www.paragraf.

rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

ZAKON
O ELEKTRONSKIM KOMUNIKACIJAMA
("Sl. glasnik RS", br. 44/2010)

I OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona lan 1
Ovim zakonom ureuju se: uslovi i nain za obavljanje delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija; nadlenosti dravnih organa u oblasti elektronskih komunikacija; poloaj i rad Republike agencije za elektronske komunikacije; naknade; sprovoenje javnih konsultacija u oblasti elektronskih komunikacija; obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po reimu opteg ovlaenja; projektovanje, izgradnja ili postavljanje, korienje i odravanje elektronskih komunikacionih mrea, pripadajuih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme; pravo slubenosti i zajednikog korienja; meupovezivanje i pristup; pruanje usluga univerzalnog servisa; odreivanje trita podlonih prethodnoj regulaciji, analiza trita, odreivanje operatora sa znaajnom trinom snagom (u daljem tekstu: operator sa ZTS) i ovlaenja Republike agencije za elektronske komunikacije u odnosu na operatora sa ZTS; upravljanje i korienje adresa i brojeva (u daljem tekstu: numeracija); upravljanje, korienje i kontrola radio-frekvencijskog spektra; distribucija i emitovanje medijskih sadraja; zatita prava korisnika i pretplatnika; bezbednost i integritet elektronskih komunikacionih mrea i usluga; tajnost elektronskih komunikacija, zakonito presretanje i zadravanje podataka; nadzor nad

primenom ovog zakona; mere za postupanje suprotno odredbama ovog zakona, kao i druga pitanja od znaaja za funkcionisanje i razvoj elektronskih komunikacija u Republici Srbiji.

lan 2
Odredbe ovog zakona ne odnose se na elektronske komunikacione mree za posebne namene, osim odredaba koje se odnose na korienje radio-frekvencija za posebne namene i posebne sluajeve meupovezivanja elektronskih komunikacionih mrea za posebne namene i javnih komunikacionih mrea.

Ciljevi i naela regulisanja odnosa u oblasti elektronskih komunikacija lan 3

Ciljevi i naela regulisanja odnosa u oblasti elektronskih komunikacija zasnivaju se na: 1) obezbeivanju uslova za ravnomeran razvoj elektronskih komunikacija na celoj teritoriji Republike Srbije; 2) obezbeivanju predvidivosti poslovanja i ravnopravnih uslova za poslovanje operatora; 3) usklaivanju obavljanja delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija sa domaim i meunarodnim standardima; 4) obezbeivanju dostupnosti usluga univerzalnog servisa svim graanima u Republici Srbiji, uz zadovoljenje potreba specifinih drutvenih grupa, ukljuujui osobe sa invaliditetom, starije i socijalno ugroene korisnike; 5) obezbeivanju meupovezivanja elektronskih komunikacionih mrea i usluga, odnosno operatora, pod ravnopravnim i uzajamno prihvatljivim uslovima; 6) podsticanju konkurencije, ekonominosti i delotvornosti u obavljanju delatnosti elektronskih komunikacija; 7) podsticanju racionalnog i ekonominog korienja numeracije i radio-frekvencijskog spektra;

8) obezbeivanju maksimalne koristi za korisnike elektronskih komunikacija, ukljuujui osobe sa invaliditetom, starije i socijalno ugroene korisnike, naroito u smislu izbora, cene i kvaliteta; 9) obezbeivanju visokog nivoa zatite interesa potroaa u odnosu sa operatorima, naroito obezbeivanjem dostupnosti jasnih i potpunih informacija o cenama, uslovima pristupa i korienja (ukljuujui ogranienja) i kvalitetu javnih komunikacionih mrea i usluga, kao i efikasnim postupanjem po pritubama na rad operatora; 10) obezbeivanju stalnog unapreenja kvaliteta usluga elektronskih komunikacija; 11) obezbeivanju mogunosti krajnjih korisnika da, prilikom korienja javnih komunikacionih mrea i usluga, slobodno pristupaju i distribuiraju informacije, kao i da koriste aplikacije i usluge po svom izboru; 12) obezbeivanju visokog nivoa zatite podataka o linosti i privatnosti korisnika, a u skladu sa Zakonom o zatiti podataka o linosti i drugim zakonima; 13) osiguravanju bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mrea i usluga.

Znaenje pojedinih pojmova lan 4

Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje: 1) adresa je niz znakova, slova, cifara i signala koji je namenjen za odreivanje odredita veze; 2) aplikativni programski interfejs (API) je softverski interfejs izmeu aplikacija prualaca medijskih sadraja i ureaja za prijem tih sadraja; 3) medijski sadraji obuhvataju radijske i televizijske programe, odnosno audio-vizuelne sadraje, kao i sa njima povezane interaktivne usluge, koji se distribuiraju i emituju, odnosno pruaju korisnicima putem elektronskih komunikacionih mrea, na osnovu programske eme ili na zahtev korisnika;

4) delatnost elektronskih komunikacija obuhvata izgradnju ili postavljanje, odravanje, korienje i davanje na korienje javnih komunikacionih mrea i pripadajuih sredstava, kao i pruanje javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga; 5) brojevi su nizovi cifara koji se upotrebljavaju za adresiranje u elektronskim komunikacionim mreama; 6) elektromagnetska kompatibilnost (EMC) je sposobnost ureaja ili sistema da radi na zadovoljavajui nain u svom elektromagnetskom okruenju i da ne uzrokuje tetne elektromagnetske smetnje drugim ureajima ili sistemima u tom okruenju; 7) elektronska komunikaciona mrea predstavlja sisteme prenosa i, tamo gde je to primenjeno, ureaje za komutaciju i usmeravanje i druge resurse, ukljuujui pasivne mrene elemente, koji omoguavaju prenos signala pomou inih, radio, optikih ili drugih elektromagnetskih sredstava, ukljuujui satelitske mree, fiksne (sa komutacijom kola i paketa, ukljuujui Internet) i mobilne mree, energetske kablovske sisteme, u delu koji se koristi za prenos signala, mree koje se koriste za distribuciju i emitovanje medijskih sadraja, bez obzira na vrstu podataka i informacija koji se prenose; 8) elektronska komunikaciona mrea za posebne namene je elektronska komunikaciona mrea organa odbrane, unutranjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije (u daljem tekstu: organi odbrane i bezbednosti), organa dravne uprave nadlenih za zatitu i spasavanje, kao i slubi za hitne intervencije (u daljem tekstu: slube za hitne intervencije), koja se koristi za namene za koje su navedeni organi osnovani, ne koristi se u komercijalne svrhe i ne daje se na korienje treim licima; 9) elektronska komunikaciona oprema je oprema koja se upotrebljava za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija; 10) elektronska komunikaciona usluga je usluga koja se po pravilu prua uz naknadu, a sastoji se u celini ili preteno od prenosa signala u elektronskim komunikacionim mreama, ukljuujui telekomunikacione usluge i usluge distribucije i emitovanja medijskih sadraja, ali ne obuhvata usluge pruanja medijskih sadraja ili obavljanja urednike kontrole nad medijskim sadrajima

koji se prenose putem elektronskih komunikacionih mrea i usluga, niti obuhvata usluge informacionog drutva koje se u celini ili preteno ne sastoje od prenosa signala elektronskim komunikacionim mreama; 11) elektronska poruka je svaki tekstualni, glasovni, zvuni ili slikovni zapis, poslat preko javne komunikacione mree, koji se moe pohraniti u mrei ili u terminalnoj opremi primaoca sve dok je primalac ne preuzme ili joj pristupi; 12) elektronski programski vodi je usluga pridodata digitalnom prenosu medijskih sadraja, koja korisniku omoguava jednostavno pretraivanje ponuenih medijskih sadraja i usluga; 13) geografski broj je broj iz nacionalnog plana numeracije iji deo cifara ima geografsko znaenje, koje se koristi za usmeravanje poziva na fiziko mesto terminalne take mree; 14) interfejs je fizika ili logika veza izmeu dva ili vie ureaja, dva ili vie delova istog ureaja, ili medijuma prenosa, definisana funkcionalnim karakteristikama, karakteristikama signala ili drugim odgovarajuim karakteristikama; 15) Internet je globalni elektronski komunikacioni sistem sainjen od velikog broja meusobno povezanih raunarskih mrea i ureaja, koji razmenjuju podatke koristei zajedniki skup komunikacionih protokola; 16) interoperabilnost je svojstvo dva ili vie sistema ili njihovih delova da razmenjuju podatke i koriste podatke koji su razmenjeni; 17) izbor operatora je usluga koja korisniku omoguava ostvarivanje odreenih vrsta veza u okviru javno dostupnih telefonskih usluga, izborom operatora koji posreduje u ostvarivanju tih veza, pri emu izbor operatora moe biti unapred programiran ili ostvariv biranjem prefiksa za izbor operatora, odnosno primenom drugog odgovarajueg tehnikog postupka; 18) javna komunikaciona mrea jeste elektronska komunikaciona mrea koja se, u celini ili preteno, koristi za pruanje javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga i omoguava prenos podataka izmeu terminalnih taaka mree;

19) javna telefonska mrea je elektronska komunikaciona mrea koja se koristi za pruanje javno dostupnih telefonskih usluga i omoguava prenos govora i podataka izmeu terminalnih taaka mree; 20) javna telefonska govornica je javno dostupan telefon ije se korienje plaa; 21) javno dostupna telefonska usluga je javno dostupna elektronska komunikaciona usluga za, direktno ili indirektno, upuivanje i primanje nacionalnih, odnosno nacionalnih i meunarodnih poziva preko jednog ili vie brojeva iz nacionalnog ili meunarodnog plana numeracije; 22) kolokacija je usluga pruanja fizikog prostora i tehnikih sredstava na odreenoj lokaciji, potrebnih radi smetaja i povezivanja elektronske komunikacione opreme operatora; 23) komunikacija oznaava razmenu ili prenoenje informacija izmeu odreenog broja osoba putem javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga, izuzev informacija koje se prenose u sklopu usluga javnog emitovanja programa preko elektronskih komunikacionih mrea i koje se ne mogu povezati sa odreenim pretplatnikom ili korisnikom, odnosno primaocem; 24) korisnik je fiziko ili pravno lice koje koristi ili zahteva javno dostupnu elektronsku komunikacionu uslugu; 25) krajnji korisnik je korisnik koji ne obavlja delatnost elektronskih komunikacija; 26) lokalna petlja je fiziko kolo koje povezuje terminalnu taku mree sa glavnim razdelnikom ili ekvivalentnim sredstvom u javnoj fiksnoj elektronskoj komunikacionoj mrei; 27) meupovezivanje (interkonekcija) je posebna vrsta pristupa ostvarenog izmeu operatora javnih komunikacionih mrea, kojim se uspostavlja fiziko i logiko povezivanje javnih komunikacionih mrea jednog ili vie razliitih operatora, kako bi se korisnicima usluga jednog operatora omoguila meusobna komunikacija ili komunikacija sa korisnicima usluga drugih operatora, odnosno pristup uslugama koje pruaju drugi operatori ili trea lica koja imaju pristup mrei;

28) multipleks je signal koji nastaje kombinovanjem vie signala u jedan zajedniki radi jednostavnijeg, efikasnijeg i bolje zatienog prenosa kroz elektronsku komunikacionu mreu; 29) negeografski broj je broj iz nacionalnog plana numeracije koji nije geografski, a obuhvata, izmeu ostalog, brojeve u mobilnoj mrei, brojeve usluga besplatnog poziva i brojeve usluga sa dodatom vrednou; 30) operator je lice koje obavlja ili je ovlaeno da obavlja delatnost elektronskih komunikacija; 31) opte ovlaenje odnosi se na obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija u skladu sa optim uslovima koji se mogu propisati za sve ili za odreene vrste elektronskih komunikacionih mrea i usluga, u skladu sa odredbama ovog zakona; 32) podaci o saobraaju se odnose na podatke koji se obrauju prilikom prenosa i tarifiranja komunikacije unutar elektronske komunikacione mree; 33) podaci o lokaciji su podaci koji oznaavaju trenutni ili stalni geografski poloaj terminalne opreme korisnika unutar elektronske komunikacione mree; 34) potroa je fiziko lice koje koristi ili zahteva javno dostupnu elektronsku komunikacionu uslugu za line potrebe, koje se preteno ne odnose na obavljanje poslovne delatnosti, profesije ili zanata; 35) prenosivost broja je mogunost korisnika da promeni operatora elektronskih komunikacionih usluga, bez promene pretplatnikog broja; 36) predizbor operatora je usluga koja korisniku omoguava ostvarivanje odreenih vrsta veza u okviru javno dostupnih telefonskih usluga, posredstvom unapred izabranog operatora koji posreduje u ostvarivanju tih veza, bez biranja prefiksa za izbor operatora, odnosno primenom drugog odgovarajueg tehnikog postupka; 37) prethodna regulacija odnosi se na odreivanje posebnih uslova pod kojima operatori sa znaajnom trinom snagom obavljaju delatnost elektronskih komunikacija radi obezbeivanja razvoja konkurencije na tritu;

38) pristup podrazumeva davanje na korienje sredstava ili usluga drugim operatorima, pod odreenim uslovima, bilo na ekskluzivnoj ili neekskluzivnoj osnovi, radi pruanja elektronskih komunikacionih usluga, ukljuujui usluge putem kojih se pruaju usluge informacionog drutva ili medijski sadraji, to, izmeu ostalog, obuhvata: pristup elementima mree i pripadajuim sredstvima, to moe obuhvatati prikljuenje opreme putem fiksnih ili beinih veza (naroito pristup lokalnoj petlji, te sredstvima i uslugama neophodnim za pruanje usluga preko lokalne petlje), pristup fizikoj infrastrukturi (ukljuujui zgradama, kablovskoj kanalizaciji i antenskim stubovima), pristup odgovarajuim softverskim sistemima (ukljuujui sistemima za operativnu podrku), pristup informacionim sistemima i bazama podataka za naruivanje, pruanje, odravanje, obraun i naplatu usluga, pristup sistemima za prevoenje brojeva ili sistemima sa istovetnom funkcionalnou, pristup fiksnim i mobilnim mreama (posebno za potrebe rominga), pristup sistemima uslovnog pristupa, kao i pristup virtuelnim mrenim uslugama; 39) pripadajua sredstva obuhvataju povezane usluge, fiziku infrastrukturu i druga sredstva ili elemente povezane sa elektronskom komunikacionom mreom ili elektronskom komunikacionom uslugom, koji omoguavaju ili podravaju pruanje usluga putem te mree ili usluge, ili se mogu iskoristiti u te svrhe, ukljuujui, izmeu ostalog, zgrade ili ulaze u zgrade, kablovsku kanalizaciju i vodove u zgradama, antene, tornjeve i druge potporne objekte, provodne cevi i kanale, stubove, ahtove i razvodne ormare; 40) povezane usluge obuhvataju usluge povezane sa elektronskom komunikacionom mreom ili elektronskom komunikacionom uslugom, koje omoguavaju ili podravaju pruanje usluga putem te mree ili usluge, ili se mogu iskoristiti u te svrhe, ukljuujui, izmeu ostalog, sisteme za prevoenje brojeva ili sisteme sa istovetnom funkcionalnou, sisteme uslovnog pristupa i elektronske programske vodie, kao i druge usluge, poput usluga baziranih na podacima o identitetu, lokaciji i dostupnosti korisnika; 41) pretplatnik je fiziko ili pravno lice koje je zakljuilo ugovor sa operatorom javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga o pruanju tih usluga; 42) radio-frekvencijski spektar je deo elektromagnetnog spektra koji se odnosi na radiofrekvencije konvencionalno smetene u opsegu od 9 kHz do 3000 GHz;

43) radio-frekvencijski opseg je deo radio-frekvencijskog spektra odreen graninim uestanostima; 44) radio stanica predstavlja jedan ili vie predajnika i/ili prijemnika sa jednom ili vie antena, i drugih ureaja, smetenih na odreenoj lokaciji radi emitovanja radio signala; 45) ralanjeni pristup lokalnoj petlji odnosi se na potpuni ralanjeni pristup lokalnoj petlji i deljeni pristup lokalnoj petlji, pri emu ne dolazi do promene vlasnitva nad lokalnom petljom; 46) potpuni ralanjeni pristuplokalnoj petlji podrazumeva davanje punog kapaciteta lokalne petlje operatora sa znaajnom trinom snagom na korienje drugom operatoru; 47) deljeni pristup lokalnoj petlji podrazumeva davanje odreenog dela kapaciteta lokalne petlje (npr. odreenog frekvencijskog opsega) operatora sa znaajnom trinom snagom na korienje drugom operatoru; 48) sistem uslovnog pristupa je bilo koja tehnika mera ili reenje kojim se omoguava pristup u razumljivom obliku zatienim medijskim sadrajima i uslugama uz uslov plaanja naknade ili drugi oblik prethodnog pojedinanog odobrenja; 49) poziv je veza, uspostavljena putem javno dostupne elektronske komunikacione usluge, koja omoguava dvosmernu glasovnu komunikaciju; 50) terminalna oprema je proizvod, odnosno njegova komponenta, koja se, u celini ili preteno, koristi za pruanje elektronskih komunikacionih usluga, a prikljuuje se, direktno ili indirektno, na odgovarajuu terminalnu taku mree; 51) terminalna taka mree je fizika taka u kojoj korisnik ostvaruje pristup javnoj komunikacionoj mrei, a u mreama koje koriste komutaciju ili usmeravanje, taka jednoznano odreena mrenom adresom, koja moe biti u vezi sa brojem ili imenom; 52) univerzalni servis predstavlja skup osnovnih elektronskih komunikacionih usluga odreenog obima i kvaliteta, koje su dostupne svima na teritoriji Republike Srbije po prihvatljivim cenama;

53) usluga sa dodatom vrednou je usluga koja zahteva obradu podatka o saobraaju ili podataka o lokaciji koji nisu podaci o saobraaju, izvan opsega neophodnog za prenos komunikacije ili za obraun i naplatu trokova; 54) tetna smetnja je neeljeni signal koji degradira kvalitet prenosa, ometa, prekida ili na drugi nain ugroava rad odreenog elektronskog komunikacionog ureaja ili sistema, koji funkcionie u skladu sa definisanim kriterijumima kvaliteta prenosa signala.

II NADLENOSTI VLADE I MINISTARSTVA U OBLASTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA

lan 5
Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove telekomunikacija i informacionog drutva (u daljem tekstu: Ministarstvo): 1) utvruje politiku u oblasti elektronskih komunikacija; 2) donosi strateke akte i akcione planove za njihovo sprovoenje, kojima se utvruju naela, ciljevi i prioriteti razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji; 3) odluuje o drugim pitanjima kada je to predvieno ovim zakonom. U pripremi propisa iz stava 1. ta. 1) i 2) ovog lana uestvuju nadleni organi autonomne pokrajine.

lan 6
Ministarstvo, u skladu sa zakonom: 1) vri nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetim na osnovu njega; 2) predstavlja Republiku Srbiju u meunarodnim organizacijama i institucijama u oblasti elektronskih komunikacija i stara se o sprovoenju meunarodnih sporazuma u oblasti elektronskih komunikacija;

3) doprinosi usklaivanju domaih propisa u oblasti elektronskih komunikacija sa odgovarajuim propisima Evropske unije; 4) preduzima mere za podsticanje investiranja u oblasti elektronskih komunikacija i upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija; 5) preduzima mere za podsticanje istraivanja i razvoja u oblasti elektronskih komunikacija, u saradnji sa ministarstvom nadlenim za poslove razvoja i unapreenja naunoistraivake delatnosti; 6) odluuje o drugim pitanjima kada je to predvieno ovim zakonom.

III REPUBLIKA AGENCIJA ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE

Pravni poloaj lan 7
Republika agencija za elektronske komunikacije (u daljem tekstu: Agencija), osnovana ovim zakonom, je samostalna organizacija sa svojstvom pravnog lica, koja vri javna ovlaenja u cilju efikasnog sprovoenja utvrene politike u oblasti elektronskih komunikacija, podsticanja konkurencije elektronskih komunikacionih mrea i usluga, unapreivanja njihovog kapaciteta, odnosno kvaliteta, doprinosa razvoju trita elektronskih komunikacija i zatite interesa korisnika elektronskih komunikacija, u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetim na osnovu njega. Agencija je funkcionalno i finansijski nezavisna od dravnih organa, kao i organizacija i lica koja obavljaju delatnost elektronskih komunikacija. Agencija posluje u skladu sa propisima o javnim agencijama. Nadzor nad zakonitou i svrsihodnou rada Agencije u vrenju poverenih poslova vri Ministarstvo.

Agencija moe, za obavljanje pojedinih strunih poslova iz svoje nadlenosti, angaovati druga domaa ili strana pravna i fizika lica. Nain rada i unutranje ureenje Agencije ureuju se statutom, koji donosi upravni odbor Agencije. Na statut Agencije saglasnost daje Vlada.

Nadlenosti Agencije lan 8

Agencija, u skladu sa zakonom: 1) donosi podzakonske akte; 2) odluuje o pravima i obavezama operatora i korisnika; 3) sarauje sa organima i organizacijama nadlenim za oblast radiodifuzije, zatite konkurencije, zatite potroaa, zatite podataka o linosti i drugim organima i organizacijama po pitanjima znaajnim za oblast elektronskih komunikacija; 4) sarauje sa nadlenim regulatornim i strunim telima drava lanica Evropske unije i drugih drava radi usaglaavanja prakse primene propisa iz oblasti elektronskih komunikacija i podsticanja razvoja prekograninih elektronskih komunikacionih mrea i usluga; 5) uestvuje u radu meunarodnih organizacija i institucija u oblasti elektronskih komunikacija u svojstvu nacionalnog regulatornog tela u oblasti elektronskih komunikacija; 6) obavlja druge poslove u skladu sa ovim zakonom. Poslove iz stava 1. ovog lana Agencija obavlja kao poverene poslove, nepristrasno i javno.

Organi Agencije lan 9

Organi Agencije su upravni odbor i direktor.

Upravni odbor Agencije lan 10

Upravni odbor Agencije ima pet lanova, od kojih je jedan predsednik i jedan zamenik predsednika. Predsednika, zamenika predsednika i lanove upravnog odbora bira i razreava Narodna skuptina na predlog Vlade, na osnovu sprovedenog javnog konkursa, u skladu sa odredbama ovog zakona. Mandat lanova upravnog odbora je pet godina. Isto lice moe biti birano za lana upravnog odbora najvie dva puta.

