9 Statistika Finansijskog Sektora Final

Statistika finansijskog sektora

Sadraj predavanja Monetarni agregati i kamatne stope Berzanski indeksi Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema Indeks koncentracije u finansijskom sektoru - HHI indeks Statistika valutne supstitucije Statistiki sistem i statistika finansijskog sektora

Monetarni agregati i kamatne stope Statistika finansijskog sektora prikuplja, obradjuje i publikuje podatke o kretanjima i funkcionisanju monetarnog sistema finansijskih trita finansijskih institucija

Monetarni agregati i kamatne stope Osnovne komponente se odnose na: kretanje monetarnih agregata i kamatnih stopa stabilnost i razvijenost finansijskog sistema statistiku cena hartija od vrednosti i berzanskih roba Za zemlje u razvoju vani su i pokazatelji koncentracije u finansijskom sektoru statistika valutne supstitucije

Monetarni agregati i kamatne stope Zadatak monetarne i finansijske statistike je da omogue analizu makroekonomske pozicije zemlje i finansijskih trita da budu osnova za donoenje mera ekonomske politike

Monetarni agregati i kamatne stope Monetarna statistika obuhvata: finansijske stokove (stocks) i tokove (flows) na strani aktive i pasive finansijskih institucija Finansijska statistika je ira kategorija obuhvata sve finansijske stokove i tokove izmeu svih sektora nacionalne ekonomije i izmeu ovih sektora i inostranstva

Monetarni agregati i kamatne stope Monetarni agregati Koriste se za merenje koliine novca u opticaju u nacionalnoj ekonomiji Statistiki se prate u nominalnoj vrednosti Mogu se formirati na razliitim nivoima obuhvata ukupne ponude novca

Monetarni agregati i kamatne stope Najua definicija monetarnih agregata je tzv. monetarna baza Razliite definicije monetarne baze za pojedine zemlje Ovaj agregat najee obuhvata gotov novac u opticaju depozite koje poslovne banke dre kod centralne banke (obavezne rezerve i drugi depoziti)

Monetarni agregati i kamatne stope Uska definicija novca (narrow money) ili M1 obuhvata: gotov novac u opticaju depozite po vidjenju M2 uz M1 obuhvata i oroene tedne depozite u domaoj valuti Novana masa M3 najee uz M2 obuhvata i druge kategorije koje se u irem tumaenju mogu smatrati novcem investicione jedinice fondova na tritu novca REPO ugovori obveznice sa rokom dospea do 2 godine

Monetarni agregati i kamatne stope M3 esto se koristi kao ira definicija novca (broad money) U Srbiji agregat M3 uz M2 obuhvata devizne depozite Za potrebe izvetavanja prema MMF-u standardni izvetaj o monetarnim agregatima ima tri dela: 1. iroka ponuda novca (Broad Money) 2. Desezonirana iroka ponuda novca (Broad Money Seasonally Adjusted) 3. Monetarni agregati (Monetary Agregates) Samo su podaci iz prve sekcije izvetaja (Broad Money) u potpunosti standardizovani na meunarodnom nivou

Monetarni agregati i kamatne stope
Stope rasta M3 po zemljama

Monetarni agregati i kamatne stope Kamatne stope Kamatne stope predstavljaju cenu novca Izraavaju se na godinjem nivou Kompenzacija vlasnicima novca za odlaganje njihove potronje Cena koju zajmoprimci moraju platiti da bi mogli koristiti tui novac

Monetarni agregati i kamatne stope Visina kamatnih stopa zavisie pre svega od kreditnog boniteta dunika i od roka dospea Postoji itav spektrum cena po kojima se novac i kapital daju u zajam dunicima razliitog kreditnog boniteta sa razliitim rokovima vraanja

Monetarni agregati i kamatne stope Kamatne stope koje obraunavaju banke u osnovi se dele na: kamatne stope koje se plaaju na izvore finansiranja (depozite) pasivne kametne stope kamatne stope na plasmane (kredite) aktivne kamatne stope Razlika izmeu ove dve kamatne stope u proseku na nivou banke predstavlja tzv. neto kamatnu marginu razlika u ceni nabavljanja i ceni prodaje finansijskih sredstava

Monetarni agregati i kamatne stope Kamatna margina (NIM Net Interest Margin) predstavlja jedan od osnovnih izvora dobiti u poslovima klasinog komercijalnog bankarstva Kamatna stopa po vienju odnosi se na: prekonone pozajmice izmeu banaka depozite po vienju druge dnevne (intraday) pozajmice u finansijskom sistemu U Evropskoj uniji kamatna stopa ovog tipa je EONIA U Srbiji se koristi BEONIA

