Kokain

Aleister Crowley Postoji jedna srena zemlja, daleko, daleko odavde. Himna. Copyright O.T.O.

From The International, October, 1917

I. Od svih Gracija koje se skupljaju oko Venerina prestola, najplahovitija i najvrdavija je ona devojka koju smrtnici nazivaju Sreom. Ni jedna se toliko udno ne goni; nijednu nije toliko teko osvojiti. Zaista, jedino su sveci i muenici, obino neznani svojim blinjima, uinili je svojom; a doli su do nje sagorevajui u sebi Ego-oseaj belo usijanim gvoem meditacije, rastvaranjem sebe samih u onom boanskom okeanu Svesti ije more je bestrasno i savreno blaenstvo. to se drugih tie, do njih Srea dolazi kao neka sluajnost; kad se najmanje trai, moda se pojavi. Trai, i nee nai; iskaj, i nee dobiti; kucaj, i nee ti se otvoriti. Srea je uvek neki boanski udes. Ona nije nekakvo odreeno svojstvo; ona predstavlja cvetanje povoljnih okolnosti. Beskorisno je meati njene sastojke; ivotni eksperimenti koji su do nje doveli u prolosti mogu stalno da se ponavljaju, i to uz beskrajnu vetinu i raznovrsnost uzalud. ini se matovitijim od bajke, da jedan takav metafiziki entitet moe ipak da se proizvede u deliu sekunde, i to ne posredstvom mudrosti, ili formula magije, ve jednom obinom biljkom. Ni najmudriji ljudi ne mogu dati drugima sreu, makar bili obdareni mladou, lepotom, bogatstvom, zdravljem, pameu i ljubavlju;

najnia vucibatina, to drhti u kakvim prnjama, zaputen, oboleo, star, kukavan, glup, puko jedno leglo zavisti, moe je stei jednim brzo-uvuenim udahom. Ovo je paradoksalno kao sam ivot, mistino kao sama smrt. Pogledajte ovu sjajnu hrpu kristala! To su vodonikhloridi Kokaina. Geolog e pomisliti na liskun; meni, planiraru, oni su nalik onim svetlucavim, mekim snenim pahuljicama, to uglavnom cvatu tamo gde stene stre iz leda raspuklih gleera, to vetar i sunce ljubili su ih dok nisu dobili senast izgled. Onima koji ne poznaju velika brda, oni mogu da lie na sneg to posipa drvee cvatima, svetlucajuim i bistrim. U Vilinskom carstvu postoje takvi dragulji. Onome ko ih kua u svojim nozdrvama njihovom akolitu i robu oni zasigurno izgledaju kao da rosa daha nekog velikog demona iz Neizmernog Prostranstva smrzava se od studeni na njegovoj bradi. Jer, nikad ne bee eliksira tako trenutne arolije kao kokain. Dajte ga bilo kome. Izaberite mi poslednju nitariju na zemlji; neka podnese sve torture bolesti; oduzmite mu nadu, oduzmite mu veru, oduzmite mu ljubav. No tada, obratite panju, pogledajte tu izlizanu nadlanicu, njenu kou poutelu i naboranu, moda zapaljenu veoma bolnim ekcemom, moda natrulu kavom zloudnom ranom. On stavlja na nju taj svetlucajui sneg, tek nekoliko zrnaca, hrpicu zvezdane praine. Istroena ruka se lagano podie

do glave to tek je neto vie od obine lobanje; nejak udisaj uvlai taj blistavi prah. Sad treba saekati. Minut moda pet minuta. Utom, deava se udo nad udima, sigurno kao sama smrt, pa ipak uzvieno kao sam ivot; neto udesnije, budui da je tako iznenadno, toliko odvojeno od uobiajenog toka evolucije. Natura non facit saltum priroda ne ini skok. Istina stoga je ovo udo, takorei, protiv prirode. Melanholija iezava; oi sijaju; na bledim usnama smeak. Bezmalo muevna krepkost vraa se, ili se bar tako ini. Barem se vera, nada i ljubav tiskaju veoma udno u taj ples; sve to je izgubljeno, naeno je. ovek je srean. U jednom oveku ova droga moe da pobudi ivost, drugoga da uini mlitavim; u nekome budi kreativnu snagu, u nekome neiscrnu energiju, u nekome oaranost, a u nekome pak poudu. Ali, svaki je na svoj nain srean. Zamisli to! tako jednostavno a tako transcendentalno! ovek je srean! Proputovao sam sve strane sveta; video sam takva uda Prirode da moje pero jo uvek zatrca kad pokuam da ih ispripovedam; video sam mnoga uda ljudskog genija; ali nikada nisam video udo nalik ovome.

