UVOD

Akcionarsko drutvo se ubraja meu najstarija drutva kapitala. Moe se konstatovati da je akcionarsko drutvo, od prvog zaetka do danas, promenilo svoj pravni poloaj i ekonomsku ulogu. Prelo je put od prvobitnog prikupljanja uteda i novca pojedinaca radi finansranja poslovnih poduhvata, do osnivanja akcionarskih drutava prikupljanjem kapitala bez javnog poziva. Danas se akcionarska drutva sve vie osnivaju iz ve akumuliranog kapitala. Akcionarsko drutvo je najznaajniji oblik trgovakog drutva.Do punog izraaja doe su njegove prednosti u odnosu na druge oblike organizovanja. Te prednosti se ogledaju u mogunosti brzog sakupljanja velikog kapitala radi stavljanja u poslovnu fnkciju; snoenju poslovnog rizka od veeg broja subjekata; mogunosti vraanja uloenih sredstava prodajom akcija, formiranju strune i profesionalne uprave; mogunosti obezbeenja kredita koji je vei od sopstvenog kapitala; unoenju u drutvo slobodnog kapitala; sticanju dividende koja je vea od kamate kod uloga na tednju i dr. Akcionarsko drutvo je tipino drutvo kapitala, jer u njegovom osnivanju,funkcionisanju i prestanku ne dominira lini element nego kapital. U ovom diutvu se ne pridaje apsolutno nikakav znaaj pitanju ko su imaoci akcija, pa se, nastupanjem injenice smrti imaoca (ako se radi o fzkom licu) ili prestanka njegovog postojanja (kada je u pitanju pravno lice) ili prodaje, odnosno prenosa akcije, samo vri zamjena akcionara. Ovo obiljeje prisutno je kod svakog akcionarskog drutva. Zbog svega ovoga, upravljaka i druge funkcije u akcionarskom drutvu obavljaju se uglavnom preko organa drutva. Akcionarsko drutvo ima skuptinu akcionara, upravni odbor, nadzorni odbor, direktora. Sve glavne odluke donosi skuptina akcionara, upravni odbor sprovodi te odluke, direktor zastupa drutvo u javnosti, a nadzorni odbor se stara o zakonitosti poslovanja. Znaajnu ulogu igra eksterna revizija koja za raun akcionara kontrolie direktora.

1. POJAM AKCIONARSKOG DRUTVA

Akcionarsko drutvo je drustvo koje osnivaju pravna ili fizicka lica radi obavljanja privredne delatnosti pod zajednickim poslovnim imenom, ciji je osnovni kapital utvrdjen i podeljen na akcije odredjene vrednosti. Akcionarsko drustvo je regulisano imperativnim normama Zakona o privrednim drustvima - Sluzbeni glasnik RS broj125/2004. Akcionarsko drustvo je pravno lice, odnosno pravni subjekt i to svojstvo stice registracijom u Agenciji za privredne registre. Akcionarsko drustvo je drustvo kapitala sto znaci da je kod ovog drustva bitan kapital a njegovi akcionari predstavljaju sporedan element (sto nije slucaj kod drugih oblika privrednih drustava). Kod ovog oblika privrednog drustva osnovni kapital je fiksan odnosno samim zakonom je propisan minimalni iznos osnovnog kapitala koji mora postojati tokom poslovanja drustva1. Osnovni kapital akcionarskog drustva je podeljen na akcije (akcije su hartije od vrednosti koje izdaje akcionarsko drustvo sa odredjenom nominalnom ili racunovodstvenom vrednoscu koja predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala s kojima je povezano pravo na ucesce u dobiti kao i upravljanje samim drustvom). Akcionarsko drustvo moze da obavlja bilo koju profitabilnu delatnost (sto nije slucaj sa drugim privrednim drustvima). Akcionarsko drutvo je drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom, iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije.

