Artur Klark, IZGUBLJENI SVETOVI 2001.

Preveo Zoran ivkovi PREDGOVOR Iza svakog oveka koji sada ivi stoji trideset duhova, odnosno za toliko puta ukupan broj umrlih nadmauje broj ivih. Od osvita vremena priblino sto milijardi ljudskih bia hodilo je planetom Zemljom. Ovako poinje roman '2001: Odiseja u svemiru' koji je izvorno objavljen jula 1968. godine. Ali njegova prva verzija, starija etiri godine, imala je sledei poetak... 1. POGLED IZ 2000. GODINE Izmeu prve i poslednje decenije dvadesetog stolea zjapi ponor dublji od svih onih koje je i najnesputanija uobrazilja mogla da zamisli. Ponor je to koji razdvaja barut od nuklearne bombe, poruku otkucanu Morzeovom azbukom od globalne televizije sa neba, kraljicu Viktoriju, imperatorku Indije, od Kvame aka, vrhovnog predsednika Afrike Federacije. Ali nadasve - posredi je ponor koji stoji izmeu prvog leta, dugakog triavih stotinak metara, kod Kiti Hoka i prve misije do Jupiterovih meseca, udaljenih milijardu milja. Sva ova zbivanja, meu kojima, mereno arinima kulture, lee vekovi, odigrala su se u rasponu od samo jednog, neverovatnog stolea. Grmljavina sudnjeg dana tek to je zamukla iznad atola Enivetok, kada se prvi 'Sputnjik' vinuo put neba. Na zaleu sazvea poele su da se kreu zvezde koje nijedan astronom nikad ranije nije video, a kada je drevna praina Mora Kia primila prve izaslanike sa Zemlje, duga usamljenost Meseca zauvek se okonala. Samo tren kasnije, mereno asovnikom Vaseljene, ovek je krenuo tragom svojih glasnika u kosmos. Projekat 'Apolo', koji je kao kakav rat bez krvoprolia dominirao sedamdesetim godinama, sada je ve postao deo istorije, sa svim svojim trijumfima i tragedijama. Posle njega, nita vie nije moglo da ostane kao ranije. Kada bi ljudi podigli poglede prema Mesecu, oni bi bili svesni da ih njihovi sadruzi posmatraju odozgo. Takoe bi se setili da ima i takvih koje Zemlja vie nikada nee moi da prigrli u svoje okrilje, kao to je uzimala pod svoje sve njihove pretke od praskozorja vremena. Posredi su bili putnici koji nisu uspeli da stignu do odredita ka kojima su krenuli, ali su umesto toga stekli svemirsku besmrtnost, dospevi van upliva promene i truljenja. Jo pre kraja sedamdesetih godina, na Mesecu je osnovana prva stalna kolonija. U meuvremenu, cena putovanja u kosmos desetostruko je sniena, a bie smanjena za jo toliko uvoenjem nuklearne energije. Kratko razdoblje raketadinosaurusa, od kojih je svaka bila kadra samo za po jedan let, polako se pribliavalo

kraju. Umesto hiljadutonskih viestepenih grdosija, iji su kosturi sada poivali u dubinama Atlantskog okeana, ljudi su poeli da grade nesravnjivo delotvornije aerosvemirske avione - dinovske raketne letelice kadre da se vinu do orbite sa svojim tovarima, a potom da se vrate na Zemlju i krenu u novu misiju. Jo, dodue, nije bio ostvaren komercijalni svemirski let, ali i on je ve bio na vidiku. Od vie miliona kvadratnih kilometara Meseeve povrine, samo je nekoliko postotaka bilo temeljito istraeno, a za podrobno ispitivanje preostalih divljih prostranstava bila su potrebna jo stolea. Niko, meutim, vie nije verovao da tu ekaju zapretana neka iznenaenja; posredi je bila negostoljubiva, ali poznata teritorija, koja je predstavljala dom populaciji to je brojala vie od hiljadu lanova. Prava granica nalazila se znatno dalje, u nonoj studeni sa one strane Marsove putanje, odnosno u uarenom danu sa unutranje strane Venerine orbite. Vesnik zore i zvezda Veernjaa, Venera je bila prvo gorko razoaranje svemirske ere. Iako je jo 'Mariner II' izvestio o paklenoj toploti koja vlada na potpuno skrivenoj povrini, i dalje je bilo takvih koji su se nadali da je moda posredi neka greka u instrumentima. Sada, meutim, itavo mnotvo sondi koje su nestale u zastraujuem kotlu kiteranske atmosfere nije vie ostavljalo nimalo mesta za bilo kakav optimizam. Venera je bila mrtva; ljudi e je jednoga dana moda oiveti, ali to e se zbiti u dalekoj, dalekoj budunosti, pomou jo neroene tehnologije. Preostao je Mars, izvor tolikih tajni i podsticaj za silna izmiljanja, moda jedino drugo kuite ivota u Sunevom sistemu. Posle vie alosnih neuspeha, jedan televizijski skener konano je uspeo da se spusti na povrinu; i dok je naprava trzavo milela kroz pusto pogreno nazvanog Jezera Sunca, kroz njeno jedino pokretno oko gledao je ceo svet udaljen etrdeset miliona milja. Niko ko je imao prilike da ga vidi nee nikada zaboraviti prvi susret izmeu Marsovaca i maine. Nimalo dramatian i potpuno beuman, bio je to jedan od najveih trenutaka u istoriji. Nepredujui polako na svojim irokim, gumenim tokovima, dok mu se video-kula neprekidno okretala, istraivaki robot mileo je po suvoj, pranjavoj ravnici, gonjen svojom bezumnom svrhom. Bio je preputen samome sebi, bez ikakve pomoi ili saveta sa Zemlje. Prizori koje su njegovi tvorci posmatrali nalazili su se ve etiri minuta u prolosti: svaka komanda koju bi oni poslali, iako bi hrlila brzinom svetlosti, stigla bi na Mars tek za isti toliki vremenski razmak u budunosti. Ravnica je bila prekrivena velikim, loptastim gromadama i robot se upravo kretao ka jednoj od njih. Njegovi konstruktori nisu bili zabrinuti; titnik za otkrivanje prepreka na maini upozorie je pre no to doe do opasnosti od sudara i ona e automatski skrenuti pod pravim uglom. Tako je bar teorija predviala; ono, meutim, to se u praksi dogodilo bilo je prilino razliito. Pre no to je robot uopte stigao do gromade, ona se pokrenula. Izdigla se povrh tla na mnotvo zdepastih noica, polako odgamizala sa putanje istraivaa koji

se pribliavao i ponovo se primirila u mestu. Na svom neumitnom napredovanju, nesvestan preneraenosti koju je izazvao kako na Zemlji tako i na Marsu, robot je na slian nain uznemirio jo dve gromade; posle toga je iziao iz podruja gde su se one nalazile i vie nije sreo nijednu; deset asova kasnije obreo se u stupici u jednom kanjonu i delatnost mu se svela na emitovanje u pravcu Zemlje prizora golih stena, ije je neprekidno ponavljanje gotovo izludelo posmatrae, sve dok mu se baterije nisu istroile. Ali naprava je obavila svoj zadatak; otkrila je ivot na Marsu - i to prilino razvijeni oblik ivota. Trebalo je, meutim, da prou godine - odnosno da sredinom devete decenije na planetu stigne prvi pohod - da bi se dolo do odgovora na pitanje da li je posredi ivotinjski, biljni ili neki trei oblik postojanja ive tvari. Rani istraivai znali su da e otkriti ivot: mogli su, meutim, da se samo nadaju da e pronai i inteligenciju. Ali na Marsu se prostire isto onoliko kopna koliko i na Zemlji - budui da ovaj svet, koji je inae manji, ne raspolae morima. Bile bi potrebne decenije da se tek valjano kartografie planeta, dok je dokuivanje svih njenih tajni predstavljalo poduhvat koji se meri stoleima. Glavni oblici ivota na Marsu - 'lutajue kamenje' koje je brstilo mineralne pustinje, grabljivice sline pijavicama koje su ih lovile u oajnikoj borbi za opstanak, jo okrutniji paraziti koji su tamanili ove potonje - ispoljavali su tek slabanu iskru inteligencije. Sa druge strane, nita nije ukazivalo na to da su tu posredi preiveli degenerisani potomci nekih viih stvorenja; kako je izgledalo, Mars nikada nije predstavljao utoite Uma. Jo je, meutim, prilino bila rasprostranjena nada da bi se negde, u beskrajnim grimiznim pustinjama, ispod smrznutih polova ili u nedrima erodiranih brda, mogli pronai ostaci civilizacija koje su bile u punom naponu kada su Zemljom vladali dinovski reptili. Bio je to romantian san osuen da polako padne u zaborav. Sa one strane Marsa ekali su vei svetovi i krupniji problemi. Zagonetni Jupiter, ija je masivnost hiljadostruko nadmaivala Zemljinu, kopkao je radoznalost ljudi svojim tajnama. Moda se ispod uskomeanih oblaka amonijaka i metana nalazio ivot, to je cvetao u vreloj tami i pod pritiscima kojima nije bilo ravna ni u najveim dubinama zemaljskih mora. Ako je stvarno bilo tako, onda je on bio podjednako nedostian kao i neka druga vaseljena; nije se, naime, mogao ni zamisliti takav brod koji bi bio kadar da prodre kroz to ogromno gravitaciono polje ili da se suprotstavi silama koje su besnele u atmosferi Jupitera. Od robotskih sondi koje su bile upuene u tu zastraujuu misiju nijedna nije opstala. Jednoga dana, moda ve u poetnim godinama novog stolea, bie upuen pohod sa ljudskom posadom u pravcu Jupiterovih meseca - Ioa, Evrope, Ganimeda i Kalista, miljenika oca bogova, dovoljno velikih da s puno prava ponesu naziv planete. Postojalo je, meutim, premnogo posla da se obavi znatno blie matinom svetu - graenje kolonije na Mesecu, na primer, ili podizanje mostobrana na Marsu -

tako da su spoljni dinovi morali malo da saekaju. Iako e u meuvremenu biti upuivane robotske proletne misije prema svim velikim planetama, pa ak i u tamu sa spoljne strane Plutonove orbite koju pohaaju jedino komete, ljudi se jo nee otisnuti na ova samotna putovanja. to se tie pohoda izvan Sunevog sistema, u pravcu jo neotkrivenih planeta drugih zvezda, tek je aica naunika verovala da e tako neto ikad biti mogue. U najboljem sluaju, meuzvezdano putovanje predstavljalo je san koji je pripadao veoma dalekoj budunosti, bez ikakvog praktinog znaaja tokom prvih stolea svemirskog letenja. Bila je to veoma suvisla i veoma razlona pretpostavka, koja je esto ponavljana u spisima iz sedamdesetih i osamdesetih godina. Jer, ko bi ikad mogao i pomisliti... 2. SIN DOKTORA UDOLJUBA Odista, ko bi mogao? Ove rei napisane su pet godina pre nego to su prvi ljudi kroili na Mesec: ima, meutim, izvesne ironije u injenici da projekat 'Apolo' ne samo to nije 'dominirao sedamdesetim godinama', nego se dogodilo upravo obrnuto; prvobitni plan koji je predviao deset misija na Mesec alosno je smanjen. Ali ako uspemo da preivimo sadanje Vreme Nevolja, istorija e postaviti stvari na svoje mesto i ispraviti perspektivu. Nije iskljueno da e doi doba kada e se samo po projektu 'Apolo' veina ljudi seati Sjedinjenih Amerikih Drava - pa ak i celog sveta svojih predaka, daleke planete Zemlje. Kada sam, meutim, u prolee 1964. godine dobio od Stenlija Kjubrika pismo u kome me je izvestio da bi eleo da snimi 'poslovino dobar naunofantastini film', sputanje na Mesec jo je izgledalo, u psiholokom pogledu, kao san daleke budunosti. Intelektualno, znali smo da je ono neumitno; emocionalno, meutim, nismo mogli potpuno da verujemo u njega - ba kao to i dan-danas ima budala koje jo ne veruju. Ali 1964. godinu treba sagledati u pravoj perspektivi: samo jedanaest meseci ranije jedan ameriki astronaut (Gordon Kuper na 'Merkjuriju 9') boravio je u svemiru; do prvog dvolanog leta na 'Deminiju' (Grisom i Jang) protei e jo itava godina; i dalje su se vodile une rasprave o prirodi Meseeve povrine, podstaknute pehom koji je zadesio televizijske kamere na 'Renderu VI' petnaest minuta pre sletanja. Iako se iza pozornice odigravala velika delatnost (NASA je, na primer, svakoga dana troila itav budet naeg filma - preko deset miliona dolara), ipak je izgledalo da istraivanje svemira tapka u mestu. Ali predznaci su bili jasni; esto sam podseao Stenlija - i samoga sebe - da e se film jo nalaziti na premijernom prikazivanju kada ljudi stvarno budu hodili po Mesecu. Ispostavilo se, meutim, da

sam prilino potcenio predstojea zbivanja; premijerno prikazivanje u Torontu, na primer, proirilo se na jedanaestu, dvanaestu i trinaestu misiju 'Apola'... Na glavni problem bio je, dakle, da sroimo takvu priu koju dogaaji iz narednih nekoliko godina nee uiniti zastarelom - ili, to je jo gore, smenom. Morali smo da odgonetnemo budunost; jedan od naina da se to postigne bio je da se toliko udaljimo od sadanjosti da vie ne postoji opasnost da nas injenice preteknu. Sa druge pak, strane, ako se suvie odmaknemo u budunost, izlaemo se riziku da izgubimo kontakt sa publikom. Iako moto kompanije MGM ve odavno glasi Ars gratia artis, nije velika tajna da filmske kompanije postoje prevashodno radi ostvarivanja dobiti. Morali smo stoga da imamo u vidu publiku koja broji sto miliona ljudi - uz milion gore ili dole, kako bi rekao general Tardidson. Pre no to sam krenuo sa ri Lanke da bih se video sa Stenlijem, aprila 1964. godine, prelistao sam svoje objavljene prie u potrazi za takvom koja bi mogla da predstavlja zgodno polazite za jedan svemirski epos. Odluio sam se za veoma kratku storiju pod naslovom 'Straar', napisanu 1948. godine preko Boinih praznika za jedan konkurs koji je raspisao BiBiSi. (Pria je prola nezapaeno, a ba bih voleo da znam koja je dobila prvu nagradu.) U storiji je re o pionirskim danima istraivanja na Mesecu (1980 + ?); iako je ona kasnije esto uvrivana u antologije, a pojavila se i u mojim zbirkama 'Pohod na Zemlju' i 'Devet milijardi Boijih imena', ja u je ipak ponoviti i ovde, budui da je posredi nezaobilazan uvod u '2001.' Evo, dakle, 'Straara'... 3. STRAAR Sledei put kada budete videli pun Mesec visoko na junom delu neba, paljivo uoite njegovu desnu ivicu, a zatim poite pogledom nagore du prevoja diska. Na mestu gde bi na asovniku stajala oznaka za dva sata primetiete mali, tamni oval; svako ko ima normalan vid nai e ga sasvim lako. To je velika, ograena udolina, jedna od najlepih na Mesecu, poznata kao Mare Crisium - More Kriza. Sa prenikom od tri stotine milja i gotovo sasvim okrueno prstenom velianstvenih planina, ono nije bilo istraeno sve do naeg dolaska, u pozno leto 1996. godine. Na pohod bio je veliki. Upotrebili smo dva vozila za teke terete da prebacimo zalihe i opremu iz glavne Meseeve baze u Moru Vedrine, udaljene pet stotina milja. Imali smo i tri male rakete, koje su bile namenjene za prevaljivanje kratkih rastojanja u onim podrujima gde su naa vozila za kretanje povrinom bila neupotrebljiva. Sreom, najvei deo Mora Kriza bio je veoma ravan. Tu se nisu nalazile one velike pukotine koje su predstavljale uobiajenu opasnost na drugim mestima; takoe nije bilo kratera ni breuljaka. Nai moni traktori-guseniari prebacivali su nas bez tekoa na svako eljeno mesto.

Ja sam bio geolog - ili selenolog, ako ste ba sitniavi - i nalazio sam se u skupini koja je istraivala june predele Mora. Prelazili bismo po stotinu milja nedeljno, kreui se podnojem planina, odnosno du obale onoga to je pre hiljadu miliona godina bilo more. Kada je na Zemlji ivot otpoinjao, ovde se ve gasio. Vode su se povukle niz obronke ovih ogromnih grebena, ponirui u prazno srce Meseca. Preko tla kojim smo se kretali nekada se prostirao okean, bez plime i oseke, dubok gotovo pola milje; jedini trag vlanosti sada je bilo inje, na koje se ponekad moglo naii u peinama iju tamu nikada nije oskrnavila pretopla Suneva svetlost. Putovanje smo zapoeli u sporo Meseevo svitanje, tako da nam je do noi preostalo skoro nedelju zemaljskih dana. Nekoliko puta dnevno izlazili bismo u skafandrima iz vozila u potragu za zanimljivim primercima minerala, ili da ostavimo putokaze buduim putnicima. Bio je to uobiajeni postupak, lien bilo kakvih uzbuenja. Nema nieg rizinog niti posebno napetog u istraivanju Meseca. Mogli smo da ivimo udobno itavih mesec dana u naim traktorima pod pritiskom, a ako bismo zapali u neprilike, uvek smo bili u mogunosti da radio-vezom zatraimo pomo i da stenjeni na malom prostoru saekamo dolazak nekog svemirskog broda koji bi nas izbavio. Upravo sam rekao da nema nieg uzbudljivog u istraivanju Meseca, ali to, naravno, nije istina. oveku nikada nije dosta ovih neverovatnih planina, tako surovih u odnosu na nene breuljke Zemlje. Nikada nismo znali, dok smo kruili oko rtova i uzvisina ovog iezlog mora, kakvi e novi prizori iskrsnuti pred naim oima. Ceo juni prevoj Mora Kriza predstavlja prostranu deltu gde je nekad put u okean nalazilo mnotvo reka, napajanih verovatno bujicama kie koje su ibale planine u kratkom vulkanskom razdoblju kada je Mesec jo bio mlad. Svaka od ovih prostranih dolina predstavljala je izazov koji nas je mamio da se penjemo u nepoznate gorske predele. No, trebalo je da ispitamo jo itavih sto milja doline i jedino to nam je preostajalo bilo je da bacimo enjive poglede ka visovima koje e neko drugi osvojiti. Na vozilu smo zadrali zemaljsko vreme; u 22.00 upuivana je poslednja radio-poruka Bazi i tako bi se okonao radni dan. Napolju, stene bi i dalje plamtale pod gotovo okomitim Suncem, ali za nas je to bila no sve dok se ponovo ne bismo probudili, osam asova kasnije. Tada bi jedan od nas pripremao doruak, sa svih strana bi se ulo zujanje elektrinih aparata za brijanje, a neko bi ukljuio kratkotalasni radio sa Zemlje. Kada bi miris prenih kobasica poeo da ispunjava kabinu, bilo je ponekad odista teko ne poverovati da nismo kod kue - sve je izgledalo tako uobiajeno i prisno, sem oseaja smanjene teine i neprirodne sporosti kojom su predmeti padali. Bio je na mene red da pripremim doruak u uglu glavne kabine koji je sluio kao kuhinja. I posle toliko godina mogu sasvim ivo da se prisetim tog trenutka, jer je radio upravo emitovao jednu od mojih omiljenih melodija, staru velku pesmu

'Dejvid od Bele Stene'. Na voza ve je bio napolju, odeven u skafander, i pregledao gusenice traktora. Moj pomonik, Luis Garnet, nalazio se u kontrolnoj kabini i upisivao u brodski dnevnik neke podatke koje je prethodnog dana zaboravio da unese. Dok sam stajao kraj tiganja i ekao, kao svaka valjana zemaljska domaica, da kobasice porumene, pogled mi je lenjo lutao preko obronaka planina koje su zaklanjale itavo juno obzorje i iezavale prema istoku i zapadu niz Meseev prevoj. Izgledalo je da su udaljene milju ili dve od traktora, ali znao sam da nas od najblie deli dobrih dvadesetak milja. Na Mesecu, razume se, predmeti ne gube obrise sa udaljenou, kao to je to na Zemlji, gde gotovo nevidljiva izmaglica umekava i rasplinjava njihove rubove. Planine su bile visoke deset hiljada stopa i strmo su se uznosile nad ravnicom, kao da ih je pre mnogo vremena neka podzemna erupcija izbacila u pravcu neba kroz rastopljenu koru. Podnoje ak i najblieg brega skrivala je od pogleda uzdignuta zakrivljenost povrine tla, budui da je Mesec veoma mali svet, tako da je od mesta na kome sam se ja nalazio obzorje bilo udaljeno samo dve milje. Podigoh pogled ka vrhovima koje jo niko nije osvojio - vrhovima koji su, pre dolaska zemaljskog ivota, posmatrali okeane kako se povlae i kako nevoljno uranjaju u sopstvene grobnice, odnosei sa sobom nadu i obeanu zoru jednog sveta. Suneva svetlost udarala je u te bedeme takvom silinom da su me oi pekle, a samo malo iznad njih zvezde su postojano sjale na nebu, mrklijem i od najmrklije zimske noi na Zemlji. Upravo sam se okretao na drugu stranu, kad krajikom oka spazih neki metalni blesak na samom vrhu velike uzvisine, koja je trala iz mora tridesetak milja zapadno odavde. Bila je to taka svetlosti bez ikakvih razmera, kao da je jedan od ovih surih vrhova otrgao zvezdu sa neba; pomislih na trenutak da se to neki sunev zrak odbio od glatke kamene povrine i da je naao put do mog oka. Takve pojave bile su uobiajene. Dok je Mesec u drugoj etvrti, posmatra sa Zemlje moe ponekad videti kako veliki deo Oceanusa Procelaruma naas zatitra u plavo-belim prelivima, kada svetlost blesne na njegovoj povrini skakuui od sveta do sveta. Ali neto me je kopkalo da saznam koja bi to vrsta stene mogla da odraava svetlost tako jarko; popeh se u osmatranicu i upravih ka zapadu na teleskop promera etiri ina. Ono to sam video samo je jo vie pobudilo moju radoznalost. Planinski vrhovi postali su sasvim jasni i otri u mom novom vidnom polju, ali ono to je odbilo Sunev zrak bilo je odve malo da bi se moglo razaznati. Pa ipak, izgledalo je da ta stvar poseduje neku neodreenu simetrinost, a vrh na kome se nalazila bio je zadivljujue ravan. Dugo sam netremice zurio u tu bletavu zagonetku, napreui oi, sve dok po mirisu preprenog mesa koji se irio iz kuhinje nisam shvatio da su kobasice uzalud prevalile put od etvrt miliona milja.

Celog tog jutra, dok smo prelazili Morem Kriza pored zapadnih planina koje su se visoko uzdizale u nebo, vodili smo unu raspravu. ak i kad smo u skafandrima izili u rutinsku etnju, razgovor se nastavio preko radija. Bilo je sasvim izvesno, tvrdili su moji drugovi, da Mesec nikada nije znao ni za kakav vid inteligentnog ivota. Jedini oblik ivota koji je ikada postojao ovde bile su malobrojne primitivne biljke i njihovi tek neto manje degenerisani preci. Znao sam to isto tako dobro kao i oni, ali ima trenutaka kada naunik ne sme da se plai da e od sebe napraviti budalu. "Sluajte", rekoh konano. "Ja odoh tamo, ako ni zbog ega drugog ono da zadovoljim svoju radoznalost. Ta planina je visoka manje od dvanaest hiljada stopa odnosno svega dve hiljade pod zemaljskom gravitacijom - a ja mogu bez prekida da provedem napolju dvadeset asova. Uostalom, oduvek sam eleo da odem gore, u ta brda, a ovo je izvrsna prilika." "Ukoliko ne slomi vrat", ree Garnet, "s tobom e terati egu itava posada kada se vratimo u Bazu. Ta planina e se, po svoj prilici, ubudue zvati Vilsonova Glupost." "Neu slomiti vrat", rekoh odluno. "Ko se, uostalom, prvi popeo na Piko i Helikon?" "Ali zar u to doba nisi bio znatno mlai?" upita Luis blago. "To je samo razlog vie za odlazak", odgovorih krajnje dostojanstveno. Te noi smo rano otili na poinak, poto smo se prethodno uspeli traktorom dobrih pola milje uz strminu. Sa mnom je ujutru poao Garnet; on je bio dobar planinar i ranije smo esto zajedno preduzimali sline poduhvate. to se naeg vozaa tie, on je izgledao prezadovoljan kada smo ga ostavili kraj vozila. Na prvi pogled, uspon je izgledao sasvim jednostavan na ovom svetu gde sve teine iznose samo jednu estinu njihove normalne vrednosti. Jedina prava opasnost pri planinarenju na Mesecu jeste preveliko samopouzdanje; pad na Mesecu sa visine od est stotina stopa podjednako je pogibeljan kao i pad sa stotinu stopa na Zemlji. Prvi put smo se zaustavili na prostranoj zaravni, etiri hiljade stopa iznad ravnice. Penjanje nije bilo suvie naporno, ali moji udovi ipak su bili ukoeni, jer odavno nisam planinario, tako da mi je kratak odmor odista bio dobrodoao. Traktor nam je sada izgledao kao siuni metalni insekt daleko dole u podnoju brega; pre no to smo krenuli dalje, obavestili smo vozaa o napredovanju. U skafandrima je bilo prijatno svee, jer je ureaj za rashlaivanje izvrsno odolevao jari koju je stvaralo Sunce i odagnavao telesnu toplotu pojaanu stalnim naprezanjem. Retko smo meusobno razgovarali, osim kada je bilo potrebno preneti neko uputstvo i razmotriti najbolji plan za dalje penjanje. Ne znam ta je mislio Garnet; moda mu je izgledalo da je ovo najlui pohod grlom u jagode u koji se ikad upustio. Gotovo da sam delio isto miljenje, ali radost zbog penjanja, saznanje da

niko ranije nije proao ovim putem i ushienje koje je pruao sve iri vidokrug, davali su mi potreban podstrek. ini mi se da nisam bio posebno uzbuen kada sam ispred nas ugledao kameni zid koji sam prvi put video kroz teleskop sa udaljenosti od trideset milja. Uzdizao se dobrih pedeset stopa iznad naih glava, a tamo, na zaravni, verovatno se nalazila stvar koja me je domamila preko ove neplodne pustoi. Po svoj prilici, u pitanju je bila samo gromada koja se rasprsla pri padu nekog meteora pre mnogo godina; njene raspuknute povri jo su svee svetlucale kroz ovu nenaruivu, nepromenljivu tiinu. Nije bilo izboina na prednjem delu stene, tako da smo morali da upotrebimo lenger. Izgledalo je da su moje umorne ruke zadobile novu snagu dok sam zamahivao trokukim metalnim sidrom oko glave, a zatim ga hitnuo nagore, u pravcu zvezda. Prvi put se nije dobro zakaio i lagano je pao kada smo povukli konopac. U treem pokuaju kuke su vrsto prionule, tako da ni zajednikim snagama nismo mogli da ih pomerimo. Garnet me je pogledao u nedoumici. Izgledalo je da eli da ide prvi, ali ja mu se nasmeih kroz staklo lema i odmahnuh glavom. Sasvim lagano otpoeh poslednji uspon. Zajedno sa skafandrom ja sam ovde teio svega etrdeset funti, tako da sam pri penjanju uz ue koristio samo ruke, a ne i noge. Na rubu sam zastao i domahnuo drugu; zatim sam se prebacio preko ivice, pridigao i upravio pogled napred. Morate imati na umu da sam sve do tog trenutka bio gotovo sasvim ubeen da ovde neu zatei nita udno ili neobino. Gotovo, ali ne i potpuno; postojala je nekakva smetena sumnja koja me je gonila napred. Sumnje je sada nestalo, ali je oseaj smetenosti ostao. Stajao sam na zaravni irokoj otprilike sto stopa. Nekada je bila glatka - suvie glatka da bi bila prirodna - ali meteori koji su pljutali kroz nebrojene eone izdubili su i izbrazdali njenu povrinu. Bila je zaravnjena da bi mogla drati bletavo, grubo, piramidano zdanje, dva puta vie od oveka, koje se nalazilo smeteno u steni kao kakav dinovski, mnogostrani dragulj. U prvih nekoliko sekundi moj um verovatno nije iskusio nikakva oseanja. A onda srce poe bre da mi udara i obuze me udna, neopisiva radost. Ja sam voleo Mesec, a sada sam dobio pouzdan dokaz da puzava mahovina iz Aristarhusa i Eratostena nije bila jedini oblik ivota to ga je on iznedrio u svojoj mladosti. Stari, omalovaavani san prvih istraivaa pokazao se kao taan. Ovde je, dakle, postojala Meseeva civilizacija - a ja sam bio prvi koji ju je otkrio. Okolnost da sam doao moda sto miliona godina kasnije nije uticala na mene. Glavno je da se uopte stiglo. Um je poeo normalno da mi dejstvuje, da analizira, da postavlja pitanja. Da li je ovo neko zdanje, nekakvo svetilite - ili neto za ta u mom jeziku ne postoji naziv? Ako je u pitanju zdanje, zbog ega je podignuto na ovom krajnje nepristupanom mestu? Upitah se da li bi to mogao biti hram i na trenutak sam video

pred oima vernike pri nekom udnom obredu kako uzalud prizivaju svoje bogove da ih sauvaju, dok ivot na Mesecu iezava zajedno sa umiruim okeanima. Pooh nekoliko koraka napred da bih iz blizine osmotrio stvar, ali izvesno oseanje opreznosti zadravalo me je da se suvie pribliim. Pomalo sam se razumeo u arheologiju i pokuao sam da odgonetnem kulturni nivo civilizacije koja je po svemu sudei zarubila ovu planetu i uglaala povrine bletave poput ogledala, iji sjaj kao da i dalje ispunjava moje oi. Egipani su to mogli da urade, pomislih, da su njihovi neimari posedovali sav udesni materijal koji su koristile ove daleko drevnije arhitekte. Zbog malih razmera stvari, nije mi palo na pamet da moda gledam delo neke rase mnogo naprednije od moje. Ve je i sama pomisao da Mesec uopte poseduje inteligenciju bila gotovo nezamisliva, a i moj ponos mi ne bi dozvolio da se spustim na tako poniavajui nivo. A tada opazih neto od ega me niz vrat podioe marci - neto toliko neupadljivo i toliko bezazleno da mnogi to uopte ne bi primetili. Rekao sam da je zaravan bila izbrazdana meteorima; takoe ju je prekrivao inima dubok sloj kosmike praine, koja se uvek taloi po povrinama onih svetova gde nema vetra koji bi je rasprio. Ali praina i brazde od meteora prestajale su sasvim iznenada na rubu irokog kruga koji je obuhvatao malu piramidu, kao da ju je neki nevidljivi zid titio od zuba vremena i od povremenog ali postojanog bombardovanja iz svemira. Neko je vikao u moje slualice i ja shvatih da me to Garnet ve neko vreme neprekidno doziva. Nesigurno doetah do ivice stene i mahnuh mu da mi se priblii; nisam se usuivao da govorim. Potom se vratih krugu obavijenom prainom. Podigoh komadi razbijene stene i blago ga bacih ka sjajnoj zagonetki. Da je nevidljiva prepreka progutala kamen, to me ne bi iznenadilo, ali ovaj je samo udario o glatku, loptastu povrinu i lagano skliznuo na tle. Znao sam da gledam neto to nije imalo odgovarajueg parnjaka u prolosti moje rase. Ovo nije bilo zdanje, ve maina koja je sama sebe titila silama to su prkosile venosti. Te sile, ma ta da su u stvari, i dalje su dejstvovale i moda sam im se suvie pribliio. Na um mi padoe sve vrste zraenja kojima je ovek vladao i koje je ukrotio u prolom stoleu. Bilo je razloga da verujem da sam ve isto tako mogao da budem nepovratno izgubljen kao da sam kroio u smrtnosnu, beumnu zonu nezatienog izvora atomskog zraenja. Seam se da sam se tada okrenuo ka Garnetu, koji mi se pribliio i onda nepomino zastao kao da je sasvim zaboravio na mene; nisam hteo da ga ometam, ve se vratih do ivice brega, pokuavajui da priberem misli. Ispod se prostiralo More Kriza, nestvarno i udno za mnoge, ali meni najednom tako prisno i blisko. Podigoh oi ka srpastom obliju Zemlje, koja je leala u svojoj zvezdanoj kolevci, i upitah se ta su skrivali njeni oblaci u trenutku kada su ovi nepoznati neimari okonali svoj posao. Da li je to bila dungla puna izmaglice iz karbonifera, pusta

obala koju su prve amfibije morale da prepuze da bi osvojile kopno - ili, jo ranije, duga samotnost pre pojave ivota. Ne pitajte me zato ranije nisam pogodio istinu - istinu koja mi sada izgleda tako oigledna. U prvom oduevljenju zbog otkria bespogovorno sam pretpostavio da je ovu kristalnu utvaru podigla neka rasa koja je vodila poreklo iz daleke prolosti samog Meseca; ali sada, u meni je neodoljivom silinom poelo da navire uvianje da je ona isto tako bila stranac na Mesecu kao to sam to bio i ja. Za dvadeset godina nismo pronali ni najmanji trag ivota, osim nekoliko degenerisanih biljaka. Nikakva civilizacija sa Meseca, ma kakav da je bio njen usud, nije mogla da ostavi samo jedno znamenje svog postojanja. Ponovo pogledah ka bletavoj piramidi i ona mi se sada uini nesravnjivo dalja od bilo ega to je imalo veze sa Mesecom. Iznenada osetih kako se tresem od glupog, histerinog smeha izazvanog uzbuenjem i prenapregnutou; izgledalo je najednom da mi se mala piramida obraa i gotovo zauh njene rei: 'Izvini, ali i ja sam ovde stranac.' Bilo nam je potrebno dvadeset godina da probijemo nevidljivi tit i da dospemo do maine koja se nalazila unutar kristalnih zidova. Ono to nismo mogli da shvatimo, konano smo razorili mahnitom silinom atomske snage; sada pred mojim oima lee samo komadii one divne, blistave stvari koju sam jednom pronaao gore na planini. Nisu posedovali nikakav smisao. Mehanizmi piramide - ako su to uopte mehanizmi - pripadaju tehnologiji koja je daleko izvan naih obzorja, moda ak tehnologiji parafizikih sila. Tajna je poela da nas zaokuplja sve vie kako smo osvajali pojedine planete i kako je postajalo sve izvesnije da je Zemlja jedina u Sunevom sistemu iznedrila inteligentan ivot. Nijedna izgubljena civilizacija sa naeg sveta nije mogla da sagradi tu mainu, budui da nam je debeli sloj meteorske praine na zaravni omoguio da tano odredimo njenu starost. Ona je bila postavljena na ovu planetu pre no to je ivot izronio iz okeana na Zemlji. Na svet bio je upola mlai nego sada, kada je neto dolo ovamo sa zvezda, projurilo kroz Sunev sistem, ostavivi pri tom ovo znamenje svog prolaska, i ponovo iezlo u dubinama svemira. Sve dok je nismo unitili, maina je ispunjavala zadatak za koji je bila napravljena; a priroda tog zadatka bila je krajnje jednostavna. Blizu sto hiljada miliona zvezda okree se u vrtlogu Mlenog Puta i nema nikakve sumnje da je neka druga rasa sa sveta nekog drugog sunca u prolosti ve dostigla i nadmaila nivo na kome se mi danas nalazimo. Mislim na one civilizacije iz dubine vremena, u samom osvitu Stvaranja, na prve gospodare Vaseljene koja je bila toliko mlada da je ivot postojao tek na nekoliko svetova. Njihova usamljenst

bila je nezamisliva: usamljenost bogova koji tragaju beskrajem, ali ne nalaze nikoga sa kim bi mogli da razmene misli. Oni po svoj prilici istrauju zvezdana jata kao to mi istraujemo planete. Svetova je moglo biti svuda, ali oni su po pravilu bili ili pusti ili nastanjeni stvorenjima u kojima se um jo nije zaeo. Takva je bila i naa Zemlja - samo stecite velikih vulkana iji dim jo prlja nebo - u asu kada je prvi brod sa biima iz praskozorja vremena prispeo negde iz bezdana sa one strane Plutona. Nisu se zadrali na smrznutim spoljnim planetama, jer su znali da tu ne moe biti ni traga od ivota. Odredite su im bile unutranje planete, koje su se grejale oko Suneve vatre, ekajui poetak sopstvene istorije. Te lutalice su jednoga trenutka stigle i do Zemlje, koja je bezbedno kruila u uskoj zoni izmeu ognja i leda, i sigurno su odmah shvatile da ona najvie obeava od sve Suneve dece. Na njoj e se u dalekoj budunosti roditi inteligencija; ali pred njima se nalazilo jo bezbroj zvezda i bilo je malo verovatno da e oni ponovo proi ovuda. Ostavili su stoga straara, tek jednog od mnogo miliona istih razbacanih irom Vaseljene da budno motre na sve svetove koji nose obeanje ivota. Bio je to far koji je kroz bezbrojne eone strpljivo odailjao istovetnu poruku - da jo nije otkriven. Verovatno sada shvatate zato je ta kristalna piramida bila postavljena na Mesecu, a ne na Zemlji. Njene graditelje nisu zanimale rase koje se jo nisu otrgle iz divljatva. Naa civilizacija postala je zanimljiva za njih tek onda kada se pokazala sposobna da opstane, na taj nain to je ovladala tehnikom kosmikih letova i otisnula se sa svoje kolevke, Zemlje. To je izazov sa kojim se ranije ili kasnije moraju suoiti sve rase. Re je, zapravo, o dvostrukom izazovu, budui da je u pitanju ovladavanje atomskom energijom, odnosno poslednji izbor izmeu ivota i smrti. Poto smo jednom proli tu krizu, bilo je samo pitanje vremena kada emo otkriti piramidu i proniknuti u njenu tajnu. Eonima jednolini signal sada je prestao i oni ija je to dunost upravie ponovo svoje umove ka Zemlji. Moda ele da pomognu naoj mladoj civilizaciji, ali njihova starost je nezamisliva, a starci su esto bolesno ljubomorni na mlade. Kad god mi pogled sad odluta ka Mlenom Putu, uvek se iznova zapitam sa kog e od tih zgusnutih oblaka zvezda doi izaslanici. Ako nemate nita protiv jednog stereotipnog poreenja, mi smo ukljuili poarni alarm i sve to nam sada preostaje jeste da budemo strpljivi. Ubeen sam da neemo morati dugo da ekamo. 4. BOI, EPERTON Kada sam se prvi put sreo sa Stenlijem Kjubrikom, u Trejder Viksu, 22. aprila 1964. godine, on je ve sakupio poprilinu koliinu gradiva iz nauke i naune

fantastike i nalazio se u izvesnoj opasnosti da poveruje u letee tanjire; ini mi se da sam stigao u poslednji as da ga izbavim od ovog zlehudog usuda. Jo od samog poetka, on je imao odreenu predstavu o svom osnovnom naumu i jedino je nastojao da pronae najbolji nain da ga sprovede u delo. eleo je da snimi film o ovekovom odnosu prema Vaseljeni - neto to jo nikada nije pokuano, a jo manje ostvareno u istoriji sedme umetnosti. <Jednom prilikom optuio sam svoje prijatelje iz odeljenja za reklamu kompanije MGM da poseduju naroitu tipku za utedu na vremenu na pisaim mainama, koja, kada se pritisne, automatski pone da otkucava: 'Jo nikada u istoriji sedme umetnosti...'> Razume se, postojalo je neizmerno mnotvo 'svemirskih' filmova, od kojih je veina bila sasvim bezvredna. ak i onaj mali broj koji je raen sa izvesnom umenou i priljenou bio je prilino prostoduan, vie zaokupljen deakim uzbuenjem oko kosmikog letenja nego dubokim implikacijama ovog ina po drutvo, filozofiju i religiju. Stenli je bio potpuno svestan ove okolnosti i stoga reen da stvori umetniko delo koje e gledaoce mono ispuniti oseanjima uenja, strahopotovanja... pa ak, ako bude primereno, i uasa. Na drugom mestu sam opisao kako je doao na ovu zamisao (videti: 'Sin doktora udiljuba: ili kako sam nauio da prestanem da se brinem i zavoleo Stenlija Kjubrika' - u knjizi 'Izvetaj o planeti tri', 'Harper & Row'). Uspeh koji je doiveo zabeleen je ili razmatran milionima izgovorenih i napisanih rei, iji je poprilian deo sakupljen i moe se nai u dopadljivoj knjizi Derija Ejdela 'Stvaranje Kjubrikove 2001.' ('New American Library'). Moja panja, meutim, ovde nije vezana za film, ve za roman, koji posmatram kao nezavisno i samostalno delo - bez obzira na to to je pisan sa prevashodnom namerom da poslui kao osnova za film. Ovo je, razume se, obrnut sluaj od uobiajenog stanja stvari. Veina filmova snima se prema ve postojeim romanima, po mogustvu prema onima koji su bili bestseleri, to najee znai da poseduju jemstvo dobre proe. (Valjani primeri u ovom smislu jesu 'Prohujalo sa vihorom' i 'Doktor ivago'). Postoje, zatim, filmovi koji se rade prema scenarijima posebno pisanim za njih, pri emu nema romaneskne verzije (niti - uh! - 'romanizacije' filma). Svi aplinovi filmovi, na primer, ili 'Graanin Kejn' i 'Lorens od Arabije', spadaju u ovu kategoriju. Ovakva ostvarenja zamiljaju se i realizuju od poetka do kraja kao filmovi; jedina stvar koja postoji na papiru jeste scenario, odnosno na osnovu scenarija napravljena knjiga snimanja. <U scenariju se izlau dijalozi, akcije, scene, i tako dalje, onim redom kojim e se stvarno pojavljivati na ekranu. Bilo bi, meutim, besmisleno i snimati ih istim redom, te u tom smislu knjiga snimanja pravi pregrupaciju kadrova koji se razvrstavaju prema mestu radnje, postavkama, glumcima.> Nekim genijalnim rediteljima polazilo je za rukom da prou i bez toga. Ma koliko zvualo neverovatno, smatra se da je Dejvid Vork Grifits drao u glavi celokupan film 'Netrpeljivost'. Mislim da bi se Stenliju dopalo da je to isto uradio sa

