Kako osnovati firmu u Srbiji: Preduzetnik i DOO

Imate dobru ideju, znate kako da je sprovedete, dobro programirate, veti ste u komunikaciji sa ljudima, potencijalnim partnerima, entuzijazam vam je na vrhuncu, spremni ste za nove poduhvate? Neka jedan od njih, ipak, bude upoznavanje sa pravnim propisima koji se primenjuju na Vae poslovanje, na Va startap. Administracija nije gubljenje vremena, ve nain da ostvarite i zatitite svoja prava. Forma uva pravo. Ako elite da postavite dobre temelje Vaeg poslovanja, upoznajte se sa zakonima i procedurama koje vae u Republici Srbiji. (Napomena: Tekst je usklaen sa novim propisima dana 2.10.2012. godine)

Jednom reju Firma

Zakon o privrednim drutvima (Sl. glasnik RS, br. 125/2004 i 36/2011 dr. zakon) ne poznaje re firma. Zakonski termini, kojima se oznaavaju oblici organizovanja radi sticanja dobiti su: preduzetnik ortako drutvo komanditno drutvo drutvo sa ogranienom odgovornou akcionarsko drutvo ta god da se odluite da osnujete, registraciju osnivanja obavlja Agencija za privredne registre (u daljem tekstu APR) u saradnji sa Republikim zavodom za statistiku iPoreskom upravom. APR e, u saradnji sa Zavodom za statistiku i Poreskom upravom izvriti registraciju Vae firme kojoj e biti dodeljen matini broj i poreski identifikacioni broj (skraeno: PIB). Pre nego to odluite da se registrujete, u zavisnosti od oblika organizovanja koji odaberete, bie potrebno da pribavite i sainite odreenu dokumentaciju, kao i daoverite potpis na pred organoma nadlenim za overu kao to su Opina ili Sud. Neka dokumenta koja se overavaju, kao to je obrazac overenih potpisa (OP obrazac), zahtevaju se kako pred APR-om, tako i pred Bankom, pa je potrebno overitii vie originalnih primeraka. Prilikom overe, ne zaboravite da jedan original uvek ostaje kod organa nadelnog za overu. Proces registracije firme pred APR-om vodi se prema Zakonu o postupku registracije u agenciji za privredne registre (Sl. glasnik RS, br. 99/2011) i zapoinje podnoenjem Registracione prijave. Traje najvie 5 radnih dana, a zavrava se Reenjem koje donosi APR. Ukoliko registraciona prijava sadri neke nedostatke, APR e doneti Reenje kojimodbacuje Vau registracionu prijavu u kome e taksativno navesti koji su to nedostaci i kako da ih otklonite. Ovo moe produiti proces registracije, pa je potrebno tano popuniti registracionu prijavu, navesti sve podatke i dostaviti svu potrebnu dokumentaciju. Ukoliko ste neto zaboravili da priloite ili ste pogreili, imate 30 dana od dana donoenja ovog Reenja da ponovite prijavu, pozivajui se na isti broj, i da je dopunite odnosno korigujete, uz obavezu doplate 50% od inicijalne takse. Kada su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi, APR e doneti Reenje o osnivanju, i od tog momenta moete se smatrati uspeno registrovanim. Dalji koraci su izraditi peata i otvaranje rauna kod Banke. Iako Zakon o privrednim drutvima ne propisuje obavezu upotrebe peata, veina institucija ga i dalje zahteva. Za izradu peata je potrebno da peatorescu dostavite fotokopiju Reenja o osnivanju uz original na uvid. Otvaranje rauna kod Banke je poseban proces koje Banke samostalno utvruju, pa se pre otvaranja rauna obavezno i podrobno informiete o apsolutno svim konkretim uslovima koje Banke zahtevaju i uslugama koje pruaju. U svakom sluaju, prilikom otvaranja rauna Banka e Vam traiti da dostavite original OP obrasca i da dokumentaciju (Ugovor, karton deponovanih potpisa i slino) overite peatom novoosnovane firme.

Delatnost
Kao to je navedeno, postoji vie oblika organizovanja privrednih drutava, ipak, preovlaujui oblici organizovanja su preduzetnik i drutvo sa ogranienom odgovornou. Bez obzira na oblik organizovanja, potrebno je da registrujete takozvanu pretenu delatnost, odnosno da izaberete jednu delatnost iz Uredbe o klasifikaciji delatnosti(Sl. glasnik RS, br. 54/2010). Osim pretene delatnosti, firma moe obvljti i sve druge zakonom dozvoljene deltnosti. Ukoliko je za neku delatnost potrebno imati posebnu dozvolu ili lecencu, tu delatnost moete obavljati tek po pribavljanju dozvole odnosno licence. Izbor pretene delatnosti je takoe znaajan i sa poreskog aspekta. Dakle, privredni subjekt je u obavezi da registruje samo pretenu delatnost, dok se za sve ostale delatnosti podrazumeva po samom Zakonu da ih moe obavljati (bez donoenja posebnih odluka), osim onih za koje je potrebno prethodno odobrenje, saglasnost ili drugi akt nadlenog organa. U svakom sluaju, obavljanje kako pretene tako i sporednih delatnosti u spoljnotrgovinskom prometu, nije uslovljeno registracijom u Registar privrednih subjekata i ovi podaci nee biti registrovani.

