Prvi deo

1.Objasnite kontekst u kojem se konstituie menadment kao nauna disciplina.

Pre-industrijska epoha je batinila bogato istorijsko iskustvo upravljakih vetina steenih u okviru razliitih ljudskih delatnosti.Otuda su mnogi principi, funkcije i naela upravljanja daleko stariji od menadmenta kao naune discipline koja nastaje u okrilju industrijskog drutva.Noviji i nauno utemeljeniji razvojni tokovi menadmenta pripadaju epohi s kraja XIX veka i vedim delom XX veku, a svoje ishodite i ukupna kretanja vezuju za industrijalizaciju kao proces koji je obeleio ovo razdoblje.Poetak menadmenta koji se oslanja na primenu naunih metoda u upravljanju najneposrednije povezujemo sa rodonaelnicima ove discipline-F.W.Tejlorom i A.Fajolom.

2.U emu se ogledaju doprinosi rodonaelnika menadmenta-Tejlora i Fajola?

Poetak menadmenta koji se oslanja na primenu naunih metoda u upravljanju najneposrednije povezujemo sa F.W.Tejlorom i A. Fajolom.Teejlorov pristup upravljanja okrenut je pojedinanom uesniku u proizvodnji.Za pojedinanog radnika na konkretnom radnom zadatku trebalo je utvrditi ,,najbolji nain'' za efikasno delovanje.Organizaioni metodi koji su to trebali da obezbede jesu kontrola rada, planiranje, jedinstvo naredjivanja, jasna odgovonost...Kljuan organizacioni faktor bio je raspon kontrole definisan kao tano utvrdjeni broj radnih pozicija za iju kontrolu je neko nadlean i odgovoran, po strogo utvrdjenoj piramidalnoj hijerarhiji.Anri Fajol otvorio je put usvajanju, naunom definisanju i primeni osnovnih principa menadmenta: podela rada, autoritet, disciplina, jedinstvo u upravljanju, princip subordinacije, duh zajednitva, nagradjivanje...

3.Koji su kljuni resursi industrijske epohe?

Sredinji zahtevi industrijskog doba orijentisani su na proizvodnji i potronji, sa tritem kao centralnim drutveno-ekonomskim odnosom koji modeluje njihovu simbiozu. Klasini, odnosno spoljanji resursi industrijski orijentisane civilizacije, poput ekonomije, energenata i ekologije, gotovo su iscripljeni u cilju povedanja obima i efikasnosti proizvodnje, te ih danas zamenjuju novi, obnovljivi resursi, poput znanja i informacije.

4.Koje su kljune karakteristike i zahtevi upravljakog koncepta zasnovanog na tradicionalnoj piramidalnoj institucionalnoj strukturi?
Jedna od najvedih tekovina i uporite industrijskog razdoblja jesu institucije odnosno institucionalni poredak.Njihova upravljako-organizaciona struktura dugo je obezbedjivala proizvodno efikasno, egzistencijalno pouzdano i prosperitetno radno i ivotno okruenje.To je u osnovi vojniki, hijerarhijski model institucionalnog organizovanja koji je imao za cilj da dugorono obezbedi proizvodnu efikasnost i razvojnost.Istovremeno, svojom piramidalnom formom institucija je bila u stanju da apsorbuje i uposli veliki broj ljudi, ime je doprinosila socijalnu stabilnost.Moda je i od najvedeg znaaja bila injenica da su institucije industrijskog doba nudile ideju o doivotnom zaposlenju.Te i takve institucije industrijskog poretka bile su centralni teren implementacije znaja i vetina koje su svoje poreklo imale u menadmentu.Institucije koje su bazirane na piramidalnoj institucionalnoj strukturi imaju trajni karakter,

fiksne su i stabilne.Odluivanje, naredbodavne funkcije i informacije su jednosmerne i kredu se od vrha piramide.

5.Koji su resursi novog postindustrijskog poretka?

