____________________________________________________________________________

A A H

____________________________________________________________________________
2 P

ini to ti je volja i to e biti sav zakon. Liber AL, I.40

LAW

LIBERTY
ANKH, Telemitski asopis broj 1, ! u i, Anno IV20 2012 e.v.

"Re Greha je Ogranienje." Liber AL, I.41 "ti nema prava osim da vri svoju Volju." Liber AL, I.42 "ini to, i niko ti nee rei ne." Liber AL, I.43

LOVE LIFE

Ljubav je zakon, ljubav pod voljom. Liber AL, I.57

LIGHT
SATURNUS IVAN

E H M A


____________________________________________________________________________ Ank (lat. crux ansata) je krst sa drkom na vrhu i bio je vaan egipatski simbol koji predstavlja veni ivot i koncept "kretanja". Takoe se naziva "Klju ivota" ili "Klju Nila". Na brojnim crteima, egipatski bogovi su esto prikazivani kako nose Ank. ta on odslikava i dalje ostaje misterija za egiptologe. Popularno tumaenje je da predstavlja kai sandale, jer se veruje da su egipani imali istu re za "ivot" i za Ank "'n". Postoje nagaanja da predstavlja stilizovanu matericu. Takoe je mogue da predstavlja izlazak sunca na istonom horizontu. Jo jedna interpretacija seksualnog odnosa, klju ivota, takoe i jo jedan oblik ruinog krsta. Ank se esto pojavljuje u egipatskim grobnicama i na drugim umetnikim predmetima. esto se prikazuje na vrhovima prstiju boanstava koja daruju veni ivot mumiji preminulog. Stari egipani su esto nosili Ank kao amajliju, nekad zajedno sa simbolima snage (ed) i zdravlja (vas). Ogledala su esto pravljena u ovoj formi. Za Alistera Kroulija, to je jo jedan simbol postignua Velikog Dela kroz sjedinjenje suprotnosti: Tau i krug zajedno sainjavaju jedan od oblika ruinog krsta, jedinstvo subjekta i objekta, to je sutina Velikog Dela, koje se simboliki ponekad prikazuje u vidu ovog krsta i kruga, ponekad kao Lingam-Joni, ponekad u vidu Anka ili Crux Ansata, ponekad kao Kupola i Laa crkve ili hrama, a ponekad kao svadbena svetkovina, mistino venanje, duhovno venanje, "chymical nutpials" (hemijsko venanje), i na stotinu drugih naina. Bez obzira na izabrani oblik, radi se o simbolu Velikog Dela. (Magika, Knjiga 4). Za Kroulija, Ank je takoe simbol boanstva, ija je odlika kretanje: "Zato je Ank ili 'Klju ivota' kai sandale, noen u ruci svakog Boga kao znak njegovog Boanstva: Bog je neko ko ide" i, "Simbol boanstva u egiptu je Ank, koji je kai sandale, to podrazumeva mo kretanja". (Magika Bez Suza). Kao i ruin krst, Ank je takoe blisko povezan sa Ra-Hoor-Khuitom: "Slava Gospodara Rei Abrahadabra i slava Njemu koji nam je dao Simbole Ank i Krst u Krugu!" (Liber III vel Jugorum). Thelemapedia - The Free Encyclopedia of Thelema ____________________________________________________________________________
3 P

____________________________________________________________________________

Prvo poglavlje knjige Lona Mila Duketa, Magika Teleme.

Magika je Nauka i Umetnost izazivanja promene u skladu sa Voljom. Magika u Teoriji i Praksi Gorepomenuta definicija Magike moe da nam se uini i prostom i sloenom i u oba sluaja da navede na pogrean zakljuak. Kljuna re je, naravno, Volja, na grkom 1, a prema datoj definiciji, svaka voljna aktivnost je in Magike: pranje zuba, etanje psa, ak i plaanje poreza. Nasuprot tome, svaka nevoljna aktivnost je nemagiki in: posezanje za cigaretom, naruivanje tog etvrtog po redu martinija. Za svaki in ponaanja iz navike ili puke reakcije na stimulans koji ponitava zamah ivotnog fokusa osobe moe da se kae da potpada pod kategoriju nemagikog ina. Ma koliko pokuavali, ne moemo pobei od ove proste injenice - svi smo mi Magiari i samo je pitanje koliko smo kompetentni ili nekompetentni praktiari svoje vetine. Mnogi uspeni Magiari nisu ak ni svesni (niti treba da budu) da su Magiari, te da postoji ime za ono to rade tako dobro. Oni jednostavno idu kroz ivot trudei se da izazivaju promene u skladu sa svojom Voljom, i to je sve. Svoj nain ivota pretvaraju u nauku koju praktikuju veoma veto. Rade naporno, ali taj im rad ne predstavlja teret jer je to trud iz ljubavi i neprekidan izraz svrhe njihovog postojanja. Veina nas, oigledno, ne spada u ovu srenu grupu ljudskih bia, ili barem dolazi do te sree tek posle mnogo truda. Naa magika se kree negde izmeu kompetentnosti i nekompetentnosti. Povremeno nam dopre do svesti ta nam je volja (ili ta bi mogla biti), pa pokuamo da pokrenemo Magiku u delo. Ipak, najee samo uestvujemo u beskrajnoj lananoj reakciji spoljanjih dogaanja, reagujui na okolnosti nad kojima uopte nemamo, ili imamo veoma malo kontrole. Usled straha, frustracije, ili neega to bi se moglo nazvati duhovnim umorom, mnogi od nas se okreu religijama iji su pobornici krajne predusretljivi kada treba da nam predoe, i to sa potpunim ubeenjem, gde je tano nae mesto u univerzumu. Religije koje zapadnjake najvie privlae (Hrianstvo i brojne sekte pod njegovim okriljem, Judaizam i Islam) pretpostavljaju postojanje Vrhovnog Bia koje oliava i ispoljava poredak univerzuma. Mehanizam ovog poretka se esto naziva 'Voljom Bojom'. Predajui svoju individualnu volju volji Bojoj, vernik svoj ivot, barem u teoriji, moe da uskladi sa Boanskim. Nek ne bude volja moja, ve Tvoja.

___________________________________________________________________________ Telema (engl. transliteracija - Thelema): numerika vrednost ove rei, prema grkoj Kabali, iznosi 93, isto kao i vrednost rei (Agape), Ljubav. ____________________________________________________________________________
1

4 P

____________________________________________________________________________ Da bismo upoznali Volju Boju, ove religije nam, na nae veliko olakanje i sreu (i neretko iz drevnih i 'nepogreivih' izvora), daju pravila, zapovesti i odabrane naloge iz spisa koji pomau da se misli i ponaanje vernih usmere u eljenom pravcu. Da bi se ovi spisi 'ispravno' tumaili, kao dodatna mera zatite uvek se formira neki vid svetenstva, koje preuzima ulogu vidljivog posrednika izmeu poklonika i Boanskog.2 Veliki se teret skida s plea onih koji savesno slede date formule i predaju svoje volje propisanoj volji Bojoj. Oni vie ne oseaju potrebu za direktnim duhovnim iskustvom, a vera u nepogreivost dogme dovodi do toga da se ak i intelektualno istraivanje doivljava kao nepotrebno. Nagrada za takve duhovne saradnike je to to se udobno oseaju u saznanju da e, nakon smrti, oni koji se nisu potinili formuli, patiti, dok oni koji jesu, nee. Magika takoe postulira postojanje univerzalnog poretka bilo da ga zovemo Bog, Priroda, Vrhovno Bie, Veliki Arhitekta Univerzuma, Tao, ili jednostavno onako-kako-jeste. Meutim, Magiar zna da je ista Volja svakog mukarca i ene ve u savrenom skladu sa boanskom Voljom. Zapravo, one su jedno te isto. Veliko Delo ogleda se u nastojanju Magiara da otkloni prepreke koje oteavaju savrenu spoznaju te Volje, posle ega njemu ili njoj preostaje da je vri. Svuda oko sebe moemo da vidimo jednu veliku kosmiku ureenost (ili makar velianstven sistematizovani haos). Galaksije, zvezde, planete, atomi, elektroni i druge sub-atomske estice, sve su te stvari, ini se, nale svoje pravo mesto u velikom poretku i ponaaju se u skladu sa time. Spoznajui svoju Istinsku Volju nalazimo svoje mesto ... svoju orbitu. Kada vrimo svoju Istinsku Volju, pomae nam sila inercije itavog Univerzuma. Magiaru nije nuno potrebno da se teret postojanja skine s njegovih plea. On samo eli da razume zato i gde ga nosi. Copyright 1993 Lon Milo DuQuette

___________________________________________________________________________ Ovo ne treba tumaiti kao optu osudu "Svetih Pisama". Istini za volju, Magika Teleme vrsto poiva na svom Svetom Spisu, Liber AL vel Legis. Ipak, ovaj spis je jedinstven po tome to zabranjuje bilo kome da ga tumai nekom drugom, ime se izbegavaju zamke doktrine, svetenitva i dogme. ____________________________________________________________________________
2

5 P


____________________________________________________________________________ David Cherubim (Frater Aurora Aureae) ini to ti je volja i to e biti sav zakon. Mi sa puta Teleme smatramo da na svetu postoje dva tipa ljudi: Gospodari* i robovi. Kao * inicijati u Velikom Delu, mi, naravno, teimo da postanemo Gospodari, ne bi li smo se oslobodili ropstva i ogranienja. Ne elimo da budemo gospodari ili kontrolori drugih, ve da zagospodarimo sobom. Gospodari su oni koji kroz spoznaju vre svoju Istinsku Volju, koji u svetu ive slobodno, samodovoljno, rukovodei se samim sobom. Za razliku od njih, robovi su nesvesni svoje Istinske Volje i deo su svesti mase, izgubljeni u svetu neznanja i zablude i vezani njime. Gospodara je malo, robova nebrojeno mnogo. Gospodari su istinske sluge Nae Gospe Nuit, te sprovode Ljubav pod Voljom i sjedinjuju se sa Svime vrei svoju Istinsku Volju. Robovi su, nasuprot tome, vezani svojom niom, linom prirodom i ne znaju kuda idu. Robovi su, zapravo, rtve koje ive na milost i nemilost spoljanjeg. Nasuprot tome, Gospodari ive u vioj svesti svog Istinskog Sopstva, u Uzvienom Sreditu svoje Due, posveeni spoznaji i vrenju svoje Istinske Volje. Njih ne vezuje ego, niti im nedostaje Vizija. Naprotiv, Gospodari ire svoju svest van granica linog jastva ne bi li dostigli viu svest svog Istinskog Sopstva, koje je po prirodi stvari povezano sa Istinskim Sopstvom sviju. Oni su Zvezde, svaka jedinstvena u Univerzumu, ali na najtananiji nain povezana jedna sa drugom u Velianstvenom Telu Nae Gospe Nuit. Robovi su ljudi koji ive u tami, zbrci i haosu svesti mase. Deo su krda, zatupljeni i zaglupljeni, sledbenici, a ne sopstvene voe. Gospodari su oni koji prevazilaze svest mase, koji preuzimaju odgovornost nad sopstvenim ivotom i ive potpuno autonomno i u misli i u delu. Ovim putem postaju istinski samodovoljni, sposobni da svemu pristupaju slobodno i u skladu sa svojom Istinskom Prirodom. Gospodari ive prema svom unutranjem Svetlu, oslanjaju se na same sebe, ne vezuju se ni za ta i ne zavise ni od koga. Kako pie Alister Krouli: "Potrebni su nam samo oni koji su u stanju da zagospodare nad sobom i okolnostima u kojima ive. to se tie 'onih zavisnih od njega', jedan od naih glavnih ciljeva je da se poniti i sama pomisao na zavisnost od drugih." Gospodari odbacuju ogranienje zavisnosti. Oni ive kao istinske individue, slobodni, uzdajui se u sebe, u uzvienoj duhovnoj svesti svog Istinskog Sopstva. Na taj su nain u samoi, istinski Pustinjaci Duha, veoma udaljeni od svetovnih ljudi, ali ivei i delujui u svetu, meu ljudima, ne bi li sproveli svoju Istinsku Volju. ___________________________________________________________________________ * (prim. prev. - u duhovnom smislu, engl. Master je neko ko je postigao stanje prirodne, spontane kontrole, ili "gospodarenja", nad sopstvenim mislima i emocijama, a u srpskom jeziku se prevodi sa Majstor, Uitelj, Gospodar, zavisno od potrebe konteksta. Ovde je prikladno ovo tree.) ____________________________________________________________________________
6 P

