Mr D. M.

Filipovi

ANATOMIJA GLOBALISTIKOG SMRADA

ANGAOVANJE NEVLADINIH ORGANIZACIJA NA RAZBIJANJU POLITIKOG, VOJNOG I BEZBEDNOSNOG SISTEMA SRBIJE I JUGOSLAVIJE

Recenzenti: general Goran Radosavljevi pukovnik Duan Orlovi pukovnik Toma urin

Izdava:

PREDGOVOR
Poslednjih trideset godina, s kraja XX i poetka XXI veka, meunarodnu politiku scenu karakterie irenje takozvanog, Treeg civilizacijskog talasa, kao jednog potpuno novog vida oivljavanja neokolonijalistikih ambicija najnaprednijih zemalja sveta. Ideja globalne dominacije, oliena u konceptu Novog svetskog poretka, osmiljena u vodeim, strogo zatvorenim centrima ekonomske i politike moi, kao to su Trilaterala1, Bilderberg grupa2 i Komitet 3003, sprovodi se u delo beskrupuloznim i agresivnim nastupom trenutno najmonije svetske sile Sjedinjenih Amerikih Drava i njenih saveznika.
1

Trilaterala jedna od vodeih globalistikih organizacija, strogo zatvorenog tipa, okosnica Novog svetskog poretka. Sainjavaju je najuticajniji pojedinci iz Sjedinjenih Amerikih Drava, Evropske Unije i Japana. Da bi osmislili nain dugorone dominacije svetom, svojevremeno su angaovali vie desetina hiljada naunika sa zadatkom da otkriju uzroke propasti velikih imperija u istoriji oveanstva. Nauni nalaz svodio se na konstataciju da je uzrok njihove propasti bio u veliini teritorije koju nisu mogli da kontroliu, pa su ih stoga lokalne pobune slabile i dovele do raspada. Da bi otklonili ovaj uzrok, lanovi Trilaterale podelili su svet na tri uticajne zone koje e imati svoje centre upravljanja: Evropska Unija upravljae Evropom, Amerika Evroazijom, a Japan Dalekim Istokom i ostalim teritorijama Junog Pacifika. Ova organizaciona ema, manje-vie, funkcionie poslednjih trideset godina.
2

Bilderberg grupa globalistika organizacija zatvorenog tipa koja je prva istupila sa tezom Novog svetskog poretka. Cilj joj je formiranje Jedinstvene svetske Vlade koja e kontrolisati celo oveanstvo. Naziv je dobila po istoimenom hotelu u holandskom gradu Osterbrik, gde je prvi put, 1954. godine, odran neformalni tajni sastanak radi usaglaavanja stavova najuticajnijih linosti Evrope i Amerike. Danas broji oko 120 ljudi, meu kojima su politiari, lanovi kraljevskih porodica, vodee linosti katolikog vatikanskog klera, industrijalci, bankari i medijski magnati, koji koordiniraju interese amerike i evropske elite.
3

Komitet 300 globalistika evro-amerika organizacija zatvorenog tipa. Figurira kao izvrni organ neformalne Jedinstvene svetske vlade koji odluuje, planira i koordinira konkretnim, dugoronim aktivnostima u cilju uspostavljanja dominacije Zapadnog sveta nad ostalim delom oveanstva, u okviru realizacije ideje Novog svetskog poretka.

Njihovi ciljevi predoeni su ostalom delu oveanstva kao ultimatum: Ili ete biti sa nama striktno se povinujui naim interesima uz dobrovoljno odricanje od sopstvenih nacionalnih nezavisnih politikih tenji, ili ete biti protiv nas kada emo vam primenom svih oblika politikih, ekonomskih i vojnih pritisaka nametnuti svoju ideologiju, uz uspostavljanje poslunikih reima po naim kriterijumima. Ultimatum je primarno upuen, a dobrim delom i sproveden, prema malim i srednjim zemljama Istone Evrope, Azije i Afrike4, sa neskrivenom tenjom potinjavanja i onih veih drava, kao to su Rusija, Indija ili Kina. Pretnja globalistike alijanse je realna i sasvim osnovana, a temelji se na injenici da se, posle raspada SSSR-a i ukidanja istonog vojnog saveza Varavskog pakta severnoatlanski odbrambeni savez NATO transformisao u neprikosnovenu militantnu organizaciju ija je glavna namena osvajanje tuih teritorija, zarad jaanja sopstvenih interesa i ostvarivanja liderske pozicije svetskih razmera. Tako su: Koristei priliku to je nestala dotadanja hladnoratovska ravnotea straha, SAD odmah krenule u svoje osvajake pohode radi preureenja sveta i uspostavljanja novog svetskog poretka zasnovanog na dominaciji i pljaki.5 Posebno zabrinjava podatak da ameriko javno mnjenje, svojim najveim delom, podrava pomenuti politiki kurs. Kao obrazloenje, najee se citira stav aktuelnog amerikog geopolitikog stratega Beinskog da Amerika kao najmonija svetska sila nema nikakvog razloga da tu svoju poziciju do kraja ne iskoristi obezbeujui na prostoru cele planete svoje nacionalne interese, ime je elja za dominacijom i spremnost da se na tom planu lino angauje, a po potrebi i rtvuje, nametnuta kao uzor u svesti prosenog Amerikanca.
4

Prema nalazu vodeih ekonomskih analitiara, samo u poslednjoj deceniji, 20% najbogatijih ljudi zagospodarilo je nad 90% vrednosti u globalnim razmerama, dok 90% najsiromanijih raspolae sa svega jednim procentom tih vrednosti. Zabrinjavajue je i to to se ta tendencija sve vie pojaava.
5

Mihailo Markovi srpski akademik.

Po svojoj sutini, globalizacija podrazumeva svojevrstan rat novog tipa, koji po pravilu zapoinje spoljanjim politikim pritiscima, praenim ekonomskim ucenama i sankcijama, zatim, po potrebi, sledi vojna intervencija niskog ili srednjeg intenziteta, uz permanentnu podrku snaga unutranjeg politikog pritiska, to podrazumeva iniciranje unutranjih sukoba i uruavanja dravnih nacionalnih institucija napadnute strane, sve do njenog potpunog sloma. Poraavajua je injenica da se u sklopu spoljanjih pritisaka najee koristi legitimitet Ujedinjenih nacija koja je, zbog direktne zavisnosti od zapadnih finansijskih izvora, prinuena da bespogovorno pristaje na tu vrstu zloupotreba. Mnogi svetski strunjaci za meunarodnu politiku bezuspeno upozoravaju na to da e praksa pruanja neprincipijelne podrke amerikom hegemonizmu, koja je, ne tako davno, posebno bila izraena pri izazivanju destabilizacije i raspada nekoliko evroazijskih drava, diskreditovati sve meunarodne institucije kao to je OUN, inei ih za vei deo oveanstva neadekvatnim, pa ak i neprihvatljivim. A to je upravo dugoroni cilj globalista, zameniti Ujedinjene Nacije sopstvenom Svetskom Vladom, stavljajui svet pod direktnu linu kontrolu nekolicine najuticajnijih zapadnih lidera.6 S druge strane, na planu unutranjih politikih pritisaka, veoma znaajnu, ak nezamenjivu ulogu imaju takozvane nevladine organizacije. Ove, relativno nove politike tvorevine, osmiljene su da za interese tuih, zapadnih Vlada, destabilizuju, obore i po mogunosti zamene nacionalne Vlade svojih zemalja. Zato se i nazivaju nevladine, jer se podrazumeva da lokalna vlast drave u kojoj deluju nee imati nikakav uticaj i kontrolu nad njima. One predstavljaju osnovne elije irenja globalistikog smrada, iji se neprijatni politiki zadah, naalost, moe osetiti na svim prostorima irom zemaljske kugle. Na primer, samo na inicijativu amerike administracije, osnovano je stotine hiljada takvih meunarodnih instituta, fondacija, asocijacija i foruma, koji
6

Teza o diskreditaciji Organizacije Ujedinjenih Nacija detaljno je analizirana u radovima Karka Santora iz Instituta za meunarodna politika istraivanja, a ovde je parafrazirana prema navodima beogradskog politikog analitiara M. Drecuna.

se bave svim i svaim, od humanitarnih akcija do izuavanja folklora ili zatitom prirodnih lepota. Svaka od njih ima svoje nacionalne ogranke uredno registrovane u gradovima zemalja domaina. Zahvaljujui injenici da ih finansiraju, Amerikanci postavljaju i kadrove, uz striktna uputstva o pravcima i nainima delovanja, pri emu im status nevladinih organizacija obezbeuje punu legalizaciju za boravak, kretanje i rad. Tako, s poetka uvek nenametljivo i neprimetno, one pokreu odreena pitanja u domaoj i svetskoj javnosti, da bi se vremenom potpuno ukljuile, a zatim i nametnule lokalnim politikim tokovima, potencirajui informacije, poluinformacije i dezinformacije na teme i probleme, koji su u skladu sa potrebama njihovih mentora i nalogodavaca. Sutinski, po funkcionalnom konceptu, nevladine organizacije zasnovane su na staroj isprobanoj doktrini specijalnog rata7, sa svim obavetajnim, subverzivnopropagandnim, a u nekim sluajevima i paravojnim karakteristikama, s tim to im je forma donekle ublaena i prilagoena sukobima niskog intenziteta, gde je prevashodni cilj da kao legalne institucije iniciraju unutranju krizu, koja e posluiti kao povod za internacionalizaciju problema, odnosno kao opravdanje za spoljanju meunarodnu intervenciju. Tu se, naravno, njihova funkcija ne zavrava, jer u zavisnosti od nivoa eskalacije situacije i njihovi zadaci se preusmeravaju na kanalisanje kriznog arista u pravcu permanentnog uruavanja domaih politikih, vojnih i bezbednosnih sistema, do pruanja obavetajne podrke snagama intervencije i davanja formalnog legitimiteta okupacionom reimu. Meutim, ma koliko tekui procesi nasilne globalizacije bili dobro osmiljeni i teko zaustavljivi, u mnogim sredinama, pre svih u potencijalno ugroenim zemljama, spontano dolazi do pojave antiglobalistikog samoorganizovanja. Kako primeuje bivi jugoslovenski predsednik Slobodan Miloevi: Ono to se
7

Forma obavetajno-subverzivnih aktivnosti koje su bile veoma zastupljene u vreme hladnog rata.

dogaa, suprotno namerama kreatora novog svetskog poretka, iz dana u dan potvruje da u svetu jaa svest o potrebi ujedinjavanja snaga otpora novim porobljivaima.8 Sasvim je izvesno da strah od globalizacije i neophodnost pruanja otpora tom zlu takoe dobijaju globalni karakter. S tim u vezi, sve ono to se desilo jugoslovenskom i srpskom narodu moe da poslui kao pouno iskustvo i opomena drugim narodima koji se zbog svog geopolitikog poloaja nalaze na meti velikih sila. Namena ove studije je da prui skroman doprinos njihovim slobodarskim nastojanjima. Studija koja je pred vama sadri tri integralna dela. U prvom delu obraena je geneza neprijateljskog delovanja globalistikih nevladinih organizacija, od njihovih korena, koji datiraju jo iz vremena Titove Jugoslavije, njihove ekspanzije u posttitovskom periodu, direktnog uea u izazivanju krvavog graanskog rata i raspada jugoslovenske drave, podrke koju su pruale snagama NATO-alijanse prilikom napada na Jugoslaviju 1999. godine, do aktivnog uea u uspostavljanju globalistike okupacione vlasti na preostalom jugoslovenskom prostoru, odnosno na teritoriji Srbije i Crne Gore, a koje se jo uvek odvija u punom jeku. Drugi deo studije neposredno se bavi organizacionim i funkcionalnim ustrojstvom nevladinih organizacija, nainima regrutovanja kadrova, finansiranja, planiranja i rukovoenja, uz detaljni osvrt na njihovo konkretno delovanje na planu ruenja jugoslovenskog politikog, vojnog i bezbednosnog sistema. Trei deo posveen je nainima suprotstavljanja neprijateljskom delovanju nevladinih organizacija, sa konkretnim iskustvima koja je na tom polju imala Sluba dravne bezbednosti Srbije i Jugoslavije. U tom delu analizirani su rezultati pojedinih mera i radnji primenjivanih prema nevladinim organizacijama, kao i preporuke koje je Sluba tim povodom upuivala politikom vrhu, uz dodatnu razradu nekih novih strunih ideja i sugestija za
8

Konstatacija iz Miloevievog predgovora za knjigu Majkla Parentija: Ubiti naciju Napad na Jugoslaviju.

koje verujem da mogu unaprediti rad svih antiglobalistikih institucija i pojedinaca usmeren ka ovoj problematici. Naalost, postoji i etvrti deo, koji s namerom nije uvren u ovu studiju. On se odnosi na nain organizovanja patriotskih snaga u zemljama gde je ve zavedena tiha ili otvorena okupacija sa uspostavljenim marionetskim reimima, a praktino se svodi na Prirunik o urbanoj gerili. Izostavio sam ga sa iskrenom nadom da itaoci iz Slobodnog sveta nikada nee doi u situaciju da budu primorani da se organizuju po tim principima. to se mog naroda tie, Srbima ta vrsta literature nije ni potrebna, imajui u vidu da nam je sklonost ka gerili duboko usaena kao deo nacionalnog identiteta. Prilikom izrade ove studije oslanjao sam se na brojne izvore. Tu su analize i komentari najvienijih srpskih politiara, intelektualaca i publicista partiotske antiglobalistike opcije, kao to su: akademik Mihailo Markovi, prof. dr Kosta avoki, prof. dr Smilja Avramov, Drago Kalaji, Slobodan Miloevi, prof. dr Vojislav eelj, Rade Drobac, Milovan Drecun i mnogi drugi. Potom, tu su studije koje su objavili vodei svetski protivnici globalistike hegemonije, meu kojima posebno izdvajam hrabrog amerikog publicistu Majkla Parentija, koji se meu prvima otvoreno suprotstavio ovoj vrsti zla.9 Zatim, korieni su originalni javno objavljeni i tajno pribavljeni materijali nevladinih organizacija, kao i zvanini i nezvanini komentari njihovih zapadnih mentora. Najzad, primarno sam se oslanjao na svoja iskustva i saznanja, koja sam stekao kao jedan od dugogodinjih operativnih rukovodilaca i funkcionera jugoslovenske Slube dravne bezbednosti. Kod izbora podataka koje u izneti ili preutati, pridravao sam se iskljuivo etikog odnosa prema profesiji koju sam, verujem, asno obavljao dvadeset pet godina. Naime, kao graanin drave koja vie ne postoji i pripadnik Slube
9

Parentijeva knjiga Ubiti naciju Napad na Jugoslaviju, prevedena je na desetak svetskih jezika i spada meu najpoznatija dela antiglobalistike literature. Kao recenzent jugoslovenskog izdanja Parentijeve knjige preporuujem je svima koji se bave ozbiljnim izuavanjem pomenute problematike.

koja, takoe, vie ne postoji, moralne norme su mi preostale kao jedini relevantni parametri. To zasigurno nee biti po volji proamerikom reimu koji je trenutno nametnut mojoj zemlji, to nije ni vano, oni me jo od ranije tretiraju kao svog neprijatelja, pa ni ova knjiga nee bitno uticati na moj odmetniki status. Uostalom, u ova zla vremena, kada se Srbi, koji su jo na slobodi, dele na izdajnike i odmetnike, ast je biti odmetnik.

U Slobodnom svetu, novembra 2005. godine.

PRVI DEO GENEZA SMRADA

I ) ZAECI NEPRIJATELJSKOG DELOVANJA NEVLADINIH ORGANIZACIJA U TITOVOJ JUGOSLAVIJI

Period dravnog prosperiteta Jugoslavije za vreme etrdesetogodisnje vladavine Josipa Broza Tita (od 1945. do 1980. godine) ostae zapamen kao najstabilnija epoha u istoriji tih prostora. Nesvrstana politika obezbedila je zemlji ugled kakav nikada do tada nije imala, a mudro balansiranje izmeu istonog i zapadnog vojnog bloka donelo je Jugoslaviji status znaajnog faktora svetskog mira. Mona Jugoslovenska narodna armija titila
10

je granice od spoljanjih pritisaka, a respektivan bezbednosni aparat garantovao je punu unutranju sigurnost. Vodea politika snaga, Komunistika partija Jugoslavije, uspeno je sprovodila program socijalistikih reformi, pa je dvadeset miliona stanovnika ivelo spokojno, uz besplatnu zdravstvenu zatitu, besplatno kolstvo, zagarantovano pravo na prihod i brojne druge socijalne olakice. Svakako da nije bilo rasipnitva i raskoi kao na prebogatom Zapadu, ali nije bilo ni bede.10 Naravno, zbog svog geostratekog poloaja, zemlja je permanentno bila na udaru subverzivnog delovanja i sa Istoka i sa Zapada, ali ne u meri koja bi se mogla okarakterisati kao alarmantno ugroavajua. Dravne institucije bile su stabilne i za neprijateljsku stranu nedodirljive, pa se najvii domet ispoljavanja neprijateljske delatnosti svodio na propagandno kritizerske radioemisije Glasa Amerike i Slobodne Evrope11, bez nekog bitnog uinka, jer narod na njih nije obraao panju. Timovi zapadnih obavetajnih analitiara godinama su istraivali koja je to najslabija karika jugoslovenskog drutva na koju bi se efikasno moglo delovati, i od nekoliko opcija (vienacionalne sredine, suprotstavljene verske zajednice, separatistike tenje pojedinih etnikih grupacija) zakljuili su da za poetak, osnovna ciljna grupa subverzivnog nastupa bude jugoslovenska studentska omladina. Plan je bio jednostavan: ponuditi tim mladim ljudima, do kojih su zapadni uticaji ve uveliko stigli preko muzike, kinematografije i mode, mogunost line afirmacije i ansu za ivot u bogatijem svetu. Veoma obazrivo plan je poeo da se realizuje preko Informativnog centra Amerike ambasade u Beogradu USIC, Kulturnog centra pri Francuskoj ambasadi i Britanskog saveta, koji je delovao u okviru britanske DK misije. Uz saglasnost jugoslovenskih vlasti, kojoj je projekat prezentiran kao oblik meunarodne naune saradnje, najboljim studentima, koji ispolje interesovanje da svoje obrazovanje dopune na stranim
10

Bedu e doneti zapadna demokratija par desetina godina kasnije.

11

Inae, obe pomenute radio-stanice funkcionalno su podreene propagandnoj maineriji NATO pakta, pomou ijih finansijskih sredstava se i dan danas odravaju.

11

univerzitetima, ponuena je mogunost besplatnih seminara, simpozijuma, pa i stipendiranje. Finansijska sredstva za to su unapred bila obezbeena iz privatnih fondacija koje smo naknadno upoznali kao nevladine organizacije. Po pravilu, odabrani kandidati mogli su se svrstati u dve kategorije. Prvu su inili zaista izvanredni studenti natprosenih kvaliteta. Drugu, po zapadnim analitiarima znaajniju kategoriju, sainjavala su deca iz porodica jugoslovenskih politikih i vojnih rukovodilaca. Posebno je interesantno da tokom podnoenja molbi i razgovora kandidata sa diplomatskim osobljem, nikada nije spominjan ni jedan uslov, obaveza ili neto slino, to bi se moglo okarakterisati kao sumnjivo. Naprotiv, permanentno je provejavao stav da njihove zemlje pruaju punu podrku jugoslovenskoj socijalistikoj opciji, pa im je stoga i namera da nam, koliko mogu, pomognu da na socijalizam bude jo lepi i napredniji. I tako doe i 1968. godina. Masovni studentski protesti potresali su sve metropole zapadnog sveta. Pobunie se i studenti u jugoslovenskim univerzitetskim centrima. I dok su ameriki studenti u ime pacifizma protestovali protiv rata u Vijetnamu, a francuski studenti iz neprecizno definisanih motiva demolirali Pariz, beogradski studenti digoe se sa zahtevom: Za lepi i napredniji socijalizam. Jedan od glavnih voa pobune, u to vreme, mladi profesor filizofije, Dragoljub Miunovi, uputio je protestni ultimatum da se ime beogradskog univerziteta mora promeniti u Crveni univerzitet Karl Marks. Posle nekoliko eih okraja sa policijom, u kojima su se, izmeu ostalih, istakla i generalska deca, studentima se obratio Tito. Njegova pojava bila je sasvim dovoljna da se protesti istoga dana obustave. Predsednik se zahvalio studentskoj omladini na podrci koju izraavaju prema socijalistikoj izgradnji zemlje, te se svi razioe sreni i zadovoljni. Najvie su likovale zapadne diplomate. Prevara je uspela. Iz jezgra organizatora studentskog bunta izrodila se nova jugoslovenska opozicija iz koje e mnogi, kao gore spomenuti marksista D. Miunovi i gro generalskih potomaka, kasnije
12

napraviti uspene politike karijere u proamerikim nevladinim organizacijama.12 Proces transformacije voa i uesnika studentskog bunta 1968. godine u pravu antikomunistiku opoziciju, odvijao se u fazama. Dugo godina, ak i posle Titove smrti, za stabilnu dravu kakva je Jugoslavija jo uvek bila, predstavljali su samo politiki bezopasne marginalne grupe neformalno organizovanih intelektualaca. To je navelo dravne organe da njihovu ulogu potcene, to se na dugoronom planu pokazalo kao ozbiljna greka. injenica je da nekog organizovanog opozicionog delovanja nije ni bilo. Naime, njihovi pokuaji da se kao opozicija legalizuju uvek su bili direktno ili indirektno vezani za podrku koju su oekivali od amerike i drugih ambasada, to od strane Dravne Bezbednosti nije tolerisano. Uz to, za izvestan broj ljudi iz njihovog drutva postojala je osnovana sumnja da su regrutovani u obavetajnu mreu stranih Slubi, to ih je, sve zajedno, dodatno kompromitovalo. Objektivno, aktivnost im se svodila na povremene kontakte sa evropskim leviarskim organizacijama i to vie po privatnoj liniji, zatim na uee u polutajnim zatvorenim simpozijumima, kakva je, na primer, bila Korulanska kola, na objavljivanje radova politike sadrine u stranim publikacijama,
12

Znaaj studenskih protesta 1968. godine za noviju istoriju Jugoslavije danas se tumai i tretira razliito. Imajui u vidu da mnoge okolnosti po pitanju tih dogaaja nikada nisu zvanino objavljene, mogunosti interpretacija su viestruke. Generalno, politiki ideolozi, i leviari i desniari, pomenuti protest sagledavaju u pozitivnoj konotaciji. Leviari ga predstavljaju kao progresivnu reakciju na prevazieni komunistiki dogmatizam, to je dugorono rezultiralo afirmacijom nove garniture vodeih jugoslovenskih komunista, kao to su: Mihailo Markovi, jedan od najpoznatijih evropskih leviarskih ideologa, Milorad Vueli, aktuelni lider Socijalistike partije Srbije, pa i poslednji predsednik socijalistike Jugoslavije, Slobodan Miloevi. Istovremeno, desniari plasiraju tumaenje kako je to bio prvi posleratni masovni graanski bunt, motivisan idejom uspostavljanja demokratskog drutva, sa prikrivenom antikomunistikom crtom. Za razliku od njih, u teoriji i praksi jugoslovenskih bezbednosnih struktura i institucija, dogaaji iz 1968. godine, sagledavaju se iskljuivo u negativnom kontekstu. Naime, sva raspoloiva obavetajna i kontraobavetajna saznanja nedvosmisleno su ukazivala da u pozadini dogaaja stoji subverzivno delovanje zapadnih slubi, a to se inae, naredne trideset dve godine, intenzivno izuavalo kao obavezni deo nastavnog programa na specijalizovanim kursevima Dravne i Vojne bezbednosti. Shodno tome, prilikom izrade ove studije i ja sam se prevashodno drao profesionalnog stava, pa 1968. godinu predstavljam u negativnom svetlu. Svakako da je u demonstracijama uestvovalo mnotvo estitih i naprednih mladih ljudi, iji motivi nikada nisu tretitani kao sporni, a da li su i do koje mere njihove pobude bile izmanipulisane od strane Zapada, ostaviu kao otvoreno pitanje autorima drugaijih profesionalnih profila.

13

nekoliko pokuaja pokretanja sopstvenih opozicionih asopisa i na redovna okupljanja u neformalnim grupama po stanovima ili kafanama. S obzirom na to da su na drutvenom planu delimino uspeli da se nametnu kao samozvana prozapadna intelektualna elita imali su simpatizere meu mlaim intelektualcima i umetnicima, mada je i kod tih ljudi u pozadini simpatija provejavala prikrivena nada da e preko njihovih veza na zapadu eventualno uspeti da se domognu neke stipendije, sponzorstva, prilike za meunarodnu afirmaciju ili neke sline koristi. PRISEANJE PRVO Sredinom sedamdesetih godina, po zavrenoj srednjoj koli, kao i svi mladi ljudi tog uzrasta, nalazio sam se na ivotnoj prekretnici kada sam morao da odluim ta u dalje sa samim sobom. Zanosio sam se pisanjem pozorinih drama, to mi je kakotako ilo od ruke, pa sam dobar deo vremena provodio po teatrima, s nadom da u uspeti da upiem Pozorinu akademiju. Tako sam, sasvim sluajno, upoznao jednu interesantnu, dobronamernu enu, stariju od mene desetak godina, koja se kao vrsni poznavalac modernih tendencija u pozorinoj umetnosti svojski angaovala da mi u tim namerama pomogne. Posle nekoliko dana druenja zapoeli smo razgovor na temu politike. Malo se oneraspoloila kada sam joj rekao da sam komunista, ali je konstatovala da joj to ne smeta. Na pitanje odakle joj odbojnost prema komunistima ispriala mi je da je svojevremeno, kao voa studentskih nemira 68. uhapena i osuena, da je provela izvesno vreme u zatvoru, ali da ni po isteku kazne nije promenila svoja antikomunistika uverenja, ve ju je to, naprotiv, jo vie motivisalo da se posveti opozicionom radu. Da budem iskren, nisam je ozbiljno shvatio, to sam joj i rekao. Odgovorila je da je tako moda i najbolje. Postali smo iskreni prijatelji. Poseujui je povremeno, zaticao sam u njenom stanu povee meovito drutvo razliitih
14

godina starosti. Predstavila mi ih je kao intelektualce opozicionare. U svakoj od tih prilika, razgovori bi prestajali im bih se ja pojavio, to mi je bilo neprijatno, meutim, na moju opasku da mi je ao sto sam ih prekinuo i da u da navratim kasnije, ljubazno bi me zamolili da ostanem, jer je njihova greka to su se zadrali due nego to su planirali. Kako je vreme prolazilo privikli su se na moje prisustvo, pa mi se jednom pruila mogunost da prisustvujem takvom skupu, za koji mi rekoe da nije ni poverljiv ni preterano znaajan. Imao je formu klasinog partijskog sastanka, s tim to je atmosfera bila prijatnija i intimnija. Na momente su mi delovali smeno zbog usiljenih pokuaja da se ponaaju kao zaverenici. Jedan od uesnika proitao je presek vesti BBC-a, Glasa Amerike i Slobodne Evrope, posle ega je izneo svoje komentare, veliajui ulogu zapadne demokratije u svetskim politikim procesima. Druga tema odnosila se na pomo porodici jednog od njihovih prijatelja koji se nalazio na izdravanju viegodinje kazne zatvora zbog svog opozicionog delovanja. U okviru tree teme prepriano je par traeva iz jugoslovenskog politikog vrha poteklih od dece politiara, koju su drali na vezi. etvrta tema, za koju sam procenio da ih je najvie zanimala, odnosila se na to kako pljujui po Titu i dravi obezbediti tezgu ili stipendiju za sebe i svoje blinje na nekom od prestinih zapadnih univerziteta. Sastanak je time zavren i nastavljeno je sa privatnim druenjem. Veinu ljudi koje sam tu sretao upoznao sam vrlo povrno. Naime, procenili su da se verovatno neu due zadravati u njihovom drutvu, pa se nisu ni trudili da se posebno zbliavamo. Izmeu ostalih, upoznao sam, u tom periodu velikog zaljubljenika u pozorinu umetnost, Zorana inia13. Mladi, egocentrini, arogantni intelektualac, koji je stalno bio u urbi zbog nekih vanih poslova kojima se trenutno bavi, svraao je tako na desetak
13

Kao eksponent zapadnih sila, ini e 2001. godine postati premijer prve proamerike marionetske Vlade u Beogradu.

15

minuta i jo uurbanije odlazio. Razgovarali smo kratko, dva ili tri puta, na temu filozofije Dalekog istoka, koja je zanimala obojicu. Posle izvesnog vremena prestao sam da se viam sa njima. ivot me je odveo drugim putevima. Nije mi bilo sueno da se bavim pozoritem. Jo manje da postanem prozapadni opozicionar. Znam da se polovina njih politiki pasivizirala, a meu prvima moja draga prijateljica, kojoj se izgleda dosta toga smuilo. Druga polovina daleko je dogurala. Trenutno je na vrhuncu politike moi. Za raun Novog svetskog poretka aktivno truje Srbe globalistikim smradom. Sa Zoranom iniem sastao sam se dvadeset pet godina kasnije. Ja u svojstvu funkcionera Dravne bezbednosti vlasti u rasulu, on u svojstvu lidera vlasti u usponu. Moj zadatak bio je da ga upozorim na to da u haosu politikih previranja ne pokuava nasilno preuzimanje objekata i dokumentacije Slube dravne bezbednosti, jer emo, u tom sluaju, morati da pruimo oruani otpor, mada se svojski trudimo da izbegnemo incidente koji bi narod uveli u graanski rat. Njegov zadatak bio je da mi predoi da nova politika garnitura veoma uvaava na profesionalni sastav, ali da su zbog pritiska stranih monika, iju podrku uivaju, prinueni da tu Slubu rasformiraju, s tim to se to nikako nee initi nasilnim putem. Razili smo se uz obostrane garancije, s moje strane da Sluba nee u tekuim politikim procesima koristiti kompromitujuu dokumentaciju protiv njegovih ljudi, s njegove strane da e se lino angaovati da ne doe do pokuaja nasilnog preuzimanja Slube. Kako reeno tako i uinjeno. Vie se nismo sastajali. Nismo ni mogli. Nedugo zatim likvidirala ga je grupa srpskih ratnih veterana, pripadnika nacionalnog patriotskog fronta. Uzgred reeno, atentator-snajperista imao je veoma lak zadatak. Bez tekoa je odabrao zasedu, locirao objekat i neutralisao ga, a zatim se isto tako neometano udaljio sa lica mesta. inievi pratioci nisu mogli da preduzmu nita zato to nije postojao spoljanji prsten dubinskog obezbeenja. Naime, organizaciona jedinica koja se profesionalno bavila tim
16

nivoom zatite dravnih funkcionera meu prvima je ukinuta inievom reorganizacijom Slube dravne bezbednosti. Neosporno je da su jugoslovenski organi bezbednosti pomno pratili sve to se deavalo u krugovima politikih neistomiljenika, to, kao praksa, uostalom, nije ni sakrivano od naroda. Meutim, uvek je provejavao utisak da tu neto nedostaje. U partijskoj, ali i u slubenoj terminologiji, unutranji neprijatelj obino je oznaavan kao nedefinisani neko. Kada su iptarski14 separatisti zapoinjali prve pobune, uz obavezno prisustvo nekog zalutalog amerikog diplomate, vodio ih je neko, kada su radnici podstrekivani na bezrazlone trajkove, uz obavezno prisustvo sluajno zateenih stranih novinara, organizovao ih je neko, pa kada su se u studentskoj tampi pojavljivale precizne i tane informacije o razmiricama unutar politikog vrha, odavao ih je neko, a to je najgore, na kraju je ila obavezna politika fraza da smo za to krivi svi. Postavljalo se logino pitanje: kako uz monu Slubu, za koju se verovao da sve vidi i sve zna, taj neko nema ime i prezime? Ili moda ima, ali se to iz nepoznatih razloga sakrivalo od javnosti? Za politika krivina dela prozivani su i kanjavani iskljuivo, ve svima poznati, deurni krivci iz redova pisaca nacionalista ili bivih agenata sovjetskog Informbiroa. Meutim, na tim sudskim procesima ni iz daleka nisu doticane teme koje su se ticale ozbiljnih pojava unutranje destabilizacije drave. Dileme te vrste posebno su optereivale pojedince iz moje generacije pripadnika Dravne bezbednosti, koji su iz slubenih razloga bili u mogunosti da proitaju bar neki od dosijea o problematici prozapadnih opozicionih organizacija i njihovih aktivista. Imena najokorelijih zagovornika ruenja dravnog sistema iz tog perioda se ili ne spominju ili su ifrovana. Pri tome, paljivom analizom materijala moglo se zakljuiti da su mnoga lica iz njihove okoline krivino procesuirana, dok protiv njih, kao
14

iptari naziv za graane albanske nacionalnosti, koji naseljavaju podruje na jugu jugoslovenske Republike Srbije.

17

glavnih, nikada nije voen postupak. Na kraju, uz sve napore operative, koja je pisala izvetaje da se neke injenice iz razloga konspirativnosti izostave ili prikriju, ostajalo je jo dovoljno elemenata da se izvede zakljuak da se radilo o deci naih politikih i vojnih funkcionera. Socijalno raslojavanje unutar jugoslovenskog drutva naplatilo je svoju cenu. Dela, kvalifikovana kao ruenje ustavom utvrenog poretka, koja su jednima zapeatila sudbinu, drugima su pripisivana kao mladalaki nestaluk. Zbog ovakvih operativno bezbednosnih i politikih propusta iz Titove epohe danas u zemlji imamo takvu situaciju da najekstremnijim izdajnikim globalistikim nevladinim organizacijama rukovode: Vesna Pei, Nataa Kandi, Sonja Biserko kerka visokog partijskog i dravnog rukovodioca iz perioda socijalistike Jugoslavije, Biljana Kovaevi-Vuo kerka jugoslovenskog armijskog generala. Ali, spisak tu nije konaan.15

II
15

Tokom izrade ove studije permanentno sam se konsultovao sa nekoliko prijatelja, ratnih drugova i bivih kolega, ije sam miljenje uvaavao kao kompetentno. Svi su mi, u vezi sa I poglavljem prvog dela studije, sugerisali da vie prostora posvetim Titovim politikim propustima, verovatno polazei od pretpostavke da su mi podaci o tim okolnostima poznati i da prilikom iznoenja kritikog osvrta ne bih imao predrasuda, s obzirom na to da nikada nisam vaio za zagrienog titoistu. To nisam uinio iz dva razloga. Prvi je injenica da u Titovo vreme nisam bio aktivni uesnik zbivanja, to znai da bi se moje izlaganje svelo na parafraziranje drugih autora, uz neminovno udaljavanje od teme. Drugi razlog je line prirode kao i veini ljudi moje generacije Tito mi je omoguio bezbrinu mladost (a kako mi se ini i dinaminu starost) u svakom sluaju hvala mu.

18

EKSPANZIJA NEVLADINIH ORGANIZACIJA U POSLEDNJOJ FAZI REALNOG SOCIJALIZMA

Osamdesetih godina prolog veka na politike prilike u Jugoslaviji presudno su se odrazila tri dogaaja: Titova smrt, talas politikih transformacija bivih istonoevropskih socijalistikih zemalja koje su, to bi se reklo, preko noi promenile svoja drutvena ureenja, i neposredno u vezi s tim, raspad Varavskog pakta. Tito je umro 1980. godine, ne ostavivi iza sebe adekvatnog politikog naslednika, to je veoma brzo dovelo do dezintegracije Komunistike partije Jugoslavije na njene republike ogranke. Socijalistiko drutveno ureenje ostalo je na snazi, ali je faktika vlast prela u nadlenost republika, sa kolektivnom federalnom Vladom, u kojoj su se, po svim pitanjima, odluke morale donositi konsenzusom. Jedini stvarni garant politike i teritorijalne celovitosti zemlje bila je Jugoslovenska narodna armija, koja je pod parolom I posle TITA TITO, favorizujui kult linosti Josipa Broza, preuzela ulogu osnovnog zatitnika ideja samoupravnog socijalizma, bratstva i jedinstva, nezavisnosti i nesvrstanosti. Samo nekoliko dana posle Titove smrti, NATO se obratio Predsednitvu Jugoslavije sa zahtevom da se ratifikuje ugovor iz 1960. godine, koji je Grka u ime Zapadne alijanse sklopila sa Jugoslavijom, a na osnovu kojeg je NATO trupama data mogunost prolaska kroz nau zemlju ukoliko budu napadnuti sa Istoka, ime je Amerika dala do znanja da priznaje kontinuitet nove vlasti. Meutim, diskretno je skrenuta panja da ni ova, posttitovska Jugoslavija, nikako nije po volji Zapada. Prema strogo poverljivim amerikim stratekim planovima, koji su dosta godina kasnije, delimino ili u celosti, javno publikovani, administracija u Vaingtonu nije bila zainteresovana
19

da se na Istoku, sa bilo kim i o bilo emu dogovara. Cilj je bio potpuna vojna i politika potinjenost. to se nae zemlje tie, planovi te vrste zacrtani su u Studiji o omekavanju SFRJ, iz 1978. godine, Zbignjeva Beinskog (u nekoliko mandata bio funkcioner u Vladi SAD), Direktivi 133 Nacionalne bezbednosti SAD Politika SAD prema Jugoslaviji koju je sainio kabinet amerikog predsednika Ronalda Regana 1984. godine, Studiji nastupa SAD prema SFRJ, koju je napisao Dejvid Gompert, savetnik za bezbednost u Vladi Dorda Bua starijeg i dr. U svim tim materijalima provlae se slini stavovi: da je na vojnom polju Istoni blok nepobediv bez velikih obostranih rtava i razaranja, pa se stoga orujem ne moe reiti sudbina odnosa Istoka i Zapada, ve je neophodno preduzeti razbijanje komunistikih zemalja iznutra, informativnim kampanjama, iscrpljivanjem ekonomskim sankcijama i tihim demokratskim revolucijama. U vezi sa Jugoslavijom, kao vienacionalnom zajednicom, strategija je uglavnom obuhvatala planove o iniciranju ekstremnog nacionalizma i separatizma, uz istovremeno jaanje antikomunistikih grupacija unutar svih republika. PRISEANJE DRUGO Sredinom 1982. godine, upuen sam po zadatku na kontakt sa Johanesom Vajnrihom, operativnim komandantom internacionalne leviarske tajne revolucionarne organicacije Karlos16, koja je izmeu sedamdesetih i osamdesetih godina, zbog pretenog oslanjanja na teroristike metode delovanja, svrstavana meu najopasnije neprijatelje kapitalistikog sveta. Posle slubenog dela kontakta otili smo na ruak i zadrali se nekoliko sati u neobaveznom razgovoru na politike teme. Izmeu ostalog, Vajnrih je konstatovao da mnogo voli Jugoslaviju, pa mu doe da zaplae kada pomisli na to kakva runa sudbina eka
16

Johanes Vajnrih i Ramirez Ilji Sanez Karlos, trenutno izdravaju doivotne kazne zatvora negde u Francuskoj.

20

moju zemlju. Zamolio sam ga da mi pojasni ta pod tim misli, to ga je malo zaudilo, jer je oekivao da, s obzirom na posao kojim se bavim, imam bolja saznanja o stratekim namerama svojih neprijatelja. Ono to mi je ispriao odnosilo se na zapadni scenario izazivanja graanskog rata i raspada drave, to e se zavriti katastrofalnim bombardovanjem i ulaskom NATO snaga u sve jugoslovenske republike, a da uslove za to priprema grupa jugoslovenskih politiara, generala i diplomata, koji su ve dui niz godina na platnom spisku Amerikanaca. Rekao sam mu da za te planove znam, ali da ne mogu da poverujem u toliko visok nivo izdaje. Konstatovao je da mi nee biti teko da se u to sam uverim praenjem jednog novog oblika amerikog obavetajnog nastupa, koji e se ubudue sprovoditi iskljuivo izvan zvaninih amerikih institucija, prevashodno preko organizacija pod patronatom Ujedinjenih nacija. Po povratku u Beograd, o tom delu razgovora, napisao sam posebnu informaciju. U to vreme, sama pomisao da se Ujedinjene nacije okarakteriu kao potencijalni neprijatelj bila je jeres, a da ne spominjem ta je znailo izraavanje sumnje u ljude iz dravnog rukovodstva. Moj neposredni stareina, im je video o emu se radi, slegnuo je ramenima i naloio mi da materijal lino odnesem na ruke naelniku Slube. Prvi ovek Slube, Obren orevi, operativac stare garde koga smo svi potovali kao oca, proitao je informaciju i naredio da je unitim. Nije mi rekao da izvetaj nije dobar. Konstatovao je da treba nastaviti istraivanja u tom pravcu i posavetovao me da ubudue povedem vie rauna o formulacijama koje unosim u izvetaje da se ne bih sapleo o rezultate sopstvenog rada. Kako je vreme pokazalo, okolnosti na koje je Vajnrih upozorio u celosti su se potvrdile. Na primer, sve nevladine organizacije, koje su u funkciji stvaranja Novog svetskog poretka bile angaovane na destrukciji jugoslovenske drave, registrovane su u Agendi za mir Ujedinjenih nacija. to se tie politiara-izdajnika, dovoljno je pogledati prezimena osnivaa,

21

slubenika i konsultanata tih organizacija na prostorima bive Jugoslavije. Nikada se nee saznati tana cifra novca koji su SAD i Evropa uloile u demokratizaciju bivih socijalistikih zemalja, ali suma svakako prelazi stotine i stitine miliona dolara. Sredstva, obezbeivana iz amerike Nacionalne donacije za demokratiju, crnih fondova obavetajne slube CIA, privatne fondacije amerikog Jevrejina Dorda Soroa i ostalih sponzora, ulagana su u kampanje antikomunistikih grupa i pojedinaca. to se globalistikih ciljeva tie investicija se isplatila. Masovni drutveni pokreti pruili su miran, ali istrajan otpor komunizmu i oborili ga s vlasti u Poljskoj, Istonoj Nemakoj, Maarskoj, pa dalje, zakljuno sa Sovjetskim Savezom, koga su Gorbaov i njegova perestrojka prestrojili iz mone svetske velesile u zemlju politike dubioze. Kao isprobana praksa efikasnog nenasilnog otpora po pravilu je kopiran primer poljske nevladine organizacije Solidarnost, bezazlenog sindikalnog udruenja radnika brodogradilita u Gdanjsku i jedne fabrike ambalae, koje je bez borbi i krvoprolia preuzelo vlast. U svim tim zemljama, po sistemu ko plaa taj se pita, uveden je NATO protektorat, to je neizostavno vodilo raspadu Istonog vojnog saveza Varavskog pakta. Globalistikoj ekspanziji vie nije imao ko stati na put. Uticaj ovih procesa na jugoslovenske prilike zasigurno se nije mogao izbei. Kod veeg dela politikog rukovodstva preovladavalo je pogreno uverenje da e nas Zapad ostaviti na miru, jer se procenjivalo da propau SSSR-a geostrateki poloaj nae zemlje vie nikome nije bitan. Meutim, upravo raspadom bipolarnog sveta na prostor poprimio je vrhunski znaaj.17 Dalekoseni plan amerike administracije nije bio da se na ponitavanju Istonog bloka zaustavi, ve da se ide dalje u preuzimanju svetski znaajnih energetskih resursa, da se
17

Drago Kalaji publicista.

22

zagospodari prostorima Bliskog Istoka, Kaspijskog basena i to veeg dela Sibira, a za to je bila neophodna prethodna puna kontrola nad Balkanom. Tolerisanje Jugoslavije, koja je drala do svog suvereniteta i izriito se protivila izgradnji NATO baza na svojoj teritoriji, za njih nije dolazilo u obzir. Podravan silom autoriteta Jugoslovenske narodne armije, koja je opstala kao jedina ozbiljna multinacionalna federalna snaga, socijalizam niko nije mogao da obori, ali su korenite drutvene promene bile neminovne. U jo uvek aktuelnom hladnoratovskom maniru, Zapad je intenzivirao kampanju ekonomskih pritisaka preko Svetske banke i Meunarodnog monetarnog fonda po pitanju reprogramiranja jugoslovenskih dugova, to jest odlaganju davanja novih, ranije obeanih, kredita, to se manifestovalo naglim padom standarda stanovnitva. Uinak propagande u takvim uslovima, uz velianje rezultata uspeno izvedenih demokratskih promena u drugim socijalistikim zemljama, bitno je izmenio svest ljudi. Uz to, nekada jedinstvena Komunistika partija Jugoslavije, jo je od Titove smrti bila podeljena na republikim nivoima, to je umanjilo njenu mo sve do gubitka politikog monopola. U Jugoslaviji je uveden politiki pluralizam koji e narod, inae ve razdeljen po republikama, politiki svrstati u tri uslovne grupe: komuniste, nacionaliste i globaliste. Komunistiku ideju odravali su Vojska i stari ratni partijski kadrovi, ali meu njihovim sledbenicima dolo je do idejnih skretanja. Tako je lanstvo podeljeno na frakcije: ortodoksne komuniste protitovske doktrine, umerene komuniste zagovornike politikih korekcija u kursu socijalistikih reformi i komuniste koji su se zalagali za transformacije po ugledu na evropsku levicu i prilagoavanje uslovima zapadne demokratije. Do sredine osamdesetih, Savez komunista Jugoslavije sutinski je prestao da postoji, jer se zvanino transformisao u est republikih partija, koje su nedugo zatim promenile i nazive i programe. U meuvremenu, nacionalisti se pojavljuju kao pristalice pokreta nastalih reaktiviranjem ideja bivih profaistikih
23

organizacija, oslonjenih na podrku klera, dotadanju jugoslovensku ekstremnu emigraciju, a preko nje i na dobronamerne strane savetnike. Naravno, razlikovali su se po nacionalnoj i verskoj pripadnosti, mada je i u okviru tih razlika postojala dodatna podela na proameriki i antiameriki orijentisane. Veoma brzo, u svim republikama, zadobili su respektivan broj sledbenika. Globalisti su imali najlaki posao oko organizovanja. Njih su u celosti organizovali i finansirali stranci. Okupljani su oko brojnih nevladinih organizacija, ija su se jezgra potom izdvajala u graanske i demokratske politike partije. Povezivala ih je ideja podreenosti Novom svetskom poretku, antikomunizam i pare koje su dobijali iz zapadnih izvora.
ANALIZA POLITIKOG PRESTRUKTUIRANJA PO REPUBLIKAMA

Socijalistika Republika Slovenija Severozapadna jugoslovenska Republika Slovenija uvek je u ostalom delu drave, tj. kod ostalih naroda u SFRJ, bila tretirana kao regija bliska kapitalistikom svetu. U mnogim delovima zemlje, zbog razliitog jezika18, Slovenci skoro da nisu ni doivljavani kao sunarodnici. Njihovo prozapadno opredeljenje bilo je neskriveno, a zbog kompaktnosti teritorije i istog etnikog sastava samo se postavljalo pitanje vremena kada e se otcepiti. Osnovna politika snaga bile su nevladine organizacije, koje su tu formirane jo u vreme kada se na drugim prostorima nije ni znalo da tako neto postoji. Naime, u jugoslovenskom zakonodavstvu postojala je pravna klauzula naslovljena sa udruenja graana, kao najnii oblik formalnog udruivanja, a po pravilu se odnosila na sportska, kulturna, prosvetna i druga drutva, kojima nije pridavan veliki znaaj. Dovoljno je bilo da se deset punoletnih
18

Tri etvrtine stanovnika Jugoslavije govorilo je srpskim jezikom.

24

ljudi sastane, odri osnivaku skuptinu, sastavi statut ija se sadrina ne kosi sa dravnim Ustavom i registruje kod nadlene optinske stanice milicije. Koristei tu zakonsku pogodnost u Sloveniji je registrovano na hiljade slinih drutava koja su se u datom trenutku proglasila nevladinim organizacijama. U poetnoj fazi politikih promena nisu se ni trudili da uu u vlast. Politiki uticaj ostvarivali su preko komunista koji su istovremeno bili i lanovi njihovih drutava, a po partijskoj liniji zauzimali dobra mesta u dravnoj hijerarhiji. Kada su se, drugom polovinom osamdesetih godina, mnoge nevladine organizacije transformisale u vodee slovenake globalistike politike stranke, ve su imale stabilna lanstva, iskusna rukovodstva i masovnu narodnu podrku, to im je omoguilo da na legalnim izborima osvoje apsolutnu vlast. Slovenaki komunisti preteno su bili ljudi zaposleni u armijskim, policijskim i drugim republikim strukturama. Kada je dolo do promena, veina je jednostavno napustila Komunistiku partiju Slovenije i pridruila se opoziciji. Ono to je ostalo od komunista ili se pasiviziralo ili je, da bi sauvalo rukovodee drutvene pozicije koje su stekli dok su bili na vlasti, potrailo utoite u Srbiji, gde je bila smetena savezna administracija. Nacionalistikih organizacija u Sloveniji nije bilo niti su za njima imali potrebe, jer su im stranke i udruenja u svakom sluaju bili jednonacionalni. Jedini, ali ozbiljan faktor, koji je u takvim uslovima spreavao Sloveniju da se izdvoji iz Jugoslavije, bila je Jugoslovenska narodna Armija, koja je, sa multinacionalnim kadrovskim sastavom, kontrolisala slovenaku teritoriju. Socijalistika Republika Hrvatska Hrvatsku je zahvatila euforija ekstremnog nacionalizma. Do tada strogo zabranjeni profaisticki Ustaki pokret, udarna pesnica

25

Hitlerovih19 snaga na Balkanu tokom Drugog svetskog rata, spontano je rehabilitovan i podran od veine hrvatskog stanovnitva. Da bi se, za svaki sluaj, izbegli eventualni problemi zbog njegove, pred Evropom iskompromitovane istorijske prolosti, naziv je promenjen u Hrvatska demokratska zajednica. Na elo pokreta stao je Franjo Tuman, bivi general Jugoslovenske Narodne Armije i jedan od vodeih partijskih kadrova Titovog vremena. Osnovna ideja bila je obnavljanje Nezavisne drave Hrvatske (NDH), koja je svojevremeno, 1941 1945. godine, funkcionisala pod pokroviteljstvom nacistike Nemake, sa identinim dravnim atributima. Ovoga puta, trebalo je da ta drava bude formirana pod pokroviteljstvom NATO snaga, koje su otvoreno pozivane da vojnom intervencijom pomognu hrvatskom narodu da se izbori za demokratiju. Apsolutnom veinom birakog tela, Tuman je ubrzo izabran za doivotnog predsednika Hrvatske. Nevladine organizacije, u sadejstvu sa hrvatskom ekstremnom emigracijom iz Nemake, Amerike, Kanade i Australije, obezbeivale su neogranienu finansijsku i propagandnu podrku nacionalistima. Najvei broj nevladinih organizacija osnivan je pod patronatom Vatikana i katolike crkve, koja je bila idejni oslonac hrvatskom separatizmu i glavni garant toga da e ta drava biti podrana od Zapadnog sveta. S tim u vezi, katoliki poglavar, papa Vojtila, jo 1982. godine, uputio je pismeni apel amerikom predsedniku Ronaldu Reganu da se Hrvatska (zajedno sa Slovenijom), kao katolika teritorija, izdvoji iz Jugoslavije. Nevladine organizacije praktino su imale ulogu da ispred hrvatskih nacionalista obezbeuju permanentnu podrku globalistikih mentora, koja im nikada nije uskraena. Hrvatski komunisti, ak i kada su drali vlast, bili su u defanzivi. Deo lanstva odmah se prikljuio nacionalistima, a oni koji su preostali reorganizovali su se u leviarske politike organizacije po evropskom modelu francuskih ili italijanskih
19

Adolf Hitler (1889-1945) idejni, politiki i vojni lider faistike Nemake, koji je zapoeo Drugi svetski rat.

26

komunista. Najdue su se na komunistikim pozicijama zadrali hrvatski kadrovi u Armiji, ali ne iz idejnih razloga, ve stoga to su izvravali zadatke pijunae i sabotae u korist nacionalista. Meutim, NATO je procenio da se jo uvek nisu stekli uslovi za otvorenu podrku hrvatskom separatizmu. Hrvatska je do daljnjeg mogla raunati na svaku vrstu pomoi osim one direktne vojne. Osnovne prepreke koje su joj stajale na putu ka secesiji bilo je prisustvo jakih snaga federalne jugoslovenske armije, kao i oko milion Srba koji su iveli na kompaktnoj teritoriji, uz granicu Hrvatske i Bosne. Ti Srbi imali su veoma loa istorijska iskustva sa hrvatskim nacionalistima, pa su se listom opredelili za podrku jugoslovenskoj opciji kao jedinom garantu fizikog opstanka.

Socijalistika Republika Bosna i Hercegovina Bosna je bila pria za sebe. Kao centralna jugoslovenska republika predstavljala je strateko vorite sa najveom koncentracijom snaga Jugoslovenske narodne armije. Preko osamdeset procenata stanovnitva inili su Srbi, ali podeljeni na dve veroispovesti, hriansku-pravoslavnu i muhamedansku. Ovaj narod dobro je znao kakvo mu zlo preti od graanskog verskog rata, jer ga je u prolosti iskusio nekoliko puta. Zato su Bosanci inili sve da do toga ne doe, a kao to e se kasnije videti, do rata ne bi ni dolo da se nisu umeali stranci. Naime, svesni istog etnikog porekla i videvi u jugoslovenstvu jedinu nadu za miran ivot i pravoslavci i muslimani zduno su podravali federalnu opciju. Bosna je tako postala najstabilnije podruje u regionu sa zamanim potencijalima jugoslovenske vojske, ije je prisustvo narod doivljavao sa odobravanjem. S druge strane, to je dugorono poremetilo NATO planove, pa su Amerikanci potraili pomo od svojih saveznika na Bliskom i Srednjem Istoku. Ideja je bila da se bosansko-hercegovako podruje iznutra destabilizuje iniciranjem verske mrnje preko nametanja ideja agresivnog
27

islamskog fundamentalizma. U okviru tog plana zapoeta je i jedna od najpodlijih kampanja u istoriji propagandnog rata kojom su muslimanski Srbi proglaeni za ne-Srbe. Celom svetu nametnuta je iskonstruisana teza da u Bosni ive dva naroda, Srbi i Muslimani, s tim, to se ovi drugi tretiraju kao ljudi bez nacionalnih korena. Zaudo, propagandna izmiljotina koja na prvi pogled deluje kao neozbiljna i neodriva, bez otpora je prihvaena kao istinita.20 Glavnu re u bosanskoj politici vodili su komunisti. U njihovim redovima podjednako su bili zastupljeni Srbi iz pravoslavnih i muslimanskih porodica, stoga to kao ateisti nisu ni marili koje je ko vere. Dodatnu podrku njihovoj snazi davala je, kod bosanskog naroda veoma popularna, Jugoslovenska narodna armija, iji su iri komandni sastav inili iskljuivo komunisti. U Bosni je organizovanje po nacionalistikoj, odnosno verskoj osnovi, dugo bilo spreavano i zakonski zabranjivano, ali se na kraju nije moglo izbei, usled injenice da veinu graana, bez obzira na projugoslovensku orijentaciju, nisu inili komunisti. Pravoslavni Srbi preteno su se organizovali oko Srpske demokratske stranke, umerenog nacionaliste, dr Radovana Karadia, vienog sarajevskog psihijatra. Dr Karadi bio je potovan od svih struktura, bez obzira na veroispovest i politika opredeljenja, tako da je odravao bliske, prijateljske veze i sa komunistima i sa muslimanima.21 Ni sa Srbima muslimanske vere nije bilo nikakvih problema sve dok se nisu pojavili fundamentalisti. Naime, dok su ih vodili domai intelektualci tradicionalne umerene muslimanske opcije, konsultacije i druenja sa komunistima i pravoslavcima predstavljali su normalnu pojavu,
20

Navedena teza nije plasirana prvi put. Isti propagandni nastup u Bosni iskoristio je svojevremeno i Tito, naravno iz svojih razloga, ali je tada, zbog ove konstrukcije napadan i kritikovan na Zapadu. Posebno ga je kritikovao francuski filozof . P. Sartr nazvavi je civilizacijskim intelektualnim zloinom. Upravo zbog toga se Sartr nikada nije sastao sa Titom, mada ga je do tada, kao filozof levice, veoma uvaavao.
21

Ime Radovana Karadia danas se nalazi na svim meunarodnim policijskim poternicama, jer ga globalistika pravna lakrdija, takozvani Tribunal u Hagu, pod iskonstruisanom optunicom tereti kao glavnog krivca za izazivanje rata u Bosni.

28

to je trajalo gotovo do kraja osamdesetih.22 Fundamentalizam je stigao u Bosnu, u prvom redu, zalaganjem amerike nevladine organizacije Rabita. Ta organizacija, sa centralom u Njujorku, okuplja muslimane irom sveta na humanitarnoj osnovi, sa ciljem zadobijanja podrke idejama globalizacije preko muslimanskog internacionalizma. U sluaju Bosne Rabita je uspostavila logistike baze zaklonjene iza humanitarnih misija, to je zatim korieno kao kanal za dovoenje ekstremnih fundamentalistikih propovednika iz Irana, Saudijske Arabije, Maroka i osnivanje mree novih, militantnih, izrazito antisrpski i antijugoslovenski eksponiranih organizacija. Bosanski muslimani dugo su ih ignorisali, sve dok opti pad standarda celog jugoslovenskog drutva nije prouzrokovao osiromaenje stanovnitva i njihovu potrebu da se ovim organizacijama obraaju za materijalnu pomo, to je s njihove strane uslovljavano podrkom ekstremistikim liderima. Tako se kao voa bosanskih muslimana nametnuo Alija Izedbegovi, glavni zagovornik velikoislamskog ovinizma. Njegova knjiga Islamska deklaracija, postala je obavezno tivo za muslimansku mlade kao fundamentalistiki apel u kojem se islam oznaava kao definitivna identifikaciona osnova za sve oblasti koje se tiu oveka i drave.23 A ekstremizam raa ekstremizam. Bosna e ui u devedesete kao bomba sa upaljenim fitiljem. Aktivirae je, naravno, stranci.

Socijalistika Republika Srbija

22

Ovde je prilika da stranom itaocu koji nije upoznat sa balkanskom situacijom neke stvari pojasnim, posebno kada su u pitanju Bosna i muslimani, to je veoma vano za bolje razumevanje nastavka knjige. Jedan od vodeih umerenih muslimanskih lidera s kraja osamdesetih, bio je profesor Univerziteta u Sarajevu, dr Muhamed Filipovi. Na osnovu njegovog imena moe se zakljuiti da se radi o oveku koji pripada muslimanskoj tradiciji, ali na osnovu prezimena koje je isto kao moje, neosporno je da je po nacionalnosti Srbin, ak pripadamo istoj porodinoj lozi. To to je njegov ukundeda pre par stotina godina primio islam, a moj ostao pravoslavni hrianin, ne ini ga ni manje ni vie Srbinom od mene. Tek toliko da doaram besmislenost teze o sukobu dva posebna naroda u Bosni, srpskog i muslimanskog, to je tema kojom emo se baviti malo kasnije.
2 23

Citirano prema politikom komentatoru ije mi ime, naalost, nije poznato.

29

Politika situacija u jugoistonoj jugoslovenskoj republici Srbiji bila je najkomplikovanija. Sa Beogradom kao glavnim gradom, koji je istovremeno bio i administrativni centar federalne drave, osim sopstvenih unutranjih republikih problema, na njoj su se prelamali problemi svih ostalih republika, saveznih dravnih organa, armije i policije. Istovremeno, prva je bila na udaru meunarodnih pritisaka svih oblika jer se verovalo (i jo uvek se veruje) da je Srbija glavna evropska prepreka u ostvarivanju globalistikih planova. Preko sedamdeset posto stanovnika inili su Srbi, koji e se ubrzo razdeliti na konfrontirane politike opcije. Uz to, postojalo je mnotvo manjih etnikih grupa koje su svakodnevno menjale opcije i mentore. Na jugu Republike, u srpskoj autonomnoj pokrajini Kosovo, permanentno je tinjao problem olien u tenji iptarske nacionalne manjine ka secesiji. Institucijama su vladali komunisti. Na republikom nivou uglavnom Srbi, na saveznom nivou uglavnom ne-Srbi, a svi zajedno ni oko ega nisu mogli da se sloe. Mada su se deklarisali kao tvrdokorni sledbenici Titovog puta, injenice su ukazivale na suprotno. Drugom polovinom osamdesetih, glavnu re u srpskoj politici vodila je upravo komunistika frakcija koja se zalagala za dodvoravanje Zapadu. Njihova osnovna teza bila je da su Srbi, kao najmnogoljudniji narod u Jugoslaviji, krivi za sve, pa je primarni zadatak srpskih komunista bio da se prvo razraunaju sa nepodobnim Srbima. Ova ideja zaeta je u krugovima partijskih kadrova iz saveznih institucija, koji veinom nisu bili Srbi, pa im je s te take gledita bilo svejedno. Pod parolom Slaba Srbija jaka Jugoslavija, plasiranom od strane zapadnih medija, zapoeta je kampanja disciplinovanja Srba, koju je predvodio tadanji republiki predsednik Ivan Stamboli. Kao roak jednog od najbliih Titovih saboraca, Petra Stambolia, napravio je brzu i uspenu politiku karijeru. Meutim, im se dokopao vrha vlasti, revidirao je ideju komunizma i poeo da propoveda globalizam kao svoje vienje istorijske alternative moderne Srbije, sa poslunim Srbima koji e biti ba po volji Zapada.
30

Stamboliev antisrpski politiki kurs rezultirao je apsurdima. Dok su po Beogradu i drugim gradovima ljudi hapeni samo zato to su glasno pevali pesmu o nekom junaku iz drevne sprske istorije, pod optubom da su uinili teak nacionalistiki ispad, u junoj pokrajini Kosovo odvijale su se demonstracije desetina hiljada iptarskih secesionista, to se od ostalog dela javnosti prikrivalo. Pripadnicima Dravne bezbednosti koji su upuivani na ispomo u junu oblast, pod pretnjom krivine odgovornosti za odavanje dravne tajne, zabranjivano da bilo kome, ak i najbliim kolegama, ispriaju ta se tamo deava. Primoravani su da piu lane izvetaje kako je na Kosovu sve u redu, moda uz poneki manji incident ili studentski verbalni protest koji ne zasluuje panju. U situacijama pogibije ili ranjavanja nekog srpskog policajca sluaj je ili prikrivan ili obrazlagan na takav nain da se nije moglo zakljuiti ko su bili napadai, dok se u sluaju pogibije srpskog civila vrilo hapenje oevidaca i njihovo dranje u pritvoru dok ne zaborave ta su videli. Na Srbe koji su iveli u junoj pokrajini vreni su konstantni pritisci i pretnje da se isele i to su morali da trpe, jer nije postojala institucija kojoj bi mogli da se poale. Dravnim medijima strogo je nalagano da o progonu Srba ne smeju da piu, dok zapadne medije dotini problem nije ni zanimao. Pored mnotva zatakanih zverstava, vrhunac cinizma ogledao se u situaciji kada se jedna srpska majka, kojoj su iptarski separatisti ubili dva sina, usudila da u pratnji rodbine i metana njihovog sela doe da se javno ali Skuptini Srbije. Mada su grupu sainjavali preteno ene i starci, Sluba dravne bezbednosti dobila je nalog da ih tretira kao opasne neprijatelje, a policiji je nareeno da ih saeka na prilazu Beogradu i uz primenu najgrublje sile rastera, to je i uinjeno. Sa pripadnicima Dravne bezbednosti, inae biranim iskljuivo iz redova komunista, svakodnevno su odravani partijski sastanci na kojima je istican prioritet razraunavanja sa nacionalizmom, uz obavezno apostrofiranje srpskog nacionalizma kao, po dravu, najopasnijeg. Sve to nije moglo proi bez posledica. Na jugu je dolo do pobune, ovoga puta ne iptarskih separatista, ve srpskih seljaka.
31

Onda se pobunila srpska policija koja je odbila nareenje da ih primenom sile rastera, pa deo komunista iz rukovodstva Srbije koji to vie nisu mogli da podnesu, pa deo Dravne bezbednosti koji je odbio da pohapsi pobunjene srpske politiare, to je izazvalo napetu politiku krizu. Tada se prvi put ulo za Slobodana Miloevia, jedinog komunistu koji se usudio da javno stane u odbranu srpskih nacionalnih interesa. Srpski komunisti podelili su se na patriote i na izdajnike. Za dlaku je izbegnut oruani sukob izmeu pripadnika Dravne bezbednosti koji su dobili vanredni zadatak da obezbeuju Miloevia i pripadnika Vojne bezbednosti koji su dobili zadatak da ga hapse. Kriza je razreena 1987. godine, na politikom skupu srpske komunistike partije, na kojem su se direkno suelili Stamboli i Miloevi. Stamboli je istupio sa globalistikom tezom o potrebi prilagoavanja zahtevima Zapadnog sveta. Podralo ga je nekoliko generala, na ija su vrata verovatno zakucali strani sponzori da naplate kolovanje njihove dece, vei deo diplomatije, posebno onih koji su u vie mandata slubovali u naprednim zemljama, gde su se poprilino zdruili sa zapadnom kulturom, Savezno Ministarstvo Unutranjih Poslova i druge federalne institucije u kojima su slovenaki i hrvatski kadrovi ve uveliko vukli svako na svoju stranu. Neskrivene hvalospeve upuivali su mu predstavnici zapadnog sveta, strani mediji, nevladine organizacije, kao i krugovi intelektualaca kolovanih u inostranstvu. Miloevia su podrali srpski komunisti, policija, Sluba Dravne Bezbednosti i narod. Pobedio je Miloevi. Masovna podrka naroda uinie ga od tada neprikosnovenim liderom Srbije. On e se do kraja politike karijere dosledno boriti za ideju jugoslovenstva, ali ne na tetu srpskih nacionalnih interesa, istiui da je za Srbe, kao najmnogoljudniji narod koji je iveo u gotovo svim jugoslovenskim republikama, Jugoslavija jedino mogue reenje za opstanak u istoj dravi. Druga po snazi, nacionalistika politika opcija, verovatno u Srbiji ne bi stekla veu popularnost da Stambolieva kampanja
32

sabijanja srpstva nije izazvala kontraefekat. Ovako, meu nacionaliste su se svrstali i ljudi kojima to nikada nije postojalo u svesti kao mogua politika opcija. Karakterisala ih je tradicionalna istorijska vezanost za antikomuniste, pa su u startu protiv sebe imali, ve uveliko popularnog Miloevia, to je, kako se pokazalo, rezultiralo polarizacijom glasakog tela na njihovu tetu. Ubrzo po osnivanju svojih organizacija nacionalisti su se podelili na dve struje. Prvu struju inili su tradicionalni nacionalisti oslonjeni na ideje srpskih radikala, predvoeni Vojislavom eeljem, koji se zalagao za patriotizam, kapitalistiko drutveno ureenje i objedinjavanje svih teritorija na kojima su iveli Srbi u jednu nacionalnu dravu. Njegovo zalaganje za srpsko jedinstvo bilo je suprotno interesima NATO-a pa je veoma brzo u svetskim medijima okarakterisan kao ekstremni nacionalista.24 Druga struja, koju je predvodio Vuk Drakovi, zalagala se za potpuno oslanjanje nacionalista na Amerikance, uz aktivno ukljuivanje u njihove globalistike procese na Balkanu, to ga je uinilo miljenikom zapadnih medija.25 Na posebnu podrku nailazio je Drakoviev stav da se komunisti samo nasilnim putem mogu zbaciti sa vlasti, po cenu izbijanja unutarsrpskog graanskog rata, to je u planovima zapadnih stratega, inae, razmatrano kao jedno od moguih reenja. to se tie globalista, oni se do pred kraj osamdesetih godina nisu otvoreno eksponirali kao opcija koja pretenduje na vlast. Postojalo je uverenje da e amerika agentura, duboko ugraena u jugoslovenskim i srpskim dravnim organima, uspeti da skrene politiki kurs u pravcu zapadnog graanskog drutva, pa su se orijentisali na blagovremenu pripremu demokratskih snaga koje tek naknadno treba da se nametnu kao realizatori drutvenih promena. Najuticajnije nevladine organizacije, zaklonjene iza
24

Vojislav eelj trenutno se nalazi u zatvoru takozvanog Tribunala u Hagu, gde je protiv njega podignuta iskonstruisana optunica za ratne zloine. Osnovni cilj ove optunice bio je da se eelj, kao ozbiljan protivnik globalizma, do daljeg, ukloni sa srpske politike scene.
25

Za razliku od eelja, Vuk Drakovi, u trenutno aktuelnoj proamerikoj vlasti drave koja je nasledila Jugoslaviju, ima funkciju ministra inostranih poslova.

33

programa meunarodne naune saradnje, kao to su ameriki privatni fondovi za obrazovanje Fulbrajt i Soro, okupljale su ljude iz krugova takozvane srpske intelektualne opozicione elite, ukljuujui i pobunjenu iptarsku elitu sa Kosova. Njima je otvaran prostor za linu meunarodnu afirmaciju, a zatim su ih kao strunjake svetskog glasa upuivali da se vrate u Srbiju, gde su ih ekala rukovodea mesta u mnogim privrednim, naunim i obrazovnim ustanovama. Imajui u vidu da su pomenute strane institucije bile pod stalnim kontraobavetajnim tretmanom Slube dravne bezbednosti, podaci o njihovom delovanju bili su poznati. Dravno rukovodstvo je nebrojeno puta upozoravano da se radi o stratekoj agenturi, angaovanoj na zadacima sprege spoljanjeg i unutranjeg neprijateljskog faktora sa ciljem ruenja vlasti, ali se na to niko nije obazirao. Naprotiv, insistiralo se da Sluba tu ostane pasivna, jer je navodno, struno znanje koje su ti ljudi stekli od velikog znaaja za modernizaciju Srbije i srpske privrede, bez obzira na njihova politika opredeljenja i namere. injenica je da u najveem broju sluajeva, nije bilo elemenata klasine pijunae, kao konkretnog krivinog dela definisanog Krivinim zakonom. Naime strateka pijunaa, u kontekstu inostrane agenturne mree od uticaja na preusmeravanje politikih tokova u skladu sa strategijskim planovima neprijatelja26, kao eventualno krivino delo, nije ni bila predviena zakonom. I na to je dravnom rukovodstvu u nekoliko navrata skretana panja, ali oni kao da nisu mogli ili nisu hteli to da shvate. PRISEANJE TREE

26

Duan sam da napomenem da se pojmovi strateka pijunaa i strateka agentura razlikuju u vojnoj i politikoj obavetajnoj terminologiji, jer se u vojnoj pomenuti termini posmatraju znatno kompleksnije, mada ni vojna struna literature po tom pitanju nije usaglaena. U razmatranjima ove studije naglasak je stavljen iskljuivo na problem neadekvatne krivino-pravne zatite od obavetajnih aktivnosti koje prevazilaze opis kvalifikovanog dela klasine pijunae, jer je u pitanju mnogo vii nivo izdaje, to je inae tema kojoj e vie prostora biti posveeno u drugom i treem delu studije.

34

Sredinom osamdesetih godina radio sam kao operativac kontraobavetajne grupe zaduene za suprotstavljanje amerikoj Slubi. Rukovodilac cele kontraobavetajne Uprave tada je bio Boko Orelj, doajen u svetu bezbednosti, principijelni i estiti ovek sa osobinama pravog voe, koji nam je svima sluio za uzor. Desilo se da smo na jednom od prioritetnih amerikih objekata, usko vezanog za nauno-tehniku saradnju, ustanovili novo lice indicirano kao potencijalni agent. Rutinskom proverom utvreno je da se radi o licu koje je ve pod tretmanom linije zaduene za problematiku unutranjeg neprijatelja, a uvidom u dosije bilo je jasno da je rad na obradi pasiviziran. Zakljuivi da smo nagazili dobar posao, Boko je inicirao radni dogovor sa nadlenim rukovodiocem Uprave koja je vodila unutranji sluaj. Meutim, im je spomenuto o kome se radi, dogovor je prekinut, uz savet Boku da se ne petlja gde mu nije mesto. Boka je to toliko naljutilo da je dotinog izbacio iz kancelarije. Tako je zbog raspleta operativnog nesporazuma sazvan partijski sastanak. Rukovodilac partijskog ogranka, inae, po prirodi, staloen ovek, uinio je sve da situaciju smiri i verovatno bi je i smirio da na kraju nije apelovao na nas, rekavi da se od svih nas oekuje da radimo striktno ono zata smo, po pravilima Slube, zadueni. Boko je upitao da li to znai da mi preuzimamo lice, jer je oigledno u pitanju kontraobavetajni sluaj, to je izazvalo novu polemiku, koja je kulminirala kada je Boko upotrebio termin strateka agentura, ije znaenje bar polovina prisutnih nije razumela. Sastanak je prekinut sa obrazloenjem da se radi o veoma osetljivoj temi o kojoj se ne moe raspravljati pred punim operativnim sastavom, pa su se rukovodioci povukli na najui kolegijum. ta se tu raspravljalo ne znam, jedino znam da je Boko ubrzo izaao iz kancelarije glavnog naelnika crven od besa, dobacujui mu s vrata:Nisam vam ja kriv to je dotina gospoica kerka najvieg partijskog funkcionera, pa iz straha ni ime ne smete da joj izgovorite.

35

Politiki pad Stambolia poremetio je planove globalista, a pojava novog, po svoj prilici nepokornog, srpskog lidera Miloevia, iznenadila je ak i vodee amerike analitiare. Zapad je dao signal da demokratske snage krenu u politiku ofanzivu. Ocenjeno je da e se dalji drutveni procesi odvijati veoma brzo i da svi, do tada veto prikriveni ameriki politiki igrai mogu izai na videlo. Uz ogromnu i obilatu medijsku i finansijsku podrku amerikog Jevrejina Dorda Soroa formiran je pokret koji je imao zadatak da objedini sve napredne strukture u Srbiji, nazvan nevladina organizacija Graanski savez. Neposredno pre formiranja, njeni osnivai, budui lideri pokreta, pojedinano su pozvani na konsultacije u Vaington. Prva linost ove organizacije i jedan od glavnih ideologa, osniva iz senke, ivorad Kovaevi, bio je visoki dravni i partijski funkcioner komunistike Jugoslavije za vreme i posle Tita. Dui niz godina obavljao je dunost jugoslovenskog ambasadora u SAD kada je zavrbovan da radi u korist amerike obavetajne slube. Poetna saznanja o tim okolnostima jugoslovenskim organima bezbednosti dostavila je Sluba jedne prijateljske zemlje.27 Tadanja Dravna bezbednost Jugoslavije zavela mu je kontraobavetajnu obradu, ali je ubrzo stiglo nareenje iz politikog vrha da se taj posao prekine, dok su operativci angaovani na sluaju udaljeni iz Slube. Sluaj je kasnije reaktiviran, kada je ustanovljeno da je imenovani uznapredovao do statusa rezidenta28 i ponovo, bez obrazloenja zaustavljen, ovog puta, koliko se zna, od strane jugoslovenskog vojnog vrha. Druga linost pomenute nevladine ogranizacije, bio je najperspektivniji komunistiki partijski kadar toga doba i prethodni predsednik Srbije, Ivan Stamboli29. Njega je, prema raspoloivim
27

U dotinoj zemlji sluaj Kovaevi se i danas izuava na operativnim obavetajnim kursevima kao klasian primer uspenog nastupa amerike Slube.
28 29

Agent koji koordinira obavetajnu mreu i na vezi dri druge agente. Nekoliko godina kasnije, Stamboli je likvidiran od strane nepoznatih izvrilaca. Za to delo, optueno je nekoliko pripadnika specijalnih snaga Slube dravne bezbednosti. Sudski proces je u toku.

36

saznanjima, izmeu ostalih na vezi drao i ameriki obavetajni strateg Dejvid Gompert, kasnije savetnik za nacionalnu bezbednost u kabinetu Dorda Bua-starijeg. Interesantno je da Stamboli, posle pristupanja opoziciji, nije krio od svojih prijatelja da je imao bliske kontakte sa funkcionerima amerike obavetajne Slube, karakteriui to kao normalne dravnike i prijateljske veze. Zatim slede vrle generalske keri, Vesna Pei, Nataa Kandi i Biljana Kovaevi-Vuo, kojima, kao zatienim guskama, Sluba bezbednosti nije smela da se bavi, pa su do tada ve imale bogato opoziciono i subverzivno iskustvo. Mada su se ubrzo, to zbog zle udi to zbog gramzivosti, posvaale i osnovale svaka svoju nevladinu organizaciju, ostale su vezane na Graanski savez kao glavno koordinaciono telo. Uz njih, naravno, ide i Sonja Biserko, kojoj je kao perspektivnom komunistikom kadru, sa dvadeset godina rukovodeeg staa u partiji, Dord Soro finansirao studije u Engleskoj, posle ega se, po hitnom postupku, prekvalifikovala u opozicionog lidera. Red je spomenuti i biveg kolegu, Slavka uruviju, kao jednog od prvih pristalica Graanskog saveza. Za njega je bilo planirano da kao komunistiki kadar napravi uspenu karijeru u Saveznoj dravnoj bezbednosti. Verovatno bi i uspeo da nije otkriven na kontaktu sa amerikim obavetajcem dok mu je predavao poverljive slubene materijale. Nije mu sueno zbog spijunae, jer je tadanji dravni vrh procenio da bi to moglo poljuljati poverenje naroda u Slubu, pa je sluaj zatakan. No, uruvija je i posle toga nastavio da odrava obavetajne veze sa Amerikancima, praktino do kraja ivota.30 Srbi su uvek imali u svojim redovima dovoljno onih koji nisu hteli da budu Srbi i koji su radili i borili se protiv Srba bolje od svih.31 Graanski savez i sve organizacije koje su iz tog saveza proizale nastupili su kao vei globalisti od globalista. Svojim
30

Slavko uruvija likvidiran je 1999. godine. Izvrioci nikada nisu pronaeni, ali je, naravno, i za to delo osumnjiena Sluba dravne bezbednosti.
31

Konstatacija iznesena u jednoj politikoj analizi novijeg datuma.

37

proklamacijama na zapad po svaku cenu, reforme po svaku cenu napadali su sve to je bilo u vezi sa srpskim nacionalnim interesima, predstavljajui u zapadnim medijima sopstveni narod kao primitivce kod kojih postoji strah od promena. Prvi na udaru bio je Slobodan Miloevi. Svaki njihov proglas obavezno se zavravao apelom upuenim zapadnom svetu da pomognu u zbacivanju tog komunistikog diktatora. Okosnicu lanstva inili su im graani Srbije nesrpske nacionalnosti kojima je podgrevana ideja separatizma. Mada u Srbiji, procentualno, takvih graana nije bilo mnogo, predstavljali su skupinu koja je Graanskom savezu mogla da obezbedi nekakvu masovnost. Pored toga, finansijski i propagandni potencijali kojima je ova nevladina organizacija raspolagala navodili su i druge opozicione grupe da se prikljuuju njihovim akcijama, u emu su prednjaili proameriki nacionalisti Vuka Drakovia. Druga grupacija srpskih globalista bila je okupljena oko ideje demokratije zapadnog tipa. Nju su predvodili nekadanji lideri studentskih protesta 1968. godine, Dragoljub Miunovi, Zoran ini i Vojislav Kotunica. U poetku su delovali kao jedinstvena Demokratska partija, ali su se ubrzo pocepali na tri nezavisne politike opcije: Miunoviev Demokratski centar, koga su sponzorisali Amerikanci, inievu Demokratsku stranku, koju su finansirali Nemci, i Kotuniinu Demokratsku Stranku Srbije, koju, kao opciju umerenih nacionalista, niko nije finansirao.

Socijalistike Republike Crna Gora i Makedonija Ove dve jugoslovenske republike, Crna Gora na jugozapadu i Makedonija na jugu, dosledno su podravale opciju opstanka Jugoslavije. U obe, na vlasti su bili komunisti. Crna Gora, sa 90% srpskog ivlja, delila je sudbinu Beograda. Makedonija, sa stanovnitvom srpsko-bugarskog etnikog porekla i pozamanim
38

brojem iptara, takoe. Formiranje opozicionih globalistikih grupacija kod njih je bilo tek u zaetku, a zapadne nevladine organizacije, plasirane pod razliitim vidovima, delovale su mimo svake dravne kontrole. Meutim, veih politikih previranja nije bilo. Ostavljena su za kasnije. Ve 1989. godine, svima je bilo jasno da je takva Jugoslavija zemlja bez budunosti. Za nezavisnost i teritorijalnu celovitost ozbiljno su se zalagale samo Srbija, Bosna, Makedonija i Crna Gora, dok su Slovenija i Hrvatska insistirale na izdvajanju. Drava je vetaki opstajala, zahvaljujui komunistima koji su u separatistiki orijentisanim republikama jo uvek delimino drali pozicije u vlasti, kao i vojsci, iji je vienacionalni kadrovski sastav uglavnom bio jugoslovenski opredeljen. Proces raspada ubrzali su Amerikanci politikim ultimatumom da e se Jugoslaviji obustaviti ugovoreni krediti Meunarodnog monetarnog fonda ako se ne raspiu opti parlamentarni izbori na svim nivoima. U jugoslovenskom politikom vrhu procenjeno je da bi obustavljanje kredita dokrajilo ve uzdrmanu ekonomiju, pa su, 1990. godine, ti iznueni izbori odrani. Zapadne zemlje poslale su svoje timove za nadgledanje izbora, to je inae, na insistiranje Ujedinjenih nacija nametnuto jo tri godine ranije. U praksi, ako su izbori bili po volji Zapada proglaavani su za fer i demokratske, u suprotnom negirani su kao nameteni i neregularni. Tako su u svim republikama, osim u Srbiji i Crnoj Gori, pobedile prozapadne separatistike opcije. Polako, ali sigurno, zemlja je ulazila u graanski rat.

III GRAANSKI RAT I RASPAD JUGOSLOVENSKE DRAVE

Narodi prave politiku od svoje geografije! ree Napoleon.32 Krajem osamdesetih godina ve su postojali objektivni
32

Napoleon Bonaparta (1769-1821), francuski vojskovoa i dravnik.

39

uslovi da se zajednika drava jugoslovenskih naroda geografski raspadne. Slovenaka demokratska vlada zatvorila je republike granice, hrvatska demokratska vlada uveliko se u inostranstvu predstavljala kao nezavisna drava, demokratska vlada bosanskih muslimana u Sarajevu izdala je proglas kojim se narod poziva da bojkotuje dravne akte federalnih organa. Sve to, javno su podravale nevladine organizacije u Srbiji, to je preko zapadnih medija predstavljano kao saglasnost naprednih reformskih snaga i u tom delu zemlje, uz estoke optube na raun jugoslovenskih, a pre svega srpskih komunista, da samo oni, silom oruanih snaga koje dre pod svojom kontrolom, koe razvoj demokratskih procesa na Balkanu. Meutim, globalistiki centri moi jo uvek su insistirali na strpljenju i potpunom uklapanju u njihove strateke planove. Naime, NATO je vrio poslednje pripreme za intervenciju na Irak33 to je znailo da se balkanska kriza do daljeg morala odlagati, jer im nije bilo preko potrebno da rasipaju resurse na dva fronta. Ni vlastima separatistikih republika takoe nije odgovaralo da pokreu ire akcije u medijskoj i politikoj senci predstojeeg amerikog pohoda u Srednjoj Aziji i bile su spremne da se privremeno primire da ih na ubrzanu secesiju nije podstakla Nemaka. Evo o emu se radilo. Nemaka je, posle sloma Varavskog pakta i ponovnog ujedinjenja istonog i zapadnog dela svoje teritorije, postala jedna od najmonijih drava u Evropi, sa tendencijom da se, uz Francusku, nametne kao lider Evropskoj Uniji. Ono to joj je smetalo bilo je prisustvo brojnih amerikih vojnih baza, kojima je pedesetogodinji meunarodni ugovor o stacioniranju na nemakom tlu isticao ba negde u to vreme. Po NATO planu, trebalo je da amerike baze budu dislocirane na prostor Zapadnog Balkana to je, opet, zavisilo od tempa kojim e se odvijati zapoeta kampanja raspada Jugoslavije. A Nemcima se urilo. Nemaka obavetajna sluba od ranije je bila prisutna u Sloveniji i Hrvatskoj, posebno u Hrvatskoj zbog injenice da je u
3 33

Prva intervencija NATO snaga u Iraku 1990. godine.

40

prolosti sponzorisala najvei broj njihovih ekstremnih emigrantskih organizacija, koje su sada ve bile inkorporirane u hrvatsku vlast i svojim bivim sponzorima u svakom sluaju stajale na raspolaganju. Ali to kao da im nije bilo dovoljno, pa su tokom 1989. i 1990. godine nemaki savetnici i njihove nevladine organizacije naprosto preplavili Hrvatsku, to je sigurno doprinelo da prvi, po miljenju zapadnih analitiara preuranjeni, oruani incidenti zaponu ba tu. Poetkom devedesetih, nacionalna euforija u Hrvatskoj uzela je toliko maha da je ak i vlastima, koju su inae vodili ekstremni nacionalisti, bilo teko da je kontroliu. U takvim uslovima, vodea politika snaga, Hrvatska demokratska zajednica, odluila je da se preutno oglui o sugestije Amerikanaca, to jest o njihov apel na strpljenje, pa je po nagovoru nemakih savetnika raspisala opti referendum o otcepljenju, koji su Hrvati stopostotno podrali. To je, naravno, navelo Srbe u Hrvatskoj da se samoorganizuju i da na delu teritorije nastanjene srpskim ivljem raspiu kontrareferendum, izjanjavajui se, isto tako stopostotno, da e, u sluaju hrvatske secesije, ostati u sastavu Jugoslavije. Hrvatska je poslala jake policijske snage da spree taj referendum. Dolazi do sukoba. Nekoliko desetina Srba povlai se u ume i formira odmetnike grupe. Da bi se uspostavio red, Ministarstvo unutranjih poslova Hrvatske izdaje nareenje policijskoj stanici u Kninu, glavnom gradu te oblasti, da se bez pogovora razrauna sa organizatorima kontrareferenduma. Imajui u vidu da su ti policajci bili preteno srpske nacionalnosti, nareenje odbijaju i pod komandom svog naelnika, Milana Martia, izvode pobunu. Ubrzo, Marti dolazi na elo svih pobunjenih Srba. Proglaena je Srpska Autonomna Oblast Krajina. Rat je poeo. U cilju zaustavljanja dalje eskalacije sukoba snage Jugoslovenske narodne armije rasporeuju se na granici izmeu Hrvatske i Krajine. Hrvatski predsednik, Franjo Tuman, zbog toga ulae protest jugoslovenskim vlastima, nazivajui federalnu armiju agresorskom i apeluje na Zapadni svet da se zaloi za vojnu NATO intervenciju to Amerikanci odbijaju, otvoreno ga
41

kritikujui zbog politike brzopletosti. Naime, amerikim planom o razbijanju Jugoslavije bilo je zacrtano da se prvo izvede prevrat u Srbiji, koja je (uz Crnu Goru) bila jedina republika u kojoj su na vlasti ostali komunisti. Krajinska situacija u narednom periodu ostae zamrznuta na pozicijama gde se ko zatekao.

POKUAJ IZAZIVANJA GRAANSKOG RATA U SRBIJI

Analitiari amerike obavetajne slube CIA iz Instituta za Balkan procenili su da je Srbija u odnosu na sve druge republike po kadrovskim, industrijskim, sirovinskim i, povrh svega, vojnim potencijalima najjaa, pa stoga ima ozbiljne anse da opstane kao samostalna drava, bez obzira na nivo politikih i ekonomskih pritisaka kojima bude izlagana. Uz to, rezultati anketa koje su njihovi agenti tajno sproveli meu stanovnitvom ukazivali su na maksimalno visok procenat otpora koji Srbi pokazuju prema zapadnim merilima vrednosti, naroito od kada je na vlast doao Slobodan Miloevi, to ih je navelo na zakljuak da e Srbija predstavljati dugoronu prepreku ostvarivanju amerikih interesa u tom delu sveta. Sugestija administraciji u Vaingtonu bila je da se sa procesom dezintegracije Jugoslavije ne zapoinje sve dok se prethodno ne obori reim u Beogradu. Kao najosetljivija taka na koju se moglo delovati apostrofiran je nacionalizam kojim se, bar kada su Srbi u pitanju, moglo manipulisati na bezbroj naina. Pobuna krajikih Srba u Hrvatskoj, 1990. godine, u samoj Srbiji komentarisana je razliito. Na informacije o tome mesecima je dran embargo, a sve je ukazivalo da niko u stvari i nezna ta se tamo zaista zbiva, jer je pomenuta srpska teritorija sa svih strana bila blokirana. Prvi su se oglasili nacionalisti otro kritikujui srpskog predsednika Miloevia da ne preduzima nita kako bi se srpski ivalj u Hrvatskoj zatitio. Pri tome, tradicionalni nacionalisti Vojislava eelja, insistirali su da se Srbi u Hrvatskoj

42

zatite po cenu izbijanja rata, dok se proamerika nacionalistika struja Vuka Drakovia zalagala za to da se od Amerikanaca izmole garancije da e prinuditi Hrvatsku na iznalaenje politikog reenja nacionalnog pitanja za Srbe koji ive na njihovoj teritoriji. S druge strane, nevladine organizacije i prozapadne srpske politike partije direktno su optuile Miloevia da on stoji iza krajike pobune, navodno sa ciljem da destabilizuje i zaustavi demokratske procese u Hrvatskoj. U tom kontekstu, Vesna Pei i Nataa Kandi, ovoga puta iz svoje novoosnovane nevladine organizacije Centar za antiratnu akciju, poinju u domaim i stranim medijima da nameu tezu o srpskom nacionalizmu kao odluujuem faktoru koji e unititi Jugoslaviju. Miloevi nije imao kud. Obraajui se tim povodom domaoj i svetskoj javnosti istakao je da su srpski komunisti uvek bili ti koji su se najotrije suprotstavljali nacionalizmu u svim sredinama i za krizu u Hrvatskoj podjednako optuio i hrvatsko rukovodstvo i srpske nacionaliste, nazivajui Krajinike pobunjenim odmetnicima. Posle takve njegove izjave srpski komunisti i srpski globalisti nali su se na istoj politikoj platformi. Odbijanjem da se, kao predsednik Srbije i dosledni borac za ideju jugoslovenstva, otvoreno solidarie sa Srbima iz hrvatskih oblasti, koji, uzgred reeno, nisu traili nista vie od toga da ostanu u Jugoslaviji, Miloevieva popularnost kod naroda poinje osetno da opada. I dok zapadnim medijima provejavaju pozitivni komentari o principijelnosti srpskog predsednika nacionalisti, po instrukcijama tod istog Zapada, organizuju protestne mitinge sa pozivom na ruenje vlasti komunistikih izdajnika. Zavaravajui se nadom da e Zapad moda promeniti stav prema jugoslovenskom pitanju i podravajui osnovnu parolu globalistikih nevladinih organizacija da su srpski nacionalisti najvei neprijatelji jugoslovenstva, srpski komunisti ulaze u bespotednu borbu sa srpskim nacionalistima. U nedostaku boljih politikih argumenata u ovu borbu najee su ukljuivani policija i Sluba dravne bezbednosti, pa je po nainu progona nacionalista

43

sve neodoljivo podsealo na Stambolieva vremena za koja smo verovali da se vie nikada nee povratiti. PRISEANJE ETVRTO 70 godina, i srpskog satiriara Brane Crnevia (omiljenog pisca nae generacije), okarakterisanog kao dokazani neprijatelj i strani plaenik. Po navodima autora depee, njih dvojica su pripremali zaveru sa ciljem izvoenja dravnog udara. Traeno je da se njihov sastanak pokrije, tajno foto i fono dokumentuje, a nakon toga lica uhapse i zadre do daljnjeg. Uz deo teksta koji se odnosio na njihovo liavanje slobode stajala je ifrovana oznaka za postupak koji se primenjuje kod hapenja opasnih naoruanih terorista. Depeu su potpisala dva najvia rukovodioca Dravne Bezbednosti federalnog nivoa, jedan Slovenac i jedan Hrvat, koji su se, u meuvremenu, u naim krugovima, ve bili prouli po svojim separatistikim ispadima. Procenio sam da bi postupak po depei teko iskompromitovao sve nas i da bi reakcija nacionalista, ali i ireg sloja stanovnitva najverovatnije poprimila karakter nemira veih razmera za koje bi na kraju bila okrivljena Sluba. Hteo sam da se konsultujem sa zamenikom glavnog naelnika uputio me je na etvrtka. Zvao sam etvrtka, koji nije imao vremena da me primi. Odluio sam da pozovem na kafu rukovodioce ostalih kontraobavetajnih grupa i, mada je to bilo protivno pravilima Slube, proitao sam im depeu. Konstatovali smo da se neko svojski trudi da nas gurne u prvi plan kao glavne krivce za sve budue srpsko-srpske sukobe. Okaili smo depeu na oglasnu tablu kako bi se i operativa upoznala sa tim ta joj se sprema. Na spratu je nastalo komeanje. Ljudi su bili revoltirani. Traili su da im se obrati neko iz rukovodstva. Jedan od nas (meu Srbima se uvek nae takav jedan) otiao je da prijavi naelniku da se operativa pobunila. etvrtko je odmah izaao iz kabineta i ne pogledavi nas urno napustio zgradu. Ubrzo se na hodniku pojavio i zamenik. Taj ovek i danas vai za jednog od najboljih
44

operativaca koje je Sluba ikada imala. Nije nam prilazio, ali po nainu na koji nas je gledao mogli smo zakljuiti da mu se sve to nimalo ne dopada, to nas nije udilo, jer smo znali da je oduvek bio okoreli komunista starog kova. Privatno, bili smo prijatelji. Pozvao me je specijalom da doem. Bio je staloen, ali neraspoloen. Rekao mi je da se urazumim. Objasnio mi je da je zadatak svih komunista da se beskompromisno razraunaju sa nacionalistima u svojim sredinama, a to, to hrvatski i slovenaki komunisti nisu sposobni da izau na kraj sa svojima ne znai da sad i mi Srbi moramo da pokleknemo. Rekao sam mu da potpuno razumem opasnost koju nacionalizam nosi sa sobom, ali da je van svake logike da me u borbu protiv srpskih nacionalista uvode Slovenac i Hrvat, za koje i on zna ko su i ta su. Konstatovao je da linija subordinacije ne sme biti naruena ako mi se ne svia uvek mogu da podnesem otkaz. Ostali smo prijatelji, mada nepoverenje koje smo tada osetili jedan prema drugom vie nikada nismo prevazili. Prijateljski me je posavetovao da povedem rauna da me ne izmanipuliu kao neprijatelja Jugoslavije. Posavetovao sam mu prijateljski da povede rauna da ga ne izmanipuliu kao neprijatelja Srbije. Danas mi se ini da smo obojica bili izmanipulisani. Ni on ni ja nismo doekali penziju u Slubi. Saekali su me moji operativci nestrpljivi da saznaju ta im je initi dalje. Izneo sam im zamenikov stav o subordinaciji i otkazu. Najdrniji meu njima, Momir Gavrilovi34, izvadio je slubenu legitimaciju i bacio je u korpu za ubre. Rekao sam mu da nije cilj da mi pobacamo slubene legitimacije nego da one druge nateramo to da urade. Smirio se. Otili smo u salu za konferencije gde su sedeli ostali. Najstariji po godinama, Zlatni, rukovodilac grupe po meunarodnom terorizmu, ree da e sledaa depea verovatno biti da svi povadimo pitolje i pucamo sebi u glavu zato sto smo Srbi. Kiselo smo se nasmejali. Zoran Vukovi iz grupe po ekstremnoj emigraciji, onako iz ale, zapevao
34

Momir Gavrilovi je ubijen po nalogu globalista 2001. godine, kada se saznalo da na svoju ruku pokuava da razotkrije umeanost nekoliko proamerikih srpskih politiara u meunarodni kriminal.

45

je Spremte se, spremte.35Rekosmo mu u glas da uuti. Samo nam je jo to trebalo. Otili smo kuama. Predvee, nenajavljeno me je posetio jedan od slubenih vozaa i preneo mi usmenu poruku da Jovica Stanii36 trai da se tajno sastanemo. Jovica je tada bio naelnik analitike, znali smo se samo iz vienja. Sastali smo se u jednom od beogradskih parkova. Rekao mi je da se brzo proulo za dananji incident i da veina ljudi u Slubi odobrava na stav. On je lino preuzeo obavezu da takve ljude okupi i organizuje, jer tek dolazi vreme kada emo Slubi biti preko potrebni. Konstatovao je da je na osnovni problem u tome to je u srpskom politikom vrhu i u naoj Slubi ostalo dosta Stambolievih kadrova koji Miloevia filuju pogrenim informacijama. Tako mu, kao najopasnijeg, poturaju eelja i tradicionalne nacionaliste za koje je tano da su zadrti antikomunisti i evidentno da u narodu zadobijaju sve vie i vie pristalica, ali nisu u sprezi sa zapadnim faktorom niti imaju ozbiljne anse da preuzmu vlast. Lau Miloevia da su se krajiki Srbi pobunili u Hrvatskoj samo zato da bi destabilizovali Srbiju i Zapadu dali mogunost da za to optui samo njega, mada je svakoj budali jasno da su ti ljudi ustali protiv politikog programa hrvatske nacionalistike Vlade, koji im nedvosmisleno daje do znanja da Srbima u Hrvatskoj nije mesto. Istovremeno, udarni ameriki igrai, Vuk Drakovi i nevladine organizacije, predstavljaju mu se maltene kao opozicija od sekundarnog znaaja sa kojom u budunosti ak moe da se postigne i nekakav politiki dogovor. Zato, da bi sauvali Slubu od moguih zloupotreba, moramo sami da se organizujemo dok se Miloevi i ovi gore ne dozovu pameti. Naglasio mi je da sve informacije koje procenim vanim vie ne prosleujem Saveznom Ministarstvu, jer je potpuno izbueno stranom agenturom, ve da ih drim u
35 36

Borbena, u to vreme strogo zabranjena, pesma srpskih nacionalista iz ranijih ratova. Stanii je kasnije postao naelnik Dravne bezbednosti. Njegovom reorganizacijom Sluba je uzdignuta meu najcenjenije institucije te vrste u svetu.

46

sefu ili sklonim na sigurno mesto. Dogovorili smo se o daljem nainu odravanja veze. Dan ili dva kasnije, za vikend, u Beograd je stigao Franko Simatovi37. Doao je sa Kosova gde se ve dugo nalazio na ispomoi u akcijama suzbijanja iptarskog separatizma. Bili smo drugovi iz kolskih dana, a u Slubi, nekoliko godina mi je bio neposredni rukovodilac. Sastali smo se u jednom nonom klubu. Zakljuio sam da je prethodno razgovarao sa Staniiem, mada ga ni on ni ja nismo spomenuli po imenu. Rekao mi je da treba da mi da neka precizna usmerenja za dalji rad koja ne moe da mi prosledi oficijelnim putem. Iz tane je izvadio fajl od nekih dvadesetak stranica uz napomenu da moram da ga proitam na licu mesta. Radilo se o tajno dokumentovanom kontaktu koji je odran izmeu jedne grupacije iptarskih ekstremista i delegacije srpskih proamerikih nacionalista Vuka Drakovia. Veza je ostvarena posredstvom nevladine organizacije Helsinki komitet za ljudska prava, koji ima svoje ogranke i u Beogradu i u Pritini. Beogradskim ogrankom rukovodila je, ranije spominjana, Sonja Biserko, koja je u meuvremenu imenovana za vieg savetnika amerikog Instituta za mir u Vaingtonu. Materijal je sadrao okvirni plan za izvoenje prevrata u Srbiji, osmiljen u amerikoj ambasadi u Beogradu, a koji je trebalo da bude realizovan irokom koordiniranom akcijom nevladinih organizacija i Drakovievih pristalica u sadejstvu sa iptarskim separatistima. Po amerikom planu, Drakovi je bio zaduen da pokrene talas mirnih graanskih protesta u Beogradu, koji bi se u kontinuitetu odravali iz dana u dan sve dok ne proceni da iza sebe ima kritinu masu od 400 do 800 hiljada ljudi. Tada bi iptarski separatisti zapoeli masovnu pobunu kako bi privukli glavninu srpskih policijskih snaga, to bi Drakoviu oslobodilo manevarski prostor da iz mirnih protesta pree u agresivne demonstracije sa ciljem zauzimanja dravnih institucija. Ukoliko bi uspeo,
37

Franko je kasnije postao jedan od Staniievih pomonika i najbliih saradnika.

47

Amerikanci bi ga odmah proglasili novim predsednikom Srbije, sa legitimnim pravom pred meunarodnom zajednicom da se obrati NATO snagama za pomo ako mu eventualno Jugoslovenska Narodna Armija bude osporila vlast. Kao prethodni rukovodilac nae operativne grupe Franko je dobro poznavao sve amerike objekte obrade, pa smo ostatak vremena proveli u odreivanju prioriteta u odnosu na podatke iz fajla koji sam proitao. Na kraju me je upozorio na to da e narednih dana verovatno zapoeti vrenje pritisaka na nas da podnesemo otkaze zbog odbijanja poslunosti, ali da to nikako ne prihvatamo, pa i po tu cenu da priznamo da smo pogreili. Skrenuo mi je panju da ljude drim na okupu i povedem rauna da se ne izleemo bez potrebe. Sledei put sam se sreo sa Frankom nekoliko meseci kasnije na obavetajnom zadatku duboko u zoni ratnih dejstava. Politika zbivanja u Srbiji do kraja 1990. godine, odvijala su se u znaku mitinga i kontramitinga komunista i nacionalista. Nevladine organizacije su se primirile, preputajui Drakoviu da se nametne kao lider cele srpske opozicije. Njihova aktivnost uglavnom je bila usmerena na pruanje pomoi demokratskim snagama da organizuju svoje partije i na osnivanje takozvanih nezavisnih medija. Prva i najjaa medijska kua te vrste bila je Nezavisna televizija Studio B, finansirana preko nevladinih organizacija iz fondova Dorda Soroa, i koja je veoma brzo nadmaila medijski uticaj dravnih televizijskih stanica. Programska orijentacija pomenute TV kue bila je potpuno podreena zapadnim interesima (ko plaa taj se pita) i sistemski uklopljena u globalistiku informativnu mreu. Interesantno je da je njena legalizacija dobrim delom sprovedena i zaslugom srpskog predsednika Miloevia, koji je potcenio dugoronu opasnost te vrste, smatrajui da mu upravo nezavisni mediji daju mogunost da se lino upozna sa planovima i aktivnostima svojih politikih protivnika. Doi e mu glave.

48

U meuvremenu, Drakovievi sledbenici sve ee na svojim sastancima spominju temu oruanog ustanka. Veina njihovog lanstva bila je za. Uspostavljen je kontakt sa jednom NATO bazom u Grkoj preko koje je trebalo da nabave oruje i ilegalno ga ubace u Srbiju, ali je blagovremenom akcijom Slube Dravne bezbednosti taj kanal preseen. Manja koliina oruja, koju su im ustupili iptarski separatisti, ipak je ula, a uz sva nastojanja Slube ovaj kontigent nije otkriven. Takoe, unutar opozicije dolazi do povremenih trvenja oko podele vlasti koju jo nisu osvojili. Drakovi je izrazio sumnju da nevladine organizacije nameravaju da ga iskoriste kao udarnu pesnicu za obaranje Miloevia, a onda da ga istisnu sa politike scene, to je inae bilo tano. Naime, Drakovi je mogao da povede mase, ali ovi drugi su drali monopol na zapadnu podrku. Sukob je prevazien posredovanjem amerike diplomatije. Da bi osigurao svoj status Drakovi poinje gotovo svakodnevno da poseuje ameriku ambasadu, to je ovima zasmetalo, pa je uobiajena praksa amerikih diplomata postala da slubenicima na centrali izdaju naloge u smislu ako se javi Drakovi kaite mu da nisam tu. Poetkom 1991. godine Amerikanci su okonali, inae neuspenu, etvoromesenu NATO kampanju na Irak. Srpska napredna opozicija poela je sa intenzivnijim mitinzima, apelujui na Zapadni svet da se sada malo vie angauje na zbacivanju srpskog diktatora, poredei Miloevia sa irakim predsednikom Sadamom Huseinom. Najverovatnije u dogovoru sa zapadnim savetnicima, specijalne snage hrvatske policije izvode opsenu akciju nad Srbima u Krajini, koja je odbijena, ali se indirektno odrazila na politiku klimu u Beogradu, to je izgleda i bio cilj, jer se tim povodom organizovao niz opozicionih skupova, jedni da podre Krajinike predvoeni eeljevim radikalima, drugi da optue Miloevia predvoeni Vukom Drakoviem, trei tek onako, da se pojave, predvoeni nevladinim organizacijama ene u crnom, Centar za antiratnu akciju i sl.

49

Sluba je procenila da se pribliava vreme planirano za pokuaj prevrata. Na sastanak, koji je organizovao ministar Unutranjih poslova Republike Srbije, Radmilo Bogdanovi, pozvani su najvii rukovodioci policije, armije i Slube dravne bezbednosti. Predloeno je nekoliko opcija, od najradikalnijih do najprofesionalnijih. Prisutnima su predoene namere opozicije i oekivani nain njihovog konkretnog delovanja, pa je u skladu sa tim osmiljen plan: u vreme neposredno pred pobunu vojska e preuzeti deo policijskih dunosti na Kosovu da bi se glavnina snaga Javne bezbednosti stacionarala u blizini Beograda, po mogunosti u to veoj tajnosti. Pojaae se kontrole na prilazima Beogradu da bi se spreilo unoenje oruja, za koje je Sluba imala podatak da e stii tek kada Vuk proceni da je situacija za to sazrela. Suprotstavljanje demonstrantima bie iskljuiva nadlenost policije, uz procenu da raspoloive snage mogu samostalno da iznesu kontrolu nad masom do 500 hiljada ljudi. Postupanje policije bie defanzivno, sa taktikim uzmicanjem, ali permanentnim dranjem mase u okruenju, uz izbegavanje upotrebe sredstava prinude koliko to situacija doputa. Izriito je naglaeno da se vatreno oruje ne sme koristiti. Jugoslovenska narodna armija bie pripravna i umeae se samo u sluaju da se situacija otme kontroli. Sve vreme Sluba dravne bezbednosti pokrivae objekte iz svoje nadlenosti i o novim saznanjima izvetavati tab. Marta navedene godine, mirni protestni skupovi odravali su se svakodnevno. Poviena tenzija kod opozicionih lidera i intenziviranje kontakata sa amerikom diplomatijom ukazivali su na to da se dan prevrata pribliava. Sluba je inicirala podizanje bezbednosnih institucija na prvi stepen gotovosti. Na dan 9. marta, na centralnom beogradskom trgu okupila se masa od oko 350400 hiljada ljudi, koje je Vuk Drakovi pozvao na nasilno obaranje vlasti. Demonstranti su nasrnuli na policiju koja se, po planu, taktiki povlaila, uz izbegavanje eih sukoba. Meutim, u nekim delovima grada brojna nadmo demonstranata bila je tolika da su uspeli da probiju kordon, a onda krenu sa brutalnim
50

premlaivanjem policajaca koji su se zatekli u masi. Pale su prve rtve, dva demonstranta i jedan policajac. Strani mediji izvetavali su da je u Srbiji izbio graanski rat sa velikim brojem rtava na svim stranama, prenosei izjave Vuka Drakovia koji je apelovao na Zapadni svet da pomogne srpskom narodu u borbi za slobodu. U meuvremenu, policija je uvela u akciju oklopna vozila sa vodenim topovima, specijalno namenjena u svrhu suzbijanja demonstracija, ali se ispostavilo da je izvrena sabotaa na pumpama za pritisak vode, pa vodeni topovi nisu delovali. To je jo vie okurailo demonstrante, koji od tog trenutka preuzimaju punu inicijativu. Ni jedna od zgrada dravnih institucija jo nije bila zauzeta. Drakovi je ocenio da mu je neophodna podrka jo vee mase i insistirao da Nezavisna televizija Studio B permanentno apeluje na Beograane da izau na ulice, a i na graane drugih gradova da pohrle prema prestonici. Kompletan program Studija B stavljen je u tu funkciju. Neizmenino su putani samo oni snimci gde policija premlauje demonstrante, komentari stranih TV stanica u kojima je velian Drakovi, izjave zapadnih lidera o podrci demokratskim promenama u Srbiji, ispresecani Drakovievim apelom da se ceo narod ukljui u obaranje vlasti. Dodatno, preko njihovog programa vrena je koordinacija kretanja mase prema uputstvima koja je davao Drakovi.

PRISEANJE PETO Na dan pokuaja martovskog prevrata imao sam zaduenje da pokrivam aktivnost Nevladine televizijske Studio B. Preventivno, nekoliko dana pre poetka detaljno sam razradio plan nasilnog zauzimanja vanredno stanice prevrata, njihovih
51

prostorija. Za tu akciju formirao sam tim od nekoliko operativaca, a pridodata mi je i jedna grupa pripadnika specijalne antiteroristike jedinice policije, zajedno 12 ljudi. Danima smo bili u pripravnosti 24 asa. Tog devetog marta stigao mi je izvetaj tehnike o razgovoru koji je njihov odgovorni urednik Roganovi vodio sa svojom TV ekipom na terenu. Na pitanje ta se deava, odgovorili su mu da ve satima traje zatiije. Prokomentarisao je da ga ne zanima zatije ve krv. Rekao je da je u svet otila informacija da Beogradom teku potoci krvi i sada tu informaciju treba opravdati. Tano se seam Roganovievih rei: Znai, naite mi krv po svaku cenu, ako treba porazbijajte noseve izmeu sebe i snimite mi krv, svet od nas oekuje krv i mi emo im to dati. Zaboravio je da naglasi srpsku krv. Traio sam od rukovodstva saglasnost za akciju i, naravno, dobio je. Grupa je precizno bila upoznata sa planom akcije i konkretnim pojedinanim zaduenjima svakog operativca i specijalca. Naime, direktor Studija B, Dragan Kojadinovi, je, i pored ubeenosti u to da vlasti nee smeti da ga diraju zbog injenice da je njegova televizija ula u sastav svetske TV mree, ipak preduzeo mere opreza. Stanica je bila locirana na poslednjem dvadeset osmom spratu palate Beograanka, pa su na prilaznim metalnim vratima protivpoarnog stepenita zamenjene brave, a liftovi iskljueni, osim jednog lifta kojeg je u pogon putao Kojadinoviev ovek. Obezbeenje na portirnici u prizemlju pod kontrolom su drali ljudi iz stranke Vuka Drakovia, a ceo prostor oko palate bio je prepun demonstranata koji su uvali svoju televiziju. Umesto brifinga koji se pred takve akcije obavezno dri sastavu, traio sam da mi iz tehnike donesu traku Roganovievog razgovora. Uvek mi je bilo znaajno da ljudi koje vidim budu lino saglasni sa onim sto ine. Pustio sam im snimak da uju. ak i oni koji su moda u sebi imali nekih dilema vie nisu sumnjali u ispravnost toga to radimo. Zgradi smo prili pojedinano, meajui se sa demonstrantima. Oruje smo nosili u sportskim torbama ili sakriveno ispod vetrovki. Okupili smo se kod ulaza u palatu. Tri
52

operativca, mauci lanim novinarskim legitimacijama pozvali su obezbeenje da im otvori vrata. Pod pretnjom orujem brzo su ih pasivizirali. Operativni tehniar iz tima znao je nain da lift pusti u pogon, a za sva protivpoarna vrata ve smo imali adaptirane kljueve. Uli smo u objekat. Zateeni ljudi bili su prestravljeni kada su videli automatske puke sa integralnim priguivaima. Mislili su da smo doli da ih likvidiramo. Uao sam u Kojadinoviev kabinet u pratnji jednog specijalca. Zatekao sam ga u razgovoru sa, u to vreme poznatim policijskim rukovodiocem, Markom Nicoviem. Doao je da ga upozori. Kasno. Marka sam znao dugo godina. Pozdravili smo se. Odmah je Kojadinoviu skrenuo panju na to da bude maksimalno kooperativan, jer tim koji je pristigao ima neograniena ovlaenja. Pustili smo Marka da ode. Rekao sam direktoru da emo prvo iskljuiti televiziju iz programa, a zatim izvriti pretres prostorija i dokumentacije. Nije protestovao. Zvao je Roganovia i naloio mu sa naim tehniarom ode i iskljui ureaje. Roganovi je poeo da psuje vreajui nas, nata mu je Kojadinovi otro naredio da uuti. Dok sam se bavio Kojadinoviem jedan od operativaca je okupio zaposlene i saoptio im da svako ko hoe moe da ide. Najpre su se svi izjasnili da ele da ostanu, ali kada im je zabranjeno da se kreu i meusobno razgovaraju postalo im je dosadno, pa su otili da se prikljue demonstrantima. Tokom pretresa kancelarije Kojadinovi je neprestano ponavljao da to to traimo sigurno neemo nai. Nisam komentarisao njegovu tvrdnju. Dokaze da stranci finansiraju njegovu televiziju pronali smo jo ranije, na drugom mestu. Pitao je da li moe da telefonira. Dozvolio sam mu. Ionako smo ga prislukivali. Ne znam sa kim je razgovarao. Rekao je da su u televiziju upali ljudi iz Dravne bezbednosti i pod pretnjom orujem iskljuili program. Potvrdio je da sa nae strane nije bilo nasilja i da nema materijalne tete. Kada je spustio slualicu inio mi se zadovoljan i samopouzdan. Pitao sam ta ima novo?

53

Odgovorio je da se jo uvek ne zna ko e iz ove zgrade izai kao pobednik. Prila nam je novinarka Lila Radonji, tada prva dama globalistike propagande. Konstatovala je da smo nezvani gosti ali ipak gosti i zatraila dozvolu da moje ljude ponudi kafom i sendviima. Zahvalio sam joj se i za sebe poruio duplu kafu. Dao sam najbliem specijalcu nalog da je otprati do bifea i pomogne joj da sve to donese. Dok smo pili kafu pitala me je da li emo ih pobiti ako opozicija preuzme vlast. Rekoh joj da u se u toj situaciji potruditi da izaemo kao to smo uli bez puno buke. Ponudila se da je povedemo kao taoca. Nasmejao sam se. Ve smo svi primetili da joj se jedan od operativaca mnogo dopao. Situaciju u gradu pratio sam preko slubenog radio-ureaja. Demonstranti su divljali. Desetine izloga je razbijeno. Iz provaljenih prodavnica uzimali su alkoholna pia, pa je bilo dosta grupa koje su pod uticajem alkohola postale dodatno agresivne. U nekim ulicama razbijali su parkirane automobile, pa su postali sve ei incidenti izmeu demonstranata i graana koji nisu uestvovali u nemirima. Policija je potpuno bila potisnuta prema zgradama dravnih institucija. Ve se smrkavalo kada se u akciju ukljuila armija. Duge kolone tenkova zaposele su trgove, to sam mogao da vidim i kroz prozor. Demonstranti su poeli da se razilaze. Roganovi, koji je u meuvremenu iskapio flau-dve viskija, poeo je da plae i da besomuno udara pesnicama po astalu ispred sebe, proklinjui Srbe koji nisu bili sposobni da puste ni jednu kap krvi. Oko ponoi, Kojadinovi je odluio da krene kui. Zamolio sam ga za uslugu da ve obeznanjenog Roganovia povede sa sobom. Prihvatio je. Otpratio sam ga do vrata njegove televizije. Pruio sam mu ruku u znak pozdrava. Odreno je odmahnuo glavom i skrenuo pogled u stranu. Izaao sam da proetam. Beograd je liio na prizor iz filmova strave i uasa. Na svakom koraku bilo je sre od stakla, iscepane garderobe i raznoraznog ubreta. Ali nije bilo smrada. Smrad se ve sklonio u inostranstvo.
54

Prevrat u Srbiji nije uspeo. Graanski rat je izbegnut. Osim troje ljudi koji su poginuli na poetku demonstracija ljudskih rtava vie nije bilo. Organizatori nemira izvukli su se sa simbolinim kaznama, takorei nisu ni kanjeni. to je najinteresantnije, svi su ostali na svojim pozicijama, vrsto uvereni da su samo oni u pravu. Globalistiki plan o raspadu Jugoslavije morao je da se koriguje. Akcenat e nadalje stavljati na zapadni deo zemlje, gde su imali neuporedivo vie pristalica.

RAT U SLOVENIJI
Secesionistika Vlada koja je u Sloveniji ve tri godine vrsto drala sve republike institucije strpljivo je pratila razvoj martovskih dogaaja u Beogradu 1991. godine i ekala signal sa Zapada. Njihovi napori bili su usmereni prema jedinoj smetnji na putu ka nezavisnosti Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Nevladine organizacije svakodnevno su organizovale mirne proteste ispred vojnih kasarni koji su se uvek zavravali bez incidenata, to je, opet, pod izgovorom postupanja u skladu sa optenarodnom voljom, slovenakim vlastima sluilo kao povod za permanentno ulaganje protesta i jugoslovenskim saveznim organima i meunarodnoj zajednici. Sve njihove inicijative koordinirano su podravale nevladine organizacije u Beogradu Helsinki komitet za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo, ene u crnom i Centar za antiratnu akciju, prireujui paralelne demonstracije solidarnosti sa slovenakom omladinom. Slovenci su, kako to samo oni znaju, delovali vrlo smiljeno i postupno. Poto je federalna armija bila sastavljena od pripadnika svih nacija, ukljuujui naravno i Slovence, nisu je mogli proglasiti tuom, pa su najpre u parlamentu izglasali odluku da njihovi regruti mogu sluiti vojni rok samo u svojoj republici, to je na federalnom nivou prihvaeno. Neposredno pre nego to su proklamovali odluku o otcepljenju od Jugoslavije jednostavno su
55

uputili proglas slovenakim regrutima da dezertiraju i jugoslovensku armiju proglasili stranom i okupatorskom. Iskoristivi kao povod nesuglasice oko saveznog budeta, 26. juna 1991. godine, Slovenci (zajedno sa Hrvatima) naputaju sve jugoslovenske politike institucije i istog dana u svom parlamentu, apsolutnom veinom glasova (180 za, 2 protiv, 12 uzdranih) izglasavaju odluku o nezavisnosti. Dva dana kasnije Vlada Slovenije izdaje nareenje svojoj Teritorijalnoj odbrani da blokira kasarne jugoslovenske vojske i preuzme kontrolu granice. Predsednitvo Jugoslavije nalo se u udu. Veali su, veali i nita nisu odluili. Generaltab Jugoslovenske narodne armije, u kome su jo uvek sedeli i Slovenci i Hrvati, konstatovao je da je situacija ozbiljna i da svakako neto treba preduzeti, ali niko nije hteo da se izjasni ta treba preduzeti. Najkonkretniji predlog dao je slovenaki general, veliki i iskreni Jugosloven, Stane Brovet, koji je insistirao na tome da se secesija Slovenije sprei svim raspoloivim sredstvima, ali ga ostali generali nisu podrali. Odluili su da postupe fleksibilno, uz slanje dodatnih vojnih jedinica, koje e u formi demonstracije sile, po njihovom miljenju, pozitivno uticati na smirivanje situacije. Meutim, 30 000 pripadnika slovenake Teritorijalne odbrane pruilo im je odluan otpor na terenu i posle dvadeset dana manjih okraja, federalna armija prinuena je na povlaenje. Ovde je neophodno rei neto vie o Teritorijalnoj odbrani Slovenije, jer e verovatno neko da se zapita: Kako je uopte moglo da se desi da teritorijalci nadvladaju regularnu armiju? Lako. Naime, osim injenice da je komanda Jugoslovenske narodne armije donela odluku da se prema Sloveniji ne nastupi ognjem i maem, odnosno svim sredstvima koja su stajala na raspolaganju, treba imati u vidu veoma visok stepen osposobljenosti i kvaliteta slovenakih teritorijalaca. Prema jugoslovenskom Ustavu i zakonu o oruanim snagama, Teritorijalna odbrana potpadala je pod nadlenost republika, kao sekundarni faktor u strategiji odbrane zemlje. Desetinama godina unazad, najbolje organizovanu i opremljenu Teritorijalnu odbranu
56

imala je Slovenija. Pri tome, kod njih je ovaj segment obuhvatao i vaspitanje mladih i razvijanje sporta, preko brojnih udruenja i klubova, koji su finansirani iz fondova Teritorijalne odbrane. Posebno su bili forsirani alpinizam (u emu je Slovenija kao jedino alpsko podruje u SFRJ imala apsolutni primat), planinarenje, padobranstvo, ronjenje i drugi specifini, za vojne potrebe znaajni sportovi, iz kojih su regrutovani kadrovi za specijalne snage svih rodova vojske. Takvih je klubova u Sloveniji bilo vie nego u svim ostalim delovima Jugoslavije zajedno, pa su sastavi najelitnijih jugoslovenskih vojnih jedinica, kao to su padobransko-desantna, podvodno-diverzantska, izviako-diverzantska i sl. u svakoj generaciji bile popunjavane bar etvrtinom do treine regruta iz Slovenije. Po odsluenju vojnog roka oni su se vraali u svoju republiku i prikljuivali Teritorijalnoj odbrani, gde su se, kao veoma disciplinovani, vredni i sposobni ljudi, stavljali pod komandu nadlenog rezervnog sastava. Takva formacija, bez obzira to se radilo o teritorijalcima, nije bila za potcenjivanje. Vremenom, karakteristian nain nastupa nevladinih organizacija u Sloveniji, dobrim delom je bio usmeren na sportske klubove, u kojima su se rezervisti-specijalci najradije okupljali, neprimetno ih pretvarajui u potencijalne paravojne formacije. PRISEANJE ESTO Naknadnim sagledavanjem nekih starih sluajeva kojima se Sluba dravne bezbednosti svojevremeno bavila, moe se zakljuiti da su NATO analitiari raunali na mogunost ukljuivanja Teritorijalne odbrane Slovenije u izazivanje jugoslovenske krize bar pet godina ranije. Kroz zagraninu38 operativnu obradu Dim39 takve pojave su registrovane jo 1985.
38

Do formiranja posebnog obavetajnog segmenta Slube Bravne Bezbednosti, 1992. godine, obavetajni poslovi kojima se Sluba bavila nazivali su se zagranini rad.
39

Zbog objektivne mogunosti da neka od obavetajnih pozicija Slube koja je bila angaovana na ovom sluaju jo uvek radi kod Amerikanaca ili je u statusu amerikiih penzionera, drau se zatvorenih podataka da te ljude ne bih ugrozio.

