JOGA I VI Sadraj Sadraj Uvod 13 Joga i njeni koreni 19 Na putu 31 Vae vebanje 41 Od poetka: osnovni principi 55 Duboko oputanje

63 Pranajama: svesnost daha 69 Nauite da stojite 93 Jednostavna istezanja 99 Pozdrav suncu: talas 109 Stojei poloaji 121 Obrnuti poloaji i ravnotea na rukama Izvijanje 171 Sedei poloaji i preklopi 193 Uvrtanje u sedeem poloaju 211 Prepuruene vebe: nizovi 221 Renik sanskrtskih termina 243

137

Zahvalnice Ova knjiga ne bi bila mogua bez Vande Skaraveli (Vanda Scaravelli), koja mi je otkrila znaenje bezuslovne ljubavi i ije su mi uenje i podrka pomogli da napiem ovu knjigu. elim da joj se zahvalim na ogromnom uticaju koji je izvrila na mene, ali u isto vreme preuzimam na sebe punu odgovornost za dalji razvoj svog uenja i sadraj ove knjige. Htela bih, takoe, da se zahvalim mnogim sledbenicima koje sam obuavala tokom niza godina posebno onima koji su ostali uz mene kroz sve moje uspone i padove, kao i instruktorima u svom studiju koji su mi pomogli da se razvijem i uzdignem, posebno Monici Vos (Monica Voss) koja je uvek bila tu da me saslua. Ljudima koji su me vodili putem sopstvenog izleenja, Oven Dejmsu (Owen James), Majklu Adamsu (Michael Adams), Meri Vajner (Mary Weiner) i mnogim drugima, kojima se takoe zahvaljujem. A posebno uspomeni na Dejson Denga (Jason Zheng) koji mi je pomogao da stanem na sopstvene noge, ostavljajui po strani sopstvenu patnju. Zahvaljujem se svojoj porodici koja me je paljivo negovala kada je to bilo neophodno i koja me je nesebino podravala na mom neuobiajenom putu. Kao i Edu, koji me je ohrabrio da kupim kompjuter i verovao u mene. Hvala Paoli Skaraveli (Paola Scaravelly) i Donu Koenu (Jon Cohen) za mnoge mirne i srene sate provedene u njihovom domu. Ova knjiga je nastajala u vie faza. Moje prvo iskustvo sa pisanjem je bila broura jednostavnih poloaja. Moj sledei poduhvat je bila Podloga, disanje i kima, sopstveno izdanje prirunika za poetnike, koji sam sastavila zajedno sa Lin Vili (Lyn Wylie). Lin mi je pomogla da preem put od ideje o pisanju prirunika do njenog pretvaranja u konkretni tekst na papiru. Danita Haldorson (Danita Halldorson) je

inicirala raspravu o joga uenju i njegovom dananjem znaenju. Moj agent, Lusinda Vardej (Lucinda Vardey), koja je takoe instruktor joge, ohrabrila me je da napiem knjigu za ljude na putu , za sve meu vama koji su se ve oprobali u vebanju joge. Sara Dejvis (Sarah Davies), moj izdava, kao i zaposleni u Rendom Hausu, bili su strpljivi i puni podrke. Rik Potruf (Rick Pottruff) i Rob Hauard (Rob Howard) nisu tedeli svoje vreme. Njihov udotvoran dar je unapredio ovu knjigu. Htela bih, takoe, da se zahvalim i tebi, itaoe. Bez obzira da li tek poinje sa jogom, da li joj se vraa ili eli da proiri i produbi svoje sadanje znanje, nadam se da e otkriti radost, izazov i korist inei jogu delom svoga ivota, i da e ti ova knjiga biti od pomoi na tvom putu. ESTER MAJERS Toronto, 1996 Uvod Sa indijskom filozofijom sam se upoznala tokom gimnazije kada sam proitala priu Rabindranata Tagorea. Rekao je da Istok moe mnogo da naui od Zapada, ali i da Zapad moe da ui od Istoka. U to vreme sam bila usmerena na naunu karijeru i nisam mogla da zamislim ta bi to Zapad mogao da naui od Istoka. Upravo sam otkrila. Poela sam da vebam jogu 1972., dok sam boravila u Londonu, u Engleskoj. Bila sam deo eksprimentalnog projekta osnovanog pod pokroviteljstvom Filadelfijskog milosrdnog udruenja iji je predsednik bio psihijatar R.D. Leng. Cilj udruenja je bio da prui azil i obezbedi smetaj ljudima koji bi inae bili hospitalizivani na psihijatrijskoj klinici, posebno obolelima od izofrenije. To je bila jedna meavina bivih pacijenata, terapeuta, profesionalnih instruktora i ostalih, poput mene, koji su jednostavno eleli da uestvuju u ovakvom eksperimentu. U duhu ezdesetih, mi smo pokuavali da sruimo pravila institucija i drutvene norme. Hteli smo da stvorimo okruenje u kome e ljudi biti ono to jesu da lee i izlee svoj duh i svoj um. ivela sam i radila u udruenju oko pet godina u prijateljskom okruenju. Kada sam otila, oseala sam se, kako sam i oekivala, kao srednjevekovni iskuenik na probi. Poto sam opstala, doivela sam veliko proienje i isceljenje. To je ujedno bila i klica veine mojih buduih uspeha i postignua. U udruenje su me privukli iskrenost, neposrednost i suptilnost iskustava. Postavljali smo sebi pitanja ko smo, gde smo, ta je svrha i sutina naih ivota. Mnogo kasnije sam nauila da su ova pitanja sutina uenja joge i da nam vebanje pomae da naemo odgovore na njih i