'2001.', pa i po cenu da pritaji kako lino veruje da je tako neto teorijski nemogue. Ali, u svakom sluaju, za njega je to bilo neizvodljivo u praksi - ako ni zbog ega drugog, ono zato to je morao da ima neto prilino opipljivo to bi pokazao svojim finansijerima. Banke i filmske kompanije zahtevaju neto vie od nekoliko navrljanih listia hartije pre no to odlue da u projekat uloe svoje ljubljene milione. Scenario, meutim, nije umetniko delo, iako njegovo stvaranje nalae poprilinu umenost. Odnos scenarija prema filmu priblino je isti kao odnos muzike partiture prema izvoenju simfonije. Postoje ljudi koji umeju da itaju muziku partituru i da 'uju' simfoniju - ali nema dva reditelja koja e videti iste slike kada proitaju scenario. Dvodimenziono ustrojstvo raznobojne svetlosti o kome je ovde re neuporedivo je sloenije od jednodimenzione senzacije zvuka - koja se, u naelu, potpuno moe opisati na papiru. Jedan film je nemogue ovako predoiti, premda se scenarista nalazi pred obavezom da pokua taj neizvodljivi zadatak. Sa izuzetkom onog sluaja kada je pisac scenarija istovremeno i reditelj, sve se mora izloiti do dosadnih pojedinosti; nije stoga nikakvo udo to je scenarije podjednako muno kako itati tako i pisati. Don Fauls je to sasvim prikladno opisao, rekavi: 'Svaki romansijer koji je imao prilike da se lati pisanja scenarija poznaje ona tegobna ogranienja - obavezno ulaenje u suvine pojedinosti - koje film namee. Pisati roman odgovara plivanju u moru; pisati scenario, pak, isto je to i batrgati se u nekom gustom sirupu.' ('Da li je roman mrtav?' - 'Books', jesen 1970.). Ja sam tek nejasno bio svestan svega ovoga 1964. godine, ali je zato Stenli bio dobro upuen u stvar. Od njega je potekao predlog da, pre no to prionemo na dirinenje oko scenarija, pustimo malo mati na volju tako to emo priu razraditi u ceo roman. Razume se, da bismo to uradili, morali smo da priredimo znatno vie grae nego to e moi da se upotrebi u zavrnoj verziji filma. Ali to nije predstavljalo problem. Svaki dobar romanopisac 'zna' daleko vie nego to stavi na hartiju: isto tako, svaki sineast bi trebalo da bude svestan znatno irih obzorja od onih izloenih u scenariju. Teorijski posmatrano, dakle, valjalo je najpre sroiti roman (imajui neprestano na umu ekran), a potom iz njega izvesti scenario. Praktino, meutim, ishod je bio znatno zamreniji; negde pred kraj, roman i scenario pisani su istovremeno, sa povratnim spregama u oba smera. Izvesni delovi romana pretrpeli su zavrne prerade poto smo videli radne kopije filma zasnovane na scenariju sroenom prema ranijim verzijama romana... i tako dalje. Posle nekoliko godina ovakvog rada, kada je roman konano bio objavljen, uinilo mi se da bi na mestu predvienom za ime autora trebalo da stoji: 'Napisali Artur Klark i Stenli Kjubrik prema scenariju Stenlija Kjubrika i Artura Klarka' - dok bi u sluaju filma redosled naprosto valjalo preokrenuti. I dalje smatram da bi ovako podeljeno autorstvo najvema odgovaralo zapetljanoj istini.

Posle nekoliko lanih poetaka i jednog dvanaestoasovnog pomnog pretresanja cele stvari, Stenli se konano, poetkom maja 1964. godine, sloio da pria 'Straar' sadri prikladnu grau za film. Ali prema naoj prvobitnoj zamisli koja mi sada ne izgleda osobito prihvatljiva, premda se u ono vreme inila sasvim odriva - otkrie vanzemaljskog artefakta trebalo je da predstavlja klimaks, a ne poetak prie. Njemu bi prethodio niz peripetija ili pustolovina posveenih istraivanju Meseca i planeta. Ovoj prvoj verziji dali smo ak i interni naziv (koji, razume se, nikada nismo nameravali javno da upotrebimo): 'Kako je osvojen Sunev sistem'. I tako sam ponovo poeo da prebiram po hrpi svojih kratkih pria u potrazi za materijalom koji bi pogodovao ovoj zamisli. Konano sam izabrao pet dela: 'Nit koja je pukla' (iz zbirke 'Pohod na Zemlju'), 'Izvan kolevke, beskrajno orbitirajui...', 'Ko je to?', 'U kometi' i 'Pre raja' (sve etiri iz zbirke 'Prie sa deset svetova'). Na dan 28. maja 1964. godine prodao sam sva dela Stenliju i potpisao saglasnost da radim na predvienom filmu. Na prvobitni plan bio je razdragano optimistiki: pisanje scenarija - dvanaest nedelja; njegovo razmatranje - dve nedelje; revizija - etiri nedelje; razrada projekta - etiri nedelje; vizuelizovanje, umetniki rad - dvadeset nedelja; snimanje - dvadeset nedelja; montaa, pripreme za prikazivanje - dvadeset nedelja. Ukupan skor iznosio je osamdeset dve nedelje. Doda li se tome jo dvanaest nedelja za najavu premijere, dobija se konaan zbir od devedeset etiri nedelje, <U izvorniku pogreno stoji devedeset dve umesto devedeset etiri - prim. prev.> odnosno pretean deo dve godine. Veoma me je titalo ovo ogromno razdoblje, poto sam jedva ekao (kao i uvek) da se vratim na ri Lanku; na svu sreu, nijedan od nas dvojice nije tada ni slutio da e se projekat protegnuti na itave etiri godine... Preostale mesece 1964. godine proveli smo u grozniavom mozganju. Kako su nam na um dolazile nove zamisli, prvobitna koncepcija se polako menjala. 'Straar' je postao poetni, a ne zavrni deo filma; jedna za drugom, otpale se svih pet pria koje sam naknadno izabrao. Godinu dana kasnije, zakljuivi (ne neizostavno ovim redom) a) da nije poteno prema Stenliju dopustiti da kupi neto to mu nije potrebno i b) da se od pomenutih pria jednoga dana moe napraviti drugi valjan film, ja sam ih otkupio od njega... Kada je Stenli prvi put obznanio svoje namere tampi, izjavio je da e naziv njegovog budueg filma biti 'Putovanje s one strane zvezda'. Priznajem da mi se ova verzija nikada nije dopala, budui da je nauna fantastika obilovala raznovrsnim putovanjima i pohodima. (tavie, nekako u isto vreme poinjalo je i snimanje filma 'Fantastino putovanje', u kome je glavnu ulogu igrala Rakel Vel, dok je u svojstvu statista nastupalo deset hiljada krvnih zrnaca. Alternativni nazivi koje smo uzeli u razmatranje, ali od kojih smo kasnije odustali, bili su: 'Vaseljena', 'Tunel do zvezda' i 'Planetopad'. Tek jedanaest meseci posle poetka zajednikog rada - u aprilu 1965.

godine - Stenli se konano odluio za naziv '2001: Odiseja u svemiru'. Koliko me pamenje slui, ovo je u celosti bila njegova zamisao. Uprkos velikim obavezama koje nam je nametao posao (slobodan dan praktino je iznosio ciglih dvanaest asova), vodio sam podroban dnevnik cele operacije. Bez elje da vas zatrpavam sitnicama, koje bi mogle da zanimaju jedino fanatine kjubrikologe, izloiu nekoliko izvoda iz ovog dnevnika sa nadom da e oni uspeti da doaraju duh koji je proimao poetak stvaranja '2001.' 28. maj 1964. Predloio sam Stenliju da oni budu maine koje organski ivot smatraju za kunu bolest. Stenliju se to ini dopadljivo i osea da smo na pravom putu. 31. maj. Evo jedne zgodne zamisli koju, meutim, neemo upotrebiti. Sedamdeset vanzemaljskih stvorenja - gole, crne piramide - voze se u otvorenim kolima Petom avenijom, okruena irskim policajcima. 20. jun. Zavrio sam poetno poglavlje 'Pogled iz 2000. godine' i zapoeo rad na delu sa robotom. 1. jul. Poslednji dan rada na tekstu 'ovek i svemir' za 'Time' i 'Life'. Uzeo sam novu sobu, broj 1008, u hotelu 'elzi'. 2-8. jul. Piem u proseku od hiljadu do dve hiljade rei dnevno. Poto je proitao prvih pet poglavlja, Stenli kae: 'Pa ovo je bestseler.' 9. jul. Proveo sam skoro celo popodne uei Stenlija da rukuje logaritmarom izgleda oaran. 11. jul. Nameravao sam da razmotrim sa Stenlijem razvoj siea, ali smo gotovo sve vreme proveli u raspravljanju o Kantorovoj teoriji transifinitnih skupova. Stenli pokuava da opovrgne paradoks da je 'deo jednak celini', tvrdei da savreni kvadrat broja ne mora nuno da bude istovetan celom broju iste vrednosti. Zakljuio sam da je latentni matematiki genije. 12. jul. Sada imamo sve - izuzev siea. 13. jul. Nastavio sam rad na romanu prilino uspeno, iako me je ometala konvencija republikanske stranke.

26. jul. Stenlijev roendan. Otiao sam do Vilida i naao jednu estitku na kojoj je prikazano kako se Zemlja rasprskava; ispod je bilo napisano: 'Kako oveku da bude srean roendan kad svet moe svakoga asa da ode bestraga?' 28. jul. Stenli kae: 'Ono to nam je potrebno jeste neka gromovita tema koja dosee mitske razmere.' 1. avgust. 'Render VII' se spustio na Mesec. Ostao sam kasno da bih posmatrao prvi televizijski prenos. Stenlija poinju da zabrinjavaju skoranje sonde za Mars. ta ako one otkriju neto to bi podrilo celu nau postavku? (Stenli je kasnije stupio u vezu sa londonskim 'Lojdom' da bi izvidio mogunost osiguranja protiv jedne ovakve neprijatnosti.) 6. avgust. Stenli predlae da kompjuter bude enskog pola i da ga nazovemo Atena. 17. avgust. Konano imamo ime naeg junaka - Aleks Boumen. Ura! 19. avgust. Pisao sam vasceli dan. Dve hiljade rei o istraivanju Jupiterovih satelita. Gnjavatorski posao. 7. septembar. Stenli izgleda presrean: 'Ide kao podmazano.' Sastavio je listu od sto pitanja o naim astronautima, poglavito u smislu: 'Da li spavaju u pidamama?' ili 'ta jedu za doruak?' I tako dalje. 8. septembar. Noas sam imao nevolje sa stomakom. Sanjao sam da sam robot koga sklapaju. U velikom naponu energije uspeo sam da preradim dva poglavlja. Odneo sam ih Stenliju; veoma su mu se dopala i u to ime mi je zgotovio soan odrezak, primetivi: 'Do Levin ne radi ovo za svoje pisce.' 26. septembar. Stenli mi je dao da prouim analizu mita u delu 'Junak sa hiljadu lica' Dozefa Kembela. Veoma podsticajno. 29. septembar. Sanjao sam da je snimanje zapoelo. Unaokolo se vrzmalo mnotvo glumaca, ali ja i dalje nisam znao razvoj siea. 2. oktobar. Zavrio sam itanje 'Afrikog Postanja' Roberta Ardrija. Naao sam na jedan upeatljiv deo iz koga bismo ak mogli da uzmemo naziv filma: 'Zato ovekova vrsta nije iezla u dubinama pliocena?... Znamo da bi bez poklona sa zvezda, bez sluajnog sudara zraka i gena, inteligencija nestala na nekoj

zaboravljenoj afrikoj ledini.' Ardri, dodue, ima na umu mutacije izazvane uticajem kosmikih zraka, ali formulacija 'Poklon sa zvezda' izvrsno se moe primeniti na sie za koji smo se trenutno odluili. 6. oktobar. Sinula mi je jedna zamisao koja mi se ini od kljune vanosti. Bia koja sreemo u drugom zvezdanom sistemu jesu ljudi koji su odvedeni sa Zemlje pre sto hiljada godina, te su nam stoga u dlaku istovetni. 8. oktobar. Celo jutro smo raspravljali o sieu, ali posle duge etnje po suncu zavrili smo tako to smo stali da posmatramo amce i laice na Ist Riveru. Odbacili smo sve usijane i nategnute zamisli - i sada smo se opredelili za Galaktiki Mirovni Kor bez ikakvog nasilja i krvoprolia. 17. oktobar. Stenliju je pala na um luda zamisao o svojevrsnim robotimaposilnima koji stvaraju viktorijansku sredinu da bi se nai junaci prijatno oseali. 20. novembar. Otiao sam do Prirodno-istorijskog muzeja da bih se video sa doktorom Harijem apirom, upravnikom Antropolokog odeljenja, koji nema ba visoko miljenje o Ardriju. Zatim sam se naao sa Stenom; raspravljali smo o odnosu vegeterijanskih i mesoderskih sklonosti primitivnog oveka. Sten eli da nai posetioci preobrate oveka u mesodera; ja sam tvrdio da je on to oduvek bio. Vrativi se u 'elzi', nazvao sam telefonom Ajka Asimova sa kojim sam razgovarao o biohemijskim problemima vezanim za prelazak iz biljodera u mesodere. 21. novembar. Proitao sam Likijevo delo 'Adamovi preci'. Postao sam poprilino potiten, ali posle estoasovnog razgovora Stenu je sinula zgodna ideja. Nai vanzemaljci stiu na Zemlju i upuuju nae miroljubive pretke u komandoske borilake vetine, to ovima omoguuje da opstanu i napreduju. Prilino smo se zabavljali razraujui ovu zamisao, ali mi se ona ipak ne ini osobita. 22. novembar. Nazvao sam Stena i kazao mu kako smatram da nijedna od naih ideja o prizorima iz prolosti nije valjana. On me je polako povratio iz neraspoloenja; najednom sam se razveselio kada sam rekao: 'Kako bi bilo da se vanzemaljci nasukaju na Zemlju i da im je potrebna pomo ovekolikih majmuna?' Ova zamisao (po svoj prilici ne odve originalna, ali do vraga sa tim) otvorila nam je itavu lepezu novih siea koje sada obojica preispitujemo. 10. decembar. Poto je video ekranizaciju Velsovog romana 'Ono to e doi', Sten me je nazvao i rekao da u ivotu vie nee da pogleda nijedan film koji mu ja preporuim.

21. decembar. Skoro celo popodne provedeno kod Stenlija u planiranju kampanje za nagradu Akademije za koju je konkurisao sa 'Doktorom udoljubom'. Kad sam se vratio u 'elzi', ekala me je poruka od Alena Ginsberga da me on i Vilijem Berouz ekaju dole u baru. Rado sam im se pridruio, nadajui se novim nadahnuima. 24. decembar. Polako privodim kraju pisanje kako bih imao Boini dar za Stenlija. 25. decembar. Stenli je oduevljen poslednjim poglavljima i ubeen je da smo proirili obzorja naune fantastike. Takoe je oaran i razdragan to je Bosil Krauter iz njujorkog 'Time-sa' svrstao 'Doktora udoljuba' na listu 'Deset najboljih filmova', poto ga je cele godine estoko napadao. Nazvao sam Boslija: 'Kritiar koji se vratio sebi'. <Posredi je aluzija na poznati roman Dona Le Karea, po kome je snimljen i film, pod naslovom 'pijun koji se vratio sebi' - kod nas preveden kao 'pijun'. U originalnom naslovu koji glasi 'The spy who came in from the cold', Klark menja re 'Spy' - pijun - reju 'Critic' - kritiar.> Na temelju ovih beleaka moglo bi se zakljuiti da je do Boia 1964. godine roman u sutini bio gotov, tako da nas je posle toga ekao srazmerno lak zadatak da na osnovu njega izradimo scenario. I mi smo sami, tavie, bili rtve ove zablude odnosno, bar je sa mnom bilo tako. Ono ime smo, zapravo, raspolagali, bila je naprosto gruba skica dve treine knjige, koja se prekidala na najuzbudljivijem mestu. Taman smo stigli kod take kada je Boumen zakoraio kroz Zvezdane Dveri - ali, izuzev u najoptijim crtama, nismo imali pojma kako bi trebalo da se stvari dalje razvijaju. Postojei rukopis, meutim, udruen sa Stenlijevom trgovakom umenou, bio je dovoljan da se sklopi pogodba sa MGM-om i 'Sineramom'; i tako je 'Putovanje s one strane zvezda' doivelo najavu uz gromoglasnu jeku fanfara. Celo prolee 1965. godine nastavili smo da vrimo prepravke i da proirujemo roman, kao i da neprestano odbacujemo itave delove za koje smo prethodno smatrali da su zavreni i potpuni. Sve to vreme, Stenli se uporedo bavio iznajmljivanjem osoblja, radio je na dizajnu, pogaao se sa glumcima i tehniarima i hvatao se ukotac sa milionima drugih problema koji neumitno iskrsavaju ak i pri stvaranju najbezazlenijeg filma. Ritam rada postao je odve grozniav, tako da je samo mali deo zbivanja mogao da nae mesta u mom dnevniku, a osim toga (na svu sreu) tek se jedan sitan postotak cele te gungule ticao lino mene. Moj glavni zadatak i dalje je bio da brusim roman, premda sam se stalno uplitao u tehnike rasprave sa glumcima i pomonim osobljem. (Ponekad su ovakvi razgovori imali katastrofalne ishode; obratite u tom smislu panju na poetak zapisa za 10. novembar, neto dalje.)

9. februar 1965. Video sam na televiziji Dalija kako iscrtava izlog jedne radnje u Petoj aveniji kao promociju za 'Fantastino putovanje'. Kad sam obavestio o tome Stenlija, on mi je uzvratio: 'Ne brini - ve smo rezervsali izlog i za tebe.' 8. mart. Morao sam da se uprem iz petnih ila da spreim Stena da doktora Pola vrati iz mrtvih. Bojim se da mu je opsednutost besmrtnou natkrilila umetnike nagone. 6. april. Bio sam u glavnom tabu KOMSAT-a u Vaingtonu da bih prisustvovao lansiranju prvog komercijalnog telekomunikacionog satelita 'Rana Ptica'. Predstavljen sam potpredsedniku Hemfriju, koji je takoe predsednik Vea za svemir. Izvestio sam ga da na popularizaciju svemira upravo troimo deset miliona dolara. Takoe sam mu kazao da e jedan junak u filmu biti predsednik Vea za svemir... kroz tridesetak godina. 'Oh', uzvratio je smesta H. H. H. 'ja nameravam da tada i dalje budem na istoj funkciji.' 12. april. Bilo je mnogo uzbuenja kada mi je Stenli javio telefonom kako su Rusi izjavili da su otkrili radio-signale iz svemira. Pozvao sam Voltera Salivena iz njujorkog 'Time-sa' i odmah razjasnio u emu je, zapravo, stvar; posredi su naprosto flukutacije kvazara CTA 102. 14. april. Prijem u izdavakoj kui 'Harcourt, Brace and World'. Meu prisutnima su bili Bil Jovanovi (predsednik), Deremi Bernstin (asopis 'New Yorker'), Denis Flanagan ('Scientific American'), doktor Robert Destrou (iz 'Gadardovog svemirskog centra'), Stenli i Kristijen Kjubrik, Al Rozenfeld (urednik za nauku u 'Life-u'), Silvester (Pet) Viver, Skot Meredit i jo mnogi drugi moji prijatelji. Vladalo je opte uverenje da je prijem prireen u ast budueg objavljivanja romana 'Putovanje s one strane zvezda' kod izdavake kue 'Harcourt', ali ja sam objasnio da to jo nije svrena stvar i da zavisi od toga koliko mogu da dobiju na raun hipoteke za zgradu. 19. april. Doao sam u ured sa oko tri hiljade rei koje Stenli jo nije proitao. Tu sada vlada pravi mete: meu desetoricom zaposlenih nalaze se i dva tehniara iz Engleske. Zidovi postaju sve prekriveniji upeatljivim slikama i ja ve poinjem da se oseam kao sitan zavrtanj u velikoj maineriji. Neki aknut tip, koji je uporan u zahtevima da ga Stenli po svaku cenu angauje, ve nekoliko nedelja po vasceli dan sedi na klupi u parku preko puta naeg

ureda i povremeno prilazi zgradi. Samoodbrane radi, Sten nosi veliki lovaki no u aktovki. 1. maj. Na treem spratu hotela 'elzi' buknuo je poar. Zabrinuto sam ekao u foajeu dok su vatrogasci gasili plamen... Stalno mi se pred oima motalo kako jedini zavren primerak rukopisa nestaje u vatri i dimu... 2. maj. Okonao sam poglavlje pod naslovom 'Vaseljena' - uskoro e ceo trei deo biti spreman za kucanje. Ura! Sten me je pozvao telefonom da mi kae kako mu se dopada 'Lebdee ostrvo'. Ima neeg neobinog i ohrabrujueg u injenici da se veliki deo grae, od koga sam ve digao ruke, na kraju pokazuje kao sasvim podesan. 3. maj. Priveo sam kraju skicu za epizodu sa kvarom na anteni. 25. maj. Stenli hoe da uvede u temu avola iz 'Kraja detinjstva'... 7. juni. Loa kritika u 'Tribjunu': kau da bi trebalo da se drim popularisanja nauke, poto sam kao prozaista pravi amater. Kraj juna. Proitao sam radni dnevnik Viktora Lindona; sasvim me je oamutio. Milo mi je to se ne bavim njegovim poslom. Za jednu scenu bila su potrebna etiri dresirana bradaviava svinjeta. Nekako u to vreme vratio sam se na ri Lanku posle jednogodinjeg odsustva, da bih se ve u avgustu ponovo pridruio Stenliju u studijima kompanije MGM u Borem Vudu, petnaest milja severno od Londona. Njegovo carstvo sada se prilino proirilo, umetniko odeljenje radilo je punom parom, a podignute su i impresivne kulise. Vreme koje sam posveivao poslu bilo je sada ravnomerno podeljeno izmeu naizgled beskrajnog razmatranja novih zamisli sa Stenlijem, prepravki romana i gotovo svakodnevnih savetovanja u studiju. 25. avgust. Iznenada mi je sinulo kako bi roman trebalo da se okona: Boumen stoji pokraj vanzemaljskog broda. 25. septembar. Posetioci iz NASA-e: doktor Dord Miler (pomonik upravnika) i 'Dik' Slejton (direktor operacija letnih posada). Poto smo im sve podrobno pokazali, stekli su izvanredan utisak. Dord je dao nekoliko korisnih predloga i enjivo je zamolio da dobije model 'Otkria' za svoje slubene prostorije kada budemo zavrili snimanje sa njim. Dik je kasnije izjavio da je rekao: 'Stenli, bojim se da vas je nasamario neki trgovaki putnik koji prodaje upotrebljene

kapsule.' Krajnje neverovatna stvar - podozrevam da su u nju umeani fini italijanski prsti Rodera Karasa, Stenlijevog potpredsednika zaduenog za publicitet. 1. oktobar. Stenli me je telefonom izvestio da ima drugi kraj. Ustanovio sam, meutim, da sam zaboravio da ponesem njegov sinopsis kada sam sino polazio od njega. Nesvesno odbijanje? 3. oktobar. Stenli na telefonu - brine ga kraj... izloio sam mu svoje poslednje zamisli i jedna od njih iznenada nas je obojicu privukla: Boumen regredira na nivo detinjstva i u poslednjoj sceni vidimo ga kao bebu. To je njegova sopstvena predstava o sebi na tom stupnju razvoja. A moda Kosmika Svest raspolae sklonou ka humoru. Saoptio sam telefonom tu zamisao Stenu, koji nije bio ba oduevljen, ali ja sam sada srean. 15. oktobar. Sten je odluio da poubija celu posadu 'Otkria' i da ostavi samo Boumena. Izgleda drastino, ali i na mestu. Uostalom, i Odisej je jedini preiveo... 17. oktobar. Prvi put sam video kako je Stenlija obuzela bespomona histerija dok smo razraivali neke komine zamisli. U hibernakulumima nee biti nikoga - svi regruti su dezertirali, ali bez obzira na to misija se mora nastaviti. 19. oktobar. Studijska kola dola su po mene i ceo dan sam proveo radei (ili pokuavajui da radim) sa Stenom. Uprkos tome to mu je svaki as neko dolazio, to je vodio duge telefonske razgovore sa Holivudom i to nas je sputavao propis o zabrani prekoraenja odreenog radnog vremena koji su doneli sindikati, uspeli smo ipak da poprilino uradimo i reili smo (ponovo!) glavne siejne probleme. 26. oktobar. Razgovarao sam sa Stenlijem o njegovoj poslednjoj zamisli prema kojoj bi 'Otkrie' bilo brod na nuklearno-impulsni pogon. Proitao sam jedan nedavno objavljen slubeni izvetaj o tome i stvar mi se prilino dopala - ali je osoblje zadueno za dizajn stalo otvoreno da negoduje. 10. novembar. Prilikom odlaska, zajedno sa Stenom i osobljem zaduenim za dizajn broda za vonju na relaciji Zemlja-orbita, omakla mi se opaska da pilotska kabina lii na kineski restoran. Sten je to, izgleda, ozbiljno shvatio i istog asa je naredio da se sve prepravi. Nekoliko dana sam morao da izbegavam susrete sa ljudima iz Umetnikog odeljenja.

16. novembar. Proveo sam dugo vremena sa Stenlijem, raspravljajui o scenariju. Doli smo do nekoliko dobrih zamisli, ali imam utisak da bi bilo najbolje ako nam vie nijedna ne bi pala na um. 18. novembar. Osetivi se prilino bezvoljno, otiao sam u London i pogledao film Karola Rida o Mikelanelu, pod naslovom 'Agonija i ekstaza'. Jedna stvar je posebno delovala na mene - ona scena, naime, kada neko izgovara reenicu: 'Bog je stvorio oveka prema svom liku.' Uostalom, to je tema i naeg filma. 30. novembar. Otili smo do kluba 'Oksford i Kembrid' sa Roderom Karasom i Fredom Ordvejem (tehniki savetnik), gde smo se nali sa doktorom Luisom Likijem i njegovim sinom Riardom. Doktor Liki je ba onakav kakvog sam ga zamiljao - pun oduevljenja i ideja. Misli da ovek see u prolost najmanje etiri ili pet miliona godina. Takoe mi je poverio da je napisao jednu dramu fantaziju o primitivnom oveku za koju smatra da bi se od nje mogao snimiti dobar film. Re je o grupi antropologa koju vraa u prolost jedna vraara. Kazao sam (krei sva svoja pravila) da bi mi bilo drago da vidim rukopis - to je tano. 16. decembar. Moj etrdeset osmi roendan - i smrt Somerseta Moma. Pokuao sam da to nekako dovedem u vezu (moda ak i u smislu nadmetanja?). 25. decembar. Boi - ha, ha! Napredujem prema Jupiteru, polako ali sigurno. 26. decembar. Radio sam vasceli dan. Stan me je pozvao telefonom da mi se zahvali na poklonu i poslao je ofera da mu donese ono to sam napisao. Telefonirao mi je kasnije da mi kae kako mu se dijalozi ne dopadaju osobito. Sloio sam se. Za Boi 1965. godine svi smo stvarno bili u velikoj vremenskoj stisci i niko nije koristio praznini odmor. Stenli je bio suoen sa neodlonim krajnjim rokom. Ogromne kulise, za scenu sa iskopinom MNT-1, u kojoj se nalazio monolit pronaen na Mesecu, bile su postavljene u studiju eperton, u jugozapadnom Londonu, i morale su biti uklonjene do prve nedelje nove godine, kako bi mogle da zaponu pripreme za neki drugi film. Stenliju je tako preostala samo jedna sedmica da snimi sve kadrove vezane za drugi kljuni susret izmeu oveka i Monolita. Tek nekoliko godina kasnije pala mi je na um jo jedna veza koja spaja eperton i svemir. Ako malo zavirite u remek-delo Herberta Dorda Velsa, roman 'Rat svetova', videete da dvanaesto poglavlje nosi naslov 'Propast Vejbrida i epertona'. Ovaj prvi opis oruanog sukoba odista ispunjava itaoce stravom i uasom:

'Kolos, kome je bila odrubljena glava, teturao se kao pijan, ali se nije sruio na Zemlju. Nekim udom, povratio je ravnoteu i, ne vodei vie rauna gde gazi, podigao je visoku kabinu sa toplim zracima i pojurio brzo prema epertonu. ivi razum, to jest Marsovac u oklopu, bio je ubijen i raznet na sve etiri strane sveta, a udovite je sada bilo samo komplikovana sprava, stvorena za unitavanje. udovite je jurilo u pravoj liniji, jer se njime vie nije upravljalo. Naletelo je na toranj epertonske crkve, oborilo ga, skrenulo u stranu, spotaklo se i sruilo sa strahovitom snagom u reku izvan mog vidika. Strahovita eksplozija potresla je vazduh, i stub vode, pare, blata i rasprsnutog metala podigao se visoko u nebo. Kada je kabina sa toplotnim zracima pala u vodu, voda se smesta pretvorila u paru. Trenutak docnije jedan ogroman talas gotovo vrele vode jurnuo je kao prljava plima ka okuci reke...' <H. D. Vels: 'Rat svetova', Prevod Albina Vilhara - prim. prev.> Razume se, mi danas raspolaemo toplotnim zracima i kadri smo za znatno vee poduhvate nego Velsovi slabani Marsovci samo sa jednom malom, taktikom atomskom bombom. Pa ipak, to i nije bilo tako ravo - u 1898. godini... 5. MONOLITI I RUKOPISI Jo uvam rasporedni list za prvi radni dan u epertonu - dalekog i studenog 29. decembra 1965. godine. Iz sentimentalnih pobuda - ali i zato to e on jamano zanimati ak i dobroudne itelje onog limba koga je neka holivudska pokondirena tikva jednom nazvala 'neceluloidni svet' - reprodukovau ga ovde. Teko da ima boljeg naina da se doara nevidljivi posao iza kulisa na kome se temelji svaka sliica filma. U mom dnevniku taj prvi dan zabeleen je neto podrobnije: 29. decembar 1965. Kulise za MNT-1 su ogromne; posredi je druga po veliini scena u Evropi koja zbilja deluje veoma upeatljivo. U pitanju je rupa razmera 150 x 50 x 20 stopa po kojoj stoji ratrkana oprema. (Posredi su male maine-kopaice na elektrini pogon, buldoeri i slino; najzanimljivije je to to bi sav ovaj alat stvarno mogao da se koristi na Mesecu!). Unaokolo se vrzma stotinak tehniara. Neko vreme preraivao sam sa Stenlijem scenario - pa smo ak i tokom ruka nastavili taj posao. Upoznao sam se sa glumcima i ustanovio da sam prilino dobar strunjak kada su oni stali da mi postavljaju pitanja iz astronomije. Ostao sam do esnaest asova; do tada jo nije bilo nikakvog snimanja, ali su zato obavljene gotovo sve pripreme. Skafandri, oprema koja se nosi na leima i ostale stvarice izvrsno su uraeni, a MNT-1 deluje velianstveno - iako je neko zamrljao crnu plohu; Stenli se razgoropadio kada sam mu to pokazao.

Bilo je, naravno, vanredno teko osvetliti i fotografisati kao ugalj crnu plou monolita - i ceo kadar bi potpuno propao ako bi se na abonosnoj povrini pojavili otisci golih prstiju pre no to su je dodirnuli astronauti sa navuenim rukavicama. (Pet godina kasnije, u Smitsonovoj zadubini u Vaingtonu, ukazala mi se prilika da stavim ruku u onu rukavicu koja je prva ostvarila dodir sa povrinom Meseca.) uveni monolit, koji je izazvao toliko protivurenosti i zabuna, predstavljao je zavrni proizvod jednog pozamanog razvojnog procesa. U poetku je vanzemaljski artefakat bio jedan crni tetraedar - najjednostavnije i najosnovnije od svih pravilnih tela, sainjen od etiri istovetna trougla. Ovaj oblik pruio je nadahnue i bio podsticajan za itavo mnotvo filozofskih i naunih razmatranja (Keplerova kosmografija, ugljenikov atom, geodezijske strukture Bakminstera Fulera...), i umetniko odeljenje napravilo je vei broj modela razliitih veliina koji su postavljeni u afriki i Meseev pejsa. Ali zbog neeg, tetraedri nikada nisu predstavljali pravo reenje, izmeu ostalog i zato to je stalno postojala opasnost da se dovedu u sasvim nebitnu vezu sa piramidama. Izvesno vreme Stenli se nosio milju da upotrebi providnu kocku, ali ispostavilo se da je nemogue stvoriti ovakvo telo neophodne veliine. Stoga se opredelio za pravougaono oblije i nabavio blok providne plastine mase teak tri tone - najvei koji je ikada izliven u komadu. Na alost, i on je izgledao neubedljivo, te je tako bio odloen u jedan kut studija, a na njegovo mesto je naruena potpuno crna ploa istih razmera. Ja sam besomuno pratio - a ponekad i predviao - sve ove promene na svojoj pisaoj maini, ali ipak moram priznati da sam imao daleko laki zadatak nego odeljenje zadueno za kulise. Uprkos raznovrsnim problemima, kao to su, na primer, bile ptice (ili moda imii) koje su preletale dinovsku pozornicu i tako se nakratko obrele usred Meseevog pejsaa, Stenliju je ipak polo za rukom da privede kraju snimanje pre jednonedeljnog roka. Monolit je briljivo upakovan u vuneni omota i sklonjen na sigurno mesto gde e ostati sve dok se ne bude ukazala ponovna potreba za njim otprilike godinu dana kasnije, prilikom snimanja poslednjeg sretanja u zavrnoj sceni hotelske sobe. Ekipa se vratila u Boremvud studio, a ja sam nastavio da razbijam glavu oko siea... 7. januar 1966. godine. Noas sam shvatio da Zvezdane Dveri moraju biti Japet, na kome odnos izmeu svetla i senke iznosi est prema jedan. Dostavio sam Stenu memorandum o tome. 8. januar. Rekordan dan - tri hiljade rei i neka od najuzbudljivijih mesta u knjizi. Na smrt sam se prepao kada je kompjuter stao da otkazuje, poto sam bio sam u kui sa elektrinom pisaom mainom...

