1. KOJA SU DVA OSNOVNA SHVATANJA O NASTANKU SVETA? TEOLOKO PODRAZUMEVA BOGA KAO STVORITELJA SVETA I OVEKA.

. NAUNO NASTOJI DA REKONSTRUIE GENETSKI RAZVOJ OVEKA 2. NAVEDITE SKUP SINDROMA KOJI RAZLIKUJU DOVEKA OD SVIH DRUGIH IVOTINJSKIH VRSTA, A KOJE LJUDI DELE U ODREENOJ MERI? a. USPOSTAVLJANJE VEZE MEU STVARIMA/POJAVAMA I ODNOSA IZMEU UZRKA I POSLEDICE. b. KORIDENJE I USAVRAVANJE ISKUSTAVA I VETINA I NEISCRPNA SPOSOBNOST UENJA I PRENOENJA ISKUSTAVA I VETINA NA POTOMSTVO. c. POVEZIVANJE POTREBA SA PREDMETIMA ZA NJIHOVO ZADOVOLJENJE. d. IZRAAVANJE JEZIKOM SAZNAJNOG I SPORAZUMEVANJA SA DRUGIMA. e. MENJANJE OKOLINE I STVARANJE NOVOG SVETA. f. VRENJE IZBORA IZMEU RAZLIITIH MOGUDNOSTI (SLOBODA). g. SAOSEDANJE SA DRUGIMA I RAZVIJANJE AFEKTIVNE VEZE. 3. OPIITE RAZLIKU IZMEU SIMBOLA I ZNAKA? SEMIOTIKA JE NAUKA KOJE SE BAVI SISTEMIMA ZNAKOVA I NJIHOVIM ULOGAMA U STVARANJU I RAZLAGANJU ZNAENJA, U OKVIRIMA DRUTVENOG IVOTA. POJEDINAC KORISTI ZNAKOVE DA BI SEBI PROTUMAIO OKRUENJE U KOME SE NALAZI I DA BI SVOJA SAZNANJA PRENEO DRUGIMA. SIMBOL JE NA IZVESTAN NAIN SUTINA IDEJE ILI STVARI KOJU PREDSTAVLJA. ON MOE IMATI BILO KOJI VID SLIKE ILI PREDMETA, ALI SE U NJEMU UVEK NALAZI NETO SIMBOLIZOVANO. SMATRA SE DA SIMBOLI POSEDUJU ODREENI FIZIKI OBLIK JER JEDINO TAKO MOGU UDI U LJUDSKO ISKUSTVO. 4. KOJE SU OSNOVNE PODELE MAGIJE? a. HOMEOPATINA MAGIJA PRIMENJIVANJE MAGIJE PO ZAKONU SLINOSTI. b. PRENOSNA MAGIJA UZ HOMEOPATINU INI SIMPATETIKU MAGIJU. (VEZA IZMEU RANJENOG OVEKA I ONOG KOJI GA JE RANIO...) c. JAVNA MAGIJA MAGIJA KOJA SE IZVODI ZA DOBROBIT CELE ZAJEDNICE. 5. KAKO BISTE DEFINISALI RAZLIKU IZMEU NAUKE I MAGIJE? OSNOVA MISAONOG PROCESA KOJI INI MAGIJSKU SLIKU SVETA, PREDSTAVLJA OPAAJNO MILJENJE KAO ODLIKA PRIMITIVNOG OVEKA, NASUPROT POJMOVNOM MILJENJU INTELEKTUALNO RAZVIJENOG POJEDINCA, KAO NAUNOM MILJENJU ZASNOVANOM NA ODNOSU UZROKA I POSLEDICA MEU POJAVAMA.

