Y

PD

F T ra n sf o

rm

PD

F T ra n sf o

rm

er

er

ABB

ABB

bu

bu C lic k he re to
w

y
w.
A B B Y Y.c

2.0

2.0

lic

he

re
om

to

w.

A B B Y Y.c

om

Petar Kropotkin

Nihilizam i nihilisti
Prvo izdanje: . , , - 1906. Srpskohrvatsko izdanje: Petar Kropotkin, Zapisi jednog revolucionara: memoari (str. 167-170), Velika edicija "Ideja", Beograd. Prevod: Jugoslava iroka. XII U to vreme irio se snaan pokret meu mladom ruskom inteligencijom. Kmetstvo je bilo ukinuto. Ali dva i po veka njegovog postojanja stvorila su itav jedan svet navika i obiaja, proizalih iz ropstva. Tu je bilo nepotovanje ovekove linosti, despotizam oeva, licemerna potinjenost ena, keri i sinova. Poetkom XIX veka u itavoj Zapadnoj Evropi carevao je despotizam u svakodnevnom ivotu. Mnotvo primera dali su Tekeri i Dikens, ali se nigde on nije tako bujno rascvetao kao u Rusiji. itav ruski ivot: u porodici, u odnosu naelnika prema potinjenome, oficira prema vojniku, gazde prema radniku bio je njime proet. Pojavio se itav svet navika, obiaja, naina miljenja, predrasuda i moralnog kukaviluka izrastao na neradu. ak su i neki najbolji ljudi toga vremena platili veliki danak obiajima kmetstva. Zakon je pred njima bio nemoan. Samo je snaan drutveni pokret, koji bi zadao udarac samom korenu zla, mogao da izmeni navike i obiaje svakodnevnog ivota. A u Rusiji je taj pokret, borba za individualnost, postao jai i bespotedniji nego bilo gde drugde. Turgenjev je u svojoj izvanrednoj noveli Oevi i deca to nazvao nihilizmom. U Zapadnoj Evropi nihilizam se potpuno pogreno shvata; u tampi ga, na primer, stalno brkaju sa terorizmom, i uporno nihilizmom nazivaju onaj revolucionarni pokret koji je u Rusiji buknuo krajem carstvovanja Aleksandra II a zavrio se posle njegove tragine smrti. Sve je to rezultat nerazumevanja. Meati nihilizam i terorizam isto je kao i ne razlikovati neki filozofski pokret, kao na primer stoicizam ili pozitivizam, sa nekim politikim pokretom na primer, republikanskim. Terorizam je nastao u naroitim uslovima politike borbe u datom istorijskom trenutku. On je iveo i umro. On moe ponovo da vaskrsne i da opet umre. A nihilizam je obeleio celokupan ivot inteligencije i njegov se peat nee lako izbrisati. Nihilizam je ne raunajui grublja zastranjivanja, uostalom neminovna u svakom mladom pokretu dao naoj inteligenciji onu specifinu nijansu, na koju mi Rusi, na nau veliku alost, ne nailazimo u zapadnoevropskom ivotu. Upravo taj nihilizam, u jednom od svojih brojnih vidova, daje naim piscima onu iskrenost, onaj stil razmiljanja naglas, koji tako oduevljavaju evropske itaoce. Nihilizam je pre svega objavio rat takozvanoj konvencionalnoj lai kulturnog ivota. Njegova je karakteristina crta bila apsolutna iskrenost. I, u ime toga, nihilizam se, traei isto i od drugih, odrekao praznoverice, predrasuda, navika i obiaja ije se postojanje nije moglo opravdati razumom; analizirao je sve drutvene institucije i obiaje i pobunio se protiv svake vrste sofizma, ma kako on bio zakamufliran.

PD

F T ra n sf o

rm

PD

F T ra n sf o

rm

er

er

ABB

ABB

bu

bu C lic k he re to
w

y
w.
A B B Y Y.c

2.0

2.0

lic

he

re
om

to

w.