Grozdanovi D., Sekuli V., Ekonomika preduzea, Ekonomski fakultet,Kragujevac,2006, str.336

2. ISTORIJAT AKCIONARSKOG / DEONIKOG DRUTVA

Prva akcionarska ili dionika drutva pojavila su se u XV u Italiji, jo 1407. godine u enovi. Kao drutvo ovog tipa osnovana je Banko di S. Gioigb, i neto kasnije u XVI vijeku, drutvo pod nazvom Amrosius Banka, Milano. Kod obe banke je postojalo ogranienje odgovornosti, kao i mogunost prenosivosti uea u njima. Razvoj i nastanak akcionarskh drutva u Zapadnoj Evropi pojavljuje se krajem XVI vijeka, zbog potreba finansiranja prekomorskih projekata istraivanja novog kontinenta. Novi poslovni poduhvat zahtevao je velika sredstva koja pojedinci nisu imali. Zbog toga je organizovano javno prikupljanje sredstava. Za novac koji bi uloo, pojedinac bi dobo akcije, kao dokaz o udelu u vlasnitvu kompanije. Dobio je i obeanje o bogatoj nagradi, ukoliko poslovni poduhvat uspe. U suprotnom sluaju, novac bi bio izgubljen. To znai da je ulaga snosio rizik operacije, jer njemu nije zagarantovan vraanje uloenog novca. Princip je ubrzo iroko prihvaen, jer je omoguavao veliku mobilizaciju kapitala i uee velikog broja ljudi u privrednim aktivnostima. Na taj nain nastao je novi oblik organizovanja kompanija.U razvijenim zemljama danas velika veina stanovnitva poseduje akcije nekih kompanija. Vremenom, nastajala su nova akcionarska drutva. Poto uloeni novac ne moe da vrati od kompanije u koju je novac uloio, vasnik akcije - akcionar, moe jedino da proda akciju nekom drugom licu i na taj nain vrati svoj novac. On, meutim, nikada ne moe biti siguran da li e dobiti celokupan iznos novca koji je uloio, ili samo njegov deo. To zavisi od uspenosti preduzea u koje je uloo novac u vidu akcije. Prodaju akcije je mogue izvriti po njenoj trinoj ceni, koja predstavlja stav javnosti prema uspenoti preduzea. Obzirom da je motiv ulaganja novca njegov povraaj uz zaradu, jasno je da su pojedinani investitori - kupc akcija zainteresovani za kupovnu samo onih akcija koje e u budunosti, prema njihovoj proceni, vrediti vie nego danas. Na taj nain se vri permanentno anketiranje javnosti sa

jednim jednostavnim pitanjem: da li e preduzee X uspeno poslovati u budunosti? Potvrdan odgovor na ovo pitanje znai vei kurs akcija preduze a X i obrnuto. Nedvosmislen odgovor na anketno pitanje predstavlja cijena akcije. Dananjom ekonomijom dominiraju akcionarska drutva2. Na planetarnom nivou, multinacionalne kompanje - akcionarska drutva su monije od mnogih drava i diktiraju globalni razvoj ekonomije. U svetu postoje mnogobrojna trita kapitala na kojima se trguje akcijama. Na njima kapital u vidu akcija doivljava stalnu transformaciju i promenu vlasnitva, to omoguava da najbolja poslovna ideja dobije najbolju ansu.

3. ISTORIJA AKCIONARSKIH DRUTAVA NA PROSTORIMA BIVE JUGOSLAVIJE

Era kodifikacje nacionalnih zakonodavstava u toku XIX i poetkom XX veka imala je svog odraza i u naim krajevima. U Hrvatskoj, Sloveniji, Vojvodini vaio je Hrvatsko-ugarski trgovaki zakon donesen 1875. godine, raen pod jakim uticajem nemakog prava. Pored njega znaajni su i Obrtni zakon iz 1884. godne, Menini zakon iz 1876. godine i sl. Na podruju Dalmacije valo je austrijsko pravo i to Austrijski trgovaki zakon iz 1862. godine, sa nizom drugih prateih propisa. Izmeu 1918. godine i 1941. godine na podruju bive Jugoslavije vadala je velika raznolikost propisa, to je predstavljalo znatnu smetnju razvoju trgovine, pa su se otuda javila nastojanja za ustanovljenje jedinstvenog pravnog sistema. U tom cilju je 1937. godine donesen Trgovaki zakon (sa odredbama o trgovcima i trgovakim drutvima, ali ne i o trgovakim poslovima) koji je trebalo da vai za celu zemlju. Meutim, ovaj zakon nikad nije
2