____________________________________________________________________________ Gospodari su izvrioci Rei Teleme. Pod time se misli da oni vre svoju Istinsku Volju. I spremno prihvataju cenu koju moraju da plate. Preuzimaju na sebe najvei rizik koji postoji, a to je da budu svoj Bog, svoja Individua, svoje Sopstvo, i svoji Voa i Gospodar u svetu nesvesnih sledbenika i robova. Prihvataju potpunu odgovornost za svoj ivot i uvek tee savrenstvu, neprestano stremei viem i gurajui napred, puni energije i entuzijazma, istrajnosti i snage, disciplinovani i marljivi. Jaki su, u stanju da sve okolnosti preokrenu u korist svoje Istinske Volje, i sposobni da izdre i prevaziu sva neizbena iskuenja i greke koje vode ispunjenju njihovog Izabranog Puta. Nita nije protiv njih! Oni nisu rtve i ne bee od odgovornosti. Gospodari u svemu vide neto vredno i korisno, i slue se svime za ostvarenje Velikog Dela. Na taj nain ive bez ogranienja, sa neogranienim mogunostima u Nuiti, i poseduju kreativnu mo da od svega stvore zlatnu predstavu svoje Istinske Volje, usklaujui sve sa Putem svog Istinskog Sopstva. Gospodari koriste sve, ak i takozvane greke i propuste koje naine, da uspeju na Putu svoje Istinske Volje. Shvataju da je sve izraz i deo njihove Istinske Prirode, da nita nije protiv njih ili njihovog Izabranog Puta u ivotu, i da sve takozvane greke i neuspesi, svi tobonji nedostaci ili hendikepi, sve nevolje, testovi i iskuenja, predstavljaju samo neophodnu odskonu dasku, pouku i izazov na Putu Uspeha. Uspeh je ostvarenje Volje. To nije cilj, ve nain ivota. To je Put Jakih! Gospodari znaju da najvea radost i zadovoljstvo u ivotu dolaze iz Postignua i Uspeha, odnosno ostvarenja njihove Istinske Volje, to je i razlog njihove inkarnacije na Zemlji. Robovi kontrolu nad sobom preputaju drugome, slabi su i nemoni i zavise od drugih kada je u pitanju oseanje kontrole i samoispunjenja. Gospodari se bave raznim aktivnostima, stupaju u odnose, rade, sarauju, udruuju se sa drugima, ali to rade uz oseanje samopouzdanja, opredeljujui se da tako ine jer znaju da su tvorci sopstvene stvarnosti, da su rezultat sopstvenih misli, izbora, i dela. Robovi nemaju taj oseaj kontrole. Ustvari, oni se oseaju manje vrednim i nesposobnim da uspostave kontrolu nad sobom, i budalasto se okreu drugima u pokuaju da steknu oseaj kontrole ili line moi. Odseeni su od sutine samog postojanja. U sukobu su sa realnou. Ipak, sve ovo moe da se promeni primenom najosnovnijih zakona Prirode. Svaki majstor je jednom bio rob, samo jedan u masi. Svi poinjemo od dna. Tako se dolazi do vrha, zapoevi od dna i postepeno se uspinjui Velikom Planinom Uspeha. A ta je kljuno za uspon? Videti svoju Istinsku Volju. Svaki korak na Planini Uspeha je samo produetak ovog fundamentalnog principa napretka. to vie odgovornosti prihvatamo za sopstveni ivot, vie kontrole nad svojim ivotom stiemo. To je jednostavna i oigledna injenica prirode. Hoemo li da ivimo na milost i nemilost spoljnih uslova i drugih ljudi ili emo preuzeti kontrolu nad sopstvenim ivotom? Hoemo li biti patetini plen neznanja i ropstva ili radosna deca znanja i slobode? Na nama je da odluimo. Na nama je da spoznajemo i da delujemo. Ljubav je zakon, ljubav pod voljom. Copyright 1999 e.v. by David Cherubim

____________________________________________________________________________
7 P

____________________________________________________________________________

Anthony Paul Moo-Young, poznatiji kao Mooji

DOBRE I LOE MISLI - Uenik - Loe misli, koje dolaze, mogu lako savladati. Definiem ih, izolujem i kaem, "u redu, odlazi." Ne lepe se previe. Ali s druge strane, radosne misli, one lepe misli, one se lepe. Teko je... - Mudi - Smeno kako to funkcionie... - Uenik - Neverovatno! Za mene predstavlja veliki problem da ih se reim, jer volim biti u njima. - Mudi - Voli. - Uenik - Ostati s njima jer daju radost. Ali drugu radost jo nisam dostigao. Radost tiine i slino. Dakle ja sam malo izmeu. - Mudi - U redu, ovo je za mene lagano. - Uenik - Za tebe. - Mudi - Za mene da ti odgovorim. - Uenik - U redu. - Mudi - Dakle, imam vrlo dobre vesti za tebe ako eli. Ne radi se o otputanju radosti. Takoe, radost nije u razmiljanju. To je vie poput iste energije. To nije samo... ako misli da s ovim, razmilja o lepim stvarima i slino, koristei zamiljanje da bi podstakao oseaj radosti na taj nain, u redu? Meutim, laki nain na koji upuujem zbog toga ako neto pone donositi odluke, 'ovo je loa misao, ne elim.' 'Dobra misao, zadravam. Loa misao, bacam.' Vidi li? Dakle, ti si onda prosuiva misli, sakuplja i zadrava ono to je prijatno, a odbacuje ono to je neprijatno. Ali nema vrhovnu kontrolu nad time. Ponekad nee biti u mogunosti da odbaci, baci je, a ona se odmah vrati. Baci je, a ona je ispred nosa. Okrene se i odmah je tu. - Uenik - To je odbacivanje. - Mudi - Da, ono to ja govorim je mnogo jednostavnje, ne budi uhvaen u onoga koji odluuje 'dobra misao', 'loa misao' zato jer zapravo nema apsolutno dobre ili apsolutno loe misli. Dobra je samo na trenutak. Zato nije sama po sebi dobra ili sama po sebi loa, oblikovana i ostvarena zbog tvog raspoloenja ili ta god. Dakle to nije zaista pouzdano. Ono to kaem je jednostavno BUDI SVESTAN. Budi ih svestan radije nego da alje energiju dobrim ili loim mislima. Boravi samo u tvom svedoenju, izvoru, razume li? A to sada ne znai da sedi na rukama, ne radi nita. Nije tako. Umesto toga odrava neku vrstu neutralnosti, i tu ima dosta prostora, nisi zaposlen brojei misli, odvajajui dobre od loih. To je vrsta zadatka koja e zadravati, odravati merilo misli ivim. Vidi li? A sam onaj... nije to da je u samoj misli ikakav problem, dobra ili loa, ali MISLIOC misli je proputen, dok se panja fokusira na vrednost misli, tada je mislioc misli promaen i mislioc misli je takoe misao. Ja ne kaem "Odbaci radost." Ne. Zato? Ostavi je. Ostavi sve. Dopusti im da se dogode. Okreni panju umesto na razdeljivanje, brojanje i odvajanje dobrih i loih misli, to je dobro u svoje vreme, ali ovde ja traim malo vie od tebe. Idi malo dublje, do mesta gde panja nije na odvajanju misli, nego na pronalaenju nedeljivog Vidioca. - Uenik - Znai savetuje mi da posmatram osloboen predrasuda koliko god je to mogue. Je li tako? ____________________________________________________________________________
8 P

____________________________________________________________________________ - Mudi - Da. Dobro je, ali ono to konkretno traim je to, pre svega, da usmeri panju prema... potvrujui, prepoznavajui to... trenutno mi smo locirali oseaj Sebe na poziciju gde 'U redu sada vidim, ne oseam se prijatno sa loim mislima, zadrau dobre misli, to je lepo; loe misli - baci to. Sada vidim da ak i dobre misli nisu kompletno sigurne.' Razume li? Dakle, radije nego da ostanem tu gde mogu, ako niste paljivi doi nakon 3 godine, a ti si jo tu i odvaja dobre i loe misli. Ne elim to videti. Ne elim da se nae u klopci vremena, identiteta, okolnosti. Ali takoe poeti da trai to OVDE UPRAVO SADA ima dovoljno prostora da bi videli to, ak i priati o ovom stanju - samo od sebe, pokazuje da je dublje vienje prisutno. Dakle budi u toj poziciji dubljeg vienja, SADA. Sada to takoe moe. 'Kasnije' je u redu, 'Sada' je izvrsno! Kada kaem 'Svedok mislima', o TOM svedoku elim priati. Imenovau tog iz kojeg ti govori, takoe svedokom misli. Nazvau to 'svedokom misli' takoe zbog toga ako postoji interes za neku misao, onda je taj interes takoe u misliocu. Postoji takoe u ovome ko posmatra. Postoji odnos. Mislioc misli, u ovom primeru, i svedok, oni su jedno. To je 'pojavni' svedok, to znai da taj svedok ima neku postavku da gleda odreene vrste misli. Dakle, nije IST svedok, koji je nezabrinut i nevezan. Dakle vienje se prosto dogaa u prisutnosti pravog vidioca. Dopusti da to nazovem tako. A 'pojavni vidioc' ima kvalitet. Slabo je zainteresovan u vezi toga ta se dogaa s mislima. Prosejava zadravajui dobre, odbacujui loe; dakle funkcionie takoe kao posmatra, ali nije potpuno ist. Razume? I ja kaem to da ego takoe ima kapacitet da bude svedok. Ali razlika izmeu ovog svedoka i ISTOG svedoka je ta da 'ego-svedok' ima investiciju u 'Radost', u ovom sluaju. I ne samo u radost, nego takoe i u alost. Povezan je s oboje zato to eleti neto se zove udnja. Ali takoe, NE ELETI TO, je takoe udnja. Pozitivno, negativno, aspekt udnje. Poput - ja zaista elim to: Kae, 'Ja zaista elim to...' ima jaku udnju. 'Ja zaista ne elim to' je takoe udnja. Dakle, s obe strane novia, on je uhvaen. im pre se to prepoznavanje dogodi, tada stvara prostor za prepoznavanje dubljeg vienja. Ponekad pitam 'Ko ili ta gleda put ispred oiju?' NOVAC (NE) NEDOSTAJE - Uenik - Ranije igre su imale opipljiv ishod. Saldo u banci. Zna... Jedini opipljiv ishod je lepo spavanje. Relaksacija, gubljenje teine bez napora. I zna... fini razgovori s ljudima... Mislim ok... - Mudi - Mir takoe. - Uenik - Mnogo mira... Velike koliine mira. - Mudi - Radost. - Uenik - Radost, puno radosti... - Mudi - Prostor. - Uenik - Prostor, prostor iskljuen... - Mudi - Samo nema novca. - Uenik - Samo to! I mislim da je mogue da... - Mudi - Da privue novac. - Uenik - Da! Zato to je novac deo sveta. Zna... - Mudi - Jedno mogu rei da nedostaje, nije novac. To zapravo nije novac. To je da bude potpuno jasan KO SI TI. To vredi vie od sveg novca. Sve ostalo je dolo. Mir je doao. Radost je dola. Prostor je doao. Spontanost je dola. Ti si svedok svega ovoga, ali KO SI TI? Ko je svedok toga? Ponekad pitam 'Da li svedok moe biti svedoen?' Saznaj. Ovo je vanije od sveg novca na svetu. Jer, rekao si neto to mi je dalo naznaku... Kae 'Sve doe, uivam i brine me da moda ode'. Kada zna ko si, nee brinuti da li neto doe ili ode. ____________________________________________________________________________
9 P

____________________________________________________________________________ Ovo je istina. Ovo mora da otkrije, neka bude veoma jasno... Zaista moe da doe i ode, sve ovo... ta god je pokretljivo, moe da doe i ode; ali ti koji svedoi sve ovo budi jasan ko je to. Da li ima titulu oca ili sina... ili mukarca ili ene, mora ii iznad svih ovih nalepnica. Izvan svih, nazad u svoje prvobitno bie, prvobitnu nevinost. Ovde je, iekuje otkrivanje i prepoznavanje. Samo ovo uradi, to je tvoja prilika. Ostalo se manifestuje ak kao roba. Doe i ode. ta je to to ne dolazi i odlazi? Fiksiraj panju na TO. Vidi da li TO moe da doe i ode. - Uenik - Da, neto od toga ak ne mogu ni da opiem, ali ima momenata ekstremne tiine. Nekako ni ovde ni tamo... - Mudi - ak i ova prelepa tiina, ta svedoi ak i tiinu? Neu odgovor. Odgovori su jeftini. Hou da 'dri' pitanje, potoni unutra s ovim pitanjem. Ve je oigledno u tome to govori da je ak i tiina posmatrana u tebi. ta je to to posmatra ak i tiinu? ak i prostor, ak i prostor je posmatran. ta posmatra prostor? Ui unutra. Neu da kaem 'Sluaj sebe' ve 'SLUAJ U SEBI', gledaj u sebi. ta moe biti ishod ovog pitanja? ta je svesno ak i tiine, prostora...? Ne koristi samo glavu za to. Gde vodi ovo pitanje? ta je pronaeno u svetlu ovog pitanja... Ko si ti? - Uenik - Stvarna je samo poniznost. - Mudi - ta je svesno poniznosti? ta je svesno skromnosti? Oseti, nemoj samo da misli. Kakva prilika, ne gledaj oima ve srcem. Ko si ti, u ijem prisustvu se sve ovo pojavljuje? Svetlom svesnosti... ko si ti? I kaem, neu odgovor, ne samo odgovor, hou da otkrije. ta si ti? ta je tvoj doivljaj? Ovo mora da kontemplira. Budi s OVIM. Ovo pitanje e te upoznati sa sopstvenim Budom. Kada upozna jednog takvog unutra, onda nee biti dvoje. Nee biti ak ni jednog. Nadam se da si jedan koji moe da kompletira ovo pitanje u tebi, jer izgleda da je ivot ve pripremio stazu za tebe da rei ovu misteriju. http://www.mooji.org/

____________________________________________________________________________
10 P

____________________________________________________________________________

Alister Krouli Psihoanaliza, ili istraivanje prirode uma, odavno je poznat vid razonode. Meutim, nauka ako se zaista moe zvati naukom je razvila jedan novi metod za takve analitike drutvene igre. Njime se mere nervne reakcije oveka na razne utiske. Ubrzani otkucaji njegovog srca kada se profesor iznenada okomi na njega, odapinjui otro re 'Mjuriel' (Muriel) iz grla. Potmuli izraz njegovog lica kada potiteno proapue rei 'porez na dohodak'. Sve se ovo sada da izmeriti na vagi nauke. Posle vie meseci napornog istraivanja priroda due se ogoli u celosti, i biva skinut veo koji je do tog trenutka skrivao prave razloge zbog kojih neijem nepcu vie prijaju vee od manjih koljki. Prema ovoj koli, ak bi i karakter snova trebalo da razotkriva skrivenu prirodu snevaoca. Profesor Frojd iz Bea najznamentiji je meu onima koji su zasluni za razvoj ovog pravca prouavanja, ali odskora je na sceni profesor Jung iz Ciriha, koji svojom knjigom 'Psihologija nesvesnog' (Psychology of the Unconscious, Moffat, Yard & Co.)* osporava podjednako i * njegovu kolu i njegovu nadmo u ovoj sferi. Ukratko reeno, dolo je do podele u taboru psihoanalitiara. U ovom tekstu bie u kratkim crtama izloena osnova psihoanalitikog uenja i pruen uvid u prirodu neslaganja izmeu Frojda i Junga. Ovo je jedna krajne fascinantna tema i vrlo je verovatno da e biti predmet veernje diskusije za svakim stolom tokom nastupajue sezone drutvenih okupljanja. Nae su bake, nakon to smo ih nauili kako da izvlae hranjive sastojke iz jajnih elija (putem isisavanja)**, imale obiaj da provode sate nou pod svetlom lampe uz duhovnike * ili, bolje reeno, uz svoje Radove. Tumaile bi svoje snove u duhu raznih teolokih dela. Mais nous avons chang tout cela (Ali mi smo sve to promenili, prim. prev.) Danas nae bake pleu hula-hula na Monmartru, ili u ardacima na nebu (Castles in the Air)***, dok ne svane, te * sada tumae svoje snove uz pomo profesora Frojda ili profesora Junga jer su Pera i njemu slini testirani i pokazali se nedostatnima.