6. KOJA JE OSNOVNA FUNKCIJA MITA? MITOVI PREDSTAVLJAJU ARHITIPSKI MODEL STVARANJA, ONI SE BAVE POETKOM, NAINOM NA KOJI JE NETO NASTALO, PRAUZROKOM STVARANJA STVARI I BIDA. MIT JE OSNOVNA FORMA KAZIVANJA DREVNIH NARODA. OSNOVNA FUNKCIJA MITA JE FORMIRANJE MODELA SVIH ZNAAJNIH LJUDSKIH DELATNOSTI. 7. KAKO BISTE OBJASNILI ULOGU HEROJA BOANSKOG POREKLA U DRUTVU? MITOVI SVIH KULTURA SADRE UZVIENE OSOBE KOJE IMAJU IDEALNE OSOBINE I VETINE, A NJIHOVO POREKO JE GOTOVO UVEK POLUBOANSKO. LIKOVI MITOVA SU UGLAVNOM BOGOVI I NATPRIRODNA BIDA. TO SU ESTO POJEDINCI SA BOANSKIM POREKLOM I KAO TAKVI NISU DEO SVAKODNEVNOG IVOTA I DRUTVA. 8. OBJASNITE SIMBOLIKU FUNKCIJU MITA? PUTEM ULNIH SLIKA MIT OMOGUDAVA SAGLEDAVANJE I SPOZNAJU NESPOZNATLJIVOG. OPTE PREDSTAVE SE POSREDSTVOM MITA OPREDMEDUJU U ULNOJ STVARNOSTI POJEDINCA. UMESTNOST JE PO PRIRODI SIMBOLINA, ONDA NASTOJI DA NESHVATLJIVI I NESPOZNAJNI SVET PRENESE POSREDSETVOM ULA I DA GA PRIBLII POJEDINCU, PODJEDNAKO KAO I NJEGOVOM STVARAOCU. TAKO GRANICA IZMEU MITA I UMETNOSTI PRESTAJE DA POSTOJI. NA TAJ NAIN, JEDNA SLIKA MOE DA PREDSTAVLJA SIMBOL ZA NEKI MIT, IME SE OSTVARUJE I SIMBOLIKA FUNKCIJA MITA. 9. KAKVA JE ULOGA POETSKOG IZRAAVANJA U PRIPOVEDANJU MITA? POJAM NOVE MITOLOGIJE JAVLJA SE SA IDEJOM DA SE PRIRODA KOJA OKRUUJE OVEKA SIMBOLINO IZRAAVA, A NJENI ODSJAJI KOJI PROIMAJU ITAV SVET LJUBAVLJU I HARMONIJOM NISU SAMO PROIZVOD OVEKOVOG ULNOG DOIVLJAJA, VED PRE SVEGA NASTAJU KAO DEJSTVO DUHA UNUTAR OVEKA. MELETINSKI (1980) NAVODI DA SE MITOLOGIZAM U 20. VEKU JAVLJA KAO UMETNIKI POSTUPAK, KAO I ODNOS PREMA SVETU, NA KOME SE ZASNIVA TAJ POSTUPAK. TO JE PRISUTNO I U KNJIEVNOSTI I U POEZIJI. 10.OPIITE MITOLOKE ELEMENTE I NJIHOVE RAZLIITOST AROBNI BREG I ULIS. AROBNI BREG NAZIV UKAZUJE NA MITOLOKU OSNOVU. SANATORIJUM KOJI SE NALAZI NA VRHU BREGA, TIME ON JASNO ODVAJA GORNJI OD DONJEG SVETA, TO JE METAFORA ZA KRIZNO STANJE BUROASKE KULTURE UOI PRVOG SVETSKOG RATA. ULIS U ROMANU DOMINIRA VEITI OBRAZAC OCA. GLAVNI LIKOVI SU PESIMISTIAN IRAC, I SA DRUGE STRANE OPTIMISTINI ULIS.

