembra 1944. imao dva-tri sastanka sa Staljinom u Kremlju, a dva puta je bio u Staljinovoj privatnoj kui, na veeri. Istoriari ne raspolau izvorima o razgovorima izmeu

JTJGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI I VOJNO SADEJSTVO

331

Tita i Staljina. Tito je ovaj boravak u SSSR-u zapamtio po izvesnoj Staljinovoj hladnoi", kae Vladimir Dedijer. Staljin je iznosio shvatanja koja su se razilazila sa Titovim procenama, jer nije poznavao prilike u Jugoslaviji, a na drugoj strani prihvatio je od decembra 1943. britansku politiku kompromisa u Jugoslaviji, bez obzira to su njihove politike bile motivisane razliitim interesima. Iz Titovih seanja o toj poseti Moskvi i razgovorima koje je imao sa Staljinom proizlazi da je Staljin precenjivao snagu buroazije u Srbiji, da je bio spreman da se Petar II privremeno prihvati i zatim odbaci, to je kasnije sugerisao i Edvardu Kardelju kada je ovaj sa Subaiem novembra 1944. boravio u Moskvi. Staljin je bio protiv zaotravanja odnosa narodnooslobodilakog pokreta sa Britancima kako se ne bi remetila sovjetsko-britanska politika u Jugoslaviji. Vladimir Velebit pie da je Staljin nizom stvari hteo da impresionira marala Tita. Velebit odbacuje tezu da je tu poetak razmimoilaenja, sa ime se slaemo, jer mi na taj emancipativni proces gledamo drukije. Velebit tim povodom u Seanjima kae da se tada Staljin nalazio na vrhuncu svoje moi, pred porazom Hitlera, a Tito na poetku svog uspona, u stvari meunarodnog, jer je ve bio poznati komandant NOVJ, voa revolucije ili kako su ga na zapadu zvali pokreta otpora". On je, zatim, po Velebitu, disciplinovan komunist, divio se Staljinu kojega je smatrao uiteljem, i ceo aktivni vek proveo pod peatom Staljinovog politikog autoriteta. Postignut je sporazum da trupe Crvene armije stupe na tlo Jugoslavije i da na njemu ostanu privremeno, potujui postojei sistem vlasti. Zakljueni sporazum je bez uzora u istoriji drugog svetskog rata. Ozlojeivao je erila, koji je zbog zabrane pristajanja britanskih brodova u jugoslovenske luke pretio da e oni ui onoliko puta koliko budu hteli, ali su njegovi pomorski oficiri ipak prinueni da trae odobrenje za ulazak u teritorijalne vode Jugoslavije, za pristajanje i ukotvljavanje svojih ratnih brodova. Na drugoj strani granice stvoren je presedan koji se naelno morao potovati, istina uz brojne incidentalne situacije i njihovo smirivanje na britansko-jugoslovenskom vrhu. Sovjetska vrhovna komanda obratila se krajem septembra 1944. NKOJ-u i Vrhovnom tabu. O toj molbi SSSR je obavestio predstavnike druge dve saveznike sile. SSSR je tretirao Jugoslaviju kao savezniku zemlju, to je izriito naglaeno u

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

saoptenju TASS-a. Iz sovjetskog pristupa izvodi se i teza meunarodnom priznanju NKOJ-a od strane sovjetske vlade. Meutim, ak i ako se apstrahuje da je do pomenute molbe dolo kasno, moramo primetiti da je priznanje bilo posredno i nepotpuno sa formalne strane. Naime, NKOJ-u se nije obraala sovjetska vlada ve sovjetska vrhovna komanda. Na drugoj strani, SSSR jo nije bio prekinuo diplomatske odnose sa ubaievom vladom, iako je ona bila zaobiena. Jugoslovenska emigracija je, i pored pomenutih formalnih nedostataka, doivljavala sovjetsku molbu NKOJ-u i Vrhovnom tabu kao priznanje nove Jugoslavije. Sporazumom o ulasku sovjetskih trupa, pa ma i privremeno u prostoru uz jugoslovensko-rumunsku i jugoslovensko-maarsku granicu, zapadni saveznici su itekako bili pogoeni. Aleksandar Rankovi je izvetavao marala Tita o reakciji britanskih oficira na ovaj sporazum. Rusi su", javlja on, genijalno izigrali dogovor na Teheranskoj konferenciji o neuplitanju u naa pitanja." Njima je bilo teko da postave slian zahtev NKOJ-u, strahujui da ne budu odbijeni, a na drugoj strani svesni da bi to znailo unekoliko njegovo priznanje. Za Vladimira Velebita, re je bila o besmislenom traenju", jer su u pitanju bile okupirane teritorije; ceo kominike on posmatra kao nategnutu konstrukciju; smatra takoe da je sovjetska komanda" nedovoljno definisani subjekt. Izvesno je, kao to kae, da saveznici isto nisu traili od Holandije, Norveke, itd. Bio je to presedan za okupirane zemlje, a na drugoj strani SSSR je faktiki priznao NKOJ. Re je, nesumnjivo, bila o posrednom priznanju nove Jugoslavije, ali zakasnelom 1 formalno defektnom, jer na drugoj strani stoji vojni faktor a ne sovjetska vlada. Drugo pitanje molba za prelazak na jugoslovensku teritoriju imalo je pak za cilj da se time stvori model ponaanja i za drugu stranu, britansku i ameriku. Stvaranje presedana nesumnjivo da je bio cilj, ali jedinice mere nisu bile iste (Norveka i Jugoslavija, ak i Francuska i Jugoslavija), jer se u jugoslovenskom sluaju ipak radilo o snanoj, regularnoj armiji i neprihvatanju okupacije od strane revolucionarnog subjekta od prvog dana, i de jure priznanju NOVJ u vreme Teherana. Maral Tito se naao van Jugoslavije u fazi odsudne bitke za istone delove Jugoslavije: borbi za osloboenje Srbije sa Beogradom i Vojvodine. Njegov vojni, politiki i ekonomski rad

JTJGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI I VOJNO SADEJSTVO

333

u SSSR-u i Rumuniji bio je od bitnog uticaja na neposrednom ratnom popritu. Prilikom razgovora sa Staljinom Tito je postigao sporazum o pomoi SSSR-a u naoruanju NOVJ. Sovjeti su se obavezali da do kraja godine daju oruje za 12 divizija (brojnog sastava po 10.000 boraca) i dve vazduhoplovne divizije, ili konkretno 96.515 puaka, 1.329 radio-stanica, 491 borbeni avion, itd. Sporazum o predaji aviona postignut je izmeu marala Tita i komandanta 3. ukrajinskog fronta marala Tolbuhina, 16. oktobra 1944. godine u Beloj Crkvi, predviajui da se borbeni aparati i razna tehnika sredstva 10. gardijske jurine i 236. lovake vazduhoplovne divizije Crvene armije predaju NOVJ. Jugoslovenski piloti su se obuavali u SSSR-u i u okviru vazduhoplovne grupe Vitruk", nazvane tako po njenom komandantu general-majoru Andreju Nikiforoviu Vitruku. Aprila 1945. ova je avijacija sasvim prela u ruke obuenog kadra vazduhoplovstva Jugoslovenske armije. U vezi sa naoruanjem NOVJ Titov diplomata, general-major NOVJ, V. Velebit smatra da Britanci nisu bili za metamorfozu NOVJ, teei da ona ostane gerilska vojska; da su apotekarskom vagom" odmeravali pomo (dajui neke topie" i zastarele tenkove srednje veliine). Po njemu stav SSSR-a bio je dijametralno razliit, jer je ovaj bio zainteresovan da NOVJ preraste (transformie se) u redovnu vojsku, jer su na njenom elu stajale stareine koje su gajile ljubav prema SSSR-u. Isti pisac zakljuuje da Rusi" nisu dozirali pomo kao Britanci. Za razliku od Dedijera, on smatra da su Britanci ucenjivali kraljem a ne Sovjeti; Rusi" su samo traili umerenost da ne bi imali sukob sa Zapadom. Po Velebitu, Tito je tada dobio polupriznanje", podiglo se samopouzdanje u narodu i vojsci, razbijena je britanska tendencija za monopolom na naoruanje, pokret se meunarodno ojaao jer ga je Staljin indirektno podrao. Prilikom moskovskih razgovora dolo je do pomenutog sporazuma o nainu ulaska Crvene armije u granine predele Jugoslavije, s tim to je Tito kasnije u Krajovi, 5. oktobra 1944, razradio detalje o ueu jedinica 2. i 3. ukrajinskog fronta Crvene armije u borbama za osloboenje Srbije i Vojvodine. Kao Vrhovni komandant neposredno je obavetavan o dogaajima u Jugoslaviji i slao nareenja. Preko Radio-stanice br. 2. u Krajovi poslao je 6. oktobra poruku A. Rankoviu da za Srbiju on direktno izdaje nareenja, ili doslovno: Za Srbiju dajem nareenja ja." Dva dana kasnije javio je Rankoviu da e se

U ^ NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

trupe Crvene armije spojiti s desnim krilom Peka Dapevia, jer je na cilj da nae trupe prve uu u Beograd, a s time se slae i sovjetska komanda". Javio je tabu 1. armijske grupe NOVJ 15. oktobra 1944. da je u dogovoru sa Vrhovnom komandom Crvene armije reeno da se svi trofeji i magacini u Beogradu nalaze na raspolaganju jedinicama NOVJ. Tito je, iako se nalazio u Krajovi, dakle u sreditu opte koordinacije operacije sa saveznikom Crvenom armijom, aljui svakodnevno poruke i donosei nareenja, eleo da se u narodu stvori utisak kako se vrhovni komandant NOVJ nalazi u zemlji i da neposredno komanduje operacijama u Srbiji. O tome govori njegova poruka Vrhovnom tabu NOV i POJ od 29. septembra 1944. da se preko novina i Tanjuga objavi da je izvrio inspekciju trupa u zapadnoj Srbiji. Beogradska operacija je bila u centru Titove panje, iz vojnikih i politikih razloga. Neposredno po povratku iz Moskve impresionirano" je priao Mitru Bakiu i Nikoli Petroviu kako je Staljin u njegovom prisustvu okrenuo telefonom Tolbuhina u Sofiji i rekao: Kod mene je Tito, trai jedan tenkovski puk. Daemo mu ceo moto-mehanizovani korpus." U Beogradskoj operaciji 1 armijsku grupu NOVJ od devet divizija (1. proleterske, 5. krajike, 6 proleterske, 11. krajike, 16. vojvoanske, 17. istonobosanske, 21. srpske, 28. slavonske i 36. vojvoanske udarne divizije) podravala je Pokretna grupa 3. ukrajinskog fronta Crvene armije, zapravo ojaani 4. gardijski mehanizovani korpus sa preko 17.000 boraca, 160 tenkova i 366 topova i minobacaa, pod komandom general-lajtnanta Vladimira Ivanovia danova. U vreme susreta sa Crvenom armijom NOVJ je imala oko 450.000 vojnika. Septembra 1944. obrazovani su 13. i 14. korpus u Srbiji, pet novih divizija u Makedoniji, a na Kosovu i Metohiji formirane su tri nove kosovsko-metohijske brigade. Poetkom oktobra 1944. obrazovani su u Makedoniji 15. i 16. korpus. Pod neposrednom komandom Vrhovnog taba nalazili su se 1. proleterski korpus (komandant Peko Dapevi, komesar Mijalko Todorovi), 12. korpus (komandant Danilo Leki, komesar Stefan Mitrovi), 2. udarni korpus (komandant Radovan Vukanovi, komesar Vojo Nikoli), 3. udarni korpus (komandant Kota Nad, komesar Vlado Popovi). Ostale jedinice nalazile su se pod komandom glavnih tabova: Srbije (komandant Koa Popovi, komesar Milosav Miloavljevi); Hrvatske (komandant

J U G 0 S L 0 V E N S K 0 - S 0 V J E T S K . 1 ODNOSI I VOJNO SADEJSTVO

<J O 0

Ivan Gonjak, komesar Rade igi); Slovenije (komandant Franc Rozman, komesar Boris Krajger); Makedonije (komandant Mihailo Apostolski, komesar Cvetko Uzunovski); Vojvodine (komandant Aim Grulovi, komesar Stevan Jovii). Pod komandom taba ratne mornarice (komandant Josip Cerni i komesar Dragia Ivanovi) nalazile su se pomorske jedinice na Jadranskom moru. Polovinom avgusta 1944. formiran je Korpus narodne odbrane Jugoslavije (komandant Jovo Vukoti, komesar Vlado Jani). Jedinice Prve armijske grupe NOVJ i trupe Crvene armije, praene 14. korpusom NOVJ, spojile su se 10. oktobra 1944. kod Velike Plane. Neposredna bitka za Beograd poela je 14. i trajala do 20. oktobra. Trupe NOVJ i Crvene armije oslobodile su glavni grad Jugoslavije, koji je u toku rata pretrpeo velika razaranja od nemakih bombardovanja aprila 1941. i anglo-amerikih 1944. Nemci su prilikom povlaenja ruili i spaljivali zgrade. Trupama Crvene armije izdato je nareenje da bez velike nude ne upotrebljavaju teka artiljerijska orua. Specijalni odredi crvenoarmijaca oistili su grad od mina. Zadugo su na zgradama mogli da se vide natpisi ispisani masnom bojom Provereno-min njet". Snage NOVJ koje su uestvovale u Beogradskoj operaciji imle su 50.000 boraca. Poetkom januara 1945. bila je osloboena cela Srbija. Prva armijska grupa je prela Savu i uspostavila front u Sremu. Vojni rasplet u Srbiji, zapoet u prolee i leto 1944, odnosi u antifaistikoj koaliciji i raspad velikosrpske grupe u emigraciji i u srpskim krajevima Jugoslavije, sa nepoverenjem Nemaca, uinili su nerealnom Mihailovievu zamisao da u Beogradu obrazuje vladu koja bi doekala Crvenu armiju kao savezniku vojsku, analogno pokuaju generala Bora Komorovskog u Varavi avgustaseptembra 1944, sa traginim posledicama za inae mueniki grad. Misija amerikog potpukovnika RobertaMekdauela mogla je izazivati nestvarna oekivanja Mihailovia, tim pre to je ovaj oficir Donovanovog servisa prekoraivao dobijena ovlaenja u prilog etnika, ali ni ona nije mogla ugroziti britansko-sovjetsku politiku kompromisa u Jugoslaviji u formi stvaranja jedinstvene vlade i podele uticaja. S istog stanovita iluzorno deluju i teze nekih istoriara da su se na Dunavu srele ,,tri vojske", gubei iz vida u svojoj deformisanoj optici dogaaja da su se mogle sresti samo dve postojee vojske: NOVJ i Crvene armija, dok je navodna trea vojska" (etnika) bila u

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

raspadanju pod udarcima srpskih partizana i grupa divizija NOVJ u prodoru preko Lima i Ibra, koje su slomile kimu ostacima Mihailovievih korpusa u uslovima potpuno neuspene proglaene mobilizacije jo pre prelaska 3. ukrajinskog fronta preko granice Rumunije i Jugoslavije. Pokuaji sadejstva pojedinih etnikih jedinica sa trupama Crvene armije u Srbiji (kod Kruevca i aka, kao i uspostavljanje veza majora Velimira Piletia u istonoj Srbiji sa sovjetskim tabom u Turn Severinu) ne menjaju ovaj zakljuak, jer nije u pitanju trajna i tipina pojava. etnici su nastojali da se rehabilituju za svoju kolaboraciju. Krajem rata javljaju se u Jugoslaviji alibistike tendencije kod raznih kolaboracionistikih pokreta da se preorijentacijom legitimiu kao trajna antifaistika snaga (etnici, sredinski dio" HSS, opoziciona ustaka frakcija i druge). Takvu pojavu sreemo i u drugim okupiranim evropskim zemljama (deo bugarskog vladajueg reima, rojalistiko-profaistike snage u Italiji, admiral Darlan, Pjer Laval i maral Filip Peten u Francuskoj, deo katolikog klera, itd.). Tito je od prvog dana rata drao u svojim rukama veze pokreta sa spoljnim svetom, u stvari s Kominternom, a posle rasputanja ove sa G. Dimitrovom i Staljinom, preko generala N. Kornjejeva. Razmena ideja sa zapadnim vojnim predstavnicima kod Vrhovnog taba (kapetanom V. F. Dikinom i F. Maklejnom) tekla je takoe u neposrednoj komunikaciji vrhovnog komandanta sa saveznikim oficirima koji su o steenim utiscima obavetavali britanski vrh. Posle Teheranske konferencije Tito je uao u neposrednu prepisku sa britanskim premijerom Cerilom. Nakon zakasnelog dolaska Sovjetske vojne misije u Jugoslaviju Tito je odravao vezu sa generalom Kornjejevom, obraajui se, na jednoj strani, Moskvi, a na drugoj dobijajui na uvid kopije pisama koja su Sovjeti slali Britancima ili ubaiu. Izbor Josipa Smodlake za prvog ministra spoljnih poslova nove Jugoslavije nije u ovoj komunikaciji marala Tita sa spoljnim svetom nita promenio, jer se radilo o starijem oveku, uglednoj graanskoj figuri i nominalnom efu resora spoljnih poslova koji je odmah po izboru preao u Italiju. Od polovine 1944. Tito je nastavio razgovore o bitnim pitanjima nove Jugoslavije i njenih meunarodnih odnosa na nivou neposredne razmene miljenja sa voama koalicije, erilom i Staljinom. Snanoj linosti voe jugoslovenske revolucije u oblasti meunarodnih odnosa nisu bi potrebni saradnici.

NOVA JUGOSLAVIJA

1943-1945

67. BRANKO OPi 68. STARI PESNIK VLADIMIR NAZOR - S PARTIZANIMA (SANDAK 1943).
70

69. RADOVAN ZOGOVI |VAN

G 0 R A N

KOVAI

71. U N O V I KAZALITA NARODNOG OSLOBOENJA JUGOSLAVIJE, ISPRED VAGONA NA PRUZI IZMEU DRVARA I BOSANSKOG PETROVCA 1942.

89. SEDNICA OBLASNOG NOO ZA ISTRU 1944. GODINE 90. TAB TREE GRUPE BATAUONA SA KOMANDANTOM GLAVNOG TABA NOV I POJ MAKEDONIJE M. APOSTOLSKIM 91. PETAR STAMBOLI, KOMANDANT GLAVNOG TABA SRBUE GOVORI NA ZBORU U VUJU SEPTEMBRA 1944,

105. PROBOJ SREMSKOG FRONTA 12-14. IV 1945.

106. NARODNO VESELJE NA TERAZUAMA U BEOGRADU NA DAN POBEDE 9. MAJA 1945, 107, JOSIP BROZ TITO

108. EDVARD KARDELJ 109. KOCA POPOVI 110. KOA POPOVI,PEKO DAPEVI, KOTA NAD U OSLOBOENOM BEOGRADU OKTOBRA 1944.

111. MILOVAN ILAS 112. ALEKSANDAR RANKOVI 113. PEKO DAPEVI

120. TITO SA ERILOM, UBAIEM I SARADNICIMA U KAZERTI KOD NAPUUA 12. VIII 1944. 121. TITO NA VISU SA PREDSTAVNICIMA SAVEZNIKIH VOJNIH MISIJA

122. POTPISIVANJE SPORAZUMA IZMEU MARALA TITA I MARALA TOL8UHINA O KOORDINACIJI DEJSTVA NOVJ I JEDINICA CRVENE ARMIJE, SEPTEMBAR 1944. 123. TITO, STALJIN I MOLOTOV U MOSKVI 11. APRILA 1945. PRILIKOM POTPISIVANJA UGOVORA 0 PRIJATELJSTVU I SARADNJI

h F A f mt wktJ^ JP P I A
f..-

8 VII 1945

1 KOHfPEC
&HTHOLUHCTHMKE M/llflHKE r>\iK\H\
124. PLAKAT I KONGRES ANTIFAISTIKE OMLADINE BALKANA", BEOGRAD 1945.

125. POSLANICI USTAVOTVORNE SKUPTINE PROGLAAVAJU FEDERATIVNU NARODNU REPUBLIKU JUGOSLAVIJU (29. XI 1945) 126. TITO POTPISUJE DEKLARACIJU O PROGLAENJU FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE 29, X I 1 9 4 5 .

JT.'GOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI I VOJNO SADEJSTVO

337

Svedoci Titovog povratka iz Moskve u Krajovu nisu mogli da ne primete izvesnu zabrinutost, pa i ljutnju", izazvanu Staljinovim insistiranjem da se formira kraljevska vlada sa ubaiem (najverovatnije proirena pripadnicima narodnooslobodilakog pokreta u skladu sa britanskim shvatanjem o ukidanju paralelizma), to meutim narodnooslobodilakom pokretu nije bilo potrebno, jer je praktino drao vlast na osloboenim teritorijama Jugoslavije. Tito je prisutnim Jugoslovenima rekao: Na kraju krajeva, ne moram ja biti ni predsednik te vlade", to je ove konsterniralo. Vrhovni komandant NOVJ Josip Broz Tito obraao se juna 1944. na Plikom polju na Visu britanskim i amerikim vojnicima i oficirima kao brai po oruju". Vis je simbolizovao ratno drugarstvo saveznika". Britanski komandosi su sa jedinicama NOVJ obezbeivali Vis, a na drugoj strani sa ratnom flotom NOVJ i partizanskim jedinicama uestvovali u borbama na jadranskim ostrvima i obali. Jedinice britanskog i amerikog vazduhoplovstva sadejstvovale su u operacijama NOVJ na kopnu i tukle saobraajne centre Nemaca i kvislinga, napadajui koncentracije njihovih snaga. Britanci su koristili aerodrom Drvenik kod Zadra. Na junom Jadranu i u njegovom najneposrednijem zaleu iskrcani su odredi britanskih artiljeraca (odred Flojd"). Sadejstvo zapadnih saveznika je pozdravljeno i pomo primana, ali uz obezbeenje teritorijalnog integriteta i zahtev za uvaavanjem autoriteta vojnih i civilnih vlasti narodnooslobodilakog pokreta. Revolucija je ljubomorno branila svoj identitet i nezavisnost nove Jugoslavije. Po ugledu na sovjetsku stranu koja se obratila NKOJ-u i Vrhovnom tabu za prelazak trupa Crvene armije na jugoslovensku teritoriju u graninim pojasu sa Rumunijom i Maarskom, tako je Vrhovni tab i od Britanaca zahtevao da trae odobrenje za svaki prelazak granice i ulaz u teritorijalne vode Jugoslavije, to jest korienje jugoslovenskih luka. Nastali incidenti (kao sa krstaricom Nju Delhi" u Splitu, na primer) reavani su na najviem nivou. Rukovodstvo nove Jugoslavije teilo je da saveznika pomo bude iskoriena protiv nemakih okupatora u povlaenju, ali da se sprei dublje prodiranje zapadnih saveznika u zalee Crne Gore i Hercegovine. Podozrenja u stvarne britanske namere javljala su se zbog prihvatanja etnika u Stocu, Trebinju i Bilei od vojnih snaga odreda Flojd". U ratnim izvetajima tabova NOVJ mogu se nai i prekori Britancima na nain davanja artiljerijske

0 0 0

NARODNOOSLOBODILACKI BAT I REVOLUCIJA

podrke jedinicama NOVJ u predelu Risna. Iskrcani kod Dubrovnika, Britanci su uzeli uee u borbama koje je vodio Drugi udarni korpus za zatvaranje pravca odstupanja nemakom brdskom korpusu iz Albanije u pravcu Hercegovine i Mostara. Tito je boravak u SSSR-u iskoristio i za izravnjavanje" jugoslovenske meunarodne pozicije, imajui sovjetsku podrku u jesen 1944. godine. Radio-stanica Slobodna Jugoslavija" je 27. septembra 1944, uz Titovu saglasnost, prenela protest protiv pisanja na Zapadu da je NOVJ od gerilskih odreda podignuta" u regularnu armiju uz njihovu pomo. Izjave da bi oruane snage NOVJ ostale skupina gerile" da ih zapadni saveznici nisu pomogli materijalom, u ljudima i avijaciji oznaavane su kao krivotvorene", jer je glavni izvor naih zaliha oruja i municije bio, kako se kae, i jo je uvek uzimanje od neprijatelja". Na savet prijatelja", to jest Sovjeta, Tito je polazei i od svojih kritikih refleksija na nain podele pomoi opustoenim zemljama otkazao pomo Unre. Svojim politikim uticajem pourivao je niz poslova u SSSR-u od kojih su neke zapoeli general Velimir Terzi, ef Misije NOVJ u SSSR-u, i Milovan ilas, vezanih za emisiju dinara DFJ, izdavanje partijskih knjiica, ostvarivanje dolarskog kredita SSR-a, izradu odlikovanja po nacrtima Antona Augustinia i prvih partizanskih spomenica, itd. Maral Tito je otputovao s Visa svestan da Jugoslaviji nije potrebno uee bugarske armije u borbama za osloboenje preostalih delova Jugoslavije, kao to se to moe videti iz jedne depee upuene S. Vukmanoviu Tempu 17. septembra 1944. godine. Nije bilo lako prevazii politiko-psiholoko nerazumevanje srpskog i makedonskog stanovnitva na pojavu Bugara, pa ma i u promenjenoj ulozi, na tlu gde su se koliko do jue pojavljivali kao okupatori. Neki istoriari danas nazivaju ovaj trei dolazak Bugara u 20. veku na nae tlo alosnim dogaajem". Meutim, u ideologiji i politici ivelo je shvatanje o proleterskom internacionalizmu i neophodnosti da se pomogne rehabilitaciji Bugarske posle dogaaja od 9. septembra 1944. Sa tog stanovita Tito je prihvatio Staljinov pogled na sadejstvo armije oteestvenofrontofske Bugarske pod operativnom komandom Crvene armije sa NOVJ. Petog oktobra 1944. u Krajovi, Tito je sa predstavnicima OF Bugarske Dobri Terpeovom i Petrom Todorovom zakljuio sporazum o vojnikoj saradnji u borbi protiv zajednikog neprijatelja, nemakog

JT.'GOSLOVENSKO-SOVJETSKI O D N O S I I VOJNO SADEJSTVO

3 3 9

osvajaa". Sporazum je, takoe, predviao da se sva pitanja i z m e u dve zemlje reavaju u duhu bratskih i zajednikih interesa naroda Jugoslavije i bugarskog naroda". Delegati Bugarske u Krajovi su izrazili spremnost da uine sve za ispravljanje nepravdi koje su narodima Jugoslavije poinili r e a k c i o n a r n i faistiki elementi bugarske vlade". Tito je 19. s e p t e m b r a 1944. javio Glavnom tabu NOV i PO Srbije da b u g a r s k i delegati ostanu kod ovog taba sve dok on ne javi gde da se nau, to samo po sebi govori da je susret bio uslovljen prethodnim razgovorima sa Staljinom. Dva dana posle zakljuenja ovog sporazuma, ijim originalom jugoslovenska istoriografija ne raspolae, Tito je iz Krajove javio Moi Pijade, koji se nalazio u Moskvi, da se tekst objavi. Staljin je podravao zadravanje bugarske armije u grkom delu Trakije, mislei na izlazak SSSR-a preko Bugarske na Egejsko more, a na drugoj strani predloio je projekt federacije, odnosno konfederacije izmeu Jugoslavije i Bugarske, te sporazum sa Albanijom. Ali nije dugo trebalo ekati na prve sukobe sa bugarskim tabovima u Jugoslaviji. Vladimir Velebit istie da su razgovori predstavnika OF Bugarske doprineli meunarodnoj afirmaciji nove Jugoslavije, zapravo legalizaciji revolucionarnog subjekta u meunarodnim odnosima, jer se bugarski predstavnici obraaju NKOJ-u, a ne kraljevskoj vladi. Ovaj aspekt ima, meutim, daleko sloeniji smisao u okviru zbivanja i druge namere Staljina. Impuls potie od njega; re je i o shvatanju proleterskog internacionalizma u ono vreme, tenji nove Jugoslavije da pomogne rehabilitaciji Bugarske, neutralizaciji zapadne politike na Balkanu, zatim o dinamizmu ideja mlade revolucije koje prerastaju granice Jugoslavije, koja se u to vreme nalazi u centru revolucionarnih pokreta na Balkanu. Sovjetska vrhovna komanda je ukljuila bugarsku vojsku u sastav Treeg ukrajinskog fronta marala Tolbuhina, iji je tab izdao nareenje bugarskim snagama da krenu prema Piro tu i Beloj Palanci bez prethodnog konsultovanja Tita i NKOJ-a. Do obustavljanja pokreta bugarskih jedinica dolo je na intervenciju predstavnika Velike Britanije i SAD u Evropskoj savetodavnoj komisiji u Londonu. Ambasador SAD Don Vajnant i delegat Velike Britanije ser Vilijam Streng podneli su sovjetskom delegatu, ambasadoru Fjodoru T. Gusevu 17. septembra 1944. amandman da . . . bugarske snage ne mogu biti upotrebljene

340

NARODNOOSLOBODILAKI KAT I REVOLUCIJA

ni na jednoj saveznikoj teritoriji, osim ako dobiju pristanak tog saveznika". Tito je u Moskvi i Krajovi olakao sovjetskoj vladi da se izbori za to povoljnije uslove primirja s Bugarskom, a na drugoj strani sporazumom sa sovjetskom vrhovnom komandom uslovljavao je slino ponaanje i zapadnih saveznika ukoliko se oni iskrcaju na obali Dalmacije ili Istre. Sovjetska vrhovna komanda je sporazumom priznala vlast uspostavljenu od NKOJ-a. Bugarska vojska morala je takoe potovati vlast narodnooslobodilakih odbora i povui se iz Jugoslavije im se zavre dejstva protiv Nemake. Odluujui se za sadejstvo NOVJ sa bugarskom armijom 1944. rukovodstvo nove Jugoslavije imalo je u vidu negativne vidove ove saradnje. Bugarska armija bila je do avgusta 1944. okupaciona sila u Makedoniji i delovima Srbije. Stareinski kadar te armije sastojao se manje-vie od istih ljudi koji su u prethodnoj fazi rata sprovodili politiku denacionalizacije i represalija nad makedonskim i srpskim narodom. Tri bugarske armije sudelovale su u borbama na tlu Jugoslavije: u istonoj Makedoniji, u niskoj operaciji, na Kosovu i Metohiji (zajedno sa snagama NOVJ i NOV Albanije u Sandaku), u Sremu i kasnije na austrijsko-jugoslovenskoj granici. Bugarska armija nalazila se pod operativnim rukovodstvom sovjetskih tabova. Vojna pomo bugarske oteestvenofrontovske armije nije bila neophodna za osloboenje Jugoslavije, a sadejstvom jedinica pokazalo se da ona nije bila ni naroito korisna s vojne strane. Nova Jugoslavija je prihvatanjem ove saradnje, na Staljinovo traenje, praktino pomagala da se Bugarska u meunarodnim odnosima oslobodi odijuma u demokratskom svetu kao saradnica osovine u izgubljenom ratu, a na drugoj strani doprinosila unutranjem uvrivanju situacije u Bugarskoj. Savremena bugarska propaganda od ove iznuene saradnje pravi danas kapital kao da se radilo o aktivnoj antifaistikoj sili koja je znaajno pomogla osloboenje Jugoslavije izgonei Nemce s njene teritorije. Olako se zaboravlja na ratnu ulogu Bugarske u drugom svetskom ratu i pismo Politbiroa CK BRP(k) Josipu Brozu Titu od 2. novembra 1944. u kojemu se podvlae zasluge NOVJ za unitavanje faizma na Balkanu i nadahnjivanje drugih naroda na otpor, te izriito izjavljuje da duguju veitu zahvalnost za pouke i bratsku pomo" koje su prvi bugarski partizanski odredi dobili od narodnooslobodilakog pokreta. Bugarski komunisti priznavali su da je bugarski narod kriv" prema jugoslovenskim

JT.'GOSLOVENSKO-SOVJETSKI O D N O S I I VOJNO SADEJSTVO

3 4 1

narodima, posebno srpskom i makedonskom, zato to je dozvolio svojim faistikim upravljaima da Bugarsku pretvore u placdarm nemakih hordi", a bugarsku vojsku u Hitlerovog andarma na Balkanu za izvravanje celog niza nasilja i zloina nad stanovnitvom koje se borilo za svoju slobodu". Pozdravljajui novu makedonsku dravu, bugarsko partijsko vodstvo se obavezivalo da pomae rad na buenju nacionalne svesti meu makedonskim stanovnitvom Pirinske Makedonije.

REVOLUCIJA I PROMENE U DRUTVENO-EKONOMSKOJ STRUKTURI. STRANA POMO

Promene drutveno-ekonomskih odnosa u toku narodno-oslobodilakog rata i revolucije 19411944. bile su, gledano kvantitativno, ogranienog domaaja, zbog ega je potisnut u drugi plan naelni znaaj prvog fonda optenarodne imovine stvorenog na osloboenoj teritoriji Jugoslavije. Saglasno strategiji narodnooslobodilake borbe kao revolucije u jugoslovenskim uslovima, narodnooslobodilaki pokret bio je usredsreen na jaanje ratnog napora, ali su, na drugoj strani, ostvarivane mere koje su od prvog dana ustanka predstavljale zaetak i anticipaciju novih drutveno-ekonomskih odnosa. Narodnooslobodilaki front (NOF), nezavisno od svog embrionalnog karaktera, bio je prvi organizacioni oblik optenarodne imovine, pretea dravnog sektora privrede, vladajueg posle 1944. Isto tako, bez obzira na relativno malu imovinu konfiskovanu od saradnika neprijatelja i ratnih zloinaca, prvi fond optenarodne imovine pojavljivao se kao negacija kapitalistike svojine i drutvenih odnosa koji su na njoj zasnovani. Imajui u vidu osnovni cilj narodnooslobodilake borbe jedinstvo svih rodoljubivih snaga u borbi protiv okupatora i kvislinga rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta, odnosno nove Jugoslavije, nije unelo u svoj neposredni program eksproprijaciju imovine buroazije, pa samim tim nije ni davalo izjave o eksproprijaciji privatne svojine niti je, do novembral944, donosilo pravne akte koji bi ovu bitno ograniavali. Stavie, rukovodei organi narodnooslobodilakog pokreta izjavljivali su suprotno: da je privatna svojina neprikosnovena. Pod takom 2. i 3. Izjave Vrhovnog taba NOV I POJ i AVNOJ-a, objavljene februara 1943. povodom kleveta" i dezinformacija u vezi s ciljevima narodnooslobodilakog pokreta, stajalo je da je privatna svojina neprikosnovena i da se ostavlja puna mogunost za samoinicijativu u industriji, trgovini i poljoprivredi.

REVOLUCIJA, PROMENE U DRUTVENO-EKONOMSKOJ STRUKTURI STRANA POMO

343

; Nikakvih radikalnih promjena", kae se u Izjavi, ,,u odnosu na drutveni ivot i djelatnost, osim zamjene reakcionarnih opinskih uprava i andarma koji su se bili stavili u slubu okupatora narodnooslobodilakim odborima, koji imaju istinski demokratski, narodni karakter." O svim vanijim drutvenim i dravnim merama, imali su, prema ovoj izjavi, da reavaju predstavnici naroda posle rata. Iz istih razloga, odreenih snaenjem otpora u Jugoslaviji i uvrivanjem antifaistikog fronta, rukovodei organi narodnooslobodilakog pokreta nisu postavili pitanje ekonomskih promena ni na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu. Slian je Izjavi, mada teritorijalno ogranien, i taktiki stav u Osnovima Narodnooslobodilakog fronta Srbije, avgusta 1944, da narodnooslobodilaki pokret nema za cilj promene u drutveno-ekonomskoj strukturi. Time je suzbijana neprijateljska i strana propaganda da s uspostavljanjem vlasti narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji dolazi masovno razvlaivanje seljatva i sitnograanskih sopstvenika. Masovna eksproprijacija saradnika neprijatelja i ratnih zloinaca krajem 1944. i poetkom 1945. takoe nije znaila ukidanje privatne inicijative i ugroavanje privatne svojine. U deklaraciji Privremene vlade DFJ stajalo je da e se obezbediti puna sloboda i pomo privatnoj inicijativi u privredi. Mada su zbog borbe naroda za nacionalni opstanak, slobodu i nezavisnost zemlje 19411944. bitne promene u drutveno-ekonomskoj osnovi Jugoslavije izostale, ograniene promene karakterisale su taj revolucionarni proces od samog poetka. Njihova osnovna forma sastojala se u konfiskaciji imovine saradnika neprijatelja i ratnih zloinaca. S gledita tehnike, nije bilo veih razlika izmeu konfiskacije po pravu graanskog drutva i konfiskacije koja se sprovodila u toku narodnooslobodilake borbe. Meutim, ova druga, kao kazneno-pravna mera, imala je specifian karakter, budui u sutini klasno motivisana, bez obzira na to to se njeno klasno kvalifikovanje izbegavalo u uslovima borbe za osloboenje i jaanja ratnog napora. U dokumentima narodnooslobodilakog pokreta iz 1942. godine govori se o zapljeni imovine narodnih neprijatelja". Za narodne neprijatelje, ija imovina podlee zapljeni u korist naroda" Foanski i Krajinski propisi smatraju: a) sve aktivne ustae ili njihove organizatore i pomagae; b) sve one koji su sluili okupatorima ma u kome vidu kao pijuni, dostavljai,

344

N A R O D N O O S L O B O D I L A C K I RAT I REVOLUCIJA

kuriri, agitatori; koji su naterivali narod da okupatorima predaje oruje; sve koji su izdali narodnu borbu i bili u dosluhu sa okupatorima; ,,. . . koji se odmetnu od narodne vlasti i rade protiv nje. Isto tako smatraju se narodnim neprijateljima i oni koji razaraju Nar. Osi. Vojsku ili dezertiraju". Narodni neprijatelji jesu i oni koji na teritoriji gdje je vlast u rukama naroda vre ubistva i pljaku". Kod toga", stoji u navedenim izvorima, treba voditi rauna da se ne mogu smatrati narodnim neprijateljima oni seljaci i graani koji su bili zavedeni bilo od okupatora ili ustaa, bilo od izdajnikih etnikih oficira i koji se pridrue Nar. Osi. Vojsci". Radi jaanja vojnog napora sve javne (dravne) zgrade i imanja, rudnici, putevi, mostovi itd., fabrike i vea pred uzea, radionice koje rade za vojsku, stoje pod vojnom upravom. Isto tako i bolnice i apoteke". Po Foanskom propisima, imovina narodnih neprijatelja se konfiskuje na osnovu reenja vojnih vlasti i sudova i unosi u Narodnooslobodilaki fond, sem stvari koje vojska zadri za svoje potrebe. Zaplenjena imovina postajala je narodna svojina. U Naredbi vrhovnog komandanta NOV i POJ o izborima narodnooslobodilakih odbora, izdatoj septembra 1942, govori se o tome izriito: Sva zaplenjena imovina, pokretna i nepokretna, postaje narodnom svojinom i ulazi u narodni fond (NOF); dakle, nalazi se pod upravom NOO-a (opinskog ili sreskog). Tamo, gde odbora jo nema, privremeno rukuju zaplenjenom imovinom vojne vlasti. Od zaplenjene imovine narodnih neprijatelja vojne vlasti uzi.maju za vojsku to je vojsci potrebno." Na taj nain, na podruju promena u ekonomskoj strukturi konfiskacija je odgovarala putevima izvoenja revolucije u Jugoslaviji, ili, jo preciznije reeno, revolucionarne snage preuzimale su vlast u specifinoj formi oslobodilake borbe protiv okupatora i krugova nacionalnih buroazija koji su ga podravali. Suoene s mogunou gubljenja povlaenog poloaja, snage nacionalnih buroazija svrstavale su se u front kontrarevolucije, to je, u konanom istorijskom rezultatu, bilo ravno nacionalnoj izdaji. Logika klasnog interesa prevagnula je nad nacionalnom sveu i patriotskim dunostima. Ovde nisu bile od znaaja podvojenost buroazije na prozapadne i proosovinske krugove i njihove unutranje protivurenosti. Konfiskacija je, po pravilu, bila dopunska kazna za saradnju s neprijateljem, ali se pojavljivala i kao samostalna izvrna

REVOLUCIJA, PROMENE U DRUTVENO-EKONOMSKOJ STRUKTURI STRANA POMO

345

mera u sluaju odsutnosti vlasnika. Prvobitna svrha nije joj bila ekonomsko razvlaivanje, nego politiko kanjavanje nosilaca kolaboracije. To ne znai, opet, da konfiskacija nije bila i vid ekonomskog razoruavanja faizma. Fond konfiskovane imovine sluio je i jaanju materijalne osnove narodnooslobodilake borbe, ali ne kao primarni izvor. Formiranje fonda optenarodne imovine je, s te strane gledano, predstavljalo akcesornu posledicu izreene kazne, ija je sutina bila politiki odreena. Konfiskacija je bila trajna, a ne privremena forma razvlaivanja buroazije. Ona se nije menjala u toku rata, ve je sprovoena onako kako je 1941. zamiljena, a takva je ostala i posle osloboenja, uz neznatno usavravanje postupka i druge nebitne izmene. Iako su se kasnije javljali novi vidovi eksproprijacije zaplena ratne dobiti, oduzimanje vikova prilikom zamene novca itd. oni su imali dopunsko obeleje i davali sporedniji ekonomski rezultat, tako da je konfiskacija za sve vreme rata i u prvoj poratnoj godine ostala osnovni oblik eksproprijacione polititike u Jugoslaviji. Od izvrenika je zavisio i postupak oduzimanja imovine: za imovinu Treeg Rajha i pripadnika nemake nacionalne manjine bilo je dovoljno da se utvrdi objekt eksproprijacije pa da se odlukom upravnog organa narodnooslobodilakog odbora imovina prenese u svojinu, dok se saradnicima neprijatelja imovina oduzimala pravosnanom sudskom presudom, na bazi utvrene krivice u dokaznom postupku. to se tie imovine stranaca i odsutnih lica, pak, svojina nije pravosnano raspravljana, nego je njen predmet stavljan pod sekvestar, odnosno pod privremenu dravnu upravu. Kao deo opteg antifaistikog fronta, narodnooslobodilaki pokret nije ubrzavao promene u drutveno-ekonomskoj strukturi, vodei rauna o nezavrenom procesu opredeljivanja za narodnooslobodilaku borbu u samoj Jugoslaviji, a na drugoj strani o jedinstvu antifaistike koalicije. U surovim ratnim uslovima, dok se teite vojnih operacija nalazilo u zaostalim i privredno nerazvijenim krajevima, koji nisu imali znaajniju industriju i poljoprivredna dobra, na vee i deklarativne promene u sferi drutveno-ekonomskih odnosa nije se ni pomiljalo, s obzirom na strategiju narodnooslobodilake borbe. Praktino izjanjavanje za politiku masovne eksproprijacije bilo bi protivureno karakteru te borbe, a u objektivnim uslovima 19411944. ne bi ni proizvelo nikakav ekonomski rezultat, dok

^0

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

bi, na drugoj strani, izazivalo niz nepovoljnih odjeka i posledica u zemlji i inostranstvu, u strukturi narodnooslobodilakog pokreta i meunarodnog antifaistikog saveza. Ubrzavanje promena u vlasti i u strukturi svojine od pojedinih pokrajinskih rukovodstava njihovim ekstremnim odnosom prema sitnom i srednjem graanstvu, seljatvu i inteligenciji, zanemarivanjem klasno-politike konstelacije u Jugoslaviji i u svetskom antifaistikom savezu znailo je menjanje linije narodnooslobodilake borbe i bilo uvod u teke poraze. Regionalna propaganda i praksa boljevizacije", kolektivizacije, stvaranja sovjetske republike", razvlaivanja kulaka i buroazije" nepovoljno su se odraavale na razvoj narodnooslobodilakog pokreta i jedinstvo njegovog fronta. Deo njegovih snaga u nekim krajevima i trenucima nije razumevao sutinu narodnooslobodilake borbe, kao ni sloenost meunarodnih i nacionalnih uslova u kojima se ona vodila, pa je pritisak u smislu radikalnije promene drutveno-ekonomskog preobraaja shvatan kao vid revolucionarne doslednosti, ortodoksnog sprovoenja komunistikog programa, i uvaavanja tueg iskustva. Ekstremna odstupanja od antisektake linije dovodila su do poraza, do kolebanja i odvajanja masa, do gubljenja moralnog i politikog uticaja. Karakter, obim i tempo promena u drutveno-ekonomskoj strukturi Jugoslavije opredeljivali su odnosi snaga. Konfiskovana je imovina iji su vlasnici saraivali s okupatorom, izdajui nacionalne interese da bi ouvali klasne. Eksproprijacija u Jugoslaviji je, tako, od samog poetka dobijala patriotsku osnovu. Na osloboenoj teritoriji iskoriavani su objekti od ekonomskog interesa, bilo da su pripadali Kraljevini Jugoslaviji, zaplenjeni od neprijatelja ili konfiskovani od privatnih vlasnika. Njihovu upotrebu organizovali su vojno-politiki i upravni organi revolucije. Radnici su stavljali u pogon sitna preduzea i odravali proizvodnju. Radei na osloboenoj teritoriji udarniki, antifaisti su na neosloboenoj teritoriji sabotirali proizvodnju i saobraaj pod kontrolom okupatora. Od radnika se trailo da ne proizvode municiju kojom e neprijatelj ubijati borce NOVJ, brau Ruse" i saveznike; da ometaju saobraaj i paraliu transport trupa prema istoku; da ne idu na rad u Nemaku. U toku narodnooslobodilake borbe drutveni odnosi su regulisani na novim principima socijalne pravde: davanja su

REVOLUCIJA, PROMENE U DRUTVENO-EKONOMSKOJ STRUKTURI STRANA POMO

3 4 7

vrena prema ekonomskoj moi pojedinaca, pri emu su bogatiji imali vee materijalne obaveze; solidarno podnoenje rtava je bilo pravilo; ukidani su eksploatatorski oblici razne feudalno-kapitalistike rente, davanja, napolica; proglaavao se moratorijum na plaanje kirija i izvrenje drugih novanih obaveza; javljali su se zaeci kolektivne svojine. Stvarali su se novi moralni nazori, zauzimao nov stav prema radu. Zaostali graanskopravni poslovi ureivani su na novim naelima. Narodnooslobodilaki odbori su bili organizatori privrede i obnove ivota. U svrhu voenja rata i snaenja borbenog samopregora privatna svojina se ograniavala u upotrebi, korienju i raspolaganju. Udarane su osnove nove socijalnoekonomske politike i novih drutvenih odnosa. Konfiskovanom imovinom raspolagao je Narodnooslobodilaki fond, koji se javio 1941. kao organ narodnooslobodilakih odbora, odnosno kao organizacija narodnooslobodilakog pokreta. Istorijski gledano, NOF se oslanjao na predratnu Narodnu pomo (Crvenu pomo). No principijelno uzev, ipak je bio nova ustanova, koja je od organizacije za prikupljanje novane pomoi postajala materijalni organ narodnooslobodilakih odbora. U Fond su ulazila dobra bive drave, NDH, Treeg Rajha, italijanskog okupatora, ratni plen, pokloni, darovi, manastirska dobra, optinske zgrade. Osnov pribavljanja je bio faktiko posedovanje, promena svojine ili posluga. Fond nije bio statian; njegova evolucija je odraavala razvoj narodnooslobodilake borbe. Od materijalnog organa narodnooslobodilakih odbora izrastao je u njihova odeljenja za mesene budete", u kojima su planirani prihodi i rashodi. Razvojem narodnooslobodilakog pokreta, stvaranjem veih slobodnih teritorija i oivljavanjem privrede (iskoriavanjem uma, lokalne industrije itd.) prihodi su se neprestano poveavali, a isto tako i rashodi, zbog kupovine semena, organizacije setve, nabavke razne robe. U Narodnooslobodilaki fond su ulazila i materijalna dobra steena rekvizicijom. Prikupljena sredstva prvenstveno su namenjivana za pomo sirotinji i za potrebe NOVJ. Od 1941. do 1943. mrea Narodnooslobodilakog fonda prekrila je celu zemlju, a njegov delokrug se od sela proirio do okruga i oblasti. Faktiki ili pravno preuzeta imovina nije uvek iskoriavana, odnosno ne dokraja, to je bilo posledica vie okolnosti: naputenu imovinu organi narodne vlasti nisu preuzeli, tako da

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

se javljala kao niije dobro"; imovina se nije koristila u celini, nego samo u najnunijoj meri usled nedostatka sirovina, radne snage, mainskih delova, tako da se o nekim objektima optenarodne imovine s pravom moglo govoriti vie kao o pasivnom nego aktivnom posedu. to je teritorija bila prostranija, trajnije posednuta od NOVJ, to je i stepen eksploatacije bio znaajniji. Iskoriavanje dobara, s druge strane, nije uvek bilo i znak promene njihove vlasnike osnove, jer su organi vlasti vojne i civilne mogli na njima imati samo pravo uivanja i posluge (poznato je da su brojni vlasnici sami davali svoju imovinu na uivanje narodnooslobodilakim odborima). Rekvizicija je bila meu glavnim izvorima snabdevanja NOVJ i organizacija narodnooslobodilakog pokreta. Uzeta imovina se nije plaala, nego su za nju izdavane priznanice, koje posle osloboenja nisu naplaivane. Foanski i Krajinski propisi predviali su u prvom redu rekviziciju vikova imunih seljaka. Pod ta. 9. Foanskih propisa (Zadaci i ustrojstvo narodnooslobodilakih odbora") stajalo je da narodnooslobodilaki odbori mogu, prema potrebi, vriti u korist narodnooslobodilake borbe i rekviziciju imovine imunih pojedinaca". Glavni izvor snabdevanja NOVJ poticao je od ratnog plena i mesnih izvora, zapravo od dobrovoljnih davanja graana. Za vreme dominacije teritorijalnog tipa vojne organizacije partizani su se snabdevali iz svojih domainstava (odea, obua, delom i hrana), ukoliko se nije radilo o veim formacijama na izvrenju zadataka van teritorijalnog atara odreda (kada je prikupljana pomo na bazi dobrovoljnih priloga graana). im su stvorene pokretne jedinice, eksteritorijalne (udarni bataljoni, proleterske i udarne brigade), intendantska sluba je centralizovana na nivou brigada, divizija i kasnije korpusa. Intendanti vojnih jedinica najtenje su saraivali sa organima narodnooslobodilakih odbora, jer je jedino tako moglo da se obezbedi dobrovoljno prikupljanje hrane, ili putem rekvizicije koja se plaala ili sastojala u izdavanju obveznica plativih posle zavretka rata, mada do njihove realizacije nije nikada dolo. Koordinacija vojnih intendanata i odbornika dovodila je do razmetanja boraca na konak, kantoniranja vojnih jedinica, sabiranja odgovarajue ili raspoloive hrane na podruju odreenog odbora. Snabdevaka (intendantska) sluba prerasla je krajem rata u Komandu pozadine Jugoslovenske armije.

REVOLUCIJA, PROMENE U DRUTVENO-EKONOMSKOJ STRUKTURI STRANA

POMO

3 4 9

Dobrovoljni prilozi su davani u naturi (ito, kukuruz, meso. vuna, drvo, itd.) ili u novanim prilozima. Pod rekvizicijom se podrazumevalo kupovanje robe za gotov novac, a ako ovog nije bilo davanjem obveznica (bonova) za kasniju naplatu, do koje nije nikada dolo. Najee je pogaala imunije slojeve koji su imali vikove. Rekvirirala se teglea ili tovarna stoka za prevoz hrane, ranjenika, bolesnika. Izvor snabdevanja predstavlja i konfiskovana roba od saradnika neprijatelja, na osnovu sudskih presuda ili predloga narodnooslobodilakih odbora, ali uz ostavljanje najnunijeg lanovima porodica, jer je vaio princip individualne, a ne kolektivne odgovornosti. Aktivirani su i mali privatni pogoni pre svega mlinovi, strugare, zanatske radionice; iskoriavani su iskustvo privatnih trgovaca i njihove veze, ali i nemilosrdno zabranjivan verc i pekulacija; sprovoen je bojkot gradskih i drugih trita pod kontrolom okupatora; organizovana je trampa, odnosno razmena izmeu komplemenatrnih rejona; mobilisana su sredstva dobrovoljnim zajmovima, poklonima; partizane kantonirane po kuama seljaci su dobrovoljno hranili kao svoju vojsku. Narodnooslobodilaki odbori su bili najaktivnija snaga u organizovanju ivota na slobodnoj teritoriji. Narodnooslobodilaki pokret je istakao parolu: Ni zrna ita okupatoru". Neprijatelj je stvarao pusto, u tenji da uniti pokret liavajui ga ivotnih namirnica i drugih neophodnih artikala. Nasuprot tome, narodooslobodilaki odbori su organizovali zbrinjavanje rtava rata, starali se o zbegovima, otvarali javne kuhinje. Dobrovoljne radne brigade omladine obraivale su naputena polja boraca i porodica bez hranioca, pokretale obnovu ivota na osloboenoj teritoriji. Zemlja, u posedu ili naputena, i stoka, zaplenjena ili konfiskovana, eksploatisane su u najteim trenucima narodnooslobodilake borbe u okviru ekonomija bolnica i vojnih ustanova, stonih farmi i omladinskih vrtova. Organizujui proizvodnju na kolektivnoj osnovi, ovi poslednji bili su pretee zadruge. Banjanska optina u Crnoj Gori osnovala je 1942. Nabavljaku zadrugu u Velimlju, koja je poslovala na principu prodaje robe uz minimalnu zaradu. Na crnogorskoj osloboenoj teritoriji bilo je u prvoj polovini 1942. sluajeva preraspodele zemlje pod pretnjom prinude u korist siromanih seljaka bez ili s nedovoljno zemlje, pri emu su vlasnici zemljinog vika bili duni da im daju i seme i radnu stoku. Narodnooslobodilaki

^0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

odbori u Crnoj Gori i Boki, kao i na Hvaru, ukidali su napoliarstvo, oslobaali seljaka ranijih obaveza izmeu ostalog, davanja dohotka zemljinim vlasnicima. Pitanje agrarne reforme pokrenuto je na osloboenim podrujima Slovenije ve 1942, a u severnoj Hrvatskoj naredne godine. U Narodnooslobodilaki fond unoena je i zemlja. Sprovoenje preduzetih mera ozezbeivale su snage NOVJ. Karakteristian je, u tom smislu, zakljuak Ostroke skuptine februara 1942: ,,Za izvrenje svih ovih zadataka, od kojih zavisi dalji uspeh oslobodilake borbe, Narodnooslobodilakom odboru za Crnu Goru i Boku i svim ostalim nosiocima vlasti bie na raspolaganju oruana sila narodnooslobodilakih partizanskih odreda." Neke od ovih mera bile su akti krajnje nude u neredovnim, ratnim uslovima. Slino su postupale i vlade drugih zaraenih drava, nezavisno od karaktera njihovog drutvenog ureenja. U sluaju narodnooslobodilakog rata, meutim, bitan je bio ne opseg ovih mera, nego njihov socijalni smisao i simbolian znaaj za socijalno podreene slojeve, kao nagovetaj dubljih promena u perspektivi. Drutveno ekonomska strana narodnooslobodilake borbe sve je jasnije naglaavana s pribliavanjem zavretka rata. Daleko pre osloboenja Poverenitvo za ekonomsku obnovu NKOJ-a je svojim uputstvima i smernicama u svom projektu obnove predvialo pokretanje i pitanje ispitivanja naseljavanja seljaka iz pasivnih krajeva", uz istovremeno razmatranje problema dekolonizacije", naroito Nemaca, Italijana i Maara. Poverenitvo za ekonomsku obnovu je marta 1944. prikupljalo podatke o preduzeima u Jugoslaviji (vlasnitvo, stepen oteenosti, potrebe u sirovinama, itd.). Sabiranje podataka sluilo je dolaenju do evidencije, izrade plana budue obnove, podnoenju zahteva za ratnu tetu, reparacije; prikupljanju podataka o korienju preduzea od strane neprijatelja, o snazi finansijskih izvora zemlje, kolonizaciji; za mirovnu konferenciju. Uputstva Poverenitva za ekonomsku obnovu utvruju obavezne ciljeve budueg plana, i to: dizanje proizvodnje do maksimuma; obezbeivanje najnunijih i najhitnijih potreba stanovnitva; regulisanje nabavki i raspodele sirovina; raspodelu radne snage, s obzirom na manjak ove u pojedinim krajevima i za pojedina preduzea; prilagodavanje privrede modernim

REVOLUCIJA, PROMENE U DRUTVENO-EKONOMSKOJ STRUKTURI STRANA POMO

351

ekonomijama industrijskih zemalja, prvenstveno privredi SSSR-a, vodei rauna o individualnim osobinama koje su karakteristine za Jugoslaviju. Prema shvatanju s poetka 1944, spoljna trgovina se stavljala pod kontrolu drave kao njen monopol. Posleratni plan obnove nije smeo da se preterano vezuje za inostranstvo, jer se polazilo od saznanja da su problemi obnove akutni i za ostale evropske zemlje. Meutim, nije se iskljuivala mogunost da se uz radne napore naroda Jugoslavije iskoriste i meunarodna sredstva, naknadi teta od zemalja izazivaa rata i pronau naini za privlaenje potrebne pomoi i kapitala saveznikih zemalja i jugoslovenskih iseljenika. Analiza smernica i uputstava ekonomskih poverenitava NKOJ-a pokazuje da se mislilo na budunost i reavanje privrednih i drugih problema koji tek predstoje, ali sa realistikim pristupom koji je u toj fazi ratnih napora i borbe za meunarodno priznanje revolucije osloboen zahvata koji bi mogli nagovetavati komunistiki radikalizam kojim su protivnici narodnooslobodilake borbe u toku celog rata plaili sitne i krupne vlasnike. Po osvojenju i uvrenju vlasti prelazilo se na revolucionarne promene u oblasti privrede i drutvenih odnosa. Vojni i politiki poraz graanskih snaga uticao je na bre prenoenje revolucije s politikog na ekonomsko polje. U poreenju s nerazvijenom privredom teritorija osloboenih 19411944. slika se u jesen 1944. iz osnove izmenila. U istonoj Jugoslaviji, posebno u Srbiji i Vojvodini, nalazila su se velika industrijska preduzea, rudnici, krupna poljoprivredna dobra, mada se proizvodni potencijal osloboenih delova Jugoslavije jo nije mogao maksimalno da iskoriava zbog oskudice strunjaka, sirovina, rezervnih delova, te zbog oteenosti maina. Novo zakonodavstvo i ekonomska politika nastojali su da stvore uslove za objedinjavanje privrednog podruja. Nova Jugoslavija je dobijala ekonomsku osnovu za dovravanje osloboenja zemlje, pomaganje privredno nerazvijenih i ratom opustoenih krajeva, pruanje socijalne zatite i pomoi invalidima, porodicama boraca, rtvama faizma, zarobljenicima, deci, ratnoj siroadi, Najpre je eksproprisana i preuzeta imovina koja je ranije pripadala Kraljevini Jugoslaviji. Sastojala se od eleznica, velikod dela renog saobraaja, pota, telefona, telegrafa, preduze-

^0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

a za preradu duvana, dela teke industrije, izvesnog broja rudnika u dravnoj eksploataciji, dela optinskih elektrinih centrala, plinara. Dravnom sektoru pridruivala se i imovina Treeg Rajha, pripadnika nemake narodnosne manjine i drugih saradnika okupatora. Nepokretna imovina svrstavala se u etiri grupe: stambene zgrade kao samostalni izvor kune rente; poljoprivredna zemljita, kue i ostali objekti, kao i sve nepokretnosti (hoteli, leilita, itd.). Pokretna imovina sastojala se iz tri kategorije: konfiskovanog novca i novanih potraivanja, iz dragocenosti i ostalih pokretnih stvari. Eksproprijacija je pravno regulisana Odlukom Predsednitva AVNOJ-a od 21. novembra 1944, objavljenom narednog februara. Pod njen udar dole su tri kategorije imovine: Treeg Rajha i nemakih dravljana, pripadnika nemake nacionalne manjine, i saradnika neprijatelja i ratnih zloinaca. Formalna nacionalizacija u Jugoslaviji nije izvrena istovremeno s revolucionarnom smenom vlasti. Eksproprijacija je bila sukcesivna, izvodila se parcijalno, bez unapred utvrenog plana, ali sistematski. Odluka Predsednitva AVNOJ-a je doneta u uslovima takvih promena unutranjopolitikih i klasnih snaga u zemlji koje su dozvoljavale rukovodeim snagama zemlje da preu na bitne promene drutveno-ekonomskih odnosa. Vodei partijski teoretiari razvijali su gledite da je zadravanje razvitka na ,,pola puta" u situaciji kada je vlast pripadala radnom narodu, a sredstva za proizvodnju buroaziji, znailo rizikovanje revolucije i opasnost od pretvaranja KPJ u sitnoburoasku partiju". No i ova odluka nije poivala na eksproprijaciji kao klasnoj meri, to jest nije najavljena kao vid ekonomskog razvlaivanja buroazije ve, u tradiciji narodnooslobodilake borbe, kao vid kanjavanja ratnih zloinaca i saradnika okupatora. Tako je jaanje dravnog sektora proizlazilo iz spoljne pobude da se kazne saradnici okupatora za svoje dranje i aktivnost u toku rata. Narodna vlast je preko mesnih odbora, masovnih antifaistikih organizacija, vojnopozadinskih i drugih organa obuhvatala ovu imovinu, obezbeivala je i aktivno koristila. N a j m a n j e obzira prilikom zaposedanja eksproprisane imovine pokazivalo se prema imovini nemake narodnosne grupe, jer se ona smatrala faistikom imovinom, prema ijim vlasnicima i ne treba imati u v a a v a n j a . Vanredna komisija za Vojvodinu Pri-

REVOLUCIJA, P R O M E N E U D R U T V E N O - E K O N O M S K O J S T R U K T U R I S T R A N A P O M O

3 5 3

vremene vlade DFJ obrazovana u prolee 1945. ispitivala je, i z m e u ostalog, i odnos prema obuhvaenoj imovini u Banatu, B a k o j i Sremu. Kanjavani su p l j a k a i ove imovine i lica k o j a su zloupotrebljavala svoja slubena ovlaenja za lino bogaenje. Komisija za Srem je davala rokove za povraaj nezakonito prisvojene imovine. Izvoene su egzemplarne kazne nad uiniocima. Komisije za reviziju nametaja po stanovima, uredima narodnih odbora i komandama mesta radila je na povlaenju luksuznog nametaja i davanja skromnijeg radnog izgleda" ovim ustanovama. Gladni" pojedinih lepih stvari, pojedini odbornici ili drugi predstavnici vlasti unosili su u prostorije svojih ustanova nefunkcionalne delove nametaja za odreene prostorije (po vie zidnih asovnika, klavire, itd.). ito iz kua je prenoeno u zbirne magazine i silose. Iz uprava narodnih dobara isterivani su ili predavani sudovima nosioci zloupotreba i p l j a k e . Kritikovani su vojni sudovi zbog blagih kazni prema uiniocima, a od Glavnog narodnooslobodilakog odbora Vojvodine (GNOOV) trailo se da prekine sa lokal-patriotizmom" i vie robe alje ratom opustoenim krajevima. U svojstvu potpredsednika NKOJ-a, Edvard Kardelj je februara 1945. oznaio dravni i zadruni sektor kao dva glavna stuba na koja e se osloniti u privredi demokratska vlast", a 9. marta agrarna reforma je nagovetena u deklaraciji Privremene vlade DFJ. Ova deklaracija, koju je preko Radio-Beograda proitao maral Tito, predviala je da vlada to pre pristupi reavanju pitanja agrarne reforme i kolonizacije, kako bi siromani slojevi seljatva dobili na uivanje zemlju s potrebnim inventarom. Naroita panja, stajalo je u deklaraciji, posvetie se zadrugarstvu, kome e pripasti vana uloga u obnovi zemlje. Za Mou Pijade je agrarna reforma bila vid dunosti nove drave i njene brige za borce partizanskih odreda i Jugoslovenske armije, za invalide oslobodilakog rata, za porodice i siroad izginulih boraca. Prvu znaajniju pomo stanovnitvu, uglavnom zapadnih osloboenih delova Jugoslavije (Dalmacije, Crne Gore, Hercegovine, delova Bosne) pruila je anglo-amerika vojna organizacija za pomo civilnom stanovnitvu AML (Saveznike vojne veze Allied Military Liaison). Pripreme za civilnu pomo balkanskim zemljama zapoele su u leto 1943, jer se verovalo da e na Balkanu doi do saveznikih operacija veih razmera. Organizacija ove pomoi poverena je vojnim organizacijama

^0 N A R O D N O O S L O B O D I L A K I RAT I R E V O L U C I J A

MERRA (United Kingdom Middle East Relief and Refugee Administration Uprava za pomo na Srednjem istoku i brigu za izbeglice Ujedinjenog Kraljevstva) i OFFRO (Office of Foreign Relief and Rehabilitation Operations Sluba spoljne pomoi i operacija obnove). Stvarni poetak balkanske misije Unre (United Nations Relief and Rehabilitation Administration Administracija za pomo i obnovu Ujedinjenih nacija) vezan je za zakljuenje Kairskog sporazuma izmeu Unre i Saveznike vojne veze (AML), zaduene da organizuje civilnu pomo na osloboenim teritorijama. Organizaciju pomoi balkanskim zemljama preuzela je Misija AML preko svojih podrunih misija (ML Jugoslavija, ML Grka, i ML Albanija), dok je Unra vrila ulogu njenog vojnog agenta. Pregovori o pomoi AML Jugoslaviji vodili su se u Bariju izmeu predstavnika AML i kraljevske vlade i NKOJ-a, jer Jugoslavija jo nije bila dobila jedinstvenu vladu. Pregovori su potrajali due nego to se oekivalo, jer su iskrsli nesporazumi izmeu predstavnika AML i nove Jugoslavije oko naina deobe pomoi. Dok su predstavnici AML zahtevali da pomo deli njihov distributivni aparat, dotle su predstavnici nove Jugoslavije stajali na gleditu da se time kri suverenost Jugoslavije i inkriminiu organi narodne vlasti. I ovi pregovori nisu mogli da ne teku u senci borbe za meunarodno priznanje NKOJ-a, odnosno nove, revolucionarne vlasti. Po savetu prijatelja" (to jest Sovjeta) maral Tito je 29. septembra 1944, po povratku iz Moskve u Krajovu, odluio da se pod takvim uslovima nova Jugoslavija odrie zapadne pomoi. Plan AML da u Jugoslaviju ue to vie oficira i vojnika, kao i da se sve vanije luke stave pod kontrolu zapadnih saveznika, odbio je i Vrhovni tab 8. oktobra 1944. godine. Sava Kosanovi, kao lan vlade I. ubaia, intervenisao je kod Evropskog regionalnog ureda Unre da se odredbe Kairskog sporazuma ne primenjuju na Jugoslaviju. Generalni direktor Unre Herbert Leman, Sava Kosanovi i sovjetski predstavnik u Savetu Unre V. A. Klencov razvili su akciju da se osloboenim podrujima Jugoslavije poalju prvi kontigenti hrane. Pre zakljuenja ugovora sa AML u Jugoslaviju su stigla samo dva mala broda sa hranom: Hildurom" je stiglo 954.000 kg robe, a Orijentom" 455.900 kg robe. Robu je preuzeo i raspodelio stanovnitvu Oblasni narodnooslobodilaki odbor za Dalmaciju decembra 1944. godine. Ugovor izmeu AML i Jugoslavije zakljuen je 19. januara 1945. u Beogradu izmeu

REVOLUCIJA, P R O M E N E U D R U T V E N O - E K O N O M S K O J STRUKTURI STRANA

POMO

3 5 5

vrhovnog komandanta NOV i POJ marala Josipa Broza Tita i predstavnika saveznike vrhovne komande na Sredozemlju. S obzirom da jedinstvena vlada Jugoslavije jo nije bila formirana sporazum je raen u saglasnosti sa ovom vladom, koju je predstavljao Sreten Vukosavljevi, faktiki pripadnik narodnooslobodilakog pokreta u toj vladi. Sporazumom je bilo predvieno da Jugoslavija plati robu dobavljaima vladama SAD, Velike Britanije i Kanade da podelu robe vri jugoslovenski aparat i da u zemlju ne ue vie od 300 oficira ML i inovnika Unre. Jugoslovenskom dravom komisijom pri ML rukovodio je pukovnik Todor Vujasinovi, poverenik NKOJ-a za rude, a zadatak joj se sastojao da prihvati i raspodeli stanovnitvu robu ML. Komisija je otvorila svoje ispostave u Splitu, Dubrovniku, ibeniku, Zadru i Suaku, koje su do 15. aprila 1945. prihvatile i uskladitile oko 50.000 tona prispele robe. Ova Komisija je istovremeno podravala rad na osposobljavanju luka za prihvat robe, ienju mina koje su posejali Nemci, opravci puteva i mostova izmeu jadranske obale i najneposrednijeg zalea, improvizovala stovarita. Prvi veliki brod sa hranom prispeo je polovinom februara 1945. u pristanite Katel Suurac, pored Splita. Roba je dopremana u Split i Dubrovnik. Marta 1945. u Beograd je avionski prebaeno 14 tona lekova. Roba je u naelu deljena besplatno, izuzimajui graane koji su mogli da je plate. U nekim krajevima roba ML se trampila za drugu robu (u Hercegovini najee za duvan). Najvei nedostatak se oseao u transportnim sredstvima. Iz Beograda je avionima u Bari poslat bataljon ofera, koji je predstavljao jezgro budueg auto-puta. Od nadlenih saveznikih tabova traeno je da se deo robe transportuje preko Soluna da bi se pomoglo narodu Makedonije, june Srbije, Kosova i Metohije. Kamioni su bili neophodni za razvoz vikova hrane u opustoene krajeve zemlje (Crna Gora, Lika, Bosna, Sandak, Hercegovina). Sestomeseni program ML je predviao 461.720 tona namirnica i 4.400 tona sapuna, ali je Jugoslavija iz tih izvora do kraja juna 1945. primila svega 120.000 tona robe. Do 7. marta 1945. bilo je primljeno samo 10.000 tona robe, od ega 7.000 tona hrane, to je bilo tek dovoljno da se podmire najnunije potrebe stanovnitva Dalmacije. U isporukama je preovlaivala hrana, ali je sa ivotnim namirnicama stizala i odea, obua, gorivo i tehniki materijal. Prema tereenju vlada SAD, Velike Britanije i Kanade, vrednost isporuene rob,e po osnovu ML, iznosila je

^ 0

N A R O D N O O S L O B O D I L A K I RAT I R E V O L U C I J A

do 15. aprila 1945. 10.283.419 dolara. Pojedinana struktura ove robe pokazuje da je u njoj pored hrane (brano, penica, meso, mast, maslac, kafa, ulje, mleko, itd.) bilo i maziva, benzina, petroleuma, ambulantnih kamiona, mostovnih konstrukcija, kamiona (447), eleznikog materijala, foto-materijala, rublja, kabanica, cipela (mukih i enskih), itd. Sovjetska pomo je stizala od prolea 1944. i bivala sve vea i raznovrsnija s pribliavanjem sovjetskih frontova Jugoslaviji. Pomeranjem Crvene armije na zapad ustanovljena je baza u Kalinovki, u Ukrajini, odakle su u istone delove Jugoslavije dostavljane sovjetske isporuke oruja, municije, radio-stanica, odee (unifrme), itd. Velika rastojanja i promenljive meteoroloke prilike, uz netanu identifikaciju mesta za sputanje tovara, uveliko su ometale preciznost isporuka. Ustanovljivanjem sovjetske baze u Bariju pomo je poela da stie i sa italijanskih aerodroma pod kontrolom saveznika. Sovjetski Savez je Jugoslaviji ujesen 1944. isporuio 50.000 tona brana koje je rasporeeno prema potrebama raznim krajevima Jugoslavije. Sovjetsko oruje je transportovano i predavano u bazama u Rumuniji i Bugarskoj (Sofija). Roba je dopremana i Dunavom, iz crnomorskih luka.