Monetarni agregati i kamatne stope Kratkorona kamatna stopa odnosi se na pozajmice sa rokom dospea ispod godine dana Najee je u upotrebi kamatna stopa na 3 meseca U okviru njih postoji iroki dijapazon specifinih kamatnih stopa u zavisnosti od kreditnog boniteta dunika Bezrizina kamatna stopa se formira na kratkorone dravne obveznice (T-Bills) Alternativno se uzima kamatna stopa koja se formira na meubankarskom tritu novca kao to su trita u Frankfurtu (EURIBOR) i trita u Londonu (LIBOR)

Monetarni agregati i kamatne stope To je kamatna stopa koja se nudi na davanje kredita odreene ronosti drugoj banci koja je lan trita Ove kamatne stope smatraju se dobrom aproksimacijom bezrizinih kamatnih stopa Dunik je banka, ne drava pa nisu potpuno bezrizine Koriste se kao referentne kamatne stope Na osnovu njih se formiraju fleksibilne kamatne stope u finansijskom sistemu Referentna kamatna stopa predstavlja trino promenljivu osnovicu kretanje je van uticaja dve ugovorne strane dostupno je i poznato uesnicima na finansijskom tritu

Monetarni agregati i kamatne stope Dugorona kamatna stopa odnosi se na cenu pozajmica sa rokom dospea preko godine dana Neke dugorone kamatne stope odnose se na zajmove sa rokovima dospea od 20, 30 i vie godina Najee se dugoronom kamatnom stopom smatra ona koja se obraunava na pozajmicu sa rokom od deset godina

Monetarni agregati i kamatne stope Razliita ronost kamatnih stopa pozajmica istog dunika kreira niz kamatnih stopa koje se zovu kriva prinosa (yield curve) Predstavlja terminsku strukturu kamatnih stopa Po pravilu su dugorone kamatne stope vie od kratkoronih, mogu biti i obrnute situacije Kamatni spredovi mogu da ukazuju na fazu privrednog ciklusa i sentiment investitora na tritu Predstavljaju razliku u kamatnim stopama za razliite ronosti istog dunika za iste ronosti dunika sa razliitim kreditnim bonitetom

Monetarni agregati i kamatne stope U uslovima recesije i negativnih oekivanja na tritu dolazi do pomeranja investitora ka sigurnijim plasmanima zahtevana stopa prinosa na rizinije plasmane raste, tj. cena takvih obveznica pada Obrnuto se deava sa sigurnijim plasmanima zahtevana stopa prinosa pada, tj. cena takvih obveznica raste

Monetarni agregati i kamatne stope Analiza kamatnih spredova moe se koristiti i za analizu deviznog trita Kretanje razlike u kamatnim stopama u razliitim valutama za iste ronosti i dunike istog ili slinog kreditnog boniteta moe koristiti radi procene budueg kretanja deviznih kurseva teorija pariteta kamatnih stopa

Monetarni agregati i kamatne stope Spredovi prinosa (kamatne stope) izmeu desetogodinje i tromesene dravne obveznice SAD

Monetarni agregati i kamatne stope Kamatne stope su dobra indikacija trenutnih i buduih privrednih kretanja po oekivanjima investicione javnosti kretanja oekivane inflacije - bitno moe uticati na nivo nominalnih kamatnih stopa Posebno se prati kretanje realnih kamatnih stopa kao indikatora koji je osloboen distorzije inflacionih oekivanja

Monetarni agregati i kamatne stope Posebnu kategoriju kamatnih stopa predstavljaju kamatne stope koje formiraju centralne banke Po pravilu su najnie kamatne stope u finansijskom sistemu Utiu na sve druge kamatne stope u sistemu Predstavljaju referentne kamatne stope u datom finansijskom sistemu Formiraju se odlukama centralnih banaka ili njihovom politikom na otvorenom tritu odluka o ciljanoj kamatnoj stopi centralne banke

Monetarni agregati i kamatne stope Kretanje razliitih kamatnih stopa na depozite sa razliitim dospeem u evrima kod banaka u Evropskoj Monetarnoj Uniji 2003-2010.

