SEDMI DEO OGLASAVANJE 1. KOJI SU KLJUCNI PARAMETRI OGLASAVANJA NA RADIO-DIFUZNIM MEDIJIMA?

Relevantni parametri su: Rating- predstavlja prosecnu minutnu gledanost televizijskog programa u bilo kom trenutku dana. Reach- domet, predstavlja ukupan broj gledalaca koji su televiziju gledali barem jedan minut tokom dana Share- predstavlja prosecno dnevno ucesce gledanosti datog programa u ukupnoj dnevnoj gledanosti televizije Total Tv ratings- ukupupan tv auditorijum Dayly reach-prosecan dnevni auditorijum Weekly reach- sedmicni auditorijum Weekly rating- prosecna sedmicna gledanost Weekly peak time- prosecna sedmicna gledanost udarnog vremena Weekly share- udeo u sedmicnoj gledanosti televizje. 2. OD CEGA ZAVISE EFEKTI OGLASAVNJA NA RADIJU? Najcesce oglasne forme na radiju poznate su kao spot ili dzingl. Oglasavanje posredstvom spotova zavise od: duzine spota duzine komercijalnog bloga pozicije spota unutar bloka dopadljivost spota Duzina spota je bitna za efektnost reklame. Istrazivanja pokazuju da spotovi duzi od 40 sekundi ostvaruju najveci uticaj na slusaoce. Sto se tice znacaja pozicije spota unutar reklamnog bloka, utvrdjeno je da najveci uticaj ostvaruju poslednje reklame koje su koriscnici culi. Kod faktora dopadljivosti reklamnih spotova , potvrdjen je znacajno veci uticaj onih spotova koji su ocenjeni kao estetski I kreativno pozitivni. 3. KOJE SU PREDNOSTI, A STA NEDOSTACI OGLASAVANJA NA RADIJU? Prednosti radijskog oglasavanja su: zvucne poruke se brze opazaju od vizuelnih niski troskovi- I kada je u pitanju nabavka radio uredjaja I sama cena izrade oglasnih poruka veci stepen dostupnosti po jedinici vremena nego kod stampanih medija ili televizije moze da se obraca razlicitim slusaocima radio je dopuna televiziji oglasavanje moze biti lokalno Nedostaci radio oglasavanja ono sto se cuje ne moze da se vidi I fizicki oceni ni naefektnije radio reklame ne mogu dostici impresivnost vizuelnih poruka 4. KOJE SU PREDNOSTI , A STA NEDOSTACI OGLASAVANJA NA TELEVIZIJI? Prednosti su : realizam oglasne poruke- jedino televizija moze da pruzi kombinaciju pokreta, boje I zvuka ponavljanje- reklama se moze ponavljati sve dotle dok oglasivac ne proceni da je postignut cilj blagonaklonost gledalacaNedostaci : masovnost koja podrazumeva nedovoljnu selektivnost u odnosu na ciljne grupe dok se gledaju televizijske reklame nije moguce raditi bilo sta drugo visoki troskovi proizvodnje oglasa priprema oduzima mnogo vremena I hitne kampanje nisu moguce. 5. KOJI SU POTENCIJALI INTERNETA U OGLASAVNJU?