KULTURNI I PROSVETNI IVOT NA OSLOBOENIM TERITORIJAMA

Za Komunistiku partiju Jugoslavije borba za narodnu kulturu i narodno prosveivanje bila je sastavni deo revolucionarne borbe. Otuda i aktuelni slogani: Prosvetom k slobodi" i Nisu oruje samo puke i topovi, avioni i tenkovi, ve znanje"; poznata je i parola Knjiga nam pomae da osvojimo slobodu, sloboda e nam omoguiti da osvojimo knjigu". Kulturno-prosvetni i kulturno-umetniki rad tekao je u okvirima partizanskih vojnih jedinica, na osloboenim teritorijalna i u okviru delatnosti organa vlasti i antifaistikih organizacija ena i omladine. Borba je u osloboenom Uicu oktobra 1941. pisala o tome kako na itavoj osloboenoj teritoriji Srbije kljua nov ivot. Svet je eljan slobodnih manifestacija, mitinga, kulturnih priredaba, sijela, konferencija itd. . . . Nijedna sala koju su proli reimi gradili ne moe da primi ni polovinu onih koji dou da uestvuju i uivaju u priredbama." Kulturna politika narodnooslobodilakog pokreta razvijala se u skladu sa potrebama fronta i pozadine. Na osnovu uputstva o organizovanju i zadacima kulturno-propagandnih odbora oni su obrazovani pri svim sreskim i optinskim narodnooslobodilakim odborima sa ciljem da vaspitavaju narodne mase u duhu narodnooslobodilake borbe. Borba protiv okupatora i dosegnute politike tekovine su svetinje, osnovno merilo opredeljivanja; glavni zadatak je njihovo uvanje, unapreivanje i razvijanje. Od kulturne politike se trailo da omasovi broj korisnika kulturnih dobara, da doprinese emancipaciji zaostalih i nepismenih masa; usmeri njihove energije u pravcu daljeg drutvenog i politikog osveivanja. Naela i sadraj kulturne politike su istovetni u svim krajevima Jugoslavije, razlikujui se samo u specifinim oblicima koje su bile izraz drukijih prilika i okolnosti u kojima se razvijao pojedini narod Jugoslavije i

^0 N A R O D N O O S L O B O D I L A K I RAT I R E V O L U C I J A

zakona neravnomernosti jugoslovenske revolucije. Pored zajednike funkcionalnosti ove politike za celu Jugoslaviju, ne moe se gubiti iz vidi uvaavanje i oivotvoravanje u njenoj realizaciji izvesnih osobenih tradicionalnih sadraja. Njoj je zajedniko i to to i sami pokretai i nosioci kulturne politike, pre svega komunisti, nisu imali visoku obrazovnu osnovu. Ona se u nekim krajevima ak graniila sa jedva savladanom pismenou ili posedovanjem elementarnog kolskog obrazovanja (nepotpuna ili potpuna etvorogodinja osnovna kola). Iz toga ne proizlazi da je jugoslovenska revolucija seljaka", nepismena" revolucija, iako je boraku masu najveim delom inilo seljatvo iz najzaostalijih centralnih oblasti Jugoslavije, jer su u NOVJ i u organizacijama narodnooslobodilakog pokreta na slobodnim i neosloboenim teritorijama uestvovali masovno i intelektualci (s tim to se ova kategorija iri i na ake, studente, nametenike, dravne inovnike, itd.), pa i vei broj umetnika (pisaca, glumaca, muziara, slikara, itd.), novinara, publicista. No vie je nego karakteristino da je umetnika aktivnost ovih kategorija bila uveliko svedena u okvire politiko-propagandnog rada, izgaranja na poslovima borbe, partijske organizacije, usko politike delatnosti, kojoj su se aktivisti strasno predavali, tako da nije bilo mnogo vremena za stvaranje. Prosvetna politika imala je za osnovni zadatak savlaivanje pismenosti i ovlaivanje osnovnom kulturom. Na slobodnim teritorijama i u vojnim jedinicama organizovani su analfabetski teajevi. Kod obrade slova stari simboli su ustupali mesto novim: uz slovo ,,A" iao je avion, uz slovo P" bio je partizan, uz slovo S" za simbol je uzet SSSR, uz slovo G" gusle. U tekstualnom delu bukvara nalazili su se sadraji koji su odraavali aktuelne politike potrebe, manifestovali poruke rata i revolucije. Meu osnovnim kategorijama susreu se: bratstvo i jedinstvo, patriotizam, ravnopravnost naroda, solidarnost itd. Na okupiranim podrujima tekao je kulturni i prosvetni ivot u znaku ideologije nacionalsocijalizma i faizma, sadrajno i idejno odreen antikomunizmom, antijevrejstvom i antimasonstvom, antisrpstvom i antijugoslovenstvom. Veliane su nemaka kultura i rimska civilizatorska misija. U toj funkciji nalazila se tampa, bioskopski i pozorini repertoar, muzika, radio-program. Na tlu anektiranih oblasti tekao je program denacionalizacije, uvoenjem nemakog, italijanskog, bugarskog

K U L T U R N I I P R O S V E T N I IVOT N A O S L O B O E N I M T E R I T O R I J A M A

359

i maarskog jezika kao nastavnih i zvaninih jezika optenja. Ustaka ideologija i politika usmerene su na unitenje Srba. Z a b r a n j e n a je irilica i obrazovan ured za istotu hrvatskog jezika, sa zadatkom da istrebi" sve srpske rei i kovanice koje su navodno kvarile hrvatski jezik. Novinska i radio-propaganda upregnuti su da dokau kontinuitet izmeu velikih imena u hrvatskoj istoriji i ustaa kao nosilaca nove nacionalne revolucije". Zapoeo je rad na izradi Hrvatske enciklopedije. U izdata etiri toma na falsifikovan nain se predstavlja hrvatska stvarnost i prolost, zasnovani na ustakom faistiko-rasistikom pogledu na svet. Maarski okupator je suspendovao rad Matice srpske u Novom Sadu. Univerzitet u Beogradu nije radio. Pokuaji Velibora Jonia da reformie" Univerzitet pretrpeli su neuspeh. Studenti Univerziteta u Beogradu borili su se u ustanikim redovima, a deo profesora nalazio se u zarobljenikim logorima i zatvorima. Sa ustankom i narodnooslobodilakom borbom naroda Jugoslavije celokupna propaganda okupatora i kvislinga podreena je napadima na nosioce borbe kao neprijatelje naroda, sluge stranih centara, crvene Moskve" i plutokratskog Londona", tuinske izmeare koji lakomisleno rtvuju sudbinu naroda. Srpski kvislinzi su dokazivali da Nemci nisu neprijatelji srpskog naroda. Antikomunistikoj svrsi sluio je i Apel srpskom narodu", koji su potpisali nauni i kulturni radnici Beograda, deo pod pritiskom okupatora i kvislinga, a deo iznenaen i prevaren, ne znajui ni o emu je re, bez naknadne mogunosti da demantuje svoj potpis nakon objavljivanja Apela" u Novom vremenu. Proglas drutva srpskih pisaca i umetnika antifaista" od 14. avgusta 1941. godine pojavio se kao reakcija na ovaj sramotni dokument. List Obavetenja drutva srpskih pisaca i umetnika antifaista, koji je jedno vreme izlazio na Rudniku, analizirao je sutinu faizma, ustake zloine, smisao kvislinke i okupatorske parole o neophodnosti mira i prekida borbe, naglaavajui znaaj borbenog opredeljenja naroda prema okupatorima i njihovim saradnicima. Antikomunistiki sadraji tampe i raznih izlobi, specijalnih publikacija, antimasonskih izlobi, itd. faktiki su bili u slubi nemake propagande i uvrivanja okupatorske pozicije radi mirnog ostvarivanja okupacije i privredne eksploatacije zemlje. Tome cilju sluila je i kvislinka tampa (Novo vreme, Obnova, Ponedeljnik, itd. u Srbiji, Glas Crnogorca i kasnije

^0 N A R O D N O O S L O B O D I L A K I RAT I R E V O L U C I J A

Crnogorski vjesnik u Crnoj Gori, Hrvatski narod u NDH, Glas Blgarije u Makedoniji, itd.). Zajedniko je ovoj propagandi da je snage narodnooslobodilakog pokreta podvodila pod pojam komunisti" (ustae govore i o etnicima) koji su anacionalni, protivnici narodnih svetinja, unesreitelji naroda, strane sluge, ruioci vere, porodice i domaeg ognjita. Predstavljanju komunista" kao zloinaca i podmuklih ubica sluila je u Crnoj Gori publikacija Pakao ili crnogorski komunizam u redakciji Steva Rajkovia koja je pod italijanskom zatitom i obilato finansirana od okupatora do vrhunca zloupotrebljavala obraune sa petokolonaima" u vreme leviarenja", vansudske egzekucije stvarnih ili pretpostavljenih neprijatelja narodnooslobodilake borbe, usputne i nevino stradale rtve. Od umetnika i kulturnih stvaralaca, intelektualaca uopte, KPJ je traila da se opredele za narodnooslobodilaki pokret, jer sredine nema. Miran ivot pod okupacijom nije se mirio sa rasplamsavanjem narodnooslobodilake borbe irom Jugoslavije. ore Jovanovi je u lanku Stuka kultura", objavljenom u Glasu JNOF-a Srbije 1943, napadao samozvane predstavnike srpske kulture kojima su otvorene stranice Srpskog naroda, pristupani Kolareva zadubina i Srpska knjievna zadruga, Radio-stanica Beograd, Univerzitet itd. da bi sluei okupatora sebe predstavljali kao obnovitelje" i preporoditelje" srpske kulture, uvare tradicije, zloupotrebljavajui narodnu poeziju, zasnovanu na oslobodilakoj borbi svoga naroda, Dositeja, Vuka, Njegoa. Jovanovi ih je smatrao falsifikatorima i nitavnim stvaraocima. Svetislava Stefanovia je oznaavao za osrednjeg liriara", Velmara Jankovia smatrao nazovi-dramatiarem", Nikolu Trajkovia veitim diletantom", Vladimira Vujia misliocem po narudbi", ljotievca Svetomira Nastasijevia prosenim muzikantom", Nikolu Popovia anonimnim filozofom od Nemaca postavljenim za rektora" . . . Sve ih je nazivao alosnom" kulturnom tuka-druinom". Napadao je i Dragiu Vasia jer slui Drau Mihailovia. Uasavao se nad sudbinom pesnika Sime Pandurovia koji prihvata od hitlerovaca mesto lana uprave Kolareve zadubine. Srpski narod se ne moe voleti, ako se ne mrze njegovi zlotvori." Jovanovi se nije obarao samo na saradnike okupatora i kvislinga u oblasti kulture ve i na sve one umetnike i kulturne radnike koji stoje skrtenih ruku i ravnoduni prema borbi naroda. Poruivao im je da moraju shvatiti da je ne

K U L T U R N I I P R O S V E T N I IVOT N A O S L O B O E N I M T E R I T O R I J A M A

361

boriti se protiv narodnih neprijatelja danas u najmanju ruku isto to i neposredno im sluiti, a katkada ak i vie nego to". Savlaivanjem nepismenosti prvo su se pozabavili partizanski odredi, organizacije SKOJ-a, seoski i optinski narodnooslobodilaki odbori. Tekoe su iskrsavale zato to nije bilo dovoljno uitelja, papira i olovaka, pogodnih mesta za sastajanje i rad, a pre svega usled nemirne ratne atmosfere koja nije bila prilina za ovaj vid ljudskog prosveivanja i otvaranja oiju". Politodeli uvedeni polovinom 1942. kao instruktorski organi CK KPJ pri tabovima brigada, radi pojaavanja partijsko-politikog rada u vojsci, vodili su prvenstveno rauna o tumaenju politike linije KPJ, a u tom okviru i o politiko-propagandnoj i politiko-prosvetnoj delatnosti u brigadi. Sastojali su se od tri lana, od kojih je jedan bio rukovodilac politodela, odgovoran za organizacijsko-politiki rad, drugi za politiko-prosvetni rad, a trei za rad SKOJ-a. U drugoj polovini 1943. CK KPJ je ukinuo politodele pri brigadama i osnovao politodele divizija od pet lanova. Ovi organi CK KPJ ukinuti su krajem 1944. godine. Pri Vrhovnom tabu nalazilo se agitprop-odeljenje. Agitprop-organi postojali su pri partizanskim jedinicama od savetovanja u Stolicama pod raznim imenima (agitprop-komisija, agitprop-grupa, partijski obavetajni biro, itd.), koji su izdavali radio-vesti, listove, depne novine, letke, razna saoptenja. Ova vrsta organa postojala je i u partijskom sklopu od vrha do dna, to jest od CK KPJ do mesnih komiteta. Kulturno-prosvetnu delatnost u bataljnima i etama organizovali su kulturno-prosvetni odbori. Odlika je ovih odbora da je njihova delatnost samo uslovno bila vezana za odgovarajuu jedinicu, jer se rasprostirala i van nje, na podrujima gde su ove jedinice boravile. Krajem 1944. agitaciono-propagandna delatnost Vrhovnog taba se uveliko razgranala, tako da je ovaj najvii vojni organ revolucije imao u svome sastavu vie odseka: za propagandu, za kulturno-prosvetni rad, za tampu, filmsku sekciju, Istorijski institut, itd. Od kraja novembra 1942. delovao je Prosvetni odsek Izvrnog odbora AVNOJ-a. Po pokrajinama Jugoslavije kulturno-prosvetnu aktivnost organizovali su odgovarajui odseci predsednitava zemaljskih antifaistikih vea federalnih jedinica.

362

NARODNOOSLOBODILAKI KAT I REVOLUCIJA

Poverenitvo za prosvetu Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije povereno je u Jajcu Edvardu Kocbeku, katolikom piscu i jednom od najistaknutijih kulturnih radnika Slovenije. Na sednici Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije 13. maja 1944. godine temeljito je raspravljano o pitanjima prosvete. Izdata su uputstva o organizaciji prosvete u kojima dominiraju: optenarodno prosveivanje, kolsko prosveivanje i kulturna delatnost. Poverenitvo za prosvetu NKOJ-a donelo je 3. maja 1944. Uputstvo o organizaciji prosvete koje je u skladu sa odlukama AVNOJ-a predvidelo izgradnju dravne zajednice na federativnom principu u duhu prava na samoodreenje, dajui pravo svim narodima na vlastitu narodnu kulturu i pravo na odreivanje vlastitog narodnog vaspitanja. Federalne jedinice su prema ovom Uputstvu mogle osnovati svoje resore u oblasti kulture i prosvete. Prosvetna delatnost je obuhvatala optenarodno prosveivanje, kolsko prosveivanje i kulturnu delatnost (knjievnost, umetnost i nauka). Kulturne ekipe u sastavu brigada, politodeli i agitpropi brigada i divizija bili su glavni nosioci politiko-propagandnog rada, kulturne delatnosti i prosvetne aktivnosti. Pri narodnooslobodilakim odborima stvarani su kulturno-prosvetni odbori. Odsek za prosvetu Izvrnog odbora AVNOJ-a zaduen je da radi na podizanju kulturnog nivoa i pismenosti stanovnitva, pre svega na likvidaciji nepismenosti. Drugo poverenitvo, za propagandu, organizovalo je glumake, pevake i druge kulturne grupe, otvaralo seoske itaonice. Jednu od bitnih karakteristika prosvetne emancipacije i kulturne revolucije naroda u toku rata ini pribliavanje kulture najirim narodnim slojevima, a na drugoj strani savlaivanje zaostalosti vekova koja je odlikovala zaostale krajeve agrarnog drutva. Naredbom Vrhovnog taba NOV i POJ o organizaciji propagandnog i kulturno-prosvetnog rada decembra 1944. godine obrazuju se propagandni odseci koji su u svom sastavu imali vie sekcija: za politiku propagandu, za kulturno-prosvetno vaspitanje, za tampu, a kao posebno izvoako telo kulturnu ekipu sastavljenu od umetnika i kulturnih radnika. Ovaj rad je kritikovan zbog ablonskog pristupanja formama rada i realizaciji kulturno-prosvetne delatnosti. Na tlu Bihake republike organizacija opismenjivanja dobila je normativnu osnovu u odluci Prosvetnog odseka AVNOJ-a narodnooslobodilakim odborima da i u najmanjem zaseoku

K U L T U R N I I P R O S V E T N I IVOT N A O S L O B O E N I M T E R I T O R I J A M A

3 6 3

o s n u j u teaj za nepismene, obrazuju upravu teaja, od po

jednog predstavnika svake rodoljubive organizacije i narodne vlasti vaeg mjesta", i pomau ovu upravu u izvrenju njenog z a d a t k a " . Svaki predava morao je biti dobro pismeni radnik, s e l j a k ili inovnik koji je dao dokaza svoje odanosti narodnooslobodilakoj borbi". Na teajeve su se obavezno upisivali svi n e p i s m e n i oba pola od 14 do 40 godina starosti. Odlukom Prosvetnog odseka AVNOJ-a obnovljen je kolski rad u svim osnovnim narodnim kolama gradova i sela na osloboenoj teritoriji. Gde nije bilo kola, osnivane su. Pozvani su svi uitelji i uiteljice iz narodnooslobodilakih odbora da obavezno sarauju na upisu dece, pripremi kolskih zgrada za smetaj uenika i omoguavanju normalnog kolskog rada u izvoenju nastave. Nastava u osnovnim kolama je bila obavezna za svu decu oba pola od navrene este do navrene 14 godine ivota. Na snazi su ostajali nastavni planovi i programi koji su vaili do 6. aprila 1941. godine sa ogranienjem za nastavu istorije i zemljopisa. Odobravalo se predavanje veronauke za katolike, muslimane, pravoslavne i ostale veroispovesti. Uesnici ovih veroispovesti mogli su pohaati svoje konfesionalne kole u slobodnim asovima, ukoliko su takve kole postojale. Nastava istorije imala je za cilj da upozna uenike sa razvojem jugoslovenskih naroda u prolosti i sadanjosti, i da ih vaspitava u narodnooslobodilakom nacionalnom duhu". Predvieno je da istorija u osnovnoj koli hronoloki obrauje primanje azbuke latinice i irilice (irilo i Metodije) i Savu Nemanjia, Nikolu ubia Zrinjskog i Strosmajera kao uitelje i prosvetitelje; da obrauje narodnu pesmu u slubi narodnog osloboenja; da izlae gradivo o Vuku Karadiu, Petru Petroviu Njegou, Osmanu ikiu i njihovom znaaju za narodnu prosvetu. U etvrtom razredu nastava je obuhvatala seobu Junih Slovena, primanje hrianstva i islama, primanje pismenosti, znaaj Dubrovnika za narodni progres, borbu Jugoslovena s Turcima, turska osvajanja jugoslovenskih zemalja, uskoke i hajduke, seljake bune kod Hrvata i Slovenaca (Matija Gubec), seobu Srba pod Arsenijem arnojeviem, osloboenje Crne Gore, borbu protiv dahija i narodne ustanke u Srbiji, Bosni i Hercegovini; balkanske ratove (ukratko), prvi svetski rat, stvaranje Jugoslavije, drugi svetski rat, propast Jugoslavije (izdaja, razorni rad pete kolone, bekstvo vlade); narodnooslobodilaku borbu protiv faizma (imperijalizma).

^0 N A R O D N O O S L O B O D I L A K I RAT I R E V O L U C I J A

Istorijsko gradivo moralo se izuavati na podlozi stroge nacionalne ravnopravnosti, slobode i bratstva svih naroda Jugoslavije. Svim svojim biem kola je morala da se prilagodi narodnooslobodilakoj borbi. kola je morala da pripremi vaspitanike da slobodu prihvate kao neophodan uslov za ivot. Iz gradiva istorije i zemljopisa izbacivalo se sve ono to je odisalo ,,duhom velikosrpskih i svih hegemonistikih tenja za prevlast nad ostalim narodima". Od nacionalnog obrazovanja, preko istorije, oekivalo se da uputi uenika na povezanost slovenskih i drugih naroda, bez razlike na versku pripadnost. Podvlailo se da je smer kole oslobodilako-antifaistiki. Vaspitanje u njoj ima za naelo: Prosvetom ka slobodi!" Nastava vere u osnovnim narodnim i konfesionalnim kolama morala se izuavati u duhu uzajamne verske trpeljivosti i discipline, dunog potovanja drugih veroispovesti. Vaspitanje u verskom duhu nije smelo da dovede do toga da vaspitanici precenjuju svoju a potcenjuju druge vere, jer vjera ne smije da dijeli ovjeka od ovjeka". Na bogatoj istorijskoj, slobodarskoj i revolucionarnoj tradiciji zapadne Srbije i umadije, Crne Gore, Bosanske krajine i drugih krajeva dolo je u narodnooslobodilakom ratu do poleta narodnog stvaralatva i folklornih manifestacija. Bezimeni narodni pregaoci" su u okviru neposrednih borbenih zalaganja naroda i pojedinaca nastojali da ove ovekovee, s njima upoznaju narod, podignu moral, napoje samopouzdanje, okrepe narodni duh; otklone posustajanje. Deseterake pesme o raznim partizanskim bojevima su znaile odgovor narodnog umetnika na sve dogaaj, jednostavnim poetskim izrazom; one su kazivale jezikom narodne poezije na koju su borci i seljaci bili navikli, budui njenim duhom od mladosti nadahnjivani. Opevani su herojski podvizi narodnih boraca, a na drugoj strani kao suprotnost sramota izdaje. Pesme su budile na otpor, slavile herojske podvige, podsticale patriotizam, uzbuivale revolucionarnim patosom. Koreni savremenog borbenog saraopregora naslanjali su se na naslee prolosti. Pragmatino-utilitarna komponenta je vladajua odrednica novinskih napisa, kulturnih manifestacija, scenskih priredaba. Pevale su se Internacionala, partizanski marevi, sovjetske masovne pesme. Na priredbama po varoima i selima popularni Vrabac" je najvie plenio komentarom dnevnih vojno-politikih dogaaja.

K U L T U R N I I PROSVETNI IVOT N A OSLOBOENIM

TERITORIJAMA

3 6 5

Borci sa smislom za kulturno-propagandni rad povlaeni su iz borbenih jedinica u umetnike jedinice. eta Uikog NOP odreda prerasla je u dramski aktiv koji je izveo etiri pozorine predstave na osloboenoj teritoriji: Mati od Karela apeka, dramatizaciju dela Nikolaja Ostrovskog Kako se kalio elik, Knez Ivo od Semberije Branislava Nuia i Poetak bune na dahije. Iz prikaza Venceslava Gliia se vidi da se kulturna aktivnost nije vezivala samo za osloboene gradove ve su obilaena i okolna mesta i sela, dok su amaterske grupe sa sela gostovale u gradovima. Kulturni i agitaciono-propagandni rad tekao je intenzivno po vojnim jedinicama etama, na ijim su se sastancima borci upoznavali sa sovjetskim romanima i popularnim pesmama (Kaua", Buonovka", apajevka", Pesma amurskih partizana"), revolucionarnim pesmama Mitrovanka", Bileanka", itd.). Celokupna kulturna aktivnost odisala je aktuelnim politikim i vojnim potrebama, bila strogo odabirana, rukovoena od partizanskih i vojnih agitaciono-propagandnih tela (kulturno-propagandnih odbora, prosvetno-propagandnih odbora). Rukovodstvo KPJ organizovalo je uoi proslave 24-godinjice oktobarske revolucije veliku kulturno-prosvetnu manifestaciju u Uicu koja je zapoela pevanjem Internacionale", a sutradan paradu vojnih jedinica kojom je komandovao Mikula Dabi. Defile u Uicu jedinstven je pandan paradi na Crvenom trgu 7. novembra 1941, sa koje su jedinice Crvene armije direktno odlazile na front ve ozbiljno ugroene sovjetske prestonice. Pored dramske ekipe na slobodnoj teritoriji Uike republike" aktivno su se oglaavali i pevai i muziari. Pored velikog meovitog i mukog recitativnog hora postojala su i etiri orkestra: veliki simfonijski, duvaki, narodni i zabavni. Veliki orkestar imao je oko 30 lanova, a njegov dirigent je bio profesor muzike Anton Breznik. Duvaki orkestar sainjavali su muziari biveg etvrtog puka Stevan Nemanja". Na partizansko pozorite pored sovjetskog delom je uticalo i iskustvo Daare" (La Barraca) 19331939, pozorite iz panskog graanskog rata, iji je inicijator, idejni i umetniki rukovodilac bio Federiko Garsio Lorka do svoje smrti u Granadi 1936. godine. Ovo pokretno i amatersko pozorite, osnovano posle pada monarhije u paniji, propagiralo je i popularisalo pansku kulturu u zaostalim krajevima zemlje. Predstavljalo je neku vrstu proleterskog pozorita", ili kako ga

366

NARODNOOSLOBODILAKI KAT I REVOLUCIJA

je nazivao Lorka socijalistike zajednice falansterije". Kao i Daara", tako je i partizansko pozorite (kazalite) imalo da organizuje odlazak drame u narod". Pod uticajem iz panskog graanskog rata u vojnim jedinicama i na slobodnim teritorijama Jugoslavije pevane su i recitovane Lorkine pesme, a njegove drame i recitali izvoeni u partizanskim pozoritima. Postojeu srodnost ne pokazuje samo tematika ve i odnos scene i publike", vrste izvoenih skeeva, odnos tradicije i aktuelnosti". Kao i Daara", tako je i partizansko pozorite preuzimalo ideje oktobarske revolucije i nalazilo vlastiti umetniki izraz ija je osnova izrastala u drukijoj nacionalnoj sredini, drugom vremenu i razliitim uslovima. Na slobodnoj teritoriji Bihake republike kulturno-prosvetna aktivnost dobila je organizovane forme. IO AVNOJ-a je novembra 1942. godine doneo reenje o postavljanju privremene uprave Pozorita (Kazalita) narodnog osloboenja. Za upravnika Pozorita postavljen je Ivo Frol, knjievnik, za rukovodioca dramske sekcije Vjekoslav Afri, glumac, za rukovodioca glumake kole Nikola Popovi, glumac, za rukovodioca baletske sekcije or (Georgij) Skrigin, za rukovodioca muzike sekcije Nikole Hercigonja, kompozitor. Upravnik je rukovodio celokupnim radom i ivotom pozorita, brinuo za izgradnju postojeih i novih kadrova, kontrolisao program. Povremeno je sazivao sednice uprave na kojoj su reavana sva tekua krupna pitanja. Kazalitu narodnog osloboenja pored grupe zagrebakih glumaca (Ivka Ruti, Joa Ruti, Vjekoslav Afri, Salko Repak, or Skrigin, Milan Vujnovi), prili su Ljubia Jovanovi, Mira Sanjina, Braco Borozan, Junus Meedovi. Kazalitu se pridruio i Oskar Danon, muziar i dirigent iz Sarajeva. Decembra 1942. donet je Statut Narodnog univerziteta. Cilj Narodnog univerziteta bio je da se itavom narodu na raspoloenje stave nauna znanja, neophodna tekuoj borbi, kao i da stvara nove kolovane kadrove. Narodnim univerzitetom rukovodio je Upravni odbor. Upravni odbor sainjavali su predstavnici nastavnika i slualaca u podjednakom broju izabranih na plenumu nastavnika i slualaca i po jedan predstavnik narodnooslobodilakog odbora, omladinskih organizacija, Antifaistikog fronta ena. Veliku aktivnost razvijao je i Propagandni odsek Izvrnog odbora AVNOJ-a. Radio je na izdavanju letaka, organizovanju

K U L T U R N I I P R O S V E T N I IVOT NA O S L O B O E N I M T E R I T O R I J A M A

367

kampanja za prikupljanje pomoi vojsci; bilo je planirano izdavanje broure Jasenovaki logor. Od Propagandnog odseka t r a i l o se da pronalazi nova sredstva propagande koja b i o s v e i l a i oivela propagandistiku aktivnost: plakati, pokretne i z l o b e fotografija, specijalna predavanja, izdavanje aktuelnih broura, organizovanje glumakih trupa uz saradnju Kazalita n a r o d n o g osloboenja, organizovanje i stalno kontrolisanje delatnosti diletantskih pevakih i drugih kulturnih trupa, stvaranje seoskih itaonica, koje su u nekim krajevima Like i K o r d u n a pokazale dobre rezultate; stavljanje pod kontrolu celokupne propagandne delatnosti raznih vanpartijskih organiz a c i j a . U vezi sa ostvarivanjem ovih zadataka preporuivalo se stvaranje aparata u optinskim i sreskim narodnooslobodilakim odborima odgovornih za ovaj posao, koji bi organizovali specijalne kulturne odbore zajedno sa Antifaistikim frontom ena i omladinskom organizacijom. Ovi kulturno-propagandni odbori trebalo je da postanu onaj aparat preko koga bi se razvijao sav zamiljeni rad. Izvrni odbor AVNOJ-a predvideo je Uputstvom o organizovanju i zadacima kulturno-propagandnih odbora da se oni stvaraju pri svim sreskim i optinskim narodnooslobodilakim odborima u cilju politikog i kulturnog podizanja narodnih masa. Odbori nisu bili samostalna tela ve pomoni organi narodnooslobodilakih odbora. Oni se ne biraju ve ih organizuju odbori od ljudi odanih narodnooslobodilakoj borbi. Najmanje jedan lan narodnooslobodilakog odbora morao je da bude i lan kulturno-propagandnog odbora. Zadaci kulturno-propagandnih odbora sastojali su se u sledeem: a) da svestrano pripomognu organizovanju politikog ivota na podruju svoje optine, odnosno sreza, putem zborova, mitinga, politikih predavanja. Ostvarujui ovaj zadatak, kulturno-propagandni odbori nisu smeli svoditi svoju delatnost na objanjavanje opte linije narodnooslobodilake borbe, ve veliki deo svoje aktivnosti posvetiti pravilnom postavljanju i reavanju najkonkretnijih pitanja svog podruja"; b) da organizuju kulturni ivot na svom podruju. Prosvetni odsek Izvrnog odbora AVNOJ-a naroito je usmerio svoju delatnost u pravcu likvidacije nepismenosti. U tom cilju obrazovala su se na osloboenoj teritoriji tri osnovna tipa kole: narodna osnovna kola, teaj za nepismene i narodni univerzitet. Programi analfabetskih teajeva su predviali

^0 N A R O D N O O S L O B O D I L A K I RAT I R E V O L U C I J A

savlaivanje pismenosti i uenje raunice, kurseve iz narodne istorije, drutvene nauke i osnovne elemente ekonomije. Verske kole, klosteri, maktebi ostavljani su da rade i dalje. Organi vlasti su kontrolisali njihov stav prema narodnooslobodilakoj borbi, bez meanja u pitanja vere i nastave. Izvrni odbor AVNOJ-a uputio je raspis narodnooslobodilakim odborima, Antifaistikom frontu ena i omladinskim organizacijama o borbi protiv nepismenosti traei od njih da punom snagom pokrenu borbu protiv nepismenosti i neznanja, jer je ona sastavni deo narodnooslobodilake borbe. U raspisu se kae: Mi taj narodni pokret za pismenou, za osloboenje od mraka nepismenosti moramo prihvatiti, pomoi i iroko organizovati. Zato se obraamo na vas kao aktivne narodne snage, da u svakoj varoi, u svakom selu, u svakom najmanjem zaseoku pomognete osnivanje ovih teajeva." U Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u toku narodnooslobodilake borbe je opismenjeno 50.000 odraslih i omladine. Pored politikih radili su struni i opteobrazovni teajevi. Poinjalo je vreme sticanja obrazovanja putem kratkoronih kurseva, jer vreme i narasle potrebe nisu trpele odlaganje i spori mirnodopski ritam. Opismenjivanje je bilo prvi i osnovni preduslov kulturne revolucije u toku. Analfabetski teajevi su organizovani na svim mestima: u zbegovima, po selima, u partizanskim jedinicama; improvizovani su pod vedrim nebom i u umama, na bivakovanjima jedinica. Od 1942. organizuje se i rad partizanskih osnovnih kola. Zoran Luki navodi da je uoi osloboenja radilo 2.300 kola sa oko 250.000 polaznika. Marta 1945. zapoela je rad Via pedagoka kola. U najnepogodnijim ratnim uslovima kulturna revolucija je povukla otvaranje osnovnih kola u svim krajevima gde je plamtela narodnooslobodilaka borba (u Lici, Baniji, Kordunu, Bosanskoj krajini, Gorskom kotaru, Srbiji, Sremu, Crnoj Gori, Dalmaciji. . .). Partizanska akcija uspela je u nekim krajevima (Gorski kotar) da za vreme rata povea broj osnovnih kola u poreenju sa stanjem pre rata. kole su bile improvizovane, ali su imale uzorne i disciplinovane ake. Narod je u Istri otvarao teajeve za upoznavanje sa hrvatskim (knjievnim) jezikom. Na slobodnoj teritoriji Slovenije oktobra 1943. radile su 432 kole sa 29.150 polaznika. Izvrni odbor Osvobodilne fronte stvorio je januara 1945. Znanstveni institut za pripremanje istorijsko-

K U L T U R N I I P R O S V E T N I IVOT NA O S L O B O E N I M T E R I T O R I J A M A

369

-etnike argumentacije o pitanju granica i slovenake nacionalne istorije. Na kraju kolske godine 1943/1944. na osloboenim teritorijama Hrvatske radila je 1.051 osnovna kola sa 53.895 uenika i 965 nastavnika. tampaju se i prvi bukvari: u Bosanskoj krajini, u Makedoniji na makedonskom jeziku, u Istri za Hrvate i za Italijane (1944). Srednje kole (vie i nie) otvaraju se u Dalmaciji, na Baniji, u Gorskom kotaru (Delnicama), u logoru El at (na obalama Sueca). Otvoreni su omladinski domovi, domovi kulture, narodni univerziteti (sveuilita), knjinice, itaonice, formirane diletantske druine, vokalne instrumentalne grupe; otvaraju se deiji domovi i prihvatilita za decu boraca. Vidnu ulogu u ivotu partizanske kole odigrala je organizacija pionira i USAOJ-a. Vaspitanje i obrazovanje temeljilo se na tekovinama narodnooslobodilake borbe, identifikovanim sa antifaistikim naelima, humanistikim sadrajima, oslobodilakim ciljevima, nacionalnim i socijalno-ekonomskim. U toku narodnooslobodilakog rata na tlu Makedonije istovremeno su reavani i problemi prosvete i kulture. U Uputstvu Glavnog taba Makedonije od 22. juna 1942. godine, govori se i o organizaciji prosvetnog i kulturnog rada. Ovaj rad nosili su politiki komesari. Uputstvom se predvia izuavanje geografije i istorije u partizanskim odredima. Poseban je naglasak na prouavanju istorije makedonskog naroda kao i istorije drugih jugoslovenskih naroda. Makedonce je 1941. godina, rezultat naslea, zatekla masovno nepismene ili polupismene. U okvirima sadanje Makedonije postojalo je oko 1.000 ljudi koji su se tretirali kao intelektualci, od kojih 150 sa fakultetskom spremom i oko 300 prosvetnih radnika, dok su ostali imali samo gimnazijsko i srednje struno obrazovanje. Pored agitaciono-propagandnog odeljenja CK KP Makedonije i Glavnog taba, u Glavni tab Makedonije uvedeni su 1943. referent za prosvetu i kolstvo i referent za religiju, poznat pod nazivom verski referent. Svaki bataljon imao je svoj kulturno-prosvetni odbor. Na slobodnoj teritoriji Makedonije organizovan je oktobra 1943. sabor pravoslavnih svetenika". Na njemu je odlueno da se administracija u crkvama vodi na makedonskom jeziku. Makedonska pravoslavna crkva uzima sabor pravoslavnih svetenika kao poetak obnove ohridske arhiepiskopije. U jesen 1943. u zapadnoj Makedoniji radilo je 10 osnovnih kola sa

:370

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

nastavom na makedonskom jeziku. U svesti makedonskog naroda pojam sloboda" bio je vezan za upotrebu makedonskog jezika. U razvijanju makedonskog narodnog jezika posebno mesto imaju novine, asopisi, bilteni, radio-vesti. Meu novinama posebno se izdvajao po svome znaaju dnevni list Nova Makedonija. Na Prvom zasedanju ASNOM-a posebnom odlukom sankcionisano je postojanje makedonskog jezika. Jezik se isticao kao simbol makedonske nacije i nezavisnosti. Izmeu dva svetska rata partijski materijal pisan je na makedonskom jeziku. Pokrajinski komitet CK KPJ za Makedoniju izdavao je 1940. godine Bilten, Iskru 1941. godine, a u listu za drutvene kulturne i privredne probleme Naa re (19391940. godine), kao i u asopisu Lu, objavljivani su lanci i pesme na makedonskom jeziku. Znaajnu ulogu odigrao je list Juna stvarnost, koji je 1939. izlazio u Skoplju. kole sa nastavom na makedonskom jeziku, ukinute za vreme prvog i drugog balkanskog rata 19121913. godine, otvorene su 1943. godine. Prezidijum ASNOM-a preduzeo je niz mera, odmah posle prvog zasedanja, za otvaranje kola svih stepena. Zajedno sa CK KP Makedonije formira se posebna komisija za izradu azbuke makedonskog jezika koja je otpoela rad u selu Vranovci novembra 1944. godine, a zavrila u aprilu 1945. godine. Azbuka makedonskog jezika doneta je 3. maja 1945. godine, a prva gramatika 7. maja 1945. godine, fienik makedonskog jezika izaao je posle rata (1967. godine). Na sednicama Prezidijuma ASNOM-a odlueno je da osnovna nastava traje sedam godina, a srednja pet. Prouavani su i problemi otvaranja uiteljskih kola i univerziteta kao i organizovanje naunih instituta. Odlueno je da se u Skoplj otvori Geoloki i Stopanski institut. Oseala se potreba za organizovanjem i jednog naunog instituta koji bi se brinuo o prikupljanju i obradi istorijskog materijala vanog za narodnooslobodilaku borbu i razvoj nacionalne samosvesti. Ve sredinom 1944. godine na celoj teritoriji Makedonije funkcionisalo je preko 500 narodnooslobodilakih odbora, sa ve uspostavljenom mreom vojno-teritorijalnih organa. Prosvetna delatnost usmeravana je preko ovih odbora. Organizovanje kolske mree od strane Prezidijuma ASNOM-a i Poverenitva za prosvetu govori samo

KULTURNI I PROSVETNI IVOT NA OSLOBOENIM TERITORIJAMA

371

za sebe o znaaju koji se pridavao prosveti i kulturi u narodnooslobodilakoj borbi makedonskog naroda. Tokom rata na slobodnoj teritoriji i u vojnim jedinicama dolo je do neviene izdavake delatnosti na raznovrsnim tehnikama. Izdato je oko 3.500 raznih listova. Tako je sauvano oko 11.000 listova, grafika i crtea iji su autori 230 umetnika, koliko ih je uestvovalo u narodnooslobodilakoj borbi naroda Jugoslavije. Objavljena je 151 zbirka pesama, 111 knjiga i broura umetnike proze i 102 zbirke reporterskih tekstova. tampa je informisala, obrazovala, prosveivala, dizala moral. Ona je upuivala na politiko jedinstvo naroda, obja n j a v a l a sutinu kolaboracije, analizirala karakter graanskog drutva, uzroke vojnog poraza Kraljevine Jugoslavije, faistiku politiku okupatora, antinarodnu delatnost emigracije. Posebno je razotkrivana sutina etnike i HSS-ovske politike ekanja". Ona je sredstvo u rukama KPJ za sprovoenje strategije narodnooslobodilake borbe kao revolucionarnog prevrata. KPJ je u svojim rukama drala sve niti agitaciono-propagandnog rada, kao jednog od bitnih sredstava borbe u toku. Nad tampom i drugim oblicima agitacije i propagande bdeli su najpoverljiviji i najistaknutiji lanovi KPJ. Krajem 1943. obrazovana je i nova telegrafska agencija nove Jugoslavije Tanjug, na inicijativu Mose Pijade. Saradnici su nalaeni u samim redakcijama, ali i van njih, u vojnim jedinicama i organizacijama narodnooslobodilakog pokreta. tampa je rasturana preko kurira, vozovima i kamionima, na slobodnim teritorijama transportovana konjima. Uika Borba je stizala u Bosnu, Crnu Goru, Sandak i druge krajeve Jugoslavije. Pored izlaenja tampe na slobodnim teritorijama, nastavljale su da rade ilegalne tamparije narodnooslobodilakog pokreta u gradovima. Pripadnici narodnooslobodilakog pokreta izdavali su publikacije i van Jugoslavije: u junoj Italiji, gde se od jeseni 1943. nalazila Baza NOVJ u Bariju, u severnoj Africi (na obalama Sueca) u logorima jugoslovenskih izbeglica iz Dalmacije, na Malti; u logorima i zatvorima irom Evrope. Jugoslovenski borci, zarobljenici i deportovani na daleki sever, u Norveku, izdavali su svoje listove pisane rukom (Logorska zora, 1945). Izdavaka delatnost narodnooslobodilakog pokreta obuhvatala je publikacije razliitog tehnikog nivoa i namene: od izdavanja brojnih listova, asopisa, biltena do tampanja knjiga,

" '^

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

broura, uputstava. U publikacijama su razmatrana pitanja iz oblasti vojne organizacije, partizanskog naina ratovanja, politiki problemi, kulturno-prosvetna delatnost. Objanjavani su ciljevi narodnooslobodilake borbe i sutina kolaboracije i politika okupacionih sila. Sadrajno ona je jedinstvena, iako su nacionalne i regionalne specifinosti odreivale ue teme, kao rezultat razliitih uslova borbe. Novine su se razlikovale i jezikom na kome su izlazile. Listovi i publikacije u Makedoniji bili su izraz nacionalne emancipacije makedonskog naroda kroz narodnooslobodilaku borbu. tampa je podizala moral jedinica, razvijala antiokupatorska raspoloenja i revolucionarnu svest masa. Informisala je i bila sredstvo politikog delovanja. Nosioci ove aktivnosti (propagandne, politike, agitacione) bila su partijska rukovodstva (centralni, pokrajinski, oblasni, okruni, sreski i mesni komiteti), komande i ustanove oruane sile revolucije (Vrhovni tab, glavni tabovi, korpusni i divizijski tabovi, tabovi operativnih zona, brigadni, bataljonski i etni tabovi), udruenja jugoslovenskih antifaista u inostranstvu. Listove i broure tampali su, sem rukovodstava KPJ, i rukovodstva masovnih antifaistikih organizacija (ena i omladine). Izdanja su bila redovna i izvanredna; bilo je onih koja su se pojavila i zatim ugasila, usled pokreta, izmenjenih okolnosti, nedostatka materijala ili saradnika. Centralna uloga pripadala je Borbi, organu CK KPJ, koja je izlazila u Uicu i kasnije u Bosanskoj krajini (drinika Borba"), Proleteru, organu CK KPJ koji se ugasio 1942. godine, Novoj Jugoslaviji, koju je pokrenuo Milovan ilas 1944. godine. Veliki broj listova i biltena pojavljivao se u razliitim tehnikama: runo pisanje, na pisaoj maini, getetneru, tampariji. KPJ se mogla osloniti na iskustvo i materijalnu osnovicu svojih predratnih tehnika. CK KPJ je imao svoju tampariju u Beogradu, dok su pokrajinski komiteti i okruni komiteti raspolagali takoe svojim partijskim tehnikama, koje su se obino sastojale od radio-aparata, pisae maine i getetnera, pomou kojih su umnoavani partijski proglasi i aktuelne vesti. U gradovima Uike republike" narodnooslobodilaki organi su preuzeli tamparije, zateeni papir i boju; s osloboenjem nastavljena je proizvodnja u fabrici papira u aku. Od centralne tampe treba razlikovati regionalne i lokalne novine (esto puta tampane na apirografu), kao i novine

K U L T U R N I I P R O S V E T N I IVOT NA O S L O B O E N I M T E R I T O R I J A M A

373

r t i z a n s k i h odreda. Tako su na t l u Uike republike izlaziPa yesti, organ taba uikog NOPO, Re naroda u Gornjem Novosti u aku, Informativne novine u Krupnju, posavski partizan i Partizan u Posavskom NOPO, Vesti u p o m o r a v s k o m i Drugom umadijskom odredu. Mesec dana u Uicu je emitovala partizanska radio-stanica (od 20. oktobra do 20 novembra 1941). Izdavakoj produkciji pripadaju i posebna izdanja: Antifaistike pesme, Pobeda e biti naa, Antifaistiki omladinski miting u Moskvi. U Uicu je nastavljeno tampanje Istorije SKP(b), zapoeto u aku, u 10.000 primeraka, ali ono nije dovreno. Tira odtampanog materijala propao je prilikom pada Uica i odstupanja partizanskih snaga preko Zlatibora. Kao organ KPJ na slobodnoj teritoriji je od 19. oktobra izlazila Borba, iji je glavni i odgovorni urednik bio Edvard Kardelj. List je izlazio tri puta nedeljno u po 10.000 primeraka. Ukupno je izalo 19 brojeva. Politbiro CK KPJ je izdavao i Proleter, kao organ CK KPJ, dok je CK SKOJ-a pokrenuo list SKOJ-a pod naslovom Omladinska borba. Bilten je bio organ Vrhovnog taba NOPOJ. Borbi je namenjena uloga organizatora narodnooslobodilake borbe, razbijanja mita o nepobedivosti faista, podsticanja morala, snaenja narodnooslobodilakih tendencija u narodu, popularisanja SSSR-a. Meu pokrajinskim novinama izdvajali su se: Osvobodilna. fronta, organ Osvobodilne fronte slovenakog naroda, Slovenski poroevalec, Slovenski partizan; Pobjeda, Omladinski pokret u Crnoj Gori; Nova Makedonija, Mlad borec, Makedonka; Osloboenje, Kozarski vjesnik; Vijesnik, Naprijed; Narodno osloboenje; Slobodna Vojvodina; Glas, Mladi borac; Glas Sandaka. tampa narodnooslobodilakog pokreta se suprotstavljala stampi okupatora, kvislinga i zapadnih saveznikih stanica koje su do 1943. davale podrku etnikom pokretu (Radio-London, Glas Amerike, etnike radio-stanice na Bliskom istoku umadija i Karaore"). Trebalo je kontrirati propagandi ustakog Hrvatskog naroda, nedievsko-ljotievske tampe u Srbiji, etnikoj tampi (Ravna Gora, Ravnogorac, Glas Cera, itd.), crnogorskih kvislinga. iroko su bile rasprostranjene zidne i usmene novine. Neki hstovi, kao Dedo Ivan bili su namenjeni bugarskim vojnicima u Slbiji i Makedoniji.
M i l a n o v c u ,

^0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Umetnost revolucije nalazila se u funkciji pobede revolucije. Stoga utilitarna i propagandna sutina daje izrazit peat radovima iz oblasti duhovnog stvaralatva. Partija je kontrolisala i usmeravala razvitak kulturne politike i nastojala da ona neposredno slui revoluciji. U slikarstvu je preovlaivao crte i plakat, a u poeziji jednostavan izraz, dok je prozna tematika u znaku opisivanja tekue oslobodilake borbe, igosanja nacionalne izdaje, razvijanja narodnih energija za dovrenje dela nacionalnog i socijalnog osloboenja. Improvizovana pozorina drutva bila su tuma aktuelnih zbivanja. Tendenciozni sadraj je opredeljen funkcijom kulture u slubi ideologije revolucionarnog subjekta. Komunistima je polo za rukom da kulturu i umetnost u toku rata priblie najirim narodnim slojevima, da oni postanu korisnik kulturnih dobara, naroito muka i enska omladina; da doprinesu emancipaciji ena koje su robovale raznim verskim i drugim drutvenim zabludama i konzervativnim predstavama; da kulturu to vie demokratizuju i da je priblie svim narodima i nacionalnim manjinama. Partizanska pesma je dosegla najvei nivo u toku rata i revolucije. Utvreno je da je napisano i ispevano oko 20.000 partizanskih pesama. Ratni uslovi odreivali su formu i sadraj masovnog pesnikog stvaralatva. Partizanske pesme su povezane sa folklornom tradicijom, a na drugoj strani stavljene u slubu najneposrednijih ciljeva Komunistike partije kao organizatora narodnooslobodiake borbe. Nove pesme pevane su na melodije pesama iz oktobarske revolucije. Takve su pesme o Savi Kovaeviu. Pjesma crnogorskih gerilaca 1941" uzela je melodiju pesme Crven je Istok i Zapad". Slian je sluaj i sa pesmom Bandijera rosa", koju su pevali istarski partizani i garibaldinci posle kapitulacije Italije. Poznata istarska pesma Drue, tvoja kua gori" bila je najpopularnija pesma vijetnamskih partizana. Pojedini narodni guslari, poput Filipa Bulajia, proslavljali su pobede partizana uz arobne zvuke javorovih gusala, koje pletu vijenac slave herojima". U narodnooslobodilakom ratu i revoluciji uestvovalo je 230 likovnih umetnika od kojih je sauvano na hiljade grafika i crtea, koji sjedinjuju umjetniku vrijednost i faktografsku dokumentarnost". Likovni umetnici su u ratu radili na borbenim i mobilizatorskim plakatama, parolama, crtali likove partizana, prireivali izlobe o SSSR-u, radili crtee za novine, izraivali pozorine

KULTURNI I PROSVETNI IVOT NA OSLOBOENIM TERITORIJAMA

375

kulise, ilustrovali novine, itd. Meu slikarima na tlu d J i k e r e p u b l i k e isticali su se Pivo Karmatijevi, Bora Baruh, Jurica Ribar i drugi. Plakati su bili strogo funkcionalizovani, o d r ^ a v a iui potrebu trenutka za veim stepenom budnosti" CT,,Pazi petokolona vreba") ili pritiskom na vee borbeno a n g s a o v a nje ili politiko opredeljivanje (Ja se borim, a ti?"). Meu slikarima i vajarima partizanima izdvajali su s e : M a r i j a n Detoni, Ismet Mujezinovi, Boidar Baruh, E d c o M u r ti, Boidar Jakac, vajar Antun Augustini. Kulturna tradicija i nacionalna oseanja naroda su p o - t o v a na u vidu uzimanja imena uglednih javnih radnika iz p r - o l o s t i za naziv vojnih jedinica. U Sloveniji je Preernov d a n b i o proglaen za narodni praznik. Partizanske brigade nosile =su i m e Preerna, Levstika i Cankara; narodnooslobodilaka borh^a s l u ila se tradicijom Njegoa i Gorskog vijenca, ali se time slui __ la i e tnika izdaja. Na dan Svetog Save ukazivalo se na velikog p r o svetnog i nacionalnog reformatora iz srpske prolosti. P a r r t i z a n ski odredi u Crnoj Gori, Srbiji, Sloveniji nazivani su po irrmenima istaknutih heroja iz dalje i blie prolosti. Umetnost narodnooslobodilake borbe imala je k a _ r a k t e r izrazito borbene umetnosti", odreene postizanjem osrlovnih ciljeva revolucionarnog subjekta, smene vlasti u u s L o v i m a narodnooslobodilakog rata protiv faizma i za oslotDoenje zemlje od okupatora; ona je idejno odreena, obojena p o S t i l c i i ideoloki, aktuelna, politiki i moralno inspirativna, u cei i n i usmeravana. Nije bilo mesta ni vremena da se r a s p r a v l j a i raspreda o estetikim fenomenima i drugim umetnikim_ k a t e gorijama. Narodnooslobodilaka borba je, pri tome, r o e n a preteno u zabaenim seljakim prostorima, gde je ivelo seljatvo koje nije posedovalo ni pismenost da bi se m o g l o zanimati suptilnim pitanjima umetnikog stvaralatva. N s a r o d n i umetnici (pevai u desetercu, guslari, itd.) vie su zna-ili za mobilizaciju od poznatih pesnika i prefinjenih esteta. Zbivala se jedna neobina pojava: dok su narodni s t v a r a o c i , pesnici-seljaci, bez umetnikog imena, pisali pesme u d e s e t e r c u , slavei narodnooslobodilaku borbu, knjievnici, pisci, n - o v i n a ri > Publicisti i novinari na osloboenoj teritoriji su bili d - o k r a j a posveeni razgorevanju te borbe, povremeno se javlja-jui^ u listovima koji su izlazili na teritoriji Uike republike^" { e ~ domir Minderovi, Jovan Popovi, Vladimir Dedijer, it A . ) .

^0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Umetnost revolucije nalazila se u funkciji pobede revolucije. Stoga utilitarna i propagandna sutina daje izrazit peat radovima iz oblasti duhovnog stvaralatva. Partija je kontrolisala i usmeravala razvitak kulturne politike i nastojala da ona neposredno slui revoluciji. U slikarstvu je preovlaivao crte i plakat, a u poeziji jednostavan izraz, dok je prozna tematika u znaku opisivanja tekue oslobodilake borbe, igosanja nacionalne izdaje, razvijanja narodnih energija za dovrenje dela nacionalnog i socijalnog osloboenja. Improvizovana pozorina drutva bila su tuma aktuelnih zbivanja. Tendenciozni sadraj je opredeljen funkcijom kulture u slubi ideologije revolucionarnog subjekta. Komunistima je polo za rukom da kulturu i umetnost u toku rata priblie najirim narodnim slojevima, da oni postanu korisnik kulturnih dobara, naroito muka i enska omladina; da doprinesu emancipaciji ena koje su robovale raznim verskim i drugim drutvenim zabludama i konzervativnim predstavama; da kulturu to vie demokratizuju i da je priblie svim narodima i nacionalnim manjinama. Partizanska pesma je dosegla najvei nivo u toku rata i revolucije. Utvreno je da je napisano i ispevano oko 20.000 partizanskih pesama. Ratni uslovi odreivali su formu i sadraj masovnog pesnikog stvaralatva. Partizanske pesme su povezane sa folklornom tradicijom, a na drugoj strani stavljene u slubu najneposrednijih ciljeva Komunistike partije kao organizatora narodnooslobodiake borbe. Nove pesme pevane su na melodije pesama iz oktobarske revolucije. Takve su pesme o Savi Kovaeviu. Pjesma crnogorskih gerilaca 1941" uzela je melodiju pesme Crven je Istok i Zapad". Slian je sluaj i sa pesmom Bandijera rosa", koju su pevali istarski partizani i garibaldinci posle kapitulacije Italije. Poznata istarska pesma Drue, tvoja kua gori" bila je najpopularnija pesma vijetnamskih partizana. Pojedini narodni guslari, poput Filipa Bulajia, proslavljali su pobede partizana uz arobne zvuke javorovih gusala, koje pletu vijenac slave herojima". U narodnooslobodilakom ratu i revoluciji uestvovalo je 230 likovnih umetnika od kojih je sauvano na hiljade grafika i crtea, koji sjedinjuju umjetniku vrijednost i faktografsku dokumentarnost". Likovni umetnici su u ratu radili na borbenim i mobilizatorskim plakatama, parolama, crtali likove partizana, prireivali izlobe o SSSR-u, radili crtee za novine, izraivali pozorine

K U L T U R N I I P R O S V E T N I IVOT NA OSLOBOENIM TERITORIJAMA

375

kulise, ilustrovali novine, itd. Meu slikarima na tlu Uike r e p u b l i k e isticali su se Pivo Karmatijevi, Bora Baruh, Jurica Ribar i drugi. Plakati su bili strogo funkcionalizovani, odraavajui potrebu trenutka za veim stepenom budnosti" (Pazi, petokolona vreba") ili pritiskom na vee borbeno angaovanje ili politiko opredeljivanje (Ja se borim, a ti?"). Meu slikarima i vajarima partizanima izdvajali su se: Marijan Detoni, Ismet Mujezinovi, Boidar Baruh, Edo Murti, Boidar Jakac, vajar Antun Augustini. Kulturna tradicija i nacionalna oseanja naroda su potovana u vidu uzimanja imena uglednih javnih radnika iz prolosti za naziv vojnih jedinica. U Sloveniji je Preernov dan bio proglaen za narodni praznik. Partizanske brigade nosile su ime Preerna, Levstika i Cankara; narodnooslobodilaka borba sluila se tradicijom Njegoa i Gorskog vijenca, ali se time sluila i etnika izdaja. Na dan Svetog Save ukazivalo se na velikog prosvetnog i nacionalnog reformatora iz srpske prolosti. Partizanski odredi u Crnoj Gori, Srbiji, Sloveniji nazivani su po imenima istaknutih heroja iz dalje i blie prolosti. Umetnost narodnooslobodilake borbe imala je karakter izrazito borbene umetnosti", odreene postizanjem osnovnih ciljeva revolucionarnog subjekta, smene vlasti u uslovima narodnooslobodilakog rata protiv faizma i za osloboenje zemlje od okupatora; ona je idejno odreena, obojena politiki i ideoloki, aktuelna, politiki i moralno inspirativna, u celini usmeravana. Nije bilo mesta ni vremena da se raspravlja i raspreda o estetikim fenomenima i drugim umetnikim kategorijama. Narodnooslobodilaka borba je, pri tome, voena preteno u zabaenim seljakim prostorima, gde je ivelo seljatvo koje nije posedovalo ni pismenost da bi se moglo zanimati suptilnim pitanjima umetnikog stvaralatva. Narodni umetnici (pevai u desetercu, guslari, itd.) vie su znaili za mobilizaciju od poznatih pesnika i prefinjenih esteta. Zbivala se jedna neobina pojava: dok su narodni stvaraoci, pesnici-seljaci, bez umetnikog imena, pisali pesme u desetercu, slavei narodnooslobodilaku borbu, knjievnici, pisci, novinari publicisti i novinari na osloboenoj teritoriji su bili dokraja posveeni razgorevanju te borbe, povremeno se javljajui u listovima koji su izlazili na teritoriji Uike republike" (edomir Minderovi, Jovan Popovi, Vladimir Dedijer, itd.).

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Stvaralatvo u toku narodnooslobodilake borbe je nasta vak predratne socijalne literature; u narodnooslobodilako borbi maksimalno se razvilo narodno stvaralatvo (epske pesmeJ partizanske pesme pune heroike, s jezgrovitim porukama' anegdote, poslovice, narodna mudrost i folklor). Kao rezultat tih spojeva nastala je i uvena poema Skendera Kulenovia Stojanka majka Kneopoljka, napisana u vreme i pod uticajem kozarake epopeje polovinom 1942. godine, u vidu tubalice. Njegova Majka Kneopoljka ne uti ve poziva na osvetu, slavi ivot i slobodu". Radovan Zogovi ispevao je poemu Titu Biografija druga Tita, koristei se versifikacijom stiha po ugledu na Majakovskog. edomir Minderovi izdaje 1945. ratni dnevnik Za Titom. Istoriari knjievnosti nalaze u partizanskoj poeziji avangardnu komponentu u pesmama Oskara Davia, kao i u pesmama Mime Dedinca, ispevanim u zarobljenikim logorima. Branko opi je pripoveda, romansijer i pesnik Bosanske krajine, jo ue svog Grmea i Podgrmea. Uveo je u knjievnost bosanskog, krajikog seljaka sa dubokim razumevanjem i poznavanjem njegove psihe i karaktera, obiaja, navika zemlje i sonog jezika. Jovan Dereti njegov pristup literaturi karakterie kao narodski realizam". Pored Pria partizanki, objavio je zbirku pesama Ognjeno raanje domovine (1944), u kojoj se izdvajaju Pesma mrtvih proletera", Grob u itu", Vojnik pred geografskom kartom". S puno patosa i ujedno topline, Copi opeva sudbine boraca Bosanske krajine. Jovan Popovi je priao o neposrednim dogaajima ivota, reagovao literarno na razne ratne i druge zgode (Istinite legende). Meu malobrojnim dnevnicima istie se Dnevnik 1941. obrazovanog seljaka iz valjevskog kraja Dragojla Dudia, pisan u treem licu, gde pisac belei zbivanja tokom tri ustanika meseca Srbije (od poetka avgusta do poetka novembra 1941. godine). Za ovo tivo Ivo Andri je napisao da ga odlikuje elementarni realizam narodnog gledanja i kazivanja". Vladimir Dedijer je svojim Dnevnikom u tri toma ostvario najupeatljiviju hroniku narodnooslobodilake borbe, napisanu ivim jezikom, dokumentovanu, krcatu podacima o ljudima i dogaajima. Dedijerov Dnevnik je riznica injenica o narodnooslobodilakom ratu. S pravom sebe naziva pisaricom", hroniarom, partizanske buv. Od velikana predratne knjievnosti nijedan se nije pridruio narodnooslobodilakoj borbi: Miroslav Krlea je ostao u Zagre-

ne.

KULTURNI I PROSVETNI IVOT NA OSLOBOENIM TERITORIJAMA

377

bu iako je pozivan da izae na slobodnu teritoriju, dok je Ivo Andri iveo povueno u Beogradu. Na slobodnu teritoriju H r v a t s k e izaao je januara 1943. ,,bard hrvatskog pesnitva" V l a d i m i r Nazor. Pesnik je nadahnut krvavim pokoljima Srba u jvTDH napisao potresnu pesmu Majka pravoslavna. Goran K o v a i je Jamu posvetio stravinim ustakim zloinima nad s r p s k i m ivljem. Jedan od tvoraca Osvobodilne fronte, poznati k a t o l i k i pisac, hrianski socijalist, Edvard Kocbek, venik AVNOJ-a, napisao je dnevnik U partizaniji. U narodnooslobodilakoj borbi uestvovali su i naunici i profesori, meu kojima Pavle Savie, fizikohemiar, Duan Nedeljkovi, Sima Miloevi, Duan Savkovi, Ferdo ulinovi, Franc Cviter, Metod Miku i drugi. ulinovi je na slobodnoj teritoriji Hrvatske radio na normativnim i pravosudnim poslovima organa narodnooslobodilakog pokreta; Miku je bio venik AVNJ-a, a Franc Cviter nezamenljiv saradnik u pomenutom slovenakom institutu koji je pripremao dokumentaciju i argumentaciju Slovenije i nove Jugoslavije neophodnu za budue razgovore na mirovnoj konferenciji. Ofanzive neprijatelja, tako este i nepredvidljive, uticale su na odlaganje kongresa kulturnih radnika koji se pripremao na slobodnoj teritoriji Hrvatske krajem 1943. godine, da bi bio odran tek u leto 1944. u Topuskom. Kongres se bavio pitanjima kulture i prosvete u narodnooslobodilakoj borbi i obnovom zemlje. U osloboenom Nikiu odran je novembra 1944. skup crnogorskih prosvetnih radnika, i drugih intelektualaca koji su razmatrali probleme organizacije prosvetnog ivota na slobodnim teritorijama i u uslovima potpuno osloboene zemlje. Istorijsko-socioloka istraivanja sve vie pokazuju znaajan uticaj inteligencije u narodnooslobodilakom ratu i revoluciji, bez obzira to nauka za sada raspolae fragmentarnim podacima. KPJ je bila partija grada, ali je tokom rata prihvaena i na selu. Intelektualci su u partijskim rukovodstvima KPJ u Srbiji 1941. bili esto u veem broju od radnika. Najvei uticaj KPJ je uspela da ostvari na intelektualnu omladinu: srednjokolsku i osobito studentsku. Prema nepotpunim podacima 85% studenata Univerziteta u Beogradu je uestvovalo u narodnooslobodilakom ratu meu njima 14 profesora od kojih je 36 odlikovano ordenom Narodnog heroja, 34 posmrtno. Tim povodom Milan Koljanin pie: irokoj partijskoj obnovi u nekoliko predra-

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

tnih godina, koja je bila odluujua osnova pobede u ratu i revoluciji, prethodilo je organizaciono utvrivanje i naglo irenje uticaja komunistikog pokreta upravo na. Beogradskom univerzitetu." Svim odredima u Srbiji zajedniko je bo visoko uee intelektualaca u njihovim rukovodeim sastavima, i pored velikih promena u sastavu boraca: inili su od treine do polovine, nekada i vie, rukovodstava. Meu njima su dve ubedljivo najvee grupe: studenti (obino prava i medicine) i prosvetni radnici, osobito uitelji. Meu borcima od intelektualaca dominirali su aci, preteno gimnazijalci. Prema podacima za sve odrede u Srbiji, njihov komandni sastav, od voda navie, inilo je 78 radnika, 56 fakultetski obrazovnih, 55 studenata, 48 seljaka, 30 uitelja, 21 aktivni oficir i 4 srednjokolca. Gotovo isto bilo je i njihovo uee u organima narodne vlasti. Oni su gotovo u potpunosti sainjavali prosvetno-kulturne odbore i redakcije listova. Uticaj ovih intelektualaca je bio posebno znaajan u vreme priprema ustanka i njegovog polo-etanja. Inteligencija, koja se posle aprila 1941. nala na selu, aci, studenti, uitelji, prosvetni radnici, advokati i lekari, poznati u narodu, imali su odluujui uticaj na pokretanje sela u ustanak.