Berzanski indeksi Kako se kreu cene na finansijkom tritu? Mogu se formirati za sve relativno homogene aktive, ukljuujui i robe i obveznice O berzanskim indeksima se najee govori u kontekstu trita akcija Mogu predstavljati finansijsko trite u celini ili pojedine njegove segmente pojedine industrijske oblasti ili pojedine vrste hartija od vrednosti

Berzanski indeksi Berzanski indeksi mogu biti proseci i indeksi Proseci su ponderisani ili neponderisani proseci cena hartija od vrednosti Indeksi se raunaju kao odnosi posmatranih prema baznim ponderisanim prosecima cena izabranih hartija od vrednosti

Berzanski indeksi U SAD-u u grupu proseka ubrajamo: Dau Dons sistem indeksa (Dow Jones Averages) Velju lajn kompozitni prosek (Value Line Composite Average) Grupa indeksa je znatno brojnija Najpoznatiji indeks u SAD-u je S&P 500 Svaki berzanski indeks polazi od baznog vremena posmatranja i bazne vrednosti indeksira se sa 1, 10, 100 ili 1000 time se obezbeuje njegova visoka informativnost i momentalna uporedivost podataka vremenske serije berzanskih indeksa

Berzanski indeksi Kao ponderi koriste se cene izabranih akcija ili njihove trine kapitalizacije (proizvod cene i broja hartija od vrednosti) Tri grupe trinih indeksa 1. Indekse izrauju specijalizovane institucije subjektivno biraju koje e se hartije od vrednosti nai u strukturi indeksa 2. Indekse izrauju specijalizovane institucije objektivni kriterijumi u izboru hartija od vrednosti koje ulaze u indeks (najee kapitalizacija) 3. Indekse raunaju sama trita obuhvatajui sve posmatrane hartije od vrednosti kojima se na njima trguje

Berzanski indeksi Dau Dons sistem indeksa je najstariji u svetu Jedan od najpopularnijih u SAD-u 1884. formiran je prvi berzanski indeks koji je uproseivao je cene 11 akcija eleznikih kompanija 1896. indeks je obuhvatao 20 akcija eleznikih kompanija iste godine kreiran je i industrijski indeks sa 12 industrijskih akcija Oba indeksa objavljuje The Wall Street Journal

Berzanski indeksi Dau Dons industrijski prosek (DJIA) 1916. imao 20 akcija Od 1928. do danas 30 akcija elezniki Dow Jones prerasta u transportni indeks Dau Dons industrijski prosek (Dow Jones Industrial Average) Dau Dons transportni prosek (Dow Jones Transportation Average) Dau Dons usluni prosek (Dow Jones Utility Average) Dau Dons 65 kompozitni prosek (Dow Jones 65 Composite)

Berzanski indeksi Standard i Pur (S&P) je drugi najznaajniji berzanski indeks u SAD-u Standard i Pur 500 kompozitni prosek akcija (Standard & Poors Composite 500 Stocks Average) Standard i Pur 400 industrijski prosek akcija (Standard & Poors 400 Industrial Stocks Average) Standard i Pur 20 transportni prosek akcija (Standard & Poors 20 Transportation Stocks Average)

Berzanski indeksi Standard i Pur 40 usluni prosek akcija (Standard & Poors 40 Utility Stocks Average) Standard i Pur finansijski prosek akcija (Standard & Poors Financial Stocks Average)

Berzanski indeksi U S&P ukljuene su akcije NYSE, AMEX i vanberzanskog indeksa NYSE - New York Stock Exchange-najvea berza akcija u SAD-u i svetu AMEX American Stock Exchange druga nacionalna berza u SAD-u, sediste u Njujorku Njujorka berza objavljuje kompozitni indeks NYSE Composite obuhvata sve akcije sa NYSE Raunaju se podindeksi: industrijski, uslunokomunalni, transportni i finansijski

Berzanski indeksi Indeks AMEX trine vrednosti (AMEX Market Value Index) obuhvata sve akcije iz AMEX-a Rauna se 16 podindeksa u 2 grupe: industrijskoj i geografskoj NASDAQ kompozitni indeks (NASDAQ Composite) obuhvata akcije sa NASDAQ sistema u okviru OTC trita i izdvajaju se 6 podindeksa NASDAQ National Association of Securities Dealers Automated Quotations (kompjuterski automatizovani sistem trgovanja nacionalnog udruenja brokersko dilerskh kua) Deo vanberzanskog sistema u SAD-u

Berzanski indeksi Pri izradi berzanskih indeksa mora se voditi rauna o: 1. Veliini uzorka 2. Reprezentativnosti 3. Ponderisanju 4. Praktinim jedinicama mere

Berzanski indeksi 1. Veliina uzorka mora biti takva da se njom dovoljno precizno moe predstaviti trini segment koji se aproksimira Mali uzorci mogu biti nedovoljno precizni Veliki uzorci su komplikovani za izraunavanje i neekonomini