Delokrug upravnog odbora lan 11

Upravni odbor Agencije, u skladu sa zakonom: 1) donosi godinji plan rada Agencije, usklaen sa stratekim aktima i akcionim planovima iz oblasti elektronskih komunikacija, najkasnije do kraja tekue godine za narednu godinu; 2) donosi druga akta propisana ovim zakonom; 3) obavlja druge poslove koji ovim zakonom ili statutom Agencije nisu stavljeni u nadlenost direktora.

Nain rada upravnog odbora lan 12

Upravni odbor odluuje veinom glasova od ukupnog broja lanova, osim u sluajevima kada je ovim zakonom ili statutom Agencije odreeno drugaije. Upravni odbor dvotreinskom veinom donosi statut Agencije. Predsednik upravnog odbora rukovodi radom upravnog odbora i obavlja druge poslove utvrene ovim zakonom i statutom Agencije. Upravni odbor donosi poslovnik o svom radu. lanovi upravnog odbora imaju pravo na naknadu za rad u upravnom odboru, koja se odreuje u skladu sa statutom Agencije, uz saglasnost Vlade.

Uslovi za izbor lanova upravnog odbora lan 13

lanovi upravnog odbora se biraju iz reda uglednih strunjaka sa visokim akademskim obrazovanjem iz oblasti znaajnih za rad Agencije, a naroito iz oblasti elektronskih komunikacija, ekonomije i prava, koji su ostvarili znaajne i priznate radove ili praksu u oblasti elektronskih komunikacija i koji uivaju ugled u strunoj javnosti. Tri lana upravnog odbora moraju biti strunjaci iz oblasti elektronskih komunikacija.

Postupak izbora lanova upravnog odbora lan 14

Ministarstvo raspisuje javni konkurs iz lana 10. stav 2. ovog zakona, najmanje 180 dana pre isteka mandata lanova upravnog odbora, odnosno neposredno po prestanku mandata u smislu lana 15. stav 1. ta. 2-4) ovog zakona. Oglas o javnom konkursu objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije", na Internet stranici Vlade, Ministarstva i Agencije. Oglas o javnom konkursu sadri:

1) uslove koje kandidat mora da ispunjava za izbor iz lana 13. stav 1. ovog zakona; 2) dokaze koji se prilau uz prijavu na javni konkurs; 3) rok za podnoenje prijave; 4) nain podnoenja prijave; 5) rok u kome se kandidat obavetava o tome kada poinje izborni postupak; 6) podatke o izbornom postupku; 7) podatke o licu koje daje obavetenja o javnom konkursu; 8) druge podatke znaajne za postupak izbora. Prijava na konkurs podnosi se Ministarstvu u roku od 30 dana od dana objavljivanja konkursa u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Vlada u roku od 30 dana od dana isteka roka iz stava 4. ovog lana, utvruje predlog kandidata za predsednika, zamenika predsednika i lanove upravnog odbora koji ispunjavaju kriterijume za izbor, potujui uslove iz lana 13. ovog zakona, i dostavlja ga Narodnoj skuptini. Narodna skuptina prilikom odluivanja o izboru lanova upravnog odbora potuje uslove iz lana 13. ovog zakona. Ako Narodna skuptina ne izabere sve lanove upravnog odbora, postupak se ponavlja za mesta koja su ostala upranjena.

Prestanak mandata lana upravnog odbora lan 15

Mandat lana upravnog odbora moe prestati: 1) istekom vremena na koje je izabran;

2) podnoenjem ostavke Narodnoj skuptini u pisanoj formi; 3) razreenjem iz razloga predvienih ovim zakonom; 4) smru.

Razreenje lana upravnog odbora pre isteka mandata lan 16

Narodna skuptina moe, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog Vlade, razreiti lana upravnog odbora: 1) ako se utvrdi da je, pri utvrivanju predloga za izbor u upravni odbor, kandidat izneo o sebi neistinite podatke ili propustio da iznese podatke o okolnostima bitnim za utvrivanje predloga; 2) ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata povredio pravila o sukobu interesa i nespojivosti funkcija predviena zakonom kojim se ureuje spreavanje sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija; 3) ako je zbog bolesti ili drugog razloga nesposoban za obavljanje dunosti due od est meseci neprekidno; 4) ako bez osnovanog razloga odbije ili propusti da obavlja dunost lana upravnog odbora najmanje tri meseca neprekidno, odnosno najmanje est meseci sa prekidima tokom godinu dana; 5) ako nesavesnim ili nepravilnim radom otea ili onemogui rad Agencije, prouzrokuje veu tetu Agenciji, postupa protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu njega ili tako zanemaruje ili nesavesno izvrava svoje obaveze da nastanu ili mogu nastati vee smetnje u radu Agencije; 6) ako mu je oduzeta poslovna sposobnost;

7) ako je pravnosnano osuen na kaznu zatvora u trajanju duem od est meseci ili ako je osuen za krivina dela protiv slubene dunosti, prevare, krae, falsifikovanja isprave ili drugo slino krivino delo koje ga ini nedostojnim za obavljanje funkcije.

Direktor Agencije lan 17

Direktor je odgovoran za zakonitost rada Agencije, zastupa i predstavlja Agenciju, rukovodi radom i poslovanjem Agencije, odluuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Agenciji, priprema i sprovodi odluke upravnog odbora, stara se o obezbeivanju javnosti rada Agencije i vri druge poslove odreene zakonom i statutom Agencije. Direktora bira i razreava upravni odbor, na osnovu sprovedenog javnog konkursa, u skladu sa odredbama ovog zakona. Direktor se bira na mandat od pet godina i moe biti ponovo izabran. Direktor je za vreme trajanja mandata u stalnom radnom odnosu u Agenciji. Direktor za svoj rad odgovara upravnom odboru, kome podnosi godinji i periodine izvetaje o radu. Direktor donosi akt kojim se ureuje unutranja organizacija i sistematizacija radnih mesta u Agenciji, uz saglasnost upravnog odbora.

Uslovi za izbor direktora lan 18

Za direktora se bira lice koje ispunjava uslove za izbor lanova upravnog odbora Agencije i koje ima najmanje pet godina radnog iskustva u jednoj ili vie oblasti iz delokruga Agencije.

Postupak izbora direktora lan 19

Upravni odbor raspisuje javni konkurs iz lana 17. stav 2. ovog zakona i objavljuje ga u "Slubenom glasniku Republike Srbije" i bez odlaganja na Internet stranici Agencije. Oglas o javnom konkursu sadri: 1) uslove koje kandidat mora da ispunjava za izbor iz lana 18. ovog zakona; 2) dokaze koji se prilau uz prijavu na javni konkurs; 3) rok za podnoenje prijave; 4) nain podnoenja prijave; 5) rok u kome se kandidat obavetava o tome kada poinje izborni postupak; 6) podatke o izbornom postupku; 7) podatke o licu koje daje obavetenja o javnom konkursu; 8) druge podatke znaajne za postupak izbora. Prijava na konkurs podnosi se Agenciji u roku od 30 dana od dana objavljivanja konkursa u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Upravni odbor u roku od 30 dana od dana isteka roka iz stava 3. ovog lana, sastavlja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor. Upravni odbor bira direktora sa spiska iz stava 4. ovog lana. Reenje o izboru direktora upravni odbor dostavlja svim kandidatima koji su se prijavili na javni konkurs. Ako nijedan kandidat ne ispunjava uslove konkursa, postupak za izbor direktora se ponavlja.

Prestanak mandata direktora

lan 20
Mandat direktora moe prestati u sledeim sluajevima: 1) istekom vremena na koje je izabran; 2) otkazom ugovora o radu, u skladu sa zakonom kojim se ureuju radni odnosi; 3) razreenjem iz razloga predvienih ovim zakonom; 4) smru.

Razreenje direktora pre isteka mandata lan 21

Upravni odbor moe razreiti direktora Agencije pre isteka mandata: 1) ako se utvrdi da je u prijavi za konkurs kandidat o sebi izneo neistinite podatke ili propustio da iznese podatke o okolnostima bitnim za izbor; 2) ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata povredio pravila o sukobu interesa i nespojivosti funkcija predviena zakonom kojim se ureuje spreavanje sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija; 3) ako je zbog bolesti ili drugog razloga nesposoban za obavljanje dunosti due od est meseci neprekidno; 4) ako ne podnese blagovremeno izvetaj o radu upravnom odboru, u skladu sa ovim zakonom; 5) ako raspolae sredstvima Agencije suprotno donetom finansijskom planu; 6) ako nesavesnim ili nepravilnim radom otea ili onemogui rad Agencije, prouzrokuje veu tetu Agenciji, postupa protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu njega ili tako zanemaruje ili nesavesno izvrava svoje obaveze da nastanu ili mogu nastati vee smetnje u radu Agencije;

7) ako mu je oduzeta poslovna sposobnost; 8) ako je pravnosnano osuen na kaznu zatvora u trajanju duem od est meseci ili ako je osuen za krivina dela protiv slubene dunosti, prevare, krae, falsifikovanja isprave ili drugo slino krivino delo koje ga ini nedostojnim za obavljanje funkcije.

Odluivanje o pravima i obavezama operatora i korisnika lan 22

Agencija, u skladu sa zakonom, na zahtev zainteresovane strane ili po slubenoj dunosti, odluuje reenjem o pravima i obavezama operatora i korisnika iz ovog zakona. Reenje iz stava 1. ovog lana donosi direktor Agencije. Na postupak odluivanja o pravima i obavezama iz stava 1. ovog lana primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje opti upravni postupak. Reenje iz stava 2. ovog lana je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Tuba ne odlae izvrenje reenja iz stava 2. ovog lana.

Pravilnici, odluke i drugi opti akti lan 23

Upravni odbor donosi pravilnike, odluke i druge akte kojima se na opti nain ureuju pitanja iz nadlenosti Agencije. Agencija je duna da pre objavljivanja optih akata iz stava 1. ovog lana pribavi od Ministarstva miljenje o njihovoj ustavnosti i zakonitosti, a Ministarstvo da Agenciji dostavi obrazloeni predlog kako da opti akt usaglasi sa Ustavom, zakonom, drugim propisom ili optim aktom Narodne skuptine i Vlade, u skladu sa zakonom kojim se ureuje dravna uprava.

Javnost rada Agencije

lan 24
Rad Agencije je javan. Pored obaveze objavljivanja donetih akata u skladu sa zakonom kojim se ureuje dravna uprava, Agencija je duna da, u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita podataka o linosti, zatita tajnih podataka i potujui poslovnu tajnu, na svojoj Internet stranici, bez naknade, uini javno dostupnim donete akte, kao i druge potpune i aurne podatke i informacije iz svog delokruga, a naroito: 1) propise za primenu ovog zakona i druge opte akte; 2) zapisnike sa sednica i odluke Upravnog odbora; 3) registre, evidencije i baze podataka; 4) uporedne preglede kvaliteta i cena javno ponuenih usluga i druge podatke od interesa za zatitu i unapreenje interesa potroaa, odnosno krajnjih korisnika; 5) struna miljenja, studije i analize naruene za potrebe Agencije; 6) statistike podatke i druge pokazatelje razvoja trita elektronskih komunikacija; 7) druge podatke i informacije u vezi sa radom Agencije, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Finansijski plan Agencije lan 25

Finansiranje Agencije vri se u skladu sa finansijskim planom. Finansijskim planom utvruju se ukupni prihodi i rashodi Agencije, ukljuujui izdvajanja za sredstva rezervi, kao i elementi za odreivanje trokova zarada.

Ukupni rashodi Agencije obuhvaeni finansijskim planom ne mogu biti vei od trokova potrebnih za uspeno ostvarivanje nadlenosti Agencije, dok nepredvieni izdaci ne mogu biti vei od 2% planiranih rashoda. Finansijski plan donosi upravni odbor Agencije, najkasnije do 15. novembra tekue godine za narednu godinu. Na finansijski plan saglasnost daje Vlada. Finansijski plan objavljuje se na Internet stranici Agencije. Ako Vlada ne da saglasnost na finansijski plan Agencije iz stava 4. ovog lana pre poetka godine za koju se donosi, rashodi Agencije za svako naredno tromeseje, do davanja saglasnosti iz stava 5. ovog lana, nee premaiti jednu etvrtinu iznosa ukupno korienih sredstava prema finansijskom planu iz prethodne godine.

Sredstva za rad Agencije lan 26

Sredstva za rad Agencije obezbeuju se iz prihoda koje Agencija ostvari od naknade za korienje numeracije, naknade za korienje radio-frekvencija, naknade za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija, kao i prihoda koje Agencija ostvari pruanjem usluga iz svoje nadlenosti, koje se plaaju u skladu sa ovim zakonom.

Finansijski izvetaji i revizija lan 27

Upravni odbor donosi godinji finansijski izvetaj Agencije. Godinji finansijski izvetaj Agencije podlee reviziji od strane nezavisnog ovlaenog revizora. Godinji finansijski izvetaj Agencije sa izvetajem ovlaenog revizora dostavlja se Vladi.

Finansijski izvetaji objavljuju se u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast raunovodstva i revizije, kao i na Internet stranici Agencije. Finansijsko poslovanje Agencije podlee kontroli od strane dravne revizorske institucije u skladu sa zakonom. Sredstva koja predstavljaju razliku prihoda i rashoda utvrenih godinjim finansijskim izvetajem Agencije uplauju se na odgovarajui raun propisan za uplatu javnih prihoda budeta Republike Srbije i koriste se preko Ministarstva za unapreenje i razvoj oblasti elektronskih komunikacija i informacionog drutva. Deo razlike sredstava, srazmeran prihodima ostvarenim od operatora elektronskih komunikacionih mrea i usluga na teritoriji autonomne pokrajine, uplauje se na raun budeta autonomne pokrajine i koriste se preko organa autonomne pokrajine nadlenog za poslove elektronskih komunikacija za unapreenje i razvoj oblasti elektronskih komunikacija i informacionog drutva na teritoriji autonomne pokrajine.

Godinji i periodini izvetaji koje Agencija podnosi Narodnoj skuptini lan 28

Upravni odbor Agencije podnosi Narodnoj skuptini godinji izvetaj o radu Agencije, koji naroito sadri: 1) podatke o stanju trita elektronskih komunikacija u Republici Srbiji; 2) podatke o ispunjavanju ciljeva i zadataka utvrenih godinjim planom rada Agencije, a naroito o ostvarivanju strategije razvoja elektronskih komunikacija; 3) doneti finansijski plan, finansijske izvetaje i izvetaje revizora; 4) druge podatke od znaaja za sprovoenje ovog zakona. Godinji izvetaj o radu Agencije za prethodnu kalendarsku godinu, podnosi se najkasnije do kraja drugog tromeseja tekue godine.

Agencija je duna da, na zahtev Narodne skuptine, podnese izvetaj o radu za period krai od godinu dana, najkasnije 60 dana od dana prijema zahteva. Izvetaje iz st. 1. i 3. ovog lana Agencija objavljuje na svojoj Internet stranici.

IV NAKNADE
lan 29
Naknada se plaa, u skladu sa ovim zakonom, za: 1) korienje numeracije; 2) korienje radio-frekvencija; 3) obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija; 4) pruanje usluga iz nadlenosti Agencije. Visinu naknada iz stava 1. ovog lana utvruje upravni odbor Agencije. Na akt iz stava 2. ovog lana saglasnost daje Vlada. Akt iz stava 2. ovog lana objavljuje se na Internet stranici Agencije.

Naknada za korienje numeracije lan 30

Visina naknade za korienje numeracije utvruje se u zavisnosti od vrste usluge koja se prua korienjem dodeljene numeracije, odnosno namene za koju se koristi dodeljena numeracija i posebnih tehnikih uslova od znaaja za njenu upotrebu (interna numeracija, adresiranje u elektronskim komunikacionim mreama, komercijalna eksploatacija dodeljenog broja i drugo), imajui u vidu potrebu da se osigura uvoenje novih usluga, trina konkurencija i racionalno korienje numeracije.

Naknadu za korienje numeracije plaa operator, imalac dozvole za korienje numeracije, u iznosu koji se odreuje na godinjem nivou, reenjem koje donosi Agencija i kojim se utvruje nain plaanja te naknade.

Naknada za korienje radio-frekvencija lan 31

Visina naknade za korienje radio-frekvencija utvruje se u zavisnosti od vrste usluge koja se prua korienjem dodeljenih radio-frekvencija, odnosno namene za koju se koriste dodeljene radio-frekvencije i, kada je primenljivo, broja stanovnika u zoni opsluivanja, odnosno servisnoj zoni, prema zvaninim podacima organa nadlenog za poslove statistike, imajui u vidu potrebu da se osigura uvoenje novih usluga, trina konkurencija i racionalno korienje radiofrekvencijskog spektra. Naknadu za korienje radio-frekvencija plaa operator, imalac pojedinane dozvole za korienje radio-frekvencija, u iznosu koji se odreuje na godinjem nivou, reenjem koje donosi Agencija i kojim se utvruje nain plaanja te naknade.

Naknada za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija lan 32

Visina naknade za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija utvruje se u visini do najvie 0,5% od ostvarenog prihoda operatora od obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija, a prema vrsti elektronske komunikacione mree ili usluge i u skladu sa finansijskim planom Agencije. Naknadu za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija plaa operator, u iznosu koji se odreuje na godinjem nivou, reenjem koje donosi Agencija i kojim se utvruje nain plaanja te naknade.

Naknada za pruanje usluga iz nadlenosti Agencije lan 33

Visina naknade za pruanje usluga iz nadlenosti Agencije utvruje se prema vrsti usluge koju Agencija prua u skladu sa ovim zakonom (izdavanje i produenje dozvola za korienje numeracije i pojedinanih dozvola za korienje radio-frekvencija, ocenjivanje usaglaenosti, tehniki pregledi), imajui u vidu trokove Agencije za pruanje tih usluga.

V JAVNE KONSULTACIJE
lan 34
Ministarstvo, odnosno Agencija, sprovode javne konsultacije u postupku donoenja akta iz svoje nadlenosti, radi pribavljanja miljenja strune i ire javnosti o uticaju predloenih mera na trite elektronskih komunikacija. Javne konsultacije iz stava 1. ovog lana ne sprovode se u postupku donoenja akta privremenog karaktera, kojima se odreuju hitne mere zatite konkurencije i interesa korisnika. Javne konsultacije sprovode se ako postoji potreba za trajnim regulisanjem ili dodatnim produenjem dejstva mera odreenih aktima iz stava 2. ovog lana.

lan 35
Javne konsultacije ne traju krae od 30 dana, kada su predmet konsultacija akti koji se odnose na odreivanje optih uslova za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija, odreivanje i analizu trita podlonih prethodnoj regulaciji, proglaavanje operatora sa ZTS i odreivanje njihovih obaveza, kao i pitanja u vezi sa zajednikim korienjem, meupovezivanjem i pristupom. Javne konsultacije ne traju krae od deset radnih dana u sluajevima koji nisu navedeni u stavu 1. ovog lana.

lan 36
Ministarstvo, odnosno Agencija, utvruje program javne konsultacije, koji sadri podatke o predmetu i trajanju konsultacije, kao i nainu za davanje miljenja.

Program javne konsultacije objavljuje se na Internet stranici Ministarstva, odnosno Agencije, zajedno sa kontakt podacima osobe zaduene za davanje informacija o predmetu i toku javne konsultacije. Miljenja o predmetu javne konsultacije podnose se u pisanom obliku i obavezno sadre ime, odnosno naziv i kontakt podataka podnosioca. Svi poverljivi podaci koji se odnose na miljenje dato u okviru javne konsultacije, izdvajaju se u poseban dokument (aneks). Miljenja podneta u okviru javne konsultacije, objavljuju se u posebnom odeljku Internet stranice Ministarstva, odnosno Agencije, izuzev aneksa sa poverljivim podacima.

VI OBAVLJANJE DELATNOSTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA PO REIMU OPTEG OVLAENJA

Opti uslovi za obavljanje delatnosti lan 37
Delatnost elektronskih komunikacija obavlja se po reimu opteg ovlaenja, odnosno u skladu sa optim uslovima koji se mogu propisati za sve ili za odreene vrste elektronskih komunikacionih mrea i usluga, u skladu sa odredbama ovog zakona. Opti uslovi iz stava 1. ovog lana odnose se na uslove u pogledu: 1) obavetavanja Agencije o otpoinjanju, promeni i okonanju delatnosti elektronskih komunikacija, kao i dostavljanja drugih podataka i informacija u skladu sa odredbama ovog zakona; 2) plaanja naknada utvrenih u skladu sa ovim zakonom; 3) izgradnje ili postavljanja, korienja i odravanja, kao i zajednikog korienja elektronskih komunikacionih mrea i pripadajuih sredstava, u skladu sa odredbama ovog zakona, posebnih

zakona kojima se ureuju prostorno planiranje i izgradnja, propisa kojima se ureuje oblast zatite ivotne sredine, kao i oblast zatite kulturnih dobara; 4) kontrole izloenosti stanovnitva elektromagnetskim poljima uzrokovanih radom elektronskih komunikacionih mrea, pripadajuih sredstava i elektronske komunikacione opreme, u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita ivotne sredine; 5) obezbeivanja ispunjenosti propisanih tehnikih i drugih zahteva; 6) obaveza operatora u vezi sa meupovezivanjem, pristupom i obezbeivanjem interoperabilnosti mrea i usluga; 7) obezbeivanja komunikacije izmeu slubi za hitne intervencije i nadlenih organa i organizacija, kao i za obavetavanje javnosti u sluaju prirodnih katastrofa i havarija; 8) uea u finansiranju univerzalnog servisa, u visini koju odreuje Agencija u skladu sa ovim zakonom; 9) obezbeivanja dostupnosti numeracije krajnjim korisnicima u skladu sa odredbama ovog zakona; 10) pruanja usluga korienjem radio-frekvencija po reimu opteg ovlaenja; 11) obaveze prenosa medijskih sadraja od opteg interesa, u skladu sa odredbama ovog zakona; 12) zatite prava potroaa u oblasti elektronskih komunikacija u skladu sa odredbama ovog zakona, kao i uslove u pogledu obezbeivanja pristupanosti uslugama univerzalnog servisa za osobe sa invaliditetom; 13) obezbeivanja dostupnosti jasnih i potpunih informacija o cenama, uslovima pristupa i korienja (ukljuujui ogranienja) i kvalitetu javnih komunikacionih mrea i usluga; 14) zatite podataka o linosti i privatnosti u oblasti elektronskih komunikacija, u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se ureuje zatita podataka o linosti;

15) primene mera za spreavanje i suzbijanje zloupotreba i prevara u vezi sa korienjem elektronskih komunikacionih mrea i usluga; 16) primene mera za ouvanje bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mrea i spreavanje elektromagnetskih smetnji izmeu elektronskih komunikacionih mrea i usluga; 17) omoguavanja vrenja zakonitog presretanja elektronskih komunikacija i pristupa zadranim podacima. Agencija blie propisuje uslove iz stava 2. ovog lana i odreuje uslove koji vae za obavljanje svih ili pojedinih delatnosti elektronskih komunikacija po reimu opteg ovlaenja, u zavisnosti od elektronske komunikacione mree ili usluge na koju se odnose, vodei rauna o tome da budu opravdani, dovoljno odreeni, srazmerni i nediskriminatorni.