OBRAZOVANJE PRIVREMENE VLADE DFJ

Boravak Tita u Moskvi i njegovi razgovori sa Staljinom, divom iz Kremlja", kako ga naziva ari de Gol, posle prethodnog susreta sa erilom u Italiji, avgusta 194.4, utirali su put britansko-sovjetskoj politici kompromisa u Jugoslaviji koja nije odgovarala unutranjim potrebama Jugoslavije, ali je njeno prihvatanje bilo uslovljeno razumevanjem meunarodne situacije jugoslovenske revolucije. Antoni Idn je 11. oktobra 1944. iz Moskve uputio poruku Ormu Sardentu, podsekretaru u britanskom Forin Ofisu, u kojoj je pod 4. stajalo: Osvrui se na Jugoslaviju, Molotov je prihvatio moj predlog za voenje zajednike politike. Ja sam izrazio svoju zahvalnost u vezi s tim. Posle toga obavestio sam ga o predlogu da se Tito i jugoslovenski predsednik vlade sastanu u vezi s onim to je sadrano u Vaem telegramu. Ovu priliku sam smatrao kao mogunost demonstriranja nae elje da djelujemo zajedno i predloio sam da uputimo zajedniku poruku Titu i doktoru Subaiu izraavajui nae odobravanje zbog ovog sastanka." Rezultati razgovora Staljina i erila o Jugoslaviji sadrani su u kominikeu izda tom posle zavretka Moskovske konferencije: ,,Obje vlade su se saglasile da u Jugoslaviji vode zajedniku politiku u cilju koncentracije svih snaga protiv Nijemaca koji se povlae i u cilju rjeavanja unutranjih tekoa Jugoslovena putem ujedinjenja jugoslovenske kraljevske vlade i narodnooslobodilakog pokreta." ubai se 21. oktobra 1944. sastao s maralom Titom u Vrcu, gde se vrhovni komandant naao posle boravka u Moskvi i Rumuniji. Pregovori su nastavljeni u Beogradu i zavreni 1. novembra zakljuenjem drugog, beogradskog sporazuma izmeu Tita i ubaia. Ovaj sporazum je potvrivao odredbe Vikog sporazuma iz juna 1944, predviajui samo jednu novu ustanovu namesnitvo, na koje je Petar II trebalo da prenese

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

kraljevska ovlaenja u oblasti meunarodnog predstavljanja. Prema beogradskom sporazumu, nastavljao se meunarodnopravni kontinuitet Jugoslavije, koja se u meunarodnim odnosima pojavljivala u svom starom obliku. Edvard Kardelj, potpredsednik NKOJ-a, i Ivan ubai otputovali su u Moskvu 17. novembra na razgovore sa Staljinom i Molotovom o primeni sporazuma. Seajui se razgovora u Moskvi, Kardelj navodi da je Staljin u prisustvu ubaia napao jugoslovenske komuniste za uskost i sektatvo jer nisu pristajali da se kralj Petar II vrati u Jugoslaviju. Kraljevi u nae vreme", rekao je Staljin, ionako nita vie ne znae. To je samo reprezentacija koja ne igra nikakvu posebnu drutvenu ulogu." Zatim je nairoko objasnio primer rumunskog kralja Mihajla, s kojim su se veoma dobro sporazumeli". Staljin je posle ovih razgovora obavestio britanskog premijera da je saglasan s postignutim sporazumom izmeu Tita i ubaia i da nee biti tekoa u njegovoj primeni. Aneks sporazuma, zakljuen posle povratka Kardelja i ubaia iz Moskve, predviao je garantiju za rad politikih stranaka i grupa, slobodu izbora, uduivanja i tampe, nezavisan rad sudova. Do sazivanja ustavotvorne skuptine, zakonodavna vlast je pripadala AVNOJ-u, izvrna jedinstvenoj vladi. U primeni Sporazuma Tito-ubai Britanci su, uz deklarativnu saglasnost SSSR-a, nastojali da obezbede potovanje svog uticaja zadovoljavanjem formalnih demokratskih sloboda, te stvaranjem uslova za viestranaki sistem i slobodnije odmeravanje novih i starih snaga, ukoliko ove druge nisu bile dokraja kompromitovane saradnjom s neprijateljem. Samostalni revolucionarni subjekt na elu nove drave, zasnivajui svoj uticaj na revolucionarnoj volji naroda, vodio je rauna o meunarodnim obzirima, ali nije bio raspoloen za ikakve bitnije ustupke, koji bi dovodili u pitanje tu volju. Za nove, revolucionarne snage bilo je karakteristino da nisu frontalno odbacivale preporuivana reenja, proistekla iz dogovora koje su saveznici postigli, ali su uspevale da ih menjaju i prilagoavaju novostvorenoj situaciji dajui im drugo znaenje od onoga koje su velike sile imale u vidu. Vodstvo nove Jugoslavije je, pre nego su to Britanci i traili, prihvatilo rad politikih stranaka i grupa u okviru jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta (JNOF-a), na taj nain ograniavajui namere dela njihovog vodstva i njihovih stranih pokrovitelja. Neposredno posle Drugog zasedanja AVNOJ-a zatraeno

OBRAZOVANJE PRIVREMENE VLADE DFJ

381

je da se stvori politika organizacija nove Jugoslavije kao p o l i t i k a osnova drave. Pri isticanju ovog zahteva imalo se u vidu znaajno iskustvo Osvobodilne fronte 19411944. Pretvar a n j e m AVNOJ-a u najvii organ vlasti na dnevnom redu se nalo i razdvajanje dravnih i politikih funkcija. KP Hrvatske s t v o r i l a je Jedinstveni narodnooslobodilaki front maja 1944. O r g a n i z a c i j e JNOF-a obrazovane su i u jo dve jugoslovenske zemlje: Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori jula te godine. Preko politikih stranaka i grupa u JNOF-u, onih ije se lanstvo nije o g r e i l o o patriotske norme u tekuem ratu, KPJ je neutralisala njihova vodstva, produbljivala postojee podele u njima oko programa narodnooslobodilakog fronta, uvrivala savez osnovnih, antifaistiki raspoloenih slojeva naroda u okvirima svoje politike narodnog saveznitva. Time se KPJ prikljuila i tradiciji stranakog politikog ivota, naroito u Srbiji i Hrvatskoj. JNOF je obuhvatao sve graane koji su hteli da se bore protiv okupatora u zavrnoj fazi rata, nezavisno od njihovih politikih, verskih i nacionalnih ubeenja. Masovne antifaistike organizacije USAOJ, AF i, po osnivanju u Beogradu januara 1945, Jedinstveni sindikati radnika i nametenika Jugoslavije (JSRNJ) ule su u JNOF kao kolektivni lanovi. Jedinstvo JNOF-a ostvarivalo se obaveznim ueem lanstva u delatnosti osnovnih organizacija, zasnovanoj na jedinstvenom programu narodnooslobodilakog pokreta, tako da koalicioni elementi u vrhu nekih zemaljskih organizacija nisu imali bitniji znaaj u politici odluivanja. U okviru JNOF-a Hrvatske od jeseni 1943. delovao je na slobodnoj teritoriji Izvrni odbor Hrvatske seljake stranke (HRSS), izolujui staro vodstvo s Maekom na elu. Maja 1944. odrano je i tree zasedanje ZAVNOH-a u Topuskom. Snage narodnooslobodilakog pokreta su kontrolisale veliki deo teritorije NDH, sem gradskih centara i najvanijih komunikacija, dok su ilegalne organizacije narodnooslobodilakog pokreta postajale sve masovnije. Iz gradova su neprekidno izlazili novi pripadnici narodnooslobodilakog pokreta. Izvrni odbor HSS-a je iz svojih redova odstranio Boidara Magovca koji je teio podeli vlasti izmeu KP Hrvatske i HSS-a, izraavajui vidljivo ovu pretenziju pripremljenim lankom o sebi i Titu kao ravnopravnim partnerima. Na slobodnoj teritoriji funkcionisao je i Klub srpskih vijenika ZAVNOH-a. Januara 1944. u junu Italiju prebacio se domobranski pukovnik Ivan Babi sa ciljem

382

NARODNOOSLOBODILAKI A I I REVOLUCIJA

da uspostavi vezu sa saveznicima u ime hrvatskih politiara HSS je pokuavala da uz pomo saveznika onemogui premo narodnooslobodilakog pokreta u Hrvatskoj. Stepinac, crkveni knez", koji je do jeseni 1943. utke posmatrao genocid nad Srbima i Jevrejima, brinui se tek kako bi preko Nemaca zatitio katedralu i nadbiskupske palate u Zagrebu od saveznikog bombardovanja njihovim proglaavanjem za neutralizovani Vatikan", javno je, na trgu pred katedralom 31. oktobra istupio protiv zloina Nemaca i ustaa, povodom ubistva njegovog brata, jednog svetenika i vie seljaka u Kraiu. Produbljivali su se i rascepi meu ustaama. Pavelia je bez rezerve podravala garda najkrvolonijih ustaa, takozvanih rasova (Vjekoslav Luburi-Maks, Viktor Tomi, Rafael Boban, Vilko Penikar, Ivo Hereni, Erih Lisak, Vjekoslav Servaci, Josip Rukavina i drugi), dok je grupa starijih" ustaa, uglavnom italijanofila, bila jo ranije sklonjena s javnih funkcija,. ustupajui mesto grupi mladih" politiara. No vojne formacije NDH nisu se smanjivale, zahvaljujui ustakom teroru i prinudnoj mobilizaciji. Januara 1945. pod Pavelievom komandom nalazilo se jo 170.000 boraca u sastavu vojnih formacija koje e tek poslednjih dana odstupiti iz Zagreba prema Austriji pod pritiskom nezaustavljive ofanzive Jugoslovenske armije. Pokuaj smenjivanja Pavelia od strane grupe Lorkovi-Voki, bez obzira da li je bio u vezi sa neuspelim atentatom na Hitlera 20. jula 1944. godine, izraavao je nameru dela ustaa da preu na stranu zapadnih saveznika, predstavljajui pojavu alibizma u NDH kada se ve jasno sagledavao slom Treeg rajha. Krilnik" Duro Voki i Mladen Lorkovi su nameravali da ustaku vojnicu" prevedu u domobranske formacije, obezbeujui vojsku za krajnji rasplet i pretpostavljajui da saveznici ne bi prihvatili na kraju rata ustae kao kompromitovanu faistiku partijsku vojsku. Zavera ovih visokih ustakih funkcionera obuhvatala je i saradnju sa anglofilskim pripadnicima HSS. Paveli je bio obaveten o akcijama svojih ministara, ali nije dozvoljavao da se bilo kakve promene izvre na njegov raun. Mada u uslovima raspalog reima poglavnik" i Kae nisu mogli tolerisati zaveru, likvidirajui pu" (u stvari pokuaj izvoenja pua", koji je ostao u zametku), oslonjeni na Hitlera do poslednjeg asa. Aktivnost Maekovog dela HSS (sredinski dio") tekla je preko Augusta Koutia u smislu podele vlasti sa narodnooslo-

383 bodilakim pokretom u Hrvatskoj, a kasnije se oslanjala na ubaiev kompromis s Titom, sve dok ovaj po njihovim shvatanjima nije nainio nedozvoljive koncesije narodnooslobodilakom pokretu. Sav ovaj stari svet u raspadanju nadvisivao je u prolee i leto 1944. JNOF Hrvatske, kao najira politika osnova federalne Hrvatske u novoj Jugoslaviji. Stranako arenilo" sauvalo se uglavnom u Srbiji, to neki istoriari vezuju za neravnomernost razvitka revolucije u njoj, gubei iz vida da se njena ravnomernost, odnosno neravnomernost ceni u ukupnom rezultatu. Takoe, oni zaboravljaju da viestranako iskazivanje predstavlja staru tradiciju politikog ivota Srbiji: Prihvatajui program narodnooslobodilakog pokreta, grupa graanskih politiara rodoljubive vokacije u Glavnom odboru JNOF-a Srbije je krajem 1944, uoi donoenja Deklaracije JNOF-a Srbije, pokazivala rezerve prema reenju nacionalnog pitanja u Jugoslaviji. Jaa Prodanovi je kritikovao KPJ zbog suvie velike revnos'nosti" u prilazu nacionalnom fenomenu. Posebno se suprotstavljao tretmanu Makedonaca i Crnogoraca kao nacionalnih posebnosti. to se tie Kosova i Metohije, pripadnici JNOF-a graanskog porekla gledali su na ove oblasti kao na nerazdvojni deo Srbije. Prvaci KPJ (B. Nekovi, S. ujovi, Milentije Popovi) stajali su na stanovitu da nema Jugoslavije bez prihvatanja odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a. ujovi je dozvoljavao mogunost da se Kosovo nae u sastavu Albanije ako bi u susednoj dravi postojao progresivan reim. Najiri politiki spektar imao je JNOF Srbije, u kome su se od novembra 1944. do marta 1945. nale sledee stranke i grupe: Jugoslovenska republikanska stranka, Socijalistika stranka, grupa Napred", Narodna seljaka stranka i Savez zemljoradnika. JNOF-u je prila i frakcija Samostalne demokratske stranke. Van njega se nalazila Demokratska stranka Milana Grola, koja je na sporazum Tito-ubai gledala kao na podelu vlasti. Posle susreta i razgovora sa Staljinom u Moskvi, Tito se nekoliko puta obratio Staljinu pismenim putem. Tito je novembra 1944. Staljinu ukazao na mnogobrojne nezgodne postupke" pojedinih vojnika i oficira Crvene armije, to naoj vojsci i naem narodu pada teko na srce, s obzirom na to to na narod i vojska oboavaju Crvenu armiju, idealiziraju je". Po Titu, propust" je uinio tab 3. ukrajinskog fronta, to pre ulaska
OBRAZOVANJE PRIVREMENE VLADE DFJ

^0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

trupa Crvene armije u Jugoslaviju nije objasnio vojsci da ona ulazi kao saveznica Narodnooslobodilake vojske, da zajedno oslobode Jugoslaviju, da Jugoslavija nije ni Rumunija, ni Maarska, pa ni Bugarska, ve zemlja koja je od prvih dana, jo pre napada na Sovjetski Savez, dala snaan otpor nemakim i drugim okupatorima". Svestan da ovakvi odnosi kvare ugled i SSSR-a i narodnooslobodilakog pokreta, Tito je pozvao oficire iz taba armije i u prisustvu general-lajtnanta Kornjejeva odluno traio da oni preduzmu mere kako bi se uklonila svaka sitnica" koja bi mogla da kvari odnose sa naim narodom". Ovakve postupke mogli su koristiti," isticao je Tito, kako neprijatelji SSSR-a, tako i nove Jugoslavije. Osim toga, takvo ponaanje oficira i vojnika Crvene armije oteavalo je poloaj pokreta u vreme kada je trebalo da se stvori jedinstvena vlada i kada NKOJ treba zaista da predstavlja vlast u zemlji. Vredno je navesti dva naelna stava iz Titovog pisma Staljinu. Prvi, da Tito smatra svojom komunistikom dunou" da o tome obavesti Staljina i da preduzme sve da se sline pojave onemogue. Drugi, da je Tito brzo regulisanje toga odnosa smatrao vanim politikim pitanjem". Po mome", nastavlja Tito, tab fronta trebao je narediti svojim potinjenim tabovima u Jugoslaviji da nemaju prava meati se u unutranja politika pitanja, kao to je na primer bio sluaj u Smederevu, gde je major Crvene armije Sopronov zabranio slobodno delovanje narodnooslobodilakih odbora i partijskih organizacija tvrdei da je naa zemlja neprijateljska i da je Crvena armija okupirala. Ili na primer silom se putaju uhapenici iz zatvora koje su nae vlasti pohapsile kao neprijatelje naeg naroda i naih saveznika. Mislim da tabovi Crvene armije ne bi smeli zaposedati fabrike u Jugoslaviji odakle se raznose alati, mainerije kao na primer u vojnom zavodu u Kragujevcu, jer nam je to od ogromne potrebe, da bismo to prije mogli sami proizvoditi i opravljati nae oruje." Ranija ilasova kritika ponaanja sovjetskih oficira i vojnika ogorila je Staljina, ali je ovo pitanje skinuto s dnevnog reda meusobnih odnosa ilasovom izjavom i Titovim pismom koje je odluno stalo u odbranu unutranje suverenosti nove Jugoslavije, bez obzira na svu bliskost sa SSSR-om u to vreme i Titovo isticanje u pismu Staljinu da se mi jedino moemo uzdati u SSSR, koji je pruio tolike primere razumevanja za napaeni narod i koji je jedini do sada pruio efikasnu pomo". Idejni identitet i odanost SSSR-u

OBRAZOVANJE PRIVREMENE VLADE DFJ

385

nisu bili razlog da se tolerie ignorisanje uloge Jugoslavije u ratu, potcenjuju jugoslovenske rtve u borbi sa faizmom i dovodi u pitanje revolucionarna vlast i njen integritet. Mlada revolucija bila je od prvog dana ljubomorna na svoje osnovne institucije oruanu silu i narodnu vlast. U jednoj drukijoj istorijskoj situaciji Staljin e 1948. iskoristiti ove nesporazume za optubu protiv rukovodstva nove Jugoslavije i ocenu njegovih postupaka kao nacionalistikih", ali, na drugoj strani, ovi postupci u vreme deavanja nisu mogli da ne izazivaju razmiljanja i stvaraju mentalnu distancu prema Staljinovom shvatanju o meusobnim odnosima na bazi podreenosti. Savete Staljina i Molo tova vodstvo nove Jugoslavije je prilagoavalo jugoslovenskoj praksi. Tito je 12. novembra 1944. zahvalio Staljinu i Molo tovu na njihovom savetu da se da amnestija etnicima Mihailovia, dodajui da mu se to ini politiki od ogromne vanosti i korisnim za dalji razvitak ne samo nae zemlje, ve i od meunarodnog znaaja. U vezi sa time, mislimo da je vrlo korisno dati amnestiju i hrvatskim domobrancima. Ja smatram da takvu amnestiju treba dati svima onima koji su ve poloili oruje kao i onima koji treba da poloe oruje. U vezi sa time trebae u formulaciji same amnestije izraziti tano njen politiki karakter da bi pristalicama narodno-oslobodilakog pokreta bilo jasno." Pregovori nove Jugoslavije sa oteestvenofrontofskom Bugarskom o obrazovanju federacije (jugoslovensko-bugarskom ujedinjenju) pokrenuo je Staljin prilikom Titovog boravka u Moskvi. Staljin je ovo pitanje ponovo pokrenuo za vreme boravka E. Kardelja u SSSR-u, novembra 1944. godine. Krajem 1944. u SSSR-u je boravio i Andrija Hebrang, izvetavajui CK KPJ da Staljin eli stvaranje junoslovenske federacije (konfederacije) i zakljuenje ugovora sa Albanijom. U prvoj dekadi novembra 1944. podnet je Bugarima jugoslovenski predlog Sporazuma o politikoj, vojnoj i ekonomskoj saradnji, sa dva dodatka o jedinstvenoj komandi oruanih snaga i o privrednoj saradnji. Na to je CK BRP(k) odgovorio svojim predlogom ugovora o savezu. Rukovodei bugarski komunisti nisu imali istovetan stav o ujedinjenju: Traje Kostov, sekretar BRP(k), pozivao se na dugotrajnu tradiciju bugarske dravnosti i razlike u strukturi i mentalitetu naroda Bugarske i Jugoslavije; Viko Cervenkov zalagao se za federaciju; Vasil Kolarov i drugi rukovodei kadrovi BRP(k) izjanjavali su se u naelu za

307

NARODNOOSLOBODILAKI KAT I REVOLUCIJA

federaciju, ali uz iznoenje vie rezervi. No, tokom boravka Edvarda Kardelja u Sofiji decembra 1944. dolo se do kompromisnog projekta. Kada je bugarski predstavnik u Beogradu Petar Todorov pristao, 2. januara 1945. u Beogradu, da se ugovor o ujedinjenju potpie, Tito je predloio da se do kraja rata zadre dve vlade koje bi sporazumno vodile spoljne i vojne poslove, s tim to bi se politike i carinske granice ukinule. Jedan od kamena spoticanja je bila jugoslovenska pluralistika koncepcija federacije, nasuprot bugarskoj dualistikoj koncepciji. Bugari su preko Vladimira Popovia, koji se od poetka januara 1945. nalazio u Sofiji, dostavili novi projekt o ujedinjenju, ali su tada poeli meunarodni zapleti. Sovjetska vlada pozvala je bugarske i jugoslovenske predstavnike (Moa Pijade) u Moskvu 21. januara 1945. godine, obavetavajui ih da od federacije nema nita i da treba zakljuiti ugovor o politikoj, vojnoj i ekonomskoj saradnji i bratskom savezu. Definitivni projekt ugovora, na kome su radili Andrej Viinski i Moa Pijade, odobrilo je sovjetsko ministarstvo inostranih poslova. Bio je to poetni osnov za to skorije stvaranje federacije. Britanska vlada je 26. januara protestovala kod bugarske vlade, stavljajui do znanja da je protiv zakljuivanja federacije pre zavretka rata, a na drugoj strani, da ona pretpostavlja stvaranju takve federacije jednu iru balkansku federaciju. Na Krimskoj konferenciji ovo pitanje je skinuto s dnevnog reda izjavom ministara inostranih poslova SAD i Velike Britanije da su protiv ugovora izmeu Jugoslavije i Bugarske, jer se Bugarska kao pobeena drava u ratu nalazila pod reimom primirja. Krajem februara 1945. sovjetska vlada je posle britanskog demara zatraila od zainteresovanih vlada da odustanu od potpisivanja ugovora o savezu. Moa Pijade je izvestio Tita iz Moskve 17. februara da stvaranje federacije ne dozvoljava meunarodni poloaj Bugarske. No, Pijade je uoavao da do federacije ne bi dolo i da nije bilo ove zapreke, zbog dijametralno razliitih koncepcija o naelima ujedinjenja, to jest sukoba pluralistike, jugoslovenske, i dualistike, bugarske koncepcije. Sovjetski Savez je podravao obrazovanje jedinstvene vlade DFJ, izlazei u susret svom britanskom savezniku u realizaciji erilove politike, naravno s pozicija drukijih interesa. Molotov je u poruci erilu 24. novembra 1944. ocenio posle boravka ubaia i Kardelja u Moskvi da sporazum marala Tita i

OBRAZOVANJE PRIVREMENE VLADE DFJ

387

ubaia o formiranju ujedinjene jugoslovenske vlade", moe da donese korist Jugoslaviji i ne treba odlagati sprovoenje u ivot tog sporazuma". Po zakljuenju beogradskog sporazuma Tito-ubai dopunjenog nakon moskovskih razgovora Edvarda Kardelja i I v a n a ubaia sa Staljinom i Molotovom, vodstvo nove Jugos l a v i j e je oekivalo da se on i primeni. Komplikacije oko primene nastale su zbog ponaanja Petra II Karaorevia, koji je na prenos ovlaenja gledao kao na svoje razvlaenje. Kralj je 11. januara 1945, nezadovoljan sporazumom, izveo salonski udar" otkazujui poverenje Ivanu ubaiu. Revolucionarna vlada je bila zainteresovana da se sporazum to pre primeni, jer je razvoj dogaaja iao naruku novoj Jugoslaviji, ali ni NKOJ nije hteo da nastupi jednostrano, ve uz podrku velikih sila, elei legalizaciju revolucionarnih promena. Protiv kralja i njegovog dravnog udara" KPJ je organizovala demonstracije na osloboenim podrujima Jugoslavije, a vodstvo je jedno vreme bilo uvereno da iza kraljevog postupka stoje. Britanci. Predsednik Saveta narodnih komesara SSSR-a obratio se 25. januara 1945. premijeru Velike Britanije izraavajui saglasnost da Sporazum Titoubai stupi na snagu, bez daljih odlaganja, kako je bilo dogovoreno izmeu ubaia i Tita, i da tri velike drave priznaju ujedinjenu vladu". Ostvarenje ovog plana je sada odgovaralo i NKOJ-u, iako to nisu traili unutranji razlozi, ali je ovaj, na drugoj strani, nastojao da revoluciju podvede pod princip legitimnosti, sa ime su se slagale i dve velike sile, mada iz razliitih motiva. Snage oko Petra II Karaorevia su bile nemone da spree put tihe abdikacije" kralja, ega je i on bio svestan. eril je stavljao do znanja kralju da je Tito gospodar situacije u Jugoslaviji i da monarh nije neophodan. Za vreme ove krize Britanci su upoznali kralja s idejom da se AVNOJ proiri poslanicima Narodne skuptine Kraljevine Jugoslavije, izabranim na poslednjim optim izborima, koje je sprovela vlada Milana Stojadinovia decembra 1938; u toj ideji oni su videli put za jaanje pozicija starih snaga u politikoj strukturi Jugoslavije. Vodeim linostima Velike Britanije, meutim, bilo je jasno da je njihov uticaj u Jugoslaviji faktiki neznatan, jer su te snage vojno poraene u narodnooslobodilakom ratu a poredak izgraen u revolucionarnom procesu prihvaen od naroda i stabilan; ipak, do kraja su nastojale da

^0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

obezbede formu ustavnog kontinuiteta. Po britanskim izvorima, ideju o priirenju AVNOJ-a poslanicima Narodne skuptine Kraljevine Jugoslavije ubai je saopt.io maralu Titu krajem januara 1945. Na Krimskoj konferenciji februara te godine saveznike voe su je prihvatile u vidu preporuke, ne konsultujui vodstvo nove Jugoslavije. eril, Staljin i Ruzvelt su se sloili na Krimu da se sporazum Tito ubai sprovede u ivot, s tim to su Britanci traili jamstva u vidu proirenja AVNOJ-a poslanicima Narodne skupine Kraljevine Jugoslavije i naknadnu ratifikaciju njegovih akata. Ova jamstva prihvatio je i Staljin sem treeg, o privremenosti" vlade pod uslovom da sporazum najpre stupi na snagu. Na Krimskoj konferenciji februara 1945. nije bilo znaajnijih razmimoilaenja o jugoslovenskom pitanju. Britanci su nastojali da izmenama ojaaju Sporazum Titoubai predlaui dva pomenuta amandmana. Staljin je bio za to da tri drave pre odlaska sa Krima preporue neodlono stupanje na snagu Sporazuma Tito ubai i stvaranje, na osnovu tog sporazuma, jedinstvene jugoslovenske vlade, nezavisno od fantazija" Petra II. Ameriki dravni sekretar Edvard Stetinijus je smatrao da je prihvaena odluka o stupanju na snagu sporazuma Tito ubai do kraja Krimske konferencije, ne obazirui se ni na kakva fantaziranja" Petra II. Na Krimu, u Jalti, efovi velikih sila Ruzvelt, Staljin i eril su u VIII odeljku Protokola Krimske konferencije postigli sporazum da se maralu Titu i ubaiu preporui da sporazum treba odmah da stupi na snagu, i da nova vlada, im bude formirana, izjavi da e AVNOJ biti proiren u skladu sa britanskim amandmanom i da e se zakonodavni akti AVNOJ-a naknadno ratifikovati. Ovom preporukom praktino primenjenom u modifikovanom obliku, a na drugoj strani, uvaavanjem revolucionarne skuptine-AVNOJ-a kao faktike injenice koja se nije mogla zaobilaziti, utrveni su putevi za obrazovanje jedinstvene vlade DFJ i legalizaciju revolucionarnih promena u Jugoslaviji. Krimska konferencija je meunarodno sankcionisala sporazum Tito ubai. Preporuka je u stvari bila dopunski uslov za obrazovanje jedinstvene vlade, a preko toga, za meunarodno priznanje promena drutvenog bia Jugoslavije u drugom svetskom ratu. Ukljuivanjem poslanika kraljevske skuptine u AVNOJ, preporuka je predstavljala intervenciju koja nije bila u skladu sa bitno

OBRAZOVANJE PRIVREMENE VLADE DFJ

389

izmenjenim odnosom snaga pobednike revolucije. Posredstvom privremene vlade DFJ, eril je teio podeli uticaja u emu se sastojala njegova politika fiftififti" koju ne priznaju ni sovjetska, niti prihvata jugoslovenska istoriografija, naravno iz r a z l i i t i h razloga. eril je raunao na interesni uticaj preko umerenijih graanskih snaga u vladi i AVNOJ-u, odnosno Privremenoj narodnoj skuptini u koju se AVNOJ imao pretvoriti, a na drugoj strani, raunao je da e obavezati Jugoslaviju da naoruava vazduhoplovstvo i mornaricu iz britanskih izvora, za razliku od kopnene armije koja se imala snabdevati iz SSSR-a. Britanska istoriarka Elizabet Barker pod raanjem" i umiranjem" erilove politike misli zapravo na put njenog nastajanja i gaenja. Privremena vlada DFJ se nalazila u rukama KPJ, a u Privremenoj narodnoj skuptini je nadvlaivala izrazita narodnofrontovska veina. Ceril je ve u vreme Potsdamske konferencije, jula-avgusta 1945, bio razoaran Titovom politikom zato to nije sprovodila njegove zamisli o podeli uticaja velikih sila. Staljin je iveo u drugoj vrsti uverenja: da je narodnooslobodilaki pokret stopostotno pod njegovim uticajem. Pokazalo se da su obojica voa velikih sila bili u zabludi: eril se u svoju zabludu uverio 1945. u vreme Berlinske konferencije, a Staljin 1948. godine. Velike sile suprotnih interesa previale su da postoji nezavisni subjekt olien u novoj Jugoslaviji, pobednikoj revoluciji i novostvorenom aparatu vlasti sa snanom oruanom silom koja je mogla da ga brani. Staljin, smatrajui da je re o njegovom apsolutnom uticaju u Jugoslaviji, nije razgraniavao ljubav prema SSSR-u kod naroda Jugoslavije i idejnu bliskost KPJ sa komunistikim pokretom u svetu, podreenost od duha i naela autentine revolucije, nesamostalni od samostalnog pokreta, dirigovanje od autonomnog unutranjeg razvitka. Faktika vlast u Jugoslaviji bila je u rukama revolucionarnih snaga, nedeljiva, uprkos iz spoljnih razloga interpoliranim ustanovama i pojedinim grupama graanskih politiara (namesnitvo, graanska opozicija u PNS, itd.). Prihvatanjem preporuka Krimske konferencije od zainteresovanih strana bliio se kraj paralelelizmu vlada, iako je Petar II Karaorevi nastavio da sprovodi opstrukciju odreivanju namesnika, izjanjavajui se protiv Duana Simovia, Aleksan dra Belia, Ace Stanojevia i drugih, koju je najzad prekinuo 2. marta 1945. naimenovavi za namesnike Srana Budisavljevia,

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Antu Mandia i Duana Serneca. NKOJ i ubaieva vlada dali su istovremeno ostavke 5. marta, a dva dana docnije Josip Broz Tito obrazovao je Jedinstvenu privremenu vladu Demokratske Federativne Jugoslavije (DFJ), koju su zatim priznale vlade Velike Britanije, SAD i SSSR-a. Privremenu vladu DFJ sainjavali su, pored Josipa Broza Tita, predsednika i ministra narodne odbrane, Milan Grol, potpredsednik; Edvard Kardelj, potpredsednik i ministar za konstituantu; dr Ivan ubai, ministar spoljnih poslova; dr Josip Smodlaka, ministar bez portfelja; Vlada Zeevi, ministar unutranjih poslova; Frane Frol, ministar pravosua; Vladislav S. Ribnikar, ministar prosvete; Sreten ujovi, ministar finansija; dr Juraj utej, ministar bez portfelja; Todor Vujasinovi, ministar saobraaja; Andrija Hebrang, ministar industrije; ing. Nikola Petrovi, ministar trgovine i snabdevanja; dr Vaso Cubrilovi, ministar poljoprivrede; Sulejman Filipovi, ministar umarstva; Bane Andrejev, ministar rudarstva; Sreten Vukosavljevi, ministar kolonizacije; dr Anton Krinik, ministar socijalne politike; dr Zlatan Sremec, ministar narodnog zdravlja; dr Drago Marui, ministar pota, telegrafa i telefona; dr Rade Pribievi, ministar graevina; Sava Kosanovi, ministar informacija; Jaa Prodanovi, ministar za Srbiju; dr Pavle Gregori, ministar za Hrvatsku; Edvard Kocbek, ministar za Sloveniju; Rodoljub olakovi, ministar za Bosnu i Hercegovinu; Emanuel ukov, ministar za Makedoniju i Milovan ilas, ministar za Crnu Goru. Sovjetski Savez je pruio znaajnu pomo novoj Jugoslaviji i njenom rukovodstvu u izbijanju na meunarodnu pozornicu, a na drugoj strani, predajom dela teke ratne tehnike NOVJ koja je omoguila uz pomo zapadnih saveznika i vlastiti ratni plen da se to uspenije privedu kraju zavrne operacije NOVJ, odnosno JA. Zvanina politika i ideologija podravala je kult Sovjetskog Saveza u Jugoslaviji i njegovih voa, posebno Staljina. Ekstremna svedoanstva o tome moemo nai u napisima M. Dilasa i E. Kardelja i u istupanjima i drugih uticajnih jugoslovenskih linosti iz onoga vremena, ali i u svakodnevnoj praksi partijskog i uopte politikog rada. Spoljna slika bila je meutim remeena nesporazumima i incidentnim situacijama u meusobnim odnosima koje u ono vreme nisu bile poznate javnosti. Sovjeti su marta 1945. protestovali to je u Privremenu vladu DFJ uao Milan Grol, smatrajui da je u vladi bilo mesto

OBRAZOVANJE PRIVREMENE VLADE DFJ

391

Stanoju Simiu. Smatrali su da Grol nije osudio Mihailovia, a nije- se ogradio ni od velikosrpske antidemokratske linije", prema Rusima", na Krimskoj konferenciji nije bilo ni rei o ukljuivanju Grola u vladu, a u svakom sluaju nezadovoljstvo je proizilazilo iz toga to jugoslovensko rukovodstvo nije trailo podrku pred saveznicima za formiranje vlade bez Grola. Mi sumnjamo u ispravnost namere druga Tita da e se uvoenjem Grola u Vladu, olakati zadaci razbijanja bloka srpske reakcije. Obrnuto, srpska reakcija sada ima svog posmatraa u Vladi u linosti Grola, i ona sada moe da del uje mnogo sigurnije. Na taj nain, pravilnije je priznati, da postoji opasnost da e Grol i njemu slini podmetati klipove pod noge novoj jugoslovenskoj vladi i pred tim ne treba zatvarati oi." Ovaj prvi protest svedoi da je nova jugoslovenska vlada sastavljena bez sovjetske konsultacije, samostalno, i da se Titova procena da e Grol ulaskom u vladu biti izolovan pokazala opravdana, jer je on zaista posle Potsdamske konferencije podneo (20. avgusta 1945.) ostavku na dunost potpredsednika Privremene vlade DFJ. Za Molotova (Aleksejev") je prva deklaracija Privremene vlade DFJ, koju je Tito proitao preko Radio-Beograda 9. marta 1945, takoe bila ,,ne sasvim zadovoljavajua" i moda ak bezbojna". Prigovarano je to u deklaraciji nije zauzet odreeniji stav u odnosu na politiku zbliavanja sa slovenskim zemljama, koje treba da budu spremne za dalju borbu protiv novih pokuaja agresije od strane nemakog imperijalizma i njegovih moguih saveznika u agresiji". Molotov nije krio da je i u delu deklaracije koja se ticala Sovjetskog Saveza oekivao ocene koje vie odgovaraju stvarnim injenicama i istinitosti", kao to je injeno ranije. Preutkivanje o tom pitanju ne moe doneti koristi demokratskoj Jugoslaviji. Zakljuujemo da nedostaci deklaracije nove jugoslovenske vlade odraavaju pritisak ubaia i Grola koji ve od prvih koraka nove jugoslovenske vlade deluju na nain nepoeljan za demokratsku Jugoslaviju." Ove primedbe su u skladu sa staljinskom politikom bile propraene i preteim upozorenjima. Najpre se isticalo da je u elom svetu poznato da je SSSR aktivno podravao i podrava demokratsku Jugoslaviju te da u samom jugoslovenskom narodu" postoji ubeenje da nova jugoslovenska vlada del uje u potpunoj saglasnosti sa Sovjetskim Savezom i da su sadanji koraci jugoslovenske vlade usklaeni s Moskvom, to im namee

 YZ

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

moralno-politiku odgovornost pred javnim mnjenjem Sovjetskog Saveza, Jugoslavije i drugih zemalja". Zatim je dolazila direktna pretnja: Postoji drugi put koji se sastoji u tome, da Sovjetska vlada zvanino izjavi o svom nesudelovanju u pomenutim koracima jugoslovenske vlade. Mi moemo dati takvu izjavu, poto naa zemlja jo nije povezana sa Jugoslavijom bilo kakvim ugovorom o savezu ili uzajamnoj pomoi. To bi Vas oslobodilo od obaveze da se konsultujete sa nama." U odgovoru Politbiroa CK KPJ od 15. marta 1945. drugu Aleksejevu" (Molotovu) na sovjetske kritike stojalo je po takom 6: Za Jugoslaviju postoji samo jedan put: ii samo sa Sovjetskim Savezom i pod njegovim rukovodstvom. To mislimo ne samo kao komunisti, ve i kao odgovorni dravnici. O konkretnim oblicima kako da ispravimo nae greke, naroito pitanje Grola, mi emo se save to va ti sa Vama." U vezi sa Grolom, Politbiro je konstatovao ispravnost sovjetskih bojazni, to je potvrivala injenica da reakcija ve podie glavu u Srbiji od kada je obrazovana Vlada". Kao svoju najveu greku Politbiro je smatrao preutkivanje u deklaraciji ogromne oslobodilake uloge, politike i materijalne pomoi naoj zemlji od strane Sovjetskog Saveza", to je proisticalo pre iz oportunistike bojazni" od raskida sa Engleskom i Amerikom, nego iz direktnog pritiska grupe Grol ubai. Preutkivanje slovenstva je takoe ocenjeno kao greka", iji je izvor u precenjivanju engleskog i amerikog pritiska. Takoe se grekom" smatralo nedovoljno informisanje SSSR-a o jugoslovenskim merama i nameramaa. Politbiro CK je molio da se u Moskvu upute dva lana Politbiroa. Aleksejev" je kasnije odbacio predlog da predstavnici CK putuju u Moskvu, i odluio je da se to rei posle dolaska u Beograd sovjetskog poslanika Ivana V. Sadikova. Inae, bili su kandidovani Rankovi i ilas, ali do njihovog puta u Moskvu nije dolo. Iz ovog stava Sovjeta prema formiranju prve jugoslovenske vlade i njenom programu mogu se izvesti neki krupniji zakljuci. Prvo, da je do sastava vlade i donoenja programa dolo nezavisno, odmeravanjem odnosa svetskih snaga i unutranjih potreba Jugoslavije, po vlastitim procenama, bez naglaavanja samo sovjetske strane i slovenskih naroda i politike koja je bila u funkciji sovjetske drave. Vlada je shvatala realnost velikih sila, iako je razlikovala SSSR od Zapada, ali je imala pred sobom nacionalne interese. Iskoriavala je pukotine u odnosi-

OBRAZOVANJE PRIVREMENE VLADE DFJ

393

ma izmeu ovih velikih drava, imajui u vidu svoj razvitak, unutranju ustavno-politiku stabilizaciju, ekonomske veze u budunosti i pitanje granica. Pred rukovodstvom nove Jugoslavije nalazilo se jo svee iskustvo Staljinovog reagovanja na f)ilasovu izjavu o sovjetskim oficirima, kao i projekt o stvaranju federacije Jugoslavije i Bugarske. SSSR je, bez obzira na demokratsko-revolucionarne procese u nizu drava june i istone Evrope, stajao na stanovitu centralizacije njihovih s p o l j n i h politika uz primenu obaveznih konsultacija, polazei od svoje primarne odgovornosti u svetu. Poetne sovjetske intervencije morale su izazivati podozrenja o njihovim namerama prema Jugoslaviji koje su se kosile s revolucijom ostvarivanom bez kalupa i ema, kao i sa oseanjem samosvesti jugoslovenskih rukovodilaca. Naknadne intervencije u vezi sa transkom krizom, principima ekonomske saradnje, delovanjem vojnih, politikih i ekonomskih savetnika morale su takoe uticati na proces ideoloko-politikog otrenjavanja, nezavisno od masovne indoktrinacije sovjetskim iskustvom i pozajmljivanja nekih reenja u izgradnji socijalizma. A na drugoj strani, jugoslovenske inicijative kritikovane kao samostalni potezi bez konsultovanja SSSR-a, nesumnjivo da su gomilale nepoverenje kod Staljina o Jugoslaviji, kao nezavisnoj dravi i novom poretku izraslom iz jedne autentine revolucije.

TEROR I GENOCID

Okupator je nejednako postupao u pojedinim zemljama okupirane Evrope, zavisno od rasistike koncepcije, ciljeva, ponaanja stanovnitva, eksploatacionih potreba. Pored razlikovanja ponaanja raznih okupatora, Italijana i Nemaca, Bugara i Maara, neophodno je diferencirano prilaziti i raznorodnim faistikim i nacionalistikim reimima: Kvislingovom u Norvekoj, ustaa u NDH, klerofaistike vlade u Slovakoj. Nemci su primenjivali represivne mere pomou SS-ovaca, preko Gestapoa, poluvojne organizacije Tot", Vermahta. Prilikom ofanziva protiv partizanskih snaga u Jugoslaviji, Albaniji i Grkoj, italijanske kaznene ekspedicije su palile sela, odvodei narod u ropstvo, primenjujui represalije bez razgranienja da li su u pitanju naoruani ustanici ili nenaoruano stanovnitvo, bombardovali naselja. Iz planinskih krajeva okupatori su naroito pljakali stoku. Italijanski okupator oslanjao se na kvislinke snage kao na protivteu naraslim snagama narodnooslobodilakog pokreta. Ignorisana je individualna odgovornost i primenjivane su kolektivne sankcije da bi se narod zaplaio i bacio oruje. Za poginule vojnike u borbama Italijani su streljali zatvorenike u znak odmazde. Italijanska okupaciona politika imala je dva lica: jedno, koje se skrivalo iza civilizatorske misije koju Rim vri od davnina, navodne ekonomske brige i tenje za obnovom dravnosti pojedinih naroda, kao Crnogoraca, ili Albanaca i drugo, brutalno otvoreno, oslonjeno na grubo slamanje otpora posle masovnih ustanaka. Bugarska politika se koristila drugim svetskim ratom i savezom s Nemakom da postigne dominaciju na Balkanu, radi ostvarenja sanstefanskog mita o Velikoj Bugarskoj". Denacionalizacija Makedonaca u Kraljevini SHS pomagala je Bugarima

NOSIOCI TERORA I GENOCIDA

395

da okupaciju predstave kao nacionalno osloboenje i pripajanje matici. Makedonci su se nali nacionalno ugroeni u sastavu ^Velike Albanije", koju je stvorila i podravala Italija. Najjau podrku Nemci su dobili od pripadnika nemake nacionalne manjine u pokorenim ili prikljuenim dravama i oblastima. Oni su se deklarisali kao nemaki dravljani, sluili u SS jedinicama, inili pomone policijske i vojne jedinice za sporovoenje terora, eksploatacije, zatite pruga. Deo ovih jedinica borio se i na istonom frontu, sa jedinicama domaih nacista. Kao vladajuoj rasi, njima je bio obezbeen izuzetno privilegovan reim u svim dravama van Treeg rajha, tako da se s pravom govori da su oni imali status drave u dravi". Borili su se u SS divizijama, sluili u Vermahtu, policijskim jedinicama i raznim drugim formacijama. Identifikovani sa Treim rajhom i svesni zloina koje su poinili na jugoslovenskom tlu, folksdojeri nisu ni saekali osloboenje, naputajui najveim delom zaviajne krajeve. Folksgrupenfirer Branimir Altgajer evakuisao je sa teritorije NDH prema objavljenim podacima 110.000 folksdojera, najvie iz Srema; iz Banata je prema Treem rajhu krenulo 35.000, a iz Bake 70.000 folksdojera sa lanovima porodica. Meu onima koji su ostali da saekaju osloboenje nalazili su se uglavnom stariji ljudi, ene i deca, njih oko 200.000 od preko 500.000 koliko ih je ivelo u Kraljevini Jugoslaviji u vreme izbijanja rata (mada se i u ovom sluaju brojevi koje iznose razni pisci ne slau). Deo ruske emigracije koja se rasula svetom posle oktobarske revolucije, graanskog rata i strane intervencije priao je Nemcima, budui odranije u njihovoj slubi, u svojstvu pomonih odreda (Ruski korpus u Srbiji), specijalista za rusko pitanje" posle poetka kampanje na istoku, saradnika Nemaca u pokuajima uspostavljenja vlasti u okupiranim delovima SSSR-a. Njima su se pridruivali sovjetski dravljani nezadovoljni sovjetskim sistemom, nacionalistiki optereeni, deo zarobljenika Crvene armije. Nemci nisu priznavali ,,fran-tirere", smatrajui ih posle kapitulacije regularnih vojski nezakonitom snagom, pa shodno tome ljudima van zakona. U okupiranim zemljama, Nemci su imali ogroman i razgranat policijski aparat. Strah od politike policije uvukao se u svest graana. Apsolutna kontrola preko tajne policije Gestapoa i SS odreda unosila je psihozu nesigurnosti, bezako-

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

nja, politike proizvoljnosti. Nacisti su iza svega videli ilegalno delovanje, ruilake i podrivake snage i nosioce dezorganizacije. Prilikom ofanzive nemakih jedinica na osloboene teritorije unitavane su i na hiljade mirnih civila, koji su se iskazivali u vojnim biltenima kao ustanici. Nemaki izvori govore da su Nemci u Srbiji 1941. gledali u svakome seljaku neprijatelja. Nemaka 342. divizija je u toku ofanzive u Mavi i Podrinju u jesen 1941. ostavila za sobom krvave tragove, sravnjujui sa zemljom sela i odvodei na desetine hiljada stanovnika u logore. Masakrima nad civilnim stanovnitvom nisu izmicala ni deca i aci. Likvidacije u Kraljevu i Kragujevcu u jeku ustanka ostaju kao surova svedoanstva nemake represivne politike. Veliki broj zloina Nemci su poinili nad srpskim stanovnitvom u Banatu. Prilikom blokade banatskih sela u zimu 1942. isticao se okrutnou i policijskom perfidnou dr Juraj piler. U ovim hajkama, pretraivanjem kua, tala, baza, tavana, pronalaeni su i hapeni pripadnici narodnooslobodilakog pokreta. U Sremu je u toku rata bilo 21.597 rtava, a od toga dve hiljade dece. Na delu teritorije Slovenije, proglaenom za deo Treeg rajha, uveden je sistem talaca. Na Kozari je polovinom 1942. stradalo oko 60.000 ljudi, ena i dece. Broj rtava u operaciji ,,Vajs" na tlu NDH iznosio je oko 80.000 lica, to ubijenih, to umrlih od zime ili interniranih. Nemci su u Srbiji 1942. nastavili sa nemilosrdnim sistemom streljanja talaca za svaki napad na njihove jedinice. Osim ubistava na osnovu odmazde, oni su sprovodili masovna hapenja i interniranja graana. Nemaki tabovi su imali nareenje za ubijanje protivnika, bez straha da e odgovarati za odstupanje od svojih nadlenosti, jer se za likvidaciju bandi" nije pozivalo na odgovornost. U tzv. petoj ofanzivi Nemaca, ustaa i Bugara protiv Glavne operativne grupe NOV i POJ, Nemci su unitavali ranjenike, tifusare, zaostale bolesne borce, ne obazirui se ni na elementarna pravila humanosti. Nemci i ustae su iza sebe ostavljali pusto, sprenu zemlju, masovno streljajui stanovnitvo krajeva u kojima su se odvijale operacije. Na jugoslovenskom ratitu, snage Osovine, pre svega Nemci, i njihovi najblii saradnici (ustae i Ljotievi dobrovoljci") nisu tedeli partizane i druge pristalice narodnooslobodilakog pokreta. Za Nemce su oni bili i ostali bande", s kojima se trebalo nemilosrdno obraunavati, primenjujui odmazde, sistem talaca, kolektivnu odgovornost. Prostor kojim su prole

NOSIOCI TERORA I GENOCIDA

397

trupe (Kozara, Durmitor, plato Pive, Kopaonik i drugi) nemilosrdno je, ali i sraunato opustoen (ubijanja, p a l j e n j e , ruenja). Nemci su poeli da odstupaju od paualnih r e p r e s a l i j a " tek od jeseni 1943. kada je Hitler na predlog N o j b a h e r a , koji se zalagao za formiranje antikomunistikog bloka" uspeo da izdejstvuje obustavljanje represalija, pre svega, prema etnicima. Nojbaheru je bilo dozvoljeno da sa voama bandi" pregovara, prihvata ili odbacuje sporazume, to se uglavnom odnosilo na etnike. I dalje se zadravao stari klju" o streljanju 100 Srba, odnosno komunista za jednog ubijenog Nemca, odnosno 50 za jednog ranjenog nemakog vojnika. Odbacujui sve obzire i norme meunarodnog prava, Nemci su smatrali da je u borbi sa partizanskim bandama" sve doputeno. U borbenoj prostoriji nije se pravila razlika izmeu boraca i civilnog stanovnitva (ena, dece, staraca). Ako je nekada dolazilo i do suprotnih pogleda, onda su oni bili izazvani nemakim procenama o celishodnosti razmene zarobljenika da bi zauzvrat dobili zarobljene oficire i vojnike, taktikih razloga, bojazni da masovnim represalijama ne poveaju banditske" borake efektive (Himler), potkraj rata strahom od kazni i odgovornosti, ali je preovlaivalo shvatanje da otpor i njegove nosioce treba smrviti bez samilosti i razumevanja, osvetiti se za svoje rtve, ili sprovesti zastraivanje. Potpuno je negirana enevska konvencija o ratnim zarobljenicima iz 1929. godine koja je regulisala stav prema ratnim zarobljenicima i govorila o poboljanju poloaja bolesnih i ranjenih, iako je njeno vaenje bilo obavezno za sve zaraene drave, bez obzira da li su je one potpisale ili ne. Brutalne mere odmazde smatrane su kao jedini efikasan nain leenja kuge". General Liters je 10. juna 1943. izdao nareenje trupama da nijedan za oruje sposoban mukarac ne sme iv napustiti obru". Po surovosti, Litersa je nadmaivao general Lotar Rendulic, komandant 2. oklopne armije, po ocu inae Lianin. Naroitom surovou isticale su se i nemake divizije u ijem su se sastavu nalazili Kozaci sa Kubana i iz Stavropolja, zatim Kalmici i Azerbejdanci. Nemaki komandanti Helmut fon Panvic i Nidermajer Fleps su svojim vojnicima preputali zauzeta naselja za ubijanje, pljaku i silovanja. U okrutnosti su prednjaili pripadnici SS divizije Princ Eugen" sastavljene od jugoslovenskih i drugih folksdojera.
nemake

398

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Osnovu represivne politike Nemci su formulisali u naredbi poznatoj pod imenom No i magla" (Nacht und Nebel), koju je Hitler potpisao 7. decembra 1941. godine. Naredbom je predvieno da se u okupiranom podruju krivina dela civila protiv Treeg rajha kanjavaju smru ili odvoenjem u Nemaku zavisno od eljenih posledica i mogunosti izvrenja kazne brzo i protiv krivca, odnosno glavnih krivaca. Feldmaral Vilhelm Kajtel je razradio Hitlerove smernice u naredbi od 12. decembra 1942. godine. General Paul Bader je u Beogradu odrao savetovanje decembra 1941. o hapenjima i streljanju talaca. U zapovesti generala Kuncea, vrioca dunosti komandanta Balkana, od 20. decembra 1941, razlikovale su se tri grupe uhapenih: zatvorenici za odmazdu, taoci i zarobljenici trupe. Vojno-upravni komandant Srbije je sa vanou od 5. decembra 1941 izdao zapovest o odmazdama u kojoj je ranije kvota 1:100 smanjena na 1:50 za ubijenog is 1:50 na 1:25 za ranjenog Nemca. Kazne izvrenja praene su oduzimanjem pokretne i nepokretne imovine. Feldmaral Kajtel je 2. februara 1942. izdao novu naredbu, s pozivom na Hitlera, da se za poinjena kanjiva dela civila u okupiranim oblastima sudi pred ratnim sudom, ako se mogla izrei smrtna kazna. Koristei se pootrenjem okupacionog reima u osvojenom evropskom prostoru, Nemci su naroito surovo postupali u Srbiji, imajui u vidu iskustvo 1941. i bojazan da se borbe masovnih razmera ne ponove. Posle povlaenja Vrhovnog taba iz Srbije, Nemci su preduzeli posebne mere sa teitem da se sprei ponavljanje borbi. Cilj je bio da se razbiju organizacije koje su mogle razvijati rad na podizanju ustanka. U tom smislu obraala se panja na razvijanje razgranate pijunske mree, jaanje policijskih snaga i dalje preduzimanje brutalnih mera. General Kunce je 7. februara 1942. dao osnovu naredbom da se radi u tom pravcu. Umesto vojne konfrontacije koja je preovlaivala u drugoj polovini 1941, to ne znai da je ovaj vid aktivnosti prestao i 1942, teite se sada stavljalo na guenje u zaeu potencijalnih mogunosti novog ustanka. Otuda i pojaavanje tajne policije i njenih snaga u Srbiji. Zajedno sa domaom Specijalnom policijom i njenim antikomunistikim jezgrom trebalo je razbiti Partiju i SKOJ, sa drugim ilegalnim organizacijama narodnooslobodilakog pokreta. Pod udarom se naao i rad pomagaa ustanika (jataka), svih onih kategorija stanovnitva koje su hranom pomagale pripadnike narodno-

NOSIOCI TERORA I GENOCIDA

399

oslobodilakog pokreta, davale im skrovita ili pronosile vesti u njihov prilog. Odmazda je ostala glavno sredstvo pritiska i zastraivanja naroda, sa ciljem da se graani pasiviziraju i odreknu pomo borbenim grupama. General Bader je 8. februara 1942. precizno predvideo da se svi nosioci sabotaa i napada streljaju na licu mesta; ponovo je isticano, kao i u danima ustanka, da veanje na mestu poinjenog dela deluje zastraujue; da se zarobljenici uzimaju samo u izuzetnim sluajevima i da se ene koje aktivno uestvuju u borbi tretiraju kao ustanici-mukarci. Analiza i podaci koje je objavio V. Glii pokazuju da je general Kunce 19. marta nastavio da podstie surovost nemakih vojnika na Balkanu, traei od nemakog vojnika da bude ,,jo lukaviji i bezobzirniji i da upotrebi sva sredstva koja donose uspeh . . . Ne sme biti sentimentalnosti. Bolje je da se likvidiraju 50 osumnjienih nego da pogine jedan nemaki vojnik. Stanovnitvo mora imati vie straha od nemakih vojnika nego od ustanika." Ponovo se zalagao da se za ubijenog Nemca strelja 100 Srba. Poetkom aprila 1942. proiren je krug talaca hapenjem lanova porodice svih komunistiko-partizanskih voa koji se danas nalaze u umi i hukaju sve na nove nerede". Baderovom naredbom od 10. oktobra 1942. iste mere odmazde bile su predviene kako za ubijene, tako i za nestale Nemce, jer se polazilo od pretpostavke da partizani mogu skloniti leeve ubijenih Nemaca da bi izbegli odmazde nad stanovnitvom. Sem surovih represalija za oruanu aktivnost protiv okupacionog sistema, Nemci su mere odmazde primenjivali i na seljake koji se nisu odazivali na isporuke ita. Meu normiranim sankcijama predvieno je i izvoenje pred nemaki ratni sud ili slanje na rad u Nemaku i druge okupirane zemlje. Iste sankcije pogaale su one koji su uvali zlato, cepali ili skidali objave. Bez obzira na sve mere represije u okupiranim zemljama Zapadne Evrope, teror koji se u njima sprovodio ne moe se izjednaavati sa onim u SSSR-u, Poljskoj i zemljama Jugoslavije. Nemci su u okupiranim predelima SSSR-a i u Poljskoj streljali za jednog ubijenog Nemca 1000 ljudi, u Srbiji 100, a u Norvekoj i Danskoj do tri. Teror u Jugoslaviji je naroito bio usmeren protiv Srba, koji su smatrani temeljom Kraljevine Jugoslavije, koju Hitler nije priznavao od vojnog poraza. Zanimljivo je sa stanovita ove nacistike fikcije o prestanku

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

drave osvajanjem (debelaciji) da jugoslovenski internirci, koji su prilikom procedure ulaska u logor morali da se izjasne o dravljanstvu, ukoliko su se legitimisali kao Jugosloveni, njihovo opredeljenje nije prihvatano, jer, navodno, Jugoslavija nije vie postojala kao drava. Nemci su od Srba razlikovali Hrvate i Bosance (Muslimane), izdvajajui ih iz zarobljenikih logora. Prilikom napada na Jugoslaviju, proglasi najviih nemakih predstavnika upozoravali su Hrvate i Bosance da Nemaka nije u ratu s njima. Makedonce su tretirali kao makedonske Bugare. Jevreje je snala sudbina najprogonjenijeg naroda u drugom svetskom ratu. Jo u knjizi Mein Kampf Hitler je zabeleio cininu misao da je prvi svetski rat mogao biti dobijen samo da je 12.000 ljudi otrovano plinom, mislei na Jevreje. Rasistika ideologija je, prema Kurtu Petcoldu, bila instrumentarij koji je trebalo hladno i proraunato upotrijebiti da bi se njemaki narod ujedinio i formirao za rat, a rasizam je trebalo da ima ne samo unutranju ulogu, koja bi priguivala klasne opreke, nego da postane bitnim sastavnim dijelom ratne ideologije i prakse faistike drave". Antijevrejski pogrom, 1. aprila 1933, oznaio je poetak unitavanja nemakih Jevreja. Jevreji su oznaavani za izvore nesree, smatrani optim krivcima u unutranjem ivotu i meunarodnim odnosima; napadao se vjeni idov" koji ivi u prikrivenim likovima, kao nosilac ruilakih sklonosti, i razvijale druge iracionalne predstave. Time se iskazivala elja da se izvre drutvene promene i izazivao strah od nosilaca nacistike vlasti i njenih partijskih organizacija i jedinica (SA, SS i Hitlerove omladine). Ali tek od 1939. do 1945. pokazale su se sve neljudske osobine nacizma. Strah, uas i jeza", koju je do 1939. upoznao nemaki narod, sada su osetili i narodi okupirane Evrope, a naroito Jevreji. Kada su poele milionske deportacije Jevreja, uesnici pokreta otpora nisu samo pokazivali solidarnost sa progonjenima, ve i pomagali ljudima u smrtnoj opasnosti da se sklone, pobegnu, skriju, nau u borbenim odredima. Oko tri i po miliona Jugoslovena nalazilo se u zarobljenitvu, koncentracionim logorima, na prinudnom radu, prinuavano da slui u kvislinkim formacijama. Kolaboraciju, koja je u Jugoslaviji bila masovan fenomen, nezavisno od demokratsko-oslobodilake irine antifaistikog fronta, podsticali su okupatori, koristei se nacionalnim antagonizmima i

NOSIOCI TERORA I GENOCIDA

401

zavaenou u tenji da podre bratoubilaki rat i meusobno zatiranje. Na hiljade Jugoslovena je bilo zatvoreno u stravinim nacistikim logorima: Dahauu, Mauthauzenu, Buhenvaldu, Saksenhauzenu, Osvjenimu (Auvicu), Ravensbriku, Bergen-BelzenU i drugima. Svaki od ovih logora predstavlja masovno gubilite. No, Osvjenim se smatra za ,,najmasovnije gubilite u istoriji oveanstva", u kome je nasilnu smrt nalo oko 4 miliona ljudi. Transportovani u neljudskim uslovima, zatvorenici su se od prvog dana suoavali s reimom smrti. Bekstva su onemoguavana preventivnom pijunaom, bodljikavim i strujom napojenim ogradama logora, strahom od kazni u sluaju hvatanja, ali i odeom logoraa (zebrasta odea, trouglovi u boji radi klasiranja kategorija logoraa, drvene cokule, veliki robijaki brojevi na leima, posebne pruge na kolenima akira, i tzv. autostrada du temena lobanje). Svako ukazivanje pomoi logoraima u bekstvu bilo je skopano sa rizikom da se dospe u logor. Nemci su unitavali protivnike na naunim" principima, iskoriavajui radnu snagu maksimalnom upotrebom, uz slabu ishranu i moralno poniavanje. U postojeim radnim i ivotnim uslovima, ivotna izdrljivost logoraa kretala se od 3 do 9 meseci. Ambulante su predstavljale samo prolazne stanice na putu do krematorijuma. Eksploatacijom zatoenika Nemci su izvlaili prividne koristi. Kratak vek logoraa nije u tom smislu predstavljao smetnju, s obzirom na mogunost da se nove kategorije radnika dovedu iz zemalja okupirane Evrope. Meu logorskim stareinama preovlaivali su Nemci, kriminalci, jer su kazneni zavodi u Nemakoj bili ukinuti. Logorske stareine imale su pendreke oiviene icom ili metalnim kuglicama. Pored fizike likvidacije, logorai su masovno umirali i od epidemija pegavca. Jasenovac je zauzimao jedno od prvih mesta meu najzloglasnijim logorima ne samo u Jugoslaviji ve i u Evropi. Jasenovaki logor ostao je pojam zverstva ustake vladavine 19411945. rtve su spaljivane u peima za izradu cigala. Spaljivani su i poluivi, pa i ivi ljudi. rtve su likvidirane i udarcima malja u glavu, a potom bacane u Savu. Ubijanje vatrenim orujem smatralo se privilegijom. Zatoenici su moreni glau i eu, zabijanjem eksera pod nokte, spaljivanjem, rezanjem delova tela, bacanjem dece u vazduh i doekivanjem na bajonete, lomljenjem kostiju, veanjem, davljenjem u Savi.

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Meu izvriocima isticao se okrutnou i fra Miroslav Majstorovi (u stvari Vjekoslav Filipovi), zvani Sotona", najkrvolonija zvijer" u ljudskom obliku. Prema izvetajima Komisije za utvrivanje ratnih zloina, u Jasenovcu je ubijeno 500600 hiljada Srba, Jevreja, Cigana (Roma), hrvatskih i drugih antifaista. Logorom, koji se nalazio na pruzi Beograd Zagreb, u blizini ua Une u Savu, komandovao je u svojstvu organizatora i glavnog zapovednika Vjekoslav Luburi (Maks), koga Nemci ocenjuju kao velikog sadistu, ivano bolesnog, patolokog tipa, posluno i na sve spremno orue poglavnika". Masovne i sistematske egzekucije u Jasenovcu omoguavale su da se u logor, praktino, primi neogranien" broj novih rtava. Zatvo renici su ubijani i glau. U slubenom zapisniku Anketne komisije od 18. maja 1945. stoji da su rtve logora bili Srbi, samo zato to su se po veri i rasi" razlikovali od ustakih tlaitelja, Jevreji, Makedonci, Hrvati na koje je pala sumnja da se ne slau sa ustakim reimom, zarobljeni partizani. Dobro uvan logor nije bio meta oslobodilake akcije jedinica NOVJ. Uoi osloboenja, preostali logorai su pokuali bekstvo. Begunci su bili proreeni ustakom vatrom, tako da je mali broj uspeo da se spase. Ustaka planeta smrti" Jasenovac, stoji kao ustako-klerikalni pandan Mauthauzenu, Buhenvaldu, Dahauu, Auvicu i drugim nacistikim logorima, izazivajui podjednaku grozu pri pomenu. Mnogobrojni logori i zatvori po isparcelisanoj Jugoslaviji, sa stratitima, postali su grobnice za stotine hiljada jugoslovenskih antifaista i rodoljuba. Ustae su ile na likvidaciju srpskog ivlja na tlu NDH unitavanjem, proterivanjem i prekrtavanjem. Njihovi zatvori punjeni su Srbima, Jevrejima i hrvatskim antifaistima. Ustae su poele da gone komuniste od preuzimanja vlasti, za razliku od Nemaca koji su iekivali poetak rata na istoku za hajku na domae boljevike". Istoriari su zabeleili da je KPJ najavila od poetka rat okupatoru i ustaama, kao zlu po sebi". Drugi meu njima opravdano su dovodili genocid iz prolog rata, ali i iz dalje prolosti, u vezu sa odnosima suseda", pre svega u nacionalno i verski meovitim sredinama, s uticajima katolike crkve i nacionalistikom ideologijom unitenja Srba. No, kada je re o

NOSIOCI TERORA I GENOCIDA

403

drugom svetskom ratu i njegovom prologu, ostaju neobjanjene razmere pogroma pri kojima blede analogije iz prolosti, a na drugoj strani nepoznati izvori podsticaja da se unitava ovek sa mo zato to je druge rase ili vere. Iz rasne superiornosti Nemaca, kao najistijih Arijevaca, trebalo je izgraditi svet na ropskoj poslunosti degradiranih naroda. Nacionalsocijalistike rasne zablude i te kako su razbuktale nacionalistike iskljuivosti i na tlu Jugoslavije. U delovima Slovenije, koji su bili pripojeni Treem rajhu, Slovenci su razvrstavani po Hitlerovim rasistiko-antropolokim merilima. Srbi su imali da iskuse Hitlerovu srbofobiju sa nacistikom rasnom nepodnoljivou. Narodi Jugoslavije deljeni su po poreklu, rasi, psihosomatskim osobinama. Ustae su zasnivale svoju ideologiju, ako se izuzmu lokalne posebnosti, falsifikovanje istorije i zloupotreba tradicije, sluei se kvazitezom o gotskom poreklu Hrvata, zasnovanom na nacistikoj ideologiji; faizam je uticao na karakter organizacije, kult poglavnika" (firera, duea, kaudilja), stvaranje partijske vojske; faistika teorija drave na organizaciju NDH (korporativni sistem). Po sadizmu, obezljuenosti i patologiji zloina, ustae su nadmaivale ak i naciste. Sa Srbima, Jevrejima i Ciganima ubijani su hrvatski i muslimanski antifaisti. Progonom Jevreja po uzoru na Nirnberke zakone, pridruivali su se nacistikim gospodarima, a likvidacijom Srba iseljenjem, fizikim unitavanjem i prevoenjem na katoliku veru teili su ostvarenju koncepcije nacionalno iste drave. Da bi se do tog zloslutnog cilja stiglo, trebalo je unititi sve nacionalne i verske protivnike. Komunisti su proganjani i unitavani i pre nego to je Hajnrih Miler iz Berlina uputio direktivu Internacionala" (uoi 22. juna 1941) o hvatanju komunista. Nacionalscocijalizam je otvorio put ustakim zloinima svojim teroristikim iskustvom, rasnom teorijom, negacijom Jugoslavije kao drave, Hitlerovim sugerisanjem poglavniku" da nemilosrdno rei srpsko pitanje, jer posle 50 godina moe biti kasno, sa svim sastojcima genocida koji se mogu utvrditi u dubljoj prolosti. Paveli i inae nije hteo ispustiti priliku na koju je dugo ekao. Ustae su, kao i nacisti, polazili od glasa krvi, rase i zemlje". Ako je NDH elela da bude straa Evrope na Balkanu, ona je, prema Hitlerovom shvatanju, morala da bude tvrda srca" i da ne smetne s uma da je mekoa" najvea okrutnost. Kakvih li tek zloudnih ustakih ideja: Srbi su se od

N A R O D N O O S L O B O D I L A K I RAT I REVOLUCIJA

domorodaca razlikovali rasno i verski, bili useljeni sloj stanovnitva, koje nije imalo autohtoni karakter; Zidovi" su opet svojim prisustvom remetili nacionalno istu dravu, kao i rasno inferiorni Cigani. Komunisti su, kao u svim nacionalistikim pokretima bez razlike, shvatani kao strano telo koje ne pripada organskom tkivu nacije. Pod udarom su se nalazile i pristalice Jugoslavije, u ustakoj verziji umjetne i neprirodne tvorevine". Iako se ustaki zloin ne moe shvatiti bez nacionalsocijalistikog i faistikog besa u meuratnoj i ratnoj Evropi, bez agresije na slobodu drugih naroda, njihove ideologije i prakse u vlastitim i kasnije okupiranim zemljama Evrope, ne moe se objasniti ni bez simbioze ustaa sa klerikalnim snagama. Delovanje klerikalizma u meuratnoj Jugoslaviji nije bilo usamljeno, rasprostirui se na sav katoliki svet, kao vid suprotstavljanja snagama progresa koje su potiskivale crkvu iz politikog ivota i javne delatnosti. Manifestacije nastupanja klerikalizma su svuda uveliko bile srodne: osnivanje klerikalnih partija i sindikalnih centara, formulisanje programa katolike akcije" i stvaranje militantnih organizacija u njenom krilu. Sem u Jugoslaviji, i NDH za vreme rata, u najviem teroristikom obliku nesumnjivo, klero-faistika simbioza se moe pratiti i u zemljama mediteranskog faizma (paniji i Portugaliji), u satelitskoj Slovakoj Jozefa Tise pre drugog svetskog rata i u njegovom toku. Istoriari uzimaju i Petenov viijski reim za reakcionarni, autoritarni, katoliki i ovinistiki korporativni" sistem vlasti, zapaajui, meutim, ambivalentnost ponaanja vieg i nieg klera. Kolika razlika u odnosu na crkvu u Poljskoj i njeno svetenstvo bez razlike, koje je iz rata izalo proreeno, s oreolom patriotske snage, i privremeno se ak i odvojilo od Vatikana zbog njegovog muka nad muenitvom poljskog naroda, svetenstva i Jevreja. U Jugoslaviji je delovanje klerikalnih snaga bilo utoliko osobenije to se radilo o zemlji vienacionalne strukture i verskih razlika, krajnje konzervativnog i militantnog episkopata, genocida nad pravoslavnima u formi prozelitizma ili, u klerikalnoj terminologiji, vraanja disidenata vjeri svojih otaca"; tokom rata provaliju nacionalnih i verskih razlaza i sukoba nadvisila je komunistika misao ujedinjenja bratskih ravnopravnih naroda. Rimokatolika crkva i njeni najvii predstavnici kraj rata su doekali sa senkom nedozvoljive apstinencije u vremenu kada

NOSIOCI TERORA I GENOCIDA

405

se njihova humanistika poruka morala uti. Bivi apostolski nuncij u Minhenu i Berlinu, Paeli, potonji papa Pije XII, nije u prolom ratu ispunio svoju ljudsku i hriansku dunost. Rimski pontifeks se nije oglasio na progone Jevreja; utao je u sluaju martirijuma poljskog svetenstva; nije bilo nijedne rei protesta dok je u Pavelievoj NDH nestajao srpski narod. Kardinal Eugenije Tiseran napao je papu to je svojim utanjem odobravao ustaama da prilikom prekrtavanja biraju praktino izmeu preobraanja i smrti, ime je snosio odgovornost za genocid nad Srbima. Ostala je zatamnjena injenica da papa Pije XII, bez obzira na svoja politika uverenja, nije uticao na hriansku savest". Pri tome je od nebitnog znaaja, s moralne take gledita, da li je njegov govor ili neiskorieno sredstvo ekskomunikacije" moglo uticati na faistike i ustake vlasti. Ekskluzivizam klerikalizma vodio je tome da se njegovi eksponenti i organizacije estoko obaraju na suprotne verske pokrete u krugu katolicizma i politike stranke i organizacije antiklerikalnih tendencija. Verska pripadnost je znala postati vie nego nevana, ako su vernike delila suprotna gledita o politikim pretenzijama crkve. Klerikalizam je pokazao netrpeljivost prema starokatolikom pokretu, a na drugoj strani prema Stjepanu Radiu. Katolika tampa napadala je vou HRSS (HSS) kao Antikrista", a njegovoj stranci pripisivala namere dekristijanizacije" Hrvata. Od propasti konkordata, narastanja faistike agresije i jaanja desniarskih tendencija u Jugoslaviji, klerikalizam je sve bezobzirnije nastupao protiv pristalica ideje jugoslovenske zajednice i komunizma (setimo se podravanja Fransiska Franka i njegovih falangista, glorifikacije pete kolone" i odbrane toledskog Alkazara); .protiv Srba i pravoslavlja (kao bizantinizma). Deo svetenika se sve vie vezivao za ustae, naroito u prostorima gde su se meale vere i nacije. Stoga i varijantu faizma u NDH ne moemo ne nazvati klerofaizmom, to jest zajednicom nacionalistiko-teroristike ustake struje i najratobornijih klerikalaca. Potporne take NDH su ustaki pokret i klerikalna struja. Klerikalizam je preko NDH ostvarivao ideju jake katolike drave na Balkanu, koja je imala da omogui irenje katolicizma, vrati pod svoje okrilje otpadnike" od vere i preprei vrata prodoru boljevizma u Srednju Evropu. Visoki kler je dao duhovni blagoslov toj nakazi od drave, branei njen opstanak i u vreme raspadanja

406

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Treeg rajha. Biskupska konferencija je prihvatila prekrtavanje pravoslavnih, iako je bilo vie nego oigledno da se na drugu veru prelazi radi spaavanja ivota. Kako nazvati ogradu prelata da e se prekrtavanje ostvariti u znaku potovanja kanonskih pravila? Cinizmom, hipokrizijom, odsustvom savesti? Takvu vrstu duhovnog genocida svet nije doiveo u drugom svetskom ratu. Jasenovac je gutao rtve a prelati su utali. Nad ustakim grozotama zgraao se mostarski biskup Alojzije Mii i protestovao beogradski nadbiskup Josip Uji. Monsinjor Svetozar Ritig, Metodije Miku i drugi svetenici irilo-metodijanske drube", pre svega, sledili su borbu svog naroda, tumaei versku politiku narodnooslobodilakog pokreta i objanjavajui stvarnu sutinu klerikalizma. Klerikalna struja u rimokatolikoj crkvi pokazala je u drugom svetskom ratu ,,da zna ubijati due kao ustaka banda tijela", priguujui pojedinane zahteve van svog organizma da digne glas u prilog drugih krana" i Jevreja, budui da je crkva isukrstova", a pri tome i mona". Ostali su to tek vapaji usamljenih duhova ili niih svetenika, ali bez odjeka. Na tlu NDH izdvajali su se po zlu: Lepoglava, Lobograd, Tenje kod Osijeka, zatvor Crna kua" u Banjaluci, zatvori Sarajeva (Beledija, emalua, Bogoslovija i drugi). Ustae su imale zatvor na Pagu, a Italijani na Rabu. Prvi koncentracioni logor u NDH organizovan je u Kerestincu maja 1941. sa tri odjela": ,,za komuniste", ,,za Jevreje" i ,,za Srbe". U njemu su se nalazili istaknuti prvaci revolucionarnog radnikog pokreta Jugoslavije: Boidar Adija, Otokar Kerovani, Ognjen Pria, Andrija aja, Ivan Krndelj i drugi. U Sloveniji je muilite bilo smeteno u Begunjskom dvorcu, kod Bleda. Logor na beogradskom Sajmitu, na levoj obali Save, osnovao je Gestapo, za smetaj i likvidaciju jevrejskih ena i dece, od maja 1942. i za smetaj zatoenika iz ostalih krajeva Jugoslavije. Osnovan je kao sabirni, prolazni logor i takav je ostao do kraja rata. Kroz logor na Sajmitu prolo je vie od 10.000 Jevreja iz Jugoslavije. Od aprila 1942. u logor su dovoeni partizani i pristalice narodnooslobodilakog pokreta. Veliki broj logoraa transportovan je u Norveku, Nemaku i na rad u rudnike Bor i Trepa. Krae vreme u logoru su se z a d r a l e grupe zatvorenika iz Grke, Albanije i Italijana posle kapitulacije Italije. Maja 1944. Nemci su predali logor na upravu NDH.