Berzanski indeksi 2. Reprezentativan uzorak je onaj koji dobro predstavlja populaciju kojoj pripada Indeks treba da odraava promene u svakom segmentu skupa Pravilnim izborom elemenata skupa moe se zadrati reprezentativnost na nivou malog uzorka

Berzanski indeksi 3. Ponderisanje odreuje znaaj pojedinih elemenata uzorka Cenovno ponderisanje je kada su hartije ponderisane svojom cenom Vrednosno ponderisanje, ponder trina kapitalizacija - hartije koje ulaze u indeks su ponderisane spram vrednosti koje imaju na trinom segmentu koji se eli aproksimirati Ako su hartije od vrednosti podjednako zastupljene u indeksu bez obzira na trino uee, ponderi su jednaki

Berzanski indeksi 4. Berzanski indeksi treba da budu izraeni u praktinim jedinicama mere radi lakeg tumaenja i korienja Poreenje dva najpopularnija indeksa u SAD-u DJIA je prosek, a S&P je kompozitni indeks Oba aproksimiraju kretanja finansijskog trita SAD DJIA se svakodnevno publikuje u dnevnom listu The Wall Street Journal i nedeljno u Barrons Prosek cena 30 akcija tzv. blue chip stocks (velikih, renomiranih i visoko kvalitetnih kompanija), kompanije su uglavnom kotirane na NYSE

Berzanski indeksi S&P se objavljuje od 1923. Uzorak od 500 akcija se koristi od 1957. Uzorak S&P je 16,7 puta vei od DJIA Mala veliina uzorka DJIA je prednost, ali reprezentativnost moe biti naruena U dananje vreme veliina uzorka S&P ne stvara probleme zahvaljujui razvoju kompjuterske tehnologije S&P obuhvata akcije kotirane na razliitim tritima u SAD-u

Berzanski indeksi Popularnost DJIA potie iz vremena kada je promet na NYSE bio apsolutno dominantan po broju transakcija, po njihovom obimu i po broju kotiranih akcija Izraunavanje indeksa sa veim uzorkom je bilo preskupo Ni jedno ni drugo vie nije sluaj DJIA je esto kritikovan da nije dobra aporksimacija trinih kretanja u SAD-u Od skoro ukljuuje i neke kompanije koje se kotiraju i van NYSE

Berzanski indeksi S&P ponderie svaku akciju u svom sastavu sa njenom trinom kapitalizacijom DJIA akcije imaju ponder jednak njihovoj ceni DJIA obuhvata 30 akcija (d=30), dobija se sabiranjem cena svih 30 akcija i njihovim deljenjem sa 30

Berzanski indeksi d se kasnije menjao radi zadravanja uporedivosti sa prethodnim periodom d se menjao zbog: cepanja akcija (stock splits) isplata dividendi u obliku akcija (stock dividends)

Berzanski indeksi
Primer uticaja cepanja akcija na berzanski indeks (prosek)

Berzanski indeksi Cene akcija A, B, C i D su date u koloni C1 Vrednost berzanskog indeksa po metodologiji DJIA je 45 (180/4) Dolo je do cepanja akcija D u razmeri 5:1 Znai da je dolo do smanjenja jedinine cene akcija D 5 puta (sa 75 na 15) Ako koristimo neizmenjenu DJIA formulu dobijemo da je vrednost indeksa 30 (120/4) Pad vrednosti indeksa nije rezultat trinog kretanja cena akcija, ve mehanikog poveavanja broja akcija jednog od preduzea

Berzanski indeksi Vri se korekcija vrednosti d kojom se elimie efekat capanja akcija ili podele dividendi u obliku akcija Vrednost d se mnoi sa koeficijentom redukcije delioca k

Berzanski indeksi C je razlika izmeu stare cene akcije D i njene nove cene prouzrokovane cepanjem akcija Korigovani delioc se izraunava: d=d*k=4*0,66667=2,66667 U imeniocu umesto d koristimo korigovano d Nova vrednost indeksa koristei DJIA formulu je 45 (120/2,66667)

Berzanski indeksi S&P uzima u obzir i cene i koliine Bazna vrednost je uzeta iz perioda 1941-1943. i arbitrarno odreena na nivou od 10

Berzanski indeksi S&P verovatno bi za iste promene cena akcija dao razliite promene u odnosu na indeks istog sastava izraunat po metodologiji DJIA Cepanje akcija i podela dividendi u obliku akcija ne utie na vrednost S&P Npr. u prethodnom primeru neka je bilo 100 akcija D, trina kapitalizacija je iznosila 100*75=7.500 Nakon cepanja imamo 500 akcija trine kapitalizacije 500*15=7.500