U potrazi za novim resursima i novim tehnologijama, naravno i tritima, razvijena drutva se sve vie udaljavaju od industrijskog koncepta.Mehaniko-elektrine, na koje se oslanjala industrijalizacije, smenjuju savrenije i neuporedivo efikasnije elektronske tehnologije koje pripadaju novom postindustrijskom konceptu.Stare, neobnovljive resurse potiskuju novi.Sada su to znanje i informacije.Znanje postaje sredstvo razvoja nove drutvene svesti koja odgovara novoj stvarnosti.Ono je kljuni potencijal koji je potreban drutvu da bi bilo u stanju da tumai promene oruenja i prilagodi im se.

6.Koji su kljuni zahtevi upravljakog koncepta u novom postindustrijskom razdoblju?

Organizacioni okvir delovanja, u postindustrijskom razdoblju, sve ede nije vrsta, dugorono projektovana piramidalna struktura klasinih institucija.Institucije novog tipa nemaju trajni ved privremeni karakter.Novi i podesniji okvir ima arhitekturu fleksibilne organizacije koja ,, moe izabrati i izvravati u ma kom trenutku samo neke od svojih brojnih funkcija.Nova organizaiona struktura nije stabilna i fiksna.Upravljanje savremenim organizacionim strukturama je drugaije.Centri upravljanja novog doba podsedaju, kae R.Senet, na daljinski upravlja(remote controle) koji ima kapacitet da u ma kom trenutku aktivira bilo koju od mnogobrojnih funkcija koja de pokrenuti neki od raspoloivih resursa ma gde se nalazio.Velike nultinacionalne korporacije rapolau razliitim resursima, njihovim funkcijama i potencijalima na mnogobrojnim geografskim pozicijama. Upravljaki mehanizam im omogudava njihovo aktiviranje (ili gaenje)u zavisnosti od aktuelnih poslovnih opcija.Izmedju onih koji su neposredni izvrioci i upravljakih struktura postoji ,,transakcija a ne odnos.,,Oni na periferiji duni su samo da pokau rezultate rada onima u centru.Zaposleni su preputeni sami sebi i ne oekuju, kao u nekadanjem dugoronom odnosu, da im organizacija pomogne kada im pomod bude bila potrebna.Fragmentiranost pozicija zaposlenih u novim organizacijama onemugudava uspostavljanje vrdih neformalnih veza koje vodu duhu zajednitva, to je princip menadmenta koji je jo Fajol identifikovao.Iskustvo, koje je nekada bilo veoma cenjeni rezultat dugoronog angamana i temelj sticanja vetina, izgubilo je na vrednosti.Novi upravljaki pristup nije zainteresovan za ,,mentalni sklop orijentisan na prolosti, ali bez lekcija istorije jer on sputava mogudnost sagledavanja promena.Glavne proizvodne funkcije preuzimaju maine, te je ovek izmeten iz sredinje pozicije u proizvodnji, njegova funkcija prestaje da bude odluujuda ved postaje pridodata i sporedna.ovek novog doba svojim sposobnostima mora da odgovori na tri izaizova: Vreme Talenat ,,Kako se odvojiti od prolosti?

Savremeno radno angaovanje je kratkorono, okrenuto projektu ili konkretnom zadatku a ne fiksnom i dugoronom funkcionisanju.Ono zahteva prilagodjavanje i spremnost na promenu.Drugi izazov govori o radikalno izmenjenom pristupu u vrednovanju potrebnih radnih sposobnosti.Vetina, umede i sposobnost dobrog obavljanja samo jednog posla.Tredi izazov opominje da tradicija, iskustvo

i poloaj, na kojima je ovek industrijskog doba temeljio svoju poziciju unutar institucija, nisu vie od znaaja.One mu ne obezbedjuju nikakve garancije.

7.Koje su kljune novine u upravljanju i organizovanju u okviru medijske prakse?

