12 Anatomija i fiziologija seksualnosti i

reprodukcije
Autor : Esther Rome Posebno zahvaljujemo Nancy Reame Ovo poglavlje u prethodnom izdanju pisali su Abby Schwarz,Esther Rome ,Nancy Hawley, Barbara Perkins i Toni Rendall 1992 preradjeno i dopunjeno od strane Esther Rome , uz pomo Leah Diskin i Nancy Reame

U razgovoru sa drugim enama o naem telu saznajemo bioloke injenice i poinjemo da cenimo ovo bie koje jesmo.Opremamo se informacijama od koristi za na svakodnevni ivot i aktivno brinemo o svom sopstvenom zdravlju. Vano je da poznajemo izgled svojih polnih organa isto onoliko dobro kao i ostatak naeg tela.Otkrili smo da prostom upotrebom ogledala vidimo kako izgleda naa spoljanjost.Pokret za ensku samo-pomo nas bodri da pogledamo i unutranjost zidova vagine i grlia materice ,odnosno donjeg dela materice. Da bi se same pregledale koristimo ogledalo , baterijsku lampu i isti plastini spekulum instument koji uvedemo u vaginu i paljivo ga otvorimo .Moemo da vrimo ovakve samo-preglede same ili sa drugima , jednom ili ee. Vremenom stiemo iskustvo i primeujemo kako se izgled grlia materice i zidova vagine menja tokom mesenog ciklusa,u trudnoi ili u menopauzi,a saznajemo i kako da prepoznamo razne vaginalne infekcije. Nekima od nas bilo je potrebno izvesno vrema da prevazidjemo sve stege u pogledu gledanja i dodirivanja naih polnih organa. Kad mi je neko prvi put pre dve godine rekao da mogu da opipam vrh sopstvenog grlia materica prstom ,bila sam zainteresovana ali zbunjena.Jedva da sam ikada pre stavila prst u vaginu i bila sam prilino gadljiva po pitanju dodirivanja tog mesta rezervisanog za ljubavnike i doktore.Trebalo mi je dva meseca da skupim hrabrosti i da pokuam- a onda sam jedno po podne , prilino nervozno , unula u svom kupatilo i gurnula

Saznanje o nama samima

U ovom poglavlju pominju se predmeti iz ostalih delova knjige- koji ovde nee biti opsani u detalje.Molimo vas da ih potraite u indexu ako elite da saznate neto vie o njima.

prst duboko ,pozadi u vaginu.I tu je bio moj grli materice,klizav i okrugao, sa ulegnuem u sredini kroz koji , pretpostavila sam , prolazi krv tokom menstuacije.Bilo je istovremeno i uzbudljivo i prelepo obino.Prole nedelje kupila sam spekulum da bih mogla da vidim svoj grli materice.Da li ce mi i ovoga puta trebati toliko vremena ?

Kontrolisana plodnost . Opis seksualnih i reproduktivnih organa : Anatomija (opis gradje) i fiziologija (opis funkcije)
Organi male karlice
Opis koji sledi bie vam jasniji ukoliko posmatrate sebe u ogledalu dok itate tekst i pratite diagrame.Pisan je tako da odgovara poloaju u kome vi uite i drite runo ogledalo.Ukoliko vam je u tom poloaju neugodno pokuajte da sednete na samu ivicu stolice pomereni unapred koliko god je to mogue.Pobrinite se za dobro osvetljenje i obezbedite dovoljno vremena i privatnosti da bi mogli da se opustite.Moda ete eleti da vidite vie uz pomo spekuluma.

SLIKA ( Nina Reimer )

Pelvic bone =karlina kost Uterus = materica Pubic symphysis = stidni most (preponska simfiza ) Fallopian tube = jajovod Ovary = jajnik Prvo ete ugledati svoju stidnicu ( vulvu ) ,odnosno spoljne genitalije.Ona obuhvata sve seksualne i reproduktivne organe koje moete da vidite u medjunoju. esto nam se desi da, ne znajui , celo ovo podruje oznaimo kao vaginu koja zapravo ini samo jedan njegov deo.Ono to se prvo primeti na svakoj odrasloj eni jesu stidne dlaice koje su se pojavile jos poetkom puberteta kao njegovi rani znaci.Nakon menopauze one se istanje.Kosmati deo poinje na mekom masnom tkivu koje je oznaeno kao stidni breuljak mons (mons veneris Venerin breg ) Podruje stidnog breuljka lei iznad stidnog mosta ( preponske simfize ).Stidni most je zglob izmedju dve preponske kosti koje pripadaju karlinoj kosti, tj karlinom pojasu.Vi ne moete da opipate sam zglob ali pod kozom moete da osetite preponske kosti. Ako raskreite noge malo vie primetiete u ogledalu da se kosmati deo koe nastavlja izmedju vaih nogu sve do i oko anusa (mara ) .Anus je spoljanji otvor debelog creva , tj njegovog zavrnog dela rektuma. U kosmatom delu medjunoja moete da napipate isto

Zvanian medicinski naziv naveden je u zagradi .U ovoj knjizi nee biti korieni argonski izrazi jer vrlo esto odslikavaju muki pristup enskom telo , ne retko sa namerom da se ena omalovai.Mi i same moemo da smislimo nova imena ili da uptrebimo ve postojea ali u pozitivnom smislu.

potkono masno tkivo kao i na stidnom breuljku.Ovo masno tkivo formira nabore koji ine velike usne ( labia majora ).One mogu biti manje ili vie naglaene a koa koja ih prekriva je kod nekih ena tamnija.Velike usnice uokviruju par nenih konih nabora koji nije obrastao dlakama .Oni ine tzv male usne ( labia minora ).Osetljive su na dodir i pri seksualnoj stimulaciji nabreknu i potamne ako je koa svetle boje.Podruje izmedju malih usana i anusa ini medjicu ( perineum).

Anatomija i fiziologija seksualnosti i reprodukcije

Ukoliko neno prstima razdvojite male usne videete da slue kao zatita delikatnom podruju koje uokviruju .To je trem vagine ( vestibulum).Pogledajte ga paljivije.Poevi od spreda videete da se neposredno ispod stidnog breuljka male usne spajaju formirajui koni nabor kapuljau ( prepucijum ). Ona prekriva glans, tj vrh draice ( klitoris ).Neno povucite kapuljau navie da biste uoili glans.On ini najosetljiviju taku celokupnog genitalnog podruja.Izgradjen je od erektilnog tkiva koje tokom seksualnog uzbudjenja nabrekne.Pustite da kapuljaa ponovo sklizne niz glans.Pod koom sada napipajte tvrdju , gumenastu , pokretljivu traku koja se prostire od kapuljae navie do preponskog mosta .Njeno draenje ponekad izaziva seksualno uzbudjenje.Ova struktura ini trup klitorisa.Putem tzv potporne veze (suspenzorni ligament ) privren je za kost.Suspenzorni ligament i nekoliko narednih organa koji e biti opisani ne moete napipati prstima ali su od znaaja za seksualno uzbudjenje i orgazam.Na mestu gde pod koom vie ne oseate traku koja ini trup klitorisa ona se rava nalik na jadac samo pod veim uglom i nastavlja u dva kraka (crus mnoina crura ).Oni slue kao dva sidra erektilnog tkiva koji privruju klitoris za karline kosti.Kraci su dugaki otprilike 7 cm .Poevsi od mesta gde se sreu trup i kraci klitorisa pa nanie du strane trema vagine proteu se dva svenja erektilnog tkiva tzv tremne glavice ( bulbus vestibuli ).One uz klitoris i sloeni sistem vena i miia male karlice postanu vrste i ispunjene krvlju tokom seksualnog uzbudjenja tzv faze karline kongestije( napunjenosti ).Do ove karline kongestije koja daje oseaj napunjenosti i teine u maloj karlici moe doi i neposredno pred menstruaciju .Kraci klitorisa kao i tremne glavice obmotane su miinim tkivom koje pospeuje napetost i oseaj punoe u fazi uzbudjenja.Ovi miii se gre tokom orgazma i odgovorni su za nevoljne spazme koje ena osea u tom trenutku.Klitoris i tremne glavice su jedini organi u telu koji slue iskljuivo seksualnom uzbudjenju. Tremne ili Bartolinijeve lezde su dva okrugla telaca smetena sa obe strane vaginalnog otvora iza tremnih glavica.Deava se da ih zahvati zapaljenski proces.Tada oteknu i mogu da se napipaju. Nekada se smatralo da je njihova osnovna funkcija da obezbede vlanost i podmazanost ( lubrikaciju ) vagine za vreme snoaja.Danas se medjutim zna da one izlue samo nekoliko kapi tenosti. Da se sada vratimo na ono to moete da vidite u ogledalu.Drei rairene male usne povucite ponovo navie kapuljau glansa i