Krsti B. Upravljanje performansama ljudskih resursa kao determinanta kreitanja vrednosti i konkurentske prednosti preduzea, Beograd,2007, str. 315-328.

stupio na snagu. Pored ovoga zakona, doneseno je i niz drugih propisa kao to su: Zakon o zatiti industrijske svojine iz 1922. godine, Zakon o osnvanju akcionarskih drutava iz 1922. godine, Menini zakon iz 1929.godine, ekovni zakon iz 1929. godne, Zakon o steaju iz 1929. godine, Zakon o prinudnom poravnanju u steaju iz 1929. godine, Zakon o suzbijanju nelojalne utakmice iz 1930 godine itd. Veliku ulogu igrali su i postojei trgovaki obiaji. Nakon zavretka drugog svjetskog rata, nacionalizacijom imovine od strane nove drave, akcionarsko drutvo kao oblik organizacije preduzea nestaje. U toku NOB stvarana su pojedina pravila naeg novog tada, privrednog prava. Tako se nkte odredbe koje reguliu to podruje nalaze u Foanskim propisima (1942.), odlukama AVNOJ-a (1943.), kao i u nekim propisima lokalnih i tadanjih centralnih dravnih organa, (naroito poevi od 1944. godne) o pitanju organizacije privrede i radu privrednih preduzea na osloboenoj teritoriji. Posle osloboenja zemlje, nizom zakona, (npr. O eksproprijaciji, nacionalizaciji, agrarnoj reformi i sl. ) donesena su mnoga pravila privrednog prava. U tom periodu zna ajan je i Zakon o nevanosti pravnih propisa donesenih prije 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije.Sa daljim razvojem privrede, materija privrednog prava regulisana je veim brojem zakona, kao to su: Osnovni zakon o dravnim privrednim poduzeima (1946), Zakon o upravljanju dravnim privrednim preduzeima i viim privrednim udruenjima od strane radnih kolektiva (1950), Zakon o privrednim sudovima (1954) itd. Osim toga, izvesna pitanja regulisana su i propisima tadanjeg Saveznog izvrnog vea, kao to je Uredba.

4. OBELEJA I OSNIVANJE AKCIONARSKOG DRUTVA

Obeleja akcionarskog drutva su : 1) to je drutvo kapitala u kome nije bitno ko u njemu uestvuje s kapitalom nego je bitan ulog u osnovni kapital drutva ija pravna sudbina nije vezana za lice koje ga je u drutvo unelo (po pravilu ulog ostaje u drutvu i kada se akcionari menjaju);

2) osnovni kapital podeljen je na akcije koje se, po pravilu, pravnim poslovima mogu prenositi sa jednog na drugo lice; 3) akcionar odgovara za obaveze drutva do visine svog uloga a ne odgovara za obaveze drutva svojom imovinom jer je imovina drutva, kao i kod ostalih drutava, odvojena od imovine akcionara; 4) srazmerno kapitalu koga ima u drutvu (broju akcija) akcionar ima pravo na upravljanje i 5) akcionarsko drutvo je ima svojstvo pravnog lica i za svoje obaveze odgovara svojom imovinom. Osnivanje akcionarskog drutva se vri ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva jedan osniva - odlukom o osnivanju3. Osnivaki akti su u pisanoj formi, a potpisi u ugovoru odnosno odluci o osnivanju overeni. Broj lica koja mogu zakljuiti ugovor o osnivanju otvorenog akcionarskog drutva nije ogranien. Osnivaki akt akcionarskog drutva sadri naroito: puno ime i prebivalite fizikih lica, odnosno poslovno ime i sedite pravnog lica svakog osnivaa drutva, poslovno ime i sedite drutva, delatnost, oznaenje da li je drutvo otvoreno ili zatvoreno, iznos osnovnog kapitala upisanog i uplaenog i nain njegovog unoenja, odnosno oblik u kome se unosi ulog, broj akcija i njihovu nominalnu vrednost, vrste i klase akcija koje je drutvo ovlaeno da izda kao i pravo akcija svake klase i druge podatke odreene lanom 185. stav 1. Akcionarsko drutvo moe da sadri i statut. Njime se blie ureuje poslovanje u akcionarskim drutvima . U sluaju neusklaenosti osnivakog akta i statuta drutva primenjuje se osnivaki akt drutva. Osnivai koji osnivaju akcionarska drutva javnim putem obavezni su, u sluaju uspele emisije, da sazovu i odre osnivaku skuptinu u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akcija utvrenog u javnoj ponudi i prospektu. Svi upisnici potpuno uplaenih akcija imaju pravo da uestvuju sa pravom glasa na osnivakoj skuptini. Kvorum za odravanje osnivake skuptine i pravovaljano odluivanje je obina veina uplaenih akcija koje daju pravo glasa o pitanjima iz njene nadlenosti.