14. januar. Zavrio sam poglavlje 'Pakao' i doveo sam Boumena u hotelsku sobu. Sada ga valja izvesti odatle. 16. januar. Posle dugog razgovora sa Stenom uspeo sam da reim veinu zaostalih siejnih problema. Odmah sam se dao na posao i u asu kada sam se, ve sasvim malaksao, skljokao u postelju, imao sam najzad gotovo okonanu prvu verziju zavrnog dela romana. Sada stvarno mogu da kaem da je kraj na vidiku - ali zar to isto nisam rekao ve dva puta ranije? 17. januar. Oko podne bila je gotova prva skica poslednjih poglavlja. Od tada oseam neku muninu i stalno mi se vrti u glavi. Odve sam iscrpljen da bih iskusio zadovoljstvo; jedino me ispunjava oseaj olakanja. Ceo dan sam se upinjao da valjano raspletem stvar; sreom, sutra nisam obavezan da budem u studiju, tako da u se poteno odmoriti. 18. januar. Poseta lorda Snoudona koji je slikao Stenlija iz svih uglova za 'Life'. 19. januar. Stenli mi se javio telefonom da mi kae kako je veoma zadovoljan poslednjim poglavljima i kako osea da smo najzad nabasali na 'ono pravo'. Oduevljen, pokuao sam da mu na brzinu izmamim saglasnost da se postojea verzija da na prekucavanje i poalje naem agentu. 2. februar. Proveo sam ceo dan sa Stenom u razlaganju nekoliko novih zamisli, ali kao i uvek svaki as su nas prekidali; tako, na primer, morali smo da prisustvujemo testovima minke za Garija Lokvuda i Kira Daleu (koji elimo da izgledaju kao trideset petogodinjaci). Boli me grlo i kao da sam se prehladio, tako da se Sten stalno dri podalje od mene. 4. februar. Prisustvovao sam projekciji jednog demonstracionog filma koji je Sten sainio na taj nain to je na brzinu izmontirao nekoliko kadrova da bi budama iz kompanije pruio kakav-takav uvid u tok zbivanja. Prizore u besteinskom stanju muziki je potkrepio Mendelsonovim 'Snovienjem u no ivanjsku', dok je 'Antarktikom simfonijom' Vogena Vilijemsa 'pokrio' scene na Mesecu i specijalne efekte 'Zvezdanih Dveri'. Ishod je bio izvrstan. Iziao sam sa ubeenjem da u rukama imamo remek-delo - samo ako Sten bude uspeo da ga do kraja izvede. Nekoliko dana posle toga, utekao sam na ri Lanku. Ali ne zadugo.

15. mart. Prekomorski telegram od Stena u kome mi trai 'tri minuta poetskog klarkovskog pripovedanja' o HAL-ovom nervnom slomu. Istog popodneva poslao sam mu narudbinu ekspresnom potom. (Nikada nije upotrebljeno...). Takoe sam zapoeo (poslednju)n reviziju i posao mi je prilino iao od ruke. 20. mart. Ceo dan sam estoko radio na romanu i negde oko dvadeset jedan as zavrio sam poslednju radnu verziju (ta, opet!). 2. april. Dodao sam nekoliko stotina poslednjih (?) rei u rukopis i konano ga zaklopio. to se mene tie, posao je zavren. Avaj, nije bilo tako. Nekoliko dana kasnije odleteo sam sa ri Lanke u Lorens, u Kanzasu, na proslavu stogodinjice tamonjeg univerziteta. Poslao sam telegram Stenliju u kome sam ga izvestio da se vraam u London da bih sredio poslednje formalnosti oko objavljivanja roman. On mi je odgovorio: 'Ne trudi se - nije jo gotov.' Javio sam mu da u ipak doi i tako sam i uinio: 19. april. Prvi ceo dan proveden u studiju posle povratka - gledao sam snimanje u centrifugi. Zastraujui prizor, propraen uasnim umovima i prskanjem elektrinih sijalica. Stenli mi se pridruio za vreme pauze i samoinicijativno potegao pitanje datuma objavljivanja. Kada sam mu otvoreno zatraio objanjenje, zakleo se da uopte ne pokuava da zadri tampanje romana do premijere filma. Objasnio je da javno prikazivanje nee poeti sve do kraja 1967. ili ak poetka 1968. godine. Ako prve projekcije i budu zapoele aprila 1967. godine (zapoele su, zapravo, aprila 1968), one e biti ograniene samo na 'Sineramine' dvorane, tako da emo imati malo 'lufta'. 23. april. Odvezao sam se sa Roderom Karasom i Majkom Vilsonom do jednog izuzetnog privatnog zoolokog vrta blizu Nanitona u kome se nalaze sve vrste velikih majmuna. Majk se prilino namuio snimajui impanze, koji su se stalno bacakali unaokolo i srljali na kameru. Prilino me je izvelo iz takta mladune gorile koje je bilo veoma sklono da krajnje zloslutno krgue zubima... Sve u svemu, bio je to prijatan dan koji me je naveo na neke podsticajne zamisli o Gleda-Mesecu i druini. 29. maj. Na poligon posetio je sovjetski atae za vazduhoplovstvo. Zagledao je svaku tablicu sa uputstvima na maketama svemirskog broda, a zatim rekao pomalo usiljeno: 'Nadam se da uviate da bi sve to trebalo da pie na ruskom.'

Krajem maja odleteo sam u Sjedinjene Drave da bih prisustvovao zvaninoj najavi filma; odmah sam preduzeo sve to je bilo u mojoj moi da uspokojim zabrinute glaveine kompanije MGM koji su me saletali pitanjima u stilu: 'Kako Stenli napreduje?' Tom prilikom sam takoe prvi put posetio Kejp Kenedi sa jednom sasvim malom grupom uglednika, koji su doli na poziv Dejmsa Veba, upravnika NASA-e, da prisustvuju lansiranju 'Deminija IX'. Kao to je to sluaj sa svakim posetiocem, i mene je ispunilo oseanjem siunosti i strahopotovanja zdanje za montau letelica, kao i vozilo za prevoz brodova po tlu, milei transporter od tri hiljade tona, ija najvea brzina (kada ne nosi nikakav teret) iznosi dve milje na as. Seam se da sam posmatrao Dorda Milera, predsednika Odbora za astronautiku u Kongresu, kako isprobava upravljake ureaje na vozilu-kornjai; skrenuo sam mu panju na to da ne prekorai propisanu brzinu, poto mu tik iza lea stoji vrhovni sudija Voren. Na alost, letelica tipa 'Atlas-Agena' sa kojom je 'Demini IX' trebalo da se sretne, nije uspela da ue na orbitu, tako da je dolo do odlaganja lansiranja ljudske posade. Zadivila me je staloenost upravnika Veba kojom je primio ovu neprijatnost; odmah se okrenuo prema kongresmenu Mileru i kazao mu: 'Bojim se da u ponovo morati da se obratim vaem Odboru za neto malo para.' Narednog meseca opet sam se obreo u Londonu, i dalje nastojei da ubedim Stenlija da je roman zavren i da se rukopis moe pustiti u promet. Tokom jednog od mojih ustrijih uveravanja, on je primetio: 'Stvari nikada nisu toliko loe kako se ini', ali ja sam bio odve neraspoloen da bih se saglasio. Stenlijevo stanovite bilo je da eli da jo malo poradi na rukopisu, ali naprosto nikako ne stie da ugrabi vremena za to zbog veoma velikih obaveza u studiju. (Stvarno su bile ogromne i mene je neprekidno ispunjavala zadivljenou Stenlijeva sposobnost da se hvata ukotac sa desetak istovremenih i meusobno prepletenih kriza, od kojih je svaka mogla da staje i po pola miliona dolara. Nije stoga nikakvo udo to ga oduevljava Napoleon...) Ali ja sam bio uporan u tvrdnji da bi on trebalo da se povinuje mom sudu, poto sam ja pisac; ta bi kazao da sam ja izrazio elju da montiran film? Na kraju smo pronali jedan kompromis - Stenlijev. On e pokuati, tokom bavljenja u kupatilu ili prilikom odvoenja kui vlastitim rols-rojsem najveom dozvoljenom brzinom od trideset milja na as, da pribelei sve ispravke koje eli da napravim. Na ovoj osnovi, Skot Meredit je konano dobio priliku da sklopi izvrstan ugovor sa izdavakom kuom 'Delacorte Press'. Stenli je, kao i uvek, bio ovek od rei. Jo uvam devet strana memoranduma, sainjenog od trideset sedam stavki, datiranog pod 18. jun 1966. godine; primedbe koje se tu nahode uglavnom su sasvim na mestu, premda povremeno umeju da budu i prilino zajedljive:

1. Da li moe da se upotrebi re 'livada' za podruje koje je opustoeno suom? 6. Odakle pele u podruju opustoenom suom? Od ega one ive? 9. Da li leopardi ree? 11. Da li je leopard u stanju da nosi oveka? 14. Kako e se knjiga pojaviti pre filma (cvrc!), ne vidim zato se u njoj ne bi pojavilo neto to bi bilo poeljno da smo mogli da ostvarimo u filmu. eleo sam da blok bude kristalno prozraan, ali tako neto je bilo neizvodljivo. Voleo bih da je blok crn u romanu. 15. Ne ini mi se pogodan glagol 'ijukanje'. Moramo da se dogovorimo o tome kako oni opte. 19. Ova referenca pomalo zvui kao neka scena iz 'Bambija'. 22. Doslovan opis ovih tekstova izgleda mi krajnje neprilian. Time se rasprava cela arolija. 24. Ova scena mi je od poetka izgledala nestvarna i pomalo neshvatljiva. Oni e biti poteeni smrti od gladi, ali nikada nee postati presiti, svilenog runa i glatke koe, a ponajmanje zadovoljni. Tako neto ne deava se ni sada, u 1966. godini. Smatram da jednoga dana kocka treba da nestane, a zatim da Gleda-Mesec i njegovi momci, prolazei pokraj velikog kostura slona, koji su viali mnogo puta pre toga na putu prema ispaama, iznenada budu privueni tim kostima kojima bi stali da zamahuju i vitlaju; to bi celom prizoru dalo dra arolije kako na papiru u romanu tako i kasnije, na celuloidu u filmu; posle te scene mogli bi da se priblie biljodernim ivotinjama sa kojima obino dele ispau i da ubiju neku od njih, i tako dalje. 27. Ne razumem ta to znai. 33. Vie mi se dopada prethodna verzija...Izraz 'meseci su menjali mene' ini mi se uasno stereotipan. Izraz 'bezubi tridesetogodinjaci su skonali' takoe je prilino grozan. 37. Mislim da je ovo veoma ravo poglavlje i da ne bi trebalo da bude ukljueno u knjigu. Odve je pedantno, nedramatino i naruava divan prelaz od ovekolikog majmuna do 2001. godine. Da ovi odlomci ne bi stvorili pogrean utisak, moram dodati da se u memorandumu nalazi i nekoliko veoma laskavih komentara koje mi skromnost nije dopustila da navedem. U stvari, Stenli je tu ponekad preterivao. On je naprosto podsticao moj moral (to je stvarno bilo potrebno) prekomernim hvaljenjem upravo napisanih delova; zatim bi, tokom narednih dana, pronalazio sve vie i vie greaka, sve dok na kraju cela stvar ne bi pala u vodu. Sve je to predstavljalo deo njegovog neprekidnog traganja za savrenstvom, to me je esto izazivalo da ga podsetim na aforizam: 'Nijedno umetniko delo nikada nije zavreno; ono je samo naputeno.'

Bojim se da sam bio spreman da napustim brod pre njega. Ali divio sam se njegovoj ustrajnosti, ak i ako mi se nije dopadalo to to sam poglavito ja njena rtva. Stvari su dostigle vrhunac u leto 1966. godine; u mom dnevniku stoji zabeleen ovaj patetian odlomak: 19. jul. Gotovo sve seanje na nedelje rada u hotelu 'elzi' kao da je izbrisano, a postoje i verzije knjige koje sam sasvim zaboravio. Potpuno sam izgubio raun (na svu sreu) o revizijama i orsokacima. Sve je to prilino onespokojavajue - jedino se nadam da e krajnji ishod biti vredan uloenog truda. Povod za ovako turobno raspoloenje je shvatljiv. Stenli je odbio da potpie ugovor - poto je 'Delacorte' pustio knjigu u tampu i dao upeatljiv najavni oglas na dve strane u asopisu 'Publisher's Weekly'. I dalje se pozivao na to da jo nije zadovoljan rukopisom i da eli da jo malo poradi na njemu. Poeo sam ozbiljno da razmiljam o tome da se obratim doktoru Likiju za preporuku o nekom vrau na glasu, odnosno Skotu Mereditu da nabavi pribor za bacanje ini. Uzdravi esnafske suze, 'Delacorte and Co.' je obustavio dalje tampanje. Bio sam im izuzetno zahvalan zbog popustljivosti u ovoj zamrenoj stvari i milo mi je to sam im se oduio, skromnim bestselerom 'Vremenska sonda'. Ispalo je ne moe biti bolje to tada niko nije ni slutio da e protei jo dve godine pre no to knjiga konano ugleda svetlost dana u izdanju 'New American Library', u leto 1968. godine - vie meseci posle premijere filma. Posmatrano u globalu, sve se ipak svrilo kako treba - ba onako kako je Stenli predvideo. Ali ja znam i za lake naine da ovek zarauje za ivot. 6. OSVIT OVEKA Tokom novembra 1950. godine napisao sam kratku priu o susretu u dalekoj prolosti izmeu posetilaca iz svemira i jednog primitivnog ovekolikog majmuna. Neki urednik u izdavakoj kui 'Ballantine Books' dao joj je domiljat naslov 'Pohod na Zemlju' kada je bila objavljena u knjizi sa istim naslovom, ali meni se vie dopadao 'Susret u osvit'. Kada sam, meutim, za 'Harcourt, Brace and World' sainio izbor sopstvenih dela za zbirku 'Devet milijardi Boijih imena', naslov je ponovo na tajanstven nain promenjen u 'Susret u osvit'. Do danas vie nije bilo nikakvih preinaenja. Iako 'Susret' nije bio obuhvaen onim priama koje je Stenli prvobitno kupio, on je veoma uticao na moja razmiljanja u poetnim fazama naeg poduhvata. U to vreme - pa ak i poprilino kasnije - nosili smo se milju da stvarno pokaemo neku vrstu vanzemaljskog bia, verovatno ne odve razliitog od ljudskog genotipa. No,

ak nas je i to suoavalo sa vanredno sloenim problemima na planu maski, odnosno verovatnosti i ubedljivosti. Potekoe vezane za minku i maske mogle su jo da se ree - kako je docnije pokazao Stjuard Friborn svojim sjajnim radom na ovekolikim majmunima. (Na moju veliku ozlojeenost, 'Oskar' koga je Akademija dodelila 1969. godine u ovom rangu pripao je filmu 'Planeta majmuna'! Pitam se, i to nipoto u sebi, ve iz sveg glasa, da li je iri moda preao preko '2001.' zato to je mislio da smo koristili prave majmune.) Problem verovatnosti i uverljivosti po svoj prilici bi bio znatno vei, zato to bi se lako mogao stei utisak kako je posredi samo jedan u nizu filmova o udovitima. Posle obimnog vrenja opita, digli smo ruke od cele stvari, kako u okviru filma, tako i knjige, i po svoj prilici bilo je to ispravno reenje. Ali pre no to smo do toga doli, inilo nam se razlono da pokaemo stvarni susret izmeu ovekolikih majmuna i vanzemaljaca, kao i da pruimo znatno vie pojedinosti o tom dogaaju u pleistocenu, pre tri miliona godina. Poglavlja koja slede za ovim predstavljala su na prvi, nezamren pokuaj da pokaemo kako su ovekoliki majmuni mogli da budu obueni, uz puno strpljenja, da poboljaju vlastiti nain ivota. Samo zahvaljujui Stenlijevom geniju uspeli smo da razaberemo koje su slabe take nae zamisli. Ona je bila odve prostoduna: ali, jo gore, nedostajala joj je arolija za kojom je on tragao, kako je objasnio u dvadeset etvrtoj stavci svog memoranduma, navedenoj ranije. U romanu smo konano doli u priliku da ostvarimo eljeno dejstvo na taj nain to smo izbacili sve pojedinosti i uveli naprave za superobuavanje, Monolite, koji su, to je ispalo jo znaajnije, obezbedili kljune vezivne teme izmeu razliitih delova glavnog siejnog toka. U filmu je Stenli mogao da stvori znatno naglaenije emocionalno dejstvo sjajnim korienjem usporenog snimanja, upeatljivih krupnih planova i muzike poeme Riharda trausa 'Zaratustra'. Zamrznuti trenutak na poetku istorije, kada Gleda-Mesec, nagovetavajui Kaina, hvata sa tla jednu kost i poinje zamiljeno da je prouava, pre no to e stati da vitla njome u rastuem uzbuenju, uvek uspe da mi ispuni oi suzama. Taj prizor je najsnanije delovao na mene dok sam sedeo iza U Tanta i doktora Ralfa Bana u bioskopskoj sali 'Dag Hamareld' i posmatrao projekciju koju smo priredili na zahtev generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija. Najednom mi je sinulo da su tu poele sve nevolje - i da je upravo ovo zdanje mesto gde nastojimo da ih okonamo. Istovremeno me je pogodila zapanjujua paralela izmeu oblika monolita i zgrade Ujedinjenih Nacija; postojalo je neto veoma udno u toj podudarnosti. Ako je posredi samo puka podudarnost... Prizor sa razmrskavanjem lobanje predstavljao je jedinu scenu koja nije snimljena u studiju; radili smo je na jednom polju udaljenom nekoliko stotina metara - jedini put kada je Stenli iziao na otvoreno. Podignuta je mala platforma i na nju se

popeo Gleda-Mesec (Den Rihter), okruen kostima. Rubom polja jurili su automobili i autobusi, ali kako je korien donji rakurs sa nebom kao pozadinom, oni nisu ulazili u kadar - premda je Stenli ipak morao da napravi krau pauzu zbog sluajnog prolaska nekog aviona. Kadar je toliko puta ponavljan i Den je razmrskao toliko kostiju, da sam se pri kraju pobojao da e nam ponestati lobanja bradaviavih svinja (ili tapira). Ali Stenli je konano bio zadovoljan i dok smo se vraali u studio, on je poeo da baca kosti u vazduh. U prvi mah sam pomislio da je i ovde posredi joi de vivre, ali on je onda stao da ih snima malom kamerom - to sve zajedno nije bio ba lak poduhvat. Jednom ili dva puta, jedna od pozamanih kostiju koje su se brzo obruavale umalo nije pala na Stenlija koji je zurio kroz okular; da nam je srea tada okrenula lea, ceo projekat je mogao tu da se okona. U tom smislu, jedna ve navedena Ardrijeva misao mogla bi, uz malu prepravku, da glasi: 'Inteligencija bi se ugasila na nekom zaboravljenom polju Elstrija.' Kad smo zavrili sa snimanjem scene u kojoj se kost vrti spram neba, Stenli se ponovo uputio u studio; ali sada je uhvatio jednu metlicu i poeo nju da hita uvis. Jo jednom sam pomislio da sve to ini iz iste zabave; i moda je stvarno bilo tako. No, u isti mah, posredi je bio i nastanak najveeg reza u istoriji filma: izmeu kostitojage i vetakog satelita, koje je na celuloidu razdvajao nitavan dvadeset etvrti deo jedne sekunde, lealo je tri miliona godina istorijskog vremena. (U prvo vreme ovaj rez nije imao usmerenje prema budunosti, ve prema prolosti; sasvim sam zaboravio na to sve dok nisam primetio da su etiri naredna poglavlja prvobitno nosila brojeve od trideset pet do trideset osam. Sada mi, meutim, izgleda loginije, a u svakom sluaju manje zbunjujue, ako ih dam ovde, to e takoe omoguiti da knjiga dobije isto ustrojstvo kao i roman, odnosno film.) 7. PRVI SUSRET Gleeri su se ve povukli, a kontinenti su polako dobijali one oblike s kojima e se susresti ovek kada kroz tri miliona godina bude pravio svoje prve zemljopisne karte. Razume se, sada su jo postojala manja odstupanja; Britanska Ostrva sainjavala su deo evropskog kontinenta, a prevoj izmeu Azije i Amerike jo nije bio rasparan u arhipelag Beringovog moreuza. Ogromna ravnica Sredozemlja takoe nije bila potopljena; Herkulovi stubovi odolevae jo vekovima stihiji, sve dok konano okean ne odnese prevagu, udarajui istovremeno temelje velikom, ali i lanom predanju o Atlantidi... Kakva li samo stvorenja krije ovaj svet, upitao se Klindar kada je prvi put ugledao zeleno-plavi globus. Veliki svemirski brod proao je kroz Zvezdane Dveri pre samo nekoliko asova, tako da je cela posada jo bila pod utiskom velianstvenog planetopada. Svaki svet predstavljao je novi izazov, novi problem, sa svojim

beskrajnim mogunostima ivota i smrti - ali i sa skrivenom nadom da se u ovoj uasno praznoj Vaseljeni nau braa po razumu. Tokom proteklih pet stolea, od kako je krenuo sa Eosa, Klindar je stupio na trideset svetova, provodei na svakom od njih najmanje po deset godina. Na dva sveta je poginuo, ali to je bio neizbean rizik ovakvih istraivanja. Bio je pripravan da umre jo mnogo puta pre no to se vrati na svoj matini svet od koga ga je sada delilo hiljadu svetlosnih godina normalnog svemira. Sve dok njegovo telo ne bude sasvim uniteno, doktori sa Eosa moi e da ga vraaju u ivot. Osim svoje neobine visine - preko sedam stopa - bia koja su radoznalo razgledala svet pliocena, u svemu su podseala na ljude. U njima je bilo vie ljudskog nego u bilo emu to je ikada hodilo zeleno-plavom planetom. Tek bi podrobna ispitivanja pokazala da oni, zapravo, pripadaju sasvim drugaijem evolucionom stablu. Priroda ume veoma veto da se poigra svojim podanicima... U kosmosu postoje milioni dvostrukih, uspravnih dvonoaca. Hiljade njih sasvim lako bi mogli u tamnoj noi ili gustoj magli da izgledaju kao ljudska bia. Tek stotinak takvih vrsta, meutim, sposobno je da se neopazice prokrijumari u ljudsko drutvo - ali nijedna ne bi mogla da proe ak ni najpovrniji medicinski test. Uz neznatne plastine korekcije, Klindar bi gotovo izgledao kao ovek. Bio je sasvim elav i bez malja, a na est prstiju ruku i nogu nije imao nokte. Ova obeleja primitivne dungle njihova rasa izgubila je pre mnogo eona. Bez obzira na veliinu, on se hitro kretao gipkim i veoma skladnim korakom. Mislio je i govorio znatno bre nego to e to ovek ikada biti u stanju, dok mu je normalna telesna temperatura iznosila gotovo 40 stepeni Celzijusa. Njegov kostur i biohemija nisu nimalo liili na ljudske; ljudoder koji bi bio dovoljno lud da okusi njegovo meso sasvim sigurno bi smesta umro. Pa ipak, da bi se u Vaseljeni pronala vrsta toliko slina oveku, verovatno bi morali da budu istraeni milioni svetova. Postojala je jo jedna velika slinost izmeu buduih Zemljana i Eosovaca: i jedni i drugi bili su neutoljivo ljubopitljivi. Sada kada su ovladali silama da krenu u istraivanje celog kosmosa, mogli su konano u potpunosti da utae svoju radoznalost. Geografske karte, fotometrijska snimanja, spektrohemijske analize - sve je to ve bilo spremno. Posle godinu dana provedenih na orbiti, kucnuo je as da se spuste. Slino rapnelima bombi, deset bletavih kugli bilo je izbaeno iz hiljadu stopa dugakog matinog broda u pravcu velikog globusa prekrivenog gustim slojem oblaka. Kugle su se najpre razile, a zatim rasprile du polutara i lagano spustile na planine, ravnice i movare. Klindar i njegova dva saradnika krstarili su miljama iznad dungle pre no to su ugledali zgodno mesto za sputanje. Iz kugle su najpre

izila tri teleskopska kraka, a zatim se ona spustila lagano, poput mehura od sapunice, na tle koje e jednoga dana nositi ime Afrika. Za trenutak, niko nije progovorio ni re; svi su hteli da doive ovaj susret u potpunoj tiini. Kao to je to bilo uobiajeno pri ovakvim pohodima, ista trojka uvek je sainjavala jednu istraivaku grupu, tako da niko ni pred kim nije imao tajni. Ovo im je ve bilo pedeseto zajedniko sputanje i tiina ih je sjedinjavala i povezivala znatno prisnije od bilo kakvih rei. Konano, Klindar pomeri jedan prekida na kontrolnoj tabli i kabinom se razlegoe prvi zvuci novog sveta. Posle mnogo vremena oni su ponovo doli u priliku da sluaju izvorne glasove ume, aputanje vetra kroz neobino drvee i povijanje vlati trave, likujue ili samrtne krike ivotinja i jednolino zalee udaljene grmljavine - prigueni ubor oblinjeg vodopada. Jednoga dana, s lakoom e moi da razaznaju svaki treptaj u ovoj kakofoniji zvukova; ali sada, ona je jo krila tajanstvene pretnje i budila davno zaboravljene none more. Pored sve svoje mudrosti i pameti, oseali su se kao deca kada se prvi put suoe sa nepoznatim uasima noi, i u srcima im se naas javila enja za dalekim domom... Uobiajeni poslovi koje je nalagao postupak sputanja ubrzo su ih ponovo pretvorili u staloene, profesionalne istraivae-naunike. Najpre je u svim pravcima bila odaslata omanja grupa robota sa zadatkom da sakupljaju lie, travu i, ukoliko se ukae prilika, sasvim sitne ivotinje koje se kreu dovoljno sporo da budu uhvaene. Svi primerci koje roboti budu doneli bie paljivo ispitani u izdvojenoj automatskoj komori, kako bi se izbegla svaka mogunost zagaenja. Biohemijski uzorci brzo su izdvojeni - niko nije oekivao da e prvo provizorno ispitivanje pokriti sve vrste ovog kiseonino-ugljenikog sveta - i informacije su poslate na dalju analizu u matini brod, koji je kruio na orbiti dvadeset hiljada milja iznad povrine planete. Izgledalo je da nema opasnih mikroorganizama, ali ivot predstavlja beskrajan raspon sloenosti, tako da nikad nita nije sasvim izvesno. Ovaj svet je i te kako mogao da im priredi smrtonosna iznenaenja, koja bi se ispoljila tek posle nekoliko pokolenja... U toku dana brodu se nije pribliila nijedna vea ivotinja - to nije bilo neobino, budui da se kugla nalazila na istini gde je jedino rastinje bilo malo, proreeno grmlje. Ali kada je pao mrak, slika se sasvim promenila; Zemlja je oivela, a senke su se izduile i uronile u no. Za posmatrae sa broda tama nije predstavljala potekou. Kroz infracrveni periskop videli su svet oko sebe kao po danu; mogli su pratiti bojaljive biljojede na putu prema pojilu, kao i prouavati taktiku krupnih grabljivica koje su ih lovile. Ovde je jo bilo tigrova sa po dva sabljasta zuba koja su im trala iz eljusti; ali kroz milion godina oni e sasvim nestati, a Afrikom e gospodariti lavovi. Bio je to spor, ponekad vrlo pipav, ali uvek veoma uzbudljiv posao - vriti popis jednog sveta koji se ne moe dodirnuti. Nekoliko puta, Klinder je promenio

poloaj broda da bi dobio novu panoramu, ali i da bi pouzdano ustanovio da osmatrane ivotinje i biljke predstavljaju reprezentativni uzorak. A onda, druge nedelje istraivanja, konano je pronaao hominide. Klindarovu panju najpre je privukla buka koja je dopirala kroz mikrofone dalekog dometa. Uperio je periskop u tom pravcu i utvrdio kako mu granje drvea delimino ometa vidik; ali i ono to je uspeo da osmotri bilo je sasvim dovoljno da odmah donese odluku o premetanju broda. Oko pola milje ispred, na maloj istini nedaleko od obale gotovo isuene reice, leopard je upravo usmrtio svoju rtvu. Pogureno je stajao nad telom neke nesrene ivotinje koja je verovatno gasila e u plitkoj vodi; sa okolnog drvea dopiralo je u horu ljutito reanje. Bile su to tamne, prilino krupne ivotinje, koje su skakutale s grane na granu, tako da Klindar nije odmah mogao da uhvati neku od njih u iu teleskopa. Ali onda, iznenada, dok je arao kroz lisnate kronje, u fokusu mu se neoekivano stvorilo jedno od stvorenja - i on ugleda kosmatu karikaturu vlastitog lika. Stvorenje je besno krialo, nemirno poskakujui na visokoj grani; njegova ljutnja bila je upuena leopardu. Druge ivotinje na okolnim granama inile su to isto; bilo je oigledno da ne mogu da naude ubici, ali njihovo krianje ipak je delovalo razdraujue, jer velika maka stade da se lagano udaljava, vukui okrvavljeno truplo svoje rtve za nogu. Kada se leina okrenula prilikom tog vuenja, Klindar se ponovo naao pred krivim ogledalom vremena. Netremice je zurio u rekonstrukciju vlastitih predaka od pre pet ili deset miliona godina; taj izraz lica, izoblien grimasom smrti, mogao je pripadati bilo kom od njih. Postojalo je isto nisko, naborano elo, dva oka koje je delio mali razmak, miiava ali bezbrada vilica, istureni zubi. Klindar nije prvi put naiao na ovaj tip, zato to su sline varijacije bile prilino rasprostranjene na mnogim svetovima, pa ipak uvek je oseao uzbuenje pri susretu sa ovim dalekim srodnicima i tada bi mu se na trenutak uinilo da izmeu njih ne lei ogroman evolucioni ponor... Kada su leopard i njegova rtva nestali sa vidika, preplaen i ljutit hor lagano je utihnuo. Klindar nije skidao pogled sa periskopa. Polako i oprezno, hominidi su se spustili sa drvea na kome se nisu oseali sasvim lagodno. Hodali su na sve etiri ape, ali s vremena na vreme propeli bi se na zadnje udove i napravili nekoliko koraka u uspravnom poloaju. Najednom, kao da su ponovo ugledali leoparda, poeli su panino da bee to dalje od reke i drvea. Dok su trali, pretvarali su se u prave dvonoce. Bili su u stanju da prevale zamane razdaljine, uopte ne dodirujui tle prednjim apama. Klindar ih je prilino teko pratio, da bi ih na kraju sasvim izgubio iz vidnog polja. Nekoliko trenutaka kasnije, primetio ih je ponovo kako se uspinju uz gotovo okomitu izboinu jedne kamene litice. Bilo je oigledno da se kreu prema maloj skupini peina koja se nalazila na oko pedeset stopa iznad tla. Sklonite je bilo

mudro izabrano, u prvom redu stoga to je ulaz bio nepristupaan velikim makama. Opredeljenje za ovakvo mesto moglo je da bude nagonsko, ali je isto tako moglo da znai i osvit inteligencije. Ova stvorenja zasluuju punu panju, pomisli Klindar. Za vreme dugih, ali i uzbudljivih asova provedenih uz periskop, on je polako nauio gotovo sve o njima i dobio pouzdan obrazac njihovog ponaanja. Bilo ih je svega deset - etiri mujaka, tri enke i tri mladunca; u fizikom pogledu, bili su u prilino nezavidnom poloaju, budui da su stalno iveli na ivici gladovanja. Iako su pretean deo hrane nalazili u travi i meu grmljem, ipak nisu sasvim bili biljojedi. Jeli bi meso kad god bi mogli da dou do njega; to se, dodue, dogaalo retko, prvenstveno zato to su bili slabi lovci. Jedine ivotinje koje su predstavljale njihov plen bile su kornjae, mali glodari, a ponekad i ribe koje bi zalutale u pliak. Kako nisu raspolagali ni najjednostavnijim oruima, nisu mogli da iskoriste tako izuzetne, premda veoma retke prilike, kao to je ostareli slon koji je odluio da umre u ovom kraju, ili antilopa koja je slomila nogu. Meso bi potpuno istrulilo pre no to bi oni stigli da ga dosegnu potpuno slabanim zubima; osim toga, nisu bili u stanju da se suprotstave velikim mesoderima koje bi privukla neoekivana gozba. Bilo je pravo udo kako su do sada opstali, a budunost im nimalo nije izgledala ruiasta. Klindar nije uopte bio iznenaen kada je jedno mladune skonalo od gladi. Malo telo bilo je izbaeno iz peine i preputeno hijenama. Ova bia jo nisu nauila korisne strane sahranjivanja mrtvih: ako nita drugo, time je bar za divlje mesodere ostajalo manje jevtine hrane. Ali Klindar, koji je iza sebe imao bogato iskustvo sa mnogih svetova, znao je da su svi ti nedostaci samo uslovni. Ova bespomona majmunolika bia imala su jednu veliku prednost u odnosu na sva ostala stvorenja zeleno-plave planete. Ona se jo nisu specijalizovala; jo nisu upala u stupicu nekog evolucionog cul-desaca. Gotovo sve druge ivotinje u po neemu su ih nadmaivale: u snazi, brzini, sluhu ili prirodnoj zatiti. Nije postojala nikakva sposobnost kojom bi se hominidi isticali, ali oni bi zato mogli da rade sve to bi videli; i dok su ostale ivotinje postale virtuozi u pojedinim oblastima, hominidi su se specijalizovali u sveoptoj osrednjosti - i upravo je ova injenica mogla, kroz milion godina, da predstavlja temelj njihovog opstanka i uspona. Poto ne budu uspeli da se prilagode sredini, oni e poeti da sredinu prilagoavaju svojim potrebama. Mnoge druge hominidne rase krenule su drugaijim putem. Vlastitim oima ili posredstvom svedoanstava ranijih istraivaa, Kindar je video ta se dogaa sa onima koji su se opredelili za neku specijalizaciju - premda to opredeljenje, razume se, nikada nije bilo svesno. Sretao je majmunolike ljude koji su mogli da tre brzo kao vetar, da plivaju veto kao ribe ili da love u potpunoj tami koristei sonarna i infracrvena ula; na jednom svetu sa izuzetno niskom gravitacijom ak je naiao na ljude koji su mogli da lete. Veina ovih 'specijalista' bila je u toj meri uspena da nije postojala potreba da im se inteligencija razvije iznad sasvim niskog nivoa.

Pa ipak, sve je njih na kraju ekala neumitna propast, iako su prethodno mogli da provedu milione godina u potpunom blagostanju. Ranije ili kasnije, prirodna sredina na koju su bili savreno naviknuti, poela bi da se menja, ali oni vie nisu bili u stanju da idu ukorak sa tom promenom. Nalazili su se odve daleko od glavne raskrsnice evolucionog puta da bi mogli da se vrate natrag. Na ovom svetu, konana odluka jo nije bila doneta; neumitni izbor izmeu mozga i tela tek je trebalo da se odigra. Budunost se jo nalazila na terazijama. Pa ipak, u ovoj tropskoj ravnici jeziak na vagi ve je poeo polako da pretee - u korist inteligencije. 8. GLEDA-MESEC Bilo je iznenaujue koliko su se brzo sve ivotinje navikle na prisustvo broda; poto on nita nije inio, ve je naprosto stajao na svom trokrakom postolju, za njih je uskoro postao sastavni deo prirodnog ambijenta. U podnevnoj pripeci, lavovi bi potraili pribeite pod njim, a ponekad se dogaalo da slonovi i dinoteri taru i eu svoju debelu kou o sistem ureaja za prizemljivanje. Za prvi izlazak Klindar je, meutim, izabrao trenutak kada unaokolo nije bilo nijedne od tih krupnijih i opasnijih zveri. Sa donjeg dela trupa broda poela je da se sputa providna, valjkasta cev prenika deset stopa; kada je dodirnula tle, kroz nju je stao da silazi takoe providan lift, u kome se nalazio Klindar sa opremom. Zaobljeni zidovi su se otvorili i on je zakoraio u novi svet. Bio je zatien od njega podjednako dobro kao da se nalazio u unutranjosti letelice, pa ipak savitljivi i gipki skafander koji ga je obujmljivao od glave do pete gotovo da mu nije stvarao nikakve potekoe. Imao je punu slobodu pokreta, budui da nije postojao spoljni vakuum koji bi uslovio da zatitno odelo bude kruto i vrsto. tavie, on je ak mogao da die atmosferu koja ga je okruavala - poto bi je profiltrirala i proistila mala naprava koju je nosio na grudima. U vazduhu ove planete mogli su se nalaziti smrtonosni organizmi, ali on sam po sebi nije bio otrovan. Lagano je krenuo od broda, nastojei da sauva ravnoteu pri ovoj stranoj sili tee i privikavajui se na teinu opreme. Pored uobiajenih ureaja za komuniciranje i registrovanje spoljnjih podataka, nosio je mree, kutijice za uzorke, geoloki eki, builicu na eksplozivni pogon i namotaj tankog, ali veoma vrstog ueta. Iako, dodue, nije raspolagao nikakvim napadakim orujem, posedovao je neka izuzetno delotvorna odbrambena sredstva. Predeo kroz koji se kretao izgledao je potpuno lien ivotinjskog ivota, ali on je znao da je to samo privid. Hiljade oiju netremice ga je motrilo sa drvea, iz trave i kroz nisko rastinje; dok je lagano iao stazom koju su biljojedi utabali do pojila, najednom je postao svestan da se promenilo i uobiajeno ustrojstvo zvukova.

