1. Grafikon agregatne traznje i ponude Ovo ti je prostor za graf. 268 str.

prost je

Strana ponude: U mirkoekomoniji kriva ponude ima uzlazan nagib zato sto cena dobra raste da bi se pokrio rast granicnog troska kako dolazi do povecanja obima proizvodnje. Slicna logika primenjuje se i na agregatne vrednosti. Proizvodjaci roba i usluga prate sopstvene troskove i nadnice. Kada dodje do usporavanja rasta proizvodni jaz opada trziste se suzava i preduzeca smanjuju nivo zaposlenosti. Uplaseni rastom nezaposlenosti radnici prihvataju smanjenje nadnica. To znaci da troskovi proizvodnje sporije rastu i da preduzeca usporavaju rast cena. U periodima razvoja smanjuje se nezaposlenost a radnici vrse pritisak na povecanje nadnica. Veci troskovi uzrokuju porast cena. To objasnjava zasto je kriva AS ima uzlazan nagib. Strana traznje: Vece cene podrivaju kupovnu moc velikog dela populacije i teraju CB-ke da usvoje restriktivnu politiku. To takodje poskupljuje domacu robu i usluge a samim tim smanjuje njihov kapacitet da izdrze medjunarodnu konkurenciju i na domacem i na inostranim trzistima. Tako nam kriva AS ukazuje na to da veci proizvodni jaz prate vece cene , dok nam kriva AD ukazuje na to da rast nivoa cena utice na smanjenje proizvodnog jaza. Svaka varijabla, i proizvod i nivo cena, uticu jedna na drugu sve dok se ne postigne ravnoteza u preseku obe krive, sto je tacka A. 2. Kratak rok tumacenje IS-LM krive 277.str i graf 278 str

Osnovna pretpostavka je da je nivo cena konstantan. Robno trziste: sta se desava sa proizvodnjom kada dodje do porasta kamatne stope? Kamatna stopa je trosak pozajmice. Kada kamatna stopa raste, to negativno utice na pozajmice i potrosnju koja treba da se finansira na osnovu zajmova. To smanjuje traznju za robom i uslugama. Da bi doslo do ravnoteze na ovom trzistu, ponuda a time i proizvodni jaz mora da se prilagodi traznji i samim tim se smanji kada dodje do porasta kamatne stope. To je predstavljano krivom silaznog nagiba koji nosi

oznaku IS (278). Trziste novca: to trziste spaja CB i fin.institucije u zemlji prevashodno banke. Osnovna f-ja banaka je da odobravaju zajmove svojim klijentima. Na taj nacin banke su zduzene za ponudu novca. Na strani traznje nalazi se najsira javnost koja raspolaze novcem jer je on sredstvo placanja, ali on ne nosi kamatu. To znaci da kada dodje do porasta kamtne stope, postaje manje privlacno drzati novac. To je jedan od razloga zbog kog kriva D ima silazan nagib a jos jedan razlog je i taj sto kad nam je potrebno vise novca, mi pozajmljujemo novac od banaka koje naplacuju kamatu. Sto je veca kamatna stopa, to javnost uzima manje pozajmica. Ukoliko je M nominalna vrednost novcane mase, realnu novcanu masu mozemo da predstavimo kao M/P: porast nivoa cene P smanjuje kupovnu moc postojece nominalne mase. Gotovinu iskljucivo kreira cb. Kretanje kamatne stope zavisi od toga koju kolicinu gotovine je cb spremna da obezbedi. Krecemo od tacke A, a pretopstavka je da se trznja za novcem povecava i raspored traznje se pomera udesno sa D na D. Cb moze da ne dozvoli da se poveca ponuda novca, u tom slucaju njeno ponasanje izrazava kriva S1 , a u tom slucaju kamatna stopa raste i nalazimo se u tacki B. Druga mogucnost je da cb zeli da se kamatna stopa ne promeni. U tom slucaju kriva ponude je horizontalna linija S2 i pomeramo se u tacku C kako cb obezbedjuje bankama svu gotovinu koja im je potrebna. Cb moze da izabere tacku E pruzajuci bankama odredjeni deo, ali ne i sav iznos novca koji su zatrazile. Usled toga dolazi do rasta kamatne stope. Izuzev slucaja C, povecanje proizvoda koje pojacava traznju javnosti za novcem dovodi do rasta kamatne stope. To se vidi iz grafika (str 278) gde je LM kriva uzlaznog nagiba. Nagib zavisi od politike koju cb usvoji. Sto je ona spremnija da dozvoli rast ponude novca kao odgovora na rastucu trznju, to je kriva LM ravnija. Presek krivih IS i LM definise makroekonomsku ravnotezu buduci da je to tacka u kojoj se trziste robe i novca istovremeno nalaze u ravnotezi

3. Otvorena privreda i uslov kamatnog pariteta Osnovna pretpostavka je uvodjenje menjunarodnog aspekta makroekonomije tj privreda koja se posmatra nije zatvorena vec je to otvorena privreda koja trguje sa ostatkom sveta i mala privreda ciji dogadjaji ne uticu na svetska desavanja. Razmatranje trgovine robom i narocito finansijskim kapitalom u velikoj meri utice na privredu. Time se u prvi plan stavlja pitanje rezima deviznog kursa Finansijske transakcije imaju veliki uticaj na privredu jedne zemlje. Za primer uzmamo situaciju u kojoj je domaca kamatna stopa niska u poredjenju sa kamatnim stopama u svetu. Medjunarodni investitori, uvek u potrazi za dobrim poslovnim mogucnostima, verovatno ce uzeti pozajmicu kod kuce i ta sredstva iskoristiti za pozajmicu u inostranstvu. Imajuci u vidu ogroman iznos sredstava koji je inostranim investitorima na raspolaganju, odlivi kapitala i prodaja domace valute na inostranoj brzi imace velike posledice koje se ogledaju u ostroj depresijaciji nominalnog deviznog kursa. Tada CB mora da odluci na kom nivou zeli da bude devizni kurs.