UVOD U KOMUNIKACIJU 1. KOJI SU OSNOVNI ELEMENTI KOMUNIKACIJE? KOMUNIKACIJA SE SASTOJI OD SLEDEDIH ELEMENATA: POILJALAC, PRIMALAC, PORUKA I MEDIJ, KODIRANJE, DEKODIRANJE, ODGOVOR I POVRATNA SPREGA. 2. OBJASNITE KOMUNIKACIJU KROZ POJAM ZAJEDNITVA. ZAJEDNITVO U KOMUNIKACIJI PODRAZUMEVA PROCES DELJENJA PODATAKA, GDE NETO TO JE BILO POJEDINANO POSTAJE ZAJEDNIKO ZA GRUPU LJUDI. SISTEM KOMUNICIRANJA ZASNOVAN JE NA ODREENOM ZAJEDNIKOM ISKUSTVU GRUPE LJUDI I MOE BITI POTPUNO NEPOZNAT I NERAZUMLJIV DRUGOJ ZAJEDNICI. 3. NAVEDITE ETIRI NIVOA ANALIZE KOMUNIKACIJE PREMA TEJERU. a. INTRAPERSONALNI NIVO: INDIVIDUALNO PONAANJE I RAZMATRANJE REENJA PROBLEMA SLUANJA, ITANJA,... (RAZMENA INFORMACIJA) b. INTERPERSONALNI NIVO: ODNOSI SE NA KOMUNIKACIJU KOJA SE ODVIJA IZMEU DVE ILI VIE OSOBA. c. ORGANIZACIONI NIVO: ODNOSI SE NA MREE SISTEMA PODATAKA KOJI POVEZUJU LANOVE ORGANIZACIJE d. TEHNOLOKI NIVO: ODNOSI SE NA OPREMU, APARATE, PROGRAME ZA STVARANJE, UVANJE,... PODATAKA. 4. KOJE SU NAJVANIJE OSOBINE KOMUNIKACIJE? POVEZANOST SA KULTUROM (KULTURA ODREUJE NAIN PONAANJA, RAZMILJANJA I STIL POJEDINCA), TRAJNOST (TO JE NEPREKIDAN PROCES KOJI TRAJE OD ROENJA DO SMRTI), DINAMINOST (KOMUNIKACIJA JE PROCES KOJI SE NEPREKIDNO MENJA I RAZVIJA), INTERAKTIVNOSTI (KOMUNIKAIJA JE PROCES U KOM SE RAZVIJA RAZMENA PORUKA), NEPOVRATNOST (JEDNOM POSLATA PORUKA OSTAJE ZAUVEK ZAPISANA U DATOM TRENUTKU), KONTEKSTUALNOST (KOMUNIKACIJA SE UVEK ODVIJA U ODREENOM OKRUENJU I BITNO JE NJIME USLOVLJENA), SIMBOLINOST (SIMBOLI KAO NAUENI STVORENI KODOVI KOJI SE POVEZUJU SA OBJEKTIMA I OSEDANJIMA), KOORDINIRANJE ODNOSA SA OKRUENJE (KOMUNIKACIJA KAO PROCES U KOME SE OSTVARUJU, USKLAUJU,... ODNOSI) 5. KOJE SU ETIRI OSNOVNE FUNKCIJE KOMUNIKACIJE? KOMUNIKACIJA JE VIEDELATNI PROCES U KOME SE KAO ETIRI OSNOVNE FUNKCIJE IZDVAJAJU: INFORMACIJA, ZABAVA, POUAVANJE, UBEIVANJE