Inovacije u komunikacionim tehnologijama predstavljaju najznaajnij iskorak od indistrijskog ka postindustrijskom konceptu.One su najvii stepen primene ostvarile u okviru delatnosti medijaradio, televizija, video, internet...Ove tehnologije sve manje pripadaju industrijskom konceptu.One su po mnogo emu blie nastupajudem postindustrijskom i informatikom dobu.Razvoj medijske sfer neprestano protie u znaku procesa konvergencije odnosno uzajamnog pribliavanja medija.Uspostavljanje jedinstvene digitalne tehnoloke osnove omugidide dalji korak u tom pravcuspajanje medija odnosno medijske integracije.U tehnolokom smislu medijska integracija podrazumeva razliite ali digitalizovane signale odnosno spajanje razliitih tipova medija kao to su: tekst, zvuk, slike, grafike. video, film...Signali se u digitalizovanoj formi sjedinjuju preko raunarske tehnologije, koja ih, uz odgovarajudi hardver i softver, prima, uva. obradjuje ili demonstrira.Nacionalne granice postaju tesan poslovni i organizacioni okvir za delovanje velikih multimedijskih konglomerata.Pregogranini protok medijskih sadraja je glavna karakteristika njihovog trinog nastupa.Broj ovih mamutskih organizacija nije veliki, ali njihov uticaj i udeo na medijskom tritu jeste.Proces konglomeracije i preuzimanja manjih medijskih organizacija od strane velikih, koji se esto odvija po modelu takozvanog ,,neprijateljskog preuzimanja, nije okonan.Ne treba sasvim iskljuiti mogudnost da u bliskoj bududnosti dodje do fuzije u okviru ,,velike petroke( Time Warner, News Corporation, Viacom, The Walt Disney Company i Bertelsmann), te da o informisanosti, kulturi i zabavi, dakle duhovnom ivotu itave planete, odluuje samo jedan ovek.

Drugi deo

1.Objasnite znaaj ,,medijskog opismenjavanja u kontekstu savremenog obrazovanja.

Jedno od vanih pitanja u vezi sa celokupnim korpusom izuavanja medijske prakse odnosi se na razumevanje prave prirode i sutine medija.Do tog razumevanja se ne moe dodi bez analitikog i produbljenijeg sagledavanja mnogobrojnih fenomena koji se direktno ili indirektno vezuju za ovu praksu.To nas najneposrednije dovodi u vezu sa jednom sve oiglednijom savremenom potrebom i izraenijim zahtevom koji se odnosi na medijsko opismenjavanje, koje u svojoj osnovi upravo podrazumeva razumevanje prirode medija.U najoptijem smislu se u vezi sa tim pitanjem moe konstatovati karakteristina situacija po kojoj je nivo medijske pismenosti kroz itavu istoriju bio u znaajnom zaostatku u odnosu na medijske potencijale i potrebu da se oni razumeju i njime ovlada na adekvatan nain.Za razliku od pre-industrijske civilizacije koja je negovala i razvijala govornu kulturu kao osnovni vid komunikacije, dansnja industrijska i post-industrijska civilizacija deluju nezainteresovano za irenje medijskog obrazovanja i medijske pismenosti kao temeljnog uslova za pravilno koridenje i razumevanje savremenih vidova elektronskih komunikacijaTo za posledicu ima da najvedi deo planetarne populacije ne poznaje vladajudi jezik epohe u kojo ivi- ,,ako se komunikacija prebacuje sa rei na video, moramo da nauimo novi jezik interakcije.Ni u Americi

koja predvodi medijsku globalizaciju ne postoji sistematian vid obuavanja za itanje medijskih poruka i uspostavljanje kritikog odnosa prema njima.Pojedine evropske zemlje su tek od nedavno u kolske programe uvele izvesne sadraje koji ukazuju na razumevanje drutvene potrebe za medijskim opismenjavanje.Drutveni ambijent novijeg doba koje je karakteristino po intenzivnoj medijskoj praksi u najvedoj meri je izloeno medijskim uticajima.Mediji neprestano modeluju vladajude obrasce drutvenog ivota i drutveni ambijent u celosti.