Berzanski indeksi U Evropi je poslednjih 10 godina popularan STOXX sistem berzanskih indeksa Ova grupa indeksa pokriva evropski finansijski prostor po regionu, sektoru, veliini i investicionom stilu Ovi se indeksi izraunavaju na bazi trine kapitalizacije po formuli

Berzanski indeksi
Mt - trina kapitalizacija indeksa u vremenu t Bt - prilagoena bazna kapitalizacija indeksa u vremenu t Xt konverzioni faktor cene akcija u lokalnoj valuti radi izraavanja u evrima Ct- faktor prilagoavanja trine kapitalizacije baznog datuma p- cena, q-broj akcija, ft-faktor slobodne flotacije

Berzanski indeksi U Velikoj Britaniji najpoznatiji sistem indeksa objavljuje Financial Times, FT-SE 100 ili FOOTSIE Predstavlja ponderisanu vrednost cena 100 akcija sa baznom vrednou od 1.000 na dan 03.01.1984. Akcije koje ga sainjavaju imaju trinu kapitalizaciju od vie od jedne mlrd. GBP Prisustvo akcija u uzorku se svaka tri meseca revidira FT-30 (Financial Times Industrial Ordinary Share Index), kretanje 30 vodeih preduzea u Britaniji Postoje i mnogi drugi indeksi u Velikoj Britaniji

Berzanski indeksi U Japanu najpoznatiji je Nikkei indeks koji se naziva Nikkei Dow Jones Index ili Nikkei Stock average ili Nikkei 225 Prvi put izraunat 1949. NIKKEI je cenovno ponerisan indeks - obuhvata cene 225 akcija sa prve i najznaajnije sekcije Tokijske berze lanstvo akcija se revidira jednom godinje i 6 akcija moe biti zamenjeno TOPIX je formiran 1968. sa baznom vrednou 100, obuhvata sve akcije prve sekcije Tokijske berze

Berzanski indeksi U Nemakoj je najznaajniji berzanski indeks DAX (Deutsche Aktienindex) Sainjava ga 30 akcija vodeih nemakih preduzea Frankfurtske berze Bazna vrednost 1.000 U Francuskoj je glavni berzanskih indeks CAC GENERAL INDEX (Cotation Assiste en Continue Gnral Index) Bazna vrednost je 100 Zasniva se na vrednosti 250 akcija kotiranih na Euronext berzi (Pariskoj berzi)

Berzanski indeksi
U vajcarskoj se koristi Swiss Bank Industry (SBI) sa baznom vrednou 100 U Italiji se koristi MIB General sa baznom vrednou 1.000 U zemljama u tranziciji poznati su sledei indeksi: eka PX-50 Index Maarska BUX Index Poljska WIG Index Rumunija BET Index Rusija RTS Index Slovaka SAX Index Slovenija SBI Index Turska IMKB Index

Berzanski indeksi Prvi indeks u Srbiji je Belex fm Najznaajniji indeksi su Belex line i Belex 15 Koriste se kao domai indikatori konjukture na finansijskom tritu

Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema Za preenje finansijske stabilnosti na nivou zemlje i na meunarodnom nivou koriste se: Makroprudencijalni indikatori (Macroprudential Indicators MPI) ili Indikatori finansijske stabilnosti (Financial Soundness Indicators FSI)

Statistika finansijske stabilnosti i razvijenosti finansijskog sistema
Na finansijsku stabilnost mogu uticati i faktori koji nisu u okviru ue definisanog finansijskog sistema zemlje finansijska stanja korporativnih dunika i domainstava kretanje vrednosti kolaterala eksterna stabilnost zemlje nivo javnog i spoljnog duga zemlje stopa privrednog rasta i sl.

ECB definie finansijsku stabilnost kao ...stanje finansijskog sistema koji je sastavljen od finansijskih institucija, trita i trine infrastrukture u kome je sistem sposoban da podnese okove i razvoj finansijskih debalansa i time umanji ili izbegne mogunost naruavanja procesa finansijskog posredovanja u meri koja moe znaajno pogorati alokaciju tednje ka profitabilnim investicijama.