Broj racunarksih korisnika je u stalnom porastu upotrebom racunara u reklamnoj produkciji mogu se postici veoma zanimljivi efekti potrosac se posredstvom kompjuterske reklame uvlaci u interaktivni odnos za razliku od klasicne medijske reklame korinsik racunara bira trenutak kada ce primiti reklamu vreme bavljenja potrosaca reklamom traje duze nego kada su u pitanju tv-spotovi produkcioni troskovi nisu veci nego kod oglasa I medijskih spotova, ali je u daljem toku eksploatacija jeftinija Internet mreza postala je jedan od vaznih kanala kako prodaje tako I reklamne prezentacije. Pored promocije posredstvom web prezentacije preko mreze se sa velikim uspehom odvija I prodaja. Po formi on line oglasavanje su identicne televizijskoj oglasnoj prezentaciji- zastupljeni su pokret,zvuk, boja, animacija. Veb sajt je na Internetu ono sto je zakupjeni oglasni prostor u stampi, dzingl na radiju ili spot na televiziji. Predhodna informacija koji upucuje na konkretan sajt je baner, Sto vise banera na razlicitim veb sajtovima veca je verovatnoca da ce se korisnici upoznati sa prezentacijom. Pored banera se koristi lokator jedinstvenog izvora URL na kojem se postavlja ime kompanije, robna marka organizacije I ime proizvoda Za razliku od drugih medija Internet prezentacija ima planetarne domasaje. Dostupna je svima koji su prikljuceni na mrezu.

OSMI DEO KREATIVNE INDUSTRIJE 1. IZLOZITE PROCES NASTAJANJA KREATIVNIH INDUSTRIJA. Istorijski posmatrano nastanak kreativnih industrija predstavalja slozen I dugorocan proces u cijim temeljima lezi naucno- tehlnoloski napredak I njegov uticaj na razlicite oblike umetnicke prakse. Pod uticajem novonastalih tehnoloskih okolnosti sfera tradicionalnog se prosiruje. Ta promena rezultira uvecanom ponudom jeftinijih industijski nastalih umetnickih proizvoda. Rezultat vodi ka prosirenju umetnicke publike koja prerasta u masovnu odnosno potrosacku. Izmedju narasle umetnicke produkcije I omasovljene potrosacke publike se uspostavlja trziste velikoh intenziteta. To utice da se tradicionalni umetnicki sistem kojim je dominirala relacija umetnik- publika transformise u slozeni kulturni sistem : Stvaraoci donosioci odluka drzava, vlasnici medija posrednici- novinari, kriticari publika Razliciti izvori tvrde da se pojam ,, kreativne industije,, prvi put pominje 1994. u strateskom dokumentu austrijske vlade. Treba napomenuti da se pojam ,, kulturna industrija,, koji je sinoniman u upotrebi vec od sredine pedesetih godina. U novije doba sirokom prihvatanju kreativnih industrija osobito je doprineo ogranak britanske politicke scene. Tri najvaznija cinioca kreativne industije su: ljudi kao osnovni resursi ekonomska vrednost koncept intelektualne svojine I zastite prava 2. KOJE DELATNOSTI SPADAJU U KATEGORIJU KREATIVNIH INDUSTIJA? U red kreativnih industrija svrstavaju se one delatnosti koje uz kreativni angazman karakterise naglaseni ekonomski kapacitet. Tu svakako spada sirok spektar medijskih delatnosti Kulturna produkcija namenjena masovnoj distribuciji ( stampane I elektronske knjige, gramofonske ploce,DVD , kasete, filmske trake) Oprema koja podrzava masovnu produkciju I njeno koriscenje ( gramofoni, magnetofoni, fotoaparati)