Pojmom glans se esto oznaava celokupna draica.Mi emo takodje slediti tu konvenciju ali zapamtite da je klitoris kao organ sloeniji . ine ga glans, trup i kraci koji e u tekstu biti podrobnije opisani.

uoiete da su male usne priljubljene uz donju stranu klitorisa.Neposredno ispod mesta njihovog pripoja primetiete malu taku ili procep.To je mokrani ( urinarni ) otvor koji predstavlja spoljni otvor mokrane cevi ( uretre ).Uretra je kratka cev ( oko 4 cm duine ) koja vodi u mokranu beiku.Ispod mokranog otvora nalazi se vei vaginalni otvor ( introitus ). Neposredna blizina ova dva otvora dovodi do toga da pri intenzivnom seksualnom odnosu moe biti nadraen i mokrani otvor-to izaziva neprijatan oseaj pri mokrenju. Slika ( Nina Reimer str 243 ) Detalji oko podruja klitorisa Hood of clitoris = kapuljaa Urinary opening = mokrani otvor Outer lip = velike usne Vaginal opening = vaginalni otvor Inner lip= male usne Perineum = medjica Mons = stidni breuljak Anus = mar

Kontrolisana plodnost .
Moda ete uspeti da uoite himen koji uokviruje vaginalni otvor.To je tanka opna koja jo od rodjenja delimino prekriva ali nikad u potpunosti na zatvara vaginalni otvor.Postoje razni oblici i veliine himena.Kod veine ena himen je lako rastegljiva struktura na kojoj se ak i nakon istezanja mogu uoiti nabori tkiva.

SLIKA Prikaz varijacija himena ( razni oblici himena )

Sada uvucite jedan ili dva prsta u vaginu.Osetiete kako se do maloas priljubljeni zidovi vagine razdvajaju oko vaih prstiju obuhvatajui ih.Napipajte meke nabore tkiva.Ovi nabori omoguavaju vagini da se obmota oko svega sto moe da se nadje u njoj bio to prst , penis ili tampon.Primetiete kako vam prst klizi u vagini dok ga pomerate.Zidovi vagine mogu biti i sasvim suvi ili vrlo vlani.Obino su suvi u periodu pre puberteta, za vreme dojenja i u menopauzi kao i u danima ciklusa koji neposredno slede menstruaciji.Vlani su u vreme ovulacije,u trudnoi i tokom seksualnog uzbudjenja.Vaginalna sekrecija ( izluena vaginalna tenost) obezbedjuje lubrikaciju ( podmazanost ) vagine ,odrava njenu istou i kiselost koja spreava infekcije.Neno pritiskajte zidove vagine celom duinom da biste primetili mesta koja su posebno osetljiva na dra.U nekih ena to je samo spoljanja treina , kod drugih opet cela vagina reaguje na drai.Sada zadrite prst na pola dubine vagine i pokuajte da ga stegnete zidovima kao da pokuavate da zadrite mokrau.Upravo grite miie karline preage.Oni dre vae karline organe na mestu i pruaju potporu trbunim organima koji doseu sve do preage ( dijafragme )ispod rebarnog luka.Ukoliko miii karline preage popuste moete imati problema sa orgazmom, sa zadravanjem mokrae (inkontinencija ) ili moe doi do spada ( prolapsa )karlinih organa.Na strani 406 opisan je nain na koji moete da ojaate svoje miie karline preage.

Slika ( Christine Bondante ) Dno karlice

Suspensory ligament = potporna veza Whole clitoris = ceo klitoris -shaft = trup -glans=glavica -crura = kraci Bulb of the vestibuli =tremna glavica

Bartholinis gland = Bartolinijeva lezda Anus = mar Coccygeus muscle = trtini mii Levator ani = mii podiza mara -pubococcygeus muscle=preponsko-trtini mii -iliococcygeus muscle =bedreno-trtini mii

Anatomija i fiziologija seksualnosti i reprodukcije

Izmedju vagine i debelog creva ( rektuma ) nalazi se samo tanak zid koe tako da ete moda napipati tvrdinu sa jedne strane vagine ako u rektumu ima stolice , uljeva ili je dolo do spade nekog karlinog organa . Pokuajte sada da uvuete prst u vaginu to moete dublje.Primetiete da se va prst kree navie i unazad pod uglom koji nije smeten po sredi vaeg tela.Da stojite umesto sto uite vaa vagina bi zaklapala ugao od oko 45 stepeni sa podlogom.Prstom moete da napipate sam svod vagine ,tzv forniks.( Ako vam to ne uspeva pokuajte da privuete kolena ka grudima da biste prst mogli da gurnete dublje.Nekim enama to moda nee poi za rukom. ) Pred sam kraj vagine osetiete grli materice ( cervix) kako tri kao nosi sa malom rupicom na sredini. ( Nakon porodjaja taj nosi nalikuje vise bradi .) Grli ini osnovicu materice ( uterusa ). Osetljiv je na pritisak ali na njegovoj povrini nema nervnih zavretaka .Materica menja svoj poloaj , boju i oblik tokom ciklusa i za vreme seksualnog uzbudjenja ,u pubertetu i menopauzi.Stoga moe da vam se desi da grli ne napipate uvek na istom mestu.Ima dana kada teko moete da ga dokuite.Rupica koju ste osetili na sred nosia je spoljni otvor kanala koji kroz grli vodi u unutranjost materice . Ulaz je vrlo uzan, otprilike prenika jedne slamke , i ispunjen sluzavim epom koji kontrolie prodor semene tenosti (sperme). Ni tampon, ni prst ni penis ne mogu da prodju kroz taj kanal iako se on za vreme porodjaja rastegne toliko da beba moe da prodje.Veina ena prilikom samo-pregleda moe da vidi svoj grli materice i da prati promene na njemu ,pod uslovom da se redovno pregleda. Ostale organe male karlice neete moi da napipate ali ih moete osetiti za vreme orgazma.Materica van trudnoe je veliine pesnice.Njeni debeli zidovi spadaju u najjae miine struktura naeg tela.Postavljena je izmedju mokrane beike ( koja je smetena neposredno ispod trbunog zida ) i rektuma .Zidovi materice priljubljeni su jedan uz drugi sem kada ih rastui plod ( fetus ) ili neka izraslina ne razdvoje.Vrh uterusa ini njegovo dno ( fundus). Sa fundusa materice upolje i unazad kreu dva jajovoda ( Falopijeve tube ). Duine su nekih 8 cm i lie na rogove ovna okrenute unazad.Unutranjost jajovoda obrasla je sitnim trepljama (cilije )koje pokreu jajnu eliju ka materici a spermatozoide ka jajnoj eliji .Otvor izmedju unutranjosti materice i jajovoda je veliine igle.

Pogledajte prikaz ciklinih promena grlia materice ( fotografije Suzanne Greg ) u izdanju Saveza Feministikih Centara za Zdravlje ena, Njujork,Simon & Schuster 1981 : Novi prikaz enskog tela

SLIKA ENSKI KARLINI ORGANI

Fallopian tube = jajovod Ovary =jajnik Uterus = materica Pubic bone = preponska kost Urethra = mokrana cev Outer lip= velike usne Clitoris = draica Urinary opening =mokrani otvor Bladder= mokrana beika

(boni presek )

Perineum=medjica Vaginal opening=otvor vagine Anus = mar Bartholinis gland = Bartolinijeva lezda Rektum = debelo crevo,zavrni deo Vagina = vagina (rodnica ) Fornix =svod vagine Cervix =grli

Anatomija i fiziologija seksualnosti i reprodukcije

SLIKA ENSKI KARLINI ORGANI
Broad ligament = iroka veza materice Fallopian tube = jajovod Cervix = grli materice Ovary= jajnik Cervical opening = otvor grlia materice Fundus =dno materice Vagina = vagina ( rodnica ) Fimbria = resice jajovoda Bartholinis gland = Bartolinijeve lezde Body of uterus= telo materice

PRIKAZ OTVORA GRLIA

Spoljni otvor kod nerotkinja (nullipara ) je u vidu okrugle jamice Spoljni otvor rotkinja ( multipara ) je ovalan i popreno razvuen.