put ka sebi. Artur Balaskas (Arthur Balaskas) je drao besplatan kurs ijengar joge u udruenju Arvej. Primetila sam da mnogi ljudi oko mene udobno sede na podu. S obzirom da je meni to predstavljalo problem, upisala sam se na kurs, mislei da e mi joga to razreiti. Odmah sam se oduevila. Godinu i po dana kasnije sam uzela asove kod Anele Farmer (Angela Farmer). Kada je ona odluila da uzme est nedelja odmora, morala sam da nastavim sa samostalnim vebanjem. Ispomagala sam nekom vrstom broure sa vebama, programom za nedelju dana, koje je sainila Anela. Nadam se da vas ova knjiga moe voditi istim putem. Kada je Anela prestala da dri asove u Londonu, prela sam kod Meri Stjuart (Mary Stewart). Suprotnost izmeu moje dve uiteljice nije mogla biti vea. Anela je visoka, gipka, poetina i fluidna; Meri je niska, jaka, sva kipti od energije. Meri me je zainteresovala za

instruktorsku obuku. Tokom obuke sam vebala sa Meri, Anelom i Dianom Klifton, jo jednom od starijih instruktorki ijengar joge. Obogatilo me je posmatranje razliitosti ove tri ene. Otkrila sam da svaka od nas veba i dri asove onako kako je raspoloena u datom trenutku; joga nas oslobaa da budemo ono to jesmo. U isto vreme sam uspela da, pod uticajem sve tri, razluim sutinu uenja. Leta 1975. sam provodila godinji odmor u Torontu, kada mi je sluajni poznanik predloio da se vratim i osnujem kolu joge. Neto u meni je reklo da. Sledeeg prolea sam se vratila i otpoela da drim kurs ijengar joge, deo hata joge koji je modifikovao B.K.S. Ijengar (B.K.S Iyengar) , koja nikad ranije nije bila poduavana u Torontu. Bila sam u prilici da obuavam kako poetnike tako i iskusne sledbenike. Bilo je zadivljujue. Otkrila sam, takoe, koliki doprinos je Ijengar pruio jogi na Zapadu. Kombinacija precizne tehnike, snage, dinamike energije i izazova da se pree granica dodali su novu dimenziju vebanju mnogim mojim mnogo iskusnijim polaznicima kursa. 1978. godine, dok sam u Italiji uila sa Donom Holeman (Donna Holleman) , srela sam Vandu Skaraveli, autorku knjige Buenje kime. Ona je uila kod B.K.S. Ijenegara kao i kod T.K.V. Desikaara (T.K.V. Desikachar). Posle mnogih godina obuke kod njih, ona se osamostalila i krenula sopstvenim putem. Verujui svome telu, sledei svoje disanje i svoju kimu, dola je u novi svet svet bez elja i nadmetanja, u kome telo moe da pone da funkcionie prirodno i sreno, doivljavajui ekpanziju. Upoznala sam njenu erku i zeta koji su iveli blizu mene u Torontu i odrala sam svoj prvi as sa Vandom 1984., kada im je ona dola u posetu. Ona radi po sistemu jedan na jednog i poduavala me je neprestano me drei svojim rukama. Nisam ba razumela ta ona tano radi, ali sam ponovo osetila jedno duboko da u sebi. Njen dodir je bio potpuno pravilan. Moja kima je poela da se oslobaa, a njen nain istezanja i izduivanja je za mene bio potpuno prirodan korak. Iako u tom momentu nisam traila instruktora, odmah sam osetila da je ona osoba koja e me odvesti dalje, jo napred. Naredne godine sam pohaala kurs na Ramamani Ijengar institutu u Indiji. Na samom poetku je delovalo pogreno. Otkrila sam da sam kroz svoj rad sa Vandom nadrasla ijengar jogu i da sam sada bila na drugaijem putu. Trebalo mi je vremena da objedinim i sastavim ovaj novi put i da se sa njim poveem. Takoe je trebalo da prekinem da se identifikujem sa ijengar metodom. To je bio bolan, teak i zbunjujui period, unutar mene same a i u svetu joga polaznika. Zavrilo se tako to sam prekinula kontakt sa udruenjem ijengar joge ije sam osnivanje potpomogla. Poslednjih deset godina Vanda je podelila svoje vreme izmeu Toronta i Firence i tako sam ja imala priliku da produim svoj rad sa njom. Bila sam obasuta njenom ljubavlju podjednako kao i uenjem. Nikad nisam srela nekog ko me je prihvatao tako potpuno a, u isto vreme, zahtevao tako mnogo od mene. Mnogo kasnije sam otkrila da je ljubav sutina ovog delovanja, koje poinje i zavrava se prihvatanjem sebe sa ljubavlju, svog tela, zemlje i zemaljske energije. Vanda je imala sedamdeset est godina kada sam poela da radim sa njom. Njeno osnovno opredeljenje je bilo da svoj rad prenese drugim ljudima pre nego to umre. Ja se nadam da kroz moje uenje i pisanje ove knjige mogu da doprinesem ispunjenju te elje. Vanda nikad nije htela da nazove svoj rad Skaravelijev metod zato to je ona verovala da svako od nas mora da nastavi sopstvenim putem, posmatrajui sopstvenu unutranjost i otkrivajui granice sopstvenih mogunosti. Nadam se da e ova knjiga pomoi da svako od vas otkrije sopstveni put i jogu koja mu odgovara.