6. OBJASNITE RAZLIKU IZMEU VERBALNE I NEVERBALNE KOMUNIKACIJE? VERBALANA KOMUNIKACIJA OBUHVARA KORIDENJE JEZIKIH SIMBOLA KOJI IMAJU ODREENO ZNAENJE ZA UESNIKE U PROCESU KOMUNICIRANJA, A MOGU BITI IZRAENI USMENIM ILI PISMENIM PUTEM. NEVERBALNA (VIZUELNA) KOMUNIKACIJA OBUHVATA VIZUELNE NADRAAJE U KOMUNIKACIJI, KOJE OSTVARUJE IZVOR (POALJILAC) I NJEGOVO OKRUENJE I KOJI NOSE POTENCIJALNU PORUKU, KOJA IMA VREDNOST ZA PRIMAOCA (SLUAOCA). 7. KOJA SU OSNOVNA 4 NAINA UNUTRANJE, INTERPERSONALNE KOMUNIKACIJE? a. RAZGOVOR SA SAMIM SOBOM (UNUTRANJI DIJALOG TOKOM RAZMILJANJA) b. MENTALNE SLIKE (SLIKE KOJE OVEK ZAMILJA, PREDTSTAVE, BEZ REI) c. NEVERBALNO PONAANJE (PONAANJE KOJE PRATI UNUTRANJI RAZGOVOR DOK POJEDINAC NIJE SVESTAN TELESNIH POKRETA (MRTENJE, POMERANJE USANA)) d. VERBALNO PONAANJE (OVO JE REDAK VID PONAANJA I NAJEDE SE POJAVLJUJE KOD OSOBA KOJE IMAJU IZVESNE MENTALNE POREMEDAJE, I PREDSTAVLJAJU GLASNO IZGOVARANJE UNUTRANJIH DIJALOGA) 8. KAKO BISTE OBJASNILI POJAM UNUTRANJE BUKE? UNUTRANJI RAZGOVOR ILI UNUTRANJI DIJALOG MOE BITI I IZUZETNO OMETAJUDI UKOLIKO SMO U SITUACIJI KADA PREOVLADAVAJU UZBUENJA POPUT BESA, JER TADA OVEK NIJE U STANJU DA RAZMILJA I RACIONALNO SAGLEDAVA OKRUENJE UNUTAR I VAN SEBE. VELIKI BROJ EMOCIJA I MISLI STVARA NEOBINU ZBRKU TAKO DA OVEK ESTO ALJE PORUKE KOJE NISU U SKLADU SA NJEGOVOM LINODU. TO SE NAZIVA UNUTRANJOM BUKOM. 9. KAKO SE SVE OSTVARUJE FORMA UNUTRANJE KOMUNIKACIJE? OVEK NE DOIVLJAVA SEBE NA NAIN NA KOJI GA DRUGI DOIVLJAVAJU U SVAKODNEVNOM IVOTU, ALI MU UNUTRANJI RAZGOVOR BITNO POMAE DA SAGLEDA OKRUENJE NA NAIN KOJI MU JE NAJBLISKIJI I DA GA TAKO PROHVATI. TO JE POJEDINAC KOJI KOMUNICIRA SAM SA SOBOM U FORMI UNUTRANJEG DIJALOGA, PROCESA MILJENJA I ZAKLJUIVANJA, MOLITVE ILI INTROSPEKCIJE, MEMORIUDI PONEKAD SVOJE MISLI I NEKIM POMODNIM SREDSTVOM (BELEKE, DIKTAFON). 10. TA OBUHVATA IRE ODREENJE POJMA UNUTRANJE KOMUNIKACIJE? POD IRIM POJMOM UNUTRANJEG RAZGOVORA MOGU SE OBUHVATITI: DNEVNO SANJARENJE MATANJE, SNOVI I SPAVANJE, GLASNO ITANJE, ZAPISIVANJE MISLI I OPAANJE, KONCENTRACIJA, TUMAENJE NEVERBALNE KOMUNIKACIJE I KOMUNIKACIJA IZMEU POJEDINIH DELOVA TELA KOJI ALJU SIGNALE (PUTEM BOLA I SL.).