II. Zar ne postoji jedna kola filozofa, hladna i cinina, koja prikazuje Boga kao podrugljivca? Koja smatra da On prezivo uiva nad nitavnosti Svojih stvorenja? Trebalo bi da zasnuju svoje teze na kokainu! Jer ovde je gorina, ironija, surovost neopisiva. Ovaj poklon iznenadne i nepobitne sree daje se samo da bi muio Tantalovim mukama. U prii o Jovu nema takvog jedkog napitka. Moe li da postoji ledenija mrnja, pakosnija komedija od ove, da se ponudi takva jedna blagodat, i tome doda Ovo ne sme probati? Nismo li mogli da budemo ostavljeni da se nosimo sa jadima ivota, tekima kakvi jesu, bez ovog vrhovnog jada, da znamo da nam je savrenstvo svekolike radosti nadohvat ruke, i da je cena te radosti desetostruko ubrzavanje naih muka? Srea od kokaina nije pasivna ili blaena kao u ivotinja; ona je samosvesna. Ona govori oveku ta je, i ta moe da postane; prua mu nalije boanskosti, samo da bi spoznao da je crv. Toliko silovito ona budi nezadovoljstvo, da ono vie nikada nee zaspati. Ona stvara glad. Dajte kokain oveku koji je ve mudar, obrazovan o svetu, moralno jak, oveku inteligentnom i samouzdranom. Ako je zaista svoj gospodar, nee mu nauditi. Znae da je to zamka: uvae se od moguih ponavljanja takvih eksperimenata; jo ga taj namah pogled na svoj cilj moda ak

podstakne da ga dostigne na onaj nain koji je Bog odredio za svoje svece. Meutim, dajte ga glupaku, samopovladljivom, blaziranom prosenom oveku, jednom reju i on je izgubljen. On kae, a njegova logika je savrena: Ovo je ono ta hou. Ne zna, niti moe da zna, za pravi put; i taj pogrean put je jedini za njega. Kokain je tu kad je nuda, i on ga stalno uzima. Kontrast izmeu njegovog ivota kao crv i njegovog ivota kao leptir previe je jedak da bi njegova nefilozofska dua to mogla podneti; odbija da sumpor sa melasom (TERIJAK uveni protivotrov ) I tako on vie ne moe da podnese trenutke unesreenosti; odnosno, normalnog ivota; jer on ga sad tako naziva. Intervali izmeu njegovih predavanja uitku sve su krai. I, avaj! Mo droge umanjuje se strahovitim korakom. Doze rastu; zadovoljstva opadaju. Propratna dejstva, nevidljiva na poetku, se pojavljuju; nalik su avolima sa usijanim roguljama u rukama. Jedan jedini opit sa drogom ne uzrokuje primetnu reakciju u zdrava oveka. On lee pravovremeno, spava dobro, i budi se sve. Junoameriki Indijanci po obiaju vau ovu drogu u njenom sirovom obliku, pred dugo hodanje, i postiu podvige, prkosei gladi, ei i zamoru. Ali, oni nju koriste jedino u krajnjoj nudi; a dug odmor, uz dovoljno hrane, omoguuje telu da obnovi

svoj kapitel. Uz to, uroenici, za razliku od veine itelja gradova, poseduju moralnu svest i snagu. Isto vai za Kineze i Indijce i njihovo korienje opijuma. Svi ga koriste, a samo u najreim sluajevima on postaje porok. Kod njih je on skoro kao kod nas duvan. Meutim, onome koji zlopotrebljava kokain, priroda se brzo obraa; i biva prenebregnuta. Nervi su iscrpljeni od neprestane stimulacije; potrebni su im odmor i hrana. U jednom trenutku iznuren konj vie ne odgovara na bi i mamuzu. Posre, pada drhtava masa, izdie ivot svoj. Tako nestaje rob kokaina. Kad svaki nerv buno negoduje, sve to moe je da se ponovno oda udarcu ovog otrova. Farmaceutskom delovanju je kraj; toksiki efekat se pojaava. Nervi postaju besomuni. rtva zadobija haluinacije. Vidi! Eno sive make na toj stolici. Nisam nita govorio, ali tu je bila svo vreme. Ili, eno pacova, Volim da ih posmatram dok se veru po zavesama. O, da! Znam da to nisu pravi pacovi. Ali, ono je pravi pacov, na podu. Zamalo sam ga ubio proli put. To je prvi pacov kojeg sam video; to je pravi pacov. Prvi put sam ga video jedne noi na prozorskom pragu. Takva je, dovoljno blago govorei, manija. A zadovoljstvo uskoro odlazi; sledi ga njegova suprotnost, kao to Anteros sledi Erosa. O, ne!