Kada se osvrnem na godine vebanja i uenja za sobom, naem se u mislima na svojim poecima u Filadelfijskom udruenju. Vidim svoje asove i vebe, slino kao i u udruenju Arvej, azilu u pravom smislu te rei, mirnom mestu u kome je sasvim mogue okrenuti se unutarnjem, disati, razmiljati, osloboditi se, leiti i biti leen. Ba sam bila zavrila prvi koncept ove knjige, kada mi je dijagnostikovan rak dojke. Imala sam dve operacije, biopsiju /uzimanje uzorka za analizu/ i mastektomiju /odstranjenje dojke/. ok od operacije i dijagnoza su me iscrpeli i potroili mi energiju, osiromaili njen izvor. Morala sam da prihvatim da je deo mene toliko slab i prestraen da bi ak i pokuao da sedi mirno. Tokom ovog puta u mrak, joga, joga udruenje, prijatelji, porodica, pa ak i nepoznati ljudi, pruali su mi utoite - mesto gde sam mogla da potonem u svoju iscrpljenost, govorim o uasu, budem povreena, prestravljena, ranjiva i bezvoljna. Odluka koju sam donela na samom poetku, da ispriam svojim polaznicima ta me je zadesilo, izloila me je u potpuno novom svetlu. Rezultat je bio panja i podrka koju nisam mogla ni da zamislim niti da dozvolim sebi u prolosti. Tada sam otkrila da me okruuju neobino brini i paljivi ljudi, pa bih iskoristila i ovu priiliku da im se ponovo zahvalim. Trebalo mi je osam meseci posle operacije da se vratim pisanju. Odluila sam se da piem o svom iskustvu sa boleu, jer mi je to izgledalo ispravno i istinito. Na nedavno odranom humanitarnom doruku na kome je prikupljan prilog za obolele od raka dojke pokazalo se da je to ispravna odluka. Ponovo sam se podsetila na tunu i zastraujuu statistiku. Brojni govornici su istakli da ovo oboljenje jo uvek okruuje zid tiine i tako mnoge ene kroz ovo iskuenje jo uvek prolaze sasvim same. Ako moja knjiga pomogne bar jednoj eni da smanji svoju patnju, ispunie svoju svrhu. Meutim, problem koji iznosim nije samo moja pria i nije samo jedna bolest u pitanju. Svako od nas se u nekom trenutku svog ivota suoi sa boleu, gubitkom, strahom, a ponekad i tragedijom. U bilo kom trenutku ivota neki dogaaj moe da nam poljulja tlo pod nogama i uzdrma na sistem ivota. Jedan prijatelj mi je napisao: Lako je rei bez straha ali nije ni malo lako nai to neustraivo mesto u nama samima u kome moemo zbilja da posmatramo ta se dogaa i ta nailazi. Joga i meditacija daju vee izglede da se staloeno suoimo sa patnjom, da naemo mirno mesto u sebi i tako pomognemo sebi. Jedan od ciljeva duhovne prakse jeste mirno i dostojanstveno suoavanje sa izvesnou smrti. Strah od smrti je jedan od uzroka bola i patnje. Za veinu ljudi re rak je povezana sa smru, i logino da je i mene dijagnoza suoila sa mogunou prerane smrti. Taj ogromni strah i uas su mi pomogli da razjasnim sopstvenu svrhu postojanja, da nauim da ivim ivot punije i strasnije, i da cenim svaki novi dan. Moja sposobnost vebanja se postepeno vratila. Oseala sam se slobodnijom, lakom i mnogo ivljom nego ranije. U isto vreme sam bila ranjiva, osetljiva i jo uvek preplaena. Jedna od polaznica mog kursa rekla mi je da je za nju rak poruka da treba da ide dublje. Ona mi je kazala da si, kad doe dotle, potpuno sam. Tokom meseci neizvesnosti, operacije i oporavka, bila sam okruena ljubavlju, podrkom, blagotvornom energijom, svetlom, molitvom i saoseajnou. Kada se polaznik mog kursa otisne dublje u svoje vebanje, traei odgovore, uvidee i sam da je jedini odgovor ljubav. POGLAVLJE I Joga i njeni koreni

Joga je nastala kroz potragu za duhovnou i odgovorima na iskonska pitanja o smislu ivota. Svest o tome da je joga duhovno vebanje koje je preivelo probu vremena pruie naem putu kontinuitet, bogatstvo i dubinu. Re joga potie iz sanskritskog ju to znai vezati, pripojiti, usmeriti i koncentrisati panju na, koristiti i primeniti. Joga, prema svom izvornom znaenju, jeste sjedinjenje individue ili njene due sa vrhovnim biem Bogom. Joga znai mistiko sjedinjenje, postati jedno s Bogom, slediti pravila ili vebe koje vode tom sjedinjenju. Ona je bliska religijskom obiaju priesta, kao i savremenim psiholokim idejama o integraciji linosti ili njenoj celovitosti. Kroz vebanje joge, mi podreujemo ili kontroliemo sebe, disciplinujemo se, idemo putem koji nas dovodi do harmonije i ravnotee. U tom procesu dolazi do povezivanja svih vidova naeg postojanja fizikog, emocionalnog i duhovnog otkrivajui pritom nau povezanost sa zemljom, svemirom i sa ostalim ljudima. Joga se razvila iz indijske filozofije i religije. Obuhvata takoe ideju o reinkarnaciji, razmatranje naih prethodnih postupaka (karma) u ovom kao i u prethodnim ivotima, koji su presudni za nae sadanje fiziko, psihiko i duhovno stanje. Jedan od ciljeva