NOSIOCI TERORA I GENOCIDA

407

Od 1941. do 1944. organizovana su tri logora u apcu: zatvor Okrunog suda, logor na Senjaku i logor na Savi, kroz koje je u toku rata prolo vie od 30.000 stanovnika zapadne Srbije, Podrinja i Bosne, od kojih je oko tri hiljade streljano, najvie 1941. U beogradskom predgrau Banjici koncentracioni logor je organizovan na osnovu nemakog nareenja iz juna 1941. Kroz logor je prolo 23.697 zatoenika. Vodi se da je iz logora na Banjici streljano 2.894 lica, ali je taj broj mnogo vei. Streljanja su vrena na bivem vojnom strelitu u Jajincima, a od prolea 1944. u Marinkovoj Bari i na Jevrejskom groblju. Pored ovih, u Srbiji su se poznati logori i zatvori nalazili u Niu (Crveni krst), Kruevcu, Kragujevcu, Zajearu, Leskovcu, aku, Trepi, Boru. Od logora i zatvora Crne Gore izdvajali su se oni u Kolainu (etniki zatvor), Cetinju, Podgorici, Nikiu, Baru, na ostrvu Mamuli, kod Herceg-Novog. U skladu sa svojom politikom nacionalne odmazde za masakr Srba u NDH, etnici su izvrili krvave pokolje muslimanskog stanovnitva u istonoj Bosni 1942. i u Sandaku i istonoj Bosni 1943. godine. etnici su se od prvog dana sukoba krvavo obraunavali sa partizanskim borcima, njihovim porodicama i saradnicima narodnooslobodilakog pokreta. Sluei okupatore, predavali su im zarobljene i ranjene partizane. U istonoj Srbiji bila im je praksa da insceniraju napade na Nemce u blizini partizanskih sela samo da bi navukli Nemce na represalije protiv svojih protivnika. Prilikom obrauna najee je radila kama. Pripadnici narodnooslobodilakog pokreta ili njihove pristalice stavljani su pod slovo ,,Z", to je znailo zaklati". Izvrioci smrtnih presuda su bile zloglasne etnike trojke. Pod slovo ,,Z" stavljani su i etnici iz drugih formacija (Koste Peanca Milovanovia), iz redova Nedievih i Ljotievih formacija, otpadnici" u vlastitim redovima ili oni koji su neto krupno zgreili". Jugoslovenski antifaisti bili su zatvorenici i u logorima Italije, Bugarske, Grke, Maarske i Norveke. Logor Gonars bio je jedan od prvih italijanskih koncentracionih logora, osnovan marta 1942. Nalazio se u Furlaniji. Povod za formiranje logora dala je akcija za razoruanje stanovnitva Ljubljane", koju je, februara 1942, zapoeo komandant 11. armijskog korpusa, general Mario Roboti. Posle

408

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

kapitulacije Italije, veliki broj logoraa se pridruio primorskim partizanima. Logor Ponca nalazio se na ostrvu u Tirenskom moru. Pored sudskog zatvora i koncentracionog logora, raspolagao je i zatvorima koji su bili ispod nivoa morske povrine, u ostacima panskih tamnica. Na Ponci su bili zatoeni socijalistiki lider Pjetro Neni i major Tito Zaniboni, atentator na Musolinija 1926. Posle 25. jula 1943, jedno vreme je na ostrvu bio zatvoren i Musolini, dok nije odveden na Gran Saso. U logoru su se nalazili Jugosloveni, Grci i Albanci. Meu italijanskim logorima bili su poznati Kolfjorito i Renici, u koji su preseljavani logorai iz Gonarsa posle bekstva osam zatvorenika korienjem iskopanog tunela. Kao drugi logor po veliini u Albaniji vodio se Porto Romano, u kojem je bilo zatoeno 2.500 ljudi raznog uzrasta, pola i zanimanja, komunista i patriota iz Crne Gore, Albanije, Makedonije, Srba sa Kosova i Metohije. Bugari su punili zatvore u Skoplju, Bitolju, Prilepu, tipu, Kumanovu i drugim mestima, a aktivne saradnike narodnooslobodilakog pokreta slali u logore. Makedonski borci upuivani su u logor Eni-Kej, kod Ksantija, i u logor Sveti Nikola", u blizini Asenovgrada. Bugarski koncentracioni logor Eni-Kej bio je poznat po specijalnim metodama policijskog maltretiranja makedonskih zatvorenika i bugarskih komunista. Makedoncima su u ovim logorima ak i bugarski zatoenici osporavali nacionalni identitet. Najosnovniju formu rada su predstavljali kruoci. Koncentracioni logor Gonda voda" ili Selite" dravne bezbednosti br. 1, bio je najvei bugarski koncentracioni logor 1941, smeten kod Asenovgrada, u Rodopskim planinama, na visini od 1.000 m. Koncentracioni logor Krstopolje" nalazio se kod Ksantija, na okupiranoj teritoriji Grke. Mnotvo zatvora i logora postojalo je i na tlu Maarske: u Budimpeti etiri zatvora, Maarska kraljevska dravna tamnica u Vacu, zatvori u Kaloi, Mariji Nostri, Segedinu (ilag) i atoraljaujhelju. Od logora su postojali: Garanj (pomoni logor za internaciju), Kitara (logor za internaciju), arvar, Maarski kraljevski logor za internaciju. Neki od ovih logora nekada su bili manastiri, pa su kasnije prilagoeni za logore. Zatvori u Konti, u Budimpeti, Sombathelju i Komaronu bili su vojni zatvori.

NOSIOCI TERORA I GENOCIDA

409

U Maarskoj su tamnovali Jugosloveni, pripadnici narodn o o s l o b o d i l a k o g pokreta, rodoljubi i komunisti, najveim delom iz delova Jugoslavije anektiranih Maarskoj (Bake, B a r a n j e , Meumurja i Prekomurja). U arvaru su se nalazili J u g o s l o v e n i , dobrovoljci kolonizirani u Bakoj. Meu ostalim zatvorenicima nalazili su se lanovi maarske Komunistike partije, pripadnici sekte jehovai", pripadnici maarske Partije mira, manji broj prikarpatskih, erdeljskih i rumunskih komunista i nacionalista. Jugosloveni su predstavljali posebnu dravnopravnu" i ideoloko-politiku grupu", u kojoj su Srbi bili najmnogobrojniji. Maari su, u jesen 1944, pred nastupanjem Crvene armije, sve zatvorenike, oba pola, sabrali u tvravi Komaron. Internirci su izvoeni na prisilni rad. Tokom 1942. uspostavljena je veza izmeu Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i rukovodstva logoraa u arvaru. Nemci su Jugoslovene upuivali u logor Harmaki, u Grkoj, preko puta koga se nalazila kasarna Paulo Mela" (Pavlomela), u kojoj se nalazilo oko 1.500 etnika. Deo ovih zatvorenika Nemci su kasnije sa Grcima transportovali za Nemaku. Pre prebacivanja, zarobljenici su u Harmakiju, blizu Soluna, radili na demontiranju mina. Preko posebnih poklisara i upravnika zatvora, etnici iz Pavlomele vrbovani su za Nedievu Srpsku dravnu strau. Oko 4.500 Jugoslovena je 19421943. internirano u Norvekoj. Rasporeeni su u 23 logora: 13 u severnoj, 9 u srednjoj i 1 logor u junoj Norvekoj. Meu logorima u severnoj Norvekoj nalazili su se: Karasjok, Bajsfjord, Boten, Korgen, Ozen, Potus, Krokstrand, Bjelonez, Sandnosjen, Lund, Ulvigen, Nesna i Polarni krug, udaljen samo jedan kilometar od kamena koji oznaava sredinu pojasa bez vegetacije. U srednjoj Norvekoj postojali su sledei logori: Erlandet, Troia, Stenvikholm, Breting, Haselvik, Hovde, Ejzand, Rotvoj, Persaunet, a u junoj Norvekoj Bergen. Jugosloveni deportovani u Norveku osetili su pomo norvekog naroda. Internirci u severnoj Norvekoj nalazili su se pod straom SS, a u drugim krajevima Norveke pod nadzorom Vermahta i organizacije Tot". Za norveke logore bilo je karakteristino da su, pored masovnih streljanja, nacisti u njima iznurivali internirce prekomernim radom, uz slabu ishranu u tekim klimatskim uslovima evropskog severa.

4 1 0

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Moralna snaga antifaista, boraca, sovjetskih oficira, komunista, koji su bili ubeeni protivnici faizma, pomagala im je da izdre neizdrljive i neljudske uslove ivota. Osnovno je odrati borbenost duha i ne pokleknuti. U Mauthauzenu je delovao Meunarodni ilegalni komitet, sastavljen od austrijskih, francuskih i italijanskih komunista, istaknutih poljskih antifaista, sovjetskih oficira, jugoslovenskih partizana. Voena je borba za potiskivanje kriminalaca sa rukovodeih mesta u logoru, irene su informacije o politikoj i vojnoj situaciji u svetu, organizovane politike rasprave, sakupljana hrana za iznemogle i bolesne. Jugoslovenskim nacionalnim komitetom rukovodio je Anton Dolinek. Pod najteim uslovima, jedan broj ratnih zarobljenika i interniraca razvio je aktivan antifaistiki otpor u logorima i tamnicama irom Jugoslavije, u drugim okupiranim zemljama, kao i u Nemakoj, Italiji, Bugarskoj, Maarskoj. I pored terora, iscrpljujueg rada, suoavanja sa nehumanou SS-ovaca, uspostavljane su veze i nastavljala se antifaistika delatnost. Grupe, u koje se ulazilo posle tekih provera, bavile su se stanjem u logoru, politikim dogaajima i sakupljanjem vesti o stanju na frontu. Politiki rad je tekao uprkos najstroim zabranama i smrtnim kaznama. Podzemni rad je obuhvatao drugarsku pomo, obavetavanje, pouavanje, kulturni ivot, sabotae. Izgraivao se jedan svet u koji SS-ovci nisu nikada uspeli da prodru. itala se nemaka tampa i najvanije vesti prevodile na druge jezike. S obzirom na meunarodni sastav logora, formirani su meunarodni odbori. Logorai i logoraice koji su radili u bolnicama krali su lekove, a oni u kuhinjama obezbeivali dodatak hrane; iz kancelarija je kraden pisai materijal. Najvie su pomagane najmlae i najbednije logoraice nad kojima su vreni vivo-eksperimenti.

Organizacije otpora u logorima imale su tradiciju iz prvih godina po osnivanju. U Buhenvaldu su prvi antifaistiku organizaciju stvorili nemaki komunisti 1938. Godinu danai kasnije dolo je do povezivanja nemakih, austrijskih i ekih komunista. Decembra 1941. osnovane su prve ilegalne grupe j meu sovjetskim ratnim zarobljenicima. Vodila se borba izmeu crvenih" politiki svesnih i zelenih" potkazivaa. Jula 1942. formirana je Logorska zatita" od nemakih, austrijskih i ekih komunista. Ilegalna vojna organizacija obuhvatila je najproverenije antifaiste raznih nacija Ilegal-

NOSIOCI TERORA I GENOCIDA

411

ni logorski komitet. Zatoenici u Buhenvaldu postigli su uspeh likvidacijom kriminalaca, zelenih" kapoa, to je omoguilo crvenima" da preuzmu unutranju organizaciju u logoru. Juna 1944. obrazovana je Meunarodna trojka ilegalni komitet za sabotau nacistike ratne industrije u fabrikama u neposrednoj blizini logora. U Logorskoj zatiti" radili su, pored Nemaca, Austrijanaca, eha i Francuza, Belgijanci i Jugosloveni. Ova organizacija je bila sastavljena od komunista i panskih boraca, predstavljajui jezgro antifaistike borbe. Aktivisti su ulazili u sastav legalnih organizacija: Poarne brigade" i Brigade za raiavanje posle bombardovanja". Funkcionisali su nacionalni ekonomski kolektivi, a od sredine 1944. Meunarodna ekonomska zajednica. Logor Buhenvald oslobodili su internirci sopstvenim snagama. Tom prilikom zarobljeno je 250 SS-ovaca. Internacionalna ilegalna organizacija funkcionisala je i u Dahauu. Ljudi su mueni, poniavani, degradirani, teilo se ubijanju njihovog morala i razaranju intelekta", ali je ideoloka snaga komunista i demokrata okupirane Evrope znala da potvrdi svoju snagu nad tlaiteljima. Postojale su mnogobrojne forme rada i saradnje: od ohrabrenja i saznanja o istovetnosti pogleda, do spontane pesme kao reakcije na pla onih koji nisu mogli izdrati, fizike pomoi pri radu, revolta protiv poniavanja Jevrejki, suprotstavljanja rasistikoj proceduri. Glavnu formu rada inili su kolektivi. O situaciji na frontovima nasluivalo se i preko ponaanja SS-ovaca. Povezivane su grupe razbacane po raznim blokovima. Internacionalni komitet mukog logora bio je povezan sa istovetnim komitetom enskog logora. Organizacija je sprovoena prema nacijama i blokovima. Sa pribliavanjem osloboenja stvorene su udarne grupe po logorima. Internacionalni komitet u Osvjenimu opredelio se za bekstvo bez obzira na to da li nacisti pripremaju evakuaciju logora ili unitenje zatoenika. Svaka, i najmanja neopreznost, odstupanje od strogih pravila konspirativnog rada, znaila je smrt. Kruoci u logoru na Banjici odravali su bodrost i duh bliskosti u kolektivu. Politiki zatvorenici su organizovali rad na uenju, pisanju i stvaralakom radu. Pomagalo se zatoenicima koji su dolazili iz Grke, Albanije, Italije. Komunisti su

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

formirali partijske aktive. Zajednika ishrana postala je sredstvo samopomoi i vaan oblik politikog rada. Politiko rukovodstvo logora Ponca radilo je na tome da se odri ponos kod zatvorenika i razvije svest prema oslobodilakom pokretu, a, na drugoj strani, da se uspostave veze sa antifaistikim stanovnitvom van logora. Politikim radom razotkrivani su kao sluge faizma nacionalistiki emisari koji su dolazili u logore da vrbuju borce za etnike odrede i druge nacionalistike formacije. Slavljeni su praznici, kao Prvi maj. Otpor je podizan verom u pobedu nad faizmom. Organizovani su kursevi uenja italijanskog i francuskog jezika. Hor je pevao nacionalne i revolucionarne pesme na ilegalnim priredbama posveenim Prvom maju, 13. julu, 7. novembru, 27. martu. Osnovana je priruna biblioteka; radio je ilegalni narodni univerzitet. Grci su proslavljali dan Heterije. Posle pada Musolinija i kapitulacije Italije, komitet u logoru Renii odluio je da se sledeeg dana organizuje miting i da se upute delegati komandantu logora sa zahtevom da logorai preuzmu komandu i da se svi naoruaju zbog eventualnog napada Nemaca; da im se dodele radio-aparati; da italijanska komanda logora vrati sve stvari koje je oduzela od interniraca; da se rasporede logorake strae u logoru sastavljene od logoraa i da straari nose triglavku". Na ostrvo udeka dovoene su Jugoslovenke, ali je meu politikim zatvorenicima bilo i Grkinja. Politike aktivistkinje traile su da se ne ide na rad koji slui potrebama vojske, da se ne prisustvuje crkvenim obredima gde se molilo za zdravlje duea i da se organizuje meusobna pomo. Tiranski zatvor, iji su zatvorenici bili Makedonci, Crnogorci, Srbi, Turci, Albanci iz Tirane, Elbasana, Durasa, kodre i drugih mesta, predstavljao je jedinstven kolektiv sa zatvorskim rukovodstvom, koje je bilo u tesnoj vezi sa rukovodstvom KP Albanije u Tirani. Obavetavani su o situaciji u Albaniji, Jugoslaviji, na istonom frontu, pratili kretanje operacija na geografskoj karti, razvijali kulturno-zabavni ivot. Pre poetka priredbe pevana je Internacionala i zatvorenici bi stojei pozdravljali sa uzdignutom pesnicom. Prilikom izvrenja kazni nad zatvorenicima pevani su posmrtni marevi i klicano: Dole faizam" i Osvetiemo vas, drugovi". U Kavaji se juna 1942. nalazilo oko 1.210 zatvorenika. Aktivisti u logoru borili su se za odravanje zdravstvene

NOSIOCI TERORA I GENOCIDA

413

higijene, drana su predavanja, protestovalo se protiv reima izgladnjavanja. itan je i komentarisan list Tomori, na osnovu kojega su se zatvorenici kritikom analizom upoznavali sa stanjem u Albaniji i u svetu. Logor Klos imao je muki i enski deo. Borbeni elan je odravan radom partijske organizacije i SKOJ-a. Jedna uesnica ovako opisuje rad u logoru: Oformljeni su kolektivi za ishranu i ideoloko-politiki rad. Radilo se da se ne izgubi politika perspektiva, da se ne klone duhom, jer su uslovi ivota i u ovom logoru bili veoma loi. Moreni smo glau, zimom, psihikim i fizikim pritiskom. U ove kolektive ukljueni su svi antifaisti i poteni rodoljubi." Internirci u Norvekoj su uspostavljali veze sa domaim pokretom otpora (Hjemme front), organizovali punktove za bekstvo u susednu vedsku; dostavljana im je pomo Crvenog krsta. Meu internircrma je organizovan politiki rad. Pored kulturne delatnosti, izdavan je i ilegalni list Logorska zora u logoru Polarni krug, umnoavan u 15 primeraka. Oko 80 jugoslovenskih interniraca, koji su uspeli da prebegnu u vedsku, organizovali su januara 1944. udruenje Slobodna Jugoslavija", koje je radilo na liniji narodnooslobodilake borbe. U italijanskom logoru Gonars razvijao se partijski rad. Osnovan je logorski komitet i logorski odbor Osvobodilne fronte. Mrea saradnika po barakama obavetavala je logorae o stanju u svetu i u Jugoslaviji. Izdavan je logorski list u rukopisu Novosti iza ice i organizovane literarne veeri i predavanja. Borba je usmeravana protiv logorskih potkazivaa; ilegalci su snabdevani falsifikovanim linim ispravama; pripremana su bekstva. Od vie hiljada ljudi u ovom logoru, Slovenaca i Hrvata, pomrlo je 415.

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI NAD FAIZMOM

Osloboenjem Srbije i Vojvodine dobijena je trajno slobodna teritorija i ekonomsko uporite za pobedonosno dovrenje rata. Forsirajui Tisu 221. oktobra 1944, jedinice Crvene armije prele su iz Banata u Baku, i, zajedno s vojvoanskim brigadama, izbile na Dunav. Novembra te godine 51. divizija NOVJ i jedinice Crvene armije oslobodile su Baranju. Sada se teite operacija ponovo prenosilo na zapad Jugoslavije. Od osloboenja do maja 1945. Srbija je dala NOVJ, odnosno Jugoslovenskoj armiji, 250.000 novih boraca. Neiskusni mladii i devojke doivljavali su prve ratne okraje na sremskom frontu, u dolini Bosne i na elom frontu od Drave do Jadrana ne proavi kroz vojnu obuku. Nemaka balkanska vojska, kojoj je bilo zatvoreno odstupanje dolinom Morave, povlaila se neprohodnim putevima preko Makedonije, Kosova, Sandaka i Bosne, izloena stalnim napadima jedinica NOVJ, odnosno Jugoslovenske armije, koje su joj ometale izvlaenje prema severu. Posle zauzimanja Skoplja i Tetova, 13. odnosno 19. novembra, razbijeni su balisti u zapadnoj Makedoniji, tako da je cela Vardarska Makedonija osloboena do kraja tog meseca. Od sredine oktobra do polovine novembra jedinice Grupe armija ,,E", s preko 350.000 ljudi, te policijskim i drugim pomonim snagama van njenog sastava, pokuavale su da se izvuku preko Ibra i Zapadne Morave, potpomagane balistikim snagama u zapadnoj Makedoniji i na Kosovu. Osim snaga NOVJ, meu kojima se nalazilo i pet kosovsko-metohijskih brigada, za osloboenje Kosova borile su se 3. i 5. brigada NOV Albanije i jedinice 2. bugarske armije. Kosovo je osloboeno novembra 1944, posle estonedeljnih borbi. Nemci su u sklopu svoje koncepcije o stvaranju sistema vazalnih drava i reima na junim ivicama Treeg rajha,

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI N A D FAIZMOM

415

podravali preko Hermana Nojbahera stvaranje nezavisne Albanije u etnikim granicama". Italijanska kapitulacija nije nita izmenila u nastavljanju odravanja Velike Albanije", ali sa kvislinzima koji su odranije radili za Nemce. Na elu kvislinke vlade Velike Albanije" u Tirani naao se Redep Mitrovica, iz Kosovske Mitrovice. Nemci su uopte Albancima sa Kosova i Metohije davali prednost nad ostalim Albancima, imajui u njih vee poverenje. Ovaj kvisling je bio i predsednik Druge prizrenske lige, tako da je morao ustupiti dunost predsednika lige Bedri Pejaniju. Sedite lige se nalazilo u Prizrenu, kao i Centralnog komiteta od 14 lanova, dok su po okruzima, srezovima i optinama i selima obrazovani komiteti odgovarajueg nivoa. Druga prizrenska liga se borila, pod nemakim okriljem, za Veliku Albaniju sa Kosovom i Metohijom, delovima Makedonije i Crne Gore. Postavljeno je i pitanje pripajanja Kosovskomitrovakog okruga koji se nalazio u sastavu Nedieve Srbije. Nojbaher je istupao za nezavisnu i slobodnu Veliku Albaniju, predstavljajui nemake snage kao oslobodioce od italijanskog ropstva. Vojnu osnovu Druge prizrenske lige inili su dobrovoljci sredovenih i starijih godita, poznati od 1941. kao vulnetari, organizovani na principu sela kao borbene grupe, koji su se tek u veim akcijama vojno grupisali u ete i bataljone. U andarmerijskim snagama nalazilo se 1944. oko 2.500 andarma, a u policijskim snagama oko 8.000. Pod komandom Kadrija Zagranija bilo je 5.000 iptara. Kosovski puk je u svojim kaznenim ekspedicijama poinio strahovite zloine u akovici, Prizrenu, Skadru i Tirani. Sve ove kvislinke snage esto se u dokumentaciji narodnooslobodilakog pokreta nazivaju balistikim", to deo albanskih istoriara odbacuje, smatrajui da su balisti bili brojno slabi na Kosovu i Metohiji, iza ega opet stoji tenja da se u ime terminoloke preciznosti smanji masovna kolaboracija u drugim vojnim i politikim formama. Statut Druge lige je predviao vojnu obuku omladine, kao i svih Albanaca do 60 godina starosti. Rukovodstvo Druge prizrenske lige nosilac je procesa militarizacije Kosova i Metohije u interesu nemake politike odbrane okupacionog prostora i obezbeenja povlaenja nemakih snaga s juga Balkanskog poluostrva. Nemci su raunali da u okviru svojih planova odbrane Treeg rajha s juga obuhvate to vei deo Albanaca sposobnih za borbu protiv narodnooslobodilakog

416

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

pokreta. Najveu kvislinku formaciju sa ovog prostora Nemc su formirali u rano prolee 1944. godine. SS divizija Skender beg" imala je kompletan boraki sastav iz redova Albanaca, tim to su komandni kadar inili Nemci. Njeno jezgro predsta vljao je puk iz SS-divizije Handar". Ljudstvo ove divizi je poticalo je uglavnom iz Pei, Prizrena, Pritine, Debra, Te tova, june Srbije. Imala je oko 10.000 boraca i proula se p krvavim zloinima nad civilnim stanovnitvom Polimlja, ako ra, Andrijevice (Velika). Nemci su raunali da formiraju joy jednu SS-diviziju, stvarajui albanski SS korpus, ali im za t nije preostalo dovoljno vremena. Vafen SS brdska divizija n prostoru Kuks-akovica izvodila je racije na Jevreje u Pritini, uestvovala u borbama protiv NOVJ (Operativne grupe divizija i snaga 2. udarnog korpusa, koje su se pripremale za prodor Srbiju). Ova operacija je u vojnoj istoriografiji poznata ka Andrijevika operacija", dok je Nemci vode pod ifrom Draufgenger". Prilikom povlaenja Grupe armija ,,E" preko Kosova, ova se divizija poela osipati, ali je od preostalih vojnika formirana Pukovska grupa Skenderbeg". etrnaesti SS brdski puk Skenderbeg" borio se kasnije u sastavu 7. SS divizije Princ Eugen", sve dok nije u rejonu Zidanog Mosta razbijen i ljudstvo velikim delom zarobljeno. Druga prizrenska liga je na sebe preuzela odbranu Kosova i Metohije u ranu jesen 1944. godine. Opta komanda omladine za odbranu Kosova uputila je 18. oktobra proglas Albancima da je nastupio trenutak da svi ustanu, kao jedan, za odbranu etniki iste Albanije. Vojna komanda pri Centralnom komitetu Lige rukovodila je svim operacijama protiv NOVJ u oktobru i novembru 1944. godine. Oko 6.000 vulnetara je izmeu nemakih borbenih grupa zapreavalo liniju Bujanovac Kutka Markov Vis Merdare Prepolac Ugljarski Kr. Grupa Skenderbeg" je, drei Pe, akovicu i Prizren, obezbeivala levi bok armija ,,E". U izvetajima nemake komande za jugoistok stoji da su se Albanci sa Kosova za poslednjih nekoliko nedelja borili vrlo uspeno . . . " Druga prizrenska liga proglauje optu mobilizaciju sa pozivom na odbranu etnikih velikoalbanskih granica. Jezgra Kosovskog puka rasporeena su kao kohezivne snage na sledeim terenima: Karadak (Skopska Crna gora); podnoje ar-planine; Drenica i alja u podnoju Kopaonika. Sve ove grupe radile su po nareenju Dafer Deve koji je od njih zahtevao pruanje otpora do marta

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI N A D FAIZMOM

417

1945. kada e stii nemaka pomo vazdunim putem. Svim snagama trebalo se odupreti srpsko-slovenskim snagama koje tee da okupiraju Kosovo. Karakteristino je da su na kvislinge raunali Nemci koji su ih i naoruali i potpomagali, ali, na drugoj strani, i Britanci zainteresovani da se na podruju juga Jugoslavije i Albanije stvori to jae arite nestabilnosti i nemira, da se odatle ne bi mogli uznemiravati britanski intervencionisti u Grkoj, koji su se spremali za razoruanje oruane formacije EAM-a (Grki narodnooslobodilaki front), ELAS (Grka narodnooslobodilaka vojska). Podruje Kosova i Metohije osloboeno je snagama NOVJ, koje su potpomagale jedinice bugarske armije i jedinice NOV Albanije od 17. do 23. novembra 1944. godine. Gotovo u isto vreme kada su Britanci poeli borbe protiv EAM-a, dolo je do poetka albanske kontrarevolucije na Kosovu. U ranim jutarnjim asovima 2. decembra 1944. balistike snage od oko 3.000 odmetnika pod komandom Adema Glavice gotovo su uspele da zauzmu Uroevac. Druga grupacija balista, predvoena verskim stareinom Reda Mula Idrizom, napala je 23. decembra 1944. godine Gnjilane. Uk Sadik i azim Barjaktari, ugledan domain u svome barjaku i fisu, zauzeli su sa treom odmetnikom grupom Orahovac, nameravajui da napadnu i Pe. Po nareenju Glavnog taba za Srbiju, Operativni tab za Kosovo i Metohiju zapoeo je mobilizaciju radi dopune jedinice sa ciljem da se novomobilisani upute na Sremski front ili u sastav drugih jedinica. Mobilizaciju je sprovodio aban Polua, iz drenikog kraja, koji je krenuo sa novomobilisanima u pravcu Podujeva, ali je onda zatraio od vojnika da ne idu u Srbiju ve da se vrate u stari kraj i odatle povedu borbu protiv nove vlasti. Nedozvoljivo visok stepen poverenja koje je Operativni tab pokazao prema ovom bivem kolaboracionisti, kao i razvueni pregovori, omoguili su ovoj grupaciji da promeni kurs i ustane protiv novog poretka. Prema podacima Sava Drljevia u drenikom kraju okupilo se, pod komandom abana Polue i njegovog pomonika Mehmeda Gradie, oko 10.000 boraca. Njima je priao i Uk Sadik, vo odmetnika iz orahovaog kraja. Dolo je i do pobune u alji pod vodstvom Adema Voce, sina jednog od prvaka alje. Voa je sa oko 2.000 odmetnika 26. januara 1945. napao bataljon NOVJ stacioniran u Starom Trgu, potiskujui ga ka Kosovskoj Mitrovici. Poluine odmetnike grupe sudarile su se sa jedinicama NOVJ na planini ievici, kod Vuitrna, 25. januara

418

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

1945. godine. Borbe su dobile najire razmere. Odmetnika grupacija sa Ademom Vocom je likvidirana, ali je preostajala glavna snaga koncentrisana u Drenici. Tada je vrhovni komandant NOVJ Tito 8. februara 1945. doneo odluku o zavoenju vojne uprave. Za komandanta vojne uprave je postavljen pukovnik Savo Drljevi, a za politikog komesara uro Medenica. Pukovnik Nikola Boani postavljen je za komandanta vojne oblasti. Protiv kontrarevolucije angaovano je oko 39.000 boraca svrstanih u 15 brigada NOVJ. Do odluujueg sudara sa abanom Poluom i Mehmedom Gradicom dolo je 21. februara 1945. godine u selu Trsteniku, u Drenici, i on se zavrio slomom pobunjenika i pogibijom njihovih voa. Zaostale odmetnike grupe su se odravale u pojedinim krajevima Kosova, nastojei da se prebace u Grku, ali nisu mogle zaustaviti proces normalizacije politike. Pojedinani odmetnici likvidirani su tek 1951. i 1952. godine. Haki Taha, uitelj iz akovice, lan ilegalne organizacije, ubio je 13. marta 1945. Miladina Popovia, sekretara Oblasnog komiteta KPJ za Kosmet. Koristei amnestiju do 10. marta 1945, brojni odmetnici su se predali. Albanska kontrarevolucija nastavila je posle slamanja vojne pobune svoju neprijateljsku i antijugoslovensku delatnost preko mree ilegalne organizacije Nacional Demokratik iptar" i Centralnog komiteta, sa seditem u Prizrenu, kojoj su pripadali i pojedini komunisti albanskog porekla, lanovi narodnih odbora, pa ak i dva oficira OZNE. Pokuaji pojedinih albanskih istoriara i politiara da dovedu u pitanje opravdanost zavoenja vojne uprave na Kosovu i Metohiji, objektivno gledano su neodrivi, ako se ima u vidu irina, masovnost i borbenost kontrarevolucionarnih snaga, injenica da su njihovu aktivnost pripremili Nemci sa vodeim separatistima i pristalicama Velike Albanije", a iskoriavali i britanski oficiri i obavetajci za stvaranje podruja nemira i nesigurnosti u strateki vanom podruju za britansku politiku; angaovanje veih vojnih snaga i zavoenje vojne uprave bilo je uslovljeno i agresivnim nastupom kontrarevolucije, napadima na vea mesta, velikim gubicima jedinica NOVJ, oslonom kontrarevolucije na masu jataka, ukljuujui i podrku kamufliranih protivnika Jugoslavije organizacijama narodnooslobodilakog pokreta; rejon Kosova i Metohije trebalo je to pre osloboditi pritiska kontrarevolucije u ime sreivanja prilika i konanog uobliavanja federalne Srbije u sastavu DFJ; pregovori sa Poluom, oklevanje i lakomislenost Operativ-

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI N A D FAIZMOM

419

nog taba samo su ga okuraili, podiui mu samosvest o vlastitoj snazi im s njima pregovaraju oficijelni organi vlasti i vojska, to se u krajnjoj liniji pokazalo kao pogubno. Dve albanske divizije (5. i 6.), koje su privremeno boravile na Kosovu, po povratku iz rejona Viegrada, nalazei se pod komandom Operativnog taba, doprinosile su sreivanju prilika na Kosovu, ali one nisu bile vojno angaovane. Pod prividom istorijske istine ne moe se dovoditi u pitanje opravdanost zavoenja vojne uprave od dela Albanaca a da se time zapravo ne otkrivaju separatistike pobude, isto kao to na drugoj strani nisu daleko od genocidnog poimanja dogaaja na Kosovu u zimu 19441945. ni oni rodoljubi koji smatraju da je ve tada trebalo radikalno se obraunati sa Albancima kao etnikom celinom njihovim unitenjem u ime odmazde za masovnu kolaboraciju u toku rata i podmukao kontrarevolucionarni udar protiv Jugoslavije, novog poretka i nove nacionalne politike KPJ. Antijugoslovensko i antisrpsko raspoloenje iptarskih masa, koje su veto koristili i podsticali glavarski slojevi aga i begova, barjaktara i hoda, pojedini retki intelektualci i privrednici, zemljina aristokratija uglavnom, zahvaljujui potpori okupatora, prvo nemakog, a kasnije italijanskog, bilo je poznato rukovodeim strukturama narodnooslobodilakog pokreta od prvog dana, jer se javlja kao konstanta. Pri tome je faktiki podreen poloaj albanske nacionalne manjine izmeu dva rata zloupotrebljavan u antislovenske svrhe do nemoguih razmera. KPJ na Kosmetu nije imala nikakvog uticaja na albansku masu, to se najbolje vidi iz injenice da je na 270 lanova KPJ i 1.200 lanova SKOJ-a na poetku ustanka (to je mali broj i za Srbe i Crnogorce, s obzirom na njihov broj na Kosmetu), dolazilo svega 20 lanova partije i 70 lanova SKOJ-a iz redova albanske manjine. Bila je to kap u moru iptarske kolaboracije. Do kojeg je stepena ilo ovo antijugoslovensko i antisrpsko raspoloenje na jezgrovit nain pokazuje izvetaj sekretara Mjesnog komiteta KP Kosovska Mitrovica Ali Sukrije s kraja 1941. godine: Arnauti ne misle mnogo na to koji su komunisti u Srbiji a koji etnici, i drugo, za arnautske mase Srbi su Srbi, neprijatelji Arnauta, bez razlike, kako ih krste, komunistima ili etnicima." Iz ovog odnosa pojaanog vizijom Velike Albanije" po svaku cenu, na raun Srbije, Crne Gore i Makedonije, izrasla je masovna iptarska kolaboracija u

420

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

toku rata koja je onemoguavala razvoj narodnooslobodilake borbe na Kosovu i Metohiji. Tim povodom u proglasu Glavnog taba NOV i PO Srbije iz avgusta 1944. godine kojim se iptari pozivaju da napuste okupatora i poziciju kolaboracije stoji: Zajedno sa faistikim osvajaima vi ste digli ruku protiv susjednih naroda i na taj nain na sebe navukli najteu sramotu... Vi nijeste do sada stekli pravo da bratski i ravnopravno ivite sa ostalim narodima Jugoslavije." Oblasni komitet za Kosovo i Metohiju obratio se partijskim radnicima partizanskih jedinica, traei od njih da govore ,,o reakcionarnoj ulozi iptara sa Kosmeta u toku NOR, o njihovom slijepom povoenju za okupatorskim slugama i o borbi koju su vodili protiv svojih interesa, i o tome ta da uine sada da bi stekli pravo da odluuju o svojoj sudbini, to jest da masovno stupaju u redove Narodnooslobodilake vojske, da se uporno bore protiv svojih izdajnika i da pomognu NOV i narodnoj vlasti u stvaranju nove drave Demokratske Federativne Jugoslavije". Od iptarske delegacije, koja je posle pobune posetila predsednika vlade DFJ, maral Tito je od iptara traio da skinu ljagu" sa sebe koju su nametnuli kolaboracijom u toku rata. Oktobra 1944. godine dolo je do uspostavljanja vojne uprave i u drugom delu Jugoslavije: Banatu, Bakoj i Baranji. Ovaj fenomen militarizovane vlasti nije bio poznat u dotadanjem toku rata. Vojna uprava je zavedena Titovom naredbom od 17. oktobra 1944. godine. U naredbi je izriito reeno da je vojna uprava privremenog karaktera i da e trajati do zavretka osloboenja Jugoslavije. Vojna uprava delila se na vojnu oblast za Banat i vojnu oblast za Baku i Baranju, koje su se opet delile na komande podruja, komande mesta i vojne stanice sela. Za vreme trajanja vojne uprave, u ruke vojske prelazila je celokupna izvrna i sudska vlast, a postojei narodnooslobodilaki odbori imali su samo da pomau organe vojne uprave. Zavoenje vojne uprave, kao to se moe videti iz naredbe o njenom uvoenju, bilo je uslovljeno vie nego kompleksnim uzrocima: to hitnije normalizovanje prilika; stvaranje uslova za redovno funkcionisanje narodne demokratske dravne vlasti"; govori se i o naroitim prilikama u kojima su iveli ovi krajevi za vreme okupacije; to bre i potpunije otklanjanje svih nedaa nanetih narodu od okupatora i ovde naseljenih tuinskih elemenata"; potrebe mobilizacije svih privrednih snaga za to uspenije provoenje narodnooslobodilakog rata.

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI N A D FAIZMOM

421

U Naredbi br. 2 komandanta vojne oblasti NOV za Banat predvieno je uvoenje vojne vlasti u svim nemakim mestima; Nemcima je zabranjen izlazak iz mesta, bez specijalnog odobrenja komandanta dotinog sela; takoe je zabranjen nemaki govor na javnim mestima; sve radnje, fabrike, industrijska i trgovaka preduzea Nemaca prelazila su pod kontrolu NOO, odnosno vojne vlasti; nemaki natpisi su se morali skinuti. Sve ove odredbe, osim jezika i noenja jugoslovenskih ili sovjetskih znakova, vaile su i za Nemce. U sva nemaka, maarska i rumunska mesta (,,gde to bude bilo potrebno") postavljaju se vojni komandanti sa partizanskim straama Nemci su deportovani u logore. Deo logorisanih Nemaca odveli su Sovjeti u Sibir. Iz svih navedenih razloga koji su govorili u prilog militarizacije izdvojili bismo neophodnost da se obezbede bogati privredni izvori ratom neopustoenih krajeva Banata, Bake i Baranje i da se zahvati imovina Nemaca. Logorisanje nemakog stanovnitva je ubrzano u decembru 1944. godine, usled straha od nemake protivofanzive u Maarskoj sa ciljem da se Crvena armija potisne na jug. Nerazvijeni narodnooslobodilaki odbori nisu se mogli neposredno posle osloboenja osloniti na stanovnitvo u kome je znaajnu ulogu imalo ono neslovenskog karaktera (Nemci, Maari i Rum uni), tim pre to se Maarska jo nalazila u ratu. Negativan odnos prema svim kategorijama neslovenskog stanovnitva karakteristian je samo za period prve faze vojne uprave (do poetka decembra 1944. godine), dok se u drugoj fazi ovaj odnos prema Maarima i Rumunima menja. Vojna uprava je ukinuta 15. februara 1945. godine, dakle pre nego to je u prvobitnoj naredbi o njenom zavoenju to bilo predvieno (do osloboenja Jugoslavije). Isto kao to je uvedena tako je i ukinuta naredbom vrhovnog komandanta od 27. januara 1945. godine, s tim da stanje vojne uprave prestane do 15. februara 1945. godine. U zapadnom delu Jugoslavije jedinice 8. korpusa NOVJ oslobodile su od septembra do poetka decembra srednju, junu i severnu Dalmaciju. Mornarica NOVJ i 26. divizija oslobodile su ostrva srednje Dalmacije septembra meseca. NOVJ je oslobodila Dubrovnik 18. oktobra. Uspenim zavretkom kninske operacije, od 26. novembra do 4. decembra, bila je osloboena cela Dalmacija. Drugi udarni korpus NOVJ u Crnoj Gori onemoguio je 21. brdskom armijskom korpusu, koji se, s 27.000 vojnika povlaio iz Albanije, odstupanje preko Podgorice i

422

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Nikia u pravcu Mostara, naterujui ga na povlaenje daleko nepovoljnijim pravcem preko severne Crne Gore i Sandaka. S ovim korpusom povlaili su se i etnici Pavia uriia. Zajedno s jedinicama NOVJ, na tlu Sandaka borile su se 5. i 6. divizija NOV Albanije. Oslobodivi Boku Kotorsku, Primorje, Cetinje (13. novembra) i Podgoricu, jedinice 2. korpusa nastavile su gonjenje Nemaca i etnika, koji su odstupali preko Kolaina i Prijepolja u pravcu Viegrada. NOVJ je uspostavila Sremski front izmeu Dunava, bosutskih uma i Save, koji je obezbeivala Prva armija. Nemci su uspostavljanjem ovog fronta spreavali prodor snaga NOVJ kroz Srem na zapad, a na drugoj strani obezbeivali povlaenje Grupe armija ,,E" koja se kretala dolinom reke Bosne na severozapad. Nemaku liniju odbrane inio je sistem snanih fortifikacijskih taaka u dubini od 30 km. Nemci su drali jake mostobrane na Savi kod Bijeljine, Brezova Polja i Brkog. Krajem januara 1945, posle ogorenih borbi Prve armije sa 34. nemakim armijskim korpusom, Sremski front se sve do proboja u aprilu 1945. stabilizovao na liniji istono od Mohova, Tovarnika i sela Lipovac na Bosutu. NOVJ se u sremskoj ravnici u jesen i zimu 1944/1945. susrela sa jednim novim nainom rata: frontalnim sukobima i rovovskim ratom. Brigadir Maklejn zapazio je da je prolo vreme romantinog ratovanja", mislei na prethodnu partizansku fazu narodnooslobodilake borbe. Na ovom frontu borci NOVJ su se susreli sa artiljerijskim dvobojima i rovovskim nainom rata. Jedinice NOVJ popunjene novim borakim kadrovima, jo golobradim mladiima, nevinim ratovanju, bez vojne spreme i obuke, nale su se u grotlu borbi koje su zbunjivale i stare borce partizanskih jedinica, masovno stradajui u uslovima za koje nisu bili pripremljene. Broj poginulih boraca na Sremskom frontu nije tano utvren. Istoriografija je koristila broj od 30.000 boraca do kojeg se dolo u najranijim radovima, ali ovu cifru osporavaju komandanti NOVJ, smatrajui da nije poginulo ve od 10.000 boraca. Ima komandanata jedinica NOVJ iz toga vremena koji otvaraju i pitanje celishodnosti Sremskog fronta. NOV i POJ su u zimu 1944/1945. i poslednju godinu rata uli brojno uveani, dobro naoruani, sa zaplenjenim i od saveznika dobijenim tekim naoruanjem, kao armija sa svim rodovima vojske. U njenom sastavu nalazili su se mornarica.

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI N A D FAIZMOM

423

vazduhoplovstvo, artiljerija, tenkovske jedinice, sluba saniteta, sluba veze, intendantura. Na osnovu sporazuma marala Tita s Vrhovnom komandom Crvene armije i tabom Treeg ukrajinskog fronta, septembra i oktobra 1944. Sovjetski Savez je obezbedio naoruanje za 12 peadijskih jedinica, kao i za dve vazduhoplovne divizije. U jedinicama NOVJ, odnosno Jugoslovenske armije, radili su sovjetski vojni strunjaci, dok su njene stareine upuivane na kolovanje u SSSR. Po sastavu, NOV i POJ su bili armija mladih ljudi. U jesen 1944. Vrhovni tab je pristupio mobilizaciji mukaraca od 17 do 30 godina, nastojei da se svaka divizija popuni do 10.000 boraca. Naredbom Vrhovnog taba od 1. januara 1945. obrazovane su 1, 2. i 3. armija NOVJ, koja je u to vreme imala oko 650.000 boraca. Odeljenje za zatitu naroda (OZNA), odnosno sluba bezbednosti, formirano je 13. maja, a Korpus narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ) 15. avgusta 1944. Poetkom naredne godine KNOJ je imao sedam divizija. Zadatak mu je bio da osigurava red u pozadini, uva dravne granice i bori se protiv neprijateljskih diverzantskih grupa, preostalih kvislinga i ubaenih obavetajaca. NOVJ je 1. marta 1945. preimenovana u Jugoslovensku armija (JA), Mornarica NOVJ u Jugoslovensku mornaricu, a Vrhovni tab u Generaltab Jugoslovenske armije. Usled sloenosti rukovoenja i krupnih vojnih jedinica u strukturi Generaltaba, formirano je vie odeljenja i komandi: operativno odeljenje, obavetajno, organizacijsko, nastavno, mornariko, vazduhoplovno, politiko, personalno, istorijsko i pravno odeljenje, Odeljenje OZN-e, a od komandi Komanda artiljerije, Komanda tenkovskih jedinica, Komanda ininjerije, Komanda veze i Komanda pozadine. Posle nemake ofanzive u Sremu usmerene na ispravljanje borbene linije, front se stabilizovao u predelu Sida i reke Bosuta, obezbeujui neprijatelju oslon na Savu i Dunav. Time je rat na Sremskom frontu sveden na pozicione borbe. Trea armija je, s 51. divizijom, uestvovala u borbama koje su trupe Crvene armije vodile prilikom prelaza Dunava u predelu Batine, a januara/februara 1945. zajedno sa 6. i 10. korpusom NOVJ, vezivala neprijatelja na virovitikom mostobranu. Druga armija je u istonoj Bosni ometala izvlaenje neprijatelja prema severu, unitavajui ustake i etnike jedinice koje su odstupale s Grupom armija ,,E". Osmi korpus je 14. februara 1945.

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

oslobodio Mostar, koji su Nemci uporno branili, titei odstupanje svojih jedinica preko Sarajeva. Poetkom te godine 1. armija, pod komandom Peka Dapevia (komesar Mijalko Todorovi), nalazila se na sremskom frontu, 2. armija, pod komandom Koe Popovia (komesar Blao Lompar), u severoistonoj Bosni, a 3. armija, pod komandom Koste Nada (komesar Branko Petrievi), na Dravi. etvrta armija, pod komandom Petra Drapina (komesar Boko iljegovi), formirana je 2. marta naredbom vrhovnog komandanta, a u njen sastav uli su 8. udarni, 11. i 7. korpus. Uoi zavrnih operacija za osloboenje zemlje 4. armija se nalazila u predelu Like, severne Dalmacije, Gorskog kotara i Bele krajine. Krajem 1944. i poetkom 1945. dejstvovali su samostalno na neosloboenim podrujima Jugoslavije 6. i 10. korpus u Slavoniji i Zagorju, 5. korpus u zapadnoj i severnoj Bosni, 4. korpus u Baniji, na Kordunu, u Pokuplju i na umberku, 11. korpus u Lici i Gorskom kotaru, 7. korpus u Notranjskoj i Dolenjskoj, 9. korpus u Gorenjskoj i Slovenakom primorju, kao i jedinice IV operativne zone, u tajerskoj i Korukoj. Jugoslovenska armija je, kao samostalna vojna snaga, u zavrnoj fazi rata drala strategijski znaajan sektor saveznikog fronta protiv Nemake, njegov sredinji deo, koji se desnom stranom vezivao za trupe Crvene armije u Maarskoj, a levom za britanske i amerike snage u Italiji. Prilikom razgovora marala Tita i feldmarala Harolda Aleksandera u Beogradu 21. i 24. februara 1945. izvrena je razmena miljenja i postignuta saglasnost o usaglaavanju operacija Jugoslovenske armije i saveznikih anglo-amerikih snaga u Italiji. Britanski feldmaral je predstojee posedanje Trsta i saobraajnica prema Austriji pravdao vojnim razlozima, istiui da formiranje saveznike vojne uprave u Istri nee prejudicirati odluke mirovne konferencije. Maral Tito se nije suprotstavljao zavoenju saveznike vojne uprave, pod uslovom da se zadri jugoslovenska civilna uprava uspostavljena u ratu; s druge strane, izneo je miljenje da okupacija istarskog poluostrva nije neophodna za zatitu puteva od Trsta prema Austriji. tavie, vrhovni komandant NOV i POJ dozvoljavao je Britancima da koriste i puteve koji prolaze kroz Ljubljanu. Prema britanskom zapisniku s beogradskih razgovora, maral Tito se nadao da e van granica Jugoslavije moi da saveznicima stavi na raspolaganje 200.000 boraca, smatrajui da bi njihova pomo bila *

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI NAD FAIZMOM

425

korisna u planinama Austrije, gde je pretpostavljao da e Nemci pruiti estok otpor. Od Britanaca je traeno da, posle poraza Nemake, dozvole jedinicama okupaciju dela Austrije, da opreme 100.000 njihovih boraca, kao i da dadu 10.000 kamiona. Britanci su pokrenuli pitanje uspostavljanja novih vazduhoplovnih baza u severozapadnom delu Jugoslavije, pored ve postojee u Zadru, poto se Nemci povuku prema severu. U okviru koordinacije buduih saveznikih operacija, maral Tito je za naredne akcije 50.000 boraca NOVJ na dalmatinskoj obali traio od Aleksandera pomo, koja bi se dostavila preko luka u Splitu, Zadru i ibeniku. Pripremajui se za prolenu ofanzivu, Generaltab Jugoslovenske armije je predvideo da se probije Sremski front i front u Lici, a zatim produi napredovanje prema severozapadu ka Karlovcu, Zagrebu i Sloveniji. Trea armija imala je da prodire obalom Drave ka Korukoj, a 4. armija jadranskom obalom prema Trstu i Soi. Jugoslovenska armija trebale? je da zatvori obru oko nemake vojske i kvislinga u oblasti Julijskih Alpa i Karavanki. Nareenje Generaltaba za proboj Sremskog fronta izdato je 9. aprila 1945. Ofanziva Jugoslovenske armije preduzeta je u vreme kada je Crvena armija prodrla u Austriju i izbila pred Be, ime je odstupnica nemakih trupa na isturenim poloajima u Jugoslaviji bila dovedena u pitanje. Trea armija imala je da izvri desant preko Drave u pozadinu Sremskog fronta, a 2. armija da osigura levi bok 1. armije. Prva armija je probila Sremski front 12. aprila. est dana ranije, jedinice pod komandom generala Radovana Vukanovia oslobodile su Sarajevo. Probojem Sremskog fronta stvoreni su preduslovi za napredovanje Jugoslovenske armije prema severozapadu zemlje. Osnovne operativne ideje polazile su od toga da se savskim pravcem iz Baranje, Srema i Bosne napreduje prema Zagrebu i Mariboru, a primorskim pravcem preko Like, severne Dalmacije, Hrvatskog primorja, Istre i Trsta izbije na Sou. U napredovanju prema severozapadnim granicama Jugoslavije, trupe 2. armije su morale da prou vie vodenih prepreka: Bosnu, Vrbas, Unu, Kupu, Savu. Prva armija je s jedinicama 2. armije oslobodila Zagreb, 8. maja. Od 20. marta do 9. maja 4. armija je napredovala tekim jadranskim pravcem preko Like, Hrvatskog primorja, Gorskog kotara, Istre u sadejstvu

Z NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

s jedinicama Mornarice Jugoslovenske armije, nastavljajui borbeni pohod prema Trstu i dolinom Soe prema Korukoj. Na putu za Trst, ona je probila nemaku utvrenu liniju od planine Snenika do Rijeke, koja je branila prilaze Istri. Jedinice Jugoslovenske armije ule su u Trst 1. maja 1945, ali je poslednje nemako uporite Opine zauzeto tek dva dana kasnije. Jedinice 7. korpusa oslobodile su Ljubljanu 9. maja. Oslobodivi Dolenjsku i Gorenjsku, slovenake jedinice NOVJ prele su jugoslovensko-austrijsku granicu 5. maja. Koruki odred IV operativne zone uao je prvi u Celovec, zajedno s jedinicama 4. armije, 8. maja. Ostale jedinice IV operativne zone sadejstvovale su s 1, 2. i 3. armijom u unitavanju Nemaca u tajerskoj. Jedinice Jugoslovenske armije su 10. maja oslobodile Maribor. Trupe Jugoslovenske armije nastavile su borbu i posle 8. maja 1945. kada su Nemci, prema odredbama o bezuslovnoj kapitulaciji, imali da obustave neprijateljstva. Grupacija Aleksandra Lera i kvislinzi davali su ogoren otpor Jugoslovenskoj armiji ne obazirui se na Hitlerovu smrt, pad Berlina i kapitulaciju nemake oruane sile u nastojanju da preu u Austriju i predadu se britanskim trupama. Vojni istoriari nazivaju ovu nemaku taktiku zadravajuom odbranom". O stepenu upornosti nemake odbrane svedoi podatak da je pred trupama Jugoslovenske armije kapitulirao samo 97. armijski korpus, kod Ilirske Bistrice 7. maja, iako su vojnicima i oficirima garantovani ivot, zadravanje stareinskih oznaka i upuivanje u Nemaku po zavretku rata. Dok je na evropskom ratitu nemaki otpor prestao 8. maja, dotle su u Jugoslaviji opkoljene kvislinke snage sastavljene od etnika, ustaa i domobrana, koje su pokuavale da se domognu Celovca i nemaka balkanska vojska prestale da se bore tek 15. maja 1945. Zarobljeno je oko 50.000 kvislinkih vojnika i oko 24.000 izbeglica koje su ih pratile. Na sektoru 3. armije zarobljeno je oko 120.000 nerpijateljskih vojnika. U zavrnim operacijama Jugoslovenske armije ukupno je zarobljeno oko 300.000 neprijateljskih vojnika i kvislinga, sa vrhovnim komandantom za jugoistok general-pukovnikom Aleksandrom Lerom i tabovima 21, 91. i 97. armijskog korpusa. Prilikom kapitulacije nemako-kvislinke grupacije zarobljeno je i 13 generala NDH.

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI N A D FAIZMOM

427

Nemci su se na jugoslovenskom ratitu dobrim delom tukli s jedinicama formiranim od jugoslovenskih graana: folksdojera koji su se do 1941 kada su se deklarisali kao nemaki dravljani vodili kao dravljani Kraljevine Jugoslavije; zatim od Muslimana, Hrvata, Albanaca, a na drugoj strani kvislinkih jedinica. Gotovo sve SS i legionarske divizije obavile su vojnu obuku na nemakim vojnim poligonima i unitene krajem rata na jugoslovenskom tlu. Svima njima komandovali su nemaki oficiri. Sedma SS divizija Princ Ojgen (Eugen)" formirana je februara 1942. od jugoslovenskih folksdojera, uglavnom iz Banata i Hrvatske, pod vodstvom folksdojera iz Erdelja. Za prvog komandanta divizije imenovan je Artur Fleps, austrijskog porekla. Kroz njen sastav prolo je oko 40.000 folksdojera. Poznata po nadimku Vraja divizija", 369. legionarska divizija imala je u svom sastavu nemako jezgro, Hrvate i Muslimane. Hrvati su inili i sastav 373. legionarske divizije Tigar". U sastavu 392. peadijske Plave" divizije nalazili su se takoe Hrvati. Trinaesta SS Handar" divizija formirana je od Muslimana i Albanaca. Sve ove divizije obrazovane su u procesu Himlerove tenje da Vafen SS jedinice to vie ojaaju, ime je i on uvrivao svoju vlast u hijerarhiji Treeg rajha. Divizije su imale velike gubitke, neke od njih su znale biti i prepolovljene (kao Princ Eugen" u Nikoj operaciji), zbog ega su esto reorganizovane i dopunjavane. U formiranju 13. SS brdske divizije (kasnije nazvane Handar") znaajnu ulogu su odigrali muslimanski autonomistiki krugovi, nacistiki i pangermanski raspoloeni. Sve ove divizije poinile su stravine zloine nad civilnim stanovnitvom u raznim krajevima Jugoslavije, ostavljajui za sobom zgarita i leeve. Na jugoslovenskom tlu razbijene su i etnike snage, kao okosnica jugoslovenske kontrarevolucije. Mihailovi je posle neuspelog odziva srpskih seljaka na pozive za mobilizaciju preao Drinu, naavi se u Bosni. Druga grupacija etnika iz Srbije odstupala je preko Sandaka, pod komandom generala Miroslava Trifunovia Dronje". Crnogorski etnici odstupali su sa Nemcima iz Podgorice, preko Mojkovca i Sandaka u pravcu Bosne. Momilo uji je sa likim i dalmatinskim etnicima odstupio u pravcu Istre, posle poraza koji mu je zadao Osmi korpus NOVJ. Na istarskom poluostrvu ve su se nalazile jedinice Ljotia (dobrovoljci"), Srpske dravne strae, etnici Dobrosava Jevevia. Ljoti je pozivao Mihailovia u

Z NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Istru kako bi odatle zajednikim snagama otpoeli borbu za osloboenje zemlje od komunista. U svojim govorima isticao je da, ako je osloboenje 1918. zapoelo preko Soluna, zato ne bi i sada, 1945, od Triglava. Sve te raznorodne kvislinke snage ujedinjavala je mrnja prema jedinstvenom neprijatelju novoj Jugoslaviji i Jugoslovenskoj armiji. Meutim, Mihailovi se kolebao da li da ide na zapad, iz vie razloga. On, prvo, nije imao poverenje u ustae, tim pre to se one nisu obazirale ni na nemaku zatitu Ljotievih dobrovoljaca i ujievih etnika, za iji se dolazak u Istru zauzimao Herman Nojbaher, nego su ih ubijale u svakoj povoljnoj prilici. Mihailovi je slao delegate aprila 1945. Paveliu da bi ispitali mogunost sporazuma, ali do njega nije dolo. Drugo, on je iveo pod psihozom da e doi do razlaza izmeu velikih saveznika, koju situaciju treba iskoristiti, ali ne biti daleko od zemlje u tom asu. Pukovnik Mekdauel, koji je kod Mihailovia boravio od 26. avgusta do 2. novembra 1944. da bi navodno otpravljao u domovinu amerike pilote koje su spasli Mihailovievi etnici, imao je u vidu druge obavetajne zadatke, prekoraujui svoje ovlaenje davanjem izjava koje su kod Mihailovia pojaavale nerealna oekivanja. Tree, Mihailovieve jedinice su bile proreene, nastradale od bolesti, naroito tifusa, gladi, iscrpljene, nalazei se pod neprestanim napadima jedinica NOVJ, odnosno Jugoslovenske armije. etvrto, i najvanije, Mihailovi je verovao da e u Srbiji na prolee doi do ustanka protiv partizanske vladavine. U to su ga uveravale i vesti koje je dobijao preko radio-stanice Fle" (Strela), koje su slali major Momir osi i kapetan Predrag Rakovi. Prilikom razbijanja etnikih grupa OZN-a je preuzela ifru i preko ovih oficira slala Mihailoviu vesti koje su odgovarale njegovim predstavama da se Srbija buni i da e uskoro doi do zbacivanja nove vlasti. OZN-a je u stvari upuivala Mihailovia prema Srbiji. Peto, Mihailovi je doao u sukob sa Pavlom uriiem koji se odluio na osnovu sporazuma sa Sekulom Drljeviem da odstupi preko NDH. Pa i ranije urii je napadao Mihailovia da je zaveo crnogorske etnike time to im je naredio da krenu prema Bosni, umesto da su koristili pravac preko Albanije za Grku. Kao da se ponovila istorija iz prvog svetskog rata kada je crnogorska vojska navodno kapitulirala samo zato da se dva srpska barjaka" ne bi pojavila kod Soluna. Sa uriiem su odstupali hercegovaki etnici i Dragia Vasi, koji se ranije odvojio od Mihailovia.

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI N A D FAIZMOM

429

urii je stupio u pregovore sa Sekulom Drljeviem, koji je sa svojim jednomiljenicima Saviem Markoviem (tedimlijom) i novinarom Duanom Krivokapiem radio za ustae od 1941. godine, pa i pre rata. Poto se odvojio od Mihailovia, urii je u Doboju marta 1945. sainio sporazum sa Drljeviem po kome se Drljevievo Crnogorsko dravno vijee proglaava za najviu vlast Crnogoraca u emigraciji, Drljevi priznaje za vrhovnog komandanta, a urii za operativnog komandanta crnogorske narodne vojske". Mihailovi je ovaj sporazum oznaio kao istu izdaju". Posle Drljevieve procene da se urii ne pridrava sporazuma, ustake i domobranske jedinice su napale uriieve etnike na Lijeve Polju, kod Banjaluke. Razbijen u tom boju, urii je pokuao da odstupi prema Bihau, ali je taj pravac zatvarala NOVJ. Najzad je odluio sa ostacima svojih snaga da se preda ustaama koje su ga odvele u Jasenovac i tamo sa stareinskim kadrom likvidirale. Kolaboracionistike snage u Istri su se nominalno nalazile pod komandom generala Miodraga Damjanovia, koji je primao nareenja od Mihailovia, a faktiki sluile komandantu SS policije generalu Odilu Globoniku, dobijajui od njega konkretne vojne naloge. Meu ovom vojskom izdaje nalazili su se i slovenaki domobrani (oko 16.000) i tri stotine etnika (Plava garda"). etnike snage, ukljuujui Mihailovieve, ujieve i uriieve jedinice, imale su oko 40.000 boraca. etnici su po razbijanju u Srbiji, njih 1518.000 (mada broj varira kod pojedinih pisaca, kreui se do 30.000) odstupili prema Bosni preko Sandaka, jer je Crvena armija zatvorila prolaz na Zapadnoj Moravi prema jadranskoj obali. Mihailovi se sa oko 10.000 etnika nalazio na planini Vujak. Odatle je sredinom aprila krenuo prema uu Vrbasa, desnom stranom Save, ali su ga razbile ustake jedinice. Skrenuo je na jug prema Travniku i Zenici, odakle je produio prema Konjicu, nameravajui da dosegne Brod na Drini i u manjim grupama se prebaci u Srbiju. Iznurena dugim kretanjem, izloena stalnim napadima NOVJ, etnika grupacija nije operativno bila spremna za vee borbe. Pokazalo se na kraju da etnici nisu bili osposobljeni za samostalne borbe, jer su do tada uvek dobijali potporu okupatora. Nastupila je demoralizacija ak i u stareinskim redovima. Severozapadno od Kalinovika grupacija je opkoljena od jedinica Jugoslovenske armije. U borbama od 8. do 13. maja 1945.

Z NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

etnici su bili do nogu poraeni. Mihailovi je jedva uspeo da umakne, da bi posle dueg skrivanja, i uporne potere, bio uhvaen marta 1946. Tako je dva dana pre obustave neprijateljstava na jugoslovenskom tlu Mihailovieva etnika grupacija doivela katastrofu. Ironija istorije je htela da ona doivi takvu sudbinu na prostorima Sutjeske gde su dve godine ranije Nemci slinu sudbinu bili namenili Grupi operativnih divizija pod komandom Vrhovnog taba NOVJ. Glavna kvislinka formacija, po broju i vojnoj snazi, ustaka, od 170.000, kapitulirala je pred jedinicama Jugoslovenske armije na tlu Slovenije i na jugoslovensko-austrijskoj granici, mada su Paveli i njegovi najblii saradnici uspeli da izbegnu zarobljavanje. Jugoslovenska armija je pobedonosno okonala osloboenje cele Jugoslavije. Obraajui se narodima Jugoslavije, vojnicima i oficirima Jugoslovenske armije preko Radio-Beograda, maral Tito je 9. maja, na dan pobede, istakao da je etrdeset devet meseci borbe naroda Jugoslavije urodilo plodom i punom pobjedom naih naroda u zajednici s Ujedinjenim nacijama, u prvom redu sa Sovjetskim Savezom, Britanijom i Amerikom. Nekada strana i naoko nepobjediva sila, danas je skrena. Pobjedila je pravedna stvar Ujedinjenih naroda nad onim razornim silama koje su htjele nametnuti ovjeanstvu takozvani novi poredak, poredak ropstva i patnji." Poslednji ratni izvetaj Generaltaba Jugoslovenske armije, za 15. maj 1945, saoptio je da su na podruju Slovengradeca, Gutanja, Pliberka i Dravograda, posle trodnevnih borbi, snage neprijatelja prisiljene na kapitulaciju i da je pred trupama Jugoslovenske armije prestao organizovan otpor. Pred odsudne borbe u Jugoslaviji maral Tito se ponovo u SSSR-u, poetkom aprila 1945. godine, u pratnji Milovana ilasa, sreo sa Staljinom. Formalno gledajui, Tito je bio opunomoen od Namesnitva za zakljuenje ugovora o prijateljstvu sa SSSR-om. Glavni cilj drugog ratnog putovanja Josipa Broza Tita u SSSR sastojao se u dobijanju podrke SSSR-a za pozitivno reenje jugoslovenskih severozapadnih granica prema Italiji i Austriji, a na drugoj strani u postizanju dogovora o ekonomskoj pomoi i razmeni. Tito je u svojstvu predsednika Privremene vlade DFJ zakljuio sa sovjetskom vladom u Moskvi 11. aprila 1945. Ugovor o prijateljstvu, uzajamnoj pomoi i posleratnoj saradnji. A. J. Viinski je u svojstvu zamenika narodnog komesara inostranih poslova SSSR-a saoptio 9.