Oni meni ne prilaze. Nekoliko dana proe, a oni gmiu po koi, glou, beskrajno dugo i nesnoljivo, odvratni i nemilosrdni. Nepotrebno je zamisliti kraj, mada to moe da se otegne, jer uprkos zagonetnom umeu koje se razvilo usled poude za drogom, besomuno stanje smeta pacijentu, i prisilno uzdravanje esto, za neko vreme, uveliko ublai fizike i mentalne simptome. Tad doe do nove nabavke, i uz desetostruko vee sladostrae, manijak, uzimajui malo meu zube, galopira ka mranoj ivici smrti. A pre smrti nastupaju sve muke prokletstva. Oseaj za vreme je uniten, pa jednoasovna apstinencija moe da nosi vie uasa no ceo vek normalnog, vremenski i prostorno omeenog bola. Psiholozi slabo razumeju nain na koji fizioloki ivotni ciklus, i normalnost modanih funkija, ine da postojanje izgleda beznaajno i u dobru i u zlu. Da bi shvatili ovo, postite dan ili dva; zapazite kako se ivot otee uz nekakav neprestani podsvesni bol. Kad je glad za drogom u pitanju, ovaj efekat se uveava hiljadu puta. Vreme smo je poniteno; pravi metafiziki veni pakao zaista postoji u svesti koja je izgubila svoje granice, a da nije pronala Njega, koji je bezgranian.

III. Mnogo ta od ovoga je dobro poznato; oseaj za dramatiku nagnao me je da naglaavam opte podrazumevane stvari, zbog veliine tragedije ili komedije, ukoliko neko poseduje mo nevezanosti za ljudski rod, koju pripisujemo sam najveim meu ljudima, Aristofanima, ekspirima, Balzacima, Rabeleima, Volterima, Bajronima, onu mo koja pesnike u jednom trenutku ini saaljivim nad ljudskim porocima, a u drugom razdragano prezirnim nad njihovom propau. Meutim, moda je mudrije bilo naglasiti injenicu da najbolji ljudi mogu da koriste ovu drogu, a i mnogi drugi, doprinosei time i sebi i oveanstvu. Isto kao i Indijanci o kojima sam gore priao, oni e je koristiti samo da bi zavrili neko delo koje ne mogu da urade bez toga. Navodim kao primer Herberta Spensera, koji je svakodnevno uzimao opijum, ne prelazei nikad odreenu dozu. Vilki Kolins, takoe, je prevaziao agoniju reumatskog gihta uz laudanum, i dao nam neprevaziena remek-dela. Neki su otili predaleko. Bodler se razapeo, umom i telom, u svojoj ljubavi prema oveanstvu; Verlen je na kraju postao rob tamo gde je toliko dugo bio gospodar. Frensis Tompson se ubio opijumom; isto tako i Edgar Alan Po. Dejms Tomson je uinio isto

10

alkoholom. Sluajevi de Kvinsija i H. G. Ludlova neznatniji su, ali slini, uz laudanum i hai, pojedinano. Veliki Paracelzus, koji je otkrio vodonik, cink i opijum, namerno je koristio nadraaj alkohola, protivteujui mu estokim fizikim vebama, ne bi li tako iznedrio sposobnosti iz svoga uma. Kolrid je najbolje radio pod opijumom, a mi nedostatak zavretka Kublaj Kana dugujemo tome to se u stvar umeao jedan nametljivi ovek iz Porloka, zauvek proklet u istoriji ljudske rase. IV. Razmislite koliko oveanstvo duguje opijumu. Da li taj dug biva izmiren smru ~nekoliko raspusnika usled njegove zloupotrebe? Jer, znaaj ove raspre je razmatranje praktinog pitanja: treba li droge da budu dostupne javnosti? Ovde zastajem da bih zatraim oprost od Amerikog naroda. Prinuen sam da zauzmem stanovite koje e se odmah pokazati kao prepadno i nepopularno. Primoran sam da iznesem odreene strane injenice. Nalazim se u nezavidnoj poziciji oveka koji koji od drugih trai da zatvore oi pred pojedinostima ne bi li tako mogli sebi da predstave ono opte. No, smatram da po pitanju zakonodavstva, Amerika uglavnom pristupa stvarima preko jedne