esto se umesto izraza pretena delatnost upotrebljava izraz ifra delatnosti koja oznaava u stvari etvorocifreni broj ispred teksualnog naziva delatnosti. Sve ifre i nazivi delatnosti sadrani su Uredbi o klasifikaciji delatnosti. Na primer, pod ifrom delatnosti 47.19 nalazi se ostala trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama koja obuhvata: trgovinu na malo raznovrsnom robom meu kojom ne preovlauju hrana, pia i duvan, kao i delatnost robnih kua koje se bave optom prodajom raznovrsnih proizvoda, ukljuujui odeu, nametaj, kune aparate, metalnu robu, kozmetiku, nakit, igrake, sportsku opremu i dr. ili 47.41 Trgovina na malo raunarima, perifernim jedinicama i softverom u specijalizovanim prodavnicama obuhvata prodaju na malo u specijalizovanim prodavnicama: raunara i periferne opreme, konzola za video-igre i posebno izraenog softvera, ukljuujui video-igre, a ne obuhvata trgovinu na malo nesnimljenim trakama i diskovima, ija je ifra47.63. Zato je izbor delatnosti vaan? Uredbom o odreivanju delatnosti kod ijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase (Sl. glasnik RS, br. 61/2010, 101/2010, 94/2011 i 83/2012) koja je na snazi od 1.9.2012. godine, odreene su delatnosti kod ijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase iz lana 3. st. 1. i 2. Zakona o fiskalnim kasama (Slubeni glasnik RS, broj 135/04). Prema navedenoj uredbi ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase za sledee oblasti, grane i grupe klasifikacije delatnosti iz Zakona o klasifikaciji delatnosti (Slubeni glasnik RS, broj 104/09) i Uredbe o Klasifikaciji delatnosti(Slubeni glasnik RS, broj 54/10). Ovde su navedene sve ifre delatnosti, iako nisu sve vezane za ono ime bi se Va startap bavio: 1) Delatnosti u okviru sledeih oblasti, odnosno grupa: 47.91 Trgovina na malo posredstvom pote ili interneta; 49.10 elezniki prevoz putnika, daljinski i regionalni; 49.20 elezniki prevoz tereta; 49.31 Gradski i prigradski kopneni prevoz putnika; 49.32 Taksi prevoz; 49.39 Ostali prevoz putnika u kopnenom saobraaju; 49.41 Drumski prevoz tereta; 49.42 Usluge preseljenja; 50.30 Prevoz putnika unutranjim plovnim putevima; 50.40 Prevoz tereta unutranjim plovnim putevima; 51.10 Vazduni prevoz putnika; 51.21 Vazduni prevoz tereta; 52.21 Uslune delatnosti u kopnenom saobraaju; 53 Potanske aktivnosti; 55.90 Ostali smetaj studentski i aki domovi; 59.14 Delatnost prikazivanja kinematografskih dela; 61 Telekomunikacije; 64 Finansijske usluge, osim osiguranja i i penzijskih fondova; 65 Osiguranje, reosiguranje i penzijski fondovi, osim obaveznog socijalnog osiguranja; 66 Pomone delatnosti u pruanju finansijskih usluga i osiguranju; 69.10 Pravni poslovi; 81.21 Usluge redovnog ienja zgrada; 81.22 Usluge ostalog ienja zgrada i opreme; 81.29 Usluge ostalog ienja; 84.30 Obavezno socijalno osiguranje; 85 Obrazovanje; 86 Zdravstvene delatnosti zdravstvene usluge koje se obezbeuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja; 87 Socijalna zatita sa smetajem; 88 Socijalna zatita bez smetaja; 90 Stvaralake, umetnike i zabavne delatnosti; 91 Delatnost biblioteka, arhiva, muzeja, galerija i zbirki i ostale kulturne delatnosti; 92 Kockanje i klaenje; 93 Sportske, zabavne i rekreativne delatnosti; 94.91 Delatnost verskih organizacija; 95.23 Popravka obue i predmeta od koe; 95.25 Popravka satova i nakita; 2) Pojedine delatnosti u okviru sledeih grupa, i to: 47.99 Ostala trgovina na malo izvan prodavnica, tezgi i pijaca: - prodaja preko automata, - prodaja preko putujuih prodavaca ulina prodaja sladoleda, lozova, kokica i tampe kolporteri; 75.00 Veterinarske delatnosti Primarna terenska zdravstvena zatita ivotinja, poslovi iz Programa mera zdravstvene zatite ivotinja, poslovi dezinfekcije i deratizacije u objektima u kojima se dre i uzgajaju ivotinje i aktivnosti na spreavanju pojavljivanja, irenja i suzbijanja zaraznih bolesti ivotinja;