431 aprila 1945. predstavniku SAD A. Harimanu da je maral Tito u ime jugoslovenske vlade predloio Sovjetskoj vladi zakljuivanje sporazuma izmeu SSSR i Jugoslavije . . . i da e taj sporazum biti kao englesko-sovjetski sporazum od 26. maja 1942. i ehoslovako-sovjetski sporazum od 12. decembra 1943. godine". Zakljueni ugovor je znaio postavljanje temelja jugoslovenske spoljne politike i prilikom ratifikovanja u PNS oznaen kao kamen temeljac" njene nezavisnosti. Shvaen je i u najviem politikom vrhu Jugoslavije kao vid obezbeenja meunarodnog poloaja Jugoslavije. Nova Jugoslavija se upadljivo pomerila prema SSSR-u i oslonila na njegovu podrku. Za zapadne sile Ugovor je znaio jo tenje vezivanje Jugoslavije za SSSR, naputanje dotadanje politike ravnotee i opciju za drugaiji put unutranjeg razvitka. Vlada SSSR-a je uputila Memorandum Jugoslovenskoj vladi 19. aprila 1945. odgovarajui pozitivno na njeno traenje po pitanju uestvovanja Jugoslavije u okupaciji Austrije. Sovjetska vlada", stoji u Memorandumu, je sa dunim interesom razmotrila traenje Jugoslovenske vlade po pitanju sudelovanja Jugoslavije u okupaciji austrijske teritorije . . . U vezi s tim Sovjetska vlada spremna je da dozvoli ulazak Jugoslovenske vojske u onu zonu Austrije koja e biti okupirana oruanim snagama Sovjetskog Saveza, s tim da e okupaciona Jugoslovenska vojska biti pod komandom Sovjetskog glavnog komandujueg." Tito je na sednici Politbiroa CK KPJ odranoj 23. aprila 1945, kojoj su pored njega kao generalnog sekretara KPJ prisustvovali Kardelj, Rankovi, ilas, Moa Pijade, Andrija Hebrang, Blagoje Nekovi (Mihajlo), Svetozar Vukmanovi Tempo, Krsto Popivoda, Boo Ljumovi i Miha Marinko, podneo izvetaj o putu u Moskvu, koji u zabeleenoj varijanti glasi: Sjajno su nas primili. SSSR e nas pomoi u svakom pogledu. Ugovor je u SSSR imao ogroman odjek. Narod SSSR voli Jugoslaviju." Oigledno je da je Tito doao iz SSSR-a optimistiki raspoloen, poto je Jugoslavija zakljuenjem ugovora dobila i zvaninu meunarodnu podrku sasvim u skladu sa zakonima meunarodne zajednice. Ovakav zakljuak proizilazi iz njegovih rei i oekivanja na pomenutoj sednici Politbiroa, neposredno po povratku iz SSSR-a. Imamo sve uslove da uestvujemo na svim meunarodnim konferencijama, ali Englezi i Amerikanci hoe da nas svedu na stepen zemalja, koje nisu uestvovale u svom osloboenju. Vide da smo
OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI N A D FAIZMOM

Z NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

mi postigli ogroman uspeh u vanjskoj politici. Nae jedinice okupirae deo Austrije. U Poljsku, Grku, Bugarsku i Albaniju treba poslati odmah poslanike. U Poljsku Boa Ljumovia, u Bugarsku Nikolu Kovaevia. Treba predvideti kadar za Istru, Trst, Koruku i austrijske djelove, koji e zaposjesti te krajeve komandante mjesta, gradova, pozadinske vojne vlasti." Ova oekivanja marala Tita nisu se potvrdila u transkoj krizi i u sluaju okupacione zone u Austriji. Jugoslavija se krajem rata nala na osnivakoj konferenciji OUN 26. aprila 26. juna 1945. godine, odranoj u San Francisku. Jugoslovensku delegaciju predstavljali su Ivan ubai, ministar inostranih poslova; Sreten ujovi, ministar finansija; Stanoje Simi, ambasador u SAD, kao delegati, dok su kao lanovi delegacije uestvovali u radu i Stojan Gavrilovi, pomonik ministra inostranih poslova, Vladimir Dedijer i Stane Kraovec. Za stvaranje ove organizacije najvie se zauzimao Franklin D. Ruzvelt, iako nije doekao da uestvuje u radu osnivake skuptine. Jugoslavija je izabrana u Izvrni komitet konferencije (Ivan ubai) i u Verifikacioni odbor. Na Osmoj plenarnoj sednici Konferencije Ujedinjenih nacija 2. maja 1945. I. ubai je ubedljivo govorio o doprinosu Jugoslavije pobedi nad silama faizma u prolom ratu, rtvama, elji za mirom, izmenjenoj strukturi drutva u demokratskom smislu, ali njegov govor nije dobio odgovarajui publicitet u jugoslovenskoj tampi, jer su vladajue snage u Jugoslaviji u njemu gledale privremenu linost, a na drugoj strani i zbog stava SSSR-a koji je bitno uestvovao u stvaranju OUN, mada nije prenaglaavao znaaj ove organizacije. ubai je posebno istakao da je Jugoslavija jedna od potpisnica Deklaracije Ujedinjenih nacija i da ona posmatra izjave glavnih saveznika od Atlantske povelje do sporazuma u Moskvi i na Krimu kao stubove novog i boljeg sveta. Njeni narodi veruju da organizovana meunarodna solidarnost moe uspeti i da e uspeti ako je zasnovana na naelima mira, pravde i bezbednosti..." ubai je svoj boravak u SAD iskoristio u pokuaju da za Jugoslaviju obezbedi pomo po Zakonu o zajmu i najmu, ali u tome nije uspeo zbog jugoslovenskog oslona na SSSR i odnosa izmeu SAD i Jugoslavije u vreme transke krize. Istovremeno nije prihvaena ideja amerikog ambasadroa u Beogradu Riarda Patersona da maral Tito poseti SAD, ne bi li se blie upoznao sa Amerikom u cilju dedoktrinacije". Slina ideja nije uspela

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI N A D FAIZMOM

433

ni u jesen 1945. godine, zahvaljujui odnosima izmeu Jugoslavije i SSSR-a i amerikom stavu prema unutranjim procesima u Jugoslaviji. Vlada DFJ obezbedila je ekonomsku pomo Unre zakljuivanjem ugovora marta 1945. s ovom organizacijom UN. Jugoslavija je odranije dobijala i znatnu podrku u oblasti propagande i sakupljanja materijalnih sredstava za potrebe zemlje od iseljenika u SAD jugoslovenskog porekla. Odbor jugoslovenskih Amerikanaca je radio na podsticaj KP Amerike. Aktiviranje ovih snaga u SAD, Kanadi i drugim prekookeanskim zemljama gde su iveli i radili Jugosloveni traila je KPJ. Iseljenici leve orijentacije ruili su mit Mihailovia, razotkrivali ovinistiku kampanju jednog dela srpskog i hrvatskog iseljenitva; propagirali su narodnooslobodilaki pokret i Tita. Meu ovim aktivistima isticali su se Mirko Markovi, Strahinja Maleti i drugi. Ujedinjeni odbor junoslavenskih Amerikanaca je okupljao oko sebe znaajnije linosti jugoslovenske i demokratske orijentacije, meu njima Kosanovia i ubaia, preko ustanove poasnih lanova" Odbora. Akciju za pomo jugoslovenskim ranjenicima i izbeglicama pokrenula je i Hrvatska bratska zajednica", sa svojim predsednikom Ivanom Butkoviem. Zlatko Balokovi je radio na tome da se pronau ekipe ekih, slovakih i drugih lekara koje bi bile spremne da pomognu jugoslovenske ranjenike i izbeglice u junoj Italiji i severnoj Africi. Ujedinjeni odbor Amerikanaca jugoslovenskog (junoslovenskog) porekla predstavljao je oko milion amerikih graana jugoslovenskog porekla. U ovom Odboru, sa kojim je uspostavio vezu general-major V. Velebit, najuticajniju ulogu imali su Luj Adami, knjievnik, i poznati violinista Zlatko Balokovi. Na Novom Zelandu, na slanju pomoi SSSR-u i NOVJ radio je Sveslavenski savez. Slian savez postojao je i u Australiji. Ovi savezi dostavljali su pomo jugoslovenskim izbeglicama u Egiptu. Vee kanadskih Junih Slovena sakupljalo je pomo preko organizacije iseljenika i dobrotvornih drutava. Ujedinjeni odbor jugoslovenskih Amerikanaca je radio i na stiavanju svaa meu srpskim i hrvatskim iseljenicima, koji su bili nacionalno podvojeni. Prilikom sabiranja pomoi, neprijatnosti su iskrsavale u tom smislu to su prilagai traili da se pomo deli prema nacionalnom merilu, to je sa stanovita nacionalne politike narodnooslobodilakog pokreta, odnosno nove Jugoslavije, bilo neprihvatljivo.

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Nova Jugoslavije je pre zavretka rata naila na otpor zapadnih saveznika da jedinice Jugoslovenske armije zadre slovenakim i hrvatskim ivljem naseljene krajeve koji su posle prvog svetskog rata pripali Italiji. Maral Tito je u ratnom izvetaju Jugoslovenske armije za 30. april 1945. objavio osloboenje Istre, sem Pule. Iako su trupe Jugoslovenske armije ule u Trst 1. maja, pre zapadnih saveznika, agencija Rojter je 3. maja izdala saoptenje da je Novozelandska divizija okupirala Trst i Goricu, ime je otvorena transka kriza. Istog dana, Generaltab Jugoslovenske armije je saoptio da su Trst, Tri i Goricu zauzele jedinice Jugoslovenske armije i da su Novozelanani uli u pomenute gradove bez jugoslovenske saglasnosti. Uoi izbijanja ove krize, maral Tito je obavestio feldmarala Aleksandera da ostaje pri stavu da se saveznici slue lukama Trst i Pula za snabdevanje svojih trupa u Austriji. Odgovarajui na Aleksanderovu depeu od 4. maja, on je konstatovao promenu situacije u poreenju s predvianjima tokom februarskih razgovora u Beogradu: pre svega, injenicu da su trupe Jugoslovenske armije brzo napredovale i da nije dolo do saveznikog iskrcavanja u Trstu. Tito je podsetio Aleksandera da se radi ne samo o vojnom nego i o politikom pitanju, jer je Jugoslaviji posle prvog svetskog rata naneta nepravda, kao i da je ona saveznika zemlja, dodajui da jugoslovenske trupe koje dre spornu teritoriju imaju naredbu da ne ometaju savezniki transport prema Austriji. Na predlog feldmarala Aleksandera dolo je 8. i 9. maja do razgovora u Beogradu izmeu marala Tita i naelnika Aleksanderovog taba generala F. E. Morgana. Iz Morganovog izvetaja feldmaralu vidi se da maral Tito nije bio spreman da popusti kada se radilo o suverenitetu spornog podruja. Britanski vojni faktori su posle ovih razgovora stvar preneli u kompetenciju saveznikih vlada. eril je vrio pritisak na predsednika SAD Harija Trumana da se britanske i amerike snage suprotstave jugoslovenskim trupama, dok su ambasadori dve zemlje u Beogradu nastojali da prisile marala Tita na povlaenje. Truman je smatrao da sve dok Titove snage ne budu napale, nemoguno je da tu zemlju uvlaim u novi rat". Ameriki ambasador u Beogradu oekivao je da se Privremena vlada DFJ saglasi s kontrolom vrhovnog saveznikog komandanta u Sredozemlju nad rejonom koji bi obuhvatio Trst, Goricu, Tri i puteve prema Austriji. Privremena vlada DFJ je bila gledita da je prisustvo trupa Jugoslo-

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI N A D FAIZMOM

435

venske armije u Istri, Trstu i Slovenakom primorju pitanje asti vojske i Jugoslavije, ali da to prisustvo nee uticati na odluke budue mirovne konferencije. Zapadni saveznici su se u transkoj krizi odluili na zaotravanje odnosa s Jugoslavijom i demonstraciju sile. U interesu mira, maral Tito je prihvatio uspostavljanje saveznike vojne uprave. Ivan ubai, Riard Paterson i Ralf Stivenson, ambasadori SAD i Velike Britanije, potpisali su 9. juna u Beogradu sporazum tri vlade o uspostavljanju privremene uprave u Julijskoj krajini, po kojem se podruje s Trstom, Pulom i lukama na zapadnoj obali Istre stavljalo pod zapovednitvo i nadzor saveznikog vrhovnog komandanta. Jugoslovenske trupe na tom podruju ograniene su na odred od najvie 2.000 vojnika. Staljin se izjasnio da jugoslovenske trupe ostanu u Trstu, ali sovjetskoj vladi nije odgovaralo da odlunim podravanjem jugoslovenskog stava ugrozi svoje odnose sa SAD i Velikom Britanijom. Pisao je 21. juna 1945. erilu da predstavnici saveznike komande na Sredozemlju nisu voljni da uzmu u obzir ak ni minimum elja Jugoslovena, iako su oni zasluni za osloboenje sporne teritorije i ine veinu na njoj. Sovjetski voa je nastavljao da do sada nije ukazivao na ponaanje feldmarala Aleksandera koji je dozvolio sebi da uporeuje marala Tita sa Hitlerom i Musolinijem, samo u elji da ne pogorava odnose meu saveznicima. Smatrao je, takoe, pored ,,oholog tona" Aleksandera prema Jugoslovenima, neoekivanim i ton ultimatuma anglo-amerikih predstavnika jugoslovenskoj vladi od 2. juna 1945. godine. Nadam se kao i ranije", zavravao je Staljin svoje pismo britanskom premijeru, da e biti zadovoljeni legitimni jugoslovenski interesi u pogledu Trsta Istre, pogotovu poto su Jugosloveni u glavnom pitanju izali saveznicima do pola puta u susret." Saglasno odluci Privremene vlade DFJ od 18. maja, trupe Jugoslovenske armije povukle su se na staru jugoslovensko-austrijsku granicu napustivi teritoriju koju su okupirali Britanci. Kraj rata Jugoslovenska armija je doekala s 800.000 boraca, rasporeenih u etiri armije, est korpusa, Korpus narodne odbrane, 57 peadijskih divizija i dve vazduhoplovne, 17 partizanskih i diverzantskih odreda, 15 vojnih kola. Jugoslavija je na kraju rata bila prekrivena mreom vojnopozadinskih (teritorijalnih) organa, podeljena na 21 vojnu oblast, 93

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

vojna podruja, 478 komandi mest. Dok su prve proleterske i udarne brigade imale u proeku 23.000 boraca, dotle se u drugoj polovini 1944. obim ovih divizija udvostruio (56 hiljada boraca). Na zavretku rata divizije su po broju ljudstva i naoruanja odgovarale peadijskim divizijama sovjetske, britanske i amerike armije. Korpusi su 1943. imali 5.000 do 15.000 boraca, a 1944. oko 20.000 do 35.000 boraca, podoficira, oficira i generala, odnosno dve do 4 peadijske divizije. U ratu su iz redova naroda izrasli novi komandanti, koji su vojnom vetinom, hrabrou, moralom i privrenou narodu daleko nadmaivali vojne stareine Kraljevine Jugoslavije. Tokom rata NOVJ je izgraivala svoja taktika, operativna i strategijska naela, koja su proizilazila iz samostalnog bia i karaktera jugoslovenske revolucije. Oruana sila revolucije, predvoena komunistima, bila je mahom sastavljena od omladine. Nalazei se na elu ove vojske, koju je saveznika tampa nazivala Titovom gerilom" i Titovom armijom", komunisti su dali i najvee rtve u borbi za osloboenje. Od 12.000 lanova KPJ uoi ustanka, 9.000 je poginulo, kao i preko 100.000 lanova SKOJ-a; ukupno je poginulo oko 50.000 lanova KPJ. Kao izraz nove revolucionarne demokratije koja se stvarala u uslovima rata, u ovoj armiji su ravnopravne sudeonike borbe predstavljale i ene Jugoslavije. U Jugoslovenskoj armiji borilo se 100.000 ena, od kojih je 25.000 poginulo u ratu. NOVJ (JA) je imala 305.000 poginulih i 425.000 ranjenih boraca. Glavni izvor naoruanja NOVJ ostao je, od prvog dana rata do kraja, neprijatelj. NOVJ je bila naoruana raznovrsnim naoruanjem, samim tim to je na tlu Jugoslavije postojalo vie okupatora: nemaki, italijanski, maarski, bugarski. Kvislinzi su raspolagali zaostalim i prevazienim, esto puta trofejnim orujem. Otuda u NOVJ nije dolo do unifikacije naoruanja, jer je to bilo objektivno i nemogue u uslovima u kojima je nastajala i razvijala se NOVJ, usled karaktera okupacije i razliitih grupa kvislinga i kolaboracionista. Osim toga, u NOVJ je korien i deo naoruanja Kraljevine Jugoslavije koji su vojni obveznici posle rata zadrali ili aktivisti KPJ po nalogu partije skupili, naroito na onim podrujima gde je dolo do kapitulacije veih formacija kraljevske vojske. Italijanska kapitulacija doprinela je, posle razoruavanja dela italijanskih divizija, da NOVJ doe u posed velike koliine oruja, ukljuujui i teko naoruanje. Od jeseni 1943. poinje pomo NOVJ u

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI N A D FAIZMOM

43

naoruanju i opremi zapadnih saveznika, koja se intenzivnije nastavlja u toku 1944. godine, da bi u jesen 1944. NOVJ dobila naoruanje za 12 divizija i 2 vazduhoplovne divizije od SSSR-a. U SSSR-u je pored tenkovske brigade u Tuli formirana jo jedna peadijska brigada. U Graveni (Italija) osposobljavali su se jugoslovenski tenkisti, a u Libiji avijatiari. NOVJ je pomo iz stranih saveznikih izvora (anglo-amerikih i sovjetskih) najveim delom dobila u leto i jesen 1944. godine. Sa naoruanjem isporuivana je i oprema za jedinice veze, saniteta i intendanture, ukljuujui i slanje sanitetskih ekipa. Za razvitak sanitetske slube posle osloboenja Beograda, Srbije i Vojvodine karakteristino je da je bilo daleko vie medicinskog kadra, koji je sada mobilisan, sanitetskog materijala i velikih bolnikih centara. Susretom jedinica NOVJ i Crvene armije broj medicinskih ekipa se umnoio, jer su pored britanskih lekara i ekipa koje su poele stizati u jesen 1943, stigle i ekipe sovjetskih lekara, prvo iz sovjetske baze u Italiji, a kasnije iz uprave Crvene armije. Organizacija saniteta tekla je po uzoru na Crvenu armiju. Pri divizijama i korpusima obrazovani su sanitetski bataljoni (sanbat"). Sa stvaranjem armija organizovane su u njihovom sastavu poljske bolnice (hirurke i infektivne). Sanitetsku slubu i njenu organizaciju Gojko Nikoli posmatra kao nerazdvojnu sastavnicu vojske u stvaranju, za razliku od zdravstvene kulture koja ima daleko ire znaenje. Rat je pun primera subjektivnog nadahnua i maksimalnog izgaranja malobrojnih lekara ili grupa zdravstvenih radnika. U pojedinim krajevima Jugoslavije stvarale su se divizijske bolnice, a u drugim opet teritorijalne bolnice na teko pristupanim mestima, mada ova podela nije bila stroga i apsolutna, jer ima i vie paralelnih primera. Uslovi rada zdravstvene slube razlikovali su se u uslovima partizanskog rata i njegove frontalne forme u zavrnoj fazi borbi za osloboenje Jugoslavije. Iz injenice da se radi o narodnoj vojsci, a na drugoj strani o revolucionarnom procesu, zdravstvena kultura je prelazila okvire vojnih formacija, zadirui masovno u zdravstveno prosveivanje i stvaranje brojnih formi preko organa vlasti i masovnih antifaistikih organizacija, ime su se obezbeivale pretpostavke pomoi ratnom sanitetu. Iskustva steena u prolom ratu na jugoslovenskom tlu, dovela su do zakljuaka od ireg naunog interesa. Prvo, u

Z NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

uslovima narodnooslobodilakog rata i revolucije pokazalo se da medicinski uinak u ratu moe proizvesti ogroman moralni efekat na borce, jer su svesni brige i injenice da nee biti ostavljeni na cedilu; da je u jedinicama NOVJ bilo malo bolesnih u odnosu na ranjenike; da se jedno vreme, do dolaska saveznikih lekara i saveznikih pokretnih bolnica, moralo osloniti na svoje snage. Partizansko iskustvo je takoe pokazalo malo pneumonija u uslovima koji su im mogli pogodovati (nain stanovanja, marevi, teki zimski uslovi, slaba odea, neuhranjenost boraca, prelazak vodenih barijera, slabost transporta), ali, na drugoj strani, neuobiajeno mnogo psihoneuroza na kraju rata. Narodnooslobodilaka borba nezamisliva je bez nastajanja partizanskog saniteta, razvoja zdravstvene kulture u vojnim jedinicama na osloboenom podruju, bez preduzimanja antiepidemiolokih mera (organizovanje dezinfekcionih stanica, kupatila i suvih komora). Mree bolnica su postavljene po zabitim planinskim mestima (Grme, Durmitor, Cerkno, Papuk, Pljeevica, Koevski Rog, itd.). Istoriari partizanskog rata u Jugoslaviji istiu i druge osobenosti leenja bolesnih i ranjenih; u pozadini, kod aktivista narodnooslobodilakog pokreta ili estitih rodoljuba; u bolnicama okupiranih gradova; u saveznikim bolnicama u Italiji, na Malti, jedno krae vreme u SSSR-u, dok nije zakljueno da se ranjenici vie ne alju u SSSR; u osloboenim gradovima Srbije i Vojvodine. Na tlu severoistone Jugoslavije organizovane su privremeno i bolnice Crvene armije, odnosno jedinica Drugog i Treeg ukrajinskog fronta koje su na osnovu sporazuma Vrhovnog taba i NKOJ-a sa sovjetskom Vrhovnom komandom prole istonim delovima jugoslovenske teritorije u jesen 1944. godine. Razvoj snabdevake (intendantske) slube Vrhovnog taba proao je od 1941. do kraja rata liniju koja govori o pretvaranju narodnooslobodilakog rata u optenarodni rat, o porastu potreba i centralizaciji ove slube. Tako je Glavna intendantura iz januara 1942. septembra te godine preimenovana u Ekonomski odsek Vrhovnog taba koji je oktobra 1943. prerastao u Ekonomsko odeljenje. Kraj rata NOVJ, odnosno JA, doekuje sa ustanovljenom Komandom pozadine. Borba NOVJ bila je najsvetliji politiko-moralni primer borbe protiv faizma u okupiranoj Evropi. Jugoslovensko ratite vezivalo je od 1941. do 1945. 30 do 55 okupatorskih i

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI N A D FAIZMOM

439

kvislinkih divizija. Kominterna je poetkom 1942. traila da vodstvo narodnooslobodilakog pokreta uputi poziv patriotima evropskih zemalja da istraju u borbi protiv okupatora. Borba naroda Jugoslavije predstavljala je putokaz ostalim porobljenim narodima Evrope. Listovi evropskih pokreta otpora podseali su njihove pripadnike na otpor naroda Jugoslavije i borbene podvige NOVJ. Sovjetski maral Kliment Voroilov je poruivao 7. novembra 1941: Doi e uskoro vreme kada e se svi porobljeni narodi dii pod partizanskom zastavom, kao to su to uinili jugoslovenski partizani." Staljin je isticao da jugoslovenska borba nadahnjuje sve porobljene narode Evrope. Za V. Molotova Jugoslavija je zauzimala slavno mesto herojskog borca u redovima antihitlerovske kolacije". eril e, potapajui Mihailovia, preputajui ga zapravo oceni suda istorije, uzdizati februara 1944. Tita kao oveka kome je pripala ast da prvi otpone borbu protiv okupatora. Borei se prve dve godine rata sama, bez iije pomoi u stratekom zaokruenju, NOVJ, odnosno Jugoslovenska armija, postala je dominantni vojni faktor u Jugoslaviji, i kao takva 1944. godine ravnopravno sadejstvovala s Crvenom armijom u borbi na jugoslovenskom tlu, a kasnije obezbeujui bok sovjetskih trupa u Maarskoj. Ona je sadejstvovala i s britanskim snagama: jedinice ratne mornarice NOVJ izvodile su s britanskim komandosima desantne operacije na jadranska ostrva, a jugoslovenski avijatiari u sastavu britanskog vazduhoplovstva borili se nad Jugoslavijom; primer uspenog sadejstva predstavljalo je i bombardovanje moravske arterije, kojom su nemakim trupama jedinice NOVJ i Crvene armije zatvorile prolaz na sever 1944, kao i drugih objekata od vojnog znaaja. Napadi NOV i POJ na magistralne pruge rastrojavali su vezu izmeu okupatorove pozadine i centrala u Berlinu i Rimu, Sofiji i Budimpeti, pomaui saveznikom ratnom naporu u vreme borbi za severnu Afriku, Italiju i Balkan. Saveznici su od vodstva narodnooslobodilakog pokreta i Vrhovnog taba dobijali informacije o nemakim utvrenjima, saobraajnim centrima, konvojima na moru, oklopnim vozovima na eleznikim linijama, transportima nafte iz Ploetija, putevima povlaenja jedinica i drugim ciljevima, koje je saveznika avijacija napadala s aerodroma u Foi i drugih uzletita u Italiji. Jedinice NOVJ spasle su mnoge britanske i amerike pilote oborene nad Jugoslavijom. Prema kazivanju generala avijacije

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

SAD Dorda Krajgera, komandanta vazduhoplovstva na Balkanu, partizani su spasli oko 2.000 (u literaturi se pominje 3.800) saveznikih avijatiara. Od saveznikih bombardovanja u toku 1944, ponekad i vojnih i civilnih objekata bez razlike, teko su stradali Beograd, Podgorica, Slavonski i Bosanski Brod, Ni, Leskovac, Zadar i druga mesta; neka su sravnjena sa zemljom. NOV i POJ su izgradili posebnu strategiju i taktiku, uspeno ih primenjujui u uslovima optenarodnog rata. Njihova akcija predstavljala je kombinaciju vie elemenata: iznenadnih napada na neprijatelja i njegove vitalne centre, proboja zaokruenja neoekivanim protivudarima, elastine odbrane osloboenih teritorija, vetih manevarskih poduhvata, dekoncentracije neprijateljskih snaga, frontalnih borbi (u zavrnoj fazi rata), diverzija i sabotaa, otpora u gradovima. Oslobodilaka borba naroda Jugoslavije je bila nedeljiva, jedinstvena, nezavisno od neravnomernog razvoja, nacionalnih i regionalnih posebnosti; bila je pokrenuta i organizovana iz jednog centra, ali bez ugroavanja stvaralake primene generalne linije KPJ u pojedinanim jugoslovenskim zemljama; i neprekidno je bila optejugoslovenska po svom karakteru. Voena je u centralnim, planinskim predelima Jugoslavije, ali i u ravnicama Slavonije i Vojvodine, na granicama Treeg rajha, Maarske i Bugarske, Italije na gerilski nain i frontalno, razaranjem objekata u neprijateljskoj pozadini, aktivnom i pasivnom rezistencijom u gradovima i drugim centrima neprijateljske moi. Na podrujima pod kontrolom neprijatelja funkcionisale su brojne organizacije narodnooslobodilakog pokreta: narodne pomoi, narodnooslobodilakog fonda, akcionih odbora narodnooslobodilakog fronta, omladine i ena. Snane antifaistike organizacije, predvoene komunistima, delovale su u Beogradu i Ljubljani, Zagrebu i Pei, Cetinju i Skoplju, Sarajevu i Splitu, kao i u drugim gradovima, unosei nespokojstvo u redove neprijatelja stalnim politikim i propagandnim radom, diverzijama i atentatima, trajkovima i demonstracijama, prepadima na neprijateljske i kvislinke vojnike, bojkotom okupatora. Za razliku od drugih pokreta otpora, jugoslovenski narodnooslobodilaki pokret predstavljao je samostalnu a ne pomonu snagu antifaistike koalicije, a jugoslovensko ratite strateki vaan, a ne sporedan front. U narodnooslobodilakoj borbi doli su do izraaja internacionalizam i nov prilaz reavanju nacionalnog pitanja stvara-

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI N A D FAIZMOM

441

njem oruanih jedinica od pripadnika nacionalnih manjina, italijanskih vojnika (posle kapitulacije Italije), stranih zarobljenika i zatvorenika osloboenih u Jugoslaviji, neprijateljskih vojnika prebeglih na stranu NOVJ, dobrovoljaca antifaistikog uverenja iz drugih drava. Tokom narodnooslobodilake borbe stvarala se nova jugoslovenska zajednica naroda i nacionalnih manjina, zasnovana na bratstvu, jedinstvu i ravnopravnosti naroda kao antitezi mrnji, ovinistikom bezumlju, nacionalistikom egoizmu i bratoubilakim pogromima, podstrekavanim od okupatora i nacionalnih buroazija, koje su s njim bile klasno povezane. U 1. proleterskoj brigadi borili su se rame uz rame Srbijanci i Crnogorci, u Konjikom bataljonu Muslimani, Srbi i Hrvati, u vojvoanskim i slavonskim jedinicama kovalo se bratstvo naroda i nacionalnih manjina. Makedonske jedinice bile su sastavljene od Makedonaca i Albanaca, a u albanskim jedinicama zajedno su se borili Albanci, Srbi i Crnogorci. Makedonci su dobili svoju vojsku, komandni kadar i nacionalne ambleme, kao i drugi narodi Jugoslavije. U sastavu NOV i POJ borili su se bugarski bataljon ,,Hristo Botev", eka brigada ,,Jan ika" i maarska jedinica andor Petefi". Pored ovih jedinica, u Jugoslaviji su se borila 4 austrijska, 7 bugarskih, 7 italijanskih i 6 sovjetskih bataljona, 3 bugarske i 15 italijanskih brigada, 3 italijanske divizije, brigada interniranih Francuza Libert", eta Nemaca i eta Poljaka koji su pobegli iz nemakog zarobljenitva. Rukovodstvo jugoslovenskog narodnooslobodilakog pokreta rano je uvidelo znaaj oslobodilake borbe naroda Slovenije i njen uticaj na slovenako stanovnitvo i jezgro antifaistikog otpora u Italiji i Austriji. Italijanski pokret otpora je uspostavljao veze i ostvarivao borbenu saradnju s partizanskim snagama Jugoslavije na istoku i sa francuskim ,,makijem" na zapadu. Narodnooslobodilaki pokret Jugoslavije pomagao je antifaistiku borbu u graninim krajevima sa Italijom i meu italijanskim stanovnitvom. Partizanske jedinice obrazovane uz pomo narodnooslobodilakog pokreta Jugoslavije postale su jedan od izvora kadrova i za antifaistiki pokret na severu Italije. Septembra 1943. transki radnici obrazovali su brigadu Brigata triestina d'assalto". Rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta formiralo je od pripadnika italijanske manjine partizanske jedinice u Istri, koje su se borile pod komandom Operativnog taba NOVJ za Istru.

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Ali saradnja u antifaistikoj borbi otkrivala je i nespremnost KP Italije da u ovoj fazi rata, posle italijanske kapitulacije, prihvati pravo naroda Istre i Slovenakog primorja na samoopredeljenje. CK KP Italije smatrao je ne uviajui da Slovenci i Hrvati ovih krajeva vide u antifaistikoj borbi i perspektivu svog nacionalnog osloboenja da je odluka Zemaljskog antifaistikog vijea narodnog osloboenja Hrvatske (ZAVNOH-a) o prikljuenju Istre Hrvatskoj preuranjena, pogrena" i da izaziva ovinistike tendencije meu narodima koji u tim krajevima ive zajedno . . . " CK KP Italije nije bio saglasan ni sa prikljuenjem Slovenakog primorja Sloveniji. Pismo CK KP Italije upueno CK KP Hrvatske 5. januara 1944. zavravalo se sledeim reima: Mir, a ne rat, rjeava sporna meudravna pitanja, a u prvom redu teritorijalne ispravke." Pored svoje obaveze prema narodima Jugoslavije, KPJ je izvravala i dug meunarodne solidarnosti prema narodima koji su se borili protiv faizma. Narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavije davala je primer drugim porobljenim narodima. Ona je ruila predstave o neranjivosti nemakih oruanih snaga, koje su bile impresionirale svet u dotadanjim pohodima. ,Snage okupatora u Jugoslaviji nisu se mogle usled narodnooslobodilakog rata upotrebiti na drugim frontovima protiv saveznika. Narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavije omoguavala je narodnooslobodilaku borbu naroda Albanije, primajui glavni teret italijanskih i nemakih ofanziva na sebe. Internacionalizam narodnooslobodilakog pokreta izraen je u stvaranju oruanih jedinica od pripadnika jugoslovenskih narodnosti (nacionalnih manjina), vojnika okupatorskih trupa, stranih dravljana, dobrovoljaca antifaistikog uverenja koji su u Jugoslaviju dolazili iz drugih drava, stranaca koji su prebegli ili bili osloboeni iz faistikih logora, zarobljenika-crvenoarmejaca. Jugosloveni koje je rat zadesio u inostranstvu uestvovali su u pokretima otpora drugih zemalja: italijanskom, francuskom i drugim. Na teritoriji Kosova i Metohije i Makedonije stvorene su partizanske jedinice od Albanaca: Zejnel Ajdini", Emin Duraku", Bajram Curi", Rimkol", Malesija", iptarska (Albanska) brigada NOVJ. Na podruju Slavonije obrazovan je ehoslovaki udarni bataljon u sastavu 12. divizije. Formiraju se maarski bataljon andor Petefi" i nemaka eta Ernst Telman". Strane jedinice u sastavu NOVJ imale su svoj

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI N A D FAIZMOM

443

komandni kadar, nacionalnu zastavu i sluile su se svojim nacionalnim jezikom u vojnoj komunikaciji. Sovjetska udarna brigada pod komandom Anatolija aenka ratovala je u sastavu 9. korpusa NOVJ. Od interniranih Francuza formirana je brigada .Libert", a od Poljaka eta Stari". Italijanske garibaldinske jedinice doprinele su razvijanju duha internacionalizma i antifaizma na tlu Jugoslvie. Jugosloveni su uestvovali i u pokretima otpora Grke, Poljske, Slovake, Austrije. Najjai antifaistiki pokret Jugoslovena van granica zemlje razvio se na tlu Italije, Francuske i neutralne vajcarske. Jugoslovenski zatvorenici i internirci borili su se u srednjoj Italiji u brigadi Grami" rame uz rame sa italijanskim antifaistima. U francuskom pokretu otpora uestvovalo je preko 3.000 Jugoslovena, od ega je 130 palo u borbi a 100 streljano po zatvorima i logorima. Poticali su iz redova emigracije; radilo se o bivim borcima panske republikanske armije, beguncima iz nacistikih logora (vojnici Jugoslovenske vojske, deportovani u Nemaku, Austriju ili Italiju, bivi partizani i ostali ratni zarobljenici) i dezerterima iz nacistikih formacija (vojnici 13. SS Handar" divizije, Hrvati i Muslimani, koji su se pobunili 7. septembra 1943. u Vilefran-de-Rueru, a posle nemake protivakcije deo, koji nije pobijen ili streljan, preao je na stranu boraca pokreta otpora). Posle bekstva iz zatvora Kastr septembra 1943. Ljubo Ili je imenovan za komandanta svih stranaca uesnika u pokretu otpora u Francuskoj, uao u Nacionalni vojni komitet i Generaltab Unutranje francuske armije (FFI), sada ve u inu generala; Vlajko Begovi je bio politiki komesar June zone sa inom pukovnika; dr Aleksandar Mezi (pravo ime Jozef Hauptman) postao je ef sanitetske slube June zone i lan Generaltaba ovog regiona; Gvido Nonveje, ef patriotske milicije June zone, itd. Lazar Latinovi i Lazar Udoviki radili su na prebacivanju jugoslovenskih logoraa u zemlju. Precizna rekonstrukcija Mladenke Ivankovi otkriva da je Dimitrije Koturovi (Colonel Cot") bio organizator pokreta otpora u marseljskoj oblasti, do pogibije od eksplozije paklene maine koju je popravljao. U jesen 1940. bio je formiran tab za jugoslovenske borce (jeziku grupu") koji su sainjavali: Rudi Supek, Blagoje Nei, Dejan Bjelica, Branko Radi, Mugoa i Mate Bandaio, dok je vezu izmeu nacionalnog i centralnog rukovodstva odravala Anka Mati. U

Z NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

centralnom trouglu organizacije stranaca za Jugoslovene je bio zaduen Artur London. Oko 3.000 Jugoslovena u vajcarskoj uspostavilo je veze sa pokretima otpora u Francuskoj, s italijanskim partizanima, sovjetskim zarobljenicima. Preavi 1943. iz Francuske u vajcarsku, Lazar Latinovi je radio na osnivanju Komiteta narodnog osloboenja Jugoslavije za vajcarsku (KNOJ), sa seditem u enevi. Uz pomo KNOJ za vajcarsku formiran je iste godine i KNOJ za Francusku, iji su zadaci bili da okuplja sve jugoslovenske graane u borbi protiv faizma, da prikuplja pomo za narodnooslobodilaki pokret Jugoslavije i da ovaj popularie, da radi na propagandi nove Jugoslavije i prua pomo pokretu otpora u Francuskoj. Narodnooslobodilaka borba Jugoslavije bila je arite antifaistike borbe na Balkanu. Ona je najjae i najneposrednije uticala na antifaistiku borbu albanskog naroda. KPJ je preko svojih delegata pomogla stvaranju Albanske komunistike partije, utiui na prevazilaenje rascepkanosti i frakcijatva, i organizovanju narodnooslobodilake borbe u Albaniji. U stvaranju partije i razvijanju narodnooslobodilake borbe albanskim komunistima su pomagali Duan Mugoa, Miladin Popovi, Svetozar Vukmanovi, Blao Jovanovi, CK KPJ i Vrhovni tab NOVJ. Revolucionarno iskustvo KPJ pomoglo je novostvorenoj KP Albanije da narednih ratnih godina, slino jugoslovenskom putu, osvoji politiku vlast u okviru narodnooslobodilake borbe. Ova organizovana pomo doprinela je da se albanski pokret razraste, utvrdi strategiju i taktiku narodnooslobodilake borbe, da se jasno definiu njeni ciljevi i karakter politike smene vlasti u njenom okviru. Pored ove pomoi, bio je nezamenljiv i moralni podstrek koji je narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavije davala svim antifaistikim pokretima Balkana. Po zakljuku delegata Vrhovnog taba NOVJ Svetozara Vukmanovia, slobodna teritorija june Srbije na tromei Srbije, Bugarske i Makedonije mogla je koristiti za formiranje bugarskih partizanskih odreda koji bi odatle operisali prema unutranjosti Bugarske. Mali bugarski odredi, koji nisu mogli opstati na bugarskoj teritoriji, sklanjali su se na podruje partizanskih snaga Srbije. Na slobodnoj teritoriji Crne Trave stvoren je Trnski odred od nekoliko boraca, a od bugarskih ratnih zarobljenika u Makedoniji bataljon Hristo Botev". Trnski partizanski odred organizo-

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI N A D FAIZMOM

445

vao se kao bataljon Vasil Levski". Maja 1944. stvorena je na jugoslovenskoj teritoriji Druga narodnooslobodilaka brigada B u g a r s k e pod imenom Prva sofijska brigada Vasil Levski", a kasnije Druga sofijska brigada Georgi Dimitrov". Od bugarskih zarobljenika formiran je bataljon ,,G. S. Rakovski". Teritorija jugoistone Srbije koriena je u prolee 1944. kao baza za smetaj lanova CK Bugarske radnike partije i G l a v n o g taba Bugarske. Bugarske brigade formirane na jugoslovenskom tlu sluile su kao glavni oslonac rukovodstva BRP prilikom preuzimanja vlasti u Sofiji u septembarskim dogaajima, uz odluujuu ulogu Crvene armije. Politika internacionalizma KPJ u prolom ratu, koja se izraavala i u podrci antifaistikoj borbi susednih balkanskih zemalja, suoavala se s nizom tekoa. Sloena situacija na Balkanu, koju su u prolosti karakterisali sukobi interesa balkanskih buroazija, uticala je nepovoljno i na njihovo prevazilaenje kroz zajedniku antifaistiku borbu tokom drugog svetskog rata. Narodnooslobodilaki pokret Jugoslavije, kao masovan i autentian revolucionarno-demokratski pokret, zraio je novim idejama i iskustvima. Vodstva pojedinih antifaistikih pokreta smatrala su da se iskustvo jugoslovenske optenarodne borbe ne moe primeni ti na njihovu situaciji i na njihove istorijske uslove (Bugarska, Grka). Internacionalistika nastojanja KPJ, iji je smisao pomo borbi susednih naroda i pokreta, suoavala su se i sa sukobima interesa komunistikih partija oko razliitih principijelnih i aktuelnih vojnih i politikih pitanja. Re je o razlikama u pristupu pitanjima posleratnih granica izmeu Jugoslavije i susednih zemalja (Italije i Austrije), prisyajanju kompetencija od strane centralnih komiteta KP Italije i, KP Bugarske nad pojedinim delovima jugoslovenske partijske organizacije, o tekuim ili buduim formama saradnje, posleratnoj organizaciji drutva, o shvatanju prava naroda na samoopredeljenje (KPJ i KPA). Na ta razmimoilaenja uticala je i koncepcija Kominterne o dvema etapama", preterano poverenje u rasplet uz pomo stranih armija i osvajanje vlasti uz odluujuu pomo spoljnog faktora. Takva shvatanja raala su neminovno nepoverenje u sopstvene snage i vodila davanju dominantne uloge oruanim snagama velikih saveznikih zemalja, prvenstveno Crvenoj armiji. Bugarska strategija otpora razlikovala se od one u Jugoslaviji jer je BRP smatrala da ne treba ii na optenarodni rat pro-

Z NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

tiv bugarskih vlastodraca i Nemaca, poto Bugarska formalno nije bila okupirana. Stvaranje partizanskih jedinica zapoelo je tek 1943. godine. Jednu od karakteristika nastanka dela ovih jedinica ini injenica da su one formirane na tlu Jugoslavije. Posle 9. septembra 1944, tri bugarske armije sudelovale su u borbama protiv nemake balkanske armije na Kosovu, u Makedoniji, na tlu Srbije i u drugim krajevima Jugoslavije sve do jugoslovensko-austrijske granice, ali one nisu bitno doprinele osloboenju odgovarajuih delova Jugoslavije. Na njihovom elu nalazili su se oficiri koji su do jue komandovali trupama carske vojske. Georgi Dimitrov je 2. oktobra 1944. pisao da je jedan od najvanijih korena svim nacionalnim nesreama i katastrofama koje su snale bugarski narod poslednjih decenija leao ,,u velikobugarskom ovinizmu, u velikobugarskoj ideologiji i politici hegemonije na Balkanu i gospodstva nad susednim narodima". Smatrao je da je neophodno gvozdenom metlom oistiti Augijeve staje od mranog, podlog i sramnog faistikog naslea, kako bi se proistio drutveni i politiki vazduh nad bugarskim nebom". Bugarska radnika partija nije zauzimala dosledan stav ni u makedonskom pitanju, ali ni ona nije mogla u pojedinim trenucima prei preko injenice da makedonski narod nije dobio politiku i kulturnu slobodu 1941. Decembra 1941. CK BRP je irio proglas Za slobodu, ravnopravnost i samoopredeljenje Makedonije", napadajui bugarske faiste i oviniste" to teraju Makedonce da se nazivaju makedonskim Bugarima", skrnavei" uspomenu na makedonske voe i borce iz prolosti Goceta Deleva, Pere Toeva, ore Petrova, Janeta Sandanskog, Dima Hadidimova i drugih. Podseani su stari Makedonci" da je Ilinden bio i ostao makedonski i da su na crvenoj kruevskoj zastavi bile ispisane rei 'Sloboda, bratstvo i ravnopravnost'". Posle dolaska na vlast vlade Oteestvenog fronta, Bugarska radnika partija (k) gornjodumajske oblasti je 2223. oktobra 1944. usvojila rezoluciju, polazei od stvaranja ASNOM-a i aktivnog uea stanovnitva ove oblasti u oslobodilakoj borbi celog makedonskog naroda", da je ova oblast, sastavljena od gornjodumajskog, razlokog, neverokopskog, svetivrakog i petrikog sreza, geografski, privredno i etnografski nedeljivi deo Makedonije. Pripajanje gornjodumajske oblasti makedonskoj

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI N A D FAIZMOM

447

dravi je raiavalo put, kao to se onda oekivalo, ,,ka jugoslovenskoj federaciji koja e uvrstiti prijateljstvo meu narodima Jugoslavije i Bugarske i garantovati njihovu slobodu". Todor Pavlov, regent Bugarske, pisao je 21. oktobra 1944. u Rabotnieskom delu da su verni sinovi besprimerno napaenog i herojskog makedonskog naroda postavili granitne temelje slobodnoj makedonskoj dravi koja ulazi, kao ravnopravni lan, u sastav nove demokratske federalne Jugoslavije". Narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavije nije bila bez odjeka ni u Rum uniji. Na nju su kao na primer ukazivali rum unski komunisti jo prve ustanike, 1941. godine. Zahvaljujui nemakoj podrci reimu Jona Antoneskua, partizanska borba nije dola do izraaja u Rumuniji, ali je vladajua garnitura sve vie izazivala nezadovoljstvo rumunskih drutvenih snaga. Rumunija je bila privredno iscrpljena nemakom pljakom, a njene jedinice na Istonom frontu su doivele teke gubitke. Anglosaksonski orijentisani delovi graanskih snaga u Rumuniji nastojali su posle staljingradske katastrofe Vermahta da zakljue primirje sa zapadnim silama, to je raeno uz saglasnost rumunskog diktatora Antoneskua. Od svih satelitskih reima koji su sledili Nemaku, Rumunija se najranije nala na udaru ofanzivnih operacija Crvene armije. Izbijanje trupa marala R.R. Malinovskog na reku Prut marta 1944. dovelo je do pojaavanja akcija graanskih snaga da se Rumunija izvue iz rata. Meutim, njihove planove presekli su komunisti koji su jo ranije pripremali optenarodni ustanak, koji je 23. avgusta 1944. dobio masovan karakter. Jedinice Crvene armije ule su u osloboeni Bukuret 31. avgusta 1944. Pad Antoneskuovog reima i prodor Crvene armije prema Bugarskoj ubrzali su akciju prozapadne bugarske buroazije da zakljui mir sa zapadnim saveznicima sa kojima se Bugarska nalazila u ratu od 1941. godine i na taj nain sprei ulazak Crvene armije na tlo Bugarske. Tome cilju teila je i vlada Konstantina Muravjeva koja je dola na vlast 2. septembra 1944. Ona, meutim, nije bila ni voljna ni sposobna da ispuni zahteve zapadnih saveznika: prvo, da razorua nemake trupe u Bugarskoj, a drugo, da napusti anektirane teritorije Jugoslavije i Grke. Bugarska buroazija u tim pokuajima nije vodila rauna o stratekom momentu, a na drugoj strani, o mnogo sloenijoj konstelaciji meunarodnih odnosa u antifaistikoj koaliciji. BRP je aktivirala unutranje snage pokreta otpora u

Z NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

ijim se oruanim formacijama nalazilo 19.000 boraca, organizovanih u l i brigada, 37 odreda i vie udarnih grupa. CK BRP je 26. avgusta 1944. pozvao sve partijske organizacije da izvre pripreme za optenarodni ustanak protiv vlade Ivana Bagrjanova. Politbiro CK BRP reio je da ustanak zapone 8/9. septembra 1944. Prilikom prevrata u Sofiji glavnu ulogu su odigrale partizanske snage formirane na tlu Jugoslavije i tenkovski puk sa drugim jedinicama bugarske vojske. Jugoslovenski partizani bili su ,,idol i uzor austrijske borbe za slobodu". Na slobodnu slovenaku teritoriju kod rnomelja sputena je u leto 1944. grupa austrijskih antifaista koja je ivela u SSSR-u, u kojoj su se nalazili i pripadnici drugih naroda (panci, Rusi, Italijani). Austrijski i slovenaki partizani sadejstvovali su u borbama protiv nacista u predelu Koralpa (januara 1945) i na Pernicenu marta 1945. Kada je Franc Honer u leto 1944. dobio nalog CK KP Austrije, ije se sedite nalazilo u Moskvi, da na tlu Jugoslavije formira austrijske bataljone, rukovodstvo KPJ se sa tim saglasilo. Oficiri 1. austrijskog bataljona, formiranog novembra 1944. u Sloveniji, bili su Austrijanci-panski borci. Don Mozer navodi da su pripadnici ove i drugih austrijskih jedinica nosili uniformu NOVJ, ali s austrijskim grbom na levom rukavu. Snage NOVJ uspeno su sadejstvovale sa saveznikim jedinicama. Na tlu Jugoslavije Crvenu armiju je doekala regularna armija stvorena u toku trogodinje narodnooslobodilake borbe. Sa jedinicama NOVJ sadejstvovale su u zavrnoj fazi rata i jedinice NOV Albanije. U operaciji za osloboenje Nia sadejstvovale su jedinice NOVJ, Crvene armije i 2. armije Bugarske, na osnovu sporazuma u Krajovi. Bugarske trupe su operativno bile potinjene tabu 3. ukrajinskog fronta. Osloboenjem Nia, 14. oktobra 1944, nemakim snagama koje su se povlaile iz Grke preseena je odstupnica dolinom Morave, prema severu, ime su one odbaene na daleko nepovoljniji pravac kretanja dolinom Ibra. Antikomunistike snage u Poljskoj, Jugoslaviji, Grkoj i Albaniji zastupale su strategiju ekanja (atantizma). Mihailovievi etnici u Jugoslaviji nisu se verbalno odricali antiokupatorske orijentacije, ali su praktino zapoeli kolaboraciju 1941. etnici su bili zaslepljeni mrnjom prema narodnooslobodilakom pokretu, smatrajui da im on ugroava status quo, obnovu monarhije i prevagu stare nacionalne politike. Bali kombtari i

OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI N A D FAIZMOM

449

Legalitet u Albaniji takoe su se u vreme svoje pojave 1942, odnosno 1943. izjanjavali za antiokupatorsku borbu, ali su brzo zavrili u kolaboraciji. Nacionalno-demokratska grka vojska (EDES) bila je usmerena na restauraciju monarhije u Grkoj i oslonjena na izbegliku vladu. Ova formacija ostala je pasivna prema okupatoru i suprotstavljena ELAS-u. Sporazum izmeu ELAS-a i Britanaca u Kasten-Kalambaku, doveo je samo do formalnog ujedinjavanja ELAS-a i EDES-a u smislu formiranja Vrhovnog taba u iji je sastav uao i pukovnik Napoleon Zervas. Ve jula 1943. antifaistike snage Grke su bile priznate kao saveznika vojska pod komandom britanskog taba za Bliski istok. Sporazum zakljuen posredstvom Britanaca nije uspeo da otkloni graanski rat izmeu pripadnika ELAS-a i EDES-a u jesen 1943. U Poljskoj, sukobljavale su se snage Armije krajove i Armije ludove, ije su strategije, klasni ciljevi i spoljne take oslonca bile dijametralno razliite. Uporedna analiza moe da otkrije da je britanska politika u prolee 1944. nastojala da nastale zaplete u Jugoslaviji, Grkoj i Italiji rei na slian nain izmirenjem antifaistikih snaga sa kraljem i njegovom vladom u svakoj od ovih zemalja. Britanci su na ovoj ideji istrajavali, iako je bilo vie nego oigledno da se u pomenutim zemljama nije radilo o istovetnim situacijama, a pogotovu ne i o ravnopravnim odnosima unutranjopolitikih snaga. Bitna razlika izmeu narodnooslobodilakih i antifaistikih pokreta u dvema susednim zemljama, ako apstrahujemo njihove razliite snage, udarne moi, politiki uticaj, stepen organizovanosti pokreta i njihovih ustanova, sastojala se u razliitim strategijama i njihovom ostvarivanju u toku rata. Vojni i politiki integritet KPJ i uopte rukovodstava narodnooslobodilakog pokreta tqetiran je u politici i praksi kao naelo i kao imperativ za razliku od KP Grke i EAM-a, odnosno njegove vojne formacije ELAS-a. Italijanski sluaj 19431944. nepotpuniji je za komparaciju, ali se ne moe zanemarivati, jer je re o slinim, vremenski sinhronizovanim kompromisnim kombinacijama. Bitno razgranienje nastaje, samim tim, to ove dve zemlje Jugoslavija i Italija nisu imale isti status: jedna je bila vojno poraena, a druga saveznika zemlja, u ratnom naporu antifaistike koalicije. Italijanski kralj je bio kompromitovan u faistikoj eri koja je trajala do 1943. dok je jugoslovenski bio pod britanskim pokroviteljstvom. Antifaistike snage u Cen-

Z NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

tralnom komitetu nacionalnog osloboenja bile su podeljene prema politici zapadnih saveznika na pitanju da se podri kralj, maral Pijetro Badoljo i drugi konzervativni politiki prvaci. Dogovor u krizi aprila 1944. je polazio od toga da maral Badoljo ustupi vlast vladi sastavljenoj od predstavnika Centralnog komiteta nacionalnog osloboenja, a da Viktor Emanuel III prenese krunu na svog sina Umberta Savojskog koji bi vrio vlast u svojstvu kraljevskog namesnika (Luogotenente del Regno). Jugoslavija, Grka i Italija su se, iako se radilo o raznoobraznim situacijama sa stanovita pomenutih merila, nalazile pod spoljnim pritiskom da se stvore jedinstvene vlade od rojalistike desnice, umerenih graanskih predstavnika i levice, a preko toga sauvaju pozicije monarhije i konzervativnih snaga. Konkretni oblici intervencije ogledali su se sutinski u nastojanjima da se obrazuju jedinstvene vlade u kojima bi uz postojee graanske predstavnike bili zastupljeni i po dva-tri predstavnika levice. Alibistike struje nastojale su svuda u Evropi da dokau da su se one borile protiv komunizma, na strani zapadne civilizacije, hrianstva, a protiv boljevikog barbarstva". Forsirajui britansku politiku kompromisa u Jugoslaviji, eril se zalagao za ukljuivanje svih navodno nezamerenih snaga u vojne i politike strukture nove Jugoslavije, nastojei da razblai komunistiko vodstvo narodnooslobodilakog pokreta i pojaa pozicije Velike Britanije prema SSSR-u u vreme predstojeih razgovora sa Staljinom. Vid alibizma predstavlja i zadravanje vojnih stareina carske bugarske armije posle dolaska na vlast Oteestvenog fronta. Ne prihvatajui arla de Gola, SAD su, posebno Ruzvelt, podravale admirala an-Fransoa Darlana i Pjera Lavala. Antifaistiko svetsko javno mnjenje je u toku rata napadalo ovakve pojave nazivajui ih darlanizmom". Nagli uspesi koalicije ujedinjenih naroda razvijali su i drugu tendenciju, koja se moe oznaiti kao slom iekivanja i politike puke k nozi". Masovni izlasci iz gradova i pojave ustanaka 1944. primer su poraza politike atantizma i na zapadu i na istoku Evrope. Jugoslavija je u ratu 19411945. teko stradala od agresije Osovine, aprila 1941, samovoljnih akata podele zemlje i konstituisanja poslunih reima, pljake okupatora i njegove represivne politike prema stanovnitvu, intenzivnih borbi u svim

451 krajevima, saveznikih bombardovanja i nemakih razaranja prilikom povlaenja. Prema podacima podnetim Meusaveznikoj reparacionoj komisiji krajem 1945, rtve jugoslovenskih naroda u ratnom naporu iznosile su 1,706.000 ljudi ili 10,8% od ukupnog broja stanovnika. Tokom rata prinudno je raseljeno 530.000 ljudi, 320.000 internirano, 270.000 upueno na prinudni rad. Celokupna ratna teta Jugoslavije je procenjena na 46,9 milijardi amerikih dolara, prema cenama koje su vaile u 1938. Srueno je ili tee oteeno 504.160 zgrada, ili jedna etvrtina ukupnog stambenog fonda. Poljoprivreda je pretrpela ogromnu tetu. Naroito su stradali stoarstvo, voarstvo, vinogradarstvo, poljoprivredni inventar, umarstvo i pilane, ribarstvo. Dve petine jugoslovenske industrije bile su unitene. Neprijatelj je ne samo eksploatisao industrijska preduzea i rudnike nego i odnosio njihovu opremu i kompletne pogone. Pri povlaenju Nemci su unitavali preduzea, puteve, mostove, eleznieke pruge. Neprijatelj je unitio ili otetio 142 rudnika uglja, unitio ili odneo preko 150.000 vagoneta, odvukao, otetio ili unitio 1.441 lokomotivu i preko 46.000 vagona. Putevi su bili razoreni, a pojedini krajevi zemlje odseeni. Prilikom povlaenja Nemci su unitili elezniku prugu BeogradZagreb. U dolini Neretve poruili su mostove, a na pruzi Novi SadBeograd unitili su vijadukt i tunel kod ortanovaca. Na Savi je sruen most koji je povezivao Slavonski Brod s Bosanskim Brodom. Oteenja like pruge" OgulinKnin iznosila su 90%. Vezu Banata s ostalim delovima zemlje oteavali su porueni mostovi na Dunavu, Tisi i Tamiu. U rekama i moru postavljene su mine. Prilikom bombardovanja Beograda aprila 1941. pogoena je Narodna biblioteka, u kojoj je izgorelo oko 500.000 knjiga. Za vreme rata oteeni su univerziteti i njihove laboratorije. Neprijatelj je iz Jugoslavije odvukao i veliko umetniko i arhivsko blago.
OSLOBOENJE I DOPRINOS JUGOSLAVIJE POBEDI N A D FAIZMOM

Naroito su opustoene oblasti Like, Korduna, Banije, Bosanske krajine, june Srbije gde su se vodile neprekidne bitke i nalazila trajna ustanika arita.

PROGLAENJE REPUBLIKE

Narodnooslobodilaki pokret bio je republikanski po duhu, ali se u toku rata nije deklarisao protiv monarhije. Republikanski oblik vladavine nije istican kao antiteza monarhiji. Protiv monarhije s njenim oznakama naslednosti i line vlasti, ustavno ograniene ili vanustavno vrene nije se ustajalo kao protiv institucije nespojive s demokratijom, ve kao protiv oblika vladavine s kojim su narodi imali loe iskustvo u Kraljevini Jugoslaviji, posebno u toku rata. Lina vlast kralja Aleksandra i prvog namesnika iz doma Karaorevia i suvie je duboko bila useena u svest naroda. Za vreme rata, Petar II se poistovetio s velikosrpskom emigracijom, Mihailoviem i snagama koje su u Jugoslaviji saraivale s okupatorom, odnosno ratovale protiv narodnooslobodilakog pokreta. Klasnu oznaku ove saradnje izrazili bismo parafrazirajui starog pisca: da su kraljevski oficiri sluei Nemce i Italijane vodili borbu za povratak svoga kralja. U nesrpskim krajevima Jugoslavije monarhija je bila omrznuta i kao nosilac pansrpske ideologije. Nasuprot tome, republikanski oblik vladavine je podseao na demokratski poredak i vlast naroda. Reenje usvojeno u Jajcu o suspenziji monarhije bilo je, na jednoj strani, dovoljno za njeno kasnije ukidanje, a na drugoj zadovoljavalo obzire prema velikim silama, naroito prema Velikoj Britaniji, koja je u ime odbrane ustavnog kontinuiteta prenaglaavala monarhijsku tradiciju. Rat je dokraja otkrio koliko je linost monarha po emocionalnoj nezrelosti i podlonosti uticaju dvorskih koterija bila nedorasla ozbiljnosti istorijske situacije i drami koju su preivljavali narodi Jugoslavije. Da u pitanju nije bila samo mladost monarha vidi se iz britanskih dokumenata, koji nedvosmisleno ukazuju da se on nalazio pod kobnim zraenjem dvorske okoline.

PROGLAENJE REPUBLIKE

4 5 3

Govorei na Prvom kongresu Narodnog fronta, odranom u Beogradu avgusta 1945, maral Tito je naglasio da pitanju monarhije ne prilazi sa stanovita linosti, ve sa stanovita sistema, i konstatovao da monarhija nije mogua u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji, jer je nespojiva s federacijom, s narodnom vlau i demokratijom, koje su proizile iz revolucije. Prema tome", kae Tito, Narodnooslobodilaki front Jugoslavije ima otsada pravo da se bori za republiku, djelujui kao politiko objedinjenje koje je zasnovano ne samo na demokratskim nego i na republikanskim principima." Kralj je na Titovu izjavu odgovorio opozivom namesnik, smatrajui da im nije dozvoljeno da izvravaju svoje ustavne dunosti, te da su preli preko zakletvi i obaveza koje su mu dali. U sutini, Petar II je Titovu izjavu iskoristio za napad na Sporazum Titoubai, poto je posle saziva AVNOJ-a i Potsdamske konferencije postalo jasno da je nestala i poslednja mogunost za restauraciju monarhije, s obzirom na odnos snaga u AVNOJ-u. Privremena vlada DFJ je kraljev akt oznaila kao neustavan, a s njenim zakljukom sloila se bez rasprave i Privremena narodna skuptina. Narodni front Jugoslavije je u l. 11 svog Programa izriito istakao republikansku orijentaciju programa: Narodni front smatra da je odranje bratstva i jedinstva naih naroda, federativnog ureenja drave i istinske demokratije u Jugoslaviji neizmirljivo sa monarhistikim oblikom vladavine i borie se za to da narod na slobodnim izborima za Ustavotvornu skuptinu da svoj glas za republikanski oblik vladavine kao jedini koji odgovara interesima svih naih naroda." AVNOJ je suvereno odluio da se ustanovi privremeno ustavno ureenje, vodei rauna o unutranjem politikom odnosu snaga, meunarodnom poloaju i tenji da se organima nove Jugoslavije legitimno pravo meunarodnog predstavljanja pribavi jednim specifinim postupkom sporazumom NKOJ-a s kraljevskom vladom, to je bio i cilj vodeih saveznikih sila, posebno Velike Britanije i SSSR-a, nezavisno od uzajamno protivurenih interesa koji su odreivali njihovu politiku. Nova Jugoslavija ula je u te pregovore da bi stekla legitimnu poziciju u meunarodnoj zajednici, iako takva pozicija nije bila potrebna da bi se osnaila smena vlasti izvrena u zemlji, jer se zakonitost pribavljala voljom drutvenih snaga koje su vrile smenu vlasti, a ne meunarodnim priznanjem, koje se u praksi najee pretvaralo u politiko pitanje.

*D0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Stoga se ustavni provizorijum" u Jugoslaviji posle 1943. razlikovao od nekih formalno analognih situacija u istoriji, nacionalnoj i optoj: odnos drutvenih snaga bitno se izmenio, to je konstatovao i AVNOJ. U vezi s ovom promenom, tvorci odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a i njegovi sazivai imali su na umu da svi krajevi Jugoslavije nisu do krajnjih mogunosti zahvaeni narodnooslobodilakom borbom, kao i da strani faktori i dalje raunaju na konzervativne snage u Jugoslaviji, kvislinke jedinice i politiku emigraciju. Od svoje pojave u politikom ivotu Jugoslavije (Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca), komunisti nisu apsolutizovali ulogu ustavotvorne skuptine kao idealne demokratske ustanove za proveru narodne volje, jer je njihov ulazak u ovu ustanovu i ostanak u njoj zavisio od procene situacije, s tim to je prema stavu iz 1919. odluku o tome morala da donese partijska organizacija na referendumu ili kongresu. U predratnim politikim borbama za dravnopravnu reorganizaciju Kraljevine Jugoslavije, voenim u okviru politike narodnog fronta, komunisti su podravali Udruenu opoziciju na slobodnim izborima 1936, u nadi da e iz ovih proizii suverena ustavotvorna skuptina, jer su u zalaganju za progresivna naela graanske demokratije videli mogunost da u datoj situaciji mobiliu mase za borbu protiv faistikog spoljnopolitikog kursa i obuzdaju nasrtaje reima na nacionalna, socijalna i politika prava. Za komuniste, sprovoenje slobodnih izbora za Narodnu skuptinu 1936. nije oteavalo borbu za ustavotvornu skuptinu, nego ju je, naprotiv, olakavalo. Zahtevi za slobodno izabranu konstituantu bili su zahtevi za potovanje demokratskog prava graana i za formiranje demokratskog tela koje bi trebalo suvereno da odluuje o dravnom i drutvenom ureenju zemlje. Ideja o konstituanti nije bila strana rukovodeem jezgru narodnooslobodilakog pokreta ni u toku narodnooslobodilakog rata. AVNOJ je u Jajcu odluio da se za promene tokom revolucije zatrai posle rata narodna saglasnost. Sporazum izmeu NKOJ-a i kraljevske vlade od 1. novembra 1944. izriito je predviao ustavotvornu skuptinu. Krajem te godine u najviim britanskim krugovima vladalo je miljenje da se narodna volja uspenije izraava direktno plebiscitom nego posredno, preko ustavotvorne skuptine. Odgovarajui na jednu erilovu poruku, maral Tito je 21. decembra istakao da jo nije odlueno na koji bi se nain najbolje mogla ustanoviti

PROGLAENJE REPUBLIKE

455

elja naroda, ali da se predvia mogunost sprovoenja plebiscita, o emu e konanu odluku doneti AVNOJ i nova vlada. Revolucionarnim snagama u Jugoslaviji nije smetalo da se to pitanje formalno rei na jedan ili drugi nain, jer je odgovor veine naroda ve bio dat tokom narodnooslobodilake borbe. U dva navrata, 1920. i 1945, u sasvim razliitim istorijskim situacijama, razliitim drutvenim i politikim konstelacijama, iz razliitih razloga, uostalom postavilo se pitanje suvereniteta ustavotvorne skuptine. Suverena prava Ustavotvorne skuptine Kraljevine SHS bila su okrnjena donoenjem vladinog privremenog poslovnika, kojim je vladar uzdignut na nivo neprikosnovenog inioca, o ijem se autoritetu nije moglo ni raspravljati, jer je svaki poslanik bio obavezan da mu unapred poloi zakletvu. U novoj, sasvim drukijoj situaciji 1945, odreenoj pobedom revolucije, legalna graanska opozicija pokuala je da ospori suverenost ustavotvorne skuptine pre njenog izbora i saziva, to jest prilikom razmatranja Predloga zakona o Ustavotvornoj skuptini, nalazei da predviena dvodomost (Savezna skuptina i Skuptina naroda) unapred odreuje federativno dravno ureenje. Optereena formalnim i proceduralnim demokratskim obzirima, iza kojih se skrivala klasna sutina politikih ciljeva, opozicija je smatrala da e dvodomost vezati ruke ustavotvornoj skuptini, jer nije mogla, ili nije htela, da uvidi da ona, mada slobodna u odluivanju, ne moe biti van stvarnosti novih odnosa. Ustavotvorna skuptina je imala da inkarnira volju naroda, izraenu u upravo zavrenoj narodnooslobodilakoj borbi. Dravnopravni" ili ustavni provizorijum" posle 1918. trajao je vie od dve godine, dok su u novoj Jugoslaviji izbori za konstituantu i njeno sazivanje usledili svega nekoliko meseci po zavretku rata. Od Drugog zasedanja, AVNOJ je bio najvii organ vlasti, a na osnovu sporazuma NKOJ-a i kraljevske vlade zadrao je zakonodavnu vlast. AVNOJ nisu mogli da zaobiu ni veliki saveznici 1945. u krimskoj preporuci, ak ni onda kada su, suprotno unutranjem razvoju nove Jugoslavije, preporuili da se ta revolucionarna skuptina popuni nekompromitovanim poslanicima poslednje Narodne skuptine Kraljevine Jugoslavije, izabrane decembra 1938. Obrazovanjem Privremene vlade DFJ, 7. marta 1945, stvoren je jedan kabinet, a paralelizam ylade ukinut. Manjina u njoj (Milan Grol, potpredsednik, Ivan ubai, ministar spoljnih poslova, i Juraj utej, ministar bez

*D 0

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

portfelja) nije mogla da se bez podrke stranih faktora otvoreno, frontalno suprotstavi politici KPJ i Narodnog fronta Jugoslavije, koja je polazila od tekovina narodnooslobodilake borbe, revolucionarno-demokratskih ustanova i socijalistike perspektive. U Deklaraciji Privremene vlade DFJ, koju je njen predsednik, maral Josip Broz Tito, proitao preko Radio-Beograda 9. marta 1945, stajalo je da je ona obrazovana spajanjem NKOJ-a i jugoslovenske kraljevske vlade na osnovu sporazuma, ali da je u nju ulo i nekoliko predstavnika politikih grupa koje nisu bile zastupljene u ova dva tela. Jedinstvena vlada proizilazi iz unutranjih i spoljnopolitikih potreba nove Jugoslavije, daje podstrek okupljanju svih snaga koje se ne mire s kolaboracijom, i predstavlja neophodan uslov za to skoriji zavretak rata i za brzu plansku obnovu poruene zemlje. Deklaracija je polazila od osloboenja Jugoslavije kao prvog i najvanijeg cilja. Posebno se naglaavalo da nacionalne teritorije koje su posle prvog svetskog rata ostale van granica Jugoslavije moraju biti prisajedinjene matici, tim pre to su se u ratu faktiki ve prikljuile njoj i opredelile za Demokratsku Federativnu Jugoslaviju. Na osnovu principa samoopredeljenja naroda, ona je stekla pravo da te teritorije prisajedini. Nacionalne demokratske tekovine izraene u odlukama AVNOJ-a oznaene su kao osnova rada vlade. Isticalo se da e demokratska prava i graanske slobode biti proireni, ukljuujui line slobode, slobodu veroispovesti, slobodu govora, tampe i udruivanja. Vlada se izjanjavala protiv osvete nad zavedenim saradnicima neprijatelja, ali i za kanjavanje ratnih zloinaca. Polazei od krimske preporuke velikih sila, ona se obavezivala da AVNOJ i njegovo Predsednitvo u najkraem roku popuni predstavnicima naprednih politikih grupa, koje se nisu kompromitovale u ratu. Obavezivala se da nastavi rat do bezuslovne kapitulacije Nemake, traei od naroda da se zaloi za pobedu i obnovu. Meu vladinim zadacima navedeni su obnova privrednog ivota, davanje podrke privatnoj inicijativi, reavanje pitanja agrarne reforme i kolonizacije, izgraivanje narodne vlasti u demokratskom duhu, obrazovanje vlada federalnih jedinica, odravanje slobodnih izbora za ustavotvornu skuptinu, jedinstvo s nerazorivom" ratnom zajednicom SSSR-a, SAD i Velike Britanije.