Stvorenja ovog sveta shvatila su da je neto strano prodrlo u njihove ivote; itavim predelom zavladalo je pritajeno iekivanje - prigueno uzbuenje koje se samo otkrilo Klindaru. Nije predviao nikakvu nevolju niti opasnost, ali ako ve uslede, bie pripravan da ih doeka. Jo pre polaska izabrao je odredite: veliku stenu na oko sto jardi od pojilita, gde je ubijen hominid. Blizu vrha nalazila se peina koju su obrazovale dve gromade, nalegavi jedna na drugu; tu e nai sklonite i skrovite koje mu je bilo potrebno. Razume se, jedno ovako pogodno prebivalite teko da je moglo biti nezauzeto; i odista, u njemu se nalazilo nekoliko velikih, uzmuvanih i nesumnjivo otrovnih zmija. Ali on nije obratio panju na njih, poto mu nisu mogle nauditi kroz vrst, ali i gotovo nevidljiv omota njegovog zatitnog odela. Postavio je kamere, usmerio dugodometne mikrofone, javio se brodu i stao da eka. Prvih nekoliko dana ograniio se samo na osmatranje, ne preduzimajui nita. Odgonetnuo je redosled kojim razliite ivotinje idu do vode, tako da je na kraju mogao prilino tano da predvidi njihovo pojavljivanje. Najvie panje posvetio je maloj grupi hominida, sve dok ih nije ponaosob upoznao i nadenuo im prikladna lina imena. Najstariji i najagresivniji, koji je vladao svim ostalima, prozvan je Sedoglavi. Zatim su tu bili Pogrbljeni, Jednoruki i Slomljeni Zub, ali najzanimljiviji je bio jedan mladi ovekoliki majmun koga je Klindar nazvao Gleda-Mesec, zato to ga je jednom primetio u suton kako stoji na niskoj steni i nepomino zuri u oblije Meseca koji se raao na nebu. Sam taj poloaj bio je neobian, budui da su hominidi retko ostajali u uspravnom stavu due od nekoliko sekundi u jednom navratu, ali ono to je jo vie plenilo bio je nagovetaj svesnog ustrojstva misli i uenja. Moda je u pitanju bio samo privid; pa ipak, Klindar je sumnjao da je i jedan drugi itelj ovog sveta ikad zastao da posmatra Mesec. Tako neto, dodue, i nije bilo osobito mudro u ovoj sredini. Ma koliko izgledalo neobino, Klindaru je ipak laknulo kada je stvorenje koje je motrio odskakutalo natrag do peine, izvan domaaja budnih opasnosti noi. Njegov prvi pokuaj da doe do uzoraka nije urodio plodom. Jedna mala antilopa, sa draesnim, zavojitim rogovima, odvojila se od stada i krenula stazom prema pojilu; izgledala je prilino smetena i zbunjena. Klindar ju je uhvatio na nian svog narkotikog pitolja, paljivo izabrao mesnati deo slabine i povukao oroz. Gotovo neujno, tane je pohrlilo ka meti. Antilopa se trgla, premda ne jae nego pri ujedu komarca. Za trenutak, to je bila jedina reakcija - ali biohemiari su ipak valjano obavili svoj posao. ivotinja je napravila jo tri ili etiri koraka, a zatim se najednom skljokala na tle. Klindar je pohitao iz peine da se domogne svoje rtve. Stigao je do pola puta niz strmu liticu, kada je najednom sevnulo neto uto i gotovo pre no to je shvatio

ta se dogodilo, antilope je nestalo. Leopard koji se tu sluajno naao nadmudrio je inteligenciju koja je mogla da obujmi itavu Galaksiju. Neki lovci bi na ovo stali da psuju i proklinju; Klindar se, meutim, samo nasmejao i ponovo vratio u peinu. Dva asa kasnije pogodio je Gleda-Meseca. Stigao je do palog hominida samo nekoliko sekundi posle hica. Ispod kosmatog krzna telo je bilo prilino miiavo, ali i slabo uhranjeno; bez ikakvih potekoa, podigao ga je i poneo prema brodu, gde se moglo obaviti temeljito ispitivanje. Gleda-Mesec je i dalje bio u nesvesti, ali je ravnomerno disao kada ga je lift podigao u brod. Vie asova je mirno spavao u hermetiki zatvorenoj oglednoj komori, dok je itavo mnotvo instrumenata merilo njegove reakcije, a snopovi zraenja arali unutranjost njegovog tela kao da je nainjeno od stakla. Glava mu je bila obrijana, to nije bio nimalo lak poduhvat, poto je kosa Gleda-Meseca predstavljala gusto zamrenu, slepljenu i prilino nastanjenu grivu, a zatim su mu na lobanju postavljene elektrode. U matinoj letelici, na hiljadu milja iznad Zemlje, veliki raunari sondirali su i analizirali ustrojstva modane aktivnosti, nesravnjivo jednostavnije od njihovih; i konano, oni su doneli presudu. Kada je sve bilo gotovo, Klindar je ponovo poneo Gleda-Meseca do lifta i spustio ga na tle. Ostavio ga je, i dalje u nesvesnom stanju, oslonjenog o jedan od tri kraka i pomno motrio iz broda da mu se neto ne dogodi dok ne bude doao k sebi. Uinio bi to isto i da je u pitanju bila ma koja druga ivotinja; stolea putovanja kroz prazna prostranstva Vaseljene nauila su ga da gaji podjednako potovanje prema ivotu, bez obzira na to u kom se obliku ispoljavao. Iako se nikada nije ustezao da ubije kada je to bilo neophodno, uvek je to inio preko volje. A onda, Gleda-Mesec se dremljivo pokrenu, poea se po svee obrijanom temenu, oigledno zbunjen, i podie na noge. Nekoliko jardi prilino se zanosio i teturao u hodu, da bi potom postao svestan broda koji se nadnosio nad njim i stao da ga ispituje. Moda je pomislio da je posredi neka neobina vrsta stene, poto nije ispoljio nikakav znak uznemirenosti. Nekoliko minuta kasnije, i dalje ne odve siguran na nogama, obodreno je krenuo u pravcu peine i ubrzo nestao sa vidika. Kada su sa matinog broda stigli izvetaji o profilu inteligencije i procene modanog kapaciteta, Klindar je dugo proveo razmiljajui o njima, razgovarajui i savetujui se sa kolegama, da bi konano zapitao velike kompjutere gore na orbiti o ekstrapolacijama u budunost. Ovde je postojao potencijal - nekoliko milijardi modanih elija, koje su, meutim, tek labavo bile povezane. Da li e ovaj potencijal ikada moi da se otelotvori, zavisilo je od vremena i sree. Vreme se nije moglo pouriti; ali zato srea nije bila sasvim izvan upliva inteligentne kontrole. Ovdanja situacija predstavljala je opte mesto u istoriji zvezdanih istraivanja, premda je za samog Klindara ona bila nova. Neretko, brodovi njegovih sunarodnika stizali su na svetove gde se neko stvorenje nalazilo na vododelnici izmeu nagona i

svesne misli, i u prvo vreme voene su este rasprave o najprikladnijim koracima koje je valjalo preduzeti. Neki su bili miljenja da je bolje ostati po strani i prepustiti konanu odluku sluaju i Prirodi; ali kada bi se tako postupilo, ishod bi gotovo uvek bio isti. Vaseljena je bila podjednako ravnoduna kako prema razumu, tako i prema ivotu; preputeni sami sebi, umovi koji su se nalazili u razdoblju osvita nisu imali izglede ni od jedan prema sto da opstanu. Veina njih jedva da je stekla traginu svest o vlastitom usudu pre no to su utonuli u zaborav. Pod ovakvim okolnostima, izbor je bio jasan - premda ne bi ba sve rase bile dovoljno nesebine da ga prihvate. Kada se moglo pomoi nekoj vrsti koja je imala usmerenje ka razumu, ta pomo nije uskraivana. Ali premnogo pomoi takoe je moglo biti kobno; spoljnje uplitanje moralo je da bude svedeno na najmanju moguu meru, inae se javljala ozbiljna opasnost da kultura u povoju postane tek izoblien odjek jednog stranog drutva. Posmatrano u celini, naime, svaka vrsta je, ba kao i pojedinac, morala da stane na vlastite noge i da krene u potragu za sopstvenom sudbinom. Klindar je savreno bio svestan te neumitnosti dok je prouavao hominide i pripremao se za ulogu Boga. Prohujala je velika oluja, tako da su mu neprijatna sveina i iskriavost sveta oko njega gotovo ugrozili nepropustivu barijeru zatitnog odela. U ovakvo jutro, predstavljalo je pravi zloin ubiti; utehu nije pruala ak ni izvesnost da se na hiljade skrovitih smrti zbivalo svakog minuta na ovom blistavom predelu. Lovac sa zvezda stajao je na rubu savane i birao rtvu. Daleko na obzorju video je beskrajno mnotvo gazela, antilopa i zebri - ili stvorenja iji e potomci jednom u budunosti nositi te nazive - kako pasu po moru trave. Podigao je oruje do ramena, nanianio kroz naroiti teleskop i povukao obara. Blesnuo je zraak svetlosti, jedva primetan u plamenom sjaju Afrikog sunca, i jedna mlada gazela tako se brzo i beumno skljokala na tle da nijedan drugi lan njenog stada nije na to uopte obratio panju. ak i kada se Klindar pribliio da pokupi telo - bez ikakve druge ozlede do osmuene rupice iznad srca - krdo je ustuknulo samo nekoliko jardi i stalo da ga odatle posmatra, ne odve uznemireno. Prebacio je gazelu preko ramena i krenuo urnim korakom prema peini hominida. Pre no to je prevalio tri stotine jardi, shvatio je, to mu se uinilo prilino zabavno, da mu se prikrada jedan sabljasti tigar koji je iznikao negde iz niskog rastinja na rubu ravnice. Spustio je gazelu na Zemlju i okrenuo se da se suoi sa velikom makom. Kada je tigar video da ga je nepoznati otkrio, prigueno je zarikao i otvorio irom eljust, uasno iskezivi kljove. Istog trenutka, ubrzao je korak. Klindar takoe nije gubio vreme. Okrenuo je jedan prekida na svom zatitnom odelu i namah se vazduh ispunio groznim, talasavim urlanjem, kao da je

hiljadu dua krialo u ropcu. Najednom, krda biljodera u ravnici dala su se u stampedo; dobovanje kopita ivotinja, slino udaljenoj grmljavini, nadjaavalo je ak i kakofonino zavijanje sirene. Tigar se munjevito propeo na stranje udove, ustro prosekavi prazan vazduh u gru iznenaenosti. Zatim se ponovo spustio na sve etiri ape i, na Klindarovu krajnju zapanjenost, nastavio da mu se pribliava. Bio je veoma hrabar, veoma glup ili veoma gladan. U svakom sluaju, bio je veoma opasan. Klindar podie svoj projekciono oruje u poloaj za paljbu i jedva da je imao vremena da ga pripremi za pucanje, kada tigar jurnu. Ovoga puta nije bilo vidljivog bleska, poto se snop rairio u odve irokom luku da bi izazvao osobeno varnienje. Ali kada se tigar naao na tlu, bio je ve slep, poto je upravo otvorenih oiju pogledao u svetlost stotine sunaca. Klindar je bez tekoe uspeo da ga izbegne kada je ovaj stao da se tetura unaokolo, odmahujui masivnom glavom u krajnjoj pometnji. Protei e najmanje jedan sat pre no to velianstvena ivotinja bude povratila normalan vid; dok se evrdavo udaljavala, Klindar se nadao da se nee tee ozlediti o neku prepreku koju ne bude videla. Jutarnju etnju vie nita nije poremetilo; ak se i ne zadihavi od ove vebe, Klindar je ubrzo stigao do strme litice gde su iveli hominidi. Uopte se ne skrivajui i diui to je mogao veu buku, poloio je poklon tik pred ulazom u peinu. Zatim se povukao stotinak jardi, seo i stao da eka, uz strpljenje osobeno za bie koje je ve doivelo hiljadu roendana i koje je moglo, ako je elelo, da ih doeka jo nebrojeno mnogo. Znao je da ga iz tame peine posmatra mnogo oiju - oiju iza kojih su stajali tek roeni umovi, poprita estokog okraja gladi i straha. Za hominide je bilo vie nego retko da dobiju na dar ovako neto, budui da su gazele bile nesravnjivo bre od njih, a oni jo nisu bili vini nijednom umeu lova. Protekao je itav as pre no to se najstariji mujak pojavio u senci otvora; netremice je zurio napolje nekoliko sekundi, a zatim je ponovo nestao u tami peine. Jo jedan as nita se nije dogodilo, a onda je do ulaza doao Klindarov prijatelj Gleda-Mesec; nervozno se osvrnuo oko sebe i poeo da se sputa niz obronak litice. Odskakutao je do ubijene gazele, oko koje su sada zujali rojevi muva, i zastao tu za trenutak, oigledno razjedan munom neodlunou. Klindar je bez po muke mogao da ita um stvorenja. Da li da ponem da jedem ovde, pitao se Gleda-Mesec u sebi, gde se izlaem opasnosti da i sam budem pojeden - ili da ovu gozbu odnesem u bezbednost peine, gde u morati da je podelim sa ostalima? Onespokojavajui problem bio je razreen kompromisom. Zario je zube u vrat gazele i uz puno napora odgrizao komad krvavog mesa. Zatim je prebacio leinu preko ramena i uspentrao se uz liticu zauujuom brzinom.

Prvi as bio je zavren; iskusivi veliko zadovoljstvo, Klindar se vratio u brod. Nije oekivao da hominidi jo koji put danas iziu iz peine. Sedam gazela i dve antilope kasnije, postigao je prilian napredak. Kada bi ostavio poklon u podnoju litice, izila bi itava porodica i stala da se gosti. Iako im halapljivost nije priguivala uroeni oprez, oni su se ipak sve vie navikavali na njegovo prisustvo. Mada im je bio potpuno na vidiku, neobina i krajnje strana spodoba u svom blistavom zatitnom omotau, oni kao da ga se uopte nisu plaili. Klindar se svakoga dana primicao malo blie, sve dok se nije obreo na samo pedesetak stopa od trpeze. Pre no to hominidi postanu potpuno zavisni od njega i zaborave kako da se sami staraju o hrani, on e preduzeti naredni korak. 9. DAR SA ZVEZDA Jupiter je predstavljao blistavu zvezdu, koja je stajala gotovo okomito iznad Klindara, dok je iao kroz usnulu ikaru jedan as pre svanua. Tamo gore, na udaljenosti od pola milijarde milja, nalazile su se Zvezdane Dveri - preica kroz svetlosne godine koja je vodila do njegovog nesravnjivo udaljenijeg doma. Bio je to put sa mnogo ogranaka, od kojih je veina jo stajala neistraena i vodila do moda nepojamnih odredita. Na krajevima tek malog broja tih pobonih krakova nalazile su se samotne civilizacije, veoma proreene u ovom kraku galaktike spirale. Jednoga dana moda e im se pridruiti i ovaj svet; ali do tog asa moralo je da protekne jo najmanje milion godina. Hominidi nikada nisu izlazili iz peina kada bi se spustila tama, ali Klindar ih je uo kako se kokaju i gunaju u polusnu, pripremajui se da doekaju novi dan. Poloio je svoj mito - mladog vepra - u podnoje litce, kuda su morali da prou. Ovoga puta, meutim, nije se povukao. Seo je na samo nekoliko stopa od rtvenika i stao da eka. Zvezde su izbledele sa nebeskog svoda - a poslednji je bio Jupiter. A onda, zraci sunca koje se raa poee da pozlauju proelje litice, sputajui se sve nie, da bi na kraju prodrli u unutranjost peine. Iznenada, odatle stade da se razlee uzbueno mrmljanje i piskutavo 'iik - iik', za koje je Klindar ve znao da predstavlja znak za uzbunu. Hominidi su ga ugledali. Video je njihove kosmate prilike kako se vrzmaju po ulazu, u nedoumici ta da preduzmu. Ako ne prikupe hrabrost da siu dole u neko razumno vreme, Klindar e otii. Ali ovoga puta, on e sa sobom poneti i vepra, nadajui se pri tom da e njegovi tienici izvui zakljuak kako su hrana i prijateljstvo prisno povezani. Prijatno se iznenadio kada se ispostavilo da nee morati dugo da eka. Kreui se polako, ali postojano, Gleda-Mesec se sputao niz obronak litice. Stigao je do na dvadeset stopa iznad nivoa tla, a onda zastao da osmotri situaciju. Verovatno je smatrao da je na ovoj visini i dalje bezbedan - i pod normalnim okolnostima to bi

stvarno bilo tako. Samo bi okretan majmun bio kadar da se uspne uz ovu gotovo okomitu stenu - dok je ona bila nedostupna za sve velike make. Klindar izvue no iz pojasa sa opremom i pre snagom nego umenou poe da dere vepra. Ovo brzo komadanje vrstog mesa, pomisli on, mora da GledaMesecu deluje kao prava arolija; samo je za nekoliko sekundi uradio ono na ta bi hominidi utroili mnogo minuta kidanja i grienja. Kada je odsekao prednju nogu, pruio ju je prema svom opinjenom posmatrau. Bio je strpljiv, a Gleda-Mesec gladan, ali ishod nije bio neumitan. Snebivljivo oklevajui, stvorenje je jo dugo ostalo na padini litice, najpre se spustivi nekoliko stopa, a zatim se urno uspentravi do preanje visine. Konano, odluka je bila doneta i on sakupi svu hrabrost. I dalje pripravan da munjevito utekne, Gleda-Mesec skoi sa obronka stene i stade da se primie Klindaru, uz puno opreznosti i mudro poput raka. Na svakih nekoliko koraka za trenutak bi se uspravio, pravei glimase i kezei zube. Oigledno je pokuavao da pokae kako moe da se brani ako se ukae potreba za to. Utroio je poprilino vremena da bi prevalio poslednjih nekoliko stopa, stalno uzmiui i zastajkujui. U meuvremenu, Klindar se pretvarao da pohlepno odgriza komae mesa sa veprovog buta, izazovno ga podiui u pravcu Gleda-Meseca. Najednom, but mu je doslovce nestao iz ruke i deli sekunde kasnije GledaMesec je ve bio na pola puta uz liticu, nosei meu zubima svoju nagradu. Strpljivo, Klindar ponovo poe da odseca mesnatu trupinu, ekajui naredni potez svojih tienika. Nije protekao ni pun as, kad se Gleda-Mesec vratio po novo sledovanje. Ovoga puta, za njim su se niz obronak litice delimino spustili Sedoglavi i SlomljeniZub, ljubopitljivi da vide kako je ostvario svoj junaki podvig. I tako se ovaj ogled iz primitivne diplomatije nastavljao iz dana u dan ponekad ujutru, pre no to bi hominidi izili iz peine, a ponekad uvee kada bi se vraali iz dnevne potrage za hranom. Krajem sedmice, Klindar je bio prihvaen kao poasni lan plemena. Vie ga se uopte nisu bojali i okupili bi se u krug oko njega, posmatrajui ga ta radi sa udaljenosti od svega nekoliko stopa. Pojedina mladunad priskoila bi mu i ak ga dodirnula, iako bi ih zbog toga majke ljutito prekorevale; odrasli su, meutim, i dalje izbegavali neposredan dodir. Bili su radoznali, ali jo ne i prijateljski nastrojeni. Za Klindara je to bilo udesno, gotovo nestvarno iskustvo - ovo svakodnevno saobraanje izmeu dva sveta meusobno udaljena milion godina. Dok su njegove kolege sondirale planetu najsavrenijim ureajima svoje nauke, on se mentalno poistoveivao sa stvorenjima koja jedva da su stigla do osvita razuma. Morao je da gleda kroz njihove oi, da ne izgubi iz vida ogranienja njihovih nezgrapnih prstiju, da uzme u obzir sporost procesa njihovih umova kada se nau suoeni sa neim novim. Sreom, imao je na raspolaganju iskustva drugih kojima se upravljao u delanju; kada bi bio na izviakom brodu, tragao bi po grai sakupljenoj u prolosti,

uei na primerima ranijih pohoda na drugim svetovima. Bio je u prilici da se okoristi njihovim uspenim potezima i da tako izbegava greke. Ova stvorenja jedino su mogla da se obue posredstvom primera, zato to ih je od upotrebe govora delilo jo milion godina. A kako su se pripadnici njihovog naroda isticali u svemu na ta bi upravili svoje umove, Klindar je ubrzo postao najuspeniji lovac na planeti. Iznenadilo ga je, a pomalo i uznemirlo, kada je ustanovio u kojoj meri uiva u tome. Drevni nagoni nisu sasvim zgasli u njemu, iako je proteklo sto hiljada pokolenja od kada su zauzdani. Omiljeno oruje bila mu je butna kost jedne od veih antilopa; sa svojim vornovatim krajem, ona je predstavljala savrenu prirodnu tojagu, nesravnjivo bolju od ma koje grane koja se mogla otkinuti sa nekog drveta. Samo jedan, dobro upravljen udarac njome bio je dovoljan da se usmrte ivotinje velike ak kao sami hominidi, a mogla je da poslui i za rasterivanje znatno veih stvorenja. Klindar je bio nestrpljiv da ovo praktino pokae, pa je ak pomiljao na to i da priredi jednu nametenu predstavu. Sluaj je, meutim, hteo da je sve ispalo sasvim nenameteno. Horda - koja jo nije zavredila naziv 'pleme' - sada ga je ve potpuno poistovetila sa hranom i mujaci su bili spremi da krenu za njim ma kuda poao. ak bi i one enke koje nisu bile zaduene za voenje brige o mladunadi ponekad odustajale od sakupljanja lia i plodova voki da bi mu se pridruile, u nadi da e se domoi dela njegove rtve. Naili su na mrtvu zebru na samo stotinak jardi od izviakog broda; bila je okruena hijenama koje su je i usmrtile. Strvinu je erupalo est ugavih, odvratnih strvodera; uverene da ih nita manje od lava ne moe omesti u poslu, one nisu prekinule gozbu kada je Klindar stao da se pribliava. uo je kako mu iza lea tienici nervozno mrmljaju, drei se na istoj udaljenosti. Konano, kada se Klindar sasvim primakao, hijene poee da ga podozrivo motre, reei pri tom i ne odstupajui ni koraka. On je bio prvi dvonoac koga su one ikada videe - tavie, i jedini dvonoac na celom ovom svetu - ali ta neobinost nije ih uznemiravala. Bile su uverene da su kadre da zatite svoj plen. Trenutak kasnije, ta uverenost je prilino splasnula. Klindar im se primicao poput vihora, drei u svakoj ruci po tojagu - poto je obema baratao podjednako umeno - a onda poe netedimice da udara oko sebe po zabezeknutim ivotinjama. Odve pometene da bi mogle da mu se suprotstave, one se dadoe u beg, odvratno skiei; ali tada, jedna od njih prikupi hrabrost, munjevito se okrenu i dugim skokom polete prema Klindarovoj glavi. Bio je to dobrodoao obrt; stvar nikako nije smela da izgleda laka, poto bi u protivnom hominidi stekli odve veliko poverenje u ovo primitivno oruje i tako se doveli u pogubnu situaciju. Morali su da shvate da ih tojaga nee uiniti nepobedivima, odnosno da ishod svih buduih borbi prevashodno zavisi od njihove umenosti i snage.

Pa ipak, Klindar nije bio izloen nikakvom stvarnom riziku; okraj u koji se upustio zarad hominida nije ba predstavljao olienje potene borbe ravnopravnih protivnika, ali mogao je da poslui svrsi. Sa jedne strane, on je bio znatno snaniji i viniji od nezgrapnih ovekolikih majmuna, a u sluaju potrebe mogao je da se kree brzinom za koju je bio kadar tek mali broj ivotinja na ovom svetu. Sa druge strane, bio je potpuno zatien savitljivom, ali i neverovatno otpornom i vrstom opnom koja ga je titila od mikroskopskih ubica koje su vrvile u vazduhu i tlu. Hijena je, u stvari, bila bez ikakvih izgleda. Klindar se naglo povukao u stranu, a ivotinja je prohujala pokraj njega; ta kretnja, registrovana njegovim ubrzanim ulima, liila je na usporen film. Dok je hijena jo bila u proletu, zadao joj je straan udarac - ali izgleda da je pri tom malo potcenio svoju snagu, zato to je kost najpre pukla, a zatim se rasprsla, tako da mu je na kraju u ruci ostao samo patrljak. Ali to vie nije bilo vano, poto je hijena bila mrtva pre no to je dodirnula tle. Ostale zveri, koje su se vratile da bi posmatrale borbu, punonadeno iekujui njen ishod na maloj udaljenosti, postale su sasvim uverene u izlinost daljeg suprotstavljanja i dale su se u panian beg. Tokom okraja, hominidi se, dodue, nisu pribliili, ali nisu ni preplaeno utekli. Sada su stali da se primiu, ispunjeni nervoznom radoznalou, dok im je panja ravnomerno bila podeljena izmeu Klindara i njegove rtve. Uvek na elu svih pohoda, Gleda-Mesec je i ovoga puta prvi stigao do njega. Nagao se nad ubijenu hijenu, ispruio apu, dodirnuo trupinu i hitro ustuknuo. Jo dva puta je ponovio iste kretnje, sve dok se potpuno nije uverio da je ivotinja stvarno mrtva. A onda mu se eljust iskrivi u smean izraz zapanjenosti i on se zabulji u Klindara, gotovo ne verujui sopstvenim oima. Klindar isprui desnu ruku sa drugom, neslomljenom tojagom i stade da eka. Bio je to pravi trenutak; bolji se nije mogao ukazati. Ako Gleda-Mesec sada ne bude stekao nauk, nikada to nee uiniti. Hominid je polako krenuo prema njemu, a onda se zaustavio i unuo na udaljenosti od samo pet stopa; nikada se ranije nije toliko pribliio. Drei glavu blago nakrivljenu na jednu stranu u stavu pomne usredsreenosti, zabuljio se u kost koju je Klindar vrsto drao u ruci. A zatim je ispruio apu i dodirnuo grubu tojagu. Prsti mu se obavie oko njenog kraja i blago ga povukoe. Klindar je za trenutak nije putao, a onda olabavi stisak. Gleda-Mesec mu uze kost iz ruke, stade nekoliko asaka da je zagleda sa svih strana, a onda najednom poe da je njuka i gloe. Plima razoaranja razli se Klindarovim umom; nauk je ve bio zaboravljen. Za ivotinju pred njim ovo je bio samo jo jedan zalogaj hrane - a ne i klju za budunost, alatka koja ga je mogla popeti na tron gospodara ovog sveta, kao i mnogih drugih. A onda je Gleda-Mesecu najednom sinulo. Skoio je na noge i poeo da skakue unaokolo, maui tojagom u desnoj ruci. Sve dok se kretao, bio je u stanju

da ostane u uspravnom poloaju; samo kada bi pokuao da stoji mirno, morao je da potrai oslonac slobodnih prednjih udova. Ve se nalazio na pragu zastraujueg i neopozivog prelaza od etvorononog ka dvononom stvorenju. Kratki ples trajao je oko pet sekundi; a onda, Gleda-Mesecu neto drugo sinu u svesti. Pojurio je prema mrtvoj hijeni u tako mahnitoj navali uzbuenja, da njegovi ostali sadruzi, koji su u meuvremenu ve poeli da se okupljaju na gozbu, preplaeno ustuknue. Nespretno, ali zato uz puno snage koja je predstavljala nadoknadu za nedostatak umenosti, Gleda-Mesec poe da udara tojagom po trupini, dok su ga ostali preneraeno posmatrali. Jedino je Klindaru bilo jasno ta se zbiva i samo je on znao da je ovaj svet stigao do prekretnice u vremenu. Stvorenju koje je najvema obeavalo od svih ostalih on je dao prvo orue - i tako je otpoela istorija jo jedne rase. 10. OPROTAJ SA ZEMLJOM Tokom narednih pet godina, dok su izviaki brodovi kruili uzdu i popreko planetom, sakupljajui hiljade uzoraka i milione informacija, Klindar je jo mnogo puta posetio hominide. Vie nije iao u lov sa njima; lekciju su nauili zapanjujuom - tavie, zloslutnom - brzinom i svi mujaci su sada znali kako da upotrebe tojagu kada se ukae potreba za to. Ovo ga je nagnalo da zapone uvoenje novih orua, meu kojima su najznaajnija bila kameni noevi i ekii. Ma koliko izgledale grube na prvi pogled, male rune alatke predstavljale su dinovski skok napred na polju tehnologije. One su umnogostruavale delotvornost pa, dakle, i izglede na opstanak - onih koji su se koristili njima. Prikladno oblikovanim kamenom mogli su se iskopati tvrdi korenovi ili isei sone grane koje bi inae bilo iscrpljujue i naporno sakupljati. A malim, okruglim oblutkom, koji zgodno pristaje u aku, mogla se raspolutiti kost da bi se stiglo do modine ili razmrskati ivotinjska lobanja da bi se dospelo do najnenijeg i najzatienijeg mesa. Jednoga dana, ako sve bude teklo dobro, hominidi e ne samo koristiti orua nego ih i 'praviti'; izraivae ih od metala, pa od plastike i najzad od istih polja sile. Ali kako e upotrebljavati ta orua - da li u dobre ili rave svrhe - nije se moglo predvideti; to e tek vreme pokazati. Oni su dobili poetni zamah, i to je bilo sve to se moglo i smelo preduzeti kada je posredi jedna vrsta na ovom nivou inteligencije; ostalo je zavisilo jedino od njih samih. Nita nije iskljuivalo mogunost da krajnji ishod bude katastrofalan; takve stvari esto su se dogaale u prolosti. Neuspesi se nisu mogli izbei, ali je zato bilo mogue nadmaiti ih brojem uspeha; ako je jedan svet i bio izgubljen, preostali su mnogi drugi.

Jer Klindarovi sunarodnici, nagonjeni podsticajima zapretanim u detinjstvu svoje rase, bili su ratari zvezdanih polja. Oni su sejali i esto njeli, ali ponekad su morali i da iskorenjuju. Klindar je poslednji put stajao na afrikoj ravnici, razmiljajui o ovom opitu sa sudbinom. Nad njim se nadnosila kugla izviakog broda u kome su ve hvatale maha energije to e ga uskoro vinuti put samotnih svemirskih visina. Na njegovom ramenu, nimalo se ne plaei, sedelo je jedno mladune ovekolikih majmuna, prebirajui nestrpljivo po vaima i kristalima soli u njegovoj spoljnjoj odei. Klindar je jo odavno skinuo svoj zatitni omota; sada je ve bio imun na mikrofaunu ovog sveta, a njegovo telo takoe nije sadralo nikakvu pretnju po ivot koji ga je okruivao. Na udaljenosti od samo nekoliko koraaja, majka-hominid brstila je bobice; uopte nije obraala panju na svoje mladune, oigledno uverena da se nalazi u sigurnim rukama. Nije mogla ni da nasluti, pomislio je Klindar, koliko su se poveali izgledi ovog malog stvora na opstanak. Zahvaljujui oruju i oruu koje im je on dao, pleme je krenulo putem napretka; vie se nije nalazilo na rubu umiranja od gladi niti je bilo bez mogunosti zatite i odbrane. ak su i velike make poele da izbegavaju ove ivotinje iji su prednji udovi, iako nisu imali kande, bili kadri da zadaju nesnosni bol. Skala muzikih nota oglasila se iz komunikatora za Klindarovim pojasom; prijatelji su mu ve postali nestrpljivi. Nije im mogao zameriti na tome; sve ove godine, oni su ostali izdvojeni od sveta koji im je stajao na dohvat ruke - dok je sav rizik, ali i trijumf iao njemu na duu. Njihov red e doi kasnije, na drugim planetama, dok e on posmatrati ureaje i registratore iz bezbednosti broda. Gde li se deo Gleda-Mesec? Bio je siguran da se vrzma negde u blizini. Tri puta je prodorno zviznuo, to je bio pozivni signal koji su hominidi odavno upamtili, a potom je stao da eka. Nekoliko minuta kasnije, oglasilo se komeanje meu niskim rastinjem i odatle je iziao Gleda-Mesec, nosei preko ramena malu gazelu. Iskrivio je lice u grimasu i zadovoljno zaskiao kada je ugledao prijatelja; pohitao je prema njemu, nezgrapno ali brzo skakuui na tri noge, to je uvek inio kada bi u jednoj od prednjih apa nosio neto. Tokom poslednjih pet godina, Gleda-Mesec je sazreo i prilino ostario; sada se ve nalazio blizu - nesumnjivo nasilnog - kraja svog kratkog ivota. Ali bio je u dobrom stanju, sa samo nekoliko olinjalih delova koe na grudima i bokovima i valjano uhranjen. Izgubio je levo uho u borbi sa nekom hijenom pre vie meseci, to je samo po sebi predstavljalo simbol napretka. Nijednom od njegovih predaka ni na kraj pameti ne bi palo da se uhvate ukotac sa reeim strvoderima iz ravnica.