Kontrolisana plodnost .
Drugi kraj jajovoda okrenut ka trbunoj duplji zavrava se levkastim proirenjem koje je izdeljeno na prstaste nastavke - resice ( fimbrije ). iri deo levka delimino obuhvata jajnik ali za njega nije privren .Okolna vezivna tkiva ine potporu jajovodu . Jajnici (ovarijumi ) su parni organi veliine badema u ljusci .Smeteni su sa obe strane materice ,neto nie od nje ,na otprilike 10 12 cm ispod struka.Na mestu ih dri okolno vezivo Zatieni su masnim tkivom koje ih okruuje.Jajnici imaju dvostruku ulogu .Proizvode germinativne elije ( jajaca ) i enske polne hormone(estrogen , progesteron i mnoge druge iju funkciju tek treba otkriti ). Izmedju jajnika i jajovoda postoji mali procep u kome jajna elija pluta nakon to je jajnik oslobodi.Prstasti nastavci jajovoda prelaze preko povrine jajnika izazivajui vrtlog tenosti koji usmerava jajnu eliju u unutranjost jajovoda.U retkim sluajevima kada prstasti nastavci ne uhvate jajnu eliju moe se desiti da dodje do oplodjenja i van jajovoda-i da se zane vanmaterina trudnoa u trbunoj duplji.

Slinosti enskih i mukih karlinih organa

Svi organi ene i mukarca, ukljuujui organe za razmnoavanje imaju zajedniko poreklo.Homologi su, tj potiu od istih klicinih listova i analogni su , odnosno sline su funkcije.U prvih est nedelja razvia ne postoji razlika u izgledu enskog i mukog fetusa.U tabeli koja sledi dati su primeri analognih organa kod ene i mukarca :

ena
Velike usne Male usne Glavic draice ( glans klitorisa ) Trup draice Jajnici ( ovarijuma ) Tremna glavica ( bulbus vestibuli ) Bartolinijeve lezde

Mukarac Monice (skrotum) Donja strana penisa Glavi penisa ( glans penisa ) upljikava tela ( kavernozna tela ) Semenici ( testisi ) Glavica ( bulbus )penisa i spuvastog tela Kauperove ( Cowpers) bulbouretralne lezde

Dojke

Kad pogledate svoje grudi u ogledalu, najverovatnije ete primetiti da zapravo nisu istovetnog oblika i veliine. Cesto je desna dojka manja od leve.Ako ste pratili oblik svojih grudi uoili ste da sa godinama postaju oputenije poto vaa koa gubi na elastinosti.Taj proces se ubrzava naroito nakon menopauze.Kod nekih ena tokom mesenog ciklusa veliina dojki se znaajno menja.Obino nabreknu neposredno pred menstruaciju.Uveanje grudi naroito je naglaeno tokom trudnoe i dojenja.Ako redovno same pregledate svoje dojke , nauiete po kom se obrascu menja njihov oblik i primetiete neuobiajene promene na njima.

Anatomija i fiziologija seksualnosti i reprodukcije

Na sredini dojke nalazi se krug tamnije koze ija boja moe biti svetlo roza ili skoro crna .Tokom trudnoe ovaj krug se iri i u ena svetle puti potamni.Promene boje i veliine mogu biti trajne.Ovaj tamni krug koe ine areola i bradavica. Na areoli se u vidu sitnih kvrica nalaze lojne lezde ija je uloga da svojim sekretom podmazuju i tite bradavicu tokom dojenja.Oko areole mogu da rastu sitne dlaice koje sa godinama ili usled upotrebe kontraceptivnih pilula potamne i ojaaju.Bradavice mogu da tre, da lee u ravni koe ili da budu uvuene . Mogu se ralikovati medjusobno ali su sve varijante normalne.Nervni zavreci stiu do bradavice preko areole.Jedine miicne strukture u dojci nalaze se neposredno ispod bradavice i areole.Na dodir , hladnou ili pri seksualnom uzbudjenju bradavice ovrsnu i napupe a koa areole se izbrazda. Unutranjost dojke izgradjena je od masti , vezivnog tkiva i mlene lezde .Mlenu lezdu ine podruja u kojima se proizvodi mleko i kanali ( duktusi ) kojima mleko stie do bradavice.U reproduktivnom dobu ene ak i onda kada ne doji ,ove lezde povremeno lue sekret koji se izluuje preko bradavice. Sa naglim porastom koliine hormona u adolescenciji , lezdano tkivo u dojci nabuja i koliinski odgovara jednoj supenoj kaici.U proseku sve ene imaju istu koliinu lezdanog tkiva u odgovarajuoj fazi svog reproduktivnog veka.Najvei deo dojke kod ena ini masno tkivo smeteno izmedju lezdanog tkiva i veziva.Koliina masnog tkiva je delimino uslovljena nasledjem i upravo je ona odgovorna za varijacije u veliini grudi kod ena . Sama veliina dojke nije u korelaciji sa koliinom mleka koje se lui niti sa stepenom seksualne nadrazljivosti areole.Oblik i veliina dojki se menja sa promenom koliine hormona koja varira tokom ciklusa , pri upotrebi kontraceptivnih pilula,u trudnoi , dojenju i menopauzi.
Ako vas interesuje kako ene doivljavaju svoje grudi ,uz mnotvo slika razliitih grudi, potraite knjigu Dojke ; ene govore o svojim grudima i svom ivotu autora Daphne Ayalah i Isaac Weinstock , Njujork , izdavaka kua Summit books , 1979

Faze reproduktivnog ciklusa

U detinjstvu nae telo jo je nerazvijeno.Pubertet oznaava fazu prelaza u zrelost.Kod ena tada usporava rast kostiju a lezdano tkivo dojke buja.Javlja se kosmatost preponskog podruja i pazune jame.Ovulacija i prva menstruacija (menarha ) se javljaju pred kraj puberteta , u proseku oko dvanaeste godine .Raspon normale menarhe je dosta irok i obuhvata period od devete do osamnaeste godine.Da bi devojica dobila menstruaciju potrebno je da masno tkiva ini minimum etvrtinu teine organizma-to postie tek iznad 50 kg.Da bi odrala menstruaciju ena mora da zadri teinu neto veu od one koju je imala pri menarhi.Postoje i teorije po kojima za menarhu mora da se postigne odredjena veliina karlice.Menstruacija i ovulacija traju u proseku do 48-49. godine ivota , ali mogu da prestanu bilo kada u rasponu od 40. do 55.i da to bude fizioloki normalno.Kada menstruacija prestane nastupa menopauza .Prelaz izmedju reproduktivne i postreproduktivne faze koja je oznaena kao menopauza ili klimakterijum se protee kroz dui period i moe da potraje i 15 godina . Celokupan reproduktivni ciklus organizma je regulisan hormonski.Hormoni su hemijski glasnici i inicijatori procesa u organizmu.Koliina seksualnih hormona je mala u detinjstvu , uvea se enormno tokom reproduktivih godina da bi se u menopauzi vratila na neto nii nivo , pri emu se uspostavi nova ravnotea izmedju razliitih hormona.Znaci i simptomi prelaznih godina ( klimakterijuma ) uslovljeni su promenljivou u nivou hormona.

Anatomija i fiziologija seksualnosti i reprodukcije

U reproduktivnim godinama nivo hormona u mesecu ciklino varira i na taj nain odredjuje tano vreme ovulacije i menstruacije.Ovaj ciklus oznaen je kao menstrualni ciklus.Njime je regulisana plodnost ene koja omoguava zaee tokom nekoliko dana svakog meseca.

Ovarijalni ciklus (ciklus jajnika ) : Ovulacija

Na rodjenju oba jajnika zajedno sadre otprilike milion folikula . Folikul je loptica u ijem se sreditu nalazi nezrela jajna elija. Od 400.000 jajnih elija , koliko ih ima u vreme menarhe , samo e njih 300 do 500 sazreti tokom ivota . Svakog meseca tokom reproduktivnog perioda ene nekolicina ( od deset do dvadeset ) folikula pod uticajem hormona zapoinje svoj