Obavetenje o obavljanju delatnosti elektronskih komunikacija lan 38

Operator je duan da najmanje 15 dana pre otpoinjanja, promene ili okonanja delatnosti elektronskih komunikacija, obavesti Agenciju o tome u pisanom obliku. Obavetenje iz stava 1. ovog lana sadri: 1) ime, odnosno naziv operatora, matini broj i PIB, adresu, odnosno sedite, kao i kontakt podatke odgovornih lica; 2) kratak opis elektronskih komunikacionih mrea i usluga na koje se obavetenje odnosi; 3) predvieni datum poetka, promene ili okonanja delatnosti. Obavetenje iz stava 1. ovog lana podnosi se na obrascu iji oblik propisuje Agencija. Agencija vodi aurnu evidenciju operatora javnih komunikacionih mrea i usluga (u daljem tekstu: evidencija operatora) i ini je dostupnom na svojoj Internet stranici.

Agencija izdaje potvrdu o upisu podataka u evidenciju operatora u roku od sedam dana od prijema obavetenja iz stava 1. ovog lana, kao i na zahtev operatora. Upis u evidenciju operatora nije uslov za otpoinjanje delatnosti i ostvarivanje prava i obaveza operatora po reimu opteg ovlaenja iz ovog zakona. Agencija brie operatora iz evidencije operatora: 1) kada operator u pisanom obliku obavesti Agenciju o prestanku obavljanja delatnosti, danom prestanka obavljanja delatnosti koji je naznaen u obavetenju; 2) ako operator ne obavlja delatnost elektronskih komunikacija due od est meseci neprekidno; 3) ako se operatoru pravnosnanom sudskom presudom zabrani obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija.

Osnovna prava operatora po reimu opteg ovlaenja lan 39

Operator, u skladu sa ovim zakonom, ima pravo da: 1) obavlja delatnost elektronskih komunikacija; 2) trai pravo prolaza preko tue nepokretnosti ili pravo korienja tue nepokretnosti (slubenosti); 3) pregovara i dogovara se o meupovezivanju i pristupu sa drugim domaim i inostranim operatorima; 4) bude odreen za pruaoca svih ili pojedinih usluga univerzalnog servisa, na celoj ili delu teritorije Republike Srbije.

Obavljanje delatnosti preko povezanog pravnog lica ili ogranka lan 40

Lice koje, pored obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija, obavlja i neku drugu privrednu delatnost, duno je da delatnost elektronskih komunikacija obavlja preko povezanog pravnog lica ili preko ogranka obrazovanog u skladu sa zakonom kojim se ureuje pravni poloaj privrednih drutava.

Dostavljanje podataka i zatita tajnosti lan 41

Operator je duan da, na zahtev Agencije, dostavi sve potrebne podatke i informacije koji su neophodni radi obavljanja poslova iz nadlenosti Agencije, a naroito podatke i informacije od znaaja za: 1) proveru postupanja operatora u skladu sa propisanim optim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija, posebnim obavezama odreenim operatorima sa ZTS, uslovima propisanim dozvolama za korienje numeracije, pojedinanim dozvolama za korienje radio-frekvencija, kao i drugim obavezama utvrenim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega; 2) postupanje po zahtevima za zajedniko korienje, meupovezivanje i pristup, kao i voenje baze podataka o kapacitetima koji mogu biti predmet zahteva za zajedniko korienje ili pristup; 3) analiziranje trita u skladu sa odredbama ovog zakona; 4) procenjivanje uticaja razvoja novih mrea i usluga na ouvanje konkurencije u oblasti elektronskih komunikacija; 5) obezbeivanje efikasnog upravljanja i racionalnog korienja numeracije i radiofrekvencijskog spektra, kao i voenje baza podataka o korienju numeracije i radiofrekvencijskog spektra; 6) objavljivanje uporednih pregleda i voenje baze podataka o cenama, uslovima za pristup i korienje (ukljuujui ogranienja) i kvalitetu javnih komunikacionih mrea i usluga;

7) posredovanje u reavanju sporova izmeu pretplatnika i operatora; 8) obezbeivanje zatite podataka o linosti i privatnosti korisnika, kao i procenjivanje bezbednosti i integriteta elektronskih komunikacionih mrea i usluga, ukljuujui politike bezbednosti, obezbeivanja kontinuiteta rada i zatite podataka; 9) prikupljanje i objavljivanje statistikih podataka. Zahtev Agencije iz stava 1. ovog lana sadri pravni osnov, predmet i cilj zahteva, nivo detaljnosti zatraenih podataka i rok primeren za postupanje po zahtevu. Rok iz stava 2. ovog lana ne moe biti krai od 15 dana od dana prijema zahteva od strane operatora, osim ako drugaije nije propisano ovim zakonom. lanovi upravnog odbora, direktor Agencije, zaposleni u Agenciji, kao i druga pravna i fizika lica koje Agencija angauje za obavljanje odreenih poslova, duni su da uvaju tajnost prikupljenih podataka i informacija, koji su oznaeni odreenim stepenom tajnosti u skladu sa zakonom kojim se ureuje tajnost podataka, odnosno koji su oznaeni kao poslovna tajna aktom vlasnika podatka ili ugovorom, u skladu sa zakonom. Lica iz stava 4. ovog lana duna su da uvaju tajnost prikupljenih podataka i informacija, bez obzira na nain na koji su ih saznali, za vreme i nakon prestanka obavljanja funkcije, radnog ili ugovornog odnosa, do isteka roka na koji su prikupljeni podaci i informacije oznaeni odreenim stepenom tajnosti ili dok se odlukom vlasnika podatka ne oslobode obaveze uvanja tajnosti. Podaci i informacije koji su javno dostupni, koji se objavljuju na osnovu ovog zakona, drugog propisa ili odluke vlasnika podatka, odnosno koje javnost ima pravo da zna u skladu sa zakonom kojim se ureuje slobodan pristup informacijama od javnog znaaja, ne smatraju se tajnim podacima, odnosno poslovnim tajnama u smislu ovog lana.

VII ELEKTRONSKE KOMUNIKACIONE MREE, PRIPADAJUA SREDSTVA, ELEKTRONSKA KOMUNIKACIONA OPREMA I TERMINALNA OPREMA

Projektovanje, izgradnja ili postavljanje, korienje i odravanje elektronske komunikacione mree i pripadajuih sredstava lan 42
Elektronske komunikacione mree i pripadajua sredstva se projektuju, grade ili postavljaju, koriste i odravaju: 1) u skladu sa propisanim tehnikim i drugim zahtevima; 2) u skladu sa zakonom kojim se ureuje prostorno planiranje i izgradnja, propisima kojima se ureuje oblast zatite ivotne sredine, kao i oblast zatite kulturnih dobara; 3) tako da se ne izazivaju smetnje u radu drugih elektronskih komunikacionih mrea, pripadajuih sredstava i elektronske komunikacione opreme.

lan 43
Prilikom izgradnje poslovnih i stambenih objekata, investitori su duni da izgrade prateu infrastrukturu potrebnu za postavljanje elektronskih komunikacionih mrea, pripadajuih sredstava i elektronske komunikacione opreme do prostorija korisnika, u skladu sa propisanim tehnikim i drugim zahtevima. Ministarstvo, na predlog Agencije, uz prethodno pribavljeno miljenje ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja i zatite ivotne sredine, blie propisuje tehnike i druge zahteve iz stava 1. ovog lana.

Tehniki propisi lan 44

Ministarstvo, na predlog Agencije, donosi tehniki propis kojim propisuje zahteve za pojedine vrste elektronskih komunikacionih mrea, pripadajuih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme.

Ako je propisom iz stava 1. ovog lana utvreno da ocenjivanje usaglaenosti sprovodi telo za ocenjivanje usaglaenosti, Ministarstvo imenuje to telo u skladu sa zakonom kojim se ureuju tehniki zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglaenosti. Agencija moe biti imenovana kao telo za ocenjivanje usaglaenosti, u skladu sa zakonom.

Radovi u blizini elektronske komunikacione mree i pripadajuih sredstava lan 45

U blizini odreenih vrsta elektronskih komunikacionih mrea i pripadajuih sredstava utvruje se zatitni pojas u kome nije dozvoljena izgradnja i postavljanje objekata, kao ni izvoenje radova koji mogu da ugroze funkcionisanje elektronskih komunikacija. Ministarstvo, na predlog Agencije, uz prethodno pribavljeno miljenje ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja i zatite ivotne sredine, blie propisuje zahteve za utvrivanje zatitnog pojasa, u zavisnosti od vrste elektronske komunikacione mree i pripadajuih sredstava na koje se zatitni pojas odnosi, kao i nain izvoenja radova u blizini elektronskih komunikacionih mrea i pripadajuih sredstava, naroito u pogledu njihove zatite od oteenja ili smetnji.

Radio koridori i zatitna zona lan 46

Planskim dokumentom utvruju se slobodni pravci za ulaz i izlaz radio-relejnih veza (radio koridori). Du trase radio koridora, na pravcima prostiranja usmerenih radio signala izmeu radio stanica, utvruje se zatitna zona u kojoj nije dozvoljena izgradnja ili postavljanje drugih radio stanica, antenskih sistema ili drugih objekata koji mogu ometati prostiranje radio signala ili uzrokovati tetne smetnje.

Ako je izmenom planskog dokumenta ugroeno funkcionisanje elektronskih komunikacija u radio koridoru, tim izmenama utvruje se novi radio koridor koji e omoguiti nesmetano odvijanje elektronskih komunikacija. Ministarstvo, na predlog Agencije, uz prethodno pribavljeno miljenje ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja i zatite ivotne sredine, blie propisuje zahteve koji se odnose na utvrivanje radio-koridora, dimenzija zatitne zone i izgradnju objekata u okviru te zone.

Elektromagnetska kompatibilnost lan 47

Elektronska komunikaciona mrea, pripadajua sredstva, elektronska komunikaciona oprema i terminalna oprema ne smeju prouzrokovati nedozvoljene elektromagnetske smetnje, koje mogu tetno uticati na rad drugih elektronskih i ostalih ureaja i postrojenja u njihovoj blizini. Elektronska komunikaciona mrea, pripadajua sredstva, elektronska komunikaciona oprema i terminalna oprema moraju imati odgovarajuu imunost na elektromagnetske smetnje, kako bi u njihovom prisustvu i dalje funkcionisali bez nedozvoljenih degradacija svojih karakteristika. Ministarstvo, na predlog Agencije, blie propisuje zahteve za obezbeivanje elektromagnetske kompatibilnosti iz ovog lana.

Merenje nivoa elektromagnetskog polja lan 48

Agencija meri nivo elektromagnetskog polja za elektronske komunikacione mree, pripadajua sredstva, elektronsku komunikacionu opremu i terminalnu opremu, u skladu sa graninim vrednostima utvrenim posebnim propisima. Agencija je duna da prekoraenja utvrena prilikom merenja iz stava 1. ovog lana prijavi nadlenoj inspekciji.

VIII PRAVO SLUBENOSTI I ZAJEDNIKOG KORIENJA

Javni interes za eksproprijaciju lan 49

Radi izgradnje i postavljanja elektronskih komunikacionih mrea i pripadajuih sredstava moe se utvrditi javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti, u skladu sa zakonom kojim se ureuje eksproprijacija.

Pravo slubenosti lan 50

Operator ima pravo da zahteva pravo prolaza preko tue nepokretnosti ili pravo korienja tue nepokretnosti (slubenosti), kada je to neophodno radi izgradnje ili postavljanja elektronskih komunikacionih mrea i pripadajuih sredstava. Operator i vlasnik, imalac prava raspolaganja odnosno korienja nepokretnosti, zakljuuju ugovor kojim se blie ureuje nain vrenja slubenosti, kao i postojanje i visina naknade za zasnivanje prava slubenosti. Ako lica iz stava 2. ovog lana ne postignu sporazum o pravu slubenosti, ustanovljavanje prava slubenosti regulie se u skladu sa zakonom. Kada se slubenost zasniva na nepokretnosti u javnoj svojini, ako zakonom kojim se ureuje javna svojina nije drugaije ureeno, organ javne vlasti koji odluuje o zakljuivanju ugovora iz stava 2. ovog lana, duan je da uslove za sticanje prava slubenosti odredi na nediskriminatoran nain i javno objavi, kao i da odluku o zakljuenju ugovora donese bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva za zakljuenje ugovora.

Zajedniko korienje lan 51

Operator ima pravo da zahteva zajedniko korienje (ukljuujui i fiziku kolokaciju) elemenata mree i pripadajuih sredstava drugog operatora ili treeg lica, kao i nepokretnosti za ije

korienje je drugi operator ili tree lice zasnovalo pravo slubenosti ili nepokretnosti koja je pribavljena u postupku eksproprijacije, kada je to neophodno radi konkurentnog, ekonominog i efikasnog obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija ili kada novu elektronsku komunikacionu mreu i pripadajua sredstva nije mogue izgraditi ili postaviti bez tetnih posledica po ivotnu sredinu, javnu bezbednost, realizaciju prostornih planova ili ouvanje kulturnih dobara. Operator zakljuuje ugovor sa drugim operatorom ili treim licem, imaocem prava raspolaganja, odnosno korienja elemenata mree, pripadajuih sredstava i drugih nepokretnosti, kojim se blie ureuju meusobna prava i obaveze u pogledu zajednikog korienja, ukljuujui i raspodelu trokova, uzimajui u obzir prethodna ulaganja, podsticanje daljih ulaganja i mogunost povraaja ulaganja po razumnoj stopi s obzirom na povezane rizike. Ako ugovor iz stava 2. ovog lana ne bude zakljuen u roku od 60 dana od dana podnoenja zahteva za zakljuenje ugovora, Agencija je ovlaena da, kada su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana, na zahtev zainteresovane strane ili po slubenoj dunosti, donese reenje kojim se utvruje zajedniko korienje, ukljuujui i raspodelu trokova, uzimajui u obzir prethodna ulaganja, podsticanje daljih ulaganja i mogunost povraaja ulaganja po razumnoj stopi s obzirom na povezane rizike.

Baza podataka o kapacitetima koji mogu biti predmet zajednikog korienja i pristupa lan 52
Agencija vodi aurnu bazu podataka o vrsti, raspoloivosti i geografskoj lokaciji kapaciteta koji mogu biti predmet zahteva za zajedniko korienje ili pristup. Agencija objavljuje i aurira podatke iz stava 1. ovog lana na svojoj Internet stranici sa mogunou sveobuhvatnog pretraivanja.

IX MEUPOVEZIVANJE I PRISTUP
lan 53

Operator ima pravo da, u skladu sa odredbama ovog zakona, ostvari meupovezivanje sa drugim operatorom, kao i pristup elementima mree i pripadajuim sredstvima drugog operatora, radi pruanja elektronskih komunikacionih usluga krajnjim korisnicima. Operator koji primi zahtev za meupovezivanje, odnosno pristup, duan je da stupi u pregovore o uslovima meupovezivanja, odnosno pristupa, sa operatorom koji je podneo zahtev. Operator sa ZTS duan je da ponudi drugim operatorima meupovezivanje i pristup u skladu sa odredbama ovog zakona i reenjem Agencije kojim je odreen za operatora sa ZTS. Tehniki i komercijalni uslovi meupovezivanja, odnosno pristupa, na nacionalnom i meunarodnom nivou, ureuju se ugovorom izmeu operatora. Operator je duan da uva poverljivost informacija pribavljenih pre, tokom ili nakon pregovora ili zakljuenja ugovora o meupovezivanju, odnosno pristupu, kao i da ih koristi samo za svrhe radi kojih su date. Ako operatori elektronskih komunikacija ne postignu dogovor u vezi sa meupovezivanjem, odnosno pristupom, u roku od 60 dana od dana poetka pregovora, i kada je to neophodno radi zatite interesa krajnjih korisnika ili obezbeivanja interoperabilnosti elektronskih komunikacionih mrea i usluga, Agencija, na zahtev zainteresovane strane ili po slubenoj dunosti, donosi reenje kojim se utvruje meupovezivanje, odnosno pristup, ukljuujui tehnike i komercijalne uslove.

Posebni sluajevi meupovezivanja elektronskih komunikacionih mrea za posebne namene i javnih komunikacionih mrea lan 54
Agencija, na zahtev organa odbrane, bezbednosti i slubi za hitne intervencije, moe reenjem obavezati operatora da, u okvirima postojeih tehnikih mogunosti, prioritetno obezbedi meupovezivanje sa elektronskom komunikacionom mreom za posebne namene na period ne dui od 14 dana, u sluaju kada na odreenom podruju ne postoje odgovarajui kapaciteti elektronske komunikacione mree za posebne namene, odnosno kada ih zbog razloga hitnosti

ili nepredvidivosti nije bilo mogue blagovremeno predvideti i realizovati, a meupovezivanje je neophodno radi vrenja zakonom propisanih poslova organa odbrane, bezbednosti i slubi za hitne intervencije (npr. radi obezbeivanja poseta stranih dravnika, sportskih manifestacija i javnih skupova, delovanja u sluajevima veih saobraajnih nezgoda, poara i havarija, hitnih intervencija u sluaju teroristikih napada, vojnih vebi i slino). Reenjem iz stava 1. ovog lana utvruju se tehniki uslovi i naknade za meupovezivanje.

X UNIVERZALNI SERVIS
Usluge univerzalnog servisa lan 55
Osnovne usluge univerzalnog servisa su: 1) pristup javnoj komunikacionoj mrei i javno dostupnim telefonskim uslugama na fiksnoj lokaciji, ukljuujui uslugu prenosa podataka koja obezbeuje funkcionalan pristup Internetu; 2) pristup uslugama obavetenja i javnim telefonskim imenicima; 3) korienje javnih telefonskih govornica; 4) besplatno upuivanje poziva slubama za hitne intervencije; 5) posebne mere koje osobama sa invaliditetom i socijalno ugroenim korisnicima osiguravaju jednake mogunosti za pristup javno dostupnim telefonskim uslugama, ukljuujui upuivanje poziva slubama za hitne intervencije, uslugama obavetenja i javnim telefonskim imenicima. Usluge univerzalnog servisa pruaju se na tehnoloki neutralnoj osnovi, sa propisanim kvalitetom i po pristupanim cenama, a osobama sa invaliditetom i socijalno ugroenim korisnicima po povoljnijim cenama. Ministarstvo, na predlog Agencije, uz koji Agencija dostavlja analizu pruanja usluga univerzalnog servisa u Republici Srbiji, ukljuujui kvalitet i cene pruanja tih usluga, blie

propisuje obim, geografsku pokrivenost i kvalitet pruanja usluga univerzalnog servisa, kao i zahteve u pogledu obezbeivanja jednakih mogunosti za korienje usluga osobama sa invaliditetom, uzimajui u obzir stepen razvijenosti javnih komunikacionih mrea i raspoloivost javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga u Republici Srbiji.

Odreivanje prualaca usluga univerzalnog servisa lan 56

Agencija odreuje jednog ili vie operatora sa obavezom pruanja pojedinih ili svih usluga univerzalnog servisa, na delu ili celoj teritoriji Republike Srbije, vodei rauna da se obezbedi pokrivanje cele teritorije Republike Srbije uslugama univerzalnog servisa. Operatori iz stava 1. ovog lana odreuju se na objektivan, javan i nediskriminatoran nain, tako da se obezbedi efikasnost i ekonominost u pruanju usluga univerzalnog servisa, odnosno tako da obim utvrenih obaveza ne predstavlja prekomerno optereenje za operatore. Operatori iz stava 1. ovog lana duni su da uine javno dostupnim aurne podatke o svojim ponudama usluga univerzalnog servisa, ukljuujui naroito podatke o geografskoj dostupnosti, cenama, uslovima pristupa i korienja (ukljuujui ogranienja) i kvalitetu. Agencija blie ureuje nivo detaljnosti i nain objavljivanja podataka iz stava 3. ovog lana. Agencija je ovlaena da operatoru iz stava 1. ovog lana naloi prilagoavanje ponuenih cena ili uslova korienja usluga univerzalnog servisa, na nain koji je javan i nediskriminatoran, ako proceni da je to u interesu obezbeivanja jednakih mogunosti za korienje usluga osobama sa invaliditetom, odnosno obezbeivanja pristupanosti za socijalno ugroene korisnike. Agencija proverava postupanje operatora iz stava 1. ovog lana u vezi sa odreenim obavezama i analizira pruanje usluga univerzalnog servisa u Republici Srbiji, ukljuujui kvalitet i cene pruanja tih usluga, najmanje jednom tokom perioda od tri godine poev od dana donoenja akta iz stava 1. ovog lana, te shodno utvrenom stanju odluuje u vezi sa

obavezama operatora iz stava 1. ovog lana, kao i predlaganjem izmena akta iz lana 55. stav 3. ovog zakona. Analiza iz stava 6. ovog lana objavljuje se na Internet stranici Agencije.

Utvrivanje prekomernih trokova pruanja usluga univerzalnog servisa lan 57

Operatori koji su odreeni za pruaoce usluga univerzalnog servisa duni su da Agenciji dostave izvetaj o pruanju usluga univerzalnog servisa, najkasnije do kraja prvog tromeseja tekue godine za prethodnu godinu. Izvetaj iz stava 1. ovog lana moe da sadri zahtev za nadoknadu prekomernih trokova pruanja usluga univerzalnog servisa (u daljem tekstu: prekomerni trokovi), uz dokumentovanje trokova koji predstavljaju prekomerno optereenje. Agencija blie ureuje nain dokumentovanja prekomernih trokova i merila za ostvarivanje prava na naknadu prekomernih trokova. Agencija, u roku od tri meseca od dana prijema zahteva operatora iz stava 2. ovog lana i dokumentacije u skladu sa aktom iz stava 3. ovog lana, donosi reenje kojim utvruje iznos prekomernih trokova.