96.09 Ostale nepomenute line uslune delatnosti aktivnost istaa cipela, nosaa, lica za naplatu parkiranja automobila. Delatnostima, za koje u smislu lana 1. ove uredbe ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase, smatraju se i delatnosti koje obavlja preduzetnik koji plaa porez na prihode od samostalne delatnosti na paualno utvreni prihod i koji nije obveznik poreza na dodatu vrednost, i to: Delatnosti u okviru sledeih oblasti, odnosno grupa: 33.11 Popravka metalnih proizvoda; 33.12 Popravka maina; 33.13 Popravka elektronske i optike opreme; 33.14 Popravka elektrine opreme; 33.15 Popravka i odravanje brodova i amaca; 33.17 Popravka i odravanje druge transportne opreme; 33.19 Popravka ostale opreme; 37 Uklanjanje otpadnih voda; 38.11 Skupljanje otpada koji nije opasan; 43.11 Ruenje objekata; 43.12 Priprema gradilita; 43.13 Ispitivanje terena buenjem i sondiranjem; 43.21 Postavljanje elektrinih instalacija; 43.22 Postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema; 43.29 Ostali instalacioni radovi u graevinarstvu; 43.31 Malterisanje; 43.32 Ugradnja stolarije; 43.33 Postavljanje podnih i zidnih obloga; 43.34 Bojenje i zastakljivanje; 43.39 Ostali zavrni radovi; 43.91 Krovni radovi; 43.99 Ostali nepomenuti specifini graevinski radovi; 45.20 Odravanje i popravka motornih vozila; 74.20 Fotografske usluge; 81.10 Usluge odravanja objekata; 81.30 Usluge ureenja i odravanja okoline; 95.11 Popravka raunara i periferne opreme; 95.12 Popravka komunikacione opreme; 95.21 Popravka elektronskih aparata za iroku upotrebu; 95.22 Popravka aparata za domainstvo i kune i batenske opreme; 95.24 Odravanje i popravka nametaja; 95.29 Popravka ostalih linih predmeta i predmeta za domainstvo; 96.01 Pranje i hemijsko ienje tekstilnih i krznenih proizvoda; 96.02 Delatnost frizerskih i kozmetikih salona; 96.03 Pogrebne i srodne delatnosti. Delatnostima za koje, u smislu lana 1. ove uredbe, ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase smatraju se i: - delatnosti iz Zakona o komunalnim delatnostima (Slubeni glasnik RS, broj 88/11), osim pruanja usluga na pijacama: izdavanje u zakup objekata, tezgi i prostora na njima; - poslovi iz Pravilnika o odreivanju poslova koji se smatraju starim i umetnikim zanatima, odnosno poslovima domae radinosti, nainu sertifikovanja istih i voenju posebne evidencije izdatih sertifikata (Slubeni glasnik RS, broj 56/12), osim kamenorezakog zanata iz lana 2. stav 2. taka 26) tog pravilnika.

Preduzetnik
Privatni preduzetnik, odnosno preduzetnik, u smislu Zakona o privatnim preduzetnicima (Sl. glasnik SRS, br. 54/89 i 9/90 i Sl. glasnik RS, br. 19/91, 46/91, 31/93 odluka USRS, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/2002, 101/2005 dr. zakon, 55/2004 dr. zakon, 61/2005 dr. zakon i 36/2011 dr. zakon; Vana napomena:danom poetka primene Zakona o privrednim drutvima (Sl. glasnik RS, br. 36/2011), odnosno 1. februara 2012. godine, ovaj zakon prestaje da vai, osim odredaba koje se odnose na ortake radnje koje prestaju da vae 1. januara 2013. godine.) i Zakona o privrednim drutvima, jeste fiziko lice koje, radi sticanja dobiti, osniva radnju i samostalno obavlja delatnost. Za obavljanje samostalne delatnosti, preduzetnik osniva radnju, odnosno odgovarajui oblik poslovanja: radionica, kancelarija, biro, servis, agencija, studio, pansion, apoteka, ordinacija i sl.

Najvanije u vezi sa ovim oblikom organizovanja odnosno poslovanja je pravno shvatanje imovine preduzetnika. U imovinu fizikog lica koje ima svojstvo preduzetnika ulaze prava, potraivanja i sredstva ostvarena kroz delatnost za koju je radnja registrovana, ali i prava, potraivanja i sredstva ostvarena izvan nje, iz drugih materijalno pravnih odnosa, na primer nasleivanjem, poklonom, igrom na sreu i slino. Prema Reenju Vieg trgovinskog suda, P. 9249/2007(2) od 3.4.2008. godine (Sudska praksa trgovinskih sudova Bilten br. 2/2008) imovinu fizikog lica koje ima svojstvo preduzetnika optereuju i sve obaveze fizikog lica, znai i obaveze koje su preuzete iz obavljanja privredne delatnosti, ali i koje su preuzete izvan nje. Postoji samo jedan pravni subjekat, to je fiziko lice i njegova celovita imovina kojom on odgovara za obaveze i iz jedne i iz druge vrste pravnih odnosa, odnosno nosilac prava i iz jednih i iz drugih materijalno pravnih odnosa je to isto fiziko lice. Takoe, injenica brisanja preduzetnika iz registra privrednih subjekata nije pravno relevantna za odgovornost po osnovu nastalih imovinskih obaveza u vezi sa obavljanjem delatnosti, fizikog lica koje je bilo registrovano kao preduzetnik. Preduzetnik nema svojstvo pravnog lica, stranaku i pravnu sposobnost ima fiziko lice koje je registrovano kao preduzetnik. Stoga, brisanjem preduzetnika i na taj nain prestankom svojstva preduzetnika, ne prestaje odgovornost fizikog lica koje je bilo registrovano kao preduzetnik za nastale obaveze (Reenje Privrednog apelacionog suda, P. 424/2012 od 19.9.2012. godine) Prednost organizovanja u preduzetniki oblik je mogunost da fiziko lice koje je preduzetnik nesmetano raspolae ostvarenom dobiti, odnosno sredstvima koja su ostvarena delovanjem preduzetnika. Mana je to to fiziko lice kao preduzetnik, za preuzete obaveze, odgovara celokupnom svojom imovinom. Da, celokupnom svojom imovinom. Postupak registracije pokree se podnoenjem prijave Agenciji, a moe da se pokrene i po slubenoj dunosti. Registrcionu prijvu podnosi: osniv - preduzetnik ovlaeno lice (poslovoa, odnosno prokurista) punomonik s priloenim pismenim punomojem, potpisnim od strne osniv preduzetnik i overenim od strne ndlenog orgn (optine ili sud). Ako osniv preduzetnik d svoje punomoje dvoktu, ono ne mor biti overeno u optini ili sudu.