Inicijalno MPI su od strane MMF-a bili podeljeni u nekoliko osnovnih kategorija: 1. kapitalna adekvatnost 2. kvalitet aktive zajmodavca 3. kvalitet aktive zajmoprimca 4. profitabilnost i indikatori konkurentnosti 5. likvidnost 6. osetljivost na indikatore trinog rizika

U okviru MPI kapitalne adekvatnosti izdvajaju se sledei indikatori: Koeficijent kapitalne adekvatnosti po Basel standardima Stopa osnovnog kapitala (Tier I) prema riziko ponderisanoj aktivi (aktiva banaka ponderisana riziko ponderima prema Bazelskoj regulativi) Stopa osnovnog kapitala i dopunskog kapitala (Tier I + Tier II) prema riziko ponderisanoj aktivi Stopa ukupnog kapitala (Tier I+TierII+TierIII) prema riziko ponderisanoj aktivi

Raspodela koeficijenata kapitalne adekvatnosti (broj banaka na odreenom nivou kapitalne adekvatnosti u finansijskom sistemu) Stopa zaduenosti tj. leverid racio (odnos ukupne bilansne aktive prema sopstvenim sredstvima)

U okviru MPI kvaliteta aktive zajmodavca izdvajaju se sledei indikatori: Raspodela bilansnih pozicija aktive po kategorijama rizinosti po Bazel standardima Stopa ukupne pozicije u finansijskim derivatima u aktivi prema sopstvenim sredstvima Stopa ukupne pozicije u finansijskim derivatima u pasivi prema sopstvenim sredstvima Raspodela kredita po sektorima Raspodela kredita koji su prolongirani po sektorima

Raspodela kredita koji su prolongirani po zemljama ili regionima Stopa kredita datih povezanim licima prema ukupnim kreditima Stopa ukupnog iznosa velikih kredita prema sopstvenim sredstvima Stopa bruto problematinih kredita prema ukupnoj aktivi Stopa problematinih kredita umanjenih za rezervacije prema ukupnoj aktivi

U okviru MPI kvaliteta aktive zajmoprimca izdvajaju se sledei indikatori: Stopa korporativnog duga prema sopstvenim sredstvima (debt-equity ratio) Stopa korporativnog duga prema akcijskom kapitalu Stopa trokova finansiranja duga prema ukupnom korporativnom prihodu Neto devizna izloenost korporacije Stopa ukupnog duga domainstava prema BDP-u Broj prijava za zatitu od kreditora (steaja)

Stopa operativnih trokova prema neto kamatnom prihodu Stopa trokova rada prema operativnim trokovima Margina (spred) izmeu aktivnih i pasivnih kamatnih stopa Uee aktive tri najvee depozitne institucije u ukupnoj aktivi depozitnih institucija

U okviru MPI likvidnosti izdvajaju se sledei indikatori: Raspodela tromesenih kamatnih stopa u lokalnoj valuti na meubankarskom tritu za razliite depozitne institucije Proseni tromeseni bid-ask spred (razlika izmeu traene i nuene kamatne stope) na tromesene depozite u lokalnoj valuti Stopa likvidne aktive prema ukupnoj aktivi Stopa likvidne aktive prema likvidnoj pasivi Proseno dospee aktive Proseno dospee pasive

Prosean dnevni promet u kratkoronim dravnim hartijama od vrednost Prosean bid-ask spred u kratkoronim dravnim hartijama od vrednosti Stopa kredita centralne banke odobrenih depozitnim institucijama prema ukupnoj pasivi depozitnih institucija Stopa depozita prema ukupnim (ne interbankarskim) kreditima Stopa deviznih depozita prema ukupnim (ne interbankarskim) deviznim kreditima

U okviru MPI osetljivosti na indikatore trinog rizika izdvajaju se sledei indikatori: Stopa ukupne devizne aktive prema sopstvenim sredstvima Stopa neto devizne pozicije prema sopstvenim sredstvima Prosean period revizije kamatnih stopa na aktivu Prosean period revizije kamatnih stopa na pasivu Trajanje aktive Trajanje pasive

Stopa ukupne pozicije u akcijama prema sopstvenim sredstvima Stopa neto pozicije u akcijama prema sopstvenim sredstvima Stopa ukupne pozicije u robama prema sopstvenim sredstvima Stopa neto pozicije u robama prema sopstvenim sredstvima

Evropska centralna banka MPI posmatra na osnovu konsolidovanih bankarskih podataka Osnovni MPI na bazi konsolidovanih bankarski podataka odnose se na: profitabilnost kvalitet bilansa kapitalnu adekvatnost

I Prihod, trokovi i profitabilnost Struktura prihoda Struktura trokova Efikasnost Indikatori profitabilnosti Stavke prihoda, trokova i profita u odnosu na ukupnu aktivu

II Kapitalna adekvatnost III Bilans stanja Sveobuhvatni podaci za sektor Struktura aktive Struktura pasive Vanbilansne stavke Indikatori likvidnosti
IV Kvalitet aktive

Makroprudencijalni indikatori za depozitne institucije po metodologiji MMF-a dele se na: Osnovni skup indikatora Preporueni dopunski set indikatora