I dalje drei mladune na ramenu, Klindar izie iz senke broda i krenu u susret prijatelju. Moda je ova beba dete Gleda-Meseca, ali to se nikako nije moglo pouzdano ustanoviti, poto je parenje meu hominidima jo bilo potpuno promiskuitetno, a postojani porodini odnosi nalazili su se stoleima u budunost. enke su se odnosile kao majke prema svim mladuncima bez razlike, dok su im mujaci takoe ravnomerno delili uke kad god bi stigli. Ova istina sasvim je odgovarala. Klindar prui ruku prema Gleda-Mesecu i saeka. U poetku je hominid izbegavao svaki dodir, naroito kada bi nosio hranu, ali sada vie uopte nije bio snebivljiv. Sa puno poverenja, on isprui slobodnu ruku prema Klindaru i njih dvojica se dodirnue preko ponora koji ih je razdvajao. Klindar podie kosmatu apu uvis, tako da se Gleda-Mesec nesigurno ispravi na stranje udove, u poloaj koji su njegovi daleki potomci morali jednoga dana da steknu za stalno, ako su eleli da oslobode svoje ruke i umove. Okrenuo se licem prema brodu i gotovo neprimetno klimnuo, to je znailo 'sada'. Skoro istog trena oglasi se kratak potvrdni ton iz njegovog komunikatora i on pusti da ruka GledaMeseca ponovo padne nadole. Stoleima poto se kosti malog hominida budu pretvorile u prah i dalje e postojati ovaj dokument o njihovom rastanku i Klindar e moi da posegne za njim kad god mu se to ushte. Kasnije e mu dodati i druga svedoanstva, u godinama i milenijumima to su se pruali u budunost, sve dok ne bude kucnuo as - ako se to ikada dogodi - kada e se konano umoriti od Vaseljene... i od besmrtnosti. Utihao poput dima koji leluja, mehur izviakog broda podigao se sa afrike ravnice i krenuo put neba. Gleda-Mesec nije opazio njegov nestanak; gazela koju je usmrtio sasvim mu je zaokupila panju. Uskoro e mu potpuno iileti iz seanja posetilac sa zvezda - ali ne i darovi koje mu je ovaj doneo. Njegovi potomci e ih koristiti, sve umenije i umenije, sve dok ne bude doao trenutak za sledei susret. Postojala je jo jedna nevelika, ali vana stvar koju je trebalo obaviti i brod se zakratko zaustavio na Mesecu da bi se to sredilo. U lunarnoj ponoi, hladne stene se raspolutie i razmrskae kada su mona polja sile posegnula u njih, kopajui jamu koja e tititi Straara od svih predvidljivih smicalica koje su mu mogli prirediti prostor i vreme. Crni tetraedar postavljen je na podignuto polje, a zatim uklonjen izvan domaaja svetlosti Sunca i svetlosti Zemlje. Razmrskana stena vraena je na svoje prvobitno mesto; kroz nekoliko hiljada godina, neprekidni pljusak meteorske praine potpuno e sakriti oiljak. Ali zapretani magnetski signal maine obznanjivae i dalje svoje prisustvo praznom nebu, tako da e svaka inteligencija koja ovuda bude naila neizostavno registrovati neprekidni zov iz utrobe Meseca. Ako, kroz mnogo stolea, potomci Gleda-Meseca budu stekli slobodu svemira, oni e morati da zastanu ovde na putu

prema zvezdama; a oni koji su ih poslali tim putem znae da im tienici dolaze i pripravie se da ih dolino doekaju. Ili e se, moda, dogoditi da kultura nikne na ovoj planeti, proe kroz kratko razdoblje procvata u naivnom uverenju da se Vaseljena okree oko nje, a zatim ponovo utone u taman suton predsvesne misli, vrativi se u ivotinjsko carstvo iz koga se izdvojila. Ovakvih civilizacija bilo je toliko da se ak nisu mogle ni nabrojati, a kamoli ispitati u Galaksiji od sto milijardi svetova. Iako su one mogle da obiluju udesima i da sadre mnoge zanimljivosti, ipak su se morale prenebrei. U stvari, malo je njih bilo dovoljno dugoveno da doivi drugu posetu; bili su to samo kratkotrajni blesci razuma, koji bi zatreptali poput svitaca u kosmikoj noi. Ali kada se neka vrsta otisne sa svog rodnog sveta i postane svesna Vaseljene oko sebe, onda ona zavreuje da se panja upravi na nju. Samo ona kultura koja je u stanju da dosegne svemir moe istinski da nadraste stege vlastite sredine i da se pridrui ostalima u osmiljavanju samog ina postanja. Takve kulture, dakle, valjalo je otkrivati i potpomagati, ako to zasluuju, ali to nije uvek sluaj. Straari-farovi koji trenutno punonadeno bdiju nad milionima planeta nisu uvek javljali dobre vesti, ve ponekad i loe. Dok se brod dizao iz srca Tihoa, Klindar je bacio poslednji pogled na plavo-zeleni globus koji je nepomino stajao na Meseevom nebu. Ka njemu je bila okrenuta Afrika, grejui se na zracima skrivenog Sunca. Bilo mu je ao to ne moe due da ostane - najmanje jo stotinak godina - ali zvali su ga novi svetovi, daleko dole niz nepojamne vrtloge Zvezdanih Dveri. Bilo je malo verovatno da e on ikad saznati ishod lanane reakcije koju je zapoeo ovde; sve je govorilo u prilog tome da e ona zgasnuti kroz nekoliko pokolenja, ne ostavivi nikakvog traga za sobom. Na ranim stupnjevima razvoja, bolesti, promene klime ili nesree odve su lako mogle da satru tek zaetu, jo nevinu inteligenciju, pre no to ona dovoljno ojaa da se zatiti od slepih sila Vaseljene. Slepih - jer je tek valjalo ustanoviti da li zvezde i galaksije imaju i najmanje obzira prema umu, odnosno, da li poseduju ikakvu svest o njegovom postojanju. 11. ROENJE HALA Filmu '2001: Odiseja u svemiru' esto je zamerano da mu nedostaje ljudska dimenzija i da nema prave junake - sa izuzetkom Hala. Skoivi iz pleistocena pravo u svemir, Stenli Kjubrik je naprosto zaobiao sve probleme vezane za prethodni ivot astronauta, za politike i kulturne uticaje do kojih bi neizostavno dolo posle otkria monolita, kao i za opte podrobnosti o nainu ivljenja na poetku narednog stolea. O tome smo mogli da napiemo itavu knjigu - u stvari, to smo i uinili... Tek to smo obavili taj posao, postalo nam je jasno da su sve te stvari nevane za glavnu temu filma. Da smo obradili ceo taj materijal koji se odnosio na ono to je stajalo u pozadini, ne samo to bi se duina filma poveala za nekoliko asova, a

njegova cena za vie miliona dolara, nego bi i kljuni motiv sasvim iziao izvan ie. Roman sadri samo nekoliko stranica vezanih za Zemlju u godini 2001. - dok je u filmu to potpuno prenebregnuto i odmah se stupa u svemir. Jedan od problema sa kojima se suoava svaki pisac naunofantastinih dela koji pie za iroku publiku ogleda se u sledeoj nedoumici: koliko, naime, objanjavati, a koliko pretpostaviti da je itaocima poznato. Sa jedne strane, SF autor ne sme itaoce da ostavi u nedoumici, ali u isto vreme mora da izbegava ona preruena dociranja, tako tipina za anr, u stilu: 'Molim vas, profesore, objasnite mi...' Jedno vreme, Stenli se nosio milju da izvrda ovoj potekoi - bar kada je film u pitanju - na taj nain to bi na poetak stavio svojevrstan dokumentarni preludijum, u kome bi poznati naunici i filozofi izrekli svoj sud o vrednosti i odrivosti nae teme. Imajui sve ovo u planu, poslao je Rodera Karasa na put oko sveta da snimi intervjue sa preko dvadeset strunjaka na polju svemira, kompjuteristike, antropologije - pa ak i religije. Na ovom spisku nalazili su se astronomi Herlou epli, ser Bernard Level, Fred Vipl i Frenk Drejk; zatim dr Margaret Mid (koja je bila veliki pobornik svemira znatno pre 'Sputnjika)', kao i veliki ruski naunik A. I. Oparin, prvi ovek koji je (jo 1920. godine) ukazao na verovatan nain na koji ivot moe da iznikne iz jednostavnih hemikalija primitivne Zemlje. Ovi intervjui, od kojih je veina izuzetna i oaravajua, ostali su neupotrebljeni - okolnost koja je s razlogom onespokojila neke od uvaenih i prezauzetih uesnika u njima. (Prepisi nekih od ovih intervjua mogu se nai u knjizi Deroma Ejdela 'Stvaranje Kjubrikove 2001.'). Ispostavilo se, meutim, da bi njihovo svrstavanje u film bilo pre svega estetski nemogue; osim toga, to i nije bilo neophodno. Naa dunost nije bila da poduavamo publiku, budui da je taj posao za nas obavio vrtoglavi sled astronautikih zbivanja. Za vreme snimanja filma dolo je do prvog svemirskog 'randevua' ('Demini VI' i 'Demini VII'). 'Luna IX' spustila se na Okean Bura i posredstvom nje prvi put smo dobili snimke Meseeve povrine sa udaljenosti od samo nekoliko ina. (Na alost, ovaj poduhvat usledio je odve kasno da bi umetniko odeljenje moglo da se koristi njegovim nalazima; sve nae lunarne scene ve su bile snimljene, ali, na svu sreu, naa uena nagaanja veoma su bila bliska stvarnosti). Najneverovatniji i najneoekivaniji dogaaj - otkrie prvih prividno vetakih radio-izvora u svemiru obznanjen je na samo mesec dana pre premijere filma (april 1968. godine). Danas se pouzdano zna da takozvani 'pulsari' predstavljaju prirodne objekte (neutronske zvezde), ali bilo je zanimljivo pratiti sa koliko su ozbiljnosti tampa i naunici stali da pretresaju hipotezu o 'malim zelenim'... Krajem te iste godine, 'Apolo 8' uao je na orbitu oko Meseca i polovina ljudske rase imala je priliku da uje onu nezaboravnu Boinu poruku sa drugog sveta. Ako se sve ovo uzme u obzir, Stenli je ipak bio sasvim u pravu to je svoju

publiku smesta poveo u svemir, ne gubei vreme na suvine pripreme. Oprezan, sporohodan pristup imao bi za posledicu trenutno zastarivanje. Pa ipak, nije mi bilo ba pravo to su pali u vodu mnogi delovi vezani za Zemlju, na kojima se kasnije temeljila epizoda pohoda na Jupiter (odnosno na Saturn, kako je bilo preinaeno u romanesknoj verziji). Tu se nalazilo nekoliko zgodnih (bar se nadam) uvodnih sekvenci, kakva je, na primer, ona u poglavlju pod naslovom 'Vaseljena', gde se opisuje film koji predoava prave razmere kosmosa. Video sam posle toga dva filmska ostvarenja (od kojih je jedno napravio arls Ims) snimljena upravo na ovu temu. Deo koji sledi usredsreen je na rani razvoj HAL-a (odnosno 'Sokrata' ili 'Atene', kako mu/joj je prethodno glasilo ime. Videete da je u toku pisanja HAL izgubio pokretljivost, ali je zato stekao ogromnu inteligenciju. Kada ve govorimo o tome, hteo bih da raskrinkam jedan neprijatan i postojan mit koji datira iz razdoblja neposredno posle premijere. Kako je to jasno istaknuto u romanu (esnaesto poglavlje), HAL je skraenica naziva Heuristiki programiran ALgoritamski raunar. (Ne, nije mi namera da se dam u objanjavanje ta ovo znai; rei u samo da su time objedinjena najbolja mogua svojstva u pravljenju kompjutera.) Meutim, bar jednom nedeljno, nae se neki pametnjakovi koji 'otkrije' da se do imena HAL dolo tako to se naziv uvene firme IBM pomerio za po jedno mesto nadesno u abecedi, na osnovu ega se smesta izvodi zakljuak da smo se Stenli i ja dali u propagandu ove cenjene institucije. Tano je, dodue, da nam je IBM pruio obilatu pomo, te nas je tim vie uoena podudarnost dovela u nepriliku i mi bismo bili svakako promenili ime kompjutera da smo to na vreme uoili. Iako verovatnoa da sluajno nabasamo ba na ovakvo ustrojstvo slova iznosi dvadeset est na kub prema jedan, odnosno 17.576:1 (kako je ustanovio niko drugi do HAL mlai - prekrasan raunar 9100A koji su mi poklonili moji prijatelji iz 'Hewlett-Packard-a' za Boi 1969. godine), posredi je ipak puka podudarnost. Narednih sedam poglavlja sadre samo deo grae vezane za uvodna zbivanja na Zemlji koja smo Stenli i ja razradili; izostavio sam vie hiljada rei posveenih opisivanju i karakterizaciji likova, koje vie nisu zanimljive. (Ne postoji dokumenat o tome da sam ikada odgovorio na Stenlijevo pitanje: 'Spavaju li u pidamama?'). Ono to je, meutim, ostalo i dalje je relevantno i to e biti jo dugo - sve dok stvarno ne doe do prvog susreta sa vanzemaljcima. Primetiete da u prvoj verziji svrha misije nije drana u tajnosti; lino sumnjam da bi u stvarnosti tako neto bilo mogue u okviru razdoblja koje je pretpostavljeno u filmu. Ponovo proitavi, posle svih ovih godina, poslednje poglavlje - 'Pono, Vaington' - najednom sam se setio da sam, tano etiri godine poto su te rei bile napisane, primio poziv na veeru u Belu kuu u ast prvih ljudi

koji je trebalo da narednog Boia uu na orbitu oko Meseca. Na alost, ve sam se nalazio na putu za ri Lanku, tako da nisam iskoristio priliku da poelim srean put Bormenu, Andersu i Lavelu. Nikada nisam potpuno oprostio Bilu Andersu to to je uspeo da odoli iskuenju, za koje je kasnije priznao da mu je zatitralo kroz um, da putem radija izvesti Zemlju o otkriu velikog, crnog monolita na tamnoj strani Meseca... 12. OVEK I ROBOT "Bruno", upita robot, "ta je ivot?" Doktor Bruno Forset, direktor Odeljenja za pokretne prilagodljive maine, paljivo odloi lulu u interesu boljeg sporazumevanja. Sokrat je i dalje pogreno razabirao oko dva postotka izgovorenih rei; ako bi njegov sagovornik imao jo i lulu u ustima, ovaj iznos bi se popeo i do pet. "Potprogram tri-tri-nula", ree on odmereno. "ta je svrha Vaseljene? Nemoj da zamara svoju lepu glavicu takvim problemima. Kraj, tri-tri-nula." Utonuvi u razmiljanja, Sokrat nita nije uzvratio. Tek kasnije istoga dana, ako bude razumeo izdato mu uputstvo, ponovie poruku ukoliko neko od lanova osoblja laboratorije zapodene ovu temu. Bila je to ala, razume se. Ali posredstvom ovakvih trikova esto su se otkrivale neoekivane mogunosti i nepredviena ogranienja 'Autonomnog pokretnog istraivaa 5' - poznatijeg pod imenom Sokrat ili, alternativno, 'ona vraija gomila starudija'. Ali za Forstera, sve je ovo predstavljalo i neto vie od ale, a njegovim saradnicima to je bilo poznato. Bio je ubeen da e jednoga dana postojati roboti koji e postavljati ovakva pitanja - spontano, bez podsticanja spolja. A tek neznatno kasnije, pojavie se i takvi koji e umeti da daju odgovore. "Potprogram dva-pet-jedan", izgovori Bruno razgovetno. "Ispravka matice prepoznavanja za senatora Flojda. Obrisati: visina pet stopa jedanaest; uneti: visina est stopa jedan." Ovo je trebalo da bude dovoljno, sem ako neki drugi praktini aljivdija nije takoe upleo prste u robotovu memoriju. Dogodilo se tako jednom da je Sokrat pretvorio zdravicu na prijemu za supruge direktora u strastan pledoaje za dvadeset etvoroasovnu radnu nedelju i plaene odmore, optuivi na kraju za okrutnost svog tvorca, koga je u vie navrata pomenuo kao doktora Bruna Frankentajna. Izlaganje je delovalo veoma ubedljivo; neke od prisutnih dama i dalje su podozrivo zagledale Bruna kada su odlazile. Vrata se otvorie. Kreui se lagano i skladno, Sokrat poe u susret delegaciji. "Dobro jutro, senatore Flojd; dobro doli u Odeljenje prilagodljivih maina Opte robotike. Ja se zovem Sokrat; voleo bih da vam pokaem neka naa najnovija dostignua."

Ovaj uvod oigledno je ostavio dubok utisak na senatora i njegovu pratnju; oni su, dodue, imali prilike da vide fotografije Sokrata i njegovih prethodnika, ali nita im nije moglo valjano predoiti ari neposrednog iskustva sa skladnim ustrojstvom elika i kristala koje se kree i govori. Iako je robot imao priblinu veliinu i oblik oveka, ipak je postojalo tek sasvim malo onih uznemirujuih nagovetaja ljudskog tela zbog kojih su metalna udovita iz filmova strave i uasa izgledala ili smena ili odvratna. Sokrat je posedovao sebi svojstvenu mehaniku lepotu koja se morala prosuivati po vlastitim merilima. Noge, koje su stajale gornjim delom uglavljene u velika kruna leita, istovremeno su predstavljale klizee amortizere, svenamenske zglobnice i skone prepone, postavljene u lagani okvir od metalnih ipki. Sa svakim korakom, savijale su se i opruale zadivljujuim ritmom, kao da su posedovale sopstveni ivot. Iznad bedara - bilo je nemogue izbei neke antropomorfne odrednice Sokratovo telo sastojalo se od pravilnog valjka, proaranog ulaznim otvorima za postolje na kome je stajala elektronska oprema. Ruke su predstavljale vitkiju i tananiju verziju nogu; desnica se zavravala jednostavnom, troprstom akom, kadrom da se bez prestanka vrti punim krugom, dok je na kraju levice stajala svojevrsna vienamenska alatka, koja je, meu ostalim korisnim delovima, ukljuivala vadiep i otvara pivskih boca. Sokrat je izgledao dobro opremljen za razlite prilike. Na gornjem delu njegovog tela nije se nalazila glava, ve nepokriveni stativ sa razvrstanim kompletom senzora. Samo jedna TV kamera omoguavala mu je da vidi u krug, posredstvom etiri irokougaona soiva usmerena na sve etiri strane kompasa. Za razliku od oveka, Sokratu nije bio potreban savitljiv vrat; bio je u stanju da gleda u svim pravcima istovremeno. "Projektovan sam", objanjavao je dok je iao neobinim, ljuljajuim pokretima prema Medicinskom odeljenju, "za sve tipove svemirskih operacija; mogu da dejstvujem samostalno ili pod centralnom kontrolom. Raspolaem dovoljnim opsegom ugraene inteligencije da uspeno iziem nakraj sa obinim potekoama, kao i da procenim jednostavne krtine situacije. Trenutni zadatak na kome radim jeste nadzor projekta 'Morfej'." "Kao da ima va naglasak", primeti kongresmen Dozef Vilkinson doktoru Brunu sa sumnjiavim izrazom lica. "U pravu ste", uzvrati inenjer, "ali ovde nije posredi snimak. Iako je za modalitet uzet moj glas, robot sam obrazuje rei. Gramatika i sklopovi u celosti su njegovi - u emu je ponekad bolji ak i od mene." "Koliko je, zapravo, inteligentan?" "Nemogue je napraviti neposredno poreenje. U izvesnim pogledima nije mnogo pametniji od malo bistrijeg majmuna. Ali kadar je za gotovo neogranieno sticanje znanja, a takoe se nikada ne umara niti mu je dosadno. Upravo smo stoga i

mogli da ga primenjujemo kao zamenu za ljudsku posadu pri stvarno dalekim pohodima u svemir." "Ah, da, ta zamisao o Morfeju. Stvar me zanima, ali me od nje i podilaze marci." "Pa, sad ste stigli na lice mesta i moi ete sami da donesete sud." Robot je doveo grupu ljudi u veliku salu kojom je dominirala maketa svemirske kapsule u prirodnoj veliini. Bio je to valjak dugaak dvadeset stopa, a deset visok, sa vazdunom komorom na jednom kraju; svuda unaokolo stajale su pumpe, elektronska oprema, ureaji za snimanje i TV monitori. Nije bilo prozora, ali se zato mogao dobiti puni uvid u unutranjost posredstvom niza televizijskih ekrana. Na dva monitora stajala je pomalo uznemirujua slika: krupni plan dvojice astronauta koji nisu bili u svesnom stanju. Oi su im bile zaklopljene, na obrijane glave navuene su im metalne kape, po telu su im stajale prikaene elektrode i ureaji za registrovanje raznih reakcija, ak je izgledalo da uopte ni ne diu. "Nae uspavane lepotice", ree Bruno kongresmenu Vilkinsu. (Zato li samo, upitao se u sebi pomalo ljutito, ovde uvek prigui glas? Pa oni ga jamano ne bi mogli uti ak ni da su budni.) "Vajthed je levo, a Kaminski desno." "Koliko to ve traje?" upita Vilkins takoe apatom. "Sto etrdeset dva dana - ali Sokrat e vam ve sve potanko ispriati." Robot je zastao na ulazu u vazdunu komoru, bacio pogled unaokolo i zauzeo ozbiljan stav, poput nekog pravog govornika koji odmerava publiku. Ovo svakako nije programirana reakcija, pomisli Bruno; Sokrat to ili oponaa ili je sam doao do toga. Oduvek je inio takve stvari, dok su njegovi vodovi za uenje titrali gotovo beskonanim brojem permutacija. Ponekad je reakcija bila krajnje neprikladna i morala se odstraniti; ponekad je, meutim, predstavljala zabavnu ideosinkraziju, kakav je, na primer, bio naizgled nesvrhovit kratak ples koji je Sokrat esto izvodio kada bi ponovo bio ukljuen posle dueg razdoblja iskljuenja; postojali su i takvi sluajevi kada je bila korisna. Robotov proces obrazovanja neprekidno je trajao, ba kao i proces sticanja novih iskustava njegovih tvoraca. "Ovo je", poe Sokrat, "projekat 'Morfej'. Pred nama su dvojica astronauta koje, kombinacijom odreenih droga i elektronarkoze, odravamo u stanju hibernacije ve due razdoblje. Koliina hrane i kiseonika koju uzimaju smanjena je u ovim uslovima za devedeset posto, to uveliko pojednostavljuje probleme vezane za zalihe. Od podjednake vanosti je i injenica da ova tehnika gotovo u potpunosti otklanja psiholoke stresove do kojih neizostavno dolazi kada grupa ljudi provodi vie meseci u ogranienom ivotnom prostoru." "ta on zna o psiholokim stresovima?" promrmlja Vilkins. "Uopte ne biste poverovali", uzvrati Bruno natmureno, pomislivi na nekoliko kriza kada se Sokrat bezmalo ljudski uzjogunio na poetku svog razvoja.

"Ova tehnika", nastavi robot, "razraena je za mogue pohode na spoljnje planete koji pretpostavljaju veoma dugotrajna putovanja. Tokom ovakvih putovanja, jedan robot kao to sam ja u stanju je da vodi brod i da se brine o posadi. On bi ih automatski probudio na kraju puta, kao i u sluajevima kada bi to nalagale neke krizne okolnosti. Molim vas da sada pristupite monitorima, poto u demonstrirati svoje dnevne dunosti." Sokrat je priao ulazu u vazdunu komoru, a zatim obavio obred koji je oigledno zapanjio sve kongresmene. Pomou troprsta desne ake skinuo je vienamensku alatku sa kraja leve ruke i umesto nje stavio normalniju, petoprstu aku koja je doslovce predstavljala veliku apu obloenu mekanim jastuiima. Cela operacija izvedena je istom brzinom kao i promena soiva na kameri; posle ovog preinaenja, Sokrat je umesto svestranog zanatlije postao negovateljica. Robot je zakoraio u vazdunu komoru i trenutak kasnije pojavio se na televizijskim monitorima koji su prikazivali unutranjost kapsule. Lagano je iao niz sredinju osu valjka, zabadajui pri tom oglednu sondu u naroita kuita na razliitim tablama sa instrumentima kada bi proao pokraj njih. Pokreti su mu bili brzi i sigurni, kao kod uvebanog oveka koji se odlino razume u svoj posao. Stigao je do ljudi koji su spavali, nagnuo se nad njih i veoma neno proverio podeenost njihovih skafandera i poloaj biosenzora. Najednom je ovaj susret izmeu kvazisvesne maine i potpuno nesvesnih ljudskih stvorenja zadobio neto zloslutno, ali i dirljivo u isto vreme; sve posmatrae kao da je iznenada obuzela neka nevoljna napetost. ak je i Bruno, koji je bio oevidac istog prizora najmanje stotinu puta ranije, kao glavni projektant i konstruktor, iskusio svojevrsnu meavinu zebnje i ponosa. Kada se Sokrat uverio da je sve u redu, a zatim se uspravio i poao natrag prema vazdunoj komori, kongresmenu Barniju iz Njujorka oteo se ujan uzdah olakanja; ono to je potom kazao predstavljalo je i miljenje veine njegovih kolega: "Ne bi mi se ba dopalo da odem na poinak koji moe da potraje nekoliko meseci, a da pri tom o meni brine samo jedan robot-negovateljica. Jeste li sigurni da ne postoji nikakav rizik?" Bruno se nadao da e neko postaviti takvo pitanje. "Preduzeli smo sve zamislive mere predostronosti", odgovori on. "Svaki pokret koji Sokrat uini posmatra se spolja. Ukoliko bi se dogodilo da neto krene naopako, istog trenutka bio bi aktiviran mehanizam za zaustavljanje - ali za tako neto sve do sada nije bilo potrebe. Dopustite mi da vam neto pokaem." Glavni inenjer priao je mikrofonu postavljenom u jednom zidu kapsule, okrenuo prekida i naredio: "Sokrate - proveri operacioni modus." Robotov glas iznenada se razlee iz zvunika. "Nalazim se ukljuen na samostalni modus." Bruno se okrenu prema posetiocima.

"To znai da je potpuno nezavisan u delanju, odnosno da su sve spoljnje komande iskljuene. Nije, dakle, rob, ve samosvesna jedinka. Obratite sada panju, molim vas." Prozborivi u sebi kratku i beumnu molitvu, on naredi: "Iskljui sve sisteme sa kiseonikom - ponavljam: potpuno ih iskljui." Sokrat je za trenutak stao u stavu ukoene neodlunosti, ne napravivi nikakvu kretnju. A zatim, posle pauze koja je verovatno trajala samo jednu sekundu, ali je izgledala znatno dua, on odgovori: "Odbijam izvrenje naredbe. Posredi je krenje Prvog zakona." Bruno odahnu sa olakanjem; ovi vodovi jo nisu bili sasvim provereni i on je svesno rizikovao. "Nastavi samostalni program", ree on. Kada se ponovo okrenuo prema kongresmenima, na licu mu je zatitrao smeak zadovoljstva. "Vidite - dobro je uveban. Zna da bi iskljuivanje sistema za napajanje kiseonikom dovelo u opasnost njegove tienike, a to bi izazvalo krenje Prvog zakona robotike." "Prvog zakona?" "Da... negde stoje ispisani... ah da, evo ovde." Velika i prilino zamrljana objava, oigledno rukotvorina nekog amatera, visila je na zidu laboratorije. Na njoj je stajao ispisan sledei tekst: ZAKONI ROBOTIKE 1. Robot ne sme da povredi ljudsko bie, niti da, uzdravanjem od delanja, dopusti da ljudsko bie bude povreeno. 2. Robot mora da izvrava nareenjima koja mu daju ljudska bia, osim ako se to kosi sa Prvim zakonom. 3. Robot mora da vodi rauna o svom opstanku, osim ako se to kosi sa Prvim i Drugim zakonom. Isak Asimov (1920-1992) Pored teksta svakog zakona stajao je mali crte. Prvi zakon je prikazivao dijabolino metalno udovite kako raspoluuje helebardom nekog prestraenog oveka, govorei pri tom: 'Doktor Frankentajn, pretpostavljam'. Drugi zakon bio je ilustrovan prizorom jedne uplakane dame-robota, koja u rukama dri svoju manju verziju; majku i dete upravo je izbacivao napolje, na nevreme, izvestan razjaren tip po imenu Bruno Forster. Uz Trei zakon bio je nacrtan jedan oigledno lud i delimino razmontiran robot koji je izvravao samoubistvo odvrtkom i francuskim kljuem.

Kada je zamukao smeh kongresmena, kojima su se oigledno dopale ilustracije, Bruno je objasnio: "Jo nismo stigli do Treeg zakona, a verovatno postoje i takvi sluajevi kada je teko proceniti da li neki in predstavlja krenje Prvog ili Drugog. Oigledno je da se robotu-policajcu moraju izdati razliita uputstva nego robotu-negovateljici. Ali u celini posmatrano, ova pravila su prilino dobra osnova." "Isak Asimov?" upita kongresmen Mek Barni. "Je li to onaj koji je zatraio pomo od naeg odbora pre nekoliko godina." "Ba taj - u pitanju je ivahni starkelja koji je eleo da napravi hemijsku laboratoriju pod visokim pritiskom da bi izuavao ivotne reakcije koje bi mogle da se odigravaju u uslovima neke dinovske planete. Uspeo je da nam do kraja izvue dobrih pedeset miliona." Dok su se vraali prema kapsuli, kongresmen Vilkins pokaza u pravcu nje i ree: "I dalje nisam sasvim ubeen da je ovako neto stvarno neophodno." "U ovom trenutku odista nije", sloi se Bruno. "Ali sva naa dosadanja putovanja kroz kosmos bila su sasvim kratka. Do Marsa ili Venere deli nas samo po nekoliko meseci, a to se Meseca tie - do njega stiete gotovo im se otisnete na put! Sa druge strane Marsove orbite, razmere Sunevog sistema najednom se znaajno poveavaju. Vonja do Jupitera traje najmanje godinu dana, u jednom smeru - usled ega se jo vode rasprave oko toga da li tamo uopte treba upuivati ljude. "Ovo" - on pokaza prema svemirskoj kapsuli - "predstavlja nain na koji se projekat 'Jupiter' moe sprovesti u delo. Hibernacija e nam omoguiti da uputimo pohode sa ljudskom posadom prema svim planetama. Razume se, niko ne tvrdi da se tu ujedno nalaze i krajnje granice." "ta imate na umu?" uzvrati Bruno, doepavi se jedne od svojih omiljenih tema. "Nismo uspeli da pronaemo razumni ivot na ostalim planetama iz porodice naeg Sunca, to znai da moramo proiriti polje traganja. Kako bi to bilo uzbudljivo sresti stvorenja mudrija od nas, ali i takva koja imaju potpuno razliite misaone procese! Mi verujemo da su nai sistemi logike - odnosno oni koje ugraujemo u robote kakav je Sokrat - optevaei, ali to nije sigurno. Odgovor na ovo, kao i na mnogo drugih pitanja, lei gore, meu zvezdama." "Ali veina naunika koji su istupali pred naim odborom", ree Flojd, "smatraju da e let do zvezda zauvek ostati nemogu usled ogromnih razdaljina sa kojima smo tu suoeni. Oni tvrde da bi, uz sve pogonske sisteme koje smo kadri da zamislimo, takvo putovanje potrajalo hiljadama godina." "Pa ta s tim?" upita Bruno. "Reenje tog problema nalazi se upravo pred vama. Jo nismo sigurni da li obina hibernacija zaustavlja proces starenja, ali to je sasvim izvesno pri dubokom zamrzavanju - i neki nauni timovi ve rade na tome, u Betezdi i San Antoniju. Lako mogu da predoim sebi svemirski brod koji upravo kree na putovanje dugo deset hiljada godina, nosei u budnom stanju jedino robote

sline Sokratu, koji bi se starali o svemu sve dok ne kucne as da se otkravi ljudska posada." Senator Flojd se zadubio u razmiljanje; izgledalo je kao da je smeo s uma demonstraciju koja je tako pomno pripremljena u njegovu ast. Tog asa je Bruno prvi put shvatio da je senator, koga je on poznavao prilino dobro, veoma zabrinut zbog neega tokom cele posete laboratoriji i da stalno izgleda duhom odsutan. Nije bilo ni traga od njegove uobiajene ljubopitljivosti. Bar ne do ovog trenutka, jer neto kao da ga je upravo vratilo u stvarnost. "Dopustite da stvari izvedemo na istinu", nastavi on. "Vi ste miljenja da su mogui letovi do zvezda - dakle, ne samo do planeta - kao i da je izvodljivo sazdati robote koji bi bili operativni hiljadama godina?" "Svakako." "A ako skalu pomerimo na milione godina?" Kakvo mu je sad ovo udno pitanje, pomisli Bruno; ta li to samo matori ima na umu? "Uz dananje materijale i tehnologiju, izvesno je da bi bilo nemogue napraviti robota koji bi trajao milion godina", uzvrati on oprezno, "ali u naelu nije teko zamisliti doslovce besmrtan automat, pod uslovom da se njegova misaona kola na propisan nain smeste u kapule. Kristal - dijamant, na primer - ima veoma, veoma dug vek; a ve smo poeli da ugraujemo memorije u kristale." "Sve je to veoma oaravajue", umea se kongresmen Mek Barni iz Njujorka, "ali ja nisam robot, a vreme ruku je ve prolo." Pokazao je prema Sokratu koji je u meuvremenu iziao iz kapsule; poto se njegova programirana demonstracija okonala, sada je stajao i ekao dalja nareenja. "Njemu je moda dovoljno da se jedan minut prikopa na zidni utika, ali meni je potrebno neto konkretnije." "Uzimanje hrane", ree Bruno, iskezivi se, "predstavlja krajnje nedelotvoran i prljav nain da se stekne energija. Neki moji prijatelji u biotehnolokom odeljenju rade na istraivanju mogunosti da se to izbegne." "Hvala na upozorenju - tom projektu svakako neemo pruiti potporu. Meni se svia ljudsko telo ba ovakvo kakvo je; uostalom, kad smo ve kod toga, mi posedujemo jo jednu temeljnu prednost nad robotima." "Koju?" "Nas je u stanju da proizvede i nekvalifikovana radna snaga." Bruno se iz uviavnosti takoe nasmejao, iako je ovaj vic uo najmanje sto puta ranije i ve ga se pomalo zasitio. Uostalom, ta se pa njime dokazivalo? Za Bruna, kao i za mnoge njegove kolege, maine kojima je radio predstavljale su novu vrstu, osloboenu ogranienja, truljenja i stresova organske evolucije. Jo su, dodue, bile primitine, ali uile su punom parom. Ve su bile kadre da se hvataju ukotac sa problemima ija sloenost uveliko prevazilazi sposobnosti ljudskog uma.

Uskoro e same projektovati vlastite potomke da posegnu ka ciljevima koje homo sapiens moda nikada nee biti u stanju ni da shvati. Bilo je, dodue, tano da e se ljudi jo izvesno vreme razmnoavati bre od robota, ali je znatno vanija bila injenica da e jednoga dana roboti postati mudriji od ljudi. Kada taj dan bude doao, Bruno se nadao da e maine i dalje biti u dobrim odnosima sa svojim tvorcima. 13. IZ OKEANA, SA ZVEZDA etiri hiljade milja iznad povrine Marsa, opitna svemirska letelica 'Polaris 1XE' stajala je ukotvljena posle prvog putovanja kroz svemir. Njen tanan, vretenasti trup, sa svojim velikim zraeim povrinama i prstenom niskopogonskih jonskih motora, rasprsnuo bi se u komadie usled otpora vazduha ukoliko bi brod ikada uao u neku atmosferu. Bio je to sklop sazdana za uslove svemirske sredine, iji su sastavni delovi spojeni na orbiti oko Zemlje; trenutno se nalazila na najmanjoj moguoj udaljenosti od jednog sveta, usidrena pomou mrea tankih kablova izmeu dva nazubljena vrha Fobosa, unutranjeg Marsovog satelita. Na ovoj kamenoj gromadi promera petnaest milja, masa broda iznosila je svega nekoliko stotina funti; U svim praktinim pogledima, on i njegova posada i dalje su bili na slobodnoj orbiti. Gravitacija je ovde tek neto malo premaivala jedan hiljaditi deo Zemljine. Sada, kada su se odgovornosti vezane za samo putovanje okonale, Dejvid Boumen gotovo da nije prestajao da se divi prizorima koje mu je pruila crvena planeta. Blistavi led june polarne kape, smea, okoladna i zelenkasta boja marija, beskrajno raznoliki ruiasti prelivi pustinja, kao i kretanja povremenih peanih oluja u umerenim pojasima - sve su to bile slike ije ga gledanje nikada nije zamaralo. Na svakih sedam asova, dinovski disk planete proao bi ceo ciklus mena, od pune do mlade faze i natrag; ak i kada bi prema njima bila okrenuta tamna strana Marsa, crvena planeta i dalje bi predstavljala preovlaujuu pojavu na nebu, zato to je izgledalo kao da se neka ogromna, kruna jama kree preko zvezda, gutajui ih jednu po jednu. Dejvid Boumen, strunjak za biofiziku i kibernetiku, i dalje se, ne bez tekoa, privikavao na izvesnost da se stvarno nalazi ovde, na jednom od dva spoljnja ostrva Marsa - planete koja mu je ispunjavala godine deatva i mladosti. Rodio se u Flegstafu, u Arizoni, gde mu je otac, Dejvid Boumen stariji, proveo najvei deo radnog veka u opservatoriji 'Louel', sreditu svih istraivanja vezanih za Mars znatno pre poetka svemirske ere. Proslava stogodinjice opservatorije, kojoj su 1994. godine prisustvovala obojica, sada je izgledala kao da se jue zbila. Persival Louel, Boumen je esto mislio, odista je predstavljao renesansnog oveka, pravog izdanka svog vremena. Diplomata, orijentalista, pisac, sjajan matematiar i izvrstan osmatra, Louel je usredsredio panju naunog sveta na Mars

i njegove 'kanale' poetkom prve decenije dvadesetog stolea. Iako se za veinu zakljuaka do kojih je on doao danas zna da su pogreni, ipak je postao jedan od svetaca-zatitnika izuavanja Sunevog sistema, uspevi da sauva ivo zanimanje za planete tokom razdoblja kada su one inae javno zanemarivane. Izvrstan refraktorski teleskop, promera dvadeset etiri ina, kroz koji je on posmatrao Mars nebrojene asove, i dalje se nalazio u upotrebi. Danas, sto godina kasnije, najvea postaja na ovoj planeti nosila je njegovo ime - a ovek iji je otac lino poznavao Louelove kolege uskoro e zakoraiti svetom kome je veliki astronom posvetio ceo svoj ivot. Stariji Boumen se iskreno nadao da e mu sin stvarno stii na crvenu planetu, ali iako je deko bio oduevljen zvezdama i mnoge noi proveo u opservatoriji, njegovo pravo zanimanje bilo je vezano za ponaanje ivih bia. Ovo ga je neumitno uputilo i na kibernetiku, odnosno na pominu niiju Zemlju izmeu sveta robota i ivotinjskog carstva. Pruio je dragocenu pomo u projektovanju kola i vodova, kao i kontrolnih mehanizama, koji su od njegovog broda napravili bezmalo ivo bie, sa centralnim nervnim sistemom, raunarskim mozgom i organima ula koji su bili kadri da posegnu i do milion milja u svemir svuda unaokolo. Bila je veoma neobina injenica da ga je posao kojim je poeo da se bavi od kako je napustio astronomiju doveo na Mars! im je procedura pristajanja bila okonana, uputio je radiom poruku ocu: UPRAVO SMO BEZBEDNO PRISPELI NA FOBOS. DOMOROCI PRIJATELJSKI NASTROJENI. NADAM SE DA MOE DA ME VIDI KROZ 'DVADESET ETVORKU'. DEJVID. Manje od pola asa kasnije prispeo je odgovor: AO MI JE. U FLEGSTAFU OBLANO. POKUAU SUTRA, SVI TE VOLE. TATA. ta bi stari Persival Louel rekao na sve ovo, upita se Boumen u sebi. A onda je primetio da jo neto stie sa Zemlje, najsjajnije zvezde na Marsovom nebu. Sistem za pisanje u komunikacionom ureaju male satelitske baze u kojoj je bilo ljudi jedino kada bi neki brod prispeo ili izlazio sa parkirne orbite prigueno je zazvonio, to je znailo kraj poruke. Boumen je dolebdeo do komunikatora, drei se pri tom desnom rukom za prihvatno ue, i otrgnuo papirni pravougaonik. Morao je nekoliko puta da proita ispisane redove da bi poverovao vlastitim oima. Zatim je stao da psuje, i to prilino sono, istovremeno na engleskom i navaho jeziku. Prevalio je pedeset miliona milja i ovog trenutka od Marsa ga je razdvajala udaljenost ne vea od one izmeu Njujorka i Londona. Kroz samo nekoliko asova transporter je trebalo da ga prebaci dole, u Port Louel.