joge jeste da nas oslobodi iz zatvorenog kruga smrti i ponovnog raanja, koji je proizvod karme akumulirane tokom prethodnih ivota. Naa karma se manifestuje kao kombinacija genetskih predispozicija i osobina, modela ponaanja i prinuda. Vebajui, moemo videti kako se ove reakcije aktiviraju u nama i kako moemo postepeno da oslabimo svoju tenju za ponavljanjem tih procesa. Meutim, vebanje i dranje tela u jogi, kao i tehnika disanja, ne zahtevaju religioznost ili duhovno verovanje i obrede. Naprotiv, oni nas ue da moramo imati lini doivljaj vebanja da bismo ga shvatili. Kada sam poela da vebam jogu, otkrila sam da se mnogo bolje oseam, pa sam zato i nastavila. Tokom godina, moja iskustva su se proirila i produbila. Tek poslednjih nekoliko godina, postalo mi je vano tradicionalno znaenje i svrha joge. Da bi se uvidela neophodnost uklanjanja negativnih osobina zaista nije neophodno verovati u reinkarnaciju. Klasini tekstovi Ne zna se tano gde ili kada joga poinje. Arheolozi su otkopali figure koje sede u joga poloaju, a stare su oko 2700 godina pre Hrista, a re joga se pojavljuje u najstarijoj Indijskoj literaturi, Vedama (3000 do 1200 godina pre Hrista). Bhagavad gita (Boija pesma) i Patanalijeve Joga sutre su najpoznatiji stari tekstovi o jogi. Na vrlo razliite naine, svaka od ovih knjiga objedinjuje postojee znanje i praksu. Bhagavad Gita je deo epa Mahabharata, napisanog u vreme Bude, oko estog veka pre nove ere. To je filozofska poema, slikovita i simbolina. U njoj su data razliita tumaenja rei joga: ravnotea uspona i padova, umenost delovanja, najvia tajna ivota, izvor najveeg blagostanja, spokojstvo, neprijemivost i unititelj bola. Da bismo pronali mir i prosvetljenje ne treba da napustimo svet ili svoje obaveze. Ovozemaljski ivot i duhovno uzdizanje valja da se odvijaju paralelno. Gita se jo uvek koristi u Indiji kao vodi kroz svakodnevni ivot. Mahatma Gandi je u njoj nalazio i izvor i utehu. Patanalijeve joga sutre, za koje se pretpostavlja da su napisane izmeu drugog veka pre nove ere i etvrtog veka posle Hrista, predstavljaju prve sreene opise joga filozofije i vebi. Patanalijev metod se ponekad naziva raa joga, kraljevski put. etiri knjige koje ine saeti aforizmi, a predstavljaju destilovanu sutinu joga uenja, zapisane na osnovu usmenog predanja iz starine.

Patanali definie jogu kao smirivanje neumornog uma. Smirivanje uma je istovremeno cilj i metod joge. Sutina Patanalijevog uenja je osmostruki put (astanga joga) koji ine: jama, nijama, asana, pranajama, pratjahara, darana, djana i samadi. Sutinu svih joga vebi ine jama i nijama: moralni principi Patanalijevih joga sutri. Kao to emo videti, ovi moralni principi, posebno nenasilje i odsustvo pohlepe, oslikavaju sutinu vebi i poloaja joge. Ovaj stav bez bola, bez sticanja filozofije joge stoji u otroj suprotnosti stavu koji je glavno obeleje naeg doba, u kome su uspeh, spoljanji izgled i rezultat jedino merilo vrednosti. Jame Jame, uzdravanja, jesu univerzalni moralni principi. Odnose se na oseaj odgovornosti u drutvu i utiu na odnose sa okolinom. Pet jami su: nenasilje, istina, potenje, ednost (vrlina) i odsustvo pohlepe (udnje). Prema Patanaliju, vebanje joge poinje nenasiljem kako u mislima tako i na delu. Ako uzmemo u obzir svu strahotu nasilja koje vlada u dananjem svetu, ovaj poziv na primenu nenasilja je neophodniji nego ikad ranije. Najoigledniji dokaz nasilja ili agresije u naem vebanju jeste povreivanje. Svaka povreda koja nam se desi tokom vebanja treba da nas zabrine. Ali i kad ne doe do povrede, mi moramo da prepoznamo tragove agresije u sebi. Poloaj koji zauzimamo tokom vebanja joge jasno nam ukazuje na to da li smo agresivni ili opasni u svom ivotu, pruajui nam mogunost da kroz vebanje nau agresiju preobratimo u neto finije. Potenje i odsustvo pohlepe su meusobno veoma bliski, a bliski su i nenasilju. Odsustvo pohlepe oznaava tenju za posedovanjem samo onoga to nam je neophodno, a potenje je uzdravanje od krae i udnje za neim to drugi poseduju. Ove rave osobine naroito se oslikavaju prilikom izvoenja vebi asana, kao na primer onda kada nastojimo da uradimo pozu za koju nismo spremni, ili kada poredimo sebe sa drugim vebaima. Toliko puta sam povredila svoja kolena samo zato to sam smatrala da, kao joga uitelj, moram da izvedem poloaj lotosa bolje od ostalih. To me je vratilo unazad za skoro itavih godinu dana. Svi smo mi nestrpljivi u nekom razdoblju svog ivota. Zato iz dana u dan moramo imati na umu da je vebanje jedan evolutivni proces koji se stalno odigrava i da usvravanje odreenog poloaja nije cilj sam po sebi. Nije sutina na silu uiniti poloaj protivan