___________________________________________________________________________ * K. G. Jung, O psihologiji nesvesnog, III izdanje, Matica srpska, Novi Sad, 1984. ** (Krouli duhovito aludira na englesku poslovicu 'Don't teach your grandmothers to suck eggs', a kojoj bi u srpskom jeziku odgovarala poslovica 'Ne zna ti, majko, kako je teko dete roditi'. Mogue je da je Krouli bio upoznat sa humoristikim osvrtom na istu temu koji se pojavio u strip dodatku asopisa 'Punch' krajem devetnaestog veka, iji tekst glasi: "Vidi, bako, ne bi li mogla da ekstrahuje satojke ovog ptijeg jajeta, najpre treba da napravi usek na jednom njegovom kraju, a potom i odgovarajui otvor na drugom". Na to baka odgovori: "Blago meni! A ja mislila da samo treba da se probui s obe strane," prim. prev. Vidi http://en.wikipedia.org/wiki/Teaching_grandmother_to_suck_eggs ). *** Moda je i ovo aluzija na istoimenu kostsku narodnu pesmu i ples. ____________________________________________________________________________
11 P

____________________________________________________________________________ Prosean ovek uopte nije dotakao sutinu psihoanalize. Ipak, veina e se sloiti da je potrebno istraiti uzrok snova i snova pesnika, snova koji su ustvari mitovi jedne rase. Jer, sve pojave imaju psihike ili skrivene uzroke. Viktorijansko doba bilo je karakteristino po svom mehanikom tumaenju svih pojava. Pored toga to je unitilo naa vienja due kao boanske, ono nam je osporilo i pravo da budemo ljudska bia. iv ovek je naspram mrtvog bio isto to i pokrenuta maina naspram one koja se trenutno ne koristi. Da smo znali kako da ponovo pokrenemo oveka koji se igrom sluaja zaustavio, ova bi analogija bila potpuna. Za snove se otuda smatralo da su neprobavljene misli. Pozabavio sam se i sam ovom temom, i tako sproveo jedno malo istraivanje beleei snove tokom jednog meseca. Svi sem dva od pedesetak snova koje sam sanjao bili su nedvosmisleno povezani bilo sa dogaajima tokom dana koji je prethodio snu ili sa onim to se deavalo u trenutku sanjanja. Primerice, kapi kie na mom licu iznedrili bi san o kakvoj pustolovini na vodi. Ogorena ahovska bitka bi se u premorenom i prenadraenom umu odigravala nanovo nebrojeno mnogo puta, i uz to dopunjena raznim udesnim sadrajima. ini mi se, moram to da priznam, da je teorija po kojoj su snovi na prirodan nain uzrokovani utiscima iz naeg svakodnevnog ivota jedno poprilino adekvatno i zadovoljavajue objanjenje. Mozak vidim kao dition de luxe votanog cilindra diktografa. Pretpostavljam da poremeaji u naem krvotoku (usled trovanja opijatima i slinog) nasumice pobuuju neke od tih utisaka, sa rezultatom manje-vie istim kao da smo pokrenuli gramofon i tresemo ga kako nam padne na pamet. Nae misli obino su podlone kontroli i kritikim ocenama razuma, misaone refleksije i volje. Kad god su ovi privremeno neaktivni, misli divljaju, udruuju se u zavere monstruoznih razmera, tkaju ples arobnjaka. Delirijum je samo nona mora preuvelianih razmera. Meutim, od viktorijanaca naovamo, univerzum se posmatra vie kao neto to je dinamino nego kao neto to je kinematino, vie kao sila nego kao pokret, a volja je konano zauzela najvanije mesto u filozofiji. Ne treba da budemo iznenaeni saznanjem da je dr. Jung iz Ciriha odbacio neke od Frojdovih zakljuaka. Umesto da volju dovodi u vezu sa seksualnim porivom, on je doveo seks u vezu sa delovanjem volje. Tako je, sasvim nesvestan toga, stvorio sve preduslove za obnavljanje stare magike ideje o volji kao dinamikom aspektu sopstva. Svaka osoba, prema gleditu adepata, ima svoju odreenu svrhu, te preuzima ljudsko oblije, sa svim datim pogodnostima i nepovoljnostima, ne bi li tu svrhu sprovela u delo. Ova istina je izraena u jeziku Magike reima "Svaki mukarac i svaka ena je zvezda", koje stoje na poetku svih hijeratskih spisa 'Liber Legis'. Sledi da "Re greha je ogranienje", te "ini to ti je volja i to e biti sav Zakon". Dakle, jo jednom vidimo devojku Nauku kako se graciozno klanja pred svojim starim ocem, Magikom. Dr. Jung, meutim, jo uvek nije dostigao taj vrhunac svesne misli. Ipak, dovoljno mu je jasno da do neuroza i ludila dolazi usled potiskivanja, usled unutranjih konflikata izmeu elje i ambicije, i ini se da zaista prihvata definiciju 'libida' kao Volje, u magikom smislu rei. Bergsonov 'lan vital' je jedna u sutini ista, ako ne i povrnija koncepcija. U svakom sluaju, radujmo se to je taj dosadan i glup pokuaj da se svaka ljudska misao svede na seks preputen zaboravu. ____________________________________________________________________________
12 P

____________________________________________________________________________ Ili, ako vam tako bolje zvui, to sada seks valja tumaiti mnogo dubljim simbolima, uz shvatanje i spoznavanje da drevni i sadanji obredi oboavanja Pana ukljuuju u sebe ceo univerzum bolje od gotovo svih drugih koncepcija. Optuba za antropomorfizam i dalje stoji, ali to je neminovno. 'Bog je ovek' - trei i tajni moto Vitezova Hrama - je, na kraju krajeva, barem to se tie ljudskog roda, predlog identiteta, relativan jedino koliko je i sva Istina relativna. U praksi, najvei problem u Jungovom prihvatanju magike teorije, kako je gore opisana, je njegovo tumaenje mitova. Mit je san rase. Jungu je jasno da je Frojdova teza da svaki san predstavlja neku neispunjenu elju neodbranjiva. Ali on pokuava da dokae da su veliki mitovi neke rase, koji su ustvari pesme te rase, umetniki i religiozni izraz volje date rase. Jer, volja celog sveta se ovaplouje u istinskom pesniku, i on predstavlja otelovljenje duha vremena (Zietgeist). Jo od davnina, on je bio omeen granicama svoje civilizacije i vremena, ali danas je njegovim nogama oslonac itava planeta, a njegove se misli kreu u terminima venosti i beskrajnog prostora. Sada, da nastavimo, Jungovo veliko delo je da analizira mitove rasa i da u njima pronae izraze udnji oveanstva iz podruja nesvesnog. Sumnjam da se mnogo usreio izborom suvoparnih, akademakih vebi poput 'Hijavate', u kojoj inspiracije ima koliko i u stihovima pisanih u grkom jampskom trimetru od strane deaka koji pohaa etvrti razred etvorogodinje kole. A pritom je i dalje opsednut Frojdovom metodom, kao i njegovim kljunim idejama. Dobar deo njegovih analiza izaziva uenje, a na prvi pogled izgleda i smeno. Moemo li zamuriti pred neprestanim naviranjem kontradiktornosti u njegovom navodnom simbolizmu? Jung je u stanju da zmiju na nekom spomeniku posmatra kao simbol elje, kao prepreku ostvarenju elje, kao prisustvo elje, kao odsustvo elje, kako mu kad odgovara. U njegovoj tezi nema doslednosti, a ne postoji ak ni iole ozbiljniji pokuaj da se svi povezani simboli dovedu u meusobno paralelnu vezu. Istini za volju, neke i povee - ali neke vane isputa iz vida, to nas navodi na zakljuak da su svi ti propusti namerni! Meutim, sutina ovog rada je u tome da prikae osnovnu nit Jungovog razmiljanja. Kada nju razume, italac moe da izvue sopstvena objanjenja za svoje snove, elje i mitove! Jung je determinista. Negirajui postojanje 'slobodne volje', Viktorijanci - posebice Herbert Spenser (Herbert Spencer) - su tvrdili da je ovek pojeo jaje ne zbog toga to je eleo to da uini, ve zbog istorijskog sleda univerzuma. Sile beskraja i venosti uloile su herkulovski napor ne bi li ugurale jaje u njegova usta! To je krajnje neosporno, ali je isto tako samo jedan od moguih naina sagledavanja pitanja jajeta. Nadalje, Jung posmatra knjievnost na isti nain. On ne prihvata da autor ima bilo kakvu autentinu mogunost pri izboru grae za svoje delo. Ako Rupert od Henzaua (Rupert of Hentzau) nekoga rani u rame, to je zbog prie o Pelopsu i Heri, u kojoj rame predstavlja seksualni simbol. Ako Rupertov protivnik odbije njegov napad maem te krene u protivnapad i dotakne mu uvo, to je zbog toga to se Pantagruel rodio iz Gargamelinog uveta. Otuda je uvo seksualni simbol. Ako se junak romana uputi iz Liverpula ka Njujorku, radi se o mitu 'putovanja sunca morem na nonoj barci'. Ako se potom zaputi u Bruklin, radi se se o Vergilijevom, Danteovom ili ijem god Silasku u Had! Ovakvi se argumenti ne mogu osporiti, ali svaki argument koji dokazuje sve ne dokazuje zapravo nita! ____________________________________________________________________________
13 P

____________________________________________________________________________ Ako uspem da dokaem da su neke make zelene, to je zanimljivo. Meutim, ako nadalje pokuam da pokaem kako su sve make zelene, ruim samog sebe. 'Zelenost' postaje podrazumevani deo pojma 'maka'. Besmisleno je rei da 'svi dvonoci imaju dve noge'. Meutim, Dr. Jung u ovome ne vidi nikakav problem. On nesumnjivo eli da svede univerzum volje, koji nam se doima toliko sloenim i zanimljivim, na jedan jedini grubi simbol. Po njemu, itava istorija oveanstva predstavlja napor deteta da se oslobodi majke. Majka zadovoljava svaku potrebu novoroeneta, glad i umor nalaze utehu u njenim grudima. ak se i konana 'volja za umiranjem', ta udnja za vrhovnim i venim odmoritem, tumai kao povratak zemlji, majci sviju nas. itaocu se moe uiniti da je autor na pravom tragu. Na primer, mit ili religija rase pokazuje tendenciju nestajanja nakon emancipacije od majke i porodinog sistema. Meutim, ne moemo slomiti otpor koji oseamo prema neemu to je moda sutinski apsurd u itavom Jungovom argumentu. Da, ako, na primer, polemie o znaenju konja u vezi sa ovekom, od toliko konja koje moe da uzme u obzir, Jung u prii o oveku na konju vidi samo referencu koja ukazuje na 'simbol konja koji topoe', koji s jedne strane ima nekakve veze sa jednim od njegovih neurotinih pacijenata, a s druge sa mitskim konjem iz Rig-Vede! Moda nam je jo najdraa uglaena smernost mlade dame koja uvek zarumeni kada ugleda broj est (six) - jer zna latinski. Ipak, Junga treba itati. to se tie krajnjih zakljuaka, uglavnom je u pravu, i pored toga to su mu radovi pomalo nedoraeni, kao skice. Na kraju krajeva, moraemo ga izuiti, svialo nam se to ili ne, jer e uskoro biti priznat kao nesumnjivi Autokrata veernjih okupljanja u godini 1917-oj. Slobodno pitajte svoju zgodnu kominicu kada veeras izaete na veeru da li je introvertovala svoj Elektra-kompleks, jer e isti zasigurno biti jedan od omiljenih trikova da se zapone razgovor tokom sezone drutvenih okupljanja koja je pred nama! Ordo Templi Orientis USA

Karl Gustav Jung (1875 - 1961) ____________________________________________________________________________