razvojni ciklus. ( vidi dodatak ).Samo jedna jajna elije sazre i sposobna je za oplodjenje.Nae telo resorbuje ostale pre nego sto sazru.Jedan od slojeva elija u folikulu lui estrogen.Folikul , sa jajnom elijom u sreditu , pomera se ka povrini jajnika.U vreme ovulacije , folikul na povrini ovarijuma prsne , omoguavajuci na taj nain jajnoj eliji da otpliva. Neke ene tom prilikom osete bol u donjem stomaku i krstima tzv mittelschmerz ( bol u sred ciklusa) uz pojaan vaginalni sekret oko ovulacije koji moe da sadri i par kapi krvi.Simptomi mogu biti toliko naglaeni da nalikuju zapaljenju slepog creva ili vanmaterinoj ( ektopinoj ) trudnoi . Nekolicina ena se ali na glavobolju , eludane smetnje i malaksalost dok se druge za vreme ovulacije oseaju bolje nego inae.Tada dolazi do promena u konzistenciji sluzi grlia ( cervikalnog mukusa ). Neposredno pred ovulaciju onaj isti sloj elija folikula koji je luio estrogen , sada poinje da lui i progesteron.Nakon ovulacije folikul se pretvara u uto telo ( corpus luteum ) zbog ute boje masti u njemu. Ako dodje do oplodjenja uto telo nastavlja da lui hormone koje odravaju trudnou.U protivnom , folikul biva resorbovan.Nakon nekoliko meseci , na mestu utog tela na povrini jajnika zaostaje samo beliasti oiljak koji se zove belo telo ( corpus albicans ).Ono vremenom nestane u potpunosti. Jajnu eliju oslobodjenu u ovulaciji , prstasti nastavci jajovod uvuku u njegov levkasti kraj.Odatle jajna elija zapoinje svoje viednevno putovanje ka materici potpomognuta talasastim ( peristaltikim ) kontrakcijama jajovoda. Oplodjenje ( fertilizacija ) predstavlja spajanje enske jajne elije i spermatozoida mukarca. Ona se odigrava u spoljanjoj treini jajovoda koji je najblii jajniku. Oplodjenje je poznato i pod nazivom zaee ( koncepcija ) i obino se deava u danu koji sledi ovulaciji.Na putu ka materici oplodjena jajna elija moe da se zaustavi zbog oiljnih sraslina i ugnjezdi negde u jajovodu .Tako nastaje vanmaterina trudnoa. Srasline su posledica infekcije koje nastaju zbog upotrebe spirale , endometrioze ili zapaljenskih procesa u maloj karlici .One su najei ali ne i iskljuivi razlog vanmaterine trudnoe.Vanmaterina trudnoa je obino lokalizovana u srednjem delu jajovoda na kome se jajna elija i inae zadri na kratko na svom putu ka materici.Hirurka intervencija je neophodna da bi se spreilo prskanje ( ruptura ) jajovoda.Obicno jajovod ne mora da se odstrani.

Kontrolisana plodnost .
Materini ciklus Promene na grliu materice
Sastav sluzi grlia materice ( cervikalnog mukusa ) se menja tokom meseca pod uticajem hormona. Iako promene u sastavu sluzi prate jedan opti obrazac kod ene vi moete da utvrdite svoj lini ciklus.Jednostavno prstima opipajte ulaz vagine, da osetite konzistenciju sekreta , uoite vlane i suve periode u mesecu i beleite te karakteristike svakodnevno tokom par mesenih ciklusa .Moete da proverite i kakvog je ukusa vaginalni sekret.Moe biti kiseo , slan ili slatkast i moe da se menja ciklino po vaem individualnom obrascu.Ako ste posmatrali sluz grlia pod mikroskopom primetili ste da lii na mreu isprepletanih vlakana.Jako je teko za spermatozoide i razne sitne organizme da se probiju kroz tu mreu. Za vreme ovulacije vlakna ove mree se pod uticajem estrogena izdue i rasporede uporedno tako da sprovode spermatozoide u matericu.Sluz grlia je vrsta uvara kapije za matericu.Oko ovulacije je obilna oblae zidove vagine i titi spermatozoide od kiselosti okoline.Kada ovulacija prodje , nivo estrogena pada dok progesteron raste a vagina postepeno postaje sve suvlja pred menstruaciju. ene u menopauzi mogu pratei vlanost vagine na jednostavan nain da prate i nivo svog estrogena tokom mesenog ciklusa. Promene u sastavu sluzi mogu ali ne moraju da se uoe na grliu upotrebom spekuluma.Primetiete verovatno da je grli u periodu ovulacije smeten visoko u vagini.Tada moe i da se uvea , omeka i da se otvor na njemu blago proiri.

Promene sluzokoe materice ( endometrijuma ) i menstruacija

Estrogen koji lue elije folikula dovode do rasta i zadebljanja sluzokoe materice ( endometrijuma ) , formiranja lezda u njemu i uveanja prokrvljenosti materice.To je tzv proliferativna faza koja moe znatno da varira u duini tokom ciklusa. Progesteron , kojeg lue elije prslog folikula nakon oslobadjanja jajne elije, izaziva luenje hranljivog sekreta u lezdama materine sluzokoe.To je tzv sekretorna faza.Oplodjena jajna elija moe da se ugnjezdi samo u sluzokou sekretorne a ne proliferativne faze.Oplodjenoj jajnoj eliji treba otprilike 5-6 dana da stigne do materice.

Ukoliko ne dodje do oplodjenja , preostali folikul , tj uto telo luie estrogen i progesteron jo narednih 12 dana i to u sve manjoj koliini .Sa padom nivoa estrogena i progesterona krvni sudovi materine sluzokoe ( arterije i vene ) se zatvaraju. Sluzokoa se vie ne ishranjuje i biva sljutena. Ovo ini menstruaciju , periodu ili menstrualni tok. Za vreme menstruacije sljuti se najvei deo sluzokoe. Preostaje samo donja ( bazalna ) treina koja e obnoviti ostatak sluzokoe.Novi folikul tada opet poinje da sazreva i lui estrogen.

Anatomija i fiziologija seksualnosti i reprodukcije

Sluzokoa ponovo zadebljava i ciklus se ponavlja . Svaki ciklus koji je manje ili vie redovan je normalan.Duina ciklusa varira izmedju 20 i 32 dana , u proseku 28.(Sama re menstruacija potie od latinskog mensis to znai mesec ) .Neke ene imaju naizmenino duge i kratke cikluse.Postoje neznatne promene koje nastaju same od sebe ili pak krupne promene u duini ciklusa koje se javljaju kad je ena pod tekim stresom. Sa godinama ili nakon porodjaja mogu da se jave znaajnije promene. Menstruacija moe da traje 2 do 8 dana , u proseku 4 do 6.Krv ne tee stalno ve tee pa stane iako to nije uvek lako uoljivo.U proseku ena izgubi koliinu od 4 do 6 supenih kaika krvi za vreme menstruacije , odnosno 60 do 90 g.

Menstrualna tenost
Menstrualnu tenost ine sluz grlia , vaginalni sekret , sluz , elije i parii sluzokoe materice , kao i krv ( sa ugrucima ). U ovoj meavini sastavni delovi teko se mogu razluiti jer ih krv sve oboji crveno ili mrko.Ovakav redovan gubitak krvi, iako koliinski mali , moe dovesti do malokrvnosti ( anemije ).Menstrualna tenost je obino bez mirisa sve dok ne dodje u kontakt sa bakterijama iz vazduha i pone da se raspada.Pred kraj menstruacije moe da se javi neprijatan miris. ene iz raznih kultura na razne naine se snalaze sa menstruacijom.Ponekad ne koriste nita. Jo od najranijih vremena ene su pravile tampone i uloke od raspoloivih materijala . esto su prale i vie puta upotrebljavale specijalne krpice i umetke.Danas ih neke ene prave od gaze ili vate.Veina ena medjutim koristi gotove higijenske uloke ili tampone,Gotovi proizvodi obino imaju uputstvo za upotrebu. ( Toksini ok sindrom , TSS , se dovodi u

Mogue je imati menstruaciju i bez prethodne ovulacije ak i kada je ciklus ve ustaljen . To su tzv anovulatorni ciklusi.Mlade ene obino imaju jedan anovulatorni ciklus godinje ali se taj broj poveava na 8-10 pred menopauzu.

vezu sa upotrebom tampona , redje spirale ili sundjera ).Nemojte koristiti tampone van menstruacije.Nije preporuljivo koristiti tampone vee apsorptivne moi ( sposobnosti upijanja ) od one koja odgovara vaem menstrualnom toku. Uvek proverite stepen apsorpcije tampona na pakovanju da biste odabrali najblai koji vam je dovoljan. Tampon suvie upija tj prejak je ukoliko se stvrdne pa ga je teko izvaditi iz vagine ili se pri vadjenju raspadne na delove ili pak potpuno osui vaginu.U tim sluajevima tamponi mogu da izazovu ranice na zidu vagine koje se teko uoavaju. Kod nekih ena upotreba tampona izaziva iritaciju vagine , svrab , peenje ili neprijatan miris kao i krvarenje.Ako se to i vama deava prestanite da koristite tampone ili predjite na one manjeg stepena apsorpcije ili na drugog proizvodjaca tampona. Jo uvek nije uvedeno testiranje tampona pre njihovog izlaska na triste.Istraivanja na tom polju sprovode sami proizvodjai i rezultate uglavnom ne iznose javno.Po amerikom zakonu Ministarstvo za Hranu i Lekove ( FDA ) duno je da odredi uniformne standarde sigurnosti i upotrebne vrednosti medicinskog materijala srednje rizine grupe u koju spadaju i tamponi.Planovi za proveru sigurnosti tampona u ministarstvu jo ne postoje.