PROGLAENJE REPUBLIKE

457

AVNOJ je i nakon proirenja na osnovu krimske preporuke zapravo njene modifikacije od Odbora za popunu i proirenje AVNOJ-a i Ministarstva za konstituantu, s Edvardom Kardeljom na elu zadrao u svom sastavu veinu poslanika Narodnog fronta Jugoslavije. Dotadanji program i sastav AVNOJ-a nisu bili ugroeni njegovim pretvaranjem u Privremenu narodnu skuptinu (PNS), koja je trebalo da kao prelazna ustanova donese politiko zakonodavstvo i pripremi izbore za ustavotvornu skuptinu. Krimska preporuka, sadrana u Izjavi o rezultatima Krimske konferencije, predviala je, sem proirenja AVNOJ-a, da zakonodavna akta koja je on doneo budu podneta na ratifikaciju ustavotvornoj skuptini. Razmatrajui predlog o proirenju AVNOJ-a, Privremena vlada DFJ je stala na gledite da treba do krajnjih granica mogunosti izai u susret savetu koji je dala konferencija saveznikih rukovodilaca u Jalti". Izmenu ove preporuke u smislu da se za AVNOJ, pored predratnih poslanika, predloe i istaknuti javni radnici (politiari, naunici) uslovila je injenicom to je poslednja Narodna skuptina Kraljevine Jugoslavije bila izabrana na nedemokratski nain, a njeni poslanici veinom utonuli u kolaboraciju s okupatorima i kvislinzima. Demokratska stranka Milana Grola predloila je 13 lanova za poslanike proirenog AVNOJ-a, Glavni odbor Saveza zemljoradnika 12 (ukljuujui predsednika stranke Kosana Pavlovia), Hrvatska republikanska seljaka stranka (radievci) 9, a ubaieva HSS 4. Samostalna demokratska stranka Save Kosanovia i Jugoslovenska republikanska stranke Jae Prodanovia dale su u AVNOJ po 11 predstavnika, Narodna seljaka stranka Dragoljuba Jovanovia 8, a za predstavnika Socijaldemokratske stranke predloen je Nedeljko Divac. Privremena narodna skuptina obrazovana 10. avgusta proirenjem AVNOJ-a, radila je do Ukaza Predsednitva PNS od 26. oktobra 1945. o njenom rasputanju. Predsednitvo PNS reilo je da se Ustavotvorna skuptina, poto se za nju obave izbori 11. novembra, sazove u zasedanje za 29. novembar. Pored privremene vlade i AVNOJ-a, odnosno PNS, i njihovih predsednitava, u sistemu vlasti DFJ postojalo je i namesnitvo, ustanova prelaznog karaktera, u sutini dekorativna. Namesnici nisu imali bitnija ovlaenja, jer su ova pripadala AVNOJ-u, vladi i Predsednitvu AVNOJ-a, a kasnije PNS i njenom predsednitvu. Namesnitvo se moe uzeti kao formalan

*D0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

uvar prenetih kraljevskih o v l a e n j a ili kao neka vrsta kontrole sporazuma izmeu NKOJ-a i kraljevske vlade. Poznato je da znaaj jedne ustanove zavisi od njenih ovlaenja, mesta u sistemu vlasti i odnosa s drugim organima istog ranga, a pre svega od drutvenih i politikih odnosa u kojima deluje i linosti koje je sainjavaju. Ukoliko je re o ovom poslednjem momentu, namesnici su bili ljudi na zalasku politike karijere (Sran Budisavljevi i Ante Mandi), bez veeg uticaja u politikom ivotu, a i lino nespremni da se zalau za stvar monarhije u Jugoslaviji. Namesnitvo je, sutinski gledano, predstavljalo dekor ustavnosti ili vid prilagoavanja revolucionarnih promena ustavnoj formi. Priseajui se svoje uloge namesnika, Sran Budisavljevi je isticao da mu je, kao nekadanjem aktivnom javnom radniku, vie nego teko padala ta sporedna uloga, koju je privremeno morao da vri. Proglaenjem republike i ukidanjem monarhije prestala je funkcija namesnitva. Privremeno narodno predstavnitvo bilo je izraz posleratne situacije u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, za razliku od Privremene narodne skuptine, koja je konstituisana kao izraz meunarodnih potreba nove Jugoslavije i pobednike revolucije. Popunjavanje AVNOJ-a nije proizilazo iz unutranjih potreba, ve iz meunarodnih obzira pobednika prema velikim saveznikim silama, prvenstveno Velikoj Britaniji i SSSR-u. Za razliku od Privremenog narodnog predstavnitva, Privremena narodna skuptina je, radei u drugaijoj situaciji i novim drutvenim odnosima, donela potrebno zakonodavstvo u vie nego kratkom roku, a njeno Predsednitvo raspisalo izbore za ustavotvornu skuptinu za 11. novembar 1945. Poznato je koliko su vlade Kraljevine SHS kritikovane zbog odlaganja izbora za ustavotvornu skuptinu. Na osnovu opeg prava glasa, koje je tekovina oslobodilake borbe naroda Jugoslavije, predratno birako telo je dvostruko uveano ukljuivanjem vojnika, ena i omladine s navrenih 18 godina; pravo glasa nisu imali aktivni saradnici neprijatelja i pristalice predratnih faistikih organizacija. Za vladu pod predsednitvom marala Tita upotrebljavani su razni nazivi u dokumentima i tampi: Narodna vlada DFJ", Savezna vlada", Centralna vlada" pa i Ministarski savet DFJ"; sutinski gledano, meutim, odgovarajui naziv za nju je Privremena vlada DFJ, samim tim to joj je mandat bio

PROGLAENJE REPUBLIKE

459

vremenski ogranien ispunjavanjem sporazuma predsednika NKOJ-a Josipa Broza Tita i predsednika kraljevske vlade Ivana ubaia. Pored komunista, u Privremenoj vladi DFJ nalazili su se i predstavnici drugih stranaka i politikih grupa: Milan Grol (Demokratska stanka), Ivan ubai i Juraj utej (HSS), Sava Kosanovi (Samostalna demokratska stranka), Jaa Prodanovi (Jugoslovenska republikanska stranka), Edvard Kocbek (bivi hrianski socijalist), Frane Frol (HSS u JNOF-u). Privremena vlada DFJ nije bila klasina koalicija, a ni sastavljena na principu delegacija ranijih vlada NKOJ-a i kraljevskog kabineta. Nije bila jedinstvena i monolitna jer je obuhvatala i jezgro predstavnika graanskih snaga, ali su u njoj apsolutnu veinu imali komunisti i pripadnici JNOF-a, odnosno Narodnog fronta Jugoslavije. Mada po formi nije bila nastavak NKOJ-a, ona je to bila u sutini: po dominaciji pripadnika JNOF-a, po programu i stilu rada, po federativnoj strukturi. Komunisti.su u vladi imali najistaknutije prvake svoje partije: predsedniki poloaj je pripao maralu Josipu Brozu Titu, generalnom sekretaru KPJ, mada se njegova najvia partijska funkcija nije javno iskazivala; Tito se istovremeno nalazio na elu resora narodne odbrane, budui vrhovni komandant Jugoslovenske armije; Edvard Kardelj, lan Politbiroa CK KPJ nije bio samo potpredsednik vlade ve i ministar za konstituantu; stajao je na elu ministarstva koje je u postojeoj prelaznoj situaciji bilo jedno od najvanijih, jer je trebalo pripremiti pretvaranje AVNOJ-a u Privremenu narodnu skuptinu, saglasno krimskoj preporuci efova velikih sila, organizovati izbore za ustavotvornu skuptinu i izraditi nacrt budueg ustava. Glavni partijski ideolog, Milovan ilas, nalazio se na elu Ministarstva za Crnu Goru, kao i Pavle Gregori za Hrvatsku, odnosno Rodoljub olakovi za Bosnu i Hercegovinu. Pomenuta zemaljska ministarstva bila su pomenuta u Beogradskom sporazumu Tita i ubaia; imala su manji znaaj i u strukturi vlade sa stanovita tekuih poslova, ali su unapred, pre odluke Ustavotvorne skuptine, simbolisala sa neto kasnije formiranim vladama federalnih jedinica federativno ureenje Jugoslavije. Resore industrije, saobraaja, spoljne trgovine, rudarstva i prosvete drali su takoe komunisti (Andrija Hebrang, Todor Vujasinovi, Nikola Petrovi, Bane Andrejev Ronkata i Vladislav Ribnikar). Hebrang je bio povuen iz Hrvatske na rad u federaciju posle kritika

'

I O U

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLTTCT.TA

njegovog rada kao separatistikog, ali to ira javnost, pa ak i sastav KPJ, nije znao. Ministarstvom finansija je rukovodio Sreten ujovi Crni, lan Politbiroa CK KPJ. Na elu Ministarstva unutranjih poslova stajao je pop Vlada Zeevi, istaknuti partizanski prvak iz zapadne Srbije, lan KPJ od 1942. godine. Zeevi nije imao istaknuto mesto u partijskoj hijerarhiji, ali je kao svetenik, ija je popularnost probila granice Jugoslavije, zahvaljujui propagandi narodnooslobodilakog pokreta i naprednih iseljenikih krugova, mogao garantovati u oima javnog mnjenja da e se unutranji organi drati demokratskih pravila u predstojeim izborima. Uostalom, organima bezbednosti (Odeljenje zatite naroda OZN-a), na Zapadu poznatim kao tajna politika policija", rukovodio je Aleksandar Rankovi Marko", lan Politbiroa CK KPJ i general-lajtnant JA. Odeljenje zatite naroda stvoreno 13. maja 1944. godine nalazilo se po tadanjem formacijskom sastavu u okviru Ministarstva narodne odbrane a ne Ministarstva unutranjih poslova. U rukama rukovodilaca KPJ nalazili su se, prema tome, najvaniji resori, ako izuzmemo Ministarstvo spoljnih poslova. Nominalni nosilac spoljne politike je bio ubai, ali su poslovi s inostranstvom (ukljuujui meunarodne odnose i komunistike veze) bili koncentrisani, kao i ranije (dok je Josip Smodlaka bio u NKOJ-u prvi partizanski poverenik za spoljne poslove), u rukama marala Tita. Glavne linije spoljne politike formulisao je i iznosio Tito u svojstvu predsednika Privremene vlade DFJ. Prepiska izmeu Tita i Staljina, odnosno drugih sovjetskih najviih zvaninika (politikih i vojnih) odvijala se bez publiciteta. Tito je s E. Kardeljem drao sve konce spoljne politike u vreme transke krize. Dok je ubai vodio delegaciju nove Jugoslavije u San Francisko na osnivaku skuptinu Ujedinjenih nacija, usput nastojei da rei pitanje pomoi po Zakonu o zajmu i najmu, dotle je Tito (formalno na osnovu ovlaenja Namesnitva) boravio u Moskvi, gde je potpisao Ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoi izmeu dve zemlje, oznaen u jugoslovenskoj javnosti kao kamen temeljac jugoslovenske spoljne politike. Ostale resore drali su predstavnici graanskih grupa i partij a koji su bili pripadnici narodnooslobodilakog pokreta (iz redova HSS Frane Frol i Zlatan Sremec, ili poznati pisac, katoliki mislilac, prvak hrianskih socijalista i Osvobodilne fronte Edvard Kocbek); sledili liniju JNOF-a (kao ef Jugoslovenske

PROGLAENJE REPUBLIKE

461

republikanske strane Jakov Jaa Prodanovi); orijentisani prema naprednim snagama u Jugoslaviji za vreme boravka u emigraciji (prvak samostalne demokratske stranke Sava Kosanovi, vatreni branilac obnove Jugoslavije u inostranstvu); politiari koji su vaili za rusofilski, odnosno slovenski orijentisane. Van stranaka u Vladi su se nalazili istaknuti javni radnici i raniji politiari, ali sada bez stranakog opredeljenja (Josip Smodlaka, Vasa ubrilovi). Deklaracija Privremene vlade DFJ predviala je dovravanje dela narodnog osloboenja Jugoslavije, reavanje seljakog pitanja, proirenje socijalnih prava i politikih sloboda. Ministarstva privremene vlade DFJ za zemlje Jugoslavije bile su izraz njene federativne strukture i decentralizacije, ali nisu predviena prvim Ustavom FNRJ. Posle stvaranja privremene vlade DFJ obrazovane su i vlade federalnih jedinica. Dotadanja zemaljska predstavnika tela izgubila su krajem rata atribute narodnooslobodilaki" i antifaistiki" i pretvorena u narodne skuptine. Vlade federalnih jedinica obrazovane su aprila 1945: predsednik srpske bio je Blagoje Nekovi, hrvatske dr Vladimir Bakari, makedonske Lazar Kolievski, bosanskohercegovake Rodoljub olakovi i crnogorske Blao Jovanovi. Vlada Slovenije obrazovana je u Ajdovini 5. maja, pod predsednitvom Borisa Kidria. Predsednici ovih vlada bili su sekretari nacionalnih, odnosno pokrajinskih partijskih komiteta, sem bosanskohercegovake. Deklaracije vlada federalnih jedinica uglavnom su se podudarale s Deklaracijom SFJ. U tim vladama su se, pored komunista, nalazili i pripadnici drugih stranaka, kulturni i drugi javni radnici, koji u sastav najviih izvrnih organa nisu ukljuivani po stranakom opredeljenju nego po stavu prema narodnooslobodilakoj borbi, osloboenju i demokratskom preobraaju Jugoslavije, po stavu prema faizmu. Na stvaranje Srbije kao sloene federalne jedinice trebalo je jo saekati. Vojvodina se nalazila pod vojnom upravom, a na Kosovu i Metohiji ona je zavedena tek februara 1945, kao rezultat masovne albanske kontrarevolucionarne pobune. Osim toga, Vojvodina jo nije bila razgraniena sa Hrvatskom. Februara 1945. je doneta odluka o podeli Sandaka. Predstojalo je i odravanje kongresa Komunistike partije Srbije, ije je odravanje predvieno jo oktobra 1943. i jo jednom potvreno na Visu juna 1944. godine.

^10 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Odluka o deobi Sandaka doneta od Predsednitva AVNOJ-a bez konsultovanja naroda, suprotno volji dela politikog rukovodstva ove oblasti, uticala je da jedan deo vodeih ljudi Sandaka ne uestvuje u njenoj primeni. Za deo manjine radilo se o politikoj greci". Sreten Vukosavljevi, presednik, i Mirko Cukovi, trei potpredsednik ZAVNO Sandaka, odbili su da prisustvuju poslednjem zasedanju ZAVNO Sandaka. Oni nisu ni potpisali odluku o podeli ove oblasti izmeu Srbije i Crne Gore. Pitanje autonomija nije razmatrano u odlukama Drugog zasedanja AVNOJ-a iako se radilo o ustavnim aktima u sutinskom znaenju rei, novoj magna carta Federativne Jugoslavije. Tito je marta 1944. pisao da e se Vojvodina nai u sastavu one federalne jedinice za koju se izjasni narod. Vie nego jasno da se moglo raditi samo o Srbiji. U Vojvodini je ivela relativna veina Srba koji su duhovno bili vezani za Srbe juno od Save i Dunava, za koje je opet Vojvodina bila centar srpske kulture u modernom dobu. U Vojvodini je ivela tradicija autonomije. Prve ideje o autonomiji su starijeg porekla i javljaju se kod srpskog ivlja u revoluciji 1848. godine kada je Majska skuptina u Sremskim Karlovcima proglasila srpsku Vojvodinu i time istakla zahteve za njenom autonomijom u okviru Austrije. Poznato je takoe, da je Vojvodina imala tradiciju autonomije u vidu crkveno-kolske autonomije, ukinute 1912. godine. Vojvodina se i 1918. u jednoj drugoj istorijskoj situaciji isto tako opredelila za direktno ujedinjenje sa Srbijom ulazei preko nje u Jugoslaviju, nasuprot tankoj struji koja je traila put preko Zagreba, odnosno Narodnog vijea Slovenaca, Hrvata i Srba. Na prelazu u 1945. istaknuti prvaci narodnooslobodilakog pokreta isticali su istorijske i kulturne veze Vojvodine i Srbije. Aleksandar Rankovi je na Velikoj oslobodilakoj antifaistikoj skuptini Srbije isticao da se u Vojvodini zaela nova srpska kultura, da u njoj ivi izmeano stanovnitvo Srbi, Hrvati, Maari i druge manjine da ona ima posebne istorijske i druge okolnosti, da u Vojvodini ive veinom Srbi i da su oni krvlju i tradicijom povezani sa Srbima u Srbiji. Pitanje Vojvodine reie sam narod Vojvodine i to tako to e istovremeno uvrstiti vezu sa Srbijom i obezbediti sebi ona posebna prava koja proizilaze iz specifinog poloaja Vojvodine. Jovan Veselinov je decembra

PROGLAENJE REPUBLIKE

463

1944. podvlaio da velika veina naroda u Vojvodini eli da bude u boljim odnosima sa braom Srbima. Kosovo i Metohija nisu imali tradiciju autonomije, tako da je u sluaju ove oblasti prevagu imala nacionalna struktura oblasti sa albanskom veinom. Narodnooslobodilaki pokret je razlikovao pojam teritorijalne od kulturne autonomije za one manjine koje nisu bile kompaktno naseljene na odreenom podruju. Postojale su i oblasti kao administrativne jedinice. No, pokrajina Vojvodina i oblast Kosmeta razlikovale su se po politikim, administrativnim i kulturnim kompetencijama od administrativnih oblasnih jedinica. Teze o izgradnji narodnooslobodilakih odbora kao lokalnih organa vlasti, koje je donelo Ministarstvo za konstituantu Privremene vlade Demokratske Federativne Jugoslavije (Hardeljev resor), maja 1945, prave razliku izmeu autonomija oblasti u kojima ive nacionalne manjine i administrativnih oblasti. Kao autonomne oblasti navode se maja 1945. Vojvodina, Kosovo i Metohija i Trst. Deklaracija o osnovnim pravima nacija i graana Demokratske Federativne Jugoslavije, iji je autor Moa Pijade, bila je zamiljena kao neka vrsta ugovora izmeu jugoslovenskih nacija za stvaranje zajednike drave, imajui uzor u Deklaraciji Prvog kongresa sovjeta iz decembra 1922. godine. U njoj se pominju Vojvodina i Sandak, ali ne i Kosovo. No, i za Vojvodinu i Sandak stoji u Pijadinom Nacrtu da imaju pravo da kasnije odrede svoj odnos i poloaj u federaciji. Glavni narodnooslobodilaki odbor Vojvodine je trebalo da postane Pokrajinsko antifaistiko vee narodnog osloboenja Vojvodine i da kao takvo imenuje pokrajinsku narodnu vladu dok se ne rei njegov status. Isto reenje bi se primenilo i na Sandak, s tim to bi najvii organ vlasti u ovoj pokrajini privremeno bio oblasni narodnooslobodilaki odbor. Predsednitvo Antifaistike skuptine narodnog osloboenja Srbije na vanrednom zasedanju 79. aprila 1945. je usvojilo Zakon o narodnoj vladi Srbije, prvoj vladi federalnih jedinica izabranoj u Jugoslaviji. Na vanrednom zasedanju srpske skuptine uzele su uee i delegacije Vojvodine i Kosova i Metohije. Glavni narodnooslobodilaki odbor Vojvodine je 6. aprila 1945. u Novom Sadu konstatovao da su se narodi Vojvodine na zborovima i sastancima izjasnili za ulazak u zajednicu sa federalnom Srbijom kao autonomna pokrajina. U

^10 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

delegaciji su se nalazili: Blako Raji, titillami biskup iz Subotice, Vasa Staji, knjievnik, Jovan Veselinov, Aleksandar Mo, Aleksandar evi, predsednik Glavnog narodnooslobodilakog odbora, prota Alimpije Popovi, Stevan Doronjski, oti Pal, Lajo Jaramazovi i drugi. Na Antifaistikoj skuptini narodnog osloboenja Srbije izneto je, budui da u Vojvodini ivi relativna veina Srba, da Glavni narodnooslobodilaki odbor Vojvodine eli da ona bude u okviru federalne Srbije. Glavni Narodnooslobodilaki odbor Vojvodine smatra da je ogromna veina stanovnitva svih narodnosti u Vojvodini za ovakvo reenje. Pitanje manjina bie reeno u duhu odluke AVNOJ-a. to se tie Nemaca, oni se iskljuuju od manjinskih i uopte graanskih prava u naoj zemlji. Kanjavaju se i bie kanjeni svi oni iz redova maarske manjine koji su zajedno sa Hortijevim delatima" ubijali i mrcvarili na srpski narod i ostale slovenske narode u Vojvodini". Poteni Maari" uivae u naoj pokrajini sva prava koja im kao manjini pripadaju. Izmeu slovenskih naroda Vojvodine postojae srdani bratski odnosi na bazi potpune ravnopravnosti." Predsednitvo AVNOJ-a imenovalo je Komisiju za utvrivanje granice izmeu Vojvodine i Hrvatske 19. juna 1945. u sastavu: M. ilas, Vicko Krstulovi, Milentije Popovi, Jovan Veselinov, Jer ka Zlatari, pod ilasovim predsednitvom. Prilikom razgranienja izmeu Vojvodine (Srbije) i Hrvatske, srezovi zapadnog Srema: vukovarski, vinkovaki i upanjski, pripali su federalnoj Hrvatskoj. Hrvatskoj je pripala i oblast Baranje, jo maja izuzeta iz sastava Vojvodine. Oblasna narodna skuptina Kosova i Metohije je 910. jula 1945, kada su prole najtee posledice kontrarevolucije, izrazila elju da bude prikljuena federalnoj Srbiji kao njen sastavni deo. No, i pre toga delegacija Kosmeta na Antifaistikoj skuptini narodnog osloboenja Srbije aprila 1945. je stavila do znanja da se predstavnici Kosova i Metohije, izraavajui elju Crnogoraca, iptara i Srba izjanjavaju za prisajedinjenje Srbiji. Povodom odluke Antifaistikog vijea narodnog osloboenja Sandaka i izjave delegata Glavnog narodnooslobodilakog odbora Kosova i Metohije, rezolucija Antifaistike skuptine narodnog osloboenja Srbije je naglasila da je time federalna Srbija dobila iru osnovu za izgraivanje svoje dravnosti.

PROGLAENJE REPUBLIKE 386

Prikljuivanje Vojvodine i Kosova i Metohije Srbiji kao sloenoj federalnoj jedinici Demokratske Federativne Jugoslavije potvrdilo je i Tree zasedanje AVNOJ-a avgusta 1945. godine. Septembra 1945. doneti su zakoni o administrativnoj podeli Srbije, o ustanovljenju i ustrojstvu autonomne pokrajine Vojvodine i kosovsko-metohijske oblasti. Zakonom je predvieno da se Srbija, kao federalna jedinica u sastavu DFJ, sastoji od okruga: beogradskog, valjevskog, vranjskog, kragujevakog, kruevakog, leskovakog, moravskog, novopazarskog, niskog, pirotskog, podrinskog, poarevakog, timokog, toplikog, uikog, aanskog i podruja grada Beograda; od Autonomne pokrajine Vojvodine i od Autonomne Kosovsko-Metohijske oblasti. Zakonima je predvieno da ove pokrajine, odnosno oblasti, ine sastavni deo Srbije u iju Narodnu skuptinu biraju srazmeran broj narodnih poslanika. Privremena vlada DFJ nastavila je obnovu zemlje organizovanu od NKOJ-a, koristei se iskustvima sa slobodne teritorije. Pored dobrovoljnog rada, primenjivani su takmienje i sistem udarnih nedelja. Obnovu su nosili omladina, lanovi JNOF-a, organi uprave, vojne jedinice, sindikalno organizovani radnici. Za vladu je u prolee 1945. izvanredan znaaj dobijala poljoprivredna proizvodnja, jer je trebalo ishraniti narod i vojsku, a zemljoradnici su veinom bili u vojsci ili na pozadinskim dunostima, zemlja tokom rata slabo obraivana, nemaka manjina preteno napustila teritoriju Vojvodine i Slavonije i povukla se s jedinicama Vermahta, dok je preostalo stanovnitvo logorisano. Predsednik Privremene vlade i ministar narodne odbrane naredio je 6. maja da se za poljoprivredne radove upotrebi vojska u pozadini fronta. Na dravnim poljoprivrednim dobrima upotrebljavana je i radna snaga iz nemakih logora. U obnovi su primarni bili nacionalni izvori, mada je Unra, na osnovu ugovora s Privremenom vladom DFJ iz marta 1945, davala besplatnu pomo, koja je poela da pristie u Trst, Split, ibenik juna te godine, obuhvatajui hranu, lekove, poljoprivredne sprave, stoku, automobile, lokomotive. Unra je slala sanitetske i tehnike ekipe, a pomogla je i pri repatrijaciji zbegova iz severne Afrike. Ministarstvo socijalnog osiguranja nastojalo je da zbrine na stotine hiljada siroadi, invalida, izbeglica i interniraca. Od aprila do jula 1945. uvedena je jedinstvena novana jedinica dinar DFJ. Pred sudovima za prestupe protiv nacionalne asti odgovaralo se za dela intelek-

^10 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

tualne, ekonomske, upravne, vojne i druge saradnje s neprijateljem. Na Beogradskom univerzitetu formiran je Sud asti da ga oisti od saradnika neprijatelja. KPJ i JNOF organizovali su masovne demonstracije protiv ratnih lif erana ta, pekulanata, nabijaa cena, nesavesnih trgovaca koji su skrivali robu. Na javnim raspravama se ratnim bogataima oduzimala dobit steena za vreme rata. Javne tuioce pomagali su narodni tuioci dostavljajui im prijave, tube, miljenja. Sudovi su se demokratizovali uvoenjem porotnika, odnosno presuditelja, to je opozicija kritikovala kao laicizaciju pravosua". Pred vojnim sudovima odgovarali su etnici, ustae, balisti i drugi ratni zloinci i saradnici neprijatelja, jer je nova vlast nastojala da iskoreni faizam i njegovo duhovno i politiko naslee. eril je pokuao da ugrozi samostalni razvitak Jugoslavije i na Potsdamskoj konferenciji, odranoj od 16. jula do 1. avgusta 1945, poslednjoj konferenciji voa tri saveznike sile u drugom svetskom ratu: Staljina, Harija Trumana i erila, kojega je, posle izbornog poraza konzervativaca, na konferenciji zamenio laburista Klement Atli. Period od Jalte do Potsdama, kao i sam rad konferencije u Potsdamu, pokazivao je dubinu jaza izmeu saveznika u shvatanju demokratije, posebno sa stanovita primene Deklaracije o osloboenoj Evropi, donete na Krimskoj konferenciji. Prilikom razmatranja situacije u jugoistonoj Evropi, na Potsdamskoj konferenciji je zaotreno pitanje primene i potovanja Deklaracije. Ona je predviala da saveznike sile ,,za vreme privremene nestabilnosti u osloboenoj Evropi" usklauju akcije u pomaganju osloboenih saveznikih zemalja, kao i onih satelitskih", da na demokratski nain reavaju neodlona politika i ekonomska pitanja. Potvrena je vera u naela Atlantske povelje i Deklaracije Ujedinjenih nacija. Iza razliitih shvatanja demokratije i interpretacije Deklaracije o osloboenoj Evropi skrivao se, u sutini, sukob razliitih interesa velikih sila. Zapadni saveznici su optuivali SSSR da je u Rumuniji, Bugarskoj i Maarskoj prekrio usvojena naela; Sovjeti su uzvraali da ta naela nisu potovana u Grkoj. Prema arlsu Bolenu, najotrije rei u Potsdamu pale su zbog Balkana. Govorei o statusu britanskih i amerikih predstavnika u balkanskim zemljama, eril je ponovio konstataciju iz vremena transke krize o sputanju elezne zavese" oko tih zvaninika, na ta je doao Staljinov komentar da se radi o dejim priama".

PROGLAENJE REPUBLIKE

467

erilovi napadi na Potsdamskoj konferenciji nisu mimoilazili ni Jugoslaviju, mada se njen poloaj morao odvojiti od poloaja zemalja koje su u ratu bile na strani Osovine, jer su one na Zapadu tretirane kao poraena strana i vazali" SSSR-a. Zapadni saveznici su im osporavali upotrebu ugovornog kapaciteta dok se s njima ne zakljue mirovni ugovori. Diskusija o prirodi demokratije u balkanskim dravama i o primeni Deklaracije otkrivala je visok stepen razmimoilaenja izmeu ratnih saveznika. Jugoslavija je napadana zbog povrede Deklaracije o osloboenoj Evropi, uopte zbog nedemokratskih metoda vladavine i nepotovanja dogovora velikih sila, dogovora iji su nosioci bili Britanci s erilom na elu. Britanski premijer je pourivao sazivanje Potsdamske konferencije, pridajui poseban znaaj stanju u zemljama jugoistone Evrope sa stanovita dogovora izmeu Velike Britanije i SSSR-a i njihovog razliitog tumaenja demokratije. Razvojem dogaaja u Jugoslaviji nisu bili zadovoljni ni Amerikanci. U Trumanovom podsetniku za Potsdamsku konferenciju naglaeno je da se deklaracija iz Jalte ne sprovodi, politiki protivnici partizana" uklanjaju, vri konfiskacija imovine bez zakonskog osnova, crkva proganja, industrija monopolizuje i podravljuje, a industrijska proizvodnja stavlja pod dravnu kontrolu imenovanjem komesara i izborom radnikih poverenika. Prema Dozefu Devisu, efu Ureda Bele kue za kontrolu ratne pomoi, eril je na Tita bio jo ogoreniji" nego na arla de Gola. Njemu se ne sme dopustiti", navodi Devis erilove rei, da po svojoj volji omei, okupira i pripoji delove Austrije i oblast Trsta. To je stvar Konferencije mira." Tito", rekao je on, krajnje je nepouzdan, komunista, i potpuno pod uticajem Moskve." eril je, oigledno, bio nezadovoljan to u Jugoslaviji nije bila ostvarena podela uticaja. Koliko on vidi, Titovo dranje odrava sovjetsku politiku i akciju, i neuspeh saradnje u svim ovim zemljama otkriva ono s ime e se Evropa suoiti i ta treba oekivati od Sovjeta . . ." tampa SAD pisala je u vreme Potsdama o Jugoslaviji kao zemlji bez demokratije, u kojoj je zavedena komunistika diktatura, koja je satelit Sovjetskog Saveza, napominjui da Srbija nije nikada primila Tita i da ga nikada nee primiti, jer su je partizani pocepali i u njoj zaveli strahovit teror. Prema ovoj propagandi, Hrvati su ostali verni Maeku i rimokatolikoj crkvi.

D 0

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

arls Bolen je zabeleio da je eril na Potsdamskoj konferenciji bio ozlojeen i na Amerikance i na Sovjete, jer su potiskivali tradicionalni britanski uticaj na Balkanu. Nastojao je da dramatizuje sluaj Jugoslavije, namerno zaboravljajui pri tome vie stvari: prvo, da je revolucionarni prevrat iz korena izmenio odnos snaga u Jugoslaviji; drugo, da Britanija, za razliku od ostale dve svetske sile, izlazi iz drugog svetskog rata oslabljena; i tree, da Staljin i Truman nisu bili raspoloeni da razmatraju njegove albe na razvoj prilika u Jugoslaviji. eril je 19. jula izneo drugoj dvojici lidera sledei predlog: ,,Bez obzira na ratne uslove, naela utvrena u Sporazumu Tito-ubai nisu u potpunosti sprovedena. Na osnovu deklaracije izdate u Jalti poeljno je da do zakljuka sadanje konferencije efovi triju vlada izdaju saoptenje u kojem e podsetiti na injenicu da su one priznale jugoslovensku vladu na osnovu sporazuma u Jalti i Sporazuma Tito-Subai, oekujui da e on biti sproveden u bliskoj budunosti." Prema njegovim reima, AVNOJ nije bio reorganizovan, sudstvo nije bilo vaspostavljeno, Tito je nametnuo partijsku organizaciju s policijskom kontrolom i strogo kontrolisanom tampom kao u faistikoj zemlji". Jugoslavija, po erilu, nije opravdavala nade iz vremena Jalte. Od britanskog pritiska najvie su oekivali eksponenti graanskih snaga u privremenoj vladi i, kasnije, u Privremenoj narodnoj skuptini. No odnos snaga u Jugoslaviji je bio takav da ni Staljin, po kome je ona izvrila sporazum u Jalti, ni Truman, koji je rekao da je doao da raspravlja o svetskim pitanjima", nisu mogli da ga ne potuju, pa je predlog britanskog premijera odloen u stvari, definitivno odbaen. Posle erilovog poraza na izborima odnosno po zavretku Potsdamske konferencije, zapoelo je proirivanje AVNOJ-a, na osnovu preporuke Krimske konferencije, pa je samim tim omogueno njegovo pretvaranje u Privremenu narodnu skuptinu. Optube protiv Jugoslavije uoi i u toku Potsdamske konferencije podravali su jugoslovenski politiki emigranti snabdevajui amerike i britanske politiare, diplomate i novinare materijalima o nedostatku sloboda, komunistikoj diktaturi i progonima demokrata. Zapadna propaganda nije prestajala da hrani svoje korisnike parolom o gaenju osnovnih principa demokratskih sloboda iz Sporazuma Tito-ubai. Poseban objekt napada bila je politika policija" OZNA.

PROGLAENJE REPUBLIKE 390

Vlatko Maek je uoi sastanka u Potsdamu optuivao jugoslovensko rukovodstvo za sputanje gvozdenog zastora nad Jugoslavijom". Ivan Frange, otpravnik poslova u Jugoslovenskoj ambasadi u Vaingtonu, traio je da amerika vlada kontrolie izborne pripreme i same izbore. Zahtevi graanskih politiara u vreme Potsdama samo potvruju koliko su graanske snage bile nemone da se bez oslonca na strane faktore odupru razvitku revolucije u Jugoslaviji. Potsdamska konferencija je uticala na bre popunjavanje AVNOJ-a u skladu s krimskom preporukom, jer je postojei Odbor za proirenje AVNOJ-a zapravo Ministarstvo za konstituantu, koje je praktino obavljalo taj posao kasnio u odabiranju nekompromitovanih poslanika. Grol je bio nezadovoljan to se sednice Privremene vlade DFJ ne odravaju redovno. Podneo je maralu Titu memorandum u kome je stajalo da e ostati u vladi samo pod uslovom da se najhitnije postigne sporazum o proirenju AVNOJ-a, da nova skuptina donese osnovne zakone o slobodi tampe, govora, o izborima, o graanskoj sigurnosti i o karakteru novog reima. Krajem jula 1945. ubai je dao podrku Grolu da se obrazuje Komitet ministara za prouavanje zakona i proirenje AVNOJ-a, u koji su uli: Edvard Kardelj, predsednik, Milan Grol, Sava Kosanovi, dr Juraj utej, Frane Frol, Andrija Hebrang i Jaa Prodanovi; ali, prema oceni graanskih predstavnika u tom telu, komunisti" nisu nameravali da se odreknu eljezne kontrole". Za razliku od Grola, ubai nije eleo da istupi protiv DFJ, smatrajui da reim" ima svu fiziku vlast u svojim rukama, da je narodni front neizbean i da je jedina alternativa graanski rat neprihvatljiva. Za njega je najvanije bilo da se, obrazovanjem koalicije stranaka, pa ma u njoj Komunistika partija imala i odluujui uticaj, izbegne skrivanje jednopartijskog sistema pod platom narodnog fronta. Poto Grolu nije polo za rukom da Komitetu nametne svoje poglede na izradu zakonskih projekata u smislu pronalaenja kompromisne formule, njegova grupa je u Privremenoj narodnoj skuptini pristupila kritici toga zakonodavstva sa stanovita povrede demokratskih naela. Graanska opozicija je gledala na stvaranje jedinstvene vlade kao na podelu vlasti. Dragi Joksimovi, poslanik Privremene narodne skuptine, traio je da se sprovedu izbori za organe lokalne vlasti, jer se kua gradi od temelja", a ne od krova", i donese zakon o slobodi od

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

straha. Ova opozicija je 1945. bila kristalizacioni centar graanskih snaga u Srbiji i Jugoslaviji. Grolovim poslanicima u PNS prilo je i nekoliko poslanika iz drugih graanskih grupacija, tako da je opoziciju novom zakonodavstvu inilo najvie 17 glasova. Polazei od zapadnih shvatanja demokratije i od formalnih merila, neprihvatljivih za KPJ posle pobede revolucije, Grolovi jednomiljenici su istupali protiv politike iskljuivosti KPJ, politikih procesija" narodnog fronta, traili zaborav nevoljnih ogreenja" u ratu; Grol je govorio o uslovima sveopte ekonomske krize i nesmirene atmosfere". List M. Grola Demokratija se pozivao na zahteve iz naroda da bude vie Hunre manje Hozne". Za njega je Sporazum Tito-ubai znaio podelu vlasti izmeu komunista i ostalih progresivnih politikih partija". Grol je osporavao nacionalnu individualnost Makedonaca smatrajui da etniki sloen slovenski ivalj Makedonije odlikuju naravi, mentalitet, ekonomski i socijalni standard vie negoli obeleja posebne nacije; on je sumnjao u mogunost da iz vie nareja" tog ivlja nastane jedan jezik. Po njemu, za Makedoniju nije bilo napretka bez uea u irokom kulturnom opticaju; govorio je o nedeljivosti linije Morave i Vardara, na koju je gledao kao na plua Srbije", posebno istiui uznemirenje u Pomoravlju zbog tendencija podizanja nove brane prirodnom razvoju opteg ivota. Grolov jednomiljenik Mihajlo Boovi prelazio je preko revolucije 19411945, nalazei da je. pitanje Crne Gore skinuto s dnevnog reda 1918. njenim ujedinjenjem sa Srbijom, koje je odgovaralo tenjama naroda i dobilo meunarodnu potvrdu. Zahtevi demokrata da se u federaciji vodi rauna o pojedinim nacionalnim grupama koje svojom snagom, brojnom i ekonomskom, ili pak svojim geografskim poloajem predstavljaju njen stub skrivali su tenju za prevlau ovih. Graanska opozicija je, uz pomo zapadnih sila, nastojala da izgradi legalnu osnovu rada i ostvari podelu vlasti s KPJ. Ona je razvijala propagandu o svemoi privatnog duha, njegovoj spasonosnoj ulozi, opasnostima koje mogu da nastanu za privredu zemlje ako se dovede u pitanje klasina ekonomska organizacija. Za Grola je brzina agrarne reforme bila nespojiva s njenom efikasnou. S pozom objektivnosti istupio je protiv cepkanja" poseda; s druge strane, duboko je sumnjao u

PROGLAENJE REPUBLIKE

471

dobrovoljni karakter zadrunih ustanova. Klasni smisao istupanja Grola i njegovih jednomiljenika bio je naznaen i u njihovom zalaganju da se deo crkvene imovine izuzme od agrarne reforme. Ekonomski argumenti protiv reforme naroito nisu nedostajali voi frakcije samostalnih demokrata van narodnog fronta Duanu Dudi Bokoviu, koji je upozoravao da e se njome priiniti nenadoknadiva teta. Suprotstavljajui se avionskoj brzini" agrarne reforme, Bokovi, inae krupan zemljoposednik, nastojao je da, u interesu poljoprivredne proizvodnje, zemljini maksimum bude to vei. Grol i njegove pristalice nisu bili samo protivnici eksproprijacije i nove uloge drave u privredi, nego su i irili defetizam, nevericu u vlastite nacionalne snage, precenjujui sklonost u inostranstvu da se pomogne Jugoslaviji. Svako izdvajanje iz meunarodne sprege" Grol je smatrao jednakim samoubistvu, a svako isprsivanje" lakomislenou. Ogrezli odranije u praznoslovlju o demokratiji, pripadnici njegove stranke se nikad ozbiljnije nisu ni bavili ulogom drave u privredi i ekonomskim problemima. Opozicija je uporno nastavljala da trai pomo spolja i podvrgava revolucionarnu stvarnost meunarodnoj proveri. Njeni pogledi otkrivali su zavisnost njenog razmiljanja i politike akcije od stava meunarodnih inilaca. to je uticaj opozicije u Jugoslaviji bivao manji, to se ona vie okretala prema inostranstvu. Portretirajui Grola kao nosioca politike podele vlasti s KPJ 1945, Dragoljub Jovanovi, voa tzv. narodnofrontovske opozicije, istie njegovu usamljenost u jednoj za njega tuoj sredini". Jovanovi je u njemu video oveka opsednutog Demokratskom strankom i doslednog protivnika saradnje s komunistima, ali ne i izdajnika". Po Jovanoviu, Grol je 1945. odbijao da ue u narodni front jer nije znao ta je to, dok je partija" za njega ve bila neto". U sutini, on je bio poklonik formalne demokratije i vaspitanik zapadne kulture. Za Jovanovia je on ipak pripadao stranci koja je, uprkos jugoslovenskim amblemima, nosila velikosrpski peat. Frontalni otpor usvajanju Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji, kao i njegovoj primeni, pruile su rimokatolika i Srpska pravoslavna crkva. Nadbiskup Stepinac je donoenje te mere i njenu primenu na crkvene posede tumaio kao ugroavanje materijalne egzistencije crkve i nameru da se dovede u pitanje njena duhovna funkcija. Crkvena hijerarhija je prigova-

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

rala to se tako vaan zakon donosi pre saziva ustavotvorne skuptine. Iznoeno je miljenje da konana odluka o crkvenim posedima pripada iskljuivo Svetoj stolici. Za Srpsku pravoslavnu crkvu je predlaganje ovog zakona bio antisocijalan, nehuman akt, koji grubo vrea socijalnu pravdu; pravljene su otre aluzije o primeni grube sile za unitenje crkve kao takve. im je PNS ozakonila agrarnu reformu, poeli su da se javljaju zahtevi da se crkva obeteti za oduzete posede. Nasuprot graanskoj opoziciji oko koje su se, objektivno kao oko centra, okupljale sve graanske snage u Jugoslaviji, nezavisno od njihove heterogenosti, nacionalne i politike, razliitih motivacija stajao je Narodni front Jugoslavije kao optenarodna politika organizacija, koja je predstavljala politiku osnovu DFJ. Rukovodeu ulogu u ovoj jedinstvenoj politikoj organizaciji naroda Jugoslavije imala je KPJ. Narodni front Jugoslavije je nastao objedinjavanjem zemaljskih organizacija Jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta, stvorenih u federalnim jedinicama nakon Drugog zasedanja AVNOJ-a, odnosno tokom 1944. godine, s izuzetkom Osvobodilne fronte Slovenije. KPJ nije odbacivala graanske stranke samo zbog njihove kompromitacije pre i u toku rata nego, pre svega, zbog sukoba dva gledita: komunistikog i graanskog gledita o demokratiji. Za KPJ je simbol demokratije bila optenarodna organizacija NFJ pod vodstvom komunista, a za graanske prvake viestranaki sistem i izborno glasako odmeravanje. Dragoljub Jovanovi je govorio da vredi onoliko koliko si glasova na izborima dobio. Postojalo je i nasleeno shvatanje monolitizma u SSSR-u i komunistikom pokretu jo iz vremena osnivanja Kominterne. KPJ je insistirala na monolitnosti NOF-a vodei rauna o obezbeenju mira i kompaktnosti novog poretka proizilog iz otrih socijalnih i nacionalnih sukoba koje su raspirivale graanske snage iz svih frontova: konzervativnih i antikomunistikih iz inostranstva, faistikih, nacionalistikih, klero-faistikih, antijugoslovenskih. Individualno iskazivanje ovih grupa podrano je samo u onim krajevima Jugoslavije gde su koreni stranakog ivota i politike borbe bili tradicionalno izraeniji i dublji, kao u Srbiji i Hrvatskoj, u odnosu na HSS, pri emu je rukovodstvo revolucije u toku narodnooslobodilake borbe i borbe za meunarodno priznanje moralo da vodi rauna o saveznikim zahtevima za obezbeenje uslova za demokratsko

PROGLAENJE REPUBLIKE

473

izraavanje politike volje, dajui o tome garantije meunarodno sankcionisane. Povremene izjave rukovodeih ljudi KPJ o viestranakom sistemu proizilazile su tek iz preuzetih obaveza, imajui iskljuivo taktiki karakter. Osnivaki kongres Narodnog fronta Jugoslavije, odran u Beogradu 57. avgusta 1945, usvojio je program (Osnove) organizacije i izabrao njeno rukovodstvo s Josipom Brozom Titom, predsednikom, i Sretenom ujoviem, generalnim sekretarom. U temeljna programska naela spadali su ouvanje dravne celine i nezavisnosti DFJ, borba za potpuno ujedinjavanje svih naroda Jugoslavije, ukljuujui i one koji su dotle bili pod tuinskom vlau, podvrgnuti bezobzirnom nacionalnom ugnjetavanju. Narodni front se izjanjavao za republiku, bratstvo i jedinstvo, federativno ureenje, ravnopravnost naroda, demokratiju, a u oblasti socijalnog obezbeenja obavezivao da se bori ,,za puno ostvarenje prava na rad, prava na odmor, prava na leenje, za svakog fizikog i umnog radnika, kao i za obezbeenje u starosti i za sluaj radne nesposobnosti". Prema ovom programu, Narodni front se starao o zbrinjavanju, odgajanju i pomaganju svih rtava oslobodilakog i ranijih ratova, o uvoenju odgovarajuih formi socijalnog osiguranja za radni narod na selu, o stvaranju iroke mree sanatorijuma i leilita, invalidskih i deijih domova i kolonija, namenjenih najirim slojevima grada i sela. Narodni front se zalagao za uee ena u svim oblastima politikog i drutvenog ivota. Predsednitvo Privremene narodne skuptine raspisalo je 11. septembra 1945. izbore za Ustavotvornu skuptinu za 11. novembar. Zakazani izbori su bili osmi po redu opti izbori od osnivanja Jugoslavije, a drugi po redu za ustavotvornu skuptinu, posle 25 godina. Tim povodom je Izvrni odbor NFJ na dan raspisivanja izbora izdao proglas lanstvu. Osnovne parole ove organizacije pozivale su na jaanje bratstva i jedinstva i ravnopravnosti naroda, razvijanje saveza radnika i seljaka i svih drugih progresivnih slojeva drutva, zalagale se za savez sa SSSR-om i prijateljstvo s ostalim saveznicima. Glavni odbor JSRNJ objavio je predizborni proglas radnikoj klasi Jugoslavije 25. oktobra. Graanske stranke u Narodnom frontu takoe su izdale predizborne proglase, i to: Jugoslovenska republikanska stranka, Narodna seljaka stranka, Savez zemljoradnika i Samostalna demokratska stranka.

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Graanske snage suprotstavljene revoluciji bezuspeno su pokuavale da obrazuju vlastiti front i suprotstave se snagama oko Narodnog fronta. Ostaci starih stranaka van Narodnog fronta, crkveni krugovi oko Stepinca i politika emigracija nastupali su s uverenjem da se radi o nestabilnosti poretka i diktaturi komunista. Govorilo se da je vek DFJ od frtalj ure". Na nianu graanske opozicije i neprijatelja novog poretka bila je naroito OZNA, najistureniji odred KPJ u odbrani revolucije. Strankama i grupama van NFJ nisu pravljene zakonske smetnje, ali su one onako malobrojne i sa starim programima, okrenute vie prolosti nego budunosti bile pod njegovim neprekidnim moralno-politikim pritiskom. Rimokatoliki episkopat objavio je 20. septembra 1945, dakle u jeku izborne kampanje, Pastirsko pismo, koje je predstavljalo najotvoreniji napad na novi poredak. Duhovni tvorac pisma bio je nadbiskup Alojzije Stepinac, koji se nije lako mirio s nestankom nezavisne" hrvatske drave niti odricao prekrtavanja pravoslavnog ivlja, koje je zagovarao u uslovima rata. Stepinac je saekao osloboenje u Zagrebu, iako je marta 1945. na krnjoj" biskupskoj konferenciji, organizovanoj od ustaa, kojoj je ton dao poznati ustaki propagandista Ivo Bogdan, doprineo usvajanju Martovskog prosvjeda" katolikog episkopata protiv ubijanja katolikih svetenika. Stepinac i biskupi su protestovali zbog pogibije fratara iz samostana na irokom Brijegu koji su se orujem suprotstavljali jedinicama NOVJ. Martovskim prosvjedom" ustalo se i u odbranu nezavisne" hrvatske drave, a protiv beogradskog reima pod kojim se podrazumevala Privremena vlada DFJ obrazovana tri nedelje pre odravanja biskupske konferencije. Ustae su iskoristile Prosvjed" i za svoje alibistike pokuaje kod zapadnih saveznika, predstavljajui NDH kao odbranu od bezbonog komunizma i boljevike ekspanzije. Po osloboenju Hrvatske, Stepinac je udostojen da se nae sa dr Vladimirom Bakariem, predsednikom vlade federalne Hrvatske, da sedi u loi Hrvatskog sabora, nalazei se tek formalno u nekoj vrsti custodia honesta. Poetkom juna 1945. predsednik Privremene vlade DFJ Tito razgovarao je u Zagrebu sa biskupom Salis-Sevisom i nadbiskupom Stepincem, nastojei da nae reenje za zategnute odnose izmeu drave i katolike crkve, ali bez uspeha. Tito je traio samostalnije ponaanje katolike crkve, za razliku od Stepinca koji je upuivao na Svetu stolicu kao

PROGLAENJE REPUBLIKE

475

jedino nadlenu da raspravi sva pitanja u odnosima izmeu drave i crkve, iako je konkordat bio anahronian akt u modernim meunarodnim odnosima, a i katoliki svetenici pridravajui se discipline centralizovane katolike crkve ipak bili dravljani DFJ. Na praznik ustanka u Hrvatskoj, 27. jula 1945. nadbiskup Stepinac se nalazio na sveanoj tribini odakle su politiki prvaci posmatrali defile jedinica Jugoslovenske armije. Po apostolskom administratoru akovakom Antunu Akamoviu, septembarska poslanica Katolikog episkopata je morala da se objavi da bi javnost videla da kompetentni krugovi mogu vladi i narodima katolike vere u Jugoslaviji rei to danas titi" katoliku crkvu. No, postoji i momenat donoenja Poslanice koji oigledno nije bio sluajno izabran ba uoi izbora, kako bi se inostranstvu skrenula panja na progon crkve i vernika u Jugoslaviji, egzekuciju" svetenika i vernika i eksproprijaciju crkvene zemlje da bi se crkvi navodno onemoguila duhovna aktivnost. Grupa graanskih politiara u emigraciji predvoena Slobodanom Jovanoviem, Jovanom Banjaninom, Milanom Gavriloviem, Vjeeslavom Vilderom i drugima podnela je 10. septembra memorandum Savetu ministara inostranih poslova velikih sila u Londonu, optuujui reim u Jugoslaviji da nema nita zajedniko s demokratijom i da predstavlja diktaturu KPJ. Ovi politiari su od saveznikih sila traili da se u Jugoslaviji obrazuje vlada od lanova svih demokratskih partija i uspostavi kontrola izbora, jer je, navodno, graanski rat ve bio zapoeo. Grol je podneo ostavku na poloaj potpredsednika vlade 20. avgusta 1945, neposredno po zavretku Potsdamske konferencije, kada je bilo jasno da savezniki voi ne nameravaju da interveniu u Jugoslaviji. Po Titovoj oceni, smiljene su bile i ostavke Ivana ubaia i Juraja uteja na lanstvo u privremenoj vladi DFJ, podnete 6. oktobra. SAD su povodom ostavke ubaia uputile notu Forin ofisu i Ministarstvu inostranih poslova SSSR-a, koja polazi od toga da se iskljuivanjem jedne strane sporazuma (ubaia) kre odredbe preporuke saveznika donete na Jalti. Stejt department je predlagao da saveznike vlade izraze nadu da e Tito i ubai uloiti napore da ponovo uspostave saradnju u jedinstvenoj vladi. Izbori pod sadanjim okolnostima bili bi po amerikom stavu prejudicirani, zbog ega su predlagali da se

*D0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

predloi njihovo odlaganje. Sovjetski Savez je odbio inicijativu SAD za odlaganje izbora. SAD su tada sa Velikom Britanijom podnele notu maralu Titu 6. novembra 1945. godine, u kojoj je podvuena odgovornost SAD ,,kao jedne od tri potpisnice preporuke sa Jal te", te da izbori s obzirom na ostavku ubaia nee biti rezultat slobodno izraene volje naroda, ,,jer se odravaju pod pokroviteljstvom samo jedne strane potpisnice Sporazuma", usled ega se zahteva njihovo odlaganje. U Beogradu je 27. septembra poeo da izlazi list Demokratija, a u Zagrebu je objavljen prvi broj Narodnog lista glasa ovjenosti, pravice i slobode, glasila hrvatske seljake politike", iji je izdava bila Marija Radi, udova Stjepanova; ovaj list je odmah zabranjen zbog antidravnog sadraja. List se u svom prvom i jedinom broju (jer je odmah bio zabranjen) zalagao za rehabilitaciju Maeka, za vaskrsnue HSS-a i viestranakog ivota. Jedinstveni narodnooslobodilaki front je tretiran kao drugo ime za KPJ, a maral Tito kao stranac u svojoj domovini". Iz novina poput Vjesnika i Borbe izbijao je tu duh, koji nije bio na". U verziji ovog lista, Franja Gai je bio postavljen dekretom" od strane onih koji nisu imali nikakve veze sa Radievom HSS. Nova drava i KPJ su otvoreno napadane kao nenarodne tvorevine koje za ideal imaju klasnu diktaturu i odravanje svemoi partije, u skladu sa. naelima internacionalnog marksistikog socijalizma", koji je ekonomski i politiki razvitak temeljito demantovao. Upravljalo se po revolucionarnom naelu jedne partije, bez oseanja za pravne i politike tradicije naroda, bez obzira na vlastite zakone, uz nedostatak slobode oveka i pojedinca. Opozicija je federaciju videla kroz trijalistiku prizmu. Kritici su podvrgavane Titove rei o granicama federalnih jedinica koje spajaju kao niti u mramoru bez njihovih stvarnih kompetencija. Snage KPJ su osuivane za komadanje hrvatske zemlje, pri emu se najverovatnije ciljalo na razgranienje federalne Hrvatske i Srbije, odnosno autonomne Vojvodine, kao i na konstituisanje Bosne i Hercegovine kao zasebne i ravnopravne federalne jedinice s ostalima u sklopu DFJ, kao i zbog komplikovanja" srpsko-hrvatskih odnosa vie negoli u prolosti. Sr ovih i drugih kritika svodila se na pokuaje zaustavljanja revolucionarnog procesa, osporavanje tekovina revolucije kao konanih, suprotstavljanje kategorija graanskog vienja

PROGLAENJE REPUBLIKE

4 7 7

drutvenih odnosa revolucionarnom pojmu demokrati] e, federativnog ureenja, politike organizacije ivota i oblika vladavine, poricanje vodeeg poloaja komunista u politikom sistemu i sueljavanje KPJ i njenih voa sa HSS i Vlatkom Maekom i drugim zatvorenim prvacima". Nemona da se javno odmerava s Narodnim frontom, opozicija je proglasila apstinenciju, stvarajui time utisak o loem upravljanju zemljom, primeni ravih zakona, atmosferi nespokojstva, voenju izborne kampanje pod pritiskom. Paljenje primeraka Demokratie 18. oktobra u Beogradu, od lanova SKOJ-a i USAOJ-a, dalo je osnov Demokratskoj stranci da napadne nepotovanje politikih sloboda. U jeku izborne kampanje ustanovljena je kutija bez liste" kako bi se razbio utisak da e se glasati samo za vladinu listu. Glasalo se kuglicama. Celokupnu organizaciju i politiku stranu izbora sprovela je organizacija Narodnog fronta i nove vlasti. Demokratija je sa sumnjom prihvatala zvanino saopteni broj brisanih, zahtevajui da se objavi statistika brisanih iz birakih spiskova po srezovima. Napadane su uline konferencije i osude graana na njima, anonimne dostave, ogreenja o propise. Ponaanje komunista i njihovu jednostranaku volju kritikovali su posle izbora ak i politiari u sastavu Narodnog fronta: Dragoljub Jovanovi, Milo Moskovljevi, Franjo Gai i drugi. Za izbore je bila karakteristina opta mobilizacija Partije, visok stepen politizacije, opte oduevljenje organizovanih masa, dvostruko uveano birako telo. Od izbornog ina napravljena je opta politika manifestacija. Od 8.383.455 upisanih biraa na izbore je 11. novembra izalo 7.432.469, to jest 88,66%, to znai da je procenat apstinencije prelazio 11,34%. Savezna kandidatska lista Narodnog fronta dobila je ukupno 6.725.047 glasova. Time su se narodi Jugoslavije i formalno izjasnili pred oima celog sveta za novo dravno ureenje, revolucionarni razvitak i republikanski oblik vladavine. Ustavotvorna skuptina, sazvana u Beogradu 29. novembra 1945, na dvogodinjicu zasedanja AVNOJ-a u Jajcu, donela je, na predlog 115 poslanika Srbije, Deklaraciju o proglaenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ), svoj prvi ustavotvorni akt. FNRJ je definisana kao savezna narodna drava republikanskog oblika, zajednica ravnopravnih naroda, koji su slobodno izrazili volju da ostanu ujedinjeni u Jugoslavi-

1 0

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

ji. Ovom odlukom Konstituante prestala je funkcija namesnitva, uvedenog Sporazumom Titoubai. U ime naroda Jugoslavije konano je ukinuta monarhija, a Petar II, s ostalim ivim lanovima dinastije Karaorevia, lien svih prava. Dragica Mugoa je utvrdila da je ambasador Riard Paterson 29. novembra 1945. traio od svoje vlade da ne prizna promene oblika vladavine u Jugoslaviji. Sistem u Jugoslaviji bio je po njemu neprijateljski prema Americi i Britaniji, prividno zbog transkog problema, a stvarno zato to bez ruske podrke i ruskih metoda ne bi mogao zadrati vlast". Odbijanjem priznanja trebalo se suprotstaviti Sovjetskom Savezu i njegovim namerama da uspostavi komunistike reime u stranim zemljama", a na drugoj strani bi se podrala opozicija u zemlji. Paterson nije trpeo jugoslovenski sistem. Za njega je Beograd bio glavni grad jedne od sovjetskih republika". Ambasadorova predubeenja nisu mogla promeniti odluku SAD da se prizna oblik vladavine, ali je otkrivao stav SAD, ponovnim akreditovanjem Patersona u Beogradu, da s Jugoslavijom odravaju samo formalne odnose. Vlada SAD je bila u zategnutim odnosima sa Jugoslavijom od transke krize. Vaington je neprijateljski gledao na oslon Jugoslavije na SSSR, a na drugoj strani, na unutranji razvitak Jugoslavije koji je sve vie poprimao forme socijalizma nalik onome sovjetskom. Din Aeson je smatrao da SAD ne nameravaju da odobre bilo kakav finansijski kredit Jugoslaviji sve dok Titova vlada ne pokae mnogo oigledniju spremnost za irom demokratizacijom". Novoproglaenu Republiku vlada Velike Britanije je priznala 22. decembra 1945. godine, a vlada SAD sutradan, pod uslovom da jugoslovenska vlada prizna sve postojee ugovore izmeu SAD i Jugoslavije. Ambasador Paterson je poetkom januara 1946. godine bio poluzvanino obaveten o Titovoj elji da poseti SAD posle obrazovanja nove vlade FNRJ, ali su SAD odbile ovu ponudu preko E. Kardelja i S. Kosanovia. Po donoenju prvog ustava Republike, Ustavotvorna skuptina je nastavila rad kao Narodna skuptina FNRJ. Ustav je realno izraavao postojeu strukturu vlasti, naglaavao znaaj njenih izvrno-politikih organa vlade i poverenitva narodnih odbora davao osnovu za nacionalizaciju imovine buroazije i prelaz na centralizovano planiranje, otvarajui puteve socijalistikog razvitka na bazi narodne vlasti.

PROGLAENJE REPUBLIKE

4 7 9

Na osnovu nove ustavne prakse, Narodna skuptina je 1. februara 1946. potvrdila listu vlade FNRJ koju je sastavio mandator maral Josip Broz Tito, posle formalne konsultacije s predstavnicima svih partija koje su se nalazile u Narodnom frontu. Za potpredsednika Ministarskog savjeta" i predsednika Kontrolne komisije pri vladi FNRJ imenovan je Edvard Kardelj, za drugog potpredsednika Jaa Prodanovi, .za ministre bez portfelja Kirilo Savie, Dimitar Nestorov i Milovan ilas, za ministra inostranih poslova Stanoje Simi, narodne odbrane Josip Broz Tito, saobraaja Todor Vujasinovi, pomorstva Ante Vrkljan, pota Drago Marui, spoljne trgovine in. Nikola Petrovi, finansija Sreten ujovi, unutranjih poslova generalna jtnant Aleksandar Rankovi, pravosua Frane Frol, za ministra industrije i predsednika Planske komisije Andrija Hebrang, za ministra rudarstva Bane Andrejev, trgovine i snabdevanja dr Zaim arac, poljoprivrede i umarstva dr Vaso ubrilovi, rada Vicko Krstulovi, graevina Vlada Zeevi, i informacija Sava Kosanovi. Obavetavajui Moskvu o novoj vladi, Josip Broz Tito i Edvard Kardelj su stavljali do znanja da u njoj rukovodeu ulogu imaju lanovi KPJ, sa pristalicama Narodnog fronta Jugoslavije, meu kojima se nalaze neki istaknuti prvaci SDS i Jugosloveni kao Zaim arac, slovenofili kao Vaso ubrilovi i rusofili kao Kirilo Savi. Brz rad Ustavotvorne skuptine i naelna jednodunost u debatama objanjavaju se injenicom to je novi politiki sistem, izrastao u toku narodnooslobodilake borbe, sada traio samo formalnu, ustavnu potvrdu. Ustavna osnova nove Jugoslavije temeljila se na odlukama Drugog zasedanja AVNOJ-a, drugim odlukama ustavnog znaaja i zakonima koji su pre donoenja Ustava regulisali ustanove novog dravnog ureenja i nove drutvene odnose. Novo ureenje i poredak nastali su u ratu, a ne tokom rasprava u Ustavotvornoj skuptini. Ustavna reenja nisu bila plod stranakih nadmetanja, zamornih politikih dogovora, kompromisnih formula predstavnika raznih drutvenih snaga. Ustav je dolazio da potvrdi postojeu situaciju, ali vodei rauna i o perspektivi razvitka. Mnoga njegova reenja bila su anticipirana jo u ratu: skuptinski sistem zasnovan na jedinstvu vlasti, federativno ureenje, izborno pravo, zborovi biraa, jednakost mukaraca i ena pred zakonom, zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mrnje i razdora, naela agrarne reforme, konfiskacija kao posebna

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

forma stvaranja optenarodne imovine. Ustavom su proglaeni suverenost naroda i savezni karakter drave. Osnovicu vlasti inili su narodne skuptine i narodni odbori, jedinstveni samoupravni organi vlasti na svome podruju, iz kojih su proisticali drugi, njima podreeni organi. Odredbe o drutveno-ekonomskom ureenju predviale su tzv. meovit sistem privrede: dravni, koji je imao odluujuu ulogu, s obzirom na sredstva u njegovom vlasnitvu; zadruni, iji je znaaj naglaen u okviru nove ekonomike i privatni, naroito jak u poljoprivredi, graevinarstvu, zanatstvu i trgovini. Rad privatnog sektora bio je odreen optedrutvenim interesom. Demokratska Federativna Jugoslavija se iz temelja razlikovala od Kraljevine Jugoslavije, iako u meunarodnoj zajednici nije predstavljala nov subjekt. Narodi i nacionalne manjine Jugoslavije izali su iz rata ujedinjeni oko Komunistike partije. Pod njenim vodstvom formirali su oruane snage kao deo jedinstvenih jugoslovenskih snaga, svoju dravu demokratsku i federativnu zajednicu ravnopravnih naroda. Izmenjen je oblik vladavine proglaenjem republike i ukidanjem monarhije. Tokom rata razvile su se nove, revolucionarno-demokratske norme ponaanja. Razbijanje starog dravnog aparata u toku revolucije teklo je uporedo s izgraivanjem nove dravne organizacije, koja je poivala na principu demokratskog centralizma, jedinstva vlasti, samouprave i federalizma. U politikom sistemu oruane revolucije monolitna KPJ imala je rukovodeu ulogu, koju je ostvarivala preko organa narodne vlasti i masovnih antifaistikih organizacija. Ona je sauvala svoju individualnost i integritet odbacujui saveze s drugim politikim snagama (izuzetak su bili privremeni i prelazni elementi kompromisa u zavrnoj fazi rata i neposredno posle osloboenja, koji nisu mogli da utiu na prirodu novog poretka i pravac revolucionarnog kretanja). Stojei na elu revolucionarnog procesa, KPJ je radila na stalnom produbljivanju drutveno-politikih promena i daljem revolucionisanju svesti masa ukljuivanjem ovih u vrenje javne vlasti i drutvene poslove u okviru savetodavnih tela, odbora, komisija i drugih ustanova posredne demokratije. Partija je proklamovala kao cilj da u sistemu revolucionarne demokratije to vie doe do izraaja iva snaga narodnih masa".

PROGLAENJE REPUBLIKE

481

Jednopartijski sistem revolucionarne demokratije imao je po zavretku rata sve elemente diktature proletarijata, koju je u ime radnike klase ostvarivala KPJ kao njena avangarda. Kao nosilac dravnog sistema i drutvenog ureenja, KPJ je ispunjavala celokupan politiki prostor, neposredno odluivala o pravcu razvitka, ostvarivala svoju volju posredstvom dravnog aparata, zakonodavstva i masovnih politikih organizama, iji su programi izraavali partijski program na toj etapi drutvenog razvitka. Monolitizam KPJ je proizilazio iz shvatanja o prevazi partijske organizacije nad pokretom, avangarde nad radnikom klasom; mase su, otud, u svojoj demokratskoj akciji ograniavane pritiskom centralizma i hijerarhijsko-institucionalnom strukturom, ali su na tom stepenu razvitka i svesti, te masovnoj ideologizaciji KPJ prihvatale kao istorijsku nunost postojee ograniavanje u situaciji u kojoj se Jugoslavija nalazila na izlasku iz rata. Na ruevinama stare drave stvorena je nova, federativna zajednica naroda i nacionalnih manjina, kao negacija estojanuarskog dravnog i nacionalnog unitarizma. U njenom graenju uestvovali su, nezavisno od neravnomernog razvitka narodnooslobodilake borbe, svi jugoslovenski narodi, izraavajui u toku rata svoju volju da ostanu sjedinjeni u njoj, na osnovu principa nove nacionalne politike, za koju su se s orujem u ruci izjasnili. Oni su u ratu stvorili temeljne ustanove u vidu jedinstvenih narodnooslobodilakih odbora negirajui tako dualizam graanske vlasti, dvojstvo uprave i samouprave stvorili glavne tabove i zemaljska antifaistika vea i Jedinstveni narodnooslobodilaki front kao politiku osnovicu nove drave. Federacija naroda Jugoslavije, nastala u toku rata i revolucije i ustavno regulisana januara 1946, zasnivala se na principu dvojne dravnosti, jer je pored savezne postojalo i est drava lanica. Dravnost federalnih jedinica, odnosno narodnih republika, izraavala se ustavno u vie pravaca. Koristei se u toku narodnooslobodilake borbe pravom naroda na samoopredeljenje, federalne jedinice su odluile da zajedno ive u, novoj Jugoslaviji. One su imale svoju teritoriju, spoljne dravne oznake (grbove, zastave), donosile svoje zakone, planove i budete, birale svoje organe vlasti. Sem dravnosti, federalne jedinice su bile i nosioci suvereniteta, ogranienog u onoj meri u kojoj je to pravo bilo preputeno saveznoj dravi. Suverenost

*D0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

lanica saveza proklamovana je uglavnom iz politikih razloga. Ustavotvorci su, zapravo, eleli da u posleratnoj situaciji podvuku kako su jugoslovenski narodi stekli uslove za slobodan i nesmetan nacionalni razvitak, mimoilazei injenicu da je njihova suverenost ograniena etatistikim konceptom vlasti i svemoi izvrno-politikih organa u prvoj fazi ivota nove Jugoslavije. Pred narodima Jugoslavije otvarale su se 1945. nesluene mogunosti razvitka, na novim politikim i socijalnim osnovama, kao rezultat nestanka graanskog poretka, koji se od osnivanja nalazio u permanentnoj politikoj, nacionalnoj i drutveno-ekonomskoj krizi. Agrarnom reformom ukinuti su ostaci feudalizma i eksproprisani veleposedi, a likvidacijom kapitalizma u industriji i bankarstvu dravni sektor privrede postao je materijalna osnova revolucionarne vlasti nasuprot starom sistemu, u kome je privatna svojina predstavljala sveto, neprikosnoveno pravo. Za razliku od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca koja je, nezavisno od istorijske utemeljenosti nastanka i progresivnosti njene pojave, nastala i u uslovima neutralizacije oktobarske revolucije, odnosno kao brana razlivanju boljevizma na jug Evrope nova Jugoslavija je roena u okvirima drugog svetskog rata, u sreditu naprednih pokreta na Balkanu i u jugoistonoj Evropi uopte, kao narodna republika, s tenjom da ostvari socijalizam na osnovu ravnopravnosti svojih naroda, kao nezavisna drava, izloena pritisku velikih kapitalistikih sila, koje su na nju gledale kao na bazu za irenje socijalizma i revolucionarne ideologije.

BIBLIOGRAFIJA

Izvori:

Aprilski rat 1941, Zbornik dokumenata (priredio: A. Mileti). Vojnoistorijski institut. Beograd, 1987.
Broz Josip-Tito, Sabrana djela, 711, Beograd, 19791980; isto, tom 16 (priredio: M. Boji), Beograd, 1984; isto, tom 17, 1. oktobar 30. novembar 1943, (priredio: M. Boji), Beograd, 1984; isto, tom 18, 1. decembar 194331. januar 1944. (priredio: D. Brajukovi), Beograd, 1984; isto, tom 19, 1. februar 15. april 1944, (priredio: D Brajukovi), Beograd, 1984; isto, tom 20, 16. april 30. jun 1944, (priredio: D. Brajukovi), Beograd, 1984; isto, tom 21, (priredio: D. Brajukovi), Beograd, 1985; isto, tom 22, (priredio: D. Brajukovi), Beograd, 1986; isto, tom 23, 1. septembar 5. oktobar 1944,( priredio: M. Delebdi), Beograd, 1982; isto, tom 24, 6. oktobar 15. novembar 1944, (priredio: M. Delebdi), Beograd, 1982; isto, tom 25, 16. novembar 1944 13. januar 1945, (priredio: M. Delebdi), Beograd, 1982. ASNO, Zbirka dokumenata (priredio: Z. Laki), Titograd, 1975. ubrilovi Branko, Zapisi iz tuine, Sarajevo, 1946. Danilovi Ugljea, Sjeanja, IIII, (priredio: Z. Antonie), Beograd, 1987. Dedijer Vladimir, Dnevnik, IIII, Beograd, 19451950; Novi prilozi za biografiju

ASNOM 1944, Zbornik dokumenata, Skopje, 1964. Boban Ljubo, Hrvatska u arhivima izbjeglike vlade, Zagreb, 1986.

Josipa Broza Tita, ZagrebRijeka, 1980. Dikin F. V. D., Bojovna planina, Beograd, 1973. Dokumenta o izdajstvu Drae Mihailovia, I, Beograd, 1945. Dokumenti o razvoju ljudske oblasti v Sloveniji (priredio: M. nuderl), Ljubljana, 1949. Dokumenti o razvoju narodne vlasti (priredio: L. Gerkovi), Beograd, 1948.
Dokumenti za borbata na makedonskiot narod za samostojnost i za nacionalna drava, tom vtori od krajot na prvata svetska vojna do sozdavanjeto na nacionalna drava, (urednik: H. Andonov-Poljanski), Skopje, 1981. Dilas Milovan, Wartime

Izbor iz dokumenata o razvitku politikih koncepcija autonomije Vojvodine i o procesu njenog konstituisanja u autonomnu pokrajinu u revolucionarnoj praksi KPJ od 19351945.", (priredio: R. Konar), Savremenik, 1/1974. Izvori za istoriju SKJ, Dokumenti centralnih organa KPJ, NOR i revolucija (1941 1945), knj. 1, 6. april 15. septembar 1941, (priredio: R. Vujoevi), Beograd, 1985; isto. knj. 2, 16. septembar 31. decembar 1941, (priredio: M. Stefanovi), Beograd. 1985; isto. knj. 3, 1. januar kraj februara 1942, (priredio: Z. Antoni), Beograd, 1986; isto, knj. 5, maj jun 1942, (priredio: M. Stefanovi), Beograd, 1986; isto, knj. 15, 1. januar 9. februar 1944, (priredio: M. Delebdi), Beograd, 1986; isto, knj. 16, 10. februar 6. april 1944, (priredio; M. Delebdi), Beograd, 1986; isto, knj. 17, 7. april 1. jun 1944, (priredio: M. Delebdi), Beograd, 1986; isto, knj. 18, 2. jun 3. avgust 1944, (priredio: M. Delebdi), Beograd. 1986; isto, knj. 19, 4. avgust 24. septembar 1944. (priredio; M. Delebdi), Beograd, 1986.

Hrvatska u arhivima izbjeglike vlade 19411943, (priredio: Lj. Boban), Zagreb, 1985.

*D0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Iz\ 'ori za oslobodi teins ta vojna i revolucija vo Makedonija 19411945, lIII, (priredili: Jugoslovenska demokratska narodna zajednica Odluke Svetosavskog kongresa u slobodnim srpskim planinama. Yugoslavia and the Soviet Union 19391973, A.
Documentary Survey, (priredio: Clissold Stephan), London New York. Toronto. 1975.
M. Apostolski, V. Brezoski, V. Ivanovski, M. Todorovski), Skopje, 19681970.

Kardelj Edvard, Seanja Borba za priznanje i nezavisnost nove Jugoslavije

19441957, Ljubljana Beograd, 1980.

Kocbek Edvard. Put u Jajce. Dnevnik s puta u Jajce 1943, Zagreb, 1978. Koncentracioni logor Jasenovac, I11 (priredio: A. Mileti), Beograd. 1986.
Kosanovi N. Sava, Jugoslavija, bila je osuena na smrt Smisao Moskovskog sporazuma (priredio za tampu: B. Krizman), Zagreb Beograd, 1984. Maclean Fitzroy, Rat na Balkanu, Zagreb, 1964. Markovi Moma, Sazrevanje revolucije (Seanja 19311941), Beograd, 1984. Beograd, 1986.