A B B Y Y.c

om

Raskinuo je, naravno, sa praznovericom oeva. Po svojim filozofskim shvatanjima nihilista je bio pozitivista, ateista, evolucionista u Spenserovom smislu, ili materijalista. On je naravno tedeo jednostavnu, iskrenu veru, koja predstavlja psiholoku nunost oseanja; ali se zato beskompromisno borio protiv hrianskog licemerja. itav ivot civilizovanih ljudi pun je konvencionalne lai. Ljudi koji se ne podnose, pozdravljaju se na ulici sa najblaenijim osmesima na licu; nihilista se osmehuje samo onima koje voli da sretne. Gadili su mu se svi oblici spoljanje ljubaznosti, koji su samo licemerje. Prihvatao je na neki nain grublje ponaanje, kao protest protiv lane uglaenosti svojih oeva. Nihilisti su videli kako su uobraeno oevi glumili idealiste i sentimentaliste, a da im to nije smetalo da budu pravi divljaci prema enama, deci i kmetovima. I on se pobunio protiv tog sentimentalizma, koji se odlino slagao sa nimalo idealnim nainom ruskog ivota. Umetnost je takoe bila podvrgnuta ovom zamanom negiranju. Nihilisti su bili odvratni beskrajni razgovori o lepoti, o idealu, umetnosti radi umetnosti, estetici i tome slinom, dok se u isto vreme svaki umetniki predmet kupovao za novac otet od gladnih seljaka ili pljakanih radnika. On je znao da je takozvani kult lepog bio samo maska, iza koje se skrivao najvulgarniji nemoral. Nihilist je jo tada izgradio nemilosrdnu kritiku umetnosti, koju je nedavno dao na najvei umetnik XIX veka Tolstoj u jednoj reenici: Par izama vaniji je od svih vaih madona i svih suptilnih razgovora o ekspiru. Brak bez ljubavi i brani ivot bez prijateljstva nihilist je odbacivao. Devojka koju su roditelji terali da bude lutka u kui za lutke i da se dobro uda smatrala je da je bolje da batali svoje haljine i napusti kuu. Obukla bi najobiniju crnu vunenu haljinu, oiala se i krenula na vie kurseve da bi stekla linu nezavisnost. ena koja je videla da njen brak nije vie brak, da je vie ni ljubav ni prijateljstvo ne vezuju za mua, prekidala je sasvim tu vezu i hrabro odlazila sa decom, pretpostavljajui samou a esto i siromatvo veitoj lai i sukobu sa samom sobom. Nihilist je svoju ljubav prema iskrenosti unosio ak i u sitne detalje svakodnevnog ivota. Odrekao se konvencionalne forme konverzacije i svoje miljenje izraavao otro i direktno; ak i uz malu afektaciju spoljanje grubosti. U Irkutsku smo se jednom nedeljno okupljali u klubu i plesali. Neko vreme sam revnosno odlazio na te veerinke, ali sam polako odustao, delimino zato da bih radio. Jednom je neka od dama pitala mog mladog druga zato me nema u klubu ve nekoliko nedelja. Kada je Kropotkinu potrebno kretanje, on jae nabusito je odgovorio moj drug. to ne navrati i posedi sa nama? Ne mora da plee ubacila je druga dama. A ta bi on ovde radio? odrezao je po nihilistiki moj prijatelj. Da avrlja sa vama o modi i krpicama? Sve te trice su mu dojadile. Pa on ponekad ide kod neke Manjeke nesigurno je primetila jedna gospoica. Da, ali ta devojka ui odbrusio je moj drug On joj daje asove nemakog.

PD

F T ra n sf o

rm

PD

F T ra n sf o

rm

er

er

ABB

ABB

bu

bu C lic k he re to
w

y
w.
A B B Y Y.c

2.0

2.0

lic

he

re
om

to

w.