57

godine, ali im nije pridavan znaaj. Nekih sedamdesetih godina, dok je bio na zavrnoj godini studija na Beogradskom univerzitetu, objekat pod kodnim nazivom Dim eksponirao se kao homoseksualac, to je nailo na ustro protivljenje njegovih kolega, pa je izbaen iz studentskog doma. Zatitu je potraio kod jednog zapadnog diplomate, sa kojim je od ranije bio u intimnim kontaktima, pa mu je ovaj omoguio da studije nastavi u inostranstvu. U vanrednom roku diplomirao je, zatim magistrirao i doktorirao, posle ega se, preko istih veza, zaposlio u jednoj bazi NATO pakta u tadanjoj Zapadnoj Nemakoj. Posle desetak godina provedenih u inostranstvu, 1984. godine, privukao je panju Slube kada se angaovao na obnavljanju kontakta sa svojim bliskim roakom, zaposlenim u tabu Teritorijalne odbrane Srbije. Poelo je tako to je preko posrednika, u nekoliko navrata slao skupe poklone roakovoj supruzi i deci, a zatim im predloio da o njegovom troku svi zajedno odu na letovanje u neko od luksuznih evropskih turistikih centara, to su ovi sa oduevljenjem prihvatili, s obzirom na to da im je takav provod finansijski bio nedostupan. Sreli su se u Grkoj. Dim im je ispriao da se bavi naunim radom, ne spominjui zaposlenje u amerikoj vojnoj bazi, a kada mu se roak pohvalio gde radi, konstatovao je da bi mogao da ga ukljui u jedan dobro plaen internacionalni nauni projekat. Roak se zainteresovao za ponudu, pa mu je Dimobjasnio da za jednu nemaku privatnu instituciju (poznata nevladina organizacija) radi istraivanja iz oblasti dravnih ulaganja u sport. Na roakovo pitanje kako on tu moe da se angauje, odgovorio mu je da, prema njegovim saznanjima, naa Teritorijalna odbrana odvaja znatna sredstva za razvoj fizike kulture, a to bi se kroz projekat moglo iskoristiti i za iru afirmaciju jugoslovenske drave u zapadnom svetu. Roak je naelno pristao. Naredne instrukcije Dim je poslao preko posrednika. Sugerisao je roaku da bi svi podaci na temu o kojoj su razgovarali bili preopirni, pa je zato neophodno da se ogranie
58

na ogledni uzorak. Predloio je Sloveniju kao najafirmativniji primer, to je roak potvrdio. Od tada mu je redovno pripremao izvode iz biltena koje su razmenjivali tabovi TO sa informacijama o drutvenim aktivnostima tih institucija, ali i statistike podatke o zastupljenosti Slovenaca u pojedinim rodovima Jugoslovenske narodne armije, zastupljenost u kategoriji rezervnih oficira, ocenama o njihovom kasnijem angaovanju u republikim tabovima itd. S obzirom na to da Dim nije precizirao sportske aktivnosti na koje treba obratiti panju, obraivao je praktino sve, apostrofirajui klubove Streljakog saveza Slovenije, jer su mu ti podaci bili najpotpuniji. Interesantno je da veina ovih podataka nije imala kategorizaciju poverljivosti, osim dela koji se odnosio na rezervne oficire, ali i te podatke Dimov roak je prikupio iz javno objavljenih armijskih glasila. Prilikom zagranine akcije tajnog upada u Dimov stan u Nemakoj, pronaen je fajl sa adresama i vizit-kartama skoro svih alpinistikih, lovakih, padobranskih, ronilakih, streljakih i radio-amaterskih klubova u Sloveniji. Fotografije slovenakih padobranskih reprezentativaca prilikom posete amerikoj vojnoj padobranskoj reprezentaciji u jednoj od baza. Iz drugog stranog pasoa koji je Dim paralelno koristio moglo se na osnovu igova videti da je nekoliko puta boravio u Sloveniji. Potom, korespondencija sa jednim slovenakim lovakim drutvom, gde je Dim predstavljen kao voa grupe amerikih sportskih lovaca, koja je po osnovu lovnog turizma deset dana provela u Sloveniji, kao i drugi striktno obavetajni materijali koji nisu vezani za ovu temu. Sluaj nije presecan, jer se kroz njega dolazilo do kvalitetnih saznanja o aktivnostima NATO pakta za koje je naa Vojna obavetajna sluba bila posebno zainteresovana. Odliv podataka koji je iao preko Dimovog roaka okarakterisan je kao nebitan.

59

Kratkotrajan oruani sukob izmeu TO Slovenije i Jugoslovenske narodne armije slovenako rukovodstvo je maksimalno iskoristilo i za propagandne ciljeve. Naime, nekoliko nedelja pre sukoba, republika Vlada zatraila je od nevladinih organizacija da formiraju moderni medija-centar iz kojeg su slati ivopisni izvetaji o nepostojeim bitkama, preuvelianim brojevima rtava i navodnim zverstvima jugoslovenske, tj. srpske armije, opisujui kratkotrajan i ogranieni konflikt najkrvavijim reima, s ciljem da prozapadnim demokratama prikau sebe kao one koji se bore protiv komunistikih agresora.40 Iste te vesti prenosila su i potvrivala kao tane glasila beogradskih nevladinih organizacija, to je u stranim medijima korieno da se uz vest doda tvrdnja potvreno iz srpskih izvora. Slovenci su tako pridobili optu meunarodnu podrku, a njihov propagandni model kasnije su koristili Hrvati i muslimani. Prvih dana po izbijanju sukoba u Beograd je doputovala delegacija KEBS-a41, da izrazi svoju zabrinutost i apeluje na uzdranost. Meutim, voa delegacije, francuski ministar spoljnih poslova ak Pos, nije krio zadovoljstvo razvojem situacije, otvoreno izjavivi: Ovo je trenutak Evrope. Slovenaku nezavisnu dravu prvi su priznali Nemci (kojima se najvie urilo) i Vatikan, a nemaki ministar spoljnih poslova Hans Ditrih Gener pozvao je sve lanice Evropske Unije da to isto to pre uine. Interesantan je bio postupak Velike Britanije koja je imala vrst stav da nikako nee priznati secesiju Slovenije, a onda naglo promenila odluku i priznala je meu prvima. Kasnije je javno obrazloeno da je tako postupljeno u skladu sa ustupcima koje joj je Nemaka ponudila po pitanju poljoprivrednog budeta Evropske Unije. Zvanino, Slovenija je od strane meunarodne zajednice priznata na konferenciji u Mastrihtu, decembra 1991. godine, o emu e vie rei biti u nastavku teksta.
40

Majkl Parenti, Ubiti naciju Napad na Jugoslaviju. Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji.

41

60

RAT U HRVATSKOJ
U poetnoj fazi secesije hrvatski nacionalisti su se primarno oslonili na svoju etniki proienu policiju i njen relativno brojni rezervni sastav. Meutim, bilo je jasno da u sueljavanju sa Jugoslovenskom narodnom armijom policija nee moi da se izbori sama. Federalne snage bile su izuzetno jake i praktino ve ukljuene u sukobe, od trenutka kada je uspostavljena tamponzona prema pobunjenim Krajinicima. Zbog toga je tokom prve polovine 1991. godine nacionalistika vlada u Zagrebu intenzivno krenula sa reorganizacijom i tajnim naoruavanjem svoje Teritorijalne odbrane koja je promenila naziv u Zbor narodne garde. Raunali su na to da e u datom trenutku svi hrvatski kadrovi u federalnoj armiji prei na njihovu stranu, a zatim u sadejstvu sa Zborom narodne garde ostvariti premo na terenu. U meuvremenu, posle neuspene intervencije u Kninskoj Krajini, hrvatske snage bezbednosti sprovode opsene akcije pritisaka i na svim ostalim podrujima u kojima je ivelo stanovnitvo srpske nacionalnosti, to dovodi do novih meunacionalnih sukoba. Poinje i samoorganizovanje Srba i u severoistonom delu Hrvatske, na granici sa Republikom Srbijom, gde pobunjeni Srbi osnivaju drugu Autonomnu Oblast Slavonija, Baranja, Zapadni Srem. Kada su Slovenci 26. juna 1991. godine samovoljno napustili jugoslovenske federalne institucije, odmah su im se prikljuili i Hrvati, povukavi svoje ljude sa svih funkcija. Dotadanji predsednik predsednitva SFR Jugoslavije, Stipe Mesi, Hrvat, vratio se u Zagreb i u nacionalnom parlamentu pobedonosno izjavio: Ja sam svoj zadatak obavio. Jugoslavije vie nema. Hrvatski paralament apsolutnom veinom glasova izglasava odluku o samostalnosti i poziva narod, Teritorijalnu odbranu,
61

policiju i svoje kadrove u federalnoj vojsci da se suprotstave okupacionim snagama Jugoslovenske narodne armije. Gotovo istovremeno napadnute su sve jugoslovenske vojne kasarne. Zbor narodne garde blokirao ih je spolja a, od ranije organizovani, hrvatski oficiri i vojnici napadali su ih iznutra. U kasarnama u kojima su hrvatski vojni kadrovi imali brojanu nadmo, kompletne jedinice, pod orujem i opremom, prelazile su na stranu nacionalista. U federalnoj armiji nastala je konfuzija, najveim delom zbog toga to nesposobni vojni vrh u Beogradu nije znao da se snae. Praktino, vrhovne komande nije ni bilo. Do novembra meseca skoro sve preostale federalne snage izvukle su se prema podrujima nastanjenim Srbima i tu se ukopale. Zapadni svet pruio je punu podrku hrvatskoj secesiji. Nemaka i Vatikan priznale su ih prvog dana, apelujui na ostale evropske zemlje da i one to uine. Dok je hrvatski predsednik, Franjo Tuman, bodrio narod agresivnim izjavama tipa: Rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije htela, a njihove TV stanice prenosile direktne snimke napada na jugoslovenske vojne kasarne, zapadna propaganda trudila se da sve predstavi kao demokratske napore hrvatskog naroda da se suprotstavi neuvenoj komunistikosrpskoj pretnji po Evropu. Do kraja godine, ratna dejstva su se primirila. Status quo situacija svima je ila u prilog. Hrvatskoj je pre svega bilo stalo do meunarodnog priznavanja nezavisnosti, ostaci JNA rasporeeni u srpskim oblastima nali su mesto gde e moi da opstanu, Srbi u Krajinama mogli su da predahnu. Takva situacija ostae na snazi jo dugo i posle meunarodnog priznavanja Hrvatske na konferenciji u Mastrihtu decembra 1991. godine. PRISEANJE SEDMO Mada je prolo nekoliko meseci od referenduma krajikih Srba i proglaenja SAO Krajine, situacija u tom kraju zemlje bila je nejasna i poetkom 1991. godine. Predsedniku Srbije, Slobodanu Miloeviu, stizale su kontradiktorne, neprecizne
62

informacije, politiki obojene konstatacijama koje su ile u prilog donosiocima tih podataka. Izvetaji federalne armije koja je drala tampon-zonu izmeu sukobljenih strana, tretirali su i Hrvate i Srbe kao neprijateljske nacionalistike paravojne formacije, optuujui krajike Srbe da su antikomunisti na vezi sa ekstremnim nacionalistima u Beogradu, to su Miloeviu potvrivali i njegovi partijski savetnici. S druge strane, izvetaji Slube dravne bezbednosti negirali su tanost tih podataka, jer prema saznanjima Slube nije bilo registrovanih kontakata Krajinika ni sa radikalima ni sa sledbenicima Vuka Drakovia, mada su se ovi trudili da zarad svojih ciljeva te kontakte uspostave. Krajiko rukovodstvo ih je odbijalo iz straha da ne bude politiki zloupotrebljeno. Miloeviu, koga su i Zapad i domae nevladine organizacije optuivali da stoji iz krajinske pobune, a istovremeno nacionalisti napadali to uskrauje podrku tom delu svog naroda, precizna informacija svakako je bila neophodno potrebna. Tu informaciju traio je od Slube. Tim povodom me je sredinom marta pozvao Jovica Stanii, tada ve na funkciji zamenika naelnika Slube i rekao mi da sam odabran za sastav obavetajne misije koja e tajno biti upuena u Krajinu, sa zadatkom uspostavljanja isturenog obavetajnog Centra. Misija je bila sastavljena od tri lana Franko Simatovi, koji je u meuvremenu otputovao za Knin, ja i Milan Radonji, koji nam se prikljuio ubrzo. Skrenuo mi je panju da ne zna ta nas tamo eka i da emo biti preputeni sami sebi. Od nas oekuje da uradimo koliko moemo na planu obavetajnog pokrivanja ukupne situacije na irim prostorima zapadnog kraja drave, a ta emo i kako raditi potpuno preputa naoj profesionalnoj proceni, u zavisnosti od razvoja dogaaja i konkretnih problema sa kojima emo se suoiti na terenu. Rukovoenje misijom povereno je Franku. Krenuo sam narednog dana. Sa sobom sam nosio uobiajenu opremu za zadatke te vrste: nekoliko kompleta isprava, dosta novca, kratko prigueno naoruanje, adaptirana prisluna
63

sredstva za terenski rad i kratkotalasnu radio-stanicu za dvosmernu vezu sa Centralom. Data su mi precizna uputstva za uspostavljanje kontakta sa lokalnim ljudima koji treba da me provedu kroz hrvatsku policijsku blokadu. Vrlo brzo sam stigao u Knin. Franko je iznajmio jednu neupadljivu zasebnu kuu, gde e biti smeten Centar. Poeli smo sa radom. On je drao operativne kontakte sa pozicijama u obavetajno znaajnim krajikim sredinama, a ja sam se bavio obukom trojice Martievih ljudi koji su predstavljali jezgro budue krajike kontraobavetajne i obavetajne Slube. Tokom dana usmeravao sam ih radu na konkretnim poslovima, a uvee im drao predavanja. Najtee mi je bilo da im odrim panju, jer su bili hronino premoreni. Kroz par nedelja stigao je i Radonji. Franko nas je okupio i rekao da prelazimo na sledeu fazu. On e ostati da rukovidi kninskim Centrima, Radonji ostaje sa njim, sa zadatakom da obavetajno pokrije jugozapadno podruje po pravcu hrvatska jadranska obala Slovenija Italija, a ja prelazim u severozapadno podruje da formiram istureni obavetajni Centar u Korenici, odakle u pokrivati teritoriju Like, Banije i Korduna, sa obavetajnim prodorima ka unutranjosti Hrvatske, po pravcu Zagreb. Razdvojili smo se. U korenikom hotelu Pljeevica ekale su me rezervisane dve spojene sobe. Doao sam sa legendom42 prosvetnog radnika iz Zavoda za izdavanje udbenika. Nije prolo. Mala sredina, svi sve znaju. Lokalna pozicija sa terena upozorila me je da se ve pria kako je stigao neki sumnjiv tip iz Beograda. Metani misle da sam komunistiki provokator, a vojna Sluba bezbednosti ve me je okarakterisala kao etnika43. Dao sam mu novac da mi negde u blizini iznajmi stan i moda za kasnije nae neku kuu na liniji razdvajanja sa Hrvatima. Savetovao mi je da se ne kreem
42

Lani identitet. Naziv za pripadnika srpskih paravojnih formacija.

43

64

previe. Meu stanovnitvom nisam dobrodoao, vojska samo trai razlog da me uhapsi, a inae ovaj kraj nije bio kontrolisan, pa su se svakodnevno ubacivale hrvatske paravojne grupe, koje bi sigurno pokazale zanimanje za mene im saznaju za sumnjivog gospodina sa kravatom. Nekoliko dana nisam ni izlazio iz hotela. Uio sam napamet kartu podruja, nazive mesta i putne pravce. Za vreme ruka i veere uputao sam se u razgovor sa deurnim besposliarima. Ubrzo mi je bilo jasno da Liani, koji su tradicionalno bili naklonjeni srpskom nacionalizmu, pokazuju veliku netrpeljivost prema jugoslovenskoj vojsci zbog njihovih nastojanja da po svaku cenu nametnu komunistiku politiku opciju. Istovremeno, vojska, u ijim je redovima jo uvek bilo dosta oficira hrvatske nacionalnosti, otvoreno je pretila izjavama da je samo pitanje dana kada e se oruano razraunati sa Martievom paravojnom formacijom- Milicijom Krajine, koju su uveliko doivljavali kao konkurenciju na terenu. Telefonirao sam Franku iz oblinje govornice i izneo mu prve utiske, uz konstataciju da sam zasad, to se tie ozbiljnijeg rada, blokiran. Rekao mi je da e me narednih dana posetiti Duan Orlovi, naelnik bezbednosti SAO Krajine, koji treba da mi pomogne, i sugerisao da se do daljeg potpuno orijentiem na izuavanje problematinih unutranjih odnosa. Za sve to vreme nevladine organizacije u Beogradu i zapadna propaganda uporno su plasirali tezu o zajednikom delovanju srpskih paravojnih snaga i JNA. Ne znam samo kako i gde su to uoili. Orlovi je doao sa celom ekipom. Sastali smo se u jednoj kafani na prilazu Korenici. Predstavio mi je trojicu mladih eih Liana koji e mi ubudue biti obezbeenje, vodii i vozai. Stigao je i tehniar, zaduen da mi postavi antenu za radio-ureaj. Jednom od mojih Liana dao sam klju od hotelske sobe i rekao mu da od momenta kada se stanica stavi u pogon niko osim nas ne sme da ue u prostoriju. Shvatio je bukvalno. Zamalo da strada spremaica.

65

Sa njima je ve bilo znatno lake. Krenuo sam u obilazak podruja. Svugde gde sam se zadesio zaticao sam identinu napetu situaciju izmeu vojske i voa lokalnih srpskih naoruanih grupa, o emu sam redovno izvetavao Beograd. Prema povratnim komentarima koji su mi stizali ponekad mi se inilo kao da su eleli da o tome vie ne izvetavam. Pri povratku sa jednog od obilazaka presrela me je jedinica vojne policije. Prili su naem dipu sa uperenim orujem, opkolivi ga sa svih strana. Komandir je traio da mu pokaem isprave. Izvadio sam vojnu legitimaciju i predstavio se kao major bezbednosti Jugoslovenske narodne armije. Salutirao je. Ba je izgledao sreno. Zato je moj Lianin bio tuan. Verovatno je razmiljao o tome da li da me prikolje odmah ili posle. Za svaki sluaj, rekoh mu da je legitimacija lana. Nepoverljivo je odmahnuo glavom. Tek toliko o poverenju koje su ti ljudi oseali prema Beogradu i svemu to je bilo vezano za Beograd. Kasno uvee, za veerom, prila su mi dva oficira, jedan kapetan I klase i jedan potpukovnik. Predstavili su mi se kao pripadnici Vojne obavetajne slube. Rekli su da imaju informaciju o tome da sam obavetajac srpske Slube i da njihov pretpostavljeni eli da se sastanemo i popriamo, kako bismo izbegli eventualne sudare i nesporazume na terenu. Prihvatio sam. Poto nisam znao da li me navlae da me ubiju ili stvarno ele kontakt sa mnom, o ovome sam izvestio Centralu. Reeno mi je da sam donesem odluku o tome kako u se postaviti. Sutradan, odveli su me u jedan od svojih konspirativnih stanova. Njihov naelnik, vrlo prijatan i smiren ovek, po inu pukovnik, ve nas je ekao. Rekao je da su kontraobavetajci iz vojne baze aerodroma Biha, koja je inae bila na par kilometara od nas, digli paniku u vezi sa mnom, pa je on preuzeo obavezu na sebe da tu situaciju razrei. Konstatovao je da smo, po prirodi posla, verovatno angaovani na razliitim zadacima, ali da postoji mnogo zajednikih taaka po kojima moemo saraivati. Izvadio je iz tane najnoviji obavetajni izvetaj o situaciji na terenu. Hrvati su uveliko gomilali snage oko vojnih garnizona u oblinjim
66

gradovima. Rekao sam mu da mene vie brine napetost izmeu vojske i srpskih civilnih oruanih formacija. Potpuno se saglasio s tim i najiskrenije me zamolio da utiem koliko mogu na to da se takvi eventualni sukobi izbegnu. I on je, koliko sam shvatio, bio ubeen u to da Beograd ima uticaj na krajinsko rukovodstvo. Nisam mu rekao da Beograd ne moe ni da smisli krajinsko rukovodstvo. Pitao me je da li mi neto konkretno treba. Rekao sam mu da mi treba informacija o lokaciji glavnog telefonskog meurazdelnika, za kojeg znam da se nalazi na teritoriji korenike optine, ali ne znam tano gde. Odgovorio mi je da se vorite zemaljskih vodova nalazi na dva mesta, od kojih je glavno u prizemlju korenike stanice milicije, ali da nije od nekog znaaja. Naime, jo pre izbijanja neprijateljstava u Hrvatskoj, Evropska Unija, uz angaovanje privatnih nevladinih fondova, finansirala je montiranje najsavremenije linkovske centrale koja ima funkciju ne samo hrvatskog, ve i evropskog telefonskog vorita, a locirana je u tehnikom centru civilnog repetitora na vrhu planine Pljeevice. Na pitanje ko to kontrolie, odgovorio je da na centrali naizmenino rade hrvatske i muslimanske posade, koje se smenjuju na svake dve nedelje, a pratnju do objekta obezbeuje im JNA, ne zna se precizno po ijem nareenju. Naalost, i pored oiglednog bezbednosnog znaaja tog objekta vojska nije smela da ga zaposeda, jer je pod zatitom meunarodnih konvencija. Zamolio sam ga da mi pribavi podatke o zaposlenima, terminima smena tehnikih posada, rasporedu prostorija i nainu unutranjeg obezbeenja repetitora, a da u ja, sa svoje strane, izuiti meunarodne konvencije. Potpuno smo se razumeli. Od tada pa nadalje, redovno smo se viali i saraivali. Ve je bio jun mesec. Hrvati su proglasili otcepljenje. Krajinici su proglasili republiku. estoke bitke vodile su se u gotovo svim okolnim hrvatskim gradovima. Meutim, u Republici Srpskoj Krajini bilo je mirno, ako izuzmemo sporadina
67

pukaranja na liniji razdvajanja. Naime, Srbi nisu bili zainteresovani da okupiraju nove teritorije, ve samo da zadre ono to je njihovo. Ali, od dana proglaenja krajike republike eskalirao je tinjajui unutranji problem. Krajinici su traili promenu vojnih oznaka na uniformama, tanije zamenu petokrake, tradicionalnog obeleja komunista, kokardom44, tradicionalnim simbolom nacionalista, za ta vojska nije htela ni da uje, po cenu sukoba sa Srbima. U kninskom podruju preovladavao je fleksibilniji stav da to tek treba da bude predmet dogovora, ali je narod u Lici insistirao da se promena oznaka izvri odmah. Odran je zatvoreni sastanak SO Korenica, kome nisam prisustvovao, ali sam ga pratio tehnikom, s obzirom na to da sam u njihovoj sali za konferencije jo od ranije imao instalirano prisluno sredstvo. Doneli su jednoglasnu odluku da budu prvi koji e staviti stari srpski znak i da su ljudi voljni i spremni da se sukobe sa vojskom ako bude pokuala da ih sprei u tome. Sastao sam se sa vojnim obavetajcima. Upozorili su me da su sve jedinice spremne da interveniu ako doe do promene oznaka. Hitno sam izvestio Centralu. Reeno mi je da je nareenje jugoslovenskog dravnog vrha da se Krajinicima ne dozvoli promena oznaka. uo sam se i sa Frankom, rekao je da izvrim pritisak na sve ljude koje znam da od takvih ideja odustanu, jer e u suprotnom biti gadnih problema. Naglasio je da lino Miloevi na tome insistira. Nisam mu rekao da ovde malo koga zanima na emu Miloevi insistira. Narednog dana ujutru probudio me je moj deurni Lianin, rekavi da e napolju biti zla. Na glavnom korenikom trgu okupljali su se pripadnici likog sastava milicije Krajine da odre sveanu smotru, mada je atmosfera vie liila na protestni skup naoruanih ljudi. Niko nije imao oznake na uniformi, a uzgred, primetio sam da to vai i za moje Liane. Na krovovima su straarili snajperisti, to je nedvosmisleno ukazivalo na to da e sigurno ui u sukob sa vojskom ukoliko se ovi pojave. Lokalni komandanti poeli su sa postrojavanjem kada mi je na
44

Dvoglavi orao, tradicionalni znak Srbije iz njene ranije istorije.

68

vrata sobe zakucao najesi od mojih Liana. Doao je da me zamoli za savet ta da radi, stavivi ispred mene kokardu i petokraku da ja odluim koju oznaku da stavi. Pozvao sam telefonom Franka da mi definitivno potvrdi ta je prioritet, ukljuivanje u politika prepucavanja ili obavetajni Centar? Odgovorio je da je Centar apsolutni prioritet. Zahvalio sam mu se. Rekao sam svom Lianinu da stavi kokardu. Kada se momak pojavio pred strojem prolomio se aplauz. Ljudi su to shvatili maltene kao preutnu Miloevievu saglasnost. Komentar u vezi sa Miloeviem doslovno je glasio: Jes da nije od naih, ali je ipak Srbin. Po obavljenoj smotri, njihov komandni sastav me je pozvao na pie. Rekoe mi da nadalje svi stoje na raspolaganju ako mi bilo ta zatreba. Traio sam da mi daju re da nee napadati jugoslovensku armiju. Obeali su. to je jo bitnije i ispunili su obeanje. Sad je samo bilo pitanje kako sastaviti izvetaj o tome da je sve u redu upravo zato sto insistiranje Beograda nije ispotovano. Vojska je malo gunala i na tome se sve zavrilo. Imali su prea posla. Uvee sam se uo sa Frankom. Konstatovao je da e morati da izvesti Centralu o tome da sam izgubio kontrolu nad situacijom. Prokomentarisao sam da mi se ini da sam tek sad uspostavio kontrolu nad situacijom. Saglasili smo se da e vreme pokazati ko je bio u pravu i opkladili se u peeno jagnje. Izgubio je. Posle samo dva meseca sve oruane formacije u Krajini nosile su te oznake. Miloevi se i dalje protivio, nevladine organizacije u Srbiji i dalje su tvrdile da srpski predsednik ima odluujui uticaj na Krajinike, hrvatska televizija i dalje je to prenosila kao udarnu vest. Potpuno sam se posvetio planiranju kako da upadnem u pljeeviki repetitor. Centralu nisam smeo ni da pitam za saglasnost, pretpostavljao sam da mi ne bi dozvolili. Onda se setim Staniievog brifinga da smo na terenu preputeni sami sebi. Sve podatke koji su mi bili potrebni imao sam. Sastavio sam tim: tri moja Liana, dva krajika policajca i jedan inenjer iz Knina koji je nekada i sam radio na tom repetitoru. Prema rasporedu,
69

smenu je preuzimala posada iz TV Sarajevo. Vojna pratnja preuzimala ih je na policijskom punktu kod Likog Petrovog Sela. Na dan smene krenuli smo u akciju. Na kilometar ispred policijskog punkta, na niijoj zemlji, doekali smo vozilo sa smenom, izbacili ljude i ostavili jednog policajca sa njima da ne bi telefonom alarmirali obezbeenje repetitora. Vojska nas je preuzela na punktu i ne pogledavi nas. Do vrha Pljeevice nismo se zaustavljali. Neposredno ispred repetitora vojno vozilo je stalo i propustilo nas da sami uemo u krug ograen icom. Inenjer iz Knina pokazao je gde se nalazi uobiajeno mesto za parking. Zvonio je. Slubenik obezbeenja, Hrvat, otvorio je vrata. U momentu je shvatio o emu se radi i slegnuo ramenima. Razoruali smo ga. Tvrdio je da, osim njega, unutra nema naoruanih ljudi. Repetitor je bio na. Zatekli smo pet ili est slubenika. Tehniko osoblje i deurni rukovodilac. Nisu pravili probleme. Krenuli smo redom. Inenjer iz Knina prvo je iskljuio hrvatski TV program i prikljuio beogradski, koji se dotle, naravno, u tom delu zemlje nije video. Za samo trenutak ili dva zazvonio je telefon. Inenjer iz Knina podigao je slualicu. Na vezi je bio deurni iz TV Zagreb i traio informaciju o tome ta se deava. Ovaj mu je odgovorio da je stotinak Martievih policajaca zauzelo repetitor i da se od danas menja programska ema. Veza se prekinula. Traio sam da pogledam gde je telekomunikacioni deo. Odveli su me. Ono to me je zanimalo bila je bona prostorija sa tekim metalnim vratima. Rekoe da je u tu prostoriju strogo zabranjen ulaz. Samo dvojica od prisutnih imali su prilike da privire unutra, jer kada su dolazili ljudi ovlaeni za taj deo svi su morali da izau napolje. Nisu znali ni gde se nalazi klju. Kninski inenjer je oigledno znao, rekao je rukovodiocu repetitora da otvori slubenu kasu. Klju je bio unutra, u zapeaenoj koverti. Prostorija je zaista izgledala impozantno. Primetio sam jedan orman na kome je na engleskom jeziku pisalo da ga moe otvarati samo ovlaeno lice NATO snaga. Pitao sam ta je to, ali niko nije znao da mi objasni. Pogledao sam upitno inenjera iz Knina.
70

Odvojili smo se u stranu. Ispriao mi je da je zbog tog ureaja par puta dolazio sa naim vojnim elektroniarima, ali da ni oni nisu mogli da ustanove za ta slui, jer se radi o tehnologiji koja prevazilazi znanja naih strunjaka. Upozorio me je da, kako je jednom prilikom uo, to to je unutra vredi par miliona dolara i da e Amerikanci preko diplomatskih kanala sigurno insistirati na tome da im se dotini ureaj vrati, uz komentar da je bolje da se time ne zamajavamo. Nasilno sam otvorio orman. Naloio sam da se ureaj iskljui. Pokuavali su desetak minuta, bez uspeha. Samo se Lianin iz mog obezbeenja snaao. Taj ga je, vala, iskljuio za sva vremena uz par kratkih rafala. Uvee sam izvestio Centralu. Spomenuo sam da je meunarodni telefonski link postao dostupan i zatraio da mi poalju obavetajno-prisluni tim. Uskoro mi je stigla veoma iskusna radio-izviaka ekipa Potkrovlje. Naredne etiri godine prisluni centar na Pljeevici bie neiscrpan izvor obavetajnih podataka. A u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Ljubljani nevladine organizacije organizovale su seriju protestnih mitinga zbog nasilnog iskljuivanja programa demokratskih televizija i guenja slobodnih medija. To sam proitao u novinama. Pie da je bilo i na TV-u, ali nisam mogao, tj. nisam bio u prilici da gledam. Krajem leta 1991. god. Republika Srpska Krajina prerasla je u ozbiljnu dravnu tvorevinu sa svim atributima koje prema meunarodnom pravu karakteriu jednu nezavisnu zemlju: teritorija, stanovnitvo, suprematija dravne vlasti. Izmeu ostalih institucija, formirano je Ministarstvo unutranjih poslova na elu sa Milanom Martiem, Sluba dravne bezbednosti na elu sa Duanom Orloviem i Ministarstvo oruanih snaga koje je preuzelo nadlenost nad teritorijalnim resursima federalne vojske. Stareinama i pripadnicima Jugoslovenske narodne armije koji su dotle bili stacionirani na podruju Krajine data je mogunost da se stave pod komandu novog Ministarstva, to su mnogi i uinili.

71

U reonu koji sam obavetajno pokrivao formirani su Zonski tabovi za Liku, Baniju i Kordun. Nadlene policijske stanice, sada u sastavu novog Ministarstva, posvetile su se svojim redovnim aktivnostima. U Korenici je osnovano Odeljenje dravne bezbednosti kojim su rukovodila trojica mojih Liana. Iz Centrale mi je stiglo nareenje da polako ponem da im preputam poslove koje sam zapoeo. Na politikom planu sve se vie oseala dravna podrka Srbije ovoj novoformiranoj Republici. Srpski predsednik Miloevi prvi put poinje da se izjanjava pozitivno u odnosu na krajika zbivanja i lino inicira uklapanje tog dela zemlje u privredne i ekonomske tokove preostalog dela Jugoslavije. Ta Miloevieva nastojanja odraavaju se na veliki porast njegove popularnosti kako u samoj Srbiji tako i u Krajini, to je, s druge strane, prisililo demokratsku opoziciju na prilagoavanje. Krajina je nadalje delila mnoge beogradske politike probleme. Septembra meseca, Franko me je pozvao na hitan sastanak u Knin. Pokazao mi je depeu u kojoj nas Centrala upozorava da je u Krajinu upuena grupa od oko 300 pripadnika paravojne formacije Vuka Drakovia. Prema saznanjima Slube, Drakovi je doao na ideju da iskoristi mogunost za formiranje i slanje dobrovoljakih odreda na krajinsko ratite i na taj nain legalizuje svoju partijsku vojsku, koju bi kasnije koristio kao udarnu snagu za nasilno preuzimanje vlasti u Srbiji. Opremanje i obuka te jedinice bili su sponzorisani iz fondova nevladinih organizacija preko rauna privatnih lica iz inostranstva. Vukovim planom u ovom konkretnom sluaju bilo je zacrtano nekoliko ciljeva: Da u relativno mirnoj situaciji, kakva je inae bila, provociraju hrvatske snage u graninim podrujima, to bi se u zapadnim medijima predstavilo kao da Srbi kreu u osvajanje novih teritorija. Da permanentno izazivaju sukobe sa lokalnim stanovnitvom u cilju kompromitacije svih dobrovoljaca koji se u Srbiji u regularnim regrutnim centrina masovno prijavljuju za odlazak u ratna podruja. Da provociraju politike sukobe sa stareinskim
72

kadrom iz sastava Jugoslovenske narodne armije, uz potenciranje ideje o neophodnosti oruanog razraunavanja izmeu nacionalista i komunista. Franko je rekao da je ve upozorio ministra Martia na te okolnosti, ali je ovaj odbio da njihov dolazak sprei, uz obrazloenje da ne moe da deli dobrovoljce na ove i one. Prema Frankovoj proceni, prisustvo takve formacije u Kninu, kao glavnom administrativnom seditu, bilo bi vrlo opasno, pa je odluio da ih preusmeri ka meni, u Liku. Sastao sam se sa komandantom Zonskog taba za Liku, pukovnikom Savom Jurasoviem. I on je, iz vojnih izvora, imao istu informaciju. Po njegovom miljenju, dolazak Drakovieve paravojne formacije nije predstavljao veliki problem, jer e ti ljudi morati da se uklope u regularne snage Krajine ako uopte misle da opstanu na terenu. Dogovorili smo se da ih za poetak pustimo i propratimo kako e se ponaati. Stigli su rasporeeni u nekoliko autobusa. Prvo to su uradili bilo je organizovanje politikog mitinga u Korenici. Narod ko narod, okupio se, aplaudirao govornicima i raziao se kuama. Priao im je jedan od policajaca i rekao da moraju da se prijave Zonskom tabu. Odbili su, uz komentar da nee da sarauju sa komunistima. Uskoro se pojavila grupa seljaka, roaka jednog od prispelih Drakovievih aktivista i povela ih prema svom selu. Tu su se ulogorili, u dvoritu lokalne crkve. Kroz par dana, njihov komandant je naredio pokret na Gospi. Sedeo sam u Zonskom tabu kada nam je stigla informacija o njihovim namerama. Pukovnik Jurasovi pokazao mi je aktuelnu situaciju na karti, uz komentar da su oko Gospia stacionirane toliko jake hrvatske snage da je pitanje da li bi i on, sa svim svojim vojnim potencijalima, mogao da osvoji taj grad, koji inae, nije bio ni obuhvaen teritorijom Krajine. Pozvao je komandu svoje jedinice na tom pravcu i naloio nadlenom stareini da pokua da ih sprei, nata mu je ovaj odgovorio da je ve pokuao, ali da su dobrovoljci pripretili da e zapucati na njegove ljude ako im se priblie. Konstatovali su da sa njima vie

73

ne treba komunicirati, uz obostranu primedbu kad hoe sami nek idu sami. Tokom noi, deo Drakovieve formacije zaao je iza hrvatskih linija. Tu su ih hrvatske snage opkolile i masakrirale. Izmeu ostalih, poginuo je i njihov komandant. Samo nekoliko ljudi iz te grupe uspelo je da se izvue. Svi su se uspanieno vratili u selo gde su prethodno bili stacionirani. Istog dana, hrvatski i strani mediji objavili su vest da srpsko-komunistike snage zapoinju novi osvajaki pohod prema Hrvatskoj. Istovremeno, Vuk Drakovi je u Beogradu odrao konferenciju za tampu na kojoj je izjavio da u Krajini komunistika armija ubija srpske dobrovoljce. Zonski tab je doneo odluku da to vie ne moe da se tolerie. Pripadnicima Drakovieve paravojne formacije nareeno je da dou u Korenicu gde im je dat izbor ili e se uklopiti u neku od regularnih krajikih jedinica ili e biti razoruani i vraeni za Beograd. Dve treine izjasnilo se da hoe da se vrati kui. Njima je obezbeen transport i pod policijskom pratnjom poslati su put Beograda. Neto vie od 80 dobrovoljaca koji su odluili da ostanu stavljeni su pod komandu jedne od likih teritorijalnih jedinica i sa njima vie nije bilo problema. Poslednja dva meseca boravka u Krajini, preteno sam bio angaovan oko dranja operativnog kursa novim pripadnicima krajinske Slube. Obavetajni centar Korenica uveliko je funkcionisao u njihovoj nadlenosti. Oko Nove godine, Franko Simatovi, Milan Radonji i ja, ponovo smo se okupili u Kninu. Ministar Marti i naelnik Slube, Duan Orlovi, priredili su nam oprotajni ruak. Naa obavetajna misija bila je okonana. Tokom desetomesenog boravka na obavetajnim zadacima u Krajini, dva puta sam dolazio u Beograd na usmene konsultacije. Oba puta Stanii me je vodio da lino referiem predsedniku Miloeviu o situaciji u tom delu zemlje. Jedina tema o kojoj smo razgovarali odnosila se na unutranja politika
74

previranja koja su se odraavala na srpsko-srpske odnose. Jedino nareenje koje je predsednik izdao odnosilo se na spreavanje srpsko-srpskih sukoba, po svaku cenu. Ratna dejstva prema Hrvatskoj nisu spominjana niti ga je to zanimalo. Danas, takozvani Tribunal za ratne zloine u Hagu, na osnovu iskonstruisanih informacija nevladinih organizacija, sudi Miloeviu pod optubom da je organizovao pobunu krajikih Srba i time izazvao graanski rat. On to nije mogao, ak i da je hteo. Deset godina kasnije, kada je u javnost procurila informacija o obavetajnoj misiji koju je Sluba dravne bezbednosti imala u krajinskom podruju, nevladine organizacije Helsinki odbor za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i jo neke, u svojim meunarodnim glasilima optuile su Staniia, Simatovia, Radonjia i mene da smo bili glavni vinovnici etnikih sukoba u Hrvatskoj, a poetkom 2003. godine, takozvani Tribunal u Hagu, ak je protiv Staniia i Simatovia pokrenuo krivini proces. Pri tome, znaajno je napomenuti da ovu iskonstruisanu kampanju nisu inicirale hrvatske vlasti ve iskljuivo marionetski proameriki reim u Srbiji.

SPREAVANJE RATA U BOSNI

Ako je igde narod bio protiv rata bio je u Bosni. Najoigledniji dokaz za to je injenica da su sve kasnije sukobljene strane rat doekale nespremne. Javno eksponiranih ekstremista bilo je relativno malo sa zanemarljivim brojem sledbenika. Po tom pitanju panja je najee bila usmeravana prema zapadnoj Hercegovini, nastanjenoj preteno narodom hrvatske nacionalnosti, koji su pod uticajem nacionalistike euforije prenete iz Republike Hrvatske prvi zapoeli paravojno organizovanje, to je otro
75

osuivano i od strane Srba muslimanske vere i od strane Srba pravoslavaca. Politike nesuglasice o kojima se polemisalo u glavnom gradu Sarajevu, odnosile su se pre svega na problem kako sauvati mir. Preovladavale su tri opcije: komunistika projugoslovenska, o unitarnoj Bosni u sastavu Jugoslavije, potencirana od strane rukovodeeg kadra Jugoslovenske narodne armije; graanska prozapadna, o unitarnoj Bosni kao samostalnoj dravi izvan Jugoslavije koju su zastupali intelektualci i nevladine organizacije; umerena nacionalistika o neophodnosti mirne podele Bosne na tri entiteta srpski, muslimanski i hrvatski, od kojih e svaki posle moi da odabere da li e se ili nee spajati sa nekom od susednih republika. Trea opcija imala je najvei broj pristalica, a da je sprovedena u delo rat bi najverovatnije bio izbegnut. PRISEANJE OSMO Negde na samom poetku nae obavetajne misije u Krajini, aprila 1991. godine, stigao nam je nalog iz Centrale u Beogradu da se mimo redovnog plana angaujemo na pokrivanju jednog tajnog politikog skupa u Bosni. Naime, tom skupu je, kao gost, trebalo da prisustvuje i Milan Marti, pa smo Franko Simatovi i ja bili u prilici da se prikljuimo njegovoj delegaciji. Skup se odravao u stanu Radovana Karadia u Sarajevu. Kao dodatno obezbeenje Karadi nam je u susret poslao dva slubena vozila bosanske policije u kojima su se nalazili pripadnici njegove stranke, tako da smo na odredite stigli veoma brzo. U stanu se ve okupilo petnaestak ljudi, veinom iz vrha Srpske Demokratske Stranke. Marti nas je predstavio ko smo i ta smo. Svi su nam poeleli dobrodolicu, uz opasku da to to emo tu veeras uti i videti, predsednik Miloevi i jugoslovenski komunisti nikako ne odobravaju. Karadi nam je objasnio da je obavio konsultacije sa muslimanskim politikim vrhom, i da je obostrano zakljueno da pravoslavci i muslimani vie ne mogu
76

iveti zajedno, ali da e, u svakom sluaju, morati da ive jedni pored drugih. Zato, kako bi se razili bez nepotrebnih sukoba, sada prave dogovor o podeli bosanske teritorije. Karadievi ucrtavaju na mapi Bosne svoj predlog, Izedbegovievi muslimani, u drugom stanu, nekoliko ulica nie, ucrtavaju svoje vienje podele. Kad zavre, see opet zajedno da se usaglase. Ucrtavanje mape trajalo je satima, uz dosta predloga i polemike. U meuvremenu, doao je jedan ovek iz muslimanskog rukovodstva. Svi su ustali i pozdravili ga sa potovanjem. On i Radovan su se nakratko izdvojili i razgovarali u etiri oka. Kada ga je otpratio, Radovan je prokomentarisao da i muslimani imaju isti problem oko etiri sporne optine, a pri tome imaju problem i sa hrvatskom stranom, gde su pregovori zapeli oko Mostara. Mapa je zavrena kasno uvee. Karadi, u pratnji trojice najbliih saradnika, otiao je na sastanak sa muslimanskim liderima. Vratili su se posle ponoi. Zadovoljni. Karadi nam je saoptio da je dogovor postignut, jer su i jedni i drugi izali sa predlogom granica kao da su ih zajedno ucrtavali na karti. Dogovorili su se i o uslovima zajednikog korienja jadranske luke Ploe. Sporne su ostale etiri optine, o emu e se usaglasiti naknadno po principu zamene teritorija, kao i problem podele Sarajeva, to e najverovatnije morati da se rei po kiparskom modelu Nikozije. Svima je su poslueno pie. Karadi je nazdravio za sreu nove srpske drave. Nazdravio je i za sreu muslimanima. Dok nas je pratio, rekao nam je da svi Srbi u Bosni, a i on lino, veoma cene Miloevia, ali da Miloevi ivi u iluziji o Titovoj Jugoslaviji koja je ve sada stvar prolosti. Stoga, kao lider bosanskih Srba ne moe da dopusti da ih Miloevieva pogrena politika dovede pred svren in. Spomenuo je, da je od Alije Izetbegovia uo da su se Hrvati i Slovenci dogovorili da napuste Skuptinu Jugoslavije kad doe do izglasavanja budeta, posle ega e verovatno proglasiti nezavisnost. Pozvali su i Aliju da im se prikljui, ali je on odbio zato to zna da ga vatikanska opcija nikada nee podrati kao to podrava njih. O tome je
77

poslata poruka Miloeviu, pa ako mu je zaista stalo do dobrobiti naroda, neka pusti da se ljudi u Bosni mirno raziu. A posle emo im dati referendum. Srbi e se sigurno svi izjasniti da ele da ostanu u Jugoslaviji, kao to e se muslimani izjasniti da hoe damahiriju. To je u ovoj zemlji izgleda jasno svima osim Miloeviu. Izvetaj koji smo poslali centrali bio je kratak: Relevantni podaci sa terena ukazuju na to da e ratni sukobi u Bosni biti izbegnuti. Svi potencijalni akteri neprijateljstava izuzetno su zainteresovani za iznalaenje mirnog reenja. Zaista, mirna situacija je nadalje funkcionisala zahvaljujui na prvom mestu vruoj liniji koju su permanentno odravali Radovan Karadi i muslimanski lideri. Provokacija i manjih incidenata bilo je na obe strane, ali se svako u svojoj sredini trudio da sprei da ne doe do eskalacije. Od proglaenja secesije Slovenije i Hrvatske u junu 1991. godine, tenzije u Bosni postepeno rastu, naroito u hercegovakom hrvatskom delu, ali ne toliko da bi se okarakterisale kao zabrinjavajue. Dolazi do spontanog pregrupisavanja u policijskim strukturama, koje, mada jo pod istim oznakama i zajednikim Ministarstvom, uglavnom rasporeuju kadrove tako da svako brine o svom entitetu. Jugoslovenska narodna armija i dalje je stacionirana na teritoriji cele Bosne. Meutim, tu nastaju problemi jer su komunisti iz armijskog vrha ignorisali savete srpske i muslimanske strane da i oni blagovremeno zaponu podelu resursa prema entitetima. Naprotiv, od strane vojnog i politikog vrha iz Beograda, kao razbijai Jugoslavije optuuju se Karadievi nacionalisti i Izedbegovievi fundamentalisti, to ovi odbijaju, tvrdei da je posle otcepljenja zapadnih Republika, jugoslovenska ideja, onako kako su je zagovarali komunisti, postala neodriva. Situacija se naroito usloava kada je, u oktobru 1991. godine, u bosanskom parlamentu stavljen na dnevni red predlog o secesiji. Za nezavisnu Bosnu glasali su muslimanski i hrvatski poslanici, dok su
78

predstavnici Srba napustili skuptinu, uz obrazloenje da je predlog preuranjen. Ubrzo zatim, muslimanska vlada proglaava mobilizaciju, na ta je kao srpski odgovor usledio referendum na kome su se Srbi opredelili da ostaju u sastavu Jugoslavije. U meuvremenu, dislociranjem federalne Armije veliki deo snaga izvuenih iz Slovenije i Hrvatske stacioniran je u Bosni. Meu Srbima pravoslavcima, projugoslovenski orijentisanim, primljeni su dobro, ali meu muslimanima vie ne. Ipak, svim stranama odgovarao je mir, pa e Bosna tako u miru doekati i raspad jugoslovenske drave.

MEUNARODNA VERIFIKACIJA SECESIJE

Jugoslovenska drava formirana je 1917. godine na inicijativu Kraljevine Srbije, kao zajednica naroda: Srba, Hrvata i Slovenaca. Pri tome, u osnivakom aktu jasno je naznaeno da to nije zajednica drava, jer Hrvati i Slovenci, za razliku od Srba, nikada u istoriji nisu imali svoje drave. Novokomponovani, problematino izvedeni entiteti kao sto su bosanski muslimani i makedonci, jo su pod veim znakom pitanja. Meutim, globalizam sledi iskljuivo logiku svojih interesa, pa je njihovim nevladinim organizacijama stavljeno u zadatak i to da prekroje, pa ak i eliminiu sve one istorijske injenice koje ne idu u prilog Novom svetskom poretku. U konkretnom jugoslovenskom sluaju izvrena je otvorena zloupotreba meunarodnih institucija i pravnih akata da bi se nametanjem neprincipijelnih tumaenja, bivim jugoslovenskim republikama omoguilo ono to, na primer, nikada nije bilo doputeno kotima u Velikoj Britaniji, Korzikancima u Francuskoj, Baskima u paniji, odnosno mnogim drugim narodima zapadnih zemalja koji vekovima tee ka separaciji. I dan-danas nevladine organizacije bivih jugoslovenskih republika sprovode informativnu kampanju ne bi li,

79

po cenu prezentiranja najbezonijih lai, sve to nekako obrazloile, u emu prednjae glasnogovornici globalizma u Srbiji. Proces meunarodne legalizacije razbijanja jugoslovenske drave otpoeo je evropskim samitom u Hagu 18. oktobra 1991. godine, kada je jugoslovenskoj delegaciji predloen Karingtonov plan, nedugo zatim verifikovan Brionskom deklaracijom, po kojoj e se Evropska Unija angaovati kao posrednik u cilju zatite teritorijalnog integriteta Jugoslavije. Ali umesto toga, na dan 16. decembra 1991. godine, dvanaestorica ministara inostranih poslova zemalja lanica Evropske Unije, kojima je predsedavao nemaki ministar Hans Ditrih Gener, inae glavni i otvoreni zagovornik naslinog otcepljenja Slovenije i Hrvatske, sastali su se u Mastrihtu i doneli dva dokumenta: Kriterijum za priznavanje novih drava u Istonoj Evropi i Sovjetskom Savezu i, direktno u vezi sa tim, Deklaraciju o Jugoslaviji. U deklaraciji doslovno se konstatuje: Ovim aktom sve jugoslovenske republike pozivaju se da se do 23. decembra izjasne da li ele da budu priznate za nezavisne drave. Legitimno jugoslovensko rukovodstvo u vezi sa pomenutim okolnostima nije ni konsultovano. Time je prekrena osnovna evropska uredba doneta posle II svetskog rata Sporazum iz Helsinkija, kojim se posleratne granice u Evropi utvruju kao nedodirljive, tj. nepromenljive, a uslovno je odreeno da se one eventualno mogu menjati iskljuivo uz odobrenje i prihvatanje drava koje su tim promenama oteene. Mnogi svetski eksperti za meunarodno pravo takav stav Evropske Unije okarakterisali su kao nezakonito meanje u unutranje stvari Jugoslavije zbog koga je Vlada u Beogradu imala pravo da se ali45. Ali kome da se ali? Sve relevantne meunarodne institucije uveliko su bile pod patronatom upravo onih koji su pomenuti nezakoniti akt sproveli u delo. Preutno je u celom svetu prihvaena teza engleskog politiara Lorda Karingtona da se Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija sama od sebe raspala, sa im se na kraju
45

Na primer, takve komentare su davali ameriki eksperti Robert Talk i Dejvid Handerson.

80

saglasila i Jugoslavija kada je prinuena da potpie Sporazum o secesiji. Slovenija, koju su jo od ranije priznale Nemaka, Velika Britanija i Vatikan, podnela je zahtev za secesiju pre nego to je Deklaracija o Jugoslaviji bila donesena. Ostalo joj je samo da saeka formalno priznavanje nezavisnosti. Hrvatska, koja je takoe ve bila priznata od strane Nemake i Vatikana, prepustila je Nemcima da umesto nje podnesu zahtev o secesiji. Za njih je situacija bila malo komplikovanija zbog statusa krajikih Srba, pa su morali da saekaju donoenje, takozvanog Vens-Ovenovog plana, po kome se Hrvatskoj priznaje nezavisnost, ali uz, do daljeg, nedefinisan status Republike Srpske Krajine, na ije su granice sa Hrvatskom postavljene snage Ujedinjenih nacija. Bosna je podnela zahtev na osnovu kojeg je teritorija Republike podeljena na dva dela: Muslimansko-hrvatsku federaciju, koja se izjasnila za secesiju i Republiku Srpsku koja je odluila da ostane u Jugoslaviji. Iznenaenje je predstavljala odluka Makedonije da i ona istupi iz Jugoslavije. Naime, Makedoncima je Amerika u meuvremenu ponudila izdanu ekonomsku pomo pod uslovom da pristanu na vojnu NATO okupaciju, pa su se ovi na preac opredelili za ameriki protektorat. Tako se i Amerika neposedno ukljuila u razbijanje Jugoslavije. Sve u svemu, poetkom 1992. godine sve otcepljene republike priznate su kao nezavisne drave i ravnopravne lanice Ujedinjenih nacija. U Jugoslaviji su ostali samo Srbi sa brojnim problemima oko sebe i izmeu sebe.

IV. OKRNJENA JUGOSLAVIJA, ALI IPAK JUGOSLAVIJA

81

Jugoslavija je nastavila da funkcionie, kako bi to Srbi rekli u inat. Sainjavale su je etiri srpske republike: Republika Srbija kao matina drava srpskog naroda, Republika Crna Gora kao jedina iz sastava bive Jugoslavije koja nije elela otcepljenje, Republika Srpska kao deo Bosne ije se stanovnitvo plebiscitom izjasnilo za ostanak u Jugoslaviji i Republika Srpska Krajina sa stanovnitvom koje ni po cenu graanskog rata nije htelo da se odvoji od matine drave. Svi srpski lideri prihvatili su Miloevia za vou. Crnogorski predsednik Momir Bulatovi, komunista, ostao mu je odan do dananjih dana, krajiki predsednik Milan Marti, nacionalista, podelio je Miloevievu politiku sudbinu do kraja, lider bosanskih Srba, Radovan Karadi, nacionalista, kao veoma jaka linost i antikomunista bio je Miloeviev glavni oponent, ali e ga, zarad srpskog jedinstva, podravati, pa i na tetu sopstvenih politikih ubeenja. Miloevi je formirao snaan dravni aparat, okruivi se respektivnim kadrovima iz svih drutvenih oblasti. Unutranju stabilnost zemlje bazirao je na monoj, sposobnoj i naciji odanoj Slubi dravne bezbednosti, na elu sa Jovicom Staniiem, kao i na isto tako monoj policiji iji je sastav znatno uvean. Vojsku Jugoslavije, kako se od tada nazivala Jugoslovenska narodna armija, drao je pod nadzorom, ali se ne bi moglo rei da je imao punu kontrolu, jer posle haosa koji je u vojsci nastao raspadom bive Jugoslavije, ni vojska samu sebe vie nije drala pod kontrolom. Najvanije od svega je to da je Miloevi uivao punu podrku naroda, to e i njemu, a i dravi u celini, omoguiti da istraju u pruanju otpora nesmanjenim pritiscima Zapadne alijanse. Kao narod, bili smo siromani i ponosni, spremni da zaratimo ako treba i sa celim svetom, da bismo sauvali slobodu i nezavisnost. Ono malo globalistikih izdajnika meu nama, okupljenih u takozvanoj graanskoj opoziciji i nevladinim organizacijama mogli su samo da laju, tek toliko da opravdaju pare koje su dobijali od Amerikanaca.
82

Kreatorima Novog svetskog poretka, predvoenim Amerikancima koji od 1992. godine otvoreno nastupaju kao sila koja e preurediti Balkan, ni ova druga Jugoslavija nije bila po volji. Na irem vojnom planu Jugoslavija je posmatrana kao glavna prepreka geostratekog zaokruivanja Rusije, imajui u vidu da je Zapad oduvek Srbe smatrao produenom rukom ruske politike na Balkanu. Na drugom mestu bila je procena Zapada o jugoslovenskim vojnim potencijalima, koji su, bez obzira na raspad prethodne drave, i dalje bili respektivni. Posebno ih je iritirala namenska industrija proizvodnje oruja, koja je po kapacitetima jo uvek meu prvima u Evropi, uveliko bila prisutna na tritu zemalja Treeg sveta. Naime, mnoge Nesvrstane zemlje kupovale su jugoslovensko naoruanje, jer u tim poslovima nisu bile ucenjivane i politiki uslovljavane, pa je jugoslovensko oruje imalo znaajnu ulogu u oslobaanju tih zemalja od kolonijalnog ropstva. Na kraju, otpor koji su Srbi generalno pokazivali prema zapadnoj politici predstavljao je lo primer drugim zemljama, pa je stoga zauzet stav da svim raspoloivim sredstvima, srpski narod, dravno, teritorijalno i brojano, treba svesti na nivo marginalnog politikog inioca u Jugoistonoj Evropi. Tako je zapoeta nova globalistika medijska kampanja koja je imala za cilj da predstavi Srbe kao opasnost po svetski mir.

INICIJATIVE NA PLANU AMERIKANIZACIJE JUGOSLOVENSKE POLITIKE

Istovremeno sa amerikim direktnim zalaganjem za unitavanje jugoslovenske drave, intenzivno se odvijala srpska politika inicijativa da se sa Amerikancima eventualno postigne

83

nekakav politiki kompromis, uz ustupke, koji su se esto graniili sa kapitulacijom. Inae, pokuaji amerikanizacije jugoslovenske politike predstavljaju staru pojavu i praktino nikada nisu ni prestajali. Meutim, od 1992. godine pa skoro do kraja 1997. godine dobijaju neto drugaije tokove. S jedne strane tu su bila premanentna nastojanja Amerikanaca da na jugoslovensku politiku scenu izbace svog kandidata, kao to im je to nekoliko godina ranije, sa Stamboliem, skoro i uspelo. S druge strane, pomenuti period karakteriu i Miloevievi pokuaji da se prilagodi zahtevima amerike administracije u meri koja bi bila prihvatljiva za obe strane. Amerikanci su se primarno oslanjali na globaliste i demokratsku opoziciju u Srbiji, koje su, uostalom, iz tog razloga i stvorili i finansirali, ali od njih je bila mala vajda. Miloevieva podrka u narodu dola je do nivoa da na unutranjem planu nije imao dostojnog protivkandidata. Nevladine organizacije upinjale su se do iznemoglosti ne bi li iznedrile dovoljno monog i sposobnog izdajnika koji bi se suprotstavio Miloeviu. I naoe ga nekako, pred parlamentarne izbore poetkom devedesetih. Bio je to zreli beogradski intelektualac Ivan uri. Visoke inteligencije, svetskog obrazovanja, elokventan, markantan ovek, koji je plenio svojom pojavom, to rekoe njegovi politiki protivnici da ga poeli meu svojima. Pre nego sto su ga nevladine organizacije kandidovale kao svog zajednikog favorita, na parlamentarnim izborima 1990-te i 1992. godine, uri je proveo dva meseca u amerikom obavetajnom centru Monte Rej u Kaliforniji, na specijalizovanom kursu za predsednike drava. Izborne kampanje za njega bile su glamurozne, skupe i besprekorne. Verovatno bi se visoko kotirao u bilo kojoj zapadnoj zemlji, ali ne kod Srba. Katastrofalni izborni rezultati deprimirali su i uria i predlagae iz nevladinih organizacija, pa su ih Amerikanci teili konstatacijom da stvari treba posmatrati dugorono i da e se za sledee izbore svi zajedno pripremiti mnogo bolje. U meuvremenu, Ivan uri je naprasno umro,
84

negde u inostranstvu. Njegovi prijatelji iskreno su alili zbog gubitka dragog im oveka. alili su ga i Amerikanci, ali krajnje cinino, opisujui ga kao promaenu investiciju. Tako je ostao okarakterisan u dokumentaciji amerike ambasade u Beogradu. Neuporedivo su interesantniji bili Miloevievi, to javni to tajni, pokuaji zbliavanja sa Amerikancima. Posle viegodinjih upornih odbijanja ponuda srpske dijaspore u Americi da se i ona ukljui u jugoslovenske politike tokove, komunista je pristao na pomo dojueranje neprijateljske emigracije. U narodu to je komentarisano kao mudar potez u skladu sa izrekom: Ako ne moes da ih pobedi pridrui im se. Formiran je srpski lobi u Americi, koji je predvodila amerika senatorka srpskog porekla Helen Deli-Bentli. Nema sumnje da su ti ljudi iskreno pokuali da zatite srpske interese, meutim, to su se vie trudili Srbi su se sve loije kotirali. Njihov skrueni odgovor svodio se na to da muslimani u Americi imaju mnogo bolji lobi, jer iz arapskih zemalja dobijaju ogromne donacije, pa im nije problem da novcem utiu na senatore i kongresmene prilikom izglasavanja odluka. Vrhunac je svakako bio kada je na mesto premijera Jugoslavije doveden Amerikanac. Taj stari srpski emigrant, po imenu Milan Pani, odavno je zaboravio maternji jezik, pa se delegatima jugoslovenskog parlamenta, usred Beograda, obraao na engleskom. Pri tome, ponaao se kao poslednja budaletina, pa je cela Sluba dravne bezbednosti morala da bude angaovana ne bi li mu nekako pripomogla da pobedi na parlamentarnim izborima 1992. godine. Na kraju je dao ostavku na tu funkciju, revoltiran to Srbi nisu hteli da ga slede kada im je ponudio prijateljski zahtev Amerikanaca da kolektivno prihvate dobrovoljno ropstvo. Tajni kontakti sa amerikom administracijom ve zadiru u sferu visoke politike. Bilo ih je na nekoliko nivoa, diplomatskih, partijskih, obavetajnih, uz relativno slabu ili nikakvu koordinaciju sa srpske strane. Po pravilu, svodili su se na to ko koga prevari.

85

PRISEANJE DEVETO Jedan od tajnih kontakata sa amerikom administracijom bio je ovek iz najueg kruga amerikog predsednika, koga sam u svojoj dokumentaciji vodio pod kodnim nazivom Glavonja. Njegov identitet neu otkrivati iz dva razloga. Prvi je to pretpostavljam da neko od Srba kojima se sudi pred takozvanim Tribunalom u Hagu te podatke moe dobro iskoristiti u svojoj odbrani. Drugi razlog je operativno-subverzivni: neka se malo amerika Sluba pomui oko toga da otkrije ko je bio srpska krtica u ovalnom kabinetu46. Glavonja je bio ovek od uticaja koji se zalagao da se u istonoevropskim politikim preraspodelama Srbiji obezbedi uloga balkanskog policajca. Preko njega se dugo pariralo muslimanskom lobiju, sve dok u amerikoj administraciji nije potpuno preovladala proislamska struja. Tada se i on distancirao od nas i nadalje ponaao u skladu sa antisrpskim politikim trendom. Odnosi sa njim bili su definisani radio je iz linih materijalnih pobuda, pa nije iskljueno da mu je neko kasnije ponudio koji dolar vie. Takvi su Amerikanci. Nikada nisam imao priliku da neposredno upoznam Glavonju, niti sam prisustvovao nekom od sastanaka sa njim. Moje zaduenje bilo je sekundarno. Naime, Glavonja je kao protivuslugu traio da mu se obezbede koncesije na jedan znaajan i vredan privredni objekat u Srbiji, a moj posao bio je da izuim kako to moe da mu se omogui. U svakom sluaju, dok smo ga imali, bio je koristan. Ustupci Amerikancima injeni su u najvanijim segmentima dravne uprave. Jugoslovensko rukovodstvo stvarno se zalagalo da i pored evidentnih neprijateljstava iznae dodirne take u kojima bi se poklopili interesi sa amerikom stranom. Sluba dravne
46

Ovalni kabinet popularni naziv za kabinet amerikog predsednika.

86

bezbednosti prihvatila je blisku saradnju sa amerikom obavetajnom slubom CIA i pored toga to je njihovo neprijateljsko delovanje prema naoj zemlji ustanovljeno nebrojeno puta. ak je i jugoslovenski vojni vrh razmatrao mogunost pristupanja NATO paktu. Na jedini uslov bio je zadravanje dravnog suvereniteta, to Amerikanci nisu prihvatili. Ako je za vajdu, kroz tu saradnju smo ih dobro upoznali. Ima puno istine u konstataciji koju je svojevremeno izrekao ameriki politiar Henri Kisinder: Biti neprijatelj Amerike je opasno, biti prijatelj Amerike je pogubno.

IZAZIVANJE RATA U BOSNI

Period od 1992. do 1995. godine odvijao se u jeku intenzivnih amerikih nastojanja da razbiju i tu Drugu Jugoslaviju, a najosetljivije podruje gde se ona mogla destabilizovati bila je Bosna. Mada su postojali svi uslovi da narod u tom delu zemlje nastavi da ivi mirno Amerika to nije doputala. Naime, poetkom 1992. godine, portugalski ministar inostranih poslova, Kutiljero, inicirao je mirovnu misiju poznatu kao Lisabonski plan mirnog razreenja bosanskog pitanja, ali je ameriki ambasador u Beogradu, Vorn Zimerman, preduzeo sve mere da se takav ishod sprei47. Nezavisno od Lisabonskog plana i Zimermanove diplomatske sabotae, Muslimansko-hrvatska federacija i Republika Srpska bile su uglavnom obostrano zadovoljne podelom teritorija. Izmeu Srba i muslimana intenzivno se pregovaralo o meusobnim ustupcima oko spornih optina i statusa Sarajeva. Ozbiljan problem predstavljalo im je prisustvo ostataka Jugoslovenske narodne armije u garnizonima na muslimanskom delu Bosne, ali i tu je postojala dobra volja da se saeka postepeno
47

Muslimanski lider Alija Izedbegovi prvo je potpisao ovaj dokument, a onda je, na insistiranje amerike diplomatije, povukao svoj potpis.

87

dislociranje pomenutih snaga. Strpljenje je bilo neophodno, jer je prethodno trebalo reiti sudbine nekoliko hiljada jugoslovenskih oficira muslimana, koji su ili bili komunisti, ili iveli u meovitim brakovima i jo uvek se zalagali za unitarnu jugoslovensku opciju, tako da, objektivno, nisu bili dobrodoli ni meu Srbima ni meu muslimanima, a Beograd jo uvek nije imao uslova da ih primi. Drugi razlog bila je potreba jugoslovenskog vojnog prisustva u spornim optinama i u Sarajevu dok se ne postigne konani dogovor. Srpski i muslimanski lideri, koliko su mogli, drali su pod kontrolom svoje ekstremiste, a incidenti koji su se u nekoliko navrata desili efikasno su prevazieni. Meutim, u maju mesecu dolazi do dva koordinirana brutalna oruana napada muslimanskih ekstremista na pripadnike Jugoslovenske Narodne Armije u Sarajevu i Tuzli, to je pokrenulo lavinu. Muslimanski lideri tvrdili su da iza toga stoje neke nevladine organizacije sa kojima oni nemaju veze, ali im se nije verovalo. Odmah zatim dolazi do masakra nad muslimanskim civilima u Sarajevu za koji su optueni sledbenici Radovana Karadia i sukob je postao neizbean. Deset godina kasnije otkriveno je da je taj masakr nad muslimanskim civilima bio iskonstruisani propagandni trik iza kojeg su stajali Amerikanci, ali u vreme kada se to deavalo niko nije ni pokuao da ustanovi pozadinu pomenutog incidenta.48 Muslimani su stihijski estoko pripucali po jugoslovenskoj armiji, armija je nekontrolisano i jo ee uzvratila. U spornim meovitim optinama masovno je pucao svako na svakog. PRISEANJE DESETO U junu 1992. godine Bosnom je besneo graanski rat. Naelnik Slube, Jovica Stanii, naredio mi je da se hitno
4 48

Radi se o incidentu u ulici Vase Miskina u Sarajevu.

88

probijem do taba Radovana Karadia, jer je Karadi imao veoma vanu usmenu poruku za jugoslovensko rukovodstvo. Do taba na Palama putovao sam dva dana. Od mesta do mesta preuzimali su me Karadievi ljudi i vodili dalje. Kada sam stigao u toku je bila skuptina Republike Srpske, ali nisam dugo ekao, jer je Karadi, im je obaveten o mom dolasku, izdao nalog da me uvedu u salu za sastanke. Bilo je prisutno kompletno njihovo rukovodstvo. Karadia sam zatekao kako se sa nekim uno raspravlja preko telefona. im je zavrio, pokazao mi je telefonsku slualicu i objasnio da dri stalnu vruu liniju sa muslimanskim liderima. Doslovno mi je rekao: Jo uvek postoje anse da se rat izbegne. Idi i porui svojima da e nas komunistiki generali ovde u Bosni uvaliti u vee zlo od onoga u koje su nas uvalili 1941. godine49. Ako Miloevi hoe mir u Bosni neka komunistike generale hitno vrati za Beograd. Ne znam kako je jugoslovensko rukovodstvo reagovalo na Karadievu poruku. Ali znam neto drugo. Glavnokomandujui jugoslovenske armije u to vreme bio je komunistiki general Veljko Kadijevi. Posle sloma Jugoslavije 2001. godine emigrirao je u Sjedinjene Amerike Drave, gde je dobio ameriko dravljanstvo. Danas je general Kadijevi angaovan kao struni savetnik glavnog taba NATO snaga u Iraku, na zadacima uspostavljanja okupacionog marionetskog reima u toj zemlji. Inae, u Beogradu, u isto vreme, jedan mladi ovek, istog prezimena, kao rukovodilac nevladine organizacije Atlantski savet posreduje oko prijema ostataka jugoslovenskih oruanih snaga u NATO pakt. Kriza je izazvana. Globalistika propagandna mainerija iskoristila je do maksimuma da bi kompletnu krivicu prebacila na Srbe i jugoslovenske dravne institucije. Poinju da se plasiraju prie o tobonjim sprskim zverstvima nad nedunim muslimanskim stanovnitvom. Iniciraju ih muslimanske nevladine
49

1941. godine u Bosni je takoe izbio graanski rat izmeu komunista, srpskih nacionalista i muslimana, sa ogromnim rtvama na sve tri strane.

89

organizacije, bez provere potvuju ih srpske nevladine organizacije, svetski mediji ih prenose kao tane i potvrene iz vie izvora. U tome naroito prednjai beogradska nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo. To sve izaziva bes meunarodne zajednice, takav i toliki bes da su hitno preduzete mere protiv Beograda, uvoenjem surovih sankcija.50 Na insistiranje Amerike, Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija optuio je za rat samo Jugoslaviju i zaveo optu obavezujuu blokadu na diplomatske, trgovinske, naune, kulturne i sve druge oblasti, kao najtei vid sankcija koje je to telo ikada donelo. Jugoslavija e biti suspendovana iz OEBS-a51 i izbaena iz Ujedinjenih nacija. Pri tome, na dan uvoenja embarga Jugoslavija vie nije imala nijednog pripadnika svoje armije na teritoriji Muslimanskohrvatske federacije, to Ujedinjene nacije nije spreavalo da uporno tvrde kako Jugoslavija taj prostor dri pod okupacijom. Naredne tri godine, vojske sukobljenih strana svakodnevno su se ubijale meu sobom, ali u svetskim medijima okrivljavani su samo Srbi.

GLOBALISTIKA ANTISRPSKA KAMPANJA KAO UVOD U AMERIKO UVLAENJE U BOSNU

Do 1993. godine NATO snage su se ve uveliko stacionirale na teritorijama otcepljenih jugoslovenskih republika, Hrvatske, Slovenije i Makedonije, i to legalno, na poziv njihovih vlada.
5 50

Iz jednog obraanja S. Miloevia takozvanom Meunarodnom sudu u Hagu.

51

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

bivi KEBS.
90

Izazivanjem ratne krize u Bosni stvoreni su preduslovi za legalizaciju njihovog ulaska i u centralni deo jugoslovenskog prostora. Na tom planu sprovedena je opsena, uvodna informativna kampanja sa tezama o ekspanzionistikoj politici Slobodana Miloevia koji pokuava da formira Veliku Srbiju i zlim Srbima koji ubijaju na stotine hiljada nedunih muslimana. Te teze plasirane su i neprestano ponavljane kao udarne vesti u svim svetskim medijima uz apele meunarodnoj zajednici da se srpski zloinaki pohod mora zaustaviti. A ko e Srbe bolje zaustaviti nego NATO? Tezu o Miloeviu kao zagovorniku ideje o Velikoj Srbiji bilo je teko plasirati i jo tee dokazati. Naime, na toj ideji je izgraena politika platforma tradicionalnih srpskih nacionalista, Miloevievih najogorenijih protivnika. Viedecenijska politika sukobljavanja i panini strah koji su komunisti ispoljavali prema nacionalistima, inili su nespojivim Miloevia i Veliku Srbiju. Globalistiki sponzori zahtevali su da ta kampanja otpone ba u Srbiji, pa su beogradske nevladine organizacije bile prve koje su se angaovale na dokazivanju nedokazivog. Sutinski, prema Miloeviu su nastupile isto onako kako se on odnosio prema srpskim nacionalistima, jer je i Miloevi imao obiaj da za nacionaliste proglaava sve one koji su na razloan nain dokazivali da Srbi moraju imati prava koliko i drugi narodi. Saoptenja koja su tim povodom stizala iz nevladinih organizacija bila su, za srpsko javno mnjenje, najblae reeno neozbiljna, meutim, Srbi nisu bili bitni, cilj je bio da u priu poveruje svet. I svet je poverovao.

PRISEANJE JEDANAESTO Drugom polovinom 1993. godine, koliko se seam tada sam bio na dunosti zamenika naelnika Obavetajne slube Srbije, pozvao me je Jovica Stanii i naloio mi da se pripremim za put
91

u Republiku Srpsku, sa zadatkom da pokrijem jedan zatvoreni politiki skup. Prokomentarisao je i to da se, prema njegovom miljenju, tamo nee desiti nita znaajno, ali da je dobro da neko od nas bar protokolarno bude prisutan. Prikljuen sam delegaciji Republike Srbije koju je predvodio knjievnik Brana Crnevi, koji se u meuvremenu politiki angaovao u samom vrhu srpske vlasti. Na izlazu iz Beograda kolona vozila se zaustavila, a Brana me je pozvao da preem u njegov automobil kako bi mi objasnio o emu se radi. Po njegovim reima, nekoliko vodeih politiara pokrenulo je pitanje da se Jugoslavija, kao drava koju sada ine samo etiri srpske teritorije, proglasi za Zajednicu Srpskih Republika. Miloevi se tome, naravno, suprotstavio, ali je obeao da e ispotovati volju naroda. Cilj skupa na koji smo se uputili bio je da se inicira referendum, a preduslov je bio da inicijativu potvrde predstavnici sve etiri srpske republike. Dogovoreno je da se skup odri u tajnosti, mada je ve bilo zakazano nekoliko masovnih zborova na kojima e se narodu saoptiti radosna vest. Ispred Srbije, inicijativu treba da podri Crnevi, ispred Republike Srpske Karadi, ispred Krajine Marti, dok je crnogorski predstavnik ostao u Beogradu. On se, kako ree Crnevi, mnogo plaio Miloevia, pa je poruio da e, ako se inicijativa izglasa bez njega, doi da je potvrdi, a ako se dogovor ne postigne ponaae se kao da za skup nije ni znao. Rekao sam Crneviu za Staniiev komentar da ne oekuje nita znaajno, nata je Crnevi odgovorio da se i on pribojava toga da je Miloevi izlobirao Martia da sabotira inicijativu. Na Palama se narod okupljao na miting, mada niko nije ni slutio kojim je povodom zakazano okupljanje. Karadieva sala za konferencije bila je sveano ukraena. Stigli su svi osim Martia. ekali smo ga vie od jednog sata. Karadi je prokomentarisao da mu se ini da neto nije u redu. Crnevi se nagnuo prema meni i poluapatom mi se obratio: Ipak ga je Miloevi izlobirao. Karadi, koji je to uo, shvatio je da znam o emu se radi, pa nas je samo pogledao i zabrinuto uzdahnuo. Stigao je i
92

Marti, neraspoloen, oborenog pogleda. Nije se pozdravljao ni sa kim. Vrlo ljutito, Karadi je naredio da svi osim najueg rukovodstva izau iz prostorije. Pogledao sam Crnevia. Dao mi je znak rukom da ostanem. U prostoriji nas je bilo sedmoro. Jedan od Karadievih zamenika iznervirano je pokazao prstom na mene i rekao da ne dozvoljava da se dalja rasprava vodi pred Miloevievim pijunom. Presekao ga je Crnevi, izjavivi da on lino garantuje za mene. Karadi je upitao Martia ta se desilo. Oborenog pogleda, Marti je odgovorio da je Miloevi od njega traio da sprei inicijativu za formiranje Zajednice Srpskih Republika, jer bi to izazvalo nova negodovanja meunarodnih institucija i ugrozilo opstanak Republike Srpske Krajine. Na kraju je dodao:Razumi me Radovane, ja sam Miloeviev veiti dunik i jednostavno nisam mogao da ga odbijem. Na to je Karadi konstatovao da Miloevia ne zanima budunost Krajine ve samo vlast, pa se sada uplaio politike konkurencije nacionalista. Dodao je telefonsku slualicu Martiu i naloio mu:Zovi Miloevia i reci mu da u se sada javno pred narodom zakleti da se nikada neu kandidovati protiv njega niti mu ugroziti lidersku poziciju na bilo koji nain, samo neka nas ne sabotira. Imamo istorijsku ansu, iskoristimo je. Neka ostane naziv Jugoslavija, nemam nita protiv, ali neka se zna za budua pokolenja da su samo Srbi odrali tu Jugoslaviju. Poto Marti nije reagovao, Karadi je pozvao sekretaricu i naredio joj da ga povee sa Miloevievim kabinetom. Ubrzo je dobio odgovor da je Miloevi negde van Beograda, to je prokomentarisao:Zna i on da e biti problema oko ovoga, pa se na vreme sklonio. Napetu situaciju prekinuo je Crnevi predlogom da okonaju sastanak, da se na uobiajeni nain obrate okupljenom narodu i da svako ide na svoju stranu. Upitno mu se obratio Karadi:ta da im kaem, da su Miloevi i Marti izdali njihova oekivanja? Marti samo to nije zaplakao. Crnevi je upozorio:Sada ne smete nikako napadati Miloevia, jer bi od toga svi imali tete. Radovan je

93

procedio:Ma, neu ga napadati neka se nosi u (i sono opsovao). Miting je trajao kratko. Karadi je obraanje narodu prepustio svojim potpredsednicima. Marti je podsetio Crnevia da po programu treba da nastavimo put za Knin, gde je takoe bio zakazan narodni zbor, to je Crnevi odbio. Krenuli smo nazad za Beograd. Na povratku, svratili smo do jedne od usputnih kafana da veeramo. Izmeu dva zalogaja, Brana me je pogledao u oi i rekao da ako sam nekim sluajem tajno snimao protekli sastanak unitim tragove srpske bruke. Traku sam izbrisao pred njim. Danas bi ta traka sigurno pomogla Miloevievoj odbrani pred takozvanim Tribunalom za ratne zloine. Haki lakrdijai sude mu izmeu ostalog i pod optubom da je hteo da napravi Veliku Srbiju. Da su mu nekim sluajem Srbi sudili to to nije uinio kad je zaista mogao, davno bi mu presudili. U svakom sluaju, bie mi drago ako ovo moje javno objavljeno priseanje pripomogne njegovoj odbrani. Na istoj smo strani52. to se tie plasiranja teze o genocidnim Srbima ona nikada nije ni dokazivana. Bez trunke obzira, u svet ode informacija da je ubijeno 700 000 bosanskih muslimana, to je maltene polovina njihovog stanovnitva, svi se na to zgraaju, a da se pri tome niko ne zapita da li je to istina. Ubijanja je neosporno bilo na obe strane, kao to se deava u svakom ratu, ali ni priblino po obimu i intenzitetu kako su to predstavljali zapadni mediji. Vlade pojedinih zemalja dovodile su u pitanje validnost takvih informacija, ali nisu
52

Naalost, neposredno pred publikovanje ove studije, stigla mi je vest da je Slobodan Miloevi, pod sumnjivim okolnostima, preminuo u pritvorskoj jedinici takozvanog Tribunala u Hagu (11.03.2006. godine). Sve ukazuje na to da je ubijen sistematskom i osmiljenom primenom pogrene zdravstvene terapije kojoj je bio podvrgnut od strane osoblja zatvorske bolnice. Ovu tezu meu prvima je potvrdio dugogodinji Miloeviev lekar, dr Vukain Andri, konstatacijom: Haki tribunal manipulisao je Miloevievim zdravljem. Lideri Novog svetskog poretka eleli su da bivi srpski predsednik nestane, jer su se upleli u sudski proces iz kojeg nisu mogli da izau. 94

preduzimale nita na spreavanju antisrpske kampanje. Na primer, nemako ministarstvo inostranih poslova zvanino je priznalo da su svi izvetaji te vrste dolazili iz nepouzdanih muslimanskih izvora ili od vrlo pristrasnih, katolikih nevladinih organizacija, bez minimalnih potvrda o verodostojnosti, to im opet, nije smetalo da u svojim, isto tako zvaninim saoptenjima, izraze veliku zabrinutost zbog genocida nad muslimanima u Bosni. Ameriki politiki analitiar Majkl Parenti u svojoj studiji na tu temu primeije: Godine 1993. zapadni lideri i liberalni novinski komentatori u Americi i Velikoj Britaniji su apelovali na vojnu intervenciju kako bi se spasili bosanski muslimani od navodno zlih Srba. U isto vreme, vie od hiljadu ljudi je umrlo u Angoli u ratu koji je sponzorisala amerika CIA, a to je bilo daleko vie nego u Bosni. U Avganistanu, i to samo u Kabulu, oko hiljadu ljudi ubijeno je za samo nedelju dana, maja 1993. godine. Jula, iste godine, ameriki saveznici Izraelci zasuli su granatama Juni Liban, pretvarajui oko tri stotine hiljada muslimana u izbeglice. Zato su sada zapadni kreatori politike i novinski komentatori bili toliko zabrinuti za muslimane u Bosni, a toliko nezainteresovani za libanske ili avganistanske muslimane?53 Odgovor je jasan, trebalo im je formalno opravdanje za NATO intervenciju. Na planu zatite integriteta bosanskih muslimana najveu brigu ispoljile su amerike obavetajne sluzbe DIA i CIA. U skladu sa Pravilima oruanih snaga SAD, dokumentu od 14. jula 1993. godine, zapoeta je primena takozvane strategije puzeih ratova, u konkretnom sluaju Strategije posrednog nastupanja u Bosni, za iju su realizaciju u potpunosti bili zadueni ameriki obavetajci. Timovi sastavljeni od profesionalaca i penzionisanih oficira pod ugovorom sa Pentagonom, angaovani su da reorganizuju i obue muslimanske vojne jedinice. Iz povremenih javnih saoptenja amerikih vladinih izvora vidi se da nisu ni pokuavali da sakriju to da CIA stimulie bosanski front. Dovoljno je izanalizirati tekstove zapadne tampe koji su objavljivani pod sledeim naslovima: Agenti CIA-e obuavaju bosansku vojsku
53

Majkl Parenti, Ubiti naciju Napad na Jugoslaviju.

95

(manesterski Guardian od 17.09.1994. godine), Ameriki tajni bosanski plan (londonski Observer od 20.10.1994. godine), Kako CIA pomae Bosni da odgovori (European od 25.09.1994. godine), do, na primer, Los Anelesovog Tajmsa od 11.09.1997. godine, koji, pozivajui se na vladine izvore, konstatuje da je stacioniranje CIA-e u Bosni bilo jedno od najveih u regionu. A kako su to ameriki obavetajci radili? Onako kao sve humanitarne misije te vrste, preko nevladinih organizacija, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Mada e to biti tema drugog dela ove studije, spomenuu samo neke: Saudijska humanitarna organizacija Igase, preko koje je ilegalno ubacivano oruje u Bosnu jo pre nego to je rat poeo, Bosanska idealna futura koju je osnovao Amerikanac Enam Arnaut ili Global Ralif Fondation, obe direktno oslonjene na teroristiku mrezu Al Kaide. Ova uspena saradnja amerikih i islamskih humanitarnih radnika odvija se nesmanjenim intenzitetom do dananjih dana, ali o tome neto vie u drugom delu.

OKUPACIJA ZAPADNIH SRPSKIH REPUBLIKA

Uz sve napore Zapadnog sveta da Srbe disciplinuje i privoli na dobrovoljno ropstvo, efekti su bili minimalni, ako ne i potpuno suprotni. Svi napori srpskog rukovodstva da samo sebe amerikanizuje i, koliko je mogue, dostojanstveno se pokloni pred jaim, ignorisani su iz jednostavnog razloga to Amerikanci i ne znaju ta je to dostojanstvo. Tokom 1995. godine, zapoeta

96

propagandno-subverzivna antisrpska kampanja pretvorila se u vojnu, ne bi li se okrnjena Jugoslavija jo vie smanjila. Prva na udaru bila je Republika Srpska Krajina. VensOvenovim planom iz 1992. godine, dravni status tog dela srpske zemlje ostao je otvoren, jer je za njegovu punu realizaciju u korist Jugoslavije bila neophodna podrka Rusije, a ta podrka je izostala. Sigurnost da Krajina nee biti napadnuta od hrvatskih oruanih snaga garantovali su Jugoslavija, kao potpisnik plana, i Ujedinjene nacije ije su trupe obezbeivale tampon-zonu izmeu Krajine i Hrvatske. Takva situacija je odgovarala i Hrvatskoj, koja, osim nekoliko manjih oruanih provokacija nije preduzimala nita pune etiri godine, dok se nisu neposredno umeali Amerikanci. Prema zapadnim izvorima54 kompletnu pripremu, naoruavanje, opremanje, planiranje i komandovanje hrvatskim oruanim snagama preuzela je amerika obavetajna sluba CIA, a ratna kampanja koja je usledila okarakterisana je kao jedna od najambicioznijih operacija koju je CIA preduzela od vremena Vijetnamskog rata. Da bi se umeanost amerike dravne administracije prikrila formirano je na desetine privatnih meunarodnih asocijacija, registrovanih u Hrvatskoj kao savetodavne nevladine organizacije. Na insistiranje amerikog predsednika Bila Klintona, uz obrazloenje da su Srbi izveli oruanu pobunu protiv hrvatske drave i da ona ima puno pravo da se zatiti od pobunjenika, Ujedinjene nacije, 31. marta 1995. godine, izglasavaju rezoluciju br. 981 u kojoj se Republika Srpska Krajina proglaava za okupirani deo drave Hrvatske. Nije ak ni spomenuto to da u vreme formiranja Krajine hrvatska drava jo nije postojala, a to to su se Srbi na referendumu izjasnili za ostanak u Jugoslaviji ignorisano je preutnim stavom da se pravo na samoopredeljenje na Srbe ne odnosi. Avgusta iste godine, hrvatske oruane snage u sadejstvu sa NATO avijacijom sprovele su invaziju na Krajinu. Odobrenje za akciju dao im je ameriki dravni sekretar Voren Kristofer, a plan
54

Izmeu ostalih londonski Independent.

97

akcije potvrdio je ameriki ambasador u Hrvatskoj, Piter Galbrajt. Prethodno je na Jugoslaviju, kao prvog garanta bezbednosti Krajine po Vens-Ovenovom planu, izvren strahovit politiki i vojni pritisak. NATO trupe stacionirane u Maarskoj i Makedoniji stavljene su u stanje pune borbene gotovosti kako bi intervenisale ukoliko se Vojska Jugoslavije bude umeala. Jugoslovenski predsednik Slobodan Miloevi podlegao je tom pritisku i to je bio prvi put da su Amerikanci uspeli da ga politiki slome. Drugi meunarodni garant bezbednosti Krajine, snage Ujedinjenih nacija UNPROFOR, jednostavno su dobile nareenje da se povuku i ne uestvuju u sukobima, tj. da se ne meaju. Ameriko-hrvatska vojna akcija bila je kratka i estoka. Jedan od vodeih svetskih politikih analitiara opisuje je ovako: Amerika NATO avijacija unitila je srpske radare i protivavionske sisteme odbrane, ostavljajui otvoreno nebo hrvatskom vazduhoplovstvu, obuenom i opremljenom od strane Zapada, da bombarduju srpsku odbranu i da u niskom letu mitraljiraju kolone izbeglica. Uhvaeni u klopku, beei u Bosnu, srpski civili su izmasakrirani od hrvatske i muslimanske artiljerije.55 Neu se baviti ciframa koliko Krajinika je izbeglo i koliko ih je poginulo, da se ne bi protumailo kao pristrasnost, uglavnom, na teritoriji Srpske Krajine nije ostao nijedan Srbin. Padom Krajine nije zavrena NATO ofanziva. Otvarajui novu medijsku senzaciju o postojanju takozvanih logora smrti i masovnih grobnica sa muslimanskim rtvama koje su navodno pobili Srbi u Bosni, novembra te iste, 1995. godine, Zapadne sile same sebe proglaavaju posrednikom za obustavu vatre izmeu Republike Srpske i Muslimansko-hrvatske federacije. Srpskom narodu nametnuti su uslovi takozvanog Dejtonskog sporazuma, kojima je Republika Srpska bez otpora okupirana od strane NATO snaga, zaklonjenih iza fiktivne zastave Ujedinjenih nacija. Sve srpske politike institucije su suspendovane, uveden je prinudni NATO protektorat, a granica prema matinoj dravi Jugoslaviji
55

Gregory Elich: The Invasion of Serbian Kraina, New York 1998.

98

vojno blokirana i zatvorena. Tragino je to to je i u ovu nepravdu prema srpskom narodu aktivno bio ukljuen srpski predsednik Slobodan Miloevi, koga su Amerikanci, prelomivi ga prethodno po pitanju Krajine, tretirali kao trenutno korisnog politikog partnera, pa su ga u tom svojstvu pozvali da u ime srpske strane bude potpisnik Dejtonskog sporazuma. Ono to je sa aspekta ove studije posebno interesantno su aktivnosti i zadaci koje su, posle okupacije zapadnih srpskih republika, na sebe preuzele nevladine organizacije. Naime, one su preduzele vrlo iroku koordiniranu propagandnu akciju predstavljanja injeninog stanja, na nain koji se poklapa sa globalistikim interesima, to se svodilo na sledee: predstavljanje secesije Hrvatske, odnosno ukupnog raspada jugoslovenske drave, kao legalnog spontanog politikog ina, uz izostavljanje ili ak negiranje okolnosti i injenica da je to bilo sprovedeno nasilnim putem i propraeno graanskim ratom; Negiranje etvorogodinjeg postojanja Republike Srpske Krajine i brisanje svih podataka u kojima se taj deo srpske teritorije naziva ili tretira kao Republika; Napadno afirmativno predstavljanje Slobodana Miloevia kao kooperativnog prozapadnog mirotvorca uz otvorenu aluziju da se iz borca za srpska prava preorijentisao u srpskog izdajnika. Najzad, ono to je za zapadni svet bilo najvanije, iznalaenje iskonstruisanih, lanih dokaza o postojanju logora smrti i masovnih grobnica u Bosni, to je bio osnovni povod za NATO intervenciju nad Srbima. Naime, posle uspostavljanja okupacionog NATO reima, brojni ekspertski timovi Ujedinjenih nacija obilazili su sumnjive lokacije, ali dokazi o spomenutim srpskim zloinima nad civilima nigde nisu pronaeni.56

56

Potpuno ista situacija desie se osam godina kasnije kada su izmiljeni podaci o navodnim postrojenjima za proizvodnju oruja za masovno unitenje iskorieni kao povod za NATO intervenciju na Irak. Ni tu, posle uspostavljanja okupacionog NATO reima, dokazi za navedene optube nikada nisu pronaeni.

99

PRISEANJE DVANAESTO Sredinom 1996. godine, amerika administracija je zatraila od predsednika Slobodana Miloevia da prui pomo njihovoj strunoj dravnoj delegaciji koja e doi da istrai neke okolnosti vezane za navodne srpske zloine nad muslimanima u Bosni. Miloevi je prihvatio i dalju koordinaciju sa Amerikancima prepustio Slubi dravne bezbednosti. Ispred Slube, za rad sa ovom delegacijom bio sam zaduen ja. U okviru priprema neophodnih uslova otputovao sam u Bosnu. U to vreme NATO jo uvek nije uspostavio svoj reim, mada su njihove snage bile rasporeene na celom terenu. Prvo sam se obratio Radovanu Karadiu. Karadi se, u meuvremenu, po zahtevu meunarodne zajednice formalno povukao sa funkcije predsednika, ali je i dalje je vodio glavnu re u Republici. Sastali smo se u kui njegove majke gde je tada najee boravio. Rekao sam mu o emu se radi, pa je i on konstatovao da je ba dobro da se Amerikanci na licu mesta uvere u lai koje su sami sebi plasirali. Pozvao je Biljanu Plavi, zvaninog predsednika Republike i naloio joj da mi stavi na raspolaganje nekog iz rukovodstva njihove Slube dravne bezbednosti ko e mi pruiti potrebnu asistenciju. Ameriku delegaciju predvodio je Don etak, pomonik dravnog sekretara za humanitarno pravo, inae osniva i poasni predsednik bar dvadesetak nevladinih organizacija irom sveta. Ve pri prvom susretu mogao sam da se uverim u njihovu strunost. Jedna ena iz etakovog tima rasprostrla je ispred mene mapu centralne Rusije i zamolila me da joj ucrtam administrativnu granicu izmeu Srbije i Bosne. Rekao sam joj da
100

je malo pogreila, za nekih tri do etiri hiljade kilometara, a kada sam je, u ali, upitao da li je ila u osnovnu kolu i da li se kod njih uopte izuavaju osnovi geografije, toliko se naljutila da do kraja njihove posete nismo progovorili ni re. U Bosni nas je saekao njihov ovek. Terenski operativac obavetajne slube CIA, koga sam inae, u tom svojstvu, lino upoznao pri jednom ranijem zajednikom poslu. Delegaciji se predstavio kao direktor fiktivne amerike nevladine organizacije koja je u Republici Srpskoj funkcionisala u okviru humanitarne misije UNHCR-a. Sa njim su bila dva zapadna novinara, Britanac i Francuz. etak je izrazio elju da sa njima porazgovara bez mog prisustva, pa su se udaljili, to sam ja iskoristio da operativca lokalnog odeljenja Dravne bezbednosti, koji je takoe u meuvremenu pristigao, upitam da li su mu poznati ovi novinari i da li moe da pretpostavi o emu se radi. Kroz smeh mi je odgovorio da je pre izvesnog vremena jedan srpski seljak prodao novinarima lanu informaciju o masovnim grobnicama za 10 000 dolara. Ovi su naseli, pa o tim glupostima izvetavaju ve danima. etakova ekipa zaista se kretala iskljuivo po lokacijama koje su im saoptili novinari. Tri dana su obilazili livade i naputene poljoprivredne magacine, na kojima stvarno nije bilo niega, fotografisali, merili, uzimali uzorke tla. Zadnjeg dana, na povratku za Beograd, etak nas je sve pozvao na zajedniki oprotajni ruak. Preporuili smo mu jednu kafanu u Zvorniku, to je prihvatio. Negde na poetku ruka u kafani je nastalo komeanje. Na etakovo pitanje ta se deava dobio je odgovor da e se ba ze jednim od susednih stolova, kroz desetak minuta, sastati Radovan Karadi i lider srpskih nacionalista Vojislav eelj. Pojava Karadia potpuno je zaokupila panju Amerikanaca, to smo iskoristili da iz tane etakove sekretarice neprimetno izvuemo notes sa njegovim slubenim belekama, na brzinu fotografiemo sadraj u susednoj prostoriji i isto tako neprimetno ga vratimo tamo gde je bio. U Beogradu smo se razili kao prijatelji i saveznici.

101

Kada sam narednog dana proitao tajno dokumentovane etakove beleke, nisam mogao da verujem. Njegov kompetentni nalaz glasio je da su na svim obraenim lokacijama pronaeni tragovi koji neosporno potvruju postojanje koncentracionih logora i masovnih grobnica. etak se vie nije pojavljivao na naem terenu, ali se njegov struni nalaz pojavljuje kao jedan od vanih dokaza na suenjima Srbima pred takozvanim Tribunalom za ratne zloine u Hagu.

V ) NATO AGRESIJA NA JUGOSLAVIJU

Jugoslavija je odrala dravni kontinuitet. Cena je bila odricanje od zapadnih srpskih teritorija. Od Dejtonskog sporazuma sainjavaju je samo dve preostale republike, Srbija i Crna Gora. U uslovima potpunog okruenja NATO snagama, totalne ekonomske blokade, dodatnog optereenja sa oko pet stotina hiljada nezbrinutih izbeglica iz Krajine i vrlo zategnutom situacijom u junoj srpskoj pokrajini Kosovo, politiko rukovodstvo, na elu sa Slobodanom Miloeviem, ipak je iznalazilo optimalne naine za opstanak zemlje. Srbija je nala srednji put izmeu realnog socijalizma i liberalnog kapitalizma koji je naturen Istonoj Evropi. Bio je to put razvoja jednog meovitog drutva, kakvo je inae postojalo u severozapadnoj Evropi57, dakle drutvo trine privrede, ali dravne regulacije, pluraliteta oblika svojine,
57

Drutveno-politiki sistem koji je karakteristian za zemlje Skandinavije.

102

demokratskog politikog pluralizma.58 Ali ni to nije nailazilo na odobravanje Zapada. Zamerano je jugoslovenskom rukovodstvu da ni posle propasti komunizma u svim istonoevropskim zemljama, nije htelo da se odrekne formalnog naslea komunistike ideje. Mada je svima bilo dobro poznato da je komunistiki ideoloki dogmatizam ve odavno bio naputen i u drutvenoj teoriji, a jo vie u drutvenoj praksi59, Jugoslavija je od strane Zapada okarakterisana kao poslednji bastion komunizma u Evropi. Na unutranjem politikom planu, Miloevi se odravao na elnoj poziciji, mada se vie nije mogao smatrati neprikosnovenim voom nacije. Njegova popularnost u irokim narodnim masama drastino je opala 1995. godine, zbog neosporne injenice da je Krajinike izdao, a da se Srba u Bosni odrekao, to mu niko nije oprostio. Posebno je bio uoljiv pad Miloevieve popularnosti u vojnim i bezbednosnim strukturama u kojima se veliki broj njegovih pristalica opredelio za tvrdu patriotsku nacionalistiku liniju lidera srpskih radikala, Vojislava eelja. To je direktno dovelo do eeljevog naglog uspona na politikoj sceni Srbije, naravno ne u meri koja bi mogla ugroziti Miloevia, ali sasvim dovoljnoj da od parlamentarnih izbora 1996. godine radikali uu u strukture vlasti. Na nesreu globalista, radikali i Miloevievi socijalisti nali su se na istoj patriotskoj platformi i po tom osnovu formirali komunistiko-nacionalistiku koaliciju koja e nadalje figurirati kao nova ozbiljna nepremostiva prepreka zapadnim interesima na Balkanu. to se tie prozapadne demokratske opozicije njihov kredibilitet kod naroda bio je tragian. I pored poljuljanog ugleda zbog gubitka srpskih teritorija u Bosni i Hrvatskoj, Miloevi je na izborima 1996. godine odneo ubedljivu pobedu, osvojivi po drugi put zaredom vie glasova nego svi kandidati opozicije zajedno.
5 58

Izvod iz jednog govora srpskog akademika Mihajla Markovia.

5 59

Devedesetih godina Komunistika partija Srbije transformisala se u Socijalistiku partiju sa politikom platformom koja je bila blia idejama evropske levice nego realnom socijalizmu. Ono sto je ostalo kao prava Komunistika partija, svelo se na skup od par stotina ljudi, preteno penzionisanih oficira, na margini politikih zbivanja, bez ikakve vlasti i uticaja.

103

Prema procenama zapadnih analitiara ti izbori su pokazali da lideri opozicije u Srbiji nemaju ni minimalnu potporu u narodu, niti sposobnost da ikada preuzmu vlast bez direktnog inostranog meanja. Ono to je posebno zabrinjavalo lidere NATO zemalja bila je injenica da Srbi, kao narod, generalno odbijaju da promene svoja antiglobalistika ubeenja. U skladu sa tim, dalja aktivnost Zapadne alijanse na planu pokoravanja Srbije odvijae se u etiri koordinirana pravca: prvi je bio pruanje neograniene politike i materijalne pomoi demokratskoj opoziciji da po svaku cenu preuzme vlast; drugi se odnosio na destabilizaciju Srbije, izazivanjem eskalacije meunacionalnih sukoba u junoj srpskoj pokrajini Kosovo uz punu organizaconu, propagandnu i vojnu podrku iptarskim separatistima; treci pravac delovanja bio je usmeren na intenziviranje ultimativnih pritisaka na predsednika Miloevia i njegove najblie saradnike da se dobrovoljno povuku sa politike scene; etvrti pravac se direktno odnosio na pripremu vojne intervencije NATO pakta na Jugoslaviju. Pomo koja je pruana takozvanoj srpskoj demokratskoj opoziciji stvarno je bila izdana. Ameriki dravni sekretar Medlin Olbrajt izdejstvovala je da se planirana finansijska sredstva namenjena naprednim snagama u Srbiji poveaju sa 12 na 25 miliona amerikih dolara. Uz to, na meunarodnom planu, Srbiji je nametnut jedan nelegalni paralelizam vlasti tako to su, posebno od 1998. godine, na znaajne meunarodne skupove pozivani iskljuivo opozicioni lideri koji objektivno nisu predstavljali nikoga. Kako primeije ameriki politiki analitiar Majkl Parenti: Nikada se do tada nije desilo u istoriji Amerike i Evrope da se sa opozicijom jedne zemlje formira zajednika meunarodna komisija i da se opozicija prihvati kao zvanini partner.60 Na primer, te godine, u ime Jugoslavije, opozicioni lideri su pozvani na sastanak Evropske Unije u Luksemburgu i na konferenciju OEBS-a u Istambulu, pa su u svojstvu parlamentarne delegacije Saveza za promene, na predlog amerike nevladine organizacije Fridom haus
60

Majkl Parenti, Ubiti naciju Napad na Jugoslaviju.

104

boravili na zvaninim konsultacijama sa administracijom u Vaingtonu, a u Berlinu su se zvanino sastali sa najviim predstavnicima Sjedinjenih Amerikih Drava i Evropske Unije. Istovremeno, srpski ogranak nevladine organizacije Meunarodna krizna grupa plasirao je studiju pod nazivom Spoljanji zid sankcija, u kojoj se apelovalo da se spoljanje sankcije kao sredstvo pritiska na legalno izabranu jugoslovensku vlast moraju pootriti sve dok narod u zemlji ne shvati da samo opozicija moe posredovati i doprineti njihovom uklanjanju. Sve je to kod srpskog naroda izazivalo kontraefekat, pa su politiki miljenici Zapada u Srbiji redovno doekivani kao izdajnici. Uvidevi to, doajen amerike diplomatije Dord Kamend konstatovao je da problem na Balkanu nije samo u Miloeviu i njegovoj politici ve u celom srpskom narodu koji pokazuje prezir prema zapadnim merilima vrednosti i da e taj trend ostati prisutan ak i ako se Miloevi prinudi da ode sa vlasti. Zato, po njegovim reima: Srbiju treba tretirati kao virus koji lako moe inficirati i druge zemlje pa je stoga svakako treba svim raspoloivim sredstvima neutralisati. Potporu ovom stavu pruile su nevladine organizacije u samoj Srbiji. Izmeu ostalih, Sonja Biserko iz Helsinkog komiteta za ljudska prava i Sonja Liht predsednik Soro fondacije za Jugoslaviju, koje su, podravajui tezu o Srbima kao potencijalnoj opasnosti po itav svet, upuivale sugestije Zapadu da se denacifikacija Srba moe ostvariti samo vojnim putem. Njima to i nije bilo posebno teko, imajui u vidu da je prvospomenuta po nacionalnosti Hrvatica, a ova druga Jevrejka, pa emotivno, o srpskom nacionalnom integritetu nisu ni morale da vode rauna. Od onih pravih, isto srpskih izdajnika, najvie je do izraaja dolazio, ranije spominjani Slavko uruvija, koji je prilikom konsultativnih sastanaka sa amerikom diplomatijom u Beogradu insistirao na tome da se demokratizacija Srbije mora realizovati iskljuivo vojnom NATO intervencijom.

105

Aktivnosti na destabilizaciji june srpske pokrajine Kosovo kontinuirano su se odvijale jo od poetka osamdesetih godina. Tajne slube zapadnih zemalja tamo su imale stabilna uporita u brojnim nevladinim organizacijama, tako da je politika kriza na Kosovu ve bila uveliko izazvana, s tim to su intenzitet te krize i njen obim sistematski kanalisani u skladu sa NATO planovima. Od 1997. godine kriza je planski eskalirala, manje-vie po istom scenariju koji je nekoliko godina ranije primenjen u Bosni. Zapad je iptarima priznao samoproklamovano pravo na samoopredeljenje do otcepljenja, bez obzira na injenicu to je u pitanju bila samo nacionalna manjina, tako da su i oni poeli sve vie da se ponaaju kao nezavisna drava. Na kosovsku teritoriju tajno je ubaeno nekoliko instruktorskih timova CIA, sa kadrovima iz sastava penzionisanih amerikih oficira pod ugovorom sa Pentagonom, koji su sprovodili specijalnu obuku iptarske gerile. Nastupa period uestalih napada na pripadnike jugoslovenske vojske i policije koje ak i amerika administracija javno karakterie kao teroristike akte, ali ne prestaje da ih tajno podstie i politiki podrava. Komandu nad glavnim tabom paravojnih formacija iptarskih separatista preuzima penzionisani oficir CIA Viliam Voker, iskusni veteran, koji je rukovodio izazivanjem krize u Salvadoru 1992. godine. Logistika podrka obezbeuje im se preko nevladine organizacije Fond za otvoreno drutvo, koordinacija akcija sprovodi se preko nevladine organizacije Lekari bez granica, iji je osniva, inae jedan od vodeih evropskih politiara, Bernar Kuner, odravao stalni kontakt sa iptarskim komandantom Haimom Taijem, dok im je propagandna podrka stizala sa svih strana. Po bosanskom muslimanskom scenariju, svaki odgovor jugoslovenske vojske i policije na oruane provokacije u zapadnim medijima je predstavljan kao masakr nad nedunim civilima, uz naglaene procene politikih komentatora da je na Kosovu na pomolu nova humanitarna katastrofa.

106

PRISEANJE TRINAESTO Sredinom devedesetih godine Sluba dravne bezbednosti raspolagala je operativnim saznanjima da iptarski separatisti pripremaju atentat na jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloevia. Atentat je trebalo da izvede tajna rumunska teroristika organizacija koja se predstavljala kao Gvozdena kolona, a za taj posao separatisti su im unapred uplatili polovinu ugovorene sume na raun filijale jedne evropske banke. Proverom je ustanovljeno da organizacija Gvozdena kolona od ranije figurira kao deo mree Karlosove tajne revolucionarne armije, ije su elije delovale u Rumuniji i Maarskoj, pa mi je naelnik Slube, Jovica Stanii, naloio da reaktiviram vezu koju sam drao prema Karlosu i neposredno utvrdim o emu se radi. Mada se jezgro Karlosove organizacije, zbog intenzivne meunarodne potrage, krilo u dubokoj ilegali na sasvim drugom kraju sveta, njihov odgovor stigao je za samo nekoliko dana. Karlos i operativni komandant organizacije, Johanes Vajnrih, eksplicitno su tvrdili da njihova organizacija nikada ne bi pristala da preduzme bilo kakvu akciju prema nekom komunistikom lideru, ponajmanje prema Miloeviu. Problem manipulacije oko imena njihove organizacije nastao je zato to su od propasti Istonog bloka, mnoge njihove elije u bivim socijalistikim zemljama razotkrivene, a lanovi elija likvidirani, pozatvarani ili prevrbovani. To se posebno odnosi na njihov rumunsko-maarski ogranak, Gvozdenu kolonu, koja se pretvorila u klasinu kriminalnu organizaciju i stavila, gotovo u kompletnom sastavu, na raspolaganje obavetajnim slubama zapadnih zemalja. Imajui to u vidu, Karlos im je uputio upozorenje da se ne upliu u jugoslovensku situaciju, ali poto nije mogao biti siguran da e njegova poruka biti ispotovana, dostavio nam je spisak lica, sa pravim i lanim imenima pripadnika te organizacije, na koje treba posebno obratiti panju. Takoe nam je dostavio i podatke o proveri bankovnog rauna preko kojega su angaovani atentatori isplaeni. Vlasnik rauna bila je fiktivna rumunska savetodavna
107

firma, a transakcija uplate avansa izvrena je sa jednog od rauna nevladine organizacije Lekari bez granica. Od planiranog atentata na Miloevia izvrioci su definitivno odustali. Da li zbog Karlosovog upozorenja? Da li zbog saznanja da su imena potencijalnih izvrilaca naoj Slubi ve poznata? Ili zbog toga to je nevladinoj organizaciji Lekari bez granica upuena diskretna poruka o postojanju sumnji da su umeani u terorizam? Na kraju krajeva, nije ni vano. Ipak, itaocu moram da skrenem panju: Lekari bez granica deluju pod patronatom Ujedinjenih nacija. Na ast i lekarima i mirotvorcima. Krajem 1998. godine, odluka o vojnoj intervenciji na Jugoslaviju ve je doneta, to se i konkretno moglo zakljuiti na osnovu svakodnevnog nagomilavanja NATO potencijala u regionu. Saglasnost za oruano disciplinovanje Srbije izdejstvovao je lino najvei zagovornik amerike militantne politike, Majkl Pot, od tadanjeg dravnog sekretara Kolina Pauela, uz obostranu konstataciju da e na taj nain NATO istai svu otrinu svoje poruke upuene ostalim zemljama Evroazije. Bio je potreban jo samo minimalan konkretni povod koji bi pred svetskom javnou mogao da poslui kao opravdanje. Svesno toga, jugoslovensko rukovodstvo preduzimalo je sve to je bilo u njihovoj moi da situaciju nekako promene, ali bez uspeha. Amerikance je zanimao samo rat. Evo nekoliko odlomaka iz svedoenja tadanjeg jugoslovenskog potpredsednika Momira Bulatovia: U oktobru 1998. godine, ve je postalo jasno da je naa sudbina zapeaena. Poelo je da se govori o humanitarnoj katastrofi na Kosovu i takozvanom kredibilitetu NATO pakta. A to je znailo da ukoliko NATO nije u stanju da sprei pomenutu humanitarnu katastrofu onda ne treba ni da postoji. Da bismo izbegli njihov vojni udar bili smo spremni na ustupke koji su bili na samom donjem pragu dravnog dostojanstva i nacionalnog

108

integriteta. Njih je interesovalo rudno bogatstvo Kosova61. Ponueno je da, uz simbolinu koncesiju jedan dolar, koju bi platili Srbiji, amerike i britanske kompanije dou i preuzmu upravljanje. Predlog je ocenjen interesantnim, ali i neprihvatljivim. Nadalje, NATO je eleo bazu na Kosovu. Ponudili smo da, uz istu simbolinu cenu jedan dolar, dobiju vojnu bazu. Bili su pozitivno iznenaeni, ali su odbili. Konano, ne elei sukob, predloili smo da Jugoslavija bude primljena u NATO, ime bi istovremeno bio reen i problem Kosova. Odgovor je bio NE. Naim prijemom u NATO bio bi reen problem Kosova, ali ne bi bio reen nijedan problem zbog kojeg je NATO krenuo u ofanzivnu akciju protiv jedne male zemlje. NATO je odluio da doe na Kosovo i to silom, bez ikakve nae kooperativnosti. Jer, kada ne bude pitao nas, nee imati slinu obavezu ni prema nekoj drugoj dravi. To su oni nazvali Novim svetskim poretkom.62 PRISEANJE ETRNAESTO Krajem 1998. godine nalazio sam se na dunosti naelnika Obavetajne slube Srbije. Sa ukupnom situacijom u kojoj se zemlja nalazila bio sam temeljno upoznat, meutim, moje vienje razlikovalo se od stava koji je preovladavao i u politici i u vrhu Slube dravne bezbednosti. Argumentovano sam tvrdio da e Jugoslavija biti sigurno napadnuta, a na to me je veina kolega iz rukovodstva, kao i politiari sa kojima sam kontaktirao, ubeivali da se radi samo o amerikoj demonstraciji sile u cilju zastraivanja i politikog pritiska, odnosno, da do rata nee doi. Drao sam se svoje procene i blagovremeno zapoeo sa pripremama ljudstva i resursa za funkcionisanje u ratnim uslovima. Rat sam doekao spreman.
61

To se posebno odnosilo na rudarski basen Trepa sa neiscrpnim rezervama olova, cinka, srebra, zlata i uranijuma, ija je vrednost procenjena na preko 5 milijardi dolara. Kasnije su Amerikanci taj rudnik okarakterisali kao svoj pobedniki pehar u ratu protiv Jugoslavije.
6 62

Momir Bulatovi intervjui.

109

Negde sredinom oktobra, najavio mi se predstavnik amerike obavetajne Slube CIA, moj stari poznanik Vilijam Dejmison, izraavajui elju da me poseti. Sastali smo se u mom kabinetu. Sa Dejmisonom je doao i arli, terenski operativac CIA-e, koga sam takoe dobro poznavao, a koji je inae operisao na relaciji Srbija- Bosna- Kosovo, zaklonjen iza paravana slubenika Ujedinjenih nacija i funkcionera nevladine organizacije Lekari bez granica. Dejmison mi je saoptio da je povuen u Lengli63, jer je njegova viegodinja misija u Jugoslaviji okonana. Sa aljenjem je konstatovao da je rat izmeu nae dve zemlje neizbean, pa je zato doao da donese jednu flau viskija, da poslednji put popijemo pie kao prijatelji, jer je pitanje dana kada e nai ljudi poeti da se ubijaju. Takoe je naglasio da ne moe da komentarie odluke svoje Vlade, ali da je iskreno nesrean to je uopte dolo do ovakve situacije. Poznavajui Dejmisona imao sam utisak da govori iskreno. Za razliku od njega, arli je zlurado prokomentarisao da smo svi profesionalci i da moramo da se ponaamo u skladu sa politikim odlukama svojih drava, pa u svemu tome ne vidi mesta emotivnom reagovanju. Dok smo pili pie, arli je izvadio GPS64 ureaj i proveravao koordinate. Na moje pitanje ta to radi, odgovorio je da e u predstojeem NATO napadu zgrada u kojoj se nalazimo verovatno biti meu prvima na udaru, pa zato proverava maksimalno precizne parametre zbog injenice da se u neposrednom susedstvu nalazi Gradska bolnica koju ne bi eleli da pogode eventualnom grekom. Upitno sam pogledao Dejminsona slegnuo je ramenima. Otpratio sam ih do ulaza. arli se udaljio prvi, bez pozdrava. Sa Dejmisonom sam se rukovao. Preporuio mi je da blagovremeno evakuiem ljude i opremu i poeleo puno sree meni i mojoj porodici.
6 63

Glavna centrala amerike obavetajne slube CIA u Virdiniji.

6 64

Elektronski satelitski lokator.

110

O sastanku sa Dejmisonom izvestio sam rukovodstvo. Potvrdili su mi raniji stav da je u pitanju zastraivanje i da ne nasedam na provokacije. Pet meseci kasnije zgrada Obavetajne uprave sruena je do temelja. U seriji dokumentarnih materijala koje je nedugo zatim objavio NATO nalazi se i snimak kamere instalirane u vrhu krstaree rakete koja je besprekorno precizno pogodila moj kabinet. Danas se na tom mestu nalazi parking za automobile. Dejmison vie nije dolazio u Jugoslaviju. to se arlija tie, negde u jeku ratne NATO kampanje, stigao mi je izvetaj jedne grupe srpskih obavetajaca da su na povratku sa tajnog zadatka u Makedoniji, u samom graninom pojasu sa Jugoslavijom, uoili karakteristini arlijev dip. Poto na njih niko nije obraao panju, obzirom na to da su se kretali u vozilu Ujedinjenih nacija, iskoristili su priliku i pri mimoilaenju, iz neposredne blizine, otvorili rafalnu vatru iz automatskih puaka. Izreetani arlijev dip je skrenuo sa puta, meutim, ne zna se da li su arli i njegovi saputnici preiveli, jer nije bilo uslova za proveru efekta pogodaka. Nisam reagovao emotivno, to bi arli rekao tako neto ne prilii profesionalcu. Do kraja 1998. godine Amerikanci su oekivali da e iptarske paravojne formacije uspeti da ostvare strateku prednost na Kosovu, to bi NATO snagama znatno olakalo posao, jer je postojala ideja da se te formacije kasnije iskoriste kao NATO peadija pri napadu na Jugoslaviju. Meutim, poloaj iptarskih secesionista sve se vie pogoravao, pa su ameriki lideri proglasili humanitarnu katastrofu i insistirali da Beograd povue vojne i policijske snage iz june pokrajine. Jugoslavija, naravno, nije odustajala od suprotstavljanja teroristikim i paravojnim formacijama na svojoj teritoriji, obavetavajui svetsku javnost da su teze o humanitarnoj katastrofi izmiljotine koje lansiraju
111

zapadni mediji, pozivajui se pri tome i na zvanine izvetaje Verifikacione komisije OEPS-a, u kojima se doslovno tvrdilo da na Kosovu ima oruanih sukoba, ali da je humanitarna situacija stabilna.65 Januara 1999. godine srpske policijske snage potisnule su iptarske paravojne formacije, nateravi ih na povlaenje u planinske oblasti. Jedan od eih sukoba odvijao se u selu Raak, u kome se bila utvrdila veoma jaka i brojna iptarska teroristika formacija. Poto je stranim novinarima bilo doputeno da prate ovu akciju, TV ekipa Asojeted presa u potpunosti je dokumentovala policijsku akciju zauzimanja sela. Tom prilikom, ubijeno je oko 145 iptarskih terorista, opremljenih amerikim uniformama i modernim peadijskim naoruanjem zapadne proizvodnje. Meu poginulima, bila su i tri komandanta iptarskih paravojnih snaga, sva trojica ameriki dravljani, iji je boravak na Kosovu bio legalizovan preko nevladine organizacije Lekari bez granica. Posle intervencije policije, izbegli metani su se neometano vratili u selo. Civilnih rtava nije bilo. Ali, dan nakon smirivanja situacije, u selo je doao koordinator CIA-e Vilijam Voker, sa grupom amerikih novinara, koji su izvestili da su u Raku pobijeni samo civili, meu kojima ima mnotvo ena i dece. Vokerov izvetaj plasiran je kao senzacionalna vest u amerikim medijima, dok su istovremeno, filmski materijali o stvarnom toku dogaaja, snimljeni kamerama drugih medijskih agencija koje su se zadesile na licu mesta, skinuti sa programa. Lani izvetaj o Raku bio je presudan.66 Tri dana po objavljivanju Vokerovih nalaza ameriki dravni sekretar, Medlin Olbrajt, izjavila je da se zbog masakra civila u tom kosovskom selu pothitno mora preduzeti drastina vojna akcija protiv Jugoslavije. Ubrzo zatim zapadna propaganda sprovodi kampanju sa tezom: Bombardovati
65

Na primer, Roli Kit, jedan od 1380 predstavnika Verifikacione misije OEPS-a na Kosovu, izvetava da nije bilo masovnog iseljavanja stanovnitva od novembra 1998. do aprila 1999. godine i da je iptarsko stanovnitvo zapoelo sa egzodusom tek neposredno pre i za vreme NATO bombardovanja.
6 66

Poslednjih godina objavljene su irom sveta stotine publikacija o Vokerovoj prevari.

112

Jugoslaviju da bi se spreila humanitarna katastrofa milon iptara koje je srpski predsednik Miloevi proterao sa njihovih imanja. Dok je amerika javnost ve bila pripremljena za vojnu intervenciju na Balkanu to se jo nije moglo rei za evropske NATO saveznike, koji su, preko svojih predstavnika u Verifikacionoj misiji OEPS-a na Kosovu, dobijali drugaije izvetaje.67 Zato je odlueno da se kao poslednja mirovna inicijativa odri jo jedna, ultimativna, meunarodna konferencija, kojoj bi prisustvovali najvii politiki predstavnici Amerike, Evropske Unije i Jugoslavije. Konferencija je odrana u francuskom gradu Rambujeu, ve narednog meseca, februara. Da bi za svaki sluaj bili sigurni da se rat ne moe izbei, Amerikanci su istupili sa takvim uslovima koje je jugoslovenska strana morala da odbije. Evo ta o tome kae Momir Bulatovi, jedan od pregovaraa sa jugoslovenske strane: Traeno je u Rambujeu da se prihvati rasporeivanje NATO snaga na Kosovu, a da im se pri tome na raspolaganje stavi ukupna teritorija Jugoslavije. Sve nae puteve, eleznice, vazduni prostor i kapacitete koji su izgraeni, prema papiru koji je izloen kao ultimatum, koristio bi NATO, bez ikakve naplate, ogranienja i sa apsolutnim prioritetom. Ni za jednog od njihovih pripadnika ne bi vaili zakoni nae zemlje, i ni za jedno krivino delo ne bi odgovarali. O svemu bi odluivao komandant NATO kontigenta. Sve je napisano upravo onako da nijedan normalan ovek nikada to ne bi mogao potpisati.68 Kao to se oekivalo, jugoslovenski predstavnici su odbili da dobrovoljno pristanu na okupaciju zemlje. Neuspeh mirovne konferencije u Rambujeu, i tada a i kasnije, u zapadnoj tampi komentarisan je razliito. Veina zapadnih analitiara, koji inae nisu simpatisali Srbiju i Jugoslaviju, ameriki predlog ocenili su kao jedan od najpaklenijih ultimatuma u istoriji postavljen nekoj dravi, koji nijedna Vlada na svetu ne bi prihvatila. Komentator
6 67

Upravo iz tih razloga, Amerikanci su stalno insistirali na povlaenju misije OEPS-a sa Kosova.
6 68

Momir Bulatovi intervjui.

113

Don Pilger konstatuje: Svakome ko proui dokument iz Rambujea ostaje sumnja da su izgovori za bombardovanje Jugoslavije koje je usledilo bili isfabrikovani. Srbima je reeno: Ako prihvatite biete okupirani, ako ne prihvatite biete uniteni.69 Ili, na primer, Ronald Heet: To je bila objava rata zakamuflirana mirovnim sporazumom.70 Za razliku od politikih komentatora, ameriki zvaninici vrsto su se drali nadmenog stava po kome je Srbe svakako trebalo malo bombardovati da bi shvatili sutinu, a dravni sekretar Medlin Olbrajt rezignirano je izjavila: Veoma sam frustrirana to smo ovo reavali mirnim putem. Trebalo je da odmah stupimo u vojnu akciju. NATO agresija na Jugoslaviju zapoela je 24. marta 1999. godine. To je bio prvi put u istoriji da je jedna institucija stupila u rat protiv jedne drave. Mada je intervencija sprovedena u ime meunarodne zajednice napad je izvren bez saglasnosti Ujedinjenih nacija, jer je na sastanku Saveta bezbednosti ameriki zahtev za legalizaciju intervencije odbaen zbog veta Kine i Rusije.71 NATO komandanti ubeivali su svoje politiare i javnost da e otpor jugoslovenske vojske biti slomljen u roku od 72 asa. Prevarili su se. Otpor na koji su naili bio je takav da su posle 78 dana besomunog, danononog bombardovanja i to tek kada su sa vojnih ciljeva preli na neselektivno unitavanje civilnih objekata, uspeli da prisile jugoslovensko rukovodstvo na prihvatanje uslova obustave neprijateljstava. Tokom ta tri meseca, na Jugoslaviju je baeno preko 20 000 tona bombi i ispaljeno oko 600 krstareih raketa, kojima je ubijeno vie od 3000 ljudi, ena i dece. Mada je
6 69

John Pigler: New Statesman, 17.05.1999.

7 70

Hatchett: The Road to War.

7 71

Treba imati u vidu i to da NATO nije ispotovao ni sopstvenu povelju u kojoj se doslovno naglaava da se: Vojna akcija moe sprovesti samo kao odgovor na agresiju na neku od zemalja lanica. To se na Jugoslaviju nije moglo odnositi ni po jednom osnovu.