Prijve se mogu podneti: lino u seditu APR u Beogrdu orgnizcionim jedinicm APR u optinm s kojim Agencij im zkljuen sporzum (ko se registrcion prijv podnosi u optini, ko dtum i vreme njenog dostvljnj uzim se dtum i vreme njenog prijem u Agenciji) preporuenom potom (ko se registrcion prijv podnosi potom, ko dtum i vreme njenog dostvljnj uzim se dtum i vreme njenog prijem u Agenciji). Registrcione prijve se mogu preuzeti u Agenciji, orgnizcionim jedinicm APR i optinskim kncelrijm uz dokz o uplti nknde u iznosu od 120,00 dinr (shodnoOdluci o nkndm z registrciju i druge usluge koje pru Agencij z privredne registre u okviru registr privrednih subjekt i Registr jvnih glsil) ili bespltno preuzeti s Internet strne Agencije. Potrebn dokumentcij z osnivnje preduzetnik: jedinstven registrcion prijv osnivnj preduzetnik i registrcije u jedinstveni registr poreskih obveznik s unetim relevntnim podcim fotokopij line krte ili pso osniv preduzetnik dokz o uplenoj nkndi u iznosu od 1.000,00 dinr n run Agencije z privredne registre ukoliko se preduzetnik registruje z obvljnje deltnosti z koju se tri prethodn sglsnost ndlenog orgn ko uslov z registrciju APR je potrebno podneti i reenje ndlenog orgn u originlu ili overenoj kopiji. Z preduzetnike koji ispunjvju uslove z registrciju APR dostvlj poreskoj uprvi podtke z dodelu i odreivnje PIB- i z upis u jedinstveni registr poreskih obveznik. Ukoliko su ispunjeni uslovi z dodelu PIB- isti e biti registrovn i unet u reenje o osnivnju preduzetnik. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi z dodelu PIB- preduzetnik e biti registrovn i obveten d se z dodelu PIB- obrti poreskoj uprvi. APR po slubenoj dunosti dostvlj ndlenom PIO Fondu prijvu n osigurnje z preduzetnik i vri prijvu obveznik plnj doprinos Republikom zvodu z zdrvstveno osigurnje. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi z registrciju obveznik plnj doprinos u RZZO preduzetnik e biti registrovn u APR-u i obveten d se z prijvu obveznik plnj doprinos obrti RZZO. Preduzetnik nije u obavezi da upotrebljava peat u poslovnim pismima i drugim dokumentima sem u sluajevima koji moraju biti posebno propisani zakonom, ali se u praksi peat i dalje zahteva naroito od Banaka i Dravnih institucija. Prilikom izbor nziv, osniv preduzetnik prethodno mor d proveri n Internet strni APR d li je n teritoriji Republike Srbije ve registrovn preduzetnik s istim ili slinim nzivom. Nziv nije obvezn deo poslovnog imen. Poslovno ime preduzetnika moe biti ili na irilinom ili na latininom pismu