2.U kakvoj su korelaciji Le Bonova tumaenja psihologije gomile sa savremenim tumaenjem fenomena masovne publike?
Era elektronskih medija je veoma intenzivno propradena fenomenima ,,masa, ,,masovnost, ,,masovnom psihologijom...i u skladu sa tom okolnodu ne manjkaju ni teorijska interesovanja koja su okrenuta njihovom promiljanju.Jedan broj teorijskih radova nastalih potkraj XIX veka disciplinarno pripadaju istraivanjima kolektivne psihologije.Medju tim radovima se izdvaja delo ,,Psihologija gomila Gustava Le Bona.Znatno pre poetka elektronske ere koja de uticati na razliite oblike ,,masifikacije Le Bon uoava poetak ,,doba gomila.Le Bon smatra da de ispoljeni drutveni trendovi koji vode ka ,,dobu gomila ne samo nastaviti ved da de biti osnaeni daljim tehnolokim promenama.Le Bon u svoja razmatranja nije na najneposredniji nain ukljuivao nadolazede doba masovnih elektronskih medija.Medjutim on nam u svojim radovima daje izvanredne smernice za mnoge pojave koje de sa elektronskom erom vrlo brzo uslediti.U prvom redu to je ,,sila gomile- ,,ova je sila jedina koja de didi i koja izgleda da de uskoro natkriliti ostale.Mnogi parametri ukazuju da se masovna publika pod uticajem elektronskih medija vrlo esto ponaa upravo kao gomila.Osnova koja spaja ove dve naoko razliite kategorije predstavlja jedinstven teren kolektivne psihologije.U konvencionalnom tumaenju gomila je bilo kakav skup pojedinaca.Stanovite psihologije ukazuje na njenu znatno kompleksniju dimenziju.Stav psihologije je ,,da je drutvo vie nego obian zbir pojedinaca te da ,,grupa misli, oseda i deluje potpuno drugaije nego to bi to inili njeni lanovi pojedinano.Le Bon navodi tri razloga koja su uzrog da se jedinka menja i da mnotvo jedinki pripadajudi gomili poprime nove psiholoke karakteristike. Jedinka usled samog broja koji ini gomilu dobija osedanje modi koje ini da se ona podaje instinktima koje bi, da je sama, obuzdala; osedanja i svi postupci u gomili su zarazni do tog stepena da jedinka vrlo lako rtvuje svoj interes interesu optosti; povodljivost pojedinaca za ponaanje gomile- ljudska vrsta sklona je oponaanju, tj. ,,ugledanju jednog na drugog u psotupcima.

Le Bonovi stavovi koji se odnose na ideje, razmiljanja i uobrazilje gomile u jo vedoj meri pribliavaju njegovu teoriju mogudstvu implementacije na terenu masovne medijske publike.Da bi ideje postale popularne i pristupane gomilama moraju da se ,,zadenu vrlo prostim oblikom.Ovo su, osnovni postulati medijskih manipulacija- politiko-propagandnih, marketinkih idr. Gomilama su blia osedanja od razmiljanja- ,,Lanac logikih razmiljanja potpuno je neshvatljiv za gomile..Gomile su nepodobne da imaju kakvo drugo miljenje osim onoga koje im je nametnuto.Ovo se u potpunosti podudara sa savremenim i veoma rasprostranjenim

postupkom medijske manipulacije tzv. afektivnom manipulacijom, koja se temelji na osedanjima.Sklonost uobraziljama a ne injenicama je takodje odlika gomila- ,, Gomile nikada nisu bile edne istina...Ko gomile ume da obmane prividnodu, lako im postaje gospodar.Ovim Le Bon u potpunosti anticipira budude teorijske stavove o medijskoj istini koja se ne zasniva na injenicama, ved na prividu.Podruje nesvesnog je kljuno za sve oblike aktivnosti gomila.Nacistiko razdoblje je na najoigledniji nain potvrdilo tanost i primenljivost najranijih saznanja iz domena kolektivne psihologije u manipulisanju gomilama odnosno masama.Sam Hitler je bio veoma svestan injenice da put do vlasti i modi vodi preko zadobijanja podrka masa.Savremeno doba sa pojavom Interneta odnosno raunarskih mrenih komuniokacija na jedan nov nai ponovo aktuelizira fenomen gomila.Re je o najrazliitijim on line ili sajberzajednicama koje okupljaju tzv. surfere.Pretpostavka za formiranje gomila odnosno masa su sad drugaije- danas se mase formiraju na potencijalu umreenosti koji ne zavisi od njihovog izlaska na ulicu.To su virtuelne gomile koje nisu povezane zajednikom lokacijom ved zajednikim interesovanjem.Svaku od ovih zajednica unutra sajber-prostora odlikuje jezik kompjuterske komunikacije.Neki ovu tezu tehnodrutvenosti nazivaju pseudozajednicama tvrdedi da one stvaraju iluziju socijalnog povezivanja.Uz bavljenje marginalnim dutvenim pitanjima i bez vrdih unutranjih veza, ove nove ,,blic gomile ne ispoljavaju znaajan socijalni uticaj.