Nain obezbeivanja sredstava za naknadu prekomernih trokova lan 58

Sredstva za naknadu prekomernih trokova obezbeuju se iz sredstava koja operatori plaaju na ime finansiranja univerzalnog servisa, na poseban raun koji se vodi kod Agencije. Agencija reenjem utvruje visinu sredstava koja operatori plaaju na ime finansiranja univerzalnog servisa u prethodnom obraunskom periodu, na nain kojim se najmanje naruavaju odnosi na tritu i srazmerno udelu operatora na njemu, pri emu ukupan iznos

uplata svih operatora mora da odgovara ukupnom iznosu prekomernih trokova utvrenih reenjima iz lana 57. stav 4. ovog zakona.

XI TRITA PODLONA PRETHODNOJ REGULACIJI I OBAVEZE OPERATORA SA ZNAAJNOM TRINOM SNAGOM

Odreivanje trita podlonih prethodnoj regulaciji lan 59
Prethodnoj regulaciji, u skladu sa odredbama ovog zakona, podlee trite na kome postoje strukturne, regulatorne i druge trajnije prepreke koje onemoguavaju ulazak novih konkurenata, na kome nije mogue obezbediti razvoj delotvorne konkurencije bez prethodne regulacije i na kome se uoeni nedostaci ne mogu otkloniti samo primenom propisa o zatiti konkurencije (u daljem tekstu: relevantno trite). Agencija odreuje relevantna trita uz primenu odgovarajuih preporuka Evropske unije o tritima podlonim prethodnoj regulaciji.

Analiza relevantnih trita lan 60

Agencija najmanje jednom u tri godine vri analizu relevantnih trita (u daljem tekstu: analiza trita), a po potrebi i dodatnih trita, uz primenu odgovarajuih preporuka Evropske unije o analizi trita i utvrivanju znaajne trine snage. U postupku analize trita Agencija sarauje sa organom nadlenim za zatitu konkurencije. Izvetaj o analizi trita Agencija objavljuje na svojoj Internet stranici.

Kriterijumi za odreivanje operatora sa znaajnom trinom snagom lan 61

Operator ima znaajnu trinu snagu na relevantnom tritu, ako sam ili zajedno sa drugim operatorima ima dominantan poloaj, odnosno poloaj koji mu omoguava da se u znaajnoj meri ponaa nezavisno od konkurenata, svojih pretplatnika i konano potroaa. Prilikom utvrivanja pojedinane znaajne trine snage naroito se uzimaju u obzir: 1) veliina operatora i njegovih konkurenata, posebno u pogledu broja korisnika i prihoda na relevantnom tritu; 2) kontrola nad infrastrukturom iji se obim ne moe lako replicirati; 3) tehnoloka prednost operatora koja mu omoguava nadmoan poloaj na tritu; 4) nedostatak ili nizak nivo pregovarake moi kupaca; 5) lak ili povlaen pristup tritima kapitala, odnosno finansijskim resursima; 6) stepen diversifikacije proizvoda ili usluga (npr. povezani proizvodi ili usluge); 7) ekonomija obima; 8) ekonomija opsega; 9) stepen vertikalne integracije; 10) visoki stepen razvoja distributivne i prodajne mree; 11) nedostatak potencijalne konkurencije; 12) postojanje prepreka za irenje. Prilikom utvrivanja zajednike trine snage naroito se uzima u obzir: 1) zasienost trita; 2) stagnacija ili umereni rast potranje;

3) mala elastinost potranje; 4) homogenost proizvoda; 5) slinost strukture trokova; 6) slinost trinih udela; 7) nedostatak tehnikih inovacija, odnosno razvijenih tehnologija; 8) nepostojanje vika kapaciteta; 9) visoke prepreke za ulazak na trite; 10) nedostatak pregovarake moi kupaca; 11) nepostojanje potencijalne konkurencije; 12) postojanje razliitih neformalnih i drugih veza izmeu operatora; 13) mogunost primene protivmera; 14) nepostojanje ili ogranienost prostora za cenovnu konkurenciju. Prilikom utvrivanja znaajne trine snage operatora na odreenom tritu moe se utvrditi njegova znaajna trina snaga i na usko povezanom tritu, ako su veze izmeu ovih trita takve da se snaga sa jednog trita moe preneti na usko povezano trite na nain koji uvruje trinu snagu operatora.

Odreivanje operatora sa znaajnom trinom snagom lan 62

Kada Agencija, na osnovu prethodno sprovedene analize trita, utvrdi nepostojanje delotvorne konkurencije na relevantnom tritu (kao i na usko povezanom tritu), reenjem odreuje

operatora koji, pojedinano ili zajedno sa drugim operatorima, na tom tritu ima znaajnu trinu snagu. Reenjem iz stava 1. ovog lana Agencija odreuje operatoru sa ZTS najmanje jednu obavezu iz lana 63. ovog zakona, vodei rauna o vrsti i prirodi utvrenih nedostataka na tritu, prethodnim ulaganjima, podsticanju daljih ulaganja i mogunosti za povraaj ulaganja po razumnoj stopi s obzirom na povezane rizike. U postupku donoenja reenja iz stava 1. ovog lana Agencija poziva sve zainteresovane strane da daju miljenja od znaaja za odreivanje obaveza operatora sa ZTS i po potrebi trai miljenje organa nadlenog za zatitu konkurencije. Agencija prati primenu obaveza odreenih operatoru sa ZTS i po slubenoj dunosti preispituje doneto reenje najmanje jednom tokom perioda od tri godine od dana donoenja, te shodno utvrenom stanju odluuje u vezi sa obavezama operatora sa ZTS. Reenje iz stava 1. ovog lana prestaje da vai danom stupanja na snagu akta Agencije o odreivanju relevantnih trita, ako tom odlukom nije odreeno da prethodnoj regulaciji podleu trita na kojima je operator prethodno proglaen za operatora sa ZTS.

Obaveze operatora sa znaajnom trinom snagom lan 63

Reenjem kojim se odreuje operator sa ZTS, odreuju se obaveze: 1) objavljivanja odreenih podataka; 2) nediskriminatornog postupanja; 3) raunovodstvenog razdvajanja; 4) omoguavanja pristupa i korienja elemenata mree i pripadajuih sredstava; 5) kontrole cena i primene trokovnog raunovodstva;

6) pruanja osnovnog skupa iznajmljenih linija; 7) obezbeivanja mogunosti za izbor i predizbor operatora; 8) pruanja maloprodajnih usluga pod odreenim uslovima.

Obaveza objavljivanja odreenih podataka lan 64

Obaveza objavljivanja odreenih podataka odnosi se posebno na raunovodstvene podatke, tehnike specifikacije, karakteristike mree, uslove ponude i korienja (ukljuujui ogranienja), rokove vaenja ponude i cene, u vezi sa uslugama meupovezivanja i pristupa. Operator sa ZTS kome je odreena obaveza nediskriminatornog postupanja, duan je da, na zahtev Agencije, u roku od 60 dana od dana prijema zahteva, saini i objavi standardnu ponudu za meupovezivanje i pristup. Operator sa ZTS na relevantnom veleprodajnom tritu pristupa elementima mree i povezanim sredstvima, duan je da, na zahtev Agencije, u roku od 60 dana od dana prijema zahteva, saini i objavi standardnu ponudu za ralanjeni pristup lokalnoj petlji. Standardna ponuda iz st. 2. i 3. ovog lana sainjava se u skladu sa potrebama trita i sadri opis, tehnike i komercijalne uslove za meupovezivanje i pristup, odnosno ralanjeni pristup lokalnoj petlji. Standardna ponuda mora biti ralanjena na pojedinane komponente u meri koja omoguava zainteresovanom operatoru izbor odreene komponente ponude, bez obaveze da prihvati druge komponente ponude, koje mu nisu potrebne radi pruanja usluge koja je predmet meupovezivanja, odnosno pristupa. Agencija blie propisuje minimalni sadraj, nivo detaljnosti i nain objavljivanja standardne ponude iz st. 2. i 3. ovog lana.

Ako operator ne postupi po zahtevu Agencije iz st. 2. ili 3. ovog lana ili ako Agencija utvrdi da standardna ponuda nije sainjena u skladu sa aktom iz stava 6. ovog lana, Agencija donosi i objavljuje standardnu ponudu za meupovezivanje i pristup, odnosno ralanjeni pristup lokalnoj petlji.

Obaveza nediskriminatornog postupanja lan 65

Obaveza nediskriminatornog postupanja odnosi se na jednako postupanje operatora sa ZTS prilikom pruanja usluga meupovezivanja i pristupa u uporedivim okolnostima. Operator sa ZTS je duan da, u skladu sa obavezom iz stava 1. ovog lana, drugim operatorima prua usluge pod jednakim uslovima i sa istim kvalitetom kao to to ini za sopstvene potrebe, odnosno za potrebe povezanih lica ili partnera.

Obaveza raunovodstvenog razdvajanja lan 66

Obaveza raunovodstvenog razdvajanja odnosi se na odvojeno raunovodstveno praenje poslovnih aktivnosti operatora sa ZTS u vezi sa pruanjem usluga meupovezivanja i pristupa. Nain primene odvojenog raunovodstva blie se odreuje reenjem o odreivanju operatora sa ZTS. Agencija je ovlaena da od operatora sa ZTS, kao i njegovih povezanih lica, zahteva da objave svoje veleprodajne i interne transferne cene, naroito radi ispunjavanja obaveze nediskriminatornog postupanja i spreavanja neopravdanog unakrsnog subvencionisanja. Agencija je ovlaena da, naroito radi provere ispunjavanja obaveza objavljivanja odreenih podataka i nediskriminatornog postupanja, trai od operatora uvid u zakljuene ugovore, raunovodstvene podatke, ukljuujui podatke o prihodima ostvarenim na tritu, kao i da te podatke objavi, ako bi se time doprinelo razvoju delotvorne konkurencije, vodei rauna da bitno ne ugrozi poslovanje operatora.

Obaveza omoguavanja pristupa i korienja elemenata mree i pripadajuih sredstava lan 67

Obaveza omoguavanja pristupa i korienja elemenata mree i pripadajuih sredstava odnosi se na udovoljavanje opravdanim zahtevima drugih operatora za pristup i korienje odreenih elemenata mree i pripadajuih sredstava operatora sa ZTS. Obaveza iz stava 1. ovog lana odreuje se naroito ako se utvrdi da bi uskraivanje pristupa, neopravdano uslovljavanje ili slino ograniavanje od strane operatora sa ZTS, spreilo razvoj konkurencije na maloprodajnom nivou ili ugrozilo interese krajnjih korisnika. Prilikom odreivanja obaveze iz stava 1. ovog lana, operatoru sa ZTS se moe naloiti da: 1) omogui drugom operatoru pristup odreenim elementima mree i pripadajuim sredstvima, ukljuujui pristup pasivnim mrenim elementima i ralanjeni pristup lokalnoj petlji, naroito radi omoguavanja izbora i predizbora operatora i nuenja usluga koje se pruaju preko lokalne petlje; 2) pregovara u dobroj veri sa operatorom koji zahteva pristup; 3) ne ukida ve odobreni pristup elementima mree i pripadajuoj infrastrukturi; 4) prui odreene usluge drugim operatorima pod veleprodajnim uslovima; 5) omogui slobodan pristup tehnikim interfejsima ili drugim kljunim tehnologijama neophodnim za obezbeivanje interoperabilnosti usluga ili virtuelnih mrenih usluga; 6) omogui kolokaciju, odnosno drugi oblik zajednikog korienja pripadajuih sredstava; 7) prui usluge potrebne za obezbeivanje interoperabilnih usluga za povezivanje krajnjih korisnika, ukljuujui usluge inteligentnih mrea ili rominga u mobilnim mreama;

8) omogui pristup sistemima operativne podrke ili slinim softverskim sistemima, radi obezbeivanja lojalne konkurencije u pruanju usluga elektronskih komunikacija; 9) obezbedi meupovezivanje mrea i pripadajuih sredstava; 10) obezbedi pristup povezanim uslugama, poput usluga baziranih na podacima o identitetu, lokaciji i dostupnosti korisnika. Mere iz stava 3. ovog lana mogu se upotpuniti dodatnim zahtevima u pogledu savesnosti i potenja, pravinosti i blagovremenosti. Prilikom odreivanja mera iz stava 3. ovog lana, posebno se vodi se rauna o srazmernosti obaveza, a naroito se cene: 1) tehnika i ekonomska odrivost korienja ili instaliranja sredstava drugog operatora, sa stanovita razvijenosti trita i prirode meupovezivanja, odnosno pristupa, ukljuujui odrivost drugih naina za obezbeivanje pristupa, poput korienja provodnih cevi i kanala; 2) izvodljivost omoguavanja predloenog pristupa, u odnosu na raspoloive kapacitete; 3) poetna ulaganja vlasnika sredstava, imajui u vidu ulaganja iz budetskih sredstava i povezane rizike; 4) potreba da se dugorono zatiti konkurencija, a naroito ekonomski delotvorna konkurencija na nivou infrastrukture; 5) zatita prava intelektualne svojine; 6) obaveze koje proistiu iz odgovarajuih meunarodnih sporazuma. Prilikom odreivanja obaveza iz ovog lana, Agencija moe propisati tehnike i organizacione uslove koje moraju ispuniti operator sa ZTS i operatori koji od njega trae pristup i korienje elemenata mree i pripadajuih sredstava, kada je to neophodno radi obezbeivanja nesmetanog funkcionisanja mree.

Obaveza kontrole cena i primene trokovnog raunovodstva lan 68

Obaveza kontrole cena i primene trokovnog raunovodstva odnosi se na primenu propisanog mehanizma za naknadu trokova i kontrolu cena operatora sa ZTS, ukljuujui obavezu trokovne zasnovanosti cena i primene trokovnog raunovodstva, u vezi sa uslugama meupovezivanja i pristupa. Obaveza iz stava 1. ovog lana odreuje se naroito ako se utvrdi da nepostojanje delotvorne konkurencije omoguava operatoru sa ZTS da odrava neopravdano visoke cene ili niskim cenama istisne konkurente na tetu krajnjih korisnika. Prilikom odreivanja obaveze iz stava 1. ovog lana, operatoru sa ZTS moe se naloiti: 1) primena odreenog mehanizma za naknadu trokova ili metodologije za utvrivanje cena, na nain kojim se obezbeuje efikasnost, odriva konkurencija i dobrobit potroaa, pri emu se u obzir mogu uzeti cene na uporedivim tritima, kao i maloprodajne cene operatora sa ZTS; 2) prilagoavanje cena usluga; 3) obaveza primene trokovnog raunovodstva u cilju kontrole cena. Prilikom odreivanja mera iz stava 3. ovog lana, posebno se vodi rauna o prethodnim ulaganjima operatora sa ZTS, podsticanju daljih ulaganja i mogunosti povraaja ulaganja po razumnoj stopi s obzirom na povezane rizike. Operator sa ZTS snosi teret dokazivanja da cene njegovih usluga proizlaze iz trokova, ukljuujui povraaj ulaganja po razumnoj stopi, i duan je da na zahtev Agencije dostavi detaljno opravdanje svojih cena. Prilikom utvrivanja trokova delotvornog pruanja usluga, Agencija moe da primeni drugaiju metodologiju trokovnog raunovodstva od one koju primenjuje operator sa ZTS.

Ako se operatoru sa ZTS odredi obaveza primene trokovnog raunovodstva u cilju kontrole cena, Agencija utvruje i objavljuje nain primene trokovnog raunovodstva, koji najmanje sadri osnovne grupe trokova i pravila raspodele tih trokova, te angauje nezavisnog revizora radi godinje provere usklaenosti trokovnog raunovodstva operatora sa ZTS sa propisanim nainom primene trokovnog raunovodstva. Izvetaj revizora iz stava 7. ovog lana objavljuje se na Internet stranici Agencije.

Obaveza pruanja osnovnog skupa iznajmljenih linija lan 69

Obaveza pruanja osnovnog skupa iznajmljenih linija odnosi se na dunost operatora sa ZTS na relevantnom tritu iznajmljenih linija, da drugim operatorima obezbeuje zakup dela ili celog osnovnog skupa iznajmljenih linija, na delu ili celoj teritoriji Republike Srbije. Agencija blie propisuje obim i sadraj osnovnog skupa iznajmljenih linija iz stava 1. ovog lana. Prilikom odreivanja obaveze iz stava 1. ovog lana, operatoru sa ZTS propisuje se nain pruanja osnovnog skupa iznajmljenih linija, tako da se naroito obezbedi nediskriminatorno pruanje usluga, trokovna zasnovanost cena, kao i objavljivanje podataka o tehnikim, cenovnim i drugim uslovima ponude i korienja.

Obaveza obezbeivanja mogunosti za izbor i predizbor operatora lan 70

Obaveza obezbeivanja mogunosti za izbor i predizbor operatora odnosi se na dunost operatora sa ZTS na relevantnom tritu pristupa javnoj telefonskoj mrei na fiksnoj lokaciji, da svojim pretplatnicima omogui pristup uslugama bilo kog meupovezanog operatora javno dostupnih telefonskih usluga, i to na sledee naine: 1) pruanjem usluge izbora operatora, upotrebom prefiksa za izbor operatora prilikom svakog pojedinanog poziva;

2) pruanjem usluge predizbora operatora, sa mogunou zaobilaenja usluge predizbora biranjem prefiksa za izbor operatora prilikom svakog pojedinanog poziva. Prilikom odreivanja obaveze iz stava 1. ovog lana, operatoru sa ZTS moe se naloiti: 1) obaveza trokovne zasnovanosti cena usluga meupovezivanja i pristupa, koje su u funkciji pruanja usluge izbora i predizbora operatora; 2) prilagoavanje visine direktnih trokova pretplatnika u vezi sa korienjem usluge izbora i predizbora operatora, tako da ne budu destimulativne za korienje ovih usluga.

Obaveza pruanja maloprodajnih usluga pod odreenim uslovima lan 71

Obaveza pruanja maloprodajnih usluga pod odreenim uslovima odnosi se na dunost operatora sa ZTS na relevantnom maloprodajnom tritu, da prua maloprodajne usluge pod propisanim uslovima. Obaveza iz stava 1. ovog lana odreuje se kada se oceni da odreivanje drugih obaveza iz lana 63. ovog zakona ne bi bilo delotvorno. Prilikom odreivanja obaveze iz stava 1. ovog lana, imajui u vidu prirodu nedostatka na relevantnom tritu, kao i potrebu da se zatiti interes krajnjih korisnika i podstakne delotvorna konkurencija, operatoru sa ZTS moe se naloiti: 1) zabrana obraunavanja prekomernih cena, zabrana ometanja ulaska na trite ili ograniavanja konkurencije previsokim ili preniskim cenama, zabrana davanja neopravdane prednosti odreenim krajnjim korisnicima ili zabrana neosnovanog vezivanja odreenih usluga; 2) ograniavanje visine maloprodajnih cena, odreivanje mera kontrole individualnih tarifa, kao i obaveza zasnivanja cena na trokovima pruanja usluga ili cenama na uporedivim tritima. Ako se operatoru sa ZTS odredi neka od obaveza kontrole maloprodajnih cena, Agencija utvruje i obavezu primene trokovnog raunovodstva u cilju kontrole cena, pri emu utvruje i

objavljuje nain primene trokovnog raunovodstva, te angauje nezavisnog revizora radi godinje provere usklaenosti trokovnog raunovodstva operatora sa ZTS sa propisanim nainom primene trokovnog raunovodstva. Izvetaj revizora iz stava 4. ovog lana objavljuje se na Internet stranici Agencije.

XII NUMERACIJA
Upravljanje numeracijom i plan numeracije lan 72
Upravljanje i dodela adresa i brojeva, kao ogranienog dobra, vri se na nain kojim se obezbeuje njihova racionalna, ravnomerna i delotvorna upotreba, u skladu sa planom numeracije. Planom numeracije utvruje se namena adresa i brojeva, obezbeuje jednaka dostupnost numeracije za sve javno dostupne elektronske komunikacione usluge, odnosno za sve operatore koji pruaju te usluge, obezbeuju uslovi za prenosivost broja, izbor i predizbor operatora, uvoenje novih usluga elektronskih komunikacija, kao i ispunjavanje obaveza koje proistiu iz odgovarajuih meunarodnih sporazuma. Agencija donosi plan numeracije i objavljuje ga na svojoj Internet stranici.

Dozvola za korienje numeracije lan 73

Pravo na korienje numeracije stie se na osnovu dozvole za korienje numeracije, koja se izdaje reenjem. Reenje iz stava 1. ovog lana donosi Agencija, na zahtev operatora. Zahtev iz stava 2. ovog lana sadri podatke o: 1) identitetu podnosioca;

2) vrsti elektronske komunikacione mree ili usluge za koju se zahteva dodela numeracije; 3) numeraciji ija se dodela zahteva; 4) potrebi i svrsi korienja numeracije; 5) planiranom roku poetka korienja numeracije; 6) periodu na koji se zahteva dodela numeracije. Zahtev iz stava 2. ovog lana podnosi se na obrascu iji oblik propisuje Agencija. Odluivanje po zahtevima iz stava 2. ovog lana vri se prema redosledu podnoenja, u roku od 20 dana od dana podnoenja zahteva, osim u sluaju kada je odgovarajuim meunarodnim sporazumima predvien drugaiji rok. Zahtev iz stava 2. ovog lana moe biti odbijen ako nije u skladu sa planom numeracije ili ako zatraena numeracija nije raspoloiva.

Sadraj dozvole za korienje numeracije lan 74

Reenje kojim se izdaje dozvola za korienje numeracije sadri podatke o: 1) imaocu dozvole; 2) dodeljenoj numeraciji; 3) periodu na koji je dodeljena numeracija; 4) roku u kome imalac dozvole mora zapoeti korienje dodeljene numeracije; 5) nameni za koju je dato pravo na korienje numeracije;

6) nainu obezbeivanja efikasnog i racionalnog korienja numeracije, ukljuujui nain voenja evidencije o upotrebljenoj numeraciji i obavetavanju Agencije o stepenu iskorienosti; 7) obavezama u vezi sa korienjem dodeljene numeracije, koje proistiu iz odgovarajuih meunarodnih sporazuma. Reenje iz stava 1. ovog lana moe sadrati i druge podatke, ako su ti podaci u vezi sa propisanim uslovima za izdavanje dozvole za korienje numeracije ili proistiu iz odgovarajuih meunarodnih sporazuma. Imalac dozvole za korienje numeracije duan je da obavesti Agenciju o promeni podataka iz stava 1. taka 1) ovog lana u roku od 30 dana od nastanka promene.