SPOLJANJA (INTERPERSONALNA) KOMUNIKACIJA 1. OBJASNITE RAZLIKU IZMEU JAVNE I PRIVATNE KOMUNIKACIJE? U ZAVISNOSTI OD TOGA DA LI JE KOMUNIKACIJA JAVNA LI PRIVATNA, U SVESTI SAGOVORNIKA JAVLJA SE POMISAO DA POSTOJI MOGUDNOST DA NEKO VAN KRUGA SAGOVORNIKA POSMATRA RAZGOVOR. KOMUNIKACIJA NA JAVNOM MESTU UKAZUJE NA MANJU UPOTREBU NEVERBALNE KOMUNIKACIJE I ISKAZIVANJE OSEDANJA. MEUTIM, AKO SE OBLIK JAVNE KOMUNIKACIJE ODVIJA NA BUNOM MESTU, NEVERBALNA KOMUNIKACIJA DE BITI IZRAAJNIJA. 2. TRI OSNOVNE FAZE KROZ KOJE PROLAZI RAZGOVOR? UTVRIVANJE SMISLA PORUKE,POSTAVLJANJE IDENTITETA, ZADOVOLJENJE MEUSOBNIH ODNOSA 3. TA PREDSTAVLJA NAELO KVALITETA U KOMUNIKACIJI? NAELO KVALITETA ODNOSI SE NA ISTINITOST ISKAZA. ISKAZ NE SME DA BUDE NEISTINIT NITI ZASNOVAN NA NEPROVERENIM I NEPOUZDANIM PODACIMA. 4. KOJE SU OSNOVNE FAZE USPOSTAVLJANJA ODNOSA SA DRUGOM OSOBOM? PREPOZNAVANJE NAJEDE TRAJE DESETAK SEKUNDI. UPOZNAVANJE FAZA ISPITIVIVANJA DA LI SU ZA DALJE DRUENJE. PRODUBLJIVANJE POJEDINCI RAZMENJUJU DUBLJE I LINIJE INFORMACIJE. UPARIVANJE U OVOJ FAZI LJUDI POINJU DA IH VIDE KAO PAR. 5. OBJASNITE FAZE ODNOSA IZMEU DVE OSOBE. ODNOS IZMEU DVE OSOBE IMA SVOJ POETAK, RAZVOJNI TOK I ZAVRETAK. POJEDINI ODNOSI (NAJEDE PORODINI) TRAJU TOKOM CELOG IVOTA, ALI SE VEDINA ODNOSA IZMEU LJUDI NAKON KRADEG ILI DUEG PERIODA ZAVRAVA. 6. KOJE SU TRI KOMPONENTE KOJE UTIU NA FORMIRANJE STAVOVA? OSOBA STVARA STAVOVE U ODNOSU PREMA POZITIVNIM ILI NEGATIVNIM ISKUSTVIMA, NA NAIN NA KOJI FORMIRA I PONAANJE, U ODNOSU NA VIENO PONAANJE DRUGIH LJUDI. STAVOVI SE SASTOJE IZ TRI OSNOVNE KOMPONENTE: AFEKAT (OSEDANJE), PONAANJE I KONGNICIJA (RAZUMEVANJE) 7. OBJASNITE RAZLIKU IZMEU FORMALNIH I NEFORMALNIH GRUPA. U ODNOSU NA NAIN NASTAJANJA,DVE OSNOVNE VRSTE GRUPA SU: a. NEFORMALNE ILI SPONTANE GRUPE NE POSTOJE FORMALNE ODLUKE O NJIHOVOM OSNIVANJU, OKUPLJAJU SE SPONTANO (PRIJATELJI) b. FORMALNE ILI VETAKE GRUPE POSTOJI ZVANINA ODLUKA O NJIHOVOM FORMIRANJU I SADRE SPECIFIAN CILJ.