Molimo vas da sve probleme vezane za korienje tampona prijavite amerikom FDA

Kontrolisana plodnost .
Neke ene su ponovo otkrile ve zaboravljene prirodne sundjere koji ne sadre celulozu , mogu se koristiti vie puta i ekonomini su. FDA medjutim ne odobrava koricenje sundjera u tu svrhu i ne dozvoljava da se na tristu pojave sa tom namenom.Sundjer je mek i kada se navlai poprima oblik vagine , ne sui je i ne nadrauje kao tampon.Na alost , poto prirodni sundjer potie iz mora , ne znamo kojem je zagadjivacu bio izloen , koliko je upio te toksine supstance i da li to moe da nam kodi.Nikakva ispitivanja na tom polju nisu vrena. Pre upotrebe navlaite sundjer.Izvucite ga prstima kada osetite da je potpuno natopljen.Operite ga dobro u hladnoj vodi.Iscedite viak vode pre nego to ga ponovo stavite.Neke ene oko sundjera veu koni nalik onom na tamponu.Koni medjutim omoguava bakterijama pristup u vaginu. Da biste pojednostavili postupak u javnom WC-u nosite sa sobom rezervni sundjer u plastinoj kesici.Ako sundjer poprimi neprijatan miris isperite ga u siretu i vodi .Nije potrebno da bude sterilan .(Tamponi i uloci takodje nisu sterilni )Ipak , u sluaju infekcije nemojte koristiti vie puta isti sundjer. Kada sundjer pone da se raspada bacite ga. Neke ene koriste gumenu kapicu , tzv dra .On nalikuje cervikalnoj kapici s tom razlikom to se postavlja blizu vaginalnog otvora , na isto mesto kao i tampon.'Druge ene pak koriste dijafragmu ili cervikalnu kapicu.Dra , kapica i dijafragma zadravaju veu koliinu krvi od sundjera i tampona.Potrebno je izvesno iskustvo da biste osetili kada se oni napune.Nakon toga se izvade , isperu i ponovo vrate na mesto.Nova metoda koja se koristi u naprednim enskin grupama za samo-pomo jeste menstrualna ekstrakcija ( vidi str 358 )!. Za ene koje imaju ogranienu osetljivost donje polovine tela ili su vezane za invalidska kolica, upotreba navedenih sredstava je problematina.Za sada , zadovoljavajueg reenja nema.

Iako je FDA delovala u skladu sa svojim zakonima i propisima, pod pritiskom javnog mnjenja da uini neto po pitanju TSS-a dok je bio aktuelan ,ona se obraunala sa distributerima menstrualnih sundjera ,uglavnom malih preduzea. Rezultati nekolicine istraivaa na malom uzorku sundjera protivrena su.Pokuajte da nabavite karipski ili sundjer sa Floride potorastu u manje zagadjenim vodama od mediteranskih. ' Z a podrobnije informacije o Menstrualnom drau piite na adresu : The Keeper , Box 20023 , Cincinnati , OH 45220 . ! Vidi Novi pogled na ensko telo ,izdanje Federacije feministikih centara za Zdravlje ene

Anatomija i fiziologija seksualnosti i reprodukcije

enski pokret za zatitu okoline u Londonu , 1998 godine uspeno je sproveo kampanju protiv upotrebe hlora u obradi papirnih proizvoda . U pitanju su prvenstveno bili tamponi , higijenski uloci i pelene za jednokratnu upotrebu . U beljenju materijala hlor je jai od drugih sredstava. Proizvodjai ga stoga radje koriste u ubedjenju da belina daje oseaj istoe iako ne doprinosi kvalitetu proizvoda. U toku procesa beljenja hlor reaguje sa raznim organskim jedinjenjima stvarajui na hiljade hlorisanih derivata . Jedan od njih je i visoko kancerogeni dioksin.Na samom proizvodu od papira zaostaju tragovi dioksina ali se najvea koliina nadje u otpadnim vodama .Nakon upotrebe papirni proizvodi zavre na djubritu , u jami ili kontejneru za spaljivanje otpada.Tragovi dioksina zaostaju , ne budu uniteni ve se koncentruju ili raspre. Kada se jednom nadju u atmosferi , hlorisana organska jedinjena krue po svim kontinentima . U severnoj Americi , Fondacija za ene Razvoj i astitu okoline(WEED ) zapoela je kampanju slinu onoj u Engleskoj.Vie detalja o tome , kao i informacije o tome gde moete da nabavite proizvode koji nisu hlorisani moete dobiti od fondacije , na adresi 736 Bathurst Street , Toronto , Ontario M5S 2R4 : ( 416 ) 516 2600 ; fax ( 416 ) 531 -6214

Prozvodjai higijenskih sredstava veito uvode nove , usavrene proizvode .Izbegavajte deodorisane ili miriljave tampone, ubruse ili enske dezodoranse u spreju .Mnoge ene su alergine na hemikalije sadrane o ovim proizvodima . Ukoliko kod sebe primetite bilo kakva sporedna dejstva prestanite sa upotrebom datog proizvoda .

Stavovi po pitanju menstruacije

Kulturoloki , verski i lini stavovi prema menstruaciji su deo naeg menstrualnog iskustva i esto odslikavaju negativne stavove prema enama.Razmotrite na trenutak naine na koji su obiaji i razna stanovita o menstruaciji uticali na vas . Kada i kako ste prvi put uli za menstruaciju ?Kako ste saznali vie o njoj ? Moda od rodjaka , prijatelja , reklama na televiziji , ljubavnika , iz knjiga ,filmova , od uitelja , lekara , medicinske sestre , putem slenga , psovki ili viceva ? Kojih se iskustava naroito priseate ? Kako ste

se tada oseali ? Da li se vaa sadanja iskustva razlikuju od predjanjih ? Koji deo vaeg ivota menstruacija ini sada ?

Kontrolisana plodnost .
U nekim kulturama ene su tokom menstruacije izdvajane iz zajednice ili su bile okruene iskljuivo drugim enama .Ovo stoga to su postojala verovanja da je menstrualna krv neista i da daje enama natprirodne moi , nekada blagodarne ali veinski razorne .Moda su i same ene uvele ove obiaje da bi imale vremena za meditaciju ili da bi omoguile starijim enama da prenesu enske tajne mladjima . U tabu spada suzdravanje od fizikih vezbi , tuiranja i seksualnog odnosa za vreme menstruacije . Neke ene u potpunosti skrivaju injenicu da krvare . Samo paljivo posluajte koje se rei upotrebljavaju u reklamama za uloke ili tampone da biste uoili do koje mere je takav stav podran u vaoj zemlji . U uverenju da celokupan menstrualni ciklus ini enu nestabilnom ili manje sposobnom ,neki ljudi odbijaju da zaposle ene i na taj nain nas tretiraju manje vrednim .I mukarci i ene imaju promene raspoloenja ali se to kod ena tumai kao urodjena nestabilnost .Upravo takav stav navodi ene na to da ne priznaju promene koje se deavaju, iz straha da ne budu odbijene .Miljenje da ene vie vremena izostaju sa posla nije potvrdjeno .Istraivanje sprovedeno medju medicinskim sestrama potvrdilo je da jako malo vremena izostaju sa posla zbog menstrualnih tegoba . 1 Veina ena ne pokazuje promene u sposobnosti rasudjivanja tokom mesenog ciklusa 2 niti u obavljanju zadataka 3.I dalje rade tamo gde su neophodne u domainstvu , kancelariji i fabrici bez ustupaka i promena u rutini na raun individualnog ciklusa ene .Na drugoj strani , mukarci ,koji su vie skloni ozbiljnim i nepredvidljivim bolestima sa teim posledicama ( kao to su srana oboljenja ) ,nastavljaju da obavljaju poslove visokog stepena odgovornosti ( kao predsenika drave npr. )

Sta ene oseaju prema menstruaciji

Mnoge od nas bile su uplaene , pa ak i postidjene kada su prvi put dobile menstruaciju.Odrasle smo bez ili sa vrlo malo saznanja o tome odakle potie ta krv , zato se uopte deava i zato povremeno boli .Neke od nas su pomislile da umiru kada su prvi put ugledale menstrualnu krv .Druge su bile oajne od straha da e uitelj ili neki deak primetiti kada krvare .Nekolicina nas oseala se pak manje vrednom to jo nije dobila menstruaciju : Ba sam bila zabrinuta za svoju menstruaciju .Izgledalo je kao da su je sve moje drugarice ve imale ili upravo dobile . Oseala sam

se izostavljeno .Menstruacija je za mene poprimila vrednost simbola : kada je budem dobila postau ena .