Nikoli M., Malenovi N., Paunovi B., Ekonomika preduzea, Beograd, 1997, str.342.

Ako osnivai akcionarskog drutva ne sazovu osnivaku skuptinu u roku od 60 dana, od isteka roka za upis smatra se da osnivanje drutva nije uspelo. U tom sluaju osnivai odgovaraju solidarno upisnicima akcija za povraaj uplaenih iznosa. Osnivaki akt akcionarskog drutva sadri, naroito:

1) puno ime i prebivalite fizikog lica, odnosno poslovno ime i sedite pravnog lica svakog osnivaa drutva, 2) poslovno ime i sedite drutva, 3) delatnost, 4) oznaenje da li je drutvo otvoreno ili zatvoreno, 5) iznos osnovnog kapitala, upisanog i uplaenog i nain njegovog unoenja, odnosno oblik u kome se unosi ulog, 6) broj akcija i njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost njihovu raunovodstvenu vrednost, vrste i klase akcija koje je drutvo ovlaeno da izda, kao i pravo akcija svake klase. 7) broj akcija svake vrste i klase koje su upisane i izdate, 8) identifikaciju osnivaa koji daje nenovane uloge, opis tih uloga i broj i vrsta akcija za te uloge, 9) trajanje drutva, osim ako je osnovano na neodreeno vreme, 10) ukupni ili procenjeni iznos trokova u vezi sa osnivanjem drutva koji padaju na teret drutva, pre nego to je utvreno da drutvo ispunjava uslove za poetak rada, 11) posebne pogodnosti do dana osnivanja drutva ili do momenta kad je drutvo ovlaeno da pone poslovanje , koje su date osnivaima ili drugom licu koje je uestvovalo u osnivanju drutva ili poslovima koji su bili potrebni za dobijanje takvog ovlaenja.

Osnivaki akt akcionarskog drutva moe da sadri i: 1) imena i adrese prvog direktora, odnosno lanova prvog upravnog odbora, 2) ovlaenje upravnom odboru da izda odobrene (ovlaene, neizdate) akcije, 3) ogranienja prenosa akcija zatvorenog akcionarskog drutva, 4) druga pitanja, koja mogu biti sastavni deo osnivakog akta ili statuta drutva.

5. VRSTE AKCIONARSKIH DRUTAVA I REGISTROVANJE

Zatvoreno akcionarsko drutvo je drutvo ije se akcije izdaju samo njegovim osnivaima ili ogranienom broju drugih lica. Moe imati najvie 100 akcionara. Ulog u zatvoreno akcionarsko drutvo moe se uneti u novcu, stvarima, pravima, a ako je to odreeno osnivakim aktom i u izvrenom radu i uslugama za drutvo. Novani ulog osnovnog kapitala zatvorenog akcionarskog drutva na dan uplate iznosi najmanje 10.000 (deset hiljada) evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu.4 Uz registracionu prijavu osnivanja zatvorenog akcionarskog drutva, prilae se: 1) dokaz o identitetu osnivaa (fotokopija line karte ili pasoa fizikog lica i/ili izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice); 2) osnivaki akt (odluka ili ugovor), sa overenim potpisima osnivaa; 3) izvetaj banke o deponovanim novanim ulozima na privremeni raun; 4) sporazum osnivaa o vrednosti nenovanog uloga, ako isti nije sadran u osnivakom aktu; 5) odluka o imenovanju zastupnika, ako zastupnik nije odreen osnivakim aktom; 6) overen potpis zastupnika. Otvoreno akcionarsko drutvo se smatra otvorenim ako osnivai uine javni poziv za upis i uplatu akcija u vreme osnivanja drutva, odnosno ako takav poziv uini drutvo nakon osnivanja. Otvoreno akcionarsko drutvo ne moe ograniiti prenos akcijama treim licima. Ulog u otvoreno akcionarsko drutvo u zamenu za izdavanje akcija moe se uneti u novcu ili u stvarima i pravima. Novani ulog osnovnog kapitala otvorenog akcionarskog drutva na dan uplate iznosi najmanje 25.000 (dvadesetpet hiljada) evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu. Uz registracionu prijavu osnivanja otvorenog akcionarskog drutva prilae se: 1) dokaz o identitetu osnivaa (fotokopija line karte ili pasoa fizikog lica i/ili izvod iz registra u kome je registrovano pravno lice),
4