8. KOJA JE FUNKCIJA DRUTVENOG KARAKTERA? (FROM) FUNKCIJA DRUTVENOG KARAKTERA SE SASTOJI U TOME DA UOBLII I KANALIE LJUDSKU ENERGIJU U OKVIRU DATOG DRUTVA RADI NEPREKIDNOG FUNKCIONISANJA DRUTVA. DRUTVENI KARAKTER U FROMOVOJ INTERPRETACIJI JE TIPINO PONAANJE LJUDI U ODREENOM DRUTV. SISTEMU, U SKLADU SA PRIHVADENIM VREDNOSTIMA I ZAHTEVIMA KULTURE. 9. KAKO SE OSTVARUJU PODRKA I UZAJAMNO RAZUMEVANJE U GRUPI? PREDSTAVLJANJEM IDEJA I MILJENJA, USMERAVANJEM PANJE KA ZADATKU, ISKRENOM I OTVORENOM KOMUNIKACIJOM, RAZUMEVANJEM DRUGIH LANOVA GRUPE, POSTAVLJANJEM PITANJA LANOVIMA GRUPE KAKO BI SE SAZNALO NJIHOVO MILJENJE, IZRAAVANJEM SPREMNOSTI DA SE SASLUAJU IDEJE OSTALIH LANOVA GRUPE 10.OBJASNITE ETIRI SUTINSKE OSOBINE MASE. MASA UVEK TEI RASTU, UNUTAR MASE VLADA JEDNAKOST, MASA PODRAZUMEVA ZBIJENOST, MASI TREBA USMERENJE. KULTURA GOVORNOG I PISANOG JEZIKA 1. KOJA JE RAZLIKA IZMEU PISANE I GOVORNE VERBALNE KOMUNIKACIJE? PRVA I OSNOVNA STRUKTURA U PISANOJ KOMUNIKACIJI JE U RAVNI SINTAKSE, NA NIVOU REI, A USMENA JE FONOLOKA, TO JEST U NIVOU GLASOVA. JEZIK POSTOJI KAO KONVENCIONALNO UTVREN SISTEM ZNAKOVA NASUPROT KOJEG SE NALAZI IVA RE GOVOR, KOJI JE STVARALAKI I SVEOBUHVATAN. 2. IME SE BAVI SOCIOLINGVISTIKA? SOCIOLINGVISTIKA PREPOZNAJE DRUTVENU USLOVLJENOST JEZIKA, DRUGIM REIMA, KADA, TA I KAKO REDI ODREUJU I OKOLNOSTI U KOJIMA SE NALAZIMO. SOCIOLINGISTIKA JE DISCIPLINA KOJA SE BAVI PROUAVANJEM UPOTREBE JEZIKA KAO SREDSTVA KONUMIKACIJE U SOCIOKULTURNOM KONTEKSTU. 3. TA JE ZNAK? POD POJMOM ZNAKA SE MOE TUMAITI SVAKI DOGAAJ ILI PREDMET KOJI JE POVEZAN U ISKUSTVU SA DRUGIM PREDMETOM ILI DOGAAJEM NA KOJI SE ODNOSI. SVAKA POJAVA DOSTUPNA ULIMA, PREDMET, IVO BIDE ILI DOGAAJ MOE POSTATI ZNAK. ZNAK JE UVEK U VEZI SA OZNAENIM. UVEK POSTOJI ODREENI MEUODNOS IZMEU ONOGA TO JE OZNAENO I ONOGA TO OZNAAVA.

4. KOJA JE RAZLIKA IZMEU KODOVA PONAANJA I KODOVA ZNAENJA? KODOVI PONAANJA RAGULIU NAINE PONAANJA ZAJEDNICE I POJEDINIH LANOVA, PROPISUJUDI IH I SANKCIONIUDI IH. TU SPADAJU ZNAKOVI I RAZNA DRUGA PRAVILA. KODOVI ZNAENJA ODNOSE SE NA SISTEME ZNAKOVA I POSEBNO SU ZANIMLJIVI ZA PROBLEME KOMUNIKACIJE. TO SU SISTEMI U KOJE SU ORGANIZOVANI ZNAKOVI I BITNO ZAVISE OD KULTURE I DRUTVENOG OKRUENJA U KOME NASTAJU. KODOVI PONAANJA I ZNAENJA PREDSTAVLJAJU KODIRANI SISTEM DRUTVENOG OPTENJA, KOJI JE BITNO