Ukupan iznos tih tokova cini situaciju neodrzivom. Domaca kamatna stopa mora da dostigne ,,svetski nivo. Pozajmice kod kuce i investicije u inostravstvu znace inicijalno konvertovanje pozajmljenih sredstava u inostranu valutu i suprotan proces po dospecu investicije. Ako se u medjuvremenu promeni devizni kurs, promenice se i profitabilnost operacije. Ukoliko domaca valuta apresira, vrednost inostrane investicije ce se umanjiti i to se naziva kapitalnim gubitkom. Ukoliko domaca valuta depresira, investitor ce imati korist usled kapitalnog dobitka. Medjunarodna finansijska trzista se nalaze u ravnotezi kada nema potrebe za tom vrstom kretanja kapitala zato sto je prinos na domacu i na inostranu aktivu izjednacen uzimajuci u obzir veorvatne kapitalne dobitke ili gubitke. Takvo obelezje medjunarodnih finansijskih trzista naziva se uslovom pariteta kamatne stope. Iskazuje se : Domaca kamatna stopa = inostrana kamatne stopa + ocekivana depresijacija deviznog kursa (apresijacija domace valute)

4. Monetarna politika i rezim deviznog kursa Devizni rezimi Monetarana politika je pod velikim uticajem rezima deviznog kursa. Rezim dk odredjuje koliko devizni kurs moze da fluktuira. Centralne banke mogu ukoliko zele da intervenisu na deviznim trzistima. Kad to i ucine one one kupuju ili prodaju sopstvene valute za druge valute, i to je uglavnom americki dolar ili evro. U tom smislu CB drze prilicne iznose stranih valuta nazvane deviznim rezervama. Kada usvoji rezim fiksnog deviznog kursa, CB se obavezuje na to da odrzava dk unutar definisanog podrucja fluktuacije. Da bi postovala tu obavezu cb mora da bude spremna da intervenise koliko god je potrebno. Ukoliko valuta oslabi cb je oktupljuje prodajuci jedan deo svojih deviznih rezervi, a ako ojaca, cb je prodaje i akumulira dodatne devizne rezerve. Monetarna politika kada devizni kurs slobodno pliva Graf 284 strana

Osnovna pretpostavka je da povecanje ponude novca je obuhvaceno je pomeranjem rasporeda LM udesno. Privreda se pomera u tacku B u kojoj je kamatna stopa niza nego u inicijalnoj tacki A. To po pravilu pokrece odliv kapitala a time i prodaju domace valute. Ukoliko devizni kurs slobodno pliva dolazi do depresijacije (apresijacije domace valute) a to podize konkurentnost domacih roba i usluga. Rezultat je porast izvoza sto znaci da se kriva IS pomera udesno i da

privreda pocinje da se krece iz tacke B u tacki C duz krive LM. Kriva IS se pomera udesno sve dok ne dodje do tacke C. Znaci dok god kamatna stopa ostaje niza od stope u inostranstvum kapital se odliva, devizni kurs depresira (domaca valuta apresira) poboljsava se konkurentnost i kriva IS nastavlja da se pomera udesno. Monetarna politika kada je devizni kurs fiksan Osnovna pretpostavka je ista, povecava se ponuda novca, kriva LM se pomera udesno, privreda se pomera u tacku B i dolazi do odliva kapitala. Sada cb nece dozvoliti da dodje do depresijacije deviznog kursa. Ona ce intervenisati na dk prodajuci svoje rezerve i otupljivati domacu valutu. Tada se ponuda domaceg novca smajuje sto pomera krivu LM nazad ulevo. Cb mora brzo da vrati krivu LM u inicijalu poziciju da bi sprecila spekulativne napade. Posledica sprovodjenja poravnjavajucih operacija na devinznom trzisu u odbrani dk remeti napore cb da poveca ponudu novca. Monetarna politika jednostavno ne fukcionise kada je devizni kurs fiksiran. Automonija monetarne politike se gubi zato sto je u porpunosti posvecena regulisanju visine dk.

8. Zlatni standard i period izmedju dva rata Zlatno devizni standard je napusten 1914 god kada su neprijateljski potezi doveli do poremecaja u posiljkama zlata. Sukobljene zemlje su bile iscrpljene zbog Prvog svetskog rata, suocile su se sa ogromnim dugovima i tokom narednih 30 god se ni u jednom trenutku nisu potpuno oporavile. Tokom ratnog perioda, cene su vestacki odrzavane na stabilnom nivou pomocu razlicitih programa sledovanja hrane ili drugih dobara; kada se prestalo sa kontrolom cena, akumulirani inflatorni pritisak izbio je na povrsinu. Neki od najpoznatijih slucajeva hiperinflacije odigrali su se u ovom periodu. Posleratni kreatori politika bili su posveceni vracanju na zlatni standard sto je pre moguce. Razlicite evropske zemlje su usvojile razlicite strategije sto je dovelo do mimoilazemnja u politickom i ekonomskom smislu. Velika Britanija Nadajuci se da ce zadrzati svoju lidersku poziciju umedjunarodnoj monetarnoj sferi, VB je odlucila da se vrati na predratni paritet sterlinga u okviru zlatnog standarda, tj da bude ,,ravnopravna sa dolarom. Ta odluka je postala primer pogresne politike. Od 1914 cene su porasle monogo vise u VB nego u SAD i vracanje sterlinga na predratnu vrednost uzrokovala je i njegovu precenjenost. Imajuci u vidu cvrsto fiksniranje, jednino resenje je bilo vracanje cena nanize u procesu deflacije, sto je dugacak i bolan proces. Sa privrednom koja je vec bila slaba kada je nakon sloma Volstrita usledila Velika depresija 1929 god, VB nije bila u stanju da se izbori sa novim poteskocama. Na deviznim trzistima se osecala ranjivost i iznova je dolazilo do spekulativnih napada. Kada je Banka Engleske napokon napustila zlatni standard 1931 god, funta sterling je odmah izgubila 30% svoje vrednosti prema zlatu i dolaru.