Po prijemu registracione prijave APR proverava da li je u registru pod istim nazivom ve registrovano drugo pravno lice ili preduzetnik ili je ve podneta prijava za registraciju pod istim nazivom ili je ve rezervisan u skladu sa zakonom, odnosno da li je naziv odreen u skladu sa zakonom. Preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom i s toga poslovno ime preduzetnika mora da se razlikuje od naziva drugog preduzetnika tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim preduzetnikom odnosno zabludu u pogledu predmeta poslovanja preduzetnika. Odredbe Zakona o privrednim drutvima predstavljaju osnov za odbacivanje zahteva za registraciju naziva preduzetnika ukoliko na teritoriji Republike Srbije ve postoji aktivan preduzetnik sa istim ili slinim nazivom koji bi mogao dovesti do zabune o preduzetniku ili njegovoj delatnosti. Iz navedenih razloga, preporuujemo da podnosioci registracionih prijava osnivanja preduzetnika ili prijava za promenu naziva postojeih preduzetnika, izvre pretragu ve registrovanih ili rezervisanih naziva, kako bi izbegli neeljeno odbacivanje zahteva za registraciju. Naziv nije obavezan deo poslovnog imena. Naziv moe biti na stranom jeziku, moe da sadri pojedine strane rei ili karaktere, na latininom pismu engleskog jezika, kao i arapske ili rimske brojeve. Preduzetnik moe u poslovanju da koristi i prevod poslovnog imena ili prevod skraenog poslovnog imena na jeziku nacionalne manjine ili stranom jeziku u kom sluaju se i prevod registruje, s tim da se NAZIV ne prevodi. SAGLASNOST: Poslovno ime, naziv na stranom jeziku kao i njihovi pridevski oblici mogu da sadre naziv Rebulike Srbije ili njene teritorijalne jedinice i autonomne pokrajine, uz prethodnu saglasnost nadlenog organa kao i naziv strane drave ili meunarodne organizacije, uz saglasnost nadlenog organa te drave ili meunarodne organizacije. Poslovno ime preduzetnika moe da sadri lino ime fizikog lica uz njegovu saglasnost, odnosno saglasnost njegovih zakonskih naslednika ukoliko je to lice umrlo. Poslovno ime preduzetnika obavezno sadri sledee elemente: ime i prezime preduzetnika opis pretene delatnosti oznaku pr ili preduzetnik sedite (mesto sedita preduzetnika bez navoenja adrese odnosno ulice i broja). Primer: PETAR PETROVI, PREDUZETNIK, TRGOVINSKA RADNJA, PIROT/PETAR PETROVI, PREDUZETNIK ,TRGOVINSKA RADNJA, PIROT Poslovno ime moe da sadri i sledee elemente: naziv preduzetnika oznake kojima se blie odreuje predmet poslovanja Primer: PETAR PETROVI PREDUZETNIK TRGOVINSKA RADNJA ZA PRODAJU KUNIH APARATA PERA PIROT/ PETAR PETROVI PREDUZETNIK TRGOVINSKA RADNJA ZA PRODAJU KUNIH APARATA PERA PIROT Skraeno poslovno ime obavezno sadri: ime i prezime preduzetnika oznaku pr ili preduzetnik ili ortaci ili or naziv Primer: PETAR PETROVI PREDUZETNIK PERA / PETAR PETROVI PREDUZETNIK PERA Ukoliko puno poslovno ime preduzetnika ne sadri naziv, preduzetnik nee moi da registruje skraeno poslovno ime. Nie su navedene sve deltnosti z koje je potrebn prethodn sglsnost ko uslov z registrciju: zdrvstvene deltnosti (ordincije, klinike) reenje zdrvstvenog inspektor ministrstv zdrvlj o ispunjenosti uslov z obvljnje trene deltnosti apoteke reenje zdrvstvenog inspektor ministrstv zdrvlj o ispunjenosti uslov z obvljnje apotekarske deltnosti psiholoko svetovlite reenje ministrstv rd, zpoljvnj i socijlne politike veterinrske ordincije i veterinarske poteke reenje inspektor ministrstv poljoprivrede, umrstv i vodoprivrede