14 P

____________________________________________________________________________

O O O O O

0. O moj Boe! Jedan je Tvoj Poetak! Jedan je Tvoj Duh, i Tvoja Promena Jedna! 1. Daj da veliam Tvoja savrenstva pred ljudima. 2. U liku estokrake Zvezde koja plamti praznim Svodom, daj da razotkrijem Tvoja Savrenstva. 3. Ti mi se ukaza kao jedan stari Bog, potovani Bog, Gospod Vremena, koji nosi otar srp. 4. Ti mi se ukaza kao radostan i rumen Bog, pun Dostojanstva, Kralj, Otac u svoj svojoj snazi. Nosio si skiptar Univerzuma, krunisan Tokom Duha. 5. Ti mi se ukaza sa maem i kopljem, ratniki Bog u plamenom oklopu, meu Tvojim konjanicima. 6. Ti mi se ukaza kao mladi i blistavi Bog, bog muzike i lepote, ba kao mladi i snani bog koji svira na liri. 7. Ti mi se ukaza kao bela Okeanska pena sakupljena u udove belje od te pene, udove uda od ene, kao boginja krajnje ljubavi koja nosi pojas od zlata. 8. Ti mi se ukaza kao mladi deak nestaan i ljubak, sa Tvojim krilatim globusom i njegovim zmijama postavljenim na tap. 9. Ti mi se ukaza kao lovkinja meu Tvojim psima, boginja devianski ista, kao mesec meu bledim hrastovima ume godina. 10. Ali nije me obmanulo nita od toga. Sve to sam odbacio viui: Odlazi! Tako da je sve to iezlo iz moje vizije. 11. I skovao sam zajedno Plamteu Zvezdu i estokraku Zvezdu u kovanici moje due, i gle! nova zvezda 418 koja je iznad svega toga. 12. ak ni to me nije obmanulo; jer kruna ima dvanaest zraka. 13. A tih dvanaest zraka su jedno. LIBER DCCCXIII VEL ARARITA
O O O O O

Kada Magiar postane vian u izvoenju mikrokosmikog rituala pentagrama, sledei korak, prema predanju, je ovladavanje ritualom peatne zvezde makrokosmosa, heksagramom. Telemitski ritual heksagrama je Liber XXXVI, Safirna Zvezda. Pojavljuje se 1913 e.v. u prvom izdanju Knjige Lai. Kao to emo kasnije videti ovaj ritual je, mnogo vie od konvencionalnog rituala heksagrama, osnaen je Telemitskim komponentama. U stvari, postoje mnogi koji ga smatraju za najvei Kroulijev doprinos zapadnom hermetizmu. Ali pre nego to razmatramo Safirnu Zvezdu, moramo fundamentalno razumeti klasini ritual heksagrama. U tom cilju najpre emo ispitati Manji Ritual Heksagrama i Kroulijeve komentare na Veliki Ritual Heksagrama koji se pojavljuju u Liber O, deo IV. Zlatna Zora definie heksagram kao "... moni simbol koji predstavlja rad sedam Planeta pod predsednitvom Sefirota i sedmostrukog imena ARARITA... boanskog imena... formiranog od hebrejskih inicijala reenica: Jedan je Tvoj Poetak. Jedan je Tvoj Duh, i Tvoja Promena Jedna." ____________________________________________________________________________
15 P

____________________________________________________________________________ Moda najsaetija definicija Ararite moe se nai u prevodu poslednjih rei iz Safirne Zvezde: "est u jednom kroz imena sedam u jednom, Ararita". Razmatrajui ovu sedmostruku re Krouli 1909 e.v. u privatno tampanom izdanju navodi sledee: Primena ovog imena i formule je da izjednaimo i identifikujemo svaku ideju sa njenom suprotnou; tako se oslobaajui opsesije razmiljanja o bilo kojoj ideji kao >> istinitoj << (i stoga obavezujuom); povlaei se iz cele oblasti Ruaha. Sam heksagram O je ilustracija o jedinstvu suprotnosti. U svojem klasinom obliku kombinuje crveni uspravni trougao vatre B sa plavim trouglom vode C koja vrhom pokazuje na dole. (Saznaemo u sledeem poglavlju da to nije sluaj u Safirnoj Zvezdi).

'

--

P
-

--

--

--

&

"

P
' ! "

&

Heksagram projektovan na Drvo ivota Namerno sam ilustrovao jednopotezni heksagram P jer emo se njime pozabaviti u nastavku... Kao to vidimo, kada se projektuje na Drvo ivota heksagram obuhvata sefirote od tri* do * devet. Pored toga ova oblast, Daat-Binah, pripisuje se treem kabalistikom svetu Jeciri i Vau Tetragramatona. Ako se prisetimo alegorije Tetragramatona, Princeza / krajnje H (zaarana i prognana u mikrokosmiki svet petice K), mora se probuditi poljupcem Princa / Vau (njen brat - ljubavnik - izaslanik makrokosmikog sveta estice O). Njihovo sjedinjenje rezultira da Princeza postaje Kraljica - He, a Princ postaje Kralj - Jod. Duhovne uloge ove etiri linosti bie sutinski vane za razumevanje Safirne Zvezde. ___________________________________________________________________________ * Trei sefirot, Binah koji predstavlja Saturn, zapravo ne dodiruje najvii vrh heksagrama, koji dosee do bezdana i lanog sefirota Daat. Meutim kabalisti su zadovoljni ovom postavkom jer bi Daat bio neodgovarajua zamena za Binah i gornju trijadu. ____________________________________________________________________________
16 P

____________________________________________________________________________ Vau = 6, i na ovom mestu predstavlja Svetog Anela uvara. Prva faza Velikog Dela je ujedinjenje petice magiara sa esticom SA-a i prvi korak u tome je "... da izjednaimo i identifikujemo svaku ideju sa njenom suprotnou..." Redovno izvoenje Manjeg Rituala Pentagrama praeno Manjim Ritualom Heksagrama, simboliki je akt ovog procesa, i nastavlja da bude odlina ceremonijalna rutina ak i za naprednije magiare. U ritualima heksagrama, magiar stoji kao Sunce okruen pojasom zodijaka. Zodijaka obeleja etvrti su kardinalni znakovi koji su orijentisani na solarnim osama ravnodnevnica i solsticijuma:
a - B na Istoku, j - E na Jugu, g - D na Zapadu, i d - C na Severu.

Stojei uspravno na preseku dveju linija krsta, magiar poinje rad iz pozicije vrhunske ravnotee. Ritual poinje analizom kljune rei INRI (Iesus Nazarenus Rex Iudaeorum - 'Isus iz Nazareta kralj Jevreja'. Takoe i: Igne Natura Renovatur Integra - 'Sva priroda se obnavlja kroz vatru'.) iz ceremonije Zlatne Zore 5 = 6. Smatrana od strane adepata iz Eona Ozirisa za "novu, poboljanu" magiku formulu vaskrsenja u zapadnom hrianstvu, (INRI) krije velike formule egipana i gnostika (IAO). Kabalistiki krst kao deo rituala Pentagrama afirmie identitet magiara kao savren odraz Drveta ivota, ovaj deo rituala Heksagrama je tvrdnja da je on ili ona sastavni deo evolutivne magike formule univerzuma. MANJI RITUAL HEKSAGRAMA Ovaj ritual izvodi se nakon 'Manjeg Rituala Pentagrama'. (Ako pentagram radimo po principu: kabalistiki > K > kabalistiki ; tako heksagram radimo: kabalistiki > K > O)

1. Stani uspravno, sastavljenih stopala, leva ruka sa strane, a desna preko tela drei tap ili neko drugo oruje, uspravno u sredinjoj liniji. Zatim se okreni ka Istoku i reci: 2. I.N.R.I. Jod, Nun, Re, Jod. Devica, Jahus, potentan Otac, korpija, Asi, mona Majka, Sunce, Horus, krunisano i osvajajue Dete, Jahus, Asi, Horus, VIAOV! 3. Rairi ruke u obliku krsta i reci: Znak sjedinjenja Jahusa i Asi!

____________________________________________________________________________
17 P

____________________________________________________________________________ 4. Podigni desnu ruku na gore drei lakat savijen pod pravim uglom, levu prema dole drei lakat pod pravim uglom, a glavu okreni preko levog ramena gledajui na dole, tako da oi slede levu podlakticu, i reci: Znak plesa Asi!

5. Uzdigni ruke i rairi ih pod uglom od 60 iznad glave koja je zabaena natrag, i reci: Znak radosti Jahusa!

6. Prekrsti ruke na grudina, sagni glavu i reci: Znak Horusa, krunisanog i osvajajueg Deteta!

7. Ponovo rairi ruke, kao pod 3, pa ih prekrsti kao pod 6, govorei: L.V.X. Luks, Svetlost Krsta!

8. Magikim orujem na Istoku iscrtaj heksagram Vatre i uradi Znak Ulazeeg vibrirajui: ARARITA! [Nakon svakog 'Ararita' daj Znak Tiine; orujem opii liniju od Istoka ka Jugu, odnosno ka narednoj strani u solarnom smeru (kao u ritualu pentagrama) obrazujui na kraju pun krug.] Heksagram Vatre sadri dva jednakostranina trougla, oba vrha okrenuta su na gore. Vrh donjeg trougla treba da se poklopi sa centrom gornjeg trougla.

AtIrArA

9. Okreni se ka Jugu i iscrtaj heksagram Zemlje, zatim uradi Znak Ulazeeg vibrirajui: ARARITA! ____________________________________________________________________________
18 P

____________________________________________________________________________ Heksagram Zemlje sastoji se iz dva trougla, prvi sa vrhom na gore i drugi sa vrhom na dole; tako da trouglovi obrazuju pravilan heksagram oko kojeg se moe opisati krug.

AtIrArA

10. Okreni se prema Zapadu i iscrtaj heksagram Vazduha, zatim uradi Znak Ulazeeg vibrirajui: ARARITA! Osnove ovog heksagrama se poklapaju, tako da lii na dijamant.

ARARITA!

AtIrArA

11. Okreni se ka Severu i iscrtaj heksagram Vode, zatim uradi Znak Ulazeeg vibrirajui:

Kod ovog heksagrama je drugi trougao postavljen iznad prvog, tako da se njihovi vrhovi dodiruju.

12. Ponovi take od 1 do 7 i daj Znak Tiine.

19 P

AtIrArA

Razlika izmeu terajueg i prizivnog rituala je samo u smeru iscrtavanja heksagrama. ____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

PRIZIVNI HEKSAGRAMI

VATRA

ZEMLJA

VAZDUH

VODA

TERAJUI HEKSAGRAMI

Za priziv ili proterivanje planete ili zodijakog znaka koristimo samo heksagram zemlje O. Planetarna imena se odnose na svete brojeve planeta. Zodijaki znaci nisu poastvovani Bojim Imenima u hebrejskom sistemu. Mogu se koristiti Boja Imena pripisana planetama koje vladaju znacima. a b % $ c d e f g h i j k l # " ! # $ % & ' ' &

Za Caput i Cauda Draconis (Glava i Rep Zmaja; odnosno Severni i Juni Meseev vor) koristite Meseev heksagram sa sigilima < i >. Iscrtate eljeni heksagram, astroloki znak planete, a zatim vibrirate odgovarajuu formulu. U svim sluajevima, prvo poinjemo vibriranjem ARARITA nakon iscrtavanja heksagrama, potom iscrtavamo sigil i u Znaku Ulazeeg vibriramo ime Boga koji je povezan sa planetom ili znakom sa kojim radimo (Liber 777 kol. XXXVIII). Liber 777 kolona V: Boja Imena u Asiahu JEHOVA ELOHIM daje puno ime Boga, kao da su se Supernali sabrali u Binahu. AL je ime korieno u viestrukom smislu. Njegov najdublji smisao dat je Knjigom Zakona. Opravdanje za njegovu primenu ovde je to to 4 predstavlja Jupitera, najviu moguu manifestaciju Boanstva. ELOHIM GIBOR. Atribut je prirodan. JEHOVA ELOAH VE-DAAT. Odnosi se na Tifaret kao dete Hokmaha i Binaha, poto Daat (njihovo prvo dete) nije uspelo da nae mesto na Drvetu ivota. JEHOVA CABAOT i ELOHIM CABAOT daju za svakog posebno dva osnovna imena Tvorca izraena u viestrukosti i pozitivnom dejstvu. ____________________________________________________________________________
20 P

____________________________________________________________________________ ADAI EL HAI. Svemoni i Sveivi Bog: upuuje na njegovu funkciju Pengenetora.

O P
& % ! ! $ # " "
Iscrtavanje heksagrama

'

'

&

Kod Tradicionalnog i Jednopoteznog heksagrama je poloaj i raspored planeta, naravno, identian; razlika je samo u tome to u drugom sluaju iscrtavanje, odnosno tok energije neprekinut. Napomena: P jednopotezni heksagram nazivati Kroulijevim nije ispravno. ordano Bruno je jo 1588 e.v. objavio sledeu grafiku pod nazivom Figura Amoris u delu "Articuli centum et sexaginta adversus huius tempestatis mathematicos atque philosophos". Ako pogledamo paljivo moemo jasno prepoznati jednopotezni heksagram. Dalje, jednopotezni heksagram nikako ne zamenjuje 'obian' heksagram u Liber O. Smatram da je to klasina greka, i mnogi je rade. Obian, odnosno, Tradicionalni heksagram ima svoja svojstva u simetriji i objanjava neke relacije koje ne postoje u Jednopoteznom heksagramu. Rekao bih da poznavanje oba tipa heksagrama daje jasne naznake kada se koristi jedan, a kada drugi. Treba primetiti i to da je Krouli ostavio u Liber O obine heksagrame iako je imao dovoljno prilika da to promeni.