Rankovi J. Upravljanje finansijama preduzea, Beograd, 1997., str.141.

2) osnivaki akt drutva (odluka ili ugovor), sa overenim potpisima osnivaa, 3) izvetaj banke o upisanim akcijama, 4) izvetaj banke o deponovanim novanim ulozima na privremeni raun, 5) dokaz o objavljivanju i sadrina javnog poziva za upis i uplatu akcija (prospekt), sa odobrenjem prospekta od strane nadlenog organa, 6) procena ovlaenog procenjivaa vrednosti nenovanog uloga osnivaa, 7) odluka o imenovanju zastupnika, ako zastupnik nije odreen osnivakim aktom, 8) overen potpis zastupnika.

6. SPECIJALIZOVANE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE

Efikasno akcionarsko drutvo je nezamislivo ako ne deluju dobro organizovani i veoma efikasni finansijskiposrednici , gde uz banke i druge finansijske institucije , u poslednjim decenijama sve zapaeniju ulogu imaju dileri i brokeri. Finansijski posrednici dejstvuju u prostoru izmeu subjekata koji imaju suficite u novanom fondu i onuih sektora ili institucija kojima su potrebna finansijska sredstva.Finansijski posrednici svoju delatnost obavljaju sa ciljem da na svim nivojima omogue finansijska prelivanja i zatvaranja ravnotee izmeu tokova investiranja i tednje. Brokerske i dilerske firme se u principu ubrajaju u nebankarske finansijske posrednike , naroito ka dse javljaju kaopravno samostalne i poslovno zaokruene finansijske institucije. Meutim u savremenim uslovima brokerskoi dilersko poslovanje je znaajno zastupljeno u integralnoj banci. Brokeri i dileri , kao profesionalni posrednici na finansijskom tritu ,su posebne institucije specijalizovane za poslove posredovanja izmeu uinaka na finansijskom tritu, svih strukturnih nivoa, koji obezbeuju na ogranien nain kupovinu i prodaju raznih finansijskih instrumenata.

Brokerske i dilerske firme deluju na sekundarnomfinansijskom tritu u principu preko dva finansijska trita. Prvo trite je zvanina berza , koja se nalazi pod odreenim stepenomkontrole drave, koja ima stoga pravila poslovanja, kod koje je relativno ogranien broj lanova i koji da bise formirala mora da ispuni odreene zakonom propisane uslove. Ove obaveze ,bez obzira da li su dravne ili akcionarske imaju karakter javnih institucija.Na njim se preteno trguje putem aukcija, ree putem kotacija, tj. dilerskim oblikom. Drugi tip trita hartija od vrednosti pretstavlja tzv. Vanberzansko tritekapitala ilislobodno ili altersko trite. Na njemu se trgovina obavlja uz manje formalnosti i nii stepen dravne kontrole. Kao uesnici na ovim tritima javljaju se mala i srednja preduzea koja jo uvek nemaju pristup na oficijalnoj berzi , kao i hartije kompanija koje se ne kotiraju na berzi. Sekundarno trite je onoliko iroko kolika je njegova mogunost apsorbovanje raznovrsnih hartija i emotenata . Sa druge strane dubina sekundarnog trita zavisi iod lakoe kojom ono moe, bez veih udara na kotacije da apsorbuje ili ponudi veed koliine raznih hartijapo tekuim cenama, a koje se normalno svakodnevnokupuju i prodaju. Diler , koji u pravnom poredku sa treim licem nastupa iskljuivo za svoje ime i za svoj raun, zakljuuje trgovaki posao uz izriitu sopstvenu moralnu i materijalnu odgovornost , preuzimajui na sebe svaku vrstu poslovnog rizika. On kupcu garantuje za sve obaveze koje ima prodavac , a prodavcu za sve obaveze koje ima kupac. On preuzima na sebe svaku vrstu kupevog ili prodavevog rizika bez obzira da li kupuje za sebe ili radi kasnije prodaje ili dali prodaje zbog sebe ili zbog kasnije kupovine. Nasuprot tome broker zakljuuje posredniki trgovaki posao, ima prema kupcu i prema prodavcu samo moralnu odgovornost, zakljuujui komisiono- posredniki kupoprodajni ugovor, on ima moralnu i delimino materijalnu odgovornost, a samo kod komisiono- trgovakog posla on ima moralnu i materijalnu odgovornost. Prema tome , broker u sluaju istog posrednikog posla ni kupcu ni prodavcu ne garantuje nita i osloboen je svake vrste poslovnog rizika, osimu sluaju namerne ne panje. Broker je lino obavezan da klijentu izvri i ispuni sva prava iz kupoprodajnog ugovora u ime i za raun drugog partnera , bez obzira na njegove predpostavke i znanje. Diler, preuzimajui svaku odgovornost prema klijentu ,preuzima na sebe i svaku vrstu poslvnog rizikakoja nastupaiz tog kupoprodajnog ugovara , alik istovremeno on, zahvanljujui svojoj specifinoj i povoljnoj ulozi ,stie i ima mogunost da se samostalno i nezavisno od volje klijenata osigura od svake vrste poslovnog rizika. Tu mogunost broker, 10