obvljnje deltnosti od opteg interes i komunlne deltnosti ugovor ndlenog optinskog orgn d je poverio obvljnje odreene deltnosti preduzetniku gencij z zpoljvnje reenje ministrstv ekonomije i regionlnog rzvoj poslovi sudskih vetk uslov z registrciju je reenje o upisu u registr stlnih vetk poslovi stejnog uprvnik uslov z registrciju je licenc Agencije z licencirnje stejnih uprvnik poslovi zstupnj u osigurnju uslov z registrciju je dozvol Nrodne bnke o ispunjenosti uslov z obvljnje te deltnosti tksi prevoz ukoliko je odlukom orgn loklne smouprve propisno d je potrebno d tksi prevoznik ispunjv i druge uslove pored zkonom propisnih, ond je potrebno d se uz registrcionu prijvu osnivnj dostvi i dokumentcij propisn tom odlukom. D li tksi prevoznik treb d podnese i dodtnu dokumentciju procenjuje se prem optini u kojoj e biti sedite tksi prevoznik promet oruj, delov z oruje i municije reenje ministrstv unutrnjih poslov Preduzetnik bir samo jednu pretenu deltnost, u skldu s Zkonom o klsifikciji deltnosti i Odlukom o klasifikaciji delatnosti. Prilikom registrcije, preduzetnik ne dostvlj potvrdu ndlenih inspekcijskih slubi o ispunjenosti uslov u pogledu prostor u kome se deltnost obvlj, osim kod proizvodnje, promet, distribucije, prerde i usklditenj mterij opsnih i tetnih po zdrvlje ljudi i ivotne sredine, ko i deltnosti z koje drugi mterijlni zkoni izriito propisuju posebne uslove, dte sglsnosti imju prethodni krkter u odnosu n registrciju. Ispunjenost nvedenih uslov proverv ndleni orgn u postupku redovnog inspekcijskog ndzor. Oblik obvljnj deltnosti moe biti smostln kd je osniv preduzetnik jedno fiziko lice, ili ortki kd se moe registrovti njvie 10 fizikih lic ko osnivi ortci. Prilikom podnoenj registrcione prijve osnivnj osniv preduzetnik im mogunost d poetk obvljnj deltnosti odredi s dnom donoenj reenj o registrciji osnivnj ili d osnivnje preduzetnik bude registrovno bez podtk o dtumu poetk obvljnj deltnosti. Za korienje usluge elektronske prijave preduzetnika neophodno je podneti elektronsku prijavu putem korisnike aplikacije za prijem elektronske prijave kojom se obezbeuje prijem elektronskih dokumenata i dokaz o uplati naknade za registraciju. Potpisivanje elektronske prijave i dokumenata, kao i overa elektronskih dokumenata, vri se u skladu sa propisima kojima se ureuje elektronski potpis i elektronski dokument. Ukoliko je elektronska prijava uspeno izvrena, podnosilac prijave e dobiti potvrdu o primljenoj elektronskoj prijavi na elektronsku adresu koja je registrovana kao elektronska adresa za prijem pote ili na elektronsku adresu navedenu u prijavi. Za preduzetnike koji ispunjavaju uslove za registraciju APR dostavlja poreskoj upravi podatke za dodelu i odreivanje PIB-a i za upis u jedinstveni registar poreskih obveznika. Ukoliko su ispunjeni uslovi za dodelu PIB-a isti e biti registrovan i unet u reenje o osnivanju preduzetnika. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi za dodelu PIB-a preduzetnik e biti registrovan i obaveten da se za dodelu PIB-a obrati poreskoj upravi. APR po slubenoj dunosti dostavlja nadlenom PIO Fondu prijavu na osiguranje za preduzetnika i vri prijavu obveznika plaanja doprinosa Republikom zavodu za zdravstveno osiguranje. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi za registraciju obveznika plaanja doprinosa u RZZO preduzetnik e biti registrovan u APR-u i obaveten da se za prijavu obveznika plaanja doprinosa obrati RZZO. Rok za registraciju osnivanja preduzetnika je 5 dana. U sluju kd je registrcij osnivnj izvren bez podtk o dtumu poetk obvljnj deltnosti preduzetnik im obvezu d poetk obvljnj deltnosti prijvi Registru nkndno registrcionom prijvom promene prijve poetk obvljnj deltnosti, a ukoliko to ne uini, ko poetk obvljnj deltnosti bie registrovn dtum donoenj reenj. Od dtum poetk obvljnj deltnosti preduzetniku poinju tei sve obveze jvnih prihod (porezi, doprinosi i ostli jvni prihodi).

Drutvo sa ogranienom odgovornou

Osnivanje, rad i prestanak Drutva sa ogranienom odgovornou (d.o.o.) propisan je Zakonom o privrednim drutvima i Zakonu o postupku registracije u agenciji za privredne registre. U smislu Zakona o privrednim drutvima Drutvo s ogranienom odgovornou jeste privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica, u svojstvu lanova drutva, radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom. Drutvo sa ogranienom odgovornou je mogue da bude osnovano od strane jednog lica, bilo pravnog ili fizikog, u kom sluaju se radi o jednolanom d.o.o. U sluaju vielanog drutva, osnivai mogu biti bilo pravna bilo fizika lica ili kombinacija pravnih i fizikih lica. Drutvo s ogranienom odgovornou, bilo jednolano ili vielano, odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom koja je odvojena od imovine lanova. lan, odnosno lanovi d.o.o., bili oni pravna ili fizika lica, ne odgovaraju za obaveze Drutva, osim do visine upisanog a neuplaenog uloga. Strana i domaa kako pravna tako i fizika lica mogu pod jednakim uslovima biti lanovi Drutva, s tim to je za strana fizika lica potrebno da uz ostalu dokumentaciju dostave adresu boravita u Republici Srbiji. Osim prednosti koje se tiu razgranienja odgovornosti lanova Drutva za obaveze Drutva, i mogunosti poveanja osnivakog uloga kojim se poveava i mogunost naplate od strane poverilaca, drutvo sa ogranienom odgovornou ima i mane koje se ogledaju u poveanoj administraciji, obavezom angaovanja knjigovoe, kao i oteanog pristupa novanim sredstvima Drutva od strane osnivaa. Naime, Drutvo raspodeljuje dobit lanovima drutva, i to prema njihovim procentualim udelima, iskljuivo onda kada posluje sa dobitkom. Sa druge strane, kupovinom udela u drutvu stiu se osnivaka prava, odnosno prava upravljanja i sticanja dobiti. Sa aspekta Vaeg startapa najjednostavniji nain da prodate startap je da prodate Va vlasniki udeo, u delu ili u celosti. Drutvo sa ogranienom odgovornou se osniva Ugovorom o osnivanju ako je u pitanju vielano Drutvo, odnosno Odlukom o osnivanju ukoliko se radi o jednolanom drutvu. Ugovor ili Odluka imaju zajedniki termin Akt o osnivanju, odnosno osnivaki Akt. Akt o osnivanju mora biti overen pred Sudom ili drugim organom nadlenim za overu. Osnivaki akt drutva s ogranienom odgovornou mora da sadri: puno ime i prebivalite svakog fizikog lica i poslovno ime i sedite svakog pravnog lica lana drutva; poslovno ime i sedite drutva; delatnost; iznos osnovnog kapitala i iznos, vrstu i vrednost uloga svakog osnivaa i opis vrste i vrednost nenovanog uloga; nain i vreme unoenja nenovanih uloga, odnosno vreme uplate novanih uloga; ukupan iznos trokova osnivanja, odnosno procenjeni iznos svih trokova plaenih od drutva ili zaraunatih drutvu u vezi osnivanja, a po potrebi i trokove pre nego to je utvreno da drutvo ispunjava uslove za poetak poslovanja; odobrene posebne pogodnosti bilo kom licu koje je uestvovalo u osnivanju drutva ili u poslovima pre osnivanja drutva ili utvrivanja ispunjenosti uslova za poetak poslovanja. Osnivaki Akt moe da sadrati i druge odredbe, ukljuujui i odredbe koje moe sadrati i ugovor lanova drutva. Naroito, moe sadrati odredbu da li je potrebna overa izmene Osnivakog akta Drutva. Drutvo sa ogranienom odgovornou mora imati zastupnika drutva, odnosnoDirektora. Direktor se moe imenovati osnivakima Aktom ili Odlukom o imenovanju direktora. Direktor drutva ne mora biti u radnosm odnosu sa Drutvom. Drutvo moe imati i vie od jednog Direktora. Ulog u drutvo s ogranienom odgovornou moe biti novani ili nenovani, ukljuujui i izvreni rad i pruene usluge Drutvu. Ulozi lanova drutva s ogranienom odgovornou ne moraju biti jednake vrednosti, odnosno lanovi mogu imati razliite udele u Drutvu koji se iskazuju u procentima. Ulozi u drutvo s ogranienom odgovornou, novani ili nenovani, ulau se u drutvo u skladu sa osnivakim Aktom drutva. Novani deo osnovnog kapitala drutva sa ogranienom odgovornou na dan uplate iznosi najmanje 100,00 dinara (slovima: sto dinara). Uplata na privremeni, odnosno depozitni raun se obavlja kod izabrane Banke, koja izdaje Potvrdu o uplaenom osnivakom kapitalu. Prilikom uplate Banci se dostavlja na original Akta o osnivanju. Ukoliko se upisuje i unosi nenovni kpitl, u Osnivkom ktiu osnivi treb d isku osnivki kpitl u dinrskoj protivvrednosti, n dn upis, odnosno unos osnivkog kpitl u privredno drutvo.