Francuska Francuska je ocekivala povratak na zlatni standard i svoj predratni paritet ali je ubrzo izgubila kontrolu nad inflacijom tokom nekoliko god. Francuski dug je bio u porastu i nastavio je sa brzim rastom nakon rata zahvaljujuci pretpostavci da ce visok iznos ratnih reparacija koje je Nemacka trebalo da plati vremenom pokriti racun. Kada je do 1924 god postalo jasno da Nemacka nece platiti, izbila je inflacija po godisnjoj stopi od 50%, franak je napadnut i izgubio je vrednost. Francuska se zvanicno vratila na zlatni standard 1928. god. Tokom narednih godina Francuska je ostvarivala suficite svog bilansa placanja i akumulirala je znatan iznos rezervi. Kada je pocela Velika depresija Francuska je ostala gotovo netaknuta. Nevolje su pocele kasnije kada je zbog devalvacije mnogih valuta doslo do slabljenja konkurentnosti Francuske. Kada je i SAD 1933 god napustila zlatni standard i kada je dolar devalvirao za 40%, Francuska i druge zemlje koje su ostale u okviru zlatnog standarda formirale su Zlatni blok da bi zastitile njihove sada precenjene valute. Velika depresija je na kraju pogodila i Francusku. Na kraju franak je devalvirao za 42%. Nemacka Nemacka nikada nije ni razmatrala vracanje kursa na predratni nivo. Njen domaci javni dug je bio ogroman i nemetnute su joj ogromne ratne reparacije. Posleratna inflacija u Nemackoj je bila visoka a izmakla je kontroli 1922 god. Rezultat je bila jedna od najtezih hiperinflacija u istoriji. Nova Nemacka marka uspostavljena je 1924 god kao rezultat uspesnog antiinflacionog programa. Privreda je pocela da se oporavlja bas u trenutku kad ju je zahvatila Velika depresija. Ocuvanje vrednosti marke smatralo se kljucnim za nestanak duhova inflacije. Marka je postala precenjena kako su ostale valute devalvirale. Nemacka je prvo obustavila palcanje duga a zatim je pocela da se udaljava od sistema slobodne trgovine. Upostavljena je devizna kontrola. Nemacka je u potpunosti zaobisla devizno trziste sklapajuci bilateralne barter aranzmane sa razlicitim zemljama. Jednom kada su se vratili na cvrsto fiksiranje u okviru zlatnog standarda, sto ukljucuje kontrolu kapitala, VB i Francuska su morale da se odreknu autonomije monetarne politike. Kada je udarila Velika depresija, potreba za koriscenjem monetarne politike postala je prejaka. Princip nemoguceg trojstva je bio ugrozen i rezultat je bilo okoncanje sistema fiksnih deviznih kurseva. Pouke Jednom kada je doso do sloma zlatog standarda, dk su prepusteni slobodnom plivanju. Suocena sa dubokom recesijom svaka zemlja, osim Nemacke, tragala je za olaksanjem situacije tako sto je dopustala da njen dk depresira ne bi li podstakala izvoz. Niz konkurantskih devalvacija nije vodio nikud. Usledile su protekcionisticke mere, a kasnije je usledila i politicka nesabilnost sto je dovelo do rata.

Evropa je iz ovog perioda izvukla nekoliko pouka: Slobodno plivajuci dk stvaraju neuskladjenosti koje uzrokuju trgovinske barijere i vremenom podriva prosperitet. Neke zemlje smatraju da dk treba da se fiksiraju ali ne na rigidan nacin Upravljanje paritetima dk ne moze se prepustiti odlucivanju svake zemlje ponaosob. Potreban je medjunarodni poredak u kome ce da se uzme u obzir da depresijacija u jednoj zemlji znaci apresijaciju u drugoj. Drugim recima potreban je ,,sistem.

9. Bretton Woods sistem u posleratnom periodu. Cak i pre zavrsetka Drugog svetskog rata, SAD i VB pocele su da planiraju odrzavanje konferencije u Breton Vudsu. Njihov cilj je bio da se uspostavi medjunarodni monetarni sistem. Zlatno je ostalo krajnja mera vrednosti, ali je jedina valuta koja je bila direktno velaza za zlato bio dolar. Sve druge valute su bile odredjivane u odnosu na dolar. Devizni kursevi su bili ,,fiksni ali prilagodljivi. Sistem je podrazumevao kolektivnu privrzenost MMF-u koji je i nadgledao da li se pravila postuju i obezbedjivao pomoc u hitnim slucajevima. Obezbedjivajuci centralnu valutu sistema, SAD su bile krajnji ekonomski i politicki garant sistema. Kontrole kapitala nisu bile zabranjene tako da ih je vecina zemalja u velikoj meri primenjivala. Za Evropu, Breton Vudski sistem je obezbedio gotovo resenje za pitanje dk. Do kraja 60-tih inflacija je pocela da raste u velikom broju zemalja, ukljucujuci i SAD. Breton Vudski sistem je zapao u poteskoce kada SAD vise nisu mogle da garantuju vrednost dolara u zlatu. Slom sistema se dogodio u dva koraka, prvo 1971 god SAD su ,,ukinule konvertibilnost dolara u zlato. Zatim 1973 god je zvanicno napusten princip ,,fiksnih ali prilagodljivih dk; svaka zemlja je bila slobodna da izabere sopstveni rezim dk. To je okoncalo eru Bretnon Vudsa. Evropa je ostala bez sistema. Francuska i VB vec su sprovele devalvacije krajem 60-tih i spekulacije su ubrzo pocele da udaljavaju evropske valute jedne od drugih. Zabrinute zbog medjuratnog spektra precenjivanja i potcenjivanja valuta, kontinentalne zemlje Evrope su odmah odlucile da medjusobno ogranice kretanje dk. Prvi odgovor je bila ,,evropska zmija, regionalna umanjena verzija Breton Vudskog sistema. Osmisljena tako da ogranici fluktuacije dk u Evropi. Uprkos svom eventualnom neuspehu, zmija je donela dve inovacije, prvo je obuhvatila odlucnost da se dk u Evropi odrzavaju fiksnim i druga, zlatni standard i Breton Vudski sistem vise nisu postojali, a samim tim ni eksterne referentne vrednosti (zlato, dolar) za evropske valute. Od tog trenutka nadalje, evropske valute su morale da budu odredjene jedna u odnosu na drugu.