Ali upravo je saznao da od toga nee biti nita; nije vie bilo vremena da ode do Marsa. Iz nekog neverovatnog razloga, Zemlja je uputila opoziv najbrem i najnovijem brodu iz svoje flote i on je morao smesta da se vrati. Piter Vajthed dobio je nareenja na obali Plamenog mora, gde je udovino sunce veno stajalo prepolovljeno linijom obzorja. <Upravo u vreme kada su ove rei pisane, radio-osmatrai su obznanili otkrie - koje je meu astronomima izazvalo nelagodnu zapanjenost - da se Merkur ne nalazi uvek istom stranom okrenut prema Suncu. Ovo je namah obesnailo itavu klasu naunofantastinih pria, ali praktino nije imalo nikakvog uticaja na ranije predstave o povrinskim uslovima na planeti prim. pisca.> Bio je upuen na Merkur da instalira i nadgleda odravanje sistema za obezbeivanje ivotnih uslova za prvu stalnu bazu na planeti u uskoj umerenoj zoni na rubu none strane. Kroz nekoliko godina odavde e polaziti pohodi u paklenu vrelinu dnevne zone, gde su se pri venom podnevu mogli topiti metali. Ali prethodno je valjalo postaviti pouzdan mostobran na Merkuru i tako su poele da niu srebrnaste kupole Baze Jedan u maloj dolini gde zraci samrtnog Sunca nikada nee dopreti. Zraci su zauvek ostajali u uarenom pojasu na planinskim vrhovima, dve hiljade stopa iznad postaje, pomerajui se za zanemarljivu marginu kako su nedelje prolazile, a planeta trpela svoje uobiajene godinje vibracije. Odrazni sjaj sa planina nije bio tetan; naprotiv, on je pruao dolini svojevrsnu postojanu meseinu, uz samo traak one pogubne toplote. Vajthedu nije bilo ao to odlazi. On je ve obavio svoj posao, a ako ovek nije bio geofiziar ili predani osmatra Sunca, neobina dra Merkura brzo je kopnila. Kada se bude vratio na Zemlju, odluio je, otii e na odmor na Antarktik. Ali istovremeno neto mu je - ispravno - govorilo da e protei poprilino vremena pre no to bude u prilici da koristi odmor. Neto blii Zemlji, Viktor Kaminski nalazio se na orbiti hiljadu milja iznad zaslepljujue belog pokrova oblaka Venere. Za sve vreme tokom tri meseca koliko je ve bio ovde, na Kiteranskoj stanici jedan, oblaci se ni naas nisu razili, a promene boja i preliva izgledale su krajnje neuhvatljive. Oni su bili podjednako veni kao dan - odnosno no - na Merkuru; nije iskljueno da se Sunevi zraci nisu probili do povrine Venere jo od onog asa kada se ivot zaeo na Zemlji. Takoe se jo nijedan ovek nije spustio kroz sloj oblaka i neposredno iskusio toplotu, tamu i pritisak skrivenog kopna planete. Ali zato se dole nalazilo ve mnotvo ureaja, koji su neprekidno upuivali svoje izvetaje svemirskoj stanici, sakupljene prilikom ispitivanja negostoljubive sredine posredstvom radara, zvunih talasa, neutronskih snopova i ostalih sredstava iz arsenala planetnog istraivanja. to se broj steenih informacija poveavao, postajale su sve odreenije odlike Zemljinog prvog svemirskog suseda; bilo je zadivljujue pratiti kako se stare tajne razreuju, a nove iskrsavaju umesto njih na graninim podrujima saznanja. ta je, na primer,

mogao biti uzronik postojane, neprekidne grmljavine na 125 stepeni severne geografske irine i 52 stepena zapadne geografske duine? Zvuk je liio na um vodopada - ali na svetu ija je temperatura bila znatno via od toplote supervrele pare vodopadi naprosto nisu mogli postojati. Mikrofonski ureaji ustanovili su da se izvor grmljavine nalazi na razmaku od pet kilometara, ali ipak jo nijedna sonda nije uspela da ga locira. Postojala je samo jedna stvar koja je unosila malo uzbuenja u ivot Viktora Kaminskog, astronoma i planetologa. Venera je predstavljala neobian, neprijateljski nastrojen svet, ali se on ipak zaljubio u nju. (Oduvek je na planetu mislio kao na neto to je enskog roda.) Ali sada, na njegovu ljutnju i razoarenje, Zemlja mu je naloila da se vrati. Jo o tome nije imao pojma, ali tamo kuda je trebalo da poe ekalo ga je neto znatno krupnije. Dve milje od obale Kvinslenda, hidrover 'Bombora' (vlasnitvo Marija Lombinija, sopstvenika servisa za opravku motora u Kulangati) blago se propeo, a zatim polegao u vode Velikog Koralnog Spruda. Tri brata i jedna sestra Lombini skeptino su posmatrali poslednja podeavanja najnovijeg izuma svog gosta. Predmet pokraj koga je kleao Vilijem Hanter na prvi pogled je liio na potpuno obinu dasku za serf sjajnoute boje. Zaobljen prednji kraj bio je, meutim, proaran nizom uskih proreza, tako da je spreda izgledao kao neki hipertrofirani usni organ. Dva vea proreza stajala su i na stranjem delu, sa obe strane stabilizacionog peraja. Hanter okrenu odvrtku sa irokom lopaticom i jedna nedavno montirana ploa otvori se na poleini daske. U upljini koju je ona pokrivala nalazili su se dva tanka gasna cilindra, nekoliko zgodno razmetenih olovnih cevi i kontrolnih vodova, kao i mali manometar. Poto je okrenuo jedan ventil i proverio mera pritiska, paljivo je vratio poklopac na mesto. "Drite se podalje", upozori ih on, uhvativi se za uvuene drae. Iznenada se razlegao otegnuti pisak gasa i daska poe da podrhtava kao ivo bie. "Izgleda prilino ivahna", ree zadovoljno izumitelj. "Pokuajte da me stignete." Spustio je dasku na povrinu vode, ispruio se po njoj i dao gas. Glatka plastika poskoi pod njim; uljana, plavozelena voda poe da prijatnom brzinom promie na samo nekoliko ina ispod njegovog nosa. Ostavljajui za sobom iroku, penastu brazdu, zaputio se negde u optem smeru Novog Zelanda. Odve je bio zadubljen u upravljanje daskom da bi imao kad da se osvre, ali znao je da ga 'Bombora' sledi na svom vazdunom jastuku.

U susret mu je krenuo jedan veliki talas - i istog trena se pojavilo pitanje: preko ili kroz njega? Suoen sa slinim probemima, Hanter je obino donosio pogrene odluke. Lagano je spustio nos daske, duboko udahnuo i ponovo dodao gas. Zakrivljeni zeleni zid nadneo mu se nad glavu i on bez otpora skliznu kroz njegovu povrinu u buan podvodni svet. Silina talasa nosila ga je nekoliko sekundi u suprotnom smeru, prema kopnu, ali onda je uspeo da se izbavi iz njegovog okrilja i ve trenutak kasnije izbio je sa druge strane, otresajui vodu sa lica i oiju. Osvrnuo se i potraio pogledom 'Bomboru', ali nije imao dovoljno vremena da je nae poto se ve pojavio drugi talas; njegov vrh, rasparan vetrom, siktao je poput kakve divovske zmije. Ponovo je uronio u sjajan, zeleni, podzemni svet, dodajui malim hidromlaznicama trosekundne prilive energije. Ve je izgubio raun o broju talasa kroz koje je prohujao, kada se najednom obreo u mirnoj vodi koja jedva da je bila ustalasana. Okrenuvi dasku u krug, pogledao je u pravcu obale - i neto mu je zastalo u grlu kad je spazio velika, pogrbljena plea pokretnih, tenih brda koja su ga razdvajala od kopna. Gde li se samo dela Bombora? A onda je shvatio da je hidrover iskoristio svoju brzinu da zaobilaznim ali manje uzburkanim putem stigne na puinu, tako da nije iao tragom serfa. U istom asu kada je primetio lebdee vozilo, video je kako mu Mario neto signalizira moda ga upozorava da ne pokuava da se ponovo uhvati ukotac sa ve preenim talasima. Ako je Australijanac zbog njih nervozan, onda stvarno nije imalo smisla izlagati se riziku; opustio se stoga na dasci i stao da eka. 'Bombora' mu se fijuui pribliila u oblaku kapljica; a onda, osetio je kako mu se srce steglo kada je ugledao kako Mario dri u ruci telefon. "Poziv iz Vaingtona", ree najstariji brat Lombini, poto je iskljuio motore i spustio 'Bomboru' na njene plovke. "Kazao sam im da te nema ovde, ali izgleda da to kod njih ne pali." Dodao je Hanteru beini prijemnik i kada ga je ovaj, i dalje se ljuljukajui na dasci, prineo uhu, zauo je bespogovoran glas sa druge strane sveta. Samo je pokorno uzvratio: "Razumem, ser, odmah stiem" - i vratio komunikacioni ureaj Mariju. Biti vodei strunjak Svemirske agencije za pogonske sisteme imalo je i svoje nedostatke. Odmor mu se okonao jo pre no to je i poeo, tako da e braa i sestra Lombini morati sami da privedu kraju rad na novoj napravi za serf, kao i da je izbace na trite. Jo je neprijatnija od toga bila neumitnost da je ovaj obrt znaio kraj putovanja na Veliki Koralni Sprud sa Helenom. Nita mu drugo nije preostalo nego da otkae rezervaciju u 'Heron Ajlendu'. Pa ipak, moda sve i nije bilo tako ravo; preplitanje posla i zadovoljstva samo je retko kad ispadalo na dobro. Ali ovo je, bio je svestan toga, prilino slaba uteha.

Dvadeset dve hiljade milja iznad Zemlje, na 'Intelsatu VIII', Dek Kimbol bio je neto bolje sree. Nije predstavljalo lak zadatak domoi se malo zasebnog prostora na velikom lebdeem splavu koji je sada nadgledao najvei deo komunikacionog saobraaja u oblasti Tihog okeana, ali njemu i Ajrin Martinson to je polo za rukom na najbolji mogui nain. Skaredne spekulacije koje su se mnoile sa razvojem svemirske ere nisu bile ba sasvim neosnovane. U uslovima potpunog odsustva teine, neke od najsmelijih matarija sa umetnikih dela kojima su ukraeni indijski hramovi prele su u oblast praktinog upranjavanja; vie nije bilo potrebno biti atletski graen da bi se nadmailo sve ono to su nadahnuti kipari velikog hrama Konarak u Puri bili kadri da vide u uobrazilji. Predstavljalo je zanimljivu neobinost - koju psiholozi nisu propustili da naglase - da je reprodukovanje pomenutih umetnikih ostvarenja bilo osobito popularno u svim veim, stalno nastanjenim semirskim stanicama. Postojali su, meutim, i takvi koji su tvrdili da je seks pri nultoj gravitaciji prilino naporan, kao i da ne prua puno zadovoljstvo. Jedna kola miljenja drala je do najmanje treine gravtacije - to je znailo da bi njeni zagovornici bili sreni na Marsu, ali i veno nezadovoljni na Mesecu. Dok je prebirao po seanju u potrazi za narednom pozom, Kimbol je zakljuio da su oni koji zastupaju to miljenje ili odve optereeni sputavanjima, ili da, pak, nemaju dovoljno mate. Kod njega nijedno od ovoga dvoga nije vailo. Kada su se oboje ponovo upristojili za izlazak u javnost, on je otkljuao vrata skladine odaje za skafandre. U tom asu Ajrin je poela da se kikoe. "Zamisli samo", ree ona, "da doe do nekakve guve i da svi pohrle ovamo po skafandre." "Pa", isceri se kiselo Dek, "imali bismo u tom sluaju malo fore u odnosu na ostale. Kada si ponovo slobodna?" Pre no to je devojka stigla da odgovori, neko se nakaljao u zvunik postavljen u hodniku i odseno rekao: "Umoljava se doktor Kimbol da se javi kontroli." "Oh, ne!" zavapi Ajrin. "Nemoj mi rei da imaju sakriven mikrofon ak i ovde?" "Ako imaju", uzvrati Kimbol zloslutno, "onda neemo mi biti ti koji e se nai u nevolji. U mojoj je nadlenosti da ovlaujem sve promene i nova uvoenja komunikacionih instalacija, a neka sam proklet ako mi je i na kraj pameti palo da naloim ugradnju mikrofona u ostavu za skafandre." Sa malim zadocnjenjem je shvatio da Ajrin na to gleda moda drugaijim oima. Ali pre no to je ona uspela da doe do rei, strasno ju je poljubio i rekao: "Saekaj pet minuta da vidim u emu je stvar." Zatim je skliznuo u hodnik. Dva asa kasnije, upravo kada je trebalo da ponovo ue u atmosferu, najednom mu pade na um da se nije oprostio. No, dobro, javie joj se telefonom iz Vaingtona.

Tako e biti znatno jednostavnije i lake. Doktor Kelvin Pul nalazio se na dubini od sto metara u Kornelskoj podvodnoj laboratoriji kraj Biminija kada je dobio nareenje. Kao i svi aerosvemirski fiziolozi, i on je bio zaokupljen problemima vezanim za podmorski ivot, ali ovoga puta imao je poseban razlog to se vratio na more. Njegova specijalnost bilo je izuavanje sna i ritmova za koje se pretpostavljalo da kontroliu aktivnosti svih ivih bia. Na otvorenom moru, kao i u dubinama do kojih Suneva svetlost nikada nije dopirala, dolazilo je do poremeaja ovih ritmova; tavie, izgledalo je da neke ribe nikad ne spavaju - i Kelvin Pul je eleo po svaku cenu da ustanovi kako uspevaju da ostvare ovaj jedinstven podvig. Trebalo je da ne die glavu s posla, ali pogled sa prozora nije bio samo opinjavajue lep - nego i hipnotiki spokojan. Voda je bila toliko bistra da je vidljivost sezala i do dve stotine stopa, a prema slobodnoj proceni, pred oima mu se vrzmalo deset hiljada riba iz pedeset razliitih vrsta - kao i nekoliko desetina varijacija korala. Iako je Suneva svetlost jo bila sjajna na ovoj dubini, ona je gotovo sasvim izgubila crvene i narandaste prelive; svetom spruda preovlaivao je plavozeleni preliv, veoma prijatan za oi. Pod njegovim okriljem sve je postajalo nepojamno blaeno - podvodni Raj koji jo ne zna za greh i smrt. To i nije bio ba sasvim privid, sada dok je Sunce jo stajalo visoko na nebu. S vremena na vreme, hitro bi promakla neka barakuda ili ajkula, ali to ne bi izazvalo ni najmanju uzbunu meu nepreglednim mnotvom potencijalnih rtvi. U toku celog dana, dok bi posmatrao kroz prozor bioloke laboratorije, Pul nijednom nije video da jedna riba napada neku drugu. Tek u svitanje i suton dolazilo je do prekida primirja i sprud je postajao poprite hiljade kratkih i samrtnih okraja. Upravo je gledao kako se jedan podmorski skuter vraa u garau, udaljenu pedeset stopa, vukui planktonske mree i ureaje za snimanje iza sebe, kada se oglasila zvonjava telefona. Iskljuivi centrifugu, koja je prilino buno razdvajala neke proteinske uzorke, podigao je slualicu i kazao: "Pul ovde." Paljivo je sluao jedan minut, povremeno klimajui u znak saglasnosti, a povremeno puei usne u znak neslaganja. "Svakako", ree konano. "Sasvim je izvodljivo u praksi... proitali ste moj izvetaj. Postoji odreen rizik... ali ja sam i dalje pripravan; osim toga, to sam ve uradio sedam - ne, osam puta. Ali, emu urba?... Pa, ako stvari tako stoje... Da, razume se, mogao bih da doletim do Vaingtona za jedan sat, ako ovde drite mlaznjak - ali postoji jedna velika smetnja." Podigao je pogled prema plafonu i pomislio na sto stopa vode koja se nalazila iznad metalne opne laboratorije. Na kopnu bi tu udaljenost mogao da pree za dvadeset sekundi - ali ima ve mesec dana kako ivi ovde dole, pri pritisku od etiri atmosfere.

To e biti prilino teko objasniti. Niko jo nije pronaao bezbedan nain da se ubrza proces dekompresije; Pul je samo jednom u ivotu video sluaj aeroembolizma i od tada je imao puno razumevanja prema ovoj pogubnoj bolesti ronilaca. Nije nipoto eleo da pretvori vlastiti krvotok u soda-vodu, pa ak ni da rizikuje jedan jedini mehur komprimovanog vazduha u nekoj nezgodnoj arteriji. Nije bilo mesta raspravi sa zakonima fizike; Vaington e naprosto morati da se pomiri sa ovom pomalo neprijatnom injenicom. Da bi se uspeo uz ovih triavih stotinak metara vode, koja mu se nadnosila nad glavom, bilo mu je potrebno isto onoliko vremena koliko i za put od Meseca do Zemlje. 14. OTVORENIH RUKU U poetku su se oglasile neke kritike upuene na raun izlaganja riziku, ali kako je vreme prolazilo, one su se sve manje ule. Svet je poeo da uvaava umenost i priljenost kojima je pristupljeno izvravanju misije, kao i da shvata da ovde nije posredi oajniko hazardiranje u stilu 'biti ili ne biti'. U svakoj prilici, samo su astronauti izraavali punu uverenost u uspeh; a jedino je njihovo miljenje i bilo merodavno u celoj stvari. Osim toga, zloslutno, bezglasno prisustvo MNT-1 nije ostavilo trajni beleg na celo oveanstvo. Kada je poetno uzbuenje minulo, da bi na njegovo mesto dolo pritajeno i brino strahovanje, usledila je reenost da se otkrije istina na najbri nain u okviru ljudskih mogunosti. Sve dok ne bude ustanovljen smisao te crne piramide, itav svet nalazie se u stanju neizvesnosti i nee biti kadar da preduzme nikakva dugorona planiranja. Iz dva dijametralno suprotna razloga, oni koji je trebalo da se late tako velikih meunarodnih inenjerskih poduhvata, kao to su navodnjavanje Sahare, podizanje gibraltarska brana ili osnivanje farme na Sargakom moru, nisu vie bili kadri da otponu poslove koji su stajali milijarde dolara i decenije rada. Bilo bi krajnje budalasto traiti ogromna sredstva na sline projekte, ako tamo negde u kosmosu vrebaju neprijateljske sile sposobne da zaas potru plodove vekovnog pregalatva. Drugi argument bio je tananiji, ali na svoj nain nita manje onespokojavajui. Stvorenja koja su sazdala MNT-1 oigledno su se nalazila na znatno viem nivou razvoja od oveanstva; uz pretpostavku da su oni spremni da podele sa nama svoja znanja, svako nastojanje da se i dalje samostalno razvijamo, bez njihove pomoi, odgovaralo bi graenju brane i puteva golim rukama u situaciji kada bi oni mogli da nam ponude buldoere i kipere. Ljudski rod postajao je sve sputaniji usled neupuenosti u stvar, tako da su ve poeli da se javljaju i predlozi koji su nalagali sveukupni napad na MNT-1 svim raspoloivim oruima naunog istraivanja. No, nije se podleglo ovoj psihozi; ma kakve tajne da je piramida krila; one bi verovatno bile unitene prilikom pokuaja da

se nasilno prodre do njih. tavie, moda je samo zdanje raspolagalo vlastitim odbrambenim sistemima - a pomenuta je jo i neprijatnija mogunost da bi neimare ove strukture, ako se ne nalaze odve daleko, ozlovoljila akcija koja bi za posledicu imala oteenje njihovog vlasnitva. Ova zbivanja ostavila su posebnog traga na berzama. Najpre je dolo do blage oseke, a onda su sve deonice znaajno dobile na vrednosti kada se proneo glas da e koraci koji se upravo preduzimaju u svemiru dovesti do opteg napretka. 'Na kraju krajeva', napisao je jedan analitiar, 'na ovaj nain mogla bi se otvoriti ogromna nova trita za neke industrijske grane.' Nik, dodue, ni izdaleka nije znao ta bi 'oni' hteli da kupuju, niti ime bi to plaali. Neki bistar i promuuran momak sklopio je ugovor sa vie vodeih kompanija za distribuciju filmova, kojim je otkupio vanzemaljska prava za ekskluzivno prikazivanje njihovih celokupnih kinematografskih fondova, pri emu nije uzet u obzir jedino Mesec, na koji je ve stavio apu MGM. U krajnje privatnom vidu, glavne linosti vlade bile su veoma zabrinute zbog mogue pretnje koju je moglo da predstavlja jedno drutvo neverovatno razvijenije od ljudske rase. Niko nije umeo da na zadovoljavajui nain prui odgovor na pitanje zbog ega bi oni bili neprijateljski nastrojeni, ali ta se mogunost nije smela jednostavno prenebrei. Smesta je, u punoj tajnosti, sastavljena jedna vojna komisija na najviem nivou koja je dobila zadatak da proui mogunosti globalne odbrane. Ne bi bilo mudro, smatralo se, verovati da bi nai sistemi naoruanja znaili neki veliki adut u eventualnom sukobu sa kulturom starijom najmanje tri miliona godina, pa ipak nuklearna eksplozija mogla bi da bude dovoljno neprijatna da zastrai neko neprijateljski nastrojeno, ali nedovoljno motivisano strano drutvo. 'Mi smo neuporedivo moniji od kakvog osinjaka', objasnio je jedan general, 'ali ako nemamo vraki dobre razloge, bolje da ne akamo u njega.' Iako je ovo bilo donekle umirujue, veina pesimista oseala je da glavni problem uopte ne bi bio u tome da se 'oni' ne bi mogli braniti od atomske eksplozije - ve znatno pre u tome to bi na nain suprotstavljanja njima bio ekvivalentan nastojanju brazilskih domorodaca da kopljima obore supersonini avion u niskom, briuem letu. Optimisti su odbijali da poveruju da bi jedno razvijeno vanzemaljsko drutvo zauzelo neprijateljski stav. Oni su bili miljenja da bi fantastino znanje prikupljeno tokom miliona godina morao da prati i odgovarajui razvoj etike i morala - poto bi, u protivnom, takva kultura znatno ranije samu sebe unitila. Na stotine tananih i naina, beumna piramida ostavila je svoj trag na svet. Postojalo je staro proroanstvo da e tek spoljnja pretnja moi stvarno da ujedini oveanstvo; ono se sada obistinjavalo. Dravnici su ve iza kulisa preduzimali grozniave mere da se okonaju meunarodna suparnitva koja odavno postoje i ijih

se zaetaka jo malo ko seao. Javili su se ak i izgledi da bi ideja o svetskoj vladi, prokazani san idealista, mogla uskoro da postane stvarnost, premda iz razloga koji nisu imali ba mnogo veze sa idealizmom. A to se same misije tie, ve je doneta odluka o jednom vanom naelnom stavu - mada je bilo i takvih koji su smatrali da se time nastoje da sauvaju pravila lepog ophoenja preko granice zdravog razuma. Sve dok ne bude ustanovila ta ima protiv sebe, ljudska rasa e se miroljubivo ponaati. Bez obzira na pripreme koje se budu preduzimale na Zemlji, nikakvo oruje nee biti upueno na Jupiter. ovekovi izaslanici poi e u susret nepoznatom otvorenih ruku. 15. VASELJENA "Ali, to je besmislica", usprotivi se Viktor Kaminski. "Nisam ti ja nikakva vraja filmska zvezda!" "Slaem se", ree Dil Mening, predstavnik za tampu Svemirske agencije. "Ali zato si najpoznatiji astronom na svetu. Ako ti bude komentator, publika e nam se i te kako umnogostruiti. Sve velike televizijske mre pohrlie da vre prenos... pored ostalog i zbog toga to ih to nita nee kotati." "Ali ja ak nisam ni osobito dobar astronom - ve samo posebno zdrav: nepodloan ljudoderstvu, homoseksualizmu, curenju iz nosa i slinim sklonostima 'neeljenim na putovanju'. Ili mi bar tako psiholozi kau." "Uozbilji se, Viktore - uinie veliku uslugu celom projektu, a nee izgubiti mnogo vremena. Poto bude proitao sinopsis, ceo posao moi e da se obavi za jedno popodne." "Ali ja nemam nijedno slobodno popodne. Je li to stvarno toliko vano?" "Mislim da jeste. Poslednja anketa koju smo sproveli gotovo nas je bacila u oajanje. ak i danas, dvadeset tri posto populacije obuhvaene ispitivanjem smatra da nam je Sunce blie od Meseca, da na nebu ima tek nekoliko hiljada zvezda, kao i da one nisu naroito velike. Uinio bi veliku stvar za opte obrazovanje i astronomiju ako bi se latio ovog zadatka." "Dobro, vai, ali pod jednim uslovom: pristajem da govorim zvanini tekst emisije, ali ne elim da imam nikakve veze sa bilo kakvim reklamama. Za to e morati da angauje nekog od tvojih nacifranih glumaca. Slae se?" "Slaem se", uzvrati Mening hitro. Znao je da je bolje imati vrapca u ruci nego goluba na grani. Uostalom, uz malo strpljenja, moda e moi da se domogne i goluba... OVEK JE MERA SVIH STVARI! - blesnuo je slogan na ekranu; a zatim se, preko slova, pojavio uveni da Vinijev crte ovekove figure postavljene u krug.

"Ako ova izreka nije puka tatina, ve u njoj stvarno ima istine", poe komentator, "onda moemo da iskoristimo oveka kao arin za merenje Vaseljene. Razume se, posredi je sasvim kratak arin, te ga stoga uveavamo hiljadu puta..." Zum na kameri se povukao i figura oveka stala je da se smanjuje, da bi na kraju postala jedva vidljiva. Zatim je poela da se umnoava stotinama puta du jedne prave linije - osnovice praznog kvadrata. "Ovo je na ovek - na arin - ponovljen hiljadu puta. Osnova kvadrata koji vidite iznosi jednu milju. <Nadam se da e se do 2001. godine Velika Britanija i Sjedinjene Amerike Drave pridruiti civilizovanom svetu i prihvatiti metarski sistem - prim. pisca.> Sada emo nastaviti da hiljadostruko umnoavamo razmere sve dok ne stignemo do ruba poznate Vaseljene. A poto emo napraviti svega nekoliko ovakvih skokova, zapiimo sa strane kao podsetnik svaku novu razmeru do koje budemo doli. Na donjem delu ekrana pojavio se ispisan broj 1.000. Zatim je kvadrat poeo da se smanjuje, brojke su se brzo sluile u nerazgovetnu mrlju i nestale - a na ekranu se pojavio novi kvadrat, ispod koga je stajao broj 1.000.000. Ova nova merna jedinica, osnovica od hiljadu milja, bila je otisnuta u crte istone obale Sjedinjenih Amerikih Drava; prvobitni kvadrat sa osnovicom od jedne milje i dalje se, premda jedva, mogao videti, oznaen strelicom. "A sada sledi novi skok. Ponovo za hiljadu puta..." Blesnuo je broj 1.000.000.000 i u kvadratu osnovice milion milja pojavili su se Zemlja i Mesec - izgledajui prilino siuni. "Ve smo stigli do astronomskog prostora i sada imamo posla sa brojevima ija nas ogromnost spreava da ih valjano pojmimo. Stoga nam je potrebna neka prikladnija mera i nju emo dobiti ako primenimo najbru stvar u Vaseljeni - samu svetlost... Svetlosni zrak je u stanju da sedam puta obie na globus po polutaru u jednoj jedinoj sekundi..." Tik uz Zemlju blesnula je jedna takica i ubrzo se pretoila u krug, poevi da orbitira oko planete ritmom od jednom u sedmini sekunde... "A da bi stigao do Meseca, potrebno mu je tek neto malo vie od jedne sekunde..." Takica je napustila krunu orbitu i krenula prema siunom disku Meseca, provevi na putu 1,25 sekunde. "Preduzeemo sada jo jedan skok za hiljadu puta - etvrti poto smo zapoeli sa ovekom, dole na Zemlji..." Pojavio se prizor svih planeta sve do Jupitera - itav unutranji Sunev sistem: Sunce, Merkur, Venera, Zemlja, Mars i sam Jupiter. "Pri ovoj razmeri planete su odve male da bi se videle; jedino moemo da prikaemo njihove orbite. Osnovica slike iznosi milijardu milja; svetlosni i radio-

talasi mogu da prevale ovu razdaljinu za neto malo vie od jednog asa. Ova injenica najbolje odraava zapreminu prostora koji smo poeli da istraujemo; po naim merilima, on je ogroman. Svi ljudi koji su ikada iveli, poreani jedan uz drugog, dosegli bi tek do jedne desetine ove duine. Ali u poreenju sa razmerama Vaseljene, prostor koji vidite sasvim je nitavan. A sada preimo na skok broj pet... Kvadrat je ponovo stao da se smanjuje i na ekranu je zasvetleo broj 1.000.000.000.000.000. U sreditu nove slike nalazila se samo jedna takica - Sunce. Planete su, razume se, potpuno iezle. Ali obratite panju: prvi put se nita novo nije pojavilo u vidnom polju. ak ni ovaj hiljadostruki skok nije nas doveo do najbliih zvezda. Ako hoemo da ih vidimo, moramo ponovo da skoimo..." Blesnuo je broj 1.000.000.000.000.000.000 i u novom kvadratu se pojavilo na desetine svetlih takica. Konano smo uli u carstvo zvezda. Ima ih nekoliko stotina na slici, za koju je svetlosti potrebno sto pedeset godina da bi je premostila - svetlosti, da se podsetimo, koja od Zemlje do Meseca stigne tek za neto malo vie od jedne sekunde. Meu ovim zvezdama nae Sunce predstavlja sasvim prosean primerak. Upravo stoga to je ono tako proseno - tako normalno - smatramo da mnoge druge zvezde poseduju sline porodice planeta, premda ih, zbog udaljenosti, ne moemo razabrati teleskopima. Ono, meutim, to je jo vanije jeste da drimo gotovo izvesnim da te strane planete takoe moraju da poseduju ivot. Pri ovoj razmeri, izgleda da su zvezde - naa oblinja sunca - nasumce ratrkane. Ali kada budemo preduzeli sedmi hiljadostruki skok, videemo da se one ipak pokoravaju jednom ustrojstvu..." Zasijao je broj 1.000.000.000.000.000.000.000 i istog asa nestale su sve pojedinane zvezde. Postojala je samo velika spirala blistave izmaglice, koja je gotovo ispunjavala kvadrat. "Ovo je Galaksija - zvezdani grad koji se lagano okree i iji je nae Sunce tek skromni itelj predgraa - negde otprilike ovde." Strelica je pokazala na jednu oblast koja se nalazila na oko dve treine puta od sredita spirale. "Svetlosti je potrebno sto hiljada godina da prevali ovaj ogroman kovitlac sunaca - ovo vaseljensko ostrvo. Osim toga, Galaksija se okree toliko polako da je od asa kada se ivot zaeo na Zemlji ona napravila svega desetak obrtaja. Ovu skupinu zvezda moemo nazvati i Matina Galaksija. Zvezde koje vidite na nonom nebu nalaze se u naem irem susedstvu - a veina nam je sasvim blizu. One udaljenije obrazuju sjajno, pramenasto zalee koje nazivamo Mleni Put. ta mislite, koliko zvezda, koliko sunaca sadri cela naa Galaksija? Ako kaete nekoliko miliona, veoma ete pogreiti. Priblinije bi bilo rei nekoliko milijardi; pravi skor iznosi negde oko sto milijardi zvezda u Galaksiji. Svaka od njih

je po jedno sunce - a na svakog mukarca, enu i dete koji sada ive dolo bi po trideset njih! Vratiemo se ponovo naoj Galaksiji, poto razmotrimo jo ire okvire iji je ona tek siuni deo. Poveajmo stoga nau razmeru za jo hiljadu puta... Da, izgleda kao zvezdano polje, ali ono to nije; svaka od ovih mrljica svetlosti predstavlja itavu galaksiju - od kojih bi ova mogla biti naa. Na blistavi zvezdani grad od sto milijardi sunaca i sam je ovde sveden na puku zvezdicu! Da bi svetlost stigla s kraja na kraj ove slike, moralo bi da protekne sto pedeset miliona godina; to je granica do koje smo stigli posle osam skokova, od kojih je svaki bio hiljadostruko vei od prethodnog, dok je polaznu taku predstavljao ovek... A sada - konano - dolazimo do kraja niza. Jer, ako napravimo jo samo jedan skok, prekoraiemo granice samog svemira." U sreditu ekrana, ispunjavajui samo mali deo kvadrata koji je oiviavao sve prethodne slike, stajao je globus svetlosti. Rubovi su mu bili pomalo rasplinuti, pretaui se u tamu okolnog prostora. "Ovo bi mogao da bude sveukupan plod Postanja - Vaseljena galaksija. Izvan ovog podruja, ni najmoniji od naih teleskopa nisu u stanju da prodru; u stvari, moda to izvan uopte i ne postoji. Na samom kosmikom obzorju, tamo gde lee krajnje granice naeg vidnog polja, i same galaksije iezavaju sa vidika, kao da padaju preko ivica svemira. Nije nam poznato ta se tamo zbiva; uopte nije iskljueno da je posredi neto to nai umovi nisu ni kadri da pojme. Vratimo se stoga sa ovih krajnjih obzorja do nae Matine Galaksije, sa svojih sto milijardi sunaca..." Bletavi globus Kosmike Sveukupnosti stao je da se iri vrtoglavom brzinom. A onda se, najednom, njegov jednoobrazni sjaj rastoio u mnogobrojna zrnca svetlosti; ona su takoe nastavila da se ire i razmiu, da bi se ekran ponovo ispunio malim vrtlojima i spiralama - od kojih su neke bile zbijene u jata, a druge stajale same. Jedna od njih se izdvojila i poela da raste, sve dok se nije raskrilila preko celog neba, a njene sluene ivice se kondenzovale u zvezdana vorita. "Ponovo vidimo nau Matinu Galaksiju sa svojih sto milijardi sunaca", objavio je komentator. "Veina njih nije vea od naeg Sunca - to znai da su odve sitna da bi se mogla videti. Sve zvezde koje sada gledate predstavljaju dinove; naa je, meutim, samo patuljak, iako to nama tako ne izgleda. A od tih sto milijardi sunaca, velikih i malih - koliko njih greje svetove koji nose na sebi ivot? Moda veina, budui da materija ima ista svojstva irom Vaseljene. Poznato nam je da se ivot javio nezavisno na Zemlji i Marsu; takoe verujemo da on automatski nie na svim svetovima koji nisu ni odve topli ni odve hladni, koji imaju u izobilju kiseonika, ugljenika i vodonika i koje obasjava suneva svetlost nekoliko milijardi godina.