Uz uredno popunjenu jedinstvenu registrcionu prijvu osnivnj prvnih lic i drugih subjekt i upis u jedinstveni registr poreskih obveznik, prilu se: dokz o identitetu osniv (fotokopij line krte ili pso fizikog lic i/ili izvod iz Registr u kome je registrovno prvno lice) Akt o osnivnju drutv (Odluk ili Ugovor), s overenim potpisim osniv Potvrd bnke o uplti novnog ulog n privremeni run. odluk o imenovnju zstupnik drutv, ko zstupnik nije odreen osnivkim ktom overen potpis zstupnik (OP obrzc) dokz o uplti nknde z osnivnje (visine nknd z osnivnje). Privredni subjekti koji se registruju u Agenciji z privredne registre registrcijom dobijju registrski/mtini broj i PIB (ukoliko su ispunjeni uslovi z upis u jedinstveni registr poreskih obveznik). Ukoliko nisu ispunjeni uslovi z dodelu i odreivnje PIB, privredni subjekt e biti registrovn u APR uz obvetenje d se z dodelu PIB obrti Poreskoj uprvi. APR po dtom ovlenju u jedinstvenoj registrcionoj prijvi, dostvlj ndlenom PIO Fondu prijvu n osigurnje z osniv koji upie u prijvi d ne zsniv rdni odnos u privrednom subjektu, i prijvu poetk obvljnj deltnosti. APR po dtom ovlenju u jedinstvenoj registrcionoj prijvi, dostvlj Republikom zvodu z zdrvstveno osigurnje podtke potrebne z registrciju obveznik plnj doprinos. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi z registrciju obveznik plnj doprinos u RZZO privredni subjekt e biti registrovn u APR uz obvetenje d se z prijvu obveznik plnj doprinos obrti RZZO. Broj run z upltu nknde z osnivnje je 840-29770845-52, bez oznake modela, s pozivom n broj 01. Visina naknade za osnivanje d.o.o. trenutno iznosi 4.500 dinara.