11

krajnje pogrene teorije. Smatram da je korisno usmerena moralnost bolja od represije. Smatram da demokratija, vie od bilo kojeg oblika vladavine, treba da veruje narodu, a ne da se samo izriito pretvara da tako ini. Sad mi se ini kao bolja i smelija taktika napasti suprotstavljenu teoriju upravo tamo gde je najjaa. Treba pokazati da ak ni u najspornijim sluajevima ni za jednu vladu ne postoji opravdanje za ograniavanje upotrebe na osnovu tvrdnji o zloupotrebi; ili, ako prihvatimo opravdanje, da razmotrimo pitanje celishodnosti. Prema tome, na bastion treba li droge koje formiraju naviku da budu dostupne javnosti? Ovo pitanje je od neposrednog znaaja; jer, priznanje neuspeha Harisonovog zakona dovelo je do novog predloga takvog, da zlo bude jo vee. Neu ovde argumentisati glavne teze o slobodi. Slobodni ljudi su odavno razreili to pitanje. Moe li neko da tvrdi da je Hristovo voljno rtvovanje sopstvenog ivota bio nemoralan in, jer je uskratio Dravu za jednog korisnog plaaoca poreza? Ne; ovekov ivot pripada njemu samom, i on ima pravo da ga unitava po svojoj volji, sem ako ne naruava preterano privilegije svojih suseda. Meutim, stvar je upravo u tome. U dananje vreme, oveku je sused cela zajednica, i ovek to ne sme da naruava. Dobro; znai da postoje razlozi za i protiv, i raun koji treba izravnati.

12

U Americi se ideja o prohibiciji sprovodi u svim stvarima, a ponajvie u sluaju histerinih novinskih agencija, do krajnjeg fanatizma. Senzacija, po svaku cenu, do sledee nedelje, ekvivalent je u veini urednikih kancelarija navodne Nemake namere da zauzmu Kales. Otuda se opasnosti od svega i svaega proslavljaju zanosno kao u ditirambu od strane koribanata tampe, i jedino reenje je prohibicija. A pogaa B revolverom; reenje, Salivanov zakon. U praksi, ovo prolazi dosta dobro; jer, zakon ne stoji protiv domaina koji poseduje revolver radi svoje zatite, koji je tad zgodno oruje protiv gangstera, i tedi policiju dokazivanja da je postojao predumiljaj da se poini krivino delo. Ipak, sama ideja je pogrena. Nedavno je jedan ovek upucao svoju porodicu i sebe pukom na koju je bio montiran Maksim priguiva! Reenje, zakonski predlog da se na prodaju Maksim priguivaa stavi zabrana! Niko ne vidi, da bi taj ovek, ak i da uopte nije imao oruje, zadavio svoju porodicu golim rukama. ini se da ameriki reformatori nisu svesni da, u bilo kom trenutku i u bilo kojoj svezi, jedino reenje za pogreno, jeste ono to je ispravno; da e moralno obrazovanje, samouzdranost, lepo ponaanje, spasti svet; i da zakonodavstvo nije samo vrbov klin, ve i zaguujua magla.

13

Nadalje, preterivanja u zakonodavstvu naruavaju sopstvenu svrhu. Ono pretvara itavu populaciju u kriminalce, i preobraava ih u policajce i policijske pijune. Moralno zdravlje takvog naroda je zauvek uniteno; jedino ih revolucija moe spasti. Zbog Harisonovog zakona, danas je u Americi obinom oveku gotovo nemogue, a ak je i lekaru teko, da nabavi narkotike lekove. Meutim, svaka druga kineska veernica je centar za distribuiranje kokaina, morfijuma, i heroina. Crnci i ulini torbari se takoe bave zanatom. Neki ljudi raunaju da je u Menhetnu po jedan na svakih pet ljudi zavisnik od jedne od tih droga. Teko mi je da poverujem u ovu procenu, mada je udnja za zabavom manijakalna meu ovim ljudima, koji skoro da nimalo ne haju za umetnost, knjievnost, ili muziku, koji, ukratko, nemaju one kvalitete koje narodi drugih nacija, u svojim kultivisanim umovima, poseduju. V. Bee to jedna iscrpljena osoba, tog vrueg letnjeg popodneva 1909, to je doputovala tovarnim brodom u Logronjo. ak je i reka izgledala previe lenja da bi tekla, te je stajala unaokolo u barama, i jezik joj je visio, takorei. Vazduh je bio ispunjen nenim mirkanjem; u gradu su terase kafana vrvele od ljudi. Oni nisu imali ta da rade, i bili su ljuto reeni da tako i bude. Sipali