Trajanje i produenje vaenja dozvole za korienje numeracije lan 75

Dozvola za korienje numeracije izdaje se na period koji ne moe biti dui od deset godina. Dozvola za korienje numeracije moe se produiti pod uslovima koji vae za izdavanje nove dozvole i na period koji ne moe biti dui od perioda na koji se moe izdavati nova dozvola. Imalac dozvole za korienje numeracije podnosi Agenciji zahtev za produenje trajanja dozvole u roku koji nije krai od 30 dana, niti dui od 90 dana, pre isteka vanosti dozvole.

Prenos prava na korienje numeracije lan 76

Imalac dozvole za korienje numeracije moe dodeljenu numeraciju ustupiti na korienje treem licu, koje ustupljenu numeraciju namerava da koristi u komercijalne svrhe, a ne za sopstvene potrebe, samo na osnovu ugovora sainjenog u pisanoj formi, na koji je prethodno Agencija dala saglasnost.

Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na numeraciju koju operatori ustupaju na korienje svojim pretplatnicima, kao i na pretplatnike brojeve prenete kod drugih operatora u skladu sa odredbama ovog zakona o prenosivosti broja. U sluaju statusne promene imaoca dozvole za korienje numeracije, koja nastane u skladu za zakonom kojim se ureuje pravni poloaj privrednih drutava, prenos prava na korienje dodeljene numeracije moe se obaviti samo na osnovu akta sainjenog u pisanoj formi, na koji je prethodno Agencija dala saglasnost. Podatke o datim saglasnostima iz st. 1. i 3. ovog lana Agencija objavljuje na svojoj Internet stranici.

Oduzimanje dodeljene numeracije lan 77

Agencija reenjem odluuje o oduzimanju dodeljene numeracije ako utvrdi da: 1) je dozvola za korienje numeracije izdata na osnovu netanih podataka, odnosno neispravne dokumentacije od znaaja za odluivanje; 2) se dodeljena numeracija ne koristi u skladu sa planom numeracije ili izdatom dozvolom za korienje numeracije; 3) imalac dozvole za korienje numeracije, ni nakon prijema opomene, nije u odreenom roku uplatio naknadu za korienje numeracije; 4) je imaocu dozvole za korienje numeracije zabranjeno obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija u skladu sa ovim zakonom ili pravnosnanom sudskom presudom; 5) se imalac dozvole za korienje numeracije u pisanom obliku odrekao prava na korienje dodeljene numeracije; 6) je imalac dozvole za korienje numeracije prestao da postoji, bez pravnog sledbenika;

7) imalac dozvole za korienje numeracije nije otklonio nepravilnosti utvrene u postupku inspekcije; 8) je oduzimanje dodeljene numeracije neophodno radi usklaivanja sa izmenama plana numeracije, napravljenih u cilju primene odgovarajuih meunarodnih sporazuma ili ostvarivanja javnog interesa koji se nije mogao zadovoljiti na drugi nain. Imalac dozvole za korienje numeracije, kome je numeracija oduzeta iz razloga navedenih u stavu 1. taka 8) ovog lana, ima pravo na zamenu numeracije. Agencija dodeljuje novu numeraciju na zahtev lica iz stava 2. ovog lana, vodei rauna o srazmernosti, zatiti javnog interesa i ekonomskim posledicama zamene numeracije.

Baza podataka o korienju numeracije lan 78

Agencija vodi aurnu bazu podataka o korienju numeracije koja naroito sadri podatke o dodeljenoj numeraciji, sa odgovarajuim podacima o uslovima dodele i korienja, geografskoj oblasti njihove upotrebe, kao i operatorima kojima je numeracija dodeljena. Agencija objavljuje i aurira podatke iz stava 1. ovog lana na svojoj Internet stranici sa mogunou sveobuhvatnog pretraivanja.

Prenosivost broja lan 79

Operator javno dostupnih telefonskih usluga (operator davalac broja) duan je da omogui svom pretplatniku, na njegov zahtev, da prilikom promene operatora (operator primalac broja) zadri dodeljeni broj iz plana numeracije na odreenoj lokaciji, na koju se odnosi geografski pristupni kod, odnosno na bilo kojoj lokaciji, ako pristupni kod nije geografski. Zahtev za prenos broja pretplatnik podnosi operatoru primaocu broja.

Zahtev iz stava 2. ovog lana ujedno se smatra zahtevom za raskid ugovora izmeu pretplatnika i operatora davaoca broja o korienju usluga u vezi sa brojem koji je predmet zahteva za prenos, a ugovor se smatra raskinutim trenutkom iskljuenja broja iz mree operatora davaoca broja. Pretplatnik je duan da, prilikom podnoenja zahteva iz stava 2. ovog lana, operatoru primaocu broja dostavi naroito podatke o svom identitetu, broju koji se prenosi i izjavu kojom se obavezuje da operatoru davaocu broja izmiri sve obaveze po osnovu ugovora iz stava 3. ovog lana nastale do trenutka iskljuenja broja iz mree operatora davaoca broja, pod pretnjom privremene ili trajne suspenzije pruanja usluga od strane operatora primaoca broja. Operator primalac broja plaa naknadu za prenos broja operatoru davaocu broja. Agencija upravlja informacionim sistemom za prenos broja i odrava bazu podataka prenetih brojeva, vodei rauna o zatiti podataka o linosti, blie propisuje uslove i nain prenosa broja, kao i visinu naknade za prenos broja iz ovog lana. Za poslove upravljanja informacionim sistemom za prenos broja i odravanje baze podataka prenetih brojeva, Agencija moe angaovati drugo pravno lice. Operator davalac broja i operator primalac broja duni su da ostvare meusobnu saradnju, kao i saradnju sa Agencijom, u postupku prenosa broja, obezbede da trajanje prekida usluge pretplatniku tokom prenosa ne bude due od jednog radnog dana, kao i da se uzdre od postupanja usmerenog na oteavanje ili spreavanje prenosa broja.

Jedinstveni broj za pristup slubama za hitne intervencije lan 80

Operator javno dostupnih telefonskih usluga duan je da omogui svim korisnicima uslugu besplatnog poziva prema jedinstvenom broju za pristup slubama za hitne intervencije 112, kao i drugim brojevima za pristup slubama za hitne intervencije u Republici Srbiji, u skladu sa planom numeracije, sa bilo kog telefonskog ureaja, ukljuujui i javne telefonske govornice.

Operator iz stava 1. ovog lana duan je da centru za opsluivanje poziva slubama za hitne intervencije, bez naknade, prosleuje sve raspoloive podatke o ostvarenim pozivima prema broju 112 i drugim brojevima za pristup slubama za hitne intervencije, a naroito podatke o identitetu pozivajueg pretplatnika, pozivajuem broju, vremenu i trajanju poziva, kao i podatke o lokaciji sa koje je poziv upuen, u skladu sa tehnikim mogunostima.

XIII RADIO-FREKVENCIJSKI SPEKTAR

Upravljanje radio-frekvencijskim spektrom lan 81
Upravljanje radio-frekvencijskim spektrom, kao ogranienim dobrom, zasniva se na naelima racionalnosti, ekonominosti, javnosti i nediskriminacije, i naroito obuhvata: 1) planiranje upotrebe radio-frekvencija u skladu sa odgovarajuim meunarodnim sporazumima i preporukama, interesima graana, privrede, bezbednosti i odbrane zemlje; 2) dodelu radio-frekvencija na osnovu plana namene i planova raspodele; 3) koordinaciju korienja radio-frekvencija; 4) kontrolu radio-frekvencijskog spektra, utvrivanje tetnih smetnji i preduzimanje mera za njihovo otklanjanje. Agencija upravlja radio-frekvencijskim spektrom i koordinira korienje satelitskih orbita u skladu sa odgovarajuim meunarodnim sporazumima, kao i u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetim na osnovu njega. Agencija ostvaruje saradnju sa meunarodnim organizacijama i administracijama drugih zemalja koje vre poslove upravljanja radio-frekvencijskim spektrom, samostalno ili preko nadlenih organa.

Koordinacija korienja i prijava dodele radio-frekvencija

lan 82
Radio-frekvencije predviene za korienje u odreenim pograninim zonama pre dodele se koordiniraju sa susednim zemljama, sa kojima su zakljueni posebni sporazumi o koordinaciji korienja radio-frekvencija. Radio-frekvencije iz odreenih radio-frekvencijskih opsega po potrebi se pre dodele koordiniraju sa susednim i drugim zainteresovanim zemljama. Prijava dodele radio-frekvencija Meunarodnoj uniji za telekomunikacije vri se: 1) ako korienje radio-frekvencija moe da prouzrokuje tetnu smetnju radio-komunikacijskoj slubi druge zemlje; 2) ako su radio-frekvencije namenjene za meunarodnu radio-komunikaciju; 3) radi zatite radio-frekvencija na meunarodnom nivou.

Plan namene radio-frekvencijskih opsega lan 83

Planom namene radio-frekvencijskih opsega (u daljem tekstu: plan namene) utvruju se namene radio-frekvencijskih opsega za pojedine radio-komunikacijske slube i delatnosti, u skladu sa odgovarajuim meunarodnim sporazumima i preporukama, interesima graana, privrede, bezbednosti i odbrane zemlje. Plan namene sadri naroito podatke o: 1) granicama radio-frekvencijskih opsega; 2) nameni radio-frekvencijskih opsega, na tehnoloki neutralnoj osnovi, za jednu ili vie radiokomunikacijskih slubi i delatnosti; 3) osnovnim uslovima za korienje radio-frekvencija;

4) osnovu korienja radio-frekvencija i nainu izdavanja dozvola iz lana 85. ovog zakona. Planom namene moe se utvrditi razliita namena, uslovi i osnov korienja za razliite podopsege u okviru istog radio-frekvencijskog opsega. Plan namene donosi Vlada, na osnovu predloga koji utvruje Ministarstvo, uz uee nadlenog organa autonomne pokrajine, a koji priprema Agencija. U postupku pripreme predloga plana namene, Agencija sprovodi javne konsultacije u skladu sa odredbama ovog zakona i trai miljenje organa odbrane, bezbednosti i slubi za hitne intervencije.

Planovi raspodele radio-frekvencija lan 84

Planovi raspodele radio-frekvencija (u daljem tekstu: planovi raspodele) sadre uslove za raspodelu radio-frekvencija iz namenjenih radio-frekvencijskih opsega, raspodelu radiofrekvencija po lokacijama ili oblastima za jednu ili vie radio-komunikacijskih slubi i delatnosti, kao i druge potrebne tehnike uslove za korienje radio-frekvencija. Planovi raspodele utvruju se na osnovu plana namene i odgovarajuih meunarodnih sporazuma i preporuka, vodei rauna o potrebama i zahtevima korisnika. Planove raspodele donosi Ministarstvo, uz uee nadlenog organa autonomne pokrajine, na predlog Agencije. U postupku pripreme predloga planova raspodele, Agencija sprovodi javne konsultacije u skladu sa odredbama ovog zakona i trai miljenje organa odbrane, bezbednosti i slubi za hitne intervencije.

Korienje radio-frekvencija lan 85

Radio-frekvencije se, u skladu sa ovim zakonom, koriste: 1) na osnovu pojedinane dozvole, koja se izdaje po zahtevu ili po sprovedenom postupku javnog nadmetanja; 2) po reimu opteg ovlaenja; 3) za posebne namene. Agencija propisuje nain korienja radio stanica od strane radio amatera, kao i radio stanica koje se koriste na domaim i stranim vazduhoplovima, lokomotivama, brodovima i drugim plovilima, saglasno odgovarajuim meunarodnim sporazumima i preporukama.

Korienje radio-frekvencija na osnovu pojedinane dozvole koja se izdaje po zahtevu lan 86

Pravo na korienje radio-frekvencija stie se na osnovu pojedinane dozvole za korienje radio-frekvencija (u daljem tekstu: pojedinana dozvola) koja se izdaje po zahtevu, kada je planom namene odreen takav nain izdavanja pojedinane dozvole u okviru odreenog radiofrekvencijskog opsega. Pojedinana dozvola iz stava 1. ovog lana izdaje se reenjem. Reenje iz stava 2. ovog lana donosi se na zahtev koji se podnosi Agenciji. Zahtev iz stava 3. ovog lana sadri podatke o: 1) identitetu podnosioca; 2) vrsti elektronske komunikacione mree ili usluge za koju se zahteva dodela radio-frekvencija; 3) radio-frekvencijama ija se dodela zahteva; 4) potrebi i svrsi korienja radio-frekvencija;

5) planiranom roku poetka korienja radio-frekvencija; 6) periodu na koji se zahteva dodela radio-frekvencija; 7) tehnikom reenju koje, u zavisnosti od radio-komunikacijske slube i delatnosti, sadri naroito podatke o geografskoj oblasti korienja i lokacijama predajnika, proraunu prostiranja signala i servisnoj zoni, predvienom antenskom sistemu i karakteristikama zraenja, nainu obezbeivanja racionalnog korienja radio-frekvencija, proceni uticaja na ivotnu sredinu i rad drugih radio-komunikacijskih sistema. Zahtev iz stava 3. ovog lana podnosi se na obrascu iji oblik propisuje Agencija, ukljuujui i uputstva sa obaveznim elementima tehnikog reenja iz stava 4. taka 6) ovog lana, u zavisnosti od radio-komunikacijske slube i delatnosti na koju se tehniko reenje odnosi. Odluivanje po zahtevima iz stava 3. ovog lana vri se prema redosledu podnoenja, u roku od 40 dana od dana podnoenja zahteva, osim u sluaju kada je odgovarajuim meunarodnim sporazumima predvien drugaiji rok. Zahtev iz stava 3. ovog lana moe biti odbijen ako: 1) nije u skladu sa planom namene i planom raspodele; 2) zatraene radio-frekvencije nisu raspoloive; 3) korienje zatraenih radio-frekvencija moe imati tetne posledice po ivotnu sredinu ili rad drugih radio-komunikacijskih sistema, koje nije mogue spreiti primenom posebnih mera zatite.

Izdavanje pojedinane dozvole diplomatsko-konzularnom predstavnitvu lan 87

Strano diplomatsko-konzularno predstavnitvo (u daljem tekstu: DKP) ima pravo da koristi radio-frekvencije na osnovu pojedinane dozvole koja se izdaje po zahtevu.

Pojedinanu dozvolu iz stava 1. ovog lana izdaje Agencija, na zahtev DKP, u postupku utvrenim ovim zakonom, koji se sprovodi diplomatskim putem. Naknada i uslovi korienja radio-frekvencija iz ovog lana odreuju se pod uslovima uzajamnosti, na osnovu miljenja ministarstva nadlenog za spoljne poslove i u skladu sa zakljuenim meunarodnim sporazumima.

Izdavanje pojedinane dozvole stranom pravnom licu lan 88

Strano pravno lice koje u Republici Srbiji, na osnovu odgovarajueg meunarodnog sporazuma, ostvaruje poslovno-tehniku, informativnu, naunu, kulturnu, sportsku i drugu saradnju sa odgovarajuim organima, organizacijama i drugim licima u zemlji, ima pravo da koristi radiofrekvencije na osnovu pojedinane dozvole koja se izdaje po zahtevu. Pojedinanu dozvolu iz stava 1. ovog lana izdaje Agencija, na zahtev stranog pravnog lica iz stava 1. ovog lana, u postupku utvrenim ovim zakonom. Naknada i uslovi korienja radio-frekvencija iz ovog lana odreuju se u skladu sa odredbama ovog zakona, osim ako odgovarajuim meunarodnim sporazumom nije odreeno drugaije.

Korienje radio-frekvencija na osnovu pojedinane dozvole koja se izdaje po sprovedenom postupku javnog nadmetanja lan 89
Pravo na korienje radio-frekvencija stie se na osnovu pojedinane dozvole koja se izdaje po sprovedenom postupku javnog nadmetanja, kada je planom namene, zbog ograniene raspoloivosti radio-frekvencija u okviru odreenog radio-frekvencijskog opsega, odreen takav nain izdavanja pojedinane dozvole. Agencija, po slubenoj dunosti ili na inicijativu zainteresovanih lica, donosi odluku o ispunjenosti uslova za izdavanje pojedinanih dozvola po sprovedenom postupku javnog nadmetanja i o tome obavetava Ministarstvo.

Po prijemu obavetenja o donoenju odluke iz stava 2. ovog lana, Ministarstvo donosi akt kojim se propisuju minimalni uslovi za izdavanje pojedinanih dozvola po sprovedenom postupku javnog nadmetanja, koji naroito sadri broj pojedinanih dozvola koje se mogu izdati za odreeni radio-frekvencijski opseg, period na koji se izdaju pojedinane dozvole, najmanji iznos jednokratne naknade koja se plaa prilikom izdavanja pojedinane dozvole, uslove u pogledu obezbeivanja pokrivenosti odreenog dela teritorije ili stanovnitva, kao i druge minimalne uslove za izdavanje pojedinanih dozvola. Agencija donosi odluku o pokretanju postupka javnog nadmetanja za izdavanje pojedinanih dozvola u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu akta iz stava 3. ovog lana i obrazuje komisiju za sprovoenje postupka javnog nadmetanja.

lan 90
Pri sprovoenju postupka javnog nadmetanja za izdavanje pojedinanih dozvola, Agencija je duna da: 1) omogui da javno nadmetanje bude dostupno svim zainteresovanim licima pod ravnopravnim uslovima, objavljivanjem javnog oglasa; 2) utvrdi i objavi kriterijume odluivanja koji su nediskriminatorni, objektivni i merljivi, koji su primereni aktivnostima ili uslugama za koje se dodeljuje pojedinana dozvola; 3) utvrdi ko od podnosilaca prijava ispunjava sve uslove propisane ovim zakonom, aktima donetim na osnovu njega; 4) odluku o izboru najpovoljnije ponude donese na osnovu ekonomskih, tehnikih i drugih kriterijuma objavljenih u oglasu za javno nadmetanje; 5) odluku o izboru najpovoljnije ponude ili ponitavanju javnog nadmetanja donese i objavi najkasnije u roku od etiri meseca od dana isteka roka za podnoenje prijava. Oglas iz stava 1. taka 1) ovog lana obavezno sadri:

1) predmet pojedinane dozvole; 2) rok za uee na javnom nadmetanju, koji ne moe biti krai od 45 dana od dana objavljivanja oglasa; 3) uslove za uee na javnom nadmetanju; 4) nain dostavljanja ponude (pod ifrom ili punim nazivom ponuaa); 5) obavetenje o datumu, vremenu i mestu otvaranja prispelih ponuda; 6) kriterijume za vrednovanje ponuda i nain odreivanja najpovoljnije ponude; 7) ime i kontakt lica zaduenog za davanje svih informacija od znaaja za postupak javnog nadmetanja. Oglas iz stava 1. taka 1) ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije", najmanje jednoj iroko dostupnoj meunarodnoj publikaciji, najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i na Internet stranici Agencije. Sredstva na ime jednokratne naknade koja se plaa prilikom izdavanja pojedinane dozvole po sprovedenom postupku javnog nadmetanja, predstavljaju prihod budeta Republike Srbije.

Sadraj pojedinane dozvole lan 91

Reenje kojim se izdaje pojedinana dozvola sadri podatke o: 1) imaocu pojedinane dozvole; 2) dodeljenim radio-frekvencijama; 3) periodu na koji je izdata pojedinana dozvola; 4) roku u kome mora zapoeti korienje dodeljenih radio-frekvencija;

5) nameni za koju je dato pravo korienja radio-frekvencija; 6) lokacijama, odnosno oblastima pokrivanja; 7) rokovima za obavetavanje Agencije o postavljenim radio stanicama i obavljanju tehnikih pregleda; 8) rokovima i nainu provere ispunjenosti uslova pod kojima je data pojedinana dozvola, kada je pojedinana dozvola izdata u postupku javnog nadmetanja; 9) nainu obezbeivanja efikasnog i racionalnog korienja radio-frekvencija; 10) tehnikim i operativnim merama koje je potrebno primeniti radi izbegavanja tetnih smetnji, obezbeivanja elektromagnetske kompatibilnosti i ograniavanja izloenosti stanovnitva elektromagnetskim poljima; 11) obavezama u vezi sa korienjem dodeljenih radio-frekvencija, koje proistiu iz odgovarajuih meunarodnih sporazuma; 12) uslovima za eksperimentalno korienje dodeljenih radio-frekvencija. Reenje iz stava 1. ovog lana moe sadrati i druge podatke, ako su ti podaci u vezi sa propisanim uslovima za izdavanje pojedinane dozvole ili proistiu iz odgovarajuih meunarodnih sporazuma. Imalac pojedinane dozvole duan je da obavesti Agenciju o promeni podataka iz stava 1. taka 1) ovog lana u roku od 30 dana od nastanka promene.

Trajanje i produenje vaenja pojedinane dozvole lan 92

Pojedinana dozvola izdaje se na period koji ne moe biti dui od deset godina.

Pojedinana dozvola moe se produiti pod uslovima koji vae za izdavanje nove pojedinane dozvole, s tim to se prilikom produenja pojedinane dozvole ne plaa jednokratna naknada koja se plaa prilikom prvog izdavanja pojedinane dozvole i na period koji ne moe biti dui od perioda na koji se moe izdavati nova pojedinana dozvola. Imalac pojedinane dozvole podnosi Agenciji zahtev za produenje trajanja pojedinane dozvole u roku koji nije krai od 30 dana, niti dui od 90 dana, pre isteka vanosti pojedinane dozvole.

Prenos prava na korienje radio-frekvencija lan 93

Pravo na korienje radio-frekvencija dato pojedinanom dozvolom ne moe se ustupiti, iznajmiti ili na drugi nain preneti drugom licu. Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na statusne promene imaoca pojedinane dozvole, koje nastanu u skladu za zakonom kojim se ureuje pravni poloaj privrednih drutava. U sluaju iz stava 2. ovog lana, prenos se moe obaviti samo na osnovu akta sainjenog u pisanoj formi, na koji je prethodno Agencija dala saglasnost. Agencija moe odbiti saglasnost na akt iz stava 3. ovog lana naroito ako utvrdi da bi to dovelo do poremeaja konkurencije. Podatke o datim saglasnostima na akte iz stava 3. ovog lana Agencija objavljuje na svojoj Internet stranici.