Poevi od 1.10.2012. godine, ova taksa se vie ne plaa: Broj run z upltu tkse z registrski/mtini broj: Broj run je 840-742221843-57, Model je 97 u nstvku se u polje poziv n broj upisuje ifr s spisk optin (spisak se nalazi ovde:http://www.apr.gov.rs/portals/0/privredna%20drustva/Tabela%20Zavoda%20za%20statistiku%20MBR.pdf) . Iznos tkse z dobijnje registrskog/mtinog broj kroz reenje Agencije, od Republikog zvod z sttistiku je 2.140,00 din. Uz svki zhtev z registrciju osnivnj privrednog subjekt, osim navedenih dokz o plenim naknadama, dostavlja se i dokaz o plaenoj naknadi za registraciju i objavljivanje osnivakog akta u iznosu od 1.000,00 dinara koja se uplauje n run Agencije z privredne registre br. 840-29770845-52. Zhtev z registrciju osnivnj privrednog subjekt i prte dokumentcij dostvljju se u jednom primerku, potom ili lino, u prostorijm Agencije z privredne registre odnosno u orgnizcionim jedinicm Agencije. Ukoliko je zkonom predvieno d se uz registrcionu prijvu dostvlj overen dokumentcij to podrzumev overu od strne orgn ndlenog z overu potpis, to je sud ili optinski orgn uprve. Dokumentcij koj je overen od strne orgn ndlenog z overu potpis u inostrnstvu postje strn jvn isprv te mor biti snbdeven Apostille-om ukoliko je re o zemlji koj je potpisnic Hke konvencije o ukidnju potrebe leglizcije strnih jvnih isprv, osim ko izmeu konkretne strne zemlje i Republike Srbije nije zkljuen biltelrni sporzum o meusobnom priznvnju jvnih isprv bez leglizcije. U sluju d konkretn strn zemlj nije potpisnic Hke konvencije i nem zkljuen biltelrni sporzum s Republikom Srbijom o meusobnom priznvnju jvnih isprv bez leglizcije, potrebn je tzv. pun leglizcij. Uz dokumentciju koj je n strnom jeziku, dostvlj se prevod n srpski jezik overen od stlnog sudskog tum. Ovo se naroito odnosi na pravna lica registrovana u inostranstvu strane firme, jer one pod jednakim uslovima mogu biti lanovi domaeg Drutva, samo je potrebno da se sva dokumentacija dostavi u originalu i prevodu. Prevodici, odnosno sudski tumai po pravilima struke povezuju original sa prevodom. Pozitivnim zkonskim odredbm zbrnjen je registrcij osnivnj privrednog drutv pod poslovnim imenom/nzivom koji ve postoji u Registru ili pod imenom koje moe biti zmenljivo ili izzivti zbunu o privrednom drutvu ili o njegovoj deltnosti. Po preuzimanju Reenja o osnivanju d.o.o. potrebno je izraditi peat Drutva, bez obzira na to to je Zakonom ta obaveza ukinuta, peat drutva se i dalje zahteva od strane Banaka, Poreske uprave i drugih Dravnih institucija. Prenos sredstava sa privremenog rauna Drutva na raun Drutva vri se u Banci, a prema poslovnoj politici izabrane banke prilae se dokumentacija koja izmeu ostalog sadri i originalni overeni Akt o osnivanju Drutva i originalni overeni OP obrazac. Sva dokumenta prilikom otvaranja rauna Drutva overavaju se peatom Drutva i potpisuju od strane lica ovlaenog za zastupanje, odnosno Direktora. Po otvaranju rauna u Banci, potrebno je taj podatak dostaviti APR-u, kako bi se kompletirali podaci o Drutvu. Savetujemo da po zavretku procesa registracije pribavite overen Izvod iz registra za novoosnovano Drutvo.

Imate Firmu
Okonanjem procesa registracije, moete se smatrati imaocem Firme. Jasno je da Vaem startapu nisu potrebne administrativne prepreke i da svoje vreme elite da posvetite njegovom razvoju. Zato ih nemojte dozvoliti. Ukoliko napravite pukotinu u temelju, mogue je da e to predstavljati smetnju daljem razvoju Vae Firme. Da bi ste to spreili, moete da uradite dve stvari: ozbiljno se posvetite pravnim aspektima, kako registracije tako i poslovanja (zaista nije teko, sajtwww.apr.rs je veoma informativan, ima primere apsolutno svih dokumenata koja e Vam ikada zatrebati pred APR-om zajedno sa objanjenjima) ili angaujte nekog ko se dobro razume u materiju i u koga imate poverenja. U daljem poslovanju, posebnu panju posvetite Ugovorima koje zakljuujete, aspektima intelektualne svojine i zatite podataka o linosti. Ugovori su pravni osnov rasta i napretka Vae Firme. Nije potrebno da svi budu ekonomski lukrativni, ali potrebno da budu pravno valjani, jasni i to precizniji, s obzirom da se njima na neto obavezujete i stiete neka prava. Sauvajte svoju intelektualnu svojinu za sebe. Svoje ideje nemojte davati na uvid potencijalnim partnerima ukoliko nisu spremni da sa Vama zakljue Ugovor o poverljivosti (poznatiji pod svojim engleskim nazivima Confidentiality Agreement CA,Confidential Disclosure Agreement CDA odnosno Non-Disclosure Agreement NDA). Nemojte pritom ii u drugu krajnost i biti paranoini, imajte na umu i ovakveperspektive i, naravno, to da je egzekucija vanija od samih ideja. Ukoliko se Vaa Firma bavi komunikacijom sa fizikim licima, posebnu panju obratite na Zakon o zatiti podataka o linosti. Za sve nedoumice koje moda budete imali obratite se za objanjenje strunim licima. NAPOMENA AUTORA: Dana 2.10.2012. godine tekst je auriran u skladu sa poetkom primene novih propisa u pogledu plaanja administrativnih taksi i delatnosti za ije obavljanje nije potrebno vriti evidenciju prometa putem fiskalne kase. Dana 26.11.2012. tekst je auriran sentencom Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 424/2012 od 19.9.2012. godine o negaenju obaveza fizikog lica po gaenju preduzetnike radnje tog lica.