3.Navedite karakteristike Benjaminovog tumaenja pozicije umetnosti u dobu tehnike reprodukcije.

Dvadesetih godina prolog veka, kada je Benjamin objavio svoj uveni esej ,,Umetniko delo u veku svoje tehnike reprodukcije, mnoge tehnologije, posebno one na kojima poivaju elektronski mediji, nisu jo bile u masovnom opticaju, pa se njegova ukazivanja na prirodu promena koje nove tehnologije unose u umetniku praksu doivljava kao svojevrsno anticipiranje promena koje de tek uslediti.Benjamin je veoma dobro znao da je vreme dodira sveta umetnosti sa tehnikama koje omoguduju reproducibilnost znatno starije od pojave fotografije i filma o kojima on teino govori kao umetnikim disciplinama koje su zasnovane na principima tehnike reprodukcije.Ono to nam on saoptva je uverenje da se fotografijom i filmom definitivno uvrduje dominacijatehnoloki zasnovane umetnike prakse.Ved u dobu o kojem on govori obrasci umetnike prakse su u svom najvedem delu gotovo prestale da lie na tradicionalne.Umetnost po svemu sudedi nije vie stvaralaka aktivnost kojom dominiraju estetski doivljaji i celokupno ivotno iskustvo stvaraoca.Prioritet preuzima tehnoloki okvir u kojem stvaralaki angaman pretae u razliite materijalne i ulno dostupne forme.Taj princip se u daljem toku stvari samo potvrdjuje-,,Zbog toga je uede stvaraoca u finalnom proizvodu sve manje, da bi na kraju bilo svedeno samo na autorska prava...

4.Objasnite tehnoloku uslovljenost medijske delatnosti.

Odavno je konstatovano da su kulturi novog doba blia i primernija tehnika nego antropoloka ili umetnika tumaenja i interpretacije.Danas smo uveliko svesnni da je kljuni pokreta promena i nosilac razvojnih tokova koji su kulturi dali takvo usmerenje bila nauno-tehnoloka revolucija iji su se uticaji kroz dui period protegli na sve dimenzije ljudske egzistencije. Taj

revolucionarni preobraaj imao je najmanje dva centralna toka.U osnovi i jednog i drugog su nauna otkrida ija primena dovodi do revolucionarnih tehniko-tehnolokih izuma.Najpre je, nakon prvih velikih novovekovnih tehnikih pronalazaka, u prvom redu parne maine, uspostavljen jedan novi, industrijski delatni koncept koji de svoju odrivost i razvoj temeljiti na kontinuiranoj proizvodnji i potronji.Sredinu odrednicu novog koncepta predstavlja proizvodna efikasnost.Drugi neto kasniji razvojni pravac obuhvata ne manje znaajan korpus naunih otkrida iz ije primene sledi niz tehniko-tehnolokih pronalazaka kao to su fotografija, razliiti fiziko-hemijski procesi, pronalazak elektromagnetnih talasa, beleenje zvuka i pokretnih slika..Direktan produkt ovog razvojnog procesa su mediji.Mnoga dostignuda de se ispostaviti kao podloga nastajanju i primeni novih oblika komunikacije iz kojih de vremenom proistedi razliiti medijski sektori- film, radio, televizija, Internet...Referentna odrednica i kljuno postignude ovog razvojnog pravca su bre komunikacije.Dva, u poetku unekoliko razdvojena razvojnorevolucionarna pravca se vrlo brzo organizaciono tehnoloki integriu i slivaju u jedinstven proces medijsko-tehnoloke kulture.Nauna otkrida ija je primena dovela do razvoja novih medijskih tehnologija modifikovala su ivot vie nego to se oekivalo-,,Mediji igraju centralnu ulogu u ljudskom ivotu; njihov neverovatni razvoj vodi do promena koje zaista niko nije u stanju da sagleda u svojoj sveobuhvatnosti.(Encesberger).

5.Koje su odlike nove ,,medijske estetike?