114

politiki NATO lider, Havijer Solana, neprestano tvrdio da alijansa vodi ist rat, bez civilnih rtava, jer precizno napada samo vojne ciljeve, to se eventualno moglo odnositi samo na prvih nekoliko dana intervencije. Veoma brzo, vodei NATO generali, Vesli Klark i Majkl ort72, uvidevi da se kampanja ne odvija onako kako su planirali, donose odluku da, bez konsultacija sa politikim vrhom, sami biraju ciljeve. Tako su osim objekata jugoslovenske armije i policije, koji su bukvalno sravnjeni sa zemljom, istim intenzitetom razarane fabrike, mostovi, bolnice, kole, postrojenja elektroprivrede, vodovodna mrea i civilna naselja. Koliko su bili neselektivni govori i injenica da je meu civilnim rtvama NATO bombardovanja bio i veliki broj njihovih pristalica, iptara sa Kosova. Sutinski, humanitarna katastrofa, koja je posluila kao povod za intervenciju, izazvana je upravo tom istom intervencijom, jer je iptarsko stanovnitvo masovno naputalo svoje domove beei od NATO bombi. I pored svega toga, NATO je, jednostranom odlukom, sam sebe proglasio organizacijom van jurisdikcije meunarodnih sudova. U njihovim izvetajima civilne rtve se konstatuju kao nesrean sluaj ili kao kolateralna teta, koja se, bez obzira na masovnost, nikako nije mogla kvalifikovati kao ratni zloin. Kao to se moglo oekivati, unutranju podrku NATO intervenciji davale su nevladine organizacije, njihovi mediji i globalistiki zatrovani pojedinci koji su sa tim organizacijama bili na vezi. Njihovi rukovodei kadrovi preteno su izbegli u inostranstvo neposredno pred agresiju i odatle odravali vezu sa svojim lanstvom, primali od njih izvetaje i prenosili im instrukcije. Osnovni zadatak svodio im se na propagandno delovanje: pravdanje NATO agresije, irenje konfuzije meu stanovnitvom, sabotiranje odbrambene moi i tome slino. Mladi
7 72

Majkl ort je inae od ranije bio poznat po svojoj svireposti prema civilnom stanovnitu, pa je posle besomunog bombardovanja civilnih objekata u Iraku, 1990. godine, dobio nadimak Buer Kasapin. Prilikom intervencije na Jugoslaviju lino je predvodio nekoliko napada koji su rezultirali civilnim rtvama, izmeu ostalih i razaranjem ambasade NR Kine u Beogradu.

115

ljudi su pozivani da dezertiraju iz jugoslovenske armije, uz ubeivanje da to nije njihov rat ve Miloeviev i uputstvima da je najbolje da odu u inostranstvo, gde im je obezbeeno organizovano zbrinjavanje o troku demokratskih snaga. Sonja Biserko likovala je iz Vaingtona, zahvaljujui se Americi to se napokon odluila na konkretnu akciju svrgavanja diktatorskog Miloevievog reima, a po potrebi, bez obzira to je po nacionalnosti Hrvatica, nije se libila da se predstavlja i kao Srpkinja koja podrava NATO intervenciju. U pruanju podrke NATO intervenciji prednjaio je globalistiki publicista Slavko uruvija, vlasnik privatnog asopisa Graanin, jednog od najpoznatijih glasila nevladinih organizacija. On je javno podravao ameriko bombardovanje, nazivajui ga demokratskim inom. To je najverovatnije bio razlog zbog kojeg je likvidiran negde na poetku rata, u pauzi izmeu dva demokratska bombardovanja. Za njegovu smrt globalisti okrivljuju iskljuivo Slubu dravne bezbednosti, mada je objektivno, to mogla organizovati i izvriti bilo koja od patriotskih grupacija, kojih je tada u Srbiji bilo na desetine.73 Posebno sloen zadatak imale su nevladine organizacije na Kosovu, jer je trebalo da objasne iptarima, izbeglim od NATO bombardovanja, da su njih u stvari proterali Srbi, a ne Amerikanci. Na falsifikovanju podataka o takozvanoj humanitarnoj katastrofi sa srpske strane najvie je bila angaovana Nataa Kandi iz Fonda za humanitarno pravo. Propagandni rat, kao nezaobilazni pratei faktor svakog oruanog sukoba, voen je svim sredstvima. NATO se trudio da ubedi svetsku javnost u humani karakter svoje misije i nepogreivu preciznost modernog naoruanja, a srpsku javnost u neophodnost povinovanja zahtevima Zapada. Kao protivmeru, srpska strana je prikazivala samo dokumentarne filmske materijale sa terena o konkretnim uincima NATO armade, bez komentara, preputajui auditorijumu da sam donosi zakljuke. Materijali koje su strane informativne agencije preuzimale od Radio televizije Srbije bili su
73

Lino nisam imao dodirnih taaka sa likvidacijom uruvije niti mi je poznato ko je to izvrio, mada se i moje ime verovatno nalazi na listi osumnjienih. Ali, ko je da je, znao je i ta radi i zato to radi.

116

toliko diskreditujui po NATO da je centralna zgrada srpske televizije u jednom od borbenih naleta avijacije agresora bila raketirana i potpuno unitena, a tehniko osoblje koje je deuralo te noi pobijeno. Naravno, Soroeva TV kua u Beogradu, Nezavisna televizija Studio-B ostala je netaknuta. U vezi sa klasinom obavetajnom podrkom koju su nevladine organizacije za vreme agresije pruale NATO-u, moe se rei da je bila sekundarna, ali ipak nezanemarljiva. U nekoliko sluajeva njihovi lanovi su zaticani na licu mesta kako postavljaju radio-lokatore za navoenje amerike avijacije, bilo je i pojava davanja svetlosnih laserskih signala, meutim ukupno obavetajno delovanje najvie se ispoljavalo u podnoenju izvetaja o uinku vazdunih napada. Na primer, Sonja Liht, direktorka Soro fondacije, koja je sve vreme rata bila u Beogradu, obavljala je desetine telefonskih razgovora dnevno sa svojim prijateljima u inostranstvu, u kojima je, u formi izkaza zabrinute ene, detaljno referisala o vrsti tete nanesene bombardovanim objektima, angaovanju lokalnih vlasti na otklanjanju tete, postotku oteenja elektro i vodovodne mree u napadnutim srpskim gradovima, o moralu stanovnitva i spremnosti da se u ratu istraje, do procena koliko e jo srpsko stanovnitvo moi da izdri, ega se graani Srbije najvie plae i u kom pravcu treba preusmeravati dalje globalistiko propagandno delovanje.

PRISEANJE PETNAESTO Poetak NATO agresije na Jugoslaviju zatekao me je na funkciji Specijalnog savetnika naelnika Slube dravne bezbednosti za izvoenje tajnih operacija u inostranstvu. Naelnik Slube bio je Radomir Markovi, koga je predsednik Miloevi na to mesto postavio nekoliko meseci ranije umesto

117

smenjenog Jovice Staniia.74 Kao dugogodinji pripadnik Javne bezbednosti, Markovi nije poznavao obavetajnu i kontraobavetajnu problematiku kojom se Sluba primarno bavila, pa se stoga okruio proverenim kadrovima nasleenim od Staniia, uglavnom prihvatajui savete i sugestije koje je dobijao od zateenog strunog rukovodeeg sastava. Sluba se, u celini, sa relativnim zakanjenjem prilagodila nainu funkcionisanja u ratnim uslovima. U okviru toga, moja zaduenja odnosila su se na planiranje, organizovanje i izvoenje specijalnih obavetajnih i subverzivnih akcija prema zemljama lanicama NATO pakta, kao i dravama koje su im pri napadu na Jugoslaviju pruile podrku, sa ciljem ugroavanja njihove politike stabilnosti i borbene gotovosti. Zadacima su posebno bile obuhvaene tajne akcije odmazde po dubini neprijateljske teritorije. Naelnik Markovi dao mi je punu samostalnost u odluivanju i postupanju po svim pitanjima, stavivi mi na raspolaganje ljude koje sam odabrao, neophodna tehnika sredstva i dovoljnu koliinu novca. Viali smo se veoma retko, jer me je, zbog neophodnosti permanentnog boravka na terenu, oslobodio obaveze prisustva i referisanja na kolegijumima rukovodstva. Od nekoliko desetina planiranih, zapoetih i realizovanih specijalnih akcija, u kontekstu ove studije interesantna je samo jedna: pokuaj atentata na najpoznatijeg svetskog finansijera nevladinih organizacija, amerikog Jevrejina Dorda Soroa. Soro je oduvek vaio za okorelog i fanatinog neprijatelja srpskog naroda. Njegovi zahtevi amerikoj i svetskoj javnosti da se Jugoslavija mora razoriti vojnom silom upuivani su deset godina pre nego to su se ostvarili. U meuvremenu, finansirao je gotovo sve aktivnosti koje su sprovoene na planu unitavanja jugoslovenske drave i srpskih interesa. Procena je bila da bi se Soroevim uklanjanjem destabilizovala najjaa globalistika mrea na Balkanu, a time znaajno umanjila mo politikog i
74

Stanii je smenjen krajem 1998. godine zbog politikog sukoba sa Miloeviem.

118

propagandnog uticaja zapadne alijanse u tom delu sveta. U situaciji kada se intenzivno odvijala NATO agresija iji je Soro bio inicijator, opravdanost radikalnog nastupa prema njemu nije dovoena u pitanje. Prema raspoloivim saznanjima Slube o Soroevom kretanju, navikama i tekuim planovima, panju je privukao podatak da se upravo priprema da poseti malo atraktivno turistiko mesto u jednoj od evropskih zemalja, gde je inae povremeno svraao. Primenom operativne tehnike ustanovljeno je da su se njegovi domaini intenzivno angaovali u prireivanju sveanog doeka, spominjui uzgred restorane u koje je najvie voleo da zalazi, jela koje je najee poruivao, etalita i rekreacione objekte koje e verovatno posetiti. Za realizaciju akcije odabran je jedan iskusni pripadnik rezervnog sastava naih specijalnih snaga, registrovan pod kodnim nazivom Mungos. Savreno je poznavao jezik i kulturu dotine evropske zemlje, a tamo je od ranije imao i dosta prijateljskih veza. Pri tome, bio je osposobljen za korienje nekonvencionalnih sredstava pogodnih za izvrenje ovog zadatka, to je bilo znaajno, jer je zbog intenziviranih policijskih kontrola, kretanje po Evropi sa nekim standardnim orujem, bilo gotovo nemogue. Granicu nae zemlje preao je ilegalno i im je stigao do prvog naseljenog mesta usputne susedne drave prijavio se vlastima kao vojni dezerter. Taj status legalizovao mu je dalje kretanje, a dobio je i formular sa listom adresa nevladinih humanitarnih organizacija kojima se u sluaju potrebe mogao obratiti za pomo. Ubrzo je stigao na odredite. Turistika sezona ve je poela, a samim tim i prispee izvesnog broja sezonskih radnika, pa njegov dolazak nije predstavljao nita neuobiajeno. Iznajmio je stan sa pogledom na objekat gde se oekivao Soroev dolazak, kao i jednu garau, odmah iza objekta, koja je trebalo da mu poslui za sklanjanje i evakuaciju posle izvrene akcije. Da ne bi izazivao sumnju, uplatio je kiriju dve godine unapred, uz obrazloenje da namerava da tu zapone privatni posao. Do planirane Soroeve posete tom mestu ostalo je vie od mesec dana,
119

to je Mungos iskoristio da se zblii sa lokalnim stanovnitvom. Zbliio se ubrzo i sa jednim od Soroevih domaina. Meutim, zbog nagomilanih obaveza Soro je odlagao dolazak, prvo za mesec dana, a onda jo za dva. Kontaktirao sam Mungosa, odluio je da ga saeka po svaku cenu. Vreme je prolazilo. NATO agresija, za koju smo procenjivali da e trajati znatno due, zaustavljena je posle tri meseca potpisivanjem fiktivnog mirovnog sporazuma. Tim povodom, pozvao me je naelnik Markovi i rekao da poslove koje sam zapoeo ili storniram ili preusmerim na klasino obavetajno delovanje, jer bi svaka radikalna akcija u novonastalim uslovima mogla biti politiki kontraproduktivna. Odgovorio sam mu da je u toku nekoliko kvalitetnih poslova u koje je uloeno mnogo novca i da bi bilo teta zaustavljati ih. Konstatovao je da moramo biti svesni da Sluba ne moe stajati iza naeg privatnog rata sa Amerikancima i upozorio me da e se drava sigurno distancirati od bilo kakve akcije koju budemo preduzeli na svoju ruku. Naelno sam se sloio sa njim. Dogovorili smo se da sam donesem odluku kako u nadalje postupiti. Na tu temu vie nikada nismo razgovarali. Sastao sam se sa Mungosom na teritoriji tree zemlje. Doneo je odluku da se nadalje finansira sam i akciju sprovede do kraja. Podrao sam ga. U meuvremenu, jedna od ranije zapoetih akcija je, sa malim zakanjenjem, uspeno realizovana, to je izazvalo veliku pometnju u Evropi. Kao potencijalni izvrioci, izmeu ostalih, osumnjieni su i Srbi, to je rezultiralo hajkom i pojaanom kontrolom jugoslovenskih dravljana. Timovi, angaovani na drugim akcijama, morali su da se evakuiu pothitno. Mada me je Mungos ubeivao da se, bez obzira to primeuje izvesno podozrenje kod lokalnog stanovnitva, i dalje osea bezbedno, naredio sam mu da se vrati. teta. Kada pogledam tekue aktivnosti Dorda Soroa ne mogu a da ne primetim da bi bilo sebino nazvati ga srbomrzcem, jer on zaista podjednako mrzi i Ruse, Arape, Kineze i Afrikance.
120

Stvarno bi bila nepravda da taj smrdljivko75 nadivi svoje mnogobrojne rtve. Uveren sam da e neki drugi ljudi, iz neke druge patriotske Slube, kad-tad odluiti da mu presude. elim im vie uspeha nego to smo mi imali. A i Mungos je jo uvek u top-formi, trenutno je bez posla, stoji na raspolaganju. Najmonija vojna sila u istoriji izvela je najobimniju ratnu kampanju posle Drugog svetskog rata, na jednu malu evropsku dravu, koja na mapi sveta jedva da se moe i uoiti, sa konanim rezultatom koji se moe okarakterisati kao politiki fijasko. Tim vie budalasto zvui izjava tadanjeg amerikog predsednika Bila Klintona: Jugoslavija je bila najvei vojni izazov u pedesetogodinjoj istoriji NATO-a. NATO nije vojno pokorio Srbiju, niti je silom svrgnuo sa vlasti jugoslovenskog predsednika, to im je bio strateki cilj zacrtan u ultimatumu iz Rambujea. Uspeli su da razore zemlju, ubiju nekoliko hiljada njenih stanovnika i kod Srba za dugo vremena uvrste mrnju prema Amerikancima i svemu to se moe svrstati pod pojam zapadne demokratije. Poetkom juna 1999. godine u Beograd je upuena meunarodna delegacija koju su predvodili Marti Ahitisari i Viktor ernomidin sa zloinakom pretnjom da e, ako se Jugoslavija ne saglasi sa ugovorom koji NATO predlae za obustavu neprijateljstava, svi srpski gradovi biti bukvalno zbrisani sa zemlje. Jugoslovensko rukovodstvo je prihvatilo. Potpisan je Beogradski sporazum koji je formalno oznaio kraj tromesenog rata. Ubrzo, tanije 10. juna iste godine, Ujedinjene nacije se ukljuuju u taj sramotni in i donose rezoluciju 1244, kojom se legalizuje NATO agresija i njihovim trupama daje pravo da se stacioniraju na Kosovu.76
75

Prema tvrenju beogradskog publiciste Dejana Luia, prezime Soro, koje inae ima koren u maarskom jeziku, moe se prevesti kao varijacija pojmova usranko, smrdljivko, to se u ovom sluaju poklapa sa injeninim stanjem kakav ovek, takvo prezime.
7 76

Slinu rezoluciju, broj 1483, Ujedinjene nacije e doneti 2003. godine da bi se legalizovalo bombardovanje i okupacija Iraka od strane amerikih i britanskih trupa.

121

Zvui paradoksalno, ali Jugoslavija vojno nije izgubila rat, ak ni jednu bitku, jer se Amerikanci nisu usuivali da se upuste u kopnena dejstva. Zbog zastarele vojne opreme, njihovi vazduhoplovi su nam bili preteno nedostupni, ali po umama i planinama ekali smo ih ozbiljno pripremljeni i motivisani da im nanesemo znatne gubitke u ivoj sili. To su znali i od toga su strahovali. Na kraju, iz analize podataka vezanih za NATO intervenciju na Jugoslaviju mogu se izvesti dva bitna zakljuka, znaajna za razumevanje mnogih buduih dogaaja koji e se deavati na meunarodnom planu. Prvi je, da se cela situacija mora posmatrati kao: Inauguracija i legalizacija prava jaeg na zloin i agresiju, ime se glaveine NATO-a uveliko hvaliu, ohrabreni injenicom da ostatak sveta na kraju poinje da se miri sa tim, uljuljkujui se nadom da se zlo nee njima dogoditi, da se dogaa samo drugima.77 Drugi, jo znaajniji zakljuak je, da je Jugoslavija svojim otporom pokazala slobodnom svetu da se protiv NATO-a moe, i to i te kako moe.

V ) GLOBALISTIKI UDAR I USPOSTAVLJANJE MARIONETSKOG REIMA U SRBIJI

Po okonanju oruane intervencije protiv Jugoslavije, juna 1999. godine, lideri Zapadne alijanse konstatovali su da NATO agresija nije postigla svoj finalni rezultat i da e u cilju potpune realizacije zacrtanih interesa na Balkanu morati da pribegnu
7 77

Akademik Mihailo Markovi.

122

drugim metodama i sredstvima. Na tom planu, nastavljena je subverzivna kampanja produbljivanja ve uveliko naraslih ekonomskih i politikih problema do konanog sloma srpskog naroda i jugoslovenske drave. Do kraja navedene godine elni general NATO pakta, Vesli Klark, zatraio je od Pentagona78 saglasnost za pripremu nove vojne intervencije na Jugoslaviju, to e nadalje figurirati kao permanentna ozbiljna politika pretnja. Izmiljeno je i novo krizno arite, kao formalni osnov nagomilavanja amerikih trupa na jugoslovenskoj junoj granici. Naime, NATO-u je, posle okupacije Kosova, bio potreban novi izgovor za eventualnu intervenciju, pa je panja svetske javnosti usmerena na tri iptarska sela, ovog puta u unutranjosti srpske administrativne teritorije, za koja je procenjeno da i njima moda moe zapretiti humanitarna katastrofa, mada je situacija u tom delu Republike bila mirna. Ukupna antijugoslovenska propaganda podignuta je na nivo koji je prevazilazio i onu sprovoenu tokom NATO agresije, a koja e vrhunac dostii uspostavljanjem Meunarodnog suda za ratne zloine poinjene na teritoriji bive Jugoslavije. Formiranjem pomenutog, nazovi suda, Amerikanci su nameravali, a u velikoj meri i uspeli, da postignu dva cilja: potpunu meunarodnu legalizaciju svog vojnog angaovanja na jugoslovenskim prostorima i dugoronu eliminaciju vodeih linosti politikih, vojnih i bezbednosnih struktura Srbije, koji su pruili najvei otpor realizaciji osvajakog pohoda Zapadne alijanse. I ovoga puta, Organizacija Ujedinjenih nacija odigrala je neslavnu ulogu bespogovornog poslunika amerikog politikog diktata. Rezolucijom Saveta bezbednosti broj 827 ozvaniena je mona institucija selektivne pravde, takozvani Tribunal u Hagu. U skladu sa prvim ciljem legalizacijom vojnog meanja u unutranje prilike u Jugoslaviji, Haki tribunal je dobio zadatak da iznae nain kako pred meunarodnom javnou dokazati teze o srpskim zloinima i humanitarnoj katastrofi, koje su plasirane
7 78

Pentagon Ministarstvo oruanih snaga SAD.

123

i verifikovane kao osnovni povodi oruane intervencije, kada se zna da od stacioniranja NATO trupa i snaga Ujedinjenih nacija u Bosni, a zatim i na Kosovu, nikakvi dokazi za takve okolnosti nisu pronaeni. Reenje je osmiljeno u beskrupuloznom nastupu Hakog tuilatva, koje e na osnovu nepotvrenih i montiranih podataka, prikupljenih od raznih nevladinih organizacija, podizati optunice, a tek onda, u dugogodinjim maratonskim procesima pokuati da te optube dokae. Pretpostavljalo se da e snana propagandna potpora u meuvremenu stvoriti pogodnu atmosferu u javnom mnjenju da se Zapadni krivci, Amerika i njeni saveznici, aboliraju i ukupna istorijska krivica prebaci iskljuivo na Srbe. Paralelno s prvim realizovao bi se drugi cilj i to pokretanjem montiranih procesa protiv istaknutih srpskih lidera, koji ne bi imali karakter dokazivanja ili opovrgavanja injenica, ve iskljuivo ruiniranja njihovih rejtinga, to jest uklanjanja sa politike scene svih potencijalno jakih linosti nacionalne opcije. S tim u vezi, srpski akademik Mihailo Markovi zakljuuje: Haki tribunal nije nikakav sud. To je politika a ne krivina institucija, napravljena za jednokratnu upotrebu. Njegova jedina svrha je da kazni rukovodioce i vojne stareine nepokorenog srpskog naroda i da tako utera strah u kosti svim drugim liderima svih drugih naroda, koji bi kao Srbi, mogli preuzeti ulogu virusa u svetskoj zajednici. Na unutranjem politikom planu dolaze do izraaja veoma nesmotreni, pa i nerazumni potezi jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloevia vezani za oslabljivanje moi dravnih institucija od kojih mu je zavisila vlast. Najverovatniji motiv tog samoosujeenja bio je u njegovoj pogrenoj proceni da e totalnom partijskom kontrolom nad dravnim aparatom uvrstiti svoju poziciju, ali desilo se obrnuto. Konkretno, sa politike scene udaljio je sve umne ljude patriotske dravotvorne opcije, zamenivi ih nekompetentnim kadrovima najueg kruga svoje stranke i, to je jo gore, kadrovima politike organizacije njegove supruge, koja je inae u narodu bila veoma nepopularna. Takvu
124

situaciju je Drago Kalaji, jedan od vodeih srpskih intelektualaca nacionalne orijentacije, okarakterisao ovako: Posebnu dimenziju traginosti Miloevieve figure, a i nae sudbine ini injenica da se on okruio gomilom kretena, izdajnika i sabotera, koje je zatekao kao posledicu viedecenijske negativne selekcije. Mnogi elni ljudi koje je postavio da rukovode privredom utopie se u korupciji i kriminalnim aferama, da bi na kraju izdali i samog Miloevia. Armiju su potresale neadekvatne kadrovske promene u vezi sa zamenom autoritativne generacije ratnih oficira, etiketiranih da naginju nacionalizmu, ispolitizovanim poltronima u generalskim uniformama koji su mu okrenuli lea kada su mu bili najpotrebniji. Ubedljivo najvee greke napravio je prema Slubi dravne bezbednosti, gde su ljudi bukvalno prisiljavani, pod pretnjom udaljavanja sa radnih mesta, da se ulanjuju u njegovu politiku partiju ili partiju njegove supruge.79 Povrh svega, Sluba je podreena tadanjem ministru Unutranjih poslova, Vlajku Stojiljkoviu, oveku bez imalo ugleda i autoriteta, za koga se od ranije znalo da patoloki mrzi Slubu zbog sukoba koje je imao sa njenim prethodnim naelnikom Jovicom Staniiem. Ali, i pored pomenutih politikih propusta, gotovo svi odbaeni vojni i bezbednosni kadrovi ostae odani dravnom sistemu, ne zbog svoje privrenosti Miloeviu, ve zbog svesti o opasnosti koja preti dravi od izdaje prozapadne opozicije. Dok je Miloevieva politika situacija, u svakom sluaju, bila loa, stanje u demokratskoj opoziciji bilo je jo gore. Praktino, Miloevia je na vlasti vie odravala nesposobnost i razjedinjenost njegovih politikih protivnika nego reim kojim je, jo koliko-toliko, upravljao. Svesni svoje slabosti, prozapadni srpski lideri uzalud su apelovali na NATO da nastavi sa bombardovanjem dok se Miloeviev reim na silu ne ukloni, znajui da dugorono, kao osvedoeni narodni izdajnici, nee moi
79

Pre toga, u Slubi se odvijao proces depolitizacije kadrova uz potenciranje primarne odanosti dravi i naciji, sa striktnom zabranom partijskog delovanja, to je sa odobravanjem prihvaeno od strane svih zaposlenih.

125

da se oslone na podrku graana Srbije. Takvo stanje trajalo je mesecima. Posebno je zauujue to to Miloevi, mada mu je to u vie navrata savetovano, protiv izdajnika, dezertera i domaih zagovornika NATO intervencije nije preduzimao nikakve zakonske mere, ni za vreme tromesenog ratnog stanja, niti posle toga, kada su se pomenuti ratni begunci vratili u zemlju. Njegova nedoslednost prema otpadnicima, ini se, vie je iritirala narod nego sami otpadnici. Kod zapadnih politikih stratega takoe je preovladavalo miljenje da, bez obzira na Miloevievu poljuljanu poziciju, sa tvrdoglavim Srbima nee ii lako, pa su stoga blagovremeno preduzeli potrebne mere da ojaaju pozicije svojih pristalica do predstojeih parlamentarnih izbora. Zapadni svet je te i naredne godine uloio izmeu 60 i 74 miliona dolara u ruenje Miloevievog reima. Ameriki dravni sekretar, Medlin Olbrajt, lino se angaovala da pojedinanim i grupnim ubeivanjima privoli lidere demokratskih stranaka da se ujedine, a gotovo svakodnevno, stizala je pomo u novcu i opremi mrei Soroevih nevladinih organizacija i nezavisnim elektronskim medijima na elu sa televizijom Studio B. Formirana je i nova, prozapadna studentska organizacija Otpor, u koju su Amerikanci polagali najvie nade, jer su verovali da e preko nje uspeti da animiraju mlade ljude u dovoljnom broju, tako da u datom trenutku odigraju ulogu kritine mase. Iza Otpora finansijski i organizaciono stajala je amerika nevladina institucija IRI, u kojoj je radio izvestan broj bivih vladinih inovnika, preteno iz obavetajnih i vojnih struktura. elni ljudi pomenute studentske organizacije u vie navrata su se tajno okupljali u gradovima susedne Maarske, gde im je penzionisani ameriki vojni atae Robert Helvi drao seriju seminara o nenasilnim metodama ruenja vlasti, nainu izazivanja i upravljanja masovnim protestima, komunikaciji izmeu podstrekakih grupa, animiranju javnosti, oblicima suprotstavljanja policiji itd. Pred parlamentarne izbore 2000. godine, Amerikanci su odobrili sredstva za finansiranje izborne kampanje zajednikog
126

predstavnika svih srpskih opozicionih grupacija, a angaovana je i amerika nevladina organizacija, usko specijalizovana za politiki marketing80, koja e koordinirati kampanjom. Meutim, tu su naili i na najvei problem koga kandidovati? Lidera proamerikih srpskih nacionalista, Vuka Drakovia, i Amerikanci i Srbi tretirali su kao budalu, pa je u startu ispao iz ueg izbora. Lidera demokrata, Zorana inia, koga je inae Zapad najvie uvaavao, nisu mogli da kandiduju zbog njegove otvorene podrke NATO intervenciji i procene da mu Srbi to jo uvek nisu zaboravili. Najvee anse davane su starom, proverenom amerikom politikom igrau, bivem srpskom predsedniku, Ivanu Stamboliu, koji je ispred opozicije odravao vezu sa Meunarodnim monetarnim fondom. Oekivalo se da e Stamboli, uz dobro voenu predizbornu kampanju, privui na svoju stranu veliki broj kolebljivih Miloevievih pristalica, to je zaista bila ispravna procena. Tim povodom, elnici amerike ambasade u Beogradu izraavali su izvesnu rezervu samo zbog njegove neodlunosti da se upusti u politiku trku, ali je dilema otklonjena kada im je administracija iz Vaingtona naglasila da oni imaju nain da Stambolia na to privole. Sasvim nepredvieno, i ovaj plan je propao, s obzirom na to da je Ivan Stamboli, mesec dana pred predsednike izbore, likvidiran avgusta 2000. godine od strane nepoznatih lica.81 Na kraju, Amerikanci su morali da se zadovolje kompromisom i da za kandidata opozicije prihvate i podre umerenog nacionalistu Vojislava Kotunicu. Mada su znali da on nije posebno naklonjen amerikoj opciji, zadovoljila ih je injenica da se radi o antikomunisti koji ima dovoljno visok rejting u narodu da se moe suprotstaviti Miloeviu. Neposredno uoi izbora, Sluba dravne bezbednosti i Sluba vojne bezbednosti raspolagali su svim podacima o aktivnostima i planovima opozicije. Veina kontakata opozicionih lidera i
80

Radi se o jednoj od najefikasnijih organizacija te vrste Mark Penn, Doug Shoen and Michael Berland Assotiates. 81 Za Stambolievu likvidaciju optuena je Sluba dravne bezbednosti, a jo uvek se protiv nekoliko pripadnika Slube vodi krivini postupak zbog sumnje da su oni izvrili to delo.

127

predstavnika nevladinih organizacija koje su Amerikanci pripremali u Maarskoj bila je pokrivena, a dobrim delom i operativno dokumentovana. Miloevi i dravno rukovodstvo o tome su blagovremeno izvetavani, ali je zvanini stav glasio da se prema tim licima ne preduzima nita. Glavni problemi, koji su optereivali jugoslovensko rukovodstvo, odnosili su se na ozbiljnu pretnju NATO pakta da e vojno intervenisati ukoliko septembarski izbori budu rezultirali porazom opozicije, kao i neverovatan globalistiki medijski pritisak kojem su sa svih strana bili izloeni graani Srbije. Zaista, najmonije svetske medijske institucije iz sata u sat plasirale su srpskoj javnosti sve i svata, od svaljivanja ukupne krivice za stradanje jugoslovenskog naroda na Srbe i aktuelnog predsednika Miloevia, zastraivanja novom NATO intervencijom ili poziva na graanski rat, do obeanja svakolike ekonomske pomoi ukoliko graani budu glasali protiv Miloevia. Da bi se tom pritisku bar delimino pariralo Sluba dravne bezbednosti sprovela je opsenu akciju elektronskog ometanja stranih medija.

PRISEANJE ESNAESTO Imajui u vidu veoma napetu situaciju u Srbiji i njenom okruenju, kao i procene da septembarski izbori 2000. godine mogu prerasti u krizu sa nesagledivim posledicama, odran je vanredni sastanak Saveta nacionalne bezbednosti Jugoslavije, kome su prisustvovali najvii politiki, vojni i policijski funkcioneri. Ispred Slube dravne bezbednosti prisustvovali smo, naelnik Slube, Rade Markovic, i ja, u svojstvu njegovog specijalnog savetnika. Opta procena je bila da se snage NATO pakta nee meati bez obzira na rezultate izbora, ukoliko ne doe do masovnih nereda. Mada raspoloivi podaci o planovima opozicije nisu ukazivali na njihove ozbiljne pripreme za graanski rat, ipak je preovladavao strah od eventualne eskalacije sukoba sa
128

demonstrantima, koja bi Zapadnoj alijansi posluila kao povod za intervenciju pod izgovorom zatite demokratskih procesa. Zakljuak je bio jednoglasan: pripremiti oruane i bezbednosne strukture za odravanje stabilne situacije u zemlji uz striktno uzdravanje od primene mera i radnji koje bi narod mogle uvui u sukobe irih razmera. Druga tema odnosila se na suzbijanje neprijateljske propagande preko elektronskih medija iz inostranstva, ije su emisije permanentno bile usmerene na produbljivanje krize, stalnog odravanja ratne tenzije i otvorenog pozivanja stanovnitva na oruani sukob sa organima vlasti. Na tu temu, kao rukovodiocu akcije elektronskog ometanja ispred Slube dravne bezbednosti, referisanje je bilo preputeno meni. Izvestio sam prisutne da efikasno pokrivamo sve kljune repetitore iz pravaca Maarske, Rumunije, Makedonije i Bosne, to znai da se na oko osamdeset procenata teritorije Srbije strani programi ne mogu vie pratiti. Takoe sam konstatovao da su pripremljeni i neophodni tehniki uslovi za ometanje medijskih kua nevladinih organizacija, za sluaj da se odlue na reemitovanje problematinih stranih emisija na svojim frekvencijama, to je znailo da e i sa te strane opasnost od subverzivno propagandnih nasrtaja biti suzbijena. Tri godine kasnije, zapisnik sa ovog Saveta odbrane izaao je u javnost. Tada ve uspostavljena, proamerika vlast, okarakterisala je pomenutu akciju elektronskog ometanja kao najgrublji primer guenja slobodnih medija a vodea nevladina organizacija nezavisnih novinara inicirala je kampanju krivinog progona nalogodavaca, organizatora i izvrilaca akcije. Interesantan je njihov apel da se u kampanju ukljue i oteene inostrane informativne kue, ije podstrekivanje na meusrpsko oruano razraunavanje, iz tehnikih razloga, nije bilo dostupno auditorijumu.

129

Atmosfera na septembarskim izborima za predsednika Jugoslavije ukazivala je da Miloevi sigurno gubi. Mada je imao jo uvek dovoljan broj pristalica da zadri vlast, toliko je radio u korist svoje tete da je to za nevericu. Naime, profil kandidata koji su Miloevievu stranku predstavljali po izbornim jedinicama bio je katastrofalno lo, da ni njegovi najvatreniji oboavaoci nisu hteli da glasaju za njih. Na kolegijumima Slube, koji su inae odravani iz dana u dan, te okolnosti je operativa sa terena spominjala nekoliko puta, ali su ih naelnik i ministar uporno ignorisali, uz kvalifikaciju da se radi o malicioznim komentarima na raun predsednika. Miloevi je izgubio. Za protivkandidata Vojislava Kotunicu nisu se opredelile samo pristalice demokratske opozicije i graani nesrpske nacionalnosti, kako se to u Miloevievom izbornom tabu oekivalo, ve i mnotvo Srba dovedenih do egzistencijalnog dna, penzionera koji nisu bili u stanju ni da se prehrane, seljaka pogoenih katastrofalnom suom i uopte ljudi razoaranih korupcijom i bahatocu politike kvazielite okupljene oko Miloevia i njegove supruge. Dok su pristalice opozicije slavile, pristalice dotadanje stranke na vlasti su ili alile ili traile nain kako da se to bolje preporue novoj politikoj garnituri, dok je narod sve to pratio prilino rezervisano, Miloevi pravi jo jednu kardinalnu greku proglaava izbore neregularnim i nevaeim. U vojsci, policiji i Slubi dravne bezbednosti svima je bilo jasno kuda to vodi, osim naravno, nekolicini ministara i naelnika, kojima nikada nita nije bilo jasno. Svaki razuman pokuaj ukazivanja na to da se vlast prigrabljena na takav nain ne moe odravati dugo, uz sasvim izvesnu opasnost od graanskih nereda, proglaavana je nacionalnom izdajom. Najumniji srpski intelektualci koji su ostali lojalni Miloeviu iako ih se ovaj, po nagovoru svojih partijskih poltrona, svojevremeno odrekao, savetovali su mu da prizna Kotuniinu pobedu i da na republikom nivou dozvoli lideru radikala, Vojislavu eelju, da izbije u prvi plan, jer e samo

130

tako sauvati i stabilnost drave i kontinuitet nacionalne opcije. Nije vredelo. Nezadovoljstvo graana kulminiralo je 5. oktobra. Dok se desetine hiljada graana okupljalo u centru Beograda na mirne proteste, a nevladina organizacija Otpor i Soroevi medijski centri, doekavi svoj trenutak, pozivali na nasilno preuzimanje vlasti, odran je ko zna koji po redu sastanak predstavnika vojske, policije i Slube dravne bezbednosti. Ovoga puta nije bilo mesta politiziranju. Sluba je istupila sa procenom da se na graanskom protestu nee okupiti kritina masa, jer je dobar deo stanovnitva nezainteresovan, ali ako protesti preu u nemire irih razmera i taj deo graana e se pridruiti demonstrantima. Predstavnici vojske izneli su svoj stav da je za spreavanje graanskih nemira nadlena policija i da se oni nee meati, ukoliko demonstranti ne nasrnu na vojne objekte. Predstavnici policije konstatovali su da svojim snagama mogu drati demonstrante pod kontrolom, ali da u oruane incidente koji bi pretili da se pretvore u graanski rat nee ulaziti bez otvorene podrke vojske. Jedino je ministar policije,Vlajko Stoiljkovic, insistirao da se vlast mora ouvati po svaku cenu, meutim, tada ga niko nije uzimao za ozbiljno. Do veeri, mirni protesti, praeni relativno slabim policijskim obezbeenjem, po otporakom principu dirigovane spontanosti prerasli su u nasilni bunt. Vojska je pratila kako e se ponaati policija, policija je pratila kako reaguje vojska, Sluba dravne bezbednosti pratila je i jedne i druge i tree. Policija, koja je obezbeivala zgradu Savezne skuptine, nije elela da upotrebljava vatreno oruje, pa se pred demonstrantima brzo povukla. Skuptina je zauzeta i demolirana. U jednom trenutku, na ulicama su se pojavila oklopna vozila Jedinice za specijalne operacije Dravne bezbednosti, ali ni njeni pripadnici, takoe, nisu hteli da pucaju na narod. Kotunica je uao u Skuptinu. O njegovom predsednikom mandatu na kraju je ipak odluila ulica. Ubrzo, sa kardinalno bitnim zakanjenjem, Miloevi je priznao izborne rezultate. Uz malo politikog sluha sve se to moglo elegantno izbei.

131

Peti oktobar proao je bez krvi, zahvaljujui vojsci i policiji koje su se do krajnjih granica trudile da izbegnu graanski rat. Naime, bojazan od izbijanja unutarnacionalnog oruanog sukoba, kao najveeg zla koje moe zadesiti srpski narod, do te mere je optereivala svest svakog pripadnika vojnobezbednosnog sastava, da se odustajanje od upotrebe oruja prema sopstvenom stanovnitvu uvrstilo kao apriorni individualni stav, bez uputanja u procene relevantnih parametara o tome kolike su objektivne mogunosti da do takvog razvoja situacije zaista doe. Naknadne analize nedvosmisleno ukazuju na to da u petooktobarskim dogaajima uslovi za eskalaciju graanskog rata nisu ni postojali. injenica je da demonstranti nisu napadali niti provocirali vojne i policijske institucije. Najekstremniji pripadnici Otpora zagovarali su ideju nasilnog zauzimanja objekata i dravnih institucija, ali nisu naili ni na minimalnu podrku u narodnim masama. to je najinteresantnije, za unutranju ratnu opciju nisu bile zainteresovane ni opozicione voe.82 Naime, kada je Sluba dravne bezbednosti, za svaki sluaj, stupila su u kontakt sa njima i obavila upozoravajue razgovore sa najuticajnijim liderima demokratskog bloka, sa njihove strane je to shvaeno najozbiljnije, pa se nadalje nije dogodio nijedan incident. Neosporna je injenica da su zahvaljujui, pre svega, pasivnom stavu, vojnobezbednosne institucije do daljeg ostale daleko od politikih previranja, mada e vreme pokazati da je ba ta pasivnost, iznuena samoobmanom o izbegavanju graanskog rata, oznaila i njihov ulazak u zonu neminovnog raspada.83 Novoustolieni jugoslovenski predsednik, Vojislav Kotunica, praktino se od momenta stupanja na vlast primarno oslonio na Armiju i Slubu dravne bezbednosti koje su mu, kao nosioci kontinuiteta dravnih institucija, izrazile lojalnost. S tim u
82

Operativni podaci o, navodnim, tajnim skladitima oruja opozicionih grupacija, nikada nisu ni provereni ni potvreni.
8 83

Tema kojom u se opirnije baviti u drugom delu studije.

132

vezi Kotunica je javno izjavio: Bilo je jako vano u jednom vremenu vrlo nestabilnom obezbediti kontinuitet dravnih institucija, pre svega, vojske i policije. Dakle, bilo je potpuno legalno da se u tom trenutku nita ne menja. Meutim, to je podstaklo lidere proamerikih politikih stranaka da, to bi se reklo na preac, Kotunicu proglase za nastavljaa komunistikog reima i da antimiloevievsku globalistiku kampanju preusmere na novoizabranog predsednika koga su, uzgred, upravo oni i kandidovali. Zapad ih je u tome otvoreno podrao. Osvrui se na ovakav sled dogaaja jedan od vienijih srpskih politikih komentatora navodi: Mnogi su oekivali da e Novi svetski poredak prihvatiti novu vlast prijateljski, da e joj pomoi da politiki, ekonomski i vojno stabilizuje dravu i posebno da e pomoi podizanju ivotnog standarda. Te nade su bile osnovane s obzirom da je nova demokratska vlast bila po volji Velikih sila.84 Oekivanja su bila neosnovana, jer je Zapadni svet insistirao na unitavanju jugoslovenske drave, a ne na njenom kontinuitetu. Na tom planu, nevladine organizacije sprovele su otru kampanju obaranja Kotunice, ak intenzivniju od one koja je bila usmerena ka Miloeviu, u emu prednjai Meunarodna krizna grupa, insistiranjem na daljem pojaavanju spoljanjih ekonomskih i politikih pritisaka. S druge strane, ocenjujui Kotunicu kao predsednika koji se dosledno bori za ouvanje dravnih i nacionalnih interesa, jugoslovenski armijski vrh i Sluba dravne bezbednosti mu nude soluciju da ga zadre na vlasti po cenu dravnog udara, to Kotunica, inae poznat kao principijelni legalista, izriito odbija. Zato je, za samo nekoliko meseci, sklonjen sa vlasti, iz istih razloga zbog kojih je skinut Miloevi zalagao se za nezavisnost i patriotizam, to nisu kategorije koje bi agresivni mondijalizam tolerisao. Za razliku od Miloevia, sa vlasti se povukao sam. U narednih nekoliko godina Kotunica ponovo izbija u politiki vrh, ali je njegova funkcija formalnog karaktera, jer vie nije imao ni
84

Dr Momilo Radosavljevi.

133

dravu ni instrumente vlasti koji bi tu funkciju inili iole ozbiljnom.85 Od 2001. godine najuticajnija linost jugoslovenske politike postaje demokrata Zoran ini, premijer Srbije. Ostae zapamen kao najvei zagovornik povinovanja interesima Zapada, ime e, to zbog politike nesposobnosti, to zbog izostanka oekivane podrke stranih mentora, naneti veliku tetu dravi. Svoj neuspeh je u poetku pravdao prebacivanjem odgovornosti na prethodni reim, ali vreme je prolazilo, a on nikako nije mogao da objasni zato se ni dve godine posle pada Miloevia na meunarodnom planu nije ba nita promenilo. Niti su Jugoslaviji skinute sankcije, to je bilo obeano, niti su pristizali obeavani krediti, niti je reaktiviran poloaj drave u meunarodnim institucijama. Naprotiv, pritisci su se poveavali. Ameriki predsednik, Dord Bu, odluio je da sankcije i zamrzavanje jugoslovenskih fondova u amerikim bankama ostaju na snazi do daljeg, tanije dok se Zapadni svet potpuno ne uveri da e nova jugoslovenska vlast uspeti da izae u susret dodatnim zahtevima takozvane meunarodne zajednice, to je podrazumevalo sledee: potpunu destrukciju nacionalnog vojnog i bezbednosnog sistema, odricanje od june srpske pokrajine Kosovo, hapenje i isporuku nepokornih srpskih lidera Tribunalu u Hagu, aboliciju zloina NATO pakta, poinjenih tokom bombardovanja 1999. godine i jo mnogo toga. U meuvremenu, ini je toliko preterao u svojoj servilnosti da su mu se i Amerikanci podsmevali. Amerikog ambasadora u Beogradu, Montgomerija, tretirao je kao srpskog predsednika, to je ovaj, naavi se u neugodnoj situaciji pred novinarima, nekoliko puta morao da to demantuje. Bez ikakvih skrupula, mimo vaeih dravnih i meunarodnih pravnih akata, isporuio je stranom sudu prethodnog jugoslovenskog predsednika
8 85

Dok ovo piem Vojislav Kotunica je ponovo izabran za premijera, ali ovoga puta jedne nemone kvazidravne tvorevine, stvorene na ostatku prostora koji se nekada zvao Jugoslavija.

134

Miloevia i nekoliko armijskih generala. Napokon, potpuno je unitio ono to je preostalo od jugoslovenske privrede, sprovodei takozvanu ekonomsku tranziciju, to se svodilo na nekontrolisano stavljanje nacionalnih resursa na raspolaganje zapadnom slobodnom tritu86, pod uslovima koji su samo njima odgovarali. Sve to, bilo je vie nego dovoljno da 2003. godine ini bude za sva vremena uklonjen sa vlasti atentatom. Jugoslavija je kao drava zvanino ukinuta 2004. godine. Umesto nje, formirana je nedefinisana polukolonijalna dravna zajednica, nesposobna da zacrta i odri kurs samostalnog razvoja i stoga stavljena pod potpuni patronat Amerike i Evropske Unije. Upravljanje tom kvazidravom nadalje se preputa slabim, neautoritativnim i lako uslovljavanim liderima. O njihovom naimenovanju, odluuje se na fiktivnim demokratskim izborima, koje narod redovno bojkotuje, jer je doveden u situaciju da se opredeljuje za vee ili manje izdajnike, pa su se na mnogim ministarskim mestima zadesili kandidati iji su izborni rezultati toliko slabi da se jedva mogu izraziti u procentima. Dok ovo piem, na delu je sistematsko unitavanje Srbije kao poslednje jugoslovenske republike, i Srba, kao poslednjeg evropskog naroda koji se suprotstavio globalistikoj ekspanziji. Egzekucija je poverena nevladinim organizacijama, toj proamerikoj, kvazieliti, koja sada praktino kontrolie vlast kroz formu meunarodnog monitoringa ili vlade u senci, kako obino sebe nazivaju. Njihova mo zasnovana je na pretnji: Svi koji imaju drugaije miljenje od naeg krioci su ljudskih prava i bie prijavljeni meunarodnoj zajednici. Za lidere demokratski orijentisanih partija to znai zadobijanje ili gubitak finansijske i politike podrke Zapada, pa su prinueni da se trude da sa nevladinim organizacijama odravaju to prisnije odnose.
86

Po Majklu Parentiju slobodno trite se uspostavlja eliminacijom dravnih institucija i ostalog dravnog vlasnitva, smanjenjem javnih slubi, ukidanjem zagarantovanog prava na zaposlenje i zaradu, uz ukidanje svih socijalnih beneficija.

135

Danas je osnovni zadatak nevladinih organizacija da kao glavni oslonac tihe okupacije, iz drutvenog ivota Srbije potisnu sve pojedince i organizacije koje zastupaju antiglobalistike stavove. U toku je kampanja zakonske zabrane rada veine nacionalistikih partija i ograniavanja delovanja institucija za koje je ocenjeno da istupaju sa pozicija srpskog patriotizma. Posebnom udaru izloeni su pojedinci iz vojnih i bezbednosnih struktura koji se suprotstavljaju bezuslovnom potinjavanju komandama marionetskog reima. Njihova diskreditacija sprovodi se aktiviranjem starih ili izmiljanjem novih afera, pretnjama da e biti izrueni takozvanom Tribunalu u Hagu ili pokretanjem nametenih sudskih procesa u kojima se kvalifikuju kao obini kriminalci. Naime, prema zapadnim procenama, srpska Armija i Sluba dravne bezbednosti jo uvek se smatraju aktuelnim preprekama koje koe drutveno prilagoavanje globalistikim interesima, pa su im zato silom nametnuti brojni strani eksperti i konsultanti iz nevladinih organizacija, zadueni za njihovu definitivnu razgradnju. Patriotizam je proglaen najveim porokom. U kolama, srpska deca ue da su njihovi preci zloinci i da stoga ni ona nemaju pravo na nacionalni identitet, da je konferencija u Rambujeu bila olienje miroljubivog dobronamernog politikog predloga Zapada i da je NATO agresija kao znaajan doprinos uspostavljanju demokratije bila apsolutno opravdana. Zgaena nad svim to se deava u njenoj postojbini, amerika profesorka srpskog porekla, dr Radmila Milentijevi u jednom intervjuu rezignirano je izjavila: ta je Srbija dobila kada je pred Vaingtonom poela da puzi? Prezir. Zapad nita Srbiju manje ne mrzi, samo je sada jo vie prezire! Dok Srbi tako proivljavaju sudbinu poraenog, prezrenog naroda, globalisti smrde li smrde. Naviie se Srbi, ako ve nisu, i na poraz i na prezir, ali na smrad nikako. Pitanje je trenutka kada e konstatovati da je prevaziao granicu koju fiziki i duhovno mogu da izdre i kada e neodoljivo poeleti da ga eliminiu iz svoje sredine. Zalaem se da ta eliminacija bude totalna, brutalna i
136

neselektivna. Zapadni svet i proamerike gnjide unapred su nas proglasili za ratne zloince, pa je red valjda da im pomognemo da bar jednom i oni budu u pravu.

DRUGI DEO KAKO SMRDI SMRAD

I ) GLOBALISTIKA POZADINA NEVLADINIH ORGANIZACIJA

137

Istorija oveanstva uglavnom je zasnovana na brojnim pokuajima nasilnog uspostavljanja globalne dominacije, to je proces, koji se nesmanjenim intenzitetom odvija i danas. Svi pojavni oblici koje belei prolost imali su isti cilj, mada su se razlikovali po inicijatorima i nosiocima tih nastojanja, tehnikim mogunostima njihovog vremena, idejnim obrazloenjima i efektima koje su postizali. To su bili ili pojedinani nacionalni lideri koji su za ivota poveli svoje narode u osvajake pohode, kao starogrki vojskovoa Aleksandar Veliki, francuski vojskovoa Napoleon Bonaparta, nemaki nacistiki lider Adolf Hitler, zatim, imperijalna carstva, koja su u kontinuitetu od vie stotina godina preduzimala akcije osvajanja sveta, poput antikog Rima, Turskog otomanskog carstva, Mongolske carevine ili kolonijalnih sila, iji je prosperitet poivao na pokoravanju i eksploataciji tuih teritorija, takvih sila kao to su panija, Portugalija, Velika Britanija i Japan. U ime osvajanja i preraspodele teritorija sveta voena su u novijoj istoriji dva svetska rata, a osvajake tendencije zaklonjene iza nasilnog idejnog irenja islamskog fundamentalizma, katolike vatikanske dominacije ili borbe za demokratiju i ameriki nain ivota, nanele su oveanstvu zlo koje jo uvek nije izbledelo iz seanja mnogih potlaenih naroda. Danas se pokoravanje oveanstva sprovodi u vrlo perfidnoj formi uspostavljanja takozvanog Novog svetskog poretka. Ova ideja sutinski predstavlja kontinuitet ranijih, relativno uspenih, ali privremenih i osujeenih intervencija vodeih zemalja Zapadnog sveta na narode Evroazije, Afrike i June Amerike, s tim, to je sada osmiljena dugoronije i temeljnije. Naime, vodee Zapadne sile, kao iskljuivi inicijatori osvajakih ratova u poslednjih nekoliko stotina godina, izvukle su pouku iz proloti koja se svodi na to da su ih uski pojedinani interesi uvek dovodili do situacije da zbog preraspodele sveta na kraju moraju da ratuju
138

izmeu sebe. Tako, dok su u prethodnom svetskom ratu, Amerikanci i Britanci s jedne, a Nemci i Japanci s druge strane, vodili bespotedne sukobe sa razarajuim efektima po sopstvene privrede i stanovnitvo, u Aziji su se, na tetu zapadne dominacije, stabilizovale dve nove mone drave, Rusija i Kina, a na svim ostalim prostorima, mali narodi, takoe koristei neslogu izmeu kolonijalnih sila, uspeno su sprovodili oslobodilake ratove i sticali nezavisnost. Da im se ovakve greke vie ne bi ponovile najuticajnije linosti zapadnih zemalja napravile su istorijski kompromis i, usaglaavanjem svojih dugoronih kolonijalnih interesa, precizno podelile uticajne sfere budue globalne dominacije, definisane idejom Novog svetskog poretka. Interesantno je da zaetke te ideje nalazimo u programima mnogih drevnih evropskih tajnih drutava i organizacija, na primer Iluminata, Cionista, Masona i ostalih,87 ali u praksi to nikada nije moglo biti realizovano, pre svega zbog zatvorenosti, sebinosti i iskljuivosti njihovih propovednika, imajui u vidu da se svaka od ovih i slinih grupacija predstavljala kao bogomdana da ba ona i samo ona, zagospodari svetom. Iz tih krugova potie i prvo pisano delo u kojem se do tanina iznosi projekat Novog svetskog poretka, najzagonetnija knjiga XX veka, Protokol sionskih mudraca.88 Mada se smatra da je nastala znatno ranije, prvi put je objavljena u Evropi, 1905. godine, kao razotkrivajue upozorenje na podli tajni plan jevrejske populacije, raseljene po itavom svetu, kako da zagospodari oveanstvom. to zbog sadraja same knjige, koja sve druge narode tretira kao niu rasu, to zbog pojedinanih i kolektivnih nastojanja nekih jevrejskih grupacija da ideje protokola zaista sprovedu u delo, jevrejska populacija je imala dosta problema u mnogim evropskim zemljama, pa jo uvek
87

Radi se o organizacijama koje su nastale u kasnom srednjem veku u krugovima evropske aristokratije da bi negde od XVIII i XIX veka postale okosnica tajnog okupljanja novouspostavljene buroazije kao novog vida kvaziplemstva, sa ciljem formiranja nezavisnih centara moi za zatitu sopstvenih uskih interesa. Formalno su zasnovane na idejnoj meavini tradicija ranog hrianstva i judaizma.
8 88

Knjiga je inae prevedena na mnoge svetske jezike i takoe spada u grau koja je nezaobilazna za sve one koji se bave problematikom globalizma.

139

permanentno vre intenzivne propagandne pritiske na osporavanju autentinosti i autorstva te publikacije, mada im injenino stanje ba i ne ide u prilog. Naime, mnogo toga se u realizaciji Novog svetskog poretka odvija u skladu sa pomenutim protokolom, a glavni zagovornici i nosioci te ideje su u najveem broju sluajeva upravo ljudi jevrejskog porekla.89 Vodei aktuelni globalistiki ideolog, Zbignjev Beinski, nezaobilazni savetnik za bezbednost amerike administracije u nekoliko mandata, sluajno ili ne, po poreklu je poljski Jevrejin. On i ne krije da se pri osmiljavanju svoje politike doktrine umnogome oslanjao na ideje Protokola sionskih mudraca, to potvruje osnovna teza iznesena u njegovoj studiji Tehnoloka civilizacija: Amerika, kao vodea zemlja zapadnog sveta, kree ka jednoj eri razliitoj od bilo koje prethodne, kree ka tehnolokoj eri koja se veoma lako da transformisati u globalnu diktaturu. Na planu realizacije te globalne diktature, kao dugoronog zapadnog stratekog opredeljenja, uz Beinskog, angaovano je jo na hiljade najbrilijantnijih umova iz svih drutvenih oblasti, zaduenih da osmisle jedno totalitarno, potpuno kontrolisano drutvo, sa sledeim okvirnim karakteristikama: Jedinstvena Svetska Vlada pod upravom nasledne oligarhije, sastavljene od vodeih linosti Zapada, koju bi u budunosti birali iskljuivo izmeu sebe. U takvom reimu postojali bi samo vladari i poslunici. Svi zakoni bili bi uniformni, sa jednim pravnim sistemom svetskih sudova, koji bi potovali isti jednoobrazni zakonik. Jedinstvena vojska i jedinstvena policija nametali bi ovakav reim na svim delovima kugle zemaljske, na kojoj vie ne bi postojale nacionalne granice. Permanentno bi se odvijao proces ponitavanja svakog oblika nacionalnog identiteta. Jedinstveni monetarni fond i centralizovana dirigovana privreda bili bi obavezni za sve zemlje sveta. Egzistencijalni opstanak stanovnitva temeljio bi se na optoj
89

Napominjem da sebe ne smatram antisemitom. Naprotiv, imam nekoliko dragih prijatelja Jevreja sa kojima sam esto raspravljao o ovoj knjizi, koja je inae, nanela veliku sramotu, pa i opasnost po jevrejsku populaciju u irem smislu. Meutim, problem je u tome to, dok se jedan deo Jevreja izriito suprotstavlja idejama iznesenim u Protokolu sionskih mudraca, drugi deo, u okviru internih komentara to smatra svojom nacionalnom afirmacijom. Na stranu i Jevreji koji u realizaciji tih ideja aktivno uestvuju, to je lako zakljuiti na osnovu imena i prezimena vodeih zagovornika globalizma.

140

socijalnoj pomoi. Rast stanovnitva bio bi zakonom ogranien, a zateeno brojno stanje populacije na zemlji bilo bi drastino smanjeno nasilnim metodama vetakim izazivanjem smrtonosnih epidemija, istrebljivanjem kroz ratove uz kontrolisanu upotrebu sredstava masovnog unitenja, glau i namerno izazvanim katastrofama kako bi se ukupan broj stanovnika, orijentaciono do 2050. godine, sveo i odravao na optimalnom nivou do dve milijarde stanovnika. Sve to se deava i to e se nadalje deavati na svetskoj politikoj sceni striktno je zacrtano planovima zavoenja globalne diktature. Prema uputstvima amerikih doktrinologa inicijativa koja se trenutno odvija zasnovana je na stavu: Samostalnost u novom planetarnom poretku nedopustiva je za male zemlje, jer je za njih predviena iskljuivo uloga uslune delatnosti u nadopunjavanju privrede Zapada90. S tim u vezi, na delu je intenzivno brutalno potinjavanje malih drava, dok su istovremeno one velike, koje predstavljaju smetnju zapadnom vienju planetarnog poretka, kao to su Rusija, Indija i Kina, permanentno izloene najrazliitijim oblicima pritisaka, iji je cilj izazivanje unutranjih kriza i njihova teritorijalna dezintegracija do nivoa skupine malih nemonih dravnih tvorevina koje e kasnije biti lako potinjene. Proces uspostavljanja Novog svetskog poretka, u svojoj poetnoj fazi, intenziviran je u poslednjih trideset godina i praktino se od tada na politikoj sceni sve otvorenije eksponiraju globalistiki centri moi koji upravljaju tim procesom. Uslovno ih moemo podeliti na etiri nivoa: prvi nivo neformalna Svetska Vlada, koja direktno upravlja globalnim procesima; drugi nivo dravna rukovodstva najrazvijenijih zemalja sveta Amerike, zemalja lanica Evropske Unije i Japana, koje po neformalnim preporukama Svetske Vlade usklauju konkretne pravce svog delovanja; trei nivo nadnacionalne meunarodne institucije NATO, Meunarodni monetarni fond i Ujedinjene nacije zaduene za neposrednu realizaciju globalistikih planova; etvrti
90

Dr Don Koulman, Hijerarhija zavere.

141

nivo iroka svetska mrea nevladinih organizacija, kao najnii segment sprovoenja precizno zacrtanih globalistikih zadataka.

PRVI NIVO GLOBALISTIKE DOMINACIJE JEDINSTVENA SVETSKA VLADA

Do pre dvadesetak godina u iroj svetskoj javnosti pojavljivala su se samo nagaanja o postojanju nekog nadnacionalnog organa upravljanja koji je nadreen ak i zapadnim vladama. Prie te vrste po pravilu su bile zaogrnute okultnim i tajnovitim, pa stoga najee, u javno publikovanim strunim analizama i studijama, nisu ni tretirane ozbiljno. Tek povremeno, prilikom obelodanjivanja neke pijunske afere ili u retkim knjigama koje su objavljivali odmetnuti pripadnici tajnih slubi91, nailazimo na konkretnije podatke o neformalnim privilegovanim tajnim grupacijama politikih monika koji iz duboke senke upravljaju naim sudbinama. Danas se uglavnom zna i ko su ti ljudi, i gde su se i kada sastajali, a dobrim delom i o emu su se dogovarali, kao to je to sluaj sa lanovima zatvorenih globalistikih oligarhija: Trilaterale, koja deluje pod dominantnim uticajem Amerikanaca, Bilderberg grupe, pod dominantnim uticajem Evropske Unije ili Komiteta 300, koji funkcionie pod uticajem Velike Britanije. lanstvo ovih organizacija je isprepletano, a ine ga, okvirno, od 200 do 800 imena, programi su im komplementarni, a ciljevi isti uspostavljanje Jedinstvene
91

Kao, na prethodnoj stranici spomenuti, Don Koulman.

142

svetske Vlade. Vodee politike linosti Zapada, pripadnici evropskih kraljevskih porodica, najmoniji industrijalci, bankari, vlasnici korporacija i medijski magnati, po pravilu su lanovi bar jednog, ako ne i sva tri spomenuta globalistika centra moi. Njihovi uzajamni dogovori, mada su po karakteru i dalje tajni i neformalni, imaju veu teinu i znaaj od proklamacija koje pojedinano donose vlade njihovih zemalja. Objektivni uticaj koji imaju nad svetskim tokovima u prvom redu je zasnovan na injenici da samo oni imaju sposobnost procenjivanja i blagovremenog efikasnog razreavanja problema koji se mogu pretvoriti u potencijalne sukobe interesa unutar zapadnog sveta, dok je ira vizija budunosti oveanstva u ostvarenju uspostavljanja globalne diktature, za koju su inae dugorono zainteresovani, jo uvek u drugom planu. Mada ameriki politiki stratezi ve otvoreno tvrde da je dolo vreme za oficijelno uspostavljanje Jedinstvene svetske Vlade injenica je da Novi svetski poredak jo nije doao do faze kada bi to bilo lako ostvarivo. Prvu objektivnu prepreku predstavljaju aktuelni meusobni odnosi zapadnih saveznika koji jo uvek obiluju nesporazumima, najee zbog amerikog insistiranja na neprikosnovenom liderstvu, to se direktno odraava na tendenciju polarizacije u vodeim krugovima globalista. Drugi problem je jednako ozbiljan, a tie se nekoliko zemalja ija vojna mo nije za potcenjivanje, pre svih Rusije i Kine, kojima, prema globalistikim planovima, u Svetskoj Vladi nee biti mesta, pa se postavlja pitanje kako ih prisiliti na povinovanje takvim zahtevima. Do daljeg, javna proklamacija Jedinstvene svetske Vlade ostae najverovatnije na nivou dugoronih planova, pa e njenu funkciju, kao i do sada, obavljati spomenuti neformalni centri moi. Neformalni karakter oligarhije koja pretenduje da preraste u Svetsku Vladu i njen prikriveni oblik politikog delovanja, odraavaju se na karakteristian nain i na nie hijerarhijske nivoe globalistike dominacije. Kako primeuje bivi ameriki obavetajac Don Koulman, koji je inae meu prvima javnosti
143

izloio konkretne podatke o tajnim globalistikim planovima: Mnogo toga deava se u skladu sa Protokolom sionskih mudraca. Na primer, na znaajne drutvene poloaje, prema stavovima iz protokola, postavljaju se dve vrste ljudi nepoteni a pametni, i poteni a priglupi. Prvi uvek upravljaju drugima. Prvima vladaju upravljai iz senke i menjaju ih kada im se prohte, jer mogu da ih ucenjuju.92 Kao to emo videti u nastavku teksta, takav kadrovski i organizacioni sistem pokazao se kao veoma delotvoran.

DRUGI NIVO GLOBALISTIKE DOMINACIJE VLADE VODEIH ZAPADNIH ZEMALJA

Prema globalistikim planovima, preporuke, uputstva i nareenja Svetske Vlade sprovode se u obliku proklamacija i zvaninih stavova najrazvijenijih zemalja sveta, vodeih zagovornika i nosilaca politike Novog svetskog poretka, kao to su Sjedinjene Amerike Drave, drave Evropske Unije i Japan. Zato je u funkcionalnom smislu sasvim nebitno da li Svetska Vlada deluje kao neformalno telo, kako se inae upravo dogaa ili kao javno promovisani nadnacionalni organ, to e jednoga dana zasigurno biti. Liderska pozicija preutno je preputena Americi i njenoj dravnoj administraciji, koja je, kao ubedljivo najmonija globalna sila, strategiju svoje spoljanje politike poistovetila sa idejom uspostavljanja Novog svetskog poretka. Tu injenicu politiki analitiari irom sveta tumae razliito. Prema brojnim evropskim komentatorima, ali i analitiarima iz socijalistikih i drugih
92

Dr Don Koulman, Hijerarhija zavere.

144

zemalja ugroenih globalizmom, amerika administracija sebe praktino izjednaava sa Svetskom Vladom, tanije, Amerika se karakterie kao pretendent na preuzimanje globalnih ingerencija te vrste. Nasuprot njima, najpoznatiji ameriki antiglobalistiki teoretiari tvrde da su, pre svih, Amerikanci najvee rtve politikih manipulacija neformalne Svetske Vlade, jer im je unutranja finansijska oligarhija nametnula dravnu strategiju koja je suprotna amerikim nacionalnim interesima. Ovi autori u svojim delima iznose niz argumenata o pogubnim efektima globalistikih procesa na ameriko stanovnitvo i privredu93, upuujui otre kritike na raun vodeih linosti iz krugova Amerikanaca jevrejskog porekla, izmeu ostalih, Henrija Kisindera i Zbignjeva Beinskog, koji su na visoke politike poloaje u toj zemlji dolazili iskljuivo na osnovu pripadnosti globalistikoj eliti pod pokroviteljstvom organizacije Komitet 300.94 U svakom sluaju, niko ne spori injenicu da je Amerika neprikosnoveni vodei zagovornik i realizator politike globalne diktature i da se njeni nacionalni lideri sve otvorenije postavljaju kao gospodari sveta. to se tie zemalja Evropske Unije, njihova privrenost neformalnim globalistikim centrima moi jo je vie izraena. Uostalom, Evropska Unija je kao regionalna dravna zajednica stvorena na inicijativu Bilderberg grupe, pa je njen visok stepen politike zavisnosti od te organizacije sasvim razumljiv. Dravnici vodeih evropskih zemalja pokazuju izvesne rezerve samo u pogledu podreenosti u odnosu na amerike liderske aspiracije,
93

Don Koulman, u ranije navedenom delu, slikovito opisuje kako su se efekti politike nametnute globalizacije odrazili na ameriko stanovnitvo: Da bismo kao nacija bili obuzdani vie nisu potrebni lanci i konopci. Na strah pred nepoznatim obavlja posao efikasnije od bilo kog fizikog sredstva. Mozgovi su nam isprani da bismo odustali od svojih elementarnih ustavnih prava, da bismo odustali od samog Ustava, da bismo dozvolili Organizaciji Ujedinjenih nacija da preuzme kontrolu nad naom spoljnom politikom, da bismo dozvolili Meunarodnom monetarnom fondu da preuzme kontrolu nad naom fiskalnom i monetarnom politikom. Jednom reju mozgovi su nam isprani do te mere da emo kao nacija, bez pitanja, pristati na svaki akt bezakonja. Cilj globalizacije je da se takav efekat nametne celom oveanstvu.
94

Henri Kisinder je poznat kao politika linost koja je nekoliko puta, na neobjanjiv nain, postavljana na funkciju dravnog sekretara administracije u Vaingtonu i to samo u situacijama kada je amerike predsednike trebalo dovesti u red ili ih smeniti sa funkcije, kao to je to bio sluaj sa Riardom Niksonom. Inae, Kisinder nikada nije pokazao elju da lino zauzme poloaj predsednika Amerike, jer mu je status sive eminencije obezbeivao neuporedivo veu politiku mo. Sline okolnosti i nepoznanice vezane su i za naimenovanja Zbignjeva Beinskog.

145

osim Velike Britanije koja bez pogovora potuje ameriki diktat, mada su u principu zadovoljni ulogom koja im je dodeljena u Novom svetskom poretku. Afirmacija Evropske Unije na meunarodnoj politikoj sceni, mada nierazredna u poreenju sa Amerikom, ipak je od velikog znaaja, posebno kada je u pitanju prostor Evrope, a delimino i Evroazije za koje je, prema dugoronim globalistikim planovma prevashodno zaduena. Japan, kao trea povlaena drava, svoj status u dugoronoj globalistikoj viziji ostvario je zahvaljujui stratekim opredeljenjima Trilaterale i politikoj podrci Amerike. Uloga Japana u ostvarivanju Novog svetskog poretka tek treba da doe do izraaja kada se proceni da su se stekli uslovi za pokuaj politikog potinjavanja Kine, prema ijoj teritoriji Japan od ranije ima neskrivene kolonijalne aspiracije. Konkretno, zadatak vodeih dravnih administracija je da iniciraju politiko delovanje u odreenom pravcu, to se sprovodi po isprobanom spoljnopolitikom klieu u odreenom delu sveta, nad kojim treba uspostaviti dominaciju, locira se stvarni ili jo ee isprovocirani problem, koji se dalje, bez ikakvih obrazloenja, proglaava za pojavu koja ugroava nacionalne interese neke od globalistikih supersila i pred meunarodnom zajednicom insistira na neophodnosti neoruane ili oruane intervencije. Od tog trenutka, operativna realizacija globalistikih planova poinje da se odvija u ime meunarodne zajednice, pod obrazloenjem zatite ljudskih prava, sloboda, humanosti i demokratije. Meunarodne institucije nadalje preuzimaju svu odgovornost za posledice koje iskrsnu, dok se dravna administracija velesile koja je inicirala problem povlai u drugi plan, zadravajui ulogu podstrekaa, kontrolora i finansijera. Kao to se na primeru Jugoslavije, Iraka i brojnih zemalja Afrike i June Amerike moglo videti, problemi koje su pred meunarodnom zajednicom potencirale globalistike zapadne vlade bili su fiktivni i izmiljeni. Pri tome, niko nije uzimao u razmatranje opravdanost nekih apsurdnih stavova, kao to je, na
146

primer, stav administracije u Vaingtonu da su: Promenom vlasti u Ruandi ili zauzimanjem bosanske varoice Biha od strane srpskih snaga, ozbiljno narueni interesi amerike nacionalne bezbednosti.

TREI NIVO GLOBALISTIKE DOMINACIJE NADNACIONALNE MEUNARODNE ORGANIZACIJE

Operativna realizacija uspostavljanja Novog svetskog poretka u potpunosti je preputena nadlenosti treeg nivoa globalistike dominacije, tj. velikim meunarodnim organizacijama kao to su, na vojnom planu, NATO, na finansijskom Meunarodni monetarni fond, a na politikom Organizacija Ujedinjenih nacija. Njihov neosporni internacionalni karakter dao im je mogunost da u svakom pojedinanom sluaju zvanino istupaju kao da deluju u ime i za dobrobit itavog oveanstva, mada se zbog presudne finansijske i organizacione zavisnosti od zapadnih monika angauju iskljuivo pri zatiti njihovih interesa. Zadatak im je da, u skladu sa globalistikim planovima, samostalno ili u koordiniranom sadejstvu, izazivaju krize u odreenim regionima sveta, da te krize kanaliu do potpune eskalacije, a zatim se direktnom intervencijom ukljue u razreavanje problema koje su same izazvale i to iskoriste za stalno stacioniranje u konkretnom regionu, obezbeujui dalji razvoj lokalnih politikih tokova u skladu sa voljom zapadnih nalogodavaca.

147

O NATO-u kao oruanom, nasilnom instrumentu za uvoenje Novog svetskog poretka, ve je dosta toga reeno u prethodnom delu ove studije. injenica da je to za sada jedina, a samim tim i neprikosnovena, globalna vojna formacija, dovoljno govori koliki je njen znaaj u ostvarivanju ciljeva zapadnih velesila. Treba imati u vidu to da se pod ovom organizacijom ne podrazumevaju samo armijski potencijali njenih zemalja lanica, ve i ukupni obavetajno-bezbednosni i logistiki kapaciteti na svim nivoima, to je ini ratnim mehanizmom kome je gotovo nemogue parirati, bar kada su u pitanju male i srednjerazvijene zemlje sa skromnim odbrambenim mogunostima. Angaovanje NATO-a u dosadanjim globalistikim operacijama odvijalo se razliitim intenzitetom. Na primer, u poetnim fazama zapadne kampanje u Evropi i Evroaziji, konkretno u sluajevima Poljske, Maarske ili Bugarske, kao i po pitanju otcepljenja nekoliko republika biveg SSSR-a, gde su drutvene krize, a zatim i politike promene ostvarivane neoruanim sredstvima, NATO je imao bitnu, ali ipak sekundarnu ulogu, ozbiljne oruane pretnje lokalnim armijama da se u unutranje procese ne meaju, kao i ulogu demonstracije sile prema, tada jo postojeem, Sovjetskom Savezu, da pasivno prihvati injenicu gubitka geostratekog preimustva u Istonoj Evropi, uz istovremeni gubitak i delova sopstvene dravne teritorije. Prva situacija u kojoj se NATO direktno eksponirao kao agresivna sila bila je jugoslovenska kriza. NATO se tu neposredno angaovao u svim fazama od izazivanja krize preko ubaenih obavetajno-subverzivnih timova koji su delovali u sadejstvu sa drugim faktorima neoruane intervencije, do direktnog provociranja eskalacije problema u Bosni, a potom i u srpskoj pokrajini Kosovu, to je posluilo kao izgovor za opsenu oruanu intervenciju 1999. godine i okupaciju dela jugoslovenske teritorije. Pri tome, ostali deo oveanstva reagovao je rezignirano, pasivno, pa ak i zastraeno, iz ega su Zapadne sile izvele zakljuak da ubudue ne moraju gubiti previe vremena na politika natezanja sa neposlunim reimima. Ve sledea
148

globalistika kampanja, usmerena protiv Iraka 2003. godine, odvijala se iskljuivo u duhu vojne NATO akcije, do potpunog razaranja i okupacije te zemlje. Sve ukazuje na to da e se budue globalistike tenje prema nezavisnim zemljama, kao i do sada, u izvesnoj meri oslanjati na neoruane oblike ekonomskih i politikih pritisaka, ali uz tendenciju sve eeg davanja prioriteta oruanim metodama, to jest NATO-u, koji je u meuvremenu sebe ve proglasio institucijom izvan jurisdikcije svetskog zakonodavstva. Oruana intervencija nije jedina globalistika pretnja sa kojom se sueljavaju nezavisne zemlje, posebno ne one vee, koje poseduju dovoljno respektivan vojni arsenal, dovoljan za odbrambeno suprotstavljanje NATO-u. Zato su zapadni stratezi blagovremeno razradili i alternativne planove veoma efikasnog neoruanog delovanja, a u prilog im je ila injenica da su savremeni pojavni oblici meudravnih konflikata bitno promenili svoju sutinu. Prema aktuelnim teoretiarima ratne doktrine rat je u najveem obimu preao iz vojne u civilnu sferu. Nekada je drava gubila rat, teritoriju i tekovine u fizikoj sferi u sukobu dve vojske, a sada se rat moe izgubiti i u drugim dimenzijama koje prevashodno pripadaju civilima ekonomska, tehnoloka, infomativna, kulturoloka.95 Na ovom rezonu zasnovana je mo druge velike globalistike organizacije u slubi Novog svetskog poretka Meunarodnog monetarnog fonda. Ova nadnacionalna ekonomska velesila, u ijem okrilju funkcioniu sve ostale znaajne finansijske institucije (Svetska banka, Evropska banka i dr.), na svoj nain sprovodi planove globalne diktature sa politikim rezultatima koji gotovo da prevazilaze uinke oruane ratne kampanje. Naime, svetski finansijski tokovi podleu zakonitostima po kojima ni jedna zemlja, ma koliko bila mona i bogata, ne moe ekonomski opstati samostalno. Naravno, nerazvijene i srednjerazvijene zemlje, koje
95

Svetozar Radii, Rat svih protiv svih.

149

direktno zavise od strane pomoi i kredita, bez prilagoavanja zahtevima svetskih finansijskih institucija uopte ne mogu opstati. Ovo je osnov ekonomskog neokolonijalizma koji sprovodi Meunarodni monetarni fond: ako jedna nezavisna drava prihvati njihovu finansijsku pomo dovodi u pitanje sopstveni ekonomski suverenitet i kontrolu nad nacionalnim resursima, ako to ne prihvati, prete joj sankcije i ekonomska blokada sa razarajuim posledicama po privredu. U oba sluaja, dolazi do izazivanja ekonomske, a zatim, socijalne i politike krize, to globalistima daje otvoren prostor za uspostavljanje kontrole nad tom zemljom do nivoa potpunog preuzimanja vlasti. Navedeni princip primenjivan je kod nenasilnog preuzimanja vlasti u gotovo svim istonoevropskim socijalistikim zemljama kojima je nametnut proces ekonomskih tranzicija, jer: Globalizam, kao vladavina transnacionalnog kapitala, direktno uslovljava temeljno i strukturalno politizovanje ekonomije (ekonomski opstanak i razvoj zavise od ispunjavanja politikih uslova koji pogoduju investitorima) i ekonomske politike (politika stabilnost i politike strukture u zavisnosti su od ekonomskih ustupaka investitorima). Tako je gubitak politike i ekonomske moi lokalnih aktera nacionalnih drava strahovito ubrzan.96 Mada, kao kljuni faktor globalne dominacije, Meunarodni monetarni fond moe delovati potpuno samostalno u izazivanju, voenju i razreavanju kriza irom sveta, to se planski izbegava i njegov se nastup gotovo uvek odvija u sadejstvu sa NATO-om. Tako je kod neoruanih kampanja, NATO redovno obavljao funkciju inioca koji obezbeuje sprovoenje ekonomskih tranzicija, nametnutih od strane Meunarodnog monetarnog fonda, dok se Fond pojavljivao u uvodnim fazama svih oruanih NATO intervencija kao inilac koji e, ekonomskom blokadom, bitno oslabiti odbrambenu mo napadnute zemlje, to je inae bio sluaj prilikom agresija na Jugoslaviju i Irak.

96

Dr Bogoljub ijakovi

150

Trea velika meunarodna organizacija u slubi Novog svetskog poretka, iji je osnovna namena da legalizuje aktivnost prethodne dve, je, na sramotu mnogih nezavisnih zemalja, Organizacija Ujedinjenih nacija. Stvorena je svojevremeno kao multilateralno internacionalno telo, sa ciljem da obezbedi mir u svetu, da bi danas figurirala kao jedan od kljunih nadnacionalnih faktora zavoenja globalne diktature u korist vodeih zemalja Zapada. Kakvu su funkciju Amerikanci namenili Ujedinjenim nacijama najbolje je definisao Riard Gardner, savetnik amerike administracije za spoljne poslove, u svom obraanju Kongresu jo 1974. godine: Ako odmah ne stvorimo Svetsku Vladu, ne izvrimo reviziju Rezolucije Ujedinjenih nacija i ne opunomoimo Svetski sud da ima najviu vlast, nee biti progresa. Neophodno je proiriti domen oruanih snaga OUN na sve sektore globalnih ratnih arita.97 Gardner je bez okolianja izneo tezu o stavljanju Ujedinjenih nacija u funkciju Jedinstvene svetske Vlade. Jedino nije rekao to da pod njenom oruanom silom podrazumeva NATO, to verovatno nije ni mogao u vreme kada je pomenuto izlaganje prezentovano. Postupak podreivanja Organizacije Ujedinjenih nacija sproveden je jednostavno, uspostavljanjem potpune finansijske zavisnosti od zapadnog kapitala. A ko plaa taj se pita zato ve desetinu godina zaredom ova organizacija nema ni snage ni hrabrosti da se tokom svog rada pridrava jedinstvenih kriterijuma, ve se upravlja iskljuivo prema eljama svojih finansijera. Po dodvoravanju Amerikancima, predsedavajui Ujedinjenih nacija bili bi smeni da nisu jadni. Setimo se samo korumpiranog Peresa De Kueljara ili trenutno aktuelne politike karikature Butrosa Galija, kome se i sopstveni narod potsmeva. Ujedinjene nacije svele su se na organ koji slui samo za to da obezbedi meunarodni politiki legitimitet ekonomskim sankcijama MMF-a ili NATO intervenciji. Kada Zapadne sile ele da izbegnu konkretnu odgovornost zbog bahatog nastupa prema nekoj nezavisnoj dravi na scenu stupa Savet bezbednosti sa
97

Citirano prema: S.Radii Rat svih protiv svih.

151

svojim rezolucijama koje se proglaavaju vaeim, ak i onda (to je najei sluaj) kada neke od stalnih lanica, Rusija ili Kina, uloe veto. U globalistikoj strategiji izazivanja kriza Ujedinjene nacije ukljuene su u sve segmente. U njihovo ime, NATO snage sprovode humanitarne misije smirivanja smiljeno izazvanih kriznih arita, da bi potom u formi mirotvoraca zavodile legalnu okupaciju osvojenih teritorija. Prema nalazima francuskog publiciste erara Bodsona: Novi svetski poredak je poslednjih godina izrodio vie oruanih sukoba i intervencija OUN nego za 40 godina hladnog rata: 22 oruane intervencije OUN u periodu 1988-1994 naspram 13 izmeu 1948-1988 godine.98 Na sluaju Jugoslavije, Ujedinjene nacije dovedene su do besmisla. Evo ta o tome kae beogradski politiki analitiar dr Milan Tepavac: Nain na koji su se UN ponele i jo uvek se odnose prema Jugoslaviji govori sve o toj instituciji. Ona se potpuno srozala u svakom pogledu, i politikom i moralnom, postavi puko slepo orue SAD-a. Jer kako se drukije moe objasniti da se do danas ni jedna lanica UN nije usuivala suprotstaviti politici SAD prema jugoslovenskom i srpskom narodu? Kako objasniti da ni jedna drava lanica nije bila protiv prijema secesionistikih republika u UN koje su protivustavno i uz primenu nasilja proglasile otcepljenje od Jugoslavije kada se zna da su UN od svog postanka bile kategorino protiv secesionistikog rasturanja drava lanica? Kako objasniti da su ruku podigli i oni kojima secesionizam ve uveliko kuca na vrata, kao to su Kanada, Rusija, Indija i drugi? Jednim velikim strahom od suprotstavljanja politici SAD. Ujedinjene nacije su prestale da postoje od kada su odbile da zatite teritorijalni integritet Jugoslavije. To potvruje i kasnija agresija na Irak. Za veinu naroda Ujedinjene nacije su organizacija koja ne samo da je postala nepotrebna nego je i tetna.

9 98

Citirano prema: S.Radii, Rat svih protiv svih.

152

ETVRTI NIVO GLOBALISTIKE DOMINACIJE SVETSKA MREA NEVLADINIH ORGANIZACIJA

Sredinom osamdesetih godina prolog veka, Zbignjev Beinski, koji je tada obavljao funkciju savetnika za bezbednost amerikog predsednika Kartera, zalagao se za realizaciju jednog opsenog naunog projekta iz drutvene sfere, na planu obezbeivanja dugorone masovne podrke amerikoj globalnoj dominaciji. S tim u vezi, Beinski kae: Nae postojee dravne institucije bie dopunjene institucijama za upravljanje predvidljivim situacijama, iji e zadatak biti da unapred upozore na mogue drutvene krize i da razviju programe pomou kojih bi se one mogle kanalisati i suzbijati. Tako su nastale moderne amerike nevladine organizacije, meu prvima Atlanski savet SAD i Aspenov institut za humanitarne studije, koje emo pod razliitim formama i nazivima kasnije sretati na svim kriznim aritima sveta. Timovi, sastavljeni od vrhunskih psihologa, socologa, kulturologa i strunjaka iz drugih drutvenih oblasti, osmislili su nekoliko modela mentalne dominacije i naina njihovog efikasnog nametanja u pojedinim sredinama, ime su kategoriju psiholokog rata zaista doveli do savrenstva. Osnovna funkcija tih mentalnih modela je da na masovnom planu prikriju ono to se dogaa u stvarnosti, navodei populaciju da bez puno kritikog razmiljanja, spontano primi i usvoji samo odreene (probrane) stavove, to u kontekstu Novog svetskog poretka ima za
153

cilj da legitimizuje sve ono to sa sobom nosi globalna politika mo. Prepoznatljiva odrednica tih institucija koja ih karakterie kao nevladine krije u sebi celu sutinu njihovog delovanja. Naime, sa tom odrednicom unapred im je obezbeen monopol na politiku nepristrasnost, to ih formalno ini nepolitikim a praktino natpolitikim, pa kao takve imaju uslove za neometani prodor u sve sredine. Nastupaju iskljuivo sa pozicija humanitarnog mirotvorakog globalizma, uz predoavanje razliitih vidova koristi za lokalnu populaciju, pa su stoga u masama doekivane sa dobrodolicom. I nacionalne vlade u zemljama u kojima deluju, po pravilu, ih doivljavaju kao potencijalni izvor materijalnih sredstava za dodatno socijalno zbrinjavanje naroda, a kada se, jednoga dana, spozna njihova stvarna politika pozadina obino biva ve kasno. Prvi i najei oblik legalizacije delovanja nevladinih organizacija na terenu je pokroviteljstvo Organizacije Ujedinjenih nacija. U Agendi za mir OUN konstatovano je sledee: Koliko god je bitno da svaki organ UN koristi svoje mogunosti na uravnoteen i skladan nain, kakav predvia Povelja, mir se u najirem smislu ne moe postii ni samo sistemom UN ni samo uticajem Vlada zemalja lanica. U tome moraju uestvovati svi: nevladine organizacije, akademske ustanove, parlamentarci, poslovne i profesionalne zajednice, mediji i cela javnost. Stavljajui ih ovim aktom na prvo mesto po znaaju, Ujedinjene nacije su im stvorile uslove da ni u jednoj zemlji lanici, bez obzira na to kakav stav njeno rukovodstvo imalo prema nevladinim organizacijama, ni pod kakvim obrazloenjem, ne moe biti spreeno ili odbijeno njihovo prisustvo. Drugi oblik legalizacije nevladinih organizacija su fondacije, obino zaklonjene iza humanitarnih, socijalnih, naunih i drugih ideja. Imajui u vidu to da ih predvode konkretne linosti koje figuriraju kao stvarni ili formalni nosioci krupnog kapitala, kao recimo vlasnici fondacija Ford, Fulbrajt i Soro iz Amerike,
154

Humbolt iz Nemake ili Sosokava iz Japana, rukovodstva drava, posebno onih siromanijih, rado izlaze u susret njihovim zahtevima, mada je, po pravilu, u poslove sa takvim fondacijama pod obavezno umean i neki od korumpiranih vladinih inovnika dotine drave. Nastupaju drugaije i neuporedivo dugoronije od humanitaraca, sa stratekom globalistikom idejom izdvajanja, kolovanja i vaspitavanja kadrova iz odreene zemlje koji e, posle izvesnog broja godina, u datom trenutku, biti vraeni u tu zemlju kako bi preusmerili politike tokove ili u ime svojih zapadnih mentora preuzeli vlast. Struktura i nain funkcionisanja nevladinih organizacija detaljno e biti razraeni u poglavlju koje sledi, a ono to na ovom mestu elim da naglasim jeste njihova korelacija sa ostalim nivoima globalistike dominacije. Kao prvo, osnivai i finansijeri najpoznatijih nevladinih organizacija, prevashodno onih iz grupe fondacija, po svom drutvenom i finansijskom statusu nalaze se u samom vrhu zapadne hijerarhije, pa kao takvi pripadaju upravo onoj globalistikoj eliti koja pretenduje da sebe proglasi Jedinstvenom svetskom Vladom. Kao drugo, najvii savetniki poloaji u amerikoj Vladi, istovetno i u vladama njenih zapadnih saveznika, dodeljuju se upravo ljudima koji dolaze sa kljunih rukovodeih mesta u nevladinim organizacijama, a po pravilu se, po isteku mandata na ta mesta i vraaju. I kao tree, nevladine organizacije su obavezno ukljuene u sve faze globalistikih procesa u pojedinim dravama, u direktnom sadejstvu sa noseim meunarodnim organizacijama, tj. sa NATO-om, MMF-om i Ujedinjenim nacijama, kojima na terenu slue kao obavetajna, subverzivna i propagandna baza. Pogledajmo kako to izgleda na uobiajenom primeru nastupa Novog svetskog poretka: a) Globalistika oligarhija daje uputstvo o regionu u svetu, kao i o dravi na koju treba delovati. Na teren izlazi neka od nevladinih organizacija, zaklonjena iza humanitarne zdravstvene misije, odnosno naune, kulturne ili sline meunarodne saradnje.
155

b) Samostalno ili u sadejstvu sa obavetajnim NATO strunjacima nevladina organizacija locira problem koji bi se mogao okarakterisati kao kriza, ili se, uz male intervencije, moe kanalisati tako da preraste u pravu krizu. Takvih problema u nerazvijenim i srednjerazvijenim zemljama obino ima na pretek, pa je samo stvar procene za koju vrstu problema se opredeliti: meuetniki incident, neka policijska akcija razbijanja protestnog mitinga, neregularnosti oko lokalnih parlamentarnih izbora, obraun konkurentskih narko-mafija, sluaj proterivanja zapadnih novinara i sl. Mada sve ovo u sutini predstavlja unutranje stvari jedne zemlje, angaovana nevladina organizacija, u svojstvu dobronamernog nepristrasnog faktora, oglaava se u ime zatite ljudskih prava i demokratskih sloboda, apelujui na meunarodnu zajednicu da neto preduzme, optuujui za problem isljuivo lokalni politiki reim. c) Posle krae, ali intenzivne propagandne kampanje na tu temu, u koju se ukljuuju jo desetine drugih nevladinih organizacija irom sveta, na scenu stupa administracija u Vaingtonu i taj unutranji problem dotine zemlje proglaava za akt koji ugroava interese amerike nacionalne bezbednosti. Ceo problem podie se na nivo meunarodnih institucija. d) Ujedinjene nacije apeluju na mir i uzdranost i razvlae situaciju ne inei nita, da bi za to vreme MMF uveo ekonomsku blokadu prema dotinoj zemlji, a NATO zapoeo nagomilavanje trupa u regionu. Sve vreme nevladine organizacije podgrevaju situaciju alarmantnim, najee lanim ili preuvelianim izvetajima sa lica mesta. e) Informativna kampanja se naglo usredsreuje na neki pojedinani fiktivni dogaaj koji se, po pravilu, odvija u reiji zaduene nevladine organizacije, a za koji se proceni da e zbog svoje brutalnosti izazvati burne reakcije u svetskom javnom mnjenju. Amerika administracija insistira na akciji. Ujedinjene nacije alju emisare da ponude rukovodstvu dotine zemlje dobrovoljno povlaenje sa vlasti, jer je to uslov da se izbegne rat i spasi svetski mir. Ukoliko prihvate, NATO snage, pod zastavom
156

UN, uz izgovor da je neophodno stabilizovati situaciju, vre okupaciju njihove dravne teritorije. Ukoliko odbiju, NATO armada bez najave izvodi agresiju i nasilno zauzima dotinu drzavu, a u meuvremenu, Savet bezbednosti donosi Rezoluciju kojom se intervencija proglaava meunarodno opravdanom. f) Nevladine organizacije tada nastupaju u veem broju da bi se angaovale oko pomoi prilikom uspostavljanja i ubrzavanja demokratskih procesa. Meu svojim lokalnim simpatizerima izabiraju nekog marginalca, obino iz kategorije bivih stranih stipendista i dovode ga na vlast. Okruuju ga savetnicima iz svojih redova koji forsiraju politiku platformu potpune bespogovorne podreenosti globalnoj dominaciji. Na toj teritoriji NATO ostaje stacioniran za sva vremena. MMF otvara prostor zapadnim kapitalistima koji u bescenje preuzimaju vlasnitvo nad nacionalnim privrednim resursima. Lokalno stanovnitvo se u sopstvenoj zemlji transformie u graane drugog reda dola im demokratija. Interesantno je da se ve skoro tri decenije, kao otvoreni protagonisti zavoenja globalne diktature, na razliitim krajevima sveta pojavljuju gotovo isti ljudi. Evo skraenog spiska onih koji su neposredno organizovali razbijanje Jugoslavije, mada sam uveren da ete mnoga od tih imena, u slinim politikim, savetodavnim ili finansijskim svojstvima i funkcijama, nai i na listama vaih domaih nevladinih organizacija. Jo je interesantnija injenica da su skoro svi poreklom Jevreji. Ako se neko sluajno zapita zato toliko insistiram na njihovom poreklu, neka proita Protokol sionskih mudraca. A sada, evo spiska: Alen Finkelkraut (Alain Finkelkraut), Francuz, filozof, globalistiki aktivista. Alfred Gor (Alfred Gore), Amerikanac, svojevremeno potpredsednik SAD.

157

 Andre Glusman (Andre Glucksman), Francuz, filozof, globalistiki aktivista. Bernard Henri Levi (Bernard Henry levy), Francuz, filozof, globalistiki aktivista. Bernard Kuner (Bernard Kushner), Francuz, politiar. Bronislav Geremek, Poljak, funkcioner EU. aslav Milo (Czeslav Milos), eh, pisac nobelovac, globalistiki aktivista. Danijel Kon Bendit (Daniel Cohn Bendit), Francuz, voa studentskih nemira u Parizu 1968. godine, globalistiki aktivista. Dejvid Borntajn (David Bornstein), Amerikanac, portparol NATO snaga pri UN u Bosni. Dejvid Hant (David Hunt), Britanac, cionista, lan meunarodne komisije za borbu protiv antisemitizma. Dejvid Hejni (David Hanney), Britanac, britanski ambasador u UN. Dejvid Kalef (David Kaleff), Amerikanac, nedefinisani humanitarac i biznismen. Dejvid Kaplan (David Kaplan), Amerikanac, dopisnik TV mree ABC iz Bosne. ani de Mikelis (Giani De Michellis), Italijan, bivi ministar spoljnih poslova njegove zemlje. er Konrad (Gyorgy Konrad), Maar, predsednik svetskog Pen-kluba, antikomunistike i proglobalistike orijentacije. Dejms Rubin (James Rubin), Amerikanac, portparol Stejt departmenta. Dejms Volfenson (James Wolfenson), Australijanac, predsednik Svetske banke. Defri Saks (Jeffry Sax), Amerikanac, strunjak za ekonomske tranzicije, tvorac ekonomskog programa za Istonu Evropu. Derald Kaufman (Gerald Kaufman), Britanac, funkcioner britanske Laburistike partije.

158

 Don Doj (John Deutsch), Amerikanac, bivi direktor amerike obavetajne slube CIA. Don Kornblum (John Kornblum), Amerikanac, izaslanik SAD za bivu Jugoslaviju. Don etak (John Shetach), Amerikanac, pomonik dravnog sekretara SAD za humanitarno pravo. Dord Soro (George Soros), Amerikanac, finansijski magnat. Edgar Bromfman (Edgar Bromfman), Kanaanin, cionista, predsednik Svetskog jevrejskog kongresa. Eli Vizel (Elie Wiesel), Amerikanac, nobelovac, zagovornik Novog svetskog poretka. Entoni Lejk (Antony Lake), Amerikanac, bivi glavni savetnik za nacionalnu bezbednost SAD. Eugen Lanski, eh, potpredsednik eke Republike. Frajmut Dove (Freimut Duwe), Nemac, izaslanik OEBS-a za slobodu tampe. Gabi Gluman (Gaby Gluman), veanka, predstavnica vedskog Pen-kluba. Helmut Kol (Helmuth Kohl), Nemac, bivi nemaki kancelar. Henri Kisinder ( Henry Kissinger), Amerikanac, bivi dravni sekretar SAD. Henri Vinens (Henry Weinnans), Holananin, bivi ministar holandskih spoljnih poslova. Horse Sampaljo (Jorge Sampaio), Portugalac, predsednik Portugalije. Ira Megazajner (Ira Megaziner), Amerikanac, bivi glavni savetnik za bezbednost administracije u Vaingtonu. Izrael Kelman, (Israel Kelman), Austrijanac, finansijski meetar. Jefim Zvjagiljski (Yefim Zviagilsky), Ukrajinac, bivi premijer Ukrajine. Jozef Joka Fier (Josef Joshka Fisher), Nemac, ministar spoljnih poslova Nemake.
159

 Karlos Vesterndorf (Carlos Westerndorph), panac, predstavnik meunarodne zajednice u Bosni. Keti Marton (Katty Marthon), Amerikanka, predsednica meunarodne organizacije za slobodu tampe. Loren Fabju (Lorain Fabius), Francuz, bivi premijer Francuske. Lorens Iglberger (Lawrence Eagleburger), Amerikanac, bivi ambasador SAD u Jugoslaviji. Lari King (Larry King), Amerikanac, politiki komentator TV mree CNN. Majkl Fridman (Michael Fridman), Rus, bankar. Majkl Hodorovski (Michael Hodorovsky), Rus, bankar. Malkom Rifkin (Malcom Rifkind), Britanac, bivi britanski ministar odbrane. Marak Golding (Marak Goulding), Amerikanac, podsekretar Ujedinjenih nacija. Margaret Koc (Margaret Koch), vajcarkinja, politiki lider, zagovornik globalizacije. Medlin Olbrajt (Madleine Albright), Amerikanka, dravni sekretar SAD. Miel Fridman (Michael Fridman), Nemac, bivi savetnik nemakog kancelara. Moris Goldtajn (Maurice Goldsteen), Amerikanac, strunjak Instituta za meunarodnu ekonomiju. Moris Sai (Maurice Saatchi), Britanac, organizator globalistikih studentskih buntova u socijalistikim zemljama. Najdel Lovson (Nigel Lawson), Britanac, bivi ministar finansija. Nora Belov (Nora Beloff), Britanka, novinarka. Piter Evin (Peret Aven), Rus, bivi ministar spoljne trgovine Ruske federacije. Piter Galbrajt (Peter Galbright), Amerikanac, bivi ambasador u otcepljenim jugoslovenskim republikama. Piter Justinov (Peter Ustinov), Amerikanac, poznati glumac i aktivista u OUN-u, zagovornik Novog svetskog poretka.
160

 Piter Mendelson (Peter Mendelsohn), Britanac, ministar trgovine. Piter Tarnof (Peter Tarnoff), Amerikanac, pomonik amerikog dravnog sekretara za politika pitanja. Renald Bartolomej (Reginald Bartholomew), Amerikanac, izaslanik UN za bivu Jugoslaviju. Riard Goldston (Richard Goldstone), Junoafrikanac, bivi predsednik takozvanog Hakog tribunala. Riard Holbruk (Richard Holbrooke), Amerikanac, izaslanik SAD za bivu Jugoslaviju. Riard Kuzlari (Richard Kauzlarich), Amerikanac, bivi ambasador SAD u Bosni. Ricard ifer (Richard Shifer), Amerikanac, ameriki ambasador u Izraelu i izaslanik u EU. Rik Saltin (Rick Salutin), Kanaanin, pisac, organizator globalistikih studentskih buntova u socijalistikim zemljama. Robert Bajdenter (Robert Badinteur), Francuz, predsednik uvene Bajdenterove komisije koja je legalizovala raspad Jugoslavije. Robert Gelbart (Robert Gelbard), Amerikanac, izaslanik SAD za bivu Jugoslaviju. Robert Frovik (Robert Frowick), Amerikanac, ef misije OEBS-a u Bosni. Roj Gutman (Roy Gutman), Amerikanac, novinar. Ruper Mudrok (Rupert Mudroch), Australijanac, medijski magnat. Semjuel Berger (Samuel Berger), Amerikanac, savetnik za nacionalnu bezbednost SAD. Ser Alfred Serman (Sir Alfred Sherman), Britanac, savetnik britanskog premijera. Ser Lajon Britn (Sir Leon Britten), Britanac, politiar, zagovornik globalizma. Sergej Lavrov (Sergei Lavrov), Rus, ambasador Rusije u UN.

161

 Simon Vil (Simone Vail), Francuskinja, biva predsednica Evropskog Parlamenta. Stefan Oksman (Stephen Oxman), Amerikanac, bivi pomonik dravnog sekretara SAD za Evropu. Stiven Spilberg (Steven Spielberg), Amerikanac, filmski reditelj, zagovornik Novog svetskog poretka. Stjuart Ajzentat (Stuart Einsenstat), Amerikanac, bivi pomonik dravnog sekretara za bezbednost. Tim Guldeman (Tim Gouldiman), Amerikanac, predstavnik misije OEBS-a u Hrvatskoj. Tedi Kolek (Teddy Kolek), Izraelac, gradonaelnik Jerusalima, zagovornik globalizma. Tom Lanto (Tom Lantos), Amerikanac, kongresmen. Vesli Keni Klark (Wesly Kanne Clark), Amerikanac, NATO general. Vilijam Koen (William Cohen), Amerikanac, sekretar odbrane SAD. Voren Kristofer (Warren Christopher), Amerikanac, bivi dravni sekretar SAD. Vladimir Gusinski (Vladimir Gusinsky), Rus, medijski magnat. Volf Bilcer (Wolff Blitzer), Amerikanac, izveta CNN-a. Voren Zimerman (Warren Zimmerman), Amerikanac, bivi ambasador SAD u Jugoslaviji. Zbignjev Bezinski (Zbignew Bzezinski), Amerikanac, bivi savetnik za nacionalnu bezbednost SAD. ak Derid (Jacqes Deride), Francuz, filozof, zagovornik Novog svetskog poretka. ak Klajn (Jackues Klein), Amerikanac, bivi izaslanik UN u Republici Srpskoj Krajini. ak Lang (Jazk Lang), Francuz, bivi ministar kulture.

162

II ) FUNKCIONALNO USTROJSTVO NEVLADINIH ORGANIZACIJA

Kao poseban oblik institucionalnog delovanja nevladine organizacije su osmiljene u prvim godinama nakon Drugog svetskog rata, u Velikoj Britaniji, dravi sa ubedljivo najveim kolonijalnim iskustvom. Naime, Britancima je polovinom XX veka postalo jasno da silu oruja, na kojoj je poivala njihova dotadanja kolonijalna uprava u mnogim zemljama, treba zameniti nekim drugim vidom ostvarivanja dominacije, pa se na planu iznalaenja najoptimalnijeg reenja postavilo pitanje: Kako jedan narod za iju su teritoriju kolonizatori zainteresovani zbog prirodnih resursa, geostratekog poloaja ili nekog treeg razloga, dovesti u poziciju da dobrovoljno prihvati stranu dominaciju doivljavajui vlast stranaca kao poeljnu soluciju za ostvarivanje sopstvenih nacionalnih interesa? Taj zadatak poveren je eminentnim zapadnim strunjacima iz oblasti sociologije i psihologije, koji se nadalje prioritetno angauju na osmiljavanju naunih metoda i tehnika uobliavanja masovnog javnog miljenja. U samom startu, iskristalisalo se nekoliko generalnih preduslova koje e ubudue morati da ispunjavaju institucije angaovane na izradi i realizaciji ovakve vrste projekata. Prvi preduslov bio je obavezna formalna nezavisnost od dravne administracije, to jest, instituti i projekti moraju biti nevladini. Naime, njihov rad je podrazumevao niz aktivnosti koje su bile u suprotnosti sa osnovnim etikim i meunarodnim pravnim normama, pa, mada su ti poslovi bili okarakterisani kao tajni, nijedna zainteresovana administracija, prvo britanska a zatim i
163

amerika, nije elela da ulazi u rizike eventualne kompromitacije. Istovremeno, nezavisnost od dravne administracije pokazala se kao dodatno poeljna, stoga to je nosiocima projekata davala mogunost istupanja sa pozicija nepristrasnog faktora, koji e na prostorima delovanja biti lake primljen, jer nee imati prepoznatljiva obeleja koja definiu neokolonijalizm. Iz toga je proizaao i drugi preduslov, a to je finansijska nezavisnost projekata od dravne administracije, pa su u tu svrhu angaovani privatni fondovi pojedinaca i korporacija koji su, uostalom, iz kolonijalistikih poduhvata izvlaili i najveu materijalnu dobit. Mada e se u takve poslove, u velikom broju sluajeva, kao poruilac i finansijer pojavljivati dravne institucije, to uglavnom nee ii direktno, ve preko jednog ili vie posrednika, koji e preventivno prikriti tragove, u sluaju da realizacija nekog od projekata krene nepoeljnim tokom. Kako je vreme pokazalo, nezavisnost, koja je zapoela kao nevladina, veoma brzo se manifestuje kao nadvladina globalistika inicijativa, koja e svojom sveobuhvatnosu umnogome prevazilaziti i interese i potrebe drava usled kojih je poetna inicijativa potekla. Prva organizacija te vrste bio je Tevistok Institut iz Londona, sa nekoliko svojih naunih ogranaka na najuvenijim britanskim univerzitetima. Osnovno polje njihovog delovanja bile su socijalne i drutvene krize, kao i uticaji tih kriza na mentalni sklop pojedinca i irih drutvenih zajednica. Okosnica istraivanja bio je projekat nazvan ok budunosti, koji je razvilo Istraivako odeljenje za naunu politiku SPRU tevistokovog ogranka na Seseks Univerzitetu, kao naunom metodu manipulisanja itavim populacijskim grupama. Prema ranije citiranom, Donu Koulmanu, ok budunosti se opisuje kao niz drutvenih dogaaja koji dolaze tako brzo da ljudski mozak ne moe da ih apsorbuje kao informaciju, jer je nauno potvreno da postoje jasno oznaene granice promena koje je ovek u stanju da pojmi i savlada. Posle neprestanog izlaganja okovima te vrste, velika populacijska ciljna grupa odluuje da vie ne eli da pravi nikakav izbor.
164

Kolektivna mentalna prezasienost rezultira apatijom, kojoj e prethoditi povremeni izlivi bezumnog masovnog nasilja. Takva populacija postaje lako podlona kontroli i poslunosti, pa bez protesta sledi nareenja sa strane. Tevistok Institut definie ok budunosti kao specifian mentalni stres koji se manifestuje kao skup fizikih i psiholokih tegoba koje nastaju zbog preoptereenja mehanizma za donoenje odluka u ljudskom mozgu i generalno ga preporuuje kao optimalno srdestvo za izazivanje kriza masovne nesigurnosti. Prema Tevistokovom uputstvu: Postoje tri izrazite faze, kao odgovor i reakcija na stres, koje pokazuju iroke drutvene grupe. Prvo, to je povrnost napadnuta populacija brani se parolama, ona ne identifikuje uzrok krize, stoga ne ini nita protiv njega i otud se kriza produava. Drugo je fragmentacija. Ona se javlja kako se kriza nastavlja i drutveni poredak se rui. Zatim, postoji trea faza, u kojoj populacijske grupe dospevaju u stanje samorealizacije (mislim da je prikladniji termin samoosujeenja nap. aut.) i okreu lea uvedenoj krizi i onda sledi neprilagoeni odgovor, praen aktivnim sinoptikim idealizmom i disasocijacijom.99 Po ovom konceptu, izazivanje masovnih mentalnih kriza moe se sprovoditi nenasilnim i nasilnim metodama, s tim to se nasilne dele na strategiju spoljanjeg i unutranjeg terora. Prema glavnom teoretiaru Tevistok Instituta, Kurtu Levinu (uzgred, glavni teoretiar je naravno Jevrejin): Jedna od osnovnih tehnika za slamanje morala preko strategije terora sastoji se u tome da se osoba dri u neizvesnosti u kojim se okolnostima nalazi i ta moe da oekuje. To se postie estim oscilacijama izmeu otrih disciplinskih mera i obeanja dobrog postupanja, zajedno sa irenjem kontradiktornih vesti. Sve to ini kognitivnu strukturu takvih okolnosti u toj meri nejasnom, da pojedinac ak prestaje da shvata da li neki plan vodi prema njegovom cilju ili od njega odvodi. Pod tim uslovima ak i oni pojedinci koji imaju jasne
9 99

Citirano prema dokumentaciji D. Koulmana.

165

ciljeve i spremni su da za njih rizikuju, ostaju paralisani otrim unutranjim sukobom oko toga ta da preduzmu.100 Vremenom se Tevistok Institut razvio u mreu britanskih naunih ustanova, sa istim ciljevima i zadacima, od kojih veina funkcionie i dan danas, izmeu ostalih, tu su: Meunarodni institut za strateke studije IISS specijalizovan za crne operacije i izazivanje kriza koje rezultiraju ratnim sukobima, kao i Institut za politike studije IPS iji ogranci pod razliitim imenima deluju u mnogim zemljama sa ciljem irenja dezinformacija, nesloge i drutvenog haosa. Prve nevladine institucije tipa britanskog Tevistoka, u Americi su formirane gotovo u isto vreme, 1946. godine. Za novi nauni pristup irenju neokolonijalistikog uticaja najvie je bio zainteresovan ameriki naftni magnat Robert Anderson, u okviru ije je kompanije ARKO osnovan Aspenov institut za istraivanje trita. Meutim, pokazalo se da kapaciteti tog instituta nisu bili adekvatni da udovolje Andersonovim globalistikim aspiracijama, pa je inicirao saradnju sa Tevistok Institutom za ljudske odnose, u ijoj je organizaciji formiran poseban centar, Stanford istraivaki institut (Stanford Research Institute) SRI. Kolike su bile Andersonove ambicije najbolje govori podatak da je Stanford Institut od osnivanja imao preko 4000 zaposlenih strunjaka sa godinjim budetom od 160 miliona dolara. Po ugledu na Tevistok, uspostavljena je mrea naunih institucija koja se preteno bavila projektima osiguravanja prednosti kod vlasti stranih drava, to je Andersonovoj korporaciji omoguilo veoma veliki i brz poslovni uspon u globalnim razmerama. Najznaajniji projekti bili su osmiljavani u Stanfordovom Centru za studije socijalne politike, kojim je rukovodio ameriki Jevrejin, Vilis Harmon. Nije trebalo puno vremena da amerika administracija uvidi dalekoseni znaaj Stanford Instituta i ve od pedesetih godina ta
1 100

Citirano prema dokumentaciji D. Koulmana.

166

Adersonova nevladina organizacija sve ee stupa u zajednike projekte sa Pentagonom i tada tek osnovanom amerikom Centralnom obavetajnom slubom CIA. Jedan od zamanih tajnih projekata te vrste poeo je da se radi 1958. godine, kada je general Don Foster iz Ministarstva odbrane SAD naruio da se za potrebe Pentagona izradi nauna studija koja e obezbediti prednost takozvanog tehnolokog iznenaenja. Fosterov okvirni zahtev odnosio se na to kako da se sama socijalna i prirodna okolina neprijatelja iskoristi kao oruje, to je podrazumevalo irok dijapazon istraivanja, od bihevioristikih i psiholokih nastupa prema narodima koji su okarakterisani kao potencijalni neprijatelji, do konstruisanja novih vrsta oruja za masovno unitenje, kao to su, na primer, specijalne bombe koje bi inicirale erupcije vulkana ili zemljotrese. Nosilac projekta bila je nauna agencija pod ugovorom sa Pentagonom Advanced Research Products Agenci ARPA, ali je praktino, sve konkretne istraivake poslove preuzeo Stanford Institut, iz ega je, izmeu ostalog, vremenom proizaao najsavremeniji civilni eksperimentalni Stanfordov centar za hemijski i bioloki rat. Druga znaajna konsultantska firma pod ugovorom sa Pentagonom, sa kojom je Stanford Institut tesno saraivao, bila je Schriver McKee Associates iz Virdinije, koju je osnovao penzionisani ameriki general Bernard river, inae poznat kao strunjak koji je razvio raketne sisteme tipa Titan, Atlas i Minutman. Njihov zajedniki projekat nosio je naziv Urban Systems Associates, a odnosio se na socijalni i psiholoki pristup razreavanju problema u urbanim sredinama, primenom napredne vojne elektronske tehnologije, sa konanim ciljem stvaranja neogranienih mogunosti globalne kontrole ponaanja i reagovanja stanovnitva. Iz toga je kasnije proizaao jedan od najopasnijih Stanfordovih programa Operacije protiv pobuna civilnog stanovnitva, podjednako primenjiv i na ameriku i na stranu populaciju. Mada nikada nije zvanino registrovan u spiskovima organizacija koje deluju za potrebe federalne Vlade SAD, od 1980.
167

godine, dve treine svih projekata Stanford Instituta usmereni su na vojno-bezbednosne dravne aspekte, za koje im amerika Vlada svake godine plaa milione dolara. Stanfordov informacioni sistem neprekidno je povezan sa oko 2500 slinih vladinih i nevladinih institucija, izmeu ostalih sa CIA, FBI, DIA i Pentagonom. Danas se posebno istiu dva Stanfordova projekta: Program za poslovnu pijunau na koji je redovno pretplaeno 600 amerikih firmi, i program pod nazivom Menjanje slike oveka kroz koji se sprovodi iri geopolitiki nastup prema nezavisnim dravama, posredstvom velikog broja Stanfordovih ekspozitura irom sveta. Stanfordov funkcionalni primer sledile su mnoge druge amerike institucije. Procenjuje se da ih je do danas, po raznim osnovama, samo na teritoriji Amerike registrovano oko dva miliona, i toliko su povezane i isprepletane u aktivnostima i interesima da je teko zakljuiti koja se od tih organizacija moe tretirati kao relativno autohtona, a koja je iznikla kao ekspozitura neke prethodne. Po osnovnom nainu delovanja obino se dele na politike i vojne, mada u praksi najee funkcioniu zajedno i kombinovano. Najkarakteristiniji primeri ovih organizacija su sledei: Udruenje za humanitarnu socijalnu psihologiju (Udrestading Mans Social Behevior) iz San Franciska, koje je po Tevistokovom modelu, 1957. godine, osnovao psihijatar Kantril Heldi. Ova institucija razvila je projekat takozvanog socijalnog inenjeringa, kao metoda koja je osmiljena da izazove korenite promene u grupnoj orijentaciji prema socijalnim, ekonomskim, religijskim i politikim dogaajima i da ispere mozak101 ciljnoj grupi dotle da veruje da su nametnuta miljenja i pogledi njeni sopstveni. Centar za studije demokratskih institucija CSDI, iji je osniva Robert Hains, eksponirani lan globalistike oligarhije iz
101

Ova institucija je prva u svetu uvela u upotrebu termin pranje mozga.

168

Komiteta 300. Njegovi strunjaci, Hari Emor i Frank Keli predvodili su timove naunih saradnika, sa ciljem osmiljavanja brojnih programa za nametanje ideja o neophodnosti sprovoenja socijalnih reformi liberalnog tipa, zakamufliranih iza demokratske ideologije. Fridom Haus (Freedom Hause), danas jedna od vodeih nevladinih organizacija u svetu, koju su osnovali ameriki Jevreji, Leo Curn i Karl German. Na elo organizacije postavljen je Dejms Nojsli, funkcioner amerike obavetajne slube CIA. U poetku, njihov cilj bio je irenje prosocijalistikih dezinformacija meu amerikim radnicima, a kasnije je delovanje proireno na ostvarivanje globalnog uticaja preko nametanja demokratske ideologije i zatite ljudskih prava, na planu destabilizacije politikih sistema u socijalistikim zemljama. Institut za podrku nacionalnih demokratija (National endojment for democracy), koji uobiajeno slui za pokrie osnivanja nevladinih organizacija u mnogim zemljama. Ima svoja sedita u amerikim ambasadama irom sveta. Obuhvata dve osnovne grupacije: Nacionalni demokratski institut na ijem je elu bivi ameriki dravni sekretar Medlin Olbrajt, kao i Meunarodni republikanski institut IRI. Fond za otvoreno druvo meunarodna organizacija koju je osnovao ameriki Jevrejin Dord Soro u okviru svoje privatne fondacije. To je javno eksponirana mrea antikomunistikih institucija koja deluje u svim levo orijentisanim zemljama, sa iskljuivim ciljem dovoenja na vlast proamerikih grupacija i pojedinaca. Na tom planu, ova organizacija se slui svim raspoloivim subverzivnim metodama. Praktino, nema socijalistike zemlje u kojoj je izvren globalistiki udar, a da iza toga nisu stajali Soro i pomenuta nevladina organizacija.

169

 Dajnkorp ameriko-britanska obavetajno-bezbednosna i vojna nevladina organizacija, nastala u periodu posle Drugog svetskog rata. Do danas je izrasla u treu kompaniju po bogatstvu u SAD. Zapoljava oko 17 500 strunjaka najrazliitijih profila, angaovanih na razliitim poslovima od primene visoke obavetajne i vojne tehnologije, do izvoenja subverzivnih politikih, ratnih i policijskih operacija irom sveta. Primanja njihovih slubenika visoka su ak i za amerike uslove. Na primer, za jednogodinji ugovor delovanja na prostoru bive Jugoslavije, plaa se 85 000 USD po oveku, plus trokovi na terenu. Od samog osnivanja je pod ugovorom sa Stejt departmentom, Pentagonom i CIA-om. Najvaniji sektor Dajnkorpa je Uprava za meunarodne operacije, sa seditem u vojnoj bazi Fort Vort u Teksasu. MPRI Military Professionals Resources INC., amerika nevladina konsultativna vojno-politika firma. Osnovao ju je penzionisani ameriki general jevrejskog porekla, Veron Levis, kao nevladinu organizaciju za programe pruanja dobrih usluga. Takoe je pod stalnim ugovorom sa Pentagonom i Stejt departmentom, za ije interese sprovodi brojne politikosubverzivne i vojne akcije irom sveta. Meunarodna krizna grupa, koju je osnovao bivi ambasador SAD u Turskoj, ameriki Jevrejin ruskog porekla, Morton Abramovi. Ova nevladina organizacija raspolae godinjim fondom od 100 miliona dolara, obezbeenih iz globalistikih izvora, a kao glavni finansijer pojavljuje se Dord Soro. Mada je stvorena da bi se, navodno, bavila prevencijama kriza, osnovni zadatak joj je da iste stvara i raspiruje. Ima relativno mali broj lanova, ali su svi visoko rangirane linosti sa Zapada, preteno bive diplomate, obavetajci ili vojna lica, sa znaajnim vezama i jakim uticajem. Posebno je prisutna u balkanskom regionu.

170

 Centar za nenasilni otpor pri Institutu Albert Ajntajn u Harvardu, sa ekspoziturama na nekoliko amerikih univerziteta, izmeu ostalih, na Univerzitetu Den Harp. To je relativno nova nevladina organizacija oslonjena na iskustva Stanforda, a finansirana preteno iz fondova Meunarodnog republikanskog instituta IRI. Ovaj centar je osmislio metod nenasilnog postupka preuzimanja vlasti sistematskim iniciranjem masovnih graanskih i studentskih protesta. Akcijama ove organizacije na terenu neposredno rukovodi penzionisani ameriki vojni obavetajac Robert Helvi. Do sada je bila angaovana na obaranju nekoliko reima u Evropi, Aziji i Africi. Imajui u vidu da se radi o instituciji iji je osnovni zadatak izazivanje drutvenih kriza iz arsenala sukoba niskog intenziteta, sama njena pojava na teritoriji neke drave postala je siguran znak da e se tu desavati radikalni politiki problemi. Od poetka pedesetih do sredine osamdesetih godina prolog veka, nastup nevladinih organizacija imao je upeatljivu antikomunistiku crtu. Evidentno je da su te organizacije uglavnom formirane na Zapadu kako bi bile upuivane na Istok. Osim socijalistikih zemalja, njihovim aktivnostima bile su ugroene i gotovo sve zemlje Treeg sveta u kojima je trebalo sauvati ili ponovo uspostaviti kolonijalne reime. Po padu komunizma u evroazijskom regionu funkcionalni principi ostali su isti, samo je ideoloka obojenost nastupa delimino promenjena i predstavljena u vidu progresivnog suprotstavljanja nedemokratskim, nacionalistikim i autokratskim vladavinama, to je uvedeno kao sinonimna izjava ocene za svaku vlast koja nije bila po volji Zapada. Nain na koji su te institucije ulazile u nezavisne drave samo u poetku je bio komplikovan, da bi, kako je vreme prolazilo, postajao sve laki i laki, dok napokon nisu poele da se pojavljuju uz voljnu ili preutnu saglasnost upravo Vlada domaina koje treba
171

da obaraju. Svaka ekonomska ili tehnoloka pomo koju je neka zemlja traila od Zapada ili je prihvatala kao dobronamernu ponudu zapadne strane, uslovljavana je kanalisanjem te pomoi posredstvom neke od nevladinih organizacija. Tako su prve nevladine organizacije svoj prodor u socijalistike zemlje napravile preko amerikih, preciznije Stejt departmentovih, diplomatskih organa USIS i USAID, kao i slinih konzularnih ogranaka britanske, francuske ili nemake diplomatije.102 Drugi nain prodora bio je preko zakamufliranih, fiktivno obrazlaganih poziva lokalnih institucija ekonomskog, socijalnog, obrazovnog i naunog profila, uz obaveznu asistenciju korumpiranih inovnika iz vrha politikog aparata zemlje domaina. Poslednjih godina, kljunu ulogu u plasmanu i prodoru zapadnih nevladinih organizacija imaju Ujedinjene nacije, preputajui im monopol nad humanitarnim misijama i doputajui im, pri tome, da se pod izgovorom borbe za mir direktno meaju u unutranje stvari drava u koje su dospele. Praktino, svaka nezavisna drava, samim lanstvom u Organizaciji Ujedinjenih nacija, obavezna je da takve aktivnosti tolerie, to je kao pojava ve elaborirano u prethodnom tekstu. Svetsku mreu nevladinih organizacija veoma je teko sa sigurnou i precizno rekonstruisati. Subordinacija je najee prikrivena, jer se vezanost za centralnu instituciju i izvore finansiranja ostvaruje preko posrednika, mada se na kraju sve svodi na izvravanje naloga koje postavljaju ameriki politiki monici, uz materijalnu podrku, krupnog, po pravilu amerikog jevrejskog kapitala. U pojedinim zemljama, funkcionalna struktura nevladinih organizacija prilagoena je zateenoj fazi globalistikog nastupa, pa se jedna te ista organizacija razliito postavlja i oficijelno deklarie u odnosu na okolnosti: da li se radi o zemlji koja se tek izuava za globalistiki prodor, da li su sazreli
102

SAD su prve razvile takav vid spoljnopolitikog nastupa kroz takozvani Program za pomo u razvoju demokratije, plasiran navodnom potrebom da se drugim zemljama pomogne u formiranju modernih politikih, institucionalnih i drutvenih struktura za podrku demokratskim procesima. U tu svrhu osnovana je veina fondova koje susreemo pri nastupanjima nevladinih organizacija.