Masovni mediji ( radio-difuzija, filmska industrija, muzicka industrija, mobilna telefonija, interntet) Advertajzing 3. KOJE SU GLAVNE KARAKTERISTIKE KREATIVNIH INDUSTRIJA: Kreativne industrije pokusavaju da stvore bogastvo iz onog sto predstavlja univerzalne ljudske osobine kreativne industrije karakterise rizicno poslovanje proizvodi kreativnih industrija se ponasaju kao polujavna dobra ( tosu dobra koja brojni korisnici mogu iznova koristiti) neke od proizvoda kreativnih industrija je veoma lako reprodukovati cak I kucnim uslovima procese najstajanja proizvoda kreativnih industrija karakterisu visoki fiksni I niski varijabilni toskovi ( stvaranje originalnog proizvoda je skupo, ali umnozavanje jeftino) 4. KOJI SU OSNOVNI PARAMETRI EKONOMIJE ELEKTRONSKIH MEDIJA? Uticaj I moc medija su nesumnjivo velili. Znacajan deo te moci pociva na njihovom ekonomskom potencijalu. Osnovu medijske delatnosti cini produkcija u kojoj se ljudski rad udruzuje sa sredstavima za proizvodnju. Naspram nje je potrosnja medijskih proizvada kao ekonomska aktivnost u okviru koje se zadovoljavaju ljudske potrebe. Medijska potrosnja se moze kategorizovati kao javna potrosnja. Raspodela I razmena su ekonomske aktivnosti koje su takodje deo medijske prakse. Ove aktivnosti su uslovnjenje proizvodnjom I potrosnjom. Drugacija priroda medijske ekonomije uslovljena je specificnim karakterom medijskih proizvoda I vidovima potrosnje. Medijski proizvodi su pretezno nematerijalne prirode I njihovu upotrebnu vrednost je vrlo tesko dovesti u korelaciju sa uobicajenim shvatanjem upotrebne vrednosti ostalih proizvoda. Medijsku delatnost u vecoj meri odredjuje distribucija. Tri segmenta ekonomskog ciklusa su: proizvodnja-distribucija-potrosnja, a standardne faze komunikacijskog ciklusa su: posiljalac-poruka-primalac Sadrzaji koji se najcesce proizvode I distribuiraju u okviru medijske delatnosti su informacije. Informacija je zapisano saznaje u pisanoj, usmenoj ili audio vizuelnoj formi na nekom mediju. Cilj informacije je komunikacija. Informacij je glavni proizvod u okviru medijskog sistema, a njena vrednost se pre svega trzisno verifikuje. 5. OBJASNITE KARAKTER DVOSRUKE EKONOMIJE MEDIJA . U medijskoj praksi prepoznajemo dve vrste ekonomije finansijsku ekonomiju I kulturnu ekonomiju. Prva vrsta ekonomije se odnosi na materijalnu, a druga na kulturnu funkciju medijskih proizvoda. Finansijska ekonomija medija se ostvaruje proizvodnjom I distribucijom medijskih proizvoda. Medjutim emitovanjem ili prodajom medijskog programa funkicja medijskog proizvoda se ne okoncava. Time pocinje jedan novi ciklus kada se proizvodjacu medijskog programa stavlja na raspolaganje publika za oglasavanje. U potrosackom drustvu svaka roba ima ne samo funkcionalne vec I kulturne vrednosti tako da ekonomija medija obuhvata I kulturnu ekonomiju u kojoj se ostvaruje ne samo kruzenje novca vec I kruzenje znacenja I zadovoljstva U toj ekonomiji ne postoje potrosaci vec samo prenosioci znacenja. Znacenja se mogu proizvoditi, reprodukovati,i prenositi jedino u onom neprekidnom procesu koji nazivamo kulturom. Medijskoj ekonomiji treba pridruziti I neke kategorije koje nisu poznate klasicnoj ekonomiji: vreme auditorijum rejting tiraz 6. U CEMU SE OGLEDA EKONOMSKI KAPACITET INTERNETA? Internet je jedna od najznacajnijih tehnoloskih komponenti tzv.e-poslovanja koje podrazumeva vodjenje poslovnih komunikacija I prenosa poruka preko mreza I kompjutera, narocito kupovinu I prodaju proizvoda I usluga I transfer novca.