Osnovni set od 12 MPI po metodologiji MMF-a obuhvata: 1. Kapitalna adekvatnost Regulatorni kapital u odnosu na riziko ponderisanu aktivu Regulatorni osnovni kapital (Tier I) u odnosu na riziko ponderisanu aktivu Problematini krediti umanjeni za rezervacije u odnosu na kapital

2. Kvalitet aktive Problematini krediti u odnosu na ukupne kredite Sektorska raspodela kredita prema ukupnim kreditima
3.
Prihodi i profitabilnost Profit po aktivi (ROA) Profit po akcijskom kapitalu (ROE) Kamatna margina prema ukupnom prihodu Ne kamantni trokovi prema ukupnom prihodu

4. Likvidnost Likvidna aktiva prema ukupnoj aktivi (stopa likvidnosti aktive); Likvidna aktiva prema kratkoronoj pasivi;
5. Osetljivost na trini rizik Neto otvorena devizna pozicija u odnosu na kapital

Razvoj finansijskog sektora se prati i po drugim parametrima Za banke to su uglavnom sledei pokazatelji: aktiva banaka prema BDP-u odobreni krediti prema BDP-u dug stanovnitva bankarskom sektoru per capita dug korporacija bankarskom sektoru prema BDPu bankarski krediti prema aktivi korporacija i sl.

Uee industrije osiguranja (godinje bruto premije osiguranja prema BDP)

U industriji osiguranja esto se raunaju i drugi pokazatelji kao to su: Gustina industrije osiguranja (predstavlja proseni troak osiguranja po glavi stanovnika) Uee ivotnog osiguranja (meri relativni znaaj ivotnog u odnosu na neivnotno osiguranje) Premije po zaposlenom (moe se smatrati pokazateljem efikasnosti osiguranja kao privredne grane)

Imovina privatnih penzionih fondova u odnosu na BDP po zemljama

Indeks koncentracije u finansijskom sektoru HHI indeks
Za merenje koncentracije u bankarskom sektoru esto se koristi Herfindal-Hirmanov indeks Moe se koristiti i za merenje koncentracije u drugim oblastima Ovaj pokazatelj se dobija kao suma kvadrata trinih uea (MS) svih banaka na tritu:

Indeks koncentracije u finansijskom sektoru HHI indeks Koncentracija u bankarskom sektoru moe se meriti po itavom nizu pokazatelja: aktiva banaka ukupni krediti krediti pojedinih kategorija depoziti ukupni depoziti stanovnitva ukupni prihodi prihodi od kamata i sl.

HHI koristi se za dobijanje informacija pri odobravanju eventualnih spajanja ili preuzimanja u finansijskom sektoru Najee koriena granina vrednost indeksa je 1800. Ako udruivanjem banaka doe do poveanja HHI iznad 1800 i ako je ukupna promena HHI nakon udruivanja manja od 200, smatra se da koncentracija na tritu nije narasla preko granice koja moe ugroziti konkurenciju

Indeks koncentracije u finansijskom sektoru HHI indeks Kretanje HHI u zavisnosti od broja firmi i trinog uea

HHI ne uzima u obzir mogunost saradnje i kooperacije trinih uesnika na tetu potroaa Njegova relatino niska vrednost ne znai da konkurencija potencijalno ne moe biti ugroena Ovaj pokazatelj uzima u obzir broj firmi na tritu i daje vee pondere firmama sa veim trinim ueem Maksimalnu vrednost indeksa je 10.000 u sluaju da postoji samo jedan uesnik sa trinim ueem od 100% i to je situacija postojanja monopola Najmanja vrednost HHI gravitira nuli kada broj firmi tei velikom broju sa izrazito malim individualnim trinim ueem

Pokazatelji koncentracije i konkurencije u bankarskom sistemu u Srbiji

Pokazao se kao dobra mera koncentracije horizontalnih udruivanja firmi Empirijski je dokazano da njegove vie vrednosti uzrokuju vee profitne margine to indikuje postojanje manje konkurencije U svetu se HHI koristi i predstavlja vaan pokazatelj za regulatore i druge dravne organe U Srbiji se koncentracija u bankarskom sektoru prati od strane NBS uz korienje HHI za vei broj pokazatelja bankarskih aktivnosti