172

uslovi za izazivanje i kanalisanje drutvene krize u datoj sredini, da li je zapoeo proces preuzimanja vlasti ili se ve prelo na organizovanje preuzetih dravnih organa. Treba imati u vidu to da su mnoge nevladine organizacije oformljene i registrovane za samo jedan konkretan posao i odmah zatim ugaene, uz preusmeravanje nadlenosti na drugu organizaciju, ali kasnije nisu deregistrovane, to jo vie unosi zabunu. Poseban problem kod praenja njihovog delovanja predstavljaju takozvane Asocijacije nevladinih organizacija, ijom se zvaninom registracionom overom istovremeno registruje stotinak tih organizacija. A onda organizacija stvara organizaciju i mrea se iri, van kontrole lokalne vlasti. Koliki je obim te svetske mree moe se pretpostaviti, imajui u vidu da samo iz Amerike deluje oko dva miliona ovakvih organizacija, iz Velike Britanije od oko 600 000 do jedan milion, iz Francuske bar 500 000, da ne spominjem bive socijalistike zemlje kao Maarsku ili Rumuniju sa po 50 hiljada i ostale, potpuno stavljene na raspolaganje i ispomo jedna drugoj. Povezivanje nevladinih organizacija u svetsku mreu intenzivirano je u poslednjih par godina, na inicijativu OUN-a, OEBS-a i Saveta Evrope, koji su svojim zvaninim dokumentima uputili obaveznu preporuku zemljama lanicama da se angauju na tom planu, apostrofirajui pre svega zemlje evroazijskog regiona, koje se jo uvek nalaze u fazi nedovrenih drutvenih tranzicija. Na primer, centrala svetske mree nevladine organizacije Fridom Haus je u Americi. irenje njenih ogranaka odvija se kroz zvaninu dravnu pomo koju amerika Vlada upuuje pojedinim zemljama preko diplomatskih kanala USAID u okviru razvoja stabilnog drutva, demokratskih institucija, humanitarnog prava itd., to je preduslov za druge vidove materijalne i strune pomoi, za koju je zemlja primalac prevashodno zainteresovana. Fridom Haus tako zvanino registruje svoju ekspozituru, upoljava i plaa kadrove koje bira po sopstvenom nahoenju i obavlja niz istraivanja iz oblasti prava oveka, demokratskih sloboda, funkcionisanja slobodnog trista, nezavisnih medija, od ijih
173

rezultata zavisi da li e dotina zemlja dobiti kredit amerike Svetske banke za obnovu i razvoj, povlaen poloaj kod Meunarodnog monetarnog fonda i sline beneficije. Legalizacija pomenutih istraivanja omoguava joj neometanu mogunost stupanja u kontakt sa opozicionim i drugim strukturama koje pretenduju da obore postojeu vlast, ime se Fridom Haus direktno ukljuuje u unutranje politike tokove te zemlje, kao organizator, savetnik i finansijer opozicije. U bivim evropskim socijalistikim zemljama eksponenti Fridom Hausa su danas duboko ugraeni u dravne aparate103, a tamo gde nisu, kao na primer u Rusiji, ini se sve da njihovi kritiki nalazi podrivaju nastojanja nacionalnog reima da se odupre nasrtaju globalizacije. Sa druge strane, u Avganistanu i Iraku, gde su vojnom intervencijom NATO pakta uspostavljeni ameriki okupacioni protektorati, lokalne ekspoziture Fridom Hausa figuriraju kao nacionalni demokratski faktori unutranje podrke formiranju proamerike civilne dravne uprave, direktno upuene na sadejstvo sa militantnim nevladinim institucijama kao to su MPRI i Dajnkorp. U razliitim fazama nastupa Fridom Haus se neposredno oslanja na usaglaeno delovanje sa drugim amerikim nevladinim organizacijama, pa je zaista teko ponekad razluiti ko je ija ekspozitura. U gotovo svim bivim evroazijskim socijalistikim zemljama u kojima su izvedeni globalistiki dravni udari, kao glavni finansijer Fridom Hausa pojavljivao se Dord Soro. S jedne strane to je logino, jer se radi o organizaciji kojom rukovode ameriki Jevreji, pa je normalno da njihove trokove snosi ameriki Jevrejin, ali analitiki ostaje nedefinisano da li Fridom Haus organizaciono spada u mreu Soroevih nevladinih organizacija ili ne. Takoe, u okviru aktivnosti Fridom Hausa, prilikom ruenja vlasti u Jugoslaviji, a trenutno i pri ostvarenju pokuaja preuzimanja vlasti u Zimbabveu, kao organizator udarne snage pobunjenih masa pojavljuje se amerika nevladina institucija
103

Tu se podrazumevaju novonastali proameriki protektorati koji su od 2002. godine pripojeni NATO-u ili Evropskoj Uniji Bugarska, Rumunija, Letonija, Estonija, Litvanija, Slovaka, Slovenija, eska, Maarska, Poljska.

174

Centar za nenasilni otpor, ije je lokalno rukovodstvo pre toga bilo okupljeno oko Fridom Hausa, pa je i tu teko precizirati koja se od ovih organizacija sutinki moe okarakterisati kao odgovorna za preduzetu akciju. Drugi karakteristian primer razgranate svetske mree nevladinih organizacija je lanac institucija iz sastava Soro fondacije, koja je preko trideset godina ostvarivala dominantan uticaj na opozicione strukture u svim bivim evropskim socijalistikim zemljama. Nema te drave koja je bila Soroev domain, a da u njoj nije dolo do politikog prevrata, tanije, do antikomunistikog globalistikog udara. Mada Soro i dalje zvanino tvrdi da njegov fond nikada nije uestvovao u politikim previranjima Istone Evrope, jedan od direktora fondacije, Bega Rusa, nedavno je izjavio, da je, samo za finansiranje opozicionih grupacija i medija u Srbiji, kontinuirano, tokom poslednje decenije, izdvajano preko 50 miliona dolara godinje, dok je, prema drugim izvorima, za ruenje jugoslovenskog predsednika Miloevia sa vlasti, Soro uloio oko 130 miliona dolara. Za razliku od prethodno navedene i drugih slinih organizacija, Soro se nije previe oslanjao na prodor preko amerikih diplomatskih preporuka i uslovljavanja Vaingtona zemljama domaina, ve je, u principu, nastupao samostalno, nudei pozamana finansijska sredstva lokalnim naunim i obrazovnim ustanovama bez politikih pritisaka. Vremenom su upravo te ustanove postale glavni zagovornici njegovih interesa, a nekoliko generacija visokokotiranih strunjaka, Soroevih stipendista i tienika, spontano su se nametnuli kao autoriteti istonoevropskim naunim krugovima. Danas ti ljudi predstavljaju okosnicu novouspostavljenih demokratskih reima, usmeravajui politike tokove svojih zemalja pravcem koji sugerie Soro. Koliko daleko zadiru Soroeve globalistike tenje moe se zakljuiti iz njegove najnovije inicijative, pokrenute preko Soro Fondacije za otvoreno drutvo, koja ima ekspoziture u 22 drave, za tesnu politiku saradnju svih zemalja u kojima kljuni
175

uticaj imaju njegovi tienici, tj. zemalja Centralne Azije (Azerbejdan, Jermenija, Gruzija, Kazahstan, Kirgistan, Tadikistan, Uzbekistan) i zemalja regija Kavkaza i Mongolije, sa bivim socijalistikim zemljama Centralne i Istone Evrope. Svi su izgledi da e ovako osmiljena Soroeva evroazijska kolonijalna imperija biti ostvarena, ali tu nije kraj njegovih ambicija, jer, kako je na jednom zatvorenom skupu svojih sledbenika izjavio nee se smiriti dok ne zgazi i Rusiju. PRISEANJE SEDAMNAESTO Dord Soro je vie desetina godina bio prioritetni predmet obrade ruske Obavetajne slube, jo iz vremena SSSR-a. Praktino, nije bilo strunog kursa ruskih slubi bezbednosti na kojem nisu analizirani materijali o subverzivnom nastupu Soro fondacije i njenih eksponenata u evroazijskom regionu. Na jednom operativnom kursu koji je ruska Sluba drala za potrebe jugoslovenskih obavetajaca, sredinom devedesetih, dotakli smo se naravno i Soroa, to se pretvorilo u raspravu, jer se ispostavilo da i oni i mi imamo vie nego solidne podatke o njegovom delovanju, ali da ni sa jedne strane nisu preduzimane konkretne mere na suzbijanju njegove neprijateljske delatnosti. Jugoslovenska Sluba je u to vreme bar inicirala zabranu delovanja Soro fondacije i zatvaranje njegovih kancelarija u srpskim gradovima, dok sa ruske strane nije uinjeno ak ni to. Postavljalo se pitanje zato? Posle predavanja, u neobaveznom razgovoru uz veeru, nastavio sam priu na tu temu sa glavnim predavaem, doajenom ruske pijunae, pukovnikom K. Pukovnik je sa aljenjem konstatovao da je posle Perestrojke ruska unutranja politika scena toliko destabilizovana, da ni njihova Sluba, koja je samo zahvaljujui odanim patriotskim kadrovima zadrala respektivni status, nije u mogunosti da preduzme nita jer je blokira politika. Politiko proigravanje koje je Gorbaov zapoeo sa Zapadom
176

zavrilo se kao otvorena izdaja ruskih nacionalnih interesa, a slian, samo za nijansu manje izraeni kapitulantski trend, nastavio je i korumpirani Jeljcin, to je doprinelo da u Rusiji stasa jedan neformalni, snaan centar ekonomske i politike moi kojeg ine ruski Jevreji. Naime, delimina privatizacija ruske privrede omoguila je nekontrolisani prodor zapadnog kapitala, najvie preko ruskih Jevreja, koji su veoma brzo postali vlasnici velikog dela naftne industrije i banaka. Sredstva su im stavljana na raspolaganje iz fondacija koje kontroliu ameriki Jevreji Dord Soro, Robert Rubin, Alen Grinspen, Lorens Sames i drugi, uinivi ih tako prvom generacijom modernih ruskih bogataa, a samim tim i nezaobilaznim faktorom politikog odluivanja koji otvoreno deluje sa antiruskih pozicija. Posle su im se, opet po liniji kapitala, prikljuili i brojni korumpirani, preko noi obogaeni ruski politiari i drugi kriminalci, pre svih veoma mona i organizovana eenska mafija, koji su posredstvom njihovih banaka i naftnih poslova prali novac od trgovine drogom, orujem i ilegalnim izvozom ruskog zlata i dijamanata. Sada tako kontroliu dve treine ruske Dume, pa se nijedna dravna oduka ne moe izglasati ako nije u skladu sa stavovima ruskih Jevreja. Uz to, primarnu re imaju prilikom izbora diplomatskih kadrova i ruskih predstavnika u meunarodnim organizacijama OUN-u, MMF-u, KEBS-u, gde glavninu ine Jevreji. To je odgovor na pitanje zato je Soro za rusku Slubu postao nedodirljiv. Ruska Sluba i armija ostale su jedine nacionalne institucije van jevrejskog uticaja, tako da ovi ve dugo ine intenzivne napore da i njih stave pod kontrolu, pokuajem korupcije stareinskog kadra, kriminalizacijom sastava, restrikcijom budeta, raznim aferama i propagandnim pritiscima, to e verovatno potrajati do konanog obrauna, koji Rusiji tek predstoji. U kontekstu ovog priseanja, spomenuu i jedan interesantan operativni sluaj vezan za podatke o nainu na koji su Amerikanci destabilizovali ruski administrativni sistem, do kojih je jugoslovenska Sluba dravne bezbednosti dola kroz
177

operativnu kombinaciju Seka. Naime Seka je bio ameriki terenski obavetajac zaduen za Rusiju, a po penzionisanju odluio je da zapone privatni biznis u Jugoslaviji, pa je po tom osnovu naa Sluba sa njim stupila u kontakt. U jednom od razgovora, Seka je tvrdio da je prvi znaajan ameriki obavetajni prodor prema ruskoj administraciji izvren sredinom osamdesetih, preko donacija finansiranih jevrejskim kapitalom, u emu je prednjaio Soro, tj. preko veoma skupe kompjuterske opreme koju su Amerikanci poklonili Rusima kako bi im pomogli oko modernizacije dravnog informacionog sistema. Radilo se o velikom IBM raunskom centru, finansijski nedostupnom za veinu zemalja, koji je pokrivao gotovo sve potrebe ruske dravne administracije. Instaliranje sistema, u emu je aktivno uestvovao i Seka, trajalo je neto vie od dve godine, a kada je napokon sistem proradio, bukvalno svi podaci ruskih dravnih organa, osim striktno vojnih i obavetajnih, istog trenutka su postali dostupni amerikim analitiarima, uz tehniku mogunost da na datotekama po elji interveniu bez znanja ruskih korisnika. Osnovano je pretpostaviti da je pristup tom informacionom sistemu imao i Soro, na osnovu ega je njegova fondacija izradila zaista brilijantne socioloke, kulturoloke, statistike i druge naune studije, koje su kasnije koriene prilikom pravljenja planova za otcepljivanje nekoliko, danas ve nezavisnih, sovjetskih republika. Pozamaan analitiki fond koji je na pomenuti nain oformljen, sigurno e se koristiti i ubudue, u cilju potpune destabilizacije Rusije.

178

III ) KADROVSKA STRUKTURA NEVLADINIH ORGANIZACIJA

Interesi zapadne globalistike oligarhije jasno su definisani, a planovi i aktivnosti njihovih institucija otvoreno se sprovode u delo. Sve to, naravno, ni iz daleka ne bi bilo toliko uspeno da im na raspolaganju ne stoje snage za unutranju podrsku, koje ine grupacije ljudi neprijateljski orijentisanih prema sopstvenoj naciji i dravi. Kako ree srpski mudrac Drago Kalaji: Neprijatelj cilja da domae politike partije i pokrete zameni svojim grupama za pritisak sainjenim od poslunih kolaboracionista, regrutovanih iz drutvenog taloga. Ta taktika nastoji da sa politike scene izbaci sve stvarne potrebe i volje naroda u korist izvrilaca interesa i naloga atlanskih centara moi. Ko su ti ljudi i ta ih motivie? Po kojim kriterijumima su se strani nalogodavci opredelili ba za njih? Pitanja su kojima emo se pozabaviti u nastavku teksta. Evidentno je da se u svim zemljama ugroenim globalistikom najezdom radi o manjem broju pojedinaca koji nemaju ugled u sopstvenom narodu, a po mentalnom i moralnom sklopu gotovo da su identini, bez odbira da li su u pitanju Evropljani, Azijati ili Afrikanci. to se nacionalnih otpadnika iz Srbije tie, evo kako ih je opisao jedan beogradski politiki komentator: Gotovo je neverovatno kakva je selekcija tu napravljena. Uasno debele ili isto tako mrave ene, iskompleksirane i pune otrova, na momente ak neobuzdane mrnje, liene ma kakvog arma. Unjkavi mukarci poremeene hormonalne strukture, pripadnici tipa koji kod Srba nema nikakve anse. Osrednji i preambiciozni omladinci, najee iz urbanih subkulturnih krugova, ili potpuno naivni ili vrsto reeni da ovom linijom manjeg otpora, plutajui uz veliku svetsku vodu postanu ono to u regularnim utakmicama ne bi mogli. Ta ekipa, moemo
179

slobodno rei ne bi ni papu privukla u katolianstvo, a kamoli Srbe i druge balkanske narode u ameriki svetski sistem. Moda i to objanjava injenicu to je toliko dugo morao biti ulagan tako veliki novac u ove strukture u Srbiji, a pri tom su postignuti vrlo povrni i oigledno privremeni rezultati, to su inae konstatovali i analitiari najmonijih stranih obavetajnih slubi koje deluju na teritoriji Srbije.104 Navedeni opis mogao bi se generalno primeniti na lokalne pripadnike nevladinih organizacija i u Bugarskoj, Rusiji, Iraku, Zimbabveu, Kini i nadalje. Zaista, takvi ljudi na vlast mogu doi samo uz pomo enormnog jevrejskog kapitala i NATO avijacije. U naim sredinama te ljude obino nazivamo neprijatelji, izdajnici i pijuni, to je tano, ali nedovoljno precizno, imajui u vidu da se radi o tri razliite kategorije otpadnika. Najira kategorija su dravni i nacionalni neprijatelji, to indirektno stoji u opisu svake prozapadne nevladine organizacije, jer su njihove aktivnosti iskljuivo usmerene na to da u korist tuih dravnih, nacionalnih ili nadnacionalnih interesa ugroavaju sopstvene. Tu je faktor tuih stranih interesa, primarno naglaen, po emu se nevladine organizacije bitno razlikuju od drugih grupacija okarakterisanih kao neprijateljske. Naime, svi dravni neprijatelji nisu isti, niti se mogu svrstavati u isti ko. Na primer, tradicionalni srpski nacionalisti su desetinama godina u Jugoslaviji, pa i u samoj Srbiji, tretirani kao dravni neprijatelji, zbog politikog suprotstavljanja komunistikom reimu, ali su pre svega bili patriote i nikada nisu prihvatali da se stave u slubu stranih interesa. Slian pristup moe se primeniti i prilikom definisanja razliitih kategorija nacionalnih neprijatelja, to najvie dolazi do izraaja u dravama sa meovitom nacionalnom strukturom. Tu je karakteristian primer jugoslovenskih komunista koji su u cilju ouvanja zajednike drave veoma esto nastupali sa antisrpskih pozicija, ponaajui se pri tome prema Srbima kao pravi nacionalni neprijatelji, ali njihova borba za ouvanje dravne nezavisnosti,
104

Parafrazirano prema izvoru ije podatke naalost nemam trenutno kod sebe. Verujem da mi nee zameriti to sam ga citirao bez autorizacije.

180

suvereniteta i otpora stranim interesima nikada nije bila sporna. Kao to se iz prvog dela ove studije moe videti, to je naroito dolo do izraaja posle raspada Jugoslavije, kada su u jugoslovenskoj dravi ostali samo Srbi, pa su se srpski komunisti i nacionalisti nali na istoj patriotskoj politikoj platformi, titei istovremeno i dravni i nacionalni integritet. Analitikim sagledavanjem politikih zbivanja novijih vremena, po striktnom povinovanju interesima i zahtevima stranih nalogodavaca, uz otvoreno angaovanje na negiranju, uruavanju i upropatavanju dravnih i nacionalnih tekovina zemalja u kojima deluju, nevladine organizacije sa svojim lanstvom izdvajaju se kao ubedljivo najbrojnija grupacija nosilaca neprijateljske delatnosti. irina drutvenog zahvata, inae jedno od bitnih obeleja njihovih nastupa, doprinosi da one u sebi objedinjuju predstavnike svih drugih otpadnikih struktura, to znai da i meu njihovim, generalno, neprijateljski orijentisanim pojedincima, postoje bitne razlike prema nivou ispoljene ili potencijalne drutvene opasnosti. Stoga je neophodno, dodatno precizirati konkretne kriterijume prema kojima se neki od sledbenika nevladinih organizacija mogu svrstati u ue neprijateljske kategorije izdajnika ili pijuna, jer to ne zavisi samo od njihove spremnosti, elja i afiniteta, ve od niza drugih faktora. Kategorija nacionalnih i dravnih izdajnika najopasnija je otpadnika vrsta. Zlonamernih tuina, svugde na svetu, oduvek je bilo i bie, to se da razumeti, a sa aspekta suprotstavljenih interesa moe se ak i opravdati. Meutim, izdajnici se postavljaju kao zlotvori iskljuivo prema sopstvenom narodu, a za tako neto ne moe biti ni razumevanja ni opravdanja. Na ovoj injenici zasnovan je osnovni faktor kategorizacije, jer svaki nacionalni neprijatelj ne mora istovremeno biti kvalifikovan i kao izdajnik, to jest, izdajnik moe biti samo neko ko pripada narodu koga izdajom ugroava. Pri tome, treba znati da je objektivna teta od svojih po naciju uvek neuporedivo vea i tea od one koju mogu naneti tuinci. Problemom nacionalne izdaje, kao najgnusnijim inom
181

koji jedan pojedinac moe preduzeti protiv svog naroda, bavili su se mnogi umni ljudi. Starorimski filozof i dravnik, Marko Tulije105, na tu temu konstatuje: Nacija moe da preivi budale, pa i one ambiciozne. Ali, izdaju iznutra, nikako. Neprijatelj pred vratima manje je straan, jer je poznat i on nosi svoju zastavu otvoreno. Dok se izdajnik kree slobodno meu onima unutar gradskih kapija, njegov lukavi apat iri se svim ulicama i uje se ak i u kuloarima Vlade. Takav izdajnik nam se ne pojavljuje kao izdajnik. On pria glasom koji je rtvama blizak i prijatan. Njegovo lice i nain odevanja slino je njihovom i on oivljava onu pokvarenost koja lei duboko u srcu svakog oveka. Izdajnik razara duu nacije. On radi skriveno i neznano u nonoj tmini, podrivajui temelje grada. On iri zarazu u telu politike sve dok ona njegovoj bolesti ne podlegne. Manje bi trebalo da se plaimo ubice. Izdajnik je kuga. Glavna karakteristika koja razdvaja izdajnike od ostalih nacionalnih neprijatelja je svest i volja za konkretnim nainom postupanja koji definie izdajniki akt. Naime, ovek moe postati aktivista nevladine organizacije i ukljuiti se u njenu neprijateljsku delatnost, a da pri tome, usled neobavetenosti, pogene predstave o sutini te organizacije ili naprosto zbog nezainteresovanosti, nije svestan tete koju nanosi svom narodu. Za razliku od njihovog ponaanja, nain na koji deluje izdajnik obavezno je osmiljeni in. Stoga je kod veine eksponiranih lokalnih lidera nevladinih organizacija, i te kako svesnih svoje izdaje, prisutan stalni oseaj line nesigurnosti i podozrenja od mogueg negativnog reagovanja okruenja, to se manifestuje njihovom stalnom potrebom za obrazlaganjem i pravdanjem onoga to ine. To je posebno uoljivo u sredinama gde su eksponenti tih organizacija nasilno, uz indirektnu ili direktnu pomo strane vojne intervencije, doli na vlast, kod kojih listom preovladava panini strah od eventualnog nacionalnog patriotskog protivudara. Na poseban nain treba posmatrati situacije koje se ispoljavaju kao izdaja drave, gde se radi o izdaji dravnih
105

Marcus Tullius Cicero (106-43 godina p.n.e.)

182

institucija u uem smislu, to se, bar u poetku, moe odvijati i paralelno, ali i nezavisno od nacionalne izdaje, a u tesnoj je vezi sa aktivnostima nevladinih organizacija. Naime, svaka izdaja drave u funkciji globalizacije, ma kako s poetka bila pravdana i obrazlagana, na kraju se svodi na nacionalnu izdaju. Mnoge nevladine organizacije u bivim socijalistikim zemljama formirali su ljudi koji su pre toga zauzimali visoke poloaje u komunistikoj partiji i dravnoj administraciji, a koji su, tek poto im prozapadnim politikim manevrima nije uspelo da preuzmu vlast, po gubitku funkcija, nastavili svoje delovanje na taj nain, predstavljajui se kao zagovornici nacionalnih interesa. Tu se radi o sluajevima u kojima je dravna izdaja pojedinaca formalno prethodila nevladinim organizacijama, a njihovim naknadnim formiranjem samo je produena i legalizovana. Daljim, uobiajenim angaovanjem takvih organizacija na planu izazivanja unutranjih drutvenih kriza, to samo po sebi predstavlja izdaju dravnih interesa, u to se, svesni posledica ili ne, uvlae i njihovi brojni sledbenici, dajui izdaji privid masovnosti. Ukoliko promene nastupe bez direktnog meanja stranog faktora, potreban je izvestan vremenski period da bi se dravna izdaja ispoljila kao nacionalna, ali to vie nee biti vano jer e se nosioci izdaje ve vrsto pozicionirati u vlasti, a njihove izmanipulisane sledbenike niko nita nee ni pitati. U mnogo otvorenijem kontekstu pojavljuju se ideoloki izdajnici, dravni inovnici srednjeg i nieg ranga koji u smutnim vremenima drutvenih transformacija naglo menjaju svoja ideoloka ubeenja i ukljuuju se u neprijateljsku delatnost neke od nevladinih organizacija. Tu pojavu kao uobiajenu susreemo u sredinama sa nasilno uspostavljenim globalistikim marionetskim reimima, gde se deo zateenog inovnikog aparata stavlja u funkciju kolaboracije, pod obrazloenjem da su lokalni dravni i nacionalni interesi za njih prevazieni pojmovi.

183

pijuni su trea, procentualno najmanje zastupljena neprijateljska kategorija meu lanstvom nevladinih organizacija. Naime, pijunaa je vrlo ozbiljan, studiozan posao, kome strane slube pristupaju maksimalno profesionalno, briljivo birajui ljude sa kojima e saraivati. Radi se o organizovanom, planskom i dugoronom angaovanju pojedinaca iz odreene zemlje, koji osim volje da se stave u slubu stranaca imaju i objektivne mogunosti za operativni prodor u, sa obavetajnog aspekta, znaajne sredine. To, to im lanstvo nevladinih organizacija stoji na raspolaganju kao regrutna baza, samo po sebi ne znai nita, jer je i stranim slubama jasno da se radi o drutvenom kartu, veinom nepodobnom za sloenije zahvate obavetajnog kombinovanja. U praksi te vrste, nevladine organizacije najee se koriste kao usluni logistiki obavetajni servisi, koji, po pravilu, nisu ni upoznati sa detaljima o pijunskim zahvatima koji se preko njih vre, to je inae tema kojom u se opirnije baviti u narednom poglavlju. Ovde elim da naglasim da je vrlo pogrean, mada rasprostranjen stav, da se svi pripadnici nevladinih organizacija u startu proglaavaju stranim pijunima. Meu njima naravno da ima pijuna, ali ni priblino u tolikom broju koji se pretpostavlja, jer za pijunau su ipak potrebni makar minimalni kvaliteti koje proseni lokalni izdajnici ne poseduju. Analiza kadrovske strukture nevladinih organizacija nije posebno teka, ali je obimna, s obzirom na to da obuhvata irok krug ljudi razliitih profila, sklonosti, motiva i ubeenja. Polazei od saznanja i iskustava o kadrovima i sledbenicima ovih organizacija u Srbiji, kao i podataka o lanstvu slinih organizacija u drugim zemljama, podelio sam ih u nekoliko grupa i podgrupa. Treba imati u vidu da njihovi personalni sastavi po tipologiji variraju od sredine do sredine, zavisno od istorijskih, kulturnih, etnikih, verskih i brojnih drugih osobenosti same sredine, ali i od funkcionalnih obeleja pojedinih organizacija, pa i ovu podelu treba prihvatiti uslovno.

184

INTELEKTUALNA DRUTVENA KVAZIELITA Intelektualci su kategorija koja, po pravilu, predvodi sve drutvene procese i na globalnom i na nacionalnim nivoma. ak i kada su u pitanju sredine i grupacije iji se lideri ne bi mogli podvesti pod taj pojam, oni su okrueni savetnicima iz redova intelektualaca koji kontroliu situaciju, a najee umesto njih i donose odluke. Od politikog, profesionalnog i uopte drutvenog pozicioniranja na nacionalnom nivou, intelektualcima zavise afirmacija, privilegije, budunost, materijalni status i mnogo toga. Stoga je konkurencija meu njima veoma otra, esto nekorektna i nelojalna. Dobar deo intelektualaca, spreman je zarad linog prosperiteta da pristane na svaku cenu, ukljuujui neprijateljsko delovanje prema sopstvenoj zemlji, nacionalnu izdaju ili pijunau. Zapadna globalistika oligarhija na takvu saradnju naravno rauna, u istoj meri u kojoj beskrupulozni, nedokazani i nezadovoljni lokalni kvaziintelektualci raunaju na podrku s druge strane. Nevladine organizacije su postale uobiajeni modus usaglaavanja njihovih uzajamnih interesa. Prva podgrupa ove kategorije su, nekada visoko kotirani nacionalni intelektualci, koji su iz raznoraznih, neopravdanih ili opravdanih razloga, izgubili svoje pozicije. Njihov revolt obino se izraava tako to se odmah pridruuju krugovima dravne opozicije, ne bi li bar na taj nain opstali u aktuelnim drutvenim tokovima. Ukoliko naiu na dobar prijem kod istomiljenika i stvore minimalan broj sledbenika, dalje angaovanje usmeravaju na politiku koja moe, ali i ne mora biti antinacionalna. Oni koji ni u tome ne uspeju, ili se povlae ili se stavljaju na raspolaganje strancima. Zapadne nevladine organizacije znaju da ih dobro iskoriste na organizacionom, subverzivnom i propagandnom planu. Za uzvrat, daje im se mogunost za meunarodnu afirmaciju, uz izglede da e, kao zapadni eksponenti, jednoga dana povratiti

185

izgubljene drutvene pozicije, naravno, uz uslov naputanja interesa nacije iz koje potiu. Drugu podgrupu ine aktuelni, visoko kotirani nacionalni intelektualci koji u profesionalnom ili materijalnom smislu trae neuporedivo vie od onoga to im je drutvo namenilo. Po pravilu, radi se o licima koja su ve imala bliske veze sa strancima. Motivi njihovog nezadovoljstva strancima su obino poznati, pa ih u tom nezadovoljstvu podravaju, nudei im svaku vrstu pomoi, naravno, uz adekvatne protivusluge, u poetku samo savetodavne, naune i, sa aspekta nacionalnih interesa, bezazlene. Za zemlju su veoma opasni, jer se iz tog kruga regrutuje respektivna agenturna mrea za potrebe stranih obavetajnih slubi. U intervalu, koji moe potrajati i vie godina, dok se definitivno ne deklariu ije interese zastupaju, mogu naneti veliku tetu dravi i naciji. Njihova kasnija eventualna angaovanja u nevladinim organizacijama slue pre svega za legalizaciju umeanosti u ve poinjenu izdaju, mada, kao stalno prisutna rezervna opcija, stoji i upotrebna vrednost tih ljudi prilikom formiranja lokalnih globalistikih marionetskih reima. Trea podgrupa sastoji se od neafirmisanih nacionalnih intelektualaca, ije su ambicije, obino nerealne, neostvarene. To su ljudi koji za uzroke neostvarenih linih tenji, pred sobom i pred drugima, okrivljuju iskljuivo sredinu u kojoj ive, dravu, pa i itavu naciju. Stavljaju se na kompletno raspolaganje strancima, predstavljajui se kao politike rtve, drutveno neshvaeni i bezrazlono odbaeni strunjaci. Ovi ljudi najbre se odriu nacionalnog identiteta i spremni su na bespogovornu poslunost zapadnim nalogodavcima, ak i kada za uzvrat dobijaju samo minimalne protivusluge. Oni ine najbrojniji deo lokalnih rukovodeih sastava nevladinih organizacija. etvrta podgrupa su nacionalni intelektualci koji su po razliitim osnovama stekli obrazovanje u zapadnim zemljama. To
186

su obino deca diplomata, privrednih i drugih predstavnika ili bogatih roditelja koji su tako neto mogli da im priute. Okolnost da su najlepi deo ivota proveli na Zapadu ini te uspomene neizbrisivim. Takoe, blagodeti standarda koje su tamo uivali veini njih, kasnije, po povratku u domovinu, postaju nedostine, a samim tim i konstantno prieljkivane. Mnogi iz ove podgrupe nisu odoleli svesnom, a esto i nesvesnom, izazovu lagodnog ivljenja, spontano se pretvarajui u eksponente zapadnih globalistikih interesa i, kao sledbenici nevladinih organizacija, podloni svakom obliku manipulacije. Petu podgrupu ine relativno uspeni nacionalni intelektualci koji sebe predstavljaju kao mondijaliste graane sveta. Oni smatraju da su svojom linou i delom prevazili nacionalne okvire, pa dalju profesionalnu afirmaciju vide iskljuivo na meunarodnom planu, naravno, u bogatim zemljama zapadnog sveta. Po pravilu se ne deklariu protivno interesima sopstvene nacije, meutim, da bi sebi stvorili priliku za afirmaciju tog nivoa, ako zatreba, nee prezati ni od nacionalne izdaje, pravdajui svoje postupke stavom da su za njih nacionalni interesi prevaziena stvar, ili, kako komentarie jedan beogradski analitiar: Mondijalisti su spremni da sve internacionalizuju, rasprodaju i odu, ne obazirui se na interese onih koji ostaju. esto se stavljaju u funkciju nevladinih organizacija, jer u njima vide ansu za ostvarivanje linih ciljeva, dok ih ove organizacije vrlo rado prihvataju, cenei njihov mondijalizam kao neospornu podrku globalizmu. Osim intelektualaca, u ovoj podgrupi iroko su zastupljeni afirmisani sportisti, umetnici i estradni zabavljai, prevashodno zainteresovani za nastavak karijere u inostranstvu. esta podgrupa obuhvata mlade nacionalne intelekualce, koji jo nisu ni zapoeli ivotne, profesionalne i drutvene karijere. Oni predstavljaju osnovnu populacionu strukturu ka kojoj su usmereni dugoroni globalistiki planovi, pa je prioritet veine nevladinih organizacija angaovanje na pridobijanju njihove naklonosti.
187

injenica je da srednjokolska i studentska omladina iz urbanih sredina irom sveta stasava pod dominantnim uticajem zapadne kulture i propagande, to ih, u visokom procentu, ini podlonim za prihvatanje antidravnih i antinacionalnih ideja svih vrsta. Tako se globalistima prua mogunost da iz ove, zaista iroke podgrupe, selektuju kadrove, ije e dalje vaspitavanje i obrazovanje neogranieno sponzorisati, inei od njih svojevrsnu armiju zahvalnih poslunika bez kulturnog, nacionalnog, dravnog, politikog i moralnog identiteta. Sedma podgrupa su socijalno ugroeni nacionalni intelektualci koji su u situacijama drutvenih recesija ostali bez zaposlenja i sredstava za egzistenciju. Kod veine njih, patriotska i nacionalna opredeljenja nisu bila sporna, a utoiste u nevladinim organizacijama potraili su da bi mogli da preive. U ovu podgrupu spadaju i intelektualci zaposleni u informativnim, obrazovnim i drugim institucijama, nad kojima su vlasnitvo i upravu preuzele nevladine organizacije, pa su suoeni sa dilemom ostati bez posla ili prikljuiti se. Za ove ljude moe se slobodno rei da su se neprijateljskoj strani priklonili jer nisu imali drugog izbora. PRISEANJE OSAMNAESTO Iz podgrupe intelektualaca koji su zbog nemogunosti da nau neki drugi posao stupili u funkciju stranih nevladinih organizacija, lokalne kontraobavetajne Slube redovno regrutuju svoju operativnu mreu. Svojevremeno, jugoslovenska Sluba je tako na vezi drala operativnu poziciju registrovanu pod kodnim nazivom aba, koja inae i danas radi u jednoj od takvih organizacija. Ta ena je dobar primer unutranjeg mentalnog sukoba motiva koji je karakteristian za ljude iz ove podgrupe. Naime, aba je oduvek naginjala ekstremnom srpskom nacionalizmu, mada se na tom planu nije javno
188

eksponirala, pa je veoma teko doivljavala to to je okolina tretira kao nacionalnog neprijatelja, a kako je jednom izjavila, ponekad joj se deavlo da i samu sebe doivljava kao izdajnika. S jedne strane, u funkciji kontraobavetajne pozicije Slube, bila je izuzetno sposobna i korisna, angaovana iskljuivo na osnovu patriotskih pobuda. Samoinicijativno je preduzimala veoma sloene operativne zahvate, po kvalitetu ravne nivou profesionalnog operativca. S druge strane, nikako nije htela da se odrekne veoma visoke zarade koju su joj za redovan posao isplaivali stranci. Naprotiv, struni deo svojih obaveza prema njima izvravala je do perfekcionizma, napredujui u hijerarhiji prema samom vrhu te organizacije. Javno, drui se samo sa strancima i njihovim plaenicima, u meuvremenu se ak i udala za stranca. Tajno, mrzi strance i temeljno podriva njihovu aktivnost. Sutinski, ivot joj se odvija u permanentnom procepu izmeu izdaje i patriotizma. U osmu podgrupu spadaju nacionalni intelektualci koji su se iz najiskrenijih pobuda angaovali u humanitarnim misijama pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. To su obino zdravstveni strunjaci i drugo visokoobrazovano osoblje zaposleno u nevladinim organizacijama tog tipa, koji ili ne znaju ili ne ele da znaju za neprijateljsku pozadinu delovanja meunarodnih misija. Uslovno se moe rei da su se neprijateljskoj strani priklonili nesvesno. PRISEANJE DEVETNAESTO Ova podgrupa intelektualaca je takoe podobna za angaovanje u korist lokalnih kontraobavetajnih Slubi, mada su kao po pravilu, posebno u prvim kontaktima, teki za saradnju, jer jednostavno nee da prihvate injenicu da je to ime se profesionalno bave u neposrednoj funkciji nacionalne izdaje. Dobar primer je operativna kombinacija ovek, u koju je bio
189

ukljuen jedan brani par srpskih intelektualaca zaposlenih u Ujedinjenim nacijama, po ijem su nalogu preuzeli koordinaciju nad nekoliko zapadnih humanitarnih nevladinih organizacija na teritoriji bive Jugoslavije. Mu ovek-1, bio je od ranije na vezi sa srpskom obavetajnom Slubom, a sticajem okolnosti ukazala se potreba da se u jednu od operativnih akcija ukljui i njegova supruga. Njeno angaovanje ovek-1 je preuzeo na sebe, ali im joj je spomenuo o emu se radi dolo je do porodine svae, pa nije bilo druge nego da je profesionalni tim izvue na stranu i sa njom obavi oficijalni razgovor. Ta ena, po struci lekar, bila je neosporni patriota i fanatini humanista. Izriito je negodovala zbog same ideje da je angaujemo da pijunira institucije koje su pod patronatom Ujedinjenih nacija, tvrdei da su nae pretpostavke o njihovom neprijateljskom delovanju netane, maliciozne i veoma tetne, jer mogu ugroziti dotok humanitarne pomoi koja je na terenu bila preko potrebna. Naglasila je da je to to inimo u suprotnosti sa meunarodnim pravom i da e se na na postupak aliti lino predsedniku drave, kojem je inae, po funkciji koju je obavljala, imala pristup. Odgovorili smo joj da radimo po direktnom nareenju predsednika drave. To je ve nateralo da se zamisli. Nevoljno je pristala na saradnju. Registrovali smo je pod pseudonimom ovek-2. Za nepuna etiri meseca operativnog angaovanja po zadacima Slube, neposredno se uverila da se pod okriljem jedne od zapadnih nevladinih organizacija kojom ona koordinira, preko humanitarne pomoi vri snabdevanje muslimanskih paravojnih formacija lakim raketnim naoruanjem i drugom vojnom opremom. Za nju je to zaista bio ok i razoarenje koje je jedva podnela. Htela je da im urui otkaz. Odgovorili smo je. to zbog plate koja je bila zaista veoma visoka, to zbog naeg ubeivanja da je nacionalnoj Slubi, iz operativnih razloga, na tom mestu izuzetno znaajna, ostala je u poslu. Koliko znam, radi ga i danas.

190

LICA IZ LOKALNIH OPOZICIONIH POLITIKIH STRUKTURA Prozapadne opozicione i druge sline lokalne politike strukture su uobiajeni saveznici nevladinih organizacija. Mada meu njima esto postoje otvorena neslaganja, konkurencija, pa i uzajamno nepoverenje, logino su upueni jedni na druge, tako da njihova koegzistencija dugorono opstaje. U zavisnosti od istorijskih i drugih okolnosti koje su karakterisale razvoj politikog pregrupisavanja u nekoj zemlji, kao i od trenutne faze u kojoj se nalazi zapadni globalistiki nastup u dotinom regionu, opozicione strukture moemo podeliti na one koje su nastale pre pojave nevladinih organizacija i one koje su stvorene uz njihovu direktnu ili indirektnu pomo. U svakom sluaju, politika, a to je jo vanije, ekonomska podrka Zapada opozicionim krugovima, umnogome zavisi od tih organizacija, to im, u tim sredinama, obezbeuje dominantan uticaj. Zato se lica iz politike opozicije, veoma esto, paralelno susreu i u svojstvu aktivnih lanova nevladinih organizacija. Kao posebnu kategoriju lanstva, slino prethodnoj podeli, uslovno ih moemo sagledati kroz nekoliko podgrupa. Prvu podgrupu lanstva nevladinih organizacija, koja potie iz lokalnih opozicionih politikih struktura ine nacionalisti prozapadne antikomunistike orijentacije. Naime, u svim komunistikim zemljama, nacionalisti su predstavljali istorijski poraene politike snage, koje su, uglavnom, izbegle na Zapad i tamo nastavile svoje delovanje kao emigrantske organizacije. Vremenom, neke od njih su reaktivirale svoja uporita u matinim zemljama, kao prve izdanke antikomunistike opozicije, daleko pre pojave nevladinih organizacija. Oslanjajui se primarno na finansijsku i organizacionu pomo zapadnih obavetajnih Slubi njihova uloga je bila vie subverzivnog nego lokalno-politikog
191

karaktera, to je trajalo sve do sredine osamdesetih godina prolog veka, kada je globalistika ekspanzija nametnula nove svetske drutvene tokove. Uvoenjem politikog pluralizma u komunistikim zemljama Evroazije lokalni nacionalisti nastupaju kao prve opozicione politike stranke, meutim, istovremeno dolazi i do polarizacije unutar njihovog lanstva, koje poinje da se deli na antiglobalistiki nastrojene patriote i one koji su se opredelili za striktno ispunjavanje zahteva zapadnih nalogodavaca. Stupanjem na scenu nevladinih organizacija, kao osnovnog nosioca ideje globalizma, polarizacija meu nacionalistima postaje sve izraenija. Patriotski orijentisani nacionalisti postaju njihovi ogoreni protivnici, dok ovi drugi, da bi zadrali naklonost Zapada, sa nacionalistike politike platforme postepeno prelaze na globalistiku, stavljajui se nevladinim organizacijama na kompletno raspolaganje. Tako dolazimo do apsurdne situacije da se nekadanji ekstremni zagovornici nacionalizma, sledbenici etnika u Srbiji, belogardejaca u Rusiji, ili Komintanga u Kini, danas pojavljuju u ulozi okosnice antinacionalistikih nevladinih organizacija u svojim zemljama. Druga podgrupa lanstva nevladinih organizacija, regrutovana iz krugova lokalne politike opozicije sastoji se od antikomunistikih demokratskih snaga. Uvoenjem politikog pluralizma u komunistikim zemljama, sredinom osamdesetih godina, pojavile su se i brojne partije demokratske opcije, meutim, nisu imale kontinuiranu istorijsku tradiciju kao nacionalisti, pa su se organizaciono stabilizovale dosta kasnije od njih. lanstvo demokratskih partija zasnivalo se na intelektualcima iz nekadanje, takozvane prozapadne graanske desnice, koja ideoloki nije bila uobliena, osim to su se svi deklarisali kao antikomunisti. Praktino, do njihovog potpunog politikog stabilizovanja dolo je tek uz organizacionu i finansijsku pomo nevladinih organizacija. Stoga zapaamo da su mnogi aktuelni lideri demokratskih stranaka svoje politiko angaovanje zapoeli u nekoj od tih organizacija, kao i to da se izvestan broj nevladinih
192

organizacija kasnije preregistrovao u politike stranke demokratskog bloka, to sve zajedno znai da im je i lanstvo dobrim delom isprepletano. Trea podgrupa lanstva nevladinih organizacija koja potie iz redova lokalnih politikih struktura okuplja prebege iz stranaka na vlasti koji su se transformisali u najesu antikomunistiku opoziciju. To je bila uobiajena pojava u bivim komunistikim zemljama, posebno u periodima neposredno pre i za vreme drutvenih tranzicija. Naime, komunisti, socijalisti i drugi leviari, koji su procenili da e promenom politike opcije eventualno uspeti da zadre drutveni status, znali su da ih opozicione stranke nee tek tako primiti u svoje redove, pa su se, bar za prvo vreme, prikljuivali takvim organizacijama. Nevladine organizacije ne samo da nisu ni postavljale pitanje njihove politike prolosti, ve naprotiv, bive komuniste su doekivale sa dobrodolicom, jer im je to puno znailo na propagandnom planu. Ova pojava je posebno bila karakteristina za Srbiju, gde su se mnogi bivi vodei komunisti, neposredno po padu sa vlasti, stavljali na raspolaganje nevladinim organizacijama, uz iju su pomo kasnije osnivali svoje, iskljuivo antikomunistike politike partije. etvrtu podgrupu lanstva nevladinih organizacija regrutovanog iz redova lokalih opozicionih struktura ine sledbenici raznih drutvenih pokreta koji mogu, ali i ne moraju imati otvorenu politiku konotaciju, s tim, to se gotovo uvek svrstavaju na stranu dravne opozicije. To su, na primer, pripadnici pacifistikih i ekolokih udruenja koja su nekada davno nastajala ili iz pomodarstva ili pod pokroviteljstvom dravnih institucija106. Danas su gotovo sve organizacije te vrste u svetu registrovane pod patronatom i sponzorstvom neke od nevladinih organizacija, to
106

Veinu dobrovoljnih udruenja koja su se bavila poumljavanjem ili zatitom prirode, gotovo u svim zemljama, bez obzira na drutveno ureenje, formirala je drava. Danas, mnoge od tih organizacija figuriraju kao globalistike politike stranke Zeleni i sl.

193

znai da su nevladine organizacije u potpunosti preuzele njihovo lanstvo. Peta podgrupa lanstva nevladinih organizacija sastoji se od sledbenika svih drugih opozicionih opcija koje, na primer, zatiemo u afrikim i azijskim zemljama u kojima komunizam, inae, nikada nije bio na vlasti. Radi se o sredinama gde dravnim aparatom upravljaju plemenski, verski, vojni ili drugi lideri nacionalne patriotske orijentacije, pa su preteno zbog toga na udaru zapadnih globalista. Kod njih opozicija, kao organizovana politika snaga, najee nije ni formirana, tako da se primarni zadatak nevladinih organizacija, ije je prisustvo poslednjih godina u tim podrujima sve intenzivnije, svodi na okupljanje lokalnih nacionalnih izdajnika i pomo kako bi se nekako transformisali u definisanu antidravnu strukturu. U osnovi, tu je celokupno lanstvo opozicionih grupacija izjednaeno sa lanstvom nevladinih organizacija. LICA IZ KRUGOVA LOKALNIH BIZNISMENA irina drutvenog nastupa nevladinih organizacija ini ih svojevrsnim oblikom biznisa. Donacije i finansijski fondovi na kojima poiva njihovo delovanje svakako treba posmatrati i u kontekstu prodora i plasmana zapadnog kapitala. Prisetimo se da je na promene politikog sistema u Srbiji, samo jedan od donatora, Dord Soro, uloio preko 130 miliona dolara. Te pare su negde morale da odu, negde se i danas obru. Uz Soroa, bilo ih je bar jo dvadesetak, to znai da je cifra neuporedivo vea. Osim toga, treba znati da u Americi vai pravilo, da kada njihova drava zvanino alje ekonomsku pomo bilo gde u svetu, 40 posto te pomoi obavezno ostaje na raspolaganju amerikim nevladinim organizacijama, angaovanim na terenu, koje dalje vode rauna gde e i kako pomenuti deo sredstava biti investiran.

194

Drugi, isto tako znaajan oblik biznisa koji se odvija preko ovih organizacija je distribucija meunarodne humanitarne pomoi upuene u regione zahvaene krizama. Prema analizama Meunarodnog komiteta Crvenog krsta : Koliina humanitarne pomoi koju je Evropska Unija distribuirala preko nevladinih organizacija izmeu 1990. i 1994. godine, porasla je sa 47 na 67 posto, tako da one danas distribuiraju vie novca nego Svetska banka. Pomo se sve vie upuuje preko njih, umesto preko lokalnih vlada, jer evropski donatori smatraju da su one otvorenije i efikasnije od dravnih institucija. Nije teko pretpostaviti koliko na nesrei miliona izbeglica irom sveta zarauju proizvoai hrane, ebadi, atora, sanitetske opreme i drugih neophodnih potreptina. Krajnji korisnici to dobijaju u obliku poklona, proizvoai profitiraju, jer se oslobaaju vika zaliha, a i onaj, koji sve to plaa dobro zna ta radi zato to ima dugorone interese u zemlji u koju na ovaj nain ulae. U svakom sluaju, humanitarni aspekt je sekundaran, ako ne i zanemarljiv. Primera radi, sveukupna humanitarna ulaganja Amerikanaca u srpsku pokrajinu Kosovo bie nadoknaena jednim jedinim procentom vrednosti rudnika Trepa, koji je, u meuvremenu, ve postao ameriko vlasnitvo. Deo tog ogromnog profita obavezno e ii nevladinim organizacijama zbog njihove neosporno vane uloge u svemu tome. Lokalni biznismeni i imuni poslovni ljudi upoznati su sa navedenim injeninim stanjem, pa se mnogi od njih odluuju da interese svog privatnog kapitala stave iznad nacionalnih interesa, te iznau mogunost kako da se u pomenute ekonomske procese ukljue. Uobiajeni nain je povezivanje sa nekom od globalistikih nevladinih organizacija, to ih ini posebnom grupacijom njihovog lanstva, koju takoe moemo uslovno podeliti na nekoliko podgrupa. Prvu podgrupu ine lokalni biznismeni koji se prikljuiju ovim organizacijama sa primarnim ciljem ouvanja svog legalno steenog kapitala. Naime, u zemljama ugroenim globalizmom,
195

uobiajena pratea pojava je ekonomska kriza prouzrokovana razliitim oblicima privrednih sankcija, koje se kreu od ogranienog embarga na odreenu vrstu robe do totalne ekonomske blokade. U takvim uslovima funkcionisanje dravnih i privatnih firmi je oteano ako ne i nemogue, posebno ako uz blokadu ide i zamrzavanje poslovnih rauna graana dotine zemlje u zapadnim bankama, to je inae bio sluaj sa Jugoslavijom. Jedan od naina na koji se domai privatni biznismeni snalaze u toj situaciji je stavljanje sebe u funkciju nevladinih organizacija, kao javnih ili tajnih sponzora njihovih akcija. Svrstavajui se na taj nain meu pristalice globalizacije, skoro uvek uspevaju da zadobiju povlaeni poloaj u zapadnim poslovnim krugovima, pretvarajui se vremenom u glavne nosioce razaranja dravne i nacionalne privrede. U ovu podgrupu spada i krug novopeenih bogataa iz bivih i aktuelnih komunistikih, odnosno socijalistikih zemalja, kojima su veze u nevladinim organizacijama umnogome olakale iznoenje kapitala u inostranstvo. PRISEANJE DVADESETO Dilema u vezi sa davanjem prednosti interesima privatnog kapitala u odnosu na nacionalne interese, prisutna je i kod veine lokalnih biznismena, koji su inae, bili izrazito patriotski orijentisani. To se danas moe videti na osnovu ponaanja mnogih srpskih bogataa koji su u proloti zaista nesebino pomagali nacionalnu opciju. Karakteristian primer je jedan od finansijski najmonijih ljudi u Republici Srpskoj, koga neu imenovati iz potovanja prema mnogim dobroinstvima koje je uinio za srpski narod. U tom regionu, on je danas glavni zagovornik idaje globalizacije. Lanac njegovih firmi, koji je do jue figurirao kao okosnica organizovanja srpskog nacionalistikog pokreta, u potpunosti je stavljen na raspolaganje zapadnim nevladinim organizacijama. Njegov privatni luksuzni objekat, koji je nekada
196

sluio kao sedite biveg predsednika Radovana Karadia, ustupljen je na besplatno korienje NATO generalima. Tajni izviaki punktovi ije je formiranje lino sponzorisao za potrebe Slube dravne bezbednosti stavljeni su na raspolaganje operativcima CIA. Na kraju je i svog sina, veterana elitne srpske borbene formacije, posredstvom nevladinih organizacija uputio na kolovanje u jedan ameriki vojni obrazovni centar. Istovremeno, da li iz patriotskih pobuda koje u njemu i dalje egzistiraju, da li zbog grie savesti ili iz straha od eventualnih buduih drutvenih promena, koje su kod Srba uvek mogue, redovno finansira kolovanja dece poginulih srpskih ratnih veterana, vodi brigu o porodicama ratnih invalida, a spreman je i da, uz sve rizike po sebe, tajno pripomogne kod sklanjanja odmetnutih srpskih lidera koje progoni takozvani Haki tribunal. Teko je odgonetnuti ta se zaista deava u njegovoj glavi. U svakom sluaju, veliko je mentalno optereenje istovremeno biti i izdajnik i patriota. Nisam strunjak za ekonomiju, a materijalno bogatstvo me nikada nije ni zanimalo, pa verovatno stoga neke stvari ne mogu ni da razumem. Jasno mi je da ekonomske zakonitosti ine privatni kapital i nosioce tog kapitala internacionalnim, pa i nadnacionalnim, ali ne mogu da poverujem da ih mogu uiniti toliko antinacionalnim. Druga podgrupa se sastoji od lokalnih biznismena koji su do kapitala doli pomou korupcije ili kriminala, pa se prikljuuju nevladinim organizacijama da bi legalizovali tako steeno bogatstvo i status u poslovnom svetu. Nevladine organizacije ih rado prihvataju, jer ovi zaista znaju da budu izdani sponzori i vrlo servilni kada su u pitanju zahtevi iz inostranstva. Za uzvrat, dobijaju kvalifikaciju boraca za ekonomske promene, lokalnih progresivnih snaga i tome slino, to i njima i njihovom kapitalu omoguuje pristup u legalne meunarodne finansijske tokove. Ova pojava je takoe karakteristina za sve bive i sadanje
197

komunistike zemlje, a posebno je uoljiva u Rusiji, Bugarskoj, naroito na Kosovu, gde se klasini kriminalci, iji kapital potie iskljuivo od ilegalne trgovine narkoticima, proglaavaju prozapadnim, napredno orijentisanim biznismenima. U treu podgrupu spadaju lokalni biznismeni koji su svoju ukupnu poslovnu strategiju zasnovali na saradnji sa nevladinim organizacijama. Njih nacionalni i dravni interesi niti zanimaju niti o tome vode rauna, a eventualnu kritiku patriotskih krugova, kojoj mogu biti izloeni, javno tumae kao zavist nesposobne konkurencije koja se nije snala u novonastalim uslovima trine ekonomije. Sa stanovita globalista, pretstavljaju vaan inilac drutvenih transformacija, pa uivaju punu podrku Zapada. Uspenijim biznismenima iz ove podgrupe obino se sugerie da preko nevladinih organizacija konkuriu za ukljuivanje u zapadne investicione programe, ime praktino postaju nosioci plasmana stranog kapitala, dok se onim manje uspenim ine nierazredni poslovni ustupci, najee oko uea u nabavci, skladitenju i transportu humanitarne pomoi, obnovi razruenih objekata u nekadanjim zonama ratnih dejstava itd. etvrta podgrupa lokalnih biznismena koji deluju preko nevladinih organizacija je malobrojna, apsolutno povlaena kategorija onih, koji su predvieni da obezbede i iznesu najznaajnije segmente ekonomske tranzicije i privatizacije dravnih firmi u svojim zemljama. To su biznismeni od najveeg poverenja za te organizacije, oni koji su od samog poetka ukljueni u procese globalizacije na svojim podrujima, a po pravilu su bliski saradnici, savetnici, pa i lanovi rukovodstava nevladinih organizacija koje ih proteiraju.

198

PRIPADNICI NACIONALNIH MANJINA I MARGINALNIH ETNIKIH GRUPA

Odnosi izmeu etnikih grupacija koje ive na istom prostoru predstavljaju sloen politiki problem, veoma podloan spoljanjim uticajima i manipulacijama. To se podjednako odnosi i na drave koje su svojevremeno formirane kao vienacionalne zajednice, kao i na jednonacionalne drave koje u svom sastavu imaju jednu ili vie manjih, sekundarnih etnikih grupa. Brojni primeri iz novije svetske istorije potvruju da se zapadna globalistika kampanja izazivanja kriza u pojedinim regionima sveta najee bazirala na podrivanju meunacionalnih odnosa i podstrekavanju etnikih sukoba pruanjem podrke separatistikim tendencijama. Masovnost lanstva nevladinih organizacija velikim delom je zasnovana na meunacionalnoj polarizaciji graana drave domaina. Takva polarizacija je u izvesnom obliku svakako postojala od ranije, ali je pojavom ovih organizacija znatno dobila na intenzitetu, ak do nivoa problema koji je u nekim sluajevima rezultirao graanskim ratom i raspadom drave. U zavisnosti od konkretnih okolnosti, karakteristinih za nacionalne odnose u pojedinim zemljama, lanstvo nevladinih organizacija regrutovano iz etnikih sredina moe se razvrstati u nekoliko podgrupa: Prva podgrupa su pripadnici konstitutivnih naroda koji ine osnov stanovnitva neke vienacionalne drave. U takvim dravama potencijalni unutranji problem najee potie od injenice da se jedna od nacija, dominantna po svojoj brojnosti i uticaju, obavezno izdvaja kao vodea, kao na primer Rusi u bivem SSSR-u ili Srbi u bivoj Jugoslaviji, to izaziva animozitet kod ostalih, pa se nacionalno jedinstvo odrava preteno intervencijom zajednikog dravnog aparata. U situacijama spontanih ili namerno izazvanih socijalnih i drugih drutvenih kriza, meunacionalni

199

animozitet se pojaava i nacije koje se smatraju podreenim lako prihvataju svaki vid podrke sa strane, to se konkretno moglo videti iz masovnog toplog prijema na koji zu zapadne nevladine organizacije svojevremeno naile kod Slovenaca i Hrvata u Jugoslaviji. Na jugoslovenskom primeru, politika pozadina, tj. da li je neko sebe smatrao komunistom ili antikomunistom, pokazala se kao nebitna, ak su je separatistiki lideri demagoki iskoristili kako bi opravdali sopstveni ekstremni nacionalizam, imajui u vidu da su Srbi, inae dominantna nacija, generalno predstavljeni kao nazadni komunisti, a svi ostali kao sledbenici naprednog prozapadnog globalizma. U pomenutim uslovima, broj lanova i sledbenika nevladinih organizacija bio je ogroman, jer su ga inili praktino svi antisrbi, znai bar jedna treina tadanjeg jugoslovenskog stanovnitva. Identina situacija karakterisala je i raspad SSSR-a, gde su nevladine organizacije osnov za svoja uporita imale meu stanovnitvom neruskog etnikog sastava. Druga podgrupa sadri pripadnike sekundarnih etnikih skupina koje ine neznatan procenat stanovnitva u jednonacionalnim dravama. Tu je dominacija vodee, veinske nacije u svakom pogledu neosporna i neprikosnovena. Nacionalne manjine toga su svesne i po pravilu se ponaaju kao lojalni graani, ali su podlone politikim manipulacijama sa strane, posebno u situacijama kada zbog socijalnih kriza doe do slabljenja moi dravnog aparata. U zemljama koje nastupaju kao protivnici zapadne globalizacije i striktno vode rauna o zatiti svojih nacionalnih interesa, jedan od faktora na koji Zapad ozbiljno rauna na planu njihove destabilizacije su upravo te sekundarne nacionalne zajednice. One obino ive na kompaktnoj teritoriji u graninim oblastima sa susednim zemljama iz kojih inae, etniki najee i potiu, na primer maarska, iptarska, bugarska ili hrvatska nacionalna manjina u Srbiji ili su u pitanju narodi koji su u davna istorijska vremena prihvatili dominaciju velikih nacija,

200

kao to danas Tibetanci, Ujguri ili Mandurci107 ine neznatni deo stanovnitva Kine u kojoj sa 92 procenta preovladava nacija Hana. Nevladine organizacije ih redovno regrutuju u svoje lanstvo, jer meu njima najlake nailaze na pojedince koji su neprijateljski nastrojeni prema dominantnoj dravotvornoj naciji, koristei ih prilikom izazivanja i internacionalizacije unutranjih kriza. To se uobiajeno radi pod obrazloenjem brige za emancipaciju potlaenih etnikih manjina, to se svodi na izmiljanje i preuveliavanje njihovih problema pred meunarodnom zajednicom i davanje inicijativa za nezakonitu i neadekvatnu politiku regionalizaciju do dezintegracije. Posebno su interesantna angaovanja nevladinih organizacija koja su usmerena prema marginalnim etnikim grupama toliko malim da se ne mogu izraziti ni u procentima, a ive ratrkano na teritoriji cele zemlje, kao to su Cigani u Srbiji. Ti ljudi nemaju ni aspiracija ni motiva da se svrstavaju meu dravne neprijatelje, a u funkciju nevladinih organizacija stupaju iz neznanja ili zbog minimalne materijalne nadoknade koju od njih dobijaju. U publikacijama nevladinih organizacija predstavljeni su kao populacija najvie izloena diskriminaciji, a u stvari koriste ih za sprovoenje eksperimentalnih socijalnih pilot-programa, legalizaciju kretanja po terenu, pravdanje trokova, registraciju novih ogranaka itd., jer iz tih sredina niko ne pokazuje interesovanje da ih bilo ta pita ili provereva. Treu podgrupu ine pojedinci koji se deklariu kao anacionalni ili antinacionalni, pa im je globalistika orijentacija nevladinih organizacija sasvim bliska i prihvatljiva. Obino su to ljudi koji ive u nacionalno meovitim brakovima ili iz takvih brakova potiu, pa stoga imaju razumljiv otpor prema jednonacionalnom svrstavanju. Mada su u svojim sredinama prihvaeni sa tolerancijom, nekima od njih to kao da nije dovoljno, pa je est sluaj da se lica iz ove podgrupe, angaovanjem u korist
107

Mandurci su ak, kao manjinska nacija, skoro tri stotine godina vladali celom Kinom.

201

nevladinih organizacija deklariu kao najvei zagovornici ugroavanja lokalnih nacionalnih interesa.

SLEDBENICI VODEIH RELIGIJA I MALIH VERSKIH ZAJEDNICA

Mada je religija, u veini zemalja, izgubila onaj znaaj koji joj je u prolosti pridavan, jo uvek predstavlja drutveni faktor koji se ne moe zaobii. U vezi sa nevladinim organizacijama, prvo treba obratiti panju na to da li su verske institucije u nekoj zemlji opredeljene za zatitu nacionalnih interesa ili su se stavile u funkciju globalizacije. Ukoliko su globalistiki orijentisane, figurirae kao jedan od glavnih osnivaa tih organizacija, a njihovi sledbenici inie okosnicu lanstva i drugih organizacija te vrste, a ukoliko nisu, bie okarakterisani kao smetnja drutvenim reformama i izloeni svakojakim propagandnim pritiscima u meunarodnoj javnosti. U zemljama, u kojima dominiraju antizapadne verske institucije, koje narod doivljava kao glavne uvare nacionalne tradicije, na primer pravoslavno hrianstvo u Srbiji ili Rusiji, taoizam u Kini, islamski fundamentalizam u arapskim ili animistiki kultovi u afrikim zemljama, nevladine organizacije se zvanino zalau za najvii stepen verske tolerancije i deklariu kao nosioci ideje brisanja razlika meu religijama, to se u praksi svodi na negiranje lokalnih verskih uticaja i podrku misionarima sa Zapada koji nastoje da nametnu svoje teoloke i politike kriterijume. Verske institucije koje uobiajeno nastupaju u sadejstvu sa globalistikim nevladinim organizacijama, inei istovremeno i njihove osnovae i njihovo lanstvo, moemo podeliti na tri podgrupe: Prva podgrupa su katolici. Katolianstvo, kao vodea zapadna religija, pojavljuje se u svojstvu jednog od glavnih

202

pokretaa procesa globalizacije u svetu. Evidentno je da je u svim zemljama u kojima je katolika crkva dominantna ili bar preovladavajua, politiku vlast dre globalisti. Doprinos pape i Vatikana obaranju komunistikih reima i uspostavljanju globalistike vlasti u Poljskoj, Maarskoj, Sloveniji i Hrvatskoj, neizmeran je. Katolika crkva je oduvek pretendovala da postane najuticajnije svetsko versko uenje. Istorijska je injenica da je pojava njihovih misionara u mnogim zemljama prethodila kolonijalnim osvajanjima zapadnih imperijalnih sila, a katolike misije u Evroaziji, Africi, na Dalekom Istoku i ire tu funkciju obavljaju i danas. Njihovo meanje u unutranje politike prilike drava u kojima deluju, otvoreno se sprovodi preko nevladinih organizacija, koje neposredno formiraju ili sponzoriu, antinacionalnih i antidravnih propovedi kojima truju lokalno stanovnitvo, kao i propagandnim pritiscima njihove vatikanske centrale na meunarodnu javnost. Dovoljno je spomenuti umeanost Vatikana u izazivanje jugoslovenske krize koja se nije zaustavila samo na otcepljenju republika sa katoliki orijentisanim stanovnitvom (Slovenija i Hrvatska), ve je nastavljena dalje, podrkom ekstremnim muslimanima u Bosni i na Kosovu. S tim u vezi, bivi jugoslovenski predsednik, Slobodan Miloevi, u ekspozeu svoje odbrane pred, takozvanim Hakim tribunalom, izmeu ostalog, navodi: Poznato je da su Vatikan i katolika tampa podrali demonstracije iptara na Kosovu 1989. godine. Isto su uinili i ljubljanski (Slovenija) i zagrebaki (Hrvatska) nadbiskupi. A prilikom posete Albaniji 1994. godine, papa je i lino podrao zahteve kosovskih iptarskih secesionista. Papa je prvi zahtevao energinu akciju protiv Srbije 1998, a onda se opet pretvorio u mirotvorca. Najpre 30. marta 1999. kada je sazvao sastanak ambasadora zemalja lanica NATO, radi pokretanja inicijative da se zaustavi rat protiv Jugoslavije, a prvog aprila napisao je pismo Klintonu da obustavi bombardovanje za uskrnje praznike. Kada se imaju u vidu sve te aktivnosti Vatikana koje se odnose na
203

razbijanje Jugoslavije, zastraujue lano zvui poruka od 12. marta 2000. godine. Tada je papa rekao Mi ne moemo a da ne priznamo izdaju jevanelja108 koju su poinila naa braa, naroito u drugom milenijumu. Jednostavnije reeno, na delu je bio uobiajeni ablon katolikog demagokog nastupa uine zlo, zavre posao u interesu zapadnih globalista, a onda se pokaju i ponaaju kao da se nita nije desilo. Kao po pravilu, u svim zemljama u kojima su ukorenjene druge religiozne tradicije, onaj minimalan procenat stanovnitva naklonjenog katolianstvu generalno se svrstava uz prozapadne politike opcije i globalistike nevladine organizacije. esto to ine spontano i sasvim nesvesno, ubeeni da se posveuju ciljevima nacionalnog prosperiteta. Zato se katolika indoktrinacija mora posmatrati u kontekstu ire, permanentno tinjajue, drutvene opasnosti. Druga podgrupa obuhvata muslimane. Ispostavilo se da se islam pokazao veoma podobnim za politiko manipulisanje. Kao jedna od najzastupljenijih religija, koja takoe pretenduje da se nametne celom oveanstvu, zbog izraenog internacionalizma esto je stavljan u funkciju globalistikih interesa. Tako zatiemo apsurdne situacije da, dok neislamska NATO armada, bukvalno satire stanovnitvo neke muslimanske zemlje kako bi se dokopala njenih naftnih resursa ili ostvarila strateku prednost u tom regionu, kao recimo u sluaju Iraka, Libana ili Avganistana, ostatak islamskog sveta to zduno pozdravlja i podrava. Politiki nelogino sadejstvo islamskih fundamentalista i zapadnih globalista posebno je bilo i jo uvek je uoljivo u jugoslovenskoj krizi, preciznije u Bosni i na Kosovu, gde islamske nevladine organizacije prednjae kao zatitnici zapadnih interesa. injenica je da se irenje ovog verskog uenja danas odvija i prezentira razliito. Naime, tradicionalno tumaenje islamske doktrine potpuno je potisnuto od strane ekstremnog fundamentalizma s jedne i takozvanog modernog zapadnog
108

Jevanelje opti hrianski kanon, koji insistira na miru, milosru i ljubavi meu ljudima.

204

islama sa druge strane, koji, ma koliko delovali krajnje suprotstavljeno, dodirnu taku nalaze u interesima krupnog kapitala. Odgovor na tu neloginost postaje poznat onog trenutka kada se spozna da gro islamskih propovednika u kriznim sredinama ine ameriki dravljani, da iza formiranja njihovih nevladinih organizacija stoje muslimanske centrale iz Amerike i da, tek poneki autentini propovednik, koji se povremeno pojavi, obavezno potie iz neke od arapskih zemalja koja vai za dokazanog amerikog vojnog i politikog saveznika. Narod lokalnih regiona, koji ih sledi, sa time nije upoznat, pa i kada jeste, uglavnom je zadovoljan, jer ih doivljava kao nekoga ko je tu doao da o njima brine, ne razmiljajui previe o tome ko ih alje i ije politike interese zastupaju. Treu podgrupu ine brojne i raznorazne verske sekte. Kao varijeteti poznatih religijskih i filozofskih pravaca, drevnih kultova, lokalnih narodnih verovanja, nedokazanih naunih i kvazinaunih pretpostavki ili modernih bizarnih trendova, ima ih na hiljade. Predvode ih samozvani proroci, udaci, esto i prevaranti, sumnjive prolosti i edukacije i, po pravilu, problematinog mentalnog sklopa. Pojava i irenje novih verskih sekti, na prvom mestu onih koje su formirane u Americi, spada u poseban domen socijalne patologije. Zapadna omladina podlona je njihovom uticaju, to se manifestuje razliitim formama devijantnog ponaanja, to jest, pojedinanim ili kolektivnim nihilizmom, neobuzdanoj destrukciji, sklonosti ka agresivnosti i autoagresivnosti, narkomaniji i sl. Redovno se pojavljuju kao osnivai globalistikih nevladinih organizacija, obino humanitarnog tipa, to ine iz dva bitna razloga to im je najlaki nain registracije i legalizacije kod lokalnih vlasti, a istovremeno i mogunost kaenja na neki od meunarodnih finansijskih fondova. Mada se deklariu kao striktno apolitine, sekte su prisutne u svim antidravnim i antinacionalnim lokalnim deavanjima zemalja ugroenih globalizmom. To, na primer, vai za hrianske sekte Mormoni i Jehovini svedoci, iza ijeg delovanja ve desetinama
205

godina stoji amerika obavetajna sluba CIA, islamske fundamentalistike redove vehabiti, iiti i dervii, prozapadna krila rumunskog ili moldavskog pravoslavnog klera, sledbenike budistikog ogranka tibetanskog Dalaj-lame, japansku proameriku intoistiku sektu Omoto-kjo, koreansko Munovo bratstvo i mnotvo drugih. Pojedine sekte su se ak, kao ve afirmisani prozapadni politiki eksponenti, javno stavile u slubu pomoi obaranju legitimnih reima, to je bio sluaj sa sektom Transcendentalna meditacija, koja je u Srbiji registrovala svoju antikomunistiku politiku stranku Prirodnog prava ili sekta Falun Gong, koju su osnovali kineski emigranti u Americi kao politiki pokret za destabilizaciju vlasti u Pekingu.

NADNACIONALNA TAJNA DRUTVA I NEFORMALNE GRUPE ZATVORENOG TIPA

Tajna drutva i grupe strogo zatvorenog tipa zatiemo u svim kulturama. Na takav nain ljudi se organizuju iz razliitih pobuda. Obino ih povezuju zajednike ideje, afiniteti, povrh svega zajedniki interesi, a to to su tajne samo ukazuje na to da osnov njihovih organizovanja ne nailazi na odobravanje ili sredine ili vlasti, ili konkurentskih grupacija sa kojima se bore za presti. Sa aspekta teme o nevladinim organizacijama panju zasluuju one skupine ovog tipa koje se izdvajaju po nadnacionalnom, globalistikom karakteru, odnosno, iji su motivi postavljeni iznad lokalnih nacionalnih i dravnih interesa, jer se redovno pojavljuju kao njihovi osnivai, lanovi, savetnici, pa i lideri. Prva podgrupa su Jevreji. Od mitskih vremena ti ljudi su raseljeni po itavom svetu. Odrala ih je pripadnost strogo zatvorenom etnikom poreklu, strogo zatvorena religija, sklonost

206

ka strogo zatvorenom samoorganizovanju i iskljuiva briga za sopstvene interese. Ne postoji zasluga zbog koje e vas Jevreji prihvatiti kao svoga, a pri tome insistiraju da ih svaka sredina prihvati kao svoje. Sopstveni nacionalizam pravdaju kao egzistencijalni preduslov naroda koji je navikao da ivi bez zajednike drave, svaki drugi nacionalizam napadaju kao zlo po oveanstvo. Ne postoji nain da postanete ravnopravni sledbenik njihove vere, a insistiraju da se njihovo religiozno ubeenje svugde u svetu potuje kao vera nad verama. U jevrejske zatvorene krugove ne moete pristupiti, ali ako njima zabranite pristup svojim krugovima to e proglasiti diskriminacijom. Jevrejski interesi uvek su na prvom mestu, vai interesi bie ispotovani samo ako su podreeni njihovim. Kada se sve to ima u vidu, nije ni udo to se ljudi jevrejskog porekla pojavljuju kao glavni teoretiari, zagovornici, organizatori i nosioci ideja globalizacije. Oni su globalni narod, globalnih interesa i globalnih aspiracija. Tako su sve najznaajnije zapadne nevladine organizacije praktino njihove organizacije. ak i kada na lokalnim spiskovima lanova i lidera tih organizacija ne naiete ni na jedno jevrejsko ime, to se inae retko moe desiti, na viim, koordinacionim nivoima, sreete se samo sa njima. PRISEANJE DVADESET PRVO Tokom prikupljanja i analize grae za ovu studiju konsultovao sam se sa nekoliko svojih jevrejskih prijatelja, koji su me zamolili da naglasim da se moje konstatacije preteno odnose na amerike Jevreje, kao i na evropske politike monike jevrejskog porekla. Prema njihovom tvrenju, ti ljudi nisu popularni ni u Izraelu (poslednjih pedesetak godina matinoj jevrejskoj dravi), ni u mnogim drugim krugovima njihovih sunarodnika, kao to su Ortodoksni Jevreji, koji su, navodno, poznati po antiamerikim i antiglobalistikim stavovima. Ostavljam mogunost da je to tano. Ali je isto tako tano da su
207

paralelno sa amerikim i evropskim globalistikim institucijama i sve vodee svetske jevrejske organizacije, ijem aktivnom lanstvu pripadaju i moji cenjeni prijatelji, zagorale ivot Srbima, Rusima i mnogim drugim nejevrejskim narodima, to jednostavno ne moe, a da se bar ne spomene. Za vreme kriznih dogaaja u Jugoslaviji i Srbiji, jevrejska populacija se opredeljivala prema tome kako se ko gde zatekao. Zagrebaki Jevreji su se ponaali kao vei Hrvati od Hrvata, sarajevski Jevreji kao vei muslimani od muslimana, beogradski kao najekstremniji srpski nacionalisti. Za Jevreje iz Srbije, sa kojima sam lino kontaktirao, potpuno sam uveren da su u svojim nastojanjima bili iskreni i za srpske interese krajnje portvonavi. Josif Enriko, lan Srpske akademije nauka, jedno od svetski najpoznatijih jevrejskih imena, iako u poodmaklim godinama danonono je bio angaovan na podrci srpskim politikim liderima. Klara Mandi, beogradska Jevrejka, bila je voa jednog od prvih srpskog nacionalistikih pokreta. Moj dragi kolega, Jevrejin iz vrha Slube dravne bezbednosti, ije ime neu spomenuti jer smatram da bi to moglo ugroziti i njega i njegovu porodicu, zarad srpskih interesa direktno je bio ukljuen u nekoliko najrizinijih obavetajnih akcija. I ta im se desilo? Odbaeni su od svojih sunarodnika, jer nisu ispotovali generalno nametnuti jevrejski stav da Srbi moraju biti tretirani iskljuivo kao neprijatelji. Stari Eriko je proglaen da je poludeo pod stare dane. Klara je ubijena pod nerazjanjenim okolnostima. Mog kolegu Jevrejina politiki su diskreditovali jevrejski novinari, pa je, zbog progona novouspostavljenih globalistikih vlasti koji je usledio, morao da izbegne u inostranstvo. Propagandnu satanizaciju Srba, koja je sprovoena u globalistikim medijima, predvodili su Jevreji, pa je, naravno, od svih Jevreja, posebno onih iz Srbije, zahtevano je da u plasirane lai i dezinformacije apriori veruju. Evo ta o tome javno pria Dejms Harf, direktor jevrejske marketinke agencije

208

Ruder&Finn iz Amerike, glavnog zastupnika hrvatske, muslimanske i iptarske strane u vreme jugoslovenske krize: Istorijska prolost Hrvatske i Bosne bila je optereena pravim i okrutnim antisemitizmom. Na desetine hiljada Jevreja nestalo je u hrvatskim faistikim logorima za vreme Drugog svetskog rata te su, shodno tome, intelektualci i jevrejske organizacije imali sve razloge da budu neprijateljski raspoloeni prema Hrvatima i bosanskim muslimanima. Na izazov je bio u tome da preokrenemo ovaj stav i mi smo u tome veto uspeli. Nakon par nepotvrenih informacija o navodnim srpskim zloinima nad civilnim stanovnitvom na poetku jugoslovenskog graanskog rata, pokrenuli smo nekoliko najveih jevrejskih organizacija, izmeu ostalih, Komitet amerikih Jevreja i Kongres amerikih Jevreja. Bio je to genijalan potez. Kada su jevrejske organizacije ule u igru na strani Hrvata i muslimana, mogli smo brzo da izjednaimo Srbe sa nacistima u oima javnog mnjenja. Niko nije razumeo ta se deava u Jugoslaviji. Jednim potezom smo uspeli da damo jednostavnu priu o dobrim i loim momcima koja e dalje sama slediti svoj tok. Naravno, za poetne informacije nismo imali nikakve dokaze, ali to nije bilo ni bitno. Na posao bio je da ih pretvaramo u informacije koje idu nama u prilog. Mi smo profesionalci. Imali smo zadatak i obavili smo ga. Nismo bili angaovani i plaeni da moraliemo.109 Jevreji su u ovakve i sline prie poverovali, a to je jo vanije, veruju i danas, bez obzira na to to je njihova verodostojnost demantovana upravo iz izvora iz kojih su potekle. U skladu sa tim se i ponaaju prema srpskom narodu, krajnje neprijateljski. To vai za sve njihove nevladine organizacije koje danas u Srbiji podravaju marionetski globalistiki reim. Naravno da Srbi, koji su inae tradicionalno bili prijatelji sa Jevrejima, sve vie naginju antisemitizmu. Zaista s razlogom.

109

Parafrazirano prema: M.Parenti, Ubiti naciju Napad na Jugoslaviju.

209

Druga podgrupa sadri tradicionalna internacionalna evropska tajna drutva kao to su masoni i ostale organizacije toga tipa, kao na primer Templarski red templari, Malteki vitezovi, rozenkrojceri, rotarijanci itd. Poreklo im se gubi u srednjovekovnim predanjima i legendama o krstakim pohodima, a neki od njih tvrde da datiraju jo iz predhrianske ere vezujui se na starojudejsku tradiciju. Formalno su povezani sa ograncima najpoznatijih evropskih kraljevskih kua, kao i sa najstarijim zanatskim i tgovakim udruenjima (cehovi, esnafi) iz kojih je kasnije nastala evropska buroazija. Ova drutva osnivana su sa ciljem tajne uzajamne zatite, ispomoi, borbe za presti i ostvarivanja drutvene dominacije. Podeljena su na nacionalne loe sa obaveznim frakcijama koje esto imaju i suprotstavljene interese, pa se meusobno deklariu kao regularne i neregularne, sporei se meusobno po pitanju autoriteta, autentinosti i legitimnosti. Masoni sebe definiu kao grupaciju koja se za svoje interne interese bori iskljuivo kroz ostvarivanje nacionalnih interesa, to je u prolosti verovatno i bilo tano. Meutim, od poetka prolog veka, sve je vie izraena tendencija postavljanja internacionalnih interesa iznad nacionalnih, potencirana od strane najuticajnijih centara masonerije u Americi i Vatikanu. To je, posebno u Srbiji i Rusiji, gde je inae masonska tradicija bila razvijena ak i u vreme komunizma, dovelo do novih podela unutar njihovih krugova, na globaliste i nacionaliste, mada se i ovi drugi mogu prihvatiti samo uslovno, jer su i oni veoma podloni tuinskom uticaju. Jedan od naina njihovog delovanja su globalistike nevladine organizacije, gde ljude iz ove kategorije zatiemo i u statusu osnivaa i u statusu lanstva. Treu podgrupu ine homoseksualci. Psihopatologija njihovih seksualnih afiniteta, koji generalno ne nailaze na odobravanje sredina u kojima ive, dovela ih je do potrebe tajnog organizovanja u grupacije strogo zatvorenog tipa, kojima normalni ljudi niti mogu, niti ele da pristupaju. Kao osobe bez obaveza
210

prema porodici i potomstvu, posveeni samo sebi i svojoj izopaenosti, mnogi od njih napravili su uspene karijere, preteno u oblastima umetnosti, mode i industrije zabave, pa su vremenom, u Zapadnom svetu preuzeli monopol nad tim oblastima, postavi veoma imuni i drutveno uticajni. Danas predstavljaju politiku skupinu koja nije za potcenjivanje, jer u svojim sredinama otvoreno pretenduje na uee u vlasti, pa i na preuzimanje, sa osnovnim ciljem nametanja kriterijuma kojima e svoje bolesne strasti legalizovati kao drutveno prihvatljive i zakonski izjednaene (legalizacija jednopolnih brakova, mogunost usvajanja dece, uee u masovnom vaspitavanju omladine, mogunost napredovanja u armijskim i bezbednosnim strukturama). Jedna od bitnih karakteristika njihovog nastupa je prezir prema nacionalnim interesima. Predstavljajui svoju patologiju kao vrlinu, sebe deklariu kao nadpol i nad-naciju. Njihovi porivi su globalnog karaktera, pa nije ni udno to globalizam u njima vidi snagu podrke. Gotovo sve politike aktivnosti lica iz ove kategorije odvijaju se preko liberalno seksualnih, feministikih i slinih nevladinih organizacija, obilato finansiranih od Zapada. Koliki im se znaaj pridaje moe se zakljuiti iz injenice da je statutom Evropske Unije predviena obavezna klauzula legalizacije homoseksualaca, koju moraju prihvatiti sve zemlje zainteresovane za prijem u lanstvo.

OSTALE KATEGORIJE LOKALNOG STANOVNITVA

Od ostalog lokalnog stanovnitva na ije lanstvo globalistike nevladine organizacije raunaju, u zavisnosti od specifinosti sredine, pojavljuje se sigurno jo dosta drutvenih kategorija koje nisu obuhvaene prethodnim podelama. Kao

211

izraene podgrupe, sa relativno definisanim motivima, izdvajaju se bar jo tri. Prva podgrupa su narkomani. Obino, to je omladina iz subkulturnih urbanih sredina koja je podlegla najnegativnijim uticajima zapadne civilizacije. Zavisnost od narkotika servirana im je spontano, kao pratei segment uz popularnu muziku i modne trendove. Mada nemaju izgraene ni ivotne, jo manje politike stavove, sebe svrstavaju meu osobe prozapadne orijentacije. Po tom osnovu, pristupaju im i emisari nevladinih organizacija, predstavljajui se kao nosioci naprednih, liberalnih ideja. ine manipulativnu masu koja najvie dolazi do izraaja na antivladinim protestnim skupovima i slinim akcijama. Druga podgrupa sadri lica iz redova kriminalaca. Naravno, nisu svi kriminalci voljni da se stave u funkciju globalizacije, naprotiv, meu nima preovlauju nacionalistika uverenja, niti su nevladine organizacije spremne da se izloe kompromitaciji i problemima koje im mogu prouzrokovati takvi ljudi. Radi se o specifinoj vrsti kriminalaca, ije je stupanje u takve organizacije motivisano namerom da ostvare fiktivnu drutvenu rehabilitaciju, tako to e svoj kriminalni sukob sa dravom u javnosti predstaviti kao posledicu politikog progona. U Srbiji je ta pojava bila lako uoljiva, jer su se brojni slubenici dravnih firmi i institucija (policajci, oficiri, vozai, blagajnici, prodavci i dr.), koji su u prolosti krivino procesuirani zbog korupcije, utaje, krae i ko zna jo ega, te stoga i suspendovani sa posla, prijavljivali nevladinim organizacijama kao nevine rtve politikih istki. One su im gotovo uvek izlazile u susret, pa su se mnogi od njih kasnije, kao rehabilitovane politike rtve, nali na rukovodeim mestima u svojim bivim firmama kada su globalisti preuzeli vlast. Trea podgrupa je brojna i posebno interesantna. To su ljudi za koje se u nevladinim organizacijama upotrebljava izraz korisni idioti. Oni su tu da budu na usluzi, bez precizno definisanih
212

motiva, onako, iz dosade, tek da bi neto radili. Obavljaju masu sitnih, ali vrlo korisnih poslova, a za svoje angaovanje ne trae nikakvu nadoknadu. Uz dravne neprijatelje se svrstavaju zbog svoje gluposti.

IV ) NEPRIJATELJSKO DELOVANJE NEVLADINIH ORGANIZACIJA

Perfidnost nastupa nevladinih organizacija ogleda se izmeu ostalog i u injenici da konkretni podaci o njihovoj neprijateljskoj delatnosti izlaze na videlo tek kada u nekoj zemlji potpuno zavre najvaniji deo svoje globalistike misije preuzimanje vlasti. Tada, novouspostavljeni prozapadni reimi, po pravilu, poinju intenzivno da se bave sami sobom, to medijima ostavlja slobodan prostor da, istiui doprinos nevladinih organizacija ostvarenim drutvenim promenama, otvoreno iznose precizne podatke o njihovim demokratskim akcijama, to jest politikoj, obavetajnoj i finansijskoj podrci koju su, u ime svojih inostranih centara moi, pruale lokalnim subjektima. Takoe i borba za prevlast unutar nove vladajue garniture obiluje uzajamnim optubama, posebno oko zloupotreba donacija, sa konkretnim prozivkama ko je, koliko, od koga, kada i zbog ega primao novac iz inostranstva. Najzad, svaku takvu vlast sainjavaju dokazani nacionalni izdajnici koji se ne libe da se u meusobnom utrkivanju, ko e due zadrati veu naklonost Zapada, javno hvale svojim neprijateljskim angaovanjima kao herojskim delom, iznosei neretko ak i detalje o pijunskim zahvatima u kojima su uestvovali za interese stranih obavetajnih slubi. Naravno da su ugroene drave dosta toga znale i ranije, ali nisu mogle ili nisu smele da reaguju, jer okolnosti pod kojima deluju nevladine organizacije uvek su takve, da dravnom vrhu ne preostaje nita drugo nego da od svojih nadlenih organa trai da
213

postupaju pasivno i defanzivno. Naime, neprijateljsko delovanje takvih organizacija, pa i onda kada je sasvim otvoreno, sprovodi se na nain koji je teko u krivino-pravnom smislu dokazati i procesuirati. ak i kada se protiv pojedinaca iz njihovih struktura prikupe relevantni dokazi, odustaje se od krivinog progona, jer se brzo ispostavi da u svojstvu nalogodavca, podstrekaa ili organizatora stoji neka od monih meunarodnih institucija, sa kojom aktuelna vlast nije voljna da se otvoreno konfrontira. Tako se lokalne slube bezbednosti, bez izuzetka, iscrpljuju jalovim poslom. Nisam do sada naiao na podatak da je pripadnik neke prozapadne nevladine organizacije, u bilo kojoj zemlji, osuen zbog pijunae ili izdaje, ali zato imam obilje podataka o pijunima i izdajnicima iz tih organizacija koji su u dravama u kojima su delovali postali premijeri, ministri i inovnici najvieg ranga. Publikovane studije o nevladinim organizacijama deluju bezlino, svodei se na beskonane spiskove njihovih naziva, skinutih sa Interneta, sa kraim ili duim afirmativnim opisom legalnih sfera delovanja i naznakama o izvorima finansiranja, legalizovanim kroz fondove neke od dobrotvornih ustanova pod patronatom Ujedinjenih nacija. Sve je legalno. Interesantno je da su i studije koje pretenduju da se predstave kao bezbednosne analize, takoe svedene na nabrajanje, uz eventualne, paualne, manje-vie politiki obojene, opaske o njihovom negativnom drutvenom uticaju. Konkretnih elemenata koji bi nedvosmisleno ukazivali na to da se radi o neprijateljskim organizacijama jednostavno nema, stoga to autori studija, ili nisu raspolagali saznanjima da li neka od tih organizacija pripada mrei koja je uestvovala u ruenju vlasti u nekoj drugoj zemlji, a oni je zatiu pod novim, fiktivno zavedenim nazivom, ili, to je ei sluaj, zato to se iz odreenih razloga nisu usuivali da takve veze konstatuju i naglase, ak i kada su bile vie nego oigledne.110
110

E, pa, zbog odreenih razloga, na primer, nezameranja Ujedinjenim nacijama, jugoslovenske vlasti su samo evidentirale nevladinu organizaciju Lekari bez granica, mada je bilo poznato da je uestvovala u nekoliko obavetajnih crnih operacija u Africi i nije nikakvo udo to se kasnije pojavila kao logistika podrka iptarskim paravojnim formacijama na Kosovu. Isto tako, iz odreenih finansijskih razloga, u

214

Druga tema kojom se autori pomenutih studija obino bave su analize programa delovanja nevladinih organizacija. Ti programi su takoe javni, legalni, bez i jednog detalja koji bi se eventualno mogao protumaiti kao antidravni i antinacionalni, to je i razumljivo. Svojom sadrinom oni praktino obuhvataju sve i nita, to ih ini univerzalno primenjivim, pa se od organizacije do organizacije gotovo i ne razlikuju. Evo, na primer programa Soroevog Fonda za otvoreno drutvo, koji se generalno moe primeniti na sve nevladine organizacije: Delatnost Fonda za otvoreno drutvo u Srbiji odvija se kroz sprovoenje sopstvenih programskih aktivnosti ili kroz davanje podrke projektima drugih nevladinih organizacija, profesionalnih organizacija, institucija i udruenja, kao i javnih institucija, ukljuujui i dravne organe.111 Na planu ostvarivanja drutveno korisnih ciljeva, delatnost Fonda usmerena je na: razvoj demokratskog drutva zasnovanog na principima vladavine prava i dobrog upravljanja, razvoj civilnog drutva i stvaranje uslova za aktivno i stvarno uee graana u javnim poslovima; ostvarivanje i zatitu ljudskih prava; unapreenje poloaja etnikih i drugih manjinskih i marginalizovanih grupa (posebno Roma112, kao izrazito ranjive drutvene grupe), razvijanje radne ravnopravnosti i ne diskriminacije graana sa posebnim potrebama; reformu obrazovanja, kao instrumenta drutvenog i ekonomskog razvoja, promotera drutvene kohezije i kao pretpostavke za razvoj drutva znanja;
Jugoslaviji je evidentirana i fondacija Soro, mada se uveliko znalo i kakva je i ta je, a kada je njeno delovanje, na kraju, na jedvite jade zabranjeno, ve je bilo kasno, jer se Soroeva mrea ve duboko ukorenila.
111 1 112

Uvodni pasus prepisan je iz Agende za mir Ujedinjenih nacija.

Romi novouvedeni naziv za srpske Cigane.

215

 razvoj informacionog sistema radi unapreivanja razvojnih kapaciteta drutva; podsticanje individualnog razvoja i stvaralatva, uz afirmaciju profesionalizma i odgovornosti u profesionalnom i drutvenom delovanju; afirmaciju evropskih normi i vrednosti drutvenog organizovanja uz ouvanje tradicije koja ima korene u evropskim vrednostima, kao i etikih principa i standarda javnog ponaanja i vrenja javnih poslova. Po stavkama iz iznetog primera ne moe se zakljuiti da je u pitanju nevladina organizacija koja je bila glavni nosilac nasilnog obaranja legalne politike vlasti u Srbiji. A eto, to je injenica za koju se javno zna, kao to se javno zna za mnotvo slinih injenica vezanih i za sve ostale organizacije tog tipa. Zato se studije o takvim organizacijama, koje su bazirane samo na statistikim podacima i programskim nabrajanjima, ma koliko bile temeljne i opirne, ako ne sadre napomene o njihovoj ranijoj umeanosti u pijunau, terorizam, paravojno delovanje, izazivanje graanskih nemira, subverzivnu propagandu, sabotau i druge oblike destruktivnog delovanja, bilo gde u svetu, moraju smatrati nepotpunim i, sa bezbednosnog aspekta, besmislenim.

UMEANOST NEVLADINIH ORGANIZACIJA U PIJUNAU

Objektivne mogunosti za upotrebu, tanije zloupotrebu, nevladinih organizacija u klasinom obavetajnom radu su toliko povoljne da ih se nijedna zapadna sluba ne bi odrekla. Zato je sasvim razumljivo to ih obavetajne institucije drava lanica NATO saveza, pre svih amerika, britanska i nemaka, na tom planu obilato koriste. Naime, sam in uspostavljanja neke

216

nevladine organizacije, u bilo kojoj stranoj zemlji, sa bezbednosnog aspekta moe se tumaiti kao svojevrstan obavetajni prodor, pa se generalno ne postavlja pitanje da li e, ve samo kada e, u kom obliku i kojim intenzitetom, jedna ili vie takvih organizacija biti stavljene u funkciju konkretnih pijunskih operativnih zahvata, to jest, svih raspoloivih oblika klasinog obavetajnog delovanja. Na prvom mestu nevladine organizacije se koriste kao pokrie za formiranje tajnih obavetajnih punktova u inostranstvu i prikriveno delovanje profesionalnih stranih obavetajaca. U ranijem periodu taj vid klasine pijunae realizovan je preko diplomatsko-konzularnih misija, trgovinskih i drugih predstavnitava, stranih novinskih agencija i tome slino, to je povlailo viestruke rizike, jer je u sluajevima provable obavezno dolazilo do kompromitacije i drava i institucija zateenih u nedozvoljenim pijunskim aktivnostima, uz pratee diplomatske skandale, sudske procese i poremeaje meudravnih odnosa. Pojavom nevladinih organizacija ti i slini rizici su umnogome otklonjeni, jer dravama, nosiocima pijunske aktivnosti, daju mogunost da u sluaju otkrivanja ilegalnog delovanja, pred vlastima zemalja domaina poreknu okolnosti svoje umeanosti i odgovornosti, prebacujui negativne politike i bezbednosne konotacije na institucije koje formalno pravno ili ne pripadaju nikome ili iza njih stoje privatna lica od kojih se lako mogu ograditi. Prilikom jednog obraanja amerikom Kongresu, Don Doj, bivi direktor amerike obavetajne agencije CIA, koji je bio aktuelan sredinom devedesetih godina, izneo je sledeu tvrdnju: CIA ima pravo da ne uzme u obzir zabranu zloupotrebe novinarske profesije i drugih profesija u izuzetno osetljivim sluajevima, pa da angauje profesionalnog novinara kao agenta, ili da odobri profesionalnom obavetajcu da se zvanino predstavlja kao novinar. Isti princip se moe primeniti i na pripadnike mirovnih ili humanitarnih misija, pa i na svetenstvo.
217

Upravo te zloupotrebe postale su uobiajeni modus amerike, britanske i nemake obavetajne prakse, po pravilu najee zaklonjene iza nevladinih humanitarnih organizacija, pa se za mnoge od njih ispostavilo da su bile sve drugo samo ne humanitarne. Obavetajni prodor odvija se po manje-vie slinom ablonu, a na primeru njihovog nastupa prema Srbiji, formiranje tajnih obavetajnih punktova konkretno je izgledalo, izmeu ostalog i ovako: Akcija zapoinje sa teritorije tree, susedne zemlje, koja vai za odanog NATO saveznika. CIA je tako prodore prema Srbiji najee zapoinjala iz Maarske u organizaciji predstavnika amerike Slube pri Ambasadi SAD u Budimpeti. U sadejstvu sa maarskom obavetajnom slubom, tipuje se pogodna lokalna nevladina organizacija koja preko maarske nacionalne manjine ima svoja uporita u srpskim gradovima. Toj organizaciji se daju materijalna sredstva da osnuje nekoliko ekspozitura na teritoriji Srbije, obino u Novom Sadu ili Subotici, gde dobar procenat stanovnitva ine Maari. Naravno, ljudi koji su na tome angaovani ne smeju da znaju da iza inicijative stoji amerika Sluba. Srpski dravljani maarske nacionalnosti formiraju novu mreu dotine organizacije, s tim to se jedna od ekspozitura stavlja na raspolaganje amerikim humanitarcima. Tako ameriki profesionalni obavetajci u Srbiju ulaze legalno, u svojstvu humanitarnih savetnika i strunjaka. Potpuno se utapaju u sredinu i, bar za prvo vreme, zaista bave humanitarnim akcijama koje ne izazivaju nikakvu sumnju. Svoj pravi identitet obavezno skrivaju od svih sa kojima stupaju u kontakt. Pod ovom legendom ostvaruju brojne veze sa drugim srpskim nevladinim organizacijama, to im daje mogunost da, sada bez iijeg posredovanja, formiraju nove ekspoziture unutar teritorije Srbije u centrima za koje su zainteresovani. Te nove
218

ekspoziture iskljuivo su njihove, sa dopunjenim kadrovskim sastavom obavetajaca koje dovode sa strane, jer su sada oni u prilici da im izdaju potvrde za legalizaciju ulaska u zemlju, kretanje i boravak. Punktovi obavetajne slube CIA formirani na ovaj nain izmiu panji domaih bezbednosnih institucija jer su potpuno utopljeni u masu raznoraznih nevladinih organizacija. Deo njihovog sastava, bar treina, nastavlja sa redovnim poslovima iz legalne sfere humanitarnog delovanja, dok se ostali angauju na svojim profesionalnim pijunskim zadacima, kao to su: formiranje agenturne mree, kontakti sa mreom, neposredna obavetajna izvianja i opservacije, akcije tajnog praenja i prislukivanja i sve drugo to spada u domen delovanja konspirativno instaliranih obavetajaca na terenu. Striktno su im zabranjeni svi kontakti sa amerikom ambasadom u zemlji u kojoj deluju, kao i sa drugim zvaninim amerikim predstavnicima, pa ak ako se negde sluajno i sretnu, svoj identitet i funkciju obavezno sakrivaju. Nareenja dobijaju iskljuivo iz ekspoziture CIA-e u susednoj zemlji iz koje je akcija zapoeta, u konkretnom primeru, iz predstavnitva CIA-e pri ambasadi SAD u Budimpeti, kojem podnose redovne periodine izvetaje. Vezu odravaju konspirativnom elektronskom potom ili neposrednim kontaktima koji se mogu ostvarivati, po pravilu, na teritoriji treih zmalja. PRISEANJE DVADESET DRUGO Od 1995. do 1998. godine, u okviru meudravne saradnje na polju bezbednosti, odravane su stalne veze izmeu jugoslovenske Slube dravne bezbednosti i amerike obavetajne slube CIA. Glavna stvar, na kojoj je amerika strana insistirala, odnosila se na nau pomo oko uspostavljanja tajnih obavetajnih punktova CIA-e na teritoriji Republike Srpske. Svoj zahtev Amerikanci su pravdali potrebom za operativnim prodorom ka
219

teroristikim organizacijama koje su delovale u muslimanskom delu Bosne, a koje su se eventualno mogle kontrolisati sa teritorije koju su drali Srbi, kao i potrebom ustanovljavanja tanog injeninog stanja u vezi sa navodnim srpskim zloinima nad bosanskim muslimanskim stanovnitvom, za ta je inae bila zainteresovana i srpska strana. Na kolegijumu jugoslovenske Slube odranom tim povodom, konstatovano je da Amerikanci prema nama imaju generalno neprijateljski stav, ali da njihovom obavetajnom zahtevu treba izai u susret iz vie razloga: procenjeno je da e CIA svoje zahvate svakako realizovati, bez obzira na nau pomo, pa nam se na ovaj nain prua mogunost da njihovu aktivnost na terenu bolje sagledamo i izuimo, a pri tome, prua nam se i prilika da na irem politikom planu obezbedimo dravnom vrhu pozitivniju pregovaraku poziciju kao strani koja pokazuje volju za konkretan kooperativan odnos sa Zapadom. Odgovornost za realizaciju zadataka na terenu stavljena je meni u nadlenost. Tako je zapoeta obavetajna akcija koja je obuhatala dva paralelna segmenta: neposredni rad sa amerikim obavetajcima voen pod kodnim nazivom itmejker i operativno pokrivanje njihovog delovanja, zavedeno pod kodnim nazivom itplejer. U okviru stvaranja uslova za realizaciju ovog posla zakazao sam radni dogovor sa uim rukovodstvom Slube dravne bezbednosti Republike Srpske. Saglasili smo se u stavu da e Amerikanci svoje namere ostvariti u svakom sluaju, pa je za sve nas mnogo bolje da se u to direktno ukljuimo. Saglasnost je dao i bivi predsednik Republike Srpske Radovan Karadi, ije je miljenje, bez obzira na injenicu to se dobrovoljno povukao sa te funkcije i dalje bilo neprikosnoveno, kao i aktuelna predsednica u to vreme, Biljana Plavi. Odreeno je nekoliko operativaca koji su nadalje bili angaovani samo na tom zadatku, a zbog kadrovske nepopunjenosti njihove Slube, dogovorili smo se da e pokrivanje delovanja buduih CIA-nih punktova vriti dodatne operativne ekipe koje u ja dovesti iz Beograda.

220

Prva grupa amerikih obavetajaca, koja je ukupno brojila est ljudi, doputovala je u Beograd preko Maarske. Svi su nosili identifikaciona dokumenta slubenika Ujedinjenih nacija. Nekoliko dana, dok su trajale pripreme za njihovo prebacivanje u Republiku Srpsku, odseli su u apartmanima ambasade SAD. Oficijalno sam se upoznao sa njihovim rukovodiocem, koji mi je predstavljen pod imenom Tim. Njegov zadatak bio je da uspostavi obavetajni punkt u Bijeljini, malom gradu u istonom delu Republike Srpske, strateki vanom, jer se nalazi na raskrsnici puteva koji su vodili od Srbije prema zapadnom i junom delu te Republike. Bijeljinski punkt CIA-e je ubrzo uspostavljen. Nalazio se u neupadljivoj, jednospratnoj iznajmljenoj kui, blizu centra grada. Legalizovan je kao sedite meunarodne humanitarne nevladine organizacije koja se bavila distribucijom graevinskog materijala za potrebe obnavljanja stambenih objekata razruenih u ratnim dejstvima. Naziv organizacije bio je izmiljen, koliko se seam, skraenica od nasumino odabrana tri slova, ali je propratna dokumentacija Ujedinjenih nacija, koja je garantovala da je to zaista humanitarna misija bila originalna. Naime, Amerikanci su sa sobom poneli nekoliko kompleta takvih blanko formulara, koje e kasnije prezentirati i pri legalizaciji ostalih punktova. Koristili su tri vozila, dva dipa sa tablicama UN i jedan neupadljivi putniki automobil registrovan na civilne bijeljinske tablice. Rukovodilac punkta, Tim, dobro je govorio srpski jezik. Rekao mi je da ga je nauio na ubrzanom osmomesenom kursu u jednoj amerikoj vojnoj bazi u Nemakoj, gde je pripreman za misiju na jugoslovenskom prostoru. Osim voenja punkta, prioritetni zadaci su mu bili odravanje veze sa centralom CIA-e pri amerikoj ambasadi u Beogradu, odakle je koordinirana njihova operacija, kao i sa mnom, zvaninikom srpske Slube, na iju su se pomo oslanjali. Njihov glavni terenski operativac bio je Piter, Amerikanac ruskog porekla, iskusni CIA kadar kome je ovo bila ko zna koja misija po redu. Srpski je govorio veoma slabo, ali je dobro
221

poznavao obiaje, jer je po veroispovesti pravoslavni hrianin. Redovno je odlazio u lokalnu pravoslavnu crkvu i ostavljao znatne novane priloge. Najbre se uklopio u sredinu (to mu je i bio posao), jer je dosta vremena provodio po kafanama u kojima ga je narod srdano prihvatio stoga to se otvoreno deklarisao kao neprijatelj muslimana. Trei lan ekipe, Piterov asistent, strunjak za obavetajna izvianja, utljiv, neprimetan ovek, iz punkta takorei nije ni izlazio, osim u nekoliko sluajeva kada je sa Timom i Piterom iao u obilaske i fotografisanje terena. Zapaeno je da su ga posebno zanimali mostovi koje je satima izuavao, fotografisao i premeravao, kao i lokalne bone seoske putne komunikacije koje su se ukljuivale na glavni putni pravac. etvrti lan ekipe, strunjak za elektroniku, kompjuterske veze i sisteme, nikada nije naputao punkt. Njegova soba bila je uvek zakljuana, a pristup joj je imao samo Tim. Taj lan ekipe menjan je na svaka dva meseca. Peti i esti lan ekipe bili su komandosi iz specijalnog sastava CIA, jedan junoamerikog a drugi kineskog porekla, zadueni za bezbednost punkta, a povremeno angaovani i kao vozai i lino obezbeenje Tima ili Pitera, kada su se kretali po terenu. Tokom prve dve godine funkcionisanja bijeljinskog punkta, bavili su se standardnim obavetajnim zadacima. Operativni rad bazirao im se na odravanju kontakata sa agenturnom mreom koju su u celosti inili stranci, slubenici mirovnih misija i novinari, sa kojima su se sastajali po usputnim kafanama, a razgovore obavljali najee u vozilu, tj. u pokretu. Animiranje lokalnog stanovnitva prema zadacima amerike pijunske mree odvijalo se do faze izuavanja i tipovanja, retko kad indirektnog angaovanja. Kontakte sa tipovanim licima bazirali su na novcu, to jest izdanom aavanju ili poklonima, a protivusluge koje su traili nisu bile otvorenog obavetajnog karaktera i uvek su obrazlagane potrebama njihove humanitarne misije.
222

Sekundarna, uslovna mrea, koju su stvorili meu srpskim ivljem nije imala ak ni pretpostavku o tome da je angaovana prema zadacima CIA-e. Na primer, Piterova mrea svodila se na prijateljske veze sa nekoliko slubenika usputnih benzinskih pumpi koji su ga prijateljski izvetavali kada bi se pojavilo ili prolo neko od vozila za koje je pokazao interesovanje ili sa osobljem u usputnim ugostiteljskim objektima, koje mu je, takoe prijateljski, referisalo ko se od interesantnih ljudi tu sa kim sastajao i o emu su razgovarali. Postoje indicije da je Piter tajno (uz eventualnu pomo neke od prijateljskih veza) postavio i ad hoc prisluna sredstva u nekoliko bijeljinskih kafana, poznatih kao mesta na kojima se okupljaju ljudi iz lokalnih vojnih i politikih krugova. Ta sumnja je izvedena na osnovu vie puta uoenih situacija u kojima su Piter, obavetajni tehniar i specijalci iz punkta zaticani kako satima sede u parkiranim vozilima u blizini takvih objekata, najverovatnije sa ciljem snimanja razgovora, fingirajui pijanstvo, kvar na vozilu ili jednostavno se pravei da nekoga ekaju. ire angaovanje na tipovanju budue pijunske mree ostvarivali su na karakteristian nain. Naime, koristei fiktivnu fasadu nevladine organizacije iza koje je punkt bio zaklonjen, puten je oglas u lokalnoj tampi u kojem se zainteresovani stanovnici pozivaju da se prijave za dobijanje besplatnog graevinskog materijala iz humanitarne pomoi za popravku i obnovu kua. Od mase ljudi koja se na oglas javila, kasnije su na razgovore pozivani samo oni koji su u prijavama naveli da su aktivni ili penzionisani pripadnici Vojske Republike Srpske. Neki od njih zaista su i dobili humanitarnu pomo te vrste. Meu njima je, naravno, bio odreen broj lica koja su tom prilikom procenjena kao pogodna za operativni nastup, a naknadno i zavrbovana. Drugi punkt CIA-a u Republici Srpskoj formiran je u Doboju, kao strateki znaajnom gradu na samoj granici sa muslimanskim delom bosanske teritorije. Sutinski, punkt se svodio na jednu sobu u lokalnom hotelu, koju su preteno koristili
223

slubenici humanitarnih misija i strani novinari, stalno rezervisanu na lano ime CIA-nog terenskog operativca arlija, koji je naizmenino koristio legitimitet slubenika Ujedinjenih nacija i predstavnika Nevladine organizacije Lekari bez granica. arli je bio pod direktnim rukovodstvom centrale CIA pri amerikoj ambasadi u Beogradu, mada je instrukcije povremeno dobijao i posredstvom Timove ekipe iz Bijeljine, sa kojom se redovno sastajao. Zadatak dobojskog punkta primarno je bio usmeren na odravanje veze sa punktovima CIA-e na muslimanskoj teritoriji. Ameriki obavetajci sa tog terena, takoe zakamuflirani iza identiteta humanitarnih predstavnika, sastajali su se sa arlijem u Doboju, predavali mu informacije koje je trebalo proslediti dalje ili organizovali prihvat i prebacivanje drugih amerikih agenata koji su po posebnim zaduenjima prelazili na muslimansku stranu. Preko ovog punkta su na muslimansku teritoriju u vie navrata prebacivane specijalne ekipe koje je predvodio direktor CIA-e za Zapadni Balkan, Dag Smit, inae stalno stacioniran u jednoj od evropskih centrala amerike Slube u Italiji. Trei, najznaajniji punkt CIA-e u Republici Srpskoj bio je stacioniran u Banjaluci, administrativnom, politikom i vojnom sreditu te Republike. U prvoj fazi, formirao ga je Tim iz bijeljinskog punkta, da bi nad njim, odmah po osnivanju, rukovodstvo preuzeo lino, malopre spomenuti funkcioner CIA-e, Dag Smit. Punkt je bio zaklonjen iza humanitarne misije UNHCRa i lociran u jednoj od zgrada koju su zvanino koristile Ujedinjene nacije. Zadatak punkta bio je dranje politikih kontakata visokog nivoa, izmeu ostalih i sa naelnikom Dravne bezbednosti Republike Srpske, Dragiom Mihiem, dvojicom Amerikanaca srpskog porekla koji su bili zaposleni u kabinetu predsednice Biljane Plavi, najviim vojnim rukovodiocima iz sastava misije Ujedinjenih nacija, uglednim lokalnim biznismenima i tako dalje.

224

Kako je vreme prolazilo, a Amerikanci se sve vie vojno uvaili u Bosnu, banjaluki obavetajni punkt je potpuno preuzeo primat. Bijeljinski punkt je rasformiran. Tim i vei deo ekipe vratili su se, preko Beograda, u SAD, osim Pitera, koji je prekomandovan na dunost rukovodioca jednog novoformiranog tajnog centra CIA-e u Rusiji. Agenturna mrea koju su stvorili u Bijeljini predata je na vezu potpuno novim ljudima, amerikim obavetajcima iz sastava vojnog kontigenta, koje ni mi, ni Sluba dravne bezbednosti Republike Srpske nismo imali pod kontrolom. Takoe i aktivnosti dobojskog punkta prele su u nadlenost banjaluke ekipe, koja je u meuvremenu, bez ikakvih najava i dogovora, popunjena novim, nama nepoznatim kadrovima. Najznaajniji obavetajni prodor koji je Dag Smit ostvario jeste regrutovanje naelnika Dravne bezbednosti Republike Srpske Dragie Mihia u ameriku pijunsku mreu. Poigravanje sa njim zapoeto je privatnom ponudom da se ukljui u biznis oko ilegalne trgovine duvanom i automobilima, to je ovaj prihvatio. Meutim, iza biznisa je stajala amerika militantna nevladina organizacija Dajnkorp koja je istovremeno radila i sa muslimanskom stranom, to se ubrzo saznalo, pa je iskompromitovani Mihi morao da podnese ostavku na funkciju i da otkaz. U meuvremenu, Dag Smit je otiao u redovnu penziju, ali je ostao pod ugovorom sa amerikom Slubom i za njihove potrebe u Italiji formirao nevladinu organizaciju za pruanje bezbednosnih usluga D.S. International. Dag se naravno nije odrekao Mihievih usluga, ve ga je zaposlio kao predstavnika svoje privatne bezbednosne organizacije u Banjaluci. Tako je bivi naelnik Dravne bezbednosti te Republike, zajedno sa delom operativnog sastava koji mu se pridruio, nastavio nezvanino da radi za ameriku Slubu, kao njihov javni pijun, to, koliko znam, radi i danas. Praktino, operativnu funkciju obavetajnog nastupa CIA-e u Republici Srpskoj, sada preteno obavljaju iskompromitovani, zavrbovani Srbi.

225

Moram da naglasim da najvei broj nevladinih organizacija nisu neposredno formirale zapadne obavetajne slube, ali je njihovo aktivno korienje na klasinim obavetajnim zadacima uveliko prisutno, sa znanjem, a jo ee bez znanja lokalnih rukovodstava tih organizacija. Ve sam na jednom mestu spomenuo da ukupno lanstvo tih organizacija u nekoj zemlji, zapadne slube svrstavaju u kategoriju obavetajnog fonda, preciznije, u grupaciju ljudi koji se prema svojim motivima i politikim sklonostima mogu sagledavati kao potencijalni agenti. Kada je u pitanju balkanski prostor, to je za zapadne slube bilo veoma bitno, jer su se isti ljudi, u principu, mogli uspeno koristiti ne samo u zemlji iz koje potiu nego i dalje, prema ostalim zemljama Evroazije, kao operativni uvod za ekspanziju na Istok. Preko nevladinih organizacija uobiajeno se vri odabir, to jest tipovanje pojedinaca, koji osim volje da se stave na raspolaganje zapadnim obavetajnim institucijama imaju i realne mogunosti za konkretne pijunske prodore, preko radnih mesta na kojima su redovno zaposleni, veza u dravnim organima u kojima su eventualno nekada radili, rodbinskih ili prijateljskih veza sa zaposlenima u obavetajno znaajnim objektima, lica koja stanuju u neposrednom susedstvu takvih objekata i sl. Takoe se tipuju generalno perspektivni kadrovi, intelektualci, strunjaci, natproseno inteligentni i sposobni ljudi, za koje se moe realno pretpostaviti da e napraviti uspene drutvene karijere i po tom osnovu se, kad-tad pribliiti vrhu dravne vlasti. Na odabiru konkretnih, potencijalno upotrebljivih, obavetajnih kandidata, najee su angaovani takozvani agenti-tiperi, kojima su izuavanje i selekcija lica osnovna pijunska zaduenja. Dalje, nevladine organizacije su gotovo idealne za obavljanje obavetajnih operativnih provera linosti tipovanih kandidata, jer preko svog brojnog lanstva lako mogu da se raspitaju o bilo kome, a da to ne izazove sumnju. Na tako tipovana i proverena lica, strane Slube e, u zavisnosti od svojih planova i procena, eventualno izvriti neposrednu akciju otvorenog
226

ili prikrivenog vrbovanja, to se takoe, uz rizike smanjene na minimum, moe sprovesti ili posredstvom neke od nevladinih organizacija ili u njihovim prostorijama, jer stranom operativcu, odnosno agentu zaduenom za realizaciju akcije vrbovanja, na raspolaganju stoje iroke mogunosti da takav sastanak obavi u bezbednim uslovima. Najzad i odravanje veze sa agenturnom mreom, u smislu davanja naloga i preuzimanja pijunskih izvetaja, neometano i bezbedno moe se ostvarivati preko nevladinih organizacija, jer je u njima veoma lako pronai ili ugraditi agente-veznike. Takoe i komunikaciona tehnika sredstva, koja su u takvim organizacijama obino na visokom nivou, mogu se gotovo neopaeno staviti u funkciju podnoenja agenturnih izvetaja. Plaanje agenata u takvim uslovima je takoe najmanji problem, jer se honorari mogu predstaviti kao nadoknada za angaovanje na bilo kojoj legalnoj aktivnosti iz zvaninog opisa delovanja neke od tih organizacija. Neupuenom itaocu ovde moram da skrenem panju da su postupak vrbovanja potencijalnih agenata i odravanje veze sa agenturnom mreom, najtei, najosetljiviji i najriziniji segmenti u obavetajnom nastupu svake Slube, to je pojavom nevladinih organizacija zapadnim slubama znatno olakano i pojednostavljeno. To se odnosi i na plaanje honorara, to se u ovim sluajevima lako legalizuje, uz otklanjanje opasnosti da agent na sebe skrene panju okoline kao osoba koja je na udan nain iznenada stekla neuobiajeno visoku sumu novca. Kategorizacija obavetajnih agenata ista je za sve, bez obzira da li su vrbovani posredstvnom nevladinih organizacija ili na neki drugi nain. Na prvom mestu po znaaju su agenti od politikog uticaja, uslovno nazvani strateka agentura. To nisu pijuni u klasinom smislu, koji za neku stranu Slubu tajno i organizovano prikupljaju poverljive informacije, to inae zadire u krivino delo pijunae, kako ga kvalifikuje zakon. Naprotiv, to su lica koja, po pravilu, nemaju direktne veze sa stranim obavetajnim institucijama, a retki od njih uopte i dou u priliku da lino
227

upoznaju obavetajca koji je bio zaduen za voenje njihovog sluaja. Njihov zadatak je da po nalozima koje posredno dobijaju od stranih Slubi vode i preusmeravaju politike tokove svojih zemalja prema stratekim zapadnim interesima. U jugoslovenskom sluaju, kao to se iz prvog dela ove studije moglo videti, to su bili Ivan Stamboli, bivi predsednik Srbije, ivorad Kovaevi, koji je kao ameriki agent od uticaja aktuelan i danas, ali i Ivan uri, koji nikada nije bio u nekoj konkretnoj pijunskoj mrei, mada ga je upravo amerika Sluba pripremala za predsednikog kandidata koji je trebalo da se politiki suprotstavi Miloeviu. Od uspostavljanja marionetske proamerike vlasti u Beogradu, 2001. godine, veina aktuelnih srpskih politiara su u funkciji agenata od uticaja koje na vezi i usmeravanju neposredno dri amerika Sluba. Meu njima prednjae Goran Svilanovi, bivi ministar inostranih poslova, Zoran ivkovi, bivi potpredsednik Vlade i aktuelni predsednik drave Boris Tadi, koji u svojim saoptenjima za javnost ak i otvoreno apostrofiraju zahteve koje im postavljaju strane obavetajne institucije. Formiranje politikih obavetajnih agentura tog nivoa, na podruju bive Jugoslavije zapoeto je mnogo ranije, zahvaljujui, u prvom redu, obavetajnim vezama ekstremne profaistike emigracije i njenih eksponenata u samoj zemlji, ali je to, tek pojavom nevladinih organizacija dobilo izraeniju kvalitativnu formu. Na primer, grupacija agenata od uticaja u Srbiji, oslonjena na ameriku obavetajnu Slubu, formirana je preteno angaovanjem nevladinih organizacija iz mree iza koje je stajala fondacija Dorda Soroa, dok je grupacija agenata od uticaja u Hrvatskoj bila oslonjena preteno na nemaku obavetajnu Slubu, a delovala je zahvaljujui nevladinim organizacijama iza koje su stajali Vatikan i katoliki kler. Istovremeno, grupacija proameriki orijentisanih iptarskih secesionista sa Kosova, prevashodni oslonac imala je u organizacijama iz mree Helsinkog odbora za ljudska prava i mree Lekara bez granica, koju je formirao izvrni sekretar Ujedinjenih nacija i ef misije UN za Kosovo, Bernar Kuner.
228

Ubedljivo najbrojnija operativna pijunska kategorija su agenti-informatori, usmereni na prikupljanje zatvorenih podataka obavetajnog karaktera. To su pijuni u pravom smislu, pa je i meu agentima iz lanstva nevladinih organizacija najvei broj njih angaovan upravo na takvim zadacima. Podatke mogu pribavljati neposredno ili posredno, obino iz oblasti koje su najblie njihovoj profesiji, linim angaovanjem ili preko veza koje im stoje na raspolaganju. Naravno, svi ti agenti su rangirani po razliitim nivoima sposobnosti i kvaliteta podataka koje dostavljaju. U ovom kontekstu, svaki ogranak, bilo koje nevladine organizacije, moe se konsolidovati kao posebna agenturna mrea rezidentura, sa svim osobenostima tajne pijunske organizacije. Na jugoslovenskom primeru, angaovanje na informativnim zadacima klasine pijunae, najee je ustanovljavano meu lanstvom organizacije Lekari bez granica. Prilikom operativnih akcija srpskih kontraobavetajaca, u belekama i dokumentaciji Lekara bez granica zaticani su mnogi poverljivi podaci o brojnom stanju, komandnom sastavu i rasporedu kadrova Oruanih snaga Republike Srpske, njihovi lanovi su neretko hvatani na delu kako sa zemlje markiraju ciljeve za bombardovanje od strane NATO avijacije, a u njihovim vozilima vie puta je pronaena sofisticirana oprema za prislukivanje i radio-izvianje. Sa bezbednosnog aspekta nisu za potcenjivanje ni mnogi aspekti legalnog prikupljanja obavetajno znaajnih informacija, na emu su nevladine organizacije gotovo svakodnevno angaovane. Pod ovaj vid pijunae spadaju legalne ili ilegalne ankete koje ove organizacije sprovode meu lokalnim stanovnitvom, kao i angaovanja pojedinaca iz redova visokoobrazovanog strunog kadra na specijalnim naunoistraivakim projektima koji na prvi pogled ne deluju obavetajno indikativno i obino se tek naknadno saznaje da je u pitanju bio pijunski zahvat. Na primer, u Srbiji je sukcesivno inicirano nekoliko graevinskih projekata na kojima su bili
229

angaovani strunjaci iz domaih firmi koji su nekada radili na izgradnji vojnih postrojenja aerodroma, podzemnih vojnih baza i sklonita u Iraku, da bi se od njih, kroz direktne ili neformalne razgovore, izvuklo to vie podataka o tim objektima, to je zatim dostavljeno NATO komandi, za potrebe planiranja vazdunih napada na tu zemlju. Ovaj vid pijunae najvie je bio prisutan kod nevladinih organizacija iz sastava mree Soro fondacije.