opet zbog svoje specifinosti, nema, niti je moe stei. Na kraju, diler poseduje u sopstvenom vlasnitvu znaajna novana sredstva sa kojima trguje , to mu omoguava da u toj trgovini koristi najpovoljnije uslove a naroito cenu. To znai da, kada kupuje ne prodaje odmah, ve to ini kasnije, ekajui porast cena, a kad prodaje, ne kupuje odmah vekasnije, ekajuipad cene. Trgujui tako ,diler je u mogunosti i ima legalno pravo da ima tzv. Otvorenu trgovaku pozicijukoja moe biti duga , kada ima prodaju ilikratka ,kada imakupovinu .Sve te mogunosti brokeru nisu stajale na raspolaganju , zbog ega je on na finansijskom tritu biou podreenompoloaju,a time je njegova ulogana tomtritu bilamanje znaajna.

11

ZAKLJUAK

Akcionarsko drutvo je privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom, iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije. Akcionarsko drutvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Akcionari akcionarskog drutva ne odgovaraju za obaveze drutva, osim do iznosa ugovorenog, a neuplaenog uloga u imovinu drutva. Akcionarsko drutvo moe biti zatvoreno i otvoreno. Ako u osnivakom aktu nije navedena vrsta akcionarskog drutva, akcionarsko drutvo je otvoreno. Pretvaranje zatvorenog akcionarskog drutva u otvoreno drutvo, odnosno obrnuto, vri se izmenom osnivakog akta i ne smatra se promenom pravne forme privrednog drutva. Ve vie od jedne decenije nae drutvo prolaz kroz dinamine, esto protivrijeneustavne zakonste, ekonomske, kulturne, institucionalne i druge promjene. One direktno ili indirektno utiu na ekonomski poloaj privredrih subjekata (preduzea) kao i na promjenu drutvene svijesti i ponaanje ljudi. Rjeenja za promjene su traena u poketanju reformi drutva, posebno politi kog, ekonomskog i privrednog sistema. Iako te reforme nisu bile cjelovite, one su utemeljile put za razvoj pojedinih elemenata trine privrede sa pluralizmom vlasnitva, razvojem trita kapitala, konkurencijom u poslovanju, novim organizovanjem privrede i korporativnim upravljanjem. Intenzivirane procesa demokratizacije drutva je otvorilo nove prostore za jo br razvoj trine privrede, sa organizovanjem finansjskog trita i trita kapitala, promjenom vlasni ke strukture, privatizacijom dravnih i drutvenih preduzea, jaanjem privatnog sektora, razvojem akcionarstva, berzanskog poslovanja i brm ulju ivanjem privrede u me unarodnu podjelu rada.

12