Sigurno ste primetili da postoji vie naina, odnosno smerova, prema kojima iscrtavamo heksagrame. Primetili ste da je prizivni smer suprotan od proterivajueg. Ako sakupite vei broj postojeih 'uputstava' za iscrtavanje planetarnih heksagrama, primetiete da se razlikuju, od autora do autora, od autoriteta do autoriteta, a esto su i kontradiktorni. Po meni nije razumno da prizivni smer jedne planete bude isti kao proterivajui smer druge. Ne radimo mi istovremeno sa obe, ve sa jednom ili drugom. Ako ve radimo sa suptilnim energijama, neka njihov tok bude pravilan. Pitanje glasi: kako da znam koji je nain iscrtavanja pravilan, i ZATO crtamo u odreenom smeru a ne u nekom drugom? ____________________________________________________________________________
21 P

____________________________________________________________________________ Ako odete u selo i nekog domaina upitate neto o poljoprivredi, on e znati da vam objasni sve do najsitnijih detalja. To je zato to ovek zna ta radi! Meutim, nije tako kada je Magika u pitanju. U naoj zemlji postoji veliki broj "naitanih" autoriteta koji su ovladali raznim "specijalnim tehnikama" i svakodnevno dre predavanja o Magici. Najblii koji je imao odgovor na ovo jednostavno pitanje je Fr. Marko iz Zagreba, i na tome sam mu zahvalan. Prizivamo u solarnom smeru (smer kretanja kazaljke na satu), u Liber V vel Reguli moe se videti 'prizivni heksagram Zveri' koji je takoe i prizivni heksagram Saturna. Poinjemo od vrha ka desno-dole.

P
' & ! $ "
22 P

Ako polazimo solarno od Saturna i jednim potezom pratimo redosled planeta dobiemo prizivni smer:

' $ % " & # '

Poinjemo od one planete sa kojom radimo, naravno, na istoj planeti i zavravamo iscrtavanje. to znai da Saturn prizivamo prema Veneri ' $, Veneru prema Marsu % $, Mars prema Mesecu % ", Mesec prema Jupiteru " &, Jupiter prema Merkuru # &, Merkur prizivamo prema Saturnu # ', tj. samo pratimo solarni tok kretanja. Sunce ima dva prizivna smera, jedan prema % i drugi prema #, oba su jednako pravilna. Kod proterivanja smer je obrnut. Samo jednim potezom pratimo lunarni tok.

' # & " % $ '

' proterujemo prema #, # prema &, & prema ", " prema %, % prema $, a $ prema '. ____________________________________________________________________________

____________________________________________________________________________

PLANETA

PRIZIVNI HEKSAGRAM

BOJA IMENA U ASIAHU

TERAJUI HEKSAGRAM

SATURN (')

JUPITER (&)

MARS (%)

SUNCE (!)

VENERA ($)

MERKUR (#)

MESEC (")

P P P P P P P
!

\yhla hwhy
JEHOVA ELOHIM

la
AL

rwbg \yhla
ELOHIM GIBOR

todw hwla hwhy

JEHOVA ELOAH VE-DAAT

twabx hwhy
JEHOVA CABAOT

twaxb \yhla
ELOHIM CABAOT

yj la ydc
ADAI EL HAI

P P P P P P P
!

____________________________________________________________________________
23 P

____________________________________________________________________________ TELEMITSKI RITUAL HEKSAGRAMA ... Svojim najveim delom Heksagram je pojedinost formule Rue i Krsta. Pokazao sam ti kako je najvie trojstvo Jang. Duh, Voda, (ili tenost) i krv, koji svedoe u niem, su jin. Operacija Heksagrama potpuno lei u jednom nivou postojanja. Ona sjedinjuje duu sa njenom vlastitom slikom, ali ne u trascedentalnom smislu. Zato to je efekat due Kosmos, tj. Vau koji nastaje iz sjedinjenja Jod i prvog He... Liber Aleph - O Makrokosmikoj Zvezdi Safirna Zvezda se prvi put pojavljuje 1913 e.v. kao 36. poglavlje Knjige Lai. Poput Rubinove Zvezde i ostatka materijala u toj maloj knjizi, ona odraava izuzetno visok nivo iluminacije koji karakterie Kroulijev rad u tom periodu. Sadri sledei komentar: Safirna Zvezda je u korespondenciji sa Rubinovom Zvezdom iz 25. poglavlja; 36 je kvadrat od 6, kao to je 25 kvadrat od 5. Ovo poglavlje daje pravi i savren Ritual Heksagrama. Bilo bi neprimemo dalje tumaiti slubeni ritual A.. A... Verujem da je tekst o Telemitskim ritualima nepotpun bez najosnovnijeg uvoda u Safirnu Zvezdu. Oseam neophodnim da rizikujem osudu onih koji tvrde da je svaka diskusija rituala u tampanoj formi nepravilna. Od sredine 1970 e.v. barem desetina objavljenih radova dotakla je temu ovog rituala. Iako su mnogi napori bili dobronamerni, ostali sadre ono to smatram za loe izoblienje i sumnjive interpretacije. Nakon njihovog itanja razumem mudrost iz Kroulijevih komentara. Bilo kako bilo, smatram vanim da ponudim kratak uvod u nekoliko napomena. Kroulijeva autobiografija navodi nas da pomislimo kako je Safirna Zvezda brzopleto zapisana kao Telemitska verzija rituala heksagrama, odnosno kako (Krouli) nije imao ideju o dubljim implikacijama. Navodi se kako je dobio neoekivanu posetu Teodora Rojsa, glave Ordo Templi Orientisa, koji ga optuuje za objavljivanje centralnih tajni Reda, tehnika seksualne magije. Kada je Krouli protestovao tvrdei da ne poznaje bilo kakve tajne seksualne magije, Rojs je izvadio primerak Knjige Lai i ukazao na poglavlje 36, Safirnu Zvezdu. Uenjaci osporavaju istinitost ove prie, ali postoji rasprava da se ova ceremonija moe lako tumaiti kao ritual seksualne magije. Bilo kako bilo, ja se izuzimam od onih koji bi, uz namigivanje i gurkanje, voleli da verujemo da su Safirna i Rubinova Zvezda ali i niz drugih Kroulijevih rituala samo razraene opsene za razna egzotina seksualna dela. Sva Magika je seksualna. Zaista, sav ivot je seksualan. To je oigledno ili podrazumevano, prizivano ili usmereno, zatvoreno ili osloboeno. Misa Rimokatolike crkve podjednako je pantomima seksualnog ina kao i 'Veliki Ritual' vetica. Pravo je pitanje: "ta je seksualna simbolika?" ___________________________________________________________________________ Beleka prireivaa: Pored oigledne literature, za bolje razumevanje Rituala Heksagrama od velike pomoi je i delo: Lon Milo Duquette - The Magick of Thelema. ____________________________________________________________________________
24 P

____________________________________________________________________________ Safirna Zvezda napisana je tako da moe biti sloena koreografija ina ceremonijalnog voenja ljubavi. Na kraju krajeva Heksagram je simbol unije suprotnosti. U tom ritualu, pravi izazov za magiara lei u sposobnosti koncentracije, vizualizacije, prihvatanja, usmeravanja i razmene energija predstavljenih raznim "Svetim Heksagramima". Ovaj rad obavlja se na magikoj ravni do koje se moe pristupiti bilo kojom tehnikom, ukljuujui (ali ne ograniavajui se samo na) seks. Uvek kada se prevaziu suprotnosti i realizuje savreno jedinstvo, postie se "neto" vie. Tokom voenja ljubavi to je ekstaza orgazma, u inicijaciji to moe biti Znanje i Razgovor sa Svetim Anelom uvarem. Ohrabrujem studente koji su ovladali tradicionalnim ritualom Heksagrama, da naue Safirnu Zvezdu. Praktikujte je kao ne-seksualnu vebu, sa iscrtavanjem jednopoteznih ili tradicionalnih heksagrama. Studirajte i razmiljajte o implikacijama znakova, rei, i najvanije znaenju etiri "Sveta Heksagrama". Tvoj rad bie dobro nagraen. U poglavlju 69 Knjige Lai, Krouli nam daje jedinu eksplicitnu definiciju Svetog Heksagrama koja je ikada objavljena. Ovde je reprodukovana uz komentar i nadam se da e itaocima biti od koristi. KEAH PUT DO USPEHA I PUT DO SISANJA JAJA! Ovo je Sveti Heksagram. Obrui se s visine, O Boe, i promi se sa ovekom! Obrui se s visine, O ovee, i promi se sa Zveri! Crveni Trougao je sputeni jezik milosti; Plavi Trougao je uzdignuti jezik molitve. Ova Razmena, Dvostruki Dar Jezika, Re Dvostruke Moi - ABRAHADABRA! - znak je VELIKOG DELA, jer VELIKO DELO se izvrava u Tiini. A pogledaj nije li ta Re jednaka sa Het, koje je Rak, iji je Sigil d? Ovaj Rad takoe prodire sam sebe, ispunjava svoj vlastiti kraj, hrani onog ko ga izvrava, ne ostavlja seme, sam po sebi je savren.

Mala deco, volite jedni druge!

KOMENTAR () Klju za razumevanje ovog poglavlja dat je u broju i naslovu, koji je ranije bio jasan svim nacijama koje su se sluile arapskim brojevima, a kasnije samo strunjacima u odgonetanju engleskih igara rei. Poglavlje aludira na Levijevo iscrtavanje Heksagrama, i predstavlja kritiku, ili unapreenje, toga. U obinom Heksagramu, Heksagramu prirode, crveni trougao je okrenut na gore, poput vatre, a plavi trougao je okrenut nadole, poput vode. U magikom heksagramu ovo je obrnuto; sputeni crveni trougao je trougao Horusa, znak posebno razotkriven od njega lino, pri Ravnodnevnici Bogova. (To je plamen koji se sputa na oltar, i koji lie spaljenu rtvu.) Plavi trougao predstavlja tenju, poto je plava boja posveenja, a trougao kinetiki promatran, predstavlja simbol usmerene siline. ____________________________________________________________________________
25 P

____________________________________________________________________________ U prva tri odlomka je objanjena ova formulacija heksagrama; to je simbol meusobnog razdvajanja Svetog Anela uvara i njegovog tienika. U meusobnom proimanju je nagoveteno dovrenje rada. etvrti odlomak neto drugaijim jezikom objanjava ovo to smo rekli gore, a unesen je i skripturalni lik jezika. U 5. odlomku je dalje razvijen simbolizam jezika. Abrahadabra je na osnovni primer za jednu proetu re. Mi pretpostavljamo da je italac potpuno prouio tu re u Liber D, itd. Sigil Raka povezuje ovaj simbolizam sa brojem ovog poglavlja. Preostali odlomci slede Galski simbolizam.

P P P P P P

LIBER XXXVI SAFIRNA ZVEZDA

P P P P P P

1. Neka Adept bude naoruan svojim magikim Krstom (i opremljen svojom mistinom Ruom). 2. U sreditu neka izvede znakove L.V.X.; ili ako ih zna, ako ih hoe i sme izvesti, i moe da uti o njima, znakove N.O.X. koje ine znakovi: Puer, Vir, Puella, Mulier. Izostavi znak I.R.* * 3. Tada neka ode na Istok, i naini Sveti Heksagram, govorei: PATER ET MATER UNUS DEUS ARARITA. 4. Zatim neka ide kruno do Juga, naini Sveti Heksagram, i kae: MATER ET FILIUS UNUS DEUS ARARITA. 5. Neka ide kruno do Zapada, naini Sveti Heksagram, i kae: FILIUS ET FILIA UNUS DEUS ARARITA. 6. Neka ide kruno do Severa, naini Sveti Heksagram, i tada kae: FILIA ET PATER UNUS DEUS ARARITA. 7. Neka se zatim vrati u Centar, i tako u sredite Svega (inei RUIN KRST ako zna kako) govorei: ARARITA, ARARITA, ARARITA. 8. (Pri tome treba da izvede Znakove Seta Pobednika i Bafometa. Takoe treba da se Set pojavi u Krugu. Neka pije Sakrament i neka se istim priesti). 9. Zatim neka kae: OMNIA IN DUOS: DUO IN UNUM: UNUS IN NIHIL: HAEC NEC QUATUOR NEC OMNIA NEC DUO NEC UNUS NEC NIHIL SUNT. 10. GLORIA PATRI ET MATRI ET FILIO ET FILIAE ET SPIRITUI SANCTO EXTERNO ET SPIRITUI SANCTO INTERNO UT ERAT EST ERIT IN SAECULA SAECULORUM SEX IN UNO PER NOMEN SEPTEM IN UNO ARARITA. 11. Neka zatim ponovi znakove L.V.X., ali ne i znakove N.O.X.: jer to nije on koji e se pojaviti u Znaku radosne Izide. ____________________________________________________________________________
26 P

____________________________________________________________________________ KOMENTARI AUTORA, PREVODI I BELEKE 1. Magiki Krst je tap magiara; koplje Svetenika; simbolie Lingam. Njegova Mistina Rua je pehar Svetenice; simbol Joni. 2. Znake L.V.X.-a trebalo bi koristiti u standardnom izvoenju Safirne Zvezde. Ali, ritual se moe vriti upotrebom N.O.X. znakova ako je magiar doao do take njegove, ili njene, inicijacijske karijere gde je to prikladno i neophodno. Poto je ovo rei sluaj, upozoreni smo moima sfinge "... ako ih zna, ako ih hoe i sme izvesti, i moe da uti o njima..." Znak Radosne Izide je izostavljen jer nema korespodenta meu znacima L.V.X.-a. 3. Sveti Heksagram Vatre. Prevazilaenje suprotnosti koje nastaje vezom Jod i He. Pater et Mater unus deus Ararita (Otac i Majka jedan bog Ararita). 4. Sveti Heksagram Zemlje. Prevazilaenje suprotnosti koje nastaje vezom He i Vau. Mater et Filius unus deus Ararita (Majka i Sin jedan bog Ararita). 5. Sveti Heksagram Vazduha. Prevazilaenje suprotnosti koje nastaje vezom Vau sa krajnjim H. Filius et Filia unus deus Ararita (Sin i erka jedan bog Ararita). 6. Sveti Heksagram Vode. Prevazilaenje suprotnosti koje nastaje vezom krajnjeg H i Jod. Filia et Pater unus deus Ararita (erka i Otac jedan bog Ararita). 7. 'Ruin Krst' je jedinstvo Magikog Krsta i Mistine Rue. U ovom ritualu moe se adekvatno predstaviti Jednopoteznim Heksagramom sa pet malih latica Rue u centru. 8. Znak Seta Pobednika moe se tumaiti kao znak Majke Pobednice. Plod sjedinjenja se tada smatra za Sakrament. 9. Omnia in Duos (Sve u Dva) Duo in Unum (Dva u Jednom) Unus in Nihil (Jedan u Nitavilu) Haec nec Quatuor nec Omnia nec Duo nec Unus nec Nihil Sunt (To nisu ni etiri ni Svi ni Dva ni Jedno ni Nitavilo). 10. Gloria Patri et Matri et Filio et Filiae et Spiritui Sancto extemo et Spiritui Sancto interno ut erat est erit in saecula Saeculorum sex un uno per nomen Septem in uno Ararita. (Slava Ocu i Majci i Sinu i erci, i Svetome Duhu izvan i unutar, koji je bio, jeste, i bie, svet bez kraja. est u Jednom kroz imena Sedam u Jednom, Ararita). 11. Znaci N.O.X.-a neprikladni su u ovom trenutku za spoznaju koja dolazi kao rezultat stvaranja Ruinog Krsta. ___________________________________________________________________________ * Isis Rejoicing (Radosna Izida) isto je to i znak Mater Triumphans (Majke Pobednice) iz Reguli. ____________________________________________________________________________
27 P

____________________________________________________________________________

Alister Krouli Tekst je izvod iz The Magical Link Volume 8 No. 4.