POVEZANOST NEVLADINIH ORGANIZACIJA SA MEUNARODNIM TERORIZMOM O terorizmu, kao drutveno negativnoj pojavi, mnogo toga je i reeno i napisano. Gotovo da ne postoji drava koja ovom vrstom opasnosti nije direktno ili indirektno ugroena. Mnotvo strunjaka iz celoga sveta bavi se temom terorizma sagledavajui je sa razliitih aspekata ideolokog, socijalno-patolokog, vojnog, policijskog i sl., ali je uoljivo da gotovo u svim radovima provejavaju preteno stavovi koje nameu zapadni teoretiari, prepuni zamena teza, dvostrukih standarda i neprincipijelnih ocena. Sutinski, veina radova obraena je tako da ima najbolju prou na Zapadu, sa primarnim ciljem da autorima omogui meunarodnu afirmaciju i eventualnu dobru zaradu. Bio sam u prilici da po prirodi profesije koju sam obavljao, upoznam izvestan broj terorista, da sa njima razgovaram i razmenjujem miljenja. Dobar deo ivota posvetio sam borbi protiv terorizma, takve ljude sam hapsio, sasluavao, a ponekad primenjivao i brutalnije mere. Naalost, dolazio sam i u situacije koje su me prisiljavale da i lino koristim teroristike metode delovanja. Stoga o terorizmu imam drugaije miljenje, koje se umnogome razlikuje od vodeih, pre svega zapadnih, teoretiara. Prema mojoj definiciji: terorizam je radikalni odgovor nemonog na teror monog. Naime, neisprovocirani terorizam, kao
230

izolovana pojava izvuena iz politikog konteksta, posmatran kao optedrutvena opasnost sama po sebi, kako inae ele da ga predstave ameriki doktrinolozi, nikada nije postojao niti e postojati. Pitanje kojim strune studije na tu temu izbegavaju da se bave jeste odnos izmeu uzroka i posledice, sa ciljem svesnog, preutnog zaobilaenja neosporne injenice da se terorizam deava iskljuivo kao posledica politike bahatosti zapadnih zemalja. Tako se terorizam apriorno proglaava uzrokom drutvenog zla i panja javnosti skree u pravcu neophodnosti adekvatnog reagovanja, to samo jo vie pospeuje njegovu eskalaciju. Analitikim sagledavanjem teroristikih organizacija i njihovih akcija irom sveta u poslednjih etrdeset godina namee se generalna konstatacija da su gotovo sve one bile inicirane direktnim uticajem zapadne spoljne politike, preciznije, javljale su se ili kao otpor toj politici ili u njenoj neposrednoj funkciji. Pogledajmo, na primer, desetine teroristikih organizacija u Junoj Americi. Ti ljudi se sigurno nisu okupili da bi rizikovali svoje ivote i ugroavali tue, tek onako, iz zabave. Ne. Organizovali su se da bi pruili otpor amerikom neokolonijalizmu, a to, to su se opredelili za teroristike metode delovanja bila je stvar objektivne nude i nemoi, a ne elja i afiniteta. Pri tome, reagovanje meunarodne javnosti bilo je vie nego cinino. Kada su Amerikanci i proameriki reimi u tom delu sveta ubijali narod po ulicama samo zato to je bio leviarski orijentisan, svetska javnost se nije previe uzrujavala, ali kada bi junoameriki leviari izvrili atentat na nekog amerikog zvaninika, ta ista svetska javnost bi ih u startu proglaavala teroristima i zloincima. ta je ovde uzrok, a ta posledica? E, tu ve i teorija i teoretiari i svetska javnost ute. Jo drastinije primere licemerja svetske javnosti zatiemo danas i to svakodnevno. Razmislite kako biste, kao proseni graanin sveta, reagovali kada proitate naslov u novinama poput ovog: Iraki teroristi napali ameriku vojnu patrolu u predgrau Bagdada. Ako vaa spontana reakcija bude da, po inerciji, Iraane u svojoj svesti doivite kao teroriste u negativnom kontekstu, ne zapitavi se pri tome ta uopte jedna
231

amerika vojna patrola trai u predgrau Bagdada, znajte da ste se, isto tako spontano i po inerciji, svrstali uz uzronike terorizma. Samim tim, izgubili biste moralno pravo da bilo kada, pred bilo kim, postavite pitanje problema terorizma. Ako je za utehu, znajte da razmiljate na isti nain kao vodei struni autoriteti iz ove oblasti. Neuporedivo vei problem je direktna umeanost zapadnih obavetajnih slubi u organizovanje meunarodnog terorizma. Naime, jedan od uobiajenih naina na koji Amerikanci i njihovi saveznici izazivaju krize u odreenim regionima sveta je podrka lokalnim teroristikim grupama. Znai da i tu zatiemo iste uzronike, ali sada ve u svojstvu neposrednog inicijatora. Na primer, avganistanski i eenski pobunjenici u bivem SSSR-u ili muslimanski i iptarski pobunjenici u bivoj Jugoslaviji u zaecima svojih pobuna figurirali su iskljuivo kao naoruane odmetnike grupe, sve dok se nije umeala amerika pomo. Praktino, tek od uplitanja Amerikanaca u tim sredinama poinju da se formiraju teroristike organizacije. Prva iskustva o rukovanju eksplozivom i organizovanju diverzantskih akcija preneli su im instruktori CIA-e za specijalne operacije.113 Amerika pomo ila je dotle da su im za teroristike akcije pruali punu logistiku, od obavetajnih podataka neophodnih za planiranje konkretnih poduhvata, specijalnih elektronskih sredstava za daljinsko aktiviranje eksplozivnih naprava, pa do putnih isprava za neometano kretanje po svetu. Verovali ili ne, najuveniji terorista dananjice, Osama Bin Laden, osamdesetih godina se po Evropi kretao iskljuivo sa legalnim amerikim pasoem, a bio je ak i u Jugoslaviji s ciljem nabavke naoruanja za avganistanske pobunjenike, kojom prilikom su mu svi poslovni kontakti ugovoreni posredstvom ambasade SAD u Beogradu. Svi ti ljudi, zalaganjem amerikih medija, opisivani su
113

Uzgred da napomenem da su i specijalne operacije veoma rastegljiv pojam kada su u pitanju obavetajne Slube. Seam se da sam i ja, svojevremeno, imao obiaj da polaznicima kurseva te vrste neprestano ponavljam: Sve to oni rade nama je terorizam sve to mi radimo njima su specijalne operacije. Metodologija je ista.

232

kao revolucionari i borci za demokratiju, naravno sve do momenta kada je amerika strana nad njima izgubila kontrolu. Tek od tog trenutka, u svetskoj javnosti poinju da se predstavljaju kao opasni teroristi i neprijatelji oveanstva, mada se metodi koje primenjuju danas ni po emu ne razlikuju od onih koje su primenjivali ranije. Promenjeni su samo nalogodavci, mete i prioriteti. Iz te nedoslednosti proistie drugi faktor koji obara teorije savremenih strunjaka iz problematike terorizma, jer o tome ta e se svrstati pod pojam terorizma ne odluuju nain delovanja i objektivne injenice ve interesi strane u ije se ime takvo delovanje vri. Objektivno, pod prave teroristike organizacije mogu se svrstati samo one koje se same, kao takve, otvoreno deklariu, a takvih gotovo da nema.114 Danas su terorizam i politika manipulacija terorizmom jedan od osnovnih inilaca na kojem Amerikanci grade svoju dugoronu globalistiku strategiju. Naime, od pada komunizma u jugoistonoj Evropi, rasturanja Varavskog pakta i drastinog slabljenja uticaja Rusije na svetska zbivanja, prestali su da postoje svi konkretni razlozi za opstanak glomazne zapadne vojne mainerije, a bez te mainerije bilo bi nezamislivo ostvarivanje globalne dominacije Novog svetskog poratka, pa je, doskoranju Crvenu opasnost trebalo pod hitno zameniti nekim novim, za najire javno mnjenje prihvatljivim, neprijateljem oveanstva. Izbor je pao na terorizam kao bezlinu kategoriju, koji se pokazao apsolutno pogodnim za zastraivanje i sopstvenog i tueg stanovnitva. Vetom manipulacijom islamistikim teroristikim grupacijama, koje su inae, odigrale znaajnu ulogu u obaranju komunizma, imajui u vidu da je uglavnom preko njih izazvana destabilizacija i raspad SSSR-a, uz permanentni snani medijski pritisak, kod svetskog javnog mnjenja je razvijena nova vrsta line i kolektivne nesigurnosti zbog koje nikome ne pada na pamet da postavlja
114

Organizacije koje se povremeno oglaavaju da bi preuzele odgovornost za neki teroristiki akt obino se predstavljaju kao oslobodilake i revolucionarne i po pravilu im je svejedno da li e ih neko proglasiti teroristima.

233

pitanja svrsishodnosti kontinuiteta odravanja i finansiranja monstruoznog vojno-bezbednosnog aparata, u koji se u meuvremenu transformisao NATO. Sa druge strane, bezlinost svetske teroristike opasnosti postavljena je kao unapred opteprihvaeni generalni povod za mogunost amerikog uplitanja u unutranje stvari drugih zemalja, to jest, oruanu intervenciju i vojno prisustvo bilo gde u svetu. Masovnim strahom najbolje se manipulie ako se on usmeri prema bezlinom, misterioznom i nepoznatom. To je osnovni razlog to moderni zapadni teoretiari uporno nameu stavove u kojima se terorizam, kao negativna drutvena pojava, niti moe niti sme blie odreivati i definisati, a to se najvie ogleda u nastojanjima da se ospori ili bar prikrije ideoloka pozadina terorizma. Jo od prve generacije leviarskih ideologa (Bakunjin, Trocki, Roza Luksemburg), koji su terorizam propagirali kao oblik politike borbe, preko prokomunistikih i antikomunistikih evropskih teroristikih organizacija i nacionalno oslobodilakih ekstremnih grupacija iz ezdesetih i sedamdesetih godina, pa do dananjih radikalnih islamskih terorista, idejno-politika pozadina tih organizacija igra dominantnu ulogu. Sada se ta uloga po svaku cenu negira, izmeu ostalog i insistiranjem da se terorizam potpuno izjednai sa klasinim kriminalom, to je i sa teoretskog i praktinog aspekta neodrivo, jer se radi o potpuno razliitoj, nespojivoj kategoriji izvrilaca izmeu kojih se eventualna dodirna taka moe uspostaviti jedino u domenu socijalne patologije.115 Svakako da jedan od razloga negiranja primarne politike kvalifikacije lei u tome to takva kvalifikacija obavezno sa sobom povlai politika svrstavanja u iroj javnosti, meutim, osnovni
115

Teoretiari potenciraju injenicu da je klasini kriminal najei izvor samofinansiranja teroristikih organizacija, to je neosporno, ali se pri tome gubi iz vida da je motivacija tog sekundarnog delovanja iskljuivo ideoloka, to jest politika, pa se teko moe svrstati pod isto kriminalne akte kako ih definiu krivini zakon i kriminoloka nauka. Kriminalci i teroristi su toliko razliite kategorije da se ak ni u zatvorima ne dre zajedno. Kriminalci tretiraju teroriste kao opasne zaluene budale, u kojima vide konkurenciju kojoj ne smeju da se suprotstave, dok teroristi kriminalce otvoreno preziru kao nierazrednu kategoriju otpadnika. Pri tome, kriminalci su, po pravilu, racionalni, materijalno motivisani ljudi, neoptereeni etikim i idejnim kodeksima, sa kojima dravni organi gotovo uvek mogu da se nagode. Teroristi su iracionalni ideoloki fanatici, vrsto ubeeni u svoju revolucionarnu ili versku ispravnost, pa sa njima, bar to se tie organa drave protiv koje su usmereni, nema ni pregovora ni dogovora.

234

razlog je potreba generalnog nametanja utiska o bezlinoj opasnosti. Na primer, danas je u svetu dominantan islamski terorizam, ali je uoljivo da se prvi deo sintagme islamski najee izostavlja, jer po vodeoj, amerikoj doktrini, ta vrsta drutvene opasnosti ne sme biti neija usmerena protiv nekog, ve mora biti iskljuivo niija usmerena protiv svakog. Tako se u praksi realizuje teza da je ameriki problem svaiji problem, pa je samim tim i ameriko reagovanje svaije reagovanje. U okviru ue teme, uea globalistikih nevladinih organizacija u irenju meunarodnog terorizma, osvrnuu se blie na odnos Amerike prema islamskom terorizmu. Njihova politika meuzavisnost postala je tolika da ih jedne bez drugih vie ne moemo ni zamisliti, to se dobro moe sagledati na primeru te kohabitacije na prostorima bive Jugoslavije, tanije u Bosni i na Kosovu. Islamske drave Bosne ne bi bilo da nije bilo amerike pomoi islamskom terorizmu, niti bi danas bilo razloga za dugorono stacioniranje amerikih oruanih snaga na tom prostoru da tu nema islamskog terorizma. Njihova uzrono-posledina veza zatvorila se u zaarani krug, to savremene naune radove na temu terorizma ini smenim. Na nekoliko mesta u prethodnim poglavljima napomenuto je da je sve ono najnegativnije i najekstremnije od islama u Bosnu stiglo preko neislamskih zemalja. Jezgra fundamentalizma i terorizma formirana su oko nevladinih organizacija, upuenih, pre svega, iz Amerike, sa kadrovima koji su stizali iz Francuske, vajcarske, Austrije i drugih evropskih zemalja. Oni izvorni iranski, avganistanski ili marokanski sveti ratnici pojavili su se tek kasnije, ali opet uz kontrolu, podrku i odobravanje zapadnih monika i uglavnom naoruani sredstvima kojim ih je snabdevala CIA. Sasvim je dovoljno pogledati pregled humanitarnih nevladinih organizacija koje su delovale, a i danas deluju u muslimanskom delu Bosne, da bi situacija bila jasna. Naveu neke od njih.

235

Bosanska idealna futura osnovana je 1990. godine. Njen osniva i direktor, ameriki dravljanin, sirijskog porekla, Enam Arnaut, sve finansijske transakcije obavljao je iskljuivo preko amerikih banaka. Mada je bilo poznato da je u direktnoj vezi sa muslimanskom teroristikom mreom Al Kaide, tome niko nije pridavao panju, sve do velikog teroristikog napada na Njujork 2001. godine. S obzirom na to da je koordinaciju aktivnosti pomenute organizacije Enam vodio preteno iz svoje centrale u ikagu, bio je dostupan amerikim vlastima, koje su ga, navodno, nekoliko puta privodile i sasluavale, ali sluaj je do daljeg ostao nerazjanjen. U isto vreme, delovanje Enama Arnauta je redovno apostrofirano kada su pravljene bezbednosne analize o potrebama amerikog vojnog prisustva na Balkanu. Humanitarna islamska organizacija Vezir iz Travnika, godinama je neometano pomagala muslimanske teroriste, takoe finansijskim sredstvima obezbeivanim preko amerikih banaka, sve do 2002. god., kada je, na insistiranje amerikog ministarstva finansija i saudijskih vlasti, zatvorena zbog sumnji o umeanosti u terorizam. U stvari, nije ni zatvorena, ve je samo promenila naziv. Vehabijska humanitarna organizacija Kvadrat osnovana je 1995. godine u Sarajevu. I danas je poznata po tome to okuplja i zbrinjava muslimansku ratnu siroad, ali tako to ih upuuje u kampove za obuku terorista i kasnije ukljuuje u akcije izazivanja kriznih arita irom sveta. Finansira se iz amerikih i saudijskih fondova. Danas se takoe obavezno apostrofira kao jedan od razloga amerikog antiteroristikog vojnog prisustva u Bosni, ali njeno funkcionisanje niko niti ometa niti spreava. Aktivna islamska omladina, meunarodna fundamentalistika organizacija sa seditem u Americi, koja je registrovala svoj humanitarni ogranak u Zenici 1995. godine. Mada je zbog optubi da je povezana sa terorizmom njeno delovanje u Americi
236

zabranjeno 2002. godine. U Bosni je i dalje prisutna, a naravno, finansijska sredstva neometano joj pristiu iz amerikih izvora. Ovakvih organizacija u Bosni ima oko osamdeset i sve su uredno registrovane kod Ujedinjenih nacija kao humanitarne misije. Amerikanci nad njima ostvaruju punu kontrolu, izmeu ostalog, preko Visokog saudijskog komiteta za pomo Bosni, obavetajne slube Turske koja funkcionie u okviru obavetajne NATO zajednice, i neposredno preko meunarodne neislamske humanitarne organizacije Lekari bez granica, ije isprave najee koriste terenski operativci CIA-e zadueni za kontakte sa teroristima. Ta intenzivna kontrola, naravno, nije usmerena u pravcu suzbijanja terorizma, ve se sprovodi striktno u cilju njegovog preusmeravanja u skladu sa amerikim globalnim interesima. Tako su u prvoj fazi svog angaovanja, od izbijanja krize u Jugoslaviji 1990. godine do Dejtonskog sporazuma 1995. god., Amerikanci preko nevladinih organizacija tajno pomagali osnivanje teroristikih jezgara, inicirajui njihove akcije koje su i dovele do eskalacije ratnih sukoba u Bosni. U navedenoj fazi, bosanski muslimani su Amerikance tretirali kao saveznike u ratu protiv Srba i striktno se povinovali nalozima Vaingtona. Od Dejtona nastupa druga faza u kojoj se situacija naprasno menja. Ulazak amerikih oruanih snaga u Bosnu poinje da se tumai kao nastojanje meunarodne zajednice da se muslimanima onemogui formiranje islamske drave, pa se amerike trupe doivljavaju, navodno, kao okupacione snage, to je u stvari teza koju su Amerikanci plasirali pre nego to je bilo ko u Bosni i poeo da razmilja na takav nain. Tano je da je Dejtonski sporazum negativno ocenjen u muslimanskim krugovima i da su bosanski lideri sve vie poeli da upiru pogled ka Iranu, ali ne u meri koja bi ugrozila ameriku dominaciju na Balkanu. Amerikancima je upravo bio neophodan negativni kontekst, pa se nisu libili da ga isfabrikuju i medijski nametnu kao injenino stanje. U skladu sa pomenutim, ameriki politiki strateg, Jozef Bodanski, u jednoj svojoj studiji iz 1996. godine, konstatuje:
237

Karakteristino je da su islamisti snage SAD smatrali prevashodnom pretnjom za svoje trenutne i dugorone ciljeve, postavljajui prema tome opravdanje za vojne sukobe ili teroristike napade u budunosti.116 S jedne strane, ovakva teza je imala svoju logiku, jer je injenica da se dojueranji muslimanski saveznik zaista pretvorio u okupatora, mada je muslimanima bilo sasvim jasno da im je prisustvo NATO-a preostalo kao jedina garancija da nee biti ugroavani srpskim i hrvatskim teritorijalnim pretenzijama. S druge strane, isti taj fiktivni zakljuak je posluio kao povod i amerikom okupatoru da preventivno utrostrui svoje snage, ali ne sa ciljem odbrane od izneverenih muslimana ve da ih iskoristi za dalji vojni pritisak na Jugoslaviju. Trea faza nastupa posle teroristikog napada Al Kaide na Njujork 2001. godine. Amerikanci, zahvaeni antiteroristikom euforijom, poinju da dele islamske teroriste na politiki dobre i loe. Od muslimana u Bosni zahteva se da se dokau kao lojalni saveznici i dobri teroristi i da sve svoje resurse te vrste stave na raspolaganje Amerikancima. Tako zapoinje period svojevrsne zapadne revizije bosanskog terorizma, usmerene prema onim organizacijama koje su se u meuvremenu eventualno otrgle amerikoj kontroli. Do danas, ta revizija je sigurno okonana, pa moemo biti sigurni da e teroristike organizacije bosanskih muslimana svoje budue akcije izvoditi samo u onim krajevima sveta za iju su destabilizaciju zainteresovani njihovi ameriki nalogodavci. Lako emo ih prepoznati, jer i dalje uglavnom deluju zaklonjene iza istih onih nevladinih organizacija kako su i zapoele svoje delovanje. PRISEANJE DVADESET TREE Islamski terorizam bio je osnovna tema na kojoj se bazirala meunarodna saradnja jugoslovenske Slube dravne bezbednosti i amerike slube CIA. Saradnja se veinom odvijala u duhu
116

Jozef Bodanski, Neki to zovu mir.

238

jednostrane inicijative sa jugoslovenske strane, jer, dok smo mi njima redovno dostavljali opirne analitike preseke i detaljne izvetaje, ameriki povratni izvetaj svodio se na paualne procene i podatke bez operativne upotrebljivosti. Posebno su ih iritirala naa saznanja koja su konkretno ukazivala na ameriku podrku muslimanskom terorizmu, od pojedinanih imena terorista koji su koristili amerike putne isprave izdate u nekoj od njihovih ambasada u Evropi, korienja usluga amerikih fondova i humanitarnih organizacija, do ustanovljenih amerikih obavetajaca koji su bosanskim teroristima drali instruktau ili ih snabdevali specijalnom opremom. Reakcije i obrazloenja predstavnika CIA-e uvek su bili isti: da se tu radi o njihovim operativnim zahvatima, uz molbu, da prema takvim teroristima ne preduzimamo nikakve mere jer je u pitanju amerika agenturna mrea. Neuporedivo vie su ih zanimali nai izvori informisanja, ak uz insistiranje da im, u nekoliko posebno osetljivih sluajeva, otkrijemo kako smo doli do takvih saznanja, uslovljavajui svoje zahteve ak i moguim prekidom dalje saradnje. To je na kraju postao glavni kamen spoticanja u naim odnosima. Amerikancima je bilo jasno da jugoslovenska Sluba ima kvalitetne operativne prodore u krugove meunarodnog terorizma, kao i da mnoge znaajne informacije dobijamo preko prijateljskih Slubi iz zemalja Treeg sveta koje Amerikancima nisu bile naklonjene. Naravno da im podatke o kontaktima te vrste nismo saoptavali niti pristajali da im svoje obavetajne pozicije prepustimo na vezu, bez obzira na nivo pritisaka, pa i ucena kojima smo sa amerike strane bili izloeni. Saradnja se drastino poremetila u periodu 1996 1997. godine, kada su jugoslovenska Sluba i Sluba dravne bezbednosti Republike Srpske,operativnim pokrivanjem punktova CIA-e u Bosni, dole do dokaza da ameriki terenski operativci na vezi dre sve vodee teroristike grupacije bosanskih muslimana. U nekoliko naih antiteroristikih akcija, nije bilo drugog izbora nego da se pohapse i pojedini Amerikanci ije nam delovanje od
239

strane CIA-e nije prijavljeno, a prilikom likvidacije jedne takve grupe, ubaene po dubini srpske teritorije, zamereno nam je da smo puobijali znaajne ljude iz sastava amerike antiteroristike obavetajne mree. Zvanini predstavnik CIA-e pri ambasadi SAD u Beogradu traio je da ih ubudue neizostavno obavetavamo o svim akcijama koje prema teroristima budemo preduzimali, sto smo mi odbili, pa je od 1998. godine naa saradnja postala samo protokolarna. Posle jednog od poslednjih sastanaka na tu temu sa amerikom stranom, odranog na teritoriji Bosne, pozvao sam Dag Smita, naelnika CIA-e za Zapadni Balkan, na neformalnu veeru. askali smo o svemu i svaemu, preteno o porodinim temama, karijerama i tome slino. Kroz par sati obojica smo bili pijani od velike koliine alkohola koju smo u meuvremenu popili, ali nijedan od nas nije izgubio kontrolu nad sobom. Naravno, nismo mogli da izbegnemo razgovor o sastanku koji je toga dana odran. Upitao sam ga da li mu je jasno ta njegovi ljudi rade u Bosni i gde sve to vodi, zamolivi ga da mi razjasni logiku takvog postupanja. Odgovorio mi je da je posle vie desetina godina rada u CIA-i jedva uspeo da natera sebe da se ne optereuje logikom, ve da se striktno dri planova i nareenja, ne razmiljajui puno o tome kuda to vodi. Za nau generaciju obavetajaca upotrebio je termin dinosaurusi, kao za zadnju generaciju koja pijunau posmatra kao nain zatite nacionalnih interesa, tvrdei da ve dugo, ni u Americi ni ire, nacionalni interesi vie ne postoje, pa se i naa profesionalna uloga iskljuivo svodi na zatitu parcijalnih interesa politikih grupacija koje nas plaaju. Zakljuio je da ga stoga prvenstveno zanima kako da u svemu tome ostvari lini interes i to pre ode u penziju, jer mu se pruila prilika da zapone privatni biznis, pa i meni preporuuje da sagledam gde su mi privatni interesi, stoga to je nain na koji razmiljam bespotrebno gubljenje vremena i energije. Nisam mogao da odolim da ga ne upitam da li je tom tezom uspeo da zavrbuje mog kolegu Mihia, biveg naelnika Dravne bezbednosti Republike Srpske. Nije mi odgovorio, samo se onako
240

pijan, euforino smejao i odmahivao rukom, dajui do znanja da o tome ne eli da raspravlja.

ANGAOVANJE NEVLADINIH ORGANIZACIJA NA PRUANJU POMOI PARAVOJNIM FORMACIJAMA

Sve konstatacije koje su se odnosile na terorizam vae i za odnose globalistikih nevladinih organizacija sa separatistikim paravojnim formacijama117, koje su, kako je ranije ve istaknuto, jedan od kljunih faktora izazivanja kriza u svetu. Situacija je ovde utoliko specifinija, jer, imajui u vidu da se takve nevladine institucije uglavnom koriste da bi pospeile ameriko vojno prisustvo u odreenim regionima, to iziskuje formiranje posebne vrste tih organizacija, usko specijalizovanih ba za paravojnu podrku, kao to je, recimo, MPRI ili Dajnkorp. Naime, posle serije militantnih politikih promaaja amerike administracije u Junoj Americi, uglavnom okonanih debaklima i meunarodnim aferama118, uvedena je nova praksa posrednog vojnog delovanja preko privatnih nevladinih institucija, koje ne podleu vaeim propisima, to se za ameriku stranu pokazalo viestruko korisnim. Zvanino, amerika Vlada sa tim organizacijama nije imala nikakve veze, mada ih je upravo ona formirala, finansirala i kasnije angaovala. Tako, da bi izbegli polaganje rauna u Kongresu i ratne izvetae, bez kojih je konvencionalni rat nezamisliv,
117

Veza paravojnih formacija sa terorizmom je toliko bliska da se ta dva oblika neprijateljskog delovanja u analizama najee obrauju zajedno. U ovom sluaju, zbog lakeg pregleda, odluio sam se za uslovni, pojedinani pristup.
1 118

Na primer, afera koja je izbila kada se saznalo da je Reganova administracija angaovala iranske plaenike u korist kontrarevolucionarnih snaga u ratu protiv Nikaragve.

241

amerike vlasti danas ratuju preko posrednog lanca privatnih organizacija, sluei se plaenicima. To im je, u svakom sluaju, lake i isplatljivije za obezbeivanje vojnog prisustva u kriznim aritima, nego da alju svoju regularnu vojsku, jer, osim to je neuporedivo jeftinije, nema ni bojazni ni od unutranjih politikih posledica zbog eventualnih ljudskih gubitaka. 119Pri tome, zatita tajnosti pozadine ovakvih aranmana je zagarantovana, jer je nepristrasne pretpostavke za pomenute okolnosti i izvetaje sa terena mogue lako demantovati ili, u krajnjem sluaju, svu odgovornost prebaciti na organizacije koje zvanino nemaju nikakvih dodirnih taaka sa Vladom. Tome u prilog ide i zapaanje do kojeg je doao ameriki analitiar Majkl Parenti: Ameriki zakoni o slobodnom pristupu informacijama ne odnose se na operacije najamnikih firmi kao to je MPRI. Ove kompanije mogu da kau da je takva informacija privatna stvar i da, shodno tome, nije dostupna javnosti. Tako su angaovanje privatne vladine vojske, to jest aranmani sa ovakvim organizacijama, stavljeni van domaaja javnosti i demokratske odgovornosti. 120 Ratni sukobi na prostorima bive Jugoslavije odvijali su se u senci angaovanja zapadnih konsultantskih firmi te vrste, koje su pruale svoje usluge zaraenim stranama. Angaovali su ih praktino svi osim Srba, imajui u vidu da je u njihovom uobiajenom nastupu srpska strana generalno tretirana kao neprijateljska. U Sloveniji, pri davanju podrke paravojnim formacijama u ratu protiv Jugoslavije najvie su se istakle nemake, austrijske i vatikanske nevladine organizacije, distribuirajui im vojnu opremu na sve mogue naine, a od proglaenja slovenake nezavisnosti, 1991. godine, kao najvitalniji deo amerike pomoi, na otvorenu scenu stupa nevladina organizacija MPRI, sa prevashodnim zadatkom da njihove paravojne jedinice prestroji u regularnu armiju po NATO
1 119

Parafrazirano prema makedonskom politikom komentatoru Vladimiru Matevskom.

1 120

M.Parenti, Ubiti naciju Napad na Jugoslaviju.

242

standardima, to je okonano zvaninim prijemom Slovenije u taj vojni savez. Ameriki vladin vojni program Opremi i obui u Hrvatskoj i Bosni takoe je u celosti bio poveren institucijama MPRI i Dajnkorp. U poetnoj fazi hrvatskog otcepljenja, paravojne formacije pomagali su Nemaka, Vatikan i brojne hrvatske ekstremne emigrantske organizacije irom sveta, da bi, kao u sluaju Slovenije, od 1991. god. glavnu ulogu preuzeli Amerikanci, odnosno penzionisani ameriki general, Riard Grifit, koji se u ime MPRI-a stavio na elo rekonstrukcije novoformiranih hrvatskih oruanih snaga. to se tie Bosne, situacija je bila znatno sloenija, jer se zapadna pomo te vrste suoavala sa problemom islamskog fundamentalizma kojem je morala da se prilagoava. Najbolje se snaao Dajnkorp, ubacivanjem nekoliko hiljada svojih regruta iz redova avganistanskih mudahedina121, koji su posluili kao okosnica bosanskog paravojnog organizovanja. Dopremani su posredstvom, ranije ve spominjanih, muslimanskih nevladinih organizacija, dok su im naoruanje i oprema stizali preteno preko kontigenata humanitarne pomoi Ujedinjenih nacija. Tako stvorene oruane formacije vaingtonska administracija je tretirala razliito, u zavisnosti od svojih trenutnih politikih potreba, pa esto nailazimo na kontradiktorna saoptenja u kojima se jedne iste muslimanske oruane jedinice u amerikim zvaninim komentarima istovremeno tretiraju i kao paravojska i kao saveznici. Evidentno je da je priliv mudahedina u Bosnu vrlo brzo postao nekontrolisan, to su Amerikanci poeli da sagledavaju kao potencijalnu pretnju tek nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Na primer, ameriki geostrateki analitiar, Jozef Bodanski, ne spominjui injenicu da se transfer mudahedina najveim delom odvijao u amerikoj organizaciji, na jednom mestu konstatuje: Tokom zime 199596., Armija bosanskih muslimana zapoela je program za prikrivanje mudahedina u svojim
121

Muslimanski sveti ratnici.

243

redovima. Najvei broj mudahedina sa vojnim iskustvom uglavnom Pakistanaca, Avganistanaca i Iranaca bilo je integrisano u bosansku armiju, a onda rastureno irom itave armije. Radikalnim islamistima, od kojih su veinu inili Arapi, bilo je doputeno da deluju u vlastitim grupama, bilo unutar veih jedinica ili u ne-vojnim entitetima.122 Bodanski dalje navodi da je okvirni broj tih vojnika u sastavu bosanske armije procenjen na oko 8 000, istiui da zbog ideoloke prevage iranskog uticaja u bosanskoj muslimanskoj armiji, na nju sve vie treba gledati sa podozrenjem, kao na potencijalne opasne neprijatelje zapadnog vojnog prisustva, koje e se inae na tom prostoru svakako zadrati jedan dui period da bi se sauvao svetski mir. Prividno nerazjanjeni odnosi izmeu muslimanske armije i zapadnih NATO saveznika traju i danas. Ako je za Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu diskutabilno ta se moe svrstati pod pojam paravojno, posebno od 1991. godine, od kada su te drave postale samostalne i kao takve stekle mogunost da oficijalno zatrae i dobijaju vojnu pomo od koga ele, sluaj koji je prisutan na Kosovu, kao legitimnom delu Republike Srbije je ist, klasian primer paravojnog organizovanja. Tu su amerike militantne nevladine organizacije ve vie od desetinu godina bile i jo uvek su intenzivno prisutne. U vezi sa Kosovom, MPRI je, u sadejstvu sa jo nekoliko, takoe ve spominjanih zapadnih organizacija kao to su: Fond za humanitarno pravo, Fond za otvoreno drutvo, Meunarodna krizna grupa, Helsinki odbor za ljudska prava, Lekari bez granica i druge, pripremao iptarske paravojne formacije za sve napade koji su izvreni na regularne snage srpske vojske i policije, sa dugoronim ciljem da paravojnu, Oslobodilaku vojsku Kosova OVK, pretvori u modernu oruanu silu koja bi posluila stratekim NATO ciljevima na Balkanu. Najosetljivijim akcijama naoruanih iptarskih separatista na Kosovu, neposredno je rukovodio, kontroverzni, na Balkanu svima
122

Jozef Bodinski, Neki to zovu mir.

244

dobro znani Amerikanac Vilijam Voker, a kakva je uopte mogla da bude pozadina Vokerovog rada nije teko zakljuiti na osnovu njegove biografije. Vilijam Voker je diplomatsku karijeru zapoeo u Junoj Americi, u Peruu 1961. godine. Slubovao je u Hondurasu, Nikaragvi, Boliviji i Brazilu. Osamdesetih godina rukovodio je prljavim amerikim ratom protiv Salvadora i Nikaragve, kada se istakao akcijom organizovanja tajnog ubacivanja 5 000 amerikih komandosa na teritoriju Salvadora. Po uspostavljanju marionetskog salvadorskog reima postavljen je na mesto amerikog ambasadora u toj zemlji, to je radio od 1989. do 1992. godine. U meuvremenu, obavljao je znaajne dunosti u amerikoj administraciji. Bio je savetnik Stejt departmenta za Avganistan u vreme Ronalda Regana, zatim 1985. godine pomonik dravnog sekretara za Centralnu Ameriku, a u periodu izmeu 1994. i 1997. godine, postavljen je za potpredsednika Univerziteta za nacionalnu bezbednost u Vaingtonu, kao vrhunski obavetajni strunjak za tajne operacije. Na prostorima bive Jugoslavije Voker se prvi put pojavljuje 1997. godine, u svojstvu specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN . Organizovao je vojno-obavetajnu obuku za pripadnike hrvatskih i bosanskomuslimanskih oruanih snaga. Na Kosovo dolazi 1998. godine, kao ef verifikacione misije OEBS-a, to jest, na elu je inspektorskog NATO tima. Kao to se za strunjaka tog kalibra i pretpostavljalo, predstavljao je jedan od kljunih faktora pripreme NATO agresije na Jugoslaviju. U poetku, amerika Vlada je Oslobodilaku vojsku Kosova zvanino tretirala kao paravojnu teroristiku organizaciju, ali od polovine 1998. godine, odlukom Klintonove administracije, paravojna OVK ulazi u bliske odnose sa NATO alijansom. Suprotno rezoluciji Saveta bezbednosti UN, broj 1199, kojom se formalno osuuju zapadne aktivnosti na planu snabdevanja orujem i obuke paravojnih teroristikih kosovskih snaga, NATO planovima napada na Jugoslaviju bilo je predvieno da iptarske snage budu inkorporirane u njihov sastav kao peadijske jedinice, pa su stoga obilato opremane i naoruavane. Naravno, nikome od
245

meunarodnih posmatraa OEBS-a nije smetalo to iptari nose najnovije uniforme iz nemakih magacina i moderno naoruanje amerike proizvodnje, kao ni to, to njihovu obuku, sasvim otvoreno, sprovode ameriki instruktori nevladinih firmi MPRI i Dajnkorp. Jo manje im je smetalo to ih civilne nevladine organizacije, kao to su Soroev Fond za otvoreno drutvo ili humanitarna misija Lekara bez granica, redovno snabdevaju municijom i vojnom opremom. Verovatno je zbog takvih zasluga 1999. godine Lekarima bez granica i dodeljena Nobelova nagrada za mir. Mada se iptarske snage, u koje je uloeno dosta novca i sredstava, nisu oseale spremnim da se ukljue u intervenciju protiv Jugoslavije, paravojna OVK je figurirala kao osnovna podrka zapadnoj alijansi kada se, 1999. godine, NATO stacionirao na Kosovu. Angaovanje Vilijama Vokera, u skladu sa zacrtanim scenariom definitivnog otcepljenja tog dela dravne teritorije od Srbije, nastavljeno je bez prekida. Jo uvek traje. Danas su amerike nevladine organizacije, kao MPRI i Dajnkorp, ili britanski Sendlajn, prisutne na svim kriznim aritima u svetu. Samo u Iraku, po ugovoru o delu, rasporeeno je nekih 15 000 20 000 plaenika. Na svakih deset vojnika okupatorskih snaga nalazi se po jedan plaenik koji moe da postupa sa irakim graanima po sopstvenom nahoenju, a da o tome nikome ne polae raune, jer plaenici ne podleu meunarodnim konvencijama. Prema amerikim izvorima, zna se da su oni likvidirali izvestan broj Iraana, ali nisu pozivani na odgovornost za poinjene zloine, niti je pokretana istraga povodom tih ubistava. Kako primeuje Dejvid irer, specijalista londonskog Instituta za strateke studije: Ovakva praksa e se sve vie susretati jer e privatne institucije sve vie zamenjivati nacionalne vojske. Plaenici su jeftiniji i sa njima je znatno smanjen politiki rizik. Zato emo u budunosti sve ee biti suoeni sa ratom izmeu pojedinih drava i privatnih nevladinih

246

kompanija, iji e direktori odluivati o stvarima koje su ranije bile iskljuiva nadlenost predsednika drave i Kongresa.

UEE NEVLADINIH ORGANIZACIJA U IZAZIVANJU GRAANSKIH NEMIRA

Najprepoznatljiviji i najee primenjivani oblik neprijateljskog delovanja globalistikih nevladinih organizacija je izazivanje graanskih nemira. Metod nenasilne borbe, kako inae oni to nazivaju, to jest, nenasilne promene vlasti u funkciji zapadnih geostratekih interesa, najjeftiniji je oblik uspostavljanja politike dominacije. U poslednje vreme, iniciranje graanskih nemira je postalo toliko uestalo da ga treba posmatrati kao globalni fenomen, koji ve predstavlja ozbiljan problem po pitanju suvereniteta i nacionalne bezbednosti mnogih drava. Sutina ovog oblika neprijateljskog delovanja definisana je globalistikom strategijom sukoba niskog intenziteta. Sprovodi se preko brojnih nevladinih organizacija iz mree amerikog Meunarodnog centra za nenasilnu borbu, iza koje finansijski stoje gotovo sve zapadne fondacije. Faktor nenasilnog otpora tu figurira samo u formalnom smislu, kao propagandni nastup pred kamerama zapadnih TV stanica, kako bi se u meunarodnoj javnosti stvorio utisak o ljudima koji mirnim putem ele da se oslobode diktatorskog reima. Ako isprovocirani bunt ne naie na iru podrku lokalnog stanovnitva zadrava karakter mirnog protestnog okupljanja, koje se kontinuirano ponavlja u nedogled, sve do momenta dok protest ne sainjava kritina masa. Tada se mirni nenasilni otpor transformie u agresivne graanske nerede irih razmera, za ije se uzroke i posledice unapred optuuje reim i reimska policija. Drutvena kriza, izazvana na ovaj nain,
247

aktivno se odrava, da bi se u nju zatim, otvoreno ukljuile globalistike meunarodne institucije, zainteresovane za preuzimanje vlasti u konkretnoj dravi. Modus izazivanja kriza nenasilnim otporom, po pravilu izgleda ovako: 1. U duem vremenskom kontinuitetu, od nekoliko meseci do nekoliko godina, raznorazne nevladine organizacije prireuju mirne proteste svojih istomiljenika, zaklanjajui se iza izmiljenih ili ak objektivnih opravdanja. To mogu biti okupljanja pripadnika nezadovoljnih nacionalnih manjina, antiratni protesti, protesti socijalno ugroenih grupa itd., koji svoje akcije uredno prijavljuju vlastima, ponaajui se kao lojalni graani, prinueni da na taj nain skrenu panju javnosti na svoje probleme. Na protestima se obino pojavljuje manji broj ljudi koji ne predstavlja bezbednosni problem, pa im se, po pravilu i ne pridaje poseban znaaj. Meutim, ve u sledeoj fazi, dolazi do objedinjavanja razliitih protestnih grupa, koje zadravaju karakter mirnog ispoljavanja nezadovoljstva, ali njihova masovnost postepeno dobija na znaaju. 2. Voe nevladinih organizacija permanentno prate rezultate svojih aktivnosti i posebnu panju obraaju na pojedince koji se izdvajaju po organizacionim sposobnostima, talentu za nastup pred irim auditorijumom ili po ispoljenoj sklonosti ka animiranju masa. Od takvih pojedinaca stvaraju se budua kadrovska jezgra novih organizacija, specijalizovanih iskljuivo za sprovoenje metoda nenasilnog otpora. Na primer, u Poljskoj, to su bile sindikalne voe radnika brodogradilita u Gdanjsku, u Rumuniji ta uloga je poverena liderima pobunjenih rudara zatvorenih nerentabilnih ugljenokopa, u Srbiji, to su poetkom devedesetih bili proameriki orijentisani nacionalisti, a kasnije studenti univerziteta u Beogradu i Novom Sadu. 3. lanstvo nevladinih organizacija specijalizovanih za nenasilni otpor podeljeno je u dve kategorije, to jest na stalne i
248

animirane lanove. Stalno lanstvo su lideri tih organizacija, zatim frontmeni, koji sprovode, tj. realizuju akcije, kao i izvrioci konkretnih zaduenja nieg nivoa. Oni su za svoj posao plaeni iz inostranih fondova ili tako to im se svako angaovanje posebno honorarie ili se nalaze na stalnom platnom spisku neke od institucija koja stoji u njihovoj pozadini. Imajui u vidu da se pomenute aktivnosti preteno sprovode u zemljama zahvaenim socijalnim krizama, tim ljudima ove aktivnosti predstavljaju osnovni izvor prihoda, pa se spontano pretvaraju u profesionalne buntovnike kojima postaje sasvim svejedno iji interesi stoje iza njihovog angaovanja. Na primer, lanovima jedne tekve organizacije koja je delovala u Srbiji pod nazivom Otpor, plaano je: 2050 USD za lepljenje plakata po gradu, 100 USD za uee na mitinzima, 150 USD kao mesena nadoknada koordinatorima, a kako se kasnije saznalo, njihovi glavni lideri prisvajali su enormne sume iz zapadnih donacija, praktino koliko je ko hteo. to se tie animiranih lanova, oni ine izmanipulisanu masu koja se u akcijama angauje iz nedefinisanih ubeenja ili iz dokolice, a mogu biti eventualno nagraeni reklamnim majicama, znakicama, privescima za kljueve i slinim sitnicama. U sluajevima kada se neki od tih korisnih idiota posebno istaknu, lider nevladine organizacije ih asti zajednikim rukom, ali ne vie od toga. 4. Stalno lanstvo ovih nevladinih organizacija prolazi kroz specijalizovanu obuku koju dre strani instruktori, po pravilu iz redova zapadnih obavetajnih slubi i drugih subverzivnih struktura. Obuka se sprovodi u kampovima na teritoriji neke od najbliih, prozapadno orijentisanih zemalja. Kandidatima koji pohaaju obuku obezbeen je korektan honorar, a organizatori obuke i predavai obraaju im se s potovanjem i divljenjem, tretirajui ih kao revolucionare. Teme kurseva obuhvataju obuku: u animiranju masa (na primer: kako u uoj sredini igosati sve one koji se kolebaju ili odbiju da pristupe nenasilnom graanskom otporu); nain postupanja u sluajevima sukoba sa policijom (na primer: kada se proceni da e policijski kordon estoko navaliti
249

treba se naglo povui i u susret policiji poslati svoje aktivistkinje, devojke sa cveem, to e biti dovoljno da zaustavi njihovu akciju); na koje okolnosti obratiti panju u propagandnom smislu (na primer: kada nema u blizini izvetaa i kamermana stranih TV stanica na policiju navaliti kamenicama, flaama i onim to ko prvo dohvati, a kada su strane TV kamere u blizini doekati policijski napad, a onda lei na zemlju i kotrljati se, simulirajui masovno ispremlaivane demonstrante); kako odravati stalnu vezu sa koordinacionim centrom koji e davati uputstva u kom pravcu voditi demonstrantske mase i kada iz mirnih protesta prei u agresivni obraun (na primer: na svaku demonstrantsku grupu zaduiti po jednog aktivistu koji e preko tranzistorskog prijemnika pratiti program lokalne opozicione radio-stanice, preko koje e im se obraati njihovi politiki lideri sa konkretnim instrukcijama). Posebna panja posveuje se pripremi kandidata za eventualna sasluanja od strane organa bezbednosti. Generalno uputstvo svodilo se na to da se uhapeni aktivista istrajno pridrava prie o nenasilnom protestu, dok se ne pojavi advokat angaovan samo za te situacije ili se ne preduzme protestna kampanja u domaim i stranim medijima. Akcije obaranja reima sistemom nenasilnog otpora u pojedinim evroazijskim zemljama odvijale su se razliito. Poljska organizacija Solidarnost i sline organizacije toga tipa koje su delovale u Istonoj Nemakoj, ehoslovakoj, Maarskoj i Bugarskoj, osim izrazitih socijalnih tenzija kao osnovnog povoda, bile su umnogome potpomognute motivom graana pomenutih zemalja da se oslobode ruskog politikog tutorstva. U Rumuniji je situacija ve bila drugaija, jer ruski faktor u vreme bukuretanske krize vie nije postojao. U toj zemlji je, osim nagomilanih socijalnih tenzija, kljunu ulogu odigrala dvomilionska maarska nacionalna manjina kojoj je najvie ila u prilog destabilizacija rumunskog politikog sistema. Naime, prema obavetajnim saznanjima jugoslovenske Slube dravne bezbednosti, krvave obraune sa rumunskim organima bezbednosti
250

u Bukuretu zapoeli su graani drugih nacionalnosti, a Rumuni su se masovno prikljuili kada se situacija ve otela kontroli. Srbija je praktino prvi uspeni eksperiment ruenja vlasti po konceptu amerikog Meunarodnog centra za nenasilni otpor. Meutim, da ne bude zabune, kljuni faktori pada Miloevievog reima bili su, kao to sam naveo u V poglavlju prvog dela ove studije: na prvom mestu, NATO agresija koja je prethodno izazvala razaranje cele zemlje, zatim, Miloevieva pogrena kadrovska politika kojom je destabilizovao sopstveni vojnobezbednosni sistem, a tek na kraju nevladina organizacija Otpor i druge opozicione strukture finansirane od strane Amerikanaca, koje su, u takvim okolnostima, bez veih tekoa preuzele vlast. Posle obaranja Miloevievog reima, Otpor je postao najpoznatija organizacija za nenasilno suprotstavljanje u svetu. Kako konstatuje jedan beogradski politiki komentator: To ameriko edo nastalo je po receptu kreatora specijalnog rata iz Vaingtona pa nije udo to otporae tretiraju kao prvoborce Novog svetskog poretka. Interesantne su informacije koje su, povodom ove organizacije, izale na videlo posle promene vlasti u Srbiji. Pol Makarti, predstavnik amerike Zadubine za razvoj demokratije, tvrdi da je od kraja 1998. godine ova fondacija uplatila tri miliona dolara za aktivnosti u Srbiji, od ega je veina otila lanovima Otpora. Organizacija za meunarodni razvoj USAID, dala je 25 miliona dolara, od ega je pozamaan deo prosleen, izmeu ostalih, i Otporu. Ameriki analitiari pretpostavljaju da su elni ljudi Otpora, nezavisno od pomenutih donacija, dobijali i individualnu privatnu pomo, ali se o tome u Vaingtonu uti. Jednom reju, Otpor je figurirao kao najvei primalac amerike finansijske pomoi. Ono to se u Vaingtonu takoe nerado spominje su informacije u vezi sa obukom koju su lanovi te organizacije proli. Naime, svima je bilo poznato da je obuka organizovana pod pokroviteljstvom CIA-e , ali niko ne moe sa sigurnou da odredi ta se sa Otporom, posle odraenog posla u Srbiji, dalje planira. Odgovor je stigao ubrzo. Ve krajem 2002. godine proulo se da su obueni pripadnici srpskog Otpora
251

predvieni da za potrebe amerike obavetajne Slube postanu plaeni menaderi prevrata, to jest, da e se nadalje pojavljivati kao izvoznici nenasilnih revolucija u druge zemlje. Tako je preko njih, ameriki model ruenja nepoeljnih reima, izazivanjem graanskih nereda, stvoren i uveban u Beogradu, ponuen svetskom tristu politikih ideja. Amerika nevladina organizacija Fridom haus, za potrebe ruenja politikog sistema u Ukrajini, kao plaene savetnike lokalnih opozicionih grupa angaovala je novosadske otporae, Aleksandra Mariia i Stanka Lazendia. Oni su u toj zemlji odrali nekoliko seminara sa istim programom koji su svojevremeno proli kod Roberta Halvija i po ugledu na Otpor osnovali ukrajinsku nevladinu organizaciju Pora. Lokalne vlasti su ih proterale kao dokazane dravne neprijatelje, ali kasno. Pora je ve naredne godine, izazivanjem masovnih graanskih nemira, izvela takozvanu Narandastu revoluciju i na vlast dovela eksponente ideja zapadnog globalizma. Isti scenario je u meuvremenu primenjen u Gruziji. Marii, angaovan ponovo preko Fridom hausa i finansiran iz Fonda za otvoreno drutvo Dorda Soroa, pomogao je pri osnivanju gruzijske omladinske organizacije Kmara, koja je, u sadejstvu sa nevladinom organizacijom Global stratedik grup, inicirala graanske nemire irih razmera i takozvanom Revolucijom rua, skinula sa vlasti predsednika evarnadzea. Sledei put situacija se ponovila 2005. godine u Kirgiziji, s tim to su u ovoj zemlji, uz neposrednu pomo amerike ambasade, na obuci i organizovanju opozicionih masa, osim instruktora iz Srbije, bili angaovani i, tada ve iskusni, otporai iz Gruzije i Ukrajine. Identian scenario pripremljen je za Belorusiju i Rusiju. Zato su beloruske vlasti preventivno zabranile ulazak u zemlju svim licima iz Srbije, Ukrajine i Gruzije, za koja se zna ili sumnja da su uestvovala u organizovanjima graanskih nemira. Rusiju nainju preko eenije, tanije, preko nevladine organizacije, registrovane pod nazivom Komitet za slobodu eenije, kojom rukovodi, niko drugi do glavni ideolog globalizma Zbignjev
252

Beinski. Inae se oekuje prava poplava Rusije od novih nevladinih organizacija, to se moe zakljuiti na osnovu stavova koji provejavaju u svetskim demokratskim krugovima, poput onog da je rusko drutvo ponovo ugroeno militarizacijom, pa treba blagovremeno pripremiti mase nezadovoljnih ljudi u toj zemlji. U perspektivi je da se i Kini sprema takav scenario, iako se ona, u dugoronim zapadnim geostratekim razmatranjima za sada tretira kao element svetske politike ravnotee. U stvari, Amerikancima nikako ne polazi za rukom da pronau eventualnog, kineskog Gorbaova, koji bi tu zemlju uruio iznutra, pa se do daljeg zadovoljavaju izazivanjem kriznih arita u kineskom okruenju. U meuvremenu, masovni graanski nemiri u formi nenasilnog otpora organizuju se i na drugom kraju sveta, u Zimbabveu. Finansijska podrka Pokretu za demokratske promene Zimbabvea stie iz Londona, ali i iz nadnacionalnih centara kao to je Soro fondacija. Ruenjem Mugabea, Britanci hoe da povrate svoj kolonijalni uticaj, a i prebogati Soro bi, ako moe, da za sebe prigrabi neto od prirodnih bogatstava te zemlje. Obuka novopeenih otporaa u Zimbabveu traje pet dana, a instruktori, iji se honorar kree oko cifre od 10 000 USD, obino dolaze iz eke, Poljske i Srbije.

SUBVERZIVNO PROPAGANDNO DELOVANJE NEVLADINIH ORGANIZACIJA

Nevladine organizacije predstavljaju kljuni segment globalistike propagandne mainerije, sa pretenzijom da postanu neprikosnoveni posrednik izmeu istine i javnosti. U tom smislu, njihova uloga je da svojim nezavisnim statusom opravdaju sve ono to po svetu ine zapadne vlasti, ili, pak, da optue vlasti u matinim zemljama ukoliko nisu kooperativne, da bi ih
253

destabilizovale i svrgle. Osnovni instrument kojim se slue su masovni mediji, preko kojih serviraju samo svoju, selektivnu sliku stvarnosti, kakva odgovara globalistikim centrima moi. Stoga ne treba da udi to to se ogroman deo sredstava kojima raspolau zapadne nevladine organizacije ulae u medije. Propagandna aktivnost koju sprovode nevladine organizacije usmerena je u nekoliko pravaca: prema zapadnoj javnosti, koja se uobiajeno definie kao meunarodna zajednica, prema javnom mnjenju drava i naroda nad kojima treba uspostaviti globalistiku dominaciju, prema lokalnim sredinama koje su okarakterisane kao prozapadno orijentisane, pa samim tim prijateljski naklonjene i, naravno, prema sredinama koje imaju tretman neprijateljske strane. Takoe, subverzivno propagandni nastup nevladinih organizacija potpuno je prilagoen fazama i dinamici odvijanja globalistikih procesa u odreenim regionima. Osnovno oruje je, dobro osmiljena la, obmana, prevara, koja se obino plasira perfidno ukomponovana sa deliminom istinom, mada nije redak sluaj plasiranja i najbezonijih neistina, samo ako se proceni da e u datom trenutku posluiti svrsi. Propagandni genije nacistike Nemake iz perioda Drugog svetskog rata, Jozef Gebels, prvi je izbacio tezu: Hiljadu puta ponovljena la na kraju e postati istina. Te teze pridravaju se dosledno i moderni kreatori medija, pa ameriki publicista, Majkl Parenti, konstatuje: Ako na milione ljudi veruje u lai koje se ponavljaju, onda je to stoga to milion ljudi slua samo lai. Nakon nekog vremena one postaju jedina stvar koju ele da uju.123 Danas se sasvim otvoreno pria o mnogim laima koje su zapadni mediji i nevladine organizacije servirali svetskoj javnosti kako bi se pridobila podrka za brutalni globalistiki nastup prema Jugoslaviji. to je najgore, te lai se kvalifikuju kao uspena ratna lukavstva i primeri mudro osmiljene politike obmane. To to Klintona njegovi sunarodnici optuuju da je lagao kada je iznosio razloge za napad na Jugoslaviju, kao to optuuju Bua i Blera da
1 123

M.Parenti, Ubiti naciju Napad na Jugoslaviju.

254

su prevarili meunarodnu javnost kada su saoptavali razloge napada na Irak, vie nikome nije posebno bitno. Njihove lai posluile su svrsi, tako da bi ak i eventualni naknadni demant sada bio bespredmetan. Kako ree srpski vojno-politiki strateg Svetozar Radii: Sutinski, savremeni rat se uglavnom gubi i dobija u mentalnoj sferi, medijskim i propagandnim nadmetanjima i prevarama.124 Na primer, Dejmi ej, portparol NATO-a u vreme napada na Jugoslaviju, kae: Javno mnjenje nije teko mobilisati, posebno ako umemo da sluaj nainimo ubedljivim. Vlade moraju blagovremeno pripremiti svoju javnost pre nego to lansiraju neku operaciju, jer e se u suprotnom suoiti sa suenim manevarskim prostorom. Vladama su dakle mediji potrebni da bi javno mnjenje ubedili da neto shvate onoliko ozbiljno koliko to ine oni sami. Iz Bosne su nam bile potrebne slike masakra na Markalama da bismo ubedili narod kako je dolo vreme za vazdunu intervenciju. ej naravno ne spominje ono to se danas uveliko izuava kao primer dobro izvedene propagandne akcije, to jest, da su bosanski muslimani, uz pomo savetnika iz amerikih nevladinih organizacija, u pravom holivudskom stilu iscenirali taj dogaaj. Kako danas muslimani sami potvruju, u vreme incidenta nije bilo ratnih dejstava, pa su morali da iz sarajevske mrtvanice uzmu nekoliko leeva ljudi stradalih u saobraajnim nesreama, da bi ih prikazali kao nedune rtve sprskih zloina. Slian propagandni scenario primenjen je prilikom reiranja drugog incidenta, koji je presudno posluio za prebacivanje ratne krivice na Srbe, to jest, navodnog masakra muslimanskih civila u sarajevskoj ulici Vase Miskina. Prema tvrenju ruskih predstavnika u Savetu bezbednosti UN izvetaj koji je dostavljen generalnom sekretaru UN, Butrosu Galiju, sadrao je injenice koje su jasno ukazivale da se radilo o isceniranom incidentu, ali on taj izvetaj nije pokazao, jer da jeste, rezolucija koja je tada donesena protiv Jugoslavije nikada ne bi bila izglasana.
1 124

S.Radii, Rat svih protiv svih.

255

U svojim nedavno objavljenim memoarima, kanadski general Luis Mekenzi, bivi komandant snaga UN za Bosnu, priznaje: Sve informacije koje su posluile kao pokrie za bombardovanje Srbije ispostavile su se kao teki falsifikati. A u nastavku svog teksta konstatuje: Mi smo ti koji smo u odsudnom trenutku pomogli iptarima i indirektno podrali njihovu nasilnu kampanju za etniki isto i nezavisno Kosovo. Nikada ih nismo okrivili za nasilje iz 90-tih godina. I dalje ih predstavljamo kao rtve, iako injenice govore suprotnio. Zamislite kakva e to biti poruka ohrabrenja drugim teroristikim pokretima u svetu koji trae nezavisnost, ako iptari postignu nezavisnost Kosova uz pomo dolara naih poreskih obveznika ili novcem dobijenim od Bin Ladenove Al Kaide. Da naglasim ovo je priznanje jednog od elnih ljudi iz komandnog sastava NATO pakta.125 U svemu ovome nepobitna je injenica da nisu samo muslimanska i amerika strana uestvovale u prevari. Presudnu ulogu odigrale su nevladine organizacije iz Srbije i srpski nezavisni mediji finansirani Soroevim parama, koji su stali iza autentinosti svake od ovih lai, dajui mogunost da se pred meunarodnim javnim mnjenjem istupi sa konstatacijom: Potvreno iz srpskih izvora. Kada je u pitanju Srbija, propagandne manipulacije sa izbeglicama, takozvanim, rtvama policijskog nasilja i drugim oblicima krenja ljudskih ili humanitarnih prava, spadale su u dnevne aktivnosti globalistikih medija. Uobiajeni ablon je prikazivanje krupnih planova uplakanih, nesrenih ljudi, koji su, kako primeuju strunjaci za medije, mogli biti snimljeni bilo gde i bilo kada, a sigurno izazivaju saaljenje i simpatiju prosenog gledaoca.126 Na primer, lica iskreno oaloenih osoba, snimljenih teleobjektivom na nekoj od uobiajenih porodinih sahrana, kada se izmontiraju sa snimcima graanskih nemira ili policijskih akcija na sasvim drugom kraju zemlje, daju materijalu efekat brutalnosti koji svakako ostavlja negativan utisak na auditorijum, posebno
125 1 126

Parafrazirano prema dokumentaciji iz odbrane S.Miloevia pred takozvanim Tribunalom u Hagu.

Citirano preme jednom komentaru beogradskog publiciste Anelke Mihi.

256

kada je jo propraen komentarom pripadnika neke od Soroevih nevladinih organizacija. Slinih primera bilo je toliko da se danas o njima piu posebne knjige, a sluaj koji se obino izdvaja je koncentracioni logor za muslimane, iji su snimci obili ceo svet. Izmiljeni srpski koncentracioni logor namenjen navodno muslimanima u Trnopolju, ekipa TV kue ITN, predvoena novinarkom Pedi Maral, napravila je tako to je ula je u kavez od bodljikave ice kojom je bilo ograeno neko stovarite i sa unutranje strane, kroz icu, snimila razgovor sa muslimanskim graanima, predstavivi javnosti sliku da se radi o logoru. Ti snimci su stvarno uzbudili meunarodnu javnost, a injenica da je prevara kasnije otkrivena (ak se ispostavilo da su snimljeni ljudi bili Srbi pravoslavci, a ne muslimani) nije uzimana u obzir, jer je tvrdnja o postojanju takvih koncentracionih logora ostala prisutna do danas.127 Od trenutka kada su zapadni globalisti preuzeli vlast u Srbiji, 2000. godine, antisrpska propagandna kampanja postala je jo intenzivnija jer je trebalo prikriti NATO zloine pravdajui ih, navodnim, srpskim zloinima, a na unutranjem planu afirmisati proamerike izdajnike diskreditacijom srpskih patriota. Najira akcija na tom planu jo uvek se sprovodi preko takozvanog
127

Ruski analitiar, Vladimir Volkov, u svojoj studiji Dezinformacija od trojanskog konja do interneta , posebno se bavio istraivanjem propagandnih prevara usmerenih u pravcu satanizacije srpskog naroda, plasiranih preko globalistikih medija i nevladinih organizacija, navodei niz skandaloznih primera, a izmeu ostalih, to su: Fotografija majke predstavljene kao oaloena Hrvatica u podnoju krsta na grobu svog sina. Na krstu je ime ispisano irilinim slovima, to neosporno ukazuje na to da je u pitanju Srbin. Fotografija pogubljenog masakriranog vojnika predstavljenog kao musliman. Meutim, on nosi burmu na desnoj ruci, to je karakteristino za pravoslavnu tradiciju. Fotografije seljanke sa pukom iza koje ide malo dete, predstavljene kao muslimanski civili u bekstvu. Pri tome, dete na glavi nosi ajkau, tradicionalni deo srpske narodne nonje. Grupa vojnika zlikovakog izgleda predstavljeni kao pripadnici srpske paravojne formacije. Meutim, na uniformama imaju oznake hrvatskih snaga. Scene sa ulica razorenog Vukovara, u dubokoj unutranjosti teritorije, koriene su kao propratni prikaz ulinih borbi izmeu srpskih agresora i hrvatskih civila u primorskom gradu Dubrovniku, u kome nikada nije bilo ulinih okraja. Napaeni muslimanski zatvorenik u srpskom koncentracionom logoru koga je snimila televizija VVS 1992. godine, identifikovan je kao Branko Vele, srpski oficir, zarobljenik u muslimanskom logoru. Filmska reportaa o tragediji ubijene dece predstavljenih kao muslimani zavrava se snimkom sahrane po pravoslavnom srpskom ritualu.

257

Tribunala za ratne zloine u Hagu, u iju su funkciju stavljene praktino sve nevladine organizacije i njihovi mediji u Srbiji. Zaista, niko do sada nije ee napadao sopstveni narod od domaih globalista, koji se po nalogu Hakog Tribunala zalau za to da se podaci o ratnim zloinima mogu uzimati u obzir samo ako su upereni protiv srpske strane. Situacija u Srbiji je takva da bilo ko, u ime neke nevladine organizacije, moe da iznese sumnju u postojanje lokacije srpskih masovnih zloina ili lica koja su u navodnim zloinima uestvovala i automatski se prelazi na intervenciju marionetskih dravnih organa. Bez provere, bez istrage, bez postavljanja pitanja o verodostojnosti takvih optubi, ljudi se hapse i isporuiju, da bi se tamo protiv njih podizale paualne optunice. Optuenoj, srpskoj strani, ne daje se prilika da iznese svoje stavove, a na svaki pokuaj odbrane srpskih patriota i nacionalnih interesa nevladine organizacije reaguju tako to pomenute inicijative proglaavaju primitivnim napadom na humanizam i demokratiju. Trenutno, najaktuelniji je sluaj navodnih masovnih srpskih zloina u Srebrenici. Prema izvetajima muslimanskih i srpskih nevladinih organizacija i zapadnih medija, da je u Srebrenici 1995. godine ubijeno oko 8 000 muslimanskih civila, Haki Tribunal je, bez ikakvih dokaza, pokrenuo postupak protiv veeg broja graana Srbije i Republike Srpske. U prvoj njihovoj informaciji licitiralo se sa 700 000 rtava, pa je cifra sputena na 70 000, da bi za sada stala na 8 000, mada su NATO snage, koje ve dugo kontroliu taj teren, u meuvremenu uspele da pronau posmrtne ostatke tek nekoliko stotina ljudi, to ni za njih nije bilo iznenaenje jer su u tom kraju voene estoke bitke izmeu srpskih i muslimanskih snaga. Nevladine organizacije iz Srbije naprosto insistiraju da se srebreniki sluaj, bez dokaza proglasi za ratni zloin i genocid, prisiljavajui ceo srpski narod na pokajanje i suoavanje sa zloinakom prolou, spreavajui pri tome svaki pokuaj javnog prezentiranja argumenata koji to negiraju. Neki od tih argumenata su injenice:

258

1. Da je francusko Ministarstvo inostranih poslova, jo 1993. godine objavilo podatke o takvom raspletu ratne situacije na podruju Srebrenice, znai dve godine pre zbivanja o kojima je re. 2. Da je amerika vojna obavetajna Sluzba DIA, 1993. godine, uvela u podruje Srebrenice oko 2 000 avganistanskih, iranskih i marokanskih mudahedina, koji su u njihovoj organizaciji tu opremani i obuavani, ali je u meuvremenu nad njima izgubljena kontrola, pa su proglaeni dugoronom potencijalnom opasnou po snage Zapadne alijanse, to je inae objavljeno u nekoliko amerikih geopolitikih analiza. 3. Da je izmeu NATO snaga koje su dejstvovale u sastavu mirovne misije UN u Bosni i Vojne komande Republike Srpske dogovoreno da srpska vojska preuzme na sebe ienje terena oko Srebrenice od muslimanskih paravojnih formacija, pa je na tu temu odrano desetak radnih sastanaka.128 4. Da su snage Republike Srpske u srebreniki region uvedene u sadejstvu sa holandskim bataljonom iz sastava mirovnih snaga Ujedinjenih nacija, zaduenih za to podruje, koje su pratile razvoj cele akcije. 5. Da je tom prilikom likvidirano nekoliko stotina do hiljadu pripadnika muslimanskih paravojnih formacija, meu kojima nije bilo civila. 6. Da je individualnih zloina od strane pripadnika srpskih snaga verovatno bilo, ali se mogu eventualno ograniiti na desetine sluajeva, nikako na hiljade kako se to danas predstavlja. Na uem, unutranjem politikom planu, subverzivna propaganda nevladinih organizacija uglavnom je usmerena na iznalaenje opravdanja globalistike izdaje, to se naroito odnosi na Srbiju u koju je demokratija stigla na krilima NATO bombardera. Beogradski politiki komentator, Milan Tepavac, primeuje: Imate koliko hoete tekstova u kojima se (od strane nevladine organizacije, prim. aut.) dokazuje da je izdaja prevazien pojam, da on vie ne postoji, da izdajnike izmiljaju
128

Jednom od tih sastanaka koji je odran u kabinetu Radovana Karadia lino sam prisustvovao.

259

protivnici demokratije. Kod globalista se smatra sasvim normalnim da se ode kod neprijatelja koji seje bombe i smrt, znai kod neprijatelja koji eli da uniti narod i dravu, da se zahteva jae bombardovanje, a da se to ne karakterie kao izdaja nego kao politika u interesu naroda i u duhu vremena. Usiljeno se plasira neka nova istina, praena nebuloznim zahtevima za odricanjem od nacionalnog identiteta, u ime konstatacije koju srpski globalisti ponavljaju kao sveti kanon, da je to upravo ono to Amerika i zapadni svet oekuju od nas. Problem pravdanja izdajnikih postupaka u zemljama u kojima su globalistiki eksponenti doli na vlast nije jedini, jer treba opravdati jo mnogo toga da bi se uopte opstalo u politikom vrhu. Tako zapaamo intenzivnu pojavu regionalnog povezivanja nevladinih organizacija na propagandnom planu, jer ih je muka naterala da jedni druge hvale, veliaju i uzajamno podravaju, zbog paninog straha od same pomisli ta e im se desiti u sluaju eventualnog nacionalnog protivudara. Naime, ispostavilo se da je u evroazijskom regionu rekonstrukcija drutvenih sistema, kako su je oni propagirali, vrlo problematina. Stanovnitvo je nezadovoljno promenama jer obeanja koja je nudila zapadna demokratija nisu ispunjena, a u meuvremenu, izale su na videlo mnoge lai i prevare plasirane u nekom trenutku, samo sa ciljem da bi se javnost animira. Rumuni, Bugari, Maari, Srbi, Makedonci i drugi, otvoreno ponavljaju pitanje: ta se dobilo padom komunizma? Zamena institucija vlasti pokazala se neadekvatnom, jer su postavljeni kadrovi koje lokalna sredina nije prihvatila. Marionetski reimi opstaju iskljuivo uz pomo pritisaka iz inostranstva, a uslovljavanja na kojima insistira Zapadni svet da bi prihvatio nove demokratske tvorevine nedvosmisleno daju do znanja da e i po formalnom prijemu u Evropsku Uniju narodi June i Istone Evrope zauvek ostati graani drugog reda, kao i da e prijemom u NATO, u startu morati da se pomire sa rtvovanjem svojih vojnika u svakom buduem osvajakom pohodu globalistike alijanse, kojoj je ve sada preko potrebna jeftina peadija. Stoga je medijski nastup
260

nevladinih organizacija prema sopstvenim graanima, osim pravdanja izdaje, dodatno morao da bude usmeren i na suzbijanje ideja o otporu, uz obeenja boljeg i lagodnijeg ivota kada se drutvene tranzicije zavre, to im ba i ne ide od ruke, bez obzira na mo propagandne mainerije koja im stoji na raspolaganju.

PRISEANJE DVADESET ETVRTO Bezbednosni aspekti subverzivne propagande teoretski se mogu izuavati u nedogled, ali se njihova prava sutina moe dokuiti tek onda kada takvim aktivnostima ponete neposredno da se bavite. La, kao osmiljeni mehanizam odbrane (ili obmane), svojstvena je ljudskom rodu, tako da nema pojedinca koji nebrojeno puta u ivotu, u aktivnom i pasivnom svojstvu, nije iskusio efekte poluinformacija i dezinformacija u njihovom najbanalnijem obliku. Pokuajte da pretpostavite kako tek izgleda la na ijem je osmiljavanju i plasmanu angaovan tim profesionalnih stunjaka. U pijunai la je permanentno prisutna, pre svega u standardnim fazama operativnog nastupa, na primer predoavanje netanih podataka o identitetu (legendirano predstavljanje), skretanje panje okoline u pogrenom pravcu da bi se stvorili uslovi za izvoenje neke konkretne tajne akcije (fingiranje tue u kafani da bi se pometnja iskoristila za postavljanje prislunih ureaja u objekat), prebacivanje odgovornosti za rezultate neke operacije na raun tree strane (podmetanje lanih tragova prilikom diverzija ili atentata koji e istragu odvesti u eljenom pravcu) i tako dalje. Mada takve, po pravilu jednokratne lai, do detalja moraju biti osmiljene, po sloenosti se ne mogu ni porediti sa laima koje se plasiraju sa ciljem informativnog dezavuisanja javnosti protivnike strane, iz dva bitna razloga: subverzivno propagandna la mora biti masovno prihvatljiva i dugorono odriva da bi ostvarila eljene efekte. Evo jednog od iskustava koje je srpska Sluzba, kopirajui
261

metodologiju globalistickih nevladinih organizacija imala na tom polju. Krajem 1995. godine, posle intervencije hrvatskih oruanih snaga na teritoriji Republike Srpske Krajine, katolike nevladine organizacije su zapoele propagandnu kampanju sa ciljem da srpske izbeglice iz te oblasti, a posebno malobrojne Srbe koji su ostali da ive na teritoriji Hrvatske, prinude na promenu veroispovesti, to jest, da iz pravoslavlja preu u katolianstvo. Kampanja im je bila jednostavna, a svodila se na prikriveni ultimatum, plasiran u formi molbe, da e dobrovoljnom promenom vere iskazati lojalnost hrvatskim vlastima i pomenutim gestom obezbediti punu zatitu svojih imovinskih i graanskih prava, za koja e im, pod tim uslovima, garantovati Vatikan. Kao odgovor, usledila je kontrakampanja koju je sprovela Obavetajna uprava jugoslovenske Slube dravne bezbednosti. Radilo se o eksperimentalnoj subverzivno tajnoj propagandnoj akciji, osmiljenoj striktno prema planovima i programima Tevistok instituta, to kao nain rada, bar koliko je meni poznato, do tada u praksi Slube nije korieno. Akcija je nosila kodni naziv Prorok, a realizovano ju je struni tim formiran samo za tu priliku u sledeem sastavu: psihijatr prof. dr Petar Bokun, koji je inae doktorirao na problematici subverzivne propagande, mr Radomir Stolica, glavni psiholog Ministarstva Unutranjih poslova Srbije, psiholog-publicista mr Goran Mati, koji je nedugo posle ove akcije postavljen za ministra propagande u Vladi Slobodana Miloevia, Duan Orlovi, bivi naelnik Slube dravne bezbednosti Republike Srpske Krajine ovoga puta u svojstvu obavetajnog analitiara strunjaka za katoliki kler, dva beogradska novinara ija imena neu spominjati jer procenjujem da bi sigurno imali problema kada bi se za njihove aktivnosti ove vrste saznalo, i ja u svojstvu koordinatora akcije. Akcija je imala tri cilja: 1. ostvarivanje uticaja na podsvest kolebljivog dela srpskog stanovnitva, posebno vojno sposobne mlae populacije, za koju je procenjeno da je u tim okolnostima bila podlona
262

potpadanju pod katoliki uticaj; 2. subverzivna diskreditacija Vatikana i katolike crkve uopte; 3. eksperimentalno praenje rezultata ovakvog naina rada i sticanje iskustava na planu eventualnog uvoenja te prakse u buduim nastupima Slube. Koriena su tri veoma jaka radio-predajnika koja su pokrivala kompletna podruja za koja smo bili zainteresovani. U vreme emitovanja udarnih vesti, na radio-programima koji su imali najvei procenat sluanosti i meu srpskom i meu hrvatskom populacijom, u intervalu 19,30 20,30 asova, piratski smo se ubacivali svojim programom koji je trajao maksimum 4 do 12 minuta. Prvih nekoliko dana putali smo samo popularne muzike hitove, a onda zapoeli sa blokom govornih emisija, odnosno tekstovima koje je itala spikerka prijatnog, monotonog glasa, sa hrvatskim akcentom. To su bile kratke prie, ponavljane u blokovima od dva dana zaredom, koje verovatno ne bi privukle niiju panju da nisu plasirane u udarnom terminu. Prva pria se odnosila na velianje istorije katolike crkve i njenog znaaja za razvoj zapadne civilizacije. (Efekat je bio neznatan, jer je veina slualaca smatrala da se radi o sluajnoj greci meanja programa. Pri tome, pravoslavci su psovali, a katolicima je, naravno, bilo drago). Druga pria odnosila se na katoliki humanizam i kanonsko shvatanje ovekoljublja sa konstatacijom da od svih hrianskih crkvi katolika tome pridaje najvei znaaj. (Efekat je ve bio osetan. Postalo je jasno da se neko namerno ubacuje, ali, imajui u vidu da su emisije trajale veoma ktarko, od toga nije pravljen problem. Najvie je bilo zbunjeno rukovodstvo jedne hrvatske, inae katolike radio-stanice, kojima tek nije bilo jasno ta se deava). Trea pria bila je posveena katolikim humanitarnim organizacijama, njihovom radu i meunarodnim priznanjima koje su za svoj rad dobijale. (Efekat je bio neuporedivo vei od
263

oekivanog. U sredinama koje smo opservirali kao kontrolne grupe uveliko se prialo o neijem ubacivanju u program, a emisije su pratili svi, i pravoslavci da bi negodovali i katolici kojima je to ilo u prilog. Poele su da stiu i prve prijave nadlenim organima zbog ometanja programa). etvrta pria odnosila se na hvalospev povodom iroke svetske humanitarne kampanje koju je katolika crkva vodila sa ciljem pomoi ljudima obolelim od AIDS-a. Izneseni su precizni podaci o broju obolelih koje su zbrinule katolike zdravstvene institucije, broj akcija za prikupljanje novanih sredstava namenjenih zaraenima i izvodi iz molitve vatikanskog pape za pokoj due preminulima od te bolesti. (Efekat je ve poeo da se vidi, jer se javljao protest pravoslavaca. O problemu se raspravljalo i na sastancima lokalnih politikih partija. Nekoliko stareina katolikih crkvi iz okoline pravdalo se tvrdnjama da to sa njima nema nikakve veze). Peta pria zapoela je pitanjem: zbog ega katolika crkva obraa toliku panju na zaraene AIDS-om, tj. sidom? Odmah je usledio i odgovor, da je to zbog injenice to samo u Vatikanu oko 1100 katolikih zvaninika boluje od pomenute bolesti, pa je njihova zabrinutost sasvim razumljiva. (Efekat je bio da su i pravoslavci i katolici bili zbunjeni. Pravoslavci zbog injenice da se tako neto javno saoptava, a katolici, pomalo razoarani informacijom koju su uli, nisu komentarisali nita). esta pria je usledila kao objanjenje prethodne da je najverovatniji razlog tolikog broja obolelih od side u Vatikanu taj to su meu katolikim svetenstvom homoseksualizam i pedofilija uobiajene pojave, pa je i rizik od prenoenja pomenute bolesti znatno povean. (Efekat je ve bio takav da su katolici poeli da se okupljaju u svojim crkvama i protestuju zbog putanja bogohulnih informacija preko radija. Pravoslavci su to naravno

264

iskoristili kao povod za podsmevanje katolicima, jer se radilo o sredinama u kojima homoseksualizam nije bio nimalo popularan). Sedma pria (koja je inae ponavljana sledee etiri emisije) bila je kratka i sadrala je samo jedno pitanje koje je, sa muzikim pauzama, postavljeno desetak puta: Da li e Srbi pravoslavci koje katolika crkva poziva da promene veru, po zahtevu Vatikana, morati da promene i svoja seksualna opredeljenja? (Naravno, sada je ve svima bilo jasno da iza piratskih emisija stoje Srbi. Efekat je u potpunosti ostvario prvi cilj. U svim kontrolnim grupama vie definitivno nije bilo Srba koji su pokazivali kolebljivost pri ponudi da preu u katolike). Ono to je posebno interesantno je iri odjek subverzivno propagandne akcije Prorok. Najvie rukovodstvo katolike crkve uputilo je preko svog izaslanika otar protest predsedniku Miloeviu, a protestu se prikljuilo i nekoliko ambasada zapadnih zemalja. Miloevi je insistirao da se vinovnici pronau i uhapse. Lokacija na kojoj su bili smeteni nai predajnici otkrivena je vojnim goniometrisanjem i veoma brzo u nju je upala srpska policija. Goran Mati (budui ministar propagande) i jedan od naih novinara su uhapeni i to od strane mojih kolega iz lokalne Dravne bezbednosti. Imao sam muke da svom naelniku, Jovici Staniiu, objasnim o emu se radilo. Jedva sam naiao na razumevanje. Stanii je insistirao da takve akcije vie ne preduzimamo jer se digla velika praina. Napominjem da se pre zapoinjanja opisane akcije, na irem prostoru desilo nekoliko incidenata paljenja i skrnavljenja katolikih crkvi, kao i napada na katoliko svetenstvo, a da pri tome, protesti i reakcije nisu bili ni priblinog nivoa kao posle serije naih propagandnih emisija. Oigledno da se nekome u svetu nimalo nije dopala ideja da Srbi ponu da koriste metode Tevistoka. Dopalo se to nekome ili ne, Mati i Bokun su sa ovakvom praksom nastavili veoma uspeno.

265

OBLICI DRUTVENE SABOTAE KOJI SE SPROVODE PREKO NEVLADINIH ORGANIZACIJA

teta koju nacionalni interesi trpe od delovanja nevladinih organizacija sveobuhvatna je, jer ne postoji drutvena sfera koja nije ugroena njihovom sabotaom. Da ponemo sa ekonomijom. U fazi izazivanja kriza, jedna od obaveznih prateih pojava su ekonomski pritisci Zapada u obliku razliitih vrsta sankcija. Nevladine organizacije u tome uestvuju na nekoliko naina, od obavetajnog praenja efekata krize na stanovnitvo i unutranje politike prilike, preko pruanja pomoi kriminalizovanim pojedincima ili grupacijama da iz zemlje iznesu kapital, zlato, dijamante i druge dragocenosti, do neposrednog izazivanja monetarnih poremeaja preko monih fondacija kao to je, na primer, Soroeva. U zemljama u kojima su prozapadni eksponenti preuzeli vlast, ekonomska sabotaa postaje jo drastinija. U tim zemljama se elnici ovih organizacija postavljaju u upravne odbore firmi, na direktorska i druga rukovodea mesta, gde pripremaju teren za realizaciju ekonomskih i geostratekih interesa zapadnih vlada. Tako je, na primer, kroz proces privatizacije u Srbiji, najvei broj dravnih preduzea, rudnika, fabrika i poljoprivrednih gazdinstava, na nametenim tenderima prodat strancima, to jest formalnim nosiocima njihovog kapitala, po 20 do 40 puta niim cenama od procenjene trine vrednosti.129 Nevladine organizacije u tome su imale ulogu organizatora, posrednika, pa ak i titulara kapitala kojim je privatizacija izvrena. Ekonomska teta po dravu i naciju ogromna je i dugorona. Drugi vid erozije nacionalnih interesa je kadrovska ili intelektualna sabotaa, usko vezana iskljuivo za delovanje nevladinih organizacija. Konkretno se radi o takozvanom odlivu
129

Prema jednoj od ekonomskih analiza efekata privatizacije u Srbiji, eerane, ija je vrednost procenjena na 20 miliona USD , prodavane su za 1 do 1,5 milion USD, nekoliko fabrika procenjenih da vrede 200 miliona USD prodate su za 14 miliona, poljoprivredna dobra procenjena na 40 miliona prodata su za 2 itd.

266

mozgova u organizaciji zapadnih fondacija specijalizovanih za finansiranje naunog i profesionalnog usavravanja u inostranstvu, kao to su Fulbrajt, Soro, Humbolt, Sosokava i njima slini, preko kojih bespovratno iz zemlje odlaze najkvalitetniji strunjaci i najumnija deca. Na taj nain, Amerikanci, gotovo bez ikakvih ulaganja, dolaze do mase jeftinih visokoobrazovanih strunjaka, koji im stiu iz svih krajeva sveta, izazivajui, istovremeno, kadrovsku stagnaciju u nerazvijenim i srednjerazvijenim zemljama. Posebnim projektima, kao prioritetni zadatak globalistikih kulturno-prosvetnih emisara, inicira se odvoenje natproseno inteligentne i posebno nadarene dece. Samo u Srbiji, na tome je angaovano nekoliko nevladinih organizacija, koje se bave evidentiranjem, okupljanjem i praenjem dece predkolskog, kolskog i srednjokolskog uzrasta, za koju je na testiranjima ustanovljeno da im koeficijent inteligencije (IQ) prelazi 150, to jest dece koja su po tom kriterijumu okvalifikovana kao geniji. Trei vid drutvene sabotae u koju su ukljuene nevladine organizacije odnosi se na sistematsko, plansko i organizovano ekoloko zagaivanje odreenih regiona u svetu. Naime, jedan od kljunih problema sa kojim se u poslednjih trideset godina suoavaju najrazvijenije zemlje Zapada, svakako je nereen problem skladitenja ogromnih koliina radioaktivnog otpada. Imajui u vidu to da se radi o takvoj vrsti opasnih materija koje je nemogue unititi, niti na bezbedan nain upakovati i odstraniti, svako podruje gde se radioaktivni otpad odlae predstavlja dugoronu opasnost od ekoloke katastrofe, pa se razvijene drave trude da takve deponije dislociraju to dalje od svoje teritorije i svog stanovnitva. Do sada je uobiajena praksa bila da se kontigenti takvog otpada, polulegalno ili jo ee ilegalno, premetaju u najnerazvijenije regione June Amerike, Afrike, Azije ili Okeanije. Polulegalno, uz pokrie fiktivnim ugovorima izmeu zapadnih korporacija i lokalnih korumpiranih inovnika, a ilegalno, prilikom vojnih intervencija u kriznim podrujima, odnosno korienjem prisustva humanitarnih misija koje, za
267

potrebe svojih vlada, uz kontigente humanitarne pomoi ubacuju i druge sumnjive tovare. Po pravilu, najvee koliine nuklearnog otpada zatiu se u zemljama, koje, ne samo da nisu imale razvijenu nuklearnu tehnologiju, ve su bile toliko siromane da nisu imale mogunost ni da prehrane stanovnitvo. Svaka takva novootkrivena ilegalna lokacija (Honduras, Nikaragva, Zapadna Sahara, Ruanda, Eritreja, Namibija, Bocvana, Banglade, Bosna, Makedonija, Kosovo i dr.) vezana je ili za prisustvo amerikih oruanih snaga ili za boravak neke od humanitarnih misija. Pojedini svetski geopolitiari smatraju da je rat na prostorima bive Jugoslavije, izmeu ostalog, izazvan i nereenim problemima u vezi sa odlaganjem nuklearnog otpada, tvrdei da postoje projekti u kojima su neke jugoslovenske regije markirane od strane Amerike i Evropske Unije kao prostor za odlaganje otpadnih nuklearnih materija.130 Dosta podataka ukazuje na tanost te tvrdnje. Naime, od stacioniranja NATO snaga u Bosni, muslimansko stanovnitvo je u vie navrata ulagalo proteste zbog uoene pojave da se u pojedine, davno zatvorene ugljenokope, u unutranjosti njihove teritorije, tajno dopremaju i skladite kontigenti neobeleenih metalnih buradi nepoznate, sumnjive sadrine. Takoe, na Zapadu je javno objavljen podatak da su Amerikanci, prilikom vazdunih NATO napada na Jugoslaviju, 1999. godine, istovarili ogroman broj zastarelih, neupotrebljivih projektila sa radioaktivnim elementima, kao i kontejnera sa nuklearnim otpadom, kojima su zagadili Jadransko more. Prema izvetaju naelnika za radioloku zatitu u Klinikom centru Srbije, Radomira Kovaevia, u Srbiji i Crnoj Gori ustanovljeno je 112 lokacija na kojima su izruene radioaktivne bombe. Kod stanovnitva June Srbije i Kosova ustanovljena je zabrinjavajua kontaminacija uranijumom, a mnotvo vojnika iz sastava mirovnih snaga Ujedinjenih nacija, koji su boravili na tim prostorima, teko je obolelo ili je ve pomrlo.
130

S.Radii, Rat svih protiv svih.

268

Veina afera oko umeanosti humanitarnih nevladinih organizacija koje deluju na prostorima bive Jugoslavije u ilegalne poslove sa nuklearnim otpadom zatakana je. Uz to, neke od institucija te vrste, koje se ak reklamiraju da se, izmeu ostalog, bave i nuklearnim otpadom, ni ne uzimaju se u razmatranje. Primera radi, amerika nevladina organizacija KBR (skraenica od Kelogov Brown & Root), u svom oficijalnom poslovnom predstavljanju doslovno navodi da dobija 10 miliona USD godinje za uklanjanje radioaktivnog otpada preko poslova sa vojnim bazama, 5 miliona USD zarauje od odravanja objekata sa nuklearnim projektilima na Floridi, a 470 miliona USD godinje od logistike podrke amerikim snagama u Bosni i na Kosovu. Formulacija oko nuklearnog otpada tako je ukomponovana u tekst da se moe zakljuiti da im je to kljuni posao na Balkanu. Pretpostavljam da razlog nedodirljivosti navedene organizacije lei u tome to sve ukazuje na to da je njen vlasnik najverovatnije Don Doj, bivi direktor amerike obavetajne slube CIA, ijim privatnim interesima marionetski balkanski reimi niti ele niti smeju da se suprotstavljaju. etvrti vid je, veoma opasna i rasprostranjena zdravstvena sabotaa, primarno vezana za nevladine organizacije humanitarnog karaktera. U skladu sa izrekom poklonu se u zube ne gleda, siromani narodi, unesreeni epidemijama, glau, elementarnim nepogodama, kao i stanovnitvo u ratom zahvaenim podrujima, prinueni su da koriste svaku vrstu pomoi. Tu okolnost zapadne farmaceutske korporacije i naunoistrazivake institucije beskrupulozno koriste da bi ispunili neke svoje perfidne ciljeve. Jedna od uobiajenih pojava te vrste je ubacivanje ogromne koliine neispravnih lekova koji se distribuiraju posredstvom humanitarnih nevladinih organizacija. U siromane zemlje, u obliku meunarodne pomoi, ve godinama stiu lekovi isteklog roka za upotrebu, to jest medikamenti sa po zdravlje tetnim sastojcima. Tako je polovina lekova koja je kao amerika pomo upuena u Bosnu bila neupotrebljiva, to znai da se ta amerika
269

humanitarna kampanja, u stvari, smiljeno svodila na oslobaanje od zaliha farmaceutskog hemijskog otpada i trokova oko njegovog unitavanja. Posebno je zabrinjavajua pojava eksperimentisanja sa novim, neproverenim lekovima, gde se unesreena populacija zloupotrebljava za ilegalno ispitivanje njihovog delovanja na humanim uzorcima. Iza takvih eksperimenata stoje najpoznatiji zapadni univerziteti, naune i vojnoistraivake institucije, iji se struni timovi prikljuuju humanitarnim misijama, pod izgovorom da se bave izuavanjem nekih nepoznatih bolesti da bi razvili lekove za njihovo suzbijanje. Naravno, pored ispitivanja lekova rade se i mnogi drugi testovi za potrebe vojske ili u medicinske svrhe, od psiholokih do genetskih, u kojima se ljudi bukvalno koriste kao laboratorijske ivotinje. U sluajevima masovnih trovanja ili pojava novih oboljenja proisteklih iz eksperimenata nad kojima je izgubljena kontrola, tragedije se opravdavaju situacijom zateenom na terenu. Svakako najtei vid zdravstvene sabotae je namerno izazivanje zaraza. Mnogi politiki analitiari smatraju da je virus side u Afriku doao preko seruma, vakcina i lekova iz zapadnih zemalja, i to sa ciljem proreivanja broja stanovnika ovog bogatog kontinenta, to je inae od ranije zacrtani plan globalistikih stratega. Na primer, samo u Nigeriji, ovim virusom je na taj nain zaraeno preko 5 miliona ljudi. To vai i za druge pojave masovnih zaraza potpuno novim vrstama bolesti, u vezi sa kojima postoje ozbiljne sumnje da su namerno izazvane, kao to je to bio sluaj sa epidemijom SARS-a u Kini, ili sa ptijim gripom koji je zapoeo u Istonoj Aziji, a danas preti da ugrozi celu planetu.

V ) DESTABILIZACIJA I RAZARANJE NACIONALNOG VOJNOODBRAMBENOG

270

SISTEMA KAO PRIORITETNI ZADATAK NEVLADINIH ORGANIZACIJA

Jugoslovenska armija je jedna od retkih dravnih institucija za koju se sa punim pravom moe rei da je nadivela propast prethodnog politikog sistema iji je kontinuitet, inae, uspeno odravala punih ezdeset godina. Kao simbol nepokorivog nacionalnog duha, bezrezervnog patriotizma i uvara nezavisnosti koji ni za pedalj nije odstupio pred daleko nadmonijom NATO silom, armija je u svesti narodnih masa spontano poela da se doivljava kao nada u kakvu-takvu mogunost slamanja novouspostavljenog izdajnikog proamerikog reima i povraaj jugoslovenskog suvereniteta. A poverenja naroda u svoju vojsku nije bilo bez osnova. Mada se, na brzinu promenjeni, jugoslovenski armijski vrh pokazao kao veoma podoban za proameriko politiko manipulisanje, neosporno je, da je preko etiri petine vojnog sastava izraavalo protivljenje NATO opciji. Prednjaili su ratni oficiri, komunisti i nacionalisti, apelujui na nacionalno jedinstvo, ponos, vievekovnu slobodarsku tradiciju, na potrebu narodnog samoorganizovanja za pruanje otpora, pa ako zatreba i na odmazdu. Oni i danas u Srbiji ine kadrovsku platformu Tajnog nacionalnog patriotskog fronta, rame uz rame sa proslavljenim akademicima, pravoslavnim svetenstvom, nacionalno orijentisanim politiarima leve i desne opcije, srpskim veteranima iz proteklih ratova i pripadnicima svih ostalih dravnih organa i institucija koji, ni pod pritiskom pretnji i ucena, nisu pristali na izdaju zemlje. Takva armija je, naravno, u samom startu politikih promena, proglaena najveom smetnjom demokratskim procesima, sa kojom izdajniki reim u Beogradu nikako nije mogao da izae na kraj, pa je sa njihove strane upuena oajnika molba Amerikancima i Evropskoj Uniji da iznau optimalno reenje za neutralizaciju te, kako oni kau zaostale komunistike militantne tvorevine koja preti da preraste u opasnost po itav
271

slobodni svet. Na destrukciju jugoslovenske vojske Zapad je zaista uloio neverovatno velika sredstva i angaovanje sa, po njih, problematinim rezultatima, jer proces koji su zapoeli pre etiri godine jo uvek ni izbliza nije okonan. Vodea politika uloga u toj kampanji poverena je, to se moglo i oekivati, globalistikim nevladinim organizacijama.

GENEZA
Znaaj koji je jugoslovenska vojska imala u prethodnim fazama politikih kriza, koje su u dvadesetogodinjem kontinuitetu potresale zemlju, uglavnom je obraen u prvom delu ove knjige, meutim, neophodno je dodatno se osvrnuti na neke okolnosti koje su primarno bile vezane za vojni vrh, to jest za instituciju armije u uem smislu. Jugoslovenska narodna armija nastala je krajem II svetskog rata, 1945. godine, transformacijom partizanskih oslobodilakih jedinica u legitimnu oruanu silu novouspostavljene drave. Komunistika politika pozadina za nju je bila jedina i neprikosnovena, a polazei od Lenjinove131 doktrine o armiji kao naoruanom delu radnike klase, iz te ideje je proistekao i najznaajniji kohezioni faktor neraskidiva povezanost vojske sa narodnim masama, to e predstavljati okosnicu njene moi sve do dananjih dana. Do koje je mere ta armija bila narodna najbolje govori podatak da su 70% oruanog sastava inili regrutovani radnici i seljaci na redovnom odsluenju vojnog roka, dok se ukupna odbrambena ratna strategija svodila na angaovanje Teritorijalnih formacija, sastavljenih od naoruanih, obuenih i dobro organizovanih civila. Mada ti civili, osim rukovodeih struktura, uglavnom nisu bili komunisti, treba imati u vidu da su jugoslovenski graani razliitih nacionalnosti, poueni negativnim iskustvima tek okonanog graanskog rata132, u nadnacionalnoj
131 132

Vladimir Ilji-Lenjin (1870-1924), ruski filozof i revolucionar, jedan od najveih ideologa komunizma.

272

komunistikoj ideji koju je propagirala Jugoslovenska narodna armija videli jedinu perspektivu za prosperitet u zajednikoj dravi, pa se privrenost takvoj armiji i odazivanje njenim zahtevima, irom zemlje najiskrenije tretiralo kao ast i patriotska obaveza. Zbog neprikosnovene moi u odnosu na sve druge dravne institucije i bezrezervne podrke najirih narodnih masa, armija je vodila glavnu re i u partiji i u politici. Desetinama godina to nikome nije smetalo, izmeu ostalog i zbog injenice da je veliki voa jugoslovenskog naroda, maral Tito, u svojoj linosti objedinjavao funkcije predsednika drave, partijskog lidera i vrhovnog komandanta Oruanih snaga, pa privilegovani poloaj armije nije posebno ni potenciran. U vreme smrti Josipa Broza, 1980. godine, realno se oekivalo, a u narodnim masama i prieljkivalo, da e upravo armija, kao najodaniji sledbenik ideja komunizma i jugoslovenstva, izvriti vojni pu i preuzeti svu vlast u zemlji, meutim, to se iz nekih razloga nije desilo. Prema neformalnim komentarima nekoliko partijskih zvaninika iz tog perioda, armijski vrh je procenio da e zbog svoje moi i autoriteta zadrati dominantnu ulogu u jugoslovenskoj politici, bez javnog eksponiranja i eventualnih negativnih konotacija koje bi mogle proizii iz vojnog prevrata, tako da se od pomenute ideje, koja je inae ozbiljno postojala kao opcija, odustalo. Vreme je pokazalo da je njihova procena bila pogrena. Posttitovski period realnog socijalizma karakterisala je nacionalna, to jest republika polarizacija, prvo na partijskom, a zatim i na politikom nivou, to je oko 1985. godine dovelo do potpune marginalizacije znaaja jugoslovenskih federalnih organa. Izmeu ostalih, to se veoma negativno odrazilo i na Jugoslovensku narodnu armiju, koja je u datim okolnostima postala svaija i niija, to je rezultiralo njenom politikom samoizolacijom i pretvaranjem u otuenu, nedodirljivu instituciju koja e nadalje funkcionisati kao drava u dravi. Pri tome, u irokim narodnim
Uporedo sa Narodnooslobodilakim ratom protiv nemakih okupacionih snaga, na prostorima Jugoslavije se u periodu 1941-1945. godine paralelno odvijao i meunacionalni graanski rat.

273

masama, armija je zadrala ugled i autoritet koji je do tada uivala, to joj je uglavnom omoguilo da u odnosu prema politikim strukturama svoj neprikosnoveni drutveni znaaj bazira na poziciji sile. Politiari su toga svakako bili svesni, pa, mada su prema armiji oseali prikriveni animozitet, nije bilo ak ni pokuaja negiranja njenog autoriteta. Neizmenjeno stanje zadralo se i tokom faze uvoenja politikog pluralizma u Jugoslaviji. Opozicioni lideri, koji su svoje politike programe uglavnom bazirali na antikomunizmu, svojski su se trudili da ni jednim gestom, nastupom ili izjavom, ne povrede integritet armije. Naprotiv, njihovo strahopotovanje prema vojsci bilo je toliko da su se maltene nadmetali u dokazivanju svoje privrenosti vojnim institucijama. Tako su se, na primer, i u najekstremnijim opozicionim antikomunistikim javnim ispadima, kada je bilo nemogue verbalno zaobii vojsku kao evidentnog uvara kontinuiteta komunistike ideje, kritike odnosile iskljuivo na bezline pojedince iz armijskog vrha, dok je armija u celini obavezno glorifikovana kao patriotska i nezamenjiva. Meutim, ni armija nije ostala imuna na uticaje prodora politikog pluralizma. Krajem osamdesetih, po prvi put dolazi do otvorenijeg eksponiranja takozvanog prozapadnog krila u armijskom vrhu, predvoenog generalom Brankom Mamulom. Preciznije, radilo se o grupaciji bivih prekaljenih komunista patriotske orijentacije, koji su, motivisani linim karijerizmom, odluili da iskoriste svoju ansu u nesreenim politikim prilikama, napuste ideoloki obrazac i dravu povedu drugaijim putem. Njihova ideja je bila sasvim realna, jer je dobar deo mlaih vojnih stareina pokazivao simpatije ili bar neodlunost po pitanju zapadne politike opcije i verovatno bi bolje prola da su se oslonili na kvalitetnije kadrove, da su bili bar malo strpljiviji i, povrh svega, da nisu nastupili agresivno i nipodatavajue prema srpskom nacionalnom pitanju, olako prelazei preko injenice da Srbi ine veinu oruanog sastava. Naime, politika dezorijentacija brojnih kadrova savezne administracije, preteno ljudi nesrpske
274

nacionalnosti, prouzrokovala je stvaranje jezgra koje je perspektivu dalje karijere na zateenim dravnim pozicijama potrailo u osloncu na prozapadno krilo vojnog vrha, bez neke precizno definisane ideoloke pozadine. Istovremeno je i opozicija bila u ubeenju da su ideoloke promene u vojsci sasvim mogue, videvi u tome priliku za nenasilnu promenu sistema. U pomenutim okolnostima, strahopotovanje koje je opozicija pokazivala prema armiji pruilo je mogunost Vojnoj slubi bezbednosti, tada predvoenoj kadrovima kolovanim na Zapadu, da se upusti u veoma rizinu operativnu unutranjepolitiku manipulaciju ostvarivanja potpunog uticaja na opozicioni deo nezadovoljnih masa. Mnotvo tadanjih, a i kasnijih opozicionih lidera (raunajui naravno i tri, ranije spominjane, generalske keri), nalo se na spiskovima agenturne mree Vojne slube, to je neretko izazivalo trvenja sa Slubom dravne bezbednosti koja je pomenuti srodni vojni ogranak s pravom optuivala da joj se mea u posao. Odnosi su postali naroito zategnuti kada je Dravna bezbednost dola do saznanja da deo vojnog vrha indirektno, pa i direktno, stoji iza niza antidravnih opozicionih aktivnosti, ali ti nalazi nikada nisu izali na videlo, jer je njihovu prezentaciju spreavao tadanji predsednik Srbije, Ivan Stamboli, koji je pripadao istom politikom klanu. Odnosi su definitivno raieni u vreme obaranja Stambolia i dolaska Slobodana Miloevia na vlast, to je prozapadno krilo vojnog vrha po svaku cenu nameravalo da sprei, pa je u nekoliko navrata dolo i do otvorenog potezanja oruja izmeu pripadnika dve Slube bezbednosti, na sreu bez posledica. Situacija u vojsci brzo je stabilizovana adekvatnim kadrovskim promenama u generaltabu, to je prolo bez potresa i tenzija, jer se ispostavilo da na niim formacijskim nivoima zagovornici prozapadnih ideja nisu naili na konkretnu podrku. Meutim, odnos prema armiji vie nee biti isti. Od tada, imamo vojsku koju neizmerno potuju svi i vojni vrh kojeg vie nee potovati niko. Takoe, iz krugova suspendovanih prozapadno orijentisanih visokih jugoslovenskih oficira, lanova njihovih
275

porodica, simpatizera i istomiljenika, nastae prvi ealon kadrova globalistikih nevladinih organizacija koje e kasnije biti angaovane na daljem uruavanju odbrambene gotovosti zemlje. Period poetka graanskog rata i raspada jugoslovenske drave 1991. godine, armija je doekala svesno i nespremno. Svesno, jer su sve kompetentne bezbednosne analize ukazivale na to da se ratna drama ne moe izbei i nespremno, jer je ukupnim stratekim planovima ona bila usredsreena iskljuivo na dejstva prema eventualnim spoljanjim neprijateljima, dok mogunost izbijanja unutranjeg rata nije uzimana u obzir, pa na tom planu, nikakve vojne pripreme nisu ni preduzimane. Uz to, ni armija nije mogla ostati imuna na nacionalistiku euforiju koja je zahvatila sve krajeve zemlje. Za komunistiku nadnacionalnu ideju, u armijskim krugovima zvanino su se deklarisali svi, mada su je u praksi dosledno sprovodili samo srpski oficiri, koji e, kao to se videlo, na kraju prie biti proglaeni glavnim zagovornicima i vinovnicima ratnih stradanja. injenica je, da je s poetka armija predstavljala najilavije uporite jugoslovenstva, ali njena nespremnost da silom oruja beskompromisno stane u odbranu sopstvenih istorijskih tekovina uvela ju je u stanje institucionalnog kolapsa. Jo izraenije nego u situaciji koja se desila deset godina ranije, posle smrti Josipa Broza, armija je propustila poslednju ansu da vojnim udarom, na silu sauva, za njen opstanak presudno jedinstvo zajednike drave. Uslovi za tako neto zaista su bili idealni, jer je veina stanovnitva otvoreno pozivala armijski vrh da zavede red u zemlji, a ultranacionalistike paravojne formacije jo nisu bile spremne i dovoljno organizovane da joj se ozbiljnije suprotstave. Meutim, ispostavilo se da su za tako neto bili voljni samo srpski generali (i jedan Slovenac), to nije bilo dovoljno da bi se donela sudbonosna odluka, jer 1991. godine u celom vojnom vrhu, od 16 glavnih generala, samo su dva bili Srbi.133 Uz to, procenjivalo se da Armija ne bi dobila ni minimum meunarodne politike
133

S. Miloevi iz uvodnog izlaganja njegove odbrane pred takozvanim Tribunalom u Hagu.

276

podrke, pre svih od Rusije, koja, okupirana sopstvenim dravnim problemima, nije pokazivala dovoljno interesa za uplitanje u jugoslovensku krizu. Ratna dejstva koja su usledila na delu su pokazala neodrivost nekih od temeljnih postavki vojne nauke. Naime, dobro organizovana jugoslovenska vojska, funkcionisala je spontano i takorei besprekorno i pored katastrofalno nesposobnog vojnog vrha. Gde god su lokalne vojne stareine bile u mogunosti da samostalno odluuju armija je beleila uspeh, dok tamo, gde je nareenja neposredno izdavao vojni vrh, rezultati su bili pogubni. Na primer u Sloveniji, rat je trajao kratko sa neznatnim rtvama. Lokalne vojne stareine traile su eksplicitan stav generaltaba o tome da li e se ratovati svim raspoloivim sredstvima ili ne. S obzirom na to da nikakvo konkretno nareenje nije stizalo, vojni sastav, koji inae nije bio motivisan da se na svoju ruku uputa u sukob sa slovenakim narodom, zadrao je pasivan stav, usredsreujui se na pripreme za izvlaenje sa te teritorije. Objektivno, slovenaka kriza bi se sigurno okonala bez oruanih incidenata da nesposobni vojni vrh u Beogradu, sa primarnim ciljem odravanja sopstvenih politikih pozicija, nije doneo besmislenu odluku da u to podruje uvede dodatne snage za demonstraciju sile, sa nedopustivo nepreciznim nareenjima, koje su slovenaki teritorijalci razbili u prvom borbenom kontaktu. Rat u Hrvatskoj bio je neuporedivo ei. Tu je, osim nesposobnog vojnog komandnog vrha, dodatni problem predstavljala izdaja hrvatskih oficira i vojnika, koji su masovno prelazili na stranu ultranacionalista. Meutim, lokalne stareine Jugoslovenske narodne armije, pouene slovenakim iskustvom, preuzele su stvar u svoje ruke i ne obazirui se na nebulozna nareenja kompromitovanih ispolitizovanih beogradskih generala, samoinicijativno zapoele preduzimanje adekvatnih vojnih operacija, ime su uglavnom uspeli da paraliu delovanje hrvatskih paravojnih formacija. Na taj nain, prisilili su i sopstveni vojni vrh da prvi put, nevoljno istupi sa konkretnim stavom, koji se svodio
277

na nalog za dislociranje prema unutranjosti jugoslovenske teritorije. Meutim, za razliku od slovenakog primera, vojna nadmo na terenu omoguila je ovog puta jugoslovenskoj vojsci da se dislokacija ljudstva i kompletne tehnike izvri sistematski i organizovano, sa uspostavljanjem linije razgranienja koja je strateki optimalno odgovarala jugoslovenskoj strani. Tako je, u vihoru graanskog rata, zahvaljujui iskljuivo samoinicijativi jednog broja preduzimljivih terenskih oficira, Jugoslovenska narodna armija uglavnom sauvana, dodue u okrnjenom, ali jo uvek respektivnom obliku, po ljudstvu, moralu i resursima. Opstajala je pod vie nego neverovatnim okolnostima. Primera radi, S. Radii objanjava da su pojedini Slovenci ostali na najviim pozicijama u JNA i posle zavretka rata u Sloveniji. U visokim vojnim ustanovama Hrvati su bili odgovorni i za ratni plan u Hrvatskoj iako je taj plan bio najstroa tajna. Takoe, vojni kadrovi koje su oni doveli i postavili ostali su desetinama godina posle njih.134 Samo po sebi, to bi bilo dovoljno da se ve naeti jugoslovenski vojni sistem dokraji za sva vremena, jer su se kadrovski promaaji, po nekoj suludoj logici, nizali jedan za drugim. Jo nekoliko puta, jedan nesposobni vojni vrh bie zamenjivan drugim nesposobnim vojnim vrhom, izdaja e razarati jugoslovensku armiju na svim nivoima, ali ona, na zaprepaenje zapadnih vojnih analitiara, ne samo da e opstati, ve e u meuvremenu stei ugled najrespektivnije vojne sile u regionu. Neko e se sigurno zapitati kako je to mogue. Veoma jednostavno: armijski sastav poivao je na naoruanom narodu prisiljenom da ratuje za sopstveni opstanak, veoma otpornom i na budale sa vrha i na izdajnike sa dna. Od 1992. godine, Jugoslovensku narodnu armiju uglavnom su inili Srbi, raunajui tu i bosanske Srbe muslimanske tradicije. Ideja jugoslovenstva bila je dominantna i uspeno je izlazila na kraj sa rastuim srpskim i muslimanskim ekstremizmom. Sve je ukazivalo na to da se otcepljenje Slovenije i Hrvatske nee bitnije
134

Parafrazirano prema: S.Radii, Rat svih protiv svih.

278

odraziti ni na kontinuitet jugoslovenske drave, a to je jo vanije, ni na kontinuitet njenih oruanih snaga. Iz prvog dela ove knjige moglo se videti koliki je to problem predstavljalo kreatorima zapadnih globalistikih interesa, pa je, uz direktno meanje Amerikanaca, ubrzo dolo do isforsiranog izbijanja graanskog rata u Bosni izmeu srpske i muslimanske strane. I ovoga puta, na delu se pokazala hronina boljka jugoslovenske vojske oliena kroz nesposobne generale i sposobne ratnike. Nesposobnost vojnog rukovodstva, u stvari se, kako se naknadno saznalo, bazirala na veleizdaji od strane glavnokomandujueg generala Veljka Kadijevia (danas amerikog dravljanina i savetnika NATO pakta), koji je po nalogu Amerikanaca, u skladu sa njihovim tajnim planom, uvukao jugoslovensku armiju u besmisleni rat. Naime, provokacije koje su muslimanski ekstremisti zaista izvodili prema vojsci, koja je na tom prostoru figurirala kao jedini i stvarni garant mira, ni izdaleka nisu bile takvog intenziteta da bi se na njih moralo reagovati onako kako je naredio Kadijevi. Mada je armija primenom sile brzo uspostavila punu kontrolu nad celom teritorijom, strateki je dugorono poraena samim uvlaenjem u sukobe, to e rezultirati kasnijom intervencijom meunarodnih NATO snaga. Suprotno oekivanjma Zapada, bosanski rat, ma koliko bio besmislen, jo je vie ojaao jugoslovensku vojsku. Konkretno, unutranja kohezija oruanog sastava postala je jo vra i patriotski izdiferenciranija, jer su armiju nadalje inili samo Srbi, predvoeni srpskim komandnim sastavom. Mada je uz tu armiju formalno zadran naziv jugoslovenska, termin je vie tretiran kao iznueno reenje nominalnog politikog kontinuiteta koji je bio neophodan da bi se obezbedio opstanak celokupnosti teritorije preostale od bive drave. U nekim krajevima zemlje, dolazilo je do ozbiljnijih politikih problema zbog masovnih zahteva da se sada ve sutinski drugaije kadrovski koncipirana armija ogradi od komunistike tradicije i preuzme adekvatne srpske nacionalne atribute, ali su svi ti problemi uspeno prevazieni kompromisom

279

izmeu srpskih komunista i srpskih nacionalista koji su se, objektivno, nali na istoj patriotskoj idejnoj platformi. Zapadni vojni stratezi, zabrinuti zbog uspenog kontinuiteta krnje Jugoslavije i iznenaujueg uspona njene oruane sile, sproveli su nekoliko vojno-politikih kampanja da bi preokrenuli situaciju u svoju korist, ali uz sva njihova nastojanja, znaajniji potres u dravi i armiji desio se tek 1995. godine, kada su hrvatske snage pomou NATO pakta okupirale zapadnu srpsku oblast, Republiku Srpsku Krajinu. Potres je usledio zbog kardinalno pogrenog politikog stava jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloevia da se Krajina preda bez borbe, mada je meunarodnim ugovorima jugoslovenska armija bila odreena za osnovnog garanta mira i bezbednosti tog dela srpske teritorije. injenica da se armija izvukla ostavljajui nekoliko stotina hiljada nezatienih srpskih civila na cedilu, izazvala je burna negodovanja u svim krajevima zemlje, meutim, veoma delikatnu situaciju razreio je predsednik Miloevi, preuzimajui svu odgovornost za taj sramni in na sebe, spasavi tako vojsku od zasluenog debakla. Iako je, prvi put od poetka izbijanja jugoslovenske krize, dolo do masovne pojave nepoverenja srpskog naroda u instituciju vojske, preovladao je stav da osim te, kakve-takve armije, druge nema niti je moe biti, pa se situacija relativno brzo stabilizovala. Uz to, ma kako apsurdno delovalo, vojni sastav stacioniran na preostalim srpskim teritorijama ak je ojaao, jer je od tada mogao da rauna na bar jo 200 000 vojno sposobnih izbeglih Krajinika i njihovih mnogobrojnih stareina, koji nisu imali drugog izbora nego da se stave na raspolaganje komandama jugoslovenskih oruanih snaga na podrujima gde su se zatekli. Snaga i ilavost jugoslovenske vojske ozbiljno je zabrinjavala zapadni svet. Evo ta o tome kae ameriki vojnostrateki analitiar Jozef Bodanski135: Zaista, ukupan jugoslovenski vojni sistem je ostao zdrav. Ne postoji ozbiljan raskid izmeu civilnog i vojnog sistema uprkos ekonomskim nevoljama. Tokom devedesetih, procenat ljudi koji su ispunjavali
135

Jozef Bodanski, Neki to zovu mir.

280

svoje obaveze pri odazivanju na vojne vebe ostao je stabilan i vrlo visok. Populacija je ostala patriotski raspoloena a neposredan kontakt izmeu civila i njihove armije je ostao odriv Suoen sa rastuom tenzijom irom prethodne Jugoslavije i potpuno svestan velikih planova Zagreba i Sarajeva (tj. hrvatske i muslimanske strane), Beograd nije mogao da propusti da ne preduzme odreeni stepen modernizacije i razvoja vojske, uprkos trenutnoj (tekoj) ekonomskoj situaciji. Rusija se pokazala kao odan i velikoduan pokrovitelj. im je skinut embargo, Rusija je ekala da snabde Jugoslaviju velikim koliinama sofisticiranog oruja, ukljuujui dodatne letilice, uglavnom MIG-ove 29 i druge savremene avione. Bodanski zakljuuje: Znajui da su Zagreb i Sarajevo u potpunosti krili legalnost nabavke oruja u prolosti, Beograd je shvatio da e Hrvatska i Izedbegovieve snage u Bosni nastaviti sa tom praksom. Isto tako, Beograd je bio svestan ranjivosti Jugoslavije na vojnu intervenciju NATO i naroito Sjedinjenih Amerikih Drava s obzirom na stalno ponavljane pretnje Klintonove administracije da e bombardovati Beograd. Najzad, kao jugoslovenski odgovor na sve navedene potencijalne ratne opasnosti, Bodanski citira izjavu tadanjeg komandanta Oruanih snaga Jugoslavije, generala Momila Periia, koji izmeu ostalog konstatuje: Istorijsko iskustvo nam govori da su u ovom regionu krajnje jake i dobro opremljene Oruane snage neophodne u sva vremena, snage koje e biti pripremljene da podnesu velike rtve. Sve u svemu, zapadni, prvenstveno ameriki vojni analitiari, zakljuili su da e jugoslovenski oruani potencijal dugorono predstavljati smetnju globalistikim ciljevima njihovih Vlada i da pod hitno treba preduzeti sve raspoloive mere u cilju neutralisanja pomenutog problema. Usledilo je totalno zaotravanje ekonomske blokade i niz meunarodnih mirovnih konferencija koje su imale samo jedan cilj slabljenje borbene gotovosti Jugoslovenske armije. U meuvremenu, intenzivirana je aktivnost svih amerikih nevladinih organizacija, ve uveliko prisutnih na jugoslovenskom prostoru, na elu sa fondacijom Soro i nekoliko kvazimirotvorakih pokreta, koje su propagandnim kampanjama
281

pokuale da stvore jaz izmeu vojske i stanovnitva, pozivajui na defetizam, dezerterstvo i izdaju. Sve te aktivnosti pretrpele su potpuni krah. Jugoslovenska armija definitivno je ostala u funkciji nacionalnih interesa, uivajui bezrezervnu podrku naroda. Zapadni svet okarakterisao je to kao uvredu i pretnju od strane jedne, za njih, marginalne zemlje, zauzevi stav da Jugoslaviju i njenu armiju neizostavno treba unititi na najbrutalniji mogui nain. Poetkom 1999. godine usledila je NATO intervencija, tada najopsenija vojna akcija Zapadnih sila od okonanja II svetskog rata. Neposredno pred NATO intervenciju, komanda jugoslovenske armije poprilino je destabilizovana politikim nametanjem neadekvatnih kadrovskih reenja od strane predsednika Miloevia. Nekompetentni, neautoritativni generali, koji su vojnu karijeru izgradili po osnovu poltronskog dodvoravanja aktuelnoj partijskoj vrhuki, neprestano su podravali pogrenu tezu o amerikom zastraivanju, plasiranu od strane Miloevievih savetnika, tvrdei da tekui zapadni vojni pritisci i evidentno nagomilavanje NATO snaga u okruenju nee rezultirati ratnim sukobom. Protiv sebe su imali kompletan vojni operativni sastav koji je argumentovano stajao iza procena da e NATO udar sigurno biti izveden, sa vrlo preciznim obavetajnim podacima o terminima i pravcima napada. Tek posle nekoliko munih, maratonskih rasprava na vojnom i politikom nivou, zauzet je stav o neophodnosti preventivnih priprema za ratno stanje. U meuvremenu, operativni deo armijskog komandnog sastava takve pripreme je samoinicijativno sproveo, davno pre donoenja politike odluke, pa je NATO intervencija doekana spremno. Jugoslovenska armija raunala je sa injenicom da e se suoiti sa tehniki neuporedivo superiornijim protivnikom. Obavetajni podaci nedvosmisleno su ukazivali da e se NATO udari svoditi iskljuivo na korienje tehnike nadmoi, lansiranjem raketnih projektila iz daljine ili bombardovanjem sa
282

velikih visina na kojima e neprijateljske letilice biti nedostupne zastareloj jugoslovenskoj protvvazdunoj odbrani. Takoe, raunalo se i sa injenicom da e napadi biti maksimalno precizni, jer su lokacje potencijalnih ciljeva izuavane godinama preko raznoraznih posmatraa UN, humanitaraca, nevladinih organizacija i mnotva prijateljskih stranih izvetaa, koji su nebrojeno puta zaticani u akcijama opservacije i lociranja vojnostratekih objekata na terenu. Zato je strategija odbrane bila orijentisana na tajno dislociranje ljudstva i resursa, taktiku podnoenja prvih udara sa daljine i organizaciju odbrane po principu formiranja partizanskih odreda, predvienih da neprijateljske snage spremno i beskompromisno doekaju u neposrednom peadijskom kontaktu. Naime, bez obzira na apsolutnu tehnoloku superiornost, osnovni nedostatak ratnog sastava Zapadne alijanse zasnivao se na njihovoj poslovinoj nesposobnosti za efikasno delovanje u kopnenim operacijama. Procenjivalo se da bi to naroito dolo do izraaja na podruju Srbije, koja je geografski, zbog preteno umsko-planinskog terena, idealna za partizansko odbrambeno ratovanje. Gotovo sve strane analize, pa i amerike, ukazivale su na to da je ljudski NATO potencijal katastrofalan.136 Da bi
136

Neustraivost vojnika Zapadne alijanse u neposrednim borbenim sukobima prisutna je samo u izmiljenim holivudskim filmskim koreografijama. U stvarnosti, svi ti vrli komandosi po pravilu su se ponaali kao uspaniene kukavice, uvek spremni na bekstvo ili bezuslovnu poredaju. Podseanja radi, tokom etiri godine II svetskog rata, na delekoistonom frontu, amerike i britanske kopnene operacije su se svodile na beanje pred japanskom armijom, a u direktne sukobe njihove snage su se uputale samo u situacijama kada su terenski bile nadmonije bar 5 do 10 puta. U sudarima sa Nemcima prolazili su jo gore, tako da su jedina vojska koja je zaista bila sposobna da se suprotstavi nemakoj vojnoj maineriji bili Rusi. U Korejskom ratu, ameriki debakl se slobodno moe nazvati vojnikom sramotom, jer se redovno deavalo da se kompletni njihovi pukovi predaju pri prvom neposrednom kontaktu sa koreanskim i kineskim odbrambenim snagama. Dokumentarni filmovi sa desetinama hiljada zarobljenih amerikih komandosa koje sprovode kineski i koreanski vojnici i danas su u zapadnim medijima zabranjeni za prikazivanje. to ree beogradski vojni teoretiar S.Radii: Vijetnamci su amerike vojnike porazili klopkama za ivotinje. Da ne spominjem debakl u Somaliji, gde su domoroci kopljima rasterali najelitniju ameriku vojnu formaciju, to se prepriava kao vic. Takav trend je u amerikoj armiji danas jo prisutniji. Prema tumaenju savremenih psihologa odgovor je jednostavan. Ratnom regrutacijim u Americi obuhvaena je ili populacija koja ivi kvalitetnim visokim standardom mentalno nespremna da rizikuje ivot negde daleko od svoje zemlje i to zbog interesa koji joj nisu savim jasni, ili, pak, siromani deo stanovnitva koji tek nije motivisan da gine za interese imaginarne vrhuke koja ivi neuporedivo kvalitetnije od njih. Uz to, jedinice sastavljene od dobro plaenih i besprekorno obruenih profesionalaca su malobrojne da bi pokrile sve zahteve amerikog vojnog avanturizma, enormno su skupe da bi se rtvovale u masovnim vojnim operacijama, i najzad, mentalni sklop profesionalnog vojnika je primarno baziran na stavu preiveti po svaku cenu, pa po pravilu, i oni

283

eventualno nadomestili taj bitan nedostatak, Amerikanci su ozbiljno raunali na ispomo iptarskih i muslimanskih paravojnih potencijala, planirajui da ih u datom trenutku uvedu u ratna dejstva kao peadijsku prethodnicu svojim trupama, ali su i tu omanuli u procenama, jer ni iptari ni muslimani, koji su samim inom NATO intervencije ispunili svoje politike ciljeve, nisu bili voljni da ginu, pa ni po cenu zadobijanja zvaninog statusa NATO saveznika. Bilo je evidentno da e NATO komanda napasti Jugoslaviju bez precizno razraenih planova o eventualnim kopnenim dejstvima. Na osnovu tog zakljuka, kod jugoslovenskih vojnih stratega javila se opravdana bojazan da e NATO udar primarno biti usmeren prema civilnim ciljevima. Strah je bio opravdan jer, kako se ubrzo ispostavilo, glavna meta NATO avijacije bili su civilni objekti. Naime, polazei od stava vodeih analitiara ratnih fenomena da: Cilj rata nije toliko da se uniti neprijatelj koliko da se slomi njegova volja za otporom;137, NATO stratezi su procenili da e jugoslovensku armiju poraziti samo ako razbiju njenu podrku kod naroda, to je uostalom, od ranije bila uobiajena praksa zapadnih sila, veto prikrivana istorijskim falsifikatima.138 Tako je, za 72 dana ratnih dejstava, na Jugoslaviju izvedeno 31 529 vazdunih napada, veinski usmerenih prema civilnom stanovnitvu. U poetku, zvanina saoptenja jugoslovenske strane, koja su na to ukazivala, NATO zvaninici su apriorno osporavali i proglaavali neistinom, sve dok nisu uvideli da se njihova kampanja ne odvija tokom koji su predviali, jer se oruani otpor jugoslovenske armije odvijao nesmanjenom
izbegavaju uee u borbama u kojima na protivnikoj strani imaju patriotske odbrambene snage spremne na samortvovanje.
1 137

S.Radii, Rat svih protiv svih.

1 138

Zapadna alijansa predvoena Amerikom je u II svetskom ratu porazila Japan tek posle masovnog masakra nad civilima bacanjem atomskih bombi na Hiroimu i Nagasaki, vojna premo nad nemakom armijom ostvarena je iskljuivo danononim neselektivnim bombardovanjem nemakih velikih gradova, amerike intervencije u Koreji i Vijetnamu u 90% sluajeva su se svodile na bombardovanje civilnih naselja itd., to je sve medijski obrazlagano i pravdano na raznorazne naine.