Privremena dozvola za korienje radio-frekvencija lan 94

Pravo na privremeno korienje radio-frekvencija, radi trinog ili tehnikog ispitivanja proizvoda i usluga, istraivanja ili projektovanja, kao i za potrebe odravanja sportskih, kulturnih, zabavnih

i drugih dogaaja ogranienog trajanja, stie se na osnovu privremene dozvole za korienje radio-frekvencija (u daljem tekstu: privremena dozvola), koja se izdaje reenjem. Reenje iz stava 1. ovog lana donosi Agencija, na osnovu obrazloenog zahteva koji zadovoljava uslove iz stava 1. ovog lana. Zahtev iz stava 2. ovog lana podnosi se na obrascu iji oblik i sadrinu propisuje Agencija. Odluivanje po zahtevima iz stava 2. ovog lana vri se prema redosledu podnoenja, u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva. Agencija odreuje primereni rok vaenja privremene dozvole, koji ne moe biti dui od 60 dana, kao i odgovarajue uslove za dodelu i korienje radio-frekvencija. Zahtev za izdavanje privremene dozvole moe biti odbijen naroito ako se oceni da je podnet radi izbegavanja primene postupaka izdavanja pojedinane dozvole iz l. 86. i 89. ovog zakona.

Oduzimanje dodeljenih radio-frekvencija lan 95

Agencija reenjem odluuje o oduzimanju dodeljenih radio-frekvencija ako utvrdi da: 1) je pojedinana dozvola izdata na osnovu netanih podataka, odnosno neispravne dokumentacije od znaaja za odluivanje; 2) se dodeljene radio-frekvencije ne koriste u skladu sa planom namene, planom raspodele ili izdatom pojedinanom dozvolom; 3) imalac pojedinane dozvole, ni nakon prijema opomene, nije u odreenom roku uplatio naknadu za korienje radio-frekvencija; 4) je imaocu pojedinane dozvole zabranjeno obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija u skladu sa ovim zakonom ili pravnosnanom sudskom presudom;

5) se imalac pojedinane dozvole u pisanom obliku odrekao prava na korienje dodeljenih radio-frekvencija; 6) je imalac pojedinane dozvole prestao da postoji, bez pravnog sledbenika; 7) imalac dozvole za korienje radio-frekvencija nije otklonio nepravilnosti utvrene u postupku inspekcije; 8) je oduzimanje dodeljenih radio-frekvencija neophodno radi usklaivanja sa izmenama plana namene ili planova raspodele, napravljenih u cilju primene meunarodnih sporazuma ili ostvarivanja javnog interesa koji se nije mogao zadovoljiti na drugi nain; 9) je oduzimanje dodeljenih radio-frekvencija neophodno radi realizacije prostornih planova ili zatite ivotne sredine, koji se nisu mogli obezbediti na drugi nain; 10) je organ nadlean za radiodifuziju oduzeo dozvolu za emitovanje programa imaocu pojedinane dozvole ili da je isteklo vreme na koje mu je dozvola za emitovanje programa izdata, kada je posebnim zakonom propisano da se pojedinana dozvola izdaje u sklopu dozvole za emitovanje programa. Imalac pojedinane dozvole, kome su dodeljene radio-frekvencije oduzete iz razloga navedenih u stavu 1. ta. 8) i 9) ovog lana, ima pravo na zamenu, odnosno dodelu novih radiofrekvencija. Agencija dodeljuje nove radio-frekvencije na zahtev lica iz stava 3. ovog lana, vodei rauna o srazmernosti, zatiti javnog interesa i ekonomskim posledicama zamene radio-frekvencija.

Korienje radio-frekvencija po reimu opteg ovlaenja lan 96

Ako postoje zanemarive opasnosti od smetnji ili se radi o usklaenim radio-frekvencijskim opsezima, a naroito ako je to u skladu sa odgovarajuim meunarodnim sporazumima i preporukama, radio-frekvencije se koriste po reimu opteg ovlaenja.

Svako lice ima pravo na korienje radio-frekvencija koje se prema planu namene koriste po reimu opteg ovlaenja. Agencija blie ureuje nain korienja radio-frekvencija po reimu opteg ovlaenja, u skladu sa sporazumima i preporukama iz stava 1. ovog lana.

Korienje radio-frekvencija za posebne namene lan 97

Organi odbrane i bezbednosti, kao i slube za hitne intervencije, koriste radio-frekvencije u opsezima koji su planom namene odreeni iskljuivo za njihovo korienje, bez obaveze prethodnog pribavljanja dozvole za korienje radio-frekvencija, a u skladu sa uslovima korienja utvrenim planom namene. Organi iz stava 1. ovog lana duni su da u pisanom obliku unapred obaveste Agenciju o otpoinjanju ili prestanku korienja radio-frekvencija. Organi iz stava 1. ovog lana dostavljaju Agenciji, na njen zahtev, a najmanje jednom godinje, izvetaj o obimu i nainu korienja, odnosno nekorienja radio-frekvencija. Za korienje radio-frekvencija za posebne namene iz stava 1. ovog lana ne plaa se naknada. Organi iz stava 1. ovog lana mogu koristiti radio-frekvencije u okviru opsega koji planom namene nisu odreeni za posebne namene, na nain i u skladu sa uslovima za dodelu i korienje tih opsega koji su propisani ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega. Naknadu za korienje radio-frekvencija iz stava 5. ovog lana Agencija utvruje u saradnji sa organima iz stava 1. ovog lana, uzimajui u obzir javni interes i da su ti organi budetski korisnici.

Kontrola radio-frekvencijskog spektra i zatita od tetnih smetnji lan 98

Agencija vri stalnu kontrolu korienja radio-frekvencijskog spektra na teritoriji Republike Srbije i izvetaj o tome objavljuje najmanje jednom godinje, dok kontrolu odabranih radio-frekvencija vri prema potrebi. Tehnike preglede i druga ispitivanja radi utvrivanja postojanja i uzroka tetnih smetnji vri Agencija, odnosno drugo lice koje Agencija angauje. Kontrolu radio-frekvencijskog spektra za posebne namene, Agencija vri u saradnji sa organima iz lana 97. stav 1. ovog zakona. Kontrolu radio-frekvencijskog spektra namenjenog za potrebe distribucije i emitovanja medijskih sadraja, Agencija vri u saradnji sa organom nadlenim za radiodifuziju. Agencija preduzima mere za otklanjanje tetnih smetnji utvrenih u postupku kontrole radiofrekvencijskog spektra, u skladu sa odredbama ovog zakona, a prema potrebi predlae donoenje mera inspekcijskog nadzora, naroito ako otkrije neovlaeno korienje radiofrekvencijskog spektra. Agencija mere iz stava 5. ovog lana preduzima bez odlaganja kada je ugroen rad organa odbrane i bezbednosti, slubi za hitne intervencije, kao i rad vazduhoplovnih, pomorskih i radionavigacionih radio-komunikacijskih slubi. Agencija blie ureuje nain kontrole korienja radio-frekvencijskog spektra, obavljanja tehnikih pregleda i zatite od tetnih smetnji.

Baza podataka o korienju radio-frekvencijskog spektra lan 99

Agencija vodi aurnu bazu podataka o korienju radio-frekvencijskog spektra koja naroito sadri podatke o dodeljenim radio-frekvencijama i radio-frekvencijskim opsezima, sa odgovarajuim podacima o uslovima dodele i korienja, geografskoj oblasti njihove upotrebe, kao i podatke o imaocima pojedinanih dozvola i drugim korisnicima radio-frekvencijskog spektra.

Agencija objavljuje i aurira podatke iz stava 1. ovog lana na svojoj Internet stranici sa mogunou sveobuhvatnog pretraivanja. Agencija vodi aurnu bazu podataka koja se odnosi na kontrolu radio-frekvencijskog spektra i tehnike preglede.

XIV DISTRIBUCIJA I EMITOVANJE MEDIJSKIH SADRAJA

Saradnja Agencije sa organom nadlenim za radiodifuziju lan 100
Pri odreivanju uslova i naina korienja radio-frekvencija za distribuciju i emitovanje medijskih sadraja, Agencija ostvaruje saradnju sa organom nadlenim za radiodifuziju. Kada je posebnim zakonom propisano da je sastavni deo dozvole za emitovanje programa i dozvola za korienje radio-frekvencija, Agencija izdaje pojedinanu dozvolu na zahtev organa nadlenog za radiodifuziju, u skladu sa odredbama ovog zakona i na period utvren u dozvoli za emitovanje programa.

Obaveza prenosa lan 101

Agencija, na zahtev organa nadlenog za radiodifuziju, odreuje operatora elektronske komunikacione mree za distribuciju i emitovanje medijskih sadraja, koji je duan da prenosi jedan ili vie radijskih ili televizijskih programa, na nacionalnom, pokrajinskom, regionalnom ili lokalnom nivou, kada: 1) znaajan broj krajnjih korisnika koristi elektronsku komunikacionu mreu tog operatora kao jedini ili prvenstveni nain za primanje medijskih sadraja, i 2) je to neophodno radi ostvarivanja jasno odreenih ciljeva od opteg interesa, to utvruje organ nadlean za radiodifuziju, potujui naela srazmernosti i javnosti.

Posebne obaveze obezbeivanja pristupa lan 102

Agencija moe obavezati operatora elektronske komunikacione mree za distribuciju i emitovanje medijskih sadraja da drugom operatoru, pod prihvatljivim i nediskriminatornim uslovima, omogui pristup aplikativnim programskim interfejsima i elektronskim programskim vodiima, u meri u kojoj je to neophodno radi pruanja usluga krajnjim korisnicima.

Usluge uslovnog pristupa lan 103

Operator elektronske komunikacione mree za distribuciju i emitovanje medijskih sadraja, koji nudi usluge uslovnog pristupa medijskim sadrajima (u daljem tekstu: operator usluga uslovnog pristupa), duan je da obezbedi tehnike mogunosti za potpunu kontrolu pruanja medijskih sadraja preko takvog sistema. Operator usluga uslovnog pristupa duan je da, pod pravednim, razumnim i nediskriminatornim uslovima, ponudi pruaocima medijskih sadraja tehnike usluge, koje njihovim pretplatnicima omoguavaju pristup medijskim sadrajima uz korienje ureaja za uslovni pristup. Operator usluga uslovnog pristupa ne sme da ometa prijem medijskih sadraja koji se distribuiraju i emituju bez uslovnog pristupa. Operator usluga uslovnog pristupa duan je da poslovnu aktivnost koja se odnosi na usluge uslovnog pristupa prati primenom odvojenog raunovodstva. Nosioci prava industrijske svojine na ureajima i sistemima uslovnog pristupa duni su da pravo na korienje tih ureaja i sistema ustupaju proizvoaima terminalne opreme pod uslovima koji su pravedni, razumni i nediskriminatorni i kojima se proizvoai ne spreavaju da u isti ureaj ugrauju interfejse za povezivanje sa drugim pristupnim sistemima ili sa delovima svojstvenim drugim pristupnim sistemima, do mere u kojoj to ne ugroava bezbednost sistema uslovnog pristupa.

Prelazak sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa lan 104

Ministarstvo, na predlog Agencije, koji se priprema u saradnji sa organom nadlenim za oblast radiodifuzije, donosi akt o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa i pristup multipleksu u zemaljskoj digitalnoj radiodifuziji. Aktom iz stava 1. ovog lana ureuje se naroito: 1) nain i vremenski raspored prelaska; 2) zahtevi i dinamika u pogledu uspostavljanja mree za distribuciju digitalnog televizijskog programa na teritoriji Republike Srbije; 3) zahtevi za formiranje multipleksa; 4) obim korienja radio-frekvencija, u meri neophodnoj za uspeno obavljanje prelaska na digitalno emitovanje televizijskog programa. Javno preduzee osnovano za upravljanje emisionom infrastrukturom, u skladu sa odlukom o osnivanju i aktom iz stava 1. ovog lana, uspostavlja elektronsku komunikacionu mreu za multipleksiranje, distribuciju i emitovanje digitalnog televizijskog programa. Radi uspostavljanja mree iz stava 3. ovog lana, Agencija izdaje JP "Emisiona tehnika i veze" pojedinanu dozvolu za korienje radio-frekvencija, u skladu sa aktom iz stava 1. ovog lana. JP "Emisiona tehnika i veze" duno je da imaocima dozvole za emitovanje televizijskog programa omogui pristup multipleksu u okviru mree iz stava 3. ovog lana, u skladu sa izdatim dozvolama za emitovanje programa. Najkasnije do okonanja procesa prelaska sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa Vlada, na predlog Ministarstva, a u saradnji sa pokrajinskim organom nadlenim za poslove elektronskih komunikacija, utvruje nain korienja preostalog opsega radio-

frekvencija namenjenih zemaljskoj digitalnoj radiodifuziji, kao i pruanju irokopojasnih servisa (digitalna dividenda). U postupku pripreme predloga akta iz stava 6. ovog lana, Ministarstvo je duno da sprovede javnu konsultaciju u trajanju od najmanje 30 dana. Dodela pojedinanih dozvola u skladu sa aktom iz stava 6. ovog lana vri se u skladu sa odredbama ovog zakona.

XV ZATITA PRAVA KORISNIKA I PRETPLATNIKA

Ugovor izmeu operatora i korisnika lan 105
Meusobna prava i obaveze operatora i korisnika ureuju se ugovorom, koji se zakljuuje u pisanoj formi. Ugovor iz stava 1. ovog lana, pored elemenata utvrenih zakonom kojim se ureuju obligacioni odnosi, sadri i sledee elemente: 1) specifikaciju usluga (sadraja paketa), ukljuujui naroito podatke o mogunosti za upuivanje poziva slubama za hitne intervencije, uslovima za pristup i korienje usluga (ukljuujui i ogranienja), minimalnom nivou kvaliteta pruanja usluga i primenjenim merama za spreavanje preteranog optereenja mree, vremenu potrebnom za otpoinjanje korienja usluga, ponuenim uslugama odravanja i podrke, kao i ogranienjima u korienju terminalne opreme; 2) odredbe o postupanju sa podacima o linosti (naroito u vezi sa javnim telefonskim imenicima), podacima o saobraaju i podacima o lokaciji, tokom trajanja i nakon prestanka ugovornog odnosa; 3) podatke o cenama i tarifama, kao i nainima na koje se mogu dobiti aktuelne informacije o svim primenjenim tarifama, trokovima odravanja, kao i nainima plaanja i dodatnim trokovima u vezi sa ponuenim nainima plaanja;

4) rok vaenja ugovora, kao i uslove pod kojima se ugovor produava, odnosno raskida, ukljuujui naroito uslove korienja usluga u vezi sa ponuenim promotivnim pogodnostima, naknadama u vezi sa prenosom broja, privremenoj suspenziji i trajnom prestanku pruanja usluga, odnosno prestanku ugovornog odnosa, sa i bez plaanja trokova u vezi sa raskidom (naroito u pogledu terminalne opreme); 5) naknade i uslove vraanja sredstava za sluaj nepridravanja ugovorenog nivoa kvaliteta usluga; 6) nain za podnoenje i reavanje prigovora; 7) mere koje operator moe primeniti radi odravanja bezbednosti i integriteta svojih mrea i usluga, kao i kontrole nedozvoljenog sadraja. Elemente iz stava 2. ovog lana sadri i ugovor izmeu korisnika i operatora koji ne obezbeuje prikljuak ili pristup elektronskoj komunikacionoj mrei.

Obavetavanje o uslovima ugovora i cenama usluga lan 106

Operator je duan da svoju uslugu ponudi na nain koji potroae jasno i nedvosmisleno obavetava o uslovima zakljuenja ugovora, a naroito o elementima iz lana 105. stav 2. ovog zakona. Cenovnik usluga, u zavisnosti od ponuenih vrsta usluga, sadri: visinu jednokratne naknade za prikljuenje, visinu mesene naknade za pristup elektronskoj komunikacionoj mrei ili usluzi, obraunsku jedinicu i tarifni interval, opis posebnih uslova za pristup zatienim sadrajima ili uslugama sa dodatom vrednou, obavetenje o trokovima odravanja i dostupnim paketima usluga, obavetenje o popustima, kao i druge odredbe specifine za odreenu uslugu. Operator je duan da uslove ugovora i cenovnik uini javno dostupnim na pogodan nain.

Operator je duan da o uslovima ugovora i cenama, kao i svim njihovim izmenama, bez odlaganja obavesti pretplatnike na pogodan nain i dostavi ih Agenciji najkasnije na dan njihovog stupanja na snagu.

Izmena uslova ugovora lan 107

Operator je duan da pretplatnika, najmanje mesec dana unapred, obavesti na pogodan nain o nameri jednostrane izmene uslova ugovora, kao i pravu pretplatnika na raskid ugovora pre isteka perioda na koji je zakljuen. Pretplatnik ima pravo da, po prijemu obavetenja iz stava 1. ovog lana, raskine ugovor bez obaveze plaanja trokova u vezi sa raskidom, ako se najavljenim jednostranim izmenama bitno menjaju uslovi pod kojima je ugovor zakljuen, na nain koji nije na korist pretplatnika, a naroito u pogledu specifikacije usluga (sadraj paketa) i uslova za korienje usluga u vezi sa ponuenim promotivnim pogodnostima. Agencija moe propisati sadraj obavetenja iz ovog lana.

Usluge sa dodatom vrednou lan 108

Operator usluga sa dodatom vrednou duan je da unapred objavi detaljan opis i cenu ukupne usluge, odnosno svih njenih sastavnih delova. Agencija blie ureuje obaveze operatora iz stava 1. ovog lana, naroito u pogledu oglaavanja usluga, naina obrauna i naplate usluga, naina obrade podataka o linosti, podataka o saobraaju i podataka o lokaciji, kontrole nedozvoljenog sadraja i reavanja prigovora, vodei naroito rauna o zatiti interesa korisnika.

Kvalitet usluga lan 109

Agencija je ovlaena da, radi obezbeivanja kvaliteta u pruanju javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga i zatite interesa korisnika: 1) blie propie parametre kvaliteta odreenih javno dostupnih usluga, kao i nain obavetavanja potroaa o ponuenom kvalitetu usluga; 2) odredi minimalni kvalitet pruanja odreenih usluga operatoru javne komunikacione mree.

Obezbeivanje dostupnosti usluga osobama sa invaliditetom lan 110

Operator javno dostupne elektronske komunikacione usluge je duan da, u okviru svojih tehnikih mogunosti, osigura jednaku dostupnost svojih usluga osobama sa invaliditetom. Operatoru iz stava 1. ovog lana Agencija moe da propie posebne obaveze u pogledu obezbeivanja dostupnosti odreenih elektronskih komunikacionih usluga osobama sa invaliditetom.

Baza podataka o cenama, uslovima za pristup i korienje, kao i kvalitetu javnih komunikacionih mrea i usluga lan 111
Agencija vodi aurnu bazu podataka o cenama, uslovima za pristup i korienje (ukljuujui ogranienja), kao i kvalitetu javnih komunikacionih mrea i usluga. Agencija objavljuje i aurira podatke iz stava 1. ovog lana na svojoj Internet stranici sa mogunou sveobuhvatnog pretraivanja.

Raun sa detaljnom specifikacijom lan 112

Operator je duan da pretplatniku, na njegov zahtev, izda raun koji sadri detaljnu specifikaciju pruenih usluga sa obraunom zaduenja za svaku pojedinanu uslugu, radi jednostavne provere i kontrole trokova pruenih usluga. Podaci iz stava 1. ovog lana ne obuhvataju podatke o pozivima koji su besplatni, pozive slubama za hitne intervencije, kao ni podatke koji su nespojivi sa odredbama zakona kojim se regulie zatita podataka o linosti.

Prigovor pretplatnika operatoru lan 113

Pretplatnik moe u pisanom obliku da podnese operatoru prigovor na iznos kojim je zaduen za pruenu uslugu, odnosno na kvalitet pruene usluge, kao i da trai naknadu tete, saglasno odredbama ugovora o pruanju usluge sa manjim kvalitetom od ugovorenog. Rok za podnoenje prigovora iz stava 1. ovog lana je 30 dana od dana dospea rauna za uslugu, kada se radi o prigovoru na iznos rauna, odnosno 30 dana od dana pruanja usluge, kada se radi o prigovoru na kvalitet usluge. Pretplatnik je duan da plati nesporan deo iznosa rauna, a ako osporava ceo raun, duan je da plati proseno meseno zaduenje za poslednja tri meseca koji su prethodili periodu na koji se prigovor odnosi. Operator ne odgovara za tetu iz stava 1. ovog lana ako je kvalitet pruene usluge manji od propisanog ili ugovorenog zbog objektivnih uzroka koji se nisu mogli predvideti, izbei odnosno ukloniti (via sila), kao i zbog blagovremeno najavljenih radova na odravanju mrea i usluga u rokovima primerenim okolnostima. Operator je duan da u roku od 15 dana od dana podnoenja prigovora dostavi pretplatniku odgovor u pisanom obliku, kojim e prihvatiti osnovani zahtev za naknadu tete, saglasno odredbama ugovora o pruanju usluge sa manjim kvalitetom od ugovorenog, odnosno odbiti zahtev, navodei injenice i dokaze na osnovu kojih je utvren iznos zaduenja za pruene usluge, odnosno utvren kvalitet pruenih usluga.

Pretplatnik kome je odbijen prigovor moe se obratiti Agenciji ili drugom telu radi posredovanja u vansudskom reavanju spora ili pokrenuti parnini postupak pred nadlenim sudom, u roku od 15 dana od dana dostavljanja odgovora operatora na prigovor, odnosno 15 dana od dana isteka roka u kojem je operator bio duan da se izjasni o prigovoru. Pretplatniku koji podnese prigovor i uredno izvri obavezu plaanja iz stava 3. ovog lana, operator ne sme da obustavi pruanje usluge prijema poziva, pozivanja slubi za hitne intervencije, kao ni da iskljui terminalnu opremu pretplatnika iz svoje mree, do isteka roka za pokretanje vansudskog ili sudskog postupka iz stava 6. ovog lana, odnosno do okonanja vansudskog ili sudskog postupka iz stava 6. ovog lana.