10. Kriterijumi optimalnog valutnog podrucja (OVP) Postoje 3 klasnicna eknomska kriterijuma i jos 3 politicka. Prvi kriterijum se tice svodjenja troskova simetricnih soka unutar valutnog podrucja na minimum. Sladeca 2 ekonomska kriterijuma su usmereni na indentifikovanje ekonomskih podrucja za koja je verovatno da ce retko ili umereno biti pogodjena asimetricnim sokovima, tako da se na njih ne obraca velika paznja. Poslednja 3 kriterijuma uzimaju u obzir politicke aspetke gde se postavlja pitanje da li je verovatno da ce razlicite zemlje jedna drugoj pomoci kada se suoce sa asimetricnim sokovima. Mobilnost radne snage. Prvi kriterijum je osmislio Robert Mandel. Ideja je da bi trosak deljenja iste valute mogao da se eliminise ukoliko bi faktori proizvodnje, kapital i rad, bili u potpunosti prekogranicno mobilni. Obicno se pretpostavlja da je kapital pokretljiv, poteskoce nastaju usled nedostatka mobilnosti rada. Mandelov kriterijum optimalna valutna podrucja su ona u okviru kojih se ljudi krecu sa lakocom. Divresifikacija proizvodnje. Asimetricni sokovi su smetnja za valutno podrucje, ali ako su nezanemarljivi sokovi retki, ukupni troskovi su sporadicni, dok se koristi ostvaruju svaki dan. Kenenov kriterijum u razmatra ovo pitanje posmatrajuce najverovatnije izvore velikih sokova. Da bi stvorio problem za monetarnu uniju sok mora da bude veliki i asimetrican. Zemlje za koje verovatno da ce biti pogodjene ozbiljnim sokovima su one koje se specijalizuju za proizvodnju uskog asortimana proizvoda. Suprotno tome, zemlja koja proizvodi sirok spektar proizvoda nece u velikoj meri biti pogodjena sokom koje se odnosi na bilo koji konkretan proizvod zato sto on ima relativno mali udeo u ukuonoj proizvodnji. To objasnjava drugi kriterijum OVP: da bi se smanjila verovatnoca asimetricnih sokova, zemlje clanice valutne unije bi trebalo da budu dobro diversifikovane i da proizvode slicna dobra. Kenenov kriterijum zemlje koje imaju siroko diversifikovane proizvodnju i izvoz i koje imaju slicnu strukturu formiraju OVP. Otvorenost. Postavlja se pitanje da li dk uopste pomaze u slucaju asimetricnog soka, ako ne pomaze, malo toga se gubi ukoliko se on napusti. Mnoga standardna dobra (papir, sijalica) proizvode se u razlicitim zemljama iako su potpuno indenticna. U tom slucaju trgovinska konkurancija ce osigurati da su njihove cene svuda iste, ili priblizne, i time u velikoj meri nezavisne od dk. Primer - Konkurencija primorava proizvodjace zemlje A i zemlje B da uspostave istu cenu u , npr 2,5, i ako se promeni kurs (apresijacija ili depresijacija) u zemlji A, proizvod zemlje ce se i dalje prodavati po 2,5 u zemlji C. Treba primetiti da to znaci da je proizvodjac iz zemlje A isuvise mali da bi uticao na cene u zemlji C. Sustina je u tome da dk ne utice na konkurantnost zato sto konkurencija utice na to da cene ostanu svuda iste. Zapravo kao sto se vidi na osnovu primera, cene nisu nista vece kada se izraze

u valuti potrosaca i vidimo da u ovom slucaju promena dk vise ne predstavlja vazan instrument prilagodjavanja. Ipak cinjenica da se domaca cena izvoza menja sa promenom dk jos uvek moze imati uticaj. Kada domaca valuta depresira, to znaci veci profit za izvoznike. To moze da podstakne preduzeca da promene svoju aktivnost ka izvozu. U tom slucaju promena dk bi imala uticaj na privredu, ali ukoliko je privreda vrlo otvorena za trgovinu, taj efekat mora biti mali. Mekinonov kriterijum zemlje koje su vrlo otvorene za trgovinu i u velikoj meri medjusobno trguju formiraju OVP. Fiskalni transferi. Imamo pretopstavku da zemlja B trpi usled negativnog soka koji pogadja zemlju A ako obe imaju iste valute. Stoga je u interesu zemlje B da pomogne da se ublaze posledice soka. Jedna mogucnost je da zemlja B finansijski pomogne zemlji A. Takav transfer slabi recesiju u zemlji A koja transfer prima i smanjuje intenzitet ekonomskog razvoja u zemlji B koja transfer salje. To stvara prostor da sok nestane ukoliko je privremenog karaktera ili da se ublaze njegove posledice putem cena ako je dugotrajan. S obzirom na to da se sokovi pojavljuju nasumicno, zemlja koja isplacuje transfer sutra ce biti primalac transfera. Takvi transferi predstavljaju zajednicko osiguranje za slucaj teskih sokova. Kriterijum transfera zemlje koje se sloze da jedna drugoj pomazu u slucaju negativnih sokova formiraju optimalno valutno podrucje. Homogene preferencije. Politicki uslovi su vazni cak i u slucaju simetricnih sokova koji ne predstavlju problem dok god svaka od zemalja reaguje isto na njih. Takav pristup podrazumeva da se sve zemlje usaglasavaju o tome na koji nacin ce resavati svaki pojedinacni sok. U praki medjutim tesko da postoji ,,najbolji nacin za resavanje soka Kriterijum homogenosti preferencija zemlje clanice valutne unije treba da imaju sikor konzenzus povodom nacina ne koji ce se resavati sokovi. Solidarnost naspram nacionalizma. Kada razlicite zemlje razmatraju formiranje valutnog podrucja, one moraju da shvate da ce biti trenutaka kada ce postojati nesuglasice i kada ce argumentacija pratit nacionalne interese, narocito ako su sokovi asimetricni ili proizvode asimetricne efekte. Da bi te nesuglasice razresile, ljudi koji formiraju valutnu uniju moraju da prihvate da ce ziveti zajedno i moraju da prosire svoj osecaj solidarnosti na prostor citace unije. Moraju da imaju svest o zajednickoj sudbini koja ce biti jaca od nacionalistickih tendencija koje bi u suprotnom zahtevale beskompromisnu reakciju. Kriterijum solidarnosti kada zajednicka monetrna politika podstakne na sukob nacionalnih interesa, zemlje koje cine valutno podrucje moraju da prihvate troskove u ime zajednicke sudbine.