284

estinom, a antiameriko i antizapadno raspoloenje naroda ne samo da nije jenjavalo ve se sve vie rasplamsavalo. Tek tada je NATO nastupio otvoreno, uputivi jugoslovenskom politikom i vojnom vrhu emisare sa ultimativnom porukom da e zapoeti sistematsko istrebljivanje civilnog stanovnitva ukoliko jugoslovenska strana ne pristine na bezuslovnu kapitulaciju. Praktino, rat je okonan bez kopnene NATO intervencije i naalost, bez neposrednog sueljavanja Jugoslovenske armije sa neprijateljskim formacijama, to bi, kako su kasnijom analizom ustanovili ameriki vojni strunjaci, za NATO snage rezultiralo ogromnim gubicima. I za jednu i za drugu stranu, ovaj rat je istovremeno bio i dobijen i izgubljen. Jugoslovenska armija je sauvala dravnu teritoriju, politiki sistem i nacionalni suverenitet, mada je zauzvrat, morala da pristane na iznuena politika reenja koja su se ticala teritorije Kosova. NATO armada je dobila mogunost da se stacionira na delu kosovske teritorije, ali jugoslovensku dravu i njene oruane snage niti je neutralisala, niti im nanela ozbiljnije gubitke koji bi se mogli okarakterisati kao vojniki poraz. Prema podacima Pentagona, u vreme pomenute NATO operacije uniteno je oko 100 jugoslovenskih aviona, 120 tenkova, 203 oklopna transportera, 314 artiljerijskih orua, 286 drugih vozila Vojske Jugoslavije. Takoe, Pentagon izvetava da je uniteno 45 mostova, koje je NATO tretirao kao vojne objekte, kao i mnoge rafinerije, fabrike, aerodrome i privredne objekte, za koje se neargumentovano procenjivalo da pripadaju armiji. Meutim, u mnogim drugim izvetajima, ameriki vojni zvaninici nevoljno priznaju da su njihovi ukupni ratni efekti bili zanemarljivi, sa ukupnim rezultatima koji se mogu okarakterisati kao poraavajui za jednu silu, koja sebe eli da predstavi neprikosnovenom u globalnim razmerama, jer su bombardovane kasarne u kojima nije bilo ni ljudi ni protivnikih resursa, raketirana su borbena sredstva za koja se ve u toku same akcije ispostavljalo da su makete ili dobro zakamuflirani simulatori za skretanje panje, a na jednom mestu, glavnokomandujui amerikih snaga, Vesli Klark, otvoreno
285

priznaje i pravda svoje propuste konstatacijom: Efikasnost jugoslovenske vojne obavetajne Slube bila je besprekorna pa je na efekat iznenaenja po pravilu bio anuliran rano i esto. Svoje gubitke NATO je, iz propagandnih razloga, sveo na minimum. Jo tokom ratnih dejstava, Amerikanci su odravali permanentnu posrednu vruu liniju sa jugoslovenskim generaltabom, koristei je izmeu ostalog i za cenkanja po pitanju ratnih saoptenja. Naime, za svaki ameriki oboreni avion ili za zarobljenog pilota, jugoslovenskoj strani je nuena nagodba da e neki od planiranih objekata raketiranja (most, fabrika, elezniki vor) biti poteen ukoliko se sauva diskrecija o NATO gubicima. Takvi aranmani su bili apsolutno isplativi za jugoslovensku stranu, pa kompletna informacija o oborenim NATO letilicama ni do danas nije zvanino objavljena. Naravno, ti podaci su kad-tad morali da procure, sa zaista problematinim pokazateljima do koje mere tehniki zastareli odbrambeni kapaciteti jedne zemlje mogu parirati najnaprednijoj vojnoj tehnologiji.139

PREVRAT
Iz rata protiv NATO-a Jugoslovenska armija je izala iznurena, sa gotovo potpuno unitenom infrastrukturom, ali njen vitalitet nije naruen. injenica da se uspeno suprotstavila najmonijoj vojnoj sili na svetu, bez obzira na katastrofalne posledice razaranja koje je podnela cela zemlja, uinila ju je u oima domae, a i jednog dela meunarodne javnosti, moralnim
139

Prema ruskim izvorima, uglavnom potvrenim i od amerike i od jugoslovenske strane, NATO gubici tokom agresije na Jugoslaviju bili su sledei: a) borbenih aviona, lovcabombardera, taktikih i stratekih bombardera i drugih pogoeno je 171, a oboreno 67, raunajui samo one koji su pali na teritoriju Jugoslavije, plus otprilike isto toliki broj onih koji su se survali na teritorijama okolnih zemalja. Od toga: F-4 oboreno 4, F-15 oboreno 2, F-16 oboreno 7, F-A-18 oboreno 12, F-117-A Stelt oboreno 3, Miraa 2000 oborena 2, A-10 oboreno 6, B-52 oboren 1, B-2-A oboren 1, kao i 29 aviona bez blie identifikacije tipa; b) najmanje 11 borbenih i transportnih helikoptera, od kojih su 4 potvrena kao oklopne letilice tipa Apa, plus oko 30 bespilotnih izviakih letilica i 238 krstareih raketa.

286

pobednikom. Njen neokaljani ugled ukazivao je na to da e Zapadna koalicija, sa te strane, jo dugo morati da rauna na ozbiljan otpor u razreavanju balkanske krize po globalistikim planovima. Shodno tome, strategija budueg nastupa NATO-a prema Jugoslovenskoj armiji bitno je izmenjena. U prvi plan postavljena je teza vodeih vojnih teoretiara, koja glasi: Politiki poraz jedne nacije nije konaan kada neprijateljski vojnici okupiraju njenu teritoriju, ve kada neprijateljski funkcioneri okupiraju institucije civilnog drutva i nad njima ostvare efikasnu kontrolu.140 Sa njihove strane procenjeno je da panju treba primarno usredsrediti na one okolnosti koje e doprineti da se armija, koju nisu slomili ratom, porazi politikim sredstvima, pa su svi obavetajni, subverzivni i propagandni resursi Zapadnog sveta preusmereni u tom pravcu. Naveu i obraditi odluujue parametre sa kojima su raunali. a) Poremeeni odnosi izmeu armije i jugoslovenskog politikog vrha na elu sa Miloeviem Vrlo loa kadrovska reenja koje je Miloevi nametnuo vojsci, a kako emo kasnije videti i civilnim bezbednosnim strukturama, pokazae se kao kljuni inilac njegovog pada. Vojni generali, pritisnuti linom obavezom prema politikom vrhu sa jedne, i lojalnou vojnom pozivu sa druge strane, ponaali su se dvolino. Miloeviu su davali vrste garancije da e armija orujem stati iza svake njegove politike odluke, dok su istovremeno, stareinski sastav svojih vojnih jedinica ubeivali da ni po koju cenu nee dopustiti da institucija armije bude ispolitizovana do mere koja bi je uvukla u graanski rat. Miloevi je sa takvim njihovim stavom, naravno, bio upoznat, meutim, sve to je preduzeo samo je jo vie poljuljalo njegovu popularnost u Oruanim snagama. Kao prvo, gotovo sve ratne komandante iz prethodnih godina neosnovano je etiketirao
140

Citirano prema: S.Radii, Rat svih protiv svih.

287

kao pristalice srpskog nacionalizma, koje idejno naginju njegovim politikim protivnicima, to je delimino bilo tano, ali nikako ne u meri koja bi ugroavala Miloevievo politiko vostvo. Oni su naprosto gurnuti u stranu. Njihove zasluge negirane su na poniavajui nain, stopirani su u napredovanju, poneki degradirani ili prevremeno penzionisani, to je u tim sredinama izazvalo opravdano nezadovoljstvo. Kao drugo, Miloeviev trapavi pokuaj da najire armijske strukture na silu ukljui u politike organizacije nad kojima je imao apsolutnu kontrolu, pre svega u Jugoslovensku udruenu levicu (JUL), kojom je rukovodila njegova, u armijskim strukturama inae, veoma nepopularna supruga, doveo je do toga da su poeli da ga preziru ak i najokoreliji komunisti. Pod pretnjom da e biti suspendovani sa komandnih funkcija, zaustavljeni u vojnikoj karijeri, skinuti sa stambenih lista i tome slino, ti ljudi, ija lojalnost dravi i socijalistikoj ideji nikada nije dolazila u pitanje, prisiljavani su da potpisuju obaveze koje su se svodile na to, da e bezuslovno stajati na raspolaganju u sluaju da se ukae potreba da Miloevieve unutranjepolitike propuste i njegovo odravanje na vlasti razree primenom oruane sile. Trea, veoma znaajna okolnost, odnosila se na materijalno stanje armije. Dok se Miloevieva politika vrhuka razmetala enormnim linim bogatstvom, steenim korupcijom i raznoraznim zloupotrebama, u vojsku se nije ulagalo nita. Standard srednjeg i nieg stareinskog kadra toliko je opao da su mnogi ve bili spremni da napuste profesionalnu vojnu slubu ili pronau neko dodatno zanimanje, mada to nije bilo u skladu sa vojnim propisima. Praktino, sve ono to nisu mogli da realizuju ni spoljne zapadne slube ni neprijatelji unutar zemlje odradio je sam Miloevi. Raspoloenje u armiji postalo je takvo, da su pripadnici njenog najireg sastava zadrali punu spremnost da, u skladu sa ustavnim obavezama, odbrane dravni i teritorijalni suverenitet, ali je zato spremnost za odbranu Miloevieve vlasti po svaku cenu bila minimalna, to je zapadnim eksponentima bio jasan signal da, to se vojske tie, mogu da krenu u akciju.

288

b) Tendencije ka zbliavanju armije i opozicije Armijskom stareinskom sastavu bilo je vie nego jasno da e budua vlast, za koju se zalagala, takozvana demokratska opozicija, biti striktno proamerika, pa samim tim negativno orijentisama prema svim dravnim institucijama nasleenim iz prethodnog reima. Mada su se srpski opozicioni lideri, u skladu sa instrukcijama koje su dobijali iz inostranstva, izjanjavali da armija nee biti obuhvaena drutvenim promenama, obavetajni podaci ukazivali su na suprotno. Naime, prema procenama zapadnih politikih stratega, armija je tretirana kao najopasnija tekovina komunizma u kojoj se, posebno posle NATO agresije, duboko ukorenila odbojnost prema svemu to je vezano za Ameriku i Evropu, ali se preporuivalo da sa njenom razgradnjom treba saekati, to jest, da je ne treba provocirati, jer e u planiranoj, poetnoj fazi drutvenih promena, njena politika neutralnost biti sasvim dovoljna. Imajui to u vidu, u armiji je preovladalo uverenje da e sa svojim respektivnim sastavom od oko 70 000 ljudi, ak i u okolnostima eventualnih politikih promena, uspeti da ostvari odravanje institucionalnog kontinuiteta, pa su diskretni kontakti sa opozicionim liderima intenzivirani. to se unutranja politika kriza u Srbiji vie zaotravala kontakti Vojnog vrha i opozicije bili su sve izraeniji. Ve 2000. godine, veze sa bivim agentima Vojne Slube bezbednosti, koji su se u meuvremenu ustoliili u samom opozicionom vrhu, kao i sa dva biva Miloevieva komandna generala, Momilom Periiem i Vukom Obradoviem, koji su posle smena (prvi 1995., a drugi 1998. godine), uz pomo zapadnih donacija osnovali svoje antikomunistike stranke, postaju javna tajna. elni ljudi Oruanih snaga, upravo oni, koji su na te dunosti doli iskljuivom zaslugom Miloevia, energino su tvrdili da: ak i ako Miloevi pozove vojsku da izae na ulicu Vrhovna komanda to

289

nee posluati.141 Ta poruka je preneta svim opozicionim liderima, to je prezentirano kao preutna saglasnost armije za realizaciju prozapadnog globalistikog udara.

c) Poremeeni odnosi armije i civilnih struktura bezbednosti Mada su se, kao to emo videti u nastavku teksta, i u civilnim strukturama bezbednosti odvijali slini procesi, situacija je tu bila neto drugaija, jer se radilo o neuporedivo manjem brojnom sastavu sa slabijom kohezijom unutar profesionalnih kadrova i potpuno drugaijim obavezama prema dravi. Dok su vojni kadrovi, po prirodi svoje edukacije egzistencijalno bili vezani iskljuivo za instituciju kojoj pripadaju, pripadnici policije i sastava Dravne bezbednosti, zbog okolnosti civilnog obrazovanja, imali su na raspolaganju znatno iri izbor egzistencijalnog snalaenja, pa njihova vezanost za institucije nije bila od sudbinskog znaaja. Pri tome, njihova zaduenja, striktno usmerena na zatitu ustavnosti i zakonitosti, direktno su ih stavljala u funkciju ouvanja vladajueg politikog reima, to se pre svega odnosilo na pripadnike Slube dravne bezbednosti, zaduene za ouvanje ustavom utvrenog poretka, pa je svaki pojedinac bio svestan da e, po osnovu profesionalnih obaveza, bez obzira na sopstveno miljenje i uverenje, ukoliko doe do politikih previranja morati da se svrsta na Miloevievu stranu. Problem je nastao kada su opozicioni lideri i analitiari zapadnih slubi doli do zakljuka da je kompletan sastav civilnih bezbednosnih struktura u Srbiji voljan da i po cenu primene sile omogui Miloeviu opstanak na vlasti. Za sukobe tog nivoa opozicija nije bila spremna, pa su jedini nain za prevazilaenje pomenutog problema videli u iznalaenju mogunosti za izazivanje napetosti izmeu armije i policije.
141

Tu tvrdnju je, prema sopstvenom naknadnom priznanju, izrekao, ni manje ni vie nego naelnik generaltaba VJ, Neboja Pavkovi.

290

Polovinom 2000. godine, u toku pripreme parlamentarnih izbora, jugoslovenski vojni vrh je dobio upozorenje sa Zapada da, prema njihovim procenama, ukoliko doe do masovnih sukoba izmeu policije i demonstranata Srbiji ozbiljno preti izbijanje graanskog rata, u koji e NATO snage morati da se ukljue zarad ouvanja svetskog mira i demokratije, to neminovno vodi uvlaenju Jugoslovenske armije u novi ratni sukob. Tako je armiji dato do znanja da se od nje oekuje ne samo pasivnost u odnosu na predstojee politike promene, ve i njeno aktivno uee na planu pasivizacije unutranjeg civilnog bezbednosnog sistema. U armijskim krugovima sazreo je stav da e, u krajnjem sluaju, rtvovanje bezbednosnih struktura naklonjenih Miloeviu biti neophodno kako bi se otklonio rizik spoljne intervencije. Mada je situacija jo uvek bila neizvesna intenzivno se krenulo sa pokrivanjem aktivnosti policijskih jedinica, s poetka tajno a zatim i otvoreno, to je obrazlagano kao preventivna mera na planu suzbijanja graanskog rata. Uzvratno, Sluba dravne bezbednosti je zapoela prismotru armijskih struktura, jer je bilo sasvim oigledno da se kod njih neto zakuvava, to je u datom trenutku iskorieno kao povod za otvorenu vojnu blokadu najznaajnijih bezbednosnih institucija, pod izgovorom da su specijalne snage Ministarstva unutranjih poslova i Slube dravne bezbednosti nameravale da izvre oruani prepad na generaltab. Na dan prevrata, 5. oktobra 2000. godine, armija se ponela prividno pasivno. Tadanji naelnik generaltaba, general Neboja Pavkovi, navodno se prvi put otvoreno suprotstavio nameri predsednika Miloevia da vojska izae na ulice i bude upotrebljena u dnevno-politike svrhe. Oruane snage ostale su u kasarnama, osim oklopnih transportera koji su drali u okruenju Centralu Dravne bezbednosti, i gardijske brigade, koja je bila u punoj pripravnosti da se po potrebi sukobi sa policijskim snagama. Komentari o ponaanju armije u tom prelomnom trenutku za istoriju Srbije su opreni. Od onih koji veliaju mudar potez Vrhovne komande kojim je izbegnut navodni graanski rat
291

i potencijalna NATO intervencija, ijoj se sili u tim okolnostima sigurno ne bi odolelo, do onih koji armiju optuuju za pasivnu izdaju, pa i neposredno uee u politikom prevratu. Na primer, engleski novinar, Tim Maral, u svojoj knjizi Igra senki petooktobarska smena vlasti u Srbiji, ukazuje na to da do krvavog raspleta politike kzize nije dolo upravo zahvaljujui vojsci i njenoj kooperativnosti sa scenaristima i rukovodstvom petooktobarskog prevrata, meutim, mnogi komentatori istiu da se ozbiljno postavlja pitanje da li je stvarno bilo toliko visoke saradnje vojske i opozicije kako tvrde strani publicisti ili je to izmiljeno da bi scenario prevrata dobio karakteristike opteprihvaenog projekta, ukljuujui i vojsku.142 injenica je da se vojska ni u jednom sluaju nije odazvala pozivu demonstranata da im se prikljui, ali je isto tako neosporno da je svojim stavom znatno doprinela pasivizaciji civilnih bezbednosnih struktura, bez obzira da li je to uinjeno u dogovoru sa opozicionim liderima ili na osnovu sopstvenih ocena situacije. U svakom sluaju, armija je iz petooktobarskih dogaaja izala jedinstvena, institucionalno stabilna i neokaljana pred narodom. U ime unutranje stabilnosti rtvovan je Miloevi, u ime spoljanje stabilnosti rtvovan je politiki sistem. Vojnom vrhu se ak inilo da e nadalje sve biti u savrenom redu. Ali, samo im se inilo.

UVOENJE U ZONU RASPADA

Stav kreatora zapadnih politikih interesa u odnosu prema budunosti Jugoslovenske armije ostao je neizmenjen. Naime, bez obzira na pasivnost i deliminu kooperativnost koje je armijski vrh pokazao u vreme petooktobarskih politikih promena procenjeno je da e ona i dalje predstavljati ozbiljnu smetnju u ostvarivanju
142

Citirano prema neimenovanom izvoru.

292

njihovih globalistikih ciljeva na Balkanu, pa se stoga insistiralo na neophodnosti njene potpune razgradnje. Zapadni argumenti za to bili su viestruki. Na prvom mestu, isticana je realna pretpostavka da e se armija, kao najznaajnija institucija odbrambeno-bezbednosnog sistema, sigurno suprotstaviti nastavku teritorijalne razgradnje jugoslovenske drave, zacrtane zapadnim planovima. To se konkretno odnosilo na teritoriju Republike Srbije, gde je takozvana meunarodna zajednica, uveliko pripremala uslove za otcepljenje kosovske regije, gde su uz pokroviteljstvo NATO-a od ranije formirane iptarske oruane snage sastava 50 000 ljudi, zatim, sandake regije u jugozapadnoj Srbiji nastanjene muslimanskim ivljem sa pretenzijama pripajanja bosanskoj federaciji, ali i severozapadnih srpskih prostora nastanjenih maarskom nacionalnom manjinom, kao i drugih pograninih prostora prema susednim zemljama (Rumunija, Bugarska, Makedonija), koje su, kao novoprimljene lanice NATO alijanse, samo ekale pogodan momenat za postavljanje teritorijalnih zahteva. Jugoslovenska armija, kao potencijalni remetilaki faktor takve strategije, morala je biti onesposobljena pre proglaenja Nezavisnog Kosova i regionalizacije ostalih delova srpske teritorije. Na drugom mestu, potenciran je nalaz da je jugoslovenska vojska apsolutno u stanju da u svakom trenutku izvede politiki protivudar. Naime, vojskom su preovladavali komunistiki kadrovi koji se, nezavisno od Miloevieve sudbine, nisu mirili sa injenicom da su politiki poraeni, pa je postojala opravdana bojazan da e, kad-tad, doi na ideju da obore sa vlasti novoustoliene prozapadne eksponente. Navedenom nalazu ila je u prilog konstatacija da je armija, u jeku politikih promena, izrazila punu lojalnost samo jednom opozicionom lideru, Vojislavu Kotunici, koji je inae, kao jedini umereni nacionalista u okviru demokratske koalicije uivao ugled kod protivnika zapadnih globalistikih interesa. Uz to, dugorone politike procene su ukazivale na realnu mogunost da u dogledno vreme legalnu politiku vlast u zemlji preuzme nacionalistika partija Srpska
293

radikalna stranka, koja je u armijskim strukturama imala ogromnu podrku, to bi za globalistike eksponente bio veoma opasan, potpuni raskid sa prozapadnom opcijom. Mogunost takvog ishoda najvie je iritirala Amerikance, kod kojih su, kako na jednom mestu istie vojno-strateki analitiar S.Radii veoma prisutni strahovi i trauma u vezi sa eventualnom odmazdom drava i naroda koji veruju da su zadueni amerikim zlom,143 pa njihova teza o neophodnosti razgradnje srpskih oruanih potencijala, to jest, borbenoj pasivizaciji Srba koji su u istoriji vie puta pokazali izuzetnu sposobnost vojnog samoorganizovanja, imala za cilj da sprei i iznenaenja te vrste. Na treem mestu, naglaavane su globalne Zapadne vojne potrebe. Naime, NATO i Evropa suoili su se sa injenicom da sami nee moi da razree probleme na Balkanu bez aktivne kolaboracije jugoslovenskih oruanih snaga, ali su one prethodno morale biti stavljene pod njihovu potpunu kontrolu. To je podrazumevalo neophodnost sprovoenja dugoronijeg procesa potpune razgradnje, a zatim rekonstrukcije Jugoslovenske vojske prema zapadnim kriterijumima, tanije, svoenje te armije na vazalne specijalne jedinice plaenika, redukovanog, lako kontrolisanog brojnog sastava, uz mogunost povremenog izdvajanja po nekoliko hiljada njenih pripadnika, koji bi se stavljali na raspolaganje NATO snagama, kako u svrhe guenja pobuna unutar sopstvenog naroda, tako i u za uea u buduim NATO intervencijama irom sveta. U svakom sluaju, kako to primeuje ranije citirani Svetozar Radii, stav NATO-a je bio vie nego jasan: Ukoliko se Srbija i Crna Gora ne bi ukljuile u Partnerstvo za mir i ne bi pristale da dosledno ispunjavaju postavljene uslove za nove dirigovane i programirane integracije, regionalizaciju i tranziciju po zapadnom modelu, moglo se oekivati da e se (prema Srbiji i Crnoj Gori) intenzivirati primena strategije posrednog nastupanja. Prema Radiievom miljenju: U takvim sluajevima osnovni ciljevi NATO-a su da paralie sistem informisanja, ubaci lane
143

Citirano prema: S.Radii, Rat svih protiv svih.

294

informacije, stvori neraspoloenje u jedinicama i ustanovama, podstakne sumnje u stareine, uznemiri roditelje, itd. Jer, prema NATO doktrini u opticaju, tek kada se proceni da su mobilizacijska i borbena mo napadnute vojske ispod granice koja oznaava minimum upotrebljivosti i kada se predvia da e otpor biti neorganizovan, stiu se uslovi za stavljanje vojske zemlje koja je meta pod potpunu kontrolu i odluivanje o njenoj sudbini.144 Tokom prvih est meseci od uspostavljanja prozapadnog demokratskog reima u Srbiji i Jugoslaviji, praktino do sredine 2001. godine, dravni vrh, u skladu sa ranije datim obeanjima, nije ispoljavao antiarmijske tendencije, naprotiv, armija je pozivana da se, kao znaajan drutveni faktor, to aktivnije ukljui u stabilizaciju politikih prilika. Prvi nagovetaji da takvo stanje nee potrajati dugo stigli su od nevladinih organizacija, koje su do tada po pitanju vojnih institucija imale uglavnom pasivan stav. Meu prvima, oglasila se Sonja Liht, direktorka Soroevog jugoslovenskog ogranka Fonda za otvoreno drutvo, izjavom da je krajnje vreme da se shvati da nevladine organizacije nisu neprijatelji nego komplementarne i neophodne forme koje pomau dravi da funkcionie na opte dobro svih njenih graana. U tom kontekstu, insistiralo se na neminovnosti demokratske civilne kontrole dravnih institucija posebno vojske i policije. S poetka, izgledalo je kao da se radi o sporadinoj inicijativi, na koju nije trebalo obraati neku naroitu panju, sve dok ta inicijativa nije zadobila karakter dobro organizovane kampanje, osmiljene u zapadnim centrima moi. U stvari, zadatak domaih nevladinih organizacija bio je iniciranje i opipavanje reagovanja javnosti na krupne politike zahvate koje e Zapad naknadno postaviti kao ultimativni zahtev demokratskim vlastima. Tako je Helsinki odbor za ljudska prava Sonje Biserko zagovarao stvaranje tree federalne jedinice na Kosovu da bi se iptarima blagovremeno
144

Citirano prema: S.Radii, Rat svih protiv svih.

295

obezbedilo ustavno pravo na samoopredeljenje do otcepljenja, napadajui pri tome vojsku Jugoslavije kao remetilaki nacionalistiki faktor u kome dominiraju Miloevievi kadrovi. Odmah su im se pridruili Evropski pokret za Srbiju, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Graanska inicijativa i Meunarodna krizna grupa, koji su jo od ranije otvoreno lobirali za nezavisnost Kosova, insistirajui na destrukciji armije kao primarne smetnje za ostvarivanje tog cilja. Na daljoj diskreditaciji angaovana je jo jedna takva organizacija ene u crnom, Vesne Pei, insistirajui na povlaenju armije iz pomenute srpske pokrajine, uz dodatni zahtev za smanjivanje vojnog roka, u emu je podrana od strane Jugoslovenskog komiteta za ljudska prava JUKOM, Biljane Kovaevi-Vuo, koja pokree akciju Prigovor savesti, zalaui se za potpuno oslobaanje jugoslovenskih graana od sluenja vojne obaveze. U domaoj i zapadnoj javnosti forsiraju se teme kao to su: Sa ovakvom armijom ne moemo u Evropu, Vojska Jugoslavije je skupa trebaju nam profesionalci neoptereeni nacionalizmom i tome slino. Zaudo, ovakve gluposti dravni organi najozbiljnije uzimaju u razmatranje, pa ubrzo, Fond za humanitarno pravo, Natae Kandi, formira Centar za civilnovojne odnose, postavljajui se po znaaju u isti rang sa generaltabom. Od tada pa nadalje, pod obrazloenjem uspostavljanja civilne kontrole, svi demokratski dravni organi uli su u otvorenu konfrotaciju sa vojskom. Njihovi napadi kulminirae pokretanjem kampanje za ulanjivanje drave u sve evroatlanske institucije, to je postavljeno kao osnova spoljne politike aktuelne vlasti, uz posebno insistiranje na ulasku Jugoslavije u NATO pakt. Plasirana je naivna i prozirna teza da je: Jugoslavija veoma siromana zemlja sa prevelikom vojskom i mnogo generala, pa se tog balasta svakako treba osloboditi, a za to nema boljeg reenja od pristupanja NATO-u, koji e, u sluaju potrebe, svojim neprikosnovenim autoritetom biti vie nego pouzdan odbrambeni garant. Dravni funkcioneri i ministri, koji su od ranije uivali ugled proverenih prijatelja Zapada, uspostavljaju stalne oficijalne
296

veze sa amerikom komandom NATO-a za Evropu, favorizujui njihove zahteve za stacioniranjem stranih trupa na teritoriji Srbije. Dolaskom Borisa Tadia, potpredsednika Demokratske stranke, na mesto ministra odbrane zvanino je stupio na snagu koncept potpunog rasturanja nae vojske. Tadi daje punu podrku nevladinim organizacijama specijalizovanim za uvoenje Vojske Jugoslavije u severnoatlanski vojni savez, pa na tom planu dovodi u zemlju Brusa Deksona, evropskog koordinatora Komiteta za NATO, Veljka Kadijevia (slucajno ili namerno, mlaeg imenjaka i prezimenjaka komunistikog generala ija je izdaja u korist Amerikanaca spominjana u prethodnom tekstu), inae direktora nevladine organizacije Atlanski savez, postavlja na funkciju svog savetnika, a u generaltab uvodi nekoliko stranih generala koji e ubudue prisustvovati, pa i predsedavati, najosetljivijim sastancima jugoslovenskog vojnog vrha. Meu njima, posebno se izdvajao britanski general Don Mur Bik koji je postavljen na mesto savetnika generaltaba, to je prvi put u istoriji Srbije i Jugoslavije da jedan zapadni oficir zauzme mesto u vojnom vrhu. Uz to, radilo se o generalu koji je bio direktno umean u NATO agresiju na Jugoslaviju 1999. godine. Tadiev naslednik na funkciji u pomenutom ministarstvu, Prvoslav Davini, funkcioner nevladine organizacije G-17, poznatoj po svojoj podreenosti zapadnim institucijama, postavio se jo gore. On je nastavio sa razgradnjom nacionalnih Oruanih snaga bez ikakvog verifikacionog koncepta. U tom cilju, osnovana je nevladina organizacija Fond za reformu vojske, sa Daviniem na elu, ija se destruktivna nastojanja odvijaju i dan-danas. Meutim, najdalje je svakako otiao aktuelni ministar inostranih poslova, Vuk Drakovi, koji je sredinom 2005. godine, na sopstvenu inicijativu, potpisao sa Amerikancima ugovor o pristupanju Srbije i Crne Gore NATO paktu, bez konsultacija sa nadlenim dravnim organima i bez sprovoenja optenarodnog referenduma po tom pitanju, to su inae, osnovni preduslovi da bi neka drava pristupila pomenutom vojnom savezu. Polemike oko kredibiliteta ovog ugovora jo uvek su u toku.
297

Ugraivanjem stranih struktura i nevladinih organizacija u Ministarstvo odbrane, sa pravom da u ime potpuno marginalizovanog generaltaba odluuju o sudbini te institucije, drava je praktino izdala sopstvenu armiju. Samim tim, realizacija nastavka zapoetog procesa rekonstrukcije mogla se poveriti iskljuivo izdajnicima iz redova vojske, to je podrazumevalo sprovoenje drastinih kadrovskih promena i to u dva osnovna pravca: eliminacije starih iskusnih vojnih kadrova i iznalaenja i izbacivanja u prvi plan grupacije mlaih oficira sa karakteristikama podanikog mentaliteta, podobnim za dugorono politiko manipulisanje. Eliminacija iskusnog, sposobnog generalskog i stareinskog kadra raena je u fazama, jer je postojala bojazan da bi njihova nagla, masovna smena mogla izazvati kontraefekat. Osmiljeno je nekoliko veoma efikasnih naina zastraivanja i ucena da bi mnogi od njih, prvo prihvatili kolaboracionistiki odnos, a zatim bili smenjeni bez otpora, to se uglavnom svodilo na sledee postupke: a) Najava prevremenog penzionisanja, to se inae jo od Miloevievog vremena pokazalo kao delotvoran recept za dranje generala pod kontrolom. Taj oblik ucene naroito je bio primenjiv na uzak krug stareina iz samog armijskog vrha za koje je akt penzionisanja znaio gubitak drutvenog statusa i svih privilegija koje taj status nosi sa sobom. Nema generala koji ovom iskuenju nije podlegao. Na primer, glavnokomandujui Oruanih snaga iz perioda petooktobarskog prevrata, general Neboja Pavkovi, koji se herojski drao u vreme NATO agresije, poneo se kao zadnja kukavica im mu je demokratska vlast samo spomenula mogunost penzionisanja. Njegova kooperativnost se na kraju svela na izdaju, olienu kroz potkazivanje najbliih saradnika i dugogodinjih prijatelja iz bive vlasti, takozvanom tribunalu u Hagu, udovoljavanje zahtevima Zapadnih slubi za otvaranjem poverljivih vojnih arhiva, aktivnom podrkom inicijativi za uvoenje stranih savetnika i predstavnika nevladinih organizacija
298

u vojne institucije, bespogovornim ispunjavanjem neargumentovanih zahteva zagovornika evroatlanskih integracija za unitavanje vikova vojnih resursa, i tome slino. Na kraju je, posle nepunih godinu dana opstanka na elu armije, 2001. godine penzionisan, a nedugo zatim, u paketu sa nekolicinom neposlunih generala, isporuen u Hag, pod optubom da snosi komandnu odgovornost za navodne zloine poinjene nad civilnim stanovnitvom na Kosovu u vreme NATO agresije. Posle Pavkovia, penzionisanje najuticajnijih ljudi u armiji ilo je mnogo lake. Polovinom 2003. godine dolazi do masovnih, neobrazloenih smena komandnih kadrova, kada je penzionisano 20 generala i 300 najsposobnijih visokih oficira. Stanje u armiji ve je bilo dovoljno razvodnjeno, pa je pomenuti postupak proao gotovo nezapaeno. b) Pretnja predajom Hakom Tribunalu bila je, i jo uvek je, drugi nain vrenja pritiska na vojne komandne kadrove. Za svaku normalnu dravu bilo bi neprihvatljivo da se strancima isporuuju pukovnici i generali zbog toga to su, u skladu sa svojim profesionalnim obavezama, uestvovali u operacijama odbrane zemlje, meutim, ono to danas predstavlja vlast u Srbiji ponajmanje se moe nazvati dravom. Tako se, uz aktivno uee demokratskih politikih struktura, po nalogu NATO-a, iz komandnog sastava jugoslovenske vojske uklanjaju svi patriotski orijentisani kadrovi, pod izgovorom da su uestvovali u ratnim dejstvima koje sada istrauje meunarodni sud za ratne zloine. Do sada ih je pohapeno ili prinueno na dobrovoljnu predaju vie od deset. Istini za volju, injenica je da je Beograd, od strane takozvane meunarodne zajednice, ve dugo bio izloen pritiscima te vrste, uz pretnju uvoenja novih sankcija, ali je isto tako neosporno da je aktuelna vlast takve pritiske podravala, pa ak ih i inicirala, da bi ih iskoristila prilikom eliminacije i ucene nepodobnih vojnih kadrova, to je bio sluaj sa Pavkoviem, a zatim i sa generalom Vlastimirom Lazareviem, koji su iskorieni na planu destabilizacije armije, a zatim upueni u Hag.
299

c) Optube za irenje komunistikih ideja i antireformski otpor je trei nain sprovoenja istki u armiji. Ovoj vrsti pritisaka izloeni su kadrovi svojevremeno kolovani na vojnim akademijama u Moskvi, koji su inae, u prethodnom periodu zauzimali veinu komandnih funkcija. Na tom planu, iniciran je veliki broj afera i lanih optubi. Na primer, tokom 2003. godine, uhapeno je nekoliko oficira iz Obavetajne uprave generaltaba, pod iskonstruisanom sumnjom da su se bavili pijunaom u korist Rusa, to je iskorieno da se po kratkom postupku udalje iz armije, mada optube protiv njih nisu ni istraivane ni dokazivane. Takoe, antireformski otpor kao smetnja evroatlanskim integracijama, koristi se kao uobiajena paualna fraza kada god se ukae potreba za neijim neargumentovanim pomeranjem sa komandne funkcije. Sa druge strane, stav prema neuporedivo brojnijem, mlaem stareinskom sastavu, bio je komplikovaniji, to se pretvorilo u dugoroni proces kome se za sada ne vidi kraja. Naime, Novom svetskom poretku potrebni su novi ljudi, precizno definisanog mentalnog sklopa, kakav se u Jugoslovenskoj armiji poprilino teko nalazi. Pokuaj sa zateenim, izrazito prozapadno orijentisanim kadrovima, i pored injenice da je Srbija, to ree jedan od vojno-politikih komentatora jedina evropska zemlja u kojoj se dokazani strani agenti ne kanjavaju nego napreduju u dravnoj slubi, pokazao se kao promaaj. Na primer, ranije spominjani general, Momilo Perii, dokazani zapadni plaenik, odbio je da preuzme ponuenu funkciju naelnika generaltaba, uz obrazloenje da bi njegovo postavljenje izazvalo revolt koji bi se lako mogao pretvoriti u oruanu pobunu. Njegova procena okarakterisana je kao tana, pa je do daljeg morao da se utei funkcijom potpredsednika Vlade, zaduenog za vojnobezbednosna pitanja. Periiev bliski saradnik, pukovnik Dragan Vuki, identifikovani agent nemake obavetajne slube, takoe je odbio pomenutu komandnu funkciju, uz obrazloenje da bi i
300

njegovo postavljenje gotovo sigurno bilo kontraproduktivno. Ipak, kao nagradu za uinjene usluge dodeljeno mu je visoko diplomatsko mesto u Nemakoj, kojim je, ini se, posve zadovoljan. Na slian nain okonan je i trei pokuaj da se na elo armije postavi, na Zapadu omiljeni jugoslovenski general, Ninoslav Krsti. Krsti je stekao zapadne simpatije kao jedini vojni funkcioner koji se pojavljivao u svojstvu pregovaraa i potpisnika najsramnijih protokola u novijoj jugoslovenskoj istoriji (predaja teritorija SAO Krajine hrvatskoj vojsci, predaje june srpske pokrajine Kosovo pod nadlenost NATO-a, saglasnost amerikim Oruanim snagama da postave vojne baze na teritoriji june Srbije), pa je meu svojim kolegama ostao poznat pod nadimkom General-kapitulacija. Krstiev mentalni sklop savreno se uklapao u zapadne kolaboracionistike zahteve, ali je i on procenio da u irem armijskom sastavu njegovo postavljenje ne bi bilo adekvatno prihvaeno. Poto je u meuvremenu, na svoj zahtev penzionisan, karijeru je nastavio u svojstvu plaenog strunog savetnika nevladinih organizacija, angaovanih na reformama srpske vojske. Zapadni nalogodavci i realizatori njihovih zahteva morali su da se preorijentiu na iznalaenje potpuno novih kandidata iz redova mlae generacije armijskog kadra, a tek tu je iskrsao problem, jer postaviti na komandnu funkciju odabranog izdajnika je jedno, a privoleti kompletan sastav da, sledei njegov autoritet, masovno prihvati ideju kolaboracije, sasvim je druga stvar. Treba imati u vidu da je za pripadnike vojske, bar prema naelima tradicije nasleene iz prethodnih vremena, primarni znaaj pridavan nacionalnom i profesionalnom identitetu, to se u novonastalim uslovima pokazalo kao najvea prepreka reformama u skladu sa evroatlanskim zahtevima. Usvajanje podanikog mentaliteta objektivno se moglo oekivati tek od neznatnog broja stareina, to jest, kako konstatuje beogradski vojno-politiki komentator, penzionisani general Milen Simi: To su oni, koji, zbog razliitih uzoka, nisu zadovoljili svoje vojnike ambicije, oni koji u dirigovanom kolapsu vojske pokuavaju da ostvare line interese, bilo da se radi o napredovanju na hijerarhijskoj lestvici
301

komandovanja, bilo da se radi o materijalnoj sferi, oni koji dobro poznaju teoretske osnove vojnog komandovanja ali im nedostaje iskustveni aspekt koji oficira ini kompletnom linou, a naravno i oni kojima Srbija nije otadbina pa svojevremeno nisu prihvatili poziv svog naroda da uestvuju u odbrani kada je bio ugroen. Tako je manjini, sklepanoj od karijerista, izdajnika i dezertera, poverena istorijska uloga, da armiju uvedu u stanje nacionalnog i profesionalnog samoosujeenja. Kroz sadanji vojni obrazovni sistem, organizovan i finansiran od strane NATO-a, namee se novi profil srpskog junaka, to u praksi izgleda otprilike ovako: Oficire umesto vetini procenjivanja u ratnim operacijama, ue vetini pregovaranja. Znanje engleskog jezika i reformska opredeljenost su bitniji uslovi od poznavanja vetine ratovanja i sloenih borbenih sistema. Pripreme za mirovne operacije su vanije od priprema za odbranu sopstvene teritorije protiv evidentnog ugroavajueg teroristikog organizovanja u pojedinim regionima, a vreme suprotstavljanja najmonijoj sili sveta niko ne sme ni da pominje.145 Moe se oekivati da e tako osposobljen novokomponovani komandni sastav, svoje funkcije obavljati formalno, mirei se sa poniavajue podreenim statusom u odnosu na NATO patrone, kao preduslovom uspene line vojnike karijere. to se tie pravih srpskih patriota i dokazanih ratnih veterana, njima je po principu ultimatuma prilagodi se ili idi namenjena jadna sudbina gubitnika. Na nivou vojnog vrha zavedena je akcija Prizma koja treba da selektira srednje i nie komandne kadrove koji moraju biti sklonjeni. U meuvremenu je osnovan takozvani Centar za prekvalifikaciju vojske za rad u civilnim institucijama, finansiran donacijama iz inostranstva, u ijoj je organizaciji do 2005. godine otputeno 9300 stareina, sa planom da se do 2010. godine skloni najmanje 25 000 kolovanih oficira.

145

Izvod iz komentara generala Milana Simia.

302

Paralelno sa kadrovskim promenama, permanentno se odvija propagandna kampanja usmerena ka paralizaciji vojnih institucija. Prava poplava zbunjujuih, kako primeuju dobri poznavaoci naizgled nepovezanih informacija koje se neposredno ili posredno tiu naeg odbrambeno-bezbednosnog sistema, servira se preko nezavisnih medija. Strani savetnici, samozvani eksperti i globalistike nevladine organizacije, uputaju se u sopstvena istraivanja (po pravilu svedena na dogaaje koji se odnose na pojave samoubistava pri vrenju straarskih dunosti, saobraajne nesree u kojima su uestvovala vojna vozila, zatitu ljudskih prava u vojnim zatvorima i tome slino), sa krajnje nestrunim nalazima i malicioznim komentarima, a izmiljene, iskonstruisane afere prezentiraju se tako da skrenu panju javnosti u pravcu razvijanja odbojnosti prema armiji. Vlasti daju punu slobodu minornim organizacijama homoseksualaca i omladini nesrpske nacionalnosti da usred Beograda organizuju serije protestnih skupova protiv sluenja vojnog roka, na kojima se ismevaju vrednosti kao to su hrabrost, odanost dravi i patriotizam, sa ciljem da se vojska ostavi bez regrutnog kontinuiteta. Posebno se insistira na isporuci osumnjienih oficira Hakom tribunalu i to striktno po redosledu sa spiskova nepodobnih, koje je, u skladu sa svojim volebnim potrebama, sastavilo (civilno) Ministarstvo odbrane. Takozvana civilna kontrola, koju zduno podravaju Amerikanci, uz konstataciju da je ovo prvi put da u Srbiji graanska vlast komanduje vojskom, naredila je masovno unitavanje uskladitenog oruja, izmeu ostalog i vie stotina protivvazdunih i protivoklopnih sistema, pod obrazloenjem da je zastarelo i da se ne uklapa u NATO standarde. Pravi razlozi za to saopteni su naknadno, a svodili su se na strahovanje da bi nezadovoljni narod mogao silom provaliti u magacine i preuzeti vikove oruja to bi sigurno ugrozilo regionalnu, evropsku pa i svetsku bezbednost. Osim toga, politikim insistiranjem na smanjenju vojnog budeta u uslovima potpuno iscrpljenih materijalnih resursa vojske, dovedena je pod veliki znak pitanja
303

njena objektivna sposobnost da se suprotstavi buduim pokuajima ugroavanja bezbednosti dravne teritorije, mada jo uvek ne u onoj meri koju bi Zapad smatrao zadovoljavajuom. Uprkos svemu tome, jugoslovenska vojska i dalje je najhomogenija drutvena grupa, zbog ega je zapoeti posao na uruavanju postojeeg i stvaranju njenog novog identiteta izuzetno teak. ak i zapadni analitiari procenjuju da e za podui period napori nevladinih organizacija i njihovih medija, interesnih lobija i marionetskih politikih struktura, a samim tim i obavetajnih slubi koje njima iza kulisa rukovode, biti uzaludni. Mada asni oficirski kadar za sada izbegava da se javno oglaava i otvoreno reaguje, sve ukazuje na to da e veina njih odoleti pritiscima i sauvati svoj nacionalni i profesionalni identitet. Ne sme se zapostaviti ni znaaj ogromnog broja, od ranije penzionisanih oficira i vojnih slubenika, neosporne patriotske orijentacije, kao potencijalne paralelne armije, koja e se svakako reaktivitati kada se proceni da je za tako neto sazrelo vreme. Konani odgovor usledie, po svoj prilici, onog trenutaka kada se definitivno bude izglasavala plebiscitarna odluka u ulasku u NATO. Da li e Srbi pristati da svoje porobljivae dobrovoljno proglase gospodarima? Da li e srpski oficiri bez otpora prihvatiti da svaki vojni plan bude dostupan uvidu i kontroli dojueranjih agresora? Da li e srpski ratnici pristati da se bespogovorno rtvuju u buduim suludim amerikim ratnim kampanjama? Ovo su pitanja sa kojima e Srbi vrlo brzo morati da se suoe. Izdajniki reim u Beogradu za tako neto odavno je dao svoju saglasnost. Mnogo toga zavisie iskljuivo od opredeljenja naroda u koji patriotske snage ulau poslednju veru, jer sada taj narod mora dosledno stati u odbranu sopstvene armije ako uopte eli da je ima. Ako narod po tom pitanju posustane ili se ponese indiferentno bolju sudbinu nije ni zasluio.

304

VI ) DESTABILIZACIJA I RAZARANJE OBAVETAJNO-BEZBEDNOSNOG SISTEMA KAO DRUGI PRIORITETNI ZADATAK NEVLADINIH ORGANIZACIJA
DEURNI KRIVCI
Unutranji bezbednosni aparat svake zemlje, kao jedan od temelja funkcionisanja i opstanka dravnog sistema, spada u kategoriju civilne uprave, po pravilu, potinjene interesima i kontroli vladajue politike garniture. Stoga je sasvim logino to to se svaka drutvena promena prelama preko bezbednosnog aparata, sa posledicama koje se kreu od pojedinanih ili kolektivnih smena rukovodeih kadrova do ukidanja pojedinih operativnih ogranaka, pa i do demontiranja kompletnih institucija. Ovde treba naglasiti funkcionalnu razliku izmeu
305

komplementarnih bezbednosnih faktora: redovne policije, kao javne slube, sa zaduenjima iz oblasti suzbijanja kriminaliteta, odravanja reda i mira, zatite dobara, bezbednosti saobraaja, upravno-administrativnih poslova i dr, i obavetajno-bezbednosnih institucija, kao tajne slube, sa kontraobavetajnim, obavetajnim i antiteroristikim zadacima, kao i zaduenjima na planu suprotstavljanja svim oblicima ugroavanja unutranjeg ustavom utvrenog poretka. Iz opisa njihovih delatnosti da se zakljuiti, to inae potvruju mnogi istorijski primeri, da redovna policija, kao nezaobilazni deo dravne administracije, gotovo uvek zadrava funkcionalni kontinuitet, nezavisno od oblika politikih promena, uz eventualne kadrovske istke samo na najviem nivou, dok je u identinim okolnostima, obavetajno-bezbednosni aparat, za koji se uobiajeno upotrebljava izraz politika policija, kao deurni krivac obavezno izloen potpunoj reorganizaciji, neretko do nivoa destrukcije. Jugoslovenski primer je samo jedan u nizu koji to potvruje.

SLUBA JAVNE BEZBEDNOSTI

Da elaboriram prvo policiju, to jest pripadnike javne bezbednosti. Mentalitet prosenog jugoslovenskog policajca, a verujem da to vai za sve policajce na svetu, lepo je definisan jednom srpskom andarskom pesmom, starom stotinak godina, koja kae: Alaj volem ovaj reim plata ide, a ja leim. Korektan drutveni status, posebno u manjim sredinama, sitne privilegije koje obavezno idu uz policijsku uniformu, osigurana materijalna primanja koja garantuju pristojan standard, relativno lagodan posao uz povremene rizike, to tom poslu daje dozu avanturizma privlanog posebno za mlae ljude, ine policajce zadovoljnim, pa veina njih odbija da promeni zaposlenje, ak i kada im se za to ukae savrena prilika. Pri tome, aktuelni dravni
306

reim doivljavaju kao faktor imaginarne vlasti koja ih plaa, potpuno indiferentni prema politikoj pozadini te vlasti, pa i politici uopte, izjednaavajui pojam lojalnosti u odnosu na dravu sa linom privrenou prema profesiji. To je osnovni razlog to se policajci u situacijama politikih previranja posebno ne eksponiraju, niti se prema njima u celini primenjuju neke drastine mere kada doe do reimskih promena. Na primer, za vreme Kraljevine Jugoslavije (19181941), tadanja andarmerija bila je poznata po svojoj brutalnosti u razbijanju demonstracija politikih protivnika kraljevske porodice, mada niko od njih pojedinano nije pripadao nekoj od monarhistikih politikih opcija, ve su to inili iskljuivo u skladu sa radnim nalozima. Posle sloma kraljevine i uspostavljanja nemakog okupacionog reima, 1941. godine, gotovo kompletan andarski sastav stavio se u funkciju okupacionih vlasti. Nemce nisu voleli, prema marionetskom reimu bili su indiferentni, ali su nareenja iz oblasti svoje profesije uredno izvravali. Pred kraj II svetskog rata, 1944. godine, dobar deo jugoslovenskih andara preao je na stranu Narodnooslobodilakog pokreta, tako da su svi oni, koji se u meuvremenu nisu ozbiljnije ogreili o narod, nastavili da obavljaju svoj posao i posle uspostavljenja komunistike Jugoslavije, u sastavu novoformirane narodne milicije. Narednih 45 godina stabilne jugoslovenske vlasti, milicija je besprekorno funkcionisala u domenu svojih nadlenosti. Svi njeni pripadnici morali su da budu lanovi Komunistike partije, to se postavljalo kao preduslov za obavljanje tog posla. Mada se u njihovu partijsku lojalnost nikada nije sumnjalo, injenica je da je kod veine sastava politika opredeljenost imala samo formalnu sutinu, poistoveenu sa odanou pozivu. Tako je u vreme eskalacije nacionalizma i izbijanja graanskog rata na jugoslovenskim prostorima, 1991. godine, milicija bila prva od svih dravnih institucija koja se najbre prilagodila situaciji. Naime, bez obzira na ideoloku nespojivost komunistike doktrine sa nacionalizmom, imajui u vidu da je u tadanjim republikim
307

organima Unutranjih poslova sastav preteno bio jednonacionalan, svaki od ogranaka stavio se u funkciju zatite interesa sopstvenih sunarodnika, spontano se transformiui u paramilitarne formacije, koje su se u tom svojstvu aktivno ukljuile u ratne sukobe. Po otcepljenju separatistikih republika i stabilizacije prilika u novoj, okrnjenoj Jugoslaviji, od 1992. godine pa na dalje, milicija, kojoj e ubrzo naziv biti promenjen policija, nastavie da funkcionie u znatno uveanom sastavu, oslonjena iskljuivo na srpske kadrove. Mada politika opredeljenost vie nee biti potencirana ni priblino kao u prethodnom periodu, pripadnici policije ispoljie zaista bezrezervnu, nenametnutu privrenost predsedniku Miloeviu, koji je u njihovim redovima, kao i kod veine srpskog naroda uivao veliku podrku. Intenzitet te privrenosti poee da jenjava sredinom 1995. godine, posle Miloevievog politikog kraha zbog predaje Republike Srpske Krajine, uz postepeno politiko prestrojavanje preko polovine policijskog sastava meu eeljeve nacionaliste, ali u svakom sluaju patriotska opredeljenost policije ostae dominantna crta sve do politikih promena pet godina kasnije. Petooktobarski prevrat, 2000. godine, zatekao je policiju u politikom procepu izmeu socijalista i nacionalista. Eventualnih pristalica ideja prozapadne demokratije nije ni bilo, a o sledbenicima globalistikih nevladinih organizacija teko je i govoriti, jer najvei broj jugoslovenskih, odnosno srpskih policajaca, ni danas ne zna ta se pod tim terminom precizno podrazumeva, a i oni to poneto znaju prema organizacijama te vrste oduvek su oseali odvratnost. Stoga se osnovano postavlja pitanje kako je dolo do situacije da potpuno spremne i brojano nadmone policijske snage ispolje toliku pasivnost prema nekoliko desetina hiljada opozicionih demonstrantata, za ije im je razbijanje objektivno bilo dovoljno maksimalno 10 12 asova? Razlozi su bili sasvim konkretni:

308

a) U samom startu izbijanja nemira u Beogradu, bez obzira to odziv graana nije bio ni priblian oekivanom, bilo je jasno da armija nee podrati aktuelnu vlast, to je znailo da e sukob sa demonstrantima i sve posledice koje iz toga proizau pasti na teret policije. b) Opte rasprostranjeni stav da se sukob sa demonstrantima lako mogao pretvoriti u unutarsrpski graanski rat, za ije e izazivanje biti optuena iskljuivo policija, a sa takvom odgovornou nisu bili spremni da se suoe ni socijalisti ni nacionalisti iz policijskih redova. Uz to, preovladavao je opravdani strah od eventualnog oruanog sukoba izmeu policije i vojske, u vezi sa kojom je postojala sumnja da e se, u cilju ouvanja sopstvenog opstanka, u datom trenutku otvoreno staviti na stranu demonstranata. c) Neadekvatna, ak suluda nareenja koja je u panici izdavao policijski vrh, sastavljen iskljuivo od Miloevievih kadrova, a koja su ukazivala na njihovu spremnost da bespotedno rtvuju policiju zarad ouvanja sopstvenih pozicija vlasti. d) Tana procena da e samo pasivnim stavom svaki pripadnik policije zadrati svoj profesionalni i egzistencijalni integritet, bez obzira na ishod zapoetih politikih previranja, pod pretpostavkom da ni Miloevi niti opozicioni lideri koji su pretendovali na preuzimanje vodeih drutvenih pozicija, drugu policiju osim te nisu imali na raspolaganju. Petooktobarski prevrat tako je protekao bez sukoba i rtava. Policija se povlaila bez otpora, pa su demonstranti ubrzo zauzeli i demolirali Saveznu Skuptinu i nekoliko policijskih stanica, to je kompromitovalo demokratske snage u oima ire javnosti i zamalo izazvalo konflikt unutar demonstrantskih redova. Ve u naredna dva dana sve se stialo i policija, u svom punom sastavu, nastavlja sa izvravanjem redovnih poslovnih zadataka. injenica da se vlast promenila na njih nije imala nikakvog odjeka ni uticaja.
309

U narednih nekoliko meseci izvrena su oekivana, ak neznatna, kadrovska ienja u policijskom vrhu. irem policijskom sastavu niti se iko obraao niti je od njih neto posebno zahtevano. Podrazumevalo se da e po inerciji, baziranoj na privrenosti pozivu, to jest svim pogodnostima koje taj poziv sa sobom povlai, a u skladu sa opevanom tradicijom Alaj volem ovaj reim, biti maksimalno lojalni novim vlastima. Ipak, demokratske vlasti su preduzele odreene preventivne mere. Za razliku od krajnje nipodatavajueg odnosa prema pripadnicima vojske, policiji su poveane plate i izdvojena korektna materijalna sredstva za modernizaciju njihove opreme. Kao to se kasnije ispostavilo, vlasti su oekivale da e upravo policija, kojom se moglo neuporedivo lake manipulisati, posluiti kao oruana protivtea u predstojeim fazama reorganizacije ostalih dravnih bezbednosnih struktura i to je bilo tano. Na kadrovskom planu, novopostavljeni ministar Unutranjih poslova, Duan Mihajlovi, za svog zamenika u resoru Javne bezbednosti, postavio je policijskog generala Sretena Lukia, nekadanjeg komunistu i vatrenog sledbenika Slobodana Miloevia, koga je drao u aci, jer je protiv Lukia, takozvani Haki tribunal imao zapeaenu optunicu zbog njegovih, takoe navodnih zloina na Kosovu. Luki se stvarno poneo kao vei demokrata od demokrata, pa se aktivno angaovao na hapenju i deportaciji u Hag svih aktuelnih politikih protivnika novog reima, ukljuujui i samog Miloevia. Sa tim u vezi, pod njegovim rukovodstvom, u okviru Ministarstva, osnovana je Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala, koja je faktiki preuzela ingerencije politike policije, bavei se preteno opasnim ljudima iz prethodnog reima. Naime, svi politiki protivnici demokratskih procesa naprasno su proglaeni opasnim kriminalcima i teroristima i po tom osnovu stavljeni u nadlenost ove nove uprave, koja je u meuvremenu, preko stranih donacija, snabdevena najsavremenijom prislunom i drugom tehnikom opremom, kakva je do tada bila dostupna iskljuivo Dravnoj Bezbednosti. Za svoje zasluge, Luki je kasnije poteno nagraen,
310

ba u demokratskom stilu. Deportovan je u Hag im se procenilo da su njegove izdajnike mogunosti iscrpljene. U meuvremenu i ostatak policijskog sastava je bukvalno gurnut u raiavanje rauna sa ostatkom Miloevievih kadrova, posebno u Slubi dravne bezbednosti i armiji, pretvarajui se tako u kompromitovanu, udarnu pesnicu prozapadnog marionetskog reima. Mnogi od patriota iz sadanjeg srpskog policijskog sastava otvoreno kau da ih je sramota zbog toga to rade, pravdajui se da kao profesionalci nemaju drugog izbora. Neznatan broj onih koji na to nisu pristali napustio je policiju i sada tavori traei drugo zaposlenje. Kriminalizacija i korupcija u Javnoj bezbednosti uzimaju sve vie maha, to se preutno tolerie. Postala je uobiajena pojava da se po kafanama sve ee zatiu grupe policajaca koji se, u slobodnom vremenu, napijaju uz patriotske pesme, ali to je sve to je ostalo od nekada dominantnog nacionalnog duha. Na zajedljive komentare istinskih nacionalista, da im takve pesme vie ne prilie, uvek su spremni da odgovore konotacijom: Kada ih budete skidali sa vlasti biemo na vaoj strani. Nema sumnje da e i biti tako.

SLUBA DRAVNE BEZBEDNOSTI

Sluba dravne bezbednosti sistemski je bila predodreena da u sluaju politikog prevrata na sebe preuzme sva zla koja su pripisivana prethodnom reimu. O potrebi rtvovanja te institucije zaista je postojala opta drutvena saglasnost Demokratska opozicija Slubu je tretirala kao olienje najcrnjeg zla koje je u korenu trebalo satrti, kadrove pohapsiti, a njene organizacione jedinice rasformirati, mada je u okviru svake od vodeih opozicionih frakcija postojala prikrivena nada o preuzimanju
311

ingerencija nad preostalim resursima Slube i njihovoj zloupotrebi u svrhu ostvarivanja sopstvenih politikih interesa. Naravno, od demokrata takav stav je bio sasvim oekivan. Do jue vladajui socijalisti beskrupulozno su se ograivali od te organizacije, koja im je inae decenijama omoguavala da zadre elnu politiku poziciju, tvrdei da za aktivnosti Slube niti su znali, niti su nad njom imali kontrolu, podravajui tako i argumentovane i neargumentovane napade kojima je Sluba bila izloena. I od njih je tako neto bilo sasvim oekivano. Aktuelni lider socijalista, Milorad Vueli je, jo davne 1997. godine, na jednom sastanku sa tadanjim vrhom Slube izjavio: U sluaju gubitka vlasti mi emo se i dalje baviti politikom, a vi ete zavriti na robiji. Takva drutvena neminovnost je predodreena i nama i vama. Armijski vrh je u Slubi video idealnog rtvenog jarca koga je trebalo raereiti pred domaom i zapadnom javnou ne bi li tako obezbedili manevarski prostor za spasavanje sopstvene koe. Ni to nije bilo iznenaenje, jer je vojni vrh blagovremeno Slubi dao do znanja da po pitanju ouvanja institucionalnog kontinuiteta nee tedeti nikog. Javna bezbednost je jedva doekala priliku da iskali akumuliranu surevnjivost prema, do tada, apsolutno favorizovanoj i privilegovanoj, konkurentskoj bezbednosnoj instituciji. Ne bi se moglo rei da su ti ljudi mrzeli Slubu, ali ako je za istinu, nisu je preterano ni voleli. Na kraju, i pripadnici Slube dravne bezbednosti, potpuno su bili pripremljeni i pomireni sa sudbinom gubitnika. Mada je u principu preovladavao stav ako smo dravi potrebni stojimo na raspolaganju, ako nismo potrebni snaiemo se nekako, stariji pripadnici Slube traili su nain kako da se dokopaju penzije, srednja generacija videla je reenje u zauzimanju nierazrednih pozicija na kojima ne bi bili previe eksponirani, dok su najmlai razmatrali mogunosti prilagoavanja zahtevima novog reima. O alternativi izdaje, bar u prvo vreme, niko nije ni pomiljao. A upravo je akt izdaje postavljen kao jedini kvalitet koji je demokratska vlast uvaavala i na kome je insistirala.

312

Da bi se Sluba dravne bezbednosti i njen kadrovski sastav mogli bolje sagledati, neophodno je osvrnuti se na prolost te institucije. U svom prvobitnom obliku, Sluba je nastala 1944. godine, kada je pri generaltabu Narodnooslobodilake Vojske Jugoslavije formirana OZNA Odeljenje za zatitu naroda. Jezgro njenog rukovodstva inili su prekaljeni komunisti, politiki komesari proslavljenih partizanskih jedinica, zbog ega se od samog poetka izdvajala kao izrazita partijska tvorevina, mada je u formalnom smislu do daljeg ostala podreena vojnom vrhu. Zadatak joj je bio da na osloboenoj teritoriji organizuje kontraobavetajnu zatitu od prodora i delovanja nacionalistikih kvislinkih formacija, kao i da identifikuje, locira i neutralie agenturnu mreu nemakih okupacionoh snaga. Po zavretku II svetskog rata, kada je 1946. godine proglaena Federativna Narodna Republika Jugoslavija, OZNA je transformisana u UDBU Upravu dravne bezbednosti, sa neogranienim ingerencijama po pitanju unutranje bezbednosti zemlje. Funkcionisala je kao prva zvanina civilna kontraobavetajna institucija nove drave, sa posebnim ministarstvom, s tim, to je u kadrovskom i organizacionom smislu i dalje zadrala sekundaran poloaj u odnosu na generaltab Narodne armije. Situacija se drastino promenila izbijanjem Rezolucije Informbiroa, 1948. godine, kada je dolo do otvorenog sukoba izmeu jugoslovenskih i ruskih komunista. Titovo decidirano suprotstavljanje nastojanjima SSSR-a da uspostavi potpunu dominaciju nad jugoslovenskim prostorom dovelo je do izazivanja unutranje politike krize, koja se uglavnom prelamala na vojnim strukturama, kojima su dominirali proruski nastrojeni kadrovi. Delikatni zadaci sprovoenja istke u vojnom vrhu, razraunavanja sa ruskom agenturom i stabilizacije stanja u zemlji, povereni su UDBI. Za samo godinu dana, UDBA je veoma efikasno te zadatke izvrila, izdigavi se do nivoa najuticajnije jugoslovenske institucije. Tokom narednih dvadeset godina njena mo je dola do takvog nivoa da se objektivno postavljalo pitanje ko uopte rukovodi dravom, UDBA ili nadleni politiki organi? Vladalo je
313

uverenje da je njen drutveni uticaj prevaziao mo vladajue Komunistike partije i da je tadanji naelnik UDBE, Aleksandar Rankovi, postao moniji i od samog Tita. Posebno je apostrofirana injenica da su veinu njenog sastava inili srpski kadrovi, to je izazivalo uznemirenje u rukovodstvima ostalih jugoslovenskih federalnih jedinica. Inicijativu da se mo UDBE mora pod hitno redukovati najvie je podravala JNA, koja je u tom sluaju raunala na mogunost ponovnog preuzimanja vodee drutvene pozicije. Da bi razreio situaciju, Tito je, 1966. godine, sazvao, u modernoj jugoslovenskoj istoriji poznati, Brionski plenum, na kojem je koncentracija politike moi UDBE okarakterisana kao negativna drutvena pojava. Najviim dravnim aktima, ta, do tada mona bezbednosna institucija u potpunosti je redukovana, a u njenom vrhu sprovedene su masovne kadrovske istke. Meutim, Tito je uinio sve da od smenjenih saboraca ne napravi svoje neprijatelje. Oni koji su penzionisani zadrali su zateene drutvene privilegije, a oni drugi, koji nisu imali uslove za penziju rasporeeni su na raznorazne privredne funkcije, tako da se kadrovskim pomeranjem nisu oseali oteenim. UDBA je promenila naziv u SDB Sluba dravne bezbednosti i stavljena pod punu kontrolu od strane JNA, to e trajati sve do poetka devedesetih. Sluba dravne bezbednosti funkcionisala je u okviru Ministarstva unutranjih poslova, s tim to je tada njeno rukovodstvo imalo izjednaenu, pa i podreenu ulogu u odnosu na Javnu bezbednost. Njeno delovanje praktino se svodilo na ulogu politike policije, zaduene za praenje i presecanje delovanja unutranjih antikomunistikih grupacija i pojedinaca, dok se kontraobavetajnom radu pridavao sekundaran znaaj. Rukovodstvom su dominirali komunistiki partijski kadrovi, meu kojima je bio poprilian broj ljudi bez iskustva na toj vrsti poslova, a kontrola kojoj je bila podvrgnuta od strane JNA ila je dotle da se nijedan znaajan potez nije mogao realizovati bez saglasnosti

314

vojnog vrha.146 U meuvremenu, negde izmeu 1979. i 1985. godine, dolo je do obimnijeg kadrovskog popunjavanja Slube mlaim ljudima. Operativnu elitu inili su pripadnici organizacionih jedinica, specijalizovanih za suprotstavljanje takozvanom unutranjem politikom neprijatelju, dok su kontraobavetajci, moe se slobodno rei, i dalje zanemarivani, tako da su njihovi rezultati uglavnom zavisili od individualnih sposobnosti pojedinaca. Do drastinih, po Slubu pozitivnih tendencija na planu njenog profesionalnog preusmeravanja, doi e poetkom devedesetih godina, to je usledilo kao posledica nekolikih, za to vreme, aktuelnih drutveno-politikih faktora. Na prvom mestu treba istai da se radilo o periodu ekskalacije nacionalizma u svim jugoslovenskim republikama, to je dovelo do etnikog prestruktuiranja regionalnih bezbednosnih institucija. Srpska Sluba je za te okolnosti blagovremeno bila pripremljena, tako da je raspad jugoslovenske drave doekala kao najstabilniji republiki organ uprave. Praktino, postala je prava srpska institucija u kojoj je komunistika ideologija izjednaena sa nacionalnom patriotskom opcijom, to je znatno doprinelo unutranjoj koheziji njenih kadrova, a kasnije i velikom ugledu koji je zadobila u irokim narodnim masama. Pogodnost za realizaciju takve promene ideolokog koncepta leala je u injenici da je u meuvremenu dolo do potpune, spontane smene generacija na rukovodeim mestima, pa su na povrinu isplivali mlai ljudi kojima je patriotizam bio blii od, tada ve, razvodnjene komunistike doktrine, a profesionalne sklonosti ka kontraobavetajnom delovanju znatno izraenije nego kod njihovih unutranjepolitiki orijentisanih prethodnika. Na drugom mestu je dolazak Slobodana Miloevia na elo drave, kome je Sluba, u odsudnom trenutku, bezrezervno pomogla u politikom usponu i prva ga podrala kao neprikosnovenog lidera srpskog naroda. Miloevi to nije zaboravio, pa je Slubu poeo da tretira kao jedan
146

Pravilo da se naelnik Slube nije mogao postaviti bez saglasnosti vojnog vrha ostalo je formalno na snazi sve do politikih promena 2000. godine.

315

od osnovnih nosilaca dravnog integriteta, znatno proirujui njene ingerencije i ovlaenja. Na treem mestu je rasulo i dezorijentacija koji su zahvatili Jugoslovensku narodnu armiju, uinivi od nje krajnje nepouzdanog garanta unutranje bezbednosti, uz neophodnost da ingerencije te vrste preu u nadlenost drugih, sposobnijih i bolje organizovanih dravnih organa. Uz burno negodovanje vojnog vrha tako se i desilo. Od 1993. godine, dolaskom Jovice Staniia na elo Slube, ova organizacija postaje najuticajnija institucija u zemlji, pribliavajui se ugledu i znaaju kakav je svojevremeno u srpskom drutvu uivala UDBA. Mada je i dalje funkcionisala u okviru Ministarstva unutranjih poslova, ukazom predsednika Miloevia formalno se unapreuje njena uloga u sistemu dravne vlasti, pa Sluba menja naziv u Resor dravne bezbednosti RDB, sa perspektivom da preraste u zasebno ministarstvo. Ovakav uson Slube zaista je bio osnovan, imajui u vidu da je u najsloenijim prilikama, u kojima se zadesila Jugoslavija, od perioda posle zavretka II svetskog rata, uspela da uspostavi apsolutnu kontraobavetajnu i bezbednosnu kontrolu itave dravne teritorije. Stanii je posebno insistirao na ojaavanju i modernizaciji obavetajnog segmenta, tako da je u vreme njegovog rukovoenja, na meunarodnom nivou vailo uverenje da Srbija ima najjau Obavetajnu slubu u regionu. Osnovni kvalitet te Slube inili su njeni kadrovi. Operativno jezgro baziralo se na najsposobnijim i najodanijim pojedincima za koje je upotrebljavan termin ljudi Slube, to jest na onima, ija je vezanost za Slubu bila toliko izraena da su je doivljavali i kao partiju i kao domovinu i kao porodicu. Kadrovska kohezija meu ljudima Slube u meuvremenu ih je transformisala u svojevrsno bratstvo doslednih posveenika, u svakom trenutku spremnih da u ime institucije rtvuju i sebe i svoje line interese. Do poremeaja odnosa izmeu predsednika Miloevia i Resora dravne bezbednosti dolo je 1995. godine, najvie zbog toga to je predsedniku zasmetala iskrenost i profesionalna
316

objektivnost u informacijama koje mu je Sluba dostavljala. Naime, operativnim analizama bile su obuhvaene politike procene Miloevievog nedoslednog odnosa prema srpskom narodu sa ireg jugoslovenskog prostora, to jest, njegova neposredna izdaja Krajinika i posredna izdaja stanovnitva Republike Srpske, to je u dobroj meri ugrozilo unutranju bezbednost drave. Skrenuta mu je panja na mogue posledice, uz napomenu da Sluba dri situaciju pod kontrolom, ali da njegova objektivna pozicija vie nije ni priblino stabilna kao to je bila do 1995. godine. Pored toga, redovno je informisan o primerima sve uestalijih pojava korupcije i kriminalizacije meu njegovim najbliim saradnicima, a posebno su ga iritirali vrlo negativni obavetajni izvetaji koji su argumentovano demantovali kvalitet gotovo svih spoljnopolitikih poteza koje je povlaio. Posle jedne une rasprave izmeu Miloevia i Staniia 1997. godine, kada je Stanii insistirao na tome da ni po cenu ostavke nee dozvoliti da Sluba fabrikuje frizirane izvetaje kako bi se dodvorila nesposobnim politiarima, odnosi su zamrli. Definitivno su prekinuti kada je Staniiu stigla poruka od predsednika da, ako njegova Sluba nema pozitivnih, ohrabrujuih i optimistikih vesti bolje da mi se ni ne obraa. U pomenuti tinjajui konflikt ubrzo su se ukljuili gotovo svi politiari iz Miloevievog najueg sastava, koji su inae oduvek zazirali od Staniia, sugeriui mu da je zbog izrazite sklonosti prema nacionalizmu Sluba za njega postala vrlo opasna. Pronele su se glasine da Stanii ak pretenduje da preuzme mesto predsednika Republike, do krajnje idiotskih insinuacija, da po nalogu Amerikanaca, Sluba protiv Miloevia priprema dravni udar. Miloevi je poverovao. Na njegovo lino insistiranje Sluba je demontirana 1998. godine. Tim povodom, i prijateljski i neprijateljski orijentisani politiki komentatori sloili su se u stavu da je odricanjem od sopstvene bezbednosne institucije koja mu je neosporno bila najodaniji oslonac vlasti, Miloevi presekao granu na kojoj sedi.

317

PRISEANJE DVADESET PETO Interesantno je da je Slobodan Miloevi do kraja bezrezervno verovao u nebuloznu priu da su Stanii i Resor dravne bezbednosti, po navodnim instrukcijama amerike obavetajne slube CIA, protiv njega pripremali dravni udar. Koliko mi je poznato, ta informacija plasirana mu je preko problematinih politikih kanala ruskih organa bezbednosti, sa ciljevima koji su se oigledno uklapali u dugorona spoljnopolitika proigravanja Rusije. Kao prvo, u spornom periodu, odnosi Dravne bezbednosti Srbije i amerike obavetajne slube CIA ve su bili uveliko zategnuti, gotovo do neprijateljstva, imajui u vidu da smo raspolagali detaljnim informacijama o pripremama koje je NATO preduzimao na planu predstojeeg napada na Jugoslaviju. Ako je u meuvremenu i bilo kontakata sa predstavnicima CIA-e u Beogradu, njihov karakter bio je protokolarne prirode, jer je i njima i nama bilo jasno ta nas u skoroj budunosti eka. Naprotiv, problematine, neformalne veze sa amerikim politikim i obavetajnim zvaninicima odravali su samo Miloevievi neposredni, mondijalistiki orijentisani savetnici, to je Sluba znala i pratila, ali nije imala koga da informie, jer je Miloevi odbijao svaku vrstu saradnje sa Staniiem, a i mi smo procenjivali da u nae informacije ionako ne bi poverovao. Sa druge strane, potpuno je tano da je u Slubi preovladavalo raspoloenje za izvoenjem radikalnih politikih promena, ali se one nisu odnosile na Miloevia lino, ve iskljuivo na, po dravu veoma tetne i negativne, ljude iz njegovog neposrednog okruenja. U spornom periodu zaista je odran jedan tajni sastanak koji je objektivno imao karakteristike zavere, ali se po svojoj sutini ni priblino nije mogao izjednaiti sa optubama koje je kasnije Miloevi uputio na raun Slube. Kao rukovodilac Obavetajne uprave, imao sam ast da budem domain tog skupa. Zgrada Uprave odabrana je najvie
318

zbog toga to je bila je fiziki izdvojena od ostalih slubenih objekata, pod stalnim internim kontraobavetajnim nadzorom, pa je postojala puna sigurnost da prostor u kome je sastanak trebalo da se odri u meuvremenu nije tajno ozvuen od neke nepoeljne strane. Sastanku je prisustvovalo nekoliko kljunih linosti iz Dravne bezbednosti, armije, policije i politike, ija imena neu navoditi da bih ispotovao re koju smo jedni drugima dali tom prilikom. Uzgred, svi prisutni bili su po idejnom opredeljenju komunisti. Konstatovano je da je dolo krajnje vreme da patriotske snage moraju preuzeti stvari u svoje ruke, jer e katastrofalna politika Miloevieve vrhuke dovesti dravu do propasti. Pri tome, svi su se sloili da Miloevia, kao lidera, MORAMO SAUVATI PO SVAKU CENU, ali da je na tom planu neophodno, svim raspoloivim sredstvima, sprovesti temeljnu istku kadrova iz njegovog okruenja, koji su uveliko zali u kriminal i nacionalnu izdaju i zameniti ih nekompromitovanim ljudima. Zakljueno je da eventualna predstojea akcija u tom pravcu NEE IMATI ELEMENTE DRAVNOG UDARA, jer za tako neto ne postoje ni potrebe ni uslovi. Nikakav dogovor nije postignut, jer su se predstavnici armije i policije uplaili ta e biti sa njihovim karijerama ako akcija ne uspe. U principu, podrali su inicijativu, ali samo pod uslovom da Sluba na sebe preuzme kompletnu realizaciju. Zakljuili smo da bi tako neto bilo nerealno, politiki neprihvatljivo, pa i neozbiljno. Pre nego to smo se razili, prisutni ljudi iz vrha politike preuzeli su na sebe obavezu da, za opte dobro, pokuaju da amortizuju Miloevieve nesuglasice sa Slubom. Oigledno da u tim nastojanjima nisu uspeli. Smena Staniia protekla je bez veih previranja u Slubi zahvaljujui, pre svega, njegovom insistiranju, da se nalozi dravnog vrha bespogovorno moraju ispotovati. Na poslednjem sastanku sa najbliim saradnicima naredio je da ubudue svi moramo biti lojalni novom rukovodstvu, jer je kontinuitet opstanka
319

Slube neuporedivo vaniji od naih pojedinanih miljenja. Nekolicini prisutnih koji su nameravali da podnesu otkaze naloio je da to, u ime dobrobiti Slube, nikako ne smaju da urade. Novi naelnik Slube, Radomir Markovi, inae dotadanji funkcioner Javne bezbednosti, primljen je sa rezervom i nerado. Kao iskusan policajac tako neto je i oekivao, to nam je na prvom sastanku otvoreno saoptio. Njegovo uvodno izlaganje svodilo se na apel za iznalaenjem naina kako da ljudi koji su primarno bili zainteresovani za ouvanje Slube i oni koji su prednost davali ouvanju Miloevieve vlasti, nastave da funkcioniu zajedno. Shodno tome, Markovi nije sproveo nikakvu istku, ve je operativnu eliminaciju Staniievih kadrova uglavnom realizovao na mnogo mudriji nain. Oni koji su imali uslove za penziju otili su sa svim beneficijama, a preostali doajeni Slube, jednostavno su pomereni sa operativnih funkcija i unapreeni u rangove pomonika i specijalnih savetnika, to je u naoj internoj terminologiji definisano kao ut u vis, to jest, dostizanje profesionalnog vrhunca u karijeri, ali bez mogunosti uticaja na dalje tokove dogaaja. Glavnu re u Slubi preuzeli su julovci147, to zateeni to naknadno dovedeni u Slubu. Na insistiranje naelnika Markovia, operativni koncept rada je promenjen tako to je prednost data teritorijalnom pokrivanju, za razliku od dotadanje prakse linijskog nastupanja148. Kao dugogodinjem policajcu, Markoviu je bilo neuporedivo lake da rukovodi na taj nain, a i kadrovi na koje se primarno oslonio preteno su bili dovedeni iz lokalnih teritorijalnih jedinica. Linijski koncept suprotstavljanja stranom faktoru, kao nierazredni problem, uglavnom je preputen Staniievim kadrovima. Kolegijumima Slube
147

Popularni naziv za pripadnike Jugoslovenske udruene levice, politike stranke koju je osnovala i vodila Miloevieva supruga Mirjana Markovi.
1 148

Teritorijalni i linijski rad su dva osnovna oblika operativnog nastupa u gotovo svim slubama bezbednosti, a najee se primenjuju kombinovano. Sutinska razlika je u tome to je linijski rad organizovan po usko specijalizovanim kontraobavetajnim i obavetajnim segmentima, dok je terenski model baziran na lokalnim jedinicama ireg operativnog zahvata, pa je stoga mnogo prilagodljiviji zahtevima unutranje problematike po principima politike policije.

320

prisustvovalo je kompletno rukovodstvo, ali su kljune odluke donoene na strogo zatvorenim partijskim sastancima, sa znatno redukovanim sastavom. Staniievim ljudima ponovo je zamerana preterana iskrenost u izvetavanju, pa su referisanja, koja su po sadraju bila suprotna od zvaninih politikih stavova u startu prekidana ili neargumentovano osporavana. To je bio jedan od razloga to je NATO agresija na Jugoslaviju, 1999. godine, doekana relativno nespremno149. injenica je da je Sluba, i pored mnogih manjkavosti, u ratnim uslovima funkcionisala besprekorno. Kompletan sastav, bez obzira na evidentne politike nesuglasice, iskazao je vrlo visok nivo patriotizma i nacionalne svesti. Naime, ratna situacija pozitivno je uticala na ponovnu koheziju kadrova, imajui u vidu da su se ljudi Slube i ljudi politike bezrezervno nali na istoj strani. Od preko dve hiljade zaposlenih, bilo je samo nekoliko pojava dezerterstava ili odbijanja nareenja i to na nierazrednim nivoima, to je sasvim dovoljan pokazatelj institucionalne stabilnosti u najkritinijim okolnostima. To, koliko je Zapad zazirao od srpske Slube, da se zakljuiti iz injenice da je 90% slubenih objekata razoreno u naletima NATO avijacije, to e kasnije, ipak doprineti osetnom slabljenju njene efikasnosti. U 2000. godinu, u kojoj e uslediti Miloeviev politiki pad, Sluba je ula sa prepolovljenim kapacitetima. Zbog posledica NATO razaranja, preostali operativni resursi su morali biti dislocirani na vei broj mesta, to je dovelo do objektivnih tekoa u subordinaciji i rukovoenju. Samim tim, teritorijalni princip organizacionog delovanja nametnuo se kao jedino mogue reenje, uz potpuno naputanje, od ranije ve potcenjivane, kontraobavetajne i obavetajne linijske komponente, pa je nivo operativnih informacija sveden na najniu moguu meru. Poreenja radi, u odnosu na Staniiev period, mogunosti Slube
1 149

Na primer, kada su prve amerike krstaree rakete poele da padaju po Srbiji naelnik Rade Markovi i njegovi politiki istomiljenici jo uvek su tvrdili da se radi o dezinformacijama, pa su na teren upuivali operativne ekipe da utvrde ko stoji iza toga.

321

redukovane su za tri etvrtine. Povrh svega, po nareenju naelnika Markovia, svi izvetaji koji su ili politikom rukovodstvu morali su biti usklaeni sa Miloevievim stavovima i oekivanjima, to se svelo na svesno dezinformisanje. Na parlamentarnim izborima u jesen iste godine Miloevi je poraen, to je, izgleda, iznenadilo samo njega.

PRISEANJE DVADESET ESTO Sagledavanje izbornih rezultata septembra 2000. godine u Slubi je primljeno kao katastrofa. Pojedinani komentari rukovodilaca kretali su se od stava da izbore treba proglasiti nevaeim i vlast sauvati ako treba i silom, za ta se inae zalagao Miloeviev stranaki vrh, do onih koji su apelovali na iznalaenje nekog drugog reenja, ukazujui na brojne negativne posledice koje mogu proizai iz ishitrenih politikih ili slubenih poteza. Istog dana, Miloevi je objavio svoj stav da ne priznaje rezultate izbora, povodom ega su u Beogradu zapoeli opravdani protestni skupovi opozicije. Sluba je ve bila u stanju pune pripravnosti, ali bez konkretnih planova i nareenja o delovanju. Ubrzo je sazvan hitan kolegijum Slube kojim je predsedavao ministar Unutranjih poslova, Vlajko Stojiljkovi. Kolegijum je trajao kratko, svega nekoliko minuta i sveo se na Stojiljkoviev nalog da se po cenu linih rtava svi moramo staviti u funkciju beskompromisnog ouvanja Miloevievog reima, jer nas na to, po njegovom miljenju, obavezuju ustav i zakon. Svi prisutni, pa i naelnik Markovi, gledali su ga sa negodovanjem, ali niko nita nije komentarisao. Na dan ili dva pred poetak masovnih demonstracija, Rade Markovi me je pozvao da doem u njegov kabinet. Konstatovao je da je stanje kritino, pa je odluio da obavi pojedinane razgovore sa svakim od lanova kolegijuma i da, shodno tome, eli da uje
322

moje miljenje. Rekao sam mu da sam imao neformalni sastanak sa nekoliko prijatelja iz vojnog vrha, koji su me uverili da oni u eventualne sukobe sa graanima nee ulaziti ni po koju cenu. Uz to, naglasio sam da se, prema mojoj proceni, ni na policiju ne moze raunati da e uz Miloevia ostati do kraja, najvie zahvaljujui odbojnosti koju pokazuju prema cininoj nameri ministra Stojiljkovia da ih bukvalno rtvuje zbog svoje fotelje. to se tie Slube, ljudi su spremni da korektno odrade svoj deo posla na planu zatite dravnih interesa, ali sigurno nee pristati da pucaju na Srbe samo zbog toga da bi Miloevi opstao na politikoj sceni. Rade je potvrdio da i on ima slino vienje situacije, ali da je pitanje ta dalje initi? Odgovorio sam mu da reenje vidim u tome da Miloevi javno prizna opozicionog kandidata Kotunucu kao novog predsednika federalne drave, a da se mi dalje posvetimo uvrivanju republike vlasti u Srbiji, oslanjajui se na radikale i ostale snage nacionalne opcije, ime bi do daljeg ouvali i Slubu i svoj status. Saglasio se. Na referisanje kod Miloevia otiao je kasno uvee i vratio se oko tri asa posle ponoi. Naloio mi je da ga saekam, to sam, naravno, i uinio. Delovao je zadovoljno. Rekao je da su slini saveti ve bili predloeni Miloeviu i da je on naelno pristao. Nasuo je pie i sebi i meni. Verovali smo da moemo da odahnemo. Narednog dana postalo je jasno da nas problemi nee mimoii. Pod pritiskom supruge Miloevi je potvrdio stav da izbore nee priznati, to je izazvalo masovni protest graana. Sluba nije reagovala. Ostali smo zabarikadirani u svojim objektima, pasivno posmatrajui razvoj dogaaja. U nekoliko navrata, posetili su nas opozicioni lideri da bi nam saoptili da demonstranti nee nasrtati na Slubu, pa i od nas oekuju da neemo provocirati krvoprolie. Za svaki sluaj, ispred objekata za koje su znali da pripadaju Slubi, ostavili su po nekoliko svojih aktivista zaduenih da preusmeravaju grupe demonstranata to dalje od nas.
323

Situacija u zemlji normalizovana je za samo nekoliko dana. Usledile su promene u vrhu dravne administracije, obavljeno je preuzimanje finansijskih i privrednih institucija, ali vojsku, policiju i Resor dravne bezbednosti niko nije dirao.

SISTEMATSKA DESTRUKCIJA SLUBE

Novi predsednik, Vojislav Kotunica, bio je svestan injenice da bezbednosne institucije predstavljaju temelj svakog dravnog sistema, pa se prema njima postavio blagonaklono, insistirajui iskljuivo na striktnom potovanju ustavnosti i zakonitosti u njihovom buduem delovanju. Za uzvrat, dobio je punu podrku i garancije lojalnosti, posebno od Dravne bezbednosti. Na prvom kolegijumu Slube posle petooktobarskog prevrata, takav stav je i zvanino verifikovan nareenjem naelnika Radeta Markovia da se svi postojei obavetajni i kontraobavetajni kapaciteti stave u funkciju novog dravnog rukovodstva. Poslednji put, Sluba je dobila priliku da se iskae u punom svetlu. Kvalitet informacija koje su tada dostavljane Kotunici nee prevazii nijedna od narednih slubenih garnitura. U meuvremenu, Kotunica je bio pod veoma snanim pritiskom ekstremnog dela svojih globalistiki orijentisanih koalicionih partnera, koji su zahtevali da Slubu pod hitno mora da raspusti. S tim u vezi, Rade Markovi je kabinetu predsednika dostavio svoju kovertiranu pismenu ostavku, uz napomenu da su i svi ostali lanovi rukovodeeg dela Slube spremni da se povuku sa svojih funkcija ukoliko to od njih bude zatraeno, to je praktino znailo da je Sluba u potpunosti prepustila Kotunici da sam donese odluku o njenoj buduoj sudbini. Kotunica je do kraja ostao dosledan u stavu da bezbednosne institucije sistema, Slubu i armiju, treba sauvati, to je bio osnovni razlog zbog kojeg su ga,
324

nekoliko meseci kasnije, koalicioni partneri istisnuli iz vlasti. Izmeu ostalih, jedna od kljunih optubi na njegov raun odnosila se na to da je svojim pomirljivim nastupom omoguio da Sluba uniti sve, po nju kompromitujue materijale iz tajnih arhiva, to je bilo potpuno netano. Nepoeljna dokumentacija zbrinuta je davno pre politikih promena, raunajui i onu koja je sklonjena pre nego to je Rade Markovi postavljen na mesto naelnika. U cilju osporavanja ovakvih glasina, Kotunica je blagovremeno formirao nezavisnu dravnu komisiju koja je imala zadatak da utvrdi injenino stanje u zateenim slubenim arhivama, ali sve to su mogli da konstatuju bilo je da niko nema preciznu informaciju o stanju dokumentacije, jer je mnogo toga uniteno za vreme NATO bombardovanja. Naravno, Kotuniini politiki konkurenti nisu se obazirali na ovakve nalaze, mada su i njihove komisije, koje su naknadno, u nekoliko navrata sastavljali, dole do istog zakljuka. Tokom tih nekoliko meseci, s kraja 2000. i poetka 2001. godine, intenzivno su poele da rastu tenzije zbog mnotva opozicionih grupacija koje su insistirale na potrebi da se Sluba nasilno zauzme i demontira. Obezbeenje objekata stoga je utrostrueno i dodatno naoruano, sa nareenjem da bez opomene pripuca u svakoga ko neovlaeno pokua da upadne u slubene prostorije. Istovremeno, lideri demokratskih partija, nevladinih organizacija i drugih prozapadnih pokreta, preduzele su, svako za svoj raun, nekoordiniranu kampanju pokuaja vrbovanja zateenih slubenih kadrova, ne bi li ih privukli na svoju stranu. Gotovo da nema pripadnika rukovodeeg sastava Slube kome, u tom periodu, neka od navedenih organizacija nije pristupila sa ponudama koje su se kretale izmeu ucene i ultimativnih uslovljavanja, do obeavanja unapreenja i drugih linih beneficija. Tim povodom, naelnik Markovi je sazvao vanredni kolegijum rukovodstva Slube na kojem smo opirno i sasvim otvoreno razgovarali o ponudama, pritiscima i kontaktima koje je svako od nas imao sa pojedinim politikim liderima. Potpuno svestan injenice da je linija subordinacije ve bila destabilizovana, Markovi je apelovao na nau profesionalnu etiku
325

i insistirao na stavovima sa kojima su se svi prisutni jednoglasno sloili: a) da se nikome, ni po koju cenu, nee dozvoliti nasilno preuzimanje Slube, to kao na generalni stav treba predoiti opozicionim liderima kod kojih imamo pristup; b) da selektivno i oprezno nastavimo sa odravanjem individualnih kontakata sa opozicionim strukturama, ali da obavezno izmeu sebe redovno razmenjujemo informacije o rezultatima tih kontakata; c) Da do kraja ostanemo lojalni jedni drugima, to jest, da u trenutku Markovieve smene sa mesta naelnika Slube, to je bilo sasvim izvesno, podrimo bilo koga iz naeg kruga kome se bude ukazala prilika da ga nasledi na toj funkciji.

PRISEANJE DVADESET SEDMO Iz naina nastupa opozicionih lidera prema pojedinim pripadnicima Slube lako se moglo zakljuiti da je Sluba za njih predstavljala veliku nepoznanicu. Informacije koje su imali o nama bile su periferne i uglavnom netane, to je bio jasan pokazatelj da ni oni ni njihovi inostrani mentori u toj instituciji nisu uspeli da uspostave kvalitetna uporita. Posebno je interesantno da nosioci novoprispele demokratske vlasti nisu krili da po pitanju budunosti Slube nemaju usaglaene stavove, tako da su se njihova nastojanja prevashodno svodila na pokuaje vrbovanja rukovodeih kontraobavetajnih i obavetajnih kadrova iskljuivo u funkciji ojaavanja sopstvenih, individualnih, stranakih i politikih pozicija. U komunikaciji su bili korektni, ak sa izvesnom dozom strahopotovanja, meutim, u gotovo svim sluajevima provejavao je stav da se od nas oekuju usluge koje se svode na izaju, uzajamno potkazivanje, ilagalno iznoenje kompromitujue dokumentacije o njima i njihovim politikim rivalima i tome sluno. Iskustva svih kolega sa kojima sam na tu temu razgovarao bila su identina.
326

Prvi opozicioni lider koji mi je pristupio bio je bivi jugoslovenski general Momilo Perii, budui potpredsednik Vlade Srbije. Poznavali smo se iz ranijeg perioda, iz ratnih vremena, kada smo odravali blisku i korektnu profesionalnu saradnju. Nije eleo da se sastajemo lino, pa mi je poslao svog emisara, jednog penzionisanog pukovnika iz rukovodstva njegove novoformirane prozapadne politike stranke. Razgovarali smo u mom stanu. Pukovnik, inae bivi bezbednjak, nije posebno insistirao na konspirativnosti. Preneo mi je Periievo miljenje da on, znajui me lino, smatra da realno sagledavam aktuelnu politiku situaciju i da sam svestan neminovnosti prilagoavanja uslovima. Zato je odluio da mi ponudi pomo koja bi se ogledala u politikoj podrci za napredovanje u karijeri, do nivoa prvog oveka Slube, ali bi sa moje strane bilo poeljno da prethodno tajno pristupim lanstvu njegove stranke. Ljubazan predlog ljubazno sam odbio, uz konstataciju da u aktuelnim drutvenim previranjima nameravam da zadrim politiku neutralnost. Nikada se vie nismo uli. Drugi opozicioni lider koji je u isto vreme traio komunikaciju sa mnom bio je Vuk Obradovi, takoe bivi jugoslovenski general koga sam lino poznavao iz ratnih vremena. Obradovi, sada kao umiljeni potencijalni lider demokratske opozicije, inae aktuelni pretendent na funkciju republikog premijera, za razliku od Periia, nastupio je nekorektno i bahato. On mi je poslao svog emisara sa pretnjom da u ili pristupiti njegovoj partiji ili propasti. Kao obrazloenje za ovaj ultimatum porueno mi je da takozvani Haki Tribunal uveliko istrauje moju ratnu prolost, pa mi je jedina ansa za spas bespogovorno stavljanje na raspolaganje njegovim politikim istomiljenicima. Neljubazan predlog, jos neljubaznije sam odbio. Trei, ovoga puta ozbiljni, opozicioni lider sa kojim sam se sastao bio je Zoran ini, predsednik Demokratske stranke, a
327

ubrzo i zvanini premijer Srbije. O predstojeem kontaktu sa iniem, do kojeg je dolo posredstvom jednog zajednikog prijatelja, obavestio sam naelnika Slube i dobio odreene ruke da se, u okviru od ranije zacrtanih zakljuaka kolegijuma, postavim u skladu sa sopstvenim procenama. Sastali smo se u jednom beogradskom restoranu. inia je iznenadilo to to sam prihvatio susret na javnom mestu, pa me je u startu upitao da li je Sluba obavetena o naem sastanku. Odgovorio sam mu potvrdno. Na pitanje da li treba da me tretira kao zvaninog predstavnika moje institucije konstatovao sam da ni on jo uvek nije izabran za zvaninog nosioca vlasti, to znai da e za obojicu, svaka re koja bude bila izgovorena imati teinu neformalne razmene miljenja, uz jedinu garanciju linog autoriteta. Saglasio se uz opasku da je i to sasvim dovoljno. Osnovna tema ticala se ublaavanja tenzija koje su pretile da izazovu sukobe izmeu pripadnika Slube i dela opozicionih masa iz struktura zagovornika nasilnog zauzimanja slubenih objekata, to smo brzo elaborirali obostranim linim garancijama da e se takvi incidenti izbegavati po svaku cenu (inae ovaj deo razgovora sa iniem ve sam spominjao u Priseanju prvom, na samom poetku knjige). Ostale teme odnosile su se na nekoliko bezbednosnih problema za koje smo i on i ja procenili da e dugorono ostati aktuelni bez obzira na tekuu promenu vlasti, izmeu ostalog, to su: eskalacija meuetnikog nasilja na jugu Srbije, kriminalizacija nosilaca krupnog privatnog kapitala, transfer meunarodnog terorizma preko nae republike, problem nezbrinutih ratnih veterana i izbeglica, i dr. Svaku moju re briljivo je zapisivao u svoj rokovnik. Ja sam, naravno, razgovor snimao, to mu je, pretpostavljam, bilo jasno. Posebno su ga zanimale moje procene i eventualne profesionalne sugestije o tome kako se postaviti prema pomenutim problemima. Okvirno sam mu rekao ta mislim, sa napomenom da se ipak radi o tajnim podacima, sa kojima ne moe biti upoznat pre formalnog postavljanja na dravniku funkciju, kao i to, da e precizni

328

odgovori za koje je zainteresovan biti u iskljuivoj nadlenosti budueg naelnika Slube, pa e morati malo da se strpi. Na kraju razgovora doli smo do teme kadrova. Rekao sam mu da su stari kadrovi Slube spremni da se povuku, to u penziju, to na periferna radna mesta, dok su ovi mlai, neoptereeni politikom prolou, uglavnom zainteresovani da karijere nastave u funkciji nove dravne vlasti, pa se svi nadamo da sa kontinuitetom Slube nee biti problema. ini se tu ozbiljno zamislio i otvoreno mi rekao da lino planira da zadri sve nae ljude koji u prosloti nisu kompromitovani u smislu uea u likvidacijma, nasilju ili ozbiljnijim prekoraenjima slubenih ovlaenja, ali da e opstanak Slube generalno biti problematian zbog zapadnih pritisaka, koji se preko nevladinih organizacija permanentno vre na novu jugoslovensku vlast, da se institucije te vrste moraju redukovati do nivoa marginalizacije. Izjavio je da se sa takvim stavom ne slae i da e sve zavisiti od toga koliko zapadni pritisci budu bili ozbiljni i intenzivni. Pre nego to smo se razili direktno me je upitao kakvi su mi planovi i da li moda imam da izrazim neku elju za sebe lino? Odgovorio sam da sebe sagledavam iskljuivo u funkciji institucije kojoj pripadam i da nemam nikakvih posebnih elja. to u ali, to u zbilji, prokomentarisao je da je uvek zazirao od ljudi koji za sebe ne trae nita. Razili smo se u prijatnoj, ak se slobodno moze rei u srdanoj atmosferi. etvrti opozicioni lider, sa kojim sam u meuvremenu kontaktirao bar desetak puta, bio je Boris Tadi, potpredsednik Demokratske stranke i glavni iniev unutarstranaki konkurent, danas, inae, aktuelni predsednik Srbije. Tadi je tajno odravao paralelnu vezu sa nekoliko ljudi iz Slube, a na opti utisak je bio da pokuava da nas lino vee za sebe, sa namerom svaranja svoje privatne obavetajne mree. Svakome od nas priao je drugaiju priu, uz mnotvo lanih prozirnih obeanja, to smo tolerisali, jer smo iz kontakata sa njim izvlaili dosta informacija o trenutnim zbivanjima i pregrupisavanjima unutar opozicionih krugova. Te
329

kontakte sam prekinuo kada sam procenio da su izgubili znaaj. Nekoliko naih ljudi je sa njim ostalo u vezi do danas. Peti opozicioni lider sa kojim sam se nekoliko puta sreo bio je glavni eksponent prozapadnih nevladinih organizacija za polje bezbednosti, beogradski advokat Boa Prelevi, koji je u vreme naih susreta obavljao funkciju republikog koministra150 Unutranjih poslova. Maksimalno je insistirao na konspirativnosti susreta, verovatno verujui da tako pridaje vie znaaja i sebi i meni. Delovao je korektno, dobronamerno, na momente ak naivno. Bez mnogo uvijanja, istupio je sa ponudom koja se odnosila na uslove pod kojima mogu da sauvam svoj slubeni status. Istakao je da nova vlast, a i on lino, od svakog od nas oekuju da pruimo konkretne dokaze o svojoj neospornoj lojalnosti, pa se u tom smislu od mene oekuje da im pruim pomo na prikupljanju dokaza o umeanosti svog tadanjeg naelnika Radeta Markovia u organizaciju i izvrenje nekoliko politikih ubistava koja su se desila u Srbiji. Odgovorio sam mu da je Markovi jo uvek zvanini rukovodilac nae institucije i da na tako neto ne pristajem iz jednostavnog razloga to smatram da bih time ugrozio osnovna naela ustrojstva na kojima Sluba poiva. Naglasio sam mu i to da postoji precizna zakonska procedura po kojoj se sprovodi istraga o zloupotrebama slubenih ovlaenja i eventualnoj krivinoj odgovornosti lica zaposlenih u organima uprave. Ukoliko bi se protiv Markovia poveo postupak na taj nain, on bi kao ministar Unutranjih poslova mogao da izda pismeno nareenje bilo kome od zaposlenih da se zvanino ukljui u istragu, to ne bi smelo da bude odbijeno. Ovako, njegov zahtev se praktino svodi na najnii nivo potkazivanja kolega, to nijedan pripadnik Slube koji dri do sebe ne bi prihvatio. Prelevi je konstatovao da se nadao da u reagovati drugaije. Naime, prema njegovom pravnikom iskustvu, sve zvanine istrage koje su pokretane protiv funkcionera dravnih
150

U prelaznoj fazi preuzimanja vlasti, Ministarstvom unutranjih poslova rukovodila su tri koministra iz razliitih politikih stranaka.

330

organa obino su se zavravale bez rezultata ukoliko nisu bile potpomognute unutranjom podrkom. Takvu podrku je u ovom sluaju oekivao ba od mene, jer je raspolagao pouzdanim podatkom da smo Rade Markovi i ja bili u linom sukobu jo iz vremena pre nego to je postavljen za naelnika Slube (to je inae bilo tano), pa je pretpostavljao da u iskoristiti priliku da sa njim izravnam stare raune i tako se istovremeno dokaem pred novim vlastima. Objasnio sam mu da je moj stav pre svega zasnovan na linom odnosu prema Slubi, a ne prema naelniku Markoviu, to i novim vlastima moe biti sasvim dovoljna garancija da, danas-sutra, ukoliko neka sledea politika garnitura to bude zahtevala, neu prihvatiti da izdam ni njih. Imao sam utisak da me Prelevi ne razume. Nije ni udo, ipak smo mi pripadali razliitim svetovima. Iz kasnijeg razvoja dogaaja lako se moglo zakljuiti da niko od pripadnika Slube nije prihvatio njegove uslove. Ekipa kojim se okruio bila je sastavljena od potpuno marginalnih ljudi bez imalo profesionalne teine. Za nekih godinu dana bezuspenih pokuaja rekonstrukcije bezbednosnog sistema, podneo je ostavku. I najzad, esti opozicioni lider koji je sa mnom uspostavio kontakt bio je Neboja ovi, nekada bliski saradnik predsednika Miloevia, koji se posle jednog sukoba, sredinom devedesetih, transformisao u njegovog nepomirljivog politikog protivnika (kasnije u nekoliko navrata zauzimao ploaj potpredsednika Vlade). Sa oviem se nisam sastajao niti ga ikada lino upoznao. Kontaktirali smo posredstvom zajednikog prijatelja koji me je posetio jedne veeri i saoptio mi da je ovieva politika stranka, koja se zalagala za odravanje neometanog kontinuiteta bezbednosnih institucija donela odluku da mene predloi kao kandidata za budueg naelnika Slube, bez ikakvih linih uslovljavanja, pa ih je zanimalo ta o tome mislim. Izneo sam mu zakljuak sa kolegijuma da svako iz najueg kruga Slube kome se takva solucija ponudi to prihvati, to se odnosi i na mene, pa stoga nemam nita protiv. Takoe sam mu napomenuo da na osnovu
331

utisaka koje sam imao posle razgovora sa iniem, ali i sa drugim opozicionim liderima, smatram da moja kandidatura nee proi, ali smo se sloili da ipak vredi pokuati. Prvi dravniki akt koji je doneo Zoran ini, po stupanju na vlast poetkom 2001. godine, odnosio se na smenu naelnika Slube, Radeta Markovia. Tako neto bilo je oekivano, a s obzirom na to da smo kadrovski i organizaciono bili dovoljno stabilni, Radetov odlazak proao je neosetno. Zvanino, inievo obrazloenje formulisano je kao namera novih vlasti da se iz dravnih organa uklone najeksponiraniji kompromitovani kadrovi zateeni iz prethodnog reima. Nezvanino, iniev primarni motiv bila je istka bezbednosnih struktura kako bi se oslabila politika mo njegovog najveeg konkurenta, saveznog predsednika Vojislava Kotunuce, koji je u tim strukturama uivao apsolutnu podrku. U svakom sluaju, sudbina kontinuiteta Slube, do daljeg, nije dovoena u pitanje, naprotiv, njen znaaj je i sam ini apostrofirao, izmeu ostalog i otvorenom porukom zateenim kadrovima da se od njih oekuje da lojalno nastave sa obavljanjem svojih profesionalnih obaveza. Sa nestrpljenjem se iekivalo postavljenje novog naelnika, jer se znalo da e od njegovog izbora umnogome zavisiti dalji razvoj dogaaja. Izbor naelnika Slube danima je odlagan. Nova vlast nala se pred dilemama: da li se prepustiti riziku i rukovoenje poveriti starim kadrovima ija se lojalnost procenjivala kao problematina? Da li se orijentisati na dokazane prozapadno orijentisane linosti iz bezbednosnh struktura, koje su u svojim profesionalnim sredinama uglavnom tretirane kao izdajnici, pa se realno moglo oekivati da e njihovo postavljenje rezultirati otporom sa nepredvidivim posledicama? Ili se moda orijentisati na potpuno nove ljude, izvan tog profesionalnog miljea, to bi sa sobom povlailo rizik od sasvim izvesnog gubitka institucionalne kontrole? U opticaju je bilo desetak imena o kojima se raspravljalo na zatvorenim politikim sastancima, meu kojima se izdvajalo est potencijalnih kandidata:
332

 Aleksandar Vasiljevi, penzionisani general Jugoslovenske armije, bivi rukovodilac Vojne bezbednosti. Vasiljevi se pred novim vlastima uveliko dokazao kao bezrezervni pobornik Hakog tribunala. Meu prvima se odazvao zahtevima Zapada da potkae svoje bive politike i vojne rukovodioce, a njegova, zaista temeljna izdaja, dokumentovana je na 72 sata videozapisa.151 Kao ovek koji je od ranije pokazivao patoloku mrnju prema Slubi dravne bezbednosti, skrenuo je na sebe panju najekstremnijih globalistikih krugova, jer se objektivno procenjivalo da je upravo on idealna linost kojoj se moe poveriti zadatak razbijanja Slube. Njegovu kandidaturu na mesto novog naelnika inicirale su i podravale nevladine organizacije. Stevan Nikevi, bivi pripadnik Slube dravne bezbednosti, koji je dezertirao u vreme NATO agresije. Nikevi je u ranijem periodu spadao u perspektivne mlae kadrove, meutim, svoju linu profesionalnu budunost nije video u Slubi, ve u prelasku na rad u druge dravne organe, to mu svojevremeno nije doputeno. Mada je zauzimao relativno dobar poloaj, nije skrivao svoju nameru da jednoga dana napusti Slubu. Tokom NATO agresije, 1999. godine, protivno nareenju dravnog i slubenog rukovodstva, bio je jedan od retkih koji je svoju porodicu sklonio u inostranstvo, a nedugo zatim i sam je ilegalno napustio zemlju. U Beogradu se ponovo pojavio posle petooktobarskih politikih previranja kao eksponent globalistikih nevladinih organizacija, angaovan na zadacima prestruktuiranja bezbednosnog sistema. Njegovo ime figuriralo je u svojstvu najozbiljnijeg kandidata za preuzimanje Slube. Milovan Popivoda, bivi funkcioner Slube dravne bezbednosti. Popivoda je dui niz godina bio jedan od najbliih saradnika Jovice
151

Video-trake koje svedoe o Vasiljevievoj izdaji, od strane grupe srpskih patriota tajno su iznete iz prostorija Hakog tribunala i umnoene u vie desetina primeraka, tako da su uglavnom dostupne svim zainteresovanim pojedincima.

333

Staniia. U Slubi je bio izuzetno cenjen i uticajan sve do dolaska Radeta Markovia na elo te institucije, kada je svrstan u grupu od nekoliko inovnika koja je, iz sasvim neopravdanih razloga, degradirana i oteena. Mada je u opozicionim krugovima bio omrznut, posebno na podruju severozapadne srpske pokrajine Vojvodine, gde je uglavnom bio stacioniran, njegovo neprijateljstvo sa Markoviem isticano je kao argument na osnovu kojeg se novim vlastima sugerisalo da na Popivodu dugorono mogu da raunaju. Tako je, na predlog grupe opozicionih intelektualaca, Popivoda kandidovan za mesto naelnika Slube, sa prioritetnim ciljem beskompromisnog razraunavanja sa Markoviem i njegovim najbliim ljudima. Mia Viloti, aktuelni funkcioner Slube, pomonik naelnika po problematici unutranjeg ekstremizma. Viloti je dobro bio poznat opozicionim krugovima, jer se njima bavio tokom itave svoje karijere. Teko je rei da li je sa njihove strane bio vie prezren ili potovan, uglavnom, provejavala su dva osnovna miljenja. Prvo, da Viloti o svima njima pojedinano zna previe i da najverovatnije raspolae mnotvom kompromitujuih materijala, pa je takvog oveka bolje imati uz sebe. I drugo, da e opoziciona struktura koja uspostavi najbolje odnose sa njim moi dugorono da rauna na znatnu politiku prednost u odnosu na ostale unutranje politike konkurente. Iza Vilotieve kandidature na mesto naelnika Slube stajao je aktuelni republiki ministar Unutranjih poslova, Duan Mihajlovi, a inae se pretpostavljalo da ga je Mihajlovi ve uveliko uzeo pod svoje. Branko Crni, aktuelni funkcioner Slube, pomonik naelnika po kontraobavetajnoj problematici. Crni je u prvi plan izaao kao najblii Markoviev saradnik. S tim u vezi, lino ga je Markovi preporuio Vojislavu Kotunici i njegovoj stranci kao svog naslednika. Kotuniin kabinet je to prihvatio i podrao, oekujui da e izborom Crnog zadrati uticaj koji je do tada imao na bezbednosne institucije.
334

 esti potencijalni kandidat bio sam ja. U opozicionim krugovima nisam bio poznat. Znalo se da sam bio jedan od najbliih Stanieevih saradnika i da se u vreme Markovia nisam posebno eksponirao. Takoe su imali informaciju da kao usko specijalizovani kadar za oblast pijunae, nisam imao dodirnih taaka sa unutranjom problematikom, pa samim tim ni neraienih odnosa sa bilo kim od opozicionih lidera. Procenjivali su da uivam ugled kod mlaih kadrova, pa bi moje postavljenje nailo na odobravanje, to bi se dalo iskoristiti na planu spontanog preusmeravanja Slube u pravcu interesa novouspostavljenog reima. Posebno su imali u vidu to da u dogledno vreme stiem zakonske uslove za penziju, to je znailo da se i moja kasnija eliminacija sa te funkcije, po obavljenom poslu prestruktuiranja, lako mogla realizovati bez dodatnih problema. Opti je utisak bio da ni jedan od ponuenih kandidata ne odgovara. Naime, prva trojica su odustala i pre nego to je dolo do oficijalne rasprave na tu temu. General Vasiljevi i njegovi mentori ocenili su da bi njegovo postavljenje sigurno izazvalo nepotrebne, pa i opasne komplikacije, Nikevi je izriito naglasio da ga bavljenje Slubom ne zanima jer ima druge politike planove, dok je Popivoda zakljuio da Slubu oekuju teki lomovi i previranja u emu on nikako ne eli da uestvuje. Sa druge strane, i tri preostala predloga okarakterisana su kao nepodobna reenja: Viloti koji je neosporno napravio karijeru na sabotiranju mnogih od aktuelnih lidera opozicije, Crni ije se ime vezivalo za navodne najvee zloupotrebe Radeta Markovia i ja za koga se ocenjivalo da zajedno sa ostalim lanovima najueg Staniievog tima neu moi da izbegnem pokretanje postupka pred Hakim tribunalom. Dileme je presekao ini, koji nije ni dopustio da se rasprava na tu temu povede. Jednostavno je na sastanku lidera stranaka koje su participirale u vlasti izvadio svoj kadrovski predlog, Gorana Petrovia, do tada nespominjanog
335

kandidata nevladinih organizacija, konstatujui da je ve odluio da njega imenuje za naelnika Slube. Novi naelnik, Goran Petrovi, svojevremeno je bio zaposlen u Slubi kao operativac na kontraobavetajnoj problematici (jedno vreme bio sam mu neposredni rukovodilac). Spadao je u kategoriju mlaih kadrova za koje se smatralo da su zalutali u tu instituciju, jer se nikada nije isticao radnim rezultatima, niti ga je karijera posebno zanimala, a angaovao se tek toliko da bi zaradio platu. Jo negde pred kraj Staniievog mandata izraavao je nameru da napusti Slubu, to je i uinio kada je na mesto naelnika doao Markovi. Mada se u njegovoj biografiji navodi da je zbog prozapadnih ideja izbaen iz Slube, to nije tano, jer je Petrovi uredno podneo molbu za sporazumni prekid radnog odnosa kojoj je u redovnoj proceduri udovoljeno. Kasnije je, zahvaljujui rodbinskim vezama sa Goranom Svilanoviem, politiki najeksponiranijim predstavnikom globalistikih nevladinih organizacija, izbio u prvi plan kao kadar na koji e nova vlast dugorono raunati. Bilo je sasvim izvesno da Petrovi, svojim linim autoritetom, nee moi da se nametne Slubi, to inae nije ni pokuao. Zbog toga je ini preduzeo dodatni kadrovski potez i za njegovog zamenika postavio veoma iskusnog, reaktiviranog penzionisanog kontraobavetajca, Zorana Mijatovia, doajena Slube iz vremena Jovice Staniia, koji je za razliku od Petrovia dobro znao i ta i kako treba initi. Mijatovievo imenovanje predstavljalo je iznenaenje, jer se radilo o starom komunisti koji nikada nije pokazao sklonost ka demokratskoj opoziciji. Svoje reaktiviranje obrazlagao je iskljuivo eljom da pomogne mladim kadrovima Slube da se to bolje snau u politikim promenama, meutim, ubrzo e se pokazati da su njegove namere bile sasvim drugaije. Slubu je praktino vodio Mijatovi. Na prvom proirenom kolegijumu nastupio je sa inievom tezom da svim starim kadrovima treba omoguiti da zadre profesionalne pozicije, ali da
336

ih, do sticanja uslova za penziju, diskretno treba udaljiti sa udarnih mesta i ansu dati mlaim ljudima, neoptereenim prolou. Takoe je naglasio da e slubeni resursi morati da se preusmere u skladu sa zahtevima novih dravnih interesa, to se mnogima sigurno nee dopasti, pa e samo od nas zavisiti da li emo se prilagoditi i ostati ili emo biti proglaeni smetnjom i udaljeni po kratkom postupku. Prestruktuiranja koja su usledila jasno su dala do znanja u kom pravcu Petrovi i Mijatovi vode Slubu. Na planu uspostavljanja vetakog kadrovskog balansa, u stalni radni odnos je po skraenom postupku, bez provere sposobnosti i podobnosti, primljen izvestan broj novih pripadnika, iz sastava koji je inio partijska i privatna obezbeenja demokratskih lidera, koji su odmah postavljeni na rukovodea mesta, to je u Slubu uvelo svojevrstan revanistiki diletantizam. Presudna podrka za to usledila je od Amerikanaca, to jest od amerike obavetajne slube CIA, koja je, na molbu demokratskih vlasti, pod hitno u Beograd uputila tim svojih instruktora. Preduzeta je serija jednonedeljnih operativnih kurseva, sa temama kao to su: demokratizacija obavetajnih sistema, meunarodna bezbednosna saradnja, ekoloka zatita ovekove okoline i tome slino. Cilj oigledno nije bio operativno osposobljavanje mlaih i novoprimljenih kadrova, ve nastojanje da to vei broj ljudi dobije status Cijinih aka, sa formalno izdatim strunim sertifikatima kao pokriem za planirana prekoredna unapreenja. Kada je Mijatovi procenio da je operativni sastav u dovoljnoj meri razvodnjen, zapoelo se sa kadrovskim istkama. Zauzet je stav da je glavni problem koji predstavlja smetnju modernizaciji Slube, neraien odnos sa, navodnim, tekim zloupotrebama ovlaenja u prolosti. Raiavanje tih okolnosti postavljeno je kao prioritet i Sluba je praktino poela da se bavi iskljuivo sama sobom. Prvi na udaru bili su oni tek smenjeni, tj. Rade Markovi i najblii krug oko njega. Sa providnim izgovorom, da se Sluba mora otarasiti kompromitovanih Miloevievih kadrova, prelazei preutno preko injenice da je
337

upravo Mijatovi kompletnu svoju karijeru izgradio kao Miloeviev kadar, preduzeta je prava hajka na te ljude. Pod obrazloenjem da su odgovorni za najbrutalnije oblike razraunavanja sa dojueranjom opozicijim, za atentate, neovlaena prislukivanja, unitavanje slubene dokumentacije i dr., mada za tako neto nisu postojali nikakvi dokazi, uhapeni su Markovi152, Branko Crni i jo nekoliko elnih ljudi. Svima u dravi bilo je jasno da je stvarni cilj ove akcije bio obraun sa delom Slube koji se najvie eksponirao po lojalnosti aktuelnom inievom politikom suparniku Kotunici, ali niko, pa ni Kotunica, nije pokuao da reaguje. Sledei na udaru bili su nacionalisti. Prema toj kategoriji primenjena je drugaija taktika. Naime, taj krug ljudi u Slubi inili su ratni veterani iz obavetajnih i kontraobavetajnih odeljenja, kao i kompletan sastav Jedinice za specijalne operacije (JSO), poznatije pod popularnim nazivom Crvene beretke, prema kojima su novi naelnik i njegov zamenik pokazivali neskriveno strahopotovanje. Stoga je, pre nego to su u tom pravcu preduzete bilo kakve konkretne mere, sprovedena opsena propagandna kampanja preko nevladinih organizacija o neophodnosti hapenja i deportacije jugoslovenskih graana za koje Tuilatvo, takozvanog Meunarodnog suda za ratne zloine u Hagu, pokazuje interesovanje. Takvom kvalifikacijom praktino su bili obuhvaeni svi, to je pruilo mogunost rukovodstvu Slube da sa pojedincima iz ove kategorije napravi odreene neprincipijelne dogovore. Ukratko, komandi Crvenih beretki su date garancije da niko od njih, ali ni ostalih osumnjienih kolega iz Slube, nee biti hapen i isporuen, ukoliko pristanu da na sebe preuzmu hapenje biveg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloevia. Jedinica za specijalne operacije je te uslove prihvatila i sredinom 2001. godine, upadom njihovih komandosa u Miloevievu porodinu kuu, bivi predsednik je uhapen, a ubrzo zatim, ilegalno, uz asistenciju NATO snaga, prebaen u Hag.
152

Radomir Markovi se ve etiri godine nalazi u zatvoru, mada do sada nije dokazana nijedna optuba za koju se tereti.

338

Ali dalji razvoj dogaaja niko nije mogao da predvidi. Bez obzira na to koliko je Miloevi tada bio omiljen u narodnim masama ili ne, njegovo hapenje i ilegalna predaja stranom sudu naili su na iroku javnu osudu. Pri tome, Crvene beretke, nekadanji simbol patriotizma, okarakterisane su kao izdajnici nacionalnih interesa. Porodice, koje su se do jue diile time to su im sinovi, braa ili oevi, pripadnici najelitnije srpske oruane formacije, ustro su protestovali. Nacionalisti iz Slube, patriote iz armije i ostalih slinih organizacija, prekinuli su sa njima sve veze, ukljuujui i privatne kontakte. Ulje na vatru dolile su izjave demokratskih lidera i glasila nevladinih organizacija, u kojima su Crvene beretke pohvaljivane kao udarna snaga novog reima, to je definitivno ilo u prilog potvrdi o njihovoj izdaji. Pod pritiskom nacionalno opredeljenog dela javnog mnenja, uvidevi do koje su mere politiki izmanipulisani, komanda Jedinice za specijalne operacije, donosi tajnu odluku o oruanoj pobuni. Novembra 2001. dodine, oklopna vozila Jedinice za specijalne operacije Dravne bezbednosti blokirala su glavni prilaz Beogradu. Njeni pripadnici, pod punom ratnom opremon, disciplinovano su se rasporedili du saobraajnice pored kongresnog Centra Sava. Vlasti su bile uspaniene. Policija nije imala kapaciteta da im se suprotstavi, armija u to nije elela da se mea. Narod je poeo da se okuplja i da ih pozdravlja. Uskoro, sve nacionalistike politike organizacije oglasile su se sa izjavama podrke. Patriotske snage otvoreno su zagovarale dravni udar. Krizu je razreio ini, pomirljivom izjavom o podrci njihovom opravdanom revoltu. Sva odgovornost za deavanja koja su tome doprinela prebaena je na naelnika Slube Gorana Petrovia i njegovog zamenika Mijatovia. Posle nepunih godinu dana koliko su proveli na tim funkcijama, prinueni su da podnesu ostavke i tenzije su splasle. Komanda Crvenih beretki poverovala je u to da su svi njihovi problemi zauvek reeni, pa su se zadovoljno povukli u bazu. Mijatovi je privremeno rasporeen na nie radno mesto i ubrzo vraen u penziju, a Goran Petrovi, kao dokazani
339

demokratski kadar, upuen je na novu dunost. Naime, globalistike nevladine organizacije, iji je eksponent od poetka bio, nisu dozvolile da izgube upliv u bezbednosne institucije, pa je na insistiranje njegovog neposrednog mentora, Gorana Svilanovia, postavljen za direktora Obavetajne slube pri Ministarstvu inostranih poslova (SID). Neosporno da je njegovom postavljenju doprinelo i zalaganje Amerikanaca ije je interese Petrovi dosledno zastupao, omoguivi im neometani uvid u sve segmente Slube. Situaciju u Slubi, do postavljenje novog naelnitva, karakterisalo je nekoliko novih elemenata. Jedinica za specijalne operacije se do te mere osilila da je njena komanda poela da se ponaa kao nezavistan centar moi, kome pozadina Slube, niti bilo koje dravne institucije, vie nisu potrebni. Mada su pobunom, dobrim delom povratili preanji ugled, bahatim nastupom i uestalim incidentima njenih pripadnika na javnim mestima, sve su ee poeli da se spominju u negativnoj konotaciji kao estoki momci koje treba izbegavati. Pri tome, oseaj samodovoljnosti spreavao ih je da uvide kojom brzinom gube podrku u irim patriotskim krugovima, kako u politici, tako u armiji, pa i samoj Slubi iz koje su ponikli. to se tie nacionalno opredeljenih operativnih kadrova, ve je uveliko dolo do njihovog samoorganizovanja oko nekolicine iskusnih doajena. Funkcionisali su besprekorno, kao Sluba u Slubi, meutim, osnovna tekoa sa kojom su se suoavali bila je injenica da nijedna od vodeih patriotskih grupacija nije elela da ih prihvati i podri. Naime, Miloevievi socijalisti bili su u totalnom rasulu. Podatke koje su tajno dobijali od tog dela Slube, posebno one koji su se odnosili na Miloevievu odbranu pred takozvanim Tribunalom u Hagu, primali su sa zahvalnou, ali za vre politiko vezivanje nisu hteli ni da uju. Sa eeljevim nacionalistima, radikalima, bilo je jo gore. Kada je njihovim predstavnicima data ponuda da im se kompletan tajno organizovani sastav Slube prikljui i stavi u funkciju njihove stranke, bukvalno
340

su se razbeali, plaei se da je u pitanju provokacija. Eventualna, minimalna potpora, mogla se oekivati samo od, isto tako samoorganizovanih pripadnika Vojne slube i nekoliko tajnih nacionalistikih organizacija, sa kojima je od ranije odravan operativni kontakt. Nista manje komplikovane nisu bile ni okolnosti u kojima se zatekla inieva Vlada, to se indirektno odraavalo i na njene odnose prema Slubi. Naime, kraj 2001. godine karakterisalo je inievo politiko osamostaljivanje u odnosu na ostale koalicione partnere. ini nije eleo da deli vlast ni sa kim, posebno ne sa nevladinim organizacijama, pa se okrenuo drugim izvorima finansiranja. Status glavnog inievog sponzora preuzeo je kontroverzni zapadni bisnismen srpskog porekla, Milan Jankovi, u svetu poznatiji pod svojim amerikim imenom, Filip Cepter, vlasnik istoimene kompanije, koji je prema najaktuelnijim procenama svrstan meu 100 najbogatijih ljudi na svetu. Cepter se u balkanske politike prilike umeao sredinom devedesetih godina, kada se pojavio kao jedan od finansijera vladajue garniture Republike Srpske. Svoj uticaj u politici i biznisu ostvarivao je preteno preko pozicija u Karadievoj Slubi dravne bezbednosti u kojoj je imao mnotvo prijateljskih, rodbinskih i poslovnih veza. Kako se situacija na tom delu srpskog prostora komplikovala, njegov uticaj je rastao, posebno u oblasti sive ekonomije, sa tendencijom preuzimanja monopola na privredne grane koje su donosile najvei profit. S tim u vezi, pripadnici pomenute Slube, esto su, po pravilu i ne znajui za ije interese rade, bili angaovani u akcijama razbijanja Cepterove konkurencije. Tako, izmeu ostalog, postoje osnovi za sumnju da je Cepter stajao iza atentata na jednog od najpoznatijih srpskih nacionalistikih lidera, eljka Ranatovia - Arkana, koji mu je predstavljao nepremostivu prepreku za uspostavljanje monopola na trgovinu naftnim derivatima153. Cepterov novac, meunarodne veze, iskustvo i
153

Arkanovo ubistvo dugo godina je pripisivano Slubi dravne bezbednosti Srbije, a svi podaci koji su istragu usmeravali prema Cepteru jednostavno su ignorisani. Ako je meu Arkanovim junacima ostao bar jedan koji sebe jo uvek takvim smatra, neka proveri sa ijeg su rauna isplaivani trokovi odravanja stana u kome se u Beu krio jedan od odbeglih izvrilaca atentata. Da ne spominjem injenicu da su svi

341

kadrovi bliski bezbednosnim strukturama, iniu su neogranieno stajali na raspolaganju, a on je to znao da iskoristi. Naravno i Cepterovi motivi su bili grandomanski, ni manje ni vie nego da se, uz inievu podrku, domogne pozicije predsednika drave. Kao to emo ubrzo videti, u njihovoj dalekosenoj viziji osvajanja politike moi znaajnu ulogu trebalo je da odigra Sluba, ija je reorganizacija osmiljena po jednom perfidnom planu, koji e biti realizovan u nekoliko pravaca. Za naelnika Resora Dravne bezbednosti postavljen je, na opte zadovoljstvo, dr Andrija Savi, direktor Nastavnoobrazovnog centra pri Institutu bezbednosti, ovek sa velikim ugledom u svim strukturama Slube. Kao afirmisani strunjak iz oblasti organizacionih nauka, osnovni zadatak mu se svodio na reorganizaciju bezbednosnog sistema i usklaivanje te problematike sa aktuelnim meunarodnim tokovima. injenica da se Savi nikada nije bavio operativnim radom niti je sa tim imao bilo kakvih iskustava i dodirnih taaka, okvalifikovana je kao nebitna, jer njegova uloga nije ni bila funkcionalnog karaktera. Na prvom kolegijumu Savi nas je izvestio da svi zateeni kadrovi ostaju, do daljeg, na svojim mestima, dok se u potpunosti ne okona proces reorganizacije. Osim strunog tima, sastavljenog preteno od profesora Nastavno-obrazovnog centra, koji e neposredno raditi na izradi planova i dokumenata, sugerisano je da ostali nisu obavezni da dolaze na posao, osim u sluaju njegovog linog poziva. Prema njegovoj oceni dugorone sudbine Slube, politiki vrh e najverovatnije postupiti po slovakom modelu, to je znailo da e po uspostavljanju novog bezbednosnog aparata, svi zaposleni jednim dravnim aktom dobiti kolektivni otkaz, da bi kasnije bili pojedinano pozivani da se vrate na adekvatna radna mesta. Objektivno gledajui, Savi nije imao odreene ruke u postupanju. Manevarski prostor bio mu je ogranien obavezom ispunjavanja zahteva amerikih obavetajnih savetnika koji su
Arkanovi poslovi u Republici Srpskoj nedugo zatim preuzeti od strane Cepterovih firmi.