Ekonomija informaticke ekonomije obuhvata: informaticku opremu servisne usluge racunarksi odnosno mrezni softver oglasavanje na mrezi Svi aspekti IT ekonomije se nalaze u uzajamnoj povezanosti zato sto nijedan od njenih segmenata nije samostalan vec je zavisan od razvoja drugih. Racunarske tehlnologije su van svake funkicje ukoliko nisu softverski podrzane. Mrezno oglasavanje postaje sve znacajniji cinilac medijske ekonomije I to utice na ostale aspekte mreznog poslovanja. Parametri ekonomije Interneta su u svetskim razmerama iskazuju u hiljadama milijardi dolara. To ukazuje na jedan veliki ekonomski potencijal ovog privrednog sektora. I kod Interneta kao I kod ostalih medija dolazi do izrazaja tzv. Dvostruka ekonomija. Ne prodaje se samo informacija vec I korisnici mreze koji se prodaju oglasivacima. Sto vise korisnika upotrebljava odredjeni portal to on privlaci vise oglasa I postaje isplativ. Informacije na mrezi su organizovane u formi datoteka koje mogu biti : javne- besplatne I dostupne svima komercijane dostupne uz nadoknadu zatvorene- dostupne registrovanim korisnicima DEVETI DEO ETICKI I ZAKONODAVNI ASPEKTI PRAKSE ELEKTRONSKIH MEDIJA 1. OBJASNITE ZNACAJ ETICKOG I ZAKONITOG PONASANJA U SFERI ELEKTRONSKIH MEDIJA. Mediji sami po sebi nisu nosioci ni pozitivnih ni negativnih dejstava. Svi koji ucestvuju u medijskoj praksi imaju saznanje o potrebi da njihov angazman bude utemeljen na odredjenom moralnom stanovistu. Eticnost I zakonistost su univerzalne kategorije jer svaka uredjena civilizacija pociva na odredjenom normativnom poretku. Eticki kodeksi prethode zakonskoj regulativi jer polazeci sa stanovista moralnih, drustvenih I profesionalnih normi uredjuju pravila ponasanja I oblike delovanja u razlicitim vidovima medijske prakse. To je kljucni razlog da su mnoga pitanja u medijskoj sferi ostala izvan zakonske regulative I da su oslonjena na profesionlanu eticnost I na princip slobode izrazavanja. Mediji svoju punu ekspanziju dozivljavaju u XX veku drustvena nastojanja da se medijska oblast eticki I zakonodavno uredi prakticno pocinje u njihovim prvim decenijama. Sloboda stampe je bila jedna od prvih politickih sloboda kje su usvojene u gradjanskom drustvu. Slobode I odgovornosti I eticki principi su prenite na citav sektor masovnog komuniciranja- na film I oblast elektronskih medija ciji razvoj otpocinje sa pojavom radija. Prve korake u pravcu stvaranja pravne regulative medijske prakse napravile su Amerika I pojedini razvijene evropske zemlje Francuska, Svedska , Italija. U etickom I zakonodavnom domenu medijske prakse mozemo razlikovati dve osnovne grupe kodeksa I zakona. Pvru grupu cine kodeksi I zakoni koji se odnose na citav medijski sistem, a drugu gruupu cine kodeksi I zakoni koji se odnose na praksu konkretnog medija. 2. STA SE OZNACAVA POJMOVIMA ,, REGULATORNOST I ,, DEREGULACIJA Regulatornost je eticka I zakonska uredjenost I bitna odlika medijskog sektora. Medjutim u drustvima sa demokratskom tradicijom smatra se da je regulatornost vec uveliko prevazidjen koncept jer se suvise birokratizuje I normira na stetu slobodnih ljudskih komunikacija. Deregulacija je proces koji bi trebalo da dovede do ukidanja suvisnih propisa, zakona I uredbi. 3. KOJA SU OSNOVNA NACELA SADRZANA U DOMACEM KODEKSU PONASANJA EMITERA? Kodeks predstavlja sistem opstih obavezujucih upustava kojim se regulise ponasanje emitera: upustvo koje se odnosi na opste obaveze emitera