Mileti Antun, Koncentracioni logor Jasenovac 19411945, dokumenta, knj. III,

Neovi Slobodan, Inostranstvo i nova Jugoslavija 19411945, Beograd Ljubljana,
Beograd, 1983. Neovi Slobodan, Petranovi Branko, AVNOJ i revolucija. Beograd, 1983: Jugoslavija i

1945; Temelji Nove Jugoslavije. Beograd, 1973; Svet o nama 19411945, IIII.

ujedinjeni narodi 19411945, Beograd, 1985. Osnivaki kongres KP Srbije, Beograd, 1972.

Nikoli Gojko, Korijen, stablo, pavetina (memoari), Zagreb. 1981.

Partijsko-politika dokumenta, knj. 5, Beograd, 1969; isto, knj. 7, Beograd, 1970; isto,

knj. 8, Beograd, 1969; isto, tom II, knj. 2, Dokumenti Vrhovnog taba NOVJ 19411942.
Beograd, 1954; isto. knj. 8, Beograd, 1959. Pijade Moa, Izabrani spisi. Tom I, knj. 3. (priredili: B. Kovaevi, J. Mihaljevi). Beograd, 1966. Pijade Moa, Neovi Slobodan, 11 II zasedanje AVNOJ-a, Beograd, 1953. Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu 19411945 (priredila: Lj. Vasili), Novi Sad Sremski Karlovci, 1971.

Proleter-, organ CK KPJ. 19291942. Beograd. 1968. Prva godina narodnooslobodilakog rata na podruju Karlovca, Korduna. Like, Gorskog kotara. Pokuplja i umberka. Zbornik 3. Historijski arhiv u Karlovcu,
Redi Enver, Muslimansko autonomatvo i 13. SS divizija. Autonomija Bosne i Hercegovine i Hitlerov Trei Rajh, Sarajevo, 1987.
Karlovac, 1971.

Seanja drugarice Spasenije-Cane Babovi na ljude i zbivanja pre i u toku NOB-a (u

rukopisu), Beograd, 1977. Smodlaka Josip, Partizanski dnevnik, Beograd, 1972.

Ribar Ivan, Uspomene iz NOB, Beograd, 1961.

Suenje lanovima politikog i vojnog rukovodstva organizacije Drae Mihailovia (Stenografske beleke), Beograd 1945. Stanii), Beograd, 1976.

CoBeTCKo-aMepmaHCKue omouiemtH BO BpeMs BCJIMKOM ore^ecrBemioU BOHHLI 19411945. T O M 12. MocKBa, 1984. CoBercKo-aHrjmcKJte OTHOiuemw BO BPEMH BCJIMKOM oreiecrBeimox BOKHLI 19411945. T O M 12, MocKBa 1984. Tajna i javna saradnja etnika i okupatora 19411944 (priredili: J. Marjanovi. M

III. Beograd, 1963.

Tako je roena nova Jugoslavija. Zbornik seanja uesnika drugog zasedanja AVNOJ-a Tegeran, Jalta. Potsdam Sbornik dokumentov, Moskva, 1970. The National Liberation War and Revolution in Yugoslavia (19411945). Selected

Documents. Beograd, 1982.

BIBLIOGRAFIJA

485

Tree zasedanje AVNOJ-a i zasedanje Privremene narodne skuptine 7.26. avgusta 1945. (stenografske beleke), Beograd. 1946. Velebit Vladimir, Seanja, Zagreb, 1983.

Tito Churchill strogo tajno (priredio: D. Biber), Zagreb. 1981.

Ujedinjene nacije Zbirka dokumenata. 19411945. Beograd. 1948.

..Vjesnik" Jedinstvene narodnooslobodilake fronte Hrvatske 19411945. III. Zagreb. 1970.

Vlahovi Veljko, Seanja", Politika 14.21. mart 1975.

Veselinov Jovan arko, Svi smo mi jedna partija. Novi Sad, 1971.

Velika antifaistika skuptina Srbije 9.12. novembra 1944. Beograd, 1945.

Memoari 19661969. III. Beograd. Neslaganja. IIIIV. Kampanja ih polemika.

Beograd, 1985.

Vukmanovi Svetozar Tempo. Revolucija koja tee (memoari). I, Beograd. 1971:

Zakonodavni rad Predsednitva Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije i Predsednitva Privremene narodne skuptine DFJ (19. novembra 1944. 27.
oktobra 1945.). (Po stenografskim belekama i drugim izvorima priredio: SI. Neovi), Beograd, 1951. Zasedanje Ustavotvorne skuptine 29. novembra 1945. 1. februara 1946. (stenografske beleke), Beograd. 1946. 19411945. (redaktori: G. Agne, A. Mileti), Beograd Budimpeta, 1986.

Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije, tom XV, knj. 1. O ueu Hortijevske Maarske u napadu i okupaciji Jugoslavije
XIII, knj. 1, Dokumenti Kraljevine Italije 1941 (redaktor: D. Dini), Beograd. 1969: isto,

Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije, tom

knj. 2, Dokumenti Kraljevine Italije 1942, Beograd, 1972: isto. knj. 3. Dokumenti Kraljevine Italije 1943, Beograd, 1976: tom XII, knj. 13, Dokumenti NemakogRajha
19411943 (redaktor: A. Mileti), Beograd. 1973. 1976. 1978; tom IX. knj. .9; isto, knj. 1. Beograd, 1961; isto, knj. 2. Beograd. 1961; isto. knj. 3. Beograd, 1967: isto. knj. 4. Beograd, 1966.

Zbornik na dokumenti na ASNOM, Skopje. 1964. Zemaljsko antifaistiko vijee narodnog osloboenja Bosne i Hercegovine Dokumenti 19431945, knj. III,
Laki), Titograd, 1963.

Zemaljsko antifaistiko vijee narodnog osloboenja Crne Gore i Boke (priredio: Z. Zemaljsko antifaistiko vijee narodnog osloboenja Hrvatske Zbornik dokumenata Zemaljsko antifaistiko vijee narodnog osloboenja Hrvatske Zbornik dokumenata
1944. jII. Zagreb, 19701975. 1943, Zagreb, 1964.

Sarajevo, 1968.

Literatura: Aleksi Dragan, Partizanski odredi u zapadnoj Srbiji u zimu 19411942. godine".

Tokovi revolucije. Zbornik istonjskih radova. XIX. Beograd, 1986. Antoni Zdravko, Ustanak u istonoj i centralnoj Bosni 1941. Beograd, 1973.
Apostolski Mihailo, Osloboditelna vojna na Makedonija. 16, Skopje, 1975.

Apostolski Mihailo, Hristov Aleksandar, Terzioski Ratko. Poloaj okupirane Makedonije u drugom svetskom ratu (19411945)", Jugoslovenski istorijski asopis, 3/1963. Auty Phillis, Tito. Paris, 1972. 1974.

ASNOM vo sozdavanjeto na dravata na makedonskiot narod, (Referati od nauen sobir odran od 29. do 31. oktomvri 1984. godina vo Skopje). Skopje. 1987.
Avakumovi Ivan, Mihailovi prema nemakim dokumentima. London, 1969. AVNOJ i narodnooslobodilaka borba u Bosni i Hercegovini. 19421943. Beograd.

*D0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

grafsko kretanje stanovnitva Bosne i Hercegovine 19411945. (rukopis), 1988. Banja Luka u novijoj istoriji (18781945), Sarajevo, 1978. Barker Elisabeth, Britanska politika prema Jugoistinoj Evropi u drugom svjetskom Beograd u ratu i revoluciji 19411945. Beograd, 1971. Beograd u ratu i revoluciji 19411945, 12, (u redakciji: V. Gliia), Beograd, 1984.
Biber Duan, Dokumenti iz Public Record Office", Vjesnik u srijedu, br. 1047. 1049 1068, 1110, 1124, Zagreb, 19721973.

AVNOJ i savremenost (Nauni skup Odluke AVNOJ-a trajna osnova nacionalne ravnopravnosti, bratstva i jedinstva, socijalistikog samoupravnog zajednitva, razvoja i napretka naroda i narodnosti Jugoslavije), Sarajevo 16, 17. i 18. novembar 1983. Sarajevo, 1984. Bandovi Safet, Prisilno prekrtavanje kao genocidni oblik ustakog reavanja srpskog pitanja" u Bosni i Hercegovini", Istorijski zbornik, Banjaluka, 1987; Demo-

ratu, Zagreb, 1978.

Boban Ljubo, Britanija, Hrvatska i HSS 19391945", asopis za suvremenu povijest, III/1978.

Blagojevi Obren. Nae finansije 19411945, Beograd, 1976.

Bohlen E. Charles, Svjedok povijesti 19291969, Zagreb, 1978.

1974; Kontrarevolucija u Srbiji, III, Beograd, 1979; Osnovne karakteristike razvoja NOP-a na Kosovu u poslednjoj godini rata". Tokovi revolucije. Zbornik radova, XIX,

Borkovi Milan, Komunistika partija Jugoslavije u Srbiji 19411945, knj. II, Beograd,

zasjedanja ZAVNOBIH-a", Prilozi, 4/1968, Sarajevo; KPJ i razvoj narodne vlasti u Bosni i Hercegovini (19411945), Sarajevo, 1982.

Beograd, 1986. Borovanin Drago, Prilog razmatranju pravnog znaaja dokumenata Prvog i Drugog' Bri Rafael, Okupacioni sistemi u Bosni i Hercegovim 1941. godine", Vojnoistorijski

glasnik, 1/1970.

Britanci o naoj revoluciji i njenom voi", Tito i revolucija", Jugoslovanska in britanska politika o Korokem vpraanju 19411945", Zgodovinski asopis, 33/1979. Broz Josip - Tito, O svenarodnom revolucionarnom ratu, Novi Sad, 1977.

1941. do 1943, Sarajevo, 1986. Bulatovi Radomir, Kurtovi Z., Centralna bolnica Vrhovnog taba NOV i POJ u Jasikovcu", Vojnosanitetskipregled, asopis lekara i farmaceuta Jugoslovenske narodne armije, broj 2, mart-april 1987. Ceni Vjenceslav, Enigma Kopini, 12, Beograd, 1983.
Beograd, 1977. olakovi Rodoljub, Zapisi iz oslobodilakog rata, Sarajevo, 19461948,

Bulatovi Radomir, Niki Duan, Partizanski djeiji domovi u Bosni i Hercegovini od

eril Vinston, Drugi svetski rat, III, V, VI, Beograd. etrdeset godina na elu SKJ.

ulinovi Ferdo, Stvaranje nove jugoslavenske drave, Zagreb, 1959; Dravnopravni razvitak Jugoslavije, Zagreb, 1963; Okupatorska podjela Jugoslavije, Beograd, 1970.
ukovi Mirko, Srbija u NOB-u Sandak, Beograd, 1964. Dedijer Vladimir, Interesna sfera, Beograd, 1980; Vatikan i Jasenovac, Beograd, 1987.
emerli Hamdija, Poloaj Bosne i Hercegovine u jugoslavenskoj zajednici od ZAVNOBIH-a do Ustava SR Bosne i Hercegovine", Prilozi, 4/1968, Sarajevo.

Dokumenti centralnih organa KPJ, NOR i revolucija (19411945), knj. 5 (maj-jun 1942), Izvori za istoriju SKJ, (priredio: M. Stefanovi), Beograd, 1986. Drugi svetski rat (Pregled ratnih operacija), knj. 35, (kolektiv VII), Beograd, 1964,
1967, 1970. Drljevi Savo, Kontrarevolucija na Kosovu i Metohiji zavoenje vojne uprave februara 1945. godine" Istorijski zapisi, 4/1986. Titograd.

Durmitorska partizanska republika, Titograd, 1979.

ilas Milovan, lanci 19411946, Beograd, 1947.

BIBLIOGRAFIJA

487

orevi Stevan, O kontinuitetu drave s posebnim osvrtom na meunarodnopravni kontinuitet Kraljevine Jugoslavije i FNRJ, Beograd, 1967.

na bespuu, Beograd; Saveznici i jugoslovenska ratna drama, III, Beograd, 1985.

Delebdi Milovan, Dejstva na komunikacije u Jugoslaviji od 1. do 7. septembra 1944", Vojnoistorijskiglasnik, 3/1970; T i t o i stvaranje privremene jugoslovenske vlade

ureti Veselin, ,,Neki elementi konstituisanja revolucije u nas", Godita, 2/1971; Vlada

(19441945)", Vojnoistorijski glasnik, 1/1987. Faizam i neofaizam, Zagreb, 1976. Ferenc Tone, Kapitulacija Italije in narodnoosvobodilna borba v Sloveniji jeseni 1943. Maribor, 1967; Nacistika raznorodovalna politika v Sloveniji v letih 19411945.
Maribor, 1968.

Gerkovi Leon, Historija narodne vlasti, Beograd, 1957. Gibianskij L., Potsdam i jugo-vostonaja Evropa. Germanskaja vostonaja politika v novoe i novejeje vremja, Moskva, 1974.

Zbornik istorijskih radova, XIX, Beograd, 1986.

I Beograd, 1975.

Gledovi Bogdan, Doprinos Jugoslavije pobedi nad faizmom", Tokovi revolucije. Glii Venceslav, Zloini u drugom svetskom ratu u svetlu istorije i prava", Politiki

ivot Jugoslavije 19141945, zbornik radova, Beograd, 1973; KPJ u Srbiji 19411945.
Hadri Ali, Narodnooslobodilaki pokret na Kosovu 19411945. Beograd. 1973. Hasani Sinan, Kosovo istine i zablude, Zagreb. 1986. Hoti Mesud, Neka operativno-taktika iskustva iz bitke na Neretvi. Neretva-Sutjeska

1943, Beograd, 1969. Hristov Aleksandar, Pripreme za obrazovanje Antifaistikog sobranja narodnog

osloboenja Makedonije (ASNOM)", Jugoslovenski istorijski asopis, 2/1965; Stvaranje makedonske drave 18931945, Beograd, 1971.
Hurem Rasira, Sporazumi o saradnji izmeu dravnih organa NDH i nekih etnikih odreda u istonoj Bosni 1942. godine", Prilozi, 2/1966; Koncepcije nekih muslimanskih graanskih politiara o poloaju Bosne i Hercegovine u vremenu od sredine 1943. do Istoriografija. marksizam i obrazovanje. (Nedelja marksistikih rasprava 85), Beograd. 1986. Ivankovi Mladenka, Komitet narodnog osloboenja Jugoslavije u mostranstvu (vajcarska)", Vojnoistorijski glasnik, br. 3/1986; Jugosloveni u antifaistikom pokretu i pokretu otpora u Francuskoj (19331945)", isto; Jugoslovenski antifaisti u

kraja 1944. godine", Prilozi, 4/1968; Kriza NOP-a u Bosni i Hercegovini krajem 1941. i poetkom 1942, Sarajevo. 1972.

vajcarskoj 19431945)", isto: Jugoslovenski antifaisti u Svajcarskoj 19431945)

(magistarska teza u rukopisu), 1988. Ivanovski Vlado, Istorija na makedonskiot narod. III, Skopje, 1969; Poetokot na vooruenoto vostanie vo Makedonija 1941. godine". Jugoslovenski istorijski asopis. 34/1971. ,,Iz istorije narodnooslobodilakog rata i revolucije" (P. Moraa. V. Glii, B. Petranovi, D. Luka. J. Marjanovi, B. Krizman, V. Kljakovi, M. Apostolski, R. Konar, D. Vujovi, Z. Antoni, S. urovi, Z. Laki. V. Ivanovski), Trei program

Radio Beograda. Beograd, 1976, (str. 54208). Jeli Ivan, Hrvatska u ratu i revoluciji 19411945. Zagreb, 1978: Jugoslavenska socijalistika revolucija (19411945), Zagreb, 1979; Tragedija u Kerestincu, Zagrebako ljeto 1941, Zagreb, 1986. Jeli-Buti Fikreta. Ustae i Nezavisna Drava Hrvatska 19411945. Zagreb. 1977; Hrvatska seljaka stranka. Zagreb, 1983; etnici u Hrvatskoj 19411945. Zagreb

Jovanovi Batri. Crna Gora u narodnooslobodilakom ratu i socijalistikoj revoluciji.

Beograd, 1960.

1986.

*D0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Kaavenda Petar, Razvoj i aktivnost narodne vlasti na slobodnim teritorijama Jugoslavije u drugoj polovini 1942. godine", Istorija radnikog pokreta, 5/1968, Beograd; Iz aktivnosti jugoslovenske izbeglike vlade u Londonu u borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta u prolee 1942", Jugoslovenski istorijski asopis, Kalvokorezi Piter, Vint Gaj, Totalni rat, Beograd, 1987. Kandi Ljubica, Direktivna uputstva o organizaciji i zadacima narodnooslobodilakih odbora na osloboenim teritorijama do septembarskih propisa 1942. godine". Zbornik

12/1970; SKOJ i omladina u ratu i revoluciji, Beograd, 1978.

radova iz pravne istorije posveen Albertu Vajsu, Beograd, 1966. Kardelj Edvard, Put nove Jugoslavije, Beograd-Zagreb, 1946; Borba za priznanje i nezavisnost nove Jugoslavije, Ljubljana-Beograd, 1980. Kai Duan, Srpska crkva u tzv. Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, Srpska pravoslavna crkva 19201970. Beograd, 1971. Kazimirovi Vasa, NDH u svetlu nemakih dokumenata i dnevnika Gleza fon Horstenaua 19411944, Beograd, 1987.
Kljakovi Vojmir, Promjena politike Velike Britanije prema Jugoslaviji u prvoj polovini 1943. godine", Jugoslovenski istorijski asopis, 3/1969; Velika Britanija, Sovjetski Savez i ustanak u Jugoslaviji 1941. godine", Vojnoistorijski glasnik, 2/197.0; Meunarodni okvir jugoslovenske revolucije, Politiki ivot Jugoslavije 19141945",

godine, (diplomski rad u rukopisu), Beograd, 1982. Konec druge svetovne vojne v Jugoslaviji" (priredio: D. Biber), Borec, 12/1986, Ljubljana
1973; Prva konferencija prosvjetnih radnika Crne Gore, Niki 8. novembra 1944", Niki u predratnom revolucionarnom pokretu i NOR-u", Zbornik radova, Niki, 1983; Prosveta u politici NOP-a u Crnoj Gori 19411945", Prosveta i kolstvo u narodnooslobodilakom ratu i revoluciji naroda i narodnosti Jugoslavije", Novi Sad,

Koovi D., rtve drugog svetskog rata u Jugoslaviji, London, 1984. Koljanin Milan, Inteligencija u narodnooslobodilakoj borbi u zapadnoj Srbiji 1941.

Trei program Radio Beograda, Beograd, 1973; Drugo zasjedanje AVNOJ-a i saveznici", Nastava povijesti, 34/1978. Zagreb.

Laki Zoran, Narodna vlast u Crnoj Gori 19411945 (rukopis disertacije), Beograd,

19411945, (rukopis).

1984; Kultura sastavni dio revolucije (neka iskustva iz NOR-a i revolucije

Latas Branko, Cetniko-nemaki sporazumi o saradnji u Srbiji 19431044. godine",

Vojnoistorijski glasnik, 2/1978.

Lekovi Mio, Neki aspekti italijansko-ustakih odnosa i njihov odraz na operacije

leto 1942, Beograd, 1965; 0 n?kim znaajnijim sednicama CK KPJ u toku 1942. godine", Jugoslovenski istorijski asopis. 34/1971; Planovi Drae Mihailovia za unitenje partizanske drave u zapadnoj Bosni u drugoj polovini 1942. godine", isto; Neki problemi CK KPJ i Vrhovnog taba NOPOJ 1941. godine u vezi sa rukovoenjem", asopis za suvremenu povijest, III/1977, Zagreb; Titova odluka u jednom od prelomnih perioda NOR-a", Vojnoistorijski glasnik, 1/1987.

NOV i POJ", Jugoslovenski istorijski asopis, 4/1965; Ofanziva proleterskih brigada u

Luka Duan, Ustanak u Bosanskoj krajini, Beograd, 1967.

Maclean Fitzroy, Rat na Balkanu, Zagreb, 1964. Marjanovi Jovan, Prilozi istoriji sukoba narodnooslobodilakog pokreta i etnika

1959; Ustanak i narodnooslobodilaki pokret u'Srbiji 1941, Beograd, 1963; Narodnooslobodilaki rat i socijalistika revolucija 19411945, Beograd, 1975; Draa Mihailovi izmeu Britanaca i Nemaca, Zagreb-Beograd, 1979. Marjanovi Jovan, Moraa Vero, Na oslobodilaki rat i narodna revolucija 19411945.
Beograd, 1958.

Drae Mihailovia u Srbiji 1941. godine", Istorija XX veka, Zbornik radova, I, Beograd

Markovi Luka, Borba u iseljenitvu za novu Jugoslaviju, Beograd 1975; 1,987.

BIBLIOGRAFIJA

489

Stanford, California, 1978. McConville Michael, A Small war in the Balkans, London, 1986. Metodologija savremene istorije (Saoptenja sa Okruglog stola odranog 17. i 18. decembra 1985. godine u Beogradu), Beograd, 1987. Miku Metod, Pregled-razvoja NOB u Sloveniji, I, Beograd, 1956; Donesek k zgodovini razvoja Osvobodilne fronte ob njeni tridesetletnici", Jugoslovenski istorijski asopis,

Martin David, Patriot or Traitor, The Case of General Mihailovich (uvodni esej),

Mileti Antun, Prilog prouavanju istorije Jugoslovenske narodne armije kroz izabrana dokumenta marala Jugoslavije Tita, Ministra narodne odbrane i Vrhovnog komandanta JNA u periodu 19451956", Vojnoistorijski glasnik, 1/1987. Milovanovi Nikola, Generali izdaje, 12, Beograd, 1977. (rukopis doktorske disertacije), Beograd, 1973. Mirni Josip, Sistem jedinstvenog vojnog rukovodstva maarskog okupatora u borbi protiv narodnooslobodilakog -pokreta u Bakoj", Vojnoistorijski glasnik, 2/1968; Mitrovski Boro, Glii Venceslav, Ristovski Tomo, Bugarska vojska u Jugoslaviji

34/1971; Pregled zgodovine NOB v Sloveniji, 15, Ljubljana, 19601973.

Miljani Gojko, Partizanski rukovodei kadrovi i problemi rukovoenja u NOB-u

Nemci u Bakoj u drugom svetskom ratu, Novi Sad, 1974.

19411945, Beograd, 1971. Momilovi ore, Banat u narodnooslobodilakom ratu, Beograd, 1977. Moraa Pero, Prelomna godina narodnooslobodilakog rata, Beograd, 1957; Odnosi
Beograd, 1975.

Jugoslavija 1941, Beograd, 1971; Narodnooslobodilaka borba Jugoslavije 19411945, Narodni odbor osloboenja sreza beranskog, i razvoj nove revolucionarne vlasti,
HAIFMOHAJIBHBIE (ppoHTbi B AMUIPAUMCTCKOH OCBOOXHREJIBHOIT 6opb6e U peBOJiH>nMfix 40-x r0A0B (peflaKTop: A. H. MaHyceBHH), MocKBa, 1985. Narodnooslobodilaka borba i socijalistika revolucija u Hrvatskoj 1944. godine,

izmeu KPJ i Kominterne od 19411945", Jugoslovenski istorijski asopis, 12/1969;

Titograd, 1983. HapoffHbie LI Zagreb, 1976.

Narodnooslobodilaki pokret Beograda 19411944. godine, Beograd, 1974. Narodnooslobodilaki rat i revolucija u Srbiji 19411945, Beograd, 1972. Narodnooslobodilna vojna na slovenskem 19411945, II izd., Ljubljana, 1977. Neave Airey, Nrnberg, Osobno svedoanstvo o suenju glavnim nacistikim ratnim zloincima 19451946. godine, Zagreb, 1980.
Neretva-Sutjeska 1943, Beograd, 1969.
naroda Jugoslavije, Beograd, 1964; Osvrt na spoljnopolitiki znaaj moskovskog sporazuma od 26. septembra 1944. i dogovora u Krajovi od 5. oktobra 1944. godine",

Neovi Slobodan, Privredna politika i ekonomske mere u toku oslobodilake borbe

Meunarodni problemi, 34/1978, Beograd.

Obradovi Marija, Funkcija politbiroa CK KPJ u politikom sistemu i Titova uloga u njegovom radu (19451952)", Vojnoistorijski glasnik, 1/1987.

Novak Viktor, Magnum crimen Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, Zagreb, 1948.

12, Beograd, 1977.

Oslobodilaka borba naroda Jugoslavije kao optenarodni rat i socijalistika revolucija, Oslobodilaki rat naroda Jugoslavije 19411945,1II, (kolektiv pisaca, izd. Vojnoisto-

rijskog instituta), Beograd, 1957. Osvoboditev Slovenije 1945. (referati z znanstvenega posvetovanja v Ljubljani 22. in 23. decembra 1975), Ljubljana, 1977. Pajovi Radoje, Narodnooslobodilaki front Crne Gore" Istorijski zapisi, 4/1965; Likvidacija crnogorskog etnikog vodstva u Ostrogu oktobra 1943. godine s osvrtom na stanje u etnikom pokretu u Crnoj Gori poslije bitke na Neretvi", isto, 2/1965; Formiranje Nacionalne organizacije Baja Staniia", isto, 4/1966;

*D0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Kontrarevolucija u Crnoj Gori (etniki i feeralistiki pokret) 19411945, Cetinje

1977. Pavlovi Konstantin, Iz Ratnog dnevnika Vrhovne komande Vermahta (prevod)".

Pavlovi St. Kota, Jugoslovensko-britanski odnosi 19391945. Ambasador Rendel, Zrich, 1977; Razgovori sa Slobodanom Jovanoviem 19411945.

Vojnoistorijski glasnik, 1/1987.

Petei Katoliko sveenstvo u NOB-u, Zagreb, 1982.

Petranovi Branko, 0 sistemu okupacije Jugoslavije 19411945. i njegovoj naunoj obradi", Pravni zbornik, 12/1968, Beograd; 0 promenama u drutveno-ekonomskoj strukturi u Jugoslaviji u toku narodnooslobodilake borbe", Prilozi za istoriju socijalizma, 6/1969; KPJ i drutveno-politike promene u Jugoslaviji od AVNOJ-a do Beograd, 1976; Potsdamska konferencija i Jugoslavija", Nastava povijesti, 34/1978,

Ustavotvorne skuptine", Istraivanja, 11/1972; AVNOJ revolucionarna smena vlasti, Zagreb; Istoriografija i revolucija, Beograd, 1984; Revolucija i pokreti otpora u Evropi
19391945, Skopje, 1985.

Istorija drave i prava jugoslovenskih naroda, Beograd, 1978.

Petranovi Branko, Simovi Vojislav, Istorija narodne vlasti, Beograd, 1979. Petri Vera, Mirkovi Mirko, Pravno-politika istorija nove Jugoslavije 19411946,

Petrovi Dragoljub, Iredenta faistike Rumunije u severoistonoj Srbiji 19411944",

Jugoslovenski istorijski asopis, 34/1966. Plena Duan, Meunarodni odnosi Jugoslavije u toku drugog svjetskog rata, Beograd, 1962; Kninska ratna vremena 18501946, Knin, Drni, Bukovica, Ravni kotari, Zagreb,
1986. Pleterski Janko, Osvobodilna fronta slovenskog naroda i program ujedinjene Slovenije", Putevirevolucije, 9/1967; Perspektive federativnog ujedinjenja u novoj Jugoslaviji kao faktor narodnooslobodilake borbe", asopis za suvremeni povijest, III/1973; naunog skupa odranog u Bosanskoj Krupi, 10, 11. i 12. decembra 1979, Sarajevo, 1985.

Nacije, Jugoslavija, Revolucija, Beograd, 1985. Podgrme u narodnooslobodilakoj borbi i revoluciji 19411945, Zbornik radova sa Pokreti otpora u Evropi 19391945, Beograd, 1968.

Popov Jelena, Glavni narodnooslobodilaki odbor Vojvodine 19431945", Istraivanja, III/1974, Novi Sad. Prva godina narodnooslobodilakog rata na podruju Karlovca, Korduna, Gline, Like, Gorskog kotara, Pokuplja i umberka", Zbornik 3, Historijski arhiv u Karlovcu, Karlovac 1971.

Prvo zasjedanje AVNOJ-a. Zbornik radova, Biha, 1966.

Radi Radmila, Obnavljanje sindikata i poloaj radnike klase u Srbiji poslednjih dana rata", Tokovi revolucije, Zbornik radova, XIX, Beograd, 1986.

Razvoj socijalistike revolucije u Jugoslaviji, sv. V, Beograd, 1977. Redi Enver, Muslimansko autonomatvo i 13. SS divizija, Autonomija Bosne i Hercegovine i Hitlerov Trei Rajh, Sarajevo, 1987. Risti Pavle, Problem odnosa izmeu federacije i federalnih jedinica sa posebnim osvrtom na Jugoslaviju, Beograd, 1967.
Roksandi uro, Ustanike iskre u Hrvatskoj", Glina 1941, Zagreb, 1977, str. 205211. Savi Pavle i Branka, Bili smo Titovi ifranti", Politika, 20. april 1980. Seferovi Mensur, estorica osuenih, Beograd, 1974. Semirjaga M. I., Sovjetskie ljudi v evropejskom soprotivlenii, Moskva, 1970. Simovi Vojislav, AVNOJ pravno-politika studija, II izdanje, Beograd, 1976.

Radoevi Todor, Ofanziva za osloboenje Dalmacije, Beograd, 1965.

Simpozijum Razvojot i karakteristikite na narodnosloboditelnata vojna i na revolucijata vo Makedonija (Skopje, 910. dekemvri 1971), Skopje, 1973.

BIBLIOGRAFIJA

491

Sirotkovi Hodimir, Stvaranje federalne Hrvatske u narodnooslobodilakoj borbi", asopis za suvremenu povijest, IIIII, 1971; Konstituisanje ZAVNOH-a", isto, III/1973. Slavin Grigorij Mojsejevi, Sveslovenski komitet i oslobodilaki rat u Jugoslaviji

19411942", Prilozi za istoriju socijalizma, 9/1974. Spomenica pravoslavnih svetenika i rtava faistikog terora ipalih u narodnooslobodilakoj borbi, Beograd, 1960.
Stanisavljevi uro, Nastanak i razvitak etnikog pokreta u Hrvatskoj (19411942)". Istorija XX veka, Zbornik radova, IV, Beograd,1962.

pokreta Drae Mihailovia od 1941. do 1945. (rukopis magistarske teze), Beograd, 1975. Stanii Milija, KPJ u izgradnji oruanih snaga revolucije 19411945, Beograd, 1973.

Stanii Mihailo, Velika Srbija u propagandi etnikog pokreta Drae Mihailovia (19411942), (u rukopisu), Beograd, 1974; ovinistiki etnocentrizam etnikog

Sundhaussen H., Geschichte Jugoslawiens 19181980, Stuttgart, 1982.

Tuzla, 1985.

naunog skupa Saveza naunih drutava za istoriju zdravstvene kulture Jugoslavije, The Third Reich and Yugoslavia 19331945, Beograd, 1977. Tito i revolucija,

Tartalja H., Sanitet dalmatinskih jedinica u IV i V ofanzivi", Zbornik radova XXXI

Tito u Vrcu 1625. oktobra 1944. (priredio: M. Delebdi), Vrac, 1984. Tomasevich Jozo, etnici u drugom svjetskom ratu 19411945, Zagreb, 1979. Trgo Fabijan, etvrta i peta neprijateljska ofanziva, Beograd, 1968; Vojni poloaj narodnooslobodilakog pokreta u vrijeme Drugog zasjedanja AVNOJ-a", asopis za suvremenu povijest, III/1973. Tuzla u radnikom pokretu i revoluciji, knj. trea, NOR i revolucija oktobar 1943 ma j 1945, (glavni i odgovorni urednik; Z. Antoni), Tuzla, 1987. Ustanak u Jugosla viji 1941. i Evropa (Zbornik radova sa skupa SANIJ odranog od 24. do 26. novembra 1971. u Beogradu), Beograd, 1973. Vasiljevi Jovan, Mornarica NOVJ, Beograd, 1972.
1972. Velikaja oteestvenaja vojna (odgovorni urednik: P. A. ilin), Moskva, 1970. Vogelnik Duan, Demografski gubici Jugoslavije", Statistika revija, 1/1952.

Vasovi Milovan, Savez zemljoradnika u Crnoj Gori 19381945, (rukopis), Beograd,

Vojvodina 1941, Novi Sad, 1967.

rijski glasnik, 3/1986. Vujovi uro, Lovenski NOP odred i njegovo podruje u narodnooslobodilakoj borbi War and Revolution in Yugoslavia 19411945, Beograd, 1985. Zatezalo uro, Nastanak, razvitak i organizacija narodne vlasti na Kordunu, Baniji i
1963.

Vukevi Slavko, Otpor u okupiranim gradovima Jugoslavije 19411945", Vojnoisto-

19411945, Cetinje, 1976.

Znaenje drugog zasjedanja AVNOJ-a za socijalistiku revoluciju u Jugoslaviji, Zagreb,

ivkovi Duan, Postanak i razvitak narodne vlasti u Jugoslaviji 19411942, Beograd, 1969; Narodni front Jugoslavije 19351945, Beograd, 1978. ivkovi Nikola, Ratna teta koju je Nemaka uinila Jugoslaviji u drugom svetskom

Lici od 19411945 (rukopis), Zagreb, 1977.

ratu, Beograd, 1975.

IZVORI FOTOGRAFIJA I FAKSIMILA

1. HITLER U MARIBORU, APRILA 1941. (Komunisti Jugoslavije 1919-1969, Beograd 1969) 2. POKRTAVANJE SRPSKOG STANOVNITVA U NDH (Komunisti Jugoslavije 1919-1969, Beograd 1969). 3. USTAKA DISKRIMINACIJA SRBA I .ZIDOVA" (B. Petranovi, Revolucije i okreti otpora u Evropi 1939- 1945, Skopje 1985), 4. OPSADNO STANJE U BEOGRADU (B. Petranovi, Revolucije I pokreti otpora u Evropi 1939-1945, Skopje 1985). 5. RASPRCAVANJE JUGOSLAVUE 1941. GODINE 1) GRANICE JUGOSLAVIJE PRE APRILA 1941. GODINE 2) GRANICE IZDEUENIH TERITORIJA 3) NEMAKO-iTALUANSKA DEMARKACIONA LINUA U NEZAVISNOJ DRAVI HRVATSKOJ (I. Boi, lrkovi, M. Ekmei, V. Dedljer, Istorija Jugoslavije, Beograd 1972). 6. BUGARSKI OKUPATORI SU OKTOBRA 1941. GODINE ZAVELI BLOKADU SKOPLJA (B. Petranovi, Revolucije I pokreti otpora u Evropi 1939 1945, Skopje 1985). 7. SRBI I JEVREJI VAN ZAKONA U NDH (B. Petranovi, Revolucije I pokreti otpora u Evropi 1939-1945, Skopje 1985). 8. BUGARSKA POLITIKA DENACIONALIZACIJE MAKEDONACA I SRBA U JUGOISTONOJ SRBUI (B. Petranovi, Revolucije i pokreti otpora u Evropi 1939-1945, Skopje 1985), 9. PAVEU I STEPINAC POSLE .MISE ZAHVALNICE" PRILIKOM OTVARANJA USTAKOG .SABORA", 25. FEBRUARA -1942. (V. Dedijer, Vatikan i Jasenovac, Beograd 1987) 10. BANJiKI LOGOR U BEOGRADU (M. Kreso, Nemaka okupaciona uprava u Beogradu 1 9 4 1 1945, Beograd 1979). 11. KONCENTRACIONI LOGORI U JUGOSLAVIJI (Opa enciklopedija Jugoslavenskog leksikografskog zavoda, knj. 4, Zagreb 1978). 12. ODLUKA RAVNATELJSTVA ZA JAVNI RED I SIGURNOST NDH OD 30. JULA 1941. VELIKIM UPAMA DA SE SVI UHAPENI JEVREJI I SRBI UPUTE U KONCENTRACIONI LOGOR GOSPI (A. Mileti, Koncentracioni logor Jasenovac 1941-1945, Dokumenta, knjiga I, Beograd 1986). 13. TELEGRAM EUGENA KVATERNIKA OD 11. SEPTEMBRA 1941. GLAVNOM STOERU DOMOBRANSTVA ZAGREB DA DOSTAVE SPISAK OD 50 KOMUNISTA KOJE TREBA UPUTITI U KONCENTRACIONI LOGOR JASENOVAC (A. Mileti, Koncentracioni logor Jasenovac 1941-1945, Dokumenta, knjiga i, Beograd 1986). 14. GLEZE FON HORSTENAU, SLAVKO KVATERNIK I ZIGMUND KAE (B. Krizman, Ante Paveli I ustae, Zagreb 1978). 15. PAVELIC I USTAKA VLADA POLAU ZAKLETVU (B. Krizman, Ante Paveli i ustaje, Zagreb 1978).

16. PAVELI POZDRAVLJA HITLERA 6. VI 1941. (B. Kriznoan, Ante Paveli I ustae, Zagreb 1978). 17. TELEGRAM 2. DOMOBRANSKOG ZBORA OD 2. JUNA 1942. GLAVNOM STOERU MINISTARSTVA HRVATSKOG DOMOBRANSTVA DA SE OBEZBEDE DOMOBRANI ZA OTPREMANJE 400 CIGANA IZ ZEMUNA U LOGOR JASENOVAC 18. POTPREDSEDNIK VLADE NDH DAFER KULENOVI U BOSANSKOJ KRAJINI (E. Red l i t , Muslimansko autonomatvo i 13. SS divizija Autonomija Bosne i Hercegovine I Hitlerov Trei Rajh, Sarajevo 1987). 19. PRIPADNIC113. SS DIVIZIJE KLANJAJU - U PROELJU BATAUONSKI I ETNI IMAMI (E. Redtl, Muslimansko autonomatvo 113. SS divizija - Autonomija Bosne I Hercegovine I Hitlerov Trei Rajh, Sarajevo 1987). 20. JERUSALIMSKI MUFTUA EL HUSEINI PRILIKOM POSETE SARAJEVU (E. Redi, Muslimansko autonomatvo 113. SS divizija - Autonomija Bosne I Hercegovine i Hitlerov Trei Rajh, Sarajevo 1987). 21. VEANJE RODOLJUBA U OKUPIRANOM BEOGRADU AVGUST 1941. (Enciklopedija Jugoslavije, II izdanje, knj. 1, Zagreb 1980). 22. CRVENA MARAMICA NA KOJOJ SU IZVEZENA IMENA POSLEDNJE GRUPE LJUDI IZ SOBE SMRTI LOGORA NA BANJICI (Beograd u ratu I revoluciji 1941-1945, Beograd 1971). 23. PRED MASOVNO STRELJANJE U KRAGUJEVCU (Tito - ivot i rad, Zagreb 1977). 24. EDOMIR UPI, BORAC NIKIKOG PARTIZANSKOG ODREDA PRED STRELJANJE (MAJ 1942) (Komunisti Jugoslavije 1919-1969, Beograd 1969). 25. KONCENTRACIONI LOGOR JASENOVAC BIO JE OPASAN ICOM, ZIDANIM BUNKERIMA I VISOKIM OSMATRANICAMA S MITRALJESKIM GNEZDIMA (A. Mileti, Koncentracioni logor Jasenovac 1941 - 1 9 4 5 , Dokumenta, knjiga I, Beograd 1986). 26. AUSTRO-UGARSKU TVRAVU U STAROJ GRADIKI USTAE SU PRETVORILE U ZLOGLASNI LOGOR - MUILISTE LJUDI, ENA i DECE (A, Mileti, Koncentracioni logor Jasenovac 1941-1945, Dokumenta, knjiga I, Beograd 1986). 27. NAROD KOZARE PRED KAPIJOM JASENOVAKOG LOGORA, JULA 1942 (A. Mileti, Koncentracioni logor Jasenovac 1941 - 1 9 4 5 , Dokumenta, knjiga I, Beograd 1986). 28. JUGOSLOVENI U LOGORU U NORVEKOJ (25 godina socijalistike Jugoslavije, Beograd 1968). 29. BRATIMLJENJE I SARADNJA S OKUPATOROM (Tito - ivot i rad, Zagreb 1977). 30. KOLABORACIONISTI (Tito - ivot i rad, Zagreb 1977). 31. ETNICI SA NEMCIMA (Komunist! Jugoslavije 1919-1969, Beograd 196$).

IZVORI FOTO GRAFIJA I F A K S I M I L A 32. POZIV CENTRALNOG KOMITETA KPJ NA USTANAK, JULA 1941. (Tito - ivot I rad, Zagreb 1977). 33. DRAGOJLO DUDI IZABRAN JE 16. NOVEMBRA 1941. U UICU ZA PREDSEDNIKA GLAVNOG NARODNOOSLOBODILAKOG ODBORA SRBIJE (Komunisti Jugoslavije 1919-1969, Beograd 1969). 34. FRANC LESKOEK KOMANDANT GLAVNOG STASA SLOVENUE (Komunisti Jugoslavije 1919-1969, Beograd 1969). 35. BORIS KIDRI, SEKRETAR IZVRNOG ODBORA OSVOBODILNE FRONTE SLOVENUE I POLITIKI KOMESAR GLAVNOG TABA SLOVENUE (Komunisti Jugosalvje 1919-1969, Beograd 1969). 36. LAZAR KOLIEVSKI U N POKRAJINSKOG TABA ZA MAKEDONUU Sekretar PKKPJ za Makedonjuod septembra 1941, (Komunis!> Jugoslavije 1 8 1 9 - 196S, Beograd 186S). 37. GRUPA BORACA I RUKOVODILACA USTANKA U CRNOJ GORI (Tito - ivot I rad, Zagreb 1977). 36. RATKO MITROVIC, POLITIKI KOMESAR AANSKOG PARTIZANSKOG ODREDA GOVORI U OSLOBOENOM AKU (Komunisti Jugoslavije 1919-1969, Beograd 1969). 39. IVO LOLA RIBAR (Komunisti Jugoslavie 1918-1969, Beograd 1969). 40. OSLOBOENA TERTORUA U SEPTEM8RU 1941: 1) SLOBODNA TERITORUA 2) POLUOSLOBOENA TERITORUA 3) OPSEDNUTi NEPRIJATELJSKI GARNIZONI (I. Boi, S. Cifkovi, M. Ekmei, V. Dedljer, Istorija Jugoslavije, Beograd 1972). 41. INFORMACIJA TASS-a 0 USTANKU U JUGOSLAVIJI (Pravda, 26. juli 1941). 42. PESME BRANKA OPIA 1941-1942. (Podgrme u narodnooslobodilakoj borbi i revoluciji 1941 1945, Sarajevo 1985). 43. BOLNICE U PODGRMEU 1942. GODINE (Podgrme u narodnooslobodilakoj borbi I revoluciji 1 9 4 1 - . 1945, Sarajevo 1985). 44. EMISIJE RADIO STANICE .SLOBODNA JUGOSUVUA" (Arhiv CK SKJ). 45. EMISIJE RADIO STANICE .SLOBODNA JUGOSUVUA" (Arhiv CK SKJ). 46. KARTA JUGOSLAVIJE SA NAZNAENIM REONIMA DEJSTVA PARTIZANSKIH JEDINICA 08JAVUENA U MOSKOVSKOJ PRAVDI (Pravda, 8. avgusta 1942). 47. SKLADITA I RADIONICE PODGRMEA 1942. GODINE (Podgrme u narodnooslobodilakoj borbi I revoluciji 1941 1945, Sarajevo 1985). 48. NAREDBA VRHOVNOG TABA NARODNOOSLOBODILAKE VOJSKE I PARTIZANSKIH ODREDA JUGOSLAVIJE (B. Petranovi, Revolucije i pokreti otpora u Evropi 1939-1945, Skopje 1985). 49. IZVRSNI OOBOR AVNOJ-A (Z 1942: NURUA POZOERAC, DR IVAN RIBAR, DR PAVLE SAVI (sede), MLADEN IVEKOVIC, VESELIN MASLEA, VLADA ZECEVIC, IVAN MILUTINOVIC, DR SIMA MILOSEVIC I MILE PERUNICI (stoje) (Komunisti Jugoslavije 19191969, Beograd 1969). 50. PRVI KONGRES USAOJ-a ODRAN U BIHAU OD 2 7 29. DECEMBRA 1942. U SALI ZA VREME ZASEDANJA SLEVA NA DESNO: KATA PEJINOVI, VLADA ZEEVI, IVAN MILUTINOVIC I DRUGI (25 godina socijalistike Jugoslavije, Beograd 1968). 5(. PRVO ZASEDANJE ANTIFAISTIKOG VEA NARODNOG OSLOBOENJA HRVATSKE ODRANO 14. JULA 1943. NA PLITVIKIM JEZERIMA. ZA GOVORNICOM FILIP LAKU, U N IZVRNOG ODBORA HRVATSKE SELJAKE STRANKE (25 godina socijalistike Jugoslavije, Beograd 1968). 52. VELIKI UPAN UPE SANA I LUKA O SARADNJI ETNIKA SA VUSTIMA NDH, BANJALUKA 9. JUNI 1942).

493

(Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 1 - Dokumenti etnikog pokreta Drae Mihailovia 1941-1942, Beograd 1981). 53. IZJAVA VRHOVNOG TABA NOV I POJ I ANTIFAISTIKOG VUEA NOJ (The national liberation war and revolution In Yugoslavia (1941-1945). Selected documents, Beograd 1982). 54. PISMO D. MIHAILOVIA ORU ITVANU (Baovi Petar) (Rai Dragoslav) (Zbornik dokumenata I podataka o narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 1 - Dokumenti etnikog pokreta Drae Mihailovia 1941-1942, Beograd 1981). 55. UENA PARTIZANSKOG VOE KAO I 1941. GODINE (Novo vreme, 21. JuK 1943.) 56. NEMCI SU U MIHAILOVIU KOJI JE ODOBRAVAO K O U BORACUU VIDEU PREDSTAVNIKA SRPSKE I BRITANSKE POLITIKE U JUGOSUVUI (Novo vreme, 21. Juli 1943). 57. RAJAI, MIHAILOVI, U L I , MUSULIN, MAKDAUEL (Patriot or traitor - The Case of General Mihailovlcti, Stanford, California, 1978). 58. GRUPA RANJENIKA (IBARSKA DOLINA 1943). (Komunisti Jugoslavije 1919-1969). 59. RANJENICI - BRIGA KOLIKO VOJSKE, TOLIKO I NARODA (G. Nikoli, Korijen, stablo, pavetina - Memoari, Zagreb 1981). 60. FAKSIMIL NEMAKOG DOKUMENTA 0 MARTOVSKIM PREGOVORIMA 00 10. MARTA 1943. SA POTPISIMA MILOVANA I U S A (M. MARKOVI), KOE POPOVIA I V U T K A VELEBITA (V. PETROVI) (V, Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, knjiga 2, Rijeka, Zagreb 1981). 6 1 - 6 2 . ODNOSI IZMEU SSSR-a I JUGOSLOVENSKE V U DE U IZBEGLITVU (Arhiv SStP-a). 63. PISMO JOSIPA BROZA TITA G U V N O M TABU HRVATSKE, 17. V 1943. (The national liberation war and revolution In Yugoslavia (1941-1945), Selected documents, Beograd 1982). 64. PETA NEPRUATELJSKA OFANZIVA POLOAJ I OPERACIJE PARTIZANSKIH JEDINICA CENTRALNA BOLNICA POLOAJ I OPERACIJE NEPRUATELJA (I. Boi, S. irkovl, M. Ekmei, V. Dedljer, Istorija Jugoslavije, Beograd 1972). 65. MIUDIN POPOVI, LIRUA GEGA I E. HODA (B. Petranovi, Revolucije I pokreti otpora u Evropi 1939-1945, Skopje 1965). 66. SVETOZAR VUKMANOVI - DELEGAT CK KPJ I VRHOVNOG TABA U MAKEDONUI (Komunisti Jugoslavije 1919-1969, Beograd 1969). 67. BRANKO OPlC (Fotografija u posedu pisca) 68. STARI PESNIK VLADIMIR NAZOR - S PARTIZANIMA (SANDAK 1943). (Komunisti Jugoslavije 1919-1969, Beograd 1969). 69. RADOVAN ZOGOVI (M. Mari, Deca komunizma, Beograd 1987). 70. IVAN GORAN KOVAI (Opa enciklopedija Jugoslavenskog leksikografskog zavoda, knj. 4, Zagreb 1978). 71. U N O V I KAZALITA NARODNOG OSLOBOENJA JUGOSUVUE, ISPRED VAGONA NA PRUZI IZMEU DRVARA I BOSANSKOG PETROVCA 1942. (25 godina socijalistike Jugoslavije, Beograd 1968), 72. FAKSIMIL PROGRAMA KAZALITA NARODNOG OSLOBOENJA NA PRIREDBI U NARODNOM DOMU NA VISU, ODRANOJ 17. AVGUSTA 1944. (SI. NeoviB. Petranovi, Jugoslavija i ujedinjeni narodi 1941-1945, Beograd 1985). 73. VIS, 15. AVGUST 1944 - POSLE SUSRETA IZMEU BRITANSKOG PREMUERA VINSTONA E R I U I MARALA J. B. TITA, PREDSEDNIKA NKOJ-a I VRHOVNOG KOMANDAN-

*D0
N A R O D N O O S L O B O D I L A K I RAT I REVOLUCIJA TA NOV I POJ, PREDSEDNITVO AVNOJ-a PRIREDILO JE NA VISU SVEANI RUAK U AST MARALA TITA PREDSEDNIKA JUGOSLOVENSKE VLADE DR IVANA UBAIA I PREDSTAVNIKA SAVEZNIKIH VOJNIH MISUA. (SI. Neovi - B. Petranovi, Jugoslavija i ujedinjeni narodi 1941-1945, Beograd 1985). 74. RATNA TAMPA - KOLA (Tito - ivot I rad, Zagreb 1977). 75. PRVO ZASEDANJE ZAVNOBIH ODRANO U MRKONJIGRADU OD 26. DO 27. NOVEMBRA 1943. (25 godina socijalistike Jugoslavije, Beograd 1968). 76. PROGLAS OSVOBODILNE FRONTE SLOVENIJE 0 PRIKLJUIVANJU SLOVENAKOG PRIMORJA NOVOJ JUGOSLAVIJI (Komunisti Jugoslavije 1919-1969, Beograd 1969). 77. OSLOBOENA TERITORIJA KRAJEM 1943. 1) SLOBODNA TERITORUA 2) POLUOSLOBOENA TERITORUA (I. Boi, S. lrkovi, M. EkmekS, V. Dedijer, Istorija Jugoslavije, Beograd 1972). 78. DEKLARACIJA DRUGOG ZASEDANJA ANTIFAISTIKOG VIJEA NARODNOG OSLOBOENJA JUGOSLAVIJE (The national liberation war and revolution In Yugoslavia (1941-1945), Selected documents, Beograd 1982). 79. ODLUKA DRUGOG ZASEDANJA ANTIFAISTIKOG VIJEA NARODNOG OSLOBOENJA JUGOSLAVIJE 0 IZGRADNJI JUGOSLAVIJE NA FEDERATIVNOM NAELU (The national liberation war and revolution In Yugoslavia (1941-1945), Selected documents, Beograd 1982). 80. ODLUKA DRUGOG ZASEDANJA AVNOJ-a 0 IZGRADNJI JUGOSLAVIJE NA FEDERATIVNOM PRINCIPU (Komunisti Jugoslavije 1919-1969, Beograd 1969). 81. ODLUKA DRUGOG ZASEDANJA AVNOJ-a 0 IMENOVANJU NACIONALNOG KOMITETA OSLOBOENJA JUGOSLAVIJE (J, Boi, S. irkovi, M. Ekmei, V. Dedijer, Istorija Jugoslavije, Beograd 1972). 82. AVDO HUMO, URO PUCAR I RODOLJUB OLAKOVI (NOVEMBAR 1943) 1 (Komunisti Jugoslavije 1919-1969, Beograd 1969). 83. EMISIJE RADIO STANICE .SLOBODNA JUGOSLAVIJA" (Arhiv CK SKJ). 84. IZVOD IZ FAKSIMILA ZAPISNIKA SA SEDNICE NACIONALNOG KOMITETA OSLOBOENJA JUGOSUVUE OD 24. JUNA 1944, VODIO GA JE VLADIMIR BAKARI A SUPOTPISAO DRUG TITO (V. Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, knjiga 2, Rijeka, Zagreb 1981). 85. PISMO JOSIPA BROZA TITA STALJINU OD 1. X11944. (Arhiv Josipa Broza Tita) 86. PISMO JOSIPA BROZA TITA - JOSIPU VISARIONOVIU STALJINU, 1944. (Arhiv Josipa Broza Tita) 87. PISMO MILOVANA ILASA - JOSIPU VISARIONOVIU STALJINU, 1944, (Arhiv CK KPJ) 88. PISMO PREDSTAVNIKA CK SKP ( 8 ) - JOSIPU BROZU TITU (VALTERU), 1. III 1945. (Arhiv Josipa Broza Tita) 89. SEDNICA OBLASNOG NOO ZA ISTRU 1944, GODINE (25 godina socijalistike Jugoslavije, Beograd 1968). 90. TAB TREE GRUPE BATALJONA SA KOMANDANTOM GLAVNOG TABA NOV I POJ MAKEDONIJE M. APOSTOLSKIM (B. Petranovi, Revolucije I pokreti otpora u Evropi 1939-1945, Skopje 1985). 91. PETAR STAMBOLI, KOMANDANT GLAVNOG TABA SRBUE GOVORI NA ZBORU U VUJU SEPTEMBRA 1944. (Komunisti Jugoslavije 1919-1969, Beograd 1969). 92. FAKSIMIL DOKUMENTA 0 UVOENJU VOJNE UPRAVE U BANATU, BAKOJ I BARANJI (V. Dedijer, Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita, Tre tom, Beograd 1984). 93. SASTAV VOJNE MISUE SSSR-a U JUGOSLAVIJ11. MARTA 1944. (Arhiv Josipa Broza Tita) 94. JEDRILICE IZBACUJU PADOBRANCE NA DRVAR (Tito - ivot I rad, Zagreb 1977). 95. VIS: 26 DIVIZIJA NOVJ (Komunisti Jugoslavije 1919-1969, Beograd 1969), 96. UKRCAVANJE RANJENIKA U SAVEZNIKI AVION 1944 GODINE (25 godina socijalistike Jugoslavije, Beograd 1968). 97. KRAJEM 1944. U BEOGRADU: SANITETSKI PUKOVNIK CRVENE ARMUE A.A. KAZANSKI, G. NIKOLI I B. LAVRI (G. Nlkoli, Korijen, stablo, pavetina - Memoari, Zagreb 1981). 98. BORCI ITALIJANSKE PARTIZANSKE BRIGADE BALDI" (V, Dedijer, Dnevnik - Trei deo, Beograd 1950). GARI-

99. ZAPOVEST VRHOVNOG KOMANDANTA NOV I POJ MARALA JOSIPA BROZA TITA UPUENA 20. X 1944. GODINE POVODOM OSLOBOENJA BEOGRADA GENERAL-LAJTNANTU PEKU DAPEVIU (Beograd u ratu I revoluciji 1941-1945, Beograd 1971). 100. CRVENOARMEJCI U OSLOBOENOM BEOGRADU (B. Petranovi, Revolucije I pokreti otpora u Evropi 1939-1945, Skopje 1985). 101. RAZVOJ NAPADA NA BEOGRAD OD 14. DO 20. X 1944 GODINE (Istorija Beograda - Dvadeseti vek knj. 3, Beograd 1974). 10i>, SREMSKI FRONT (Komunisti Jugoslavije 1919-1969, Beograd 1969). 103. VRHOVNI KOMANDANT MARAL TITO NA SREMSKOM FRONTU, FEBRUARA 1945. (Katalog Izlobe .Tito - Partija", Organizatori: Memorijalnl centar Josip Broz Tito", Muzej revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, Vojni muzej, Beograd 1988). 104. DELEGATI I GOSTI DRUGOG ZASEDANJA ASNOM-a U SKOPLJU, 3 0 - 3 1 . DECEMBAR 1944. GODINE (25 godina socijalistike Jugoslavije, Beograd 1968). 105. PROBOJ SREMSKOG FRONTA 1 2 - 1 4 . IV 1945. (Vojna enciklopedija, II Izdanje, knj. 9, Beograd 1975). 106. NARODNO VESELJE NA TERAZUAMA U BEOGRADU NA DAN POBEDE9. MAJA 1945. (Beograd u ratu I revoluciji 1941-1945, Beograd 1971). 107. JOSIP BROZ TITO (Fotografija u posedu pisca) 108. EDVARD KARDELJ (Fotografija u posedu pisca) 109. KOA POPOVI (K. Popovl, Beleke Iz ratovanja, Beograd 1988). 110. KOA POPOVI,PEKO DAPCEVI, KOTA NA U OSLOBOENOM BEOGRADU OKTOBRA 1944. (K. Popovl, Beleke uz ratovanje, Beograd 1988). 111. MILOVAN ILAS (M. Marl, Deca komunizma, Beograd 1987). 112. ALEKSANDAR RANKVIC (M. Mari, Deca komunizma, Beograd 1987). 113. PEKO DAPCEVI Enciklopedija Jugoslavije. 11 izdanje, knj. 3, Zagreb 1984). 114. PETAR DRAPIN (Nai Spanci - panski bord Jugoslavije, Beograd 1961). 115. JOVAN VESEUNOV (Vojvodina u borbi, Novi Sad 1963). 116. SAVA KOVAEVI (Komunisti Jugoslavije 1919-1969, Beograd 1969). 117. IVAN MILUTINOVIC (. krigln, Rat I pozornica, Bwgrad 1968). 118. PAVLE JAKI (Vojna enciklopedija, II izdanje, knj. 4, Beograd 1972). 119. PEROETKOVI (Enciklopedija Jugoslavije, II Izdanje, kn). 3, Zagreb 1984). 120. TITO SA ERlLOM, UBAIEM I SARADNICIMA U KAZERTI KOD NAPULJA 12. VIII 1944. (Enciklopedija Jugoslavije, II izdanje, knj. 2, Zagreb 1982.)

IZVORI FOTO GRAFIJA I F A K S I M I L A 121. TITO NA VISU SA PREDSTAVNICIMA SAVEZNIKIH VOJNIH MISUA (Enciklopedija Jugoslavije, II Izdanje, knj. 2, Zagreb 1982. 122. POTPISIVANJE SPORAZUMA IZMEU MARALA TITA I MARALA TOLBUHINA 0 KOORDINACIJI DEJSTVA NOVJ I JEDINICA CRVENE ARMIJE, SEPTEMBAR 1944. (25 godina socijalistike Jugoslavije, Beograd 1966). 123. TITO, STALJIN I MOLOTOV U MOSKVI 11. APRILA 1945. PRILIKOM POTPISIVANJA UGOVORA 0 PRIJATELJSTVU I SARADNJI (D. Markovi, Istina o Golom otoku, Beograd 1887.)

495

124. PLAKAT J KONGRES ANTIFAISTIKE OMLADINE BALKANA", BEOGRAD 1945. (Istorija Beograda Dvadeseti vek, knj. 3, Beograd 1974), 125. POSLANICI USTAVOTVORNE SKUPTINE PROGLAAVAJU FEDERATIVNU NARODNU REPUBLIKU JUGOSLAVIJU (29. XI 1945) (Komunisti Jugoslavije 1919-1969, Beograd 1969). 126. TITO POTPISUJE DEKLARACIJU O PROGLAENJU FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE 29. XI 1945. (Enciklopedija Jugoslavije, II Izdanje, knj. 2, Zagreb 1982).