11. Da li je Evropa optimalno valutno podrucje? Teorija OVP treba da nam kaze da li ima smisla stvarati monetarnu uniju u Evropi i da li je verovatno da ce nove clanice imati koristi od clanstva u evrozoni. Asimetricni sokovi. U teoriji OVP naglasena je uloga asimetricnih sokova, tako da je prirodna polazisna tacka zapitati se da li asimetricni sokovi nailaze dovoljno cesto, da li su dovoljno veliki da bi bili razlog za ozbiljnu zabrinutost. Posmatramo frekventmost sokova i koliko cesto su devizni kursevi bili sredstvo za ublazavanje njihovih posledica. Kada bi se radilo samo o nekoliko sokova, valute ne bi imale veliki znacaj. Postoje 2 razloga za promenu dk. Prvi jeste pojava asimetricnih sokova koji se najbolje resavaju valutnim prilagodjavanjem, a drugi je prilagodjavanje inflatornim politikama, sto je u okviru EMU iskljuceno. Otvorenost. Otvorenost je vazna u teoriji OVP zato sto se u slucaju malih otvorenih privreda vecinom dobara koje se proizvode i trose trguje na medjunarodnim trzistima. U skladu sa tim, njihove cene na loklanom trzistu gotovo da ne zavise od lokalnih uslova i bilo koja promena u vrednosti valute ima tendenciju brzog prenosa na domace cene. Kada je to slucaj, promene dk nemaju uticaj na konkurentnost zemlje i na taj nacin je on sustinski beskoristan, a to je upravo ono sto Mekinonov kriterijum postavlja. Otvorenost se definise kao udeo ekonomslke aktivnosti posvecene medjunarodnoj trgovini. Kolicnik izvoza prema BDP-u meri udeo domace proizvodnje koja se izvozi. Kolicnik uvoza prema BDP-u meri udeo domace potrosnje koja otpada na uvoz. Indeks OVP predstavlja zbir obe ove mere. Prema njemu vecina evropskih zemalja je vrlo otvorena. Sledeca mera otvorenosti za trgovinu uzima u obzir vaznost bilateralnih trgovinskih veza izmedju svake zemlje i centralne zemlje. To je indeks intenziteta trgovine, pri cemu se kao centralna zemlje uzima Nemacka za stare clanice, a zona evra za nove clanice. Prema ovom indikatoru Danska bi mogla da se prikljuci,kao i Estonija koja zeli da se prikljuci ali jos uvek ne ispuljava sve kriterijume. Diversifikacija i razlicitost trgovine. Kenenov kriterijum se naslanja na ideju da je manje verovatno da ce se dogoditi asimetricni sokovi izmedju zemalja koje imaju slicne obrasce proizvodnje i cija je trgovina diversifikovana. Indeks razlicitosti evropske trgovine pokazuje kako se struktura trgovine svake zemlje razlikuje od situacije u Nemackoj (stare clanice) i evrozoni (nove clanice). Indeks se zasniva na dekompoziciji trgovine na tri klase dobara: poljoprivreda, rudna bogatstva, i proizvodnja. Razlicitost je najveca u slucaju Letonije i Danske, dveju zemalja koje se jos uvek nisu prikljucile evorzoni, ali ona je istovremeno niska za neclanice poput Ceske, VB i Madjarske.

Mobilnost rada. Mobilnost rada je kljucna za resavanje asimetricnih sokova u valutnom podrucju. Da bi se postigla efektivnost, kriterijum zahteva da se radnici brzo krecu odgovarajuci na ekonomske podsticaje. Medjutim preseljenje je ozbiljna odluka koja sa sobom nosi znacajan rizik i ogromnu neizvestnost. Migranti moraju da razmotre mnoga pitanja: Trosak selidbe Mogucnost nezaposlenosti u zemlji porekla i u zemlji migracije Profesionalne mogucnosti Socijlna zastita, ukljucujuci beneficije za nezaposlene, zdravstvenu zastitu, penzije Mobilnost rada je takodje predmet neekonomskih podsticaja kao sto su kulturne ralzike, itd Namecu se dve osnovne ocene. Prvo, zemlje EU su manje otvorene za imigraciju u poredjenju sa slicno razvijenim zemljama, pri cemu je Luksemburg izuzetak. Drugo, gradjani iz drugih zemalja EU cine mali deo imigranata Belgija je izuzetak. Cini se da Evropljani slbo koriste prednosti jedinstvenog trzista koje im omogucava da rade i borave bilo gde u EU. Da rezimiramo, Evropa je daleko od toga da ispuni kriterijum mobilnosti rada. Fiskalni transferi. Zemlje pogodjene privremenim negativnim sokom mogle bi da prime transfer od bolje stojecih zemalja kao kompenzacija za gubitak dk za opste dobro. U vecini zemalja koje se posmatraju kao valutna podrucja ti transferi su automatski. U SAD npr procenjeno je da bilo koji nedostatak prihoda u drzavi kompenzovan federalnim transferima koji iznose izmedju 10% i 40% gubitka. Takav sistem ne postoji u EU. Budzet EU za to je mali, nesto iznad 1% BDP-a. Prema ovom kriterijumu, Evropa nije OVP. Homogene preferencije. Postavlja se pitanje da li sve zemlje dele slicne poglede na primenu monetarne politike? Ne osnovu proslih stopa inlacije cini se da to nije slucaj. Nemacka je sa niskom inflacijom i Italija i Grcka koje su ranije imale visoku inflaciju imaju malo toga zajednickog. Slicno tome analizirajuci javne dugove, citav jaz razdvaja pristupe fiskalnoj politici evropskih zemalja. Korake u pravcu integracije prati uspostavljanje zajednickih institucija. Zapravo jedna razlog zasto su zemlje sklone inflaciji zeljno iscekivale prikljucenje Monetarnoj uniji jeste to sto Unija obezbedjuje izvestan stepen discipline u monetarnoj politici. Evropska CB je vrlo nezavisna i konstitucionalno posvecena cenovnoj stabilnosti. Nacionalni deficiti su ograniceni obimnim procedurama za slucaj prekomernog deficita. Ipak iako sve zemlje sve vise podlezu zajednickim institucijama, one nemaju potpuno iste poglede na svako pojedinacno pitanje koje se pojavi. Mozemo da zakljucimo da ostaje izvesna heterogenost u nacionalnim preferencijama. Taj kriterijum je smao delimicno zadovoljen.

Solidarnost naspram nacionalizma. U kojoj meri su gradjani Evrope spremni da se odreknu nacionalnog suvereniteta u teznji ka zajednickim interesima. Gledajuci pregled po zemljama javlja se tendencija da su gradjani novih zemlja clanica spremniji da se oslone na zajendnocko donosenje odluka nego sto su to nordijske zemlje. To moze i da odrazava poverenje u donosenje odluka na nacionalnom nivou. Bez sumje siromasnije zemlje su vise zainteresovane i za zajednicke socijalne politike zato sto ocekuju da od toga imaju finansijske koristi, ali je i oklevanje takodje siroko rasprostranjeno. Uz nekoliko izuzetaka, macionalizam nema velikog uticaja. Evropa mozda i nema visok rezultat ovog kriterijuma ali nije mnogo ni podbacila. Na kraju, vecina evropskih zemalja ima dobar rezultat za otvorenost i diversifikaciju, ali pada na mobilnosti rada. Nema takodje dobar rezultat sto se tice fiskalnih transfera i nema jasan rezulatat na polju preostala dva politicka kriterijuma. 13. Trziste kapitala Sta su finansijske institucije i trzista? Postoji mnogo razlicitih vidova trzista kapitala i institucija koje pruzaju usluge razlicitim klijentima koji imaju razlicite i ponekad slozene zahteve. Na opstem nivou trziste kapitala obavlja tri glavne f-je: Preobrazava dospece. Oni koji stede obicno ne zele da se odvoje od svog novca na neki dugi rok. Oni koji sredstva pozajmljuju obicno zele da dodju do stabilnih izvora sredstava. Na trzistu se iz tog razloga sredstva obicno daju na kratak rok, a pozajmljuju na dugi rok. Posreduje. Stedise i zajmodavci ne ostvaruju licni kontakt Prihvata inherentan rizik.