mogunostima sopstvenog tela i nema koristi od takmienja sa samim sobom, ostalim vebaima ili, pak, slikom u knjizi. Ali, voditi rauna o sebi samom i potovati svoje telo, nije lako nauiti. Pravilo o ednosti ukazuje na to da je Patanali drao do asketskog pristupa vebanju joge. Dok se veoma mali broj polaznika kursa na Zapadu obavezuje na ednost, ovaj princip nas opominje da uvamo svoju energiju, da se paljivo ponaamo prema drugima, da pazimo kako ih dodirujemo i kako oni dodiruju nas. Joga nas poziva da budemo iskreni prema sebi i poteni na reima i delu. Potrebno je da budemo svesni ko smo i gde smo. Telo nikada ne lae. Poze u vebama nam ukazuju na nae moi i slabosti, nae talente i granice. One reflektuju nae stanje uma, pokazuju nam kada smo usredsreeni, a kada smo rasejani ili van ravnotee. Vebe iznose na svetlost dana nae najbolje kao i najgore osobine koje smo potisnuli ili ih poriemo. Mi moemo da nauimo da prihvatamo sloene emocije poput besa, oaja, straha ili alosti, kao i da se bavimo njima. Uostalom sutina joge i jeste prihvatanje svoje linosti u celini. Vebanje joge nas ui da se suoimo sa sobom poteno i saoseajno.

Kvaliteti koje razvijamo kroz vebanje osvetljavaju na ivot. Kao to Natali Goldberg kae u knjizi Pisanje do koske, nemogue je biti poten dok veba a onda odstupiti od toga, otii kui, glumiti finou i zaobilaziti istinu. Ako estito veba, ta vrlina e krasiti i tvoj ivot. Zapamtite, istina uvek prati nenasilje. Moramo nauiti da govorimo istinu i ivimo istinito, da budemo svesni sebe, onoga u ta verujemo, na nain koji ne kodi ni nama ni naoj okolini. Nijame Nijame (discipline) se odnose na na unutranji ivot i povezane su direktno sa angaovanjem vebaa. Nijame su istota, zadovoljstvo, strogost, uenje i predavanje Bogu. Mnogi polaznici kurseva danas kombinuju jogu sa dijetama i nainom ishrane. Neki u svoje vebanje ukljuuju periode posta i ienja organizma. Sve to mora da bude pod kontrolom kvalifikovanog instruktora. Joga se takoe nalazi u sklopu raznovrsnih terapijskih metoda, kao u stara vremena kada je fiziko i mentalno zdravlje bilo preduslov za bilo kakvo vebanje. ienje i proiavanje organizma uz vebe i disanje mogu biti od pomoi u borbi protiv nekih oblika zavisnosti i zloupotrebe tetnih susptanci, a takoe pomau i kod poremeaja apetita. Polaznici vebi uoavaju da to vie produbljuju svoje vebanje, to lake im pada da redukuju ili potpuno prestanu sa puenjem, piem ili prekomernim uzimanjem hrane i slinim navikama. Proienost je rezultat joga vebanja. Zadovoljstvo je aktivni princip koji prevazilazi odsustvo udnje spomenuto kod jame. U okruenju i kulturi u kojoj se stalno insistira na tome da se stekne, kupi i potroi vie neophodno je negovati oseanja poput zahvalnosti, izobilja, radosti i spokojstva. Mi uimo da prihvatimo sebe i svoje telo. Prihvatajui svoje granice i svesno radei na njima dolazimo do veeg oseaja slobode i tako stvaramo vrste osnove za svoje duhovno napredovanje. Vebanje je nain da ostvarimo bolje zdravlje, ravnoteu i postojanost. Nijame takoe obuhvataju strogost ili tapas. Zapravo, doslovno znaenje rei tapas je vrelina. Ovaj pojam obuhvata i psihike kvalitete, kao to su bes i agresija, gorljivost ili oduevljenje. Tapas je protivtea zadovoljstvu i spreava nas da utonemo u samozadovoljstvo. Po meni, tapas se ispoljava u vidu ljutnje i snane ambicije. Mnoge knjige o meditaciji govore o tome kako treba postati svestan svog gneva (ljutnje) da bi ga se lake oslobodili, ali ja nalazim da na neki nain moram da ga ispoljim. U tom cilju vebala sam borilake vetine, pisala dnevnik i etala. Karate mi je predstavljao bezbedan nain da ispoljim ljutnju i da se na nju usmerim. Doo je bilo mesto gde su moja ljutnja i glasni poklii bivali obodreni i predstavljali isti izraz duha. Otkako sam napustila borilake vetine, (iz razliitih linih razloga), nastojala sam da unesem ovu vrstu energije i u svoje joga vebanje. Za mene je bitno da moje joga vebe obuhvataju itavu moju linost ne samo mirni, tihi, ljupki deo mene. Kao instruktor, ja znam da, ukoliko to elite, moete da kanaliete i izrazite svoju ljutnju i gnev kroz vebanje i da postoje poze i tehnike koje vam u tome mogu pomoi. U svakom poloaju postoji taka ravnotee. Ako radimo manje, ne dostiemo svoj maksimum; ako radimo vie, silimo se. Nalaenje te granice i zadravanje na njoj predstavlja srednju stazu koja odrava u ravnotei zadovoljstvo i tenju za izazovima, prihvatanje sebe i elju za razvijanjem. Svako od nas mora pronai ravnoteu izmeu pasivnog predavanja i aktivnog uestvovanja, a kada se ove dve krajnosti objedine onda postajemo jaki bez naprezanja i dinamini bez siljenja.