14

su oporo vino sa Pirineja, ili Rioho sa Juga, veoma razblaen, ili se pak igrali kriglama svetlog piva. Da je bilo ko od njih imao priliku da proita obraanje general-majora ORajana amerikom vojniku, pretpostavio bi da mu je um zaposednut. Alkohol, zvali ga mi pivom, vinom, viskijem, ili bilo kojim drugim imenom, roditelj je nesposobnosti. Iako deluje na svakoga drugaije, rezultat je isti, u tome to svi pod njegovim dejstvom prestaju za to vreme vreme da budu normalni. Neki postanu zaboravni, drugi svadljivi. Neki postanu buni, neki se razbole, neki budu pospani, u drugima se strasti uveliko pobude. to se nas tie, mi smo bili na dugom putu za Madrid. Bili smo prinueni da urimo. Jedna nedelja, ili mesec, moda najvie godinu dana, i moramo da napustimo Logronjo potujui zov trube dunosti. Svejedno, odluili smo da zasada o tome ne mislimo. Smestili smo se, razmenili gledita i iskustva sa starosedeocima. Po tome to smo bili u urbi, zakljuili su da smo anarhisti, i bili su vidno umireni kad smi im objasnili da smo ludi Englezi. I svi smo zajedno bili sreni; a ja i dalje kudim ludog sebe to sam uopte produio za Madrid.

15

Kad se ovek nae na nekoj veeri u Londonu ili Njujorku, on upadne u provaliju dosade. Ne postoji predmet opteg interesovanja; nema domiljatosti; to je kao ekanje na voz. U Londonu se ovek izbori sa svojim okruenjem tako to popije bocu ampanjca to je pre mogue; u Njujorku ovek nagre koktele. Blaga evropska vina i piva, uz umereno konzumiranje, nisu dovoljna; nema vremena da se bude srean, pa umesto toga ovek mora da bude uzbuen. Ako ruava sam, ili sa prijateljima, ovek se lako zadovolji uz Burgundac ili Bordo. Ima celu no pred sobom da bude srean, i ne mora da uri. Meutim, prosean Njujoranin nema vremena ak ni za tu veeru. On bezmalo ali za asom kad mu se zatvara kancelarija. Misli su mu jo uvek zauzete raznim planovima. Kad eli uitak, rauna da za to moe da izdvoji samo pola sata. On mora da slije najea pia niz grlo najbrim moguim tempom. Zamislite sad ovog oveka ili ovu enu malo raspoloivog vremena, a jo i to malo, prikraeno. On vie ne moe da baci ni deset minuta na pribavljanje uitak; ili se ne usuuje da pije otvoreno pred drugim ljudima. Pa dobro, njegovo reenje je jednostavno; moe da izvue trenutno dejstvo iz kokaina. Nema nikakvog mirisa; moe da bude tajnovit ba kako bi svaki crkveni stareina to eleo.

16

Zlo civilizacije je intenzivan ivot, koji zahteva intenzivnu stimulaciju. Ljudskoj prirodi je potrebno uivanje; za zdrava uivanja potrebno je slobodno vreme; moramo da izaberemo izmeu opijanja i sijeste. U Logronju nema ovisnika o kokainu. tavie, u nedostatku kakve Klime, ivot trai Razgovor; moramo da izaberemo izmeu opijanja i oplemenjivanja uma. Nema zavisnika od droge meu ljudima koji se naroito interesuju za nauku i filozofiju, umetnost i knjievnost. VI. Kako god bilo, dajmo za pravo tvrdnjama prohibicionista. Prihvatimo policijsku tvrdnju da kokain i ostalu robu koriste kriminalci kojima inae nedostaje hrabrosti da delaju; oni takoe tvrde da su efekti ove droge toliko pogubni, da i najvetiji lopovi ubrzo postaju nesposobni. Za ime Boga, otvorite onda depoe gde mogu besplatno da dobiju kokain! Ne moe se izeiti zavisnik od droge; ne moe se od njega nainiti koristan graanim. On nikada nije bio dobar graanin, jer inae ne bi ni pao u ropstvo. Ako ga privremeno i preobrazite, uz ogroman troak, rizik, i muku, sav va rad iezne kao jutarnja izmaglica kad se susretne sa sledeim iskuenjem. Jedino pravo reenje je ostaviti ga da grede svojim putem do avla. Umesto manje droge, dajte mu vie droge, i neka bude s njim svreno. Njegova sudbina bie