Pa ipak, iako je ivot verovatno est sluaj u Vaseljeni, inteligencija je moda retka; u dugoj istoriji Zemlje ona je nastala samo jednom. No, uprkos tome, nije iskljuena mogunost da irom Galaksije postoje milioni razvijenih kultura - premda bi njih razdvajale provalije koje bi i sama svetlost godinama premoivala." Pojavile su se dve strelice, upravljene na zvezde koje su toliko bile blizu jedna drugoj da je na fonu proreenih spoljnjih krakova Galaksije izgledalo da su susedi. "Ako bi ovo bilo nae Sunce i ako bismo uputili radio-signal do planete koja krui oko oblinje zvezde, proteklo bi dve hiljade godina dok ne bismo dobili odgovor... Odnosno, posmatrano iz perspektive prolosti, upravo bi sada valjalo oekivati odgovor na poruku koja je poslate negde na poetku nae ere... A ne zaboravite da je ovde posredi optenje sa jednim od naih najbliih suseda! Pa ipak, iako su potrebne hiljade godina da bi se putovalo sa zvezde na zvezdu, rasa koja je ostvarila odista veliki napredak mogla bi se latiti tog poduhvata. Za takve istraivake misije njoj bi na raspolaganju stajale robotske letelice - ba kao to je i ovek najpre poslao sonde kao prethodnicu buduih pohoda na Mesec i planete." Na ekranu se pojavio niz nezgrapnih automatskih svemirskih letelica - od kojih su neke bile poznate, a druge, pak, oigledno izmiljene - kreui se preko zvezdanog zalea ili upravljajui svoje televizijske oi prema svetovima pored kojih su prolazile. "Druga mogunost jeste da se sazdaju ogromni kosmiki kovezi - pokretni planetoidi, koji bi bili u stanju da stoleima putuju izmeu zvezda, dok bi se na njima raala i umirala mnoga pokolenja... Moglo bi se pribei i hibernaciji, odnosno zamrzavanju u san lien bilo kakvih promena, osoben za stanje odloenog oivljavanja; buenje bi u tom sluaju izvrili roboti kada bi se vekovno putovanje pribliilo kraju... Ovim jo nisu iscrpene sve mogunosti. Neka veoma razvijena civilizacija bila bi kadra da napravi takve brodove koji bi mogli da dostignu gotovo svetlosnu brzinu. Prema Ajntajnu, nijedan materijalan predmet ne moe da se kree bre od svetlosti; posredi je prirodna brzinska granica, ugraena u same temelje nae Vaseljene. Meutim, to joj se vie pribliavamo, samo vreme poinje sve sporije da protie. Svemirski putnik mogao bi da prevali rastojanje do neke zvezde za samo nekoliko meseci - ili ak nekoliko asova - mereno njegovim lokalnim asovnikom. Ali samo i jedino mereno njegovim lokalnim asovnikom. Kada se bude vratio iz svoje misije, ustanovie da su u meuvremenu protekle godine ili vekovi, da su mu svi prijatelji poumirali, a moda ak i da mu je matina civilizacija iezla. To predstavlja neizbenu cenu zvezdanih istraivanja - razmene Vremena za Prostor, bez mogunosti povratka. Ipak, ta cena bi mogla da bude privlana za stvorenja iji je ivotni vek znatno dui od naeg. Konano, moda ni Ajntajnova teorija - kao ni tolike druge teorije u prolosti - ne govori punu istinu. Nije iskljueno da postoje neki tanani naini da se zaobiu

njena ogranienja i tako premai brzina svetlosti. Moda ima i takvih puteva kroz Vaseljenu koje jo nismo otkrili - preice kroz vie dimenzije, odnosno 'crvotoine u svemiru', kako ih je nazvao jedan matematiar; kroz takvu 'rupu' moglo bi se zakoraiti - da bi se istog trena izilo na udaljenosti od hiljadu svetlosnih godina. Ali ak i da se sve to ispostavi kao tano - premda veina naunika smatra da je u pitanju puka matarija - na istraivanje Vaseljene i dalje e morati da bude utroeno nezamislivo mnogo vremena. U kosmikim prostranstvima ima vie sunaca nego to na svim obalama Zemlje postoji zrnaca peska; a kraj svake od tih trunki mogu da postoje civilizacije u poreenju sa kojima bismo mi izgledali kao primitivni, glupi divljaci. ta emo rei iteljima sa takvih svetova kada se najzad sretnemo s njima? I ta e oni rei nama?" "Hvala, Viktore", ree Mening kada se ekran ugasio, a crveno svetlo u videoreiji prestalo da gori. "Znao sam da e biti odlian. Ne brini nita zbog zamuckivanja, mi emo to ve srediti. Kako se tebi ini?" "Nije loe... nije loe... Ali vie bi mi se dopalo da nisi dodao ove besmislice na kraju." "A? Kakve besmislice?" "Pa te vie dimenzije, crvotoine u svemiru i slina naklapanja. To nije nauka, pa ak ni dobra nauna fantastika, ve najobinije fantaziranje." "Ali ba je tako stajalo u scenariju." "Zar je to bio razlog i da se snimi? Uostalom, ko je taj pametnjakovi koji je mogao da sroi ovakav scenario?" "Niko drugi do doktor Hejvud Flojd, ako ba hoe da zna. Predlaem da se objasni sa njim." Kaminski je to stvarno vrsto naumio, ali dogodilo se da je kasnije smetnuo celu stvar s uma. ekalo ga je mnogo posla koji je trebalo obaviti i mnogo znanja koje je valjalo stei, tako da je proteklo mnogo meseci pre no to je ponovo pomislio na to. Ali onda je bilo odve, odve kasno. 16. GLASOVI PREDAKA ovekoliki majmun stajao je na krevitom breuljku, drei zailjeni kamen i gledajui negde preko afrike ravnice. Nebo je bilo bez ijednog oblaka, a uareno sunce prilo je poutelu travu savane i zakrljalo drvee koje je jedino bacalo senku. Na poluodstojanju, malo krdo gazela koje je paslo pomno je promatrao sabljasti tigar, uuren u grmlju. Vie ovekolikih majmuna - moda desetak njih - bilo je ratrkano pri vrhu breuljka. Oslonjena o veliku stenu, jedna enka dojila je mladune; nedaleko odatle,

dva neto starija mladunca prepirala su se oko komada mesa - poslednjeg ostatka neke male, rasparane ivotinje. Jedan pogrbljen i sedokos mujak pokuavao je da isisa sr iz slomljene kosti; jedan drugi je sklupano spavao; dve enke meusobno su se trebile od vaki; bio je tu jo jedan mujak koji je prebirao po gomili sasuenih kostiju, u potrazi za novim orujima. "Divan vam je model", ree najzad Boumen, poto su se on i njegova dva druga siti nagledali. "Hvala", uzvrati kustos za antropologiju. "Dali smo sve od sebe... bilo nam je potrebno nekoliko godina rada da privedemo posao kraju." Doktor En Brejlsford bila je privlana crnka od svojih etrdeset godina, odve ivahnog izgleda za osobu koja je ceo ivot posvetila fosilima. Iako je smatrana za uvenog istraivaa i bila veteran mnogih pohoda, nimalo nije izgubila na enstvenosti; teko se moglo poverovati da je ona jedan od vodeih svetskih autoriteta za primitivnog oveka. "To su, dakle, spodobe", ree Filip Gud, Boumenov alternativni zamenik, "sa kojima su se susreli tvorci piramide ako su se spustili na Zemlju pre tri miliona godina?" "Ne neizostavno. Sve zavisi od podrobnosti njihovog traganja. Australopithecus verovatno nije bio naroito rasprostranjen; lako je mogao da ostane neprimeen meu slonovima, irafama i ostalim ivotinjama koje su znatno vie privlaile panju. U stvari, on ak nije bio ni najizrazitiji predstavnik primata. Sluajnom posetiocu mogao je da izgleda kao samo jedan u nizu majmuna." Bilo je veoma teko, pomisli Boumen, zauzeti tako nepristrasan stav. Njegov ko zna koliko puta prapradeda stvarno nije bio neka izuzetna pojava, ali na predakovom ne vie sasvim ivotinjskom licu stajao je izraz zamiljene sete i tuge, dok ga je posmatrao kroz staklo diorame. Nije se stideo da prizna srodstvo sa ovim svojim dalekim preteom, od koga ga je delilo nepojamno mnogo vremena. "Sumnjam", ree on uzdrano, "da su bia koja su se spustila na Zemlju u pleistocenu bila sluajni posetioci. Upravo je to jedna od stvari o kojima bismo eleli da porazgovaramo sa vama: njihove pobude." "Sve to mogu da vam kaem jeste to kako bih se ja ponaala u takvim okolnostima. Primetila bih da Zemlja obiluje razvijenim oblicima ivota, ali da nijedan od njih jo ne poseduje razum. Ipak bih, meutim, mogla da pretpostavim pa ak i da predvidim, s obzirom na znanje kojim bih nesumnjivo raspolagala - da e se ovde pojaviti inteligencija kroz nekoliko miliona godina. Ostavila bih stoga za sobom izvesne inteligentne monitore - ili, jo bolje, detektore civilizacije. Mogla bih da ih postavim na Zemlji, premda bih shvatila da se tako izlaem riziku da budu uniteni ili zatrpani pre no to stignu da obave svoj zadatak. Nasuprot tome, Mesec bi predstavljao idealno mesto za smetaj ovakve naprave - naroito u sluaju ako me jedino zanimaju civilizacije koje su dosegle do

nivoa svemirskog letenja. Ne bi mi, naime, bile vane sve one kulture ija se primitivnost ogleda u tome to nisu u stanju da se otisnu sa planete-kolevke. "Vi ste, dakle, skloni da MNT-1 objanjavate teorijom poarne uzbune - kako smo je mi nazvali?" "Da... to mi izgleda prilino verovatno. No, moda je odve verovatno. Same ljudske pobude u toj meri su raznovrsne da se svaki pokuaj podvrgavanja analizi jednog potpuno vanzemaljskog obrasca ponaanja nuno pretvara u puko nagaanje." "Ali, za sada, moramo da se zadovoljimo nagaanjem, zar ne? Vano je razmotriti sve mogunosti koje dolaze u obzir za sluaj kada se i ako se budemo suoili sa stvorenjima koja su podigla MNT-1." Boumen pokaza na ukoen prizor svojih predaka. "Pogledajte koliko smo mi uznapredovali od tada! Ali dokle su za to vreme stigli neimari piramide? Ne usteem se da priznam da me pomisao na to ponekad ispunjava strahom." "Mene takoe plai. Ali upamtite, napredak nikada nije jednoobrazan; ak i posle tri miliona godina, oni ne moraju da budu nedostino ispred nas. Moda postoji odreeni nivo razvoja inteligencije koji se ne moe prevazii. Nije iskljueno da su ga oni ve bili dosegli kada su stigli na Mesec. Uostalom, tek treba dokazati da je inteligencija uistinu znaajna po opstanak." "Ne mogu da se sloim sa tim!" usprotivi se Boumen. "Samo je i jedino naa inteligencija uinila od nas ono to smo danas: najuspenija ivotinja na planeti!" "Kao antropolog, ja sam, razume se, naklonjena oveku. Posmatrano na kratke staze, inteligencija je nesumnjivo predstavljala znaajno preimustvo. Ali ta biva ako uzmemo u obzir geoloke vremenske razmere - i kako uopte definisati 'uspenu' vrstu? Moj prijatelj i kolega koji se bavi reptilima neprekidno me podsea na injenicu da su dinosaurusi dominirali planetom vie od sto miliona godina. Meutim, njihov koeficijent inteligencije izrazito je nizak." "Dobro, a gde su oni sada? Danas se vie ne mogu videti." "To je tano - ali isto se tako ne moe naprosto prenebrei carstvo koje je opstalo sto miliona godina; to je hiljadu puta due od veka homo sapiensa. Moda postoji optimalni nivo inteligencije i nije iskljueno da smo ga mi ve proli. to ako su nam mozgovi odve veliki - te u tom sluaju predstavljaju prokletstvo po nas, ba kao to je silan oklop bio prokletstvo za triceratopsa. On se odve specijalizovao u rogovima, bodljama i ploama; mi smo se odve specijalizovali u modanoj kori. Krajnji ishod mogao bi biti isti." "Vi, dakle, smatrate da im neka vrsta prekorai jedan odreeni nivo inteligencije, ona poinje da ispoljava tenju ka ieznuu?" "Ne tvrdim da je to bespogovorno tano; samo ukazujem na mogunosti. Nema nikakvog razloga da se pretpostavi kako Vaseljena ispoljava bilo kakvu zainteresovanost za inteligenciju - pa ak i za ivot. Oboje mogu biti samo

nasumini, sluajni nuzproizvodi njenog ustrojstva i delovanja, slino prelepim arama na krilu leptira. Insekt bi podjednako dobro mogao da leti i bez njih; isto tako, i naa vrsta mogla je da opstane, kao... pa, recimo, ajkule, koje se nisu mnogo promenile u poslednjih nekoliko stotina miliona godina... ak i da smo bili neto malo manje pametni. Zavirite samo u dananje novine ili u istoriju celog dvadesetog stolea." Doktor Brejlsford se osmehnula svojim sagovornicima koji su oigledno zastupali suprotno miljenje. "Ne... nisam pesimista", ree ona, odgovarajui na njihove neizreene optube. "Samo stojim obema nogama na Zemlji i znam da tek siuan postotak svih vrsta koje su ikada ivele na ovoj planeti ima danas potomke. Moda upravo stoga to sam realna, i uviam vanost vaeg projekta bolje od vas samih." "Nastavite, molim vas." "Ta stvorenja koja su podigla piramidu - koliko su daleko bila odmakla od nas u tehnikom pogledu, po vaoj proceni?" "Verovatno ne vie od stotinak godina, pri naoj sadanjoj stopi napretka." "Tano. Pretpostavimo da ona i dalje postoje, ak iako nisu mnogo napredovala u toku protekla tri miliona godina od kako su posetila Mesec. Shvatate li da bi to pre svega bio prvi neoboriv dokaz da inteligencija stvarno ima pozitivnu vrednost po opstanak. Ova injenica bila bi veoma ospokojavajua." "Iskreno govorei, doktore", ree Gud, "meni takva spokoj nije potreban. ak i ako inteligencija ima ogranienu ili negativnu vrednost po opstanak, njen indeks udobnosti i dalje je veoma visok. Lino se nikada ne bih menjao sa njima." On pokaza prema prizoru ovekolikih majmuna. Antropolog se nasmejala ovoj ali kao i ostali, a zatim se ponovo uozbiljila. "Postoji, meutim, jo jedna mogunost - kulturni ok. Ukoliko bi oni bili odve uznapredovali u odnosu na nas kada stupimo u kontakt, moglo bi se dogoditi da ne budemo kadri da preivimo taj susret u psiholokom pogledu. Kao to je istakao Jung pre pola stolea, sva naa htenja i stremljenja mogla bi se pokazati bespredmetna, tako da bismo potpuno izgubili orijentaciju i ostali kao paralisani. Imao je za to jedan zgodan izraz: nali bismo se u situaciji da budemo 'bez snova'. Kao itelji Atlantide, znate - Herodot je tvrdio da oni nikada ne sanjaju. Oduvek sam smatrala da ih to ini osobito neljudskim - i dostojnim saaljenja." "Ja ne verujem u kulturni ok", ree Hanter. "Uostalom, mi i oekujemo da se sretnemo sa veoma razvijenim drutvom. Za nas to ne bi bilo tako porazno iznenaenje kao... pa, kao to bi to bilo za ovoga ovde, ako bi se iznenada obreo usred Menhetna." "ini mi se da ste odve... optimistiki nastrojeni", uzvrati doktor Brejlsford; Boumen je naslutio da je ona zaustila da kae 'naivan'. "Ve je pouzdano utvreno na

naoj planeti da su potpuno nesaglasna i nespojiva ak i ona drutva koja u kulturnom pogledu razdvaja samo nekoliko pokolenja." "Moda su nai astronauti iz pleistocena bili svesni ove opasnosti - te su nas upravo stoga ostavili na miru sve ove godine." "Mislite?" ree antropolog. "Pitam se da li je tako. Ako nemate nita protiv, poimo do moje kancelarije. Pokazala bih vam neto." Naputajui Likijevu memorijalnu izlobu, proli su kroz niz velikih dvorana muzeja, slinih katedralama. S vremena na vreme, ostali posetioci bi prepoznali Boumena i onda bi se oko njega sjatila mlaarija u potrazi za autogramom. Od Guda i Hantera niko nije zatraio potpis, ali oni su na to ve bili navikli; s tim u vezi, Gud je esto navodio, ne bez izvesne primese ironinosti, jedan Miltonov stih: 'Vredni su i oni koji samo stoje i ekaju.' U celini posmatrano, Boumenov odnos sa njegova dva alternativna zamenika bio je izvrstan - to nije bilo iznenaujue, budui da su im intelektualni i psiholoki profili bili krajnje briljivo usklaeni. Odnos meu njima bio je kolegijalan, a ne takmaki; neretko su igrali ulogu Boumenovih alter egoa, podnosei mu izvetaje sa misija i putovanja za koje je on bio prezauzet. Razume se, i jedan i drugi su se nadali da e ba na njih pasti konaan izbor, ali odano su sluili Boumena, gotovo bez ikakvih trzavica. Povremeno je meu njima dolazilo do neslaganja, ali nikada i do ozbiljnih svaa - ba kao to je to bio sluaj i sa ostalih pet trojki. Psiholozi su valjano obavili svoj posao; dodue, sada su ve raspolagali sa dovoljno prakse i iskustva. Svaki put kada bi zakoraio na neko mesto slino Prirodno-istorijskom muzeju, Boumena bi oamutila beskrajna raznovrsnost ivota koji je evolucija iznedrila na samo jednom svetu - planeti Zemlji. Dok je prolazio pored velikih ekrana sa panoramama prizora iz drugih vremena i sa drugih kontinenata, ponovo je shvatio svu neosnovanost pitanja koje mu je esto postavljano u vezi sa neimarima piramide: 'ta mislite, kako su oni izgledali?' ak i kada bi nekom vanzemaljcu bili poznati svi relevantni inioci o Zemljinoj klimi, geografiji, atmosferi i hemijskom sastavu, zar bi on ikada mogao da predvidi jednog slona, kita, irafu, dinovsku sipu, kljunara - ili samog oveka? Nije li, onda, bilo nesravnjivo tee pogoditi ili bar naslutiti odlike itelja jedne potpuno nepoznate, a moda i krajnje strane planete! Dodue, bilo je podjednako teko uzdrati se od nagaanja... Kancelarija dr Brejlsford bila je tipina za kustosa muzeja - prepuna knjiga, izvetaja, asopisa iz drugih institucija, zapakovanih i raspakovanih eksponata, a dva cela zida bila su zapretana stotinama malih ladica. Na radnom stolu stajalo je nekoliko lobanja; ona podie jednu i ree: "Ovo je dentlmen o kome smo razgovarali; elo mu jo nije Bog zna kako veliko, ali je ve nainio nekoliko koraka

prema nama. Ovo o koracima vai i u doslovnom smislu; jo ni dan danas, nijedan antropoid ne hoda dobro." S puno potovanja, vratila je lobanju na njeno pamuno leite, a zatim je poela da pretura po fasciklama, crteima, kartama i fotografijama koji su prekrivali njen prenatrpani sto. Konano, pronala je jednu veliku knjigu, <Posredi je knjiga: 'The Search for the Tassili Frescoes' ('U traganju za freskama iz Tasilija') Henrija Lota - Dutton, 1959.> otvorila je na oznaenom mestu i pruila posetiocima. "Blagi Boe!" ree Hanter. "ta je, do vraga, ovo?" 'Ovo' je predstavljalo skicu jedne neodreeno antropomorfne prilike, prikazane od pasa nagore. Izgledalo je da je glavu prekrivao svojevrstan lem, u ijem se sreditu nalazilo jedno veliko, kiklopsko oko. Drugo, manje oko stajalo je u jednom uglu lema; nije bilo nikakvih drugih pojedinosti. Naprosto se nije mogla zamisliti takva izoblienost, odnosno umetnika sloboda, posredstvom koje bi se ljudsko lice preobrazilo u ovo oblije. "Zapanjujue, zar ne? Posredi je paleolitski peinski crte, pronaen u Sahari pre pola stolea - tanije 1959. godine. Oni koji su ga otkrili bili su toliko opinjeni njime da su mu, verovali ili ne, nadenuli naziv 'Veliki marsovski Bog'. "Koliko je star?" "Oko deset hiljada godina. Prilino je mlad u poreenju sa vaim MNT-1 - ali i ve pozamano vremean po ljudskim merilima." Zavladala je duga i duboka tiina dok su trojica astronauta prouavala crte. Konano, Hanter upita: "Mislite li da je ovo stvarno svedoanstvo o susretu sa vanzemaljcima?" "Iskreno govorei, ne. Posredi je verovatno kakav iscelitelj ili vra koji nosi na glavi neku udnu kapu. Nisam vam rekla da je crte prilino prostran u prirodnoj veliini - visina mu iznosi oko osamnaest stopa - to ukazuje na to da ga je umetnik koji ga je izradio smatrao prilino vanim." "Ili je moda u pitanju neto to je na njega ostavilo dubok utisak. Pretpostavljam da bi iznenadna pojava skafandra u kamenom dobu izazvala ogromnu senzaciju." "Ne mora da znai; trebalo je da vidite avoljeg plesaa sa Nove Gvineje u punoj odori. Ali mislim da iz ovoga moemo da izvuemo nauk; pretpostavimo naas da je to stvarno bio posetilac iz svemira koji je nosio nekakvo zatitno odelo. Mislim da ete se u tom sluaju sloiti da je umetnik iz kamenog doba ostvario pravi podvig, verno reprodukovavi neto to je bilo potpuno nepojmljivo za njega, odnosno sasvim izvan granica njegove vlastite kulture. Da li biste i vi bili kadri za tako neto, ako biste se sreli sa nekom supercivilizacijom?" Moda ne bismo - ali zato imamo kamere." "ak i na fotografijama, moete samo prepoznati stvari koje ve poznajete. Oblici i boje jedne stvarno razvijene civilizacije mogli bi biti toliko neobini da nas

oteraju u ludilo prilikom pokuaja da ih odgonetnemo. Isto tako, njihove vremenske razmere mogle bi biti sasvim izvan nae moi poimanja; ta ako, na primer, oni doivljavaju vreme znatno bre? Zamislite kako bi reagovao jedan australopithecus, kada biste ga provozali jedne noi velikom brzinom po Brodveju." "Mislim da sam vas shvatio", ree Boumen. "ta bi onda trebalo da uradimo, ukoliko bismo se ikada nali u nekoj slinoj situaciji?" "Moj savet bi bio da se pretvorite u pasivne posmatrae zbivanja i da ne pokuavate nita da razumete. Snimajte to vie moete. I, naravno, uzdajte se da su bia koja ste sreli strpljiva, odnosno svesna vaih ogranienja." "A ta ako nisu?" "Bojim se da bi vam onda izgledi za opstanak bili podjednako mali kao i australopithecusu koji bi izleteo iz automobila i pokuao da pree preko Brodveja na crveno." 17. PITANJE Nedelje posveene poslednjim pripremama pre poetka leta proticale su mirno i nita ih nije remetilo. Postojao je samo jedan trenutak ispunjen dramatinou i uskipelim oseanjima: krtenje broda. Zvanino, veina svemirskih letelica ima samo brojeve. Nezvanino, sve one poseduju imena, kao i ostali brodovi od poetka sveta. Sami astronauti doneli su odluku da ovaj dobije naziv 'Otkrie', prema najuvenijoj lai koja je preduzela polarno istraivanje. Izbor je izgledao sasvim prikladan, budui da su kretali u podruja daleko hladnija od Junog pola, a otkrie novih podataka i injenica predstavljalo je jedini zadatak njihove misije. Ali kako krstiti svemirski brod koji se nalazi na orbiti dve stotine milja iznad Zemlje? Tradicionalni obred sa bocom ampanjca oigledno nije dolazio u obzir, a uvaene dame od kojih se oekivalo da ga izvre verovatno bi se spetljale, neiskusno lebdei u skafandru. Bio je stoga neophodan nekakav kompromis. Gotovo osamnaest puta na dan, brod je prolazio tano iznad svake take polutara. Najvei grad pod njegovom putanjom bio je Najrobi, te se tako, jedne noi, u njemu i odigralo krtenje. Svetla grada bila su pogaena, a sve oi uprte ka nebu, dok je prva dama sveta odrala kratak prigodan govor, a zatim, u tano odreenom trenutku, kazala: "Krstim te 'Otkrie'." Tog asa, svi su pogledi skliznuli na nju; stojei u svojoj plemenskoj nonji, izgledala je velianstveno i blistavo. Opte divljenje prekinuo je generalni sekretar koji je pritisnuo jedno dugme. Tano iznad glava posmatraa, jedna zaslepljujua zvezda plameno je oivela; blesak jaine milijardu svea oblio je raskonim sjajem Svemirsku stanicu jedan i 'Otkrie'. Blistavi tandem lagano se kretao sa zapada na istok, dok ga je ceo svet netremice posmatrao, kako neposredno sa Zemlje, tako i posredstvom kamera

postavljenih na stanici. Najbre vozilo koje je ovek ikada napravio krstila je najbra od svih stvari u prirodi - svetlost. Drugi, znatno vaniji ureaji vezani za program imali su manji publicitet; meu njima je postojao jedan koji se odigrao u potpunoj tajnosti. Pre vie nedelja, izvren je konaan izbor lanova posade i dvanaest alternativnih zamenika moralo je da se pomiri sa sudbinom. No, njihovo razoarenje bilo je kratkog veka, poto su znali da e kucnuti i njihov as; ve je poelo da se pria o spasilakoj misiji - drugom pohodu na Jupiter - u koji bi svi bili ukljueni. Dodue, ak i sada, u ovim poslednjim trenucima, jo se moglo dogoditi da neko od njih poe sa 'Otkriem'... U velikoj operacionoj sali Svemirskog centra, koja je vrvela raznim ureajima, nalazila su se samo tri oveka, od kojih jedan nije bio svestan onoga to ga je okruavalo. Ali prilika koja je leala na operacionom stolu nije ni spavala niti bila pod anestezijom, poto su joj oi stajale otvorene. One su prazno zurile negde u beskraj, uopte ne videi besprekorno belu prostoriju i ostala dva oveka koja su bila u njoj. Lester epmen, upravnik misije na Jupiter, zabrinuto je pogledao glavnog lekara. "Jeste li spremni?" upita on glasom koji je bez razloga priguio u apat. Doktor iro prelete pogledom preko meraa generatora za elektrohipnozu, opipa mlitav runi zglob pacijenta i klimnu. epmen ovlai usne i nae se preko stola. "Dejvide - da li me uje?" "ujem." Odgovor je odmah usledio, ali glas nije imao nikakvu posebnu boju i sasvim je bio lien oseanja. "Prepoznaje li moj glas?" "Da. Vi ste Lester epmen." "Dobro. Sluaj me sada veoma paljivo. Postaviu ti jedno pitanje i ti e odgovoriti na njega. Zatim e zaboraviti i pitanje i odgovor. Da li me razume?" Ponovo je usledio samrtan odgovor, kao da ga izrie neki zombi. "Razumem vas. Odgovoriu na vae pitanje. Zatim u sve zaboraviti." epmen zastade, hotei da dobije na vremenu. Od ovoga je toliko zavisilo - i to mereno ne milionima, nego milijardama dolara - da se gotovo pribojavao da nastavi. Posredi je bio zavrni test, poznat samo aici ljudi. O njemu su najmanje znali sami astronauti, poto bi postao potpuno beskoristan ukoliko bi ga oni bili svesni. "Samo napred", obodri ga iro, poto je preduzeo sitno podeavanje kontrolnih ureaja generatora.

"Evo pitanja, Dejvide. Sasvim si zavrio sa obukom. Jo samo nekoliko asova i poi e na brod, a zatim e otpoeti zavrno odbrojavanje. Ali jo ima vremena da se predomisli. Upoznat si sa rizicima kojima se izlae. Zna da e odsustvovati sa Zemlje najmanje pet godina. Svestan si da se moda nikada nee vratiti. Ako se na bilo koji nain ustee... ako te more ma kakvi strahovi koje nisi u stanju da obuzda... sve to sada moe da kae. Niko nikada nee saznati pravi razlog. Imamo ve spremljen medicinski alibi koji e te zatititi. Dobro razmisli. Da li stvarno eli da ode?" U operacionoj sali zavladala je duga tiina. Kakve li se misli, zapita se grozniavo epmen, obrazuju sada u tom mozgu koji leluja na granicama sna, na niijoj zemlji hipnoze? Boumenova obuka stajala je pravo bogatstvo; umesto njega mogao je, dodue, da poe neko od njegovih alternativnih zamenika, ali bi ova izmena nesumnjivo izazvala emocionalne stresove i poremeaje. Bio bi to krajnje neeljeni poetak misije. I, naravno, postojala je i ona siuno mala mogunost da oba alternativna zamenika takoe padnu na ovom ispitu. Ali oko toga nije sada valjalo lupati glavu... Konano, Boumen ponovo progovori. Sada se prvi put uinilo da mu se u glasu pojavio traak oseajnosti, kao da je eleo da stvori utisak da je svoju odluku odavno doneo i da nema te spoljnje sile koja ga moe pokolebati ili odvratiti. "Idem... na... Jupiter", ree on otegnuto. Isto su tako, svaki na svoj nain, ubrzo odgovorili i Vajthed, Pol, Kaminski i Kimbol. I nijedan od njih nikada nije saznao da im je uopte upueno neko pitanje. 18. PONO, VAINGTON Prijem u Maloj Beloj Kui, kako su svi zvali rezidenciju potpredsednika, bio je jedan od glavnih dogaaja sezone. Mnogi nisu imali prilike da mu prisustvuju, zato to su pozivnice bile ograniene samo na one koji su imali neke veze sa projektom; da to nije preduzeto, najvei deo zvaninog Vaingtona sjatio bi se tamo. U stvari, svi su eleli da se svetkovina odri u to manjem i to prisnijem krugu; bila je to poslednja zgoda da se svih est astronauta sakupe na Zemlji, kao i prilika da se oproste sa mnogim prijateljima. Ovo, dodue, niko nije pomenuo, ali su zato svi bili svesni te okolnosti, te tako svetkovina nije bila samo obian prijem. Vladala je neka neobina, oseajna atmosfera - ali ne ispunjena tugom ili zlim slutnjama, ve pre uzbuenjem i razdraganou. "Pogledaj ih samo!" ree Anita Andersen, dok su ona i Flojd kruili po podijumu za igru. "Ima li neku predstavu o tome ta sada stvarno misle?" Klimnula je u pravcu male skupine okupljene oko potpredsednika i gospoe Keli; domaini su razgovarali sa Boumenom, Kaminskim, Vajthedom i Pulom.

"Mislim da bih mogao da odgonetnem", uzvrati Flojd. "Sada ve znam o njima isto koliko i psiholozi koji su ih testirali. Ali zato te to zanima?" Upitao je ovo iskreno, bez ikakvog traka ljubomore ili seksualnog suparnitva. (Uostalom, ko bi mogao da bude ljubomoran na estoricu ljudi koji se upravo spremaju da krenu sa Zemlje u misiju koja e potrajati godinama, a moda i zauvek?) "ena to teko moe da razume", promrmlja Anita kroz fon muzike, dok su se okretali oko malog ostrva drvea postavljenog usred podijuma za igru. "Ostaviti sve ovde dole i otisnuti se u svemir, ne znajui pri tom uopte ta e pronai, niti da li e se ikada vratiti natrag..." "Mislio sam da u tvojim ilama tee vikinka krv", prebaci joj Flojd blago. "Oduvek mi je bilo ao njihovih ena; mora da su provodile po pola ivota u razmiljanju o tome da li su udovice." Bar je taj problem ovde izbegnut. Ucveljeno e biti samo nekoliko devojaka, i to je sve." Flojd iznenada prigui glas. "Evo jedne od njih." Drei u naruju jednu prilino punaku, ivahnu plavuu, Dek Kimbol proe pleui pokraj njih. Kada su ih zaklonili ostali plesni parovi, najednom se zau zvonak kikot devojke koja se oigledno nasmejala neemu to joj je kazao njen kavaljer. "Ova u svakom sluaju ne izgleda ucveljena", prokomentarisa Anita. "Izvrsno. Ne bi trebalo da se bavim traevima, ali kau da Dek uiva veliki ugled kod enskog sveta. Moda je ona shvatila da nikako ne moe da ga zadri, pa sada pokuava da to vie izvue iz te propale stvari." "Najvie me zadivljuje Boumen; ula sam toliko protivurenih pria o njemu. Da li je istina da nije osobito popularan?" "Zavisi od toga kako se gleda na stvar. On je perfekcionista. Ne moe da podnese ljude koji bilo ta rade traljavo, ba kao ni maine koje su pokvarene - a to prilino oteava ivot njegovih saradnika. Meutim, izgleda da ga prati srea: jo nikada, naime, nije doiveo nikakvu nesreu. Moda je to i zasluio; u svakom sluaju, potreban nam je takav srekovi." "A ta je sa ostalim lanovima posade?" bila je uporna Anita. "Da li ga oni vole?" "Vole ga; u protivnom, ispao bi iz misije. On raspolae onim neodredljivim svojstvom koje nazivamo umenost upravljanja - ljudi e verovati u njegove odluke i bie ubeeni da su one najbolje. Uostalom, tako e i biti u devedeset devet odsto sluajeva. Jedino se nadamo da e sauvati ovaj prosek i kada stignu do Jupitera." "Osoba koja mi se stvarno dopada", priznade Anita, "jeste doktor Pul. On zrai neim toplim i prijateljskim - to, naravno, ne znai da su ostali hladni i neprijateljski."

"To je opte miljenje o Kelvinu. On se brine o ljudima - ali se ponekad pitam da li se o samome sebi dovoljno stara." "ta si hteo da kae?" "Teko je to objasniti; lako je mogue da vidim neto ega uopte nema. Verovatno nisam u stanju da stvari sagledam iz medicinske perspektive - za jednog astronoma, psihologija je vraki zapetljana stvar. Ali ponekad mi se ini da se Kelvin odve izlae riziku. Nekoliko puta se za dlaku izvukao; u dva navrata umalo se nije udavio - prilikom testiranja vetakih plua. Svaki as die neobine atmosfere, vrti se u centrifugama, isprobava medicinske naprave i vragolije. Vie se ne zna ni koliko je puta bio pod hibernacijom." "Prikazao si ga kao prilinog osobenjaka. Iznenauje me da je proao psiholoke testove." Flojd se nasmeja. "On je autor mnogih od njih, a i sama zna koliko je moan sindikat lekara. Ali nisam kazao da je Kelvin psihopata. Mislim da je on, naprosto, samo neobino predan medicinski istraiva koji smatra da je sam sebi najbolje zamore. Zdravo, Pole." Kada su se Hanter i njegova partnerka malo udaljili na podijumu za igru, Anita je odmah prokomentarisala: "arobna je. Ko je ona?" "Polova prijateljica iz Australije - on ima neke poslove u Kvinslendu." "Vidi se." "Duo - hoemo li da igramo ili da priamo. Bojim se da ve pomalo posustajem na oba plana." "Izgleda da nam gospoa Keli alje neke signale - hajde da se zaustavimo kada doemo do nje." Nekoliko sekundi kasnije, pomalo zadihani, pristali su uz grupu okupljenu oko potpredsednika. Boumen i Pul su se u meuvremenu negde izgubili, ali su Kaminski i Vajthed jo ivo razgovarali sa Kelijevima. "Kako ste, gospoice Andersen?" upita potpredsednik. "Nadam se da nam ne zamerate to smo vas na trenutak prekinuli u igranju." Bilo je neeg zamerajueg u nainu na koji je domain naglasio re 'gospoice'; Kelijevi su bili veoma staromodni i savreno su dobro znali, kao uostalom i svi ostali u Vaingtonu, da Flojda i njegovu damu brak ne privlai osobito. Pa ipak, voleli su Anitu, iako nisu sasvim odobravali njene nazore. "Gospodin Vajthed nam je ispriao o izvetaju vaeg Odbora u vezi sa vanzemaljskim oblicima ivota, Hejvude. Kae da ste izradili shemu savreno delatnog stvorenja. Je li to tano?" "Imao sam na umu", ree Vajthed urno, "najnoviju studiju 'Rend Korporacije'. Ali ini mi se da mi potpredsednik nije ba poverovao."

Svi su se nasmejali na ovo, budui da je Vajthedov hobi bio prilino poznat. Iako je spadao u red vrhunskih svetskih strunjaka na polju sistema za odravanje ivota - jednom prilikom, na Marsu, uspeo je da, pravim udom improvizacije, punih est dana sauva u ivotu estolani tim koji ostao bez zaliha kiseonika - takoe je bio veoma matovit, tako da je mogao dobro da zarauje i kao profesionalni pisac. Bila je javna tajna da je objavio nekoliko izvrsnih naunofantastinih dela pod pseudonimom Pol Blek; isto je tako preuzeo na sebe sve menaderske poslove oko serijalizacije, knjige, filma i televizijskih prava vezanih za misiju. esto je izgledalo da najvei deo vremena provodi u starom zdanju 'Life-a'; s tim u vezi, ukalo se da je primeen na barikadama podignutim u znak protesta protiv ruenja ovog spomenika starine dostojnog potovanja. Flojdu je bilo potrebno nekoliko sekundi da bi se prisetio pojedinosti pomenute studije; tokom poslednjih nekoliko godina mora da je proitao - ili bar prelistao - najmanje hiljadu izvetaja, koji su mu se odavno svi izmeali u glavi. Svemirska agencija bila je pod stalnim ugovorima sa univerzitetima, istraivakim organizacijama i industrijskim firmama koji su za nju pravili astronautike studije. Ponekad bi ishod ove saradnje bio podeblji tom grafikona i jednaina, a ponekad, opet, ono to je jedan kritiki nastrojen kongresmen nazvao 'preskupo plaena nauna fantastika'. "Koliko me pamenje slui", ree on, brzo pribirajui misli, "biolozi su postavili sebi sledee pitanje: 'Ako nemamo nikakve apriorne predstave i poinjemo od istog lista hartije - kako bismo predoili jedan inteligentan organizam?'" "Nisam ba vian crtanju", ree Flojd u znak izvinjenja, poto je pozajmio olovku i pare papira, "ali opti zakljuak bio je otprilike ovakav." Hitro je vukao linije, a kada je zavrio, gospodinu Keliju samo se otelo jedno 'Uf!' "Kao to znate", zakikota se Flojd, "lepota lei u oku posmatraa. Kad smo ve kod oiju, bilo bi ih ukupno etiri, to bi trebalo da obezbedi potpuno vidno polje od trista ezdeset stepeni. Nalazile bi se na najviem delu tela zbog dobre vidljivosti... ovako." Nacrtao je jajoliki torzo, na ijem je vrhu bila postavljena mala, konusna glava; nije bilo vrata, ve su se dva dela tela naprosto pretopila jedan u drugi. Grubo skicirane ruke i noge bile su spojene na uobiajenim mestima. "Sa nestankom vrata, otklonjena je jedna od temeljnih slabosti; nama je on potreban samo zbog toga to nam oi imaju ogranieno vidno polje, tako da okretanjem glave nadoknaujemo ovaj nedostatak." "Zato ne bi postojalo i peto oko na vrhu za gledanje nagore?" upita Kaminski glasom koji je nedvosmisleno odavao ta on misli o celoj koncepciji. "Bilo bi odve ranjivo zbog predmeta koji padaju. tavie, i ova etiri oka morala bi da budu uvuena, a glava bi verovatno bila prekrivena jakim zatitnim

slojem, zbog toga to bi se tu negde morao nalaziti mozak, budui da je potrebno da nervna veza izmeu njega i oiju - najvanijih organa ula - bude to je mogue kraa." "Jeste li ba sigurni u to o vanosti oiju?" "Nisam - ali stvar izgleda prilino verovatna. Svetlost je najbri i najdalekometniji prenosnik informacija. Svako stvorenje obdareno sposobnou da osea sigurno bi iskoristilo ovu pogodnost. Na naoj planeti, oi su nastajale sasvim nezavisno kod potpuno razliitih vrsta tokom cele evolucije, ali krajnji ishod gotovo uvek je bio istovetan." "Slaem se", ree Vajthed. "Uzmite, na primer, samo oko oktopoda - ono je zapanjujue ljudsko. Meutim, mi ak nismo ni daleki roaci." "Ali gde su nos i usta ovog stvora?" upita gospoa Keli. "Ah", ree Flojd pomalo aljivim glasom, "to je bio jedan od najzanimljivijih zakljuaka studije. Ispostavilo se, naime, da je na trenutni telesni sklop krajnje besmislen. Kakve li gluposti postaviti u istu cev jednjak i dunik, a zatim nju smestiti u uzak i savitljiv vratni stub. Pravo je udo da se ne uguimo svaki put kada jedemo ili pijemo, poto hrana i vazduh idu istim putem. Gospoica Keli, koja je pijuckala viski i sodu, pomalo urno odloi au na sto bifea koji je stajao iza nje. "Ulazi za hranu i kiseonik trebalo bi da budu meusobno sasvim nezavisni i da stoje na loginim mestima. Ovde. " Flojd je ucrtao neto to je, na osnovu poloaja gde se nalazilo, liilo na dve prekomerno velike bradavice. "Nozdrve", objasnio je, "najzgodnije je da se nalaze uz plua. Bilo bi ih najmanje dva para, sa poveim razmakom izmeu njih, radi sigurnosti." "A usta?" "Pa, jasno - na prednjem ulazu u trbuh. Ovde." Elipsa koju je Flojd nacrtao bila je prevelika za pupak, premda se nalazila na odgovarajuem mestu, ali je on brzo odstranio svaku slinost, dodavi dva niza zuba. "U stvari", dodade on, "sumnjam da bi neko stvarno razvijeno stvorenje uopte imalo zube. Ve ih mi brzo gubimo, a i odve je primitivno traiti energiju na sitnjenje i vakanje tkiva kada ve imamo maine koje taj posao mogu da obave znatno delotvornije." Tog trenutka, potpredsednik neupadljivo odloi pare preprenog hleba premazanog kavijarom koje je do tada u slast grickao.. "Ne", nastavi Flojd neumoljivo; "sva je prilika da e im hrana biti potpuno tena, a ceo aparat za varenje neuporedivo delatniji i vri od naeg primitivnog crevnog sistema."