SPISAK SKRAENICA

AF AML ASNOM ASNOS AVNOJ BRP(k) ASNO CK CK BRP(k) CNO DFJ EAM EDES ELAS FFI FNRJ FPA GNOOV GUS HRSS HSS IO IO AVNOJ IO HSS JA JNOF JNS IRZ JSRNJ Kl KNOJ KP KPA KPJ

Antifaistiki front ena Saveznike vojne veze Antifaistiko sobranije na naronoto osbovoduvanje na Makedonija Antifaistika skuptina narodnog osloboenja Srbije Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije Bugarska radnika partija (komunista) Crnogorska antifaistika skuptina narodnog osloboenja Centralni komitet Centralni komitet Bugarske radnike partije (komunista) Crnogorska narodna omladina Demokratska Federativna Jugoslavija Grki narodnooslobodilaki front Nacionalna demokratska grka vojska Grka narodnooslobodilaka vojska Generaltab unutranje Francuske armije Federativna Narodna Republika Jugoslavija Faistika partija Albanije Glavni narodnooslobodilaki odbor Vojvodine Glavni ustaki stan Hrvatska republikanska seljaka stranka Hrvatska seljaka stranka Izvrni odbor Izvrni odbor Antifaistikog vea narodnog osloboenja Jugoslavije Izvrni odbor Hrvatske seljake stranke Jugoslovenska armija Jugoslovenski narodnooslobodilaki front Jugoslovenska nacionalna stranka Jugoslovenska radikalna zajednica Jedinstveni sindikati radnika i nametenika Jugoslavije Komunistika internacionala Korpus narodne odbrane Jugoslavije Komunistika partija Komunistika partija Albanije Komunistika partija Jugoslavije

SPISAK SKRAENICA

497

MERRA MVAC NDH NFJ NKOJ NO NOF NOO NOP NOPO NOPOJ NOR NOU NOV NOVA NOVJ NOV OBKOM OF OFFRO OUN OZN-a PK PK KP PO PNS POJ SA SAD SDS SKOJ SKP(b) SNOO SNOS SS SSSR TANJUG TASS UN UNRA USAOJ VOS ZAVNO ZAVNOBiH ZAVNOH ZAVNOS

Uprava za pomo Srednjem istoku i brigu za izbegiice Ujedinjenog Kraljevstva Antikomunistika dobrovoljaka milicija Nezavisna Drava Hrvatska Narodni front Jugoslavije Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije Narodni odbor Narodnooslobodilaki front Narodnooslobodilaki odbor Narodnooslobodilaki pokret Narodnooslobodilaki partizanski odredi Narodnooslobodilaki partizanski odredi Jugoslavije Narodnooslobodilaki rat Narodnooslobodilaka udarna (brigada) Narodnooslobodilaka vojska Narodnooslobodilaka vojska Albanije Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije Narodnooslobodilaka vojska ipnije (Albanije)

- Oblasni komitet Osvobodilna fronta Sluba spoljne pomoi i operacija obnove Organizacija Ujedinjenih nacija Odeljenje zatite naroda Pokrajinski komitet Pokrajinski komitet Komunistike partije Partizanski odredi Privremena narodna skuptina Partizanski odredi Jugoslavije

- Jurini odredi A. Hitlera Sjedinjene Amerike Drave Samostalna demokratska stranka Savez komunistike omladine Jugoslavije Svesavezna komunistika partija (boljevika) Slovenski narodnoosvobodilni odbor Slovenski narodnoosvobodilni svet Posebni odredi Nemake nacistike partije Savez Sovjetskih Socijalistikih Republika Telegrafska agencija nove Jugoslavije Telegrafska agencija Sovjetskog Saveza Ujedinjene Nacije Uprava Ujedinjenih nacija za pomo i obnovu Ujedinjeni savez antifaistike omladine Jugoslavije Varnosno-obvealna sluba Zemaljsko antifaistiko vee narodnog osloboenja - Zemaljsko antifaistiko vijee narodnog osloboenja Bosne i Hercegovine Zemaljsko antifaistiko vijee narodnog osloboenja Hrvatske Zemaljsko antifaistiko vijee Sandaka

REGISTAR LINIH IMENA

Acev, Mire 144 Aeson, Din 478 Aimovi, Milan 40, 41, 62, 107, 112, 164 Adami, Luj 260, 433 Adija, Boidar 78, 406 Afri, Vjekoslav 366 Andersen-Rus 151 Ajti, Predrag 258 Ajzenhauer, Dvajt 16 Akamovi, Antun 475 Alajbegovi, Mehmed 47 Aleksander, Harold 255, 303, 424, 425, 434, 435 Aleksi, Dragan 174 Alfirevi, Silvije 157 Alikadi, Nijaz 237 Altgajer, Branimir 395 Ambrozio, Vitorio 241, 247 Andrejev, Bane 143, 390, 459, 479 Andres, Vladislav 55 Andri, Ivo 137, 164, 376, 377 Antonesku, Jon 9, 27, 31, 447 Apostolski, Mihailo 97, 144, 335 Artukovi, Andrija 49, 128 Atanasov, G. terju 280, 281 Atli, Klement 466 Aug^ustini, Antun 285, 338, 375 Avi, Jakob 97 Babi, Aim 140, 175 Babi, Ivan 381 Babi, Mijo 138 Babi, Radomir 207, 217, 249, 254 Babovi, Spasenija 82, 98,117,118,172, 207 Baovi, Petar 160, 178, 187 Bader, Paul 141, 212, 398, 399 Badoljo, Pijetro 449, 450 Bagration 85 Bagrjanov, Ivan 447 Baji-ilinski, Endre 34, 35, 146 Bakari, Vladimir 130, 137, 461, 474 Baki, Mitar 122, 207, 217, 249, 254, 334 Baleti, Luka 161 Balokovi, Zlatko 260, 433 Bandaio, Mate 443 Bandovi, Safet 137

Banjanin, Jovan 475 Barjaktari, azim 417 Barjaktari, Muharem 274, 275 Barker, Elizabet 389 Bartulovi, Niko 157 Baruh, Bora 375 Bauk, Milo 225 Bebler, Ale 125 Beder, Paul 175 Begovi, Vlajko 443 Bejli Stenli 304, 307 Beker 30 Beli, Aleksandar 389 Belini, Marko 300 Berne, Franc 107, 108, 111 Bene, Edvard 20, 328 Beria, Rifat 295 Berkovi, Josip 66, 67 Biaki, Ibrahim 275 Biroli, Aleksandar Pircio 121, 122, 170 Biverbruk, Vilijam Maksvel Ejtken 12 Bjelajac, Slavko 160 Bjelajac, Stanko 132 Bjelica, Dejan 443 Blagojevi, Milan 96 Boban, Rafael 167, 382 Bogdan, Ivo 474 Bohunicki, Adela 149 Boj, Piter 303 Bojovi, Petar 52 Bolen, Carls 260, 466, 468 Bonaparta, Napoleon 82 Boris HI 38 Borovski, Hajnrih 212 Borozan, Braco 366 Bokovi, Duan 471 Boani, Nikola 418 Boovi, Borislav 207 Boovi, Boidar 232, 235 Boovi, Mihajlo 470 Brajovi, Pavle 148 Brauhi, Valter 11 Brecelj, Marijan 125 Breznik, Anton 365 Brki, Mitar 68 Brkovi, ivko 134

REGISTAR LINIH IMENA

499

Broz, Josip - Tito 64, 70, 72, 73, 76, 77, 79, 83, 88, 95, 97, 99, 103, 104, 105, 108, 110, 116, 117, 118, 123, 130, 131, 143, 147, 171, 188, 190, 196, 197, 198, 199, 203, 205, 206, 209, 211, 218, 219, 220, 249, 251, 254, 266, 267, 270, 271, 277, 280, 281, 285, 288, 291, 292, 294, 299, 300, 301, 306, 308, 311, 313, 314,315, 316, 317, 318, 320, 323, 324, 325, 326, 327, 328, 329, 330, 331, 332, 333, 334, 336, 337, 338, 339, 340, 353, 354, 355, 376, 379,381, 383, 384, 385, 386, 387, 388, 389, 390, 391, 418, 420, 423, 424, 425, 430, 431, 432, 433, 434, 435, 436, 439, 453, 454, 456, 458, 459, 460, 462, 467, 468, 469, 470, 473, 474, 475, 476, 478, 479 Budak, Mile 45, 49, 127, 128 Budisavljevi, Sran 94, 389, 458 Buoni, Semjon Mihailovi 82 Buha, Vasilije 98, 115, 118, 119, 172 Bulaji, Filip 374 Bulatovi, Radomir 137, 227, 229, 234 Buli 270 Burdevi, Rifat 205, 207 Buri, Vido 255 Butkovi, Ivan 433 Cankar, Ivan 375 Cesaree, August 78 Cvijovi, Josif 180 Cviter, Franc 377 abo-Cinoti, Cecilija 237 ajavec, Rudi 211 ang, Kajek 74, 186 apek, Karei 365 arnojevi, Arsenije 363 eril, Tom 328 eril, Vinston 11, 22, 53, 55, 200, 239, 299, 304, 305, 307, 308, 309, 314, 315, 320, 324, 326, 327, 328, 329, 331, 336, 379, 386, 387, 388, 389, 434, 435, 438, 439, 450, 454, 466, 467, 468 erni, Josip 335 ervenkov, Viko 385 olakovi, Rodoljub 82, 98, 103, 140, 285, 390, 459, 461 ubrilovi, Vaso 390, 461, 479 ukov, Emanuel 390 ujak, Vido 182 ulinovi, Ferdo 377 ano, Galeaco 26, 69, 121 etkovi, Milovan 149 etkovi, Pero 97, 217, 249, 255 etkovi, Vlado 217 iri, Irinej 146 opi, Branko 376 osi, Momir 428 ukovi, Mirko 462

Dabi, Mikula 365 Damjanovi, Miodrag 429 Dangi, Jezdimir 61, 140, 141, 159, 175 Danilovi, Ugljea 139 Danon, Oskar 366 Dapevi, Peko 96, 207, 217, 249, 254, 256, 324, 327, 329, 334, 424 Darlan, an-Fransoa 336, 450 Davio, Oskar 376 Dedijer, Olga 255 Dedijer, Vladimir 331, 333, 376, 432 Dedinac, Mima 376 De Gol, ari 112, 186, 328, 379, 450, 467 Dejvis, Elmer 187 Delev, Goce 446 Demi, Borka 149 Dereti, Jovan 376 Desnica, Boko 129, 133 Detoni, Marijan 375 Deva, Dafer 276, 416 Devis, Dozef 467 Didovi, Franjo 182 Dikin, Frederik Vilijem 253, 254, 307, 308, 336 Dimitrijevi-Nekovi, Nada 149 Dimitrov, Georgi 19, 20, 55, 131, 281, 314, 336, 446 Divac, Nedeljko 457 Doda, Devdet 290, 295, 296 Dolinek, Anton 410 Doronjski, Stevan 464 Doen, Ilija 217 Doi, Gavrilo 44 Dragi-Belovi, Olga 149 Drapin, Petar 217, 424 Draki, Panta 164 Drenovi, Uro 142, 160, 177 Drljevi, Savo 417, 418 Drljevi, Sekula 41, 272, 274, 428, 429 Dudi, Dragojlo 97, 103, 195, 196, 376 Dumandi, Jozo 128 Duraku, Emin 290 Dui, Hajdarbeg 295 aenko, Anatolij 442 iki, Osman 363 ilas, Milovan 79, 82, 98, 117, 118, 119, 122, 205, 250, 298, 301, 308, 326, 329, 372, 384, 390, 392, 393, 430, 431, 459, 479 onovi, Jovan 274 orevi, Vasilije 255 uji, Momilo 129, 133, 134, 136, 157, 427, 428, 429 ukanovi, Blao 170, 171, 261 urikovi, Boko 123, 207 uri, Ljubodrag 207 uri, Milo 163 uri, Radoslav 61 urii, Pavle 89, 160, 169, 170, 252,

121, 338, 464,

178,

428, 429

422,

*D0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

urovi, Maan 165 urovi, Vako 256 El Huseini 242 Emanuel, Vitorio HI 120 Espozito, ovani 123 Ferdinand, Franc 44 Ferenc, Heketelhalmi-Cajdner 146 Feri, M. Lin 260, 326 Ferster, Helmut 41 Filipovi, Sulejman 286, 390 Fiorenzuol, Bendeto 37 Fleps, Artur 427 Fleps, Nidermajer 397 Foti, Konstantin 58 Franceti, Jure 138, 167, 214 Frange, Ivan 469 Frank, Josip 49 Franko, Francisko 28, 405 Fraeri, Mehdi 275 Frkovi, Jurica 66 Frkovi, Mate 128 Frol, Frane 286, 390, 459, 460, 469, 479 Frol, Ivo 366 Gaea, Vasilije 97,131,132 Gari, Jozo 45, 180 Gavri, Liza 149 Gavrilovi, Milan 19, 55, 57, 475 Gavrilovi, Stojan 432 Gai, Franjo 476, 477 Gering, Herman 27, 40, 240 Glavica, Adem 417 Glii, Milo 103 Glii, Venceslav 100, 399 Globonik, Odil 429 Godi, Bogdan 165 Golubovi, Radonja 285 Gondurov, Aleksandar 10 Gonjak, Ivan 217, 335 Gotvald, Klement 20 Gracoli, Emilio 86 Gradia, Mehmed 417, 418 Gregori, Pavle 130, 132, 300, 390, 459 Grisogono, Nenad 157 Grol, Milan 57, 383, 390, 391, 392, 455, 457, 458, 469, 470, 471, 475 Grotevol, Oto 20, 55 Gruji, Danilo 145 Grulovi, Aim 147, 335 Grulovi, Nikola 98, 196 Gubec, Matija 79, 162, 363 Gusev, T. Fjodor 339 Guti, Viktor 49, 128 Gutman, Frida 151 Habsburki, Karlo 44 Hadson, D. T. 112, 158 Hadi, Hakija 47 HadHdimov, Dima 446 Hadihasanovi, Uzeir 45, 47, 182, 183

Hajdrih, Rajnhard 29 Hamovih, Rade 97 Hamza, David 77 Hamza, Dievdet 290 Hantington, Eleri 326, 327 Hariman, Averel 12, 430 Hebrang, Andrija 272, 300, 301, 385, 390, 431, 459, 469, 479 Hercigonja, Nikola 366 Hereni, Ivo 382 Himler, Hajnrih 30, 40, 241, 242, 243, 397 Hindenburg 108 Hitler, Adolf 10, 11,12, 21, 22, 25, 29, 30, 32, 33, 37, 38, 40, 41, 46, 47, 49, 60, 75, 82, 100, 107, 108, 183, 218, 240, 241, 242, 243, 247, 248, 250, 263, 264, 266, 268, 270, 271, 276, 277, 304, 331, 341, 382, 397, 398, 399, 400, 403, 426, 435 Hoda, Enver 290, 291, 310 Hoda, Fadilj 77, 148, 258, 290, 295 Hoda, Mehmed 295 Holjevac, Veeslav 217 Honer, Franc 448 Horstenau, Gleze 31, 47, 48, 215, 240, 249, 250, 251, 269, 270, 271, 272 Horti, Miklo 9, 33, 146, 464 Hristov, Georgi 35 Humo, Avdo 139 Idn, Antoni 53, 299, 327, 379 Idriz, Reda Mula 417 ni, Ljubo 443 Hie, Milan 174 Ilji, Vladimir - Lenjin 72, 229, 298 Ivankovi, Mladenka 443 Ivanovi, Dragia 335 Ivekovi, Mladen 220 Ivkovi, Radmila 235 Jakac, Boidar 375 Jaki, Velimir 207 Jaki, Pavle 217, 249, 254, 256 Jani, Vlado 335 Jankovi, Janko 118 Jankovi, Velmar 360 Jaramazovi, Lajo 464 Jegorovi 10 Jerkovi, Duan 97 Jerkovi, Neboja 103 Jevevi, Dobrosav 159, 160, 427 Jevevi, Petar 187 Jokanovi, Nikola 179 Joksimovi, Dragi 469 Joni, Velibor 163, 359 Josip, Franjo 44 Josipovi, Srba 118 Jovanovi, oko 217 Jovanovi, Arso 97, 121, 122, 123, 211 Jovanovi, Blao 121, 207, 444, 461 Jovanovi, Dragi 108

registar

linih

imena

501

Jovanovi, Dragoljub 59, 60, 77, 196 457 471, 472, 477 Jovanovi, Dragoslav 149 Jovanovi, oko 134 Jovanovi, ore 360 Jovanovi, Isa 139 Jovanovi, Ljubia 366 Jovanovi, Radivoje 97 Jovanovi, Slobodan 57, 64, 160, 189, 302, 303, 304, 307, 475 Jovanovi, Zdravko 103 Jovanovi, Zikiea 98 Jovii, Stevan 335 Jovievi, Pavle 258, 295 Jurlina, Branko 43 Kadar, Jano! 20 Kajper, Vilhelm 272 Kajtel, Vilhelm 25, 108, 398 Kamerhofer, Konstantin 242 Kanaris, Vilhelm 29 Kapetanovi, Ismet 47 Kapii, Jovo 256 Karabegovi, Osman 217 Karadi, Vuk Stefanovi 360, 363 Karaorevi, Aleksandar 44, 452 Karaorevi, Pavle 60 Karaorevi Petar II 52, 157, 186, 268, 284, 299, 307, 308, 314, 318, 320, 324, 328, 379, 380, 387, 388, 389, 452, 453, 478 Karamatijevi, Pivo 375 Kardelj, Edvard 88, 117, 195, 196, 206, 211, 222, 286, 288, 301, 308, 331, 353, 373, 380, 385, 386, 387, 390, 431, 457, 459, 460, 463, 469, 478, 479 Kae, Zigmund 31, 45, 47, 48, 128, 183, 215, 240, 251, 268, 269, 270, 271, 382 Kazimirovi, Vaso 47, 128, 270, 271 Kerovani, Otokar 78, 406 Kidri, Boris 125, 288, 461 Kladarin, uro 217, 249, 254 Klencov, V. A. 354 Kluz, Franjo 211 Kljaji, Filip 98,103,205,207,217,249, 254 Kljaji, Mirko 97 Kneevi, Vladimir - Voloa 207 Kneevi, ivan 303 Kocbek, Edvard 220, 286, 362, 377, 390, 459, 460 Kolarov, Vasil 20, 385 Kolievski, Lazar 143, 144, 461 Koljanin, Milan 378 Komorovski, Boro 335 Konar, Rade 88,103,117,129,130,132,135, 136, 197 Konstantinovi, Bliher Vasilij 10 Konstantinovi, Timoenko Semjon 11 Konjev, S. Ivan 82 Kopini, Josip 21, 130, 131, 132, 199 Kornjejev, Nikolaj 299, 326, 336, 384

Kovai, Oskar 125 Krajger, Boris 335 Krajger, Dor 439 Kra, Josip 130, 132, 136 Kraovec, Stane 432 Kraus, Herbert 235 Krek, Miha 58, 127, 178, 273 Kritofi, Joef 32 Krivokapi, Duan 428 Krlea, Miroslav 377 Krndelj, Ivan 406 Krnjevi, Juraj 58, 68, 319 Krsmanovi, Branko 96, 98 Krstulovi, Vicko 249, 327, 464, 479 Krulj, Mustafa 275 Krulj, Nektarije 179 Krui, Vukman 124 Krinik, Anton 286, 390 Kuhar, Alojz 178 Kuko, Ivan 249 Kulenovi, Dafer 46,182 Kulenovi, Osman 46, 182 Kulenovi, Skender 212, 376 Kune 398 Kui, Milinko 207, 217 Kurbegovi, Hamid 47 Kutuzov 10, 82, 85 Kvaternik, Eugen 51,128,167 Kvaternik, Petar 181 Kvaternik, Slavko 41,44,47, 51, 86,181,182 Kveder, Duan 96 Kvisling, Vidkun 28 Kosanovi, Sava 17, 189, 354, 390, 433, 457, 458, 461, 469, 478, 479 Kosti, Josit 164 Kostov, Traje 385 Koak, Vladimir 66 Koluti, August 66, 77, 318, 382 Koturovi, Dimitrije 443 Kovaevi, Boria 139, 255 Kovaevi, Milivoje 196 Kovaevi, Mirko 136 Kovaevi, Nikola 431 Kovaevi, Sava 97, 207, 254, 255, 256, 374 Kovai, Ivan Goran 255, 377 Kovai, Matija 128 Lagator, piro 123 Lampar, Blao 424 Lampret, Joe 182 Lai, ore 89, 159, 169, 170 Latinovi, Lazar 443, 444 Laval, Pjer 336, 450 Lazi, Dragoljub 62 Leki, Danilo 96, 334 Lekovi, Petar 97 Lekovi, Vojo 123 Leman, Herbert 354 Ler, Aleksandar 240, 426 Leskoek, Franc 88, 103, 125

*D0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Levstik, Fran 375 lipovac, Joanikije 180 Lisak, Erih 382 List, Vilhelm 84, 107 Liters, Rudolf 243, 245, 250, 255, 397 London, Artur 443 Lorka, Federiko Garsija 365, 366 Lorkovi, Mladen 127, 215, 270, 382 Luburi, Vjekoslav - Maks 382, 402 Lukaevi, Vojislav 160 Ljoti, Dimitrije 40, 41, 51, 93,108,112,163, 165, 189, 324, 407, 427, 428 Ljumovi, Boo 121, 431 Ljutvi, Ibrahim 276 Macolini, Serafino 38, 120 Maek, Ivan 117, 147 Maek, Vladimir - Vlatko 15, 28, 66, 67, 68, 77, 86, 129, 131, 161, 162, 189, 211, 261, 276, 300, 318, 320, 381, 382, 467, 469, "476, 477 Magovac, Boidar 286, 381 Majakovski, Vladimir Vladimirovi 376 Majski, Ivan 54 Majstorovi, Miroslav 402 Maklejn, Ficroj 245, 261, 307, 308, 312, 313, 326, 327, 336, 422 Maleti, Strahinja 433 Malinovski, Rodion Rodionovi 82, 329, 447 Mami, Milo 118, 172 Mandi, Ante 390, 458 Mandi, Gligo 256 Mandi, Nikola 270, 276 Manerhajm 9,108 Manola, Sreko 217 Manuilski, Dimitrije 55 Marakovi, Nikola-Nino 255 Mareti, Vukain 142, 177 Marinko, Miha 103, 431 Markone, uzepe Ramon 44 Markovi, Blao 180 Markovi, Mirko 433 Markovi, Moma 98, 118,172 Markovi, Savi tedimlija 428 Markovi, Svetozar 145 Marovi, Milan 147 Martinovi, Ratko 104, 106 Martinovi, Stanko 255 Marui, Drago 319, 390, 479 Maslari, Boidar 21 Maslea, Veselin 220, 255 Maera, Sergej 53 Mati, Anka 443 Mati, Petar 97 Matijevi, Milo 98, 118 Maar oa 217 Mecger 251 Medenica, uro 418 Meedovi, Junus 366

Mekdauel 335, 428 Mei, Adem 47 Meterovi, uro 96, 149, 151, 175 Meterovi, Julka 151 Mezi, Aleksandar 149, 443 Mihailovi, Aleksandar 61 Mihailovi, Dragoljub Draa 15, 24, 41, 57, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 68, 72, 73, 74 89, 90, 91,'93, 99, 101, 103, 104, 105, 106, 107, 110, 111, 112, 113, 114, 127, 136, 140, 155, 156, 157, 158, 159, 160, 161, 163, 165, 166, 168, 169, 170, 176, 177, 178, 179, 180, 184, 185, 186, 187, 188, 189, 190, 195, 209, 216, 218, 219, 237, 247, 248, 260, 265, 266, 267, 268, 274, 275, 280, 286, 287, 299, 302, 303, 304, 305, 307, 308, 312, 313, 314, 315, 316, 318, 324, 335, 336, 360, 385, 391, 427, 428, 429, 430, 433, 439, 448, 452 Mihajlov, Ivan 69 Mihi, Ilija 160 Mihler 84 Mikolajik, Stanislav 19 Miku, Metod 182, 377, 406 Miler, Hajnrih 94, 403 Mileusni, Duan 134 Milosavljevi, Ljubinka 98, 117, 118, 172 Milosavljevi, Milosav 334 Milosevic, Simo 220,. 235, 255, 377 Milovanovi, Kota Peanac 65, 104, 110, 113, 114, 147, 163, 164, 165, 209, 212, 407 Milutinovi, Ivan 79, 88, 103, 122, 143, 196, 220, 286, 292 Minderovi, edomir 376 Mini, Milo 103, 104, 105 Mirkovi, Borivoje 57 Misita, Veselin 104 * Mii, Alojz 45, 182, 406 Mii, ivojin 186 Mitrov, Danko 96 Mitrovica, Redep 275, 276, 415 Mitrovi, Mitra 118, 172, 196 Mitrovi, Ratko 118 Mitrovi, Stefan 334 Mitrovi, Vukica 98, 117 Mo, Aleksandar 464 Molotov, M. Vjeeslav 299, 327, 328, 329, 379, 380, 385, 386, 387, 391, 392, 439 Moljevi, Stevan 62, 63, 161, 274 Morgan, F. E. 434 Moskovljevi, Milo 477 Mokov, Ante 167 Mozer, Don 448 Mrak 132 Mrazovi, Karlo 129, 130 Mueto, Blagoje 143 Mugoa 443 Mugoa, Dragica 478 Mugoa, Duan 148, 291, 444 Mujezinovi, Ismet 375 Mulii, Vjenceslav 110 Muravjev, Konstantin 447

REGISTAR LINIH IMENA

503

Murti, Edo 375 Musolini, Benito Due 9, 27, 121, 240 243 247, 258, 408, 412, 435 Muicki, Kota 165 Na, Kota 215, 217, 334, 424 Nahimov 10 Nastasijevi, Svetomir 360 Natlaen, Marko 37, 86 Naumov, Stiv 144 Nazor, Vladimir 377 Neceva, Mara 143 Nedeljkovi, Duan 377 Nedi, Milan 27, 35, 36, 41, 42, 62, 66, 89, 107, 108, 112, 114, 115, 117, 140, 141, 149, 156, 163, 164, 165, 168, 175, 180, 189, 209, 212, 268, 276, 324, 407, 409, 415 Nedi, Neko 103 Nedi, Srba 164 Nemanji, Sava 363 Neni, Pijetro 408 Nestorov, Dimitar 479 Nei, Blagoje 443 Nei, Ljuba 113 Nekovi, Blagoje 96, 98, 105, 116, 117, 118, 119, 131, 149, 172, 301, 383, 431, 461 Nikolajevi, Mihail Tuhaevski 10 Nikoli, Vojin 105 Nikoli, Vojo 334 Nikoli, Gojko 96, 149, 151, 152, 175, 231, 235, 244, 246, 256, 437 Nimani, David 77, 290 Nini, Momilo 55 Nojbaher, Herman 33, 49, 268, 272, 276, 415, 428 Nojhauzen, Franc 40 Nonvej, Gvido 443 Novak, Karei 159, 161, 179 Novak, Viktor 181 Novakovi, Ljubo 65 Novakovi, Niko - Longo 129,133, 134 Novakovi, Vlado 134 Nui, Branislav 365 Obergfel, Trol 128 Obradovi, Dositej 360 Obradovi, Milo 82, 165 Ocokolji, Sinia 114 Ohridski, Kliment 35 Orekovi, Marko 96, 97, 130, 136, 137 Orovi, Savo 97 Ostoji, Zaharije 160, 161 Ostrovski, Nikolaj 365 Oto, Hans 249, 250, 271 Pal, goti 464 Pandurovi, Sima 360 Panti, Branislav 61, 62, 105 Panvic, Helmut 397 Pap, Pavle 97, 130 Pai, Nikola 165

Paterson, Riard 432, 435, 478 Paulus, Fridrih 239 Paveli, Ante 30, 32, 39, 41, 48, 49, 50, 68, 128, 138, 162, 166, 167, 181, 182, 189, 209, 224, 240, 241, 242, 248, 268, 270, 274, 382, 403, 405, 428, 430 Pavlov, Todor 446 Pavlovi, Aleksandar 62 Pavlovi, Branislav 196 Pavlovi, Dragan 142, 143 Pavlovi, Dragoslav 61, 161 Pavlovi, Kosan 457 Pavlovi, Milka 151 Pavlovi, Miloje 112 Pavlovi, Ratko 96, 115 Pavlovi-ilja, Dragan 174 Paunovi, Stanko 147 Penikar, Vilko 382 Pejani, Bedri 276, 415 Penezi, Sreten 225 Peri, Stijepo 270 Pernar, Ivan 66 Perovi, Risto 255 Perunii, Mile 220, 286 Petcold, Kurt 400 Peten, Filip 28, 108, 336, 404 Petkovi, Vlasta 62 Petrievi, Branko 424 Petrov, ore 446 Petrovi, Dragoljub 114 Petrovi, Grujo 149 Petrovi, Marisav 112 Petrovi, Nikola 334, 459, 479 Petrovi, Nikola 390 Petrovi, Nikola I 120 Petrovi, Petar - Njego 48, 360, 363, 375 Pijade, Moa 171, 220, 285, 306, 308, 339, 353, 371, 386, 431, 463 Pije XII 405 Pik, Vilhelm 20, 55 Pileti, Velimir 61, 105, 114, 336 Pindur, Strao 144 Plajvajs, Mirko 52 Podgornik, Duan 125 Polua, aban 417, 418 1 Ponomarjov, Boris 188 Popivoda, Krsto 431 Popovi, Alimpije 464 Popovi, Dejan 151, 175, 235, 255 Popovi, Jovan 62, 196, 376 Popovi, Koa 96, 103, 207, 217, 249, 250, 254, 256, 323, 334, 424 Popovi, Krsto 170, 171 Popovi, Milan 42, 146 Popovi, Miladin 148,289, 291, 292, 293, 294, 418, 444 Popovi, Milentije 196, 384, 464 Popovi, Nikola 360, 366 Popovi-Pinecki, Vladeta 149 Popovi, Vladimir 103, 130, 131, 149, 197 334, 386

504

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Pozderac, Nu rij a 220, 255 Preern, Franc 375 Pribievi, Rade 286, 390 Pribievi, Stojan 260 Pria, Ognjen 78, 406 Princip, Slobodan 103 Prodanovi, Jakov Jaa 383, 390, 457, 459, 461, 469, 470 Pucar, uro 139, 142 Puk, Mirko 128 Puri, Boidar 260, 274, 302, 307, 308, 315, 316 Putnik, Radomir 186 Rai, Dragoslav 104, 105, 110 Radi, Branko 443 Radi, Marija 476 Radi, Radoslav 160 Radi, Slavko 217 Radi, Stjepan 162, 405, 476 Rakoi, Maa 20 Radoni, Andrija 182 Radovanovi, Steva 164 Radusinovi, Mitar 148 Raenovi, Stevo 129, 133, 134 Raji, Blako 464 Rajk, Laslo 20 Rajkovi, Steva 360 Rajner, Fridrih 270 Rakovi, Predrag 428 Rankovi, Aleksandar 79, 81, 88, 98, 103, 105, 110, 117, 118, 143, 205, 301, 308, 332, 333, 392, 431, 460, 462, 479 Raeta, Boko 134 Redi, Enver 182, 183, 242 Rendulic, Lotar 397 Repak, Salko 366 Ribar, Ivan 86, 196, 220, 285 Ribar, Ivo Lola 17, 88, 89, 98, 103, 110, 117, 143, 205, 308, Ribar, Jurica 375 Ribentrop, Joakim 26, 30, 31, 47, 69, 241, 247, 250, 270 Ribnikar, S. Vladislav 286, 362, 390, 459 Risti, Jovan 165 Ritig, Svetozar 182, 406 Roata, Mario 213, 215, 241 Roboti, Mario 407 Rokosovski, K. Konstantin 82 Romei, Ervin 23, 216, 239 Rozman, Franc 97, 335 Roa, Ferenc 20 Roman, Georgije 181 Rukavina, Ivan 96,136 Rukavina, Josip 382 Rupnik, Lav 261 Rus, Josip 285 Ruti, Ivka 366 Ruti, Joa 366 Ruzvelt, Franklin - Delano 11, 21, 22, 53, 186, 239, 260, 307, 388, 432, 450

Sadikov, V. Ivan 392 Sadik, Uk 417 Saili, Dragutin 130 Salaj, uro 21, 218 Salazar, Oliveira Antonio 28 Salihagi, Suljaga 45 Salis-Sevis 474 Samuilo 35 Sandanski, Jan 446 Sanjina, Mira 366 Sardent, Orm 379 Sarkoti, Stjepan 49 Savi, Kirilo 479 Savi, Pavle 220, 377 Savkovi, Duan 377 Savojski, Eugen 33, 36 Savojski, Umberto 450 Seitz, Aleksandar 128 Sekuli, Bajo 123 Sekuli, Isidora 164 Sende-Popovi, Kornelija 149 Sernec, Duan 390 Servaci, Vjekoslav 382 Sikorski, Vladislav 326 Simi, Stanoje 190, 391, 432, 479 Simovi, Duan 52, 57, 64, 74, 389 Simuni, Zvonko 157 Skorodumov 163 Skrigin, Georgij - or 366 Slijepevi, Pero 62 Smirnov, Vladimir 245, 256 Smodlaka, Josip 286, 336, 390, 460, 461 Smoljan, Baria 66 Softi, Mustafa 45 Sopronov 384 Spaho, Fehim 45, 182 Spaho, Mehmed 45 Spalajkovi, Miroslav 108 Spasai, Milan 53 Sremec, Zlatan 390, 460 Staji, Vasa 464 Stamboli, Petar 110, 196, 323 Stanii, Bajo 121, 169, 170, 171, 261 Stankovi Sinia 196 Stanojevi, Aca 389 Starevi, Ante 137, 182 Stefanovi, Svetislav 360 Stepinac, Alojzije 44, 45, 180, 181, 182, 382, 471, 474, 475 Stetinijus, Edvard 388 Stilinovi, Marijan 147, 249, 271 Stivenson, Ralf 308, 318, 435 Stjuart, F. Vilijem 253, 307 Stojadinovi, Milan 40, 51, 387 Stojanovi, Dragoljub ivko 30 Stojanovi, Mladen 97, 177 Stojanovi, Nikola 62 Stojanovi, Sreten 164 Stranjakovi, Dragoslav 62 Streng, Vilijam 339 Strugar, uro 98, 105, 118

REGISTAR LINIH IMENA

505

Strugar, Niko 255 Sulcberger, L. Sajrus 260 Sulejmanpai, Nedad 45 Supek, Rudi 443 Sui, Lovro 66 Suvorov 10 anta, Vasilj 292 arac, Zaim 479 ari, Ivan 44, 45,180, 181 ai, Jefto 217 atorov, Metodije 76, 78, 142, 143 airi, Ismet 77, 290, 295 egvi, Kerubin 50 elenberg, Valter 250 evi, Aleksandar 464 iljak-Mezi, Dobrila 149 iljegovi, Boko 424 lezinger, Miroslav 235 olaja, Simo 97, 215 otra, Branko 258 piler, Juraj 396 reder 41 tadler, Josip 49 tajner, S. 235 treker, Artur 250 trosmajer, Josip Juraj 363 ubai, Ivan 66, 189, 287, 315, 318, 319, 320, 328, 331, 332, 336, 337, 354, 379, 380, 383, 386, 387, 388, 390, 391, 392, 432, 433, 435, 453, 455, 457, 459, 460, 468, 469, 470, 475, 476, 478 ubi-Zrinski, Nikola 363 ukrija, Ali 295, 419 uljak, Alija 47 utej, Juraj 390, 455, 458, 463, 475 Taha, Haki 418 Tasi, Bore 196 Teleski, Borka 143 Terpeov, Dobro 338 Terzi, Velimir 97, 250, 256, 325, 329, 338 Tesla, Lazo 43 Tesla, Nikola 260 Teanovi, Lazar 142, 160, 177 Timoenko 82, 186 Tisa, Jozef 404 Tiseran, Eugenije 405 Todorov, Petar 338, 386 Todorovi, Boko 61, 89, 140, 159, 179 Todorovi, Mijalko 207, 324, 329, 334, 424 Todorovi, arko 61 Todorovi, ivota 62 Tolbuhin, Fjodor Ivanovi 82, 325, 329, 333 334, 339 Toljati, Palmiro 20, 55 Tomi, Mirko 98, 118, 172, 173, 196 Tomi, Viktor 128, 167, 382 Tomovi, Budo 121 Topalovi, ivko 62, 328 Torbica, Milo 134

Torez, Moris 20 Torti, Janko 66 Torti, Josip 67 Toev, Pero 446 Tot, Dragutin 66 Trajkovi, Nikola 360 Tribroanin, Vojo 113 Trifunovi 157, 187 "Trifunovi-Biranin, Ilija 65, 136, 159, 160, Trifunovi, Milo 274, 302, 307 Trifunovi, Miroslav 427 Trklja, Lazar 62 Truman, Hari 434, 466, 467, 468 Tuli, Jusuf 147, 196 Turinski, arko 145 Turkulin, Artur 132, 217 Tvrdan, Vjekoslav 182 Udoviki, Lazar 443 Ugarkovi, Stipe 130 Uji, Josip 45, 182, 406 Ulbriht, Valter 20 Urukalo, Sergije 129, 133 Uzunovi, Cvetko 144, 335 Vajks, Maksimilijan 265, 266, 268 Vajnant, Don 339 Vajner, Slavia 174 Vasi, Dragia 62, 161, 360, 428 Vegan, Maksim 241 Velebit, Vladimir 250, 251, 331, 332, 333, 339, 433 Velimirovi, Nikolaj 179 Vert, Henrih 32 Veselinov, Jovan - arko 147, 463, 464 Vilder, Vieeslav 45, 182, 475 Vilson, Henri Majtlend 320, 328 Visarionovi, Josif Staljin 9, 10, 11, 12, 55, 71, 79, 130, 184, 199, 200, 205, 219, 260, 299, 305, 306, 314, 320, 321, 324, 325, 328, 329, 330, 331, 333, 334, 336, 337, 338, 339, 340, 379, 380, 383, 384, 385, 387, 388, 389, 390, 393, 430, 435, 439, 450, 460, 466, 468 Visinski, Januarjevi Andrej 32, 55, 386, 430 Vitruk, Andrej Nikiforovi 333 Vezenmajer, Edmund 30, 31 Vlahov, Dimitar 285 Vlahovi, Veljko 21, 218 Voce, Adem 417, 418 Voki, uro 382 Voroilov, Kliment 82, 439 Vrkljan, Ante 479 Vrlini, Sima 182 Vukovi, Ljubo 97 Vukovi, Zvonko 104, 105 Vujai, Marko 124, 285 Vujanac, Vojislav 62 Vujasinovi, Toor 286, 390, 459, 479 Vuji, Vladimir 360 Vujnovi, Milan 366

^10 narodnooslobodilaki rat i REVOLUCIJA

Vukanovi, Radovan 123, 254, 256, 334, 425 Vukainovi, Vule 104 Vukmanovi, Svetozar Tempo 79, 81 103 119, 139, 140, 257, 282, 291, 292, 293, 294^ 296, 310, 311, 338, 431, 444 Vukmirovi, Boris 148 Vukosavljevi, Sreten 319, 355, 390, 462 Vukoti, Ivan 182 Vukovi, Jovo 335 Vulovi, uro 157 Zagrani, Kadri 415 Zamboni, Tito 408 Zear Milan 295 Zeevi, Vladimir 104, 106, 180, 196, 220, 286, 390, 460, 479 Zeirija, Reda 295 Zervas, Napoleon 449

Zimonji, Petar 179 Zlatari, Jerka 464 Zogovi, Radovan 376 Zogu, Ahmet 274 Zrenjanin, arko 145 agar, Stane 125 aja, Andrija 406 ani, Milovan 128, 181 danov, Vladimir Ivanovi 334 igi, Rade 217, 335 ivkovi, Petar 262 ujovi, Mladen 62, 157 ujovi, Sreten 79, 88, 98, 103, 104,196, 205, 286, 327, 383, 390, 432, 460, 473, 479 ukov, K. Georgi] 24, 82 uni, Jela 235

REGISTAR GEOGRAFSKIH POJMOVA

Adrani 101 Afrika 239, 240, 241 Ajdovina 461 Albanija 14, 16, 27, 31, 32, 35, 36, 38, 50, 60, 77, 121, 147, 157, 158, 163, 169, 198, 218, 239, 240, 255, 257, 266, 268, 271, 272, 273, 274, 275, 278, 289, 290, 291, 292, 293, 295, 296, 297, 310, 311, 312, 321, 338, 339, 340, 354, 383, 385, 394, 395, 408, 411, 412, 413, 414, 415, 416, 417, 418, 419, 421, 422, 428, 431, 442, 444, 448 Aleksandrija 52 Alir 316 Amerika 22, 24, 295, 392, 430, 433, 478 Andrijevica 197, 416 Apeninsko poluostrvo 306 Arirokastro 273, 310 Arilje 100, 195 Asenovgrad 408 Ataevac 227, 232, 233 Atina 83 Atlantik 22, 23 Australija 433 Austrija 36, 37, 58, 167, 169, 273, 382, 424, 425, 426, 430, 431, 432, 434, 441, 443, 445, 448, 462, 467 Austro-Ugarska 37, 48, 127, 167, 183 Azija 22 Baba 137 Babani137 Babika gora 115 Baka 17, 25, 36, 63, 88, 144, 145, 146, 147, 169, 283, 353, 408, 414, 420, 421 Bajina Basta 105, 195 Balinovac 254 Balkan 9,11,19,22, 27, 30, 32, 39,46, 81, 82, 84, 104, 143, 156, 157, 182, 218, 258, 260, 261, 263, 264, 265, 267, 270, 271, 273, 274, 275, 276, 277, 310, 311, 316, 321, 324, 326, 327, 329, 330, 339, 340, 341, 353, 394, 398, 399, 403, 405, 439, 444, 445, 446, 466, 468, 482 Balkansko poluostrvo 415 Baltik 9

Banat 17, 26, 31, 32, 33, 36, 39, 63, 82, 88, 96, 119, 144, 145, 147, 169, 353, 395, 396, 414, 420, 421, 427, 451 Banija 43, 75, 77, 97, 127,128, 131, 132,135, 136, 157, 166, 178, 211, 215, 216, 220, 233, 236, 244, 245, 256, 264, 278, 368, 369, 424, 451 Banijski Grabovac 132 Banja Koviljaa 104 Banjaluka 45, 142, 177, 215, 224, 406, 429 Banjan 101 Banjica 407, 411 Bar 120, 407 Baranja 25, 36, 63, 88, 145, 408, 420, 421, 425, 464 Bari 261, 325, 354, 355, 356, 371 Bastasi 128 Batina 423 Be 26, 30, 36, 321, 425 Beej 146 Begej 145 Bela Crkva 98, 333 Bela krajina 126, 210, 424 Bela Palanka 339 Belasica 279 Belgija 54, 218 Belorusija 10 Beneka Slovenija 256 Benkovac 129 Beograd 17, 18, 28, 29, 33, 50, 60, 61, 62, 65, 70, 75, 76, 78, 83, 95, 96, 99, 101, 102, 103, 105, 112, 118, 119, 135, 141, 172, 211, 250, 257, 263, 275, 302, 314, 319, 323, 324, 325, 326, 332, 334, 335, 355, 359, 360, 377, 378, 379, 381, 386, 391, 392, 398, 402, 424, 430, 432, 434, 435, 437, 440, 451, 453, 465, 473, 476, 477, 478 Berane 169, 195, 197, 263, 327 Berkovii 138 Berlin 47, 94, 108, 250, 403, 405, 426, 439 Biha 213, 215, 218, 220, 223, 244, 250, 282, 287, 429 Bijela Gora 137 Bijeli Potoci 233 Bijelo Polje 197, 254 Bijeljina 422

^10 NARODNOOSLOBODILAKI rAT I REVOLUCIJA

Bilea 137, 337 Bira 140, 257 Bitolj 230, 310, 408 Bjelovar 43, 128, 130 Bled 406 Bliski Istok 20, 29, 56, 316, 373, 449 Bogati 104 Boka 121, 122, 188, 209, 272, 282, 301, 350 Boka Kotorska 27, 38, 86, 270, 422 Bor 16, 26, 33, 113, 114, 407 Bosanska krajina 85, 97, 134, 139, 142, 177, 210, 211, 212, 213, 214, 215, 217, 219, 220, 224, 225, 228, 232, 233, 236, 244, 245, 256, 263, 364, 368, 369, 372, 376, 451 Bosanska Posavina 140 Bosanski Brod 440, 451 Bosanski Novi 31 Bosanski Petrovac 139, 223, 232, 233, 234, 243 244 299 Bosansko Grahovo 129, 134, 139, 141, 243 Bosansko Petrovo Selo 140 Bosna (reka) 140, 214, 265, 414, 425 Bosi>a 26, 36, 41, 43, 48, 49, 65, 66, 75, 89, 93, 96, 97, 100,101, 102,106,116, 117, 123, 129, 132, 134, 138, 140, 141, 148, 157, 158, 159, 169, 170, 172, 174, 175, 176, 177, 178, 183, 184, 185, 197, 204, 211, 214, 215, 216, 218, 224, 225, 231, 232, 242, 246, 248, 251, 254, 255, 257, 258, 262, 265, 267, 269, 277, 278, 279, 317, 324, 353, 355, 371, 407, 422, 423, 424, 425, 428, 429 Bosna i Hercegovina 36, 42, 48, 77, 79, 103, 137, 138, 139, 140, 157, 160, 166, 174, 176, 179, 182, 183, 206, 207, 213, 225, 242, 243, 264, 277, 282, 284, 288, 289, 322, 363, 368, 381, 390, 459, 476 Bosut 422, 423 Bra 36, 265, 277, 326 Bradina 214 Brajii 120 Branievo 113 Bratonoii 169 Bratunac 140 Brko 422 Brezovo Polje 422 Brinj 133 Britanija 430, 478 Brod 263, 429 Budimpeta 248, 408, 439 Budva 120 Bugarska 13, 15, 19, 25, 26, 27, 29, 35, 37, 38, 41,42, 53, 60, 78, 81, 84,119,143,144,157, 169, 198, 266, 273, 274, 279, 281, 302, 311, 322, 323, 324, 330, 338, 339, 340, 341, 356, 384, 385, 386, 393, 407, 410, 431, 432, 440, 444, 445, 446, 448, 466 Bugojno 142, 214, 245, 247, 257 Bujan 294, 296, 297 Bujanovac 416 Bukovina 37, 42, 133 Bukulja 163

Bukuret 447 Burma 22 Carigrad 187 Cazinska krajina 279 Celovec 426 Cer 104 Cerklje 31 Cerkno 438 Cetinje 120, 272, 407, 422, 440 Cincar 232 Crikvenica 52, 181, 213 Crna Gora 17, 26, 27, 38, 39, 41, 50, 51, 65, 66, 70, 77, 79, 84, 85, 86, 89, 92, 93, 97, 103, 117, 120, 121, 122, 123, 124, 148, 152, 157, 159, 169, 170, 171, 174, 176, 177, 178, 184, 185, 187, 196, 204, 206, 209, 210, 212, 213, 226, 228, 248, 252, 253, 258, 259, 261, 262, 263, 264, 267, 268, 270, 272, 274, 275, 276, 277, 278, 282, 284, 291, 293, 294, 296, 301, 302, 322, 324, 338, 349, 350, 353, 355, 360, 363, 364, 368, 371, 373, 375, 381, 390, 407, 408, 415, 419, 421, 422, 459, 462, 470 Crna Trava 212, 444 Crno more 9, 281 aak 100, 101, 102, 116, 150, 151, 196, 366, 373, 407 ajetina 195 ajnie 206, 231 akor 416 ehoslovaka 20, 30 elebi 254 ernomelj 300, 448 eka 20 eko-Moravska 30 evo 120, 121 ievica 417 ievo 248 umurija 27 urug 146 ehotina 253 Dabar 209 Dalmacija 15, 27, 28, 31, 36, 47, 77, 84, 128, 129, 133, 135, 139, 141, 144, 157, 160, 166, 178, 211, 214, 215, 220, 228, 257, 258, 259, 262, 264, 271, 277, 278, 282, 287, 317, 340, 353, 354, 355, 368, 369, 371, 421, 424, 425 Danilovgrad 272 Danska 218, 399 Dardaneli 20 Debar 276, 416 Deli-Jovan 113 Delnice 369 Denkerk 23 Divci 110 Dnjepar 258 Doboj 60, 140, 429 Dobro Selo 233

REGISTAR GEOGRAFSKIH POJMOVA

509

Dobruda 35, 37 Dobrun 101 Dolenjska 37, 210, 230, 256, 424, 426 Donja tajerska 25, 37 Donje Kruevo 232 Donji Dreanj 85 Donji Lapac 129, 133, 134 Donji Vakuf 31, 214 Drava 265, 414, 424, 425 Dravograd 430 Drago 125 Drenica 416, 417, 418 Drenova 116, 205 Drina 44, 49, 50,100,107,108, 114,161, 174, 175, 225, 245, 248, 252, 259, 277, 305, 324, 427, 429 Drinii 233 Drinjaa 140, 141 Drvar 101, 129, 133, 134, 139, 141, 197, 224, 225, 226, 228, 233, 236, 237, 245, 300, 317, 425 Dubrovnik 36, 213, 214, 270, 338, 355, 421 Dukadin 294, 296, 297 Dunav 17, 28, 32, 33, 36, 63, 82, 84, 85, 108, 113,114, 144, 145, 146, 257, 263, 266, 324, 325, 329, 335, 414, 422, 423, 451, 462 Duras 412 Durmitor 185, 246, 253, 254, 306, 397, 438 Duvno 214, 215 akovica 415, 416, 418 akovo 43, 128 ekenjei 33 erdap 33 evelija 311 udeka 412 Egejsko more 114, 339 Egipat 56, 263, 268, 433 El Alamein 216 Elbasan 412 El at 261 Engleska 392 Epir 273, 275 Erdelj 427 Erdevik 212 Etiopija 22, 56, 123 Evropa 9, 11, 12, 13, 14, 18, 19, 22, 24, 26, 27, 30, 31, 39, 41, 50, 59, 97, 100, 107, 120, 126, 158, 167, 190, 198, 218, 239, 240, 241, 255, 260, 262, 277, 303, 371, 393, 394, 400, 401, 404, 411, 439, 450, 466, 467, 482 Fatnica 138 Filipini 22 Finska 9 Foa 174, 175, 184, 213, 225, 230, 231, 236, 254 Foa 439 Francuska 17, 28, 55, 57, 74, 80, 108, 123, 149, 239, 241, 303, 332, 336, 443, 444

Fruka gora 145, 212, 257 Furlanija 407 Gacko 137, 138, 213, 248, 254 Gat 206 Gazinska krajina 215 Glamo 139,141,142, 219, 225, 226, 233,237, 247 Glamoko polje 244 Glavatievo 248 Glina 31, 43, 131, 132, 243 Gnjilane 417 Gole 258 Golubac 99 Gorade 231 Gorenjska 25, 37, 42,125,126, 210, 256, 424, 426 Gorica 169, 264, 270, 434 Gornja umaja 311 Gornja Jablanica 278 Gornjak 113 Gornje Bare 254 Gornje Lipovo 304 Gornji Milanovac 100, 105, 373 Gornji Pek 113 Gornji Vakuf 214, 215, 245, 250 Gorski Kotar 36, 127, 132,135,166, 178, 211, 220, 259, 264, 277, 278, 368, 369, 424, 425 Gospi 43, 128, 133, 243 Gospoinci 146 Grac 126 Graac 129, 133, 134 Graanica 140 Gravena 437 Grka 19, 20, 23, 27, 29, 52, 107, 108, 239, 240, 252, 255, 263, 269, 273, 274, 279, 289, 310, 311, 312, 321, 322, 324, 354, 394, 407, 408, 409, 411, 416, 418, 428, 431, 443, 445, 447 , 448, 449, 450, 466 Grme 225, 232, 233, 234, 243, 244, 245, 251, 376, 438 Grum 263 Guberevci 104 Gua 105 Gudovac 43 Gusinje 38, 169 Gutanj 430 Gvozdena vrata 33 Han-Pijesak 140, 255 Harmaki 409 Herceg Novi 407 Hercegovina 28, 36, 43, 75, 85, 90, 97, 123, 129, 137, 138, 139, 141, 157, 159, 169, 170, 176, 177, 178, 185, 204, 209, 210, 212, 213 214, 220, 224, 228, 244, 245, 248, 249, 252 258, 259, 262, 264, 267, 304, 337, 353, 355 Holandija 55, 74, 218, 332 Homolje 82, 174 Hrvatska 9, 15, 26, 28, 36, 39, 40, 42, 47 48 49, 50, 70, 77, 78, 87, 96, 102, 103, 119 127'

*D0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

129, 130, 131, 132, 133, 135, 137, 140, 147 148, 152, 157, 159, 162, 197, 211, 213, 215, 216, 217, 218, 219, 236, 258, 261, 262, 263, 264, 266, 268, 270, 271, 272, 282, 284, 289, 300, 301, 307, 310, 311, 315, 317, 318, 320, 334, 369, 377, 381, 382, 383, 390, 427, 433, 442, 459, 461, 464, 472, 474, 475, 476 Hrvatsko primorje 36, 132, 166, 211, 220, 259, 264, 277, 278, 425 Hrvatsko Zagorje 130, 261, 265 Hvar 36, 265, 277, 326, 350 Ibar 39, 100, 263, 322, 324, 336, 414, 448 Ibarska dolina 38, 39 Igman 174, 175, 214 Ilija 137 Ilirska Bistrica 426 Ilok 146 Indonezija 22 Istona Pruska 243 Istra 169, 259, 261, 264, 270, 271, 287, 289, 290, 291, 293, 294, 321, 340, 368, 369, 424, 425, 426, 427, 428, 429, 432, 434, 435, 441, 442 Italija 9, 13, 17, 25, 26, 27, 36, 37, 38, 39, 47, 49, 50, 53, 58, 81, 84, 120, 121, 124, 129, 133, 134, 143, 169, 239, 255, 258, 260, 262, 263, 266, 270, 271, 273, 275, 278, 279, 287, 289, 290, 303, 316, 319, 320, 321, 323, 327, 328, 329, 336, 371, 379, 381, 395, 407, 408, 410, 411, 412, 424, 430, 433, 434, 437, 438, 439, 440, 441, 442, 443, 445, 449, 450 Ivan 232 Ivanici 147, 207 Ivanjica 110 Izgor 244 265, 293, 322 Jadovnik 244 Jadran 16, 33, 259, 263, 264, 270, 277, 337, 414 Jadransko more 27, 214, 335 Jagodina 110, 196 Jahorina 174, 255 Jajce 142, 214, 215, 243, 247, 250, 257, 281, 283, 284, 286, 287, 288, 299, 343, 362, 452, 454, 477 Jajinci 407 Jalta 388, 457, 466, 467, 468, 475, 476 Janja 139 Janjina 310 Jasenovac 128 Jasikovac 101, 227, 233, 234 Jastrebac 115, 212 Jastrebarsko 128 Jegejsko more 35 Jelin Dub 122 Jesenice 125 Jeia 31
Japan 21, 22, 72 Jablanica 172, 174, 212, 245, 248, 249, 252,

Jonsko more 27 Jugoslavija 12, 13, 14, 15, 19, 20, 21, 24 25 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 39, 40, 42, 44 50' 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59, 60 63' 65' 66, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 76' 77' 78* 79, 81, 82, 83, 84, 86, 87, 88, 89, 90* 9l' 94' 96, 97, 101, 105, 108, 111, 112, U9 W 123, 127, 131, 140, 141, 147, 148, 149 15o' 153, 154, 155, 156, 157, 158, 159, I60' I62' 168, 169, 174, 179, 183, 184, 185, 186, 187* 188, 192, 193, 194, 195, 197, 198, 199, 202' 203, 204, 205, 206, 207, 208, 210, 216 217' 218, 219, 220, 221, 226, 230, 232, 234, 237' 239, 240, 241, 243, 247, 248, 252, 255, 256,' 258, 260, 261, 262, 264, 266, 267, 273, 274 275, 276, 277, 280, 281, 282, 283, 284, 285 286, 287, 288, 289, 290, 291, 292, 293, 294 295, 296, 297, 298, 299, 300, 301, 302, 303, 304, 305, 306, 307, 308, 309, 310, 311, 312 313, 314, 315, 316, 317, 318, 319, 320, 321, 322, 323, 324, 325, 327, 328, 329, 330, 331, 332, 333, 335, 336, 337, 338, 339, 340, 342, 343, 344, 345, 346, 350, 351, 352, 353, 355, 356, 357, 358, 359, 360, 361, 362, 364, 366, 371, 372, 379, 380, 381, 383, 384, 385, 387, 388, 389, 390, 391, 392, 393, 394, 395, 399, 400, 401, 402, 403, 404, 405, 406, 410, 412, 413, 414, 417, 419, 420, 421, 424, 425, 426, 427, 430, 431, 432, 433, 434, 435, 436, 437, 438, 439, 440, 441, 442, 444, 445, 446, 447, 448, 449, 450, 451, 452, 454, 455, 456, 457, 458, 459, 460, 461, 462, 463, 466, 467, 468, 469, 470, 471, 472, 475, 477, 47S, 479, 480, 481, 482 Julijska krajina 435 Julijske Alpe 425 Jurina Brda 131 Juna Amerika 54 Juna Lika 129 Juna Morava 114,115, 323 Kadinjaa 111 Kairo 273, 308, 329 Kakanj 255 Kalinovik 140, 248, 429 Kalinovska 356 Kaloa 408 Kamnik 125 Kanada 58, 355, 433 Karadag 144, 416 Karavanke 425 Karlovac 132, 157, 213, 215, 243, 425 Karpati 64, 85, 330 Katel Suurac 355 Kavaja 412 Kazablanka 239 Kazerta 320, 326, 327 Kenija 56 Kerestinac 130, 406 Kijev 16 Kina 22

REGISTAR GEOGRAFSKIH POJMOVA

511

Kistanja 129 Kladanj 255 Klisa 228

Eekovaa 233, 244 Klju 177, 243 Knin 213, 243, 451 Kninska krajina 134, 136, 141, 178 Koevski Rog 438 Kolain 125,169,197, 254, 282, 301, 304, 407: 422 Kolubara 173 Komarnica 253 Komaron 408 Komia 327 Konta 408 Konjic 214, 429 Kopaonik 148, 278, 293, 307, 322, 324, 397, 416 Koprivnica 128 Koralp 448 Kora 273, 310 Korula 265, 277, 279 Kordun 43, 75, 77, 97,127,128,130,132,135, 136, 139, 157, 166, 178, 197, 211, 215, 216, 220, 233, 236, 244, 245, 256, 264, 277, 300, 367, 368, 424, 451 Korenica 133, 211 Koruka 25, 36, 169, 256, 270, 278, 424, 425, 432 Kosanii 323 Kosjeri 195 Kosraaj 17 Kosmet 275, 289,292, 293, 296,297,418,419, 420, 462, 464 Kosovo 36, 38, 39, 40, 65, 119, 157, 159, 163, 257, 270, 273, 275, 276, 278, 279, 288, 289, 290, 291, 292, 293, 294, 295, 296, 297, 383, 414, 416, 417, 418, 419, 446, 463 Kosovo i Metohija 17, 27, 38, 39, 42, 77, 88, 123,147, 148, 165, 252, 257, 258, 265, 272, 275, 278, 283, 288, 289, 290, 291, 292, 293, 294, 295, 296, 297, 298, 302, 310, 334, 340, 355, 383, 408, 415, 416, 417, 418, 420, 442, 461, 463, 464, 465 Kosovska Mitrovica 39, 100, 148, 275, 276, 322,415, 417, 419 Kosovsko-Metohijska oblast 302, 465 Kostajnica 243 Kosturi 310, 311 Koeli 120 Kotor 272 Kotor-Varo 142 Kozara 76, 177, 211, 212, 224, 236, 244, 257, 396, 397 Kozila 234 Kozjak 144, 260, 279 Kouf 279 Kragujevae 100, 112, 225, 384, 390, 407 Krajina 113, 251
Knjaevac 113

Krajova 301, 325, 327, 333, 334, 337, 338, 339, 340, 354, 448 Kraljeve Vode 151, 152 Kraljevo 100, 101, 110, 112, 317, 396 Kraljske Bare 124, 169 Kranj 125 Kraii 382 Kremlj 10, 330 Kreevo 214 Krim 388, 432 Krit 23, 241 Krupanj 98, 100, 102, 104, 110, 195, 373 Kruica 43 Kruevac 99, 111, 115, 336, 407 Ksantije 408 Kuban 397 Kuevo 99, 113 Kui 169 Kukavica 115 Kuks 416 Kulen Vakuf 228 Kumanovo 230, 279, 323, 408 Kupa 133, 214, 278, 425 Kupres 142, 206, 214, 257 Kupreko polje 214 Kutka 416 Lapac 211 Lebane 115 Lece 115 Lenjingrad 9, 10 Lepoglava 406 Leskovac 17, 35, 115, 407, 440 Libija 437 Lijeve Polje 429 Lika 43, 75, 77, 97, 127, 128, 129, 130, 133, 134, 135, 139, 141, 148, 157, 160, 166, 178, 211, 215, 216, 220, 233, 236, 244, 245, 256, 264, 277, 278, 282, 317, 355, 367, 368, 424, 425, 451 Lim 123, 245, 277, 322, 324, 336 Lipovac 422 Litija 31 Livno 139, 141, 206, 214, 215, 224, 228, 236, 243, 247, 249, 282 Lobograd 128, 406 London 18,20, 45, 52, 53, 56, 58, 68,127,179, 183, 187, 241, 307, 316, 326, 339, 359, 475 Loznica 104 Lubnice 169 Luka 31 Luac Palanka 236 Ljeskovica 226 Ljubija 224 Ljubin Grob 254 Ljubinja 137, 206 Ljubljana 37, 83,117,213, 259,261, 271, 407, 424, 426, 440 Ljubovija 100, 116

*D0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Mava 85, 98, 108, 173, 396 Maarska 9, 13, 20, 25, 27, 31, 32, 33, 34, 36, 41, 42, 53, 60, 75, 84, 87,157, 198, 266, 330, 337, 384, 407, 408, 409, 410, 421, 424, 439, 440, 466 Maglaj 140 Maglie 99, 185, 246 Majdanpek 99, 113 Majevica 140, 257 Makarska 264 Makedonija 17, 26, 27, 28, 29, 31, 32, 35, 38, 42, 76, 77, 78, 84, 88, 103, 115, 119, 143, 144, 159, 160, 163, 165, 174, 180, 230, 257, 259, 260, 263, 264, 275, 276, 278, 279, 282, 284, 288, 290, 292, 293, 301, 302, 310, 311, 321, 323, 324, 334, 335, 340, 360, 369, 370, 372, 374, 390, 408, 414, 415, 419, 442, 444, 446, 470 Mala Azija 29 Malesija 295 Mali Jastrebac 115 Malta 371, 438 Maljen 172, 174, 322 Mamula 407 Manjaa 177, 206 Maribor 37, 426 Marija Nostra 408 Marinkova Bara 407 Markov Vis 416 Marna 24 Matajica 232 Mediteran 28, 29 Medvednik 172, 174 Medvea 115 Meimurje 33, 36, 130, 409 Merdare 416 Metkovi 213 Metohija 36, 169, 292, 294, 295, 297 Menika dolina 37 Milinklad 254 Minhen 405 Mitrovica 212 Mlava 113 Mlinite 101, 234 Mljet 265, 277, 279 Mohovo 422 Mojkovac 427 Moldavija 85 Molnik 126 Monte Kasino 56, 321 Morava 35, 114, 115, 173, 287, 414, 448, 470 Moskva 10, 20, 21, 24, 32, 62, 71, 72, 75, 82, 84, 108, 156, 183, 184, 189, 201, 205, 218, 241, 254, 280, 281, 299, 301, 306, 311, 316, 320, 324, 325, 326, 327, 328, 329, 331, 334, 336, 337, 339, 340, 354, 359, 373, 379, 380, 383, 385, 386, 391, 392, 430, 431, 432, 448, 460, 467, 479 Moslavina 130, 135, 257, 261, 265 Mostar 138, 141, 213, 245, 247, 249, 338, 422, 423

Moarina 146 Mratinje 254 Mrkonji-Grad 31, 142, 177, 215, 282, 288 Muka 275 Napulj 320, 327 Nemaka 9, 11, 16, 20, 25, 26, 27, 28, 29, 30 36, 39, 47, 53, 54, 59, 70, 71, 72, 73, 78 8o' 81, 85, 87, 114,125,126, 131,143, 163, 183' 224/239, 240, 252, 263, 264, 269, 270, 275' 277, 299, 321, 340, 346, 394, 396, 398, 399' 400, 401, 409, 410, 422, 425, 426, 443, 447 Neretva 161, 215, 237, 245, 246, 247, 248, 249, 250, 251, 252, 255, 259, 264, 277, 305 451 Nevesinje 137, 138, 248 Niki 89, 120, 171, 254, 272, 377, 407, 422 Ni 17, 28, 35, 83,114, 115, 263, 407, 440, 448 Niava 115 Normandija 16, 321, 327 Norveka 54, 55, 332, 371, 394, 399, 407, 409, 413 Notranjska 210, 230, 256, 424 Nova Varo 116, 117, 118 Novi 213 Novi Pazar 31, 38, 100, 302, 322 Novi Sad 146, 212, 359, 451, 463 Novi Zeland 433 Njufaundlend 22 Njujork 187 Obrovac 129 Ogulin 157, 213, 243, 451 Ohrid 31, 38, 310 Ohridsko jezero 31 Olovo 255 Omi 264 Opatija 243 Orahovac 417 Oraac 228 Orjen 171 Orlova uka 31 Osijek 43, 128, 242, 406 Osjeina 244 Osogovo 279 Ostroac 245 Otrelj 101, 234 Otaevac 233 Otoac 133 Ozren 140, 225 Pacifik 22 Padjeni 134 Pag 43, 128, 406 Palestina 52 Panevo 145 Pantelarij 306 Papuk 132, 438 Parain 111 Pasjaa 115, 163, 212

REGISTAR GEOGRAFSKIH POJMOVA

513

Pe 148, 276, 416, 417, 440 Peinci 147 Peloponez 241 Peljeac 264 Perl Harbur 11, 23 Pernicen 448 Petrinja 31 Petrova gora 76, 197, 226 Petrovac 120, 233 Petrovac na Mlavi 99 Petrovako polje 232 Petrovgrad 36 Pirinska Makedonija 341 Pirot 339 Piva 185, 226, 232, 253, 254, 392 Pjenovac 174 Plakovica 279 , Planica 105 Plako 282 3 lav 38, 169, 296 Pliberak 430 Pliko polje 337 Ploe 264 Ploeti 439 Eljeevica 438 Pljeva 139 Pljevlja 120, 123, 124, 171, 232, 254 Pocerina 173 Podgorica 17, 120, 272, 407, 421, 422, 427, 440 Podgorina 173 Podgrme 139, 142, 212, 227, 257, 376 Podlugovi 140 Podravina 261, 265 Podrinje 172, 396, 407 Podujevo 417 Podunavlje 27, 84, 113, 133, 266 Pokuplje 257, 278 Polimlje 416 Poljska 15, 19, 20, 30, 55, 399, 404, 431, 443, 448, 449 Pomoravlje 35, 98, 100, 113, 470 Pore 113 Poreka reka 113 Portugalija 404 Posavina 98 Posuje 214, 215, 249 Potkozarje 224 Potsdam 466, 469 Povlen 172, 322 Poega 100, 101, 110, 150, 195 Prag 64, 328 Prekaj 233 Prekomurje 25, 409 Prenj 31, 248 Prepolac 416 Prespa 259 Prespansko jezero 31 Preenovaki Prnjavor 147 Priboj 31, 253 Prijedor 211, 224

Prijepolje 205, 278, 422 Prilep 144, 230, 257, 408 Prisoje 138 Pritina 148, 276, 416 Prizren 27, 275, 276, 415, 416, 418 Prokletije 39 Prokuplje 99, 115, 211 Prozor 214, 245, 249 Prut 447 Pugle 261 Pula 434, 435 Pusta Reka 212 Rab 406 Radan 115 Radua 232 Rama 214, 215, 247, 249 Rasjaa 115 Ravna gora 60, 61, 62, 72, 110, 111, 374 Resava 113 Ribnica 126 Ribnik 177 Rijeka 33, 211, 215, 270, 426 Rijeka Crnojevia 120 Rim 47, 178, 242, 243, 247, 394, 439 Risan 338 Ristovac 236 Rodopske planine 408 Rogozna 322 Romanija 140, 197 Roaje 38, 294 Rudine 226, 232 Rudnik 359 Rudo 117 Ruma 212 Rumunija 9, 15, 16, 27, 28, 31, 32, 33, 36, 75, 157, 198, 258, 266, 273, 321, 322, 330, 336, 337, 356, 379, 384, 447, 466 Rusija 9, U, 33, 59, 72, 82, 85, 120, 198, 202, 290, 312 Sala 113 Samobor 31 San Francisko 432, 460 Sana 211 Sandak 36, 38, 41, 86, 100, 111, 114, 115, 116, 117, 118, 121, 122, 123, 124, 171, 172, 173, 174, 176, 177, 185, 187, 205, 210, 212, 228, 248, 252, 254, 258, 259, 262, 264, 268, 270, 271, 276, 277, 283, 294, 301, 302, 324, 340, 355, 371, 407, 414, 422, 427, 429, 461, 462, 463, 464 Saniea 228, 229 Sanski Most 31, 75, 85, 142, 213, 243, 301 Sarajevo 30, 31, 46, 117, 129, 138, 139, 140, 174, 214, 224, 242, 250, 255, 366, 406, 423, 425, 440 Sava 44, 49, 63, 100, 107, 108, 133, 213, 228, 265, 277, 278, 401, 402, 407, 422, 423, 425, 429, 462 Savez Sovjetskih Socijalistikih Republika 9, 10, 11, 12, 18, 20, 21, 22, 29, 54, 55, 60, 71,

*D0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

72, 73, 74, 75, 78, 79, 81, 82, 83, 85, 88, 92, 94, 100, 114, 125, 126, 131, 138, 153, 188, 189, 197, 198, 200, 202, 218, 262, 292, 299, 304, 306, 307, 312, 314, 316, 320, 324, 325, 326, 327, 328, 329, 331, 332, 333, 338, 339, 351, 358, 373, 375, 380, 384, 385, 387, 388, 391, 392, 393, 395, 399, 423, 430, 431, 432, 433, 436, 437, 438, 448, 450, 453, 456, 458, 466, 467, 472, 473, 475 Segedn 145, 408 Selce 52 Semberija 140, 257 Semizovac 140 Senj 213, 270 Senjak 407 Severna Afrika 21, 22, 23, 28, 55, 56, 118, 216, 303, 371, 433, 439, 465 Sibir 421 Sicilija 56, 239, 258, 306 Sinaj 261 Sinjajevina 253 Sisak 43, 128 Sitnica 137 Sjedinjene Amerike Drave 11, 19, 20, 21, 22, 23, 53, 54, 56, 57, 58, 66, 79, 92, 153, 186. 187, 202, 260, 299, 306, 307, 316, 339, 355, 386, 390, 430, 432, 433, 434, 435, 439, 450, 456, 467, 475, 476, 478 Sjenica 276 Skadar 147, 169, 415 Skender-Vakuf 211 Skoplje 27, 28, 35, 41, 144, 282, 311, 370, 408, 440 Skopska Crna gora 416 Slatina 232, 233 Slavonija 63, 75, 77, 130, 132, 135, 157, 159, 160,178, 211, 216, 228, 230, 250, 257, 262, 265, 307, 424, 440, 465 Slavonska Poega 128 Slavonski Brod 17, 224, 440, 451 Slovaka 47, 394, 404, 443 Slovenako primorje 210, 256, 259, 261, 289, 290, 291, 294, 320, 321, 424, 434, 441, 442 Slovengradec 430 Slovenija 36, 37, 44, 63, 70, 77, 84, 85, 86, 103, 124, 125, 126, 152, 159, 160, 161, 167, 170, 179, 182, 197, 208, 210, 211, 214, 215, 216, 220, 223, 258, 259, 261, 263, 264, 268, 270, 278, 284, 287, 288, 300, 307, 320, 335, 350, 355, 362, 369, 375, 377, 390, 396, 406, 425, 430, 441, 442, 448, 461, 472 Smederevo 384 Smolensk U, 82 Smoljani 233 Snenik 426 Snijenica 137 Soa 425 Sofija 28, 35, 64, 83, 248, 334, 356, 386, 439, 445, 448 Sokolac 140, 197 Solun 83, 114, 311, 355, 409, 427, 428

Sombathelj 408 Sovjetski Savez 9, 10, 11, 18, 19, 20, 21, 54 70, 73, 75, 81, 86, 89, 94, 108, 125, 131, 18i 189, 199, 202, 218, 295, 299, 300, 328, 329' 356, 384, 386, 390, 391, 392, 423, 430, 43l' 467, 476, 478 Spasovci 128 Split 17, 36, 66, 87, 129, 132, 135, 136, 148 157, 159, 211, 213, 259, 264, 270, 337, 355' 425, 440, 465 Srb 211 Srbija 10, 16, 17, 18, 26, 27, 29, 30, 32, 35 36, 38, 39, 40, 41, 42, 44, 49, 50, 51, 56, 58' 59, 60, 61, 62, 63, 65, 66, 70, 74, 75, 77, 84* 85, 87, 89, 91, 92, 93, 95, 96, 97, 98, 99,' 100, 103, 104, 105, 106, 107, 108, 110 111 112, 113, 114, 115, 116, 117, 118, 119, 123' 140, 144, 147, 148, 150, 151, 155, 156, 157 158, 160, 161, 162, 163, 164, 165, 168, 169, 170, 172, 173, 174, 175, 176, 177, 195, 196, 197, 200, 202, 205, 212, 230, 248, 252, 257, 258, 259, 260, 263, 265, 266, 267, 268, 271, 272, 274, 276, 277, 278, 279, 283, 284, 287, 288, 289, 293, 301, 302, 315, 316, 318, 321, 322, 323, 324, 326, 328, 329, 330, 331, 332, 333, 334, 335, 336, 339, 340, 343, 351, 355. 357, 360, 363, 364, 373, 374, 375, 377, 378, 383, 395, 396, 398, 406, 407, 414, 416, 417, 419, 420, 427, 428, 429, 437, 438, 444, 445, 446, 451, 460, 461, 462, 463, 464, 465, 467, 470, 472, 476, 477 Srebrenica 140, 172 Srednja Evropa 405 Srednji istok 307 Sredozemlje 20, 52, 434, 435 Sredozemno more 240 Srem 18, 35, 36, 39, 63, 96, 100, 119, 144, 145, 146, 147, 169, 211, 212, 228, 230, 257, 259, 278, 283, 335, 340, 353, 368, 395, 396, 422, 423, 425, 464 Sremska Mitrovica 96, 147 Sremski Karlovci 462 Srnetica 101 Srpska Jasenica 223, 228, 236, 237 Staljingrad 118, 167, 216, 239 Stara Gradika 43, 128 Stara Srbija 26 Stari Trg 417 Stavropolje 397 Stekerovci 228 Stoce 337 Stolac 137 Stolice 103,105, 106, 122, 123, 141, 195, 196, 203, 209, 361 Strasbur 16 Struga 276 Struganik 105 Subotica 464 Sudan 56 Sudet 30 Suec369

REGISTAR GEOGRAFSKIH POJMOVA

515

Suak 213, 355

Sutjeska 237, 246, 253, 254, 255, 277, 430 Suvaja 233 Suvobor 174, 322

abac 99, 100, 105, 107, 112, 407 alja 416, 417 amarica 76, 131, 132 ar-Planina 31, 230, 258, 265, 296, 416 ara 295 arvar 409 ator 31 atoraljaujhelj 408 avnik 254 ehovii 197 ibenik 129, 132, 157, 270, 355, 425, 465 id 423 ipnija 293, 295, 297 iroki Brijeg 474 kodra 412 lezija 37 obotovac 233 olta 265, 277, 279, 326 panija 118, 224, 239, 366, 404 tekerovci 236 tip 408 ujica 214 umadija 98, 100, 113, 114, 118, 323, 364 umarice 112 vajcarska 218, 443, 444 vedska 413 Tacen 125 Tami 451 Tamnava 173 Tara 185, 226, 253, 322, 324 Tarant 263 Teheran 299, 308, 332 Tenj 128, 406 Tesli 142 Tetovo 282, 414, 416 Tikve 257 Timoka dolina 32 Timok 32, 113 Tirana 39, 147, 275, 412, 415 Tirensko more 408 Tirol 37 Tisa 145, 146, 414, 451 Titel 146 Tjentite 188, 254 Tolisavac 196 Tometino Selo 103 Toplice 18, 73, 115, 174, 252, 322, 323 Topola 112, 114, 115 Topusko 300, 377, 381 Tovamik 422 Trakija 339 Travnik 43, 142, 429 Trebava 140 Trebevi 140

Trebinje 137, 213, 337 Treskavica 214, 232, 248 Triglav 428 Trnovo 231 Tropoj 294 Trst 83,169, 259, 264, 270, 281, 424, 281, 424, 425, 426, 432, 434, 435, 463, 465, 467 Trstenik 100, 418 Tri 264, 434 Tul 316, 437 Tulon 55 Tunis 306 Turn Severin 324, 325, 336 Turopolje 257, 278 Turska 85 Tutin 294 Tuza 276 Tuzla 140 Udbina 129, 133, 211 Ugljarski kr 416 Ukrajina 9, 10, 12, 33, 356 UJcinj 38, 276 Una 212, 215, 228, 259, 265, 402, 425 Ural 33 Uroevac 417 Usora 140 Ustipraa 31 Uvac 100, 111, 115, 172 Uice 100, 101, 102, 110, 111, 115, 116, 122, 172,195, 196, 205, 225, 322, 357, 365, 372, 373 Vac 408 Valjevo 100, 110, 172 Vardar 27, 323, 470 Vardarska dolina 32 Vardarska Makedonija 414 Vardarsko-Moravska dolina 263 Varava 335 Vaington 187, 316, 469, 478 Vatikan 44, 49, 179, 382, 404 Velebit 76 Velika 416 Velika Britanija 9, U, 12, 18, 19, 20, 21, 23, 29, 52, 54, 55, 57, 59, 65, 66, 79, 81, 92, 153, 158, 159, 184, 186, 188, 189, 190, 202, 239, 261, 274, 280, 295, 299, 307, 308, 312, 313, 314, 316, 324, 339, 355, 386, 387, 390, 394, 435, 450, 452, 453, 456, 458, 467, 478 Velika Plana 335 Veliki Stijenjani 233 Veliko Gradite 113 Verden 28 Vidojevica 115 Vidovo Selo 226 Vidua 137 Vilefran-d-Ruer 443 Vilica Guvno 245 Vinica 243 Vir 121

*D0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Virpazar 120 Vis 119, 263, 279, 317, 318, 319, 320, 326, 327, 328, 329, 337, 338, 461 Viegrad 101, 196, 253, 255, 324, 419, 422 Vinjenovac 233 Vitomirica 148 Vlasenica 140, 141, 172, 174, 197, 255 Vlasotince 115 Vlaka 85 Voden 311 Vojni 132, 197 Vojvodina, 15, 63, 77, 87, 88, 96, 144, 145. 147, 157, 159, 160, 165, 176, 257, 283, 288 289, 302, 332, 335, 351, 352, 414, 437, 438 440, 461, 462, 463, 464, 465, 476 Volga 24, 239 Volujak 99, 185, 246, 253 Vranje 15, 265, 279 Vrbas 212, 214, 229, 265, 316, 425, 429 Vrela 101 Vrgin Most 131, 132, 197 Vrhnika 126 Vrlik 133 Vrnjaka banja 100 Vrac 301, 319, 325, 379 Vucevo 99, 185, 232, 246, 254 Vuitrn 417 Vujak 429

Zadar 17, 31, 262, 270, 337, 355, 425, 440 Zagorje 135, 211, 257, 424 Zagreb 33, 45, 46, 47, 64, 70, 72, 80, 83, 8',, 117, 128, 130, 131, 132, 135, 166, 181, 183, 199, 211, 215, 242, 243, 249, 250, 251, 257, 263, 271, 272, 377, 382, 402, 425, 440, 451 462, 474, 476 Zajear 113, 407 Zaostra 169 Zapadna Evropa 399 Zapadna Morava 414, 429 Zaplanje 115 Zapotok 261 Zelengora 206, 210, 213, 214, 232, 246, 254, 255 Zemun 18, 263 Zenica 224, 429 Zidani Most 416 Zlatibor 100, 111, 151, 244, 322, 324, 373 Zvid 113 Zvornik 100, 140, 172 abalj 145, 146 abljak 152, 171, 232 agubica 99 eneva 444 umberak 132, 211, 257