A B B Y Y.c

om

Moram da kaem da je ta nesumnjivo gruba pouka imala dobre rezultate. Veina irkutskih devojaka ubrzo je poela da opseda mog brata, mene i mog prijatelja molbama da im posavetujemo ta da itaju i ta da ue. Isto tako otvoreno nihilist bi odbrusio i svojim poznanicima da je itavo njihovo sauee za sirotog brata narod, samo licemerje, dok istovremeno ive na raun tog naroda zbog koga ih boli dua u bogato ureenim palatama. Sa istom otvorenou nihilist je govorio viem inovniku da on ne samo to ne brine o dobru potinjenih nego je jednostavno lopov. Na izvestan nain surovo nihilista bi se suprotstavio dami koja blebee gluposti i koja se trsi enstvenou svoga ponaanja i prefinjenou toalete. On bi joj direktno rekao: Kako se ne stidite da truate kojetarije a nosite injon od vetake kose? Nihilista je u eni pre svega eleo da vidi druga, ljudsko bie, a ne lutku, ne guicu. On je apsolutno odbacivao one sitne znake spoljanje panje koje se ukazuju takozvanom slabijem polu. Nihilist nije skakao sa svog mesta da bi ga ustupio nekoj dami ako bi mu bilo jasno da ona nije umorna a u sobi ima jo slobodnih stolica. On se prema njoj odnosio kao prema drugu. Ali ako bi devojka, makar i potpuno nepoznata, pokazala elju da neto ui, pomagao bi joj i bio je spreman da ak i svaki dan ako treba ide na drugi kraj grada. Mladi ovek koji prstom ne bi mrdnuo da gospoi doda au s ajem, rado je devojci koja bi dola na kurseve u Moskvu ili Peterburg nudio svoj jedini as ili jedinu zaradu, govorei: Ne treba se zahvaljivati, mukarac moe lake da nae posao nego ena: ovo nikako nije vitetvo, ve obina jednakost. I Turgenjev i Gonarov pokuali su da prikau u svojim romanima ovaj novi tip. Gonarov je u Ponoru napravio portret stvarne osobe, ali nimalo tipinog predstavnika te klase; zato je Mark Volohov samo karikatura nihilizma. Turgenjev je bio suptilniji umetnik i suvie je cenio novi tip da bi napravio karikaturu; ali ni njegovim Bazarovom nismo bili zadovoljni. U to vreme izgledao nam je previe grub na primer, u odnosu prema ostarelim roditeljima; a naroito smo smatrali da je on suvie prelazio preko svojih graanskih obaveza. Omladina nije mogla da bude zadovoljna iskljuivo negirajuim odnosom Turgenjevljevog junaka prema svemu. Nihilizam je sa svojom deklaracijom prava linosti i odbacivanjem licemerja bio samo prelazni momenat ka pojavi novih ljudi, koji nita manje nisu cenili individualnu slobodu, ali su ujedno iveli za veliku stvar. Najbolje portrete nas samih videli smo u nihilistima ernievskog, u njegovom umetniki znatno manje vrednom romanu ta da se radi. Ali gorak je hleb koji prave robovi pisao je Njekrasov. Mlada generacija se odrekla tog hleba i bogatstva koje su zgrnuli njihovi oevi pomou neslobodnog rada ljudi kmetova ili podjarmljenih u fabrikama. Cela Rusija je u vreme procesa karakozovcima sa uenjem itala kako su optueni, iako su imali znatne imetke, iveli po trojica-etvorica u jednoj sobi i nikada nisu troili vie od po deset rubalja meseno, a ostalo to su imali ulagali su za stvaranje kooperativnih drutava, zadruga, u kojima su sami radili. Nakon pet godina hiljade mladih ljudi, cvet Rusije, postupali su isto tako. Njihova parola je bila: u narod. Poetkom ezdesetih

PD

F T ra n sf o

rm

PD

F T ra n sf o

rm

er

er

ABB

ABB

bu

bu C lic k he re to
w

y
w.
A B B Y Y.c

2.0

2.0

lic

he

re
om

to

w.

A B B Y Y.c

om

godina u svakoj bogatoj porodici odvijala se uporna borba izmeu oeva, koji su eleli da sauvaju stara predanja, i sinova i keri koji su branili svoje pravo da sobom raspolau u skladu sa svojim idealima. Mladi ljudi su naputali vojniku slubu, kancelarije, tezge i hrlili u univerzitetske gradove. Devojke, vaspitavane aristokratski, stizale su bez kopejke u Peterburg, Moskvu i Kijev da naue posao koji bi ih mogao osloboditi od ropstva u roditeljskoj kui, a moda kasnije i od jarma mueva. Mnoge su stekle tu linu slobodu posle postojane i surove borbe. Sada su elele da korisno upotrebe steeno znanje; nisu mislile na lina zadovoljstva ve na to da narodu prenesu ono znanje koje je i njih oslobodilo. U svim gradovima, u svim delovima Peterburga, nicali su kruoci samorazvoja. Tu su se paljivo prouavala dela filozofa, ekonomista i mlade kole ruskih istoriara. itanje je bilo praeno beskrajnim raspravama. A cilj svih predavanja i rasprava bilo je razreiti vano pitanje koje je stajalo pred omladinom: na koji nain ona najvie moe da bude korisna narodu. Postepeno, dolazila je do zakljuka da postoji samo jedan put: treba otii u narod i iveti njegovim ivotom. Zato su mladi ljudi odlazili u sela, kao lekari, lekarski pomonici, narodni uitelji, pisari u seoskoj optini. Mnogi su, da bi se jo vie sjedinili sa narodom, krenuli u fizike radnike, kovae, drvosee. Devojke su polagale ispite za narodne uiteljice, lekarske pomonice, babice, i na stotine odlazile na selo, gde su se bezrezervno posveivale najsiromanijem delu naroda. Kod njih jo nije bilo nikakve ideje o revoluciji, o nasilnom menjanju drutva prema utvrenom planu. Oni su jednostavno hteli da opismene narod, da ga prosvete, da mu na neki nain pomognu da se iupa iz mraka i bede, a da istovremeno od samog naroda saznaju kakav je njegov ideal boljeg socijalnog ivota. Kada sam se vratio iz vajcarske zatekao sam ovaj pokret na vrhuncu.