Saznajmo vie o svom ciklusu

Dobar nain da saznate vie o svom ciklusu , o tome ta je za vas uobiajeno i normalno , jeste da vodite kalendar.Zabeleite u njemu poetak svakog ciklusa .Unesite ta god vas jo interesuje u isti ili na zaseban dijagram .Moete pratiti paljivije razne osobine menstrualnog ciklusa : boju krvi , konzistenciju , ukus , ugruke , promene na grliu ,promene na dojkama, oscilacije u vaem fizikom , emotivnom ili seksualnom stanju.Moda ete primetiti da neke stvari za koje ste mislili da se ciklino menjaju , zapravo ne pokazuju takav obrazac.Nasuprot njima , moda ustanovite da se neke promene deavaju u tano odredjeno vreme vaeg ciklusa .

Anatomija i fiziologija seksualnosti i reprodukcije

Poetak i prestanak menstruacije su za svaku enu posebno iskustvo . Nekima dobro dole ,drugima ne. Znamo da se vremenom , kako upoznajemo svoje telo i uimo da se oseamo bolje u njemu naa iskustva sa menstruacijom menjaju.Ima perioda kada smo izrazito zadovoljne sobom i kada i menstruaciju doivljavamo kao potvrdu sebe , kreativnosti i zadovoljstvo. Istovremeno medjutim moemo imati i protivurena oseanja. Zaista volim kada dobijem menstruaciju . Podsea me na promenu godinjih doba.Tada doivljavam povezanost sa drugim zenama .Oseam se plodno , enstveno i mono jer sam u stanju da zanem novi ivot .Volim ak i onaj blagi bol koji me podsea da imam menstruaciju . Neke od nas e obraati manje panje na menstruaciju dok e druge pokuati da je dublje istrae kroz umetnost , pesme, pisanje ili nove rituale . elimo da prenesemo sve o promenama jednog ivotnog ciklusa naim erkama i sinovima da bi oni bili otvoreniji u pitanjima u kojima mi to nismo bili.

Menstrualni problemi
Menstruacija je normalna, fizioloka pojava u dugom nizu godina ivota jedne ene.Medjutim,veliki broj ena razliitog kulturolokog porekla ima menstrualne tegobe,koje se kreu od blage nelagodnosti pa sve do akutnog bola .Za one medju nama koje imaju tegobe , bilo redovno ili povremeno , bitno je da se suoe sa njima na odgovarajui nain .Organizujte svoj dnevni raspored tako da moete da izdvojite vie vremena za odmor ukoliko vam je tada

potreban .Planirajte vane sastanke za dane kada niste u premenstrualnom periodu itd Menstrualne tegobe mogu biti neizbene Jo uvek ne znamo dovoljno o medjusobnoj interakciji naeg fizikog i emotivnog zdravlja,nae okoline ( fizike i socijalne ) i nae unutranjosti ( ukljuujui cikline promene u hemijskom sastavu i nasledne faktore ) da bismo znali zato neke zene imaju tegobe a druge ne . Ne znamo ni zato pojedini lekovi deluju kod nekih ena a drugima ne pomau. Standardna medicinska stanovita nisu od velike pomoi enama.Od lekara koji oceni zdravstvene tegobe jedne ene zavisi kakav e medicinski tretman ona dobiti i da li e se odnositi dostojanstveno prema njoj.U prolosti lekari su greve i druge tegobe pripisivali brojnim fizikim i psiholokim iniocima .Jo i danas u terapiju menstrualnih tegoba spadaju opta sredstva protiv bola ( iako postoje mnogo efikasniji lekovi ), hormoni ( uglavnom u vidu pilula protiv zaea ) sredstva za smirenje , tapanje po ramenu ,histerektomija ( operacija odstranjivanja materice ) i preporuka psihijatru . Mnogi lekari tvrde kako je enski ciklus sloena i tajnovita stvar i omalovaavaju ono sto ene znaju o sebi .Istraivaci pokuavaju da otkriju razloge menstrualnih tegoba ali imaju jo puno toga da proue .

Kontrolisana plodnost .
Premenstrualni sindrom (PMS )
Premenstrualni sindrom ini skup raznovrsnih simptoma koji se javljaju nekoliko dana pred ,kao i prvih par dana same menstruacije u veini godinjih ciklusa ene , ako ne i u svim.Simptomi se nakon toga povlae bar do ovulacije .Naunici se jo nisu usaglasili po pitanju definicije PMS-a.Jedni uzimaju u obzir samo simptome koji postmenstrualno u potpunosti nestaju , dok drugi prvenstveno posmatraju premenstrualnu naglaenost simptoma koji i inae postoje . Pokuaji da se objasni bioloka osnova PMS-a za sada nisu urodili plodom. U terapiji su korieni razni preparati , poev od progesterona , visokih doza vitamina i minerala ,ulja od jagorevine pa sve do antidepresanata .Nijedan od njih se u kontrolisanim ispitivanjima nije pokazao efikasnijim od placeba . Hormonski supresori ( supstance koji umanjuju nivo i dejstvo hormona ) za sada nisu kliniki ispitani .Cena veine tih preparata je visoka i njihova upotreba na due staze ili u veoj kolicini skopana je sa nizom neeljenih dejstava . Ponekad ene same sebi nadju lek .Neke od nas su primetile da promena u ishrani ili uestalije fizike vebe mogu znaajno da utiu na simptome PMS-a. Stepen placeba ( prividnog pozitivnog efekta ) je toliko visok da se u nekontrolisanim istraivanjima ini kako sve i jedan preparat deluje . Broj i teina samih simptoma ne ine osnovnu razliku izmedju ena koje pate od PMS-a i onih koje ga nemaju.Nedavna istraivanja psiholokih karakteristika ena sa PMS-om pokazala su medjutim postojanje znaajnih razlika izmedju ove dve grupe. ene sa PMSom imaju manje samopouzdanja .Sklone su da krive sebe ako se neto loe desi .Oseaju griu savesti ako se razbesne .Izbegavaju stresne situacije . esto prieljkuju da problem sam od sebe nestane umesto da se suoe sa njim i ree ga. Oseanja zadravaju za sebe i podleu vie stresu. Sve u svemu odgovaraju opisu dobre enice . Prema tome , ini se da nisu u pitanju samo hemijske promene koje se ciklino odigravaju u naem organizmu , ve kako smo odgojene da reagujemo na te promene .U ovu pretpostavku uklapa se i onaj broj ena koji tvrdi da se predmenstrualno osea bolje ,jae i kreativnije .Jedan od istraivaa zakljuuje da bi psiholoka terapija ene mogla da promeni nain na

Za podrobnije informacije o tome pogledajte Kako pomoi sebi u PMS-u od Michelle Harrison , Njujork , Random House , 1985 i Knjiga o samo-pomoi u PMS-u; Kako se oseati dobro tokom celog meseca od Susan Lark , Berkeley ,CA : Celestial Arts Publishing , 1989

koji ona doivljava svoj PMS.Ova terapija ukljuuje jaanje sampouzdanja ene .Treba je nauiti da se direktno suoava sa problemima i da prihvati bes kao normalnu emociju .Lek protiv PMS-a e se stoga lake nai u resocijalizaciji nego u medicini .

Anatomija i fiziologija seksualnosti i reprodukcije

Depresija
Veina nas koja ima pad raspoloenja predmenstrualno, primetie da je tih dana zaokupljena problemima koji inae postoje kao takvi . Samo to ih tada tee podnosimo.Bitno je da budemo svesni tekoa na koje nailazimo , makar to znailo i da ih zabeleimo pismeno , da bismo u danima kada se oseamo bolje mogli da ih reimo . Nedelju dana pred menstruaciju prolazim kroz loe dane . Oseam se bespomono i deprimirano zbog stvari u mom ivotu koje su oduvek tu.Ponekad mi se ini da je dobro to mogu da doprem i do svojih mranih misli a nekad me jednostavno dotuku.Glasovi u mojoj glavi koji su suvie strogi kritiari onoga to radim- tih dana postaju uporniji .Nauila sam da ih bre prepoznam.Kada ponem sebi da prebacujem kako nisam dovoljno dobra majka , erka , prijateljica , radnik kaem sama sebi To su samo tvoji kritiki glasovi ne budi tako stroga prema sebi! . Zaista pomae . Pokuajte da sebi obezbedite podrku u danima kada vam je najgore.Pozovite prijatelje , raspodelite kune poslove ostalim lanovima porodice ili angaujte bebisiterku .Moete ak i da osnujete grupu za samo-pomo putem oglasa. Ako je zamor glavni problem tih dana izdvojte vie vremena za spavanje ili fizike vebe koje vam daju energiju ,

Dismenoreja ( bolne menstruacije )