Prouavanje svetih knjiga ne slui samo intelektualnom uzdizanju, ve i kao sredstvo samoposmatranja i duhovnog rasta. Nadahnuto itanje neguje duh i prua otpor slikama nasilja koje nas okruuju. Vera u Boga se tradicionalno iskazuje kroz molitve i mantre. ak i bez formalnog verovanja u Boga moete izabrati momenat u svakom danu kada ete se zahvaliti za darove u svom ivotu. Asana Asana se odnosi na sve joga poloaje. U Patanalijevim joga sutrama asana znai mesto na kome jogin sedi kao i nain na koji on sedi. Svi poloaji zahtevaju nau punu svesnost o kontaktu naeg tela sa podlogom. Veza izmeu poloaja i podloge, koju emo istraivati kroz ovu knjigu, je sastavni deo znaenja rei asana. Prema Patanaliju, asana je istovremeno vrstina i oputenost. To je mogue postii kroz ublaavanje napora ili kroz uravnoteenost duha. Ideja da se vrst i postojan poloaj moe postii ublaavanjem napora deluje kontradiktorno. Mi treba da nauimo kako da postignemo vrstinu i postojanost bez napora i naprezanja. Ravnomernost poloaja se takoe postie meditacijom na Anantu. U Hindu mitologiji Ananta je Zmija nad zmijama koja dri zemljinu kuglu i odrava je u orbiti oko sunca. Ona simbolino predstavlja silu gravitacije. Neprekidnim usmerenjem na ovu silu mi dovodimo sebe u ravnoteu sa njom. Kombinacija ravnotee i preputanja gravitaciji daje nam stabilnost i spokojstvo opisane u sutrama. Pranajama Pranajama, veba disanja, regulie i harmonizuje dah i njegov ritam. Kroz vebe disanja, prana ili energija se akumulira i uravnoteuje. B.K.S. Ijangar u knjizi Svetlo joge kae: Prana je dah ivota svih stvorenja u kosmosu. Sva stvorenja su roena kroz nju i ive sa njom, a kada napuste svet njihov individualni dah se stapa sa kosmikim dahom. Asana i pranajama su tesno povezane i svest o disanju treba uvek da bude ugraena u nae vebe i poze. Meditacija Pratjahara, povlaenje ula iz spoljanjeg sveta, darana, koncentracija, djana, kontemplacija ili apsorpcija/meditacija i samadi, ekstatiko jedinstvo, jesu krajnji stupanj vebanja i svi zajedno se zovu meditacija. Re meditacija (kao i re joga), upuuje na cilj ekstatikog jedinstva i razliite vrste vebi koje se koriste da bi se taj cilj postigao. U vrlo irokom smislu meditacija bi se mogla definisati kao usmeravanje panje. Usmerenost panje na disanje lei u osnovi mnogih naina meditacije, otuda proizilazi i da je pranajama oblik meditacije. Tehnike meditacije meusobno se razlikuju u zavisnosti od objekta na koji se meditira i toga na ta se panja usmerava. Kako su indijski mislioci i uitelji prolazili istokom, kroz Tibet, Kinu, Jugoistonu Aziju i Japan, tako su se stil i nain vebanja transformisalii pa je dolazilo do meanja uticaja razliitih kultura. Na primer, u vipasani (meditacija uvianja) osoba posmatra sadraj svog uma. Zen vebanje sadri u sebi kljuno pitanje, koane, poput uvenog kako zvui tapanje jednog dlana? . Meditacija na mantru koristi zvuk ili svete misli za koncentraciju usmeravanje panje. Transcendentalna meditacija je najpoznatiji oblik meditacije na mantru. Ostali tipovi meditacije koriste vizuelizaciju boanstva, mandale ili jantre (geometrijske forme). i Gong i tibetanski vebai zamiljaju kako energija krui telom. Svi ovi naini vebanja su sada u procesu transformacije i integracije u nau kulturu, te tako danas imamo na raspolaganju razliite vrste meditativnih tehnika. Sve te tehnike slue umirivanju uma i usmeravanju

panje. Raznovrsnost vebi, tehnika i grupa omoguuju nam da izaberemo onu koja nam najvie odgovara. Pored razliitosti u tehnikama, grupe se razlikuju po formi i nainu vebanja kao i po nainu uspostavljanja veze izmeu uenika i uitelja. Veoma je vano da vam odgovaraju i duhovni prilaz i uitelj. Hata joga Meditacija iziskuje da veba sedi pravo dui vremenski period i da die lako i slobodno. Hata joga, zbir poloaja (asana), prua ueniku snagu, energiju i ravnoteu neophodne da bi se izdrale intenzivne meditativne vebe. Hata je nastala od dve sanskrtske rei: ha sunce i ta mesec. Hata joga je ravnotea i integracija suprotnosti: pozitivnog i negativnog, aktivnog i pasivnog, levog i desnog. Poto je to fiziko vebanje, hata joga se esto predstavlja kao nii stupanj u odnosu na