~
[Napomena prireivaa: brat Riard Kainski (Richard Kaczynski), ozbiljan prouavalac Kroulijevih neobjavljenih dela, koji je nedavno zavrio pisanje biografskog dela o Krouliju, pribavio je zapis ovog predavanja od Kristine Fojl (Christina Foyle), rodom iz Engleske knjiarske porodice, veoma poznate po organizovanju knjievnih rukova. Knjiara njene porodice u Londonu drala je na popustu neprodate primerke Krouljeve knjige Magika u Teoriji i Praksi. U beleci svoga dnevnika za dan 17. septembar, Krouli je napisao: "Video se sa Fojlovom bio zatraen da za rukom 15. sept. odrim govor o "Filozofiji Magike". Nadao se, kako je pisao u pismu jednom poznaniku nekoliko dana kasnije, da e uspeti da proda "nekoliko stotina kompleta svog traktata Magika". Kristina Fojl rekla je Kainskom da je odluila da ugovori dati ruak u Kui Grosvenor (Grosvenor House) iako su mnogi pokuali da je odvrate od toga zbog Kroulijeve reputacije (za stolom je obino nudila Odena, Eliota i druge). Rouz Makauli (Rose Macaulay), jedna od gostiju, iznela je opasku: "Neka radi ta hoe, samo neka se ne pretvori u jarca." U svom dnevniku, u beleci za dan kada je odran ruak, 15. septembar, Krouli je zapisao: "Odrao dobar govor!!!!!" - HB] ao mi je ako nisam dovoljno neozbiljan za potrebe ove prilike, ali Magika je jedan veoma ozbiljan predmet, a ja sam doao da vam prenesem vanu poruku. Poimanja raznih ljudi o tome ta je Magika veoma su nejasna. Neki misle da ona ima veze sa opsenarstvom. Drugi je, pak, posmatraju kao arlatanstvo. elim da vam kaem da je Magika od samih poetaka oveanstva predstavljala tradiciju mudrih ljudi. elim takoe da vam objasnim u emu se sastoji sutina doktrine magiara po pitanju ovekovog mesta u univerzumu, te da je u Knjizi Zakona reeno da je svaki mukarac i svaka ena zvezda. ta je zvezda? Filozofi su se oduvek slagali oko jednog, a to je da bi Univerzum uopte bio pojmljiv, mora da se posmatra kao jedan i celovit. Na osnovu ovoga moete da razumete mistika, po ijem gleditu je svako od nas deo tela Bojeg. Biva vam jasno ono to je zapisano u Bibliji: "Telo je vae hram Duha Svetoga". Upravo na ovim naelima poiva sutina teorije Magike. Zbog ega je ba tako? Svi se sigurno slaemo oko toga da je sve to se dogaa na izvestan filozofski nain neophodno zbivanje. Pozabavimo se na trenutak avanturama jednog atoma kiseonika. Taj se atom kiseonika sam po sebi nimalo ne razlikuje od bilo kog drugog atoma kiseonika. On je, da tako kaemo, istovetan sa njima u istom onom smislu kao to smo i svi mi meusobno istovetni. Pitanje glasi zato menjati to stanje? Otkuda potreba za silaskom iz apsolutnog u materijalno? Odgovor lei u pretpostavci da je atom kiseonika samosvestan i da postaje svestan ove mogunosti jedino ulaskom u jedinjenja sa svim drugim atomima. U tim procesima kiseonik ne biva niime uniten. Kiseonik ostaje kiseonik i kao takav se moe ponovo izdvojiti, u procesima jedinjenja stie iskustvo, a po magikoj teoriji Univerzuma svi smo dospeli na odreenu zvezdu ili planetu na kojoj ivimo ne bi li stekli iskustvo. Svi prolazimo kroz razne faze tokom tog iskustva. Neke od faza su prijatne, neke poprilino neprijatne, ali sve su nune zarad sticanja potpunog razumevanja nas samih. ____________________________________________________________________________
28 P

____________________________________________________________________________ Ovako se u magikoj teoriji mire slobodna volja i sudbina. Istina je, kako kau deterministi, da se sve nae aktivnosti odvijaju automatski - da nismo nimalo sposobniji od bilo koje druge maine da mislimo originalne misli ili budemo izvorni inilac voljnih radnji. To je doktrina materijaliste. Mi na to odgovaramo pitanjem: "Dobro, ali ko je izmislio sve te maine?" Odgovor je: "Mi sami. Svi mi." Trenutno se nalazimo u ekonomskoj krizi. To je jedna veoma dobra svetska kriza - bolja od svih koje smo doiveli pre nje i trenutno nema ivoga oveka iji je intelekt dovoljno razvijen da povee u jedno klupko sve niti problema koji danas pogaaju svet. Postoje dva reenja. Ili se obratite za pomo vioj inteligenciji, na nain koji vam prua Magika, ili poradite na razvoju sopstvenog uma, jer u njemu lei jedna sposobnost koja je onoliko via od intelekta koliko je intelekt vii od emocija. Sve magike operacije iziskuju veoma razraen sistem prakse u nekom obliku, ali miljenja sam da se jedini izlaz iz situacije sastoji u tome da na elo ove planete moramo da postavimo ljude koji su zapravo neto vie od pukog oveka. Moramo da se vratimo vremenima proroka ili da sami postanemo proroci. A probleme koji pogaaju svet treba da posmatramo sa stanovita potpuno drugaijeg od onog koje trenutno preovladava. Ordo Templi Orientis USA

____________________________________________________________________________
29 P

____________________________________________________________________________

TAKO JE GOVORIO KR [ULI...

Uobiajeni moral je samo za obine ljude. Sutina samostalnosti je da razmiljamo i delujemo u skladu sa standardima unutar nas, ne izvan. Pronai se u svakoj Zvezdi. U nedostatku moi volje, najpotpunija kolekcija vrlina i talenata je potpuno bezvredna. Netolerancija je dokaz impotencije. Inicijacija znai putovanje ka unutra. Nita se nije promenilo ili se moe promeniti, ali svakim korakom zaista je sve razumljivo. Neophodno je, u ovom svetu, biti od jaeg materijala nego okruenje.

____________________________________________________________________________
30 P

____________________________________________________________________________

VRHUNSKO OBRAZOVANJE
Svami Satjananda Sarasvati Svi smo mi deca. Decu odgajamo tako da lie na nas. Ne moe se rei da smo ih stvorili i pustili da odrastu onako kako bi sama to elela. Mi bismo hteli da se oni razvijaju u divan cvet. Ljudi su nekada mislili da je Joga samo za odrasle. Deca vekovima nisu imala nikakve veze sa Jogom. Ljudi su verovali da je Joga mistina i okultna pojava, neka vrsta magije, potraga za neim to nije mogue videti. Deca su zato bila iskljuena iz Joge. Poslednjih 11 godina razmiljao sam o naunim razlozima zbog kojih bih Jogu prenosio deci. Izvrio sam veliki broj eksperimenata, ne bi li utvrdio kako Joga utie na telo, um i linost dece. Bio sam primoran da zakljuim kako deci, ipak, treba pokazivali Joga vebe. Uveren sam da Joga ima vanu ulogu u razvoju tela i uma dece, i da decu treba podvrgnuti Joga vebama. Stvaranje ravnotee U ljudskom telu, na vrhu kimenog stuba, nalazi se jedna vrlo vana lezda. U Jogi je zovemo Adna akrom. Adna znai nareivati, upravljati. Nakon sedme godine ivota epifiza ulazi u fazu degeneracije. Kad epifiza pone da se povlai, hipofiza poinje da lui hormone, koji su odgovorni za na emocionalni i intelektualni rast, za razvoj seksualne svesnosti i pravilno funkcionisanje organa. Pojavom ovih hormona dete stupa na prag spoljanjeg ivota. Do tog trenutka svest deteta je na visokom nivou. Epifiza je psihiko oko. Ona predstavlja psihiku svest deteta. Degeneracijom epifize smanjuje se deja nevinost, smanjuje se kapacitet za komunikaciju sa viom svesti. Dete postaje svesno spoljne sredine, konflikata i moralnog aspekta linosti. U tom trenutku, jaz izmeu biolokog, psiholokog i emocionalnog razvoja deteta, moe bili tako veliki, da deca obino nisu u stanju da ga premoste. Jogom moemo povratiti i odrati epifizu zdravom i stvoriti ravnoteu izmeu fiziolokog i emocionalnih faktora linosti deteta. To je glavni razlog zato je Joga tako bitna za decu u tinejderskom uzrastu, i zato bi je trebalo ukljuiti u obrazovni sistem. Transmisija Pored ovog razloga postoji jo jedna stvar koju moramo imati na umu. U uionici deca ne reaguju sa naklonou prema nastavi. Oni prihvataju gradivo jer su primorani na to, radi straha. Njihov jedini cilj je da dobiju dobru ocenu. U sistemu Joge obrazovanje se stie i prenosi transmisijom. Deca su vrlo psihiki senzitivna, i mnogo bolje reaguju na transmisiju znanja. Njihova sposobnost upijanja je fantastina. Nije nuno deci saoptavati sve intelektualne i akademske detalje. Njima je priroda podarila dovoljno intuicije da sami razlue dobro od loeg. Na nesreu, taj prirodni dar se postepeno unitava modernim metodama prenoenja znanja. Zato, u pokuaju da decu obrazujemo, moramo zapamtiti re "transmisija". Mi mislimo da je Jogu potrebno dati deci jo od samog poetka obrazovanja, i takav sistem obrazovanja uz Jogu bi trebalo da se razvija vodei rauna o svim delovima ivota jednog deteta. ____________________________________________________________________________
31 P

____________________________________________________________________________ Poremeeni energetski tokovi Kad dete odraste i napuni dvadeset godina, morae mnogo da se prilagoava. Njegovo telo mora ubrzati metabolizam i uravnoteiti simpatiki i parasimpatiki nervni sistem. Istovremeno, dok se kod mladih razvijaju sekundarne seksualne karakteristike, hormoni koji se nalaze u telu moraju se uravnoteiti. Ako meu njima nema ravnotee, onda e doi do dubokih psiholokih problema. Ti psiholoki problemi nisu nita drugo do poremeeni tokovi individualne energije. Nije da se ja ne slaem sa psiholozima kada oni kau da psiholoki problemi imaju koren u detinjstvu, ali su oni uzrokovani i drugim stvarima. Ponekad su energetski tokovi u telu poremeeni iz biolokih i fiziolokih razloga. Na primer, ako je kod nekog deteta prenaglaen simpatiki nervni sistem, videemo da je to dete nasrtljivo, nemirno i da se ponaa nasilniki. Zato to je neuravnoteeno. Sa druge strane, ako je naglaen parasimpatiki nervni sistem, videemo da je dete povodljivo, stidljivo ili uzdrano, nervozno i usamljeno. Do toga je doveo nesklad u razvoju nervnog sistema a njega opet mogu izazvati mnogi faktori. Ne mora da znai da razlog takvog stanja lei u drutvu ili u porodici. Razlog moe biti isto bioloke prirode. Dete ne treba posmatrati kao gomilu mesa, kostiju i krvi. Nauno gledano, telo je sastavljeno od molekula, elektrona, elektrinih tokova i energetskih kanala. Iskreno govorei, moraete pronai novu definiciju tela. Tano je da postoje kosti, meso, krv, limfa, ali oni ne pokreu telo. ovek nije iv samo zato to mu srce kuca. ovek ne die samo zato to se plua ire i skupljaju. ovek ne misli samo zato to ima mozak. On ne govori samo zato to ima jezik. Sve ove stvari treba posmatrati u odnosu na energetske tokove. Morate prihvatiti injenicu da je vae dete energija koja tee. Nije dovoljno samo hraniti ga, ili mu puniti glavu znanjem iz knjiga. Hrana je nuna da bi telo moglo da funkcionie. Uobliavanje uma aritmetikom i geometrijom je nuno da bi od deteta stvorili profesora, rukovodioca, doktora ili advokata. Te stvari su nune, ali u isto vreme se morate pobrinuti za hiljade i hiljade energetskih tokova u dejem telu, koji na kraju krajeva, odravaju na okupu itavu strukturu postojanja. Samodisciplina Kada dete ue u dvadesete, njegov metabolizam se neznatno usporava i u telu se stvaraju izvesne tetne materije. Ako se te materije ne izbace iz organizma, one utiu na celokupnu bioloku, fizioloku i mentalnu strukturu. U tom dobu, u dvadesetim, mladima je potreban sistem i disciplina. Ja govorim o unutranjoj a ne o institucionalnoj, religioznoj ili socijalnoj disciplini. Ja imam svoju definiciju discipline. Znam ta treba, a ta ne treba da radim. U fizikom telu postoji sistem za ravnoteu. Ako otkrijete tajnu kako da uskladite energetske tokove u telu, onda ete razumeti ta znai preneti detetu ideju discipline. Na primer, moda imate dobar auto, ali mu je trap ratelovan. Dok vozite, auto zanosi na desno, tako da morate stalno vui i okretati volan malo vie u levu stranu. Da li se kola tako disciplinuju? Zar nije bolje poslati ih kod mehaniara koji e to popraviti?