Kultura novog doba je karakteristina po btino izmenjenim ciljevima.Cilj nije vie da se kreira originalna i pojedinna ved multiplikovana i reproducibilna vrednost koja de, posredstvom medija i trita, obezbediti snaan ekonomski uticaj ili ekonomsku dobit.Tehnike reprodukovanja jedinstvenu pojavu umetnikog dela zamenjuju masovnom, medijski posredovanom-estetska dimenzija se zamenjena pokretljivodu.Kultura novog doba je u prvom redu tehnika odnosno medijska kultura.Njenu okosnicu ne ine tradicionalne umetnosti ved sadraji koji su orijentisani na masovni korisniki domen- ultura popularni filmovi, televizijska produkcija, Internet komunikacije...Ubrzanost komunikacija i mogudnost da se one kreiraju i kroz nove medijske forme distribuiraju doivljavaju se kao napredak iza koga se prikrivaju pa tako i nedovoljno opaaju zamke novih vidova ukidanja slobode.Dobar deo sadraja koji se nude moe se klasifikovati kao ,,plima imbecilnosti.(U.Eko).Nesvesno i nekritiko prihvatanje novih obrazaca pretvorilo je medije u ,,zatvore bez zidova za njihove ljudske korisnike.Sve ede se govori i o estetici novog doba utemeljenoj na medijsko-tehnolokoj praksi.Naputanjem kanona tradicionalne umetnosti, novi kulturni obrasci nisu u potpunosti odbacili ideale tradicionalne umetnike prakse- kreativnost, imaginacija, stvaralake slobode...manje ili vie uspeno su transportovani i veto integrisani u praksu kreativnih industrija.Uprkos injenici da se stvaralaki potencijal masovne kulture svojim naglaenim pragmatizmom definitivno udaljili ljudsku zajednicu od koncepta lepote i duha tradicionalne umetnike prakse, oni su i nesumljivo otvorili mogudnost raspravljanja o estetici novog doba u kojoj samo estetiko nije vie nuni predmet estetike nego su to u vedoj meri ,,vanestetski sadraji.U tom procesu transformacije ka novoj estetici uloga medijja kao sredstva posredstvom kojih se ostvaruje ,,instrumentizovanje estetskog uma je ogromna-,,mediji delujudi na temelju mogudnosti koje diktira njihova vlastita

struktura, medijske poruke pretvaraju u estetske, kao i obratno, iz ega proistie da i neestetski sadraji mogu postati predmet estetike.Oslonjeni na komunikacijski potencijal medija, snano inaugurisana estetika novog doba vremenom de zaustaviti sve vaniju ulogu i u arbitrai tradicionalne umetnike prakse.Vaedi i opteprihvatljivi ,,vrednosni i ,,struni sudovi, ukusi a sa njime i uede ili potronja u kulturi bide projektovani iz medijskog sistema.Tehnoloki, medijski i ekonomski determinizam savremenog doba uslovio je postepeno odustajanje od autonomije i stvaralakih sloboda i doveo do nunog utapanja u novonastale obrasce ivota i rada.

6.Kako ,,umetniki sistem prerasta u ,,kulturni sistem?

Nove razvojne tendecije menjaju drutvenu ulogu i znaaj umetnosti.Suoena sa svetom tehnologije, tradicionalna umetnost prestaje da postoji kao iskljuiva kreativna kategorija.Umesto tradicionalne kulture koja je podrazumevala umetnike discipline sada imamo itav korpus medijsko-tehnolokih disciplina.Poinje da se formira jedna ,,nova kultura koja preti da ugui tradicionalne kulturne sadraje.Novi produkcioni sistemi nude nove mogudnosti ali namedu i nove kreativne obrasce koji moraju biti uskladjeni sa pravilima sistema:efikasna i sve veda proizvodnja koju prati odgovarajuda potronja.Pod uticajem pravila industrijskog koncepta menja se i sama priroda umetnike prakse i umetnikog sistema u celini.Umetniki sistem vremenom prerasta u kulturni sistem u kojem se broj onih koji uestvuju znatno proiruje.Dok je umetnikim sistemom dominirala tradicionalna relacija koju ine umetnik i njegova publika, sad im se u novonastalom kulturnom sistemu pridruuju sudionici.Stvaralaki domen koji pripada samo umetnicima proiruje se uedem kreativnih industrija, koje kategoriju publike transformiu u masovnu i potroaki orijentisanu.Ovima se pridruuju i donosioci odluka, odnosno centri ekonomske i politike modi, koji odluuju o kulturnoj politici i ekonomskim investicijama u kulturi.Najzad tu je i etvrta ,,porodica posrednici, koju ine kritika i mediji,koji, donosedi vrednosne sudove, posreduju izmedju produkcije i korisnika.Tradicionalna i bliska relacija izmedju umetnika i publike prerasta u trite, hladan i razdvojen, drutveno-ekonomski odnos u okviru kojeg se ostvaruje razmena robe i novca.Novonastalim kulturnim sistema, u skladu sa industrijskim postulatima, dakle umesto tradicionalne relacije umetnik-publika, poinje da dominira trite i odnosi ponude i potranje.