meditaciju, koja se bavi usmeravanjem panje na um. Ovakvo dranje podgreva i zapadnjako duhovno uenje koje istie prevazilaenje tela i seksualnosti i tenju ka neem viem. Po mom miljenju, ovaj rascep tela i duha porie samu sutinu joge sjedinjenje i integraciju. Hata joga je takoe nain za buenje kundalini (energije koja lei uspavana u osnovi kimenog stuba) i otvaranje akri (energetski centri smeteni u kimi). Cilj je da se energija pokrene i slobodno potee ka najvioj taki, ili krunskoj akri. Buenje ove preobraavajue energije vri moan uticaj na svim nivoima naeg bia. Poloaji u vebama ine neophodnu osnovu za to jer proiavaju energetske kanale za kretanje energije, tako da ono moe da se odvija bezbedno i uravnoteeno. Izvorni tekst o hata jogi, Hata Joga Pradipika kae: Kao to Ananta, Bog zmija, dri ceo svemir svojim planinama i umama, tako i kundalini daje glavnu podrku svim joga pozama. Kao to smo videli, Ananta je simboliki prikaz sile gravitacije. Ovo kundalini dovodi u vezu sa gravitacijom, jer je i kundalini energija koja se prostire kroz kimeni stub. Nae naglaavanje ravnotee u poloajima je jednim delom neophodno da bi se spreile povrede i da bi se poboljalo nae funkcionisanje na biomehanikom nivou, a drugim delom, da bi smo dospeli u optimalnu ravnoteu sa univerzalnim energetskim poljem. Ova energija se manifestuje kao talasno kretanje koje se da osetiti kada se kimeni stub opusti kroz vebe disanja. Naa kima se pokree kao zmija (ije celo telo je kima), tako da je klasina predstava o kundalini kao zmiji i logina i prikladna. Postoje mnogi metodi i stilovi hata joge. Svojim dolaskom na Zapad, naini vebanja, kao i meditativni pristupi, neprekidno su se menjali, budui da su morali da se prilagode naim telima, potrebama i nainu ivota. Ne mogu, a da ne prenaglasim vanost toga da svako od nas pronae sebi odgovarajui duhovni pravac i duhovno vostvo. Mene je oduvek privlaila prizemnost asana poloaja. Kod beba najbolje moemo da uoimo uivanje u pokretima i otkrivanju svoga tela. Na cilj je da ponovo otkrijemo tu usklaenost, slobodu i radoznalost. Dok tradicionalna zapadnjaka duhovnost generalno porie i potcenjuje telo, asana nas vodi u telo i kroz njega do neeg vieg - do integrisanja, sauestvovanja, tiine, duhovnosti i ljubavi. Joga danas Svaki instruktor ui druge prema sopstvenom iskustvu, a kao rezultat toga nastaju brojne varijante joga uenja. Najee vrste joga vebi na Zapadu danas su hata joga (joga vebe i poloaji), pranajama (tehnike disanja), i meditacija. O ovim trima vrstama e se govoriti u ovoj

knjizi. Ostale vrste su mantra (ponavljanje svetih rei ili fraza), nana joga (uenje, samospoznaja) karma joga (nesebino sluenje), bakti joga (pobono vebanje) i krije (vebe proienja). Svaka od ovih vrsta ima mnogo varijacija i stilova. Razliiti aspekti joge su kao hologram u kome svaki deo sadri i odraava celinu. Sve su to vidovi joge i razliiti putevi koji vode ka istom cilju. Tradicija direktnog prenoenja znanja sa uitelja na uenika i stalni razvoj joge zadrala se i danas. Joga je danas mnogo vie prihvaena nego u prolosti, pogotovu otkako se o njoj tampaju knjige, pie u asopisima, prikazuje na televizoru, izdaju video-kasete, i sl. ta vie, razvijaju se vrlo razliite tehnike i naini vebanja i ponekad suprotstavljene take gledita o jogi. Za vas je vano je da se potrudite da pronaete nain i instruktora koji vam odgovara i da inteligentno i kritiki procenite ta uite. Tradicionalno, sledbenici joge su bili mukarci koji su se okretali jogi u svojim srednjim godinama, poto bi im deca odrasla i njihova uloga glave porodice i odgovornost bili ispunjeni. Oni su uili pod direktnim uticajem gurua ili uItelja, koga su doivljavali kao otelotvorenje Boanstva. Oni su bili potpuno potinjeni guruu i njegov autoritet nije dolazio u pitanje. Odnos guru/sledbenik je pretpostavljao da je uenik spreman na samoodricanje i posveenost koje iziskuje duhovni ivot, a guru je odbacivao uenike za koje je smatrao da jo nisu spremni za taj in. Vrednosti kao to su odricanje od elja i pokoravanje guruu imali su smisla kao protivtea nadmonom poloaju koji je nekada imao prosean indijski mukarac. Ali, poto mi danas ivimo u