____________________________________________________________________________
32 P

____________________________________________________________________________ Disciplina je izraz duboke harmonije tela i uma. Pod njom se ne podrazumeva da deci drite razne propovedi. Vi ne morate da radite nita, ne morate detetu nita rei. Mislim da su nametnuti moral i disciplina jedna od prvih stvari koje oveanstvo mora prevazii. Odrasli uvek misle da su mudri i da je njihova dunost da decu postave na pravi put. Moda su deca u pravu a mi greimo. Izmeu njih i nas postoji razlika. Mi ne razumemo njih, a ni ona ne razumeju nas. To je bio i moj problem sa mladim sledbenicima - ja mislim ovako a oni opet imaju svoje miljenje. Ali, tu razliku mogu da razumem. Zato decu moramo disciplinovati indirektnim metodama i disciplina e doi kroz vebe izvesnih Joga asana i pranajame. Od detinjstva sam mrzeo re disciplina. Govorio sam svom uitelju: "Ja nisam u vojsci! Ne morate da mi govorite leva, desna, nalevo, nadesno!". Ako sam umoran, usporiu, ako moram neto da sustignem pouriu. Ne mislim da je genijalnost posledica discipline. Veina genija su bili nedisciplinovani ljudi, ali neu time da kaem da su svi nedisciplinovani ljudi genijalni. Kako probuditi genijalnost Najvei problem dece je taj to se oni toliko trude da imaju super pamenje, da budu prva u razredu, ali, u stvari u tome ne uspevaju. ta ih ograniava? Kae se da je to zbog slabog mozga, slabog pamenja. Da li to znai da detetu nedostaju odreene veze u mozgu? Ne, to znai da u mozgu ne funkcioniu sve veze. Ako itav mozak podelimo na deset delova, onda u sluaju normalnog mozga funkcionie samo deseti deo celine, i on se sam nosi sa svakodnevnim ivotnim problemima. Drugih devet desetina mozga ute. Ponekad, u mozgu bljesne elektro-magnetni talas iz uspavanih oblasti. Taj talas donosi ideju, i raa se naunik. Onda iznenada iz nekog drugog dela opet bljesne talas i ljudi uju muziku, note. Zapiu ih, i postaju poznati kompozitori. Ako elite da izrazite genija u sebi, onda je nuno da razvijete ove uspavane delove mozga. Genijalnost mora da se izrazi, i iz tog razloga mi vrimo eksperimente. U svakom polju postoje geniji. Ima ih naravno i danas. Ali, nismo ih mi stvorili. Oni predstavljaju ekscentrinost prirode, sluaj. Niko ne zna kako od deteta stvoriti genija. Da bismo u tome uspeli, moramo stvoriti sistem kojim emo probuditi uspavane delove mozga. Poviena percepcija Ovi uspavani delovi mozga su potencijalni energetski centri. Unutar njih smeteni su obrazovanje, znanje, svesnost, jedan potpuno kompjuterizovan proces. Naveu vam jedan primer. Mnogo puta ste bili u vrtu. Mora da ste videli kako sa drvea otpadaju jabuke, ali, da li ste ikada otkrili teoriju gravitacije? Jedan ovek, Isak Njutn je u tome uspeo. On je bio genije jer je mogao jedan obian proces da posmatra neverovatnom percepcijom, kao da se deavalo neto abnormalno. Naravno, kada bi ovaj magnetofon odjednom poeo da se die, vi bi to primetili. Da vebate transcendentalnu meditaciju, i da odjednom ponete da levitirate, vi bi se upitali: "Otkud sad ovo?" Ali, ako neto padne dole, to je onda obina pojava i jedva biste je primetiti.

____________________________________________________________________________
33 P

____________________________________________________________________________ Percepcija ima nivoe i moraete je povisiti kod dece time to ete decu nauiti da meditiraju. Sasvim je drugo pitanje o kakvim vebama je tu re. Svaki opaaj se drugaije formira u mozgu. Na primer, svaki zvuk ima drugi oblik, i to je njegov suptilni oblik. Vi kaete "ah", ali se u mozgu to "ah" transformie. Tamo to nije "ah". Ako pogledate moju fotografiju videete da sam ovde uivo isti kao i na njoj, ali kvalitet opaanja e biti sasvim drugaiji. Mi svi znamo da u mozgu postoje arhetipovi. U Jogi se oni zovu Jantre i Mandale. To su trouglovi, krugovi, estougaonici, kvadrati i svi mogui geometrijski simetrini oblici. Svaka misao, svaki zvuk, svako iskustvo, svaki oseaj poseduje svoju Jantru. To nas navodi na miljenje da u mozgu ve postoji formiran jezik. Da ve unapred ne postoji taj jezik u mozgu kompjuteri ne bi mogli da rade. U strukturi svesti postoji na hiljade Jantri. Vi moete razviti senzitivnost za te arhetipove i za njihov izraz. Moete se uvebati da ih primeujete kroz zvuk, ili bilo koji drugi proces unutranje vizualizacije. Ako ste u stanju da opazite simbole i razumete jezik koji ve postoji u mozgu, onda ete moi da pokrenete taj kosmiki kompjuter. Mozak je skladite hiljada i hiljada sposobnosti. Dete e moi njima da ovlada samo ako razvije mo opaanja, i ako to skladite dovede do svesnog nivoa uma. Fotografsko pamenje Danas je vano da deca ostvare svoje ambicije. Deca hoe da budu najbolja u razredu. Ona bi htela samo da pogledaju u knjigu i da im se informacije odmah usade u glavu... Njih mrzi da sve to ponavljaju pet, deset, dvadeset puta. Svami Vivekananda je jednom posetio neki univerzitet u SAD, i uzeo enciklopediju iz biblioteke. Sedeeg jutra kada ju je vratio bibliotekar ga upita: "ta si radio sa knjigom?" Svami Vivekananda je odgovorio: "Proitao sam je." Bibliotekar je rekao da je to nemogue. Svami Vivekananda je odvratio: "Proveri, pitaj me za bilo koju stranu". Bibliotekar je ispitivao i tada zapisao: "Nikada nisam video takvog oveka. On jednostavno samo vidi stranicu i zapamti je. To je fotografsko pamenje. Tu nita ne mislite o onom to pamtite. To postoji. I ja sam ga imao, ali sam izgubio 1946. Znate li kako? Napravio sam jednu stvarno tunu greku. Otiao sam negde na Himalaje, daleko od buke i ljudi. Bilo je strano hladno i mnogo snega. Tri hiljade metara nadmorske visine, vie nego u Alpima. Ceo dan sam puio marihuanu, i to mi je potpuno unitilo pamenje. Naravno ja i sada imam vrlo dobro pamenje, ali to nije pamenje genija. Ako bi neko govorio jedan sat, sve do 1946. sam bio u stanju da to reprodukujem i otkucam na maini. Kada bi to uporedili sa snimkom govora ne bi bilo ni jedne greke, ak ni kod zareza ili taaka. Znate li kako sam stekao takvo pamenje? Ja sam roen na Himalajima. Bio sam matovito dete. Video sam u svojoj mati bele vrhove planina, doline, visoka brda i mnoge divne pejzae. Uvek sam mislio o tome da se popnem na sve planine u Himalajima. Na kraju bih se popeo i na najvii vrh. Prvi ovek na Mont Everestu sam bio ja, a ne Edmund Hilari. Naravno, tamo sam stigao samo u svojoj mati, kroz koncentraciju, u djani. Moj um je bio preoblikovan za drugaiju percepciju. U detinjstvu sam taj put prelazio vie od est stotina puta. Uvek istom stazom, preskaui iste potoke, penjui se na ista brda.

____________________________________________________________________________
34 P

____________________________________________________________________________ ta e se dogoditi sa vaim mozgom i opaanjem ako se est stotina puta koncentriete na neto. Moete zamisliti. Bitno je uvebavanje uma. Uvebavanje je osnova discipline. Ako niste u stanju da disciplinujete energetske tokove svog mozga, onda neete moi uveati mo opaanja, ak i ako prihvatite bilo kakvu religijsku disciplinu. Religije govore: "Proistite se i biete veliki". Ja kaem: ''To je nemogue. istota je socijalna kategorija". Kada bi svi bili proieni onda bi imali jedno sasvim uspavano drutvo. Ja nisam protiv istote ali ne verujem u nju. Vi morate uveati mo opaanja i svesnosti vae dece naunim sredstvima. U mozgu i telu postoje upravljaki centri . Do njih moete doi koncentracijom na odgovarajue take u telu. Decu nije mogue uvebati u svemu ovom, ali sa odraslima je to mogue. Decu ne morate terati da vebaju Jogu. Priajte im o njoj, ali nemojte kod njih pri tome stvoriti utisak da prvo moraju postati religiozni ili ak puritanci. Jedini nain na koji se Joga moe preneti deci je onaj u kome je ona metod za uveavanje svesnosti i opaanja. Ako ja kaem odraslom oveku da se koncentrie, on e me razumeti. Ako kaem detetu da meditira, ono ba nita nee razumeti. Istovremeno, ako deca shvate da e kroz Jogu biti svesnija i da e bolje opaati, da e se time razviti neke nove sposobnosti u njihovoj linosti, mislim da e biti jedni od prvih koji e prihvatiti Jogu. Misija dece Svi bi trebalo da znaju ta treba da rade. Sva deca su primorana da slede istovetan sistem, ali to je greka. Ljudi su roeni sa razliitim unutranjim sposobnostima. Neki su roeni politiari, neki su intelektualci. Postoje mnoge sposobnosti koje se mogu razviti. Da li roditelji znaju neto o uroenim sposobnostima svoje dece, i da li sama deca znaju neto o tome? Da u svojim dvadesetim nisam odluio kojim u putem poi moda bih potpuno promaio ivot. Osoba sa odreenim sposobnostima ne uspeva svuda u ivotu, ve samo u onoj oblasti za koju je izabrana. Ko odluuje o misiji deteta? To je savrena zagonetka, najtee pitanje. Ja ne mislim sada na poziv, da li e dete biti advokat ili doktor - to je drugo. Za te stvari stiemo posebno obrazovanje. Ja sada govorim o vioj dimenziji obrazovanja, koja nas ui ta treba da radimo, koja nam pokazuje kakav e biti izraz naeg postojanja i kako se to moe najbolje ostvariti. Danas postoji mnogo mladih ljudi koji tumaraju u mraku kao brodovi bez kormilara. Nije to zato to ne valja drutvo, ili zato to su oni nedisciplinovani. Oni ne znaju ta bi sa sobom, jer nemaju osnovu za svoje postojanje. Ako to prenesete detetu, daete mu vrhunsko obrazovanje. Harmoniju u drutvu dece ne treba ostvarivati samo u drutvu. Decu na Jogu treba navii postepeno, ne samo u kolama ili drugim obrazovnim ustanovama ve i same Joga kole moraju imati posebne odeljke za decu. Ja znam da je pokazivati deci Jogu najlaki posao. U stvari, deca su Gurui a mi smo uenici. Oduvek se govorilo da je dete otac oveka. Isto tako i uenik je Guru svog Gurua.

____________________________________________________________________________
35 P

____________________________________________________________________________ Veina ljudi na zemlji ima decu i ta deca e danas-sutra biti dobri ili loi graani. Ako njihova linost nije integrisana, onda e i zajednica biti takva. Bez obzira da li se radi o politici, drutvenim zbivanjima ili nekom velikom ratu, dananja deca bie ta koja e time upravljati. Ako elite da stvorite dravnika ili naunika, deca su tu. Roditelji su fabrike, a deca finalni proizvodi. Stvorimo najkvalitetnije proizvode poduavajui decu Jogi. Bihar School of Yoga Monghyr 811 201, Bihar, India

____________________________________________________________________________
36 P

____________________________________________________________________________

LEKCIJA IZ TELEMITSK G JEZIKA

TA TELEMIT KAE 1. ini to ti je Volja. TA ZAPRAVO MISLI

1. Dobro, ne mora da radi kako ti kaem... ali pogreie. 2. Ja se ne slaem, ali 'kao braa se borite.' 2. Planiram ti 'veu svetkovinu', u toku sledee nedelje. 3. Ispunite se ljubavlju i snagom ljubavi. 3. 'oe se kresnemo? 4. To je iznad tvog stepena. 4. Nemam pojma. 5. Meditiraj nad tim. 5. Stvarno nemam pojma. 6. To je da te zavede. (Odnosi se na 6. Ne zna niko. nejasnoe u Kroulijevim tekstovima) 7. To je razotkrivena mudrost. 7. To je on izmislio. 8. Njihovi rituali su previe Staroeonski. 8. Nema dovoljno seksa i nasilja. 9. U pogledu fizikih fenomena, ritual je bio 9. Moja maka je eksplodirala. uspean. 10. Predavanje je bilo vrlo informativno. 10. Koliko si zakletvi prekrio s' ovim? 11. Na ritual bie prilino moan. 11. To je invokacija Horusa i evokacija Horonzona, s malo Ktulua za dodatni udar. 12. Njegov novi ritual je u skladu sa 12. Promenio je dve rei u Liber Pyramidos. Kroulijevom vizijom. 13. Sa ovom inicijaciom ubrzae tvoj 13. Ostavie te mu, izgubie posao, meteor napredak na putu. e pogoditi tvoj auto i tvoj pas e uginuti. 14. To je vrlo zanimljivo tumaenje. 14. Krouli se okree u grobu toliko brzo da generie elektrinu struju. 15. Njihov kamp je veoma nezavistan. 15. Oni planiraju da srue Velikog Majstora i postali su ponovo roeni hriani. 16. Tako je Krouli prvobitno naumio. 16. Nemam neki dobar razlog, ali mi se svia tako. 17. Njihov hram ima dosta magike energije. 17. Nisu radili proterivanje od 1967. 18. urka je bila dobra... zna ve, 18. Bila su 3 velika filozofska raskola, 2 uobiajeno. magika duela do smrti, improvizovana goliava Misa i uobiajene orgije na kraju. 19. Njegovi komentari na Kroulijeva dela 19. On je Kroulijeva inkarnacija i eli nose jak oseaj ubeenja. honorar. 20. Da, Liber Call Me AL je vrlo duhovito. 20. Recite nam ko je napisao da ga likvidiramo. 21. Tvoja rubrika 'zakon pod zakonom' ima 21. FBI je zvao i mi smo te prijavili. neke zanimljive politike implikacije.

