ZAPTIVANJE

Statiki, nepokretni zaptivni spojevi nemetalni (zaptivke) metalni

Dinamiki, pokretni zaptivni spojevi sa dodirom Bezkontaktni zaptivni spojevi

ZAPTIVANJE NEPOKRETNIH POVRINA Nepokretne povrine meusobno su pritegnute najee zavrtanjskom vezom. Dodirne povrine nisu idealno ravne, sa odreenim stepenom hrapavosti, nisu idealno paralelne.

Postavljaju se zaptivai, koji se deformiu pod dejstvom sile pritezanja. Deformacije su delom elastine a delom plastine.

Pri pritezanju deformacija se poveava najpre linearno (elastina), a zatim nastaje plastino deformisanje (nelinearno). Pri rastereenju (opet linearno) ostaje trajna deformacija .

Tokom rada sila na zaptivau varira izmeu FDV i FDB, a ovu promenu prati promena elastine deformacije zaptivaa '. FDV je sila pri kojoj zapreminske plastine deformacije ne dovode do sleganja zaptivaa. FDB je sila koja treba da obezbedi dovoljne povrinske plastine deformacije za zaptivanje.

Odgovarajue sile u zavrtanjskoj vezi trebalo bi da su Fz FDV /z Fb < Fp< Fz , gde je: z - broj zavrtnjeva po obimu prirubnice Fb - sila na dodiru sa zaptivnom povrinom Fz - sila u zavrtnju Radna sila Fr se deli proporcionalno krutostima, na Fz i Fb . i Fb FDB /z,

Deformacije se ostvaruju i na dodirnim povrinama i u zapremini zaptivaa. Elastine deformacije obezbeuju stalnu reakciju i pritisak na dodirne povrine. Nedovoljno pritezanje ne obezbeuje dovoljne plastine deformacije za zaptivanje, a preveliko pritezanje stvara velike plastine deformacije i gubitak elastinih svojstava i samim tim zaptivnih svojstava zaptivaa.

- NEMETALNI ZAPTIVAI Male su vrstoe, pruaju mali otpor pri deformisanju to se kompenzuje poveanom dodirnom povrinom. Koriste se kod sudova sa manjim radnim pritiscima.

Zaptivai su najee od klingerita (pritisci fluida i do 100 bar-a, temperature do 4000C, za zaptivanje sistema gde se nalazi nafta itd.), teflona, a mogu biti jo i obloeni tankim metalnim limom od Cu, mesinga, Pb, Al, Ni, elika. Oblaganjem se poveava vrstoa, te se mogu vie puta rasklapati i ponovo upotrebljavati. vrstoa zaptivaa moe da se povea i umetanjem talasastog ili spiralnog lima. Ove dve vrste zaptivaa spadaju u tzv. meke, za razliku od prvo navedenih koji su tvrdi.

Meki zaptivai se odlikuju svojstvom da se sila na dodiru sa zaptivnom povrinom (Fb) vrlo malo smanjuje (rastereenje) sa poveanjem sile od radnog fluida (Fr).

Kod tvrdih se ova sila intenzivno smanjuje.

Guma je takoe materijal koji se moe primeniti za izradu mekih zaptivaa. Koristi s za zaptivanje radnih pritisaka do 6 bar-a i temperature do 1000C, za zaptivanje uljnih sistema, gasova i derivata nafte. Naelno im je manja nosivost, tj. lako se prekorai granica dozvoljenih deformacija. Zbog toga se konstrukcijski ograniava veliina sile, prema slici.

Oblici gumenih zaptivaa:

Tablica Nemetalni i obloeni zaptivai prema ISO 7483

Oblici i karakteristike zaptivaa

Podruje primene

Sila na zaptivau bi trebalo da bude u granicama izmeu FDV i FDB . Ove granice se odreuju na osnovu karakteristika zaptivaa, i raunaju se kao: FDV = UD k0 KD ; FDB = UD k1 SD pr; - srednji obim konture zaptivaa, UD = dD - raunska irina zaptivaa, k0 i k1 - napon u materijalu pri kome nastaju plastine deformacije, KD - stepen sigurnosti zaptivanja, SD - radni pritisak fluida, pr Sila pritezanja zavrtnja Fp , moe da se odredi na osnovu stepena sigurnosti protiv razdvajanja veze Sr. Za statiko optereenje Sr = 1,2, a za dinamiko su dosta vee vrednosti zbog izvesnije mogunosti labavljenja veze (kod kraih (= kruih) zavrtnjeva ova vrednost moe da bude i 3,5 pa i 5).

Fp = S r Fr

cb c z + cb

- Fr - radna sila po zavrtnju, - cb - krutost prirubnice, tj. spojnih elemenata, - cz - krutost zavrtnja.

METALNI ZAPTIVAI

Pljosnati metalni zaptivai. Izrauju se od Cu, Al, Pb, ili elika i ugrauju se isto kao i nemetalni, od kojih se razlikuju veom krutosti. Usled velike krutosti pad sile Fb je dosta izraeniji sa porastom radne sile Fr . Kod ovih zaptivaa, s tim u vezi, potrebno je i vee pritezanje zavrtanja, kako bi se ostvarila potrebna deformacija. Ovi zaptivai se koriste za vie temperature i vie radne pritiske i koriste se gotovo za sve vrste fluida. Zaptivanje bez zaptivaa. Na ovaj nain se zaptivaju vrlo pravilne, ravne i glatke povrine

Profilisani metalni zaptivai. Koriste se za izrazito nepovoljne radne uslove, kada je potrebno ostvariti velike sile pritezanje. Izrauju se od elika, i mogu biti razliitih profila.

a, grebenasti (utiskuju se u telo prirubnica) b, klinasti c, ovalni (uklinjavanjem se poveava sila na kontaktu Fn, u odnosu na silu pritezanja F) (izraeno poveanje lokalnog pritiska p)

a - Konusni, b - Soivasti, c Elastini a, konusni b, soivasti c, elastini (''meki'' u odnosu na klinasti, tj. ima veu zapreminsku elastinost) (''meki'' u odnosu na ovalni, tj. ima veu zapreminsku elastinost) (kao ikod gumenih, konstrukcijski treba da se ogranii sila pitezanja)

Zavrtanjske veze statiki zaptivnih spojeva

Broj zavrtnjeva z ? mali broj dovodi do poveanja oscilacija po obimu zaptivaa veliki broj stvara konstrukcijske probleme

Slika Oscilacije pritiska po obimu zaptivnog prstena

- prenik stabla zavrtnja: d s = z -

4 S Fz +c Re 5

c5 obuhvata razliku u preniku nosee povrine navoja i stabla zavrtnja obuhvata uticaj savijanja zavrtnja ako navrtka ili glava naleu n azakoene povrine. Za obostrano obraene povrine faktor je 1, a za neobraene i do 0.75. S predstavljka stepen sigurnosti (isto kao iz asudove pod pritiskom, odgov. tablica) Re - proraunska vrstoa materijala zavrtnja

Krutost zavrtnja i prirubnice ..... ZAPTIVANJE POKRETNIH POVRINA (npr. vreteno mealice i sl.) .............................

10