7.Objasnite Maklaunov stav- ,,medij jeste poruka.

Tvrdnjom ,,medij jeste poruka,Makluan nagovetava pravuu prirodu i dubinu drutvenih promena kojima je praden razvoj medija.Nosioci promena nisu medijski sadraj ved su zapravo to sami mediji koji svojim prisustvom radikalno menjaju uslove drutvenog ivota.Medij preko kojeg primamoinformacije vr na nas snaniji uticaj od samih informacija.Dakle, sam medij po sebi je nosilac drutvenih znaenja.Mod medija je, sama po sebi, odista velika, ali, kako smo ved istakli drutvenu prirodu te modi odredjuju naini koridenja medija.Oni koji bi da steknu mod u savremenom drutveno-politikom i ekonomskom ambijentu, veoma dobro znaju da to nije mogude bez predhodnog ovladavanja medijskim sistemom.Otuda masovni mediji uveliko ne

predoavaju ljudima svet kakv on jeste, ved kakav bi on trebao da izgleda iz perspektive onih koji medijima upravljaju.

8.Koji su karakteristini Bodrijarovi stavovi o uticaju medija?

U svom tumaenju medija, an Bodrijar, istie da mediji danas ne prenose injenice.Oni, kae Bodrijar, neutraliu stvarnost.Mediji oblikuju informacije- a time i na doivljaj realnosti, to u prvi plan stavlja tezu da se mediji mogu zloupotrebiti i da se njima moe manipulisati.Senzacionalnim priama i slikama, kao i izborom informacija koje de preneti, mediji dananjice stvaraju javno mnejnje i snano utiu na uverenja masovne publike.Medijsko okruenje i cyber-prostor koji ono stvara postaje konstitutivan za moderno poimanje stvarne realnosti.Medijski sitem je prevashodno sistem simulaciji u kojem(zlo)upotrebom medija medijska slika prerasta u nepostojedu hiperealnost, simuliranu stvarnost, u kojoj vladaju zakoni inscenacije.Tamo gde se i ne oekuje, mediji de samim svojim prisustvom, kae Bodrijar, proizvesti dogadjaj-,,ukoliko negde primetite televizijsku ekipu, budite sigurni da de se neto ved dogoditi.Bezbroj je primera kojima se moe pokazati kako mediji ili proizvode dogadjaje ili utiu na njihov tok.Savremen ovek, po Bodrijaru, ivi u eri simulacije, u eri masovnog proizvodjenja informacije, komunikacije, zabave, znanja, kompjuterizacije i virtuelne stvarnosti, u kojoj stvarnost de facto vie nije, ved neprestano biva ne produkovana, ved simulirana.Tako se dolazi u paradoksalnu situaciju da virtuelno postaje daleko zanimljivije od svakodnevnice a medijski sadraji bivaju osamostaljeni i otudjeni u odnosu na ovekovu egzistenciju.