upustvo koje tice programskih standarda I pragramu politickih aktuelnosti upustvo koje se odnosi na zastitu dece I omladine upustvo koje se odnosi na prikazivanje poroka, kriminala I uznemirujucih pojava upustvo koje se odnosi na pracenje istrage, sadrzaja zapisnika izvdvojenih u krivicno-sudskom postupku I zastita identite sluzbenih lica koja vode istragu upustvo koje se odnosi na tretman religije I verske programe upustvo koje se odnosi na prikazivanje programa koji se odnose na okultizam, paranormalne pojave I magiju upustvo koje se odnosi na prikazivanje pornografije upustvoj koje se odnosi na zastitu privatnosti upustvo koje se odnosi na upotrebu jezika u programima radija I televizije upustvo koje se odnosi na audio I vizuleni aspekt sadrzaja programa upustvo koje se odnosi na pracenje izbora I referenduma upustvo koje se odnosi na autorska I srodna prava, reklame, sponzorstva I placene termine 4. OBJASNITE ULOGU I NADLEZNOST RRA I RATEL Dozvola za emitovanje se sastoji od dve dozvole od kojih je jedna tehnicka I izdaje je Republicka agencija za telekomunikacije RATEL . Ova dozvola regulise frekventni opseg I snagu emitovanja. Druga dozvola se odnosi na organizacioni I programski aspekt rada emitera I izdaje je Republicka radiodifuzna agencija RRA. Dozvole se dobijaju ucescem na javnom tenderu I imaju vaznost od osam godina. Emiteri za dobijene dozvole placaju dve vrste nadoknade : naknadu za emitovanje programa I naknadu za frekvenciju koju koristi stanica. Republicka radiodifuzna agencija na propisanom obrascu vodi evidenciju o emiterima sa dozvolom 5. KOJI SU NAJCESCI ETICKI I ZAKONSKI PROBLEMI VEZANI ZA KORISCENJE INTERNETA. Sajber pravo predstavlja jednu sasvim novu oblast pravne problematike koja obuhvata: posedovanje I koriscenje on line svojine pravo intelektualne svojine podatke I njihovu zastitu privatnost I njeno ugrozavanje elektronsko poslovanje elektronsko ugovaranje sadrzaje koji se pojavljuju u sajber prostoru prava I obaveze svih ucesnika sajber kriminal Internet mreza se ispostavalja kao ,, laboratorija identiteta ,, to jest da neko iz anonimne pozicije menja svoj identitet poigravajuci se sa konceptima rase, pola, nacije, normalnosti, a da je pri tom veoma tesko identifokovati pocinioca. Primer Vikipedije koja od svog osnivanja funkcionise na principu anonimnosti svojih kreatora. Autori priloga na ovom vebu su manje-vise amateri ljudi ne uvek strucni za oblasti ili teme koje uredjuju. Zato se Vikipedija ne smatra pouzdanim izvorom. I u koriscenju interneta kao I kod drugih medija dolazi do izrazaja problem opsanosti da se zakonskom regulativom ugrozi sloboda izrazavanja. Nije jasno da li su korisnicki on-line servisi samo javni prenosioci ili su izdavaci producenti. Ako su prenosioci onda su neutralni u odnosu na sadrzaj koji prenose I po tome ne bi trebali da ucestvuju u odgovornosti za prirodu sadrzaja koje prenose. Medjutim ukoliko se Internet servisi tretiraju kao organizacije treba da podlezu odgovornostima vezanim za autorsko pravo , javno informisanje. Poznat je primer americkog Vrhovnog suda koji uporno odbija predlog zakona ciji je cilj zastita maloletnika koji koriste internet. Smatra se da bi se usvajanjem zakona ostvario jedan drustveni interes, ali da bi se njime ugrozilo nacelo slobode izrazavanja.

6. KOJA SU OSNOVNA PRAVILA KOJIH SE TREBA PRIDRZAVATI U E-MAIL KOMUNIKACIJI ? Ne treba slati mejlom nesto za sta druga strana nije zainteresovana Poruke treba slati po obimu I formatu koji nece zatrpati prostor za prijem U elek.komunikaciji se treba pridrzavati jezickih I gramatickih pravilnosti Kod mejl poruke se smatra korektnim narocito u poslovnoj korespodenciji da odgovor na poruku stigne u roku od 24 casa od prijema .