drutvu u kome preteu izolacija, otuenje i nedostatak empatije, nama je sada mnogo vanije da stavimo naglasak na meusobno povezivanje, komunikaciju, podrku i integraciju. Takoe valja razmotriti kako bi se ovo uenje moglo pribliiti enama koje su navikle da stavljaju druge ispred sebe i esto imaju tekoa da definiu i prihvate svoje sopstvene potrebe, oseanja i odrede prioritete. Njima je esto neophodno ohrabrenje i podrka da stanu na sopstvene noge, da pronau svoj oslonac i jasno utvrde ko su i u ta veruju. One treba da naue da vode rauna o sebi, steknu finansijsku sigurnost i tako pronau sebe. ene uenici tragaju za sopstvenim unutranjim vrednostima, sopstvenim kriterijumima, sopstvenim sposobnostima i kreativnou. Uprkos nadmonom kulturnom stereotipu lepote i poeljnosti sposobnost da se prihvati, oslobodi i raduje svome telu mora da se neguje. U isto vreme, mukarci ulau veliki napor da se oslobode mao stereotipa i telesnog oklopa koji ga prati. Umesto da nastoje da se odvoje od svojih oseanja i elja, oni nalaze nain da prihvate i izraze sebe bez rtvovanja svoje mukosti i snage. Danas mnogi polaznici kurseva tragaju za fizikim i fiziolokim izleenjem. Za ljude koji su duboko prestraeni i povreeni ili su doiveli neki vid zlostavljanja, sam pomen pokornosti izaziva zebnju i zazor. Naalost, i u udruenjima koje se bave jogom i meditacijama dolazi do porasta zloupotrebe meusobnih odnosa. Neretko se mogu sresti gurui i duhovni uitelji koji su fiziki, emocionalno, materijalno ili seksualno izopaeni. Neki su zavisni od droge i alkohola. Naravno da sve ono to instruktor pria i radi ne treba prihvatati bespogovorno niti u slepoj odanosti rtvovati sebe instruktoru ili grupi. to dalje odmiemo na svom putu otkrivanja sutine joge i srodnih disciplina, sve vie uviamo neophodnost promiljanja i stalnog preispitivanja svojih vebi ili uenja kako bismo bili sigurni da nam odgovara i koristi u svakom trenutku. Uostalom, ovo i jeste sasvim u duhu izvornog joga

uenja koje nas upozorava da ne prihvatimo nita to nismo proverili kroz sopstveno iskustvo. Kako se nae telo oslobaa, a na um proiava, uspomene, oseanja i konflikti koje smo potisnuli, izlaze na videlo. Ova oseanja treba doekati sa jasnoom i vetinom. Sve vei broj terapeuta i uenika koji su ukljueni u neku spiritualnu praksu postaju svesni potrebe da se psiholoka svest i duhovna praksa integriu. Kasnije emo izloiti neke od naina koje moete primeniti ako se neka potisnuta oseanja pojave u toku vebanja. Kroz duhovne vebe mi postajemo otvoreniji, osetljiviji i prilagodljiviji. Zato moramo da vodimo rauna o ranjivosti do koga dovodi ovo otvaranje, i da se, dok se energija oslobaa, utemeljimo mnogo dublje. Takoe, neki ljudi su obdareni psihikim moima i jasnoom uvida, za koje znamo da se mogu razviti ili uveati kroz vebe joge. Posedovanje ovih moi ne ini nekoga duhovnim. U joga sutrama ove moi su spomenute kao odstupanja od staze, mogue prepreke prosvetljenju. Joga na prvom mestu podrazumeva celovitost, smirenost duha i uzajamno povezivanje. irenje svesti mora da ide ruku pod ruku sa mudrou i razboritou, kako bi se novosteene sposobnosti koristile odgovorno i oprezno. Joga i holistiki pristup leenju pruaju nam mnoge mogunosti za samoisceljenje. Kada ova spoznaja sazri u nama do kraja moemo rei da smo potpuno odgovorni za svoje zdravlje, kako mentalno tako i fiziko. Isto vai i za na emotivni, pa ak i finansijski opstanak. Kada mi je dijagnostifikovan rak, reakcija u kui je bila burna. Jedna osoba mi je rekla da sam ga sama prizvala. Postojala su razliita objanjenja moje bolesti: genetska predispozicija, moj um, stres zbog problema u vezi, stres zbog selidbe, strah od raka, emocije koje sam primila od majke, itd. Ja ne znam ta je prouzrokovalo moj rak. Najbolji odgovor do koga sam dola glasi: Nikad ne zna ta ti je ivot namenio. Nalazim da je potpuno kontra-produktivno da razmiljam o tome zato sam dobila kancer, a da je mnogo korisnije da se koncentriem na novonastalu situaciju, na odluke koje treba doneti i na to kako da pospeim svoje leenje. Joga je neverovatan izvor energije i ja sam vrlo zahvalna to mi je saveznik. Ali ona nam ne prua nikakve garancije.