Baphomet Breeze Vol. III No. 2 ____________________________________________________________________________

37 P

____________________________________________________________________________
1

John Whiteside Parsons POZADINA MAGIKE Magika je jedan sistem filozofije i nain ivota koji je kao zajedniki imenitelj svih kultura univerzalan za ljudski rod. Nauka, religija, medicina, filozofija i umetnost imaju svoje poreklo u magici i ona ih konano transcendira. Magika je spevala uspavanku svake rase, negovala njene velike snove, nadahnjivala njene najdalje letove i primala ih opet pri njihovom povratku u tamni dom zvezda. Magiku nije stvorio ovek, ona je jedan deo oveka, imajui svoju osnovu u strukturi njegovog mozga, tela i nervnog sistema u njihovim odnosima prema njegovom konceptualnom (pojmovnom) univerzumu, matrica miljenja i govora, majka misli. Magika je takoe izvor velikih mitova koji su zajedniko naslee ljudske rase, koja se jednako protee u kreativnim i inicijacijskim sagama velikih kultura i u destruktivnim i jalovim nonim morama poslednjeg stupnja zvanog moderna civilizacija. Poto je magika deo oveka, ona se ne javlja samo u svakom vidu svih rasa i kultura ve i u svakom pojedincu kao izvor najdubljih snova i motivacija njegovog nesvesnog, i daleko najvei deo njegovog istinskog sopstva. Stoga prouavanje magike obuhvata prouavanje oveka u njegovim najdubljim i najuzvienijim vidovima i prouavanje prirode u svim njenim delovima. Eksperimentalna animistika osnova magije je opta teorija polja koja posmatra pojedinca kao jednu mreu (polje) sila koje sudeluju u i koje su direktno povezane sa jednom slinom kosmikom mreom (poljem) koja ukljuuje celokupni svemir. (Sa izvesnih stanovita ova dva polja se smatraju identinim.) Zato je postulat magike da su svaki mukarac i svaka ena zvezda. U magikoj terminologiji neke kategorije agregata ili grozdova sila u jednom polju se nazivaju bogovima, anelima, elementalima ili demonima. Takva terminologija se moe razumljivo primeniti na parcijalnost svesti (taku gledita ili stanje uma), neki grad, kulturu, eru, skup zvezda ili maglinu, pod uslovom da sledi odgovarajua definicija. Iz ovog stanovita o polju prirodno sledi zakon slinosti (homeopatija ili simpatija) iz kojeg potiu likovi, talismanska i mantra magika, i zakon bipolarnosti, koji svoj fiziki duplikat ima u drugom zakonu Njutnove mehanike. Poto se svaki pojedinac posmatra kao jedan potencijalni celokupni univerzum, stoga je sutinsko da svaki postigne celovitu svest u iskustvu putem izraavanja svoje volje na sve naine ljubavi. Ovo vodi ka drugom postulatu magike koji glasi: "ini to ti je volja i to e biti sav zakon.", "Ljubav je zakon, ljubav pod voljom." Zato je funkcija magike da svakog pojedinca vodi ka ostvarenju i izraavanju njegovog celovitog sopstva na svim planovima bia i iskustva. Ova razmatranja povlae suptilnosti koje nas verovatno vode izvan predmeta ovog odeljka. One su ovde date da bi se studentu pokazalo poneto od ogromnog obima i domena teme i neki od razloga zato je ona nazvana PRAVIM Umeem (THE Art). ___________________________________________________________________________ 1 Napomena izdavaa: Ovaj nenaslovljeni esej trebao je biti korien kao prospekt za Gnostiku Crkvu, a verovatno i za Vikraft. ____________________________________________________________________________
38 P

____________________________________________________________________________ DEFINICIJE MAGIKE U svojoj apsolutnoj osnovi magika je strast i disciplina koja je povezana sa misterijom ljubavi i putem koje ovek moe stii do svakog uzvienog znanja i ljubavi o sebi, drugima i univerzumu u svim njegovim vidovima. U svojoj relativnoj i primenjenoj osnovi koja je koren svih tajnih tradicija ljudskog roda, magika se odnosi na sakrament seksa i misteriju stvaralake volje. Magika je definisana kao nauka i vetina izazivanja promena koje treba da se deavaju u skladu sa voljom. To je tano ako se postulira da je krajnji cilj te promene postignue harmonije i ravnotee u razumevanju i ljubavi. Magika je takoe definisana i kao tehnika napredovanja pojedinca u svetlosti, ivotu, ljubavi i slobodi. Meutim, funkcija magike je takoe i visoko podrutvljena. Ona se bavi obukom izuzetnih pojedinaca za plemensko vostvo, zatitom i konstruktivnim iniciranjem pojedinaca i grupa kroz kritine periode detinjstva, puberteta, mladosti i zrelosti i raiavanjem raznih emocionalnih kriza i kriza sredine pojedinca i plemena. Magika se zato moe definisati i kao: 1. Metod stimulisanja i odravanja kreativnih i pozitivnih ivotnih sila u pojedincu i plemenu. 2. Metod postupanja sa oblastima prirode i ljudskog uma koji ne odgovaraju uobiajenom logikom ili mehanicistikom pristupu. 3. Zamisao prirode, u svim njenim delovima, kao jednog ivog polja u direktnom kontaktu i ukrtanju sa svakim pojedincem. 4. Zamisao pojedinca kao jednog potencijalnog polja koje obuhvata celokupnu prirodu u celovitoj svesti. 5. Jedan nain ljubavi koji ukljuuje sve naine ljubavi. SVRHA I CILJ MAGIKE Nita nije pogrenije od gledita da je magika zasnovana na pogrenom shvatanju prirode fizikog sveta u njegovom odnosu prema ljudskom intelektu. Kao jedan drutveni odravatelj ravnotee sutinsko je da magiar poseduje sveobuhvatno znanje o razliitim planovima ije meusobno delovanje rezultira u sveobuhvatnoj stvarnosti. Prvenstvena funkcija magiara je razumevanje i kontrolisanje osnovnih sila ivota i smrti onako kako se one manifestuju u promeni. Zato je neophodno da magiar bude osloboen od ogranienja bilo kog osobenog stanovita. Tako e on razumevati i primenjivati nauni metod, ali e ga isto tako shvatati samo kao jednu silu u mrei sila koje ine njegovo polje obrazovanja. Moglo bi se rei da je magika metod obuavanja pojedinca u pravcu sveukupne svesti pomou stimulisanja raznih centara uma i negovanja miljenja o polju. Cilj te obuke jeste manifestacija iniciranog vostva prema jednoj svesnijoj, integrisanijoj, znaajnijoj i zanimljivijoj drutvenoj kulturi. Ukratko, cilj magike je razvijanje pojedinca u svim nainima ljubavi i prosvetljivanje drutva za prihvatanje svih obaveza tog razvijanja kao nunih uslova napretka.

____________________________________________________________________________
39 P

____________________________________________________________________________ ODNOS MAGIKE I OVEKA Kao funkcija koja odrava ravnoteu izmeu svetova spoljanje percepcije i unutranjeg shvatanja, magika podstie svesnost koja ivotu donosi ravnoteu i znaaj, a hrabrost i slast nainima ljubavi. Gde je ovoj funkciji omoguen njen najpotpuniji obim, civilizacija kakvu mi poznajemo je, u velikoj meri, suvina. Ustvari, u ovom sluaju, jedina funkcija civilizacije je da unese raznolikost i prefinjenost strasnoj drami ivota. To je u velikoj meri bila karakteristika doba Izide, udesni domet praistorije koji je okarakterisao stanje ljudskog roda za skoro milion godina, u kojem je solarno-faliki svetenik-kralj smatran skladnim i uravnoteenim suprugom boginje ene. Katastrofe koje su pre nekih 6000 godina strmoglavile doba Ozirisa, ovde se mogu samo pretpostavljati. Moda su one bile pojedinane i line prirode, sline onim silama koje deluju na genij ake (Tschaka), tog nenadmanog i stranog ratnikog kralja Zulua. U svakom sluaju uspon patrijarhata je svrgnuo vladavinu boginje majke u veoj ili manjoj meri i poloio Edipovsku osnovu kompleksu intelektualnog i kompleksu moi na kojima je civilizacija zasnovana. Ovo stanje ostajalo je metastabilno sve dok su prave inicirane kole magike, koje su shvatale i primenjivale znanje o temeljnoj biseksualnoj prirodi sila ivota, zadravale jednu vodeu, inicijatornu i savetodavnu sposobnost u svojim kulturama. Meutim, uroena priroda neuravnoteenih intelektualnih kompleksa i kompleksa moi je da zahtevaju apsolutnu autonomiju, da posmatraju enu kao neprijatelja, seks kao neto avolsko i da na sve mogue naine stiavaju zbunjujue, dvopolne i viestruke glasove iz centara ivota. Za to se manifestovala jedna stalno rastua nestabilnost u civilizaciji koja se ni na koji nain nije mogla suzbiti nikakvom primenom sile niti dometom intelekta. Tako su se rana crkva i drava u Evropi stopile sa magijskom tradicijom, koja je, povukavi se u podzemne tokove narodnog nazadnjatva, prepustila te dve institucije vikovima senilnosti i ubilakih manija. Talas zaraznog patrijarhata onakvog kakav se izrazio u Judeo-Hrianskom religijskomoralnom sistemu zapljusnuo je Zapadnu kulturu talasom trostrukog razaranja. Prvo, razvijanjem lika oca u jednog Boga udovite on je porekao svakom sinu mogunost njegove mukosti. Drugo, poniavanjem lika majke u jednog demona-devicu-anela, on je porekao svakoj kerci mogunost njenog ispunjenja. Tree, pridavanjem ideja prljavtine, neistoe, sramote, krivice, nepristojnosti i skarednosti itavom seksualnom procesu patrijarhat je zatrovao ivotnu silu na njenom izvoru. ODNOS MAGIKE I SAVREMENOG DOBA Savremeno doba predstavlja poetak doba Horusa, deteta koje sadri elemente majke i oca, ali koje se takoe u nekim pogledima razlikuje od oboje. Moderni ovek, u polusvesnoj reakciji protiv patrijarhata i Judeo-Hrianske religije, trai bekstvo ka majci u MATERijalizmu i nauci, ali oni mu zaista ne mogu pomoi, budui da on nije u stanju da se suoi niti razume njihovo poreklo. S druge strane, strah i mrnja prema majci-demonu rezultira u rastuim komponentama homoseksualnosti i njenoj represivnoj posledici, paranoidnoj psihozi. Parcijalnosti u oveku niega se ne plae vie koliko pokreta ka celovitosti. Usled toga, u sekundarnom mi primeujemo fanatini militarizam, pseudo-moralnost i dogmatsku politiku u njihovim najnasilnijim vidovima. ____________________________________________________________________________
40 P

____________________________________________________________________________ Oseajui se nevoljenim i nepoznavajui naine ljubavi, Zapadnjak se kree po jalovoj pustinji uma, bez znanja, razumevanja i volje da se spase nekim inom ljubavi, neuravnoteen, frustriran, lien izraza svoje prirode, on reaguje u sumanutostima straha i mrnje koje tee da postanu sve samoubistvenije. Za ovaj uasni orsokak nije pronaeno nijedno pravo pojedinano niti drutveno reenje, niti e biti pronaeno sve dok magijsku ravnoteu ponovo ne otkriju i ne formuliu kulturni heroji koji e otkriti jednu novu magijsku religiju ljubavi i tako novo doba inicirati u zrelost. CILJ KURSA I ODNOS MAGIKE PREMA UENIKU Jedan od ciljeva ovog kursa je da razvije takvo razumevanje magike koje e biti pojedinano i drutveno korisno, pouno i prihvatljivo i koje e voditi uenika ka najvioj samoinicijaciji za koju je on sposoban. Zatim, sledei cilj je da pomogne u razvoju, kod jednog broja samosvesnih magijskih linosti, takvih strasti i siline koje e biti dovoljne za ulogu inicijatora novog doba. Stoga se nadamo da e ovaj kurs pomoi studentu u sticanju znanja, doputenja i moi njegovog celokupnog sopstva i naroito one moi ljubavi pomou koje on moe postati gospodar iluzije suprotnosti i zvezda i svetlost u ovoj velikoj tami naeg doba.

Jack Parsons & Marjorie Cameron ____________________________________________________________________________

41 P