Kontrola trokova lan 114

Operator javno dostupnih telefonskih usluga duan je da, u skladu sa svojim tehnikim mogunostima, pretplatniku omogui, na jednostavan nain i bez naknade: 1) zabranu odlaznih poziva i slanja elektronskih poruka, kada meseni trokovi tih usluga preu unapred odreeni iznos; 2) zabranu odreenih vrsta odlaznih poziva, kao i poziva ili slanja elektronskih poruka na odreene vrste brojeva.

Identifikacija poziva lan 115

Operator koji nudi uslugu identifikacije poziva duan je da korisniku omogui spreavanje prikazivanja identifikacije za pojedinani odlazni poziv, a pretplatniku i za sve odlazne pozive, na jednostavan nain i bez naknade. Operator koji nudi uslugu identifikacije poziva duan je da pretplatniku omogui iskljuivanje identifikacije dolaznih poziva, na jednostavan nain i bez naknade za razumno korienje ove mogunosti.

Operator koji nudi uslugu identifikacije poziva duan je da pretplatniku omogui jednostavan nain za odbijanje dolaznih poziva sa skrivenom identifikacijom. Operator koji prua uslugu identifikacije uspostavljene linije duan je da pretplatniku omogui iskljuivanje prikazivanja identifikacije uspostavljene linije pozivaocu, na jednostavan nain i bez naknade. Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na meunarodne odlazne pozive, a odredbe st. 2-4. ovog lana i na meunarodne dolazne pozive. Odredba stava 1. ovog lana nije primenljiva na pozive koji se upuuju slubama za hitne intervencije. Operator ima pravo da privremeno suspenduje mogunost iz stava 1. ovog lana radi otkrivanja i spreavanja zlonamernih ili uznemiravajuih poziva. Operator koji prua uslugu identifikacije poziva ili uspostavljene linije duan je da objavi informacije o mogunostima i ogranienjima iz ovog lana.

Zlonamerni ili uznemiravajui pozivi lan 116

Operator javno dostupnih telefonskih usluga kome pretplatnik u pisanom obliku prijavi i opie nain, odnosno sadrinu, okvirni datum i vreme zlonamernog ili uznemiravajueg poziva, duan je da zabelei i sauva podatke o identifikaciji tog dolaznog poziva, datumu i vremenu poziva ili pokuaju pozivanja. Ako operator utvrdi, na osnovu prijave iz stava 1. ovog lana, da je zlonamerni ili uznemiravajui poziv upuen sa broja njegovog pretplatnika, duan je da tom pretplatniku uputi upozorenje, odnosno, u sluaju ponovnog uznemiravanja, preduzme druge odgovarajue mere radi spreavanja daljeg uznemiravanja. Ako operator utvrdi, na osnovu prijave iz stava 1. ovog lana, da je zlonamerni ili uznemiravajui poziv upuen sa pretplatnikog broja u mrei drugog operatora, prosleuje tom operatoru

prijavu o uznemiravanju iz stava 1. ovog lana, kako bi taj operator svom pretplatniku uputio upozorenje, odnosno, u sluaju ponovnog uznemiravanja, preduzeo druge odgovarajue mere radi spreavanja daljeg uznemiravanja. Operatori javno dostupnih telefonskih usluga duni su da sarauju radi praenja i otkrivanja zlonamernih ili uznemiravajuih poziva, a naroito radi razmene podataka i postupanja po prosleenim prijavama iz stava 3. ovog lana.

Zaustavljanje automatskog preusmeravanja poziva lan 117

Operator je duan da pretplatniku omogui, na jednostavan nain i bez naknade, zaustavljanje automatskog preusmeravanja poziva, koju je izvrila trea strana, na terminalnu opremu pretplatnika.

Nezatraene poruke lan 118

Korienje sistema za automatsko pozivanje i komunikaciju bez ljudske intervencije, faks ureaja, elektronske pote ili drugih vrsta elektronskih poruka, radi neposrednog oglaavanja, doputeno je samo uz prethodni pristanak korisnika, odnosno pretplatnika (primalac). Ako je fiziko ili pravno lice, prilikom prodaje svojih proizvoda ili usluga, pribavilo neposredno od primaoca njegove kontakt podatke i pristanak na upotrebu tih podataka u svrhe neposrednog oglaavanja, ima pravo da ih upotrebljava radi neposrednog oglaavanja svojih slinih proizvoda ili usluga, pod uslovom da primaocu obezbedi mogunost prigovora takvoj upotrebi kontakt podataka, na jednostavan nain i bez naknade. Zabranjeno je neposredno oglaavanje kojim se netano prikazuje ili prikriva identitet poiljaoca elektronske pote ili drugih vrsta elektronskih poruka, kao i neposredno oglaavanje koje ne sadri naznaenu elektronsku adresu, odnosno broj telefona, putem koga primalac moe bez naknade da zahteva spreavanje daljeg slanja oglasnih poruka.

lan 119
Operator je duan da pretplatniku omogui filtriranje nezatraenih i kodljivih elektronskih poruka, kao i jednostavan nain za podeavanje ili iskljuivanje filtera. Operator je duan da javno objavi elektronsku adresu za prijavljivanje nezatraenih i kodljivih elektronskih poruka. Operator je duan da, po prijemu dokaza o nezatraenim i kodljivim porukama koje su poslate od strane njegovih pretplatnika, utvrdi injenino stanje i, u zavisnosti od stepena zloupotrebe, opomene pretplatnika ili mu privremeno onemogui korienje usluge i o tome ga bez odlaganja obavesti. Operator ima pravo da, u sluaju ponovljene zloupotrebe pretplatniku trajno onemogui korienje usluga, odnosno raskine ugovor o korienju usluga.

Podaci o linosti u javnom telefonskom imeniku lan 120

Prualac usluga javnog telefonskog imenika duan je da bez naknade obavesti pretplatnika o nameri da njegove line podatke ukljui u javno dostupan telefonski imenik u tampanoj ili elektronskoj formi, o svrsi imenika, dostupnosti linih podataka preko usluga obavetenja, kao i mogunostima za pretragu linih podataka od strane treih lica preko funkcija pretrage u elektronskoj formi imenika. Pretplatnik ima pravo da, po prijemu obavetenja iz stava 1. ovog lana, odbije saglasnost za ukljuivanje linih podataka u javno dostupan telefonski imenik. Lice iz stava 1. ovog lana duno je da pretplatniku, iji se lini podaci nalaze u javno dostupnom telefonskom imeniku, omogui proveru ili ispravku podataka, kao i mogunost povlaenja date saglasnosti, odnosno brisanja linih podataka iz javno dostupnog telefonskog imenika, na jednostavan nain i bez naknade.

Lice iz stava 1. ovog lana duno je da pribavi dodatni pristanak pretplatnika pre omoguavanja upotrebe podataka iz javnog telefonskog imenika u svrhe razliite od stupanja u kontakt sa pretplatnikom preko linog imena i prezimena, odnosno naziva pretplatnika ili minimuma drugih njegovih identitetskih oznaka. Odredbe st. 2. i 3. ovog lana primenjuju se na pravna lica u meri u kojoj ona nisu obavezna da njihov pretplatniki broj bude dostupan javnosti, a odredba stava 4. ovog lana primenjuje se na pravna lica bez ogranienja.

Dostupnost podataka u javnom telefonskom imeniku lan 121

Operator koji prua javno dostupne telefonske usluge duan je da: 1) saini i vodi auran javni telefonski imenik sa podacima svojih pretplatnika; 2) obezbedi korisnicima svojih usluga pristup uslugama obavetenja i javnim telefonskim imenicima. Operator iz stava 1. ovog lana duan je da udovolji svakom razumnom zahtevu za pristup podacima iz stava 1. taka 1) ovog lana, pod uslovima koji su objektivni, nediskriminatorni, u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se ureuje zatita podataka o linosti. Obaveza iz stava 2. ovog lana naroito se odnosi na zahteve prualaca usluga javnih telefonskih imenika, koji sainjavaju sveobuhvatne javno dostupne telefonske imenike sa podacima o svim pretplatnicima javno dostupnih telefonskih usluga u Republici Srbiji. Agencija blie propisuje uslove u pogledu pristupa i korienja podataka iz stava 2. ovog lana.

Obrada podataka o saobraaju lan 122

Operator javnih komunikacionih mrea ili operator javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga, koji obrauje i uva podatke o saobraaju pretplatnika i korisnika, duan je da te podatke obrie ili uini neprepoznatljivim lice na koje se ti podaci odnose, kada podaci o saobraaju vie nisu neophodni za prenos komunikacije, sa izuzetkom: 1) podataka koji su neophodni radi izrade rauna za usluge ili meupovezivanje, a koji se mogu obraivati do isteka zakonom predvienog roka za reklamacije ili naplatu potraivanja; 2) podataka koje operator koristi radi oglaavanja i prodaje usluga, uz prethodni pristanak lica na koje se podaci odnose, kao i radi pruanja usluga sa dodatom vrednou, u meri i vremenu neophodnom za te svrhe; 3) podataka koji se zadravaju u skladu sa odredbama ovog zakona. Operator iz stava 1. ovog lana duan je da, pre otpoinjanja obrade podataka o saobraaju iz stava 1. taka 1) ovog lana, kao i pre pribavljanja pristanka iz stava 1. taka 2) ovog lana, obavesti pretplatnika ili korisnika o vrstama podataka koji e biti obraivani, kao i trajanju obrade. Lice koje je dalo pristanak za obradu podataka iz stava 1. taka 2) ovog lana ima pravo opoziva datog pristanka u bilo kom trenutku. Obradu podataka o saobraaju iz stava 1. ovog lana smeju da vre samo lica koja za potrebe operatora obavljaju poslove izdavanja rauna, upravljanja mrenim saobraajem, odgovaranja na pitanja korisnika, otkrivanja prevara, oglaavanja i prodaje usluga elektronskih komunikacija, kao i pruanja usluga sa dodatom vrednou, u meri neophodnoj za obavljanje navedenih aktivnosti. Odredbe st. 1. i 4. ovog lana ne odnose se na mogunost Agencije i drugih nadlenih dravnih organa da ostvare uvid u podatke o mrenom saobraaju koji su od znaaja za odluivanje u sporovima, naroito povodom rauna za usluge ili meupovezivanja.

Obrada podataka o lokaciji

lan 123
Operator javnih komunikacionih mrea i javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga moe obraivati podatke o lokaciji korisnika, koji nisu podaci o saobraaju, samo kada se lica na koja se ti podaci odnose uine neprepoznatljivim ili uz njihov prethodni pristanak radi pruanja usluga sa dodatom vrednou, u meri i vremenu potrebnom za te svrhe. Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na podatke o lokaciji koji se zadravaju u skladu sa odredbama ovog zakona. Operator je duan da, pre pribavljanja pristanka iz stava 1. ovog lana, korisnika i pretplatnika obavesti o vrstama podataka o lokaciji koji e biti obraivani, svrsi i trajanju obrade, kao i tome da li e podaci biti dostavljani treim licima za potrebe pruanja usluga sa dodatom vrednou. Lice koje je dalo pristanak za obradu podataka iz stava 1. ovog lana ima pravo opoziva datog pristanka u bilo kom trenutku. Operator je duan da licu koje je dalo pristanak za obradu podataka iz stava 1. ovog lana, prui mogunost privremenog odbijanja obrade podataka o lokaciji pri svakom povezivanju na mreu ili prenosu komunikacije, na jednostavan nain i bez naknade. Obradu podataka o lokaciji iz ovog lana smeju da vre samo ovlaena lica operatora, odnosno ovlaena lica tree strane koja prua uslugu sa dodatom vrednou, u meri neophodnoj za pruanje usluge sa dodatom vrednou.

XVI BEZBEDNOST I INTEGRITET JAVNIH KOMUNIKACIONIH MREA I USLUGA

lan 124
Operator je duan da, radi obezbeivanja bezbednosti i integriteta javnih elektronskih komunikacionih mrea i usluga, tajnosti komunikacija, kao i zatite podataka o linosti, saobraaju i lokaciji, primeni adekvatne tehnike i organizacione mere, primerene postojeim rizicima, a posebno mere za prevenciju i minimizaciju uticaja bezbednosnih incidenata po

korisnike i meupovezane mree, kao i mere za obezbeivanje kontinuiteta rada javnih komunikacionih mrea i usluga. Ako operator prua uslugu koristei elektronsku komunikacionu mreu, pripadajua sredstva ili usluge drugog operatora, duan je da sarauje sa tim operatorom u obezbeivanju bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mrea i usluga. Kada postoji poseban rizik povrede bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mrea i usluga (neovlaeni pristup, znaajan gubitak podataka, ugroavanje tajnosti komunikacija, bezbednosti linih podataka i drugo), operator je duan da o tom riziku obavesti pretplatnike i, ako je takav rizik van opsega mera koje je operator duan da primeni, obavesti pretplatnike o moguim merama zatite i trokovima u vezi sa primenom tih mera.

lan 125
Operator je duan da obavesti Agenciju o svakoj povredi bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mrea i usluga, koja je znaajno uticala na njihov rad, a naroito o povredama koje su imale za posledicu naruavanje zatite podataka o linosti ili naruavanje privatnosti pretplatnika ili korisnika. Agencija je ovlaena da obavesti javnost o povredi bezbednosti i integriteta iz stava 1. ovog lana, ili trai od operatora da to sam uradi, kada proceni da je objavljivanje takve informacije u javnom interesu.

XVII TAJNOST ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA, ZAKONITO PRESRETANJE I ZADRAVANJE PODATAKA

Tajnost elektronskih komunikacija lan 126
Presretanje elektronskih komunikacija kojim se otkriva sadraj komunikacije nije doputeno bez pristanka korisnika, osim na odreeno vreme i na osnovu odluke suda, ako je to neophodno radi

voenja krivinog postupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije, na nain predvien zakonom. Odredba iz stava 1. ovog lana ne spreava snimanje komunikacija i sa njima povezanih podataka o saobraaju, koje se obavlja radi dokazivanja komercijalnih transakcija ili drugih poslovnih odnosa, u kojima su obe strane svesne ili bi morale biti svesne ili su izriito upozorene na to da obavljena komunikacija moe da bude snimljena. Korienje elektronskih komunikacionih mrea i usluga radi uvanja ili pristupanja podacima pohranjenim u terminalnoj opremi pretplatnika ili korisnika, dozvoljeno je pod uslovom da je pretplatniku ili korisniku dato jasno i potpuno obavetenje o svrsi prikupljanja i obrade podataka, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita podataka o linosti, kao i da mu je pruena prilika da takvu obradu odbije. Odredba stava 3. ovog lana ne spreava tehniko uvanje ili pristup podacima u svrhu obezbeivanja komunikacije u okviru elektronskih komunikacionih mrea ili pruanja usluga koje je pretplatnik ili korisnik izriito zatraio.

Zakonito presretanje elektronskih komunikacija lan 127

Operator je duan da omogui zakonito presretanje elektronskih komunikacija iz lana 126. stav 1. ovog zakona. Nadleni dravni organ koji sprovodi poslove zakonitog presretanja duan je da vodi evidenciju o presretnutim elektronskim komunikacijama, koja naroito sadri odreenje akta koji predstavlja pravni osnov za vrenje presretanja, datum i vreme vrenja presretanja, kao i da ovu evidenciju uva kao tajnu, u skladu sa zakonom kojim se ureuje tajnost podataka. Kada nadleni dravni organ koji sprovodi poslove zakonitog presretanja nije u mogunosti da izvri zakonito presretanje elektronskih komunikacija bez pristupa prostorijama, elektronskoj komunikacionoj mrei, pripadajuim sredstvima ili elektronskoj komunikacionoj opremi operatora, operator iz stava 1. ovog lana duan je da o primljenim zahtevima za presretanje

elektronskih komunikacija vodi evidenciju, koja naroito sadri identifikaciju ovlaenog lica koje je vrilo presretanje, odreenje akta koji predstavlja pravni osnov za vrenje presretanja, datum i vreme vrenja presretanja, kao i da ovu evidenciju uva kao tajnu, u skladu sa zakonom kojim se ureuje tajnost podataka. Operator je duan da, radi ostvarivanja obaveze iz stava 1. ovog lana, o svom troku obezbedi neophodne tehnike i organizacione uslove (ureaje i programsku podrku), kao i da dokaze o tome dostavi Agenciji, u skladu sa odredbama ovog zakona. Ministarstvo, po pribavljenom miljenju ministarstva nadlenog za poslove pravosua, ministarstva nadlenog za unutranje poslove, ministarstva nadlenog za poslove odbrane, Bezbednosno-informativne agencije i organa nadlenog za zatitu podataka o linosti, blie propisuje zahteve za ureaje i programsku podrku iz stava 4. ovog lana.

Obaveza zadravanja podataka lan 128

Operator je duan da zadri podatke o elektronskim komunikacijama iz lana 129. stav 1. ovog zakona (u daljem tekstu: zadrani podaci) za potrebe sprovoenja istrage, otkrivanja krivinih dela i voenja krivinog postupka, u skladu sa zakonom kojim se ureuje krivini postupak, kao i za potrebe zatite nacionalne i javne bezbednosti Republike Srbije, u skladu sa zakonima kojima se ureuje rad slubi bezbednosti Republike Srbije i rad organa unutranjih poslova. Operator iz stava 1. ovog lana je duan da zadri podatke u izvornom obliku ili kao podatke obraene tokom obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija. Operator iz stava 1. ovog lana nije duan da zadri podatke koje nije proizveo niti obradio. Operator iz stava 1. ovog lana duan je da zadrane podatke uva 12 meseci od dana obavljene komunikacije.

Operator je duan da zadrava podatke tako da im se bez odlaganja moe pristupiti, odnosno da se bez odlaganja mogu dostaviti na zahtev nadlenog dravnog organa, u skladu sa stavom 1. ovog lana. Nadleni dravni organ koji ostvaruje pristup, odnosno kome se dostavljaju zadrani podaci, duan je da vodi evidenciju o pristupu, odnosno dostavljanju zadranih podataka, koja naroito sadri: odreenje akta koji predstavlja pravni osnov za pristup, odnosno dostavljanje zadranih podataka, datum i vreme pristupanja, odnosno dostavljanja zadranih podataka, kao i da ovu evidenciju uva kao tajnu, u skladu sa zakonom kojim se ureuje tajnost podataka. Kada nadleni dravni organ nije u mogunosti da ostvari pristup zadranim podacima bez pristupa prostorijama, elektronskoj komunikacionoj mrei, pripadajuim sredstvima ili elektronskoj komunikacionoj opremi operatora, operator iz stava 1. ovog lana duan je da o primljenim zahtevima za pristup, odnosno dostavljanje zadranih podataka, vodi evidenciju, koja naroito sadri identifikaciju ovlaenog lica koje je pristupilo zadranim podacima, odnosno kome su dostavljeni zadrani podaci, odreenje akta koji predstavlja pravni osnov za pristup, odnosno dostavljanje zadranih podataka, datum i vreme pristupanja, odnosno dostavljanja zadranih podataka, kao i da ovu evidenciju uva kao tajnu, u skladu sa zakonom kojim se ureuje tajnost podataka.

Vrste zadranih podataka lan 129

Obaveza operatora iz lana 128. stav 1. ovog zakona odnosi se na podatke potrebne za: 1) praenje i utvrivanje izvora komunikacije; 2) utvrivanje odredita komunikacije; 3) utvrivanje poetka, trajanja i zavretka komunikacije; 4) utvrivanje vrste komunikacije; 5) identifikaciju terminalne opreme korisnika;

6) utvrivanje lokacije mobilne terminalne opreme korisnika. Obaveza zadravanja podataka iz stava 1. ovog lana obuhvata i podatke o uspostavljenim pozivima koji nisu odgovoreni, ali ne obuhvata podatke o pozivima ije uspostavljanje nije uspelo. Zabranjeno je zadravanje podataka koji otkrivaju sadraj komunikacije. Ministarstvo, po pribavljenom miljenju ministarstva nadlenog za poslove pravosua, ministarstva nadlenog za unutranje poslove, ministarstva nadlenog za poslove odbrane, Bezbednosno-informativne agencije i organa nadlenog za zatitu podataka o linosti, blie propisuje zahteve u vezi sa zadravanjem podataka iz stava 1. ovog lana.

Zatita zadranih podataka lan 130

Operator je duan da, u pogledu zatite zadranih podataka, naroito obezbedi: 1) da su zadrani podaci istog kvaliteta i podvrgnuti istim merama bezbednosti i zatite kao i podaci u elektronskoj komunikacionoj mrei operatora; 2) da su zadrani podaci zatieni na podesan nain od sluajnog ili nedoputenog unitenja, sluajnog gubitka ili izmene, neovlaenog ili nezakonitog uvanja, obrade, pristupa ili otkrivanja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita podataka o linosti, odnosno zakonom kojim se ureuje zatita tajnih podataka kada se radi o podacima koji su sauvani i dostavljeni u skladu sa lanom 128. stav 5. ovog zakona; 3) da se pristup zadranim podacima na podesan nain ogranii samo na ovlaena lica organa koji ostvaruju pristup zadranim podacima, u skladu sa lanom 128. stav 5. ovog zakona; 4) da se zadrani podaci unite po isteku roka iz lana 128. stav 4. ovog zakona, osim podataka koji su sauvani i dostavljeni u skladu sa lanom 128. stav 5. ovog zakona.

Operator je duan da, radi ostvarivanja obaveze iz stava 1. ovog lana, o svom troku obezbedi neophodne tehnike i organizacione uslove, kao i da dokaze o tome dostavi Agenciji, u skladu sa odredbama ovog zakona. Nadzor nad izvrenjem obaveza operatora iz stava 1. ovog lana vri organ nadlean za zatitu podataka o linosti, a kada su podaci dostavljeni u skladu sa lanom 128. stav 5. ovog zakona i organ nadlean za nadzor nad sprovoenjem zakona koji regulie zatitu tajnosti podataka.