17

upozorenje njegovim susedima, i za godinu ili dve, ljudi e razumno da se klone opasnosti. Oni koji ne budu razumni, neka i oni umru, i spasu tako dravu. Moralni slabii su opasnost po drutvo, gde god da lee njihove slabosti. Ako su toliko ljubazni da se sami ubiju, zloin je meati se. Kaete da e ovi ljudi, dok se ubijaju, initi loa dela. Moda; ali oni to ve sad ine. Prohibicija je stvorila podzemnu trgovinu, kao uvek; a zlo je od toga neizmerno. Hiljade graana udruuju su u krenju zakona; zapravo, sam zakon ih podmiuje da tako ine, budui da je profit od nezakonite trgovine ogroman, i to prohibicija vie stee, on, van svake pameti, vie raste. Moete da izbacite upotrebu svilenih maramica na sledei nain: ljudi kau, U redu, koristiemo platnene. Meutim, uivalac kokaina hoe kokain; i ne moe se odvratiti od toga Epsemskom solju. tavie, njegov je um izgubio sav oseaj za meru; on e da plati za svoju drogu koliko god je potrebno; nikada nee rei, Ne mogu da priutim toliko; i ako je cena visoka, on e krasti, otimati, ubijati, da bi do nje doao. Opet kaem: ne moe se preobraziti zavisnik od droge; ako im onemoguite da do nje dou, vi samo stvarate sloj prepredenih i opasnih kriminalaca; a ak i da ih sve pozatvarate, postaje li ijedan ita bolji?

18

Kako pred tajnim dilerima stoji ostvarenje izuzetno velikog profita (od hiljadu do dve hiljade posto), u njihovom je interesu da stvaraju nove rtve. A korist je ve sada tolika da bi vredelo mog truda da otputujem do Londona i nazad prvom klasom, ne bih li prokrijumario tek onoliko kokaina koliko mogu da sakrijem u podstavi svog kaputa! Svi trokovi pokriveni, i jo pozamana suma u banci nakon obavljenog puta! I uprkos sveg zakona, pijuna i ostalih, mogu svoju robu da prodam uz veoma mali rizik, za jedno vee u Tenderlojnu. Jo jedna stvar je sporna. Prohibicija ne moe da se sprovede do krajnosti. Nemogue je, na kraju krajeva, spreiti dolazak droge u ruke doktora. Danas su doktori, vie nego i jedna klasa ljudi, uivaoci droge; i uz to, potoje mnogi koji e trgovati drogom zarad novca ili moi. Ako poseduje odreenu zalihu droge, ti si gospodar, telom i duom, bilo koje osobe koja ima potrebu za njom. Ljudi ne mogu da shvate da je droga, za njenog roba, dragocenija od zlata ili dijamanata; neka edna ena moe odoleti rubinima, ali nam medicinsko iskustvo govori, da bi se svaka edna ena u nevolji za drogom podala i poslednjem dronjavcu zarad jednog jedinog umrkaja. Jo ako je zaista istina da jedna petina ovog stanovnitva uzima neku drogu, onda ovo

19

dugako malo, greno malo ostrvo, moe da oekuje jedno veoma uzbudljivo vreme. Apsurdnost prohibicionistikih tvrdnji ogleda se u primeru Londona i drugih evropskih gradova. U Londonu bilo koji domain ili naizgled odgovorna osoba, moe da kupi bilo koju drogu, kao da je u pitanju obian sir; a London nije pun pomahnitalih manijaka, to mrkaju kokain na svakom ulinom oku, u vremenskom razmaku izmeu provala, silovanja, paljenja kua, ubistava, kancelarijskih prestupa, i sakrivanja zavera, kako inae smatramo da mora biti sluaj ukoliko se slobodnom narodu ljubazno dozvoli da okua malko slobode.

20