342

svakodnevno nadzirali proces, kao i bezuslovnim pridravanjem organizacionog obrasca karakteristinog za zapadne bezbednosne sisteme. Sve u svemu, kako je reorganizacija napredovala, tako je funkcionisanje Slube zamiralo, do potpunog zaustavljanja bezbednosnih aktivnosti, to je sigurno bio jedan od planiranih propratnih efekata. Operativi je plasirano obrazloenje da zastoj na kontraobavetajnim obradama ne treba da ih zabrinjava, iz jednostavnog razloga to prozapadna politika orijentacija novih dravnih vlasti vie ne vidi nikakvu opasnost od evropskih slubi, a jo manje od amerike koja je je formalno zadobila status prijateljske institucije. Do daljeg se ak sugerisalo zamrzavanje ranije zapoetih poslova dok Sluba ne dobije striktne smernice ta e se ubudue svrstatavati pod kategoriju neprijateljske delatnosti. U istom kontekstu, zvanino je nametnuta teza da jadna mala Sluba kao to je naa, prema novom konceptu, uopte nema ni potreba ni interesa da se bavi obavetajnim radom, pa je kao spontani in usledilo zakonsko ukidanje Obavetajne uprave, to je prolo gotovo nezapaeno. Sledei bezbednosni segment za koji je ini pokazivao izuzetno interesovanje odnosio se na pokrivanje patriotski orijentisanih grupacija u Srbiji i to iz dva razloga: prvi je bio udovoljavanje pritiscima Zapada za pronalaenjem i isporukom lica za koja je takozvani Haki tribunal pokazivao interesovanje. Drugi, za njega neuporedivo znaajniji, ticao se ostvarivanja operativnog uvida u tajne tokove kapitala kojim su ove grupacije raspolagale, raunajui tu pojedine Miloevieve i Karadieve sledbenike iji se kapital kretao do enormnih razmera, grupaciju novoformiranih srpskih biznismena iji je kapital poticao iz nedefinisanih, najblae reeno, sumnjivih izvora, kao i klasinih kriminalaca koji su zbog ogromnih svota novca kojeg su posedovali poeli da poprimaju nezanemarljivu politiku teinu. Ovde ve, ini nije imao poverenja ni u Andriju Savia ni u Slubu. Stoga je za Savievog pomonika po tim pitanjima, postavio Cepterovog slubenika, biveg pripadnika Dravne
343

bezbednosti Republike Srpske, Zorana Janjuevia, inae svog linog savetnika po problematici bezbednosti. S poetka, Janjuevi je samo pasivno pratio izvetaje o rezultatima mera primenjivanih prema pomenutoj grupaciji lica, dok nije odlueno da se po pitanju suprotstavljanja toj kategoriji formira posebno operativno odeljenje i to pri Slubi javne bezbednosti. Uspostavljen je UBPOK Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala, gde su pod pojmom kriminalaca svrstani svi inievi nacionalistiki obojeni politiki protivnici, vojni generali i pripadnici Slube za koje se interesovao Hag, zatim, manje ili vie problematini biznismeni, pa i poneki pravi kriminalac, tek toliko da bi ova nova Uprava opravdala svoj organizacioni naziv. UBPOK je snabdeven najmodernijom prislunom opremom, a s obzirom na to da su plate zaposlenih bile bar duplo vee nego u svim drugim bezbednosnim segmentima, tehniki osposobljenim iskusnim kadrovima Dravne bezbednosti data je ansa za prelazak na rad kod njih, to su mnogi iskoristili. Andrija Savi nije krio zadovoljstvo to njegova Sluba vie nee biti izloena optubama nacionalista da se bavi obradom srpskih patriota i ratnih veterana, a vest o tome sa odobravanjem je doekana i od ireg operativnog sastava. injenica, da je na taj nain sutinski formiran paralelni bezbednosni organ sa istim ingerencijama koje je do tada imala iskljuivo Sluba, nikog nije posebno tangirala. Za glavnog operativnog koordinatora izmeu UBPOK-a i Dravne bezbednosti imenovan je Janjuevi, s tim to operativni izvetaji nikako nisu mogli biti dostupni na uvid naelniku Slube, koga, uzgred, to nije ni zanimalo. Posebno je bio zanimljiv princip po kome je sprovedena reorganizacija najproblematinijeg segmenta Slube, to jest, njene Jedinice za specijalne operacije. iniev vizionarski genije tu je najvie doao do izraaja. Formalno, komandant jedinice, Milorad Lukovi je penzionisan, a jedinica, zvaninim aktom ministra Unutranjih poslova prebaena u nadlenost Javne bezbednosti. Ni po tom pitanju Andrija Savi nije ak ni
344

konsultovan, ali je zadovoljno odahnuo, smatrajui da je Slubi skinut veliki teret sa vrata. Naizgled, sve se odvijalo demokratski i po zakonu, mada e dalja uloga Crvenih beretki postati poprilino drugaija. ini je imao dobru procenu o stanju u jedinici, pre svega o individualnim problemima njenih pripadnika, kao parametru pomou kojeg se moglo neogranieno manipulisati. Jezgro jedinice, nekih stotinak ljudi, znali su da im zbog uea u ratnim akcijama stalno nad glavom stoji opasnost od hakog progona, desetine veteranainvalida su promenom politikog sistema bukvalno odbaeni i preputeni sami sebi, porodice izginulih veterana, o kojima se do tada starala Sluba, najednom su postale socijalno ugroene. Bilo je sasvim izvesno da e komanda Crvenih beretki veoma brzo doi na pomisao o samozbrinjavanju, po principu kako su to uinili ruski specijalci, veterani avganistanskog rata, to jest potpunom kriminalizacijom svog sastava. Procenivi da je takva kriminalizacija gotovo neminovna, ini je doao na ideju da ovaj proces ubrza, tajnom ponudom penzionisanom komandantu Miloradu Lukoviu, koji je i dalje zadrao status neprikosnovenog lidera jedinice, da zajedno uu u organizovani dravni kriminal, na obostranu korist. Naime, srpsko trite je ve dugo funkcionisalo po principima sive ekonomije, gde su izbrisane granice izmeu legalnog i ilegalnog, pa se razlika izmeu ozbiljnih biznismena i klasinih kriminalaca mogla meriti samo nijansama. iniu je ta okolnost predstavljala ozbiljan politiki problem, jer su mnogi od finansijskih monika podravali suparnike stranke i politike pokrete, to se eventualno moglo prevazii uspostavljanjem centralizovane dravne kontrole nad podzemljem. Uz to, znao je da Srbiji u dogledno vreme predstoji proces trine tranzicije, u vidu kapitalizacije dravnih preduzea, pa mu je kontrola nad brojnim nosiocima ilegalnog kapitala, koji su u tom procesu videli svoju veliku poslovnu ansu, bila neophodna, u smislu eliminacije konkurencije u korist biznismena bliskih najuem krugu njegove

345

stranke. Na tom planu, Lukovi i Crvene beretke mogli su se iskoristiti kao idealni poslovni partneri. Lukoviu se ponuda dopala. Uz obrazloenje da je to jedini nain koji e Crvenim beretkama obezbediti pouzdan tajni finansijski fond, rado je prihvaena i od ostalih lanova jezgra jedinice. Da bi se osigurao da e budue akcije te vrste zaista imati kvalifikaciju dravnog posla, Lukovi je postavio samo jedan uslov, a to je da njegov oficir za bezbednost, Milorad Bracanovi, preko koga e se odvijati budua koordinacija, zauzme funkciju zamenika naelnika Resora dravne bezbednosri i to obavezno izvan ingerencija naelnika Andrije Savia. ini je uslov prihvatio, pa je tako Savi dobio zamenika kome nije smeo da se mea u posao. Kako se situacija odvijala dalje, lako se moe analitiki pratiti kroz crne hronike beogradske tampe. Godinu 2002. obelezila je serija spektakularnih otmica, ucena, oruanih pljaki, diverzija i ubistava. Potencijalne rtve tipovao je Janjuevi, na osnovu izvetaja koje mu je redovno dostavljao UBPOK. Kriterijum nije bio samo posedovanje sumnjivog kapitala, ve i odnos pojedinaca iz tog kruga prema politici premijera inia. Odabranog kandidata zatim je pod prismotru preuzimao Bracanovi da bi ustanovio pravce kretanja, nivoe obezbeenja i ostale elemente bitne za dalji tretman. Na kraju, akciju bi realizovali maskirani pripadnici Crvenih beretki, sa njima svojstvenom, komandoskom preciznou. Istrane radnje bi kasnije preuzimao UBPOK i to na nain koji nikada nije dovodio do rezultata, osim u nekoliko sluajeva kada je Bracanovi, na osnovu friziranih izvetaja i iznuenih lanih priznanja, oficijalno preusmeravao istragu u pogrenom pravcu. Mada su sume koje su se slivale u tajni fond Crvenih beretki bile milionske, ini nije bio zainteresovan za taj novac. Zanimalo ga je neto neuporedivo vrednije i znaajnije. Konkretno, Lukovi je, posle samo nekoliko akcija, zaista uspostavio punu kontrolu nad kriminogenim sredinama i zaveo tihi teror u odnosu prema svim nosiocima sivog kapitala. Privatizacija dravnih
346

preduzea mogla je nesmetano da se odvija po planu koji je zacrtao ini. Odjednom, na privrednoj sceni Srbije poeli su da se pojavljuju nepoznati, potpuno marginalni ljudi iz inievog okruenja, koji su, kao nosioci nedefinisanih finansijskih centara moi, favorizovani na aukcijama i tenderima prilikom otkupa najznaajnijih ekonomskih resursa, po smeno niskim cenama. Konkurenciju eventualnih lokalnih biznismena nisu ni osetili, jer ovi, jednostavno, nisu smeli ni da se pojave. Tom irokom akcijom centralizovano je rukovodio, Cepterov slubenik, Nemanja Kolesar, zvanini savetnik premijera inia za poslove trine tranzicije. Podatke o potencijalnoj konkurenciji na koju eventualno treba uticati obezbeivao je Janjuevi. Bracanovi i Lukovi stajali su u pripravnosti i uskakali po potrebi. Konano, etvrti pravac inieve rekonstrukcije bezbednosnog sistema odnosio se na formiranje njegove privatne politike policije. Otvoreni sukob oko preraspodele pozicija vlasti sa koalicionim partnerima iz dojueranje demokratske opozicije, kao i previranja u sopstvenoj stranci, iniu su nametnuli potrebu uspostavljanja tajnog nadzora nad gotovo svim institucijama sistema. Za tako neto nije imao objektivnih uslova, jer bi pokrivanje ostalih legalnih nosilaca demokratske vlasti, preko Slube ili UBPOKA, bilo previe rizino i gotovo sigurno bi rezultiralo provalom i kompromitacijom. Ipak, reenje je pronaeno u reaktiviranju tajnih operativno-tehnikih resursa preostalih iz vremena Radeta Markovia. Naime, jo tokom NATO agresije, dve godine ranije, Sluba je bila prinuena da razdeli i dislocira prisluni centar na nekoliko tajnih lokacija u gradu. Ti centari su kasnije ugaeni, ali tehniki kapaciteti na pojedinim mestima nisu u potpunosti demontirani, to je u Slubi znalo samo nekoliko ljudi, izmeu ostalih i Bracanovi. Upravo jedan od tih centara, u organizaciji Bracanovia i Janjuevia, tajno je reaktiviran za inieve privatne i politike potrebe. Rukovoenje ilegalnim centrom povereno je, Cepterovom slubeniku, efu inievog kabineta, Velimiru-Bebi Popoviu. Mada kapaciteti ni
347

iz daleka nisu mogli udovoljiti inievim zahtevima, bili su sasvim dovoljni da bi se vrilo redovno prislukivanje njegovih najopasnijih rivala, Vojislava Kotunice, Borisa Tadia, Mlaana Dinkia i jo nekoliko funkcionera. Interesantno je to da je Vojna sluba bezbednosti pomenute aktivnosti blagovremeno otkrila i na to upozorila, ali se preko toga uglavnom prelo i sluaj je zatakan. Tako je, do kraja oktobra 2002. godine, proces reorganizacije bezbednosnog sistema zaokruen. Segmenti koji su se bavili problematikom unutranje politike bezbednosti izdvojeni su iz Slube i u potpunosti stavljeni u nadlenost UBPOK-a, koji e od tada pa nadalje, paralelno sa tajnim prislunim centrom pri iievom kabinetu, funkcionisati u svojstvu premijerove privatne politike policije. Oruani segment Slube Jedinica za specijalne operacije, takoe je formacijski preao u nadlenost Javne bezbednosti, osim najueg jezgra jedinice, koje e nadalje funkcionisati kao inieva privatna, kriminalizovana, paravojna formacija. Ono to je od Slube preostalo, inia oigledno nije ni zanimalo, a svodilo se na poludefinisani kontraobavetajni hibrid, organizaciono i funkcionalno podreen bezbednosnim interesima Zapada, u formi isturenog odeljenja amerikog obavetajnog sistema. Neposredno pre javne promocije nove Slube, iz nje su udaljeni kadrovi za koje se pretpostavljalo da e pruiti otpor ovom konceptu. Bez ikakvog obrazloenja uruena su im reenja kojima e do daljeg, u zateenim inovima, biti na raspolaganju Kabinetu ministra Unutranjih poslova, bez konkretnog radnog rasporeda. To se uglavnom odnosilo na sve stare kadrove, osim na nekolicinu koji su, zbog adekvatnih zasluga, uivali zatitu ministra. Najviim dravnim aktom Slubi je promenjen naziv u: Bezbednosno-informativna agencija BIA. Andriji Saviu nije doputeno da rukovodi novom Slubom. Poto su iskoriene njegove organizacione sposobnosti, konstatovano je da zbog nedostatka operativnog iskustva nee
348

moi da udovolji profesionalnim izazovima sa kojima e se ta institucija ubudue suoavati. Odata su mu javna priznanja za uspenu amerikanizaciju bezbednosnog sistema i razreavanje problema suvinih starih kadrova, a zatim mu je preko kurira urueno reenje o prerasporeivanju u jedan od nauno-obrazovnih centara. Ni njegov zamenik, Bracanovi, vie nije imao ta tu da trai. Podneo je zahtev za prevremeno penzionisanje i pourio da se to vie priblii bivim saborcima iz specijalne jedinice, oekujui svoj deo kolaa iz pozamanog tajnog fonda Crvenih beretki. Pomonik naelnika, Janjuevi, koji je takoe odradio svoj deo posla, svojevoljno je napustio pomenutu funkciju i vratio se u iniev kabinet na staro mesto savetnika za bezbednost. Upranjeni prostor u vrhu Slube kao da vie nikome nije bio bitan, iniu zasigurno, to je dalo novu priliku nevladinim organizacijama da se dokopaju te pozicije. Na elo Bezbednosno-informativne agencije postavljen je Mia Milievi, novi tienik aktuelnog ministra Inostranih poslova, Gorana Svilanovia, glavnog eksponenta Soroeve garniture. Milievi je, svojevremeno, spadao meu perspektivne mlade kadrove, sada ve ukinute, Obavetajne uprave (bio sam mu neposredni rukovodilac nekoliko godina). Nikada nije pokazivao afinitete prema proamerikoj opciji, pa se njegova kombinacija sa nevladinim organizacijama pre svega moe tumaiti linim profesionalnim ambicijama. U skladu sa amerikim instrukcijama, Sluba je primarno usmerena ka antiterorizmu, to je brzo proireno na sve antiamerike grupacije, ukljuujui i one koje su okarakterisane kao Srpski patriotski nacionalni blok. U meuvremenu, meunarodna zajednica, po ko zna koji put zaredom, intenzivirala je pritiske po pitanju novih optubi i izruenja lica osumnjienih za uee u navodnim ratnim zloinima na prostorima bive Jugoslavije. Za najopasnijeg dravnog neprijatelja proglaen je, takozvani antihaki lobi, pa je Sluba, naporedo sa UBPOK-om, reaktivirala primarno angaovanje po toj problematici. U nadi da e eventualno uspeti da izazove raskol meu odstranjenim, starim
349

pripadnicima Slube, za koje se znalo da su se aktivno stavili na raspolaganje antihakom lobiju, novi naelnik Milievi im je, preko svog efa kabineta, uputio diskretne poruke sa ponudom da se vrate na svoje bive funkcije, to je generalno odbijeno. Koliina koncentracije moi koju su nevladine organizacije postigle uspostavljanjem kontrole nad oficijalnim bezbednosnim institucijama, BIA-om preko Milievia i SID-om preko Gorana Petrovia, nije zabrinjavala iniev kabinet. Naprotiv, u tome su videli reenje za najvei problem sa kojim su morali da se suoe eliminaciju zavisnosti od, tada ve, vrlo mone kriminalizovane paravojne formacije jezgra Crvenih beretki. Naime, ti ljudi su i pored bezrezervnog stavljanja u funkciju inieve privatne politike, zadrali veoma izraen odnos prema srpskom nacionalizmu i patriotizmu, emu je i sam ini permanentno morao da se prilagoava.154 Kada su Crvene beretke odradile svoj deo posla oko stabilizacije njegove politike i povrh svega finansijske moi, postale su smetnja. Mogunost dranja situacije pod kontrolom, ini je video u zastraivanju Hakim tribunalom, do potpune eliminacije koja bi se realizovala iniciranjem njihovog kolektivnog hapenja. Zato je aktivno podrao novu haku kampanju i sve politike snage koje su na tome bile angaovane. U pomenutom kontekstu, ini i Svilanovi su , poetkom 2003. godine, obavili nekoliko tajnih sastanaka sa tuilatvom Tribunala, insistirajui na proirivanju spiskova osumnjienih. Rezultati su ubrzo usledili. Dok je srpska javnost bila zaokupljena aktuelnim aferama oko prinudnih i dobrovoljnih predaja bivih jugoslovenskih rukovodilaca i generala, iz inievog kabineta procurila je informacija da se priprema hapenje nekoliko desetina pripadnika Crvenih beretki. Iskusni komandosi reagovali su onako kako su najbolje umeli. Na dan 13. marta iste godine, ini je likvidiran.
154

ini je esto imao obiaj da se u neposrednoj komunikaciji sa ljudima iz bezbednosnih struktura biveg reima predstavlja kao srpski nacionalista, koji svoja patriotska oseanja ne sme da ispoljava javno da ne bi izgubio zapadnu podrku. Tako se uglavnom deklarisao pred Crvenim beretkama. Tako se predstavio i meni.

350

Nastupila je politika kriza koja je uzdrmala ceo region. Mada je postupak Crvenih beretki bio ishitren, bez politiki definisanog cilja i nekoordiniran sa ostalim grupacijama patriotske opcije, u vladajuoj koaliciji nastala je panika zbog straha od mogueg dravnog udara. Posle hitnih konsultacija sa zapadnim diplomatama, uz punu saglasnost i preporuke meunarodne zajednice, zavedeno je vanredno stanje u najgrubljem obliku. Mogunost prevrata posebno je zabrinjavala Amerikance, kao najizdanijeg sponzora srpske demokratije, pa je u Beograd pod hitno doputovao dravni sekretar Kolin Pauel kako bi dao linu podrku naporima vladajue koalicije u nastojanjima da po svaku cenu zadre svoju poziciju. Situacija je iskoriena da se krene u obraun sa svim patriotskim strukturama. Na ulice su izvedene kompletne policijske snage i andarmerija pod punom borbenom opremom, sa nareenjem da pucaju na sve to im se uini sumnjivim. Zapoelo se sa masovnim, neselektivnim hapenjima kakva u istoriji Srbije nisu zabeleena. Politiki funkcioneri Miloevievih socijalista, eeljevih radikala, pa i Kotuniine Demokratske stranke Srbije, koja je inae aktivno participirala u vlasti, zajedno sa nacionalno orijentisanim vojnim generalima i bivim elnicima Slube dravne bezbednosti, tretirani su na najbrutalniji mogui nain, pod optubom da su umeani u terorizam i zloinako udruivanje protiv drave i naroda, sa primarnim ciljem njihove kompromitacije i eventualnog zastraivanja. Bilo je sasvim dovoljno da se neka od nevladinih organizacija, na primer Fond za otvoreno drutvo ili Fond za humanitarno pravo, oglasi saoptenjem sa neargumentovanim sumnjama protiv pojedinaca ili grupa koji su zastupali suprotne politike stavove i policija bi reagovala.155 Tokom tri meseca, koliko je vanredno stanje trajalo, uhapeno je preko 11 000 ljudi. Optunice su podizane bez
155

Na primer, kada je Nataa Kandi iz Fonda za humanitarno pravo javno upozorila ministra Unutranjih poslova da se u nekim policijskim krugovima slavila smrt premijera inia nije se prezalo ni od preduzimanja suludih akcija slanja policije da hapsi policiju.

351

obrazloenja i prethodnih provera podataka o delima za koja su bili sumnjieni. Pravna neodrivost takvog nastupa najbolje se mogla videti iz injenice da je kasnije, od ukupnog iznesenog broja, samo nekoliko desetina lica moglo biti procesuirano i eventualno pravosnano osueno, raunajui tu i klasine kriminalce koji su u meuvremenu pohapeni zbog kraa, provala i drugih oblika krenja zakona. Ostali su drani u zatvoru u trajanju od jednog do tri meseca, a onda, isto tako bez obrazloenja, putani. Sluajevi, tj. akcije u kojima su osumnjiena lica ubijena tokom hapenja, kao i ilegalna kidnapovanja pojedinaca za koje se interesovao takozvani Haki tribunal, zatakavaju se i dan-danas. PRISEANJE DVADESET OSMO Prvog dana vanrednog stanja, neposredno nakon atentata na premijera inia, uhapeni su bivi naelnik Slube dravne bezbednosti, Jovica Stanii i njegov pomonik Franko Simatovi. Tri dana kasnije, specijalne snage policije uhapsile su i mene. Nisam bio iznenaen, a mislim da to vai i za dvojicu mojih spomenutih kolega, jer smo tako neto oekivali. Naime, o namerama Hakog tribunala i njihovim tajnim pregovorima sa srpskim vlastima, imali smo precizne informacije. Sva trojica smo bili pod tretmanom hakih istranih organa, s tim, to je za Staniia i Simatovia bilo predvieno podizanje optunica im se za to steknu pogodni unutranjepolitiki uslovi, dok su mene nameravali prvo da prinude da svedoim pa tek ukoliko bih se pokazao kao nekooperativan usledio bi krivini tretman. Zato se moglo sa sigurnou pretpostaviti da e u novonastalim okolnostima planirani potezi biti ubrzani, to jest, da nas represija nee mimoii, mada se u tadanjem policijskom vrhu pouzdano znalo da nijedan od nas ve dugo nije imao kontakata i uticaja na Crvene beretke, to bi nas, eventualno, povezalo sa atentatom. Stanii je pozvan na informativni razgovor, zatim puten, a na putu do kue, ilegalnim prepadom grupe maskiranih lica, tajno
352

uhapen i odveden u nepoznatom pravcu. Simatovia je hapsio vod Specijalne antiteroristike jedinice (SAJ), izvodei besmislenu akciju uz upotrebu borbenih oklopnih transportera koji su opkolili zgradu u kojoj je stanovao. Naime, im je uo da je Stanii otiao na informativni razgovor, Franko je stupio u kontakt sa Ministarstvom unutranjih poslova i ponudio da sam doe gde mu bude reeno, ali je vlastima izgleda vie odgovaralo da od toga naprave spektakl. Mene je uhapsilo desetak specijalaca po proceduri koja se primenjuje prema najopasnijim teroristima. Kasnije mi je jedan od tih momaka ispriao da su imali nareenje da me likvidiraju ukoliko uinim bilo kakav sumnjiv potez. Uzgred, i ja sam sve vreme bio na vezi sa Ministarstvom, stavljajui se na raspolaganje da se odazovem njihovom pozivu ukoliko procene da je to potrebno. Tokom pretresa mog stana postalo mi je jasno da njihova interesovanja nisu bila vezana samo za inia i haki sluaj. Pretres je radio izuzetno korektan i profesionalan tim kriminalistike policije. Otvoreno su mi predoili da rade po nalogu mojih bivih kolega iz Bezbednosno informativne agencije i da trae tajnu slubenu dokumentaciju za koju se veruje da sam je svojevremeno sklonio, kao i dokaze o mojim vezama sa teroristikim organizacijama. Nisu nali nita. Nisu ni oekivali da e bilo ta pronai, uz aljivu konstataciju da iskusni ljudi takve stvari obino ne dre u stanu. Ve je bilo kasno po podne kada su me odveli u zgradu Gradskog sekretarijata unutranjih poslova za Beograd, gde me je u nadlenost preuzela ekipa kriminalistikih inspektora iz Odeljenja za ubistva156. Tretman prema meni potpuno je izmenjen. Na prilazu parkingu skinute su mi lisice kojima sam neprekidno bio vezan desetak sati. Pri izlasku iz slubenog dipa, komandant specijalaca koji su me hapsili i dotle obezbeivali, stao je u stav mirno i oslovivi me po inu salutirao. Otpratio me je do lifta. Tu
156

Odeljenje za krvne delikte, GSUP-a Beograd, formalno je vodilo ceo sluaj oko ubistva inia.

353

smo se razili. Poeleo sam njemu i njegovim momcima puno sree u suludim vremenima koja predstoje. Na spratu gde je bilo locirano pomenuto Odeljenje, doekao me je jedan operativac i ponudio mi kafu. Ubrzo je stigao njihov naelnik, moj dugogodinji poznanik. Preli smo u njegov kabinet. Naredio je da nam donesu pie i da nas niko ne prekida. Rekao mi je da je policijskom vrhu jasno da ja sa sluajem ini nemam nikakve veze i da on sa mnom nema o emu da razgovara. Praktino, ni njemu ni njegovom glavnom rukovodiocu nije bilo poznato zbog ega sam uzet u tretman, osim da iza svega stoji nalog Bezbednosno informativne agencije, pa sada intenzivno sa njima pregovaraju koji e postupak prema meni dalje biti primenjen. Uz izvinjenje da je prezauzet tekuim poslovima zamolio me je da tu ostanem do daljeg. Pozvao je jednog pripravnika da mi pravi drutvo, uz sugestiju da mogu da telefoniram i da radim ta mi je volja, samo da se ne udaljavam. Prolazili su sati. U jednom trenutku na vratima se pojavio uniformisani policajac i dao mi znak oima da izaem. Bez rei prstom mi je pokazao prema stepenitu i udaljio se. Na meuspratu, ekao me je jedan od mojih bivih operativaca, koji je zaista mnogo rizikovao dolaskom da me upozori na dalji tok dogaaja. Rekao mi je da vrh Bezbednosno informativne agencije, koji je inicirao ceo sluaj, namerava da me preuzme, ali insistiraju da me gradski SUP prosledi bez dokumentacije o primopredaji lica, to ovi izriito odbijaju. Zbog toga je odlueno da se prema meni primeni ista taktika kao prema Staniiu. Uskoro u biti puten, a na nekoliko okolnih mesta postavljene su zasede maskiranih specijalaca, sa najirim ovlaenjima za postupanje, koji imaju nalog da me tajno dignu, posle ega e mi sudbina biti neizvesna. Saznavi za to, nekoliko mojih starih operativaca organizovalo se sa namerom da mi pomogne da se izvuem, bez obzira na posledice koje po njih mogu uslediti. Kratko smo se dogovorili o daljem nainu postupanja. Zaista, kroz neto manje od sat vremena doao je naelnik kriminalistikog Odeljenja u pratnji nekoliko operativaca koji su
354

uestvovali u pretresu mog stana. Sa zadovoljstvom su mi saoptili da sam slobodan. Iz njihovog ponaanja dalo se zakljuiti da nisu u toku sa akcijom koja se napolju pripremala. Ostali smo jo izvesno vreme u neobaveznom razgovoru, to je bilo dovoljno da moji operativci izvre adekvatne pripreme. Zamolio sam da mi se obezbedi prevoz slubenim vozilom do kue, to je prihvaeno. Ne znam da li je spoljanji tim to oekivao, ali u svakom sluaju nisu bili u mogunosti da reaguju pri izlazu. Moji ljudi, preuzeli su me bez problema. Uskoro sam ve bio na tajnoj lokaciji za sklanjanje. Ali ni BIA nije sedela skrtenih ruku. Locirali su me pre nego to sam uspeo da se raskomotim. Meutim, i njihova saznanja su isto tako brzo procurila, to mi je dalo dovoljno manevarskog prostora da se udaljim. Grad je bio pod totalnom blokadom, ali smo se i mi kretali u vozilu sa slubenim policijskim oznakama koje su moji momci u meuvremenu nabavili. Odluio sam da privremeno utoiste potraim kod jednog starog komuniste. im me je video bilo mu je jasno o emu se radi. Zamolio sam ga da kod njega provedem no i razradim plan ta u dalje. Ponudio mi je da ostanem koliko elim. Tokom noi, obaveten sam da su maskirani pripadnici specijalnih snaga izvrili upad u moj stan. Mada je bilo sasvim izvesno da me tamo nee pronai primenili su klasinu antiteroristiku proceduru, ukljuujui i prisiljavanje ukuana da nepomino lee na podu. Cilj je bio zastraivanje. Mojoj supruzi rekli su da mi porui da moram da se predam ili e me likvidirati. Jedan stari rezervista Slube, komija iz susedne zgrade, koji je svojevremeno bio angaovan na mom obezbeenju po mestu stanovanja, pratio je njihov dolazak sa prozora. Izmeu ostalog, zapazio je da je za vreme akcije u blizini stajao parkiran automobil sa diplomatskim tablicama jedne zapadne zemlje. Po zavretku akcije, jedan od policajaca im je priao i sa suvozaem razgovarao nekoliko minuta, posle ega su se svi udaljili. Naknadnom proverom, ustanovili smo da su ameriki, britanski i nemaki obavetajni instruktori, od samog poetka bili ukljueni u
355

sve aktivnosti koje su bile primenjivane prema bivim pripadnicima Slube. U narednom periodu, slini upadi u moj stan bie preduzimani jo pet puta. Skrovite koje sam koristio tih nekoliko dana bilo je izvanredno, ali su ljudi koji su me obezbeivali, uoili gomilanje policijskih snaga u okolini, to je zahtevalo dodatni oprez. Uz to, u meuvremenu je uhapeno nekoliko vodeih socijalista, pa se pojavila bojazan da je i moj domain postao predmet interesovanja bezbednosnih institucija, zbog svojih ranijih, bliskih veza sa Slobodanom Miloeviem. Ocenili smo da moram da promenim lokaciju. Na raspolaganju sam imao jednu tajnu srpsku nacionalistiku organizaciju koja e od tada pa nadalje preuzeti brigu o meni. Prolo je deset dana od zavoenja vanrednog stanja. Snage patriotskog bloka bile su u defanzivi tako da, maltene, niko ni sa kim nije kontaktirao. Ne znam kakvim se idejama rukovodila grupa koja je realizovala atentat na premijera, ali, od aktivnosti koje bi ukazivale na eventualni dravni udar nije bilo ni naznaka. Nosio sam se milju da, na svoju ruku, pozovem ljude u umu. Iz ratnih vremena ostalo nam je dovoljno resursa za solidno opremljen gerilski pokret, ali sam od takvih zamisli brzo odustao. Naime, meteoroloki uslovi bili su katastrofalni, to bi se sigurno odrazilo na odziv. Povrh svega, nije postojala precizno definisana politika platforma koja bi stajala iza oruanog samoorganizovanja, pa bi aktivnosti u tom pravcu poprimile karakter banditizma, to mi nije bila namera. Uspostavio sam kontakt sa istomiljenicima iz armije.Oni su takoe bili zateeni situacijom i potpuno nepripremljeni za organizovano delovanje. Njihova procena glasila je da ne postoji ni minimum politikih uslova za oruanu pobunu i da se do daljeg snalazimo svako za sebe, kako ko zna i ume. Represija je postajala sve intenzivnija, jer su vlasti izgubile kontrolu nad sopstvenim akcijama. Kada bi se uinilo da tenzija represije poinje da jenjava, oglaavale bi se nevladine organizacije, sa svojim neargumentovanim sumnjama,
356

optubama i sugestijama, to je dodatno iniciralo novi talas dravnog terora. Veina pripadnika Crvenih beretki i ljudi iz njihovog okruenja, za koje se sumnjalo da su izveli atentat, uhapena je i delimino likvidirana u prvih nekoliko dana, a onda se, pod izgovorom traganja za organizatorima, prelo na nekoordinirano revanistiko razraunavanje sa politikim neistomiljenicima, konkurentima u sivoj ekonomiji i strukturama za iju su eliminaciju bile zainteresovane zapadne slube. Prednost u odreivanju pravaca represije imali su Cepterovi ljudi iz inievog kabineta (Popovi, Janjuevi, Kolesar), u cilju obezbeivanja stabilnosti sopstvenih pozicija, zatim, Ministarstvo unutranjuh poslova, koje je koristilo priliku da na brzinu rasvetli mnoge nereene kriminalne sluajeve iz prolosti, koji inae nisu imali nikakvih dodirnih taaka sa sluajem ini, kao i Bezbednosno Informativna Agencija ije su prioritete odreivali stranci. Najvei broj uhapenih sasluavan je, esto uz primenu torture, za sasvim druge okolnosti, to je svakako doprinelo da sluaj ini ni do danas nije razreen. Primera radi, u sasluanjima kojima su bili podvrgnuti pojedini stari pripadnici Slube, ini nije ni spominjan, ve se insistiralo na razotkrivanju operativne mree koja je svojevremeno koriena prema zapadnim zemljama, podacima o tajnim specijalnim akcijama Slube u vezi sa kojima nisu ostali pisani tragovi u analitici i traganju za uklonjenom slubenom dokumentacijom, za koju su posebno bili zainteresovani Amerikanci i Haki tribunal. Kao najvei doprinos demokratskih vlasti stabilizaciji bezbednosnog stanja u Srbiji u tom periodu, istaknuta je ilegalna isporuka biveg naelnika Slube, Jovice Staniia i njegovog pomonika Simatovia, takozvanom Tribunalu u Hagu. Do ukidanja vanrednog stanja, maja 2003. godine, velika skupina ljudi, koji nikada nisu bili u sukobu sa dravom i zakonom, proglaena je banditima, teroristima, kriminalcima i dravnim neprijateljima najvieg ranga, samo zbog toga to nisu
357

odustajali od antiamerike patriotske opcije. ak i pojedinci, koji su se svojski trudili da iznau nain prilagoavanja novim drutvenim trendovima, od toga su odustali. Ako je demokratska vlast elela da stvori ogorene neprijatelje i tamo gde ih nije bilo, u ta tri meseca, zaista ih je dobila. Oni koji su jo uvek u zatvoru, vrsto i bez kajanja stoje na svojim pozicijama. Oni koji su na slobodi, bez obzira da li su ostali pritajeni u zemlji, ili su izbegli u inostranstvo, to sam inae i ja u meuvremenu uinio, ekaju priliku kada e se, to pojedinano to organizovano, eksponirati. Koliko e u svom eksponiranju biti ekstremni, pokazae vreme. Atentat na premijera i vanredno stanje u zemlji prelomili su se preko Slube, koja je ponovo preuzela ulogu deurnog krivca. Mada Crvene beretke, koje su ustanovljene kao glavni vinovnik atentata, ve dugo nisu imale nikakvih organizacionih i funkcionalnih dodirnih taaka sa Bezbednosno informativnom agencijom, javno su proglaene sastavnim delom te insitucije. to je najinteresantnije, pomenutu, potpuno netanu tezu, podravalo je i rukovodstvo Agencije, ali i ministar Unutranjih poslova, ijim je upravnim aktom ta jedinica, vie meseci ranije, potpala pod iskljuivu nadlenost Javne bezbednosti. Razlozi su leali u tome to su prebacivanjem odgovornosti na nedefinisanu Slubu, stvoreni uslovi za pokretanje irokog ispolitizovanog sudskog procesa, uz mogunost zatakavanja objektivne, isto kriminalne pozadine atentata, kao klasinog mafijakog sukoba interesa izmeu premijera i grupe lica iz bezbednosnih struktura, iju je kriminalizaciju on lino inicirao. Drugi, sa bezbednosnog aspekta mnogo znaajniji razlog, odnosio se na nameru nevladinih organizacija, iji su eksponenti rukovodili BIA-om, da se ta institucija dugorono stavi pod oficijalnu nadlenost zapadne politike, pod obrazloenjem neophodnosti uspostavljanja stranog protektorata nad bezbednosno nezatienom Srbijom. Bezrezervno je prihvaen stav administracije SAD, definisan kroz tvrdnju amerikog
358

zvaninog politikog analitiara Lejtona, da su srpskog premijera inia, kao nosioca prozapadne i proamerike politike, ubili pripadnici Dravne bezbednosti. Zato su BIA-u, kao instituciju koja je nasledila poslove bive Slube, potpuno preuzeli stranci, tanije ameriki i britanski obavetajni strunjaci, da bi je, navodno, oistili od opasnih uticaja starih komunistikih kadrova. Prvi konkretan potez bio je da se neposredno uz kabinet naelstva uspostavi stalna kancelarija amerikih operativnih savetnika, bez kojih nijedna znaajna odluka ubudue nee moi da bude donesena. U istom kontekstu, Jedinica za specijalne operacije okarakterisana je kao zloinaki deo Slube i potpuno rasformirana, s tim to je deo njenih pripadnika, koji nije pripadao najuem jezgru osumnjienom za atentat, rasporeen u sastav drugih policijskih formacija. Postojala je preporuka da se svi bivi pripadnici Crvenih beretki udalje iz bezbednosnih struktura, ali je preovladalo miljenje da je bolje zadrati ih do daljeg na niim formacijskim mestima, uz ocenu da e to biti najlaki nain da se nad njima ostvari kakva-takva kontrola. Ono to se danas naziva Slubom samo je bleda kopija institucije koja bi bila sposobna da se bavi bezbednosnom zatitom sopstvenih nacionalnih interesa. Tako neto ak nije ni zacrtano planovima Bezbednosno informativne agencije, imajui u vidu da su svi njeni prioriteti okarakterisani kao internacionalni, to je sasvim oekivana posledica vrsto uspostavljenog zapadnog bezbednosnog protektorata. Prvi prioritet borba protiv meunarodnog terorizma postavljen je u iskljuivoj funkciji ostvarivanja amerikih bezbednosnih interesa. Na tom planu, srpska Sluba daje svoj krajnje neastan doprinos, izdajom dojueranjih prijatelja iz Nesvrstanih zemalja, definiui njihovu ulogu u meunarodnom terorizmu na nain koji diktiraju Amerikanci. Izmeu ostalog, u zapadnim krugovima je posebno vrednovano angaovanje Bezbednosno informativne agencije na prikupljanju
359

antiteroristikih podataka o irakim vojnim postrojenjima, na ijoj su izgradnji uestvovale jugoslovenske firme, to je od Vaingtona okarakterisano informacijama od vitalnog znaaja prilikom pripreme NATO snaga za agresiju na tu zemlju 2003. godine. Neophodno je napomenuti i to da su brojni direktori i inenjeri naih preduzea, svojevremeno angaovanih na izvoenju radova u Iraku, koji su odbili da inspektorima Agencije odaju traene podatke, proglaeni neprijateljima Srbije i po tom osnovu pohapeni. Drugi prioritet borba protiv nacionalistikog ekstremizma usmeren je iskljuivo prema Srbima. Evidentirane pojave iptarskog, muslimanskog ili maarskog ekstremizma na teritoriji Srbije, obino se kvalifikuju kao demokratsko pravo tog dela stanovnitva, pa se sa bezbednosnog aspekta ne uzimaju u razmatranje. Zato je pojam srpskog ekstremizma proiren u nedogled. Takav strateki pravac diktiraju nevladine organizacije, sugeriui Bezbednosno informativnoj agenciji da punu panju usmeri na spreavanje reorganizacije Srpskog patriotskog nacionalnog fronta, kao najopasnije grupacije po interese drave. Umesto bilo kakvih argumenata istiu se zahtevi zapadnog sveta za permanentnom denacifikacijom Srba, a u nedostatku konkretnih optubi izmiljaju se pretnje novim atentatima, bombakim napadima i tome slino. Posebno se insistira na tome da se tretmanom Agencije obuhvate sva lica koja potpadaju pod, takozvani antihaki lobi, pod optubom da aktom pruanja pomoi i moralne podrke hakim optuenicima aktivno uestvuju u njihovom, inae nedokazanom, zloinu. etvrti, kontraobavetajni prioritet odnosi se na striktnu zabranu bavljanja zapadnim institucijama i njihovim predstavnicima. Naime, nalozima amerikih i britanskih obavetajnih savetodavaca striktno je zacrtano da Srbija, u novom bezbednosnom konceptu, niti moe niti sme imati bilo kakve dravne tajne157, osim onih koje se pojavljuju u kontekstu
157

Generalni stav nevladinih organizacija koje danas kreiraju pravce politikog razvoja Srbije odnosi se na uspostavljanje takozvanog transparentnog drutva bez tajni.

360

obostranih interesa, pa je samim tim kontraobaveajna zatita od zapadnih nosilaca tih interesa besmislena. Naglaava se da ni taj znaajni bezbednosni aspekt, naravno, ne sme biti zapostavljen, ali mora biti preusmeren prema zajednikim neprijateljima demokratskog sveta, meu koje, po prioritetu, spadaju Rusi, Arapi i Kinezi. Obavetajno delovanje je ukinuto jo u prvoj fazi reorganizacije Slube. Meutim, Bezbednosno informativnoj agenciji je predoeno da e i taj bezbednosni aspekt jednoga dana svakako biti reaktiviran, ali iskljuivo u sklopu i pod vostvom amerikih obavetajnih institucija. Pripreme na tom planu uveliko se odvijaju angaovanjem amerike obavetajno-bezbednosne nevladine organizacije Dajnkorp, koja postepeno preuzima objekte i resurse od obavetajnog znaaja, jer je dugorono predvieno da u Beogradu bude stacionirana Glavna centrala CIAe za Balkan. Nai kadrovi e tu verovatno imati status posluge. U navedenim uslovima postalo je sasvim svejedno ko e formalno rukovoditi Slubom, jer je sistem koji su uspostavili i uvrstili Amerikanci postao imun na tekua politika kretanja u Srbiji. To je potvreno kada je drugom polovinom 2003. godine na mesto direktora Bezbednosno informativne agencije postavljen Rade Bulatovi, umereni nacionalista iz politike stranke Vojislava Kotunice. Nije imao izbora nego da se prilagodi zateenom stanju, to ga je ubrzo udaljilo i od interesa ljudi koji su ga na to mesto doveli. Inae, u amerikim obavetajnim krugovima preovladava arogantno uverenje da e uspeti da odre bezbednosne institucije Srbije na istom kursu, ak i ako na vlast dou radikali ili socijalisti. Srpskom nacionalnom Slubom, u pravom smislu te rei, eventualno se moe nazvati samo paralelna, ilegalna, neformalna obavetajna organizacija koju ine njeni bivi, odstranjeni, patriotski orijentisani pripadnici. Treba imati u vidu da je u pitanju specifina kategorija ljudi, koju sam svojevremeno imao obiaj da definiem kao: posveenike profesije kod kojih se, zbog
361

dugogodinje sroenosti sa poslom koji su obavljali, potreba za pijunaom ustalila u formi rune navike .158 Oni pravi, bilo ime da se danas bave, razmiljae kao pripadnici Slube, ponaae se kao pripadnici Slube, reagovae kao pripadnici Slube. Bez obzira na to da li se aktiviraju stalno ili povremeno, pojedinano ili u manjim grupama, lina privrenost, proistekla iz nekadanjeg zajednikog delovanja pod kritinim okolnostima, generalno ih ini upuenim jednih na druge, ak i kada su u pitanju pojedinci koji privatno jedva i da se poznaju. Samoorganizovanje tih ljudi odvijalo se spontano, po inerciji. U privremenom nedostatku oficijalne drave, institucije i politike platforme, pravce angaovanja definiu prema individualnom shvatanju patriotizma. Po profesionalnom profilu, iskustvu, operativnim obavetajnim i kontraobavetajnim kapacitetima, tehnikim i analitikim resursima koji su ostali u njihovom tajnom posedu, ine kvalitet koji ozbiljno zabrinjava nosioce zapadne demokratije. Procena je da se u institucionalnom obliku mogu reaktivirati do punog intenziteta za manje od 48 asova. Postavlja se samo pitanje na iji poziv, u ije ime i u ijem interesu.

158

Kao akanje nosa, u smislu, zareknem se da neu vie, a onda sebe uhvatim kako to opet radim.

362

TREI DEO SUZBIJANJE SMRADA

I ) O POTREBAMA, PRAVCIMA I OBLICIMA DRAVNOG REAGOVANJA

363

Evidentno je da jedna, pa ni vie nevladinih organizacija, u svom izolovanom nastupu, ne mogu unititi, pa ni znaajnije ugroziti ozbiljno koncipiranu dravu. Ako se to ponegde i deavalo, a takvih sluajeva je bilo u Africi i Latinskoj Americi, radilo se o nedefinisanim, porodinim ili plemenskim oligarhijama, ija se vlast zasnivala na formalnoj, po pravilu oruanoj moi privremenog karaktera, sa slabo organizovanim ili potpuno neorganizovanim upravnim aparatima, pa su se ponajmanje mogle nazivati dravama. To su bili samo izuzeci koji potvruju pravilo. Objektivna opasnost koja od nevladinih organizacija preti stabilnim dravnim sistemima, upravo lei u injenici da one po svom funkcionalnom ustrojstvu nastupaju iskljuivo u okviru iroko osmiljenog, hijerarhijski postavljenog koncepta globalistike ekspanzije Novog svetskog poretka. Stoga je za svaku, potencijalno ugroenu suverenu dravu, ako joj je uopte stalo do ouvanja sopstvenog suvereniteta, bez obzira na drutveno politiko ureenje i oblik vladavine, u smislu liderske autokratije ili pritiske, vojne, verske ili neke sline oligarhije, od neprocenjivog znaaja da primarno definie svoj odnos prema Novom svetskom poretku. Drugi znaajan faktor koji se u kontekstu sagledavanja ueg reagovanja potencijalno ugroenih drava ne sme izgubiti iz vida su najosetljivija, problematina drutvena podruja, za koja se sa sigurnou moe proceniti da e predstavljati mogue objekte napada nevladinih organizacija. Drava se neizostavno mora suoiti sa svojim slabostima da bi adekvatno pripremila mehanizme atite. Uobiajeni propusti, uoeni na brojnim primerima, odnosili su se na to da drave preteno stavljaju akcenat na potenciranje drutvenih vrednosti, dok se slabosti ili ignoriu ili prikrivaju, to nevladine organizacije obilato koriste. Naravno da e se svaka organizovana drava na tom planu primarno osloniti na adekvatne zatitne institucije i instrumente na
364

kojima inae poiva oslonac njene vlasti, ali je i tu prethodno nephodno obezbediti uslove za njihovo optimalno usmeravanje, to se postie: utvrivanjem dravne strategije, redefinisanjem odnosa prema meunarodnim institucijama i dopunskim prilagoavanjem zakonodavstva.

UTVRIVANJE DRAVNE STRATEGIJE

Osnovni relevantni parametar kojeg se nezavisne drave savremenog sveta, elele to ili ne, moraju pridravati kod zacrtavanja pravca svog budueg politikog i ekonomskog razvoja, to jest ukupnog drutvenog i nacionalnog prosperiteta, jeste definisanje odnosa prema Novom svetskom poretku. Za one, koje zbog svog geografskog poloaja i prirodnih bogatstava privlae aspiracije razvijenih zapadnih zemalja ili se iz bilo kojih razloga nau na putu ostvarivanja njihovih globalnih interesa, to nije ni lako ni jednostavno, jer e tenje njihovog politikog vrha morati da budu apsolutno usklaene sa raspoloivim vojnim i ekonomskim potencijalima, kao i objektivno procenjenim irim nacionalnim interesima. To je jedini nain generalnog definisanja: ta e i ko e biti smatran ugroavajuom pretnjom nacionalnom i dravnom suverenitetu, koje nacionalne vrednosti treba prioritetno tititi i na koji nain, na koje dravne slabosti treba obratiti posebnu panju i kako nad njima uspostaviti adekvatnu kontrolu, koji e dravni organi i drutvene snage na tim zadacima biti angaovani, koliki su kapaciteti realnih odbrambenih resursa, do koje je mere mogu oslonac na odabrane saveznike u vojnoj i ekonomskoj sferi, i procene na koliku e podrku zacrtani strateki pristup naii na opstenacionalnom nivou? Dugorona odrivost dravne strategije najvie e zavisiti od njene podrke ne optenacionalnom nivou. Po pravilu, svaka vlast tvrdi da je sve ono to ini u funkciji nacionalnog prosperiteta, pa se partijske, oligarhijske ili individualne liderske strategije
365

jednostrano proglaavaju za nacionalne, to je diskutabilno. Drugi bitan inilac odrivosti Strategije je izbor pouzdanih saveznika u vojnoj i ekonomskoj sferi, to je tema kojom u se opirnije baviti u poglavljima koja slede. U svakom sluaju, kod usvajanja konane strategije kako e se odrediti prema nosiocima Novog svetskog poretka dravi stoje na raspolaganju tri mogue solucije: strategija suprotstavljanja, strategija balansiranja i odvraanja ili strategija prilagoavanja i poputanja. Strategija suprotstavljanja Kao primer drava zagovornica otvorene strategije suprotstavljanja Novom svetskom poretku prednjae Belorusija, Iran i Severna Koreja. Sve one deklariu se tako da u svojim nastojanjima za ouvanjem dravnog suvereniteta nee odustajati, ali je veliki znak pitanja koliko e resursi kojima raspolau biti dovoljni za odrivost takvog stratekog nastupa. Belorusija, severoistona evropska zemlja sa socijalistikim drutvenim ureenjem, tradicionalno je suprotstavljena Zapadu i predstavlja znaajnu smetnju njihovim planovima geostratekog zaokruivanja Rusije. Raspolae respektivnim vojnim potencijalom, ukljuujui i nuklearno naoruanje, oslonjena je na vojno-politiki savez sa Rusijom, a njeno rukovodstvo u svojim nastojanjima uiva punu unutranju nacionalnu podrku. Meutim, ekonomski resursi Belorusije vie su nego problematini. Privreda joj je znaajno uzdrmana zbog viegodinjih ekonomskih sankcija, pa joj, ukoliko se takvo stanje dugoronije nastavi, preti ekonomski kolaps, sa ime globalisti ozbiljno raunaju. Iran, centralnoazijska damahirija, jedan je od najradikalnijih protivnika globalistikog neokolonijalizma i predstavlja glavnu prepreku ostvarivanja zapadne hegemonije u tom delu sveta. Raspolae respektivnim vojnim potencijalom, sa aspiracijama da preraste u nuklearnu silu. Oslonjen je na vojno-politiki savez sa gotovo svim ekstremnim islamistikim krugovima u svetu, a u svojim nastojanjima, iransko rukovodstvo uiva fanatinu
366

unutranju nacionalnu podrku. Mada se dui niz godina nalazi pod ekonomskom blokadom, privreda te zemlje neometano opstaje zbog raspolaganja ogromnim prirodnim naftnim resursima. Osnovni problem sa kojim se Iran na stratekom planu suoava je nedostatak poverenja vodeih neislamskih azijskih zemalja, pre svega Rusije, zbog pomoi koju su iranske vlasti u ranijem periodu pruale separatistikim islamskim pokretima u tim zemljama, pa je uglavnom prinuen da u svom aktuelnom odnosu prema Novom svetskom poretku istupa relativno izolovano. Severna Koreja, dalekoistona socijalistika zemlja, na udaru je globalistikih velesila kao smetnja njihovim aktivnostima na planu geostratekog zaokruivanja Kine. Takoe raspolae respektivnim vojnim potencijalom. S tim u vezi, Amerikance, kao glavne zagovornike zapadne ekspanzije, posebno zabrinjava injenica da Severna Koreja raspolae resursima koji joj za kratko vreme mogu omoguiti proizvodnju nuklearnog oruja. Vojnopolitiki oslonjena je na saveznitvo sa Kinom, a u svojim nastojanjima za ouvanjem dravnog suvereniteta severnokoreansko rukovodstvo ima punu unutranju nacionalnu podrku. Najvei problem sa kojim se ova zemlja suoava je katastrofalna ekonomska situacija, to znai da e ekonomske sankcije, kojima je od strane Zapada permanentno izloena, znatno uticati na umanjivanje njene, strateki zacrtane, odbrambene moi. Znaajno je naglasiti to da se na dosadanjim, konkretnim primerima realizacije dravne strategije suprotstavljanja globalistikom ekspanzionizmu, na delu pokazalo da je svaka manjkavost u planiranju ili nedoslednost u sprovoenju planiranih postupaka, rezultirala porazom. Tu, na prvom mestu, treba spomenuti Irak, ija spremnost za odbranu dravnog suvereniteta od NATO invazije, 2003. godine, nije bila sporna, ali su rezultati na kraju ipak bili negativni. Naime, iraka armija je u nekoliko navrata uspeno odolela vazdunim kampanjama koje je vojna mainerija Zapadne alijanse sukcesivno sprovodila jo od 1990. godine, a ni otre ekonomske sankcije meunarodne zajednice,
367

kojima je zemlja istovremeno bila izloena, nisu bitnije umanjile njenu odbrambenu mo. Masovna kopnena NATO akcija, kojom je iraka odbrana slomljena 2003. godine, nije proizala kao rezultat, inae evidentne, vojno-tehnoloke zapadne premoi, ve, pre svega, kao posledica loe pripremljene i loe primenjene strategije suprotstavljanja: a) u stratekim planovima olako se prelo preko injenice da irako rukovodstvo u svojim nastojanjima nema podrku ukupne populacije, naprotiv, nezanemarljivo brojna iitska i kurdska iraka zajednica, aktivno je sabotirala odbranu; b) u meuvremenu, suprotno interesima strategije suprotstavljanja, doputeno je predstavnicima globalistikih meunarodnih institucija i nevladinih organizacija delovanje na irakoj teritoriji, to je umnogome doprinelo stvaranju pogodnih uslova za agresiju; c) nedoslednost u realizaciji zacrtanih stratekih planova, koja se ogledala u injenici da je na zaustavljanju prvog NATO talasa bila angaovana jedva polovina raspoloivih irakih odbrambenih resursa, dok ova druga, iz nerazumljivih razloga, nije uvoena u dejstva ni kada se to pokazalo neophodno potrebnim. Nedostaci loe osmiljene irake strategije suprotstavljanja do izraaja dolaze i danas. Mada je NATO okupirao dravnu teritoriju i uspostavio marionetski reim, potpuna kontrola nad Irakom nije ostvarena, jer se oruani sukobi u pojedinim delovima zemlje i dalje odvijaju, ali otpor okupatoru nema gotovo nikakve veze sa ranije zacrtanom dravnom strategijom, naprotiv, preteno ga izvode samoorganizovane iitske snage, koje tim stratekim planovima nisu bile ni obuhvaene. Drugi problematini primer suprotstavljanja globalistikoj ekspanziji je Jugoslavija. Tu je do izraaja doao potpuni nedostatak bilo kakve dravne strategije. Jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloeviu je godinama skretana panja od strane vojnih i bezbednosnih institucija o neophodnosti definisanja dravnog i nacionalnog stratekog nastupa, to je on odbijao da podri, pa se i jugoslovenski zvanini odnos prema Novom svetskom poretku kretao izmeu neosmiljenog opiranja i neosmiljenog povinovanja, uz pruanje pasivne podrke
368

delovanju globalistikih meunarodnih institucija i nevladinih organizacija na itavoj teritoriji zemlje, to je na kraju rezultiralo potpunim porazom Miloevieve politike. Nedostatak dravne strategije naroito je bio izraen za vreme NATO agresije na Jugoslaviju, 1999. godine. Kako primeuje vojno-strateki teoretiar Svetozar Radii: Zanimljivo je da su graani SR Jugoslavije, od 1991. do 2000. godine, znali da su bili zvanini neprijatelji SAD (na osnovu odluka Stejt departmenta i predsednika SAD), a da Sjedinjene Drave nisu, ni zvanino ni nezvanino, doivljavali kao svog neprijatelja. Prilikom pruanja otpora Zapadnoj alijansi graanima nije bilo jasno kako e drava svoje ciljeve ostvariti u sukobu s neuporedivo snanijim protivnikom, a ak i posle neopravdane vojne intervencije, neoprostive i opasne po budunost sveta, nemogue je bilo objasniti postignute ciljeve SR Jugoslavije.159 I dan-danas taj nedostatak dolazi do izraaja, a ogleda se u problemu utvrivanja precizno definisane nacionalne politike platforme samoorganizovanih patriotskih snaga, angaovanih na pruanju otpora, privremeno nametnutoj, globalizaciji srpskog drutva. Strategija balansiranja i odvraanja Opredeljivanje za strategiju odvraanja je privilegija dostupna samo najmonijim dravama izvan globalistikog bloka Rusiji i Kini. Mada je njihovo pokoravanje apostrofirano kao prioritet dugoronog nastupa Novog svetskog poretka, Zapadni svet od toga otvoreno zazire, strahujui od ogromnih vojnih, pre svega nuklearnih potencijala kojima obe ove zemlje raspolau, pa se i u ekspanzionistikom nastupu postavlja oprezno i fleksibilno. Sa druge strane, Rusija i Kina nemaju ofanzivnih pretenzija ni prema kome, ve su prioritetno zainteresovane za mir i stabilnost u regionu i itavom svetu, posveujui se sopstvenom ekonomskom
159

S.Radii, Rat svih protiv svih.

369

razvoju, tako da i njima savreno odgovara odravanje geostratekog balansa. Rusija, kao naslednica SSSR-a, prve i vie desetina godina vodee socijalistike zemlje, raspadom Varavskog vojnog saveza, a nedugo zatim i sopstvene dravne zajednice, izgubila je status velesile. Novi svetski poredak to belei kao svoju najveu pobedu, koja je, kao to se u prethodnim delovima knjige moglo videti, predstavljala preduslov za dalju globalnu ekspanziju. Ipak, taj trijumf se nije mogao smatrati potpunim, jer i ono to je od pomenute bive velesile preostalo, to jest, Ruska Federacija, na vojnom polju nije bila poraena. Stoga, mada je lidersku politiku poziciju u globalnim razmerama nepovratno izgubila, njeni netaknuti vojni kapaciteti, kao faktor odvraanja, vie su nego dovoljni da bi joj garantovali ouvanje dravnog i teritorijalnog suvereniteta. Istovremeno, veoma loa ekonomska situacija, prouzrokovana viedecenijskim ekonomskim pritiscima Zapada, unutranjom izdajom dravnih i nacionalnih interesa na najviem nivou (neizmerna teta koju su po Rusiju napravili njeni bivi korumpirani lideri Gorbaov i Jeljcin) i stihijskom privrednom tranzicijom dirigovanom interesima zapadnog jevrejskog kapitala, prinudili su rusko rukovodstvo na defanzivno balansiranje prema nosiocima globalizacije. To se najvie ogleda u ogranienoj kontroli koju ruske vlasti imaju nad predstavnicima meunarodnih globalistikih institucija i nevladinih organizacija, koje permanentno razaraju njihov politiki sistem iznutra, to e, zarad odravanja nunog istorijskog kompromisa, sa ruske strane do daljeg morati da se tolerie. Kineska situacija potpuno je drugaija. Ova mnogoljudna, mona i stabilna socijalistika drava, uspeno je sprovela dirigovanu trinu tranziciju i dovela nacionalno bogatstvo do dovoljno visokog nivoa koji joj garantuje potpunu ekonomsku nezavisnost od zapadnog sveta. Istovremeno, uz mnogo odricanja, permanentno je ulagano u poboljanje odbrambenih kapaciteta, pa njena armija danas spada meu najrespektivnije u globalnim razmerama. Kinesko opredeljivanje za dravnu strategiju
370

balansiranja i odvraanja u skladu je sa njenom vie hiljada godina starom tradicijom. Mada su rukovodstvu te zemlje savreno poznati planovi i pretenzije globalistike oligarhije po pitanju dugoronog ugroavanja kineskog teritorijalnog i politikog integriteta, preko toga se preutno prelazi. Imajui to u vidu, nosioci Novog svetskog poretka do daljeg se zadovoljavaju geostratekim vojnim zaokruivanjem kineskog prostora, raunajui sa mogunou da e jednoga dana eventualno uspeti da je podriju iznutra, pa su u tom pravcu, po prioritetu angaovane brojne i raznovrsne subverzivne snage plasirane preko globalistikih meunarodnih institucija i nevladinih organizacija. Strategija prilagoavanja i poputanja Ovako koncipirana dravna strategija podrazumeva osmiljeno, nametnuto ili prisilno prihvatanje deliminog ili potpunog odricanja jedne zemlje od sopstvenog teritorijalnog, politikog i ekonomskog suvereniteta u korist nosilaca Novog svetskog poretka. Po pravilu, re je o malim, nerazvijenim i srednje razvijenim dravama, koje zbog ogranienih drutvenih resursa, spoljanjih ili unutranjih pritisaka i drugih nagomilanih problema, nisu u stanju da odre kurs nezavisnog razvoja. Istovremeno, sve te zemlje spadaju u geostrateku ciljnu grupu globalistike oligarhije, ije je indirektno i direktno meanje u njihove unutranje prilike upravo dovelo do neophodnosti politikog svrstavanja. Prvi oblik, strategija dobrovoljnog poputanja pred zahtevima Novog svetskog poretka, karakteristian je za bive socijalistike drave Istonog bloka, najvei broj drava nastalih raspadom SSSR-a, kao i nekoliko drava nastalih raspadom Jugoslavije. Za sve njih zajedniko je to da svoju dravnost duguju upravo globalistikim institucijama koje su im u datom trenutku pruile politiku, finansijsku i vojnu pomo, pa je shodno tome i
371

njihova dravna strategija prihvatanja podreene uloge u Novom svetskom poretku, naila na poprilinu unutranju nacionalnu podrku. Kod ovih drava, politika, ekonomska i vojna zavisnost od naprednih zemalja Zapada se podrazumevala i eljno iekivala. Drugi oblik, nametnute strategije poputanja i prilagoavanja, karakteristian je za izvestan broj drava June Amerike, Afrike i Azije, koje su zbog svojih prirodnih bogatstava ili geostratekog poloaja postale plen vodeih zemalja globalizma. Objektivno, te drave su ili bile izloene ekonomskim i politikim pritiscima kojima nisu mogle da odole, ili su se nale suoene sa neposrednom vojnom intervencijom Zapadne alijanse, koju su po svaku cenu elele da izbegnu, povinujui se nevoljno uslovljavanim zahtevima. Za razliku od prethodnog primera, dravna strategija pristajanja na podreenu ulogu u Novom svetskom poretku nije prihvaena na irem nacionalnom i politikom nivou, i po pravilu je usklaena samo sa parcijalnim interesima lokalne vladajue oligarhije. Trei oblik, prisilnog povinovanja zahtevima Novog svetskog poretka, ne moe se ni svrstati pod pojam dravne strategije, jer se radi o delimino ili potpuno okupiranim zemljama u kojima vlast dre prozapadni marionetski reimi. Najdrastiniji primeri su Srbija i Irak, a sline situacije zatiemo u jo nekoliko zemalja Afrike i June Amerike, gde je reorganizacija dravnih institucija u potpunosti prela u nadlenost globalistikih nevladinih organizacija. Tu o nekoj iroj nacionalnoj podrci nema ni govora, o emu svedoe brojni patriotski pokreti angaovani na pruanju otpora.

REDEFINISANJE ODNOSA PREMA MEUNARODNIM ORGANIZACIJAMA

372

Uloga vodeih meunarodnih organizacija i njihova presudna egzistencijalna uslovljenost interesima globalistikih centara moi elaborirana je u prethodnim delovima ove studije. NATO, Meunarodni monetarni fond i Organizacija Ujedinjenih nacija, otvoreno se deklariu kao kljuni instrumenti realizacije Novog svetskog poretka. Zato zbunjujue zvui injenica da su sve drave, iji je suverenitet i nacionalni integritet ugroen globalizacijom, aktivni lanovi i politiki zavisnici bar nekih od spomenutih organizacija. Naravno, brojni svetski procesi utiu na okolnost da se takvo lanstvo, pa ni zavisnost, ne mogu zaobii, ali svakako zahtevaju reviziju odnosa, jer po svojoj sutini i eksponiranom delovanju, nijedna vodea meunarodna organizacija vie nije ni nalik onim iz vremena kada su drave pristupale njihovom lanstvu. Primera radi, NATO opstaje suprotno svim klauzulama navedenim u njegovom osnivakom aktu, MMF se od faktora svetske ekonomske stabilnosti prekvalifikovao u faktor njegove destabilizacije, a OUN se maksimalno zalau na razbijanju upravo onih zemalja koje su njeno formiranje inicirale. Revizija odnosa uglavnom se odvija u okvirima individualnih dravnih strategija odreivanja prema Novom svetskom poretku: drave opredeljene za strategiju suprotstavljanja se opiru, one opredeljene za strategiju odvraanja balansiraju, dok e se pobornice strategije poputanja bespogovorno povinovati, pa za revizijom odnosa i nemaju potrebe. Revizija odnosa prema NATO-u Za drave koje su se opredelile za strategiju balansa ili opiranja prema Novom svetskom poretku NATO je definitivno neprijateljska organizacija i to nije sporno, pa se pod revizijom odnosa iskljuivo podrazumevaju njihovi napori na unapreenju odbrambenog nastupa. Rusija i Kina, kao antiglobalistiki inioci
373

planetarnog geostratekog balansa, permanentno su izloene provokativnim pritiscima Zapadne alijanse. Nagomilavanje amerikih trupa i njihovih saveznika u regionu, angaovanih na zaokruivanju ruske i kineske dravne teritorije, toliko je intenzivno, da ove dve zemlje sa tim problemom jedva izlaze na kraj, jer se svaki adekvatan odgovor na planu taktikog pariranja i stratekog odvraanja veoma loe odraava na njihove privrede. Pri tome, Rusija je u mnogo nepovoljnijem poloaju zbog nekoliko potencijalnih ratnih arita unutar drave, izazvanih i koordiniranih kako zapadnim tako i islamskim faktorom160, to iziskuje dodatna angaovanja njenih vojnoodbrambenih kapaciteta. Zato se Kina, koja nema unutranjih problema te vrste (inicijativa globalistikih institucija i nevladinih organizacija u tom pravcu uspeno se suzbija), u poslednje vreme sagledava kao najozbiljnija vojna konkurencija Zapadnom svetu. Ukoliko ta zemlja pokae aspiracije za vojnim liderstvom na meunarodnom nivou, to inae, mnoge male i srednjerazvijene drave evroazijskog regiona od nje sa nadom oekuju, NATO sigurno gubi planetarni vojni monopol. Za sada, Kina se po ovom pitanju ne izjanjava, dosledno se pridravajui strategije pasivnog balansa, mada pomo koju prua nezavisnim zemljama ugroenim globalizacijom, od nekada uobiajene, deklarativne podrke, postaje sve konkretnija. to se tie drava opredeljenih za strategiju otpora situacija je neuporedivo sloenija, jer su izgledi da e biti ugroene NATO intervencijom sasvim izvesni. Uveren sam u to da su vojnobezbednosni strunjaci tih zemalja blagovremeno osmislili adekvatne strategije odbrane, ali nije na odmet spomenuti nekoliko sugestija, zasnovanih na iskustvima jugoslovenske i irake krize, koje bi eventualno trebalo uzeti u obzir kod nadgradnje odbrambenih planova:

160

Kljuni ruski problem su eenski separatisti koji su muslimani, ali njihovom pobunom koordiniraju Amerikanci, to se da videti i iz injenice da je lider Pokreta za osloboenje eenije glavni ameriki doktrinolog globalizma, Zbignjev Beinski.

374

a) Upuivanje apela ostalim zemljama ugroenim globalizacijom za pruanje konkretnije vojne pomoi, uz predoavanje brojnih negativnih posledica koje e i po nih proizai ako takva pomo izostane. U ovom kontekstu, razlike u drutvenopolitikim sistemima, pa ak i eventualne meudravne razmirice iz prolosti, potpuno su nebitne. Podseam na to da je odbijanje Rusije da se aktivnije ukljui u odbrambene napore Jugoslavije izazvalo dalekosene tete i po ruske interese, dok je nesposobnost Irana da prevazie svoje razmirice sa Irakom dovela do situacije da sada Iran ima NATO trupe stacionirane u neposrednom susedstvu. b) Izriita zabrana delovanja globalistikih meunarodnih institucija i nevladinih organizacija na teritoriji vaih drava. U sluaju da zahtevi takozvane meunarodne zajednice za upuivanjem raznoraznih posmatrakih i inspekcijskih timova ne mogu da se izbegnu, dosledno insistirajte da u sastavu takvih misija mogu biti samo dravljani zemalja koje ne pripadaju globalistikom bloku. Ne sme se izgubiti iz vida da je, svojevremeno, blagonaklon stav jugoslovenskog i irakog rukovodstva po tom pitanju znatno ugrozio interese nacionalne bezbednosti i odbrambenih priprema, jer je osnovna aktivnost meunarodnih misija, kojima je doputeno legalno delovanje neposredno pre NATO agresije i za vreme same agresije, bila usmerena iskljuivo ka pijunai i subverzivnim zahvatima. c) Permanentno popunjavanje i modernizacija sopstvenih vojnoodbrambenih resursa, bez obzira na izriito protivljenje takozvane meunarodne zajednice. Mada vaa angaovanja na tom planu mogu biti iskoriena kao formalan povod za NATO intervenciju, to je bio sluaj sa Irakom, morate raunati sa pretpostavkom da e do intervencije svakako doi, pod tim ili nekim drugim izgovorom, pa je neuporedivo bolje na vreme obezbediti sredstva za kvalitetnije pariranje.

375

d) Blagovremeno izdvajanje dela snaga za pokrivanje eventualnih kriznih podruja unutar dravne teritorije za koja se procenjuje da e se lokalna populacija, u sluaju NATO napada, staviti na stranu agresora. U jugoslovenskom i irakom sluaju to je relativno uspeno odraeno. Neka vas ne zabrinjava okolnost to e vae aktivnosti na pomenutom planu, od strane takozvane meunarodne zajednice, biti okarakterisane kao ratni zloin. Znajte da e vas, ako izgubite rat, u svakom sluaju proglasiti ratnim zloincima, jer je to jedan od osnovnih modaliteta propagandnog opravdavanja zapadnog vojnog intervencionizma. e) Blagovremena priprema uslova i sredstava koji e u toku neposredne intervencije biti korieni na planu akcija odmazde po dubini neprijateljske teritorije, prema NATO postrojenjima, njihovim liderima i institucijama, kao i vojnim resursima i institucijama njihovih saveznika, neposredno ukljuenih u agresiju. To e svakako od strane takozvane meunarodne zajednice, biti okarakterisano kao terorizam, ali slobodno raunajte sa injenicom da e vas u svakom sluaju proglasiti teroristima, inili vi to ili ne. Prema jugoslovenskim iskustvima, tokom NATO agresije 1999. godine, svaka uspeno realizovana akcija ove vrste, ozbiljno je uzdrmala moral neprijatelja, ali i lokalnog stanovnitva zemalja koje su im pruale podrku u intervenciji. f) Sistematska, planska, organizovana priprema, za delovanje oruanih snaga na privremeno zauzetoj teritoriji. Naime, odbrambeno-strateki planovi, po pravilu izbegavaju da se bave problemom: ta initi u sluaju vojnog poraza? U jugoslovenskom i irakom slucaju, do punog izraaja je dola arogancija vojnog i politikog rukovodstva koja su uporno odbijala da predloge te vrste uzimaju u razmatranje. Zato su, po okonaju NATO intervencije, jugoslovenske odbrambene snage dovedene u situaciju permanentnog neprincipijelnog prilagoavanja u pravcu izdaje nacionalnih interesa, dok je iraka armija dovedena do funkcionalnog kolapsa. to je jo gore, nedostatak takvih planova
376

presudno se odrazio na nemogunost efikasnog delovanja patriotskih snaga koje u meuvremenu nisu odustale od pruanja otpora, pa su prinuene na znatno oteano, nekoordinirano samoorganizovanje. Kada je u pitanju izrada strategije suprotstavljanja NATO-u, kao najjaoj svetskoj vojnoj sili, aroganciji nema mesta, jer se na eventualni negativan ishod rata objektivno mora raunati. Samim tim, alternative sistematskog funkcionisanja u uslovima privremenog poraza neizostavno treba planirati i pripremati, od izdvajanja materijalnih resursa i snaga prevashodno namenjenih delovanju u takvim uslovima, do priprema za sklanjanje dela vojnog vrha u inostranstvo odakle e koordinirati kontinuiranim otporom (taktika koju je svojevremeno primenio palestinski lider Jaser Arafat). Ne zaboravite: u uslovima globalistike vojne okupacije, kao nacija ete opstajati samo dok budete pruali organizovani oruani otpor, inei tako ukupne rezultate njihove pobede privremenim. Revizija odnosa prema MMF-u Ne treba biti strunjak za ekonomsku politiku da bi se shvatilo: zaduivanje kod Meunarodnog monetarnog fonda na dravnom nivou, isto je to i zaduivanje kod kriminalaca na privatnom nivou na kraju e vam oteti i ono to imate i ono to nemate. Drave ugroene globalistikom najezdom osuene su na izbor izmeu oteanog ekonomskog razvoja ili gubitka ekonomskog suvereniteta. Ako svoju ekonomsku politiku bazirate na zapadnim kreditima i dobijanju beneficija MMF-a u meunarodnim trgovinskim odnosima, morate se kao drava povinovati svim njihovim zahtevima, to bi Srbi rekli: Koga je moliti nije ga kuditi. Posebno treba biti obazriv prema ponudama ekonomske pomoi koje nerazvijenim i srednjerazvijenim zemljama upuuju MMF i njemu sline globalistike finasijske institucije Meunarodna banka za obnovu i razvoj, Evropska banka, ali i
377

brojne nevladine organizacije, fondacije i slino. Ako mnogo nude, znai da su mnogo zainteresovani za vae nacionalne prirodne i materijalne resurse, do kojih je globalistikoj finansijskoj oligarhiji izuzetno stalo. A njihovi interesi svakako e biti realizovani na vau tetu. Iskustva su pokazala da kod takvih i slinih ponuda, prioritetnu opasnost po nacionalne interese predstavljaju domai privredni eksperti i korumpirani pojedinci iz dravnog aparata, kao glavni akteri ekonomske izdaje, perfidnim navoenjem lokalnih organa i institucija na sklapanje tetnih ugovora. Zato u ekonomskim odnosima sa globalistikim institucijama, uz neizostavne privredne strunjake, kljunu ulogu treba prepustiti zatitnim mehanizmima, kontraobavetajnoj Slubi i policiji, jer su to jedini pouzdani garanti da u pomenutim odnosima drava nee biti prevarena. Strateki gledano, dravi preostaje solucija da ekonomsku politiku bazira izvan MMF-a i njemu srodnih organizacija, orijentiui se na bilateralne odnose sa zemljama koje ne pripadaju globalistikom bloku, uz neuporedivo nie ali bezbednije privredne efekte. Na politikim liderima i graanima je da odlue: Da li e kao nacija iveti skromno pod sopstvenim izabranim rukovodstvom ili e iveti bedno pod zapadnim protektoratom. Iz jugoslovenskog primera moe se izvesti zakljuak da su se sva obeanja i obaveze zapadnih finansijskih institucija svodili na obmanu, jer uslovljavana promena drutvenog ureenja i prihvatanje marionetskog reima nisu dravi obezbedili boljitak, naprotiv, stanovnitvo ivi sve gore i gore, to inae vai i za veinu zemalja evroazijskog regiona, obuhvaenih globalistikom ekonomskom tranzicijom. Revizija odnosa prema OUN

378

Ujedinjene nacije su ubedljivo najkompromitovanija meunarodna organizacija u funkciji Novog svetskog poretka. Ako se za NATO i MMF moe rei da je njihov globalistiki nastup sasvim normalan i oekivan, kao institucija koje su formirane sa iskljuivim ciljem ostvarivanja zapadne dominacije, OUN su se pokazale kao najvea meunarodna prevara u modernoj istoriji sveta. To zapaanje dele mnogi politiki analitiari i komentatori, bez obzira na to da li deluju u zemljama koje globalizam propagiraju ili mu se protive, kao i politika rukovodstva veeg broja drava, pre svega onih, koje opravdano strahuju od ugroavajuih dejstava njenih neprincipijelnih i amoralnih rezolucija. Bivi garant svetskog mira transformisao se u glavnog glasnogovornika generisanja i pravdanja globalnih kriza i ratova. Inicijativa jednog dela zemalja lanica, predvoenih Rusijom i Kinom, da se tome stane na put, pokazala se kao uzaludna. Poslednji pokuaj revizije Saveta bezbednosti na samitu OUN odranom avgusta 2005. godine, rezultirao je meunarodnim skandalom, jer najvanije problematine stavke samita nisu ni uvrene u dnevni red zasedanja. Globalistika oligarhija e i nadalje gaziti preko elementarnog integriteta ostatka sveta, obrazlaui svoje delovanje zatitom interesa meunarodne zajednice. Dravama ugroenim globalistikim hegemonizmom preostaje samo da individualno revidiraju svoje odnose prema OUN, a da bi se bar donekle pariralo nedolinim postupcima te organizacije, koji su naroito bili izraeni u jugoslovenskoj i irakoj krizi, evo nekoliko sugestija: a) Solidarnost i principijelnost kod izglasavanja odluka i rezolucija, u cilju suzbijanja prakse da se na osnovu netanih i nedokazanih optubi iniciraju, opravdaju i legitimizuju osvajake NATO akcije. Podseam na to da mnoge od ugroenih zemalja, iji su se predstavnici u OUN-u saglasili sa potrebom vazdune NATO intervencije na Jugoslaviju i Irak, moraju biti svesne mogunosti da e ta ista avijacija, danas-sutra, bombardovati i njihov narod. Isto vai za izglasavanje odluka o sankcijama, nasilnoj secesiji
379

dravne teritorije, stacioniranju mirotvorakih NATO trupa i tako dalje; b) Jednostrano ignorisanje odluka i rezolucija na koje su Rusija i Kina stavile veto. Zaista je neodrivo da se voljom meunarodne zajednice proglaavaju stavovi sa kojima se nisu saglasile dve najvee svetske zemlje koje po teritoriji i populaciji ine tri puta vei deo od svih globalistikih drava zajedno. c) Kvalitetnija kontraobavetajna zatita sopstvenih predstavnika u Ujedinjenim nacijama. Iskustva su pokazala da su ti ljudi pod permanentnim i intenzivnim pritiskom zapadnih Slubi, to je doprinelo da se dobar deo njih preorijentie na propagiranje globalistikih interesa, nasuprot zvaninim stavovima svojih vlada. Sramna je injenica da su se u jugoslovenskom i irakom sluaju njihovi pedstavnici u OUN-u meu prvima priklonili neprijateljskoj strani; d) Suzbijanje ili bar ograniavanje aktivnosti globalistikih institucija i nevladinih organizacija koje deluju pod pokroviteljatvom i legitimitetom Ujedinjenih nacija, jer je njihovo neprijateljsko delovanje na tetu zemalja domaina evidentno i nebrojeno puta dokazano.

DOPUNSKO PRILAGOAVANJE ZAKONODAVSTVA

Posebno polje na kome se drave ugroene Novim svetskim poretkom, u domenu svoje iskljuive nadlenosti, moraju ozbiljno angaovati, jeste zakonska regulativa delovanja mnotva globalistikih institucija, plasiranih pod nazivom nevladine

380

organizacije. To je preduslov bez kojeg se ne moe oekivati i zahtevati efikasno reagovanje ostalih zatitnih mehanizama iz sastava dravnog aparata. Imajui u vidu to da se radi o relativno novom obliku, po dravu opasnog, neprijateljskog delovanja, zakoni veine zemalja taj problem ili tretitaju neprecizno ili ga uopte ne poznaju. Ovu injenicu, zapadni pravni eksperti, inae temeljno upoznati sa lokalnim zakonodavstvima, do maksimuma zloupotrebljavaju, koristei regulativno neureen prostor za pronalaenje rupa u zakonu koje e nevladinim organizacijama dati adekvatnu irinu nastupa, ukljuujui i legalizaciju nelegalnog. Na primer, u Jugoslaviji, a koliko znam i u Iraku, nije postojao zakon koji se precizno odnosio na nadzor i sankcionisanje nevladinih organizacija, ve su paualno obuhvaene kao benigna predstavnitva meunarodnih institucija i udruenja graana, to je formalno-pravno bilo tano, ali ni iz daleka nije ukazivalo na njihovu potencijalnu neprijateljsku sutinu. Najverovatniji razlog je okolnost da veina nevladinih organizacija uiva fiktivni patronat Ujedinjenih nacija, to stvara prepreku da se njihov rad generalno okarakterie kao antidravni. Ipak, preventivno suzbijanje neprijateljskog delovanja ovih organizacija efikasno se moe ostvariti adekvatnim zakonskim ogranienjima i nadgradnjom nekih od ranije vaeih propisa. Postupak prilikom registracije nevladinih organizacija Nacionalna zakonodavstva uglavnom poznaju instituciju graanskih udruenja u razliitim formama, raunajui naravno i ona sa elementima inostranosti, tako da eksplicitno izdvajanje nevladinih organizacija moe, ali ne mora biti naglaeno. Ako se naglaavanje izbegne, zadrava se okvir opte definicije, to ima svojih i prednosti i rizika, dok se u sluaju njihovog izdvajanja pod tim imenom namee potreba preciznijeg opisa delatnosti, ali i preciznijih zabrana. U svakom sluaju, odredbe koje se odnose na

381

registraciju udruenja tog tipa moraju obavezno, izmeu ostalog, sadrati sledee stavke: 1. Ne moe se dozvoliti registracija privatnih udruenja graana ili nevladinih organizacija, kao i drugih slinih organizacija sa elementima inostranosti, u vezi sa kojima postoji osnovana sumnja da su u prolosti, one ili neka od njihovih ekspozitura, bilo gde u svetu, uzimale uee u ruenju, Ustavom utvrenog, poretka zemlje domaina ili su se u tim zemljama bavile drugim protivustavnim i protivzakonitim delatnostima. Pod pretpostavkom da se ilegalno delovanje takvih organizacija od ranije tretira kao inkriminisano, to je inae uobiajena praksa, na ovaj nain eliminie se mogunost zakonske registracije najekstremnijih nevladinih organizacija, jer su dokazi o njihovom delovanju u prolosti veoma lako dostupni. Istovremeno se otvara prostor za primenu istog lana u sluaju pokuaja tih organizacija da se registruju pod drugim imenom, jer e figurirati kao ekspozitura onih na koje se zabrana odnosila. 2. Izriito se naglaava da e u sluajevima zaticanja jednog ili vie lanova neke od registrovanih privatnih organizacija graana, nevladinih organizacija i slinih organizacija sa elementima inostranosti, u izvrenju krivinih dela iz oblasti ugroavanja Ustavom utvrenog poretka, krivino-pravnim progonom biti obavezno obuhvaeno i rukovodstvo organizacije kojoj pripadaju. Ovom odredbom spreava se mogunost pravnog ograivanja lidera nevladinih organizacija u sluaju otkrivanja neprijateljskog delovanja njihovog lanstva, to se u praksi uobiajeno deava. Primera radi, kod izazivanja masovnih graanskih nereda, lideri nevladinih organizacija pojavljuju se u svojstvu tajnih organizatora i podstrekaa, ali u neredima najee lino ne uzimaju uee, to ih u krivino-pravnom smislu ini
382

nedostupnim, posebno kada su u pitanju stranci. Inae, zakonska formulacija je koncipirana u skladu sa stavkom anglosaksonskog prava o takozvanoj komandnoj odgovornosti, koja predvia odgovornost politikog lidera za dela izvrena od strane njegovih sledbenika.161 3. Zakonom se zabranjuje da se privatne organizacije graana, nevladine organizacije ili druge sline organizacije tog nivoa, sa elementom inostranosti, promoviu u status partnera dravnih i politikih institucija, po bilo kom osnovu. Ovo je izuzetno znaajna odredba. Sa jedne strane, spreava nevladine organizacije da se formalno postave u isti rang sa dravnim organima i institucijama, to im je jedan o prioritetnih ciljeva u nastupu. Sa druge strane, zakonski se ograniavaju mogunosti za delovanja korumpiranih dravnih inovnika preko kojih se, u najveem broju sluajeva, ovakvi ciljevi nevladinih organizacija u praksi ostvaruju.162 Nadgradnja Krivinog zakonodavstva Sagledavanjem karakteristinih oblika neprijateljskog delovanja globalistikih nevladinih organizacija, pre svega u okolnostima kada su pojedini sluajevi bili presecani i procesuirani, uoeni su, bar kada su u pitanju jugoslovenska iskustva, ozbiljni propusti Krivinog zakona, zbog kojih je ili potpuno izostajala mogunost krivino-pravnog progona ili su kazne koje je sud izricao bile neznatne, gotovo zanemarljive.
161

Uzgred, ova stavka anglosaksonskog prava posluila je kao osnov podizanja optunice protiv jugoslovenskog predsednika Miloevia pred takozvanim Hakim tribunalom.
1 162

Primera radi, svojevremeno je bivi ruski predsednik, Boris Jeljcin, zvaninim dravnim aktom proglasio globalistiku nevladinu organizaciju Malteki vitezovi stratekim partnerom Ruske Federacije, ime je, osim meunarodnog skandala na tetu svoje zemlje, ozbiljno ugrozio aktuelni Vladin ekonomski program.

383

Prvi primer odnosi se na izazivanje masovnih nereda. Iniciranje graanskog bunta ve je postala uobiajena praksa nevladinih organizacija, koja po intenzitetu i broju uesnika varira od protesnog skupa nekolicine istomiljenika do nemira irih razmera. U najveem broju drastinih sluajeva sa masovnim ueem graana, pa i onih propraenih unitavanjem imovine i smrtnim posledicama meu demonstrantima i policijom, organizatori i uesnici nisu zakonski gonjeni, a ukoliko jesu, najeksponiraniji izgrednici kanjavani su prekrajno, neznatnom novanom kaznom ili kratkotrajnom kaznom zatvora u trajanju od jednog do tri meseca. Naime, drave koje sebe, osnovano ili neosnovano, smatraju monim i stabilnim, po pravilu, u aktivnostima te vrste ne sagledavaju neku posebnu drutvenu opasnost koja bi eventualno iziskivala drastiniju zakonsku zatitu. Pored toga, usklaivanjem internog zakonodavstva sa meunarodnim pravnim normama koje se odnose na podruje ljudskih prava i sloboda, data je mogunost graanima za ispoljavanje organizovanog javnog nezadovoljstva, bez adekvatnih, preciznih klauzula koje bi se odnosile na eventualne zloupotrebe. Tako je, veoma blag zakonski tretman, ponajvie doprineo tome da organizovanje demonstracija postane osnovno sredstvo nevladnih organizacija za obaranje nacionalnih reima, jer se ispostavilo da dugorona, dobro osmiljena manipulacija nezadovoljstvom lokalnog stanovnitva, lako i bez posebnih rizika, moe dovesti do okupljanja kritine mase, nezavisno od stvarnog broja njihovih registrovanih sledbenika. Imajui to u vidu, namee se potreba za preciziranjem i pootravanjem pravnih odredbi u smislu donoenja posebnog Zakona o zabrani podstrekivanja na masovne demonstracije i nerede, sa oteavajuom okolnou ako delo sadri elemente inostranosti, kao najadekvatnije mere, usmerene na zatitu drave od pomenutog oblika globalistikog ugroavanja. Drugi primer odnosi se na krivino delo pijunae. Kvalifikacije tog oblika ugroavanja drave obino su definisane
384

na zastareli, prevazien nain, bazirajui se na zatiti osetljivih, po dravne interese znaajnih podataka i dokumentacije, sa obaveznom konkretnom kategorizacijom stepena poverljivosti. Pri tome, neprijateljsko delovanje pojedinaca iz kategorije stranih agenata od uticaja, koji dravu ugroavaju na stratekom politikom nivou, nije obuhvaeno zakonskim odredbama iz ovog lana. Kontraobavetajna praksa mnogih zemalja Evroazije neosporno je potvrdila da zapadne Slube i globalistike nevladine organizacije pomenuti propust maksimalno koriste u ostvarivanju svojih ciljeva, svesni pogodnosti da u sluaju otkrivanja i presecanja, akteri nee moi biti procesuirani iz razloga to za to ne postoji pravna podloga. Da bi se ove pojave ubudue efikasnije suzbijale, namee se potreba proirenog definisanja kvalifikacije krivinog dela pijunae, u smislu zatite drave i od osmiljene, dugorono usmeravane izdaje na stratekom politikom nivou.

II ) INSTITUCIONALNO REAGOVANJE
Najvei teret suprotstavljanja delovanju globalistikih nevladinih organizacija svakako e pasti na specijalizovane zatitne mehanizme dravnog aparata, nacionalnu kontraobavetajnu Slubu, policiju i vladine informativno propagandne institucije. U praksi, svi oni funkcioniu oteano zbog niza tekoa, prevashodno na unutranjem planu, meu kojima se izdvajaju: neprecizno definisan stav dravnog rukovodstva i Vlade po pitanju nevladinih organizacija, sa neprincipijelnim oscilacijama u zahtevima koji esto znaju biti kontradiktorni; nesposobnost dravnog rukovodstva da se odupre Zapadnim
385

pritiscima, to se odraava kroz uspostavljanje neadekvatnih odnosa sa nevladinim organizacijama, suprotno savetima i procenama strunih slubi; pojave korupcije na najviim nivoima dravne vlasti, to se projektuje i kroz favorizovanje interesa nevladinih organizacija; nespremnost dravnog vrha da objektivno prihvati dobronamerne procene obavetajno-bezbednosnih organa i institucija kada se one odnose na predoavanje politikih propusta na unutranjem i spoljnom planu; kanjenje sa donoenjem politikih odluka o neophodnosti delovanja; neadekvatni dravni nalozi strunim slubama da primenjuju pogrene mere u pogreno vreme; neprilagoenost zakonodavstva uslovima i vremenu i tako dalje. Nezavisno od navedenog, strune slube i institucije uglavnom uspeno odrauju deo obaveza iz svojih nadlenosti, odravajui dravni sistem stabilnim, pa i pod kritinim okolnostima. Drastian primer predstavlja jugoslovenska situacija, u kojoj su nacionalne dravne institucije opstale jo dugo posle kolapsa politikog vrha.

PRAVCI DELOVANJA KONTRAOBAVETAJNIH SLUBI

Suzbijanje neprijateljske delatnosti koja se odvija preko nevladinih organizacija, kao institucija sa dominantnim elementom inostranosti, primarno spada u redovnu nadlenost kontraobavetajne Slube. Kao uskospecijalizovani deo dravnog aparata, Sluba ima adekvatnu metodologiju rada kojom se ovde neu baviti, niz raspoloivih mera i sredstava specifinih za tu vrstu delatnosti i posebna dravna ovlaenja, pa kvalitetno pokrivanje nevladinih organizacija i njihovih lidera ne predstavlja problem, niti neki poseban profesionalni izazov. Sa kvalitetnom
386

Slubom, dravni vrh se moe oseati potpuno bezbednim od ovog oblika ugroavanja i samo od politikih naloga zavisi da li e delovanje nevladinih organizacija biti praeno, kanalisano ili potpuno preseeno. Zbog toga u se u ovom kontekstu osvrnuti samo na nekoliko smernica operativnog nastupa prema posebno osetljivim takama vezanim za pomenute globalistike institucije, za koje, prema linom iskustvu, smatram da mogu jo vie pospeiti efikasnost na planu iskorenjivanja tog zla. Nastup prema liderima lokalnih nevladinih organizacija Zapadni centri globalistike moi suoeni su sa vrlo ozbiljnim problemima prilikom izbora lokalnih lidera koji e predstavljati i zastupati interese njihovih nevladinih organizacija. Osnovni problem je izbor linosti, jer u oskudnoj ponudi domaih izdajnika na raspolaganju im stoje preteno ljudi sa karakternim osobinama koje i oni sami lino preziru. Posebne tekoe nastaju u opredeljivanju za kandidate sa kojima se planira dugorono politiko kombinovanje u pravcu plasiranja na samo elo politike opozicije jedne drave. U obzir se, po mogunosti, uzimaju sve osobenosti: objektivne da pripadaju nacionalnosti veinskog dela stanovnitva, da potiu iz porodica sa tradicijom lokalne religije, da nisu u prolosti kriminalno kompromitovani, da po obrazovanju i strunim kvalifikacijama uivaju visok drutveni ugled, kao i subjektivne da su motivisani da dosledno istraju u zastupanju zapadnih interesa i ideja, da nisu skloni nekontrolisanim strastima i porocima koje njihova sredina posebno osuuje, da poseduju osobenosti voe i sposobnost za animiranje irokih masa, visok nivo kulture u ophoenju i javnim nastupima, da elokventno govore engleski jezik i jo dosta toga. U odabrane ljude sistematski se nesebino ulae, od nadgradnje njihovog obrazovanja, afirmacije u inostranstvu, povezivanja sa irokim krugom u svetu uticajnih ljudi, upuivanja na specijalizovane kurseve za obuku

387

visokih politikih linosti163, do organizovanja i finansiranja itave kampanje za njihov plasman u lokalnim sredinama u kojima e delovati. Takvih ljudi jedva da ima po nekoliko u svakoj zemlji za koju su globalistiki monici zainteresovani. Naravno da sve vane slubenike i eksponirane sledbenike nevladinih organizacija treba kontraobavetajno pokrivati, ali pojedince, koji su iz tih struktura odabrani kao nosioci dugorone politike perspektive treba tretirati po apsolutnom prioritetu, kao najosetljivije take ovog sistema, jer, posle desetina godina ulaganja, obuke i usmeravanja, oni za svoje zapadne mentore postaju ljudi bez kojih se ne moe. a) Pristup obradi lica Kada je u pitanju operativni pristup obradi lidera nevladinih organizacija, koji istovremeno figuriraju kao perspektivni opozicioni lideri na irem nacionalnom planu, uoljivo je da veina bezbednosnih sistema, oslonjenih na metodologiju rada stare komunistike kole, postupa po jednom prevazienom ablonu. Optom, nepreciznom definicijom antidravnog delovanja, ta lica se podvode pod kategoriju unutranji neprijatelj i tretiraju se iskljuivo kao politiki oponenti aktuelnoj vlasti sa potiskivanjem, pa i negiranjem kontraobavetajne sutine. To se ve dvadeset i vie godina unazad pokazao kao neadekvatno, jer su se realizovani i krivino tretirani sluajevi svodili na skandalozne ispolitizovane procese protiv ljudi koji su se nali u dravnoj nemilosti samo zato to drugaije misle. Efekti su bili poraavajui: vrlo lo prijem u domaoj javnosti, davanje povoda zapadnim medijima za pokretanje opsenih propagandnih kampanja, porast politikog ugleda i popularnosti osuenog lica u zemlji i inostranstvu, poveano interesovanje za organizaciju kojoj to lice pripada, a po pravilu, niske kazne ili oslobaajue presude koje su izricane odavale su utisak da drava ne zna ta radi. Zbog toga se zalaem za potpuno naputanje takvog kliea i preporuujem pristup koncipiranju obrade visokokotiranih lidera
163

U ranijem tekstu sam ve spomenuo da se jedan od najpoznatijih kurseva te vrste nalazi u nastavnom centru amerike obavetajne slube CIA u Montereju, u Kaliforniji.

388

nevladinih organizacija koji e se primarno zasnivati na isticanju kontraobavetajne komponente sluaja, nezavisno od politike konotacije. Naime, u teoriji i praksi bezbednosnih sistema, takva lica se apostrofiraju kao klasini primeri agenata od uticaja ije je delovanje, direktno ili indirektno, koordinirano iz centara stranih obavetajnih Slubi, sa ciljem ruenja Ustavom utvrenog poretka zemalja u kojima deluju. Mada se ne radi o klasinoj pijunai na nain kako je formalno kvalifikuje Zakon, oni neosporno ine deo strane obavetajne mree, pa je u definiciji antidravne delatnosti primerenije i mnogo preciznije svrstati ih pod kategoriju pijuna nego pod maglovite strukture unutranjih neprijatelja. Neosporno je da e i tada dokazivanje i eventualno procesuiranje sluajeva biti vrlo sloeno i teko, ali konkretizacija kontraobavetajnog usmerenja dae bolje izglede za realizaciju. Tvrdim: nema lica iz neprijateljske grupacije tog nivoa koje nee odoleti da se upozna sa podacima klasifikovanim kao dravna tajna, samo ako mu se ukae prilika, i da isto tako nee odoleti, a da te tajne ne saopti svojim zapadnim mentorima. To je sasvim dovoljan manevarski prostor za kontraobavetajno pariranje, pa e i rezultati obrade uglavnom zavisiti od sposobnosti, upornosti, strpljenja i visprenosti operativnog sastava angaovanog na sluaju. Na kraju, kod eventualnog pokretanja krivinog postupka, bez obzira na konani ishod, lica optuena za pijunau u svesti ljudi generalno se doivljavaju kao izdajnici, to otklanja rizik od negativnih propratnih politikih i propagandnih efekata. Objekat obrade, tretiran na navedeni nain, kao skupa globalistika kadrovska investicija sigurno e nastaviti karijeru u nevladinim organizacijama, ali e mu mogunosti za politiko delovanje na irem nacionalnom planu biti ograniene, ako ne i uskraene. b) Kompromitacija lica. Drugi nain udaljavanja lidera nevladinih organizacija iz javnog politikog ivota je njihova kompromitacija, pa i to treba imati u vidu kod planiranja kontraobavetajnog nastupa. Svakoj Slubi na raspolaganju stoje brojna sredstva i metodi za pribavljanje i plasiranje adekvatnih
389

materijala, samo se postavlja pitanje ta se u odnosu na konkretnu drutvenu sredinu, lice prema kome su takve aktivnosti usmerene ili njegove zapadne mentore, moe tretirati kao kompromitujue. U jugoslovenskim uslovima, na drutvenom planu, to su bili podaci o sklonosti ka narkomaniji ili homoseksualizmu, na linom planu dokazi o branom neverstvu, a u odnosu na zapadne mentore dokumentacija o okolnostima potkradanja fondova. U zahvatima te vrste uobiajeno se pojavljuju dva problema. Prvi je dilema da li odustati od realizacije kompromitacije i raspoloive materijale eventualno iskoristiti da bi se lice ucenilo i prinudilo na saradnju sa Slubom. Izgledi za operativno kombinovanje na takvom nivou zaista spadaju u profesionalne izazove, ali odluku treba donostiti obazrivo, jer se radi o dugoronom zahvatu za koji svako kompromitovano lice nee biti podobno. Drugi, neuporedivo vei problem, predstavljaju zahtevi dravnog vrha da im se kompromitujui materijali Slube stave na raspolaganje u cilju ostvarivanja interesa njihove dnevne politike. Preporuujem: ako je akcija kompromitacije planirana i zapoeta sa ciljem udaljavanja pojedinih lica iz sfera aktuelne politike, tako je treba i okonati. U sluaju obraivanih lidera nevladinih organizacija, to e proizvesti lananu reakciju dodatnih pozitivnih efekata: raskol i trvenja unutar lokalnih globalistikih struktura, nepoverenje lanstva, odbojnost graana prema njihovim institucijama itd. c) Eliminacija lica. Mada se radi o veoma nepopularnom, nehumanom i drastinom obliku dravne represije, fizika likvidacija, kao nain razraunavanja sa politikim protivnicima, najvie je prisutna u praksi slubi vodeih globalistikih zemlja, pa ne vidim razlog, zato bi se slube globalizmom ugroenih drava libile da u ekstremnim politikim uslovima postupaju po ugledu na napredni zapadni svet. Nezavisno od mog linog miljenja o tom pitanju, injenica je da je u jugoslovenskom sluaju, nekoliko likvidacija najperspektivnijih nosilaca globalistikih ideja temeljno poremetila ukupnu koncepciju zapadnog politikog nastupa, jer su
390

bili prinueni da se na preac opredeljuju za, po njih, nepouzdane kadrovske opcije. Kako ree jedan od doajena jugoslovenske Slube bezbednosti, iji su mi saveti neizmerno pomogli prilikom izrade ove studije: U domenu visoke politike snajper je najefikasnija zatita nacionalnih interesa.

Nastup prema resursima lokalnih nevladinih organizacija Neospornu mo nevladinih organizacija predstavljaju njihovi materijalni resursi koje im zapadni mentori neogranieno stavljaju na raspolaganje. Bez toga, predstavljali bi marginalne eksponente opozicionih ideja, nesposobne da se ozbiljnije organizuju, nametnu kao faktor preusmeravanja lokalne politike i ostvare manipuliaciju irokim narodnim masama. Zato materijalni resursi istovremeno predstavljaju i bitnu, posebno osetljivu taku nevladinih organizacija, prema kojoj neizostavno treba delovati na planu suzbijanja njihove neprijateljske aktivnosti. a) Sabotaa informacionog sistema. Prvi postupak nevladinih organizacija prilikom formiranja njihovih kancelarija i ekspozitura na terenu je instaliranje kompjutera i informaciono povezivanje u iroku globalistiku mreu. Od toga im zavisi koordinacija sa centralom u inostranstvu, usklaivanje delovanja sa ostalim slinim institucijama u zemlji domaina i irem regionu, kontakt sa snagama podrke ili snagama kojima pruaju podrku, pristup znaajnim datotekama iz uih oblasti za koje su specijalizovane, evidencija aktivnog i potencijalnog lanstva, nalozi, planovi, analize, procene, izvetaji o rezultatima i problemima sa kojima se susreu. Permanentnim praenjem njihovih, uslovno, otvorenih sistema, a naroito akcijama hakerskih upada u takve sisteme
391

zatvorenog tipa, nadlene kontraobavetajne Slube dolaze do veoma kvalitetnih saznanja, vrlo bitnih za operativno i politiko pariranje. Meutim, iskustvo je pokazalo da su neuporedivo vei efekti postizani osmiljenim, planskim zahvatima razaranja mree, putem ubacivanja novih, njima nepoznatih oblika kompjuterskih virusa. Primera radi, akcija te vrste, koju je jugoslovenska Sluba svojevremeno preduzela na teritoriji Republike Srpske, odnosila se na inficiranje zatvorenog sistema lokalne globalistike ekspoziture zaduene za koordinaciju sa muslimanskim paravojnim formacijama i teroristikim grupama. Pristup objektu ostvaren je nasilno, tako da je zatvoreni informacioni sistem zateen u funkcionalnom stanju, to je omoguilo strunom delu ekipe optimalne uslove za ubacivanje razornog virusa, tada nepoznatog tipa, koji nam je za tu svrhu stavljen na raspolaganje od strane Instituta za elektroniku jedne prijateljske zemlje. Efekti su prevazili sva oekivanja. Osim kolapsa informacionih sistema mree globalistikih organizacija na lokalnom i regionalnom nivou, prema kojoj je naa akcija bila usmerena, dolo je do pada centralnog sistema Ujedinjenih nacija sa, kako se navodilo u njihovim zvaninim saoptenjima tim povodom, nesagledivim posledicama. Na stranu to to je pomenuto saoptenje predstavljalo direktnu potvrdu o umeanosti OUN u meunarodni terorizam, panika koja je nastala meu nevladinim organizacijama nedvosmisleno je davala do znanja da je napadnuta taka u kojoj su najranjiviji. Sline akcije kasnije su ponavljane jo nekoliko puta, posebno za vreme NATO agresije na Jugoslaviju 1999. godine. b) Elektronsko ometanje globalistikih medija. U prethodnim delovima ove studije na vie mesta je istaknuto da je propaganda osnovno oruje globalizma. ta takozvani nezavisni mediji predstavljaju za nevladine organizacije moe se zakljuiti iz injenice da je najvei procenat zapadnih donacija usmeren u tom
392

pravcu. Naalost, u propagandnom ratu obino pobeuje onaj ko je u mogunosti da izdvoji ogromna finansijska sredstva za uspostavljanje i odravanje veoma skupe propagandne mainerije, to je siromanim i srednjerazvijenim zemljama, kakve su uglavnom one na meti globalistike ekspanzije, nedostupno, pa su primorane na iznalaenje jeftinijih alternativa za pariranje. Jedno od optimalnih reenja je: radio-ometanje medija globalistikih institucija i nevladinih organizacija na lokalnom nivou. Na tom planu, jugoslovenska Sluba je bila neprevaziena. Uz, za dravu, neznatna ulaganja u adekvatna tehnika sredstva, ometala je ta je htela i kad je htela. Organizacija ometakog sistema osmiljena je tako da ni danas ne bi postojali konkretni dokazi da se Sluba time ikada bavila, osim neobrazloenih pretpostavki i zlonamernih insinuacija, da izdajnici iz biveg dravnog vrha nisu obelodanili jedan strogo poverljivi dokument Saveta za nacionalnu bezbednost.164 Operativni ablon i dalje je generalno primenljiv na sve uslove, pa nije na odmet da ga spomenem. U uslovima radio-difuznog haosa, kakav je uobiajen za drave zahvaene drutvenim previranjima, a aktuelna vlast zbog zapadnih pritisaka nije u mogunosti da stane iza naloga za fiziko zaposedanje globalistikih radio i TV stanica, elektronsko ometanje treba vriti angaovanjem neformalnih grupa iz redova patriotskih snaga: lokalne patriotske radio i TV stanice kojima se, samo za tu priliku, stavljaju na raspolaganje snani predajnici, uz instrukcije da svoje redovne programe emituju iskljuivo na frekvencijama koje e im biti dostavljane iz tajnog centra za koordinaciju ometakih aktivnosti. patriotski orijentisani radio-amateri, sa, za tu svrhu, posebno adaptiranim predajnicima i antenskim sistemima, koji e vriti individualna ometanja po pravcima i frekvencijama dostavljenim iz koordinacionog centra.
164

Na ast bivem naelniku generaltaba Jugoslovenske armije, generalu Neboji Pavkoviu.

393

 specijalizovane ometake grupe, snabdevene adekvatnom sofisticiranom opremom, tajno stacionirane u blizini repetitora i radio-linkova. Koordinacioni ometaki centar vri stalna radio-izvianja i merenja frekvencija na kojima se odvijaju nepoeljni programi, kao i frekvencija na koje se takvi programi prebacuju da bi izbegli ometanje, i te podatke dostavlja ometakim punktovima. Najlaki nain ometanja je povremeno ili stalno putanje takozvanog belog uma na njihovim frekvencijama, to potpuno neutralizuje program, ali nedvosmisleno daje do znanja da je u pitanju sistematsko ometanje. Neuporedivo bolje solucije, koje posebno iritiraju globalistike medije, a ostavljaju prostor pretpostavci da je u pitanju njihova tehnika greka ili sluajno meanje programa su: putanje protoka TV-slike sa povremenim, ali dugim intervalima iskljuivanja tona; pokrivanje programa sadrajima suprotnog karaktera (patriotske pesme koje ometaju globalistiku informativnu emisiju); putanje TV-slike sa ubacivanjem prethodno montiranog tonskog dela suprotnog sadraja (televizijski intervju opozicionog lidera sa montiranim govornim tekstom koji je kontradiktoran njegovim uobiajenim stavovima). c) Ometanje dotoka finansijskih sredstava. Novac je mo svake organizacije. Nevladinih organizacija naroito. Zbog injenice da zakonodavstva svih drava ograniavaju naine finansiranja lokalnih politikih organizacija, spreavajui pod pretnjom sankcija dotoke sredstava iz inostranstva, globalistike institucije, koje od dotoka te vrste apsolutno zavise, dovijaju se na raznorazne naine, uglavnom ilegalne. Orijentiu se na zakamuflirane fondove, fiktivne bankovne transfere, pa i akcije tajnog unoenja velikih koliina gotovog novca u zemlju, to se
394

ponajvie odnosi na podruja gde je delovanje pojedinih nevladinih organizacija zabranjeno. Svakako da faktor ilegalnosti spontano inicira pojavu kriminalizacije dela njihovog lanstva, pa su afere oko zloupotrebe donacija i fondova svakodnevna pojava. Nadleni organi i strune slube, od drave do drave na to reaguju razliito. Po pravilu, to zbog pritisaka zapadnih i meunarodnih institucija, to zbog korupcije unutar sopstvenog inovnitva, finansijske malverzacije ovih organizacija najee se zatakavaju i prikrivaju. Ni Jugoslavija nije bila izuzetak. Od brojnih informacija koje je Sluba dostavljala dravnom vrhu i drugim nadlenim subjektima, koliko se seam, nije se reagovalo ni u jednom sluaju. Sve u svemu, proizilazi da zakonska ogranienja i specijalizovani dravni organi, po pitanju spreavanja ilegalnog finansiranja domaih globalistikih struktura nisu dovoljno efikasna zatitna mera, pa u ovom kontekstu, kao jedan od eventualnih naina na koji se kontraobavetajna Sluba moe izboriti sa dotinom pojavom, preporuujem sledei, u praksi isprobani metod: Operativne podatke o licima iz globalistikih krugova koja su direktno angaovana na ilegalnom transferu novanih sredstava, podatke o mestu i nainu na koji e transfer biti izvren, diskretno, bez eksponiranja Slube, dostaviti lokalnim kriminalnim grupama, uz pretpostavku da one nee odoleti da se ustreme na relativno lak plen, pa e operativnim navoenjem klasinih kriminalaca na sukob sa globalistikim kriminalcima problem bar delimino biti otklonjen. Naknadno je mogue pohapsiti i jedne i druge. Kontraobavetajna zatita od nasrtaja nevladinih organizacija Lokalne strukture na kojima nevladine organizacije uobiajeno zasnivaju svoja uporita, po dravu ne bi bile ni priblino zabrinjavajue da u njih nisu ukljueni pojedinci bliski vrhu vlasti. To je siva zona nedodirljivih, koji nacionalnim
395

kontraobavetajnim Slubama predstavljaju vei problem nego cela opozicija i svi neprijateljski potencijali zajedno. Zapadne obavetajne institucije i drugi vodei nosioci globalistikog nastupa svoju strategiju preteno zasnivaju na pronalaenju upravo takvih pojedinaca, stvarajui od njih mreu koju smo u prethodnom tekstu formulisali kao agenti od uticaja. Posebno problematine zone koje je teko tititi i jo tee kontrolisati su: deca dravnih rukovodilaca i korumpirani funkcioneri. a) Deca dravnih rukovodilaca. Problem ponaanja dece (i najbliih srodnika) visokih dravnih, politikih i vojnih funkcionera, jedna je od udarnih tema kojom su se bavili sociolozi, psiholozi, psihopatolozi i ostali strunjaci vodeih globalistikih naunih instituta (Tevistok, Aspen, Stanford i dr.). Njihove procene bile su apsolutno usaglaene: to je prioritetna ciljna grupa prema kojoj treba usmeriti nastup na planu dugoronog stvaranja uslova za realizaciju vitalnih zapadnih interesa irom sveta. Meutim, Zapad nije imao monopol na tu ideju, jer su i ruske naune institucije, jo mnogo ranije, razvile istovetan program, poznat pod popularnim nazivom obavetajni start na duge staze. Na kraju je problematika izuavanja porodica stranih dravnih zvaninika, kao potencijalni objekat operativnog prodora, uvrena u obavezni program strunog usavravanja kadrova svih postojeih obavetajno-bezbednosnih sistema. Primeri koji se izuavaju na specijalizovanim kursevima brojni su, to samo ukazuje na to da realizacija takvih zahvata nije bila posebno teka. elja da se bude u svetskoj drutvenoj eliti po svaku cenu, primamljiv raskoan ivot o tuem troku, neodoljiva podsvesna potreba za prevazilaenjem autoriteta monog i uspenog oca, pritajena patoloka vlastoljubivost, samo su neke od osobina koje su tu populaciju inile podobnom za spoljanje isplanirano manipulisanje. Pri tome, nigde se ne moe zapaziti prisustvo loeg vaspitanja, jo manje negativnog nacionalnog usmerenja, ve samo naglaeno nekritian odnos prema ponaanju

396

dece, po pravilu karakteristian za sve roditelje prezauzete svojim poslom i kardinalni propusti kontraobavetajne Slube. Kod izvravanja zadataka kontraobavetajne zatite dravnih, politikih i vojnih rukovodilaca, po uobiajenom postupku panja je usmerena na fiziku bezbednost, neposredno i po dubini, protivprislune mere, operativne provere lica iz ireg i ueg okruenja, po mestu rada, mestu stanovanja i pravcima kretanja, kao i nizu drugih uskoprofesionalnih kontraobavetajnih postupaka. Po istom kriterijumu, obezbeuju se i najblii lanovi njihovih porodica. Ti ljudi, praktino, pred Slubom i nemaju svoju privatnost, pa je apsolutno nemogue, pored svih primenjenih mera i radnji, blagovremeno ne konstatovati bezbednosno indikativne, ugroavajue i druge patoloke pojave u njihovoj blizini. Svakako da se Sluba nalazi u delikatnoj situaciji kada doe do saznanja o problematinim, po dravu negativnim pojavama unutar porodinog kruga obezbeivanih lica, posebno kada su u pitanju njihova deca. Problemi obino nastaju zbog sledeih razloga: iz straha od reakcije tienog lidera Sluba smiljeno minimalizuje problem, izbegavajui da mu predoi sve detalje negativne pojave; pritisak kojem je Sluba izloena od strane drugih visokih politikih funkcionera da lidera ne treba optereivati tim stvarima, pa mu se informacija i ne saoptava; preterano zbliavanje tienog lica i njegove porodice sa pripadnicima obezbeenja, pa se problematino saznanje prikriva kao njihova interna tajna; arogantan odnos tienog lidera prema primljenoj informaciji; pritisak kojem je tieni lider izloen od strane lanova porodice da na informaciju ne reaguje, jer se radi o linim stvarima u koje Sluba ne bi trebalo da se mea; nesposobnost lidera da izvri uticaj na problematinog lana svoje porodice. U svakom sluaju, adekvatna reakcija izostaje. Imajui u vidu to da najkarakteristinije ugroavajue pojave u svom zaetku nastaju zbog nesmotrenog prihvatanja i odravanja bezbednosno nepoeljnih kontakata, optimalni nain preventivnog delovanja je postupak udaljavanja tako indicirane osobe iz okruenja tienog lidera i njegove porodice, bez njihovog znanja.
397

Najveu panju treba obratiti na dobronamerne usluge i pogodnosti koje stranci i njihovi emisari nude ili pruaju deci lidera pod kontraobavetajnom zatitom, posebno kada je u pitanju neto to je skupo a besplatno. Srpski obavetajci kau: Besplatnog sira ima samo u miolovci. A, verujte, ono to su u stanju da im ponude globalistike nevladine organizacije zaista moe biti veoma, veoma primamljivo. Uslova za naknadnu reakciju nema. Ulaganja koja zapadni centri moi na ovaj nain preduzimaju prema licima bliskim vrhu vlasti, vremenom sve vie poprimaju karakter posredne korupcije. Da bi se zatitio ugled lidera, aktivnosti njihove dece, ma koliko bile po dravu tetne, moraju da se toleriu, pa ak i slubeno zatakavaju. Poto se radi o dugoronim procesima, vremenom e i lideri i njihovo okruenje sa tim poeti da se mire, pronalazei niz opravdanja za postupke potomstva. Sluba e morati da uti. b) Korumpirani funkcioneri i dravni inovnici. Korupcija je iroko rasprostranjena negativna pojava, podjednako prisutna u svim dravama, nezavisno od njihovog drutveno-politikog ureenja. Mada je pozadina korupcije, kao jednog od oblika protivpravnog pribavljanja materijalne koristi, isto kriminogenog karaktera, okolnost da u njoj obavezno uzimaju uee funkcioneri i inovnici iz struktura vlasti, daje joj politiku teinu do nivoa delatnosti ugroavajue po opstanak drave. U ovom kontekstu, znaajno je napomenuti da nosioci globalistike ekspanzije esto pribegavaju korupciji kao metodu ostvarivanja prodora u vrh dravnog aparata zemlje za ije su pokoravanje zainteresovani, ostvarujui viestruki operativni efekat: korumpirani funkcioner stoji im na raspolaganju za injenje neophodnih usluga, moe se koristiti na planu preusmeravanja unutranjih politikih tokova u funkciji agenta od uticaja, a pri tome, istovremeno se stvara efikasan kompromitujui materijal, kojim se korumpirano lice dugorono moe ucenjivati i drati pod kontrolom.

398

Sluajevi korupcije sa dominantnim elementom inostranosti spadaju u nadlenost kontraobavetajnih Slubi, sa nezahvalnim i po svaku Slubu opasnim zadatkom operativne kontrole sopstvenog politikog rukovodstva. U praksi, zahvati u pomenutim okolnostima mogu se kretati samo do nivoa sa kojim se, u svakom pojedinanom sluaju, saglasi dravni vrh, to znai da e izvestan broj indiciranih sluajeva zauvek ostati u sivoj zoni nedodirljivih. Preporuujem da se kod podnoenja predloga za zavoenje obrada prema funkcionerima za koje postoje osnovi za sumnju da su korumpirani od strane globalistikih institucija i nevladinih organizacija, u formulaciji neprijateljske delatnosti potpuno izbegne spominjanje pojma korupcije kao kriminalnog akta, i akcenat stavi na pijunau kao antidravni akt, to sa profesionalnog stanovita nije teko obrazloiti. Takav predlog imae iskljuivo kontraobavetajnu konotaciju, pa e i zona nedodirljivih biti znatno suena.

PRAVCI DELOVANJA POLICIJE

U redovnim uslovima, institucije Javne bezbednosti uniformisana policija i kriminalistika sluba nemaju problematinih odnosa sa nevladinim organizacijama, iz jednostavnog razloga to lica iz globalistikih krugova vode rauna o tome da se u sredinama u kojima deluju ponaaju u skladu sa zakonom. Redovne kontakte sa njima policija ostvaruje preteno u okviru upravnih nadlenosti: registracija organizacija i ekspozitura, prijava boravka i kretanja stranaca, registracija vozila i tome slino, pri emu se ovi ponaaju zaista disciplinovano. Problemi nastaju tek kada doe do izbijanja graanskih nemira pod njihovim otvorenim ili prikrivenim vostvom, imajui u vidu da se policija tada pojavljuje u svojstvu osnovne zatitne dravne institucije

399

nadlene za spreavanje i suzbijanje pomenutog oblika drutvene opasnosti. Nema tih demonstracija i nemira koje policija nee razbiti samo ako za to postoji volja. Jasna nareenja, korektna oprema, profesionalno postupanje i iskustva iz mnogih akcija suzbijanja masovnih incidenata na fudbalskim utakmicama,165 apsolutna su garancija njene efikasnosti. Meutim, kao to se moglo videti iz jugoslovenskog primera, to vai samo dok drava ima punu kontrolu nad drutvenim procesima, jer se u suprotnom na policiju ne moe osloniti. Koliko se policija prva istura na planu ouvanja stabilne vlasti, tako je prva i u pasivnom sabotiranju labilne.166 A policija ima nepogreiv njuh da to proceni. Prema istraivanjima dugogodinjeg psihologa Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije, mr Radomira Stolice, ponaanje i reagovanje policije veoma je lako unapred predvideti, jer u indirektnoj formi, ali nedvosmisleno, blagovremeno daju do znanja kakav je njihov kolektivni stav. Njegova uporedna analiza o razliitom kolektivnom reagovanju u tri istovetne situacije ide tome u prilog, a spominjem je, jer se konkretno odnosi na suzbijanje graanskih nemira iniciranih od strane nevladinih organizacija: Pred graanske nemire u Beogradu, 1991. godine, kod policije je dominirao stav da je njihovo angaovanje usmereno na zatitu dravnih institucija od pobesnelih demonstranata koji ni sami ne znaju ta hoe. Njihov odnos prema, tada, stabilnoj vlasti, i reenost da ne ustuknu pred demonstrantima, bili su neosporni. Tako su se i poneli, mada su protiv sebe imali masu od oko 400 000 600 000 ljudi, to je znatno prevazilazilo postojee policijske kapacitete. Ni po okonanju dogaaja kod pripadnika policije nisu postojale dileme da su postupili ispravno. Prilikom suzbijanja slino organizovanih demonstracija, 1996. godine, preovladavalo je drugaije miljenje, uz kolebanje
165

Masovni nemiri na fudbalskim utakmicama uobiajena su pojava u evroazijskim gradovima. Ti incidenti, po pravilu, nemaju politiku pozadinu, a po ispoljenoj agresivnosti neuporedivo su ei od veine politikih protesta.
1 166

Labilna vlast odrava se armijom, a ne policijom.