XVIII PROVERA POSTUPANJA OPERATORA I INSPEKCIJSKI NADZOR

Ovlaenja Agencije lan 131
Operatori su duni da delatnost elektronskih komunikacija obavljaju u skladu sa propisanim optim uslovima za obavljanje delatnosti, posebnim obavezama odreenim operatorima sa ZTS, uslovima propisanim dozvolama za korienje numeracije, pojedinanim dozvolama za korienje radio-frekvencija, kao i drugim obavezama utvrenim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega. Agencija je ovlaena da trai od operatora podatke i informacije koji su joj potrebni radi provere njihovog postupanja u skladu sa obavezama iz stava 1. ovog lana, kao i da vri merenja i ispitivanja rada elektronskih komunikacionih mrea i usluga, pripadajuih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme. Poslove merenja i ispitivanja iz stava 2. ovog lana Agencija vri preko kontrolno-mernih centara, kao organizacionih jedinica Agencije (podrune jedinice), odnosno preko lica ovlaenih za vrenje merenja i ispitivanja. Ako Agencija utvrdi da postupanje operatora nije u skladu sa obavezama iz stava 1. ovog lana, o tome obavetava operatora i odreuje rok u kome operator moe da se izjasni o utvrenim nepravilnostima, odnosno da ih otkloni i o tome obavesti Agenciju.

Rok iz stava 4. ovog lana ne moe biti krai od osam dana od dana prijema zahteva od strane operatora, osim u sluajevima kada Agencija utvrdi tee ili ponovljeno krenje propisanih obaveza. Ako Agencija utvrdi da operator nije otklonio utvrene nepravilnosti u ostavljenom roku, podnosi prijavu inspekciji Ministarstva.

Inspekcijski nadzor lan 132

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, propisa kojima se ureuje delatnost elektronskih komunikacija, kao i meunarodnih sporazuma u oblasti elektronskih komunikacija, obavlja Ministarstvo, preko inspektora elektronskih komunikacija (u daljem tekstu: inspektor). Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa kojim se ureuje delatnost elektronskih komunikacija na teritoriji autonomne pokrajine vri autonomna pokrajina preko svojih organa. Poslove iz stava 2. ovog lana autonomna pokrajina vri kao poverene.

lan 133
Inspektor je samostalan u granicama ovlaenja utvrenih zakonom i drugim propisima kojima se ureuje obavljanje poslova inspekcije, a za svoj rad je lino odgovoran. Inspektor je duan da uzme u postupak prijave Agencije, graana, preduzea i drugih organizacija, kao i da obavesti podnosioca prijave o rezultatima postupka. Inspektor ne moe da vri nadzor elektronske komunikacione mree ili usluge, pripadajuih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme, ako je uestvovao u njihovom projektovanju, izgradnji, postavljanju ili proizvodnji.

U vrenju inspekcijskog nadzora, za obavljanje poslova merenja i ispitivanja elektronskih komunikacionih mrea i usluga, pripadajuih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme, inspektor moe angaovati lice ovlaeno za vrenje merenja i ispitivanja.

Posebna ovlaenja inspektora lan 134

Inspektor je, pored ovlaenja iz zakona kojim se ureuje obavljanje poslova inspekcije, ovlaen da proverava: 1) postupanje operatora u skladu sa propisanim optim uslovima za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija, posebnim obavezama odreenim operatorima sa ZTS, uslovima propisanim dozvolama za korienje numeracije, pojedinanim dozvolama za korienje radiofrekvencija, kao i drugim obavezama utvrenim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega; 2) rad elektronskih komunikacionih mrea i usluga, pripadajuih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme, kao i ispunjenost propisanih tehnikih i drugih zahteva; 3) da li se radio-frekvencijski spektar koristi u skladu sa ovim zakonom; 4) postupanje imalaca pojedinanih dozvola i drugih korisnika radio-frekvencijskog spektra u odnosu na obaveze utvrene dozvolama, ovim zakonom, propisima donetim na osnovu njega i odgovarajuim meunarodnim sporazumima; 5) postojanje tetnih smetnji u radu elektronskih komunikacionih mrea; 6) postupanje operatora u vezi sa primenom mera zatite podataka o linosti i privatnosti, obezbeivanjem bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mrea i usluga, kao i omoguavanjem zakonitog presretanja elektronskih komunikacija i pristupa zadranim podacima.

Mere inspekcijskog nadzora

lan 135
Ako se u vrenju inspekcijskog nadzora utvrde nepravilnosti, nedostaci ili propusti u primeni ovog zakona i propisa donetim na osnovu njega, inspektor donosi reenje kojim: 1) nalae mere za otklanjanje utvrenih nepravilnosti, nedostataka ili propusta i odreuje rok za njihovo otklanjanje; 2) preduzima privremene mere, ukljuujui odreivanje zabrane rada, peaenja i oduzimanja elektronske komunikacione opreme ili dela opreme, naroito ako se radio-frekvencijski spektar neovlaeno koristi, ako se koristi suprotno propisanim uslovima korienja ili ako se utvrdi da rad elektronske komunikacione opreme predstavlja neposrednu i ozbiljnu pretnju javnoj bezbednosti ili ugroava ivotnu sredinu; 3) privremeno zabranjuje obavljanje delatnosti, zatvaranjem prostorija u kojima se obavlja delatnost ili na drugi odgovarajui nain, u sluajevima kada se onemogui vrenje nadzora, kada se neovlaeno obavlja delatnost ili kada se ne primene prethodno odreene mere iz stava 1. taka 1) ovog lana, pri emu odreuje vreme trajanja privremene zabrane obavljanja delatnosti u kome su lica duna da otklone protivpravno stanje koje je razlog izricanja mere. Protiv reenja inspektora moe se izjaviti alba Ministarstvu u roku od osam dana od dana prijema reenja. alba na reenje inspektora ne odlae izvrenje reenja. Reenje Ministarstva je konano u upravnom postupku i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Inspektor je duan da o utvrenim nepravilnostima, nedostacima ili propustima u primeni ovog zakona i propisa donetim na osnovu njega obavesti Agenciju i, po potrebi, predloi Agenciji preduzimanje mera iz njene nadlenosti.

Lica ovlaena za vrenje merenja i ispitivanja lan 136

Privredno drutvo, preduzee i drugo pravno lice moe da vri merenja i ispitivanja rada elektronskih komunikacionih mrea i usluga, pripadajuih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme ako ispunjava uslove u pogledu kadrova, opreme i prostora. Ministarstvo, na predlog Agencije, blie propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju lica iz stava 1. ovog lana. Ministarstvo donosi reenje o ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog lana, na zahtev lica iz stava 1. ovog lana (u daljem tekstu: ovlaenje za vrenje merenja i ispitivanja). Za izdavanje reenja iz stava 2. ovog lana plaa se taksa, u skladu sa zakonom kojim se ureuje administrativna taksa. Ovlaenje za vrenje merenja i ispitivanja moe se oduzeti ako se naknadno utvrdi da privredno drutvo, preduzee i drugo pravno lice ne ispunjava propisane uslove ili ako se utvrdi da je reenje izdato na osnovu neistinitih i netanih podataka. Reenje iz st. 2. i 5. ovog lana je konano. Ministarstvo vodi auran registar ovlaenja za vrenje merenja i ispitivanja i ini ga dostupnim na svojoj Internet stranici.

XIX KAZNENE ODREDBE

lan 137
Novanom kaznom od 1.000.000 do 2.000.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice, ako: 1) projektuje, gradi ili postavlja, koristi i odrava elektronske komunikacione mree i pripadajua sredstva suprotno lanu 42. ovog zakona; 2) postupa suprotno odredbama lana 126. ovog zakona u pogledu zatite tajnosti elektronskih komunikacija;

3) ne postupi u skladu sa odredbama ovog zakona u vezi sa zakonitim presretanjem elektronskih komunikacija (lan 127); 4) ne postupi u skladu sa odredbama ovog zakona u vezi sa zadravanjem podataka (l. 128130); 5) ne omogui ili omete vrenje inspekcijskog nadzora (l. 134. i 135). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik, odnosno fiziko lice novanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara. Za prekraj iz stava 1. ovog lana moe se izrei novana kazna u srazmeri sa visinom uinjene tete, neizvrene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekraja, a najvie do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti. Za prekraj iz stava 1. ovog lana pravnom licu, odnosno preduzetniku, moe se izrei zatitna mera zabrane vrenja odreene delatnosti u trajanju do tri godine, a odgovornom licu u pravnom licu zatitna mera zabrane vrenja odreenih poslova u trajanju do jedne godine.

lan 138
Novanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 kaznie se za prekraj pravno lice, ako: 1) ne obavlja delatnost elektronskih komunikacija u skladu sa odgovarajuim optim uslovima propisanim od strane Agencije (lan 37); 2) ne obavesti Agenciju o otpoinjanju, promeni ili okonanju delatnosti (lan 38. stav 1); 3) ne obavlja delatnost elektronskih komunikacija preko povezanog pravnog lica ili preko ogranka (lan 40); 4) ne obavlja delatnost u skladu sa donetim tehnikim propisima iz lana 44. ovog zakona;

5) ne postupi u skladu sa reenjem Agencije kojim se utvruje zajedniko korienje (lan 51. stav 3); 6) ne postupi u skladu sa reenjem Agencije kojim se utvruje meupovezivanje, odnosno pristup (lan 53. stav 6); 7) ne postupi u skladu sa reenjem Agencije kojim se utvruje obaveza meupovezivanja elektronske komunikacione mree za posebne namene i javne komunikacione mree (lan 54); 8) ne prua usluge univerzalnog servisa u skladu sa propisanim obavezama (lan 56. stav 1); 9) ne postupi u skladu sa reenjem Agencije o obezbeivanju dostupnosti usluga univerzalnog servisa (lan 56. stav 5); 10) ne postupi u skladu sa reenjem Agencije o odreivanju operatora sa ZTS (lan 62. stav 2) i propisanim obavezama (l. 63-71); 11) koristi numeraciju suprotno odredbama ovog zakona, odnosno suprotno izdatoj dozvoli za korienje numeracije (lan 74); 12) ustupi na korienje dodeljenu numeraciju, odnosno prenese pravo na korienje dodeljene numeracije bez prethodne saglasnosti Agencije (lan 76. st. 1. i 3); 13) ne postupi u skladu sa reenjem Agencije o oduzimanju dodeljene numeracije (lan 77); 14) ne postupi u skladu sa odredbama lana 79. ovog zakona u vezi sa prenosivou broja; 15) ne omogui besplatno upuivanje poziva slubama za hitne intervencije ili propusti da centru za opsluivanje poziva slubama za hitne intervencije prosledi podatke o identitetu pozivaoca i lokaciji sa koje je poziv upuen (lan 80); 16) koristi radio-frekvencije suprotno odredbama ovog zakona (lan 85), odnosno suprotno izdatoj pojedinanoj dozvoli (l. 86. i 89), privremenoj dozvoli (lan 94) ili utvrenim uslovima za korienje radio-frekvencija po reimu opteg ovlaenja (lan 96. stav 3);

17) prenese pravo na korienje radio-frekvencija suprotno odredbi lana 93. stav 3. ovog zakona; 18) ne postupi u skladu sa reenjem Agencije o oduzimanju dodeljenih radio-frekvencija (lan 95); 19) ne postupi u skladu sa reenjem Agencije o obavezi prenosa (lan 101); 20) ne zakljui ugovor sa korisnikom ili propusti da ugovorom regulie propisane obavezne elemente (lan 105); 21) ne prua obavetenja o ponuenim uslugama u skladu sa odredbama lana 106. ovog zakona; 22) propusti da pretplatnicima najavi nameru jednostrane izmene uslova ugovora u skladu sa odredbama lana 107. ovog zakona; 23) ne prua usluge sa dodatnom vrednou u skladu sa odredbama lana 108. ovog zakona; 24) ne obezbedi minimalni propisani kvalitet odreenih usluga (lan 109); 25) ne odgovori na prigovor pretplatnika u propisanom roku, obustavi pruanje usluge ili iskljui terminalnu opremu pretplatnika suprotno odredbama lana 113. ovog zakona; 26) postupa suprotno odredbama ovog zakona u vezi sa slanjem elektronskih poruka radi neposrednog oglaavanja (lan 118); 27) ne postupi u skladu sa odredbama ovog zakona u vezi sa podacima o linosti u javnim telefonskim imenicima (lan 120); 28) ne postupi sa podacima o saobraaju u skladu sa odredbama lana 122. ovog zakona; 29) ne postupi sa podacima o lokaciji u skladu sa odredbama lana 123. ovog zakona;

30) ne preduzme mere u vezi sa obezbeivanjem bezbednosti, integriteta i kontinuiteta rada javnih komunikacionih mrea i usluga (lan 124. st. 1. i 2); 31) ne upozori pretplatnike na posebne rizike povrede bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mrea i usluga (lan 124. stav 3); 32) ne obavesti Agenciju o znaajnim povredama bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mrea i usluga iz lana 125. ovog zakona; 33) ne dostavi Agenciji podatke i informacije potrebne za proveru postupanja u skladu sa propisanim obavezama, odnosno ako se ne izjasni o utvrenim nepravilnostima u propisanom roku (lan 131); 34) ne postupi u skladu sa reenjem inspektora iz lana 135. ovog zakona. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik, odnosno fiziko lice novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara. Za prekraj iz stava 1. taka 10) ovog lana moe se izrei novana kazna u iznosu najvie do 10% prihoda koji su pravno lice, odgovorno lice u pravnom licu ili preduzetnik ostvarili u obraunskoj godini koja je prethodila godini kada je prekraj uinjen, dok se za ostale prekraje iz stava 1. ovog lana moe izrei novana kazna u srazmeri sa visinom uinjene tete, neizvrene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekraja, a najvie do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti. Za prekraj iz stava 1. ovog lana pravnom licu, odnosno preduzetniku, moe se izrei zatitna mera zabrane vrenja odreene delatnosti u trajanju do tri godine, a odgovornom licu u pravnom licu zatitna mera zabrane vrenja odreenih poslova u trajanju do jedne godine.

lan 139

Novanom kaznom od 250.000 do 500.000 kaznie se za prekraj pravno lice, ako: 1) ne dostavi Agenciji podatke i informacije neophodne radi obavljanja poslova iz njene nadlenosti (lan 41); 2) ne izgradi kanalizacionu i prateu infrastrukturu potrebnu za postavljanje elektronskih komunikacionih mrea, pripadajuih sredstava i elektronske komunikacione opreme do prostorija korisnika (lan 43. stav 1); 3) naruava zatitni pojas ili obavlja radove u blizini elektronskih komunikacionih mrea i pripadajuih sredstava na nain koji ugroava funkcionisanje elektronskih komunikacija (lan 45); 4) naruava zatitnu zonu du trase radio-koridora (lan 46); 5) ne postupi u skladu sa propisanim zahtevima za obezbeivanje elektromagnetske kompatibilnosti (lan 47); 6) njegova elektronska komunikaciona mrea, pripadajua sredstva ili elektronska komunikaciona oprema prekorauje propisani nivo elektromagnetskog polja (lan 48); 7) ne postupi u skladu sa reenjem Agencije o finansiranju univerzalnog servisa (lan 58. stav 2); 8) ne postupi u skladu sa reenjem Agencije o obezbeivanju pristupa aplikativnim programskim interfejsima i elektronskim programskim vodiima (lan 102); 9) ne postupi u skladu sa odredbama lana 103. ovog zakona u vezi sa uslovnim pristupom; 10) ne osigura jednaku dostupnost svojih usluga osobama sa invaliditetom, odnosno ne postupi u skladu sa odgovarajuim reenjem Agencije (lan 110); 11) ne vodi javni telefonski imenik ili ne omoguava pristup podacima u javnom telefonskom imeniku iz lana 121. ovog zakona.

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik, odnosno fiziko lice novanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara.

lan 140
Novanom kaznom od 100.000 do 250.000 kaznie se za prekraj pravno lice, ako: 1) ne objavi podatke o ponudi usluga univerzalnog servisa (lan 56. stav 3); 2) ne dostavi Agenciji izvetaj o pruanju usluga univerzalnog servisa (lan 57. stav 1); 3) propusti da obavesti Agenciju o promeni podataka (lan 74. stav 3. i lan 91. stav 3); 4) ne izda raun sa detaljnom specifikacijom u skladu sa odredbama lana 112. ovog zakona; 5) ne obezbedi pretplatniku mogunosti za kontrolu trokova iz lana 114. ovog zakona; 6) ne prua usluge identifikacije poziva u skladu sa odredbama lana 115. ovog zakona; 7) ne preduzme mere u vezi sa otkrivanjem i spreavanjem zlonamernih ili uznemiravajuih poziva (lan 116); 8) ne obezbedi pretplatniku mogunost za zaustavljanje automatskog preusmeravanja poziva (lan 117); 9) ne obezbedi pretplatniku mogunost za filtriranje nezatraenih i kodljivih elektronskih poruka (lan 119. stav 1); 10) ne preduzme mere u vezi sa otkrivanjem i spreavanjem slanja nezatraenih i kodljivih poruka (lan 119. st. 2-4). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik, odnosno fiziko lice novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.

XX PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Kontinuitet Republike agencije za telekomunikacije lan 141
Danom stupanja na snagu ovog zakona Republika agencija za telekomunikacije osnovana Zakonom o telekomunikacijama ("Slubeni glasnik RS", br. 44/03, 36/06 i 50/09 - US) nastavlja sa radom kao Republika agencija za elektronske komunikacije, u skladu sa odredbama ovog zakona. Zaposleni u Republikoj agenciji za telekomunikacije nastavljaju sa radom kao zaposleni u Republikoj agenciji za elektronske komunikacije, na poslovima na kojima su radili, do dana stupanja na snagu novih optih akata Agencije kojima se ureuju prava i obaveze iz radnog odnosa. lanovi Upravnog odbora Republike agencije za telekomunikacije nastavljaju sa radom do izbora lanova upravnog odbora Republike agencije za elektronske komunikacije, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Posebne obaveze Ministarstva lan 142

Ministarstvo raspisuje javnih konkurs za izbor lanova upravnog odbora Agencije kojima je istekao mandat u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Ministarstvo donosi opte akte na osnovu ovlaenja iz ovog zakona u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Do donoenja akata iz stava 2. ovog lana primenjuju se vaei opti akti doneti na osnovu zakona koji prestaje da vai danom stupanja na snagu ovog zakona, osim odredaba tih akata koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.

Posebne obaveze Agencije lan 143

Upravni odbor Agencije donosi statut Agencije koji je usklaen sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Upravni odbor Agencije raspisuje javni konkurs za izbor direktora Agencije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu statuta Agencije. Direktor Agencije donosi akt o unutranjoj organizaciji Agencije u roku od 30 dana od stupanja na dunost. Agencija formira nove, odnosno aurira postojee registre, evidencije i baze podataka i propisuje obrasce za unos i izmenu podataka, u skladu sa odredbama ovog zakona, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Agencija donosi opte akte na osnovu ovlaenja iz ovog zakona u roku od godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu. Do donoenja akata iz stava 4. ovog lana primenjuju se vaei opti akti doneti na osnovu zakona koji prestaje da vai danom stupanja na snagu ovog zakona, osim odredaba tih akata koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.

Licence i opta odobrenja izdata u skladu sa ranije vaeim propisima lan 144
Licenca i opta odobrenja izdati do dana stupanja na snagu ovog zakona vae do isteka perioda na koji su izdati.

Imaoci licenci i optih odobrenja iz stava 1. ovog lana, duni su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Agencija, po slubenoj dunosti, evidentira imaoce licenci i odobrenja iz stava 1. ovog lana u evidenciji operatora, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Trita podlona prethodnoj regulaciji i odluke o utvrivanju operatora sa znaajnim trinim udelom donete u skladu sa ranije vaeim propisima lan 145
Do donoenja akta iz lana 59. ovog zakona, prethodnoj regulaciji podleu sledea trita: 1) maloprodajno trite pristupa javnoj telefonskoj mrei; 2) veleprodajno trite originacije poziva u javnoj telefonskoj mrei; 3) veleprodajno trite terminacije poziva u javnoj telefonskoj mrei; 4) veleprodajno trite (fizikog) pristupa elementima mree i pripadajuim sredstvima (ukljuujui deljeni i potpuni ralanjeni pristup lokalnoj petlji); 5) veleprodajno trite irokopojasnog pristupa; 6) veleprodajno trite iznajmljenih linija; 7) veleprodajno trite terminacije poziva u mobilnoj mrei. Agencija je duna da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izvri analizu trita, u skladu sa odredbama ovog zakona. Agencija je duna da u roku od est meseci od dana objavljivanja izvetaja o izvrenoj analizi trita iz stava 2. ovog lana, preispita odluke o utvrivanju operatora sa znaajnim trinim udelom, koje su donete na osnovu ranije vaeih propisa, kao i da odlui o odreivanju operatora sa ZTS u skladu sa odredbama ovog zakona.

Odluke o dodeli numeracije lan 146

Odluke o dodeli numeracije donete do dana stupanja na snagu ovog zakona, vae do isteka roka na koji su donete, a dodeljena numeracija se koristi u skladu sa odredbama ovog zakona.

Dozvole za radio stanicu izdate u skladu sa ranije vaeim propisima lan 147
Danom stupanja na snagu ovog zakona imaoci dozvola za radio stanice nastavljaju sa radom u skladu sa izdatim dozvolama, do isteka perioda na koji su izdate. Izuzetno od stava 1. ovog lana, imaoci dozvola za radiodifuzne stanice, izdate u sklopu dozvola za emitovanje televizijskog programa, nastavljaju sa radom u skladu sa izdatim dozvolama, koje prestaju da vae u rokovima utvrenim aktom o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa iz lana 104. stav 1. ovog zakona.

Zapoeti postupci lan 148

Postupci koji su zapoeti do stupanja na snagu ovog zakona se okonavaju u skladu sa propisima po kojima su zapoeti.

Pruanje javno dostupnih telefonskih usluga preko javne fiksne telefonske mree lan 149
Pruanje javno dostupnih telefonskih usluga preko javne fiksne telefonske mree izuzima se iz reima opteg ovlaenja do 31. decembra 2011. godine. Do isteka roka iz stava 1. ovog lana, dozvola (licenca) za javne fiksne telekomunikacione mree i usluge izdaje se u skladu sa odredbama Zakona o telekomunikacijama, kojima se ureuje izdavanje licence za javne fiksne telekomunikacione mree i usluge.

Prestanak vaenja Zakona o telekomunikacijama lan 150

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o telekomunikacijama, osim lana 6. stav 1. taka 4), l. 36, 37. i 39, a koji prestaju da vae 31. decembra 2011. godine. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o sistemima veza ("Slubeni list SFRJ", br. 41/88, 80/89 i 29/90 i "Slubeni list SRJ", br. 34/92, 24/94 i 28/96).

Stupanje na snagu zakona lan 151

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".