Statistika valutne supstitucije Korienje inostrane valute za funkcije novca u nezavisnom monetarnom sistemu u teoriji se zove dolarizacija za mnoge zemlje centralne, istone i jugoistone Evrope (CESEE) to je zapravo evroizacija Valutna substitucija je po pravilu spontan proces uzrokovan nedostatkom poverenja u domai novac Ako se strana valuta koristi kao osnova za odobravanje i vraanje kredita svi dunici koji imaju prihode u domaoj valuti na sebe preuzimaju valutni rizik promena deviznog kursa moe bitno promeniti njihovu sposobnost izmirivanja obaveza

Statistika valutne supstitucije Visoko uee strane valute u kreditiranju smanjuje efektivnost referentne kamatne stope centralne banke (osnovni alat monetarne politike) Visoka upotreba strane valute kao obraunskog sredstva izaziva viu korelaciju izmeu kretanja deviznog kursa i cena Analiza korienja evra vano je za: ECB (zbog planiranja likvidnosti) zemlje u kojima se evro koristi iako nije nacionalna valuta (zbog finansijske stabilnosti i sprovoenja monetarne politike)

Statistika valutne supstitucije Centralna banka Austrije redovno od 2007. godine polugodinje sprovodi anketu i istraivanje Euro Survey o ulozi evra i devizno izraene aktive u zemljama Centralne, Istone i Jugoistone Evrope (CESEE) zemlje lanice EU (eka, Poljska, Maarska, Bugarska, Rumunija) zemlje (potencijalne) kandidate Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Albanija Anketa se sprovodi na ogranienom uzorku od oko 1000 ispitanika po zemlji

Statistika valutne supstitucije Indikatori oekivanja Prvi deo analize rezultata tie se tzv. Indikatora ekonomskog sentimenta (oekivanja ispitanika) Anketirani graani daju odgovore na pitanja o: trenutnoj ekonomskoj situaciji u zemlji ekonomskim perspektivama njihovih drava oekivanjima o ekonomskoj situaciji njihovog domainstva stabilnosti i kredibilitetu njihovih valuta oekivanjima u vezi stabilnosti njihovih valuta u narednih pet godina stabilnosti i kredibilitetu evra oekivanjima u vezi stabilnosti evra u narednih pet godina itd.

Statistika valutne supstitucije
Indikatori dranja Evro gotovine Sledei deo analize odnosi se na motive dranja evro gotovine. To su uglavnom: navike ljudi posledice skoranje finansijske nestabilnosti Procenat ispitanika koji je pozitivno odgovorio na pitanje da li dri gotovinu u evrima je relativno visok u svim posmatranim zemljama Razlozi su razliiti izmeu zemalja Centralne, Istone i Jugoistone Evrope Jugoistona Evropa - rezerva iz opreza Centralna i Istona Evropa - plaanje turistikih aranmana u inostranstvu

Statistika valutne supstitucije Krediti u stranoj valuti Kretanja u ovoj oblasti su vana zbog provere dejstva regulatornih reformi Cilj jaanja finansijske stabilnosti i efikasnosti monetarne politike je smanjiti izloenost domainstava valutnom riziku

Statistika valutne supstitucije Indeksi valutne supstitucije Indeks gotovinske valutne supstitucije (Currency Substitution Index CSI) CSI = FCC / (LCC + FCC) FCC strana valuta u cirkulaciji LCC domaa valuta u cirkulaciji Granina vrednost je 50% Na nivoima indeksa iznad 50 moe se zakljuiti da je strana valuta u gotovini zastupljenija od domae valute

Indeks gotovinske valutne substitucije po zemljama CESEE

Statistika valutne supstitucije Indeks depozitne valutne supstitucije (Deposit Substitution Index DSI) DSI = FCD / (LCD + FCD) DSI depoziti u stranoj valuti LCD depoziti u domaoj valuti Ukupni indeks valutne supstitucije Indeks evroizacije EI = (FCC + FCD) / (LCC + FCC + LCD + FCD)

Indeks Evroizacije po komponentama i kroz vreme za zemlje CESEE

Indeks depozitne valutne substitucije po zemljama CESEE
Statistika finansijskog sektora Statistiki sistem i statistika finanijskog sektora Evropski sistem centralnih banaka (ESCB) ili Evrosistem je zaduen za prikupljanje, obradu i objavljivanje monetarnih i finansijskih podataka i pokazatelja ESCB obuhvata ECB i nacionalne centralne banke EMU Najvei deo statistike finansijskog sektora u Srbiji obavlja se u okviru Narodne banke Srbije i Republikog zavoda za statistiku Ukljuene su i druge institucije finansijskog trita kao to su: Komisija za hartije od vrednosti Beogradska berza Centralni registar Udruenje banaka Srbije

9 Statistika Finansijskog Sektora Final

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

9 Statistika Finansijskog Sektora Final

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora

Statistika finansijskog sektora