Najpoznatije finansijske institucije su banke: one primaju depozite, odobravaju zajmove i cesto pruzaju pomoc u upravljanju portfolijima. Za raliku od takvih univerzalniz banaka, investicione banke su specijalizovane za upravljane portfolijima; one ne primaju depozite, a ponekad pruzaju usluge samo bogatim klijentima. I osiguravajuce kompanije spadaju u finansijske institucije. Da bi mogle da servisiraju potencijalno visoke isplate, one akumuliraju velike rezerve kojima zele da upravljaju tako da je obezbede sto je moguce vece prinose. Sredstveno tome one primaju ,,depozite premiju za osiguranje koju placaju njihovi klijenti koje koriste da ,,odobre zajmove, investirajuci i finansijsku aktivu. Trziste obveznica i akcija predstavlja drugu komponentu finansijskog sistema. Ona su osmisljena da, osim banaka, prikupljaju stednju koju vracaju nazad zajmoprimaocima, sa kljucnom razlikom da se krajnji korisnici, zajmodavci i zajmoprimci, ,,susrecu na tim trzistima. Obveznice su duznicki instrument koji izdaju preduzeca i vlade na tacno odredjeni rok i po tacno odredjenoj kamatnoj stopi. Akcije su vlasnicki instrument preduzeca: one nemaju rok dospeca s

obzirom na to da traju onoliko dugo koliko i samo preduzece, a prinosi su odredjeni ucinkom preduzeca. Finansijske institucije se javljaju u svim mogucim oblicima i velicinama. Sta se dogadja na finansijskim trzistima? Uparivanje potreba za davanjem i primanjem pozajmica:dospece Uloga finansijskih trzista je da uprilice da se na njima susretnu oni koji stede i oni koji pozajmljuju sredstva i da svakom od njih omoguci najbolju mogucu pogodbu. To se ne odnosi samo na prinose, vec i na odgovarajucu velicinu i dospelost finansijske aktive, kao i mogucnost da se ona proda ili kupi u bilo koje vreme. Uparivanje potreba za davanjem i primanjem pozajmica: rizik Obveznice emituju vlade,banke i preduzeca. Njihov rok dospeca se razlikuje. Akcije emituju preduzeca;vlasnik akcije poseduje udeo u preduzecu i ima pravo na odgovarajuci deo profita. Obveznice i akcije su rizicne; ukoliko njohov izdavalac bankrotira, one tesko da ce imati bilo kakvu vrednost. Ako razmotrimo prinos na invesitrana sredstva u odredjeni projekat, vidimo da, u trenutku kada se sredstva investiraju, obicno ne postoji nacin da se zna da li ce se na osnovu takvog projekta ostvariti profit. Vlasnik mora takodje da uzme u obzir i neizvesnost. Kakve to ima veze sa fin.trzistem? Obveznice i akcije emituju preduzeca koja planiraju nove investicije. Vlasnici obveznica i akcija stoga snose rizik. Da bi bili voljni da kupe rizicnu finasijsku aktivu, oni moraju da budu nagradjeni. To je razlog zbog koga je stopa prinosa prilagodjena za rizik tako sto sadrzi premiju za rizik. Premija je odredjena tako da zajmiprimci mogu da ubede stedise da snose rizik. Razlicite stedise ce birati razlicite tacke u rasporedu odnosa rizika i prinosa zato sto imaju razliciti stepen averzije prema riziku. Finansijska trzista omogucavaju da svaki stedisa pronadje finansijske instrumente koji odgovaraju njegovim preferencijama, a time i da svaki zajmoprimac dodje do resursa koji su mu potrebni. Diversifikacija Trzista ne samo da odradjuju rizik, vec i omogucavaju diversifikaciju. Sto je odredjeni potrfolio diversifikovaniji to je manji rizik. Specifican projekat mora da se oceni sa aspekta ukupnog portfolija projekata odredjenog investitora. Obicno se po osnovu nekih projekata ostvarivati dobar rezultat, a po osnovu drugih los, tako da je prosecan prinos na portfilio manje rizican od bilo kog pojedinacnog projekta. Finansijska trzista mogu da ponude gotovo neogranicene mogucnosti za diversifikaciju, utoliko vise sto su ona sama veca

Obelezja finansijskih trzista Ekonomija obima I uparivanje i diversifikacija rizika se lakse obavljaju kada postoji veliki broj zajmoprimaca i ajmodavaca. Finansijska oblast je predmet intenzivne ekonomije obima, sto utice na banke i finansijska trzista. Umrezavanje Jedan odgovor ne ekonomiju obima jeste pojavljivanje velikih finansijskih institucija i trzista. Drugi odgovor, koji ide pod ruku sa predhodnim, jeste izgradnja mreza. Finansijska trzista funkcionisu kao mreze, te je stoga preduzecima mnogo olaksano da kada prime sredstva, u brzom roku, pronadju adekvatnog zajmoprimca. Efekat mreznih eksternalija nazivamo onu situaciju kada je sto vise ljudi povezano u mrezu. Finansijsko preduzece moze da ponudi bolje pogodbe kada je u kontaktu sa velikim brojem drugih preduzeca. Najbolja mreza bi mogao da bude ceo svet pa stoga postoji tendencija ka globalizaciji fin usluga. Asimetricna informisanost Fundamentalno obelezje finansijskih aktivnosti jeste to da zajmoprimac uvek ima vise informacija o sopstvenoj rizicnosti od zajmodavca. Takva asimetricnost informacija ima znacajne posledice. Zajmoprimci mogu namerno da sakriju neke nepovoljen informacije da bi dosli do zajma. Zbog toga su zajmodavci sumnjicavi i mogu ili da ne daju zajam ili da zaracunaju veoma visoku premiju na rizik. To povratno moze da obeshrabri zajmorpimce. Ukoliko se ovaj proces ne proverava, dolazi do toga da na trzisu ostaju samo oni ucesnici koji nose visok rizik i , znajuci to, zajmodavci se povlace. Asimetricne informacije su neizbezne i to ima tendenciju potkopavanja razvoja finansijskih institucija i trzista.