400

policije oko izvravanja obaveza iz svoje nadlenosti. Osnovni parametar po kome je izgraen njihov kolektivni stav svodio se na injenicu da je planom akcije bilo predvieno da glavnina policijskih snaga bude angaovana na obezbeenju elitnog kvarta, gde su se nalazile luksuzne privatne rezidencije politiara, dok je zatita dravnih institucija obuhvaena sekundarno. Stav je glasio: Odbraniemo imovinu ljudi koji dre vlast jer nam je to posao, ali odbijamo da to nazovemo zatitom dravnih i nacionalnih interesa. Na demonstracijama se okupilo oko 200 000 ljudi, meu njima mnotvo nezadovoljnih penzionera, prosvetnih radnika i nezbrinutih izbeglica iz ratom zahvaenih podruja. Do incidentnih situacija nije dolo, jer demonstranti za to nisu bili zainteresovani, a ni organizatori demonstracija na tako neto nisu uspeli da ih privole. Komandant policijskih snaga, koji je zaustavio demonstrante na planiranoj liniji, nije krio ta o tome svemu misli jer im se preko megafona obratio sa reima: Molim vas ljudi nemojte ii dalje, mi smo ovde po nareenju i nemojte nas prisiljavati da koristimo silu, jer ni mi to najiskrenije ne elimo. Po okonanju dogaaja polovina ispitanih policajaca je bila izriita da ne bi primenjivala sredstva prinude prema demonstrantima.167 Trei analizirani sluaj odnosio se na petooktobarske demonstracije 2000. godine. Nekoliko dana ranije policija je imala vrst spontan kolektivni stav da se radi o nedefinisanom razraunavanju oko pozicije vlasti u emu oni ne vide svoje mesto i ulogu. Neznatan broj od oko 80 000 demonstranata nisu ni pokuali da rasteraju. Po okonanju dogaaja svi policajci obuhvaeni ispitivanjem delovali su rezignirano, izjavljujui da im je sasvim svejedno ta se deava i ta e se nadalje deavati. Na osnovu jugoslovenskog iskustva, mogu samo da preporuim komandnom sastavu policijskih snaga zemalja u kojima se oekuju masovna politika previranja propraena graanskim nemirima, da realno sagledaju stanje i raspoloenje u
167

Sluba je blagovremeno raspolagala takvim procenama, pa su tokom pomenutih demonstracija najui dravni vrh i po dubini obezbeivale nae specijalne snage.

401

sopstvenim redovima i o tome objektivno izveste dravni vrh. Od pretnji i politikih ubeivanja bezbednosnog kadra nee biti vajde, jer u istoriji nema primera da je policija nekoga pod prisilom sauvala. Ukoliko je nalaz negativan, dravnom vrhu ostae jo dovoljno vremena da se za pomo obrati armiji, a ako ni tu ne naie na razumevanje znai da ta vlast, praktino vie i nije vlast. to se tie policijskih snaga koje su dosledne u stavu da svoj dravni i politiki vrh treba odbraniti od globalistiki nastrojene rulje, smatram da njima neki posebni saveti i nisu potrebni. Mogu eventualno, nakratko skrenuti panju na pariranje taktici koja se organizatorima demonstracija predaje na kursevima nevladinih organizacija: Tema kojoj zapadni predavai posveuju znatan broj asova je komunikacija na relaciji: politika struktura koja predvodi demonstracije zapadne ambasade globalistiki mediji neposredni koordinatori demonstracija na terenu. U tu svrhu, demonstrantima se blagovremeno stavljaju na raspolaganje radioureaji, satelitski i standardni mobilni telefoni i druga elektronska sredstva ija se upotreba na tim kursevima dodatno usavrava. Imajui to u vidu, kod suzbijanja demonstracija, posebno angaovanje treba usmeriti na elektronsko ometanje njihovih sredstava veze, ukljuujui i lokalne linkove mobilne telefonije. Skreem panju na to da u cilju izbegavanja ometanja demonstranti praktikuju prebacivanje na rezervne kanale, najee upadom u frekvencije taksi slube, hitne medicinske pomoi, kontrole letenja i sl. Stoga, ako se radi o ustanovama ije bi permanentno ometanje moglo izazvati optu drutvenu opasnost (na primer, hitne pomoi ili kontrole leta) ometae ukljuivati povremeno samo kada se na njima pojave ilegalni uesnici; Organizatori demonstracija prolaze i obuku za optimalne naine ilegalnog ubacivanja na policijske frekvencije da bi izdavanjem lanih naloga dezavuisali snage za uspostavljanje reda. Adekvatna tehnika sredstva takoe im se stavljaju na raspolaganje od strane zapadnih mentora ije su zemlje, inae, glavni
402

proizvoai i distributeri te vrste sofisticirane policijske opreme, pa im dekodiranje ureaja ne predstavlja poseban problem. Nije redak sluaj da se ovakve aktivnosti sprovode iz komunikacionih centara zapadnih ambasada koje uglavnom i stoje iza globalistikih demonstracija. Zato, preventivnu panju treba obratiti na dodatno poboljanje nivoa konspirativnosti sopstvenih komunikacionih sistema, ne uzdajui se previe u garancije zatite koje daje proizvoa ureaja, naroito ako se radi o zapadnim kompanijama; Prisustvo stranih medijskih izvetaa iz globalistikih TV stanica, koje prate nerede i alju direktne priloge svojim agencijama preko kojih e se formirati stav javnog mnjenja irom sveta (CNN, BBC, ABC i dr.), za organizatore demonstracija je od presudnog znaaja. Na globalistikim kursevima detaljno se izuava kakav treba da bude najpoeljniji nastup demonstranata, kada se u njihovoj blizini nalaze strane TV ekipe, koji e ostaviti delotvoran utisak na najiri auditorijum gledalaca. Uz to, strani instruktori sugeriu i to da u neposrednoj blizini TV izvetaa, policija nee smeti da primenjuje sve mere koji im stoje na raspolaganju. Jedan od efikasnih naina sklanjanja nepoeljnih novinara i snimatelja je taktiki manevar povlaenja ili naglog potiskivanja demonstranata prema njihovim reportanim kolima, sa ciljem da se uvuku u poziciju izmeu policijskog kordona i agresivne mase. Moe se slobodno raunati na injenicu da reportane ekipe poseduju veoma skupocenu opremu koju due lino, pa nisu sklone da se izloe riziku da takva oprema bude oteena ili unitena. Svakako e pokuati da se izvuku na bezbednu udaljenost. Ako ostanu, za bezbednost opreme vie niko ne moe da im garantuje, pa je treba diskretno unititi, a lanove ekipe tretirati kao sve ostale demonstrante. Nikako ne preduzimati eventualno javno, zakonsko oduzimanje snimateljske opreme, jer se to uvek pokazalo kao kontraproduktivno. Sa njima se treba razraunavati ili pre ili posle

403

demonstracija, na primer, preputajui ih u nadlenost grupama spontano organizovanih ogorenih patriota; Najagresivniji pojedinci koji predvode udarne talase demonstrantskih masa, takozvani frontmeni, na globalistikim kursevima uivaju status junaka mirnih revolucija. Predavai su najvie usmereni na problem kako obezbediti i zadrati njihovu motivaciju, jer je broj ljudi sa takvim predispozicijama ogranien. Obeava im se slava, visoka mesta u dravnoj administraciji u sluaju pobede demokratskih snaga i, naravno, novac, jer bez njihovog neposrednog uea poeljni intenzitet demonstracija nemogue je ostvariti. Operativnim pokrivanjam takvih lica, Sluba je dola do saznanja da kod svakog od njih postoji panini strah od situacije da se zadese unutar policijskog kordona koji razbija demonstracije. Prema tome, snage reda treba instruisati da kod lociranja ili neposrednog kontakta sa frontmenima i izrazito agresivnim grupama, osmiljeno omogue njihovo proputanje kroz kordon, a kada se uvedu u usko okruenje iskusni policajci znaju ta im je initi. Nikako gubiti vreme na hapenje, jer e morati da budu puteni ve narednog dana; Specijalna taktika koja se izuava na kursevima je izbacivanje na elo demonstrantskih masa mladih devojaka, ena sa bebama ili male dece, kao uvod u agresivni nastup. U praksi suzbijanja demonstracija to su bile posebno delikatne situacije za policijske snage. Na primer, nijedne demonstracije iptarskih secesionista na Kosovu nisu mogle da prou bez gomile dece koja su trala u susret policijskom kordonu. Poto je upotreba sredstava prinude u takvim situacijama iskljuena, preporuujem pasivnost frontalnog kordona, uz istovremeni estok udar po bokovima demonstrantskih masa, bez obzira da li su one u tom trenutku mirne ili ne;

404

 Kod osmiljavanja plana demonstracija insistira se na tome da mase budu animirane na nain koji e demonstracijama omoguiti viednevni kontinuitet. Unapred se odreuju gradski parkovi u kojima e se uesnici demonstracija preko noi odmarati, organizuje se dopremanje vode, hrane i ebadi, kao i improvizovani zabavni program sa nastupom neke popularne estradne grupe. Policijske snage na to najee ne reaguju. Demonstrantima se eventualno uputi poziv da se raziu, to oni odbiju i na tome se zavri. Efikasan, proveren nain razbijanja masa u takvim uslovima je diskretno ubacivanje gasa smrdljivca (po taktici smradu-smrad, kako je to nazivano u jugoslovenskoj policijskoj praksi). Naime, pomenuta vrsta gasa, ije je prisustvo nemogue izdrati ili se od njega zatititi, po zdravlje je bezopasna, a iri se polako i upija u garderobu, pa su demonstranti prinueni ne samo da napuste to mesto, ve i da odu kuama da se presvuku. Dobar deo njih, koji su se protestu prikljuili iz dokolice i zabave, sutradan se i ne pojavljuje na demonstracijama. Meutim, ono to posebno treba imati na umu je zavrna instrukcija globalistikih predavaa: Ako vidite da su policijske snage odlune u postupanju nemojte rizikovati, ve se povucite. Znai, bez obzira na taktiku koja e biti primenjena u suzbijanju demonstracija, brojnost snaga i kvalitet opreme, presudno je da policija nastupi odluno.

DELOVANJE PROPAGANDNIH INSTITUCIJA I DRAVNIH MEDIJA

Dominacija, nezavisno da li se radi o politikoj, ekonomskoj ili vojnoj, na kraju se svodi na informaciju, koja u svesnoj ili nesvesnoj formi, spontano ili nametnuto, mora biti masovno
405

prihvaena kao relevantna istinita. Upravo takav: Koncept informativne dominacije, prema kome je mogue preuzeti upravljanje dravama putem kontrole informacija i po potrebi ovo kombinovati sa ekonomskim, diplomatskim, obavetajnim pa i vojnim intervencijama, doiveo je na Balkanu punu afirmaciju.168 Razradom tema plasmana informacija i dezinformacija u kontekstu uspostavljanja dominacije Novog svetskog poretka i informativnom ulogom globalistikih nevladinih organizacija, kojima je subverzivna propaganda jedan od osnovnih vidova neprijateljskog delovanja, bavio sam se u prethodnim poglavljima, meutim, da bi se utvrdile smernice, kako se tome adekvatno suprotstaviti, neophodno je ponovo se vratiti na pomenuti problem i dodatno ga sagledati sa jednog drugaijeg aspekta. Svaka od drava, ugroenih Novim svetskim poretkom, raspolae bar u nekoj meri zatitnim institucionalnim mehanizmima za suprotstavljanje neprijateljskoj propagandi, kao to su resorna ministarstva, vladine agencije, odbori, komisije i sl. Njihova efikasnost uglavnom je ograniena budetom, tehnikim kapacitetima, nedostatkom kadrovskih potencijala i to je najizraenije, neadekvatnom programskom orijentacijom. Ogranienja budetskim sredstvima i tehnikim kapacitetima, najee se navode kao opravdanje za neuspehe kod suprotstavljanja globalistikoj informativnoj dominaciji, to obino rezultira pojavom da mnoge zemlje u neke ozbiljnije zatitne propagandne zahvate uopte i ne ulaze. To se moe prihvatiti kada su u pitanju one najsiromanije, koje nisu u mogunosti ni da prehrane stanovnitvo, pa zbog zavisnosti od meunarodne ekonomske pomoi na tako neto i ne pomiljaju, ali za srednje razvijene ili zemlje koje priliv nacionalnog dohotka ostvaruju po osnovu plasmana prirodnih bogatstava, takvo opravdanje ne moe da se uvai. Spomenuu jugoslovenski primer kao dovoljno ilustrativan: zaklanjajui se iza spomenutog izgovora, Vlada Slobodana Miloevia, u periodu 19911998. godine, bila
168

Goran Mati, U milosti anela, Beograd 2005. godine.

406

je poznata po veoma loem propagandnom nastupu prema inostranstvu, da bi 1999. godine, promenom propagandnog nastupa i kadrova koji su se time bavili, uz neuporedivo manje materijalne resurse od onih koji su bili na raspolaganju ranije, u uslovima opteg ratnog stanja, ostvarila propagandnu nadmo nad zapadnim agresorom.169 Znai, minimalno ulaganje u propagandne resurse je neophodno, ali primarni efekat ne zavisi toliko od resursa koliko od drugih faktora. Nedostatak adekvatnih kadrovskih potencijala jo manje moe da se uvai kao opravdanje. Naime, svaka zemlja raspolae sa dovoljno umnih, sposobnih, strunih, patriotski orijentisanih ljudi, ali se njihovo animiranje i angaovanje ignorie ako nisu miljenici vlasti. Pri tome, intelektualci bliski vlasti uglavnom za sebe trae bolja mesta u dravnoj administraciji, pa se polje propagande, kao niekotirano, preputa podobnim individualcima profesionalno vezanim za tu oblast, to nije dovoljno da bi se uspostavio kvalitetan precizno usmeren kontrapropagandni sistem. I po tom pitanju jugoslovenski primer je karakteristian, jer je dravna propagandna aktivnost unapreena tek onog trenutka kada je posao poveren ljudima izvan Miloevievog partijskog kruga.170 Trei faktor neefikasnosti, neadekvatna programska orijentacija propagandnog nastupa, ubedljivo je najbitniji. Problem nastaje zbog toga to dravni vrh poistoveuje propagandni nastup prema globalistikoj neprijateljskoj strani sa propagandnom afirmacijom sopstvenih politikih stavova. Aktivnost postojeih specijalizovanih zatitnih dravnih institucija tako se svode na neselektivne kritike napade aktuelnih stavova protivnika, uz istovremeno neumereno velianje zahteva i interesa lokalne
169

Ocene o uspehu srpske propagande pojavljuju se u mnogim analizama neprijateljske strane. Dejmi ej, portparol NATO-a u vreme agresije na Jugoslaviju, na pres-konferenciji u Briselu, maja 1999. godine, tim povodom je izjavio: Ne elim da sada procenjujem propagandni rat sa Beogradom, ali mislim da mi to nikada neemo tako dobro raditi kao oni.
1 170

Kreator propagandnog nastupa, Goran Mati, jugoslovenski savezni ministar za informisanje u vreme NATO agresije, pre imenovanja na ministarski poloaj nije bio lan Miloevieve stranke, niti njegov oboavalac. U vladajue partijske strukture formalno se ulanio tek u meuvremenu. Takoe, ni prof. dr Petar Bokun, koji je postavio temelj propagandne strategije suprotstavljanja zapadnim uticajima, ne samo da nije bio ulanjen u vladajue partije, ve je vaio za otvorenog kritizera Miloevievog reima.

407

vladajue partijske politike opcije. Kod najireg dela populacije, ak i kod politikih istomiljenika, to izaziva informativno prezasienje i permanentni oseaj dosade. Obino je takav nastup propraen paualnom cenzurom171 stranih programa, kao standardnim oblikom informativne zatite, to obavezno proizvodi dodatne kontraefekte, inicirajui nepotrebnu znatielju auditorijuma.172 Problem se prevazilazi striktnim funkcionalnim razdvajanjem segmenata zatitnih dravnih informativnih institucija po programskoj orijentaciji, na one koje e se prevashodno baviti, za vlast veoma bitnom, unutranjom politikom propagandom i one koji e biti usmereni iskljuivo na propagandno pariranje nastupima globalistikih medija. Podrazumeva se da e im kadrovska struktura i metodologija rada biti potpuno razliite, ali zato je obaveza drave da centralizovanom institucionalnom koordinacijom obezbedi njihovu usaglaenost, kako po pitanju nastupa tako i po prioritetu kod raspodele minimuma neophodnih sredstava. to se tie metodologije rada, segment specijalizovan za suprotstavljanje zapadnoj propagandi nema drugog izbora ve da se potpuno orijentie na preuzimanje i kopiranje metodolokog koncepta koji je u neprijateljskim naunim ustanovama decenijama usavravan za potrebe globalistikih centara moi, prilagoavajui njihova iskustva sopstvenim mogunostima i ciljevima. Timovi antiglobalistikog propagandnog nastupa

1 171

Cenzura zvanina kontrola medija uticanjem na sadraj i distribuciju, sa ciljem da obezbedi izvetavanje naklonjeno cenzorskoj organizaciji. Namera je da se ogranii izraavanje ideja pre nego to su objavljene. U naelu, pod cenzurom se podrazumeva funkcija Vlade kada zvaninici zahtevaju da kontroliu sadraje i eliminiu objektivne elemente kritike vezane za vojsku, politiku ili moral. (Preuzeto iz: G. Mati, U milosti anela).
1 172

Cenzura kao javni akt vlasti po pitanju ograniavanja plasmana neke informacije, ako se ne sprovodi obazrivo, gotovo uvek izaziva neeljene efekte, jer zabranjeni sadraj, kada do auditorijuma stigne nekim poprenim kanalom, zadobija neuporedivo vei znaaj i interesovanje.

408

Na planu efikasnog delovanja zatitnih dravnih institucija zaduenih za informativno suprotstavljanje medijima nevladinih organizacija i drugim medijima iz mree globalistike subverzivne propagande, neophodno je pristupiti formiranju sopstvenih specijalizovanih timova. Posebno je vano da kandidati, budui lanovi timova, osim iskazane lojalnosti prema naciji i dravi, budu odabirani po kriterijumima visoke strunosti iz oblasti kojima se bave, bez insistiranja na linoj privrenosti politikim liderima i partijama koje participiraju u vlasti. Patriotizam i strunost moraju biti klju njihovog profesionalnog angaovanja. Pored rukovodioca tima, koga postavlja nadleno dravno ministarstvo, u timu bi bili zastupljeni: sposobni iskusni novinari politiki analitiari i komentatori, analitiari kontraobavetajne Slube, analitiari obavetajne Slube, armijski strunjaci za geostrateka istraivanja, psiholozi, sociolozi, strunjaci za organizaciju i informatiku. Svi oni, kao stalni lanovi tima, dok su angaovani u tom svojstvu, moraju delovati nezavisno od matinih organa i institucija iz kojih su preuzeti, podreujui se iskljuivo subordinaciji rukovodioca tima i interesu realizacije planiranih ciljeva. Naglaavam da lokalnim politikim ideolozima, glasnogovornicima stranaka i partija na vlasti, u takvim timovima ne sme biti mesta, jer e se to veoma loe odraziti na njegovo optimalno funkcionisanje173. Kao povremeni lanovi, timu se mogu prikljuiti eksperti iz raznih drutvenih oblasti: istoriari, prognostiari, prevodioci, posebno naunici sa univerziteta i instituta koji su se u prolosti bavili istraivanjima metodologije zapadne propagande, jer njihova iskustva, sugestije i zapaanja mogu biti od neprocenjivog znaaja. Mnogim civilima bi poziv u takav tim u vreme krize i u uslovima rata, bio astan izazov, pruena mogunost da realizuju svoj patriotizam i budunost drave uine izvesnijom174 Ne treba
173

Partijsko politiko propagandno delovanje na unutranjem planu zasniva se na potpuno drugaijim principima rada. to je jo vanije, prisustvo takvih ljudi u timovima drugaijeg stratekog usmerenja obavezno dovodi do sukoba linog autoriteta i slinih bespotrebnih problema.
1 174

S.Radii, Rat svih protiv svih.

409

odbacivati mogunost da se, u svojstvu spoljnih saradnika, za potrebe tima angauju i strani dravljani, eksperti iz prijateljskih zemalja. Analizirajui brojne planove i zadatke takvih timova, izmeu ostalih, dokumentaciju o organizaciji i metodologiji delovanja globalistikih subverzivnih centara koja mi je bila dostupna, predloge koje su u svojim strunim radovima iznoslili puk. S. Radii i dr Petar Bokun, i priseajui se planova ove vrste na ijoj sam izradi svojevremeno lino bio angaovan, u nastavku teksta osvrnuu se na parametre koje smatram posebno preporuljivim. Principi rada. Rad tima treba da se zasniva na sledeim principima: a) Pravovremenost. Tim mora funkcionisati neprekidno da bi blagovremeno mogao reagovati na svaku informaciju, bez obzira na njen trenutni znaaj, razmotrio njene eventualne posledice i u skladu sa ocenom ili reagovao ili informaciju odbacivao kao nebitnu. Zbog toga tim mora imati otvoren svetski informativni sistem i celokupan informativni prostor svoje zemlje. b) Svrsishodnost. Tim je usko usmeren na pariranje globalistikim propagandnim nasrtajima i svako njegovo delovanje izvan tog konteksta mora se tretirati kao neprihvatljivo. Od strane vrha drave i dravne institucije koja je njegovo formiranje inicirala, tim mora biti zatien od eventualnih pritisaka da se njegovi kapaciteti rasipaju i kompromituju korienjem u dnevnopolitikim unutranjim prepucavanjima, lokalnim izbornim kampanjama i tome slino. Naime, da bi se efikasno suprotstavio institucijama tipa nevladinih organizacija tim se formalno mora eksponirati ba kao one politiki nepristrasno i objektivno. Nikako se ne sme dopustiti da u domaoj, ponajmanje u svetskoj javnosti, tim bude okvalifovan kao ispolitizovani eksponent stranke na vlasti. c) Realnost. injenino stanje u dravi i u svetu tim mora sagledavati realno da bi se optimalno mogle usaglasiti objektivne mogunosti sa planski zacrtanim ciljevima. To je jedina garancija
410

da se vreme i dragocena sredstva nee upropastiti usmeravanjem na preambiciozne ili u datom trenutku neadekvatne projekte. Sa druge strane, striktno potovanje navedenog principa pri procenjivanju informacija, lanove tima e esto dovoditi u situaciju da njihovi struni nalazi budu suprotni oekivanju, nadama i stavovima zvaninih politikih organa. Od toga ne treba zazirati. Dravni vrh sa ovakvim nalazima svakako mora biti upoznat u formi argumentovano obrazloenih preciznih izvetaja i strunih predloga ta preduzeti kako bi se problematino stanje prevazilo. Izvetaj ne sme imati prizvuk kritike, ve kompetentnog stava iza koga stoje respektivni fondovi saznanja i strunjaci visokog kredibiliteta. d) Elastinost. Princip elastinosti u sebi sadri viestruko znaenje. Najvanije je obratiti panju na: taktiko prilagoavanje konkretnim objektima propagandnog nastupa, uz stvaranje solucija da im se pristupi iz vie nezavisnih pravaca; obezbeivanje manevarskog prostora prilikom odbrambenog reagovanja, posebno kada su u pitanju inostrani informativni napadi bazirani na egzaktnim otkriima o kardinalnim politikim promaajima domaeg dravnog vrha; fleksibilnost kod plasmana osetljivih informacija i dezinformacija i dr. Poseban vid ispoljavanja principa elastinosti vezan je za odnose prema sopstvenom politikom vrhu iji autoritet ne sme biti naruen, ak i onda kada treba stati u zatitu pojedinaca iz vlasti koji nastupaju sa politiki neodrivih pozicija. Planovi i zadaci. Planovima i zadacima timova treba da budu obuhvaena dva polja rada propagandno i informativno. Pod propagandnim podrazumevaju se: a) Defanzivne propagandne aktivnosti usmerene na raskrinkavanje subverzivnih akcija, centara, timova, eksponenata, ciljeva i ideja protivnika; b) Ofanzivne propagandne aktivnosti usmerene na zastraivanje, zbunjivanje i izazivanje dezorijentacije i konfuzije unutar protivnike strane i njihovih pristalica.
411

Za razliku od propagandne, informativna aktivnost je usmerena na pruanje adekvatnih savetodavnih usluga dravnom rukovodstvu. Naime, temeljnim i strunim izuavanjem opsene medijske dokumentacije i drugih javnih izvora objavljenih irom sveta, kao obavezne uvodne pripreme za preduzimanje antiglobalistikih propagandnih odgovora, timovi dolaze do mase podataka i znaajnih informacija koje ostale nadlene institucije nemaju. Zadatak timova je da takve informacije struno obrade i uz adekvatne sugestije dostave na korienje nadlenim resornim ministarstvima. Zato postoji potreba za odravanjem stalnih dvosmernih veza prema donosiocima odluka u ostalim dravnim institucijama, to se u praksi poverava rukovodiocu tima koji, po pravilu, istovremeno zauzima neku od elnih funkcija u Ministarstvu za informisanje ili Ministarstvu propagande. Informativna pomo koju takav tim moe pruiti dravnim organima odvija se u sledeim pravcima: a) upoznavanje dravnih organa i institucija sa podacima o okolnostima jaanja protivnike strane u odreenoj oblasti, kao i o konkretnim aktivnostima protivnika, od kojih nadlenim dravnim institucijama preti opasnost da budu dovedene u nepovoljan politiki, ekonomski, odbrambeno-strateki ili vojno-tehniki poloaj. b) Predlaganje sadraja za nastupe dravnih organa u odnosima sa javnou. c) Sugerisanje sadraja po pitanju nastupa dravnih delegacija u razgovorima sa stranim politikim, ekonomskim i vojnim predstavnicima, kao i predstavnicima meunarodnih organizacija. Modaliteti antiglobalistikog propagandnog nastupa Prema miljenju dokazanog poznavaoca ove problematike, ranije spominjanog, Gorana Matia: Propaganda se neutralno definie kao sistematina forma ciljnog ubeivanja, koja tei da utie na emocije, ponaanje, miljenje i aktivnosti ili na posebne ciljne grupe sa ideolokim, politikim ili komercijalnim motivima, kroz kontrolisano prenoenje jednostranih poruka koje mogu ali
412

ne moraju biti zasnovane na injenicama kroz masovne medije i direktne medijske kanale. Vremenom je, ova, jednostrana informativna poruka, zadobijala sve veu ulogu u funkcionisanju politikih, ekonomskih i bezbednosnih sistema, pretvarajui se u nematerijalnu strateku sirovinu ijim je kontrolisanjem i manipulisanjem uspostavljen poseban vid rata informativno propagandni rat. U tom ratu podjednako su zastupljena dva modaliteta propagandnog nastupa: plasiranje istine o injeninom stanju kroz informaciju u formi ponuenog obavetenja i plasiranje delimine ili potpune neistine kroz dezinformaciju u formi dobro osmiljenog lanog saoptenja. Bez obzira na izbor modaliteta, da bi se ostvario optimalni efekat, propagandni nastup u svakom konkretnom sluaju mora biti precizno isplaniran po sledeim stavkama: 1. Definisanje cilja koji pojedinani propagandni nastup u svojoj defanzivnoj ili ofanzivnoj formi treba da ostvari. 2. Precizno definisanje ciljne grupe prema kojoj e konkretni nastup biti primarno usmeren. 3. Opredeljivanje za informaciju ili dezinformaciju koja e u tom cilju biti plasirana izbor, obrada, prilagoavanje i nadopunjavanje odabranog podatka. 4. Ocena o moguim neeljenim efektima koji iz planirane propagandne akcije eventualno mogu proizai po sopstvenu stranu, uz predlog preventivnih mera na njihovom neutralisanju. 5. Nain plasiranja konkretne informacije ili dezinformacije da li e biti regularno saoptena, prezentirana iz treeg nezavisnog izvora ili poturena medijima.

413

6. Paralelna propagandna podrka plasiranoj informaciji ili dezinformaciji. 7. Nain praenja i kontrole dinamike efekata koje plasirana informacija ili dezinformacija postie u strukturama ciljne grupe. 8. Definisanje konkretne posledice koja e se uzeti za parametar ocene da li je i u kom trenutku preduzeta propagandna akcija ispunila svoj cilj. 9. Definisanje mogunosti i pravaca eksploatacije postignutog propagandnog rezultata na politikom, ekonomskom ili vojnom planu. 10. Finansijski predraun trokova i spisak materijalnih sredstava neophodnih za izvrenje akcije. Plasiranje informacija. Plansko, osmiljeno, javno saoptavanje istinitih, argumentovanih podataka, najbolji je nain ostvarivanja medijskog uticaja na najiri auditorijum. Ovde dolazi do izraaja drevna mudrost: Istina je najbolje oruje. Meutim, da bi teina plasirane informacije postigla pun efekat mora biti ispunjeno nekoliko osnovnih preduslova: a) Mora biti objektivna, neosporna i lako proverljiva. ak i minimalna sumnja u njenu autentinost u javnom mnjenju e izazvati suprotne efekte. Takoe, ni neprijateljskoj strani se ne sme pruiti prilika da na nekom nerazjanjenom detalju izgradi demant; b) Najbolje efekte postie kada se plasira u formi jednostrane izjave za iroku javnost, bez dodatnih komentara i obrazloenja, preputajui auditorijumu da samostalno izvlai zakljuke; c) Istinite informacije koje se procene kao veoma znaajne, javnosti se mogu prezentovati na dva naina. Prvi je
414

postupno, sistematsko uvoenje u informaciju iz nekoliko osmiljenih etapa, to izaziva nesvesnu, pojaanu znatielju auditorijuma, ak do nivoa protesta i masovnih zahteva da im se ta istina saopti. Drugi je saoptavanje informacije iznenadno, bez medijskog uvoda, to treba da rezultira kao masovni emocionalni ok; d) Takva informacija mora se plasirati pravovremeno. Ocena o optimalnom trenutku saoptavanja je od velikog znaaja, jer se preuranjena istina podjednako loe moe odraziti na auditorijim, kao i ona saoptena sa zakanjenjem. Posebno treba voditi rauna o tome da se plasirana informacija ne zadesi u medijskoj senci neke druge, podjednako znaajne ili za auditorijum jo vanije informacije; e) Ubedljivo najsnanije efekte postiu istinite informacije koje u sebi sadre elemente tajnosti, kao to su strogo poverljivi podaci iz arhiva tajnih slubi ili drugih dravnih institucija, koji na nerazjanjen nain procure u javnost, to svakako treba imati u vidu. (Na primer: sluajno izgubljeni transkript tajno snimljenog telefonskog razgovora lidera lokalne nevladine organizacije u kojem ovaj sagovorniku saoptava da svoje najodanije sledbenike smatra maloumnicima i primitivcima). Plasiranje dezinformacija. Osmiljeno dovoenje protivnike strane u zabludu po pitanju nekih bitnih okolnosti u vezi sa tekuim ili oekivanim drutvenim procesima u praksi se realizuje propagandnim postupcima koji treba da ga zbune, dezorijentiu i navedu da reaguje ili se ponaa na nain na koji mi elimo. Izreka drevnog kineskog ratnog teoretiara, Sun Cua rat je vetina obmanjivanja, danas se neuporedivo vie odnosi na sferu politike i ekonomije, ponajvie na sferu moderne propagande, koja se uglavnom svela na sistematsku obmanu najire javnosti. Naime, informativna praksa zapadnog sveta globalno je nametnula kriterijume po kojima se u velikoj meri izgubila razlika izmeu pojmova informacije i dezinformacije, dajui ovoj drugoj legitimitet etiki opravdanog ina. Ono, za ta smo kao deca od
415

svojih roditelja kanjavani batinama danas se na univerzitetima izuava kao poeljna strategija urnalizma i marketinga. Evo, ta o tome kae Goran Mati: Medijske kue istiu da se informacija smatra objektivnom ako je potvrena iz vie razliitih i nezavisnih izvora. Sadraj informacije i njena autentinost su esto drugorazredno pitanje. Umesto proveravanja i utvrivanja istinitosti, razvijene su formalne procedure potvrivanja verodostojnosti sadraja informacija, bez obzira na njihovu objektivnu zasnovanost, po istom automatizmu, bez skrupula i odgovornosti. Dovoljno je napraviti trougao uzajamnog poverenja. Jedna medijska kua potvruje informaciju druge medijske kue, druga povratno potvruje informaciju prve, a zatim se javlja trea koja potvruje obe. Za uspenu manipulaciju i za potvrdu montiranih informacija bez odgovornosti, dovoljno je obezbediti umnoavanje izvora. Kada tri medijske kue potvrde istinitost informacije, ona se tretira kao istina i svaka polemika postaje suvina.175 Delotvornost dobro osmiljene i plasirane dezinformacije je neosporna, pa je njeno korienje u propagandnom ratu nezaobilazno za svaku od suprotstavljenih strana. Meutim, kao modalitet antiglobalistikog propagandnog nastupa, neuporedivo je tea za realizaciju jer, za razliku od plasmana prave informacije, dezinformacija zahteva znatno vea materijalna ulaganja, pratee tehnike resurse i iroku propagandnu mreu podrke. Propagandni timovi koji sve to nemaju na raspolaganju, prinueni su da se oslanjaju na individualnu kreativnost svojih lanova, to se ipak u praksi pokazalo kao dovoljno, pod uslovom da su do maksimuma potovani osnovni parametri koji garantuju odrivost dezinformacije: a) Dezinformacija mora biti sainjena tako da sadri minimum tri etvrtine istinitih, lako proverljivih podataka. Kod plasmana, akcenat se stavlja na injenini, dokazivi deo, u koga se iskonstruisani podatak umee kao neto to se iz konteksta
175

G.Mati, U milosti anela.

416

podrazumeva. Takav uvod ponavlja se nekoliko puta, a zatim saeka izvestan protok vremena u toku koga se izuava kako je iskonstruisani podatak prihvaen u ciljnoj grupi, pa se, pozivajui se na prethodne, plasira nova dezinformacija, u kojoj se podmetnuta la apostrofira kao od ranije poznata istina. Drugi vid je plasiranje dezinformacije ija je konstatacija objektivno nedokaziva, to samim tim iskljuuje mogunost kvalitetnog demanta. U ovom sluaju, tvrdnja, mada neistinita, mora biti realna i objektivno odriva, a plasira se u obliku urnalistikog senzacionalizma. (Na primer, svaki tekst koji zapoinje: Iz intervjua sa bivim agentom amerike obavetajne slube CIA saznali smo..i tako dalje lako se moe nadgraditi bilo kakvom dezinformacijom koja ne podlee proveri. ak i pod uslovom da CIA tim povodom saopti demant, u njega niko nee poverovati). Specifian oblik dezinformacija, izuzetno pogodan za kompromitaciju linosti je, takozvani napad komplimentom. Plasira se tako to se objavi afirmativna biografija ciljane linosti, koju e i ta linost doiveti kao kompliment. Zatim se biografija dopuni brojnim, jo afirmativnim detaljima uz ubacivanje neznatnih pojedinosti koje ne podleu proveri, to ciljana linost, po inerciji, paualno potvruje kao tano. Nezavisno od toga, u potpuno drugim medijima objavljuje se serija reportaa sa negativnim osvrtom na vreme i dogaaje u kojima se ciljana linost objektivno zaticala, bez spominjanja njenog imena. Tada na scenu stupaju novinski istraivai-analitiari i povezujui prethodno objavljene informacije, ciljanu linost sagledavaju u negativnoj konotaciji. Ta, iskonstruisana negativna konotacija, nadalje se ponavlja kao egzaktna injenica. (Na primer: a) poetna konstatacija:Uvaeni gospodin, ija se poseta oekuje narednog meseca, vie puta je odlikovan zbog herojskih podviga u Vijetnamskom ratu. Konstatacija, kao tana, nailazi na odobravanje ciljane linosti; b) razrada konstatacije: Posebno se istakao u bitkama kod Dan-Nanga, kada je jula meseca, godine te i te, komandovao zaustavljanjem prodora snaga Vijetkonga.
417

Konstatacija nailazi na paualnu potvrdu, jer se ni ciljana linost ne sea preciznog datuma koji se u tekstu spominje; c) nezavisna konstatacija: Uvidom u arhivsku grau o vijetnamskom ratu dolo se do brojnih podataka o masakrima koje su amerike snage sprovodile nad nedunim civilima, izmeu ostalih, u bici kod Dannanga, 20. jula godine te i te, masakrirano je vie desetina ena i dece. Konstatacija, kao informacija preuzeta iz dostupne arhivske grae ne nailazi na sumnju auditorijuma; d) konstatacija istraivaa-analitiara: Analizirajui javno dostupne izvore podataka sasvim je izvesno da je uvaeni gospodin, ija se poseta oekuje narednog meseca, uestvovao u ratnim zloinima. Konstatacija nailazi na zbunjeni demant ciljane linosti, jer je teko objasniti njegovu paualnu saglasnost u odnosu na tekst iz faze razrade. Demant posebno optereuje potvrda da je uestvovao u bici kod Dan-nanga, ali se spornog datuma ne sea; e) zavrna konstatacija: Sledeeg meseca u nau zemlju e doputovati jedan ameriki ratni zloinac. Konstatacija se u javnosti prihvata kao injenica. Na mogunost da je sporni datum u biografiji ciljanog lica plasiran kao dezinformacija niko i ne pomilja). Posebno kvalitetan oblik dezinformacija su poluinformacije. Ovde se taan podatak koristi kao pokrie za propagandni nastup, ali se plasira kao dezinformacija zasnovana na zameni teza, na izvlaenju spornih detalja iz konteksta ili formulacijama koje ne sadre potpunu istinu. Po pravilu ima produeni efekat, jer se ciljana strana inicira na pravdanje i na beskonane demantije, koji jo vie doprinose njenoj diskreditaciji. (Klasian primer je dezinformacija o navodnim postrojenjima za proizvodnju oruja za masovno unitenje u Iraku, to je posluilo kao povod za NATO intervenciju na tu zemlju 2003. godine. Tana je informacija da je Irak raspolagao resursima pogodnim za proizvodnju pomenute vrste oruja, to inae ima svaka zemlja sa iole razvijenom hemijskom industrijom, ali je netano da su aktivnosti u tom planu preduzimane).

418

b) Planski plasirana dezinformacija unapred mora imati razraen scenario kako postupiti u sluaju da neprijateljska strana takav propagandni potez razotkrije. Najvanije je prikriti organizaciju koja je dezinformaciju kreirala. Zbog toga se dezinformacije, u svom poetnom obliku, u praksi najee putaju posredstvom treeg, nezavisnog izvora, koji u akciju moe biti ukljuen svesno ili nesvesno. Pod svesnim ukljuivanjem podrazumeva se ili usluga prijateljske medijske kue koja e se u sluaju izbijanja skandala pravdati da joj je takva dezinformacija zlonamerno poturena, ili preko privatnih plaenih medija angaovanih od strane fiktivnog poruioca, koji se u tako neto uputaju na sopstveni rizik. Nesvesno ukljuivanje izvora plasmana dezinformacija je najpreporuljivije, ali zahteva opsene i sloene pripreme. Tu se radi o poturanju dezinformacije neopreznim, najee stranim novinarima, koji e se prvi oglasiti, a zatim se kampanja nastavlja po sopstvenom planu, pozivajui se na njih kao na nezavisni izvor. (Dobar primer ovakvog plasmana dezinformacija organizovan je u Republici Srpskoj Krajini 1992/93. godine. Posle jednog susreta sa ruskim zvaninicima, krajiki lider Milan Marti, prilikom obraanja okupljenom narodu izjavio je da je od ruske strane traio da mu isporue raketno naoruanje srednjeg dometa, kao preventivnu meru za pariranje NATO snagama stacioniranim u bazama na italijanskoj obali. U roku od mesec dana Krajina je bila pretrpana stranim novinarima koji su doli da trae ruske rakete. Na inicijativu tadanjeg naelnika krajinske Dravne bezbednosti, Duana Orlovia, u okviru jednog vojnog objekta, u blizini Knina, tajno je napravljena, dobro zamaskirana, drvena maketa ruskog raketnog sistema, koja je sa udaljenosti od par stotina metara zaista delovala uverljivo. Nekolicini stranih novinara uinjena je prijateljska usluga i omogueno im je da to iz daleka fotografiu. Dezinformacija je iz njihovih izvora otila u svet. Rezultat su bile masovne demonstracije italijanskih pacifista oko NATO baza u Vienci i Avijanu, to je, prema amerikim izvorima, uticalo na usporavanje njihovih aktivnosti na Balkanu).
419

c) Dezinformacija, neposredno po plasiranju, mora biti potvrena iz nekoliko nezavisnih izvora i permanentno ponavljana, jer: Samo silina udara i uestalost ponavljanja interesno oblikovanih i odabranih informacija, mogu da eliminiu svaku sumnju u njihovu verodostojnost.176 Sredstva antiglobalistikog propagandnog nastupa Informacije i dezinformacije distribuiraju se preko raspoloivih medija, za koje se tvrdi, da su, u vremenu u kojem ivimo, preuzeli funkciju osnovnog kreatora ljudskog poimanja. Oni definiu stvarnost i uspostavljaju smisao, dajui takvu viziju sveta koja e biti prihvatljiva, bez obzira na to da li je autentina ili fiktivna. Na tome je zasnovana neprikosnovena mo propagande, pa: Ako je oruje sraunato na unitavanje stratekih ciljeva i zauzimanje povoljnih geopolitikih pozicija, mediji imaju zadatak ne samo da menjaju miljenje ljudi, nego i njihov mentalni sklop, odnosno, da dobiju bitku sa sveu. U pozadini koncepta masovnih medija, kakva je na primer televizija, jeste da nam stvori virtualni svet i privid da u njemu stvarno uestvujemo, udaljavajui nas zapravo sve vie od stvarnog sveta. U tome i jeste sutina upotrebe i, naroito, zloupotrebe medija za postizanje odreenih politikih ciljeva, to su inae zapadni mediji, pogotovo ameriki, razvili do savrentva.177 Ovde ve zalazimo u polje na kojem antiglobalistiki timovi moraju raunati na neravnopravan poloaj u odnosu na protivniku stranu. Presudni faktor, finansijske pozadine propagandne mainerije, koji je globalistima omoguio planetarnu informativnu dominaciju, najtee je prevazii. Po pravilu, nacionalni medijski
176 1 177

G.Mati, U milosti anela.

Citirano prema jednom komentaru beogradskog publiciste Anelke Mihi.

420

resursi nisu dovoljni za adekvatno pariranje, pa dravi preostaje ili da iznae dodatna sredstva za unapreivanje tehnikog nivoa zatitnih informativnih institucija ili da se osloni na medijsku podrku razvijenijih prijateljskih zemalja. Znaaj specijalnih propagandnih timova je, izmeu ostalog, i u tome, to je njihov zadatak da dravni vrh posavetuju koje medije treba prioritetno unaprediti i na koji nain. Televizija. Medij koji zasluuje najveu panju je televizija. Imajui u vidu da je globalistikom TV mreom pokrivena svaka taka planete, ulaganja u sopstvene televizijske kapacitete osnovni je preduslov odbrambenog informativnog reagovanja. Nivo kojim raspolae Zapad sigurno nee biti dostignut, ali im se zato vrlo efikasno moe parirati sadrajem. Ako program koji emitujete na lokalnom nivou bude bio ocenjen kao ekskluzivan za najiri auditorijum, to zavisi iskljuivo od sposobnosti vaeg tima, budite sigurni da e ga mnoge strane TV stanice, raunajui i one neprijateljske, reemitovati u okviru svojih priloga. Naime, otra konkurencija izmeu stranih medijskih kua i njihovo neprestano nadmetanje za primat po kriterijumima aktuelnosti i procenta gledanosti, nametnuli su specifinu logiku informativne inercije, po kojoj e vaa informacija, pod uslovom da je dovoljno atraktivna, o tuem troku obii ceo svet, nezavisno od njene antiglobalistike politike poruke i pozadine. (Primer: Tokom NATO intervencije na Jugoslaviju, 1999. godine, jugoslovenska protivvazduna odbrana oborila je najsavreniji ameriki avion tipa -Stelt, za koji se u zapadnim strunim vojnim krugovima tvrdilo da ga je nemogue locirati i pogoditi.178 Zbog ocene da se radi o strateki opasnoj diskreditaciji zapadne vojno-tehnoloke premoi u svetu, amerika strana preduzela je hitne mere na zatakavanju sluaja, pa su uspostavljeni kontakti sa jugoslovenskim generaltabom ne bi li se, ucenama, pretnjama ili obeanjima, iznaao nain da se podaci o pomenutim okolnostima ne objavljuju. Meutim, na mesto pada oborenog aviona prva je stigla
178

Interesantno je da se i dan-danas u reklamnim prospektima za Stelt avione tvrdi da su neoborivi.

421

deurna ekipa sremskomitrovake M televizije i sainila atraktivan filmski materijal, koji je odmah dostavljen propagandnom timu Gorana Matia. Za nepun sat vremena, materijal je obraen u nekoliko verzija sa ubacivanjem adekvatnih politikih informativnih poruka i tako puten u javnost. Preuzele su ga i reemitovale sve vodee svetske medijske agencije, na prvom mestu amerike, i pored zalaganja njihovih zvaninih organa da se na tu informaciju stavi embargo). Radio. Mada se po efektima na javno mnjenje ni iz daleka ne moe porediti sa televizijom, alternativu korienja radija u propagandnom suprotstavljanju ne treba zapostavljati. Kao prvo, radi se o veoma jeftinom masovnom mediju, velikog dometa, finansijski dostupnom svakoj dravnoj instituciji informativnopropagandnog tipa. injenica je da se u regularnim, mirnodopskim uslovima, ne moe tretirati kao respektivna tehnika baza informativne strategije (po pravilu, radio preuzima strateki informativni primat samo u uslovima katastrofalnih ratnih razaranja ili velikih elementarnih nepogoda, jer je funkcionalno mnogo otporniji od televizije), ali je zato nezamenljiv kao paralelno, dopunsko propagandno sredstvo. Sa druge strane, odnos auditorijuma prema ovom mediju je takav da se govorna informacija putena u etar doivljava sa izvesnom dozom neobaveznosti, to ga ini veoma podobnim za propagandno manipulisanje. U kontekstu ove teme, upotreba radija posebno se preporuuje: a) Kod objavljivanja problematinih, neosnovanih ili nedovoljno obrazloenih demantija, negativnih po dravni kredibilitet. Nadleni organ, tim povodom, preko radio-talasa izdaje turo saoptenje, koje javno mnjenje u najveem procentu i ne konstatuje, naroito ako je saoptenje upueno u vreme emitovanja nekog popularnog TV programa (utakmice, nastupi omiljnih estradnih zvezda i sl.). Odmah zatim, u prvoj narednoj informativnoj TV emisiji, kao udarna vest, saoptava se informacija o otrom demantu koji je predstavnik nadlenih
422

organa izneo u ekskluzivnom intervjuu lokalnoj radio-stanici. U svesti auditorijuma spontano se usvaja demant bez sadraja i informacija se u tom obliku prosleuje i reemituje dalje. b) Kod poetne, najosetljivije faze plasiranja dezinformacija. Po istom principu, ali sada ukomponovana u sadraj neke dugake, izrazito dosadne politike emisije, pripremljena dezinformacija formalno izlazi u javnost. Planski, dezinformaciju preuzima neutralna medijska kua zaduena za njenu razradu, putajui je da nenametljivo krui medijskim prostorom. Posle izvesnog vremena, u unapred planiranom trenutku, pozivajui se na neutralni izvor, dezinformacija se preuzima i saoptava kao udarna vest. tampa. Kao fiziki opipljiv medij, tampa je oduvek imala izrazitu informativnu teinu. Potpisani tekst, sa ijom se sadrinom auditorijum po volji moe upoznati nebrojeno puta, doivljava se kao neka vrsta garancije verodostojnosti iskaza. Koliko su gluposti izreene preko televizije ili radija podlone masovnoj toleranciji, toliko e, ako su saoptene i objavljene u pisanoj formi, biti izloene javnoj osudi. injenicu da po popularnosti neosporno zaostaje za televizijom i radijom, tampa nadoknauje svojom ozbiljnou. Nije sluajno to se u veini drava tamparski rotopapir tretira kao sirovina od stratekog znaaja i dri pod kontrolom vlasti. Prilozi za tampu moraju se pripremati ozbiljno, jer je izvesno da e tako biti shvaeni i tumaeni. Plasman strateki presudnih propagandnih informacija prema domaoj i stranoj javnosti treba uglavnom bazirati na ovoj vrsti medija, uz obavezno korienje pogodnosti zakupljivanja prostora u vodeim svetskim asopisima. to se dezinformacija tie, tampani mediji mogu se koristiti samo u fazama razrade, gde se manipulie egzaktnim podacima, eventualno i u fazi eksploracije, ali samo kada se proceni da je nezavisni formalni izvor u javnosti proao kao definisan.

423

Elektronski kompjuterski mediji. Ova, potpuno nova vrsta medijske komunikacije sa javnou, poslednjih nekoliko godina sve vie zadobija na znaaju. Danas se pojavljuje kao nezaobilazna dopuna osnovnih medija, jer prua tehniku mogunost posrednog plasmana njihovog sadraja u podruja, gde to inae, na uobiajeni nain, ne bi bilo izvodljivo. Naime, uvoenjem sistema Interneta, prueni su ogranieni uslovi prenosa televizijskog i radioprograma, kao i novinskih izvetaja, irom sveta. Uz to, sve je popularnija jednostrana prezentacija razliitih programskih sadraja preko, takozvanih veb-stranica, sa praktino neogranienim mogunostima plasiranja informacija. Broj korisnika jo uvek je relativno nizak (uslovljen posedovanjem kompjutera, prikljuka za Internet, minimumom tehnike kulture i poznavanjem engleskog jezika), ali zasluuje panju, jer se preteno radi o licima iz ciljnih grupa prema kojima su mnogi od propagandnih zahvata prevashodno usmereni. Kao medij, posebno je pogodan za informativne kampanje dezinformisanja i zastraivanja. Pravci antiglobalistikog propagandnog nastupa Sociolozi, psiholozi, psihijatri, filozofi i drugi mudraci, jo e se dugo muiti da odgovore na pitanje: Zato veina graana nekritiki prihvata proizvode medijskog sistema kao istinite, ukljuujui i situacije u kojima je sadraj informacije u suprotnosti sa sugerisanom porukom?179 Za antiglobalistike propagandne timove taj odgovor je nebitan, neuporedivo je vanija konstatacija da zapaanje o nekritikom odnosu prema medijima podjednako vai i za sopstveni i za neprijateljski auditorijum. Ciljne grupe su praktino iste, samo je uslovno izmenjen redosled prioriteta: Nastup prema sopstvenoj populaciji. Socioloke kole razlikuju dve vrste javnog mnjenja, dugorono zasnovano na
179

Citirano prema G. Matiu.

424

tekovinama nacionalne tradicije imuno na tuinske uticaje, i kratkorono takozvano narodno miljenje, koje je prevrtljivo i podlono svim oblicima manipulacija. Antiglobalistikim propagandnim nastupom moraju biti obuhvaena oba, prvo da bi se podralo, drugo da bi se dovelo u red. U zavisnosti od toga koliko je prodor globalistikih uticaja u nekoj sredini uzeo maha informativni kontrazahvati usmeravaju se prema sledeim populacijskim podgrupama: a) Patriotski i nacionalno orijentisani deo stanovnitva. To je prva, na sreu, najbrojnija ciljna podgrupa, koja zasluuje najveu panju, jer e od nje uglavnom zavisiti politika sudbina zemlje. Nastup prema njoj mora biti osmiljen kao meavina velianja nacionalne tradicije i slikovite, upeatljive kritike elementarnih globalistikih parola. Plasirana informacija ne sme sadrati direktne poruke tipa ono to namee zapadni svet po nas je loe, ve tom delu auditorijuma treba prepustiti da ovakvu konstataciju izvedu sami. Sa permanentnom identifikacijom nosilaca globalistikih tenji u njihovoj sredini, treba objanjavati: ta to oni podrazumevaju pod proklamacijom borbe za ljudska prava uz propratne filmske materijale o brutalnosti policije prilikom razbijanja demonstracija obespravljenog stanovnitva kao svakodnevnoj pojavi u zapadnim prestonicama. ta podrazumevaju pod liberalizacijom rada uz propratne snimke mrcvarenja miliona nezaposlenih bednika sateranih u siromane etvrti velelepnih metropola. ta to podrazumevaju pod civilnom kontrolom oruanih snaga uz propratne filmske priloge o srpskim i irakim izdajnicima koji u paradnom maru salutiraju pred amerikom zastavom, povremeno ispresecane snimcima NATO agresije na te zemlje. I tako dalje. Cilj je inicirati drutvenu reakciju, a onda tu reakciju drati pod kontrolom. Nijedna konstatacija, nikako ne sme imati dnevno-politiku ili bilo kakvu drugu ideoloku pozadinu, jer za patriote, globalisti nisu politiki protivnici nego nacionalni neprijatelji.

425

b) Globalistiki eksponirani pojedinci i kolebljivi deo stanovnitva. Ova podgrupa mora biti izloena svim oblicima propagandnog pritiska preko kvalitetno koncipiranih informacija i dezinformacija plasiranih sa ciljem: preciznog razobliavanja njihove neprijateljske delatnosti, obavetajnih, subverzivnih i finansijskih centara moi koji stoje u njihovoj pozadini, line i grupne kompromitacije njihovih lidera i sledbenika na najirem drutvenom planu, do indirektnog i direktnog zastraivanja. Nastup prema prijateljskim zemljama. Najmanje to od prijateljske zemlje moete dobiti ili joj pruiti je propagandna podrka. Kada su u pitanju pouzdani saveznici, dobar deo antiglobalistikih nastupa moe se preduzimati kao zajednika akcija, to poveava izglede za uspeh, imajui u vidu da e planirane informacije i dezinformacije u startu biti plasirane iz vie nezavisnih izvora. Jaki prijatelji, medijski moniji od vas, mogu vam nadomestiti nedostatak materijalno-tehnikih sredstava, redovno reemitujui vae programe po pravcima koje samostalno ne biste mogli da pokrijete. Oni slabiji, tu su da pripomognu u pojedinanim, posebno osetljivim informativnim zahvatima, dajui vam priliku da kod reemitovanja njihovih priloga, po potrebi, dopunite sadraj informacijama potvrde iz druge ruke. Naalost, esta je situacija da mnoge zemlje ugroene Novim svetskim poretkom nisu u prijateljskim odnosima, zbog politikih, verskih ili nacionalnih razmirica iz prolosti. Meutim, specijalizovani antiglobalistiki propagandni timovi moraju biti spremni da i prema takvim zemljama nastupe sa pozicije dobronamerne tolerancije, pa i u situacijama kada su aktuelni meudravni odnosi zategnuti, plasirajui kritike informativne osvrte na temu zapadnih nasrtaja kojima su i one permanentno izloene. Nastup prema neprijateljskoj strani. Nadmoni protivnik, naviknut da pobede ostvaruje zastraujuom demonstracijom sile, vremenom postaje neoprezan po pitanjima sopstvene odbrane, pa
426

se zatie u veoma neugodnoj poziciji ako mu se desi da negde naie na organizovan, dobro isplaniran otpor. Sama pojava, da neka mala zemlja raspolae strunim timom za propagandno suprotstavljanje, im se prisustvo takvog tima konstatuje na informativnom prostoru, izazvae zbunjenost suprotne strane i naterati je na trapavu defanzivu. Iskustva potvruju da timovi antiglobalistikog propagandnog nastupa nisu ni bili toliko efikasni koliko se protivnika strana, u direktnom sueljavanju, pokazala kao loa.180 Globalistiki centri moi, idejni tvorci i izumitelji metodologije subverzivne propagande, kao da i ne raunaju na mogunost izlaganja primeni te iste metodologije, to se da zakljuiti na osnovu brojnih nebuloznih demantija i pravdanja kojima su reagovali na svaku struno plasiranu informaciju ili dezinformaciju. Demanti se, po pravilu, svode na: arogantna saoptenja tipa No coment!, glupave izjave tipa Ne seam se!, ili poricanje istinitosti bez obrazloenja kao Tano je da je osniva nae nevladine organizacije funkcioner amerike obavetajne slube CIA, ali se mi ne bavimo pijunaom!. Jo su besmisleniji primeri prebacivanja odgovornosti na napadnutu stranu kao: Tana je informacija da smo raketirali autobus sa srpskim civilima, ali to je zato to je njihov predsednik Miloevi neprijatelj naprednog oveanstva! ili Tana je informacija da smo grekom bombardovali i pobili iptarske izbeglice, ali da se srpski predsednik Miloevi na vreme predao toga ne bi bilo! Dovoenjem protivnike strane dotle da na ovakav nain opravdava svoje postupke, njen kredibilitet na najirem planu bie ozbiljno naruen, a ciljevi propagandnog nastupa prema globalistikim centrima moi time su ispunjeni. Informativni nastup prema stanovnitvu zemalja globalistikog bloka neuporedivo je laki. Njihovo demokratsko
180

Na primer, po pitanju ukupnih efekata propagandnog rata voenog u vreme NATO agresije na Jugoslaviju, Goran Mati konstatuje: Blie je istini ocena o fijasku dezorijentisane NATO propagande, nego o nekom velikom uspehu srpske strane.

427

miljenje polazi od tvrdnje da miljenje veine odreuje istinitost nekog stava, a veinski stav u tim zemljama uglavnom je zasnovan na propagandnoj manipulaciji globalistikih centara moi. Oni su na manipulacije te vrste mentalno naviknuti, pa e bez otpora prihvatiti i svaku informaciju ili dezinformaciju koja je plasirana sa strane, samo ako bude lepo upakovana i servirana. U propagandnom nastupu treba obratiti panju na sledee: a) Nikako u informacijama ne napadati njihov politiki sistem, ve iskljuivo konkretne pojedince i grupacije bliske vrhu globalistikih vlasti. Naime, u uslovima vladavine nekritike prijemivosti za manipulativno-propagandne poruke, izraavanje oponentskog stava se po pravilu svodi na politiki incident. Utvrivanje i javno saoptavanje tako obojene istine poprima karakter politikog i ideolokog svrstavanja, i to protiv vodee ideologije.181 Narod globalistikih zemalja politiko presvrstavanje niti eli niti je na tako neto spreman, ali se zato napad na pojedince i grupacije iz dravnih struktura doivljava izvan ideolokog konteksta, kao lini odnos, to je savren meuprostor za informativno ubacivanje. Brzo se pokae da mnogi od zapadnih lidera i interesnih grupa prema kojima se planiraju i preduzimaju propagandni zahvati nije omiljen u svojim sredinama. b) Propagandni nastup ne sme biti orijentisan na traenje moralne podrke za svoje ideje ili pomoi od ugroavajueg delovanja njihovih vlada. U svojoj otuenosti, narodi razvijenih zapadnih zemalja optereeni su samo svojim linim interesima. Morate im dati informaciju koja e ih: zabaviti, iznenaditi, uplaiti ili nasmejati. U tom kontekstu moete upakovati ta god elite. c) Strah je klju zapadnog sveta. Ne novac, kako mnogi misle. Osvetniko raspoloenje veinskog dela oveanstva, zbog zla koje im preti ili su ga ve podneli od globalistike najezde, prouzrokovalo je optu paniku na Zapadu. Iz ranijeg teksta se
181

Parafrazirano prema G. Matiu.

428

moglo videti da masovnoj psihozi straha najvie doprinose stavovi Vlada vodeih zapadnih zemalja, koje iz toga izvlae svoj interes. Naglaavam da se sa dugoronog stratekog aspekta zapadnim Vladama nikako ne sme dopustiti da preuzmu monopol na zastraivanja svojih naroda. U to se aktivno moraju ukljuiti vai propagandni timovi, to, pretpostavljam, nee biti teko. Strah je fenomen sa kojim se moe neogranieno manipulisati, jer zastraujua informacija ne zahteva upotpunjavanje detalja, naprotiv, to vie neizvesnosti i nedoreenosti, efekti na mase bie vei. Na primer, bezazlena turistika poseta anonimnog ruskog inovnika zaposlenog u Institutu za nuklearnu energiju, nekoj nesvrstanoj zemlji, da se zainiti tako, da ete i sami poverovati da je on tamo otiao da im napravi atomsku bombu. A ljudi na zapadu u takve gluposti ozbiljno veruju i jo ih se ozbiljnije plae. d) Uestale razmirice unutar globalistikog bloka pruaju neiscrpne propagandne mogunosti. Informacijama i dezinformacijama na teme: suprotstavljenih stavova, sukoba oko primata, uvlaenja u ratne sukobe mimo nacionalnih interesa, podreenosti u globalistikoj hijerarhiji i slino, permanentno treba zasipati i iritirati njihovo stanovnitvo. e) Najzad, treba se ozbiljno angaovati na propagandnoj podrci antiglobalistikim krugovima i pojedincima koji deluju u vodeim zapadnim zemljama, do nivoa uspostavljanja stalne dvosmerne komunikacije. Po pravilu, tu se radi o razoaranim, odbaenim, prevarenim, esto i progonjenim intelektualcima, kojima e, u obostranom interesu, vaa podrka puno znaiti.

429

III) OPTEDRUTVENO REAGOVANJE

URUAVANJE IDENTITETA
Kolektivna otpornost naroda jedne drave na propagandne, ekonomske, politike i druge uticaje koji dolaze sa Zapada, ima svoje granice. Kontinuitet i intenzitet spoljanjih pritisaka, i pored zatitnih mera koje preduzimaju drava i njene institucije, kad-tad e proizvesti uinke, od naizgled neznatnih, pa do sve izraenijih i izraenijih, dok ukupna populacija ne bude dovedena do stanja kolebanja i dezorijentacije. Temelji drutva dravni i nacionalni identitet bie uzdrmani, sa perspektivom da dotini narod izgubi i jedno i drugo. U meuvremenu, gotovo neprimetno, u narod se uvlae nevladine organizacije, prvo u najosetljivije sredine, postepeno se irei na one kolebljive i dalje. Te politike hijene dosledno podraavaju taktiku leinara: ue negde sa strane, povremeno se oglase laveom i ekaju drutveni kolaps. Oprezne su, pa ni kada rtva pokae prve znake slabosti ne prilaze, jer znaju da e prepoznatljivi smrad koji nose sa sobom delovati kao upozorenje. Tek kada rtva potpuno klone, kada smrad njenog organizma u raspadanju nadjaa sve druge, eto ih, u ogromnom broju. Ustremljuju se uglavnom na unutranje organe, jer meso ne smeju da diraju ono pripada lavovima koji sa distance kontroliu situaciju. Uobiajeni simptomi drutva sa naruenim identitetom: apatija, umrtvljenost javnog mnjenja, izborna apstinencija,
430

ravnodunost u odnosu na sopstvenu dravu i politiku uopte spontano izazivaju nesvesnu potrebu pojedinaca da se okreu ka drugim ciljevima za koje im se ini da nude vie nade i sunovrat se nastavlja. to vei broj graana gubi iz vida jedinstveni i objektivni zadatak drave i poinje da sledi, ne opti cilj, ve mnotvo posebnih ciljeva, tim jae politika poinje da se izroava i raspada, drava postaje slabija, i tim lake e se sruiti i raspasti jednog, ne ba lepog dana.182 Narueni nacionalni identitet, kao postojaniji od dravnog, stihijski e se odravati jo dugo posle toga, sa problematinom perspektivom, jer ni on, ma koliko vrsto bio ukorenjen u destabilizovanom drutvu, nee opstati sam od sebe. Gubitkom drave i njenih zatitnih mehanizama, nosiocima spoljanjih uticaja ostavljen je otvoren prostor za neometani proces unifikacije stanovnitva, socijalnom preduslovu uspostavljanja globalistike dominacije, to podrazumeva brisanje i poslednjih tragova lokalnog istorijskog i kulturnog naslea.

POLARIZACIJA NACIONALNOG STAVA

Nije lako priznati injenicu da su uzroci nacionalnog kolebanja u siromanim i srednjerazvijenim zemljama zasnovani iskljuivo na (ljudski sasvim razumljivim) nerealnim eljama stanovnitva za dostizanjem standarda i materijalnog blagostanja kakve uivaju graani zapadnih zemalja. Nerealne elje tako postaju okosnica spoljanje manipulacije masama, jer ih je lako nadgraditi jo nerealnijom nadom da je to zaista mogue postii na brzinu, pod uslovima, za naciju, neznatnih ideolokih promena.183 Pri tome: Neosporni su rezultati materijalnog i drutvenog razvoja u najrazvijenijim zemljama. Sporna je njihova generalizacija u odnosu na interesne sfere Zapada, zasnovana na ideolokom
182

Ivan Iljin, ruski filozof citirano prema: S.Radii, Rat svih protiv svih. Odatle potie poznati slogan lokalnih pobornika globalizacije: Promene po svaku cenu!

183

431

proglaavanju vrednosti zapadnih demokratija za savrene, univerzalne i konane.184 Kolebljivi, po pravilu manjinski deo nacije, sklon je da na spolja diktiranim, imaginarno postavljenim osnovama, izgradi opciju svoje budunosti185, a to je jo gore, da takav stav jednostrano proglasi optenarodnom voljom i nacionalno samoosujeenje stupa na stazu bez povratka. Od drave se oekuje da inicira zatitne mere koje e u skladu sa svojim nadlenostima preduzeti njene specijalizovane institucije na planu razotkrivanja i neutralisanja globalistikih eksponenata, da skrene panju naciji na perfidne naine delovanja takvih organizacija i permanentno preventivno upozorava na evidentne pogubne posledice kakve trpe drugi narodi koji su pasivnim i neopreznim stavom, u svojim sredinama omoguili realizaciju velike zapadne prevare. Meutim, najdelikatniji bezbednosni problemi, ugroavajue pojave idejne polarizacije, koje, inicirane spolja, drutvo razaraju iznutra, niti mogu, niti smeju biti tretirane kao iskljuiva nadlenost dravnih organa. Sa jedne strane, ingerencije vlasti tu su ograniene, jer je politiki neodrivo zakonom i represijom uskraivati delu svog graanstva veru i nadu u nedostino. Sa druge strane, oekivati da e drava silom svog autoriteta sauvati naciju i kada ona pone da ugroava samu sebe u praksi se uvek ispostavljalo kao tetno i obostrano opasno. Odgovornost po tom pitanju mora da bude podeljena izmeu svih patriotski orijentisanih snaga, bez obzira na njihov individualni odnos prema aktuelnom dravnom rukovodstvu. Ovo se posebno odnosi na uslove drastinih drutvenih kriza i previranja, kada je samosvesni deo nacije neizostavno prinuen na samoorganizovanje, nezavisno od dravne inicijative, jer e samo
1 184

G.Mati, U milosti anela. Najee se radi o ponudi ekonomskog programa, zasnovanoj na lanim obeanjima ogromnih investicija zapadnog kapitala u domau privredu. U praksi, globalistika privredna tranzicija pod pojmom investicije podrazumeva iskljuivo strano preuzimanje vlasnitva nad lokalnim nacionalnim dobrima, a ne njihovo unapreenje u interesu graana dotine zemlje.
185

432

tako uspeti da se nametne kao merodavni faktor za donoenje sudbonosne odluke: Da li e kao veinski deo populacije, pristati da pojedinci i grupacije koje zagovaraju interese globalistikih institucija i nevladinih organizacija postanu drugo lice vlasti i preuzmu primat u kreiranju javnog mnjenja do konanog obaranja i preuzimanja ingerencija legitimnih nacionalnih dravnih organa?

NACIONALNO SUPROTSTAVLJANJE
Nosioci nacionalne politike opcije najvea su snaga otpora globalistikim tendencijama. Kreatori globalistikog drutva, kao sistema, imaju velike probleme sa onima iji je identitet definisan u davnoj prolosti i uvrivan vekovima, sve do dananjih dana.186 Nije ni udo to se u proklamacijama Novog svetskog poretka nacionalna svest istie kao najvei neprijatelj naprednog oveanstva. Sopstvene snage i strah protivnika treba iskoristiti do maksimuma. Oseaj za potrebom suprotstavljanja mora se razvijati meu sopstvenim stanovnitvom na sve mogue naine. Naime, pored nesebine materijalne i druge podrke koju Zapad prua globalistikim ekspoziturama irom sveta, njihova osnovna strategija zasniva se na delovanju na mase, pa se globalizmu na nacionalnom nivou treba i suprotstavljati masovno. To, izmeu ostalog, podrazumeva potpuno preslikavanje organizacione eme neprijateljske strane, njihove metode propagande i animacije javnosti, s tim to e, naravno, motivacija i ciljevi biti potpuno suprotni: uskraivanje podrke i prostora njihovom delovanju. Nacionalni otpor globalizmu mora biti beskompromisan i istrajan, ak i u onim sredinama u kojima se odroena ili pod spoljanjim ucenama prisiljena drava delimino ili potpuno stavila u funkciju
186

Ivan M. Jagodi.

433

zapadnih interesa. Organizovanje stanovnitva mogue je sprovesti na vie naina, meu kojima su najefikasniji sledei: a) Prva grupa antiglobalistikih organizacija (politike, omladinske, sportske, kulturne i dr.) su one pod pokroviteljstvom drave, Vlade ili lokalne politike oligarhije. To je i do sada bio uobiajeni nain animiranja domaeg stanovnitva, uveliko prisutan u mnogim zemljama. Meutim, njihov osnovni nedostatak je organienje lanova i simpatizera po kriterijumima vodee ideoloke opcije, pa se ne mogu smatrati optenacionalnim, bez obzira na nivo masovnosti. Mudro voena drava, ako je na meti zapadnih interesa, mora se potruditi da pod svoje okrilje prihvati i sve druge nezavisne grupacije i organizacije antiglobalistikih opredeljenja, pa i kada je to u suprotnosti sa uskopartijskim interesima njenih voa. Njihovom koordinacijom, bez uplitanja u ideoloke razlike, moe se stvoriti veoma irok nacionalni front, preko potreban svakoj ugroenoj dravi. b) Druga grupa su antiglobalistike organizacije pod pokroviteljstvom armije. Mada se i to moe tretirati kao dravno pokroviteljstvo u irem smislu, izvesne razlike ipak postoje. Osnovna od njih je znatno fleksibilniji pristup individualnim ideolokim afinitetima lanstva. Masovnost ovih organizacija je respektivna, jer lanstvo obavezno ine, uz celokupnu armiju, lanovi porodica stareinskog kadra, vojni penzioneri, ratni veterani i rezervni sastav. Po pravilu, bar jedno od najmasovnijih sportskih drutava u svakoj zemlji funkcionise pod armijskim pokroviteljstvom, to se odnosi i na dobar broj klubova u kojima se neguju specifini sportovi i vetina (padobranstvo, ronjenje, borilake vetine, streljatvo, izviai, radioamateri i dr.). Patriotizam i nacionalana opredeljenost lanstva takvih organizacija je neosporna. Njihov znaaj najvie dolazi do izraaja u uslovima rata, jer predstavljaju sigurnu regrutnu bazu. Meutim, velika mana im je nedostatak drutvene inicijative i gotovo neverovatna sporost u reagovanjima na unutranje antinacionalne
434

politike procese. Na primer, u nekoliko zemalja, u kojima su globalistiki eksponenti nasilno preuzeli vlast, lanstvo nacionalnih organizacija pod vojnim patronatom odigralo je ulogu pasivnih posmatraa, mada su svi od reda vrsto stajali na antiglobalistikim pozicijama. Razlog je najverovatnije u tome, to se lanstvo spomenutih organizacija povelo za stavom armijskog vrha da u unutranja previranja u zemlji vojsku ne treba ukljuivati. Za nauk: Ogromnom broju civila, koji predstavljaju lanstvo drutvenih organizacija iji je pokrovitelj armija treba da bude jasno da je nastupilo vreme kada se nacionalni interesi u borbi protiv Novog svetskog poretka ee moraju braniti na ulici nego na bojnom polju. c) Trea vrsta antiglobalistikih drutvenih organizacija su one iza ijeg osnivanja i sponzorisanja stoje nacionalne bezbednosne institucije. Ova drutva se dele na javna, za koja vai sve ono to je reeno u prethodnom pasusu po pitanju organizacija koje funkcioniu pod sponzorstvom armije, i tajna, kao drutvene organizacije zatvorenog ili prikrivenog tipa, ije osnivanje inicira i finansira nacionalna kontraobavetajna Sluba. Ove druge ve predstavljaju ozbiljnu okosnicu antiglobalistikog civilnog otpora na lokalnom terenu. Njihov nain organizovanja i delovanja spada u klasinu metodologiju kontraobavetajnog nastupa, pa se na tome ovde neu zadravati, osim to u dati preporuku da bar neko od tih drutava obavezno mora biti registrovano i deklarisano u formi uobiajenih globalistikih nevladinih organizacija. d) etvrta vrsta antiglobalistikih organizacija su one pod pokroviteljstvom nacionalistikih politikih stranaka i partija. Prave nacionaliste teko je i zamisliti pod stratekom i upravljakom kontrolom stranaca, pa se njihova patriotska opcija s pravom smatra najtvrom. Nezavisno od toga da li participiraju u vlasti ili nastupaju kao opozicija, figuriraju kao okosnica ouvanja dravnog integriteta. Kritike koje se obino upuuju na njihov raun, posebno u dravama pod vostvom komunista, odnose se
435

na, nacionalistima svojstvenu, bahatost u nastupu i preterane politike ambicije, ali se sve ee zapaa pojava da im elnici aktuelnih reima, iako pripadaju drugaijim ideolokim opcijama, ukazuju puno poverenje. Drutvene organizacije koje nacionalisti formiraju brojne su i masovne, sa razliitim intenzitetom eksponiranja, od umerenih tradicionalista do militantnih, paravojnih i profaistikih grupacija. U svakom sluaju, kao snaga otpora globalizaciji, veoma su dobrodole. Istini za volju, u praksi su se samo one pokazale sposobnim da opstanu i u sredinama u kojima su globalistiki eksponenti uspostavili marionetske reime. e) esta vrsta antiglobalistikih organizacija funkcionie pod pokroviteljstvom lokalnih religijskih institucija. injenica je da lokalne religije, kao najistaknutiji uvari tekovina nacionalne tradicije, imaju vievekovno iskustvo u pruanju otpora stranim uticajima. Ovde, pre svega, mislim na neagresivne religije, kao to su pravoslavno hrianstvo, taoizam, budizam i animistiki afriki kultovi, a koje su, vie od hiljadu petsto godina, izloene napadima katolianstva i, u novijoj istoriji, brojnih verskih sekti sa zapada. Znaaj lokalne vere i njenih brojnih sledbenika nikako se ne sme potceniti, jer za dravu ugroenu globalizacijskom najezdom predstavljaju korisnog prirodnog saveznika. Konkretno, na planu suprotstavljanja prodorima zapadnih verskih sekti, koje esto figuriraju kao okosnica formiranja globalistikih nevladinih organizacija, nacionalne religijske institucije su po efikasnosti nezamenjive. f) Sedmu grupu ine antiglobalistike organizacije koje formiraju nacionalne akademije nauka i umetnosti, univerziteti, fakulteti i drugi nastavno-obrazovni centri. Imajui u vidu da je studentska i srednjokolska omladina najvie izloena udaru globalistikih uticaja, formiranje nacionalnih patriotskih organizacija u tim sredinama je od stratekog znaaja. Dravni fondovi ne smeju oklevati kada je u pitanju njihovo sponzorisanje.
436

Posebno treba voditi rauna o tome da se tim mladim ljudima pristupi na adekvatan nain. Naime, vodee lokalne politike stranke, koje su inae zainteresovane za podmlaivanje lanstva i stvaranje uporita u univerzitetskim centrima, preterano insistiraju na uskoideolokom osnovu grupisanja, to izaziva odbojnost. Nezavisnih, isto patriotskih studentskih i omladinskih organizacija, predvoenih autoritativnim liderima bez politikih ambicija, gotovo da nema, a upravo to treba da bude osnovna preventivna snaga koja e se suprotstaviti neeljenim pojavama plasiranim iz inostranstva. g) Osma grupa antiglobalistikih organizacija odnosi se na one koje treba formirati u okviru fabrika, velikih privrednih postrojenja, strukovnih i radnikih sindikata. Ovde se radi o masovnoj populaciji, za iju se podrku dravne i nacionalne strukture permanentno moraju boriti. Mnogi iz ove kategorije, nezadovoljni vladinim privredno-ekonomskim programima, meu prvima e se staviti u funkciju globalistikih nevladinih organizacija i koliko sutra postati udarna snaga za nasilno obaranje nacionalnih reima, ako im se na vreme ne skrene panja kakva ih sudbina eka ako stranci preuzmu vlasnitvo nad postrojenjima u kojima su zaposleni. Informativne kampanje, osmiljene sa tim ciljem, ne smeju imati karakter propagande ve istinske masovne edukacije, sa konkretnim primerima izneverenih oekivanja radnike klase u zemljama gde su globalistiki eksponenti preuzeli vlast. Cilj je da to vei broj radnikih organizacija ostane vrsto vezan za patriotske interese u najirem smislu, nezavisno od njihovih dobrih ili loih odnosa prema lokalnim organima upravljanja. Na sve one koji shvate da antiglobalizam nije politika opcija ve borba za nacionalni opstanak, bez obzira na modalitet njihovog okupljanja i organizovanja, dugorono se moe raunati. h) Deveta grupa su ostale masovne drutvene grupacije koje se mogu svrstati meu antiglobalistike organizacije. Od brojnih izostavljenih formalnih i neformalnih skupina lokalnog
437

stanovnitva, posebnu panju treba obratiti na navijae vodeih sportskih klubova. Socioloski fenomen politike upotrebe i zloupotrebe navijaa, pre svega fudbalskih, prisutan je u svetu poslednjih pedesetak godina. Radi se o stotinama hiljada mladih, po pravilu napredvidivih, agresivnih ljudi, koje je veoma teko artikulisati. Meutim, pored mentalne identifikacije sa nekom od grupa kojoj pripadaju, to jest klubova za ija su obeleja fanatino vezani, kod njih je ekstremno izraen oseaj nacionalne pripadnosti. Uz malo dobre volje dravnih organa i sitnih panji prema tim ljudima, od njih se da stvoriti prava antiglobalistika armija. U praksi se pokazalo da je najcelishodnije prepustiti drutveno usmeravanje navijaa vojnim i bezbednosnim institucijama. Generalno, antiglobalistike organizacije treba postaviti kao najiri nacionalni preventivni odbrambeni front. Obavezno dopustiti da se njihovo delovanje odvija individualno, uz povremenu, nenametnutu dravnu koordinaciju u formi javnih apela patriotskim snagama. Izbegavanje problema rivaliteta po pitanju nacionalnog prestia, to je inae kod takvih organizacija veoma uoljivo, postie se relativno lako: Kod svake konkretne akcije, liderska pozicija preputa se organizaciji koja je tu akciju inicirala, a ostalima se daje status uvaenih uesnika koji su se odazvali na njen poziv. Najvanije je da odziv bude masovan i medijski dobro propraen. Vremenom e, sasvim spontano, u prvi plan izbiti organizacije sa najboljim organizacionim sposobnostima, za ta im svakako treba priutiti adekvatne dravne poasti i priznanja. Osim masovnosti, veoma je vaan formalan broj takvih organizacija. Dobro bi bilo da delovanje svake prozapadne nevladine organizacije bude pokriveno bar sa jednom do dve patriotske organizacije na lokalnom nivou. Koliko je mogue, patriotske organizacije treba preusmeravati tako da se svaka od

438

njih oseti pozvanom za pokrivanje neke od odabranih globalistikih grupacija. Akcije patriotskih organizacija treba da budu spontane i delotvorne na ostali deo populacije. Osim permanentnog, otvorenog bojkota nevladinih organizacija, njihovih lanova i simpatizera i argumentovanih poziva stanovnitvu da im se uskrati gostoprimstvo i podrka, svaka globalistika manifestacija mora biti propraena kontra-manifestacijom, svaki miting kontramitingom, njihove masovne uline demonstracije kontrademonstracijama. Da budem precizniji: Patriotske nacionalne organizacije, ako su zaista to za ta se predstavljaju, ne smeju dopustiti da im se desi ono to se dogodilo u Jugoslaviji i jo nekim zemljama, da u situacijama tekih drutvenih kriza, u okolnostima kolapsa drave, neodlunosti armije i konfuzije policije, pasivno posmatraju kako zaluena masa njihovih sunarodnika, predvoena grupicom stranih plaenika, preuzima vlast nad nacionalnim institucijama. Izaite i suprotstavite se, jer je ulog preveliki da biste ga tako olako izgubili. Potpuno je nevano da li ete odbraniti staru vlast ili uspostaviti neku novu vano je da ta vlast ostane vaa, i samo vaa. Prie, da tako neto moe uvesti naciju u graanski rat su propagandna la187 lokalni globalisti su previe sebini da bi se uputali u bilo kakvu vrstu linih rizika, ponajmanje u graanski rat. Drevni mudraci rekoe: Svaki narod ima onakvu vlast kakvu zasluuje. Izbor je na vama.

187

U jugoslovenskom sluaju, takva propagandna la se manifestovala kao presudna bezbednosna samoobmana.

439

IV ) ANTIGLOBALISTIKA INTERNACIONALA
Neskrivena tenja globalistike alijanse da zagospodari svetom, dovela je taj isti svet u stanje straha, pa i mrnje prema nosiocima Novog svetskog poretka, na ijem je elu SAD, to takoe zadobija globalne dimenzije. Kako komentariu srpski seljaci: To to je svet proglaen za globalno selo ne znai da su ljudi postali stoka, a jo manje da su Amerikanci bogomdani da nam budu obani. U gotovo svim ugroenim nacionalnim dravama, nezavisno od njihovog unutranjeg drutvenog ureenja (kapitalizam, socijalizam ili njihova kombinacija)188, sve vie sazrevaju ideje o neophodnosti pokretanja internacionalne antiglobalistike inicijative. Za samosvesne, slobodoljubive narode, nacionalni identitet ne samo da nije prepreka procesu meunacionalnog povezivanja, nego je neophodan preduslov za ulazak u te procese. Naime, samo su nacionalne drave sposobne da se u meunarodnim odnosima postave na poten i viestrano koristan nain, jer su u stanju da odrede veoma bitnu terminoloku i sutinsku razliku izmeu optepoeljnog, dobrovoljnog internacionalizma i ugroavajueg, silom nametnutog, neokolonijalnog globalizma. Osnov za bilateralno i multilateralno povezivanje takvih naroda kvalitativno je potpuno drugaiji, jer iskljuuje nadnacionalnu ili bilo koju drugu hegemoniju. Zaeci nove planetarne polarizacije postaju sve uoljiviji: ekspanziji evro-amerikog globalizma sve se uspenije suprotstavlja evro-azijski internacionalizam. Mada se jo uvek ne
188

Prema S. Radiiu (Rat svih protiv svih) dravnu organizaciju u odnosu na nacionalne kriterijume mogue je uslovno definisati kao: 1. Nacionalnu dravu, koja je samostalna i najee usamljena drava nekog naroda, katkad neutralna i nedirana, a ee napadana od svih anacionalnih i nadnacionalnih drava. 2. Anacionalnu dravu, koja je niija drava, koju ne podnose ni nacionalne ni nadnacionalne drave. 3. Nadnacionalnu dravu, koja je nesamostalna, sa umanjenim suverenitetom, uklopljena u aktuelne svetske poretke, sa mestom i ulogom koje zasluuje, u neprekidnoj borbi unutar koalicije i u stalnoj konkurenciji.

440

moe rei da se radi o nekom vrsto uspostavljenom sistemu meunarodnih organizacija, nastupa vreme kada e oficijalno definisana antiglobalistika internacionala morati da preuzme istorijsku uloga spasioca nepokorenog dela oveanstva. Do daljeg, svim ugroenim narodima data je alternativa da se, u skladu sa svojim nacionalnim interesima, aktivno prikljue tekuim akcijama antiglobalistikog delovanja, bar u nekoj od etiri najvanije sfere: propagandnoj, ekonomskoj, politikoj i vojnoj.

ANTIGLOBALISTIKA MEUNACIONALNA SARADNJA NA PROPAGANDNOM PLANU

Suprotstavljanje globalistikoj propagandnoj maineriji predstavlja najlaki oblik meunacionalnog povezivanja, jer ga je mogue realizovati na mnogo formalnih i neformalnih naina. Pri tome, od sekundarnog je znaaja tekui nivo bilateralnih odnosa, pa ak i eventualni meudravni problemi na politikom planu, s obzirom na to da se propagandni aspekt uvek da prilagoditi tako da bude obostrano koristan. a) Jednostrana propagandna podrka. Nacionalni mediji moraju pomno pratiti aktuelna zbivanja u svim dravama koje su ugroene globalizacijom i, sa kritikim osvrtima, o tome izvetavati svoju javnost. Tako e sopstvenom narodu omoguiti da se na tuim primerima uveri u negativne posledice koje donosi Novi svetski poredak i istovremeno dati priliku ugroenim narodima da njihovi problemi bar negde izau na videlo. Nedopustiva je pojava da se u nacionalnim medijima vie prostora daje politikim izjavama amerikih i evropskih zvaninika nego liderima zemalja koje su takvim izjavama oteene. Jo je nedopustivije da se tumaenje drutvenih potresa i previranja u problematinim delovima sveta potpuno preputa globalistikim
441

medijskim kuama neselektivnim reemitovanjem njihovih priloga. Ureivaka politika nacionalnih medijskih kua mora biti dosledna u antiglobalistikom stavu, pa i pristrasna kada je u pitanju odbrana interesa ugroenih strana. Konkretan primer aktuelnih kardinalnih propusta je medijsko ograivanje od sudskih procesa koji se pred nelegalnim globalistikim pravnim institucijama vode protiv bivih jugoslovenskih i irakih zvaninika. Izbegava se ak i spominjanje injenice da su ovi ljudi uhapeni i optueni mimo svih vaeih meunarodnih pravnih normi, samovoljnim aktom zapadne alijanse, koja je za sebe uzurpirala pravo da se predstavlja kao meunarodna zajednica. Pri tome, kao da se previa propagandni znaaj okolnosti da je u svakom pojedinanom sluaju, njihova odbrana bazirana iskljuivo na argumentovanim antiglobalistikim stavovima, uz mnotvo detalja sa kojima bi bilo vie nego korisno upoznati javno mnjenje svake drave kojoj je, od strane Zapada, namenjena sudbina Jugoslavije ili Iraka. b) Bilateralna meunacionalna saradnja na antiglobalistikom propagandnom planu. Nezavisno od toga da li se propagandna saradnja dve zemlje odvija na nivou dravnih ili privatnih informativnih kua, osnovni cilj je eliminacija tumaenja aktuelnih dogaaja onako kako ih predstavljaju globalistiki mediji. Kod izuzetno znaajnih vesti, po bilo koju od prijateljskih drava, vrlo je vano usaglasiti propagandne stavove, to u iroj javnosti poprima karakter nezavisnih izvora i informaciji daje dodatnu teinu. Poeljno je favorizovati medijskog partnera kod plasmana ekskluzivnih priloga, to direktno dovodi suparniku stranu do toga da zaostaje po aktuelnosti. Takoe, kod reemitovanja globalistikih programa obavezno izbegavati delove teksta ili slike koji povreuju integritet prijateljske strane. c) Internacionalni antiglobalistiki skupovi i simpozijumi. Ovde se radi o veoma znaajnim multinacionalnim propagandnim nastupima koji imaju za cilj da ostvare iri odjek u svetu. Naime, u
442

naunoj, kulturnoj, verskoj, istorijskoj, ekolokoj ili nekoj slinoj drutvenoj, vanpolitikoj sferi, veoma je lako pronai dodirne take koje se poklapaju sa interesima veeg broja nacionalnih drava nekog regiona. Ako se na simpozijumima, organizovanim tim povodom, potencira bar jedna od tema meunacionalnih vrednosti koje su najizrazitije ugroene globalizacijom i na toj temi planski insistirati, bie dovoljno da skup zadobije karakter antiglobalistikog internacionalnog otpora. Dobar primer je Kongres slovenskih naroda Slovenstvo u 21. veku, odran u Beogradu novembra 2005. godine, na inicijativu srpskih i ruskih intelektualaca. Pod sloganom Svetski haos rui narode koji su najvie dali svetu razmatrana su pitanja veoma loeg poloaja 300 miliona Slovena nastanjenih u 15 evroazijskih drava, koji su se, kao jedna od vodeih skupina naroda, prvi nali na udaru globalizacije. Zakljuci kongresa uglavnom su se svodili na apel za sveslovensko jedinstvo u cilju masovnog suprotstavljanja Novom svetskom poretku. Od konkretnih usvojenih inicijativa posebno se izdvajaju dve: osnivanje Tribunala za pravdu, kao glavnog meunarodnog sudskog organa slovenskih naroda koji treba da bude postavljen kao protivtea globalistikom Hakom tribunalu i uspostavljanje zajednikog jezika meuslovenske komunikacije, nazvanog interslav, koji u potpunosti treba da istisne engleski, kao nametnuti oblik internacionalnog sporazumevanja. Da li e zakljuci kongresa ikada biti sprovedeni u delo tek treba da se vidi, ali je neosporno da je propagandni efekat skupa ispunio oekivanja organizatora. Model opisanog simpozijuma mogue je preslikavati u nedogled. Samo bi, na primer, tema Kontinuitet predhrianskih religija istone Azije (raunajui budizam i taoizam) obuhvatila populaciju od preko 3 milijarde ljudi, dok bi, recimo Mistini kultovi afrikih plemena pokrili gotovo sve drave ovog kontinenta. Posebna pogodnost ovakvih inicijativa je mogunost da se za istim stolom nau i one antiglobalistike zemlje koje inae nisu u izrazito dobrim politikim odnosima.
443

ANTIGLOBALISTIKA MEUNACIONALNA SARADNJA NA EKONOMSKOM PLANU

Ekonomski pritisci, kao jedan od osnovnih vidova globalistikog nastupa, ve se toliko dugo u svetu primenjuju da se veina ugroenih zemalja uglavnom adaptirala na privredno funkcionisanje u uslovima blokade. Naravno da ekonomska situacija u evroazijskim, a posebno u afrikim zemljama, ni iz daleka nije sjajna, ali narodi opstaju. Do daljeg, najoptimalnije reenje koje im preostaje je da se u privrednoj sferi sve vie oslanjaju jedne na druge, kako na bilateralnom (Rusija-Belorusija, Kina-Severna Koreja), tako i na multilateralnom nivou (o emu e vie rei biti u nastavku teksta). Retke su zemlje koje u bilateralnim odnosima nemaju da ponude ba nita, a injenica, da su za njihove artikle zapadna trita zatvorena, samim uspostavljanjem takvih veza postaje prevazien problem. Ako neto moe da poremeti trend antiglobalistikog ekonomskog povezivanja pre je sklonost pojedinih vladajuih oligarhija da se, povedene sopstvenim interesima, prema dobronamernim nacionalnim partnerima postave neprincipijelno, po rezonu: Kada nabavljamo oruje ili novu tehnologiju obraamo se prijateljima, jer su voljni da to ustupe po niim cenama ili u obliku bespovratne pomoi, ali kada trgujemo nacionalnim blagom (zlato, dijamanti, rude, nafta) kupce traimo meu neprijateljima zato to nude vie. Sa druge strane, zbog estoke meusobne konkurencije po pitanju plasmana slobodnog kapitala, zapadni finansijski monici permanentno upadaju u zamku sopstvene gramzivosti. Preseljavanjem prljavih tehnologija u nerazvijene zemlje i otvaranjem ogromnih proizvodnih pogona irom Azije, zbog veoma jeftine radne snage, nosioci zapadnog kapitala ostvarili su

444

pozamaan profit,189 ali su istovremeno ograniili sopstvenu globalistiku oligarhiju po pitanju ekonomskih ucena. To se posebno odnosi na Kinu. Zapretiti danas Kinezima ekonomskim sankcijama, automatski bi za sobom povlailo konfiskaciju imovine nekoliko stotina hiljada zapadnih fabrikih postrojenja na teritorije te zemlje, pa je pitanje kome bi se ta isplatilo. Pored toga, ameriki ekonomski strunjaci procenjuju da bi veliki broj zapadnih firmi, strateki orijentisanih na ogromno kinesko trite, preko noi propalo u sluaju da Kina zatvori granice. Inae, primamljivo trite, jeftina radna snaga, oslanjanje na sopstvene resurse i dirigovana dravna ekonomija, omoguili su Kini ubrzan privredni razvoj do nivoa potpune ekonomske nezavisnosti, to je za antiglobalistiki deo sveta od velikog znaaja, jer od nedavno, Kina, u skladu sa dugoronim opredeljenjem svoje spoljne politike, preuzima ulogu inicijatora privrednog povezivanja ostalih evroazijskih zemalja.

ANTIGLOBALISTIKO MEUNACIONALNO POVEZIVANJE U SFERI POLITIKE

Procesi oficijalnog povezivanja antiglobalistikih nacionalnih zemalja na dravnim nivoima odvijaju se veoma sporo. Uglavnom su zastupljeni bilateralni sporazumi, ree regionalni, a o eventualnim antiglobalistikim politikim organizacijama u planetarnim razmerama, za sada, naalost, nema ni naznaka. Pored nastojanja Zapadne alijanse da pomenute tendencije po svaku cenu sprei, brojni razlozi lee i u samim nacionalnim dravama. Mnoge od njih, optereene su neprijateljstvom i nesuglasicama iz prolosti, uzajamnim subverzivnim meanjem u unutranje politike prilike,
189

Teza o dobronamernom ulaganju zapadnog kapitala u nerazvijene zemlje kako bi se pomoglo oivljavanje njihovih privreda je propagandna izmiljotina. Iskljuivi motiv je profit.

445

nepoverenjem zbog kolebljivog stava nekih nacionalnih oligarhija prema globalistikoj koaliciji, sumnjama u pouzdanost ponuenog saveznitva i dr. U Junoj Americi, gde su inae antiglobalistiki pokreti veoma jaki, ukljuujui i gerilske oslobodilake pokrete, nacionalne oligarhije su, uz nekoliko izuzetaka, uglavnom proameriki orijentisane i oslonjene na marionetske reime. Retke drave tog regiona, koje se jedva odupiru globalizaciji, meunacionalnu podrku nalaze u politikom saveznitvu sa Kubom i nepouzdanim vezama sa Rusijom. Afrika situacija slina je, ako ne i gora. Drave centralnoafrikog i junoafrikog regiona, koje su se opredelile za otpor Novom svetskom poretku deluju svaka za sebe, kao na primer Zimbabve. Naime, meuafriki politiki savezi poslovino su nepouzdani i pod potpunom su kontrolom zapadne pijunae. Arapski svet afroazijskog regiona, osim nekoliko najbogatijih zemalja oko Golfskog zaliva koje su se od ranije dokazale kao NATO saveznici, uglavnom je antiglobalistiki nastrojen. Njihov jedinstveni stav po tom pitanju je neosporan, ali ozbiljno optereen rivalitetom oko unutararapskog vostva, prevrtljivom politikom dravnih voa i radikalnim islamom, koji im sputava ire oblike meunacionalnog povezivanja. Da nije toga, Arapi bi sigurno bili veoma ozbiljna planetarna antiglobalistika sila, ovako, moemo samo konstatovati zemlje koje se izdvajaju po svojim individualnim naporima, kao to su Iran, Libija i Sirija. to se tie evropskih nacija, one su definitivno pod kontrolom NATO-a, to milom, to silom. Do pre nekoliko godina, Jugoslavija je bila neprikosnoveni simbol evropskog antiglobalistikog otpora, ali je taj otpor slomljen, dobrim delom i pasivnim stavom Rusije, koja je u odsudnom trenutku izdala svog tradicionalnog srpskog saveznika. Sada je kao poslednja zemlja Evrope, koja se jo uvek asno opire globalizaciji, Belorusija, takoe oslonjena na nacionalno saveznitvo sa Rusijom. Ostaje nam samo da joj poelimo da istraje, uz nadu da je moni saveznik nee napustiti kada joj bude bio najvie potreban.
446

Najperspektivnija politika antiglobalistika saveznitva, suprotno mnogim procenama i prognozama, sklopljena su u Aziji. Poslednjih decenija XX veka, meunacionalna situacija u tom delu sveta bila je, najblae reeno, zategnuta. Politiki odnosi Rusije, Irana, Indije i Kine, kao najuticajnijih, konkurentskih sila Srednje Azije, kretali su se u okvirima otvorenog nepoverenja. Rusiju su optereivali neraieni problemi sa Kinom po pitanju njihove severoistone granice, a sa Iranom direktno meanje ove islamske zemlje u separatistike tenje u nekoliko bivih republika SSSR-a, pod ruskom kontrolom. Kina, od krvavog pograninog rata sa Rusijom, 1969. godine, permanentno je odravala stanje poviene borbene gotovosti po tom pravcu, s tim to su od ruskog pribliavanja NATO-u, u vreme Gorbaova, razlozi za oprez postali jo konkretniji, dok je sa Iranom zahlaenje odnosa usledilo zbog njegove podrke prodoru islamskog fundamentalizma preko Turkistana prema kineskoj provinciji Sinan. Za sve to vreme, Iran se agresivno epurio u svojoj fundamentalistikoj samoizolaciji, proglaavajui nacionalnim neprijateljima i jedne i druge. Indija, koja je svoje interese dugo sagledavala u kontekstu prilagoavanja Zapadu, na eventualnu saradnju sa susedima nije ni pomiljala. Mogunost saveznitva ovih zemalja niko nije ni slutio, a kako konstatuje ruski politiki komentator, Dmitri Kosirev: Zbog tradicionalno slabih odnosa politikih elita Srednje Azije jednih prema drugima njihovi razgovori na tu temu inili su se nemoguim. Odluujuu ulogu po pitanju potpunog preokreta situacije odigrao je ameriki hegemonizam. Koristei kao izgovor avganistansku krizu i potrebe zatite zapadnog sveta od terorizma koji preti iz tog regiona, Amerikanci dovlae velike NATO snage u Srednju Aziju i uklinjuju ih izmeu Rusije, Kine i Irana. Preko takozvanih, arenih demokratskih revolucija, koje su globalisti u meuvremenu organizovali u nekoliko manjih regionalnih drava, na vlast su dovedeni marionetski reimi koji su se NATO-u rado ponudili kao domaini. Intenzivni ekonomski, politiki, a na kraju i
447

vojni pritisak Zapadne alijanse, postao je previe ugroavajui da bi vodee nacije Srednje Azije to samo pasivno posmatrale. Kao odgovor, usledilo je (do tada nemogue) njihovo meunacionalno pomirenje i usaglaavanje po svim nerazjanjenim spornim okolnostima, to je bio politiki preduslov za stvaranje jedne nove, mone, regionalne antiglobalistike koalicije. Zaeci te koalicije datiraju iz 1996. godine, kada je formirana regionalna grupa pod imenom angajska petorka, sa idejom uspostavljanja blie meunacionalne saradnje izmeu Rusije, Kine, Tadikistana, Kirgizije i Kazahstana, po pitanju razgranienja i demilitarizacije graninih oblasti, uz dodatno angaovanje lanica na suzbijanju prodora radikalnog islama. Zacrtani planovi, realizovani su veoma uspeno, pa nekoliko godina kasnije, juna 2001. godine, Rusija i Kina sklapaju Sporazum o dobrosusedskim odnosima, prijateljstvu i saradnji, kojom zapoinje period najboljih meunacionalnih odnosa izmeu te dve zemlje, kakav se ne pamti za protekla tri veka. Ve sledee, 2002. godine, odran je ponovni sastanak angajske petorke, ovoga puta u Rusiji, u Sankt Peterburgu. Grupi se prikljuio i esti lan, Uzbekistan, koji je svoju nacionalnu budunost, u meuvremenu, primarno sagledao u regionalnoj saradnji. Tom prilikom potpisano je nekoliko meudravnih dokumenata kojima je stvorena pravna osnova za uspostavljanje velike meunarodne asocijacije angajske organizacije za saradnju, sa ciljem ouvanja mira, stabilnosti i ostvarivanja zajednikog prosperiteta u regionu i ire. U trenutno aktuelnom odnosu meunarodnih politikih faktora, angajsku organizaciju za saradnju moemo slobodno nazvati prvom evroazijskom antiglobalistikom internacionalom. Na njenom etvrtom sastanku, odranom u Moskvi, oktobra 2005. godine, osim Kine i Rusije, kao noseih politikih snaga, Kazahstana, Uzbekistana, Kirgistana i Tadikistana, kao stalnih zemalja lanica, u svojstvu zvaninih posmatraa, potencijalnih kandidata za prijem, pojavili su se Mongolija, Indija, Pakistan i
448

Iran, a svoje neformalne delegate uputile su Belorusija i Narodna Republika Koreja. Ovom prilikom, sastanak je prevashodno bio usmeren na pitanja od ekonomskog znaaja, to jest, bilo je govora o merama jaanja privrednih veza zemalja-lanica, a te mere su obuhvatale: definisanje politike, rada institucija i informacionih infrastruktura; poljoprivrednu saradnju; regionalnu i iru meunarodnu razmenu; jaanje sektora energetike, telekomunikacija i transporta. Ekonomski najstabilnija lanica, Kina, uz optu saglasnost, preuzela je formalno liderstvo nad organizacijom. Ono to je najvie privuklo panju stranih politikih i diplomatskih analitiara je zavrna odluka samita, da se od Sjedinjenih Amerikih Drava zatrai da saopte taan datum povlaenja svojih oruanih snaga iz baza stacioniranih u bivim sovjetskim republikama Centralne Azije, pre svega iz Kirgistana i Uzbekistana. Analitiari se razilaze u stavu da li je ta odluka inicirana od strane Rusije ili Kine, ali su svi saglasni da se radi o generalnom distanciranju svih srednjeazijskih drava od Vaingtona, sa ciljem zaustavljanja irenja zapadnih uticaja. Nezahvalno je predviati kako e se odvijati dalja situacija u tom delu sveta, ali mnogi ameriki analitiari veruju da ta se god desilo u svetu bez uea Amerike radi se protiv Amerike.190 Sve ukazuje na to da Kina i Rusija, uz podrku regionalnih politikih istomiljenika, nee odustati od zatite svojih nacionalnih geostratekih interesa, ma kako Amerikanci reagovali. Mada angajska organizacija za saradnju ne pokazuje politike aspiracije ka irenju na planetarnom nivou, antiglobalistikom delu oveanstva pruena je nada da su moda na pomolu neke nove Ujedinjene nacije, koje e zaista biti spremne da stanu u odbranu nacionalnih i dravnih suvereniteta svojih lanica, uz mnogo objektivniju definiciju ta je to to se moe smatrati istinskim interesima meunarodne zajednice. Tekua
190

Izvod iz izjave za tampu Konstantina Kosaeva, predsedavajueg odbora Ruske Dume za meunarodne odnose.

449

situacija, da tri najmnogoljudnije zemlje sveta Indija, Kina i Rusija, uporno insistiraju na kredibilitetu aktuelne, amerikanizovane, globalistike institucije, koja pod tim imenom deluje iz centrale u Njujorku, ne moe trajati veno.

ANTIGLOBALISTIKO MEUNACIONALNO POVEZIVANJE U SFERI ODBRANE

Pokrenuta globalistikim interesima Amerike, oruana sila Zapadne alijanse NATO, do sada je unesreila mnoge narode i drave. Ozbiljna pretnja po suverenitet i nacionalnu bezbednost za zemlje veinskog dela oveanstva postala je toliko realna da su te zemlje prinuene na izdvajanje znatnih materijalnih sredstava iz svojih, vie nego skromnih, nacionalnih dohodaka, da bi se pripremile za odbranu. Ono to naroito optereuje odbrambene planove drava opredeljenih za strategiju otpora ili odravanja vojno-stratekog balansa je injenica da nijedna od njih ne raspolae zadovoljavajuim resursima da bi samostalno mogla efikasno parirati NATO-u. O potrebama stvaranja formalne vojne antiglobalistike internacionalne koalicije, razmilja se ve dosta godina unazad, praktino od raspada istonog vojnog saveza, Varavskog pakta, kada je globalni vojno-strateki balans naruen u korist Zapada. Prvu od takvih inicijativa poveo je kubanski lider, Fidel Kastro, insistirajui na objedinjavanju oruane sile leviarskih revolucionarnih organizacija Centralne i June Amerike, na planu efikasnijeg suprotstavljanja hegemoniji SAD-a u tom delu sveta. Nedugo zatim, palestinski lider, Jaser Arafat, javno se obratio slobodarskom svetu sa molbom da se angauje na objedinjavanju snaga u borbi protiv ameriko-izraelske okupacione politike na
450

Bliskom Istoku. Slian apel, svojevremeno je uputio i libijski voa, Muamar el Gadafi, ukazujui na neophodnost arapskog jedinstva u ratu protiv zapadnog neokolonijalizma. Svaka od pomenutih inicijativa ostvarila je bar delimine efekte (Kuba i Libija su do danas ostale suverene drave, to je, imajui u vidu pritiske kojima su izloene, vie nego dovoljno), meutim, preduzete aktivnosti imale su upeatljiv regionalni karakter, bez ambicija irenja, pa ni vreg povezivanja izmeu uesnika. Uslovno reeno, ako se danas neto moe nazvati antiglobalistikim oruanim otporom na planetarnom nivou, to je ekstremistiko delovanje objedinjenih organizacija islamskih fundamentalista, ali i tu nailazimo na problem jednostranog globalnog interesa, diktiranog religijskim hegemonizmom, to suzbija mogunost ireg ukljuivanja zainteresovanih subjekata u pravcu stvaranja istinskog internacionalnog odbrambenog fronta. Ozbiljna inicijativa za formiranje internacionalne antiglobalistike vojne formacije dobrovoljaca, koja bi se ubudue stavljala na raspolaganje odbrambenim snagama svake zemlje neposredno ugroene NATO intervencijom, pokrenuta je od strane Organizacije srpskih ratnih veterana, u Beogradu, 2002. godine. Ideja je zaeta posle jednog mitinga podrke irakom narodu, u organizaciji Srpske radikalne stranke, na kome se okupilo nekoliko hiljada ratnih veterana, Srba, iz svih krajeva bive Jugoslavije. Odmah zatim, lokalna udruenja ratnika, bila su pretrpana zahtevima pojedinaca zainteresovanih za prijavljivanje u irake odbrambene snage, pa je ubrzo formiran tajni regrutni centar, kome se odazvalo oko 800 dobrovoljaca. Tom spisku su kasnije prikljueni jedan odred ruskih Kozaka i nekoliko grupa grkih leviara, a uspostavljeni su kontakti i sa adekvatnim patriotskim krugovima u Zimbabveu i Narodnoj Republici Koreji, to je ukazivalo na to da e srpska inicijativa sigurno poprimiti internacionalni karakter. Vezu prema irakom rukovodstvu i BAAS partiji drali su, tada ve odmetnuti, pripadnici Slube dravne bezbednosti u ijoj je organizaciji u Bagdad upuen
451

emisar. Naalost, stav irakog rukovodstva bio je da izraavaju veliku zahvalnost na podrci, ali da za stranim dobrovoljcima nemaju potrebe. Pokuaj objanjenja, da prisustvo inostranih dobrovoljaca u predstojeem irakom antiglobalistikom ratu, vie treba sagledavati sa meunarodnog propagandnog aspekta, nego njihove upotrebe u borbenim dejstvima, kao i to, da e postojanje jedne takve formacije, bez obzira na sam ishod rata, znaiti prekretnicu antiglobalistikog vojnog organizovanja u svetu, nije adekvatno shvaen. Sagledavanjem redosleda politikih dogaaja posle NATO okupacije Iraka, osnovano se postavlja pitanje da li je Sadam Husein uopte i bio obaveten o srpskoj inicijativi. Naime, glavni ovek iz Sadamovog okruenja, zaduen za kontakt, bio je Tarik Aziz, koji je kasnije, meu prvima okrenuo lea i Sadamu i irakoj naciji. Akcija nije realizovana, ali je svakako ostala jedna ideja koja se uvek i veoma lako moe reaktivirati ako se oko nje okupe zainteresovane nacionalne snage u bilo kom delu sveta. U nekoj sledeoj prilici, inicijatori e, najverovatnije, u startu moi dodatno da raunaju na bar jo nekoliko hiljada preivelih irakih ratnih veterana.191 Aktuelne inicijative antiglobalistikog organizovanja na vojnom planu, uglavom e, do daljeg, biti ograniene na bilateralne odnose potencijalno ugroenih zemalja. Veliki podstrek te zemlje dobile su u jugoslovenskom primeru iz 1999. godine, koji je pokazao da je sa nacionalno opredeljenom armijom, bez obzira na nesrazmeru u ratnim resursima, realno mogue suprotstaviti se zapadnoj agresiji. Podjednako je znaajan i drugi nauk, proistekao iz negativnih iskustava jugoslovenskog i irakog otpora a odnosi se na injenicu da je konanu pobedu nemogue ostvariti bez podrke pouzdanih saveznika. U meuvremenu, u konstelaciji meunarodnih odnosa desio se istorijski pomak koji antiglobalistikom svetu uliva veliku nadu.
191

Koristim ovu priliku da uputim sugestiju preivelim, izbeglim pripadnicima irake obavetajne Slube, koji su ostali na patriotskoj antiglobalistikoj opciji, da se angauju na pisanju i objavljivanju svojih iskustava o okolnostima poraza svojih nacionalnih snaga, jer e to mnogo doprineti osmiljavanju strategije odbrane u drugim ugroenim zemljama.

452

To je neosporno politiko zbliavanje Rusije i Kine. Potez pomenutih, najmonijih azijskih zemalja, koje se u prolosti ba nisu mogle pohvaliti kvalitetom meunacionalnih odnosa, iznuen je u cilju obostranog dravnog opstanka. Ruski pisac, filozof i sociolog, Aleksandar Zinovjev, sa tim u vezi, konstatuje: Kakva nam je perspektiva? Rat je planiran na vie decenija i presudnu bitku u njemu e, svakako, predstavljati rat sa azijskim komunizmom, sa Kinom. Amerikanci su doli u Irak, oni odatle nee otii, to im je u vojnom smislu, kao i Avganistan, pogodna baza za predstojei rat u Kini. I ako neto uspeju da uine sa Severnom Korejom, onda e i tamo imati svoju bazu, a jasno je kuda e to biti upereno: to je pretnja Rusiji i direktna pretnja Kini. Ne treba biti veliki vojni strunjak da bi se to shvatilo, sve su to oigledne stvari. Zapanjujue je to se ovo deava skoro sasvim otvoreno. Amerikanci vie i ne pribegavaju politikoj demagogiji. A otpor tome je neminovan. Zato ne treba da udi to se ruskokineski, Sporazum o dobrosusedskim odnosima, osim ugovora o uvrivanju privredne saradnje direktno odnosi i na saradnju u sferi nacionalne odbrane, pa je, izmeu ostalog, predvieno da se godinje 2000 kineskih oficira koluje u Rusiji, dok je vrednost uzajamno distribuiranog oruja premaila 5 milijardi dolara godinje. Zajednika rusko-kineska masovna vojna veba, odrana u leto 2005. godine, jasno je pokazala da su obe zemlje ve spremne na respektivan antiglobalistiki geostrateki odgovor. Ne raunajui viedecenijske vojne saveze, Rusije i Belorusije, Kine i Narodne Republike Koreje, bilateralna saradnja mnogih azijskih zemalja, zainteresovanih za ouvanje suvereniteta, sada se odvija u tom pravcu. Indija se sve vie na ekonomskopolitikom planu okree prema Kini, a po pitanju kupovine oruja prema Rusiji, to je velika promena u njenom spoljnopolitikom nastupu, jer su do nedavno, indijske samostalne inicijative te vrste obavezno bile prilagoavane kako ne bi bile u suprotnosti sa voljom Vaingtona. Iran takoe pokazuje otvorenu tendenciju da podri Kinu kao budueg azijskog lidera, dok sa Rusijom odrava posrednu vojno-strateku komunikaciju preko intenzivne naune
453

saradnje sa Belorusijom. Posebno su interesantna spoljnopolitika preusmeravanja bivih sovjetskih republika iz centralnoazijskog regiona, kao to su Kirgistan i Uzbekistan, koje su se, posle decenije pribliavanja zapadnoj vojnoj alijansi, na planu vojnostrateke saradnje ponovo okrenule prema Rusiji. Sve gore spomenute drave aktivne su ili pridruene lanice angajske organizacije za saradnju, pa se u zapadnim krugovima pojavila strepnja da je na pomolu stvaranje novog vojnog saveza, koji bi bio apsolutno sposoban da osujeti njihove neokolonijalne aspiracije. Mada se angajska organizacija decidirano izjanjava da joj nije namera formiranje vojnog bloka, injenica je da e to iskljuivo zavisiti od buduih potreba, volje i odluke njenih zemalja lanica, to objektivno znai da su se stekli svi uslovi da ona u XXI veku preraste u neprikosnovenu, vrstu regionalnu bezbednosnu silu, od koje e presudno zavisiti ravnotea snaga, kako u tom delu sveta, tako i ire. Neosporna je injenica da samo nacije koje ne pokazuju osvajake aspiracije prema drugim narodima imaju moralno pravo da sebe promoviu u garanta svetskog mira, ali da bi bile iole ozbiljno shvaene, bie prinuene na odluujui korak u pravcu formiranja respektivnih internacionalnih antiglobalistikih oruanih snaga, jer nema stratekog balansa bez stratekog zastraivanja. Ako se nekome sluajno uini da ovakvim stavom prizivam III svetski rat, morau da ga podsetim da je Trei svetski rat ve odavno zapoeo: amerikom invazijom na Grenadu (1983. godine), vazdunim NATO napadom na Libiju (1986. godine), amerikom invazijom na Panamu (1989. godine), NATO intervencijom u Somaliji (1992. godine), zauzimanjem Haitija od strane NATO-a (1994. godine), nasilnim stacioniranjem NATO snaga u Bosni (1995. godine), NATO agresijom na Jugoslaviju (1999. godine), nasilnim stacioniranjem NATO trupa na jugu Republike Srbije (1999. i 2000. godine) i ratnom NATO okupacijom Iraka (2003. godine). Osvajaki pohod Zapadne alijanse svakako e se nastaviti nesmanjenim intenzitetom. Samo

454

se postavlja pitanje: Koja e zemlja biti sledea na udaru? Moda ba tvoja?

SADRAJ
PREDGOVOR.2

PRVI DEO GENEZA SMRADA....9

I ) ZAECI NEPRIJATELJSKOG DELOVANJA NEVLADINIH ORGANIZACIJA U TITOVOJ JUGOSLAVIJI...........9 PRISEANJE PRVO13 II ) EKSPANZIJA NEVLADINIH ORGANIZACIJA U POSLEDNJOJ FAZI REALNOG SOCIJALIZMA..18 PRISEANJE DRUGO .19 ANALIZA POLITIKOG PRESTRUKTUIRANJA PO REPUBLIKAMA....23 - Socijalistika Republika Slovenija..23 - Socijalistika Republika Hrvatska...24 - Socijalistika Republika Bosna i Hercegovina ...26 - Socijalistika Republika Srbija29 PRISEANJE TREE......34 - Socijalistike Republike Crna Gora i Makedonija..........38 III ) GRAANSKI RAT I RASPAD JUGOSLOVENSKE DRAVE.39 POKUAJ IZAZIVANJA GRAANSKOG RATA U SRBIJI....41 PRISEANJE ETVRTO.........43 PRISEANJE PETO.....52 RAT U SLOVENIJI.......55
455

PRISEANJE ESTO...57 RAT U HRVATSKOJ...61 PRISEANJE SEDMO.....63 SPREAVANJE RATA U BOSNI...76 PRISEANJE OSMO....76 MEUNARODNA VERIFIKACIJA SECESIJE....79 VI ) OKRNJENA JUGOSLAVIJA, ALI IPAK JUGOSLAVIJA. 82 INICIJATIVE NA PLANU AMERIKANIZACIJE JUGOSLOVENSKE POLITIKE...................................................84 PRISEANJE DEVETO...86 IZAZIVANJE RATA U BOSNI....87 PRISEANJE DESETO....89 GLOBALISTIKA ANTISRPSKA KAMPANJA KAO UVOD U AMERIKO UVLAENJE U BOSNU....91 PRISEANJE JEDANAESTO..92 OKUPACIJA ZAPADNIH SRPSKIH REPUBLIKA...97 PRISEANJE DVANAESTO....100 V ) NATO AGRESIJA NA JUGOSLAVIJU.103 PRISEANJE TRINAESTO...107 PRISEANJE ETRNAESTO...110 PRISEANJE PETNAESTO..118 V ) GLOBALISTIKI UDAR I USPOSTAVLJENJE MARIONETSKOG REIMA U SRBIJI123 PRISEANJE ESNAESTO..129

DRUGI DEO KAKO SMRDI SMRAD

138

I ) GLOBALISTIKA POZADINA NEVLADINIH ORGANIZACIJA..138 PRVI NIVO GLOBALISTIKE DOMINACIJE: JEDINSTVENA SVETSKA VLADA.143 DRUGI NIVO GLOBALISTIKE DOMINACIJE: VLADE VODEIH ZAPADNIH ZEMALJA145

456

TREI NIVO GLOBALISTIKE DOMINACIJE: NADNACIONALNE MEUNARODNE ORGANIZACIJE...148 ETVRTI NIVO GLOBALISTIKE DOMINACIJE: SVETSKA MREA NEVLADINIH ORGANIZACIJA.154 II ) FUNKCIONALNO USTROJSTVO NEVLADINIH ORGANIZACIJA .164 PRISEANJE SEDAMNAESTO...177 III ) KADROVSKA STRUKTURA NEVLADINIH ORGANIZACIJA..180 INTELEKTUALNA DRUTVENA KVAZIELITA186 PRISEANJE OSAMNAESTO.189 PRISEANJE DEVETNAESTO...190 LICA IZ LOKALNIH OPOZICIONIH POLITIKIH STRUKTURA.192 LICA IZ KRUGOVA LOKALNIH BIZNISMENA..195 PRISEANJE DVADESETO197 PRIPADNICI NACIONALNIH MANJINA I MARGINALNIH ETNIKIH GRUPA..200 SLEDBENICI VODEIH RELIGIJA I MALIH VERSKIH ZAJEDNICA203 NADNACIONALNA TAJNA DRUTVA I NEFORMALNE GRUPE ZATVORENOG TIPA......207 PRISEANJE DVADESET PRVO208 OSTALE KATEGORIJE LOKALNOG STANOVNITVA.212 IV ) NEPRIJATELJSKO DELOVANJE NEVLADINIH ORGANIZACIJA..214 UMEANOST NEVLADINIH ORGANIZACIJA U PIJUNAU217 PRISEANJE DVADESET DRUGO.220 POVEZANOST NEVLADINIH ORGANIZACIJA SA MEUNARODNIM TERORIZMOM......231 PRISEANJE DVADESET TREE..240 ANGAOVANJE NEVLADINIH ORGANIZACIJA NA PRUANJU POMOI PARAVOJNIM FORMACIJAMA242 UEE NEVLADINIH ORGANIZACIJA U
457

IZAZIVANJU GRAANSKIH NEMIRA....248 SUBVERZIVNO PROPAGANDNO DELOVANJE NEVLADINIH ORGANIZACIJA...255 PRISEANJE DVADESET ETVRTO.262 OBLICI DRUTVENE SABOTAE KOJA SE SPROVODI PREKO NEVLADINIH ORGANIZACIJA267 V ) DESTABILIZACIJA I RAZARANJE NACIONALNOG VOJNO-ODBRAMBENOG SISTEMA KAO PRIORITETNI ZADATAK NEVLADINIH ORGANIZACIJA..272 GENEZA.273 PREVRAT...288 - a) Poremeeni odnosi izmeu armije i jugoslovenskog politikog vrha na elu sa Miloeviem..289 - b) Tendencija ka zbliavanju Armije i opozicije..290 - c) Poremeeni odnosi armije i civilnih struktura bezbednosti...291 UVOENJE U ZONU RASPADA.292 VI ) DESTABILIZACIJA I RAZARANJE OBAVETAJNOBEZBEDNOSNOG SISTEMA KAO DRUGI PRIORITETNI ZADATAK NEVLADINIH ORGANIZACIJA..307 DEURNI KRIVCI..307 SLUBA JAVNE BEZBEDNOSTI....308 SLUBA DRAVNE BEZBEDNOSTI..313 PRISEANJE DVADESET PETO.....319 PRISEANJE DVADESET ESTO...323 SISTEMATSKA DESTRUKCIJA SLUBE..325 PRISEANJE DVADESET SEDMO.328 PRISEANJE DVADESET OSMO354

TREI DEO SUZBIJANJE SMRADA

365

458

I ) O POTREBAMA, PRAVCIMA I OBLICIMA DRAVNOG REAGOVANJA...365 UTVRIVANJE DRAVNE STRATEGIJE367 - Strategija suprotstavljanja..368 - Strategija balansiranja i odvraanja...371 - Strategija prilagoavanja i poputanja..373 REDEFINISANJE ODNOSA PREMA MEUNARODNIM ORGANIZACIJAMA.....374 - Revizija odnosa prema NATO-u...375 - Revizija odnosa prema MMF-u.379 - Revizija odnosa prema OUN.380 DOPUNSKO PRILAGOAVANJE ZAKONODAVSTVA....382 - Postupak kod registracije nevladinih organizacija383 - Nadgradnja Krivinog zakonodavstva..385 II ) INSTITUCIONALNO REAGOVANJE..387 PRAVCI DELOVANJA KONTRAOBAVETAJNIH SLUBI388 - Nastup prema liderima lokalnih nevladinih organizacija..389 - a) Pristup obradi lica......390 - b) Kompromitacija lica..391 - c) Eliminacija lica......392 - Nastup prema resursima lokalnih nevladinih organizacija...393 - a) Sabotaa informacionog sistema...393 - b) Elektronsko ometanje globalistikih medija.394 - c) Ometanje dotoka finansijskih sredstava396 - Kontraobavetajna zatita od nasrtaja nevladinih organizacija.397 - a) Deca dravnih rukovodilaca..398 - b) Korumpirani funkcioneri i dravni inovnici400 PRAVCI DELOVANJA POLICIJE....401 DELOVANJE PROPAGANDNIH INSTITUCIJA I DRAVNIH MEDIJA.407 - Timovi antiglobalistikog propagandnog nastupa.410 - Modaliteti antiglobalistikog propagandnog nastupa414 - Sredstva antiglobalistikog propagandnog nastupa...422
459

- Pravci antiglobalistikog propagandnog nastupa..426 III ) OPTEDRUTVENO REAGOVANJE..432 URUAVANJE IDENTITETA...432 POLARIZACIJA NACIONALNOG STAVA....433 NACIONALNO SUPROTSTAVLJANJE..435 IV ) ANTIGLOBALISTIKA INTERNACIONALA442 ANTIGLOBALISTIKA MEUNACIONALNA SARADNJA NA PROPAGANDNOM PLANU.443 ANTIGLOBALISTIKA MEUNACIONALNA SARADNJA NA EKONOMSKOM PLANU.446 ANTIGLOBALISTIKO MEUNACIONALNO POVEZIVANJE U SFERI POLITIKE447 ANTIGLOBALISTIKO MEUNACIONALNO POVEZIVANJE U SFERI ODBRANE..452

460