alarmni sistem umanjuje ansu za provalu i nastanak tete u tienom objektu.

ak i ako alarmni sistem ne sprei lopova da udje u tieni deo objekta, sigurno je da e ga spreiti da se tamo dugo zadri tako da e priinjena teta (ukradena imovina) biti svedena na minimum, jer dok sviraju alarmne sirene, policija je sigurno ve na putu ka objektu. Najvie instaliranih alarmnih sistema poseduje magnetne kontakte na vratima, detektore pokreta, unutranje i spoljne sirene. Najbolje reenje je da svi spoljni prilazi tj. potencijalna mesta ulaska u tieni prostor budu obezbedjena magnetnim kontaktima koji reaguju na otvaranje. Senzori loma stakla se takodje preporuuju u kombinaciji sa magnetnim kontaktima. Spoljne IC barijere takodje spadaju u detektore kojima se tite spoljni delovi objekta. Detektori pokreta ne bi trebali biti primarna sredstva detekcije zato to oni reaguju tek kad je neko ve uao u tieni prostor.

Osnovni elementi standardne verzije sigurnosnog alarmnog sistema su:

Kontrolni panel (alarmna centrala): upravljaka jedinica alarmnog sistema, deo sistema koji je povezan sa svim ostalim elementima sistema, mesto gde je smeteno rezervno napajanje i mesto koje je direktno povezano sa telefonskim linijama ( ukoliko je sistem daljinski nadgledan) ifrator (tastatura): deo sistema namenjen za ukljuivanje i iskljuivanje alarmnog sistema Sirene (unutranje i spoljne): delovi sistema sa zvunom i svetlosnom signalizacijom predvidjeni za uzbunjivanje Detektori pokreta (unutranji): delovi sistema koji detektuju promene u prostoru izazvane pokretima; postoje i specijalni senzori koji su imuni na pokrete kunih ljubimaca Magnetni kontakti (za prozore i vrata): ukljuuju alarm prilikom otvaranja vrata i prozora Centralna monitoring stanica (smetena u firmi koja je instalirala alarmni sistem): ukoliko je sistem daljinski nadziran ( prikljuen na monitoring centar), prilikom oglaavanja alarma kontrolni panel alje poruku centralnoj monitoring stanici koja se nadzire 24 asa dnevno. Posle kontaktiranja vlasnika alarmnog sistema, monitoring centar obavetava policiju, vatrogasce ili slubu hitne medicinske pomoi. Ova usluga se obino naplauje na mesenom nivou. Osim osnovnih, alarmni sistem moe da poseduje i dodatne elemente: detektore poara - detektore loma stakla - panik tastere tastere osetljive na pritisak ( teinu), smetene ispod parketa ili laminata - video nadzor za nadgledanje i/ili snimanje dogaaja unutar ili van objekta - alarmne folije za stakla (zatita od loma stakla).

Provalnici su svesni injenice da se sigurnosni sistem oglaava prilikom ulaska u tieni objekat i da se informacija o provali alje na neku udaljenu lokaciju putem telefonskih linija. Veina telefonskih linija izvan samog objekta je veoma lako dostupna te samim tim i izloena eventualnom prekidu (presecanju). Ako je telefonska linija u prekidu, sigurnosni alarmni sistem nije u mogunosti da dostavi informaciju o provali centralnoj monitoring stanici. Ukoliko je telefonska linija spojena podzemnim kablovima,provalnici nee biti u mogunosti da onesposobe telefonsku liniju sve dok ne provale u tieni objekat. U svakom sluaju, dobro je imati zatienu telefonsku liniju, bez obzira da li imate alarmni sistem ili ne.