14. Mikroekonomija integracije trita kapitala Politika EU o integraciji trzista kapitala. Do jedinstvenog evropskog akta 1986 god i Direktive 1988 god, koja je iskljucila bilo kakvo preostalo ogranicenje kretanja kapitala izmedju rezidenata EU, trzista kapitala EU nisu bila u velikoj meri integrisana. Iako je slobodno kretanje kapitala obuhvaceno Ugovorom iz Rima, Ugovor je sadrzao nekoliko vaznih izuzetaka koje su clanice EU koristile. Osnovni problem je bio u tome sto, sve do nedavno, zemlje EU jednostavno nisu verovale da je nesmetano kretanje kapitala. Usled toga Ugovorom iz Rima nisu nametnuti bilo kakvi formalni zahtevi u vezi sa liberalizacijom trzista kapitala. Evropska komisija je vrlo skromno unapredila liberalizaciju tokova kapitala, direktivama 1960 i 1962 god. Osnovni cilj liberalizacije pre 80-tih bio je olaksavanje stvarnih poslovnih aktivnosti.

Ekonomija kretanja kapitala: efikasnost alokacije --- graf 555 str. Ovaj deo moras procitati iz knjige i shvatiti grafik, na 4 strane tupe o grafuku i pomeranju krivih, nema sta da se izbaci... Ekonomija pokretljivosti kapitala: efekat diversifikacije Finansijska trzista olaksavaju investiranje tako sto se uparuju zajmoprimci i stedise i tako sto se utvrdjuje cena rizika. Integracija trzista kapitala dovodi do smanjenja premije za rizik i na taj nacin snizava troskove pozajmica preduzeca i omogucava bolje prinose za one koje stede. To Evropu cini boljim mestom za investiranje. Na taj nacin, integracijom finansijskih trzista mogu da se povecaju investiciona stopa i rast. Efekti jedinstvene valute na finansijska trzista Uvodjenje evra otklanja valutni rizik u okviru evrozone. Usled toga stedise ne moraju da vode racuna o tome gde je odredjena finansijska aktiva emitovana dok god je ona denominovana u evrima, a zajmoprimci mogu da pokriju celokupno podrucje sa duznickim instrumentima denominovanim u evrima. Jedinstveno finansijsko trziste na prvom mestu znaci vise konkurencije nakon sto se uklone nacionalne valute koje su delovale kao necarinske barijere. Ujedinjeno finansijsko trziste bi takodje trebalo da omoguci bolje iskoriscenje ekonomije obima sa pojavom velikih finansijskih institucija i trzista Jedini moguci negativni aspekt evra je ta da se potencijal za diversifikaciju smanjuje. Pre uvodjenja evra odredjeni stedisa je mogao da diversifikuje portfolio kupujuci nemacku, italijansku i drugu evropsku finansijsku aktivu, a sada ta aktiva vise nije tako raznorodna.

15. Finansijske institucije i trzista Bankarstvo. Bankarska delatnost je specificna. Prvo, zato sto su banke su prirodno osetljive i slom banaka moze da bude sistemski. Usled toga bankarsko poslovanje je uredjeno podrucje koje je pod nadzorom. Drugo, problem asimetricnosti informacija je akutan sa obzirom na to da banke zaradjuju profit prvenstveno na osnovu odobravanja pozajmica. Polazna tacka. Banke su prvo pocele da se razvijaju na lokalnom nivou, sto im je omogucavalo da u velikoj meri poznaju svoje klijente, cime se umanjivala asimetricnost informacija. Ekonomija obima je zatim dovela do procesa rasta i spajanja kako su banke nastojale da postanu sve vece, ali do sada se taj proces obicno odvijao u nacionalnim granicama.

Nacionalna i panevropska koncentracija. Cinjenica da je svaka zemlje imala sopstvenu valutu, kao i da su vazila mnoga oganicenja za kretanje kapitala sve do kraja 80-tih objasnjava zasto se proces koncentracije inicijalno odvijao u granicama zemalja, a ne prekogranicno. Uvodjenje evra je moglo sve to da promeni, ali se do sada malo toga dogodilo. Postoji nekoliko razloga za lokalno delovanje banaka u poredjenju sa drugim industrijama. Prvo, lokalna regulativa se i dalje razlikuje. To je odavno prepoznato i do sada je ulozeno mnogo napora usmerenih ka harmonizaciji. Ipak postoji jos nekoliko prepreka koje nisu vezane za samu regulativu. Drugo, tokom nekoliko vekova banke su se razvijale u razlicitim pravcima zbog cega su stvorene razlicite tradicije u bankarstvu. Iako preuzimanje inostrane banke moze da bude najlaksi za prilagodjavanje praksi u nekoj zemlji, problemi sa osobljem mogu da obeshrabre pripajanja. Trece, poreski tretman stednje se razlikuje od zemlje do zemlje Cinjenica da su se spajanja i pripajanja u velikim zemljama vecinom odigrala u okviru granica moze jednostavno da bude posledica velicine, ali takodje moze da bude i rezultat protekcionizma. Trgovina uslugama. Iako ne dolazi do konsolidacije banaka na panevropskom nivou, banke i dalje mogu prekogranicno da ude svoje usluge. Takav vid konkurencije je ono sto je trebalo da Druga bankarska direktiva podstakne, a otklanjanje deviznog rizika bi samo to trebalo da pojaca. One mogu da otvaraju nove filijale i dolaze blize svojim klijentima da bi resile problem asimetricnih informacija. Ako pogledamo procenat lokalnih filijala banaka u okviru Evropskog ekonomskog prostora, vidimo da se jos uvek ne prepoznaje efekat jakog evra koji bi naveo banke da se premestaju u druge zemlje. Trziste obveznica Posmatramo trziste obveznica koje izdaju nacionalne vlade. Za vecinu vlada se smatra da su od poverenja, bar u finansijskom smislu. To je razlog zbog koga su kamatne stope na javne dugove smatraju nerizicnim i stoga direktno uporedivim, bez potrebe da se vrsi prilagodjavanje na rizik. Ako pogledamo kretanje kamatnih stopa na drzavne kratkorocne obveznice vidimo da su one decenijama bile najnize na nemacke obveznice. Sa obzirom na to da se smatralo da su druge valute slabije od nemacke marke, druge vlade su morale da placaju vece stope da bi se kompenzovao devizni rizik. To se naziva deviznim rizikom. Kako se dan uvodjenja evra priblizavao i postajao sve izvesniji, devizni rizik se smanjivao i vremenom je postao irelevantan. Trziste akcija Uz svu buku povodom globalizacije zapanjujuce je da trzista akcija karakterise domaca pristrasnost: i zaajmorpimci i stedise obicno vecninom posluju na domacem trzistu i drze domacu finansijsku aktivu. Jedan razlog za domacu pristrasnost je asimetricnost informacija investitori bolje poznaju domaca preduzeca. Drugi razlog je devizni rizik. Ta prepreka za