9.Navedite razlike izmedju tradicionalne ,,kulture sedanja i nove ,,kulture zaboravljanja u kontekstu digitalizacije.
Potreba da se najvrednije ljudske pa i prirodne tvorevine koje svedoe o ovekovom postojanju i trajanju sauvaju u najautentinijem mogudem obliku i kao takve dopru do bududnosti, u neposrednoj je povezanosti sa realnom kratkotrajnou ljudske egzistencije i ovekovim nastojanjem da sopstvenu konanost prevlada upravo kroz uspostavljanje kulture sedanja.U tu svrhu, ovek istrauje, sabira, sakuplja, snima dokaze i u najrazliitijim formama prenosi dokaze o svom trajanju.Ova vrsta ovekovog delovanja prisutna je od najranijih perioda.Kroz istoriju on je, zavisno od razdoblja, neprestano osnaava i usavrava.Nije li pismo jedno od prvih najznaajnih ovekovi dostignuda koje de mu pomodi da sauva pamdenje?To isto moemo redi i za izume tampe, litografije, fotografije, kinematografa...Sve to skupa ini ,,kulturu sedanja koja sakuplaj i potuje odbaene i istroene memorabilije.Kulturni sistem za krajnji cilj ima transformaciju kulturnog stvaralatva u pamdenje; to je izbor izmedju mnogih umetnikih proizvoda upravo onih koji de biti dodati tezaurusu stvarnom tekuistorije.Duhovna klima novog digitalizovanog doba nije zainteresovana za tradicionalne vrednosti-,,digitalni duh moderne globalne ekonomije i informatike tehnologije sve vie ak, dovodi u pitanje i samu egzistenciju umetnosti kao duhovne i kreativne paradigme ljudske civilizacije.Moda se jo veda opasnost krije u injenici da je drutvo u kome ivimo prevashodno odredjeno potronjom a ne sabiranjem i uvanjem te kao takvo ugroava vitalni princip ljudskog trajanja i odnosa prema duhovnim i materijalnim vrednsotima.Potronja, odnosno prodaja i kupovina roba, pradene imperativom ,,ovde i sada

ispostavlja se kao opti obrazac kojim se prolost i bududnost rtvuju u interesu posesivnosti i hedonizma sadanjosti i njene opsednutosti trenutnim ispunjenjima.U takvim okolnostima su i masovni mediji ,,tehnoloki i ekonomski iskljuivo orijentisani na sadanji ternutak, a ne na trajno uskladitenje prolosti.Digitalizovane elektronske komunikacije i masovni mediji, u svojoj usredsredjenosti na podsticanje potronje, indiferentni su prema prolosti i ne posveduju panju trajanju onoga to je na odredjeni nain uskladiteno.Izvesno je da savremene tehnologije koje su sve ede u funkciji beleenja, uvanja i prenoenja sadraja koji ulaze u nae kolektivno pamdenje ne nude vie onu izvornu formu koja je potrebna naoj percepciji i stvarnom doivljaju istinskih vrednosti koje pripadaju kolektivnom pamdenju.Zahvaljujudi tehnikoj okolnosti, kakva je Internet, postali smo sveprisutni i svevidedi, to je znaajno proirilo nae izvore saznanja, ali nedovoljno da zapaamo da su sadraji koji nam se nude samo ,,senke autentinih sadraja.Ogroman broj tzv. image datoteka na Internetu, gde su uskladiteni snimci-digitalni zapisi ostavljaju sam blag i neupeatljiv utisak.Sasvim je sigurno da takav utisak nede potrajati niti de nadi mesto u njihovoj dugoronoj memoriji.Oni ostaju nista drugo do lako dostupna i povrna informacija o nekom sadraju.Opravdana je zapitanost da li jeda medij, poput interneta, koji je usmeren ka najbroj mogudoj i kratkoronoj komunikaciji, moe biti podloga dugoronom pamdenju na kojem se temelji kulturna batina.On je po svemu sudedi nepodesan za takvu namenu.Postavlja se i pitanje pouzdanosti novih digitalnih tehnologija za uvanje vanih sadraja.U dosadanjoj praksi se pokazalo da je jedna takva nematerijala, binarna forma,nesiguran i nepouzdan uvar pohranjenih sadraja.Nebrojeni digitalni zapisi netragom su nestali a sa njima i mnogi, za nae kolektivo pamdenje vani sadraji.Takodje se ne vodi rauna o kompatibilnosti i mogudnosti novih elektronskih da iitavaju starije, to za posledicu ima da su mnogi zapisi napravljenji 60-ih i 70-ihgod. danas neupotrebljivi.Po svemu suded virtuelna mrea digitalnih komunikacija nije pravo mesto za uvanje i koridenje najvedih duhovnih vrednosti oveanstva.