Mogue je uiniti neto protiv dismenoreje bolnih menstrualnih greva.Skup simptoma u koje spadaju grevi , muka i povremeno prolivi izazvani su vikom prostaglandina materice koji procure i u creva .( Prostaglandini su hemijske supstance kojih ima svuda u organizmu .Jedna vrsta prostaglandina izaziva grenje glatkih miia materice i creva . ) Viak prostaglandina pojaava i produava greve muskulature koji su inae bezbolni . Poto napeto stanje miia traje due uskraena im je snabdevenost kiseonikom . Upravo taj nedostatak kiseonika oseamo kao bol . Ne znamo ,medjutim , zato materice nekih ena proizvode viak prostaglandina. Materica je mii kome , kao i svakom miiu , vebe relaksacije , masaa ili tehnike biofeedback-a mogu da pomognu. Anticipacija ( iekivanje ) esto pogora bol jer smo napete. Antiprostaglandini grupa lekova koriena prvenstveno u terapiji artritisa deluje kod nekih ena .U tekim sluajevima

neophodno je uzeti lek pre nego to grevi nastupe . Jaina bola umine ali ne nestane uvek u potpunosti .Medju antiprostaglandinima postoje male razlike tako da se jedni podnose bolje od drugih. Najee neeljeno sporedno dejstvo jeste iritacija eluca.Ovo se moe izbei ako se lek uzima uz mleko ili hranu .Neke ene su primetile da jedna vrsta antiprostaglandina vremenom prestane da deluje i da moraju da predju na drugu .4

Kontrolisana plodnost .
Antiprostaglandini smanjuju obilnost menstruacije i skrauju njeno trajanje . Jo uvek ne znamo koliko su pouzdani ovi lekovi kada se upotrebljavaju due vreme intermitentno ( povremeno ) ,ali se za sada ine prilino sigurnim. Endometrioza i zapaljenski procesi u maloj karlici takodje mogu prouzrokovati menstrualne tegobe , posebno greve . Kako medicina danas polako otkriva organske razloge bolnih menstruacija , lekari poinju da prepisuju lekove za specifine probleme. Medjutim , oni i dalje na osnovu dijagnoze tegoba lee simptome a ne otklanjaju pravi uzrok poremeaja. Iako razne vrste lekova , naroito antiprostaglandini , pokazuju dobre rezultate ,moramo biti oprezni sa njima . Ne elimo da se ponove sluajevi kao to su DES ili Talidomid .Za sada ne znamo sa kojim je rizicima skopana doivotna upotreba ovih lekova .Najbolje je poeti sa najblaim lekovima , onim koje nadjemo u sopstvenoj kuhinji. Akupunktura je takodje pomogla mnogim enama sa raznovrsnim menstrualnim tegobama .

Bapski lekovi za sve menstrualne tegobe

Vekovima ene razmenjuju domae metode leenja menstrualnih tegoba .Neke od nas su ponovo stekle poverenje u tradicionalnu medicinu iz linog iskustva .Ovde je navedeno samo nekoliko metoda za koje ene najee tvrde da deluju .Pokuajte i same neke od njih i odaberite onu koja vama lino najvie odgovara jer je svaka ena jedinstvena i reaguje na sebi svojstven nain .

Ishrana
U ovu grupu lekova spadaju : ibuprofen (Brufen ), mefenaminska kiselina , naproxen (Naprosyn ) ,indometacin ( Indocin ). Farmaceutske kue proizvode sve nove i nove vrste antiprostaglandina . Upotreba naprosyna skopana je sa pojavom tumora hipofize i uveanjem limfnih lezda. ( M.Dowie et al . Iluzija o sigurnim lekovima prvi deo , Mother Jones , vol 7 ,No 5 [juni 1982] pp 42-43

Vodite rauna da hrana koju unosite bude raznovrsna , balansirana i koliinski dovoljna . Moete biti kvalitativno neuhranjeni iako na vagi nema manjka kilograma. Obratite panju na pozitivne i negativne efekte koja na vas ima hrana koju unosite. Mnoge ene primeuju da pomae ako poveaju unos zrnaste hrane , integralnog brana , povra , naroito mahunastog ,voa i kvasca a smanje ili potpuno izbace so, eer , alkohol i kofein ( u kafi , aju , okoladi i sokovima ).Neke od nas izbegavaju so ,belo brano i kofein u nedelji koja prethodi menstruaciji i tvrde da im to pomae . (vidi poglavlje 2 Hrana ). Moda e vam prijati vie da jedete cee , manje obroke nego dva ,tri velika obroka dnevno .

San
Pobrinite se da dovoljno spavate . Va ritam budnosti i sna moe da se promeni tokom ciklusa . Dozvolite sebi da due odspavate ako vam je to potrebno .

Anatomija i fiziologija seksualnosti i reprodukcije

Vebe
Pogledajte poglavlje 4 , ene u pokretu . Joga vebe su se pokazale dobrim , naroito tzv kobra poloaj .Isprobajte razne poloaje da biste ustanovile koji vam najvie odgovara ., ak iako je samo od privremene pomoi .

Bapski lekovi za odredjene menstrualne tegobe

Grevi i bol u ledjima
ajevi od lekovitog bilja mogu biti od pomoi . Najcee se preporuuje aj od lia maline, supena kaika po olji. Neke ene unose kalcijum (Ca ) i magnezijum ( Mg ) ( u odnosu 2:1 ) nekoliko dana pred menstruaciju ili tokom celog meseca. Ponite sa koliinom od 250 mg kalcijuma i duplo manje magnezijuma . ( Uzimajte odvojeno tablete Ca i Mg .Dolomit koji sadri oba

Vidi Hygieia : enski Herbal ( knjiga o lekovitim travama ) od Jeannine Parvati , Monroe ,VT : Freestone publishing , 1979 , za vie informacija o lekovitom bilju .

elementa moe biti zagadjen tragovima olova i arsena . Njegovo dugotrajno unoenje moe dovesti do zdravstvenih problema . ) Utopljavanje stomaka ili krsnog predela ponekad pomae . Orgazam , sa ili bez partnera , takodje moe biti od pomoi ,iako istrazivai upozoravaju na poveani rizik pojave endometrioze . Neke ene koriste lekove koji se mogu kupiti u svakoj apoteci , kao to su aspirin , acetaminofen ( Tylenol ), ibuprofen ili alkohol . Marihuana moe da bude od koristi ali izaziva druge menstrualne smetnje . Predlaemo umerenost u korienju svih navedenih lekova . Sve vrste masae mogu da pomognu .Pogledajte Menstrualnu masau udvoje na 255 str . Proverite i posebne vebe za menstrualne bolove u okviru yoga-e , Shiatsu , akupresure i polarne terapije .

Depresija , napetost , promene raspoloenja , oseaj nadutosti

Mnoge ene koriste vitamin B6 ( piridoksin ) . Poetna doza iznosi 25 55 mg po danu koja se postepeno uveava sve do 100 mg /dan . Prestanite sa upotrebom ukoliko se javi mravinjanje u koi ili drugi znaci privremenog oteenja perifernih nerava . Proverite na str. 38 u kojim se namirnicama nalazi vitamin B6. Moete ih unositi zajedno sa kompleksom vitamina B radi bolje resorpcije . Pokuajte da smanjite unos natrijuma tako to ete jesti manje slano i poveajte unos kalijuma ( vidi poglavlje 2 Hrana ) . Neke ene koriste sredstva za izmokravanje ( obinu vodu , ajeve za izmokravanje , odredjenu hranu ,- ali za to potraite udbenik o lekovitom bilju ili lekovima ) . Budite paljivi sa njihovom upotrebom jer sva sredstva za izmokravanje izuzev obine vode , dovode do gubitka kalijuma .

Umor i bledilo
Proveravajte nivo svog gvodja radi malokrvnosti .

Kontrolisana plodnost .
Obilne i /ili neredovne menstruacije
Pokuajte sa unosom hrane bogate vitaminom C i bioflavinoidima ( tzv supstanca P ). Hrana bogata vitaminom C obino sadri i bioflavinoide . Ukoliko se problemi sa menstruacijom jave nakon prestanka upotrebe kontaceptivnih pilula pokuajte sa vitaminom A . Budite oprezni ukoliko unosite vie od 10 000 IU ( internacionalnih jedinica ) . Ako osetite muku , iritaciju koe , svrab ili druge promene , prestanite sa unosom . Viak vitamina A je toksian .