pokretljivost kapitala uklonjena je u evrozoni, tako da se moze ocekivati da se domaca pristrasnost javlja u manjoj meri. I to jeste zaista tako. Regulativa i supervizija Argumentacija. Sa obzirom na to da su finansijske institucije centralne u mnogom privredama, sistemski slomovi dovode do ozbiljnih poremecaja i ne ostavljaju ni jedno preduzece i ni jednog gradjanina bez stete. Kada je pad vednosti finansijske aktive rasiren, oni koji u svom posedu imaju velike iznose, mogu da postanu nesolventni. Mnoge finansijske institucije koje drze velike iznose aktive mogu da dozive slom, sireci problem na citavu privredu. Regulativa i supervizija. Da bi se smanjila ucestalost takvih katastrofalnih dogadjaja i da bi se cak i potpuno otklonili, rad finansijskih institucija je pravno uredjen. Tokom godina regulativa se menjala i postajala je sve sofistaciranija. Opsti cilj je da se obezbedi da finansijske institucije usvoje razborite strategije. To se posize tako sto se od njih zajteva da drze dovoljnu kolicinu visokokvalitetne finansijske aktive. Regulativa, opet, zahteva superviziju. Nije dovoljno da se donesu dobra pravila, kljucno je osigurati da se ona postuju. Prilagodjavanje regulative i supervizija jedinstvene valute. Regulativa se najvise odnosi na EU, a supervizija se sprovodi na nacionalnom nivou. Ukoliko bi se nacionalna regulativa razlikovala, finansijske institucije bi morale da se registruju u svakoj zemlji u kojoj bi zelele da posluju. To bi ometalo pokretljivost finansijskih usluga. Sto se tice supervizije, jedan argument za zadrzavanje supervizije na nacionalnom nivou je postojanje druge vrste asimetricnosti informacija, ovog puta izmedju supervizora i onoga ko je pod supervizijom. Drugi argument je supsidijarnost:ukoliko se ne pokaze kao nemoguca ili neefikasna, supervizija treba da se obavlja na nacionalnom nivou. Kanali monetrne politike Veza izmedju finansijskog sistema i monetarne politike je jaka. Fin. sistemi ne mogu da postizu dobre rezultate ako valuta nije dovoljno stabilna, amonetarna politika ne moze da delujen bez fin.trzista koje dobro funkcionise. Dobro funkcionisanje bankarskog sistema je kljucno za poverenje koje lezi u osnovi bilo kog novca. To je jedan od razloga zasto cb imaju direktan interes u pogledu kvaliteta fin.sistema. Drugi razlog je sto odluke vezane za monetrnu politiku prenose putem fin.trzista na dostuonost i troskove kredita. Glavno pitanje je da ta odluka vezana za politiku moze da ima razlicite i nezeljene posledice ub razlicitim zemljama. Postoji mnogo razloga zasto bi to moglo da bude tako: ECB odredjuje kratkorocnu kamatnu stopu. To moze imati razlicite efekte kod odredjenih zemalja.

Efekat kamatne stope u velikoj meri zavisi od znacaja bankarskih kredita Monetarna politika takodje deluje putem dk.

Zemlje EMU se razlikuju po sva tri osnova, sto povecava mogucnost da monetarna politika bude izvor asimetricnih sokova, a to predstavlja glavnu manu monetarne unije.

16. Medjunarodna uloga evra Klasicn obelezja novca se odnose na njegovu medjunarodnu ulogu. Eksterno, valuta moze da bude, sredstvo razmene koje se koristi u medjunarodnoj trgovini, obracunska jedinica i cuvar vrednosti koju koriste pojedinci i drzave u inosranstvu. Sredstvo razmene: fakturisanje trgovine Kad god se realizuje odredjeni izvoz, mora da postoji dogovor o valuti koja ce se koristiti za utvrdjivanje cene i da se nakon toga izvrsi placanje. Postoje odredjeni dokazi da evropska preduzeca sve vise fakturisu trgovinske transakcije u evrima. Ipak citav niz primarnih dobara na specijalizovanim trzistima se obracunava u US dolarima i tesko da ce u se u tom smislu nesto promeniti u skorijoj buducnosti. Obracunska jedinica: nosece valute na deviznim trzistima Devizno trziste je mreza finansijskih institucija koje medjusobno trguju valutama. Velikim delom valuta se zapravo ne trguje. Najvecim brojem transakcija obuhvacena je noseca valuta. Udeo evra 2001 god je znatno manji od zbira udela valuta koje ga sacinjavaju. To jednostavno odrazava nestanak deviznih transakcija izmedju valute zemlja koje su se prikljucile evrozoni. Pozocija dolara ostaje neugrozena, na orvom mestu. Cuvar vrednosti: trzista obveznica Velika preduzeca i vlade pozajmljuju na medjunarodnim trzistima tako sto emituju dugorocne duznicke finansijske instrumente, obveznice. To trziste je ogromno. Podaci pokazuju da sa udeo obveznica izdatih u evrima povecao nakon uvodjenja evra. Cuvar vrednosti: medjunarodne rezerve Sve nacionalne cb drze devizne rezerve sa ciljem da odrze poverenje u sopstvenu valutu i da bi ako je potrebno intervenisale na deviznom trzistu. Valute koje mogu da sluze kao cuvar vrednosti moraju da budu predmet velikog broja transakcija, kao i da se za njih pretpostavlja da ce biti stabilne na dug rok. Prema podacima vidi se da je evro napredovao od svog uvodjenja, ali se cini da dolar ostaje ubedljivo na poziciji vodece valute. Evro kao sidro valuta

Kada zemlja ne dozvoljava da dk slobodno pliva, mora da odredi sidro, ino valutu za koju je njena valuta rigidno povezana u manjoj ili vecoj meri. Sidro valuta, koja deluje kao obracunska jedinica, moze da bude jedna valuta ili korpa valuta. Veza moze namerno da bude neodredjena sto je poznato kao kontrolisano plivanje ili vrlo eksplicitna, krecuci se od sirokog puzajuceg raspona do potpunog uvodjenja strane valute. Od 100 valuta koje nisu klasifikovane u kategoriji slobodnog plivanja 2007 god njih 18 je koristilo evro kao sidro na ovaj ili onaj nacin. Paralelne valute Strana valuta moze takodje ponekad da se koristi zajendo sa domacom valutom i da ispunjava sve tri funkcije, sredstvo placanja, obracunska jedinica i cuvar vrednosti. Dolar je univerzalna paralelna valuta izbora, ali se koristila i nemacka marka u centralnoj i istocnoj Evropii turskoj, kao i francuski franak u severnoj Africi i Supsaharskoj Africi. U svim tim zemljama evro je zamenio nemacku marku i franak.