ODREEN POJEDINCEM I OKOLNOSTIMA U KOJIMA SE NALAZI. TAKOE OZNAAVAJU I POJEDINCA U ODNOSU PREMA GRUPI ILI DRUTVU U CELINI. UE POSMATRANO, ONI NAGLAAVAJU ODNOSE IZMEU PO. I PRIM. 5. TA SU DIGITALNI, A TA ANALOGNI KODOVI? DIGITALNI KODOVI: KODOVI KOJIH SMO SVESNI, SAINJENI SU OD ODVOJENIH KOMPONENTI POVEZANIH PREMA PRAVILIMA. TU SPADAJU JEZIK I MATEMATIKA. (MOGU SE DEIFROVATI KORIDENJEM REINKA I SL.) ANALOGNI KODOVI: SADRE ODREENU VEZU PO OBLIKU SA STVARIMA NA KOJE SE ODNOSE, TJ. ANALOGIJU, KAO TO SU SLIKE, MAPE, POKRETI TELA. ONI SE NE MOGU UOPTENO ODREDITI PO ZNAENJU ZA SVAKU JEDINICU. 6. KOJE SU ODLIKE REDUDANTNE PORUKE? REDUDANTNA PORUKA JE VANA U SVAKODNEVNOM IVOTU I ODLIKUJE SE JEDNOSTAVNIM I BRZIM DEIFROVANJEM. OVAKAV OBLIK PORUKE SLUI POJEDINCU DA SE TO JEDNOSTAVNIJE SNALAZI U OKRUENJU, DA BRZO PRIHVATA I ITA PORUKE I DA NA ISTI NAIN NA NJIH ODGOVARA. REDUDANTNOST OMGUDAVA OLAKAVANJE SVAKODNEVNE KOMUNIKACIJE, NJENO POJEDNOSTAVLJIVANJE I POVRNE INFORMACIJE KOJE NE ZAHTEVAJU DUBLJE PSIHOLOKE ILI EMOTIVNE ODNOSE. 7. KAKVA JE DRUTVENA FUNKCIJA REDUDANCE? DRUTVENA FUNKCIJA REDUDANCE BAVI SE NAINOM KAKO DA SE PREVAZIU PRAKTINI PROBLEMI KOMUNIKACIJE, TJ. ONI VEZANI ZA TANOST ILI OTKRIVANJE POGREAKA, KANAL I UM, PRIRODU PORUKE I PUBLIKE.

8. TA OBJANJAVA PERLOKUCIONI ASPEKT ISKAZA? PERLOKUCIONI SPEKT ISKAZA SE ODNOSI NA EFEKAT KOJI ISKAZ PROIZVODI KOD SLUALACA. RETORSKE FIGURE PREDSTAVLJAJU UKRASE KOJI DOPRINOSE NEOBINOSTI I ORIGINALNOSTI GOVORA. FIGURATIVNI OBLICI IZRAAVANJA SUGESTIVNO DELUJU NA SAGOVORNIKE I UTIU NA USVAJANJE SADRAJA I INFORMACIJA. TO SU SVI PROPRATNI ELEMENTI ISKAZA PORED GOVORA, TO MOGU BITI UZDASI, GEASTIKULACIJA,... 9. OPIITE INDIREKTNE GOVORNE INOVE. INDIREKTNI GOVORNI INOVI SU, DAKLE ONI INOVI KOD KOJIH SE JEDAN ILOKACIJSKI IN IZVODI NEPOSREDNO KROZ IZVOENJE NEKOG DRUGOG ILOKACIJSKOG INA. INDIREKTNI GOVORNI INOVI OMOGUDAVAJU GOVORNIKU DA KAE JEDNU STVAR, DA PODRAZUMEVA TO, ALI I NETO DRUGO. 10.KAKVA JE RAZLIKA IZMEU METAFORE I METONIMIJE? METAFORA JE POREENJE KOJE SE ZASNIVA NA JEDNOJ ZAJEDNIKOJ OSOBINI DVA PREDMETA, PRI EMU SE NE POMINJE PREDMET KOJI SE POREDI, VED SAMO DRUGI PREDMET. METONIMIJA (GRKI METONYMIA, ZAMENA IMENA) JE FIGURA U KOJOJ SE VEZA IZMEU DVA POJMA OSTVARUJE LOGIKOM ZAISNODU, A NE PO SLINOSTI ILI SUPROSTNOSTI KAO KOD METAFORE.