Amenoreja
U poremeaje ciklusa spada i amenoreja ( izostanak menstruacije ) . Primarna amenoreja podrazumeva da se do osamnaeste godine jo nije javila menstruacija . Sekundarna amenoreja je izostanak menstruacije nakon to se bar jednom javila . U uzroke amenoreje spadaju : trudnoa , menopauza , dojenje , nedostatak masnog tkiva, dijeta , gladovanje , teak fiziki trening naroito u vreme rane adolescencije , korienje kontraceptivnih pilula , razni lekovi , urodjeni defekt genitalnog trakta , hormonski poremeaji , ciste i tumori , bolesti , hromozomopatije , stres ili emotivni faktori . Posto amenoreja prati neplodnost lekari i medicinski udbenici posveuju mnogo vise panje amenoreji nego PMS u ili bolnoj menstruaciji , iako su mnogo uestanije u optoj popul;aciji . Doktori se opet usredsrede na redju ali dramatiniju pojavu zanemarujui probleme koje ene imaju u emotivnom prilagodjavanju i podrku koja im je potrebna . Kao bapski lek , da biste pospeili svoj menstrualni ciklis , koristi se aj od nane ( nemojte upotrebljavati ulje jer moe biti toksino ). Pravi se od jedne supene kaike po olji. Gubitak na teini od 10-15 % ispod minimuma moe da dovede do prestanka menstruacije . Povratak na minimum teine e je povratitit .Ako ste uzimali kontraceptivna stredstva pokuajte sa vitaminom B6 , folnom kiselinom , vitaminom E i smanjite unos belanevina . Teka anemija takodje moe da izazove prestanak menstruacije . Vidi

Vidi poglavlje 13 , Kontrola zaea . Nepravilna krvarenja mogu se javiti nakon sterilizacije ili sa upotrebom spirale. Psihotropni lekovi , bilo prepisani od strane lekara kao valijum i librijum , ili tzv uline droge mogu dovesti do menstrualnih nepravilnosti .Amfetamini isredstva za mravljenje pojaavaju menstrualni tok i greve . Za podroban opis medicinskog tretmana , videti Briga o eni od Linde Madaras i Jane Patterson , Njujork , Avon Books , 1984

poglavlje 23 , Kako ene stare , za opis menopauzalnih simptoma .

Anatomija i fiziologija seksualnosti i reprodukcije

Menstrualna masaa u dvoje

ena sa grevima
A : Lezite ravno na stomak , sa ili bez odee .Podmetnite ebe ili strunjau radi ugodnosti. B : Ispravite ruke ili ih blago savijte u laktovima . C : Recite drugoj osobi ta vam prija a ta ne .

Osoba koja masira

A : Osnovni pokret : 1. Skinite cipele ( ili kleknite i koristite dlan kao petu ). 2. Proverite da ena ugodno lei .Moete blago da prodrmate njene noge ili stopala , da joj pomognete pri oputanju i uspostavite kontakt . 3. Stanite tako da vaa spoljna noga bude u visini glave ene , iznad nivoa njenog ramena . 4. Postavite petu svoje unutranje noge na vrh karlinog grebena , sa iste strane sa koje stojite . 5. Podvucite petu koliko god moete pod greben kosti .Ukoliko niste sigurni gde se greben tano nalazi , napipajte ga prvo prstima .Moe biti vii nego to oekujete . 6. Savijte obe noge u kolenima . 7. Neno gurajte svoju petu od sebe , ka nogama ene , u pravilnim razmacima , od prilike jednom do dva puta u sekundi . (a ) Za vreme toga , klatite se celim telom savijajui samo nogu na kojoj stojite u kolenu i glenju . (b ) Pomerajte petu samo napred nazad izbegavajuci krune pokrete . (c) Ukoliko dovoljno gurate , celo telo ene ce se pokretati u tom ritmu . (d) Izbegavajte da petu pritiskate na dole. Zadrite prste u poloaju navie, da biste to spreili . (e) Petu odravajte u kontaktu sa karlinim grebenom ene , da ne biste napravili masnicu . 8. Poveavajte uestalost i duinu putanje kojom gurate petu sve dok je to eni ugodno . Ove vebe su za osobu koja masira napornije nego to mislite. B. Nakon to savladate osnovni pokret pokuajte sledee : 1. Petu pomerajte sa leva na desno i obrnuto , du karlinog grebena , sa strane na kojoj stojite . Izbegavajte pri tom kimu . 2. Promenite stranu i drugom nogom ponovite sve od A do B-1. 3.Menjajte strane koliko god esto moete .Nastavite sa masaom dok grevi ne uminu .

Slika : Masaa u dvoje

For better balance put both hands on hip or one on a chair = da biste odrali ravnoteu , stavite ruke na bokove ili se pridrite za stolicu Toes in the air = prsti na nogama uvis Direction of push = pravac kretanja Top ridge of pelvis = vrh karlinog grebena Rock forward and backward = klatite se napred nazad Keep weight on other leg = teinu prebacite na drugu nogu Inner leg = unutranja noga Outer leg = spoljna noga

Dodatak : pojednostavljeno o hormonima enskog ciklusa

Tokom reproduktivnog doba jedne ene bazini nivo hormona se uvek proizvodi . Viak hormona u odnosu na osnovni nivo varira i ini tzv menstrualni ciklus . lezde koje uestvuju u pomenutom ciklusu su : hipotalamus ( deo mozga ) , hipofiza i jajnici. Hipotalamus alje signale hipofizi . Hipofiza alje signale jajnicima a oni povratnu informaciju alju hipotalamusu . Hormoni slue kao signali koje pojedini organi izluuju u krv i tako dospevaju do drugih organa . Hipotalamus registruje promene u nivou hormona jajnika .Kada nivo estrogena , prvenstveno -17 estradiola , opadne- hipotalamus lui viak GnRH-a gonadotropin rilising hormona . On stimulie hipofizu na luenje FSH folikulo stimulirajueg hormona . Skok nivoa FSH dovodi do rasta desetak do dvadeset folikula u jajnicima . Samo jedan od njih e tokom jednog ciklusa dostii punu zrelost. Ostatak e biti resorbovan nakon ovulacije . Resorbovani folikuli postanu tzv atretini folikuli . Folikuli tokom svog rasta lue estrogen u sve veim koliinama. Estrogeni utiu na sluzokou materice dovodei do njenog bujanja odnosno proliferacije ( proliferativna faza ). Neposredno pred sazrevanje jajne elije folikul izlui veu koliinu progesterona uz postojeu koliinu estrogena . Estrogeni najverovatnije utiu na hipotalamus da povea nivo GnRH . Pod uticajem rilising hormona hipofiza lui FSH i luteinizirajuci hormon ( LH ). Dostignuti maksimium (pik) FSH-LH dovodi do pucanja folikula i otputanja jajne elije ( ovulacije ) . Pod uticajem LH folikul menja svoju funkciju i ime . Pod nazivom uto telo ( corpus luteum ) sada lui sve manje estrogena a sve vie progesterona . Progesteron uvodi matericu u sekretornu fazu tako sto sluzokoa zadebljala pod uticajem estrogena , sada poinje da lui tenost hranljivu za oplodjenu jajnu eliju . Neposredno nakon ovulacije FSH se vraa na osnovni nivo . LH postepeno opada sa porastom progesterona . Ako je dolo do oplodjenja jajne elije, uto telo nastavlja da lui estrogen i progesteron da bi odralo trudnou . Medjutim , da bi uto telo obavljalo svoju ulogu mora da bude stimulisano humanim horionskim gonadotropinom (HCG ) kojeg lui posteljica (placenta ). HCG je po svom sastavu skoro identian LH pa nije udno to imaju istu funkciju . Ako ne dodje do oplodjenja jajne elije uto telo postane belo telo ( corpus albicans). Ono lui sve manje koliine hormona to dovodi do razgradnje materine sluzokoe . Tada zapoinje menstruacija . Kada nivo estrogena ponovo dostigne dovoljno nizak nivo hipotalamus izlui GnRH koji oznaava poetak novog ciklusa.

Slika
Menstrualni ciklus : odnos razvoja folikula , nivoa hormona i sluzokoe materica ( njenog bujanja i razgradnje ) . Sluz grlia ( cervikalni mukus ) je sve vlaniji poev od menstruacije do ovulacije a potom sve suvlji u sekretornoj fazi . Follicle cycle = folikularni ciklus Pituitary hormone cycle = ciklus hormona hipofize Ovarian hormone cycle = ciklus hormona jajnika Endometrial changes = promene sluzokoe materice Menstrual phase = menstrualna faza Proliferative phase = proliferativna faza Ovulation = ovulacija Secretory phase = sekretorna faza

Reference
1

Jean Garling i Susan Jo Roberts . Istraivanje ciklinog distresa medju medicinskim sestrama ,u Alice Dan et al ,izdanje ,Menstrualni ciklus ,Vol 1 , Njujork ,Springer Publishing Co.,1980 ,pp.305 -11 2 Sharon Golub Premenstrualne promene raspoloenja , linosti i kognitivnih funkcija , u kjizi Menstrualni ciklus , vol 1 , pp 237-46 3 Effie A. Graham. Uticaj menstrualnog ciklusa i nivoa estrogena na kognitivne sposobnosti ene u knjizi Menstrualni ciklus ,vol 1 , pp 190-208 . 4 Razgovor sa Penny Budoff , MD , baziran na klinikom iskustvu .