"Odve sam uasnut da bih upitao", ree potpredsednik Keli, "kako e se razmnoavati, ali mi je ipak malo laknulo kada sam video da ste ih opskrbili sa po dve ruke i noge, kao to je sa nama sluaj." "Pa, sa praktinog ili, ako hoete, inenjerskog stanovita, teko da se ovde neto bitnije moe poboljati. Ako ima mnogo udova, oni poinju da smetaju jedni drugima; pipci nisu odve dobri za poslove koji zahtevaju preciznost, premda mogu da budu koristan dodatak. Izgleda ak da je i pet prstiju najsrenije reenje; mislim da bi ake mogle da budu manje-vie istovetne irom Vaseljene - ako to ve ne bude sluaj ni sa im drugim." "A meni se ini", ree Kaminski, "da momci koji su projektovali ovog prijaka nisu bili ba osobito vidoviti ovde. Kakva je svrha hrane i kiseonika? Puko sagorevanje kojim se proizvodi energija - stopom delotvornosti koja ne premaa nekoliko triavih postotaka. Stvarno razvijena vanzemaljska bia morala bi sasvim drugaije da izgledaju. Dozvoljava?" Uzeo je olovku i hartiju od Flojda i brzim pokretima osenio jajoliko telo, tako da se otvori za vazduh i hranu vie nisu mogli razabrati. Zatim je u visini pasa nacrtao utinicu za elektrinu struju i spojio je dugakim kablom sa utinicom u zidu udaljenom nekoliko stopa. Svi su prasnuli u smeh, sa izuzetkom Kaminskog, koji je samo namignuo. "Kiborg - elektromehaniki organizam. Ali i on je samo prelazni oblik na putu ka viem stupnju - isto elektronskoj inteligenciji, koja vie uopte ne bi imala telo od krvi i mesa. Robot, ako vam to lepe zvui - premda se meni vie dopada naziv autonomni kompjuter." "A kako bi izgledao taj entitet?" upita potpredsednik. Pre no to je Kaminski stigao da odgovori, Vajthed se ponovo domogao hartije i olovke i poeo brzo da crta. "Mogao bi da bude slian jednom od naih sadanjih raunara", ree on. "U protivnom - verovatno bi ovako izgledao." Pruio je papir gospodinu Keliju; crte je prikazivao jednostavan, neukraen tetraedar. "Shvatam - sam MNT-1." "Tano, ser. Moda uopte ne postoje neimari piramida - ve jedino same piramide. Nije iskljueno da su upravo oni ta superinteligencija." "Mislim da bi me to razoaralo", ree potpredsednik. "Ne znam ta oekujete da ete pronai na Jupiteru, ali nadam se da e biti uzbudljivije od ovoga." "Zato? Ba bi to bilo zgodno", umea se gospoa Keli, a onda, neoekivano, poe da se smeje. Nekoliko trenutaka kasnije uspela je da se pribere, premda ne bez napora. "Upravo mi je pala na um jedna luda zamisao", ree ona. "Pretpostavimo da ste u pravu i da oni poalju sa vama svog ambasadora. Moete li da zamislite paradu

koja bi bila prireena u Petoj Aveniji u znak dobrodolice: u velikom kadilaku voze se predsednik i velika, crna piramida?" Potpredsedniku zaigrae uglovi usana i ubrzo mu se celo lice pretvori u osmeh. Nije uputio nikakav komentar, ali svi su se setili pria o njegovim povremenim neslaganjima sa prvim ovekom drave. Bilo je sasvim oigledno da on moe da zamisli tu paradu - kao i to da mu se sama ideja prilino dopala. Bila je to slavna no; ranije, u toku dana, padala je kia, tako da je svee oprano nebo sada bilo neobino tamno. Boumen nikad nije video toliko zvezda nad Vaingtonom; a onda, nedugo posle ponoi, najsjajnija od njih poela je da se uspinje na istoku. "Pogledajte, gospodine potpredsednie", ree on, kada su stali da se oprataju. "Nae odredite - od koga nas deli osam meseci." Svi su zastali u tiini ispunjenoj jedino mislima, sasvim smetnuvi s uma ostale goste, pa ak vie i ne uvi blag muziki fon orkestra za igru koji je jo svirao u kui. Oko njih je stajao usnuli grad, kojim je dominirao reflektorima osvetljen mehur kupole Kapitola. A iznad te utvarno bele polulopte polako se uspinjao Jupiter. 19. MISIJA NA JUPITER Kao i sve drugo u '2001.', i dobri, stari brod 'Otkrie' doiveo je mnogo preobraaja dok nije stekao svoje konano oblije. Oigledno nije mogla da bude posredi konvencionalna letelica na hemijsko gorivo, a izgledalo je gotovo izvesno da misija koju smo imali na umu mora koristiti nuklearnu energiju. Ali na koji nain primeniti ovu energiju? Postojalo je nekoliko mogunosti: elektrini potisak koji koristi estice sa nabojem (takozvani 'jonski pogon'); mlazovi izuzetno vrelog gasa (plazma), kontrolisani putem magnetnih polja; struje vodonika koje bi kuljale kroz ispusne cevi poto bi se zagrejale u nuklearnom reaktoru. Sve ove zamisli ve su ranije isprobane na Zemlji ili prilikom svemirskih letova i za njih se znalo da su operativne. Konana odluka doneta je pre s obzirom na estetiku nego na tehnologiju; eleli smo da 'Otkrie' izgleda neobino, ali i uverljivo, futuristiki, ali ne i fantastino. Na kraju smo se opredelili za plazmeni pogon, premda moram da priznam da smo pribegli jednoj maloj obmani. Sve letelice na nuklearnu energiju moraju da imaju velike zraee povrine da bi se oslobodile suvine toplote koju stvaraju reaktori - ali sa ovim dodacima 'Otkrie' bi izgledalo prilino udno. Kako su, meutim, nai gledaoci ve imali obilje povoda za uenje, nismo eleli da ih opteretimo jo i obavezom da pola filma provedu u neoumici zbog ega svemirski brod ima krila. I tako su radijatori otpali. Jedno vreme smo se nosili milju - na veliku uasnutost, kako je ve pomenuto, osoblja iz umetnikog odeljenja - da pribegnemo nekom potpuno novom pogonskom sistemu. Krajem pedesetih godina, ameriki naunici bili

su zaokupljeni izuavanjem jedne izuzetne zamisli (poznate pod ifrom 'Projekat Orion') koja je teorijski omoguavala da se pravo u svemir lansiraju hiljade tona korisnog tereta uz visok stepen delotvornosti. To je i dalje jedini poznati metod da se uradi ovako neto, ali iz sasvim oiglednih razloga projekat 'Orion' nikada nije isproban u praksi. Posredi je sistem zasnovan na nuklearnim impulsima - svojevrsna atomska verzija 'fau-dva' bombi iz drugog svetskog rata. Stvar je zamiljena tako da male (kilotonske) fisione bombe eksplodiraju, stopom od jedne svakih nekoliko sekundi, u neposrednoj blizini masivne potisne ploe koja bi apsorbovala impuls eksplozije; ak i u svemirskom vakuumu, razorna snaga jedne ovakve mini-bombe dostie dinovske razmere. Ploa bi bila povezana sa svemirskom letelicom posredstvom amortizerskog sistema koji bi nivelisao impulse, tako da bi neustraivi putnici dobili jednoobrazan potisak snage jedne gravitacije - izuzev ako bi sam motor stao da se trese i podrhtava. Iako 'Projekat Ozma' zvui pomalo neverovatno, razraene teorijske studije i neki testovi u kojima je korien konvencionalni eksploziv pokazali su da je on sasvim izvodljiv - kao i da bi bio mnogostruko jeftiniji od bilo kog drugog metoda svemirskog pogona. ak bi mogao biti jevtiniji, po jedinici putnikog sedita, i od konvencionalnog vazdunog prevoza - pod uslovom da se uzimaju u obzir samo letelice od preko milion tona. Ali celu stvar je stavio pod led Ugovor o zabrani vrenja nuklearnih proba; izvesno je da e protei jo prilino vremena pre no to se NASA ili neko drugi budu latili jednog tako zamanog poduhvata, ali je i prijatno znati da sama mogunost postoji, za sluaj da se ikada ukae potreba za lunarnim ekvivalentom berlinskog vazduhoplovnog lifta... Nekako ba u vreme kada smo zapoinjali rad na '2001.' skinuta je zabrana sa nekih dokumenata iz projekta 'Orion' i oni su doli u nae ruke posredstvom naunika ozlojeenih zbog zamrzavanja cele stvari. Oarala nas je zamisao da prikaemo nuklearni impulsni sistem na delu, pa je ak napravljeno i nekoliko radnih modela takvog broda; ali posle nedelju dana Stenli je doao do zakljuka da bi odvajanje od Zemlje stopom od dvadeset atomskih bombi u minutu bilo odve komino. tavie imajui na umu zavretak filma 'Doktor udoljub' - veini ljudi moglo bi da izgleda da se reditelj preterano saiveo sa naslovom sopstvenog ostvarenja i da je stvarno poeo da 'Voli Bombu'. Tako smo odustali od projekta 'Orion', a jedini njegov trag koji je ostao kako u filmu, tako i u knjizi jeste ovaj naziv. Kako su to ve pokazali odlomci iz mog dnevnika, puni neurotinih mesta, bile su nam potrebne dve godine mukotrpnog rada da bismo razvili siejnu liniju dela. Raspolagali smo poetkom i (samo okvirno) krajem; sredinji deo nam se, meutim, nikako nije uklapao. Imao sam ponekad utisak da smo se uhvatili ukotac sa nekom snanom zmijom, nimalo voljnom na saradnju, privrenom za oba kraja.

Neprestano su se menjali imena i broj lanova posade 'Otkria', ali ono to nam je zadalo najvie glavobolja bio je incident do koga je dolo sredinom putovanja, odnosno tana priroda HAL-ove neposlunosti. Znali smo da e poremeena komunikacija predstavljati sr ovog problema (ba kao to je to posredi i sa veinom ostalih problema), te smo stoga eleli da doe do takvog prekida radioveza sa Zemljom koji se ne bi mogao lako otkloniti. Jedan od naina da se ovo postigne bio je da se uini nepokretna glavna usmerivaka antena broda - ili ak da se izgubi. Ispostavilo se da je to prilino teko izvesti, ali kako e odlomci koji slede pokazati, ipak nam je polo za rukom. U njima ete takoe nai, uzgredno pomenut u nekoliko redaka, zametak konanog sukoba izmeu Boumena i HAL-a. Kroz mnotvo preobraaja prole su i Zvezdane Dveri - ta transdimenziona preica kroz prostor i vreme koja vodi u neki drugi svemir. Prvobitno smo je smestili na najunutranjiji Jupiterov mesec; imao sam utisak da bi ovakvoj napravi bilo potrebno gravitaciono polje neke dinovske planete koje bi je ukotvilo. Isto tako, u to vreme jo nismo nemilosrdno poubijali sve astronaute sa izuzetkom jednog, to nam je omoguilo da uputimo preivele u kratkotrajno istraivanje ove nepravilnosti u ustrojstvu kosmosa pre no to se otisnu u nju. Sve ove preliminarne radnje bile su drastino skraene u zavrnoj verziji knjige - a potpuno odstranjene u filmu. Takoe smo se kolebali ozmeu Jupitera i Saturna kao odredine planete 'Otkria'. U romanu smo nali kompromisno reenje, tako to smo iskoristili 'dejstvo prake' Jupiterovog gravitacionog polja da bismo poveali brzinu svemirskom brodu prema Saturnu. Na ovom naelu temelji se i projekat o takozvanoj 'Velikoj Turi', koja bi trebalo da nam omogui da proemo pokraj svih spoljnjih planeta, od Jupitera do Plutona, krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina, svemirskim sondama koje bi bile lansirane pomou ve sada postojeih raketa. Planete e ui u najzgodniji raspored za izvrenje jedne ovakve misije krajem 1976. godine i takvo njihovo ustrojstvo potrajae etiri godine. Ako propustimo ovu priliku, na narednu koja bi bila priblino pogodna morali bismo da ekamo najmanje dva stolea. Ukoliko je, meutim, krajnja stanica Saturn, onda Jupiter moe da bude od pomoi po godinu ili dve tokom svake decenije. Stenli i njegova ekipa zaduena za specijalne efekte proveli su mnogo asova radei na Saturnu, pre no to je odlueno da se pree na Jupiter. Malo e ko porei da Saturn, sa svojim velianstvenim sistemom prstenova, predstavlja najspektakularniju planetu u Sunevom sistemu i meni lino bilo je prilino ao kada smo odustali od njega. Ali to smo pomnije reprodukovali ovaj izuzetan svet, on je izgledao sve manje verovatan. Jedan od razloga to me je toliko privlaio Saturn (u romanesknoj verziji on igra glavnu ulogu) bio je i njegov deveti mesec Japet, jedno od najzagonetnijih tela u Sunevom sistemu; Japet je est puta svetliji na jednom kraju svoje orbite nego na drugom. Posle izuavanja njegovih svetlosnih krivulja, doao sam do zakljuka da on

mora da ima blistavi oval na jednoj polulopti i ovu okolnost sam iskoristio kao dobru pripovedaku osnovu. Bio sam stoga veoma prijatno iznenaen kada su mi doktor Kuk i doktor Frenklin iz astrofizike opservatorije Smitsonovog instituta poslali svoj referat pod naslovom 'Objanjenje svetlosne krivulje Japeta', u kome se nalazila jedna neobina referenca: 'Nae vienje trenutnog stanja Japeta u izvesnoj meri je, premda na sasvim drugaijoj osnovi, anticipirao Klark (1968). Mi se, meutim, ne moemo sloiti sa njegovom tvrdnjom da se u sreditu svetlog podruja nalazi neko neobino, crno zdanje.' U romanu sam koristio naziv 'Japet', a ne 'Iapet', i to je ponegde izazvalo nedoumice (Deri Ejdel se ak pitao da li je, moda, posredi neka igra rei). Tek nedavno sam ustanovio zbog ega sam izabrao prvu, a ne drugu mogunost; to nesumnjivo ide na duu mom starom prijatelju Viliju Liju. U svojoj divnoj knjizi pod naslovom 'Osvajanje svemira', koju je napisao u tandemu sa ezlijem Bounstelom 1949. godine, on iskljuivo koristi 'J' kao poetno slovo. Pretpostavljam da je ovde posredi nemaka transkripcija grkog; na alost, nisam vie u prilici da zatraim pouzdano objanjenje od Vilija. Poto je vie od etrdeset godina popularisao putovanje svemirom, preminuo je na samo mesec dana pre leta 'Apola 11'. Na tamnoj strani Meseca, izmeu Vinerovog i fon Nojmanovog kratera, nalazi se jedan koji sada nosi njegovo ime. U petnaest poglavlja koja slede - od dvadesetog do trideset etvrtog - obraene su alternativne verzije incidenta, priroda Zvezdanih Dveri i naini ulaska u njih. Kako je obino dugo potrebno da bi se uvidelo oigledno, preturili smo preko glave itavo more tekoa da bismo spasli neke od Boumenovih kolega, pa ak i da bismo uveli ceo svemirski brod, sa njegovom delimino desetkovanom posadom, u svemir koji se pruao sa druge strane Zvezdanih Dveri. Ne mogu da se setim koliko smo dana i nedelja straili pre nego to nam je postalo jasno da jedino Boumen treba da preivi. Morali smo mnogo ranije da uoimo mig koji nam je uputio Melvil; na poetku svog kratkog 'Epiloga' on navodi jedan stih iz 'Knjige o Jovu': 'I samo ja jedini utekoh da vam ovo kaem'. 20. PLATA ASTRONAUTA est lanova posade krenulo je sa Zemlje u najveoj moguoj tajnosti, odvojenim i nenajavljenim letovima - kako sa kosmodroma Bajkonur, tako i iz svemirske luke Kenedi. Svi su se prethodno oprostili sa roacima i prijateljima, a bilo je dato i mnotvo intervjua. Nisu eleli nikakav publicitet za vreme poslednjih trenutaka na Zemlji i veini je polo za rukom da to izbegne. Do trenutka zvaninog lansiranja bilo je preostalo jo itavih nedelju dana. Ovo pozamano razdoblje i te kako je bilo potrebno da bi se privikli da rade i ive na

'Otkriu' u stvarnim uslovima koji e vladati tokom misije - i koji se nikada nisu sasvim mogli oponaati na Zemlji. 'Orbitalno saivljavanje' moglo se izvesti bezbedno i u pravoj svetlosti, pri emu je Svemirska stanica jedan, koja je lebdela na udaljenosti od samo nekoliko milja, bila stalno pripravna da u sluaju iznenadne potrebe pritekne u pomo. Dodatna nedelja dana pre poletanja bila je znaajna i iz medicinskih razloga. Sutinu stvari izrazio je doktor Pul, jezgrovito i jasno: 'Ovo e nam omoguiti da meusobno izmenjamo klice.' Brod e se nalaziti pod strogim karantinom; putnici nee moi da se zaraze nikakvom boleu spolja, a ako se dogodi da steknu nekakve alergije jedni na druge, jo je bilo vremena da se to ispravi. Postojalo je mnotvo malih problema, ali zato ne i velikih - odnosno, bar ne tehnike prirode. Pa ipak, Boumena je jedna krajnje besmislena birokratska zavrzlama prilino odvratila od daleko vanijih stvari. Jo od ranih faza pripremanja misije, finansijska nadoknada za astronaute neprestano je predstavljala sporni momenat. Svi su se naelno slagali da bi oni trebalo da budu dobro plaeni - ali bilo je prilino oprenih miljenja o tome ta se konkretno podrazumeva pod tim 'dobro'. Posle dugotrajnog natezanja, zbog koga su bili izlagani kritici kako Svemirska agencija tako i sami astronauti, konano se dolo do sporazuma koji je zadovoljio obe strane. U ovoj misiji, iji je svaki lan, sa izuzetkom doktora Pula, bio astronaut prve klase, odlueno je da startna osnova ostane na standardnoj visini za ovaj in odnosno 34.945 dolara godinje po osobi. Prema posebnom ugovoru sa Federalnom agencijom za zdravstveno osiguranje, koja se nekako uplela u celu stvar, plata doktora Pula izjednaena je sa primanjima njegovih kolega - pa ih je ak i premaila, iz razloga koje niko nije ni pokuavao da shvati, dostigavi sumu od 35.105 dolara. Meutim - i upravo su tu otpoele sve nevolje - ovo je bila samo startna osnova. Za ovakvu misiju predvien je i letaki dodatak u iznosu od 25.000 dolara godinje, ba kao i pozamana svota koja bi se isplatila prilikom povratka, odnosno poseban fond za lanove porodica astronauta u sluaju njihove smrti ili trajne onesposobljenosti za rad. Boumen je upravo potpisivao platni ugovor u Upravnom uredu Svemirske stanice jedan, kada je sasvim sluajno primetio da letaki dodatak nee poeti da tee sve do trenutka ulaska na putanju prema Jupiteru. Sporna svota iznosila je samo pet stotina dolara po oveku, ali Boumen je bio sasvim siguran da je na ranijim misijama isplaivan puni dodatak poev od trenutka ukrcavanja na Zemljinoj orbiti, kada bi se svi lanovi posade stavili pod kapetanovu komandu, a brod postao operativan u svim pogledima - premda sam let jo nije poeo. I tako je on poslao na Zemlju hitan memorandum, traei da se ova misija usaglasi po pravima sa prethodnim. Postoji jedan tip graanskog namesnika (sreom, ne tako est kao to to kritiari ponekad ele da predstave) koji uvek odbija da prizna poinjenu greku.

Dogodilo se da Boumen dobije za sagovornika upravo takvu osobu. Ona nije htela da odstupi ni za korak, ali se ni Boumen nije dao. I tako je ispalo da je uporedo sa preuzimanjem komande nad brodom 'Otkrie', vrednim vie milijardi dolara, on vodio sve uniju raspravu sa jednim anonimnim vaingtonskim birokratom oko triavih pet stotina dolara dodatka. Oni su i dalje obasipali jedan drugoga radiomemorandumima kada je putovanje otpoelo. 21. 'OTKRIE' Posmatrai, kamermani i komentatori na Svemirskoj stanici jedan uopte nisu imali utisak da se brod stvarno kree. Razume se, ovde nije bilo ni pomena o grmljavini i silini kao prilikom poletanja sa Zemlje; jedini znak ubrzanja prilikom izlaska 'Otkria' iz parkirne orbite bio je nesnosan plavobeli sjaj plazminih mlaznjaka iz kojih su ikljale struje jonizovanog gasa brzinom od vie stotina milja u sekundi. ak je i na brodu jedini zvuk koji su stvarale pogonske jedinice bilo slabano i udaljeno pitanje, dok je potisak bio tako nizak da teina praktino nije postojala. On e ostati nepromenjen jo mnogo asova, sve dok iz mlaznjaka bude kuljala zvezdana tvar, vrelija od samog lica Sunca. Kada se njihovo dejstvo bude okonalo, 'Otkrie' e hrliti ka zvezdama brzinom od gotovo trideset milja u sekundi. Boumen i Kaminski - koji je imao ulogu kopilota - nisu bili optereeni sloenim zadacima; njihova jedina dunost bila je da nadgledaju sve sisteme i da preuzmu na sebe donoenje odluka ako iskrsne neka situacija koja bi stajala izvan iskustva ili programa kompjutera. Ali pod normalnim uslovima 'Atena' je radila besprekorno, merei sve veu brzinu broda i proveravajui je iz sekunde u sekundu preko radara stacioniranih na Zemlji. S vremena na vreme, preduzela bi siune korekcije, potpuno neprimetne za lanove posade, koje bi drale 'Otkrie' na unapred proraunatoj putanji. Manje od jednog asa posle polaska, obavestila je o bezbednom dostizanju prvog miljokaza na putu. Ova informacija bila je prevashodno namenjena kontroli misije na Zemlji, budui da ju je posada neposredno mogla proitati na instrumentima; pa ipak, hladan sopran kojim je bilo izreeno obavetenje ispunio ih je mnogim protivurenim oseanjima: "Upravo smo dostigli drugu kosmiku brzinu. Ponavljam: upravo smo dostigli drugu kosmiku brzinu." To je znailo da je ve negde iza njih ostalo ono to je nekad predstavljalo krajnju metu raketnog inenjeringa. Ma ta da se sad dogodi, Zemlja vie nikada nee moi da ih vrati natrag. ak i kada bi naredne sekunde ostali potpuno lieni energije, i dalje bi uivali slobodu svemira, poevi zauvek da krue oko Sunca na nezavisnoj planetnoj orbiti. Pred njima su leali jo mnogi asovi ubrzanja, ali ovo je bila psiholoka prekretnica. Iako je oblacima zaodenut globus Zemlje jo ispunjavao nebo, matina

planeta ve ih je izgubila. Snaga gravitacije kojom ih je privlaila sada je jedino mogla da im smanji brzinu; ali vie nije bila kadra da je potpuno obustavi, niti da promeni smer kretanja letelice. Nijedan ovek, ma koliko puta boravio u svemiru, nije mogao da ostane ravnoduan prema ovom trenutku. Oseanja su mu, dodue, zavisila i od onoga to je ostavio za sobom; za veinu, to je bio as neizrecive tuge, slino poslednjem pogledu na dom moreplovca koji zna da se nikada nee vratiti. Ovo je, meutim, bio odlazak koji ljudi nikada nisu iskusili pre poslednjeg pokolenja - znatno konaniji odlazak sa sveta od svih ranijih umiranja, budui da Zemlja vie nije mogla da se domogne ak ni njegovih kostiju. Ubrzo potom, prva rezervoarska jedinica bila je odbaena. Ubrzanje je palo na nulu kada su poslednje dragocene kapi goriva iscurile iz tankova i 'Otkrie' je stalo da nepomino lebdi spram zvezda. Zatim su na scenu stupila specijalna eksplozivna punjenja i u asu kada su male, kompaktne rakete razdvojile dva stepena osetio se blagi trzaj. Bilo je neobino videti jo jedno delo ovekovih ruku kako lebdi u svemiru, tamo gde su se do pre samo jedan trenutak nalazili jedino Zemlja Sunce i zvezde. Kada su mlaznjaci ponovo poeli da stvaraju potisak, odbaeni rezervoar polako je stao da zaostaje; sticao se utisak kao da pada natrag na Zemlju, ali to je, razume se, bio samo privid. Iskorieni deo postao je sada Sunev satelit bez ikakvih izgleda da se vrati na svet na kome je napravljen. Tri asa kasnije, prvi put u istoriji planiranih letova, 'Otkrie' je dostiglo drugi miljokaz. "Upravo smo premaili treu kosmiku brzinu", oglasi se ponovo 'Atena'. "Ponavljam: upravo smo premaili treu kosmiku brzinu." Sedei za svojim kontrolnim pultovima, Boumen i Kaminski izmenjae poglede u kojima se oitovala meavina ponosa i strahopotovanja. Sada vie nisu umakli samo Zemlji, ve su se oslobodili i Sunevih stega. Izuzev ako hotimice ne uspore, sada su bili u stanju da projedre pored svih planeta - postepeno gubei brzinu, ali i ne vraajui se vie u Sunev sistem. Kroz nekoliko godina proli bi tako Plutonovu orbitu i nastavili dalje, polako ali neumitno, u pravcu zvezda. Moglo je da protekne i milion godina dok ne bi stigli do najblieg sunca, ali je sam dolazak tamo sada bio zajemen. No, brzina je i dalje rasla, iz minuta u minut, tokom osam punih asova blagog ubrzanja. Zemja je sada postala blistavi, smanjeni srp, udaljen tri stotine hiljada milja u pravcu Sunca; iako ih je od nje, u astronomskim razmerama, delio samo jedan korak, ona je ve izgledala dalja od Jupitera. Za posadu 'Otkria', Zemlja je sada predstavljala deo prolosti i oni joj se moda nikada nee vratiti. Nasuprot tome, budunost je pripadala Jupiteru - i nita, sa izuzetkom neverovatno malih izgleda za direktan sudar sa nekim velikim meteorom ili asteroidom, nije ih moglo spreiti da

stignu do njega. Jer brod je upravo, zadivljujuom tanou, ulazio na konanu putanju ka dalekom odreditu. "Jedan minut od ulaska" ree 'Atena'. "Iskljuenje glavnog pogona kroz deset sekundi." Daleko i jedva ujno itanje mlaznjaka utonulo je u tiinu. Sa njegovim prestankom takoe je iezao poslednji oseaj teine, osim povremenih avetinjskih trzaja i cimaja kada bi niskoenergetski pomoni mlaznjaci vrili beskrajno siuna podeavanja orbite. I ovaj postupak brzo je bio obavljen, a onda je 'Atena' objavila: "Nalazimo se na putanji za Jupiter. Proraunato vreme putovanja dve stotine devetnaest dana i pet asova." 22. DUGI SAN Sunce je svakoga dana bilo udaljenije za po dva miliona milja, a Zemlja je postala tek najsvetlija meu zvezdama. 'Otkrie' je nezadrivo hrlilo u no; pogonske jedinice bile su mu iskljuene, ali su zato svi ostali sistemi dejstvovali punom snagom. Ovo je predstavljalo zavrno razdoblje saivljavanja, kada su lanovi posade sticali umea i vetine koji se nisu mogli nauiti na Zemlji, pa ak ni na slobodnoj orbiti. Meusobno su proveravali sposobnosti, prouavali ono to je bilo poznato ili se pretpostavljalo o jo dalekom odreditu i uvebavali pozornost na lanim uzbunama. Postojale su dve nesree koje su izazivale najveu bojazan: poar i meteoriti. ak i vie od broda koji plovi morem, svemirski brod bio je podloan plamenoj stihiji. Na njemu su se nalazila ogromna skladita usredsreene energije - hemijske, mehanike, elektrine, nuklearne - od kojih je svaka mogla nekontrolisano da se razmahne. Svakog drugog dana, u neoekivana vremena, Boumen bi naloio vebu gaenja poara, a sve naprave za registrovanje poveanja toplote podvrgavane su proveri gotovo fanatinom pomnou. to se meteorita tie, jedino se moglo nadati najboljem i pouzdati u statistiku. Bilo je neizvodljivo ostvariti potpunu bezbednost; svakoga dana, brod je bombardovan mnogim hiljadama estica praine, ali je velika veina njih bila toliko siuna da se trag koji su ostavljale na spoljnjom omotau broda mogao videti jedino kroz mikroskop. Ono malo projektila koji bi uspeli da probiju prvi oklop zaustavio bi unutranji omota. Kada bi se sve odigralo potpuno u saglasnosti sa planom, ne bi bilo nikakve potrebe da ijedan lan posade ostane izvan hibernakuluma sve do dolaska u blizinu Jupitera; 'Atena' je mogla potpuno sama da vodi brod. Na putovanju dugom sedam meseci, meutim, bilo je razlono oekivati da se dogodi neto nepredvieno; stoga je i doneta odluka da jedan ovek uvek bude deuran za sluaj da se pojavi neto izvan programa.

Ali svakom oveku, ma koliko on inae bio pribran i uravnoteen, bila je potrebna potpora, bar u onoj meri u kojoj i 'Ateni'. U protivnom, oseaj izdvojenosti mogao je da ga potpuno nadvlada i on bi onda neumitno zakoraio u carstvo neljudskih zastranjivanja koja su, u ranim danima astronautike, bila uzronik mnogih nesrea. Psiholozima se nije dopadao izraz 'prekid' zato to je pobuivao primisao na neto naglo, iznenadno; ali ovaj naziv se odomaio. Prvi ljudi koji su balonima leteli na velikim visinama i pionirski istraivai podvodnog sveta iskusili su ovu pojavu jo pedesetih godina dvadesetog stolea. Bio je to oseaj udaljenosti i potpune odvojenosti od svakodnevnog ivota, koji uopte nije delovao neprijatno; naprotiv, izazivao je veliku razdraganost - i upravo se u tome ogledala njegova najvea opasnost; u krajnjim sluajevima, naime, ovo uvstvo stvaralo je privid svemoi. Zabeleeno je da su ronioci izranjali iz dubokih podmorskih baza bez opreme za podvodno disanje; astronauti su olako prenebregavali jasna upozorenja instrumenata. Nekima je uspelo da izbegnu posledice svoje brzopletosti i nehajnosti, ali veina je stradala. Uzrok 'prekida' obino je bilo ogranienje ulnih podsticaja; lien normalnog pritoka poruka sa svih ulaznih senzora, uvek delatan mozak poeo bi da gradi svoj svet, koji se samo retko kad poklapao sa stvarima. Lek za ovu boljku bio je jednostavan; ako se ovek udubi u obavljanje dodeljenih mu zadataka i ako se nalazi u stalnom optenju sa svojim kolegama, opasnosti gotovo da i nije bilo. I tako je odlueno da Boumen dobije zamenika; izbor je, bez mnogo dvoumljenja, pao na Pitera. Vajthed je ponekad nazivao samoga sebe 'inenjer kome je dodeljena uloga Katice za sve'. Druga omiljena Vajthedova deviza bila je da svaki problem ima tehniko reenje - tako da je jedino potrebno izabrati najbolje. Njegov genije za opravljanje kvarova na raznim napravama po svoj prilici je predstavljao samo drugi vid njegove prebujne mate, budui da je posedovao sposobnost da se poistoveti sa uzjogunjenim i pokvarenim ureajima i mainerijama. Bilo je ak i ukanja da on raspolae paranormalnim moima, jer kad god veini inenjera ne bi preostalo nita drugo do da utnu crne kutije oko kojih su se petljali, bilo bi dovoljno da ih on samo pogleda. Desetog dana putovanja, kada se konano zadovoljio besprekornim radom broda, Boumen je sazvao poslednji sastanak posade. Svako ko bi pogledao estoricu ljudi okupljenih na komandnom mostu smesta bi ih podelio u dve kategorije. Boumen i Vajthed bili su u izvrsnoj fizikoj kondiciji, dok su ostala etvorica izgledala jedro i punako. Postojalo je itavo mnotvo viceva o osuenicima na smrt koji su kao poslednju elju naruivali preobilne doruke i stoci koja se tovi za klanje. Ali reim ishrane koji se zasnivao na jakoj i visokokalorinoj hrani predstavljao je veoma vanu pripremu za dug san; izvesna koliina zaliha bila je neophodna ak i pri

niskom nivou metabolizma hibernacije. Kada se budu probudili kroz neto vie od pola godine, veina naslaga sala e nestati. Isto e biti i sa Zemljom - ovom blistavom zvezdom koja sada preovlauje nebom. Naredni put kada etvorica spavaa budu otvorila oi, njihova matina planeta bie nevidljiva u sjaju Sunca, dok e Jupiter postati gospodar nebeskog svoda. Trenutak opratanja bio je svean; niko nije bio raspoloen da pravi uobiajene poalice, poto su svi znali da se moda vie nikada nee sresti. tavie, lanovi posade koji su bili odreeni za hibernaciju - premda su i ranije podvrgavani ovom postupku i potpuno shvatali njegovu neophodnost - nisu ba bili radi da pou u zaleeno izgnanstvo. Svaki od njih bez premiljanja bi se menjao sa Boumenom ili Vajthedom. "Ovo je za dokumentaciju", ree Boumen, pomalo izvetaeno, posmatrajui krajikom oka televizijsku kameru koja je snimala Komandni centar i neprestano izvetavala Zemlju o situaciji na brodu. S obzirom na to da je 'Otkrie' jo bilo srazmerno blizu matinom svetu, televizijski ureaji i dalje su radili na nivou realnog vremena; kada brod, meutim, bude odmakao na putu prema Jupiteru, slae se samo po jedna slika u sekundi - ali i to je bilo sasvim dovoljno za potrebe nadgledanja. "Obavljene su sve propisane provere i kontrole; nije bilo nikakvih neoekivanih problema. Ovo je deseti dan putovanja - vreme predvieno za poetak hibernacije. Smatram da moemo da nastavimo prema programu. Ako neko ima kakvu primedbu, molim vas da to sada iznesete." Usledila je prilino napeta tiina. Svako je ekao da neko drugi prvi progovori, ali niko to nije uinio. Takoe niko nije opazio da doktor Pul, koji je imao posebna tajna uputstva, pomno posmatra kako Boumena tako i Vajtheda, pokuavajui da utvrdi bilo kakav znak uznemirenosti. Ali sa zadovoljstvom je ustanovio da nema ni traga od toga. "Vrlo dobro", nastavi Boumen. "Svi znate ta treba da inite. im budete spremni, molim vas, pozovite doktora." Sve je to zvualo veoma utogljeno, bezlino i zvanino, ali ona druga, privatna opratanja odigrae se daleko od pogleda televizijske kamere. Jedan za drugim, Kimbol, Hanter, Kaminski i Pul povukli su se u svoje kabine u centrifugi da obave poslednje pripreme. Zatim je svako vodio privatan razgovor putem radio-veze sa Zemljom i to je bio jedini put tokom putovanja da su brodski ureaji za snimanje iskljueni - kako bi se obezbedila neophodna diskrecija. Za veinu njih, ovo je bilo iskuenje koje bi rado izbegli, tako da im je u potaji bilo milo to ne postoji neposredna komunikacija. Normalan razgovor sa Zemljom ve je postao neizvodljiv, zato to se dvosmerna radio-veza odigravala sa dva minuta zakanjenja. Neposredno pred polazak u hibernakulume, Pul je jo jednom podvrgao pregledu ljude sa kojima e se uskoro otisnuti na dugi poinak. Zatim je bilo jo

taman toliko vremena da Boumen svakom ponaosob izdeklamuje posebnu verziju u osnovi iste utene ale za rastanak: 'Tako ti je to kad ovek ima sree! Pit i ja emo da dirinimo ovde sedam meseci, dok ete vi da se dokono izleavate.' Ubrzo su poele da pulsiraju elektro-narkotike struje i operativna posada 'Otkria' stala je da se smanjuje na pet lanova... etiri... tri... "Gotovo", ree Pul. "Spavaju kao novoroenad." Pogledao je Boumena uz ozbiljan, zamiljen izraz lica; bili su nasamo, poto se Vajthed nalazio za kontrolnim pultom. "Kako se osea?" upita. "Pomalo umorno, ali milo mi je to je sve ilo tako glatko. Ne brini za nas, Kele. im se dogodi da malo poseemo prst ili ako nas obuzme neka zebnja, odmah emo te probuditi." Pul se nasmeja. "Navodi me da se oseam kao starinski doktor sa sela, koji se pita da li e mu telefon dopustiti da spokojno provede no. U redu - na posao sad." Boumen je namestio biosenzorne kaieve oko Pulovih grudi i desne ruke, paljivo proverio pojaseve za glavu i ubrizgao mu potkonu injekciju pod visokim pritiskom. Zauo se kratak pisak dok je droga lagano ulazila u Pulov krvotok. "Lepo sanjaj, doktore", ree Boumen. "Vidimo se", uzvrati Pul, a zatim poe da broji: "Jedan... dva... tri..." - ali dalje nije stigao. Boumen je za trenutak stajao i posmatrao svog zaspalog prijatelja, oseajui pomalo zavist zbog osloboenosti od odgovornosti koju je ovaj uivao. A zatim, uz potpuno suvinu opreznost da ne die buku, on se udalji na vrhovima prstiju i pridrui se Vajthedu na komandnom mostu. Zatekao je svog zamenika kako, uopte ne krijui opinjenost, posmatra etiri mala panela na situacionoj video-tabli koja su nosila natpise: KAMINSKI, KIMBOL, PUL, HANTER. Na svakome se videlo malo sazvee svetlih zelenih takica koje su pokazivale da je sve u redu. Isto tako, uz svaki panel stajao je mini-ekran preko koga su se veoma sporo etale tri linije; njihov protok delovao je veoma hipnotiki, tako da je Boumen tek s naporom odvratio pogled. Prva linija prikazivala je disanje, druga puls, a trea EEG. Ali paneli sa natpisima BOUMEN i VAJTHED bili su prazni i beivotni. Njihovo vreme doi e tek kroz godinu dana, s druge strane Jupiterove orbite. 23. BEGUNAC Za Boumena je prvi nagovetaj predstojee nevolje bio tihi glas koji je rekao preko otvorene radio-veze: "Dejve - imam problema sa upravljaem." Vajthed je ostavio utisak oneraspoloene, ali nipoto i uznemirene osobe. Pre no to je stigao da odgovori, Boumen je ugledao kako kapsula izranja iz senke broda, na samo dvadeset stopa ispod glavnog osmatrakog prostora. Bila je pod punim gasom, kreui se priblino u pravcu pruanja putanje 'Otkria'.

"U emu je stvar?" upita on. Nekoliko sekundi nije bilo nikakvog odgovora; kada se Vajthed konano oglasio, udaljenost kapsule ve se poveala na sto stopa. "Papuica za gas se zaglavila na najviem stepenu", ree on sasvim pribrano. "Malo u se odmai pre no to bilo ta preduzmem." To je bilo razborito; odbegloj kapsuli bilo je potrebno poprilino manevarskog prostora. Osim toga, situacija jo nije postala zabrinjavajua; Boumen je bio sasvim siguran da e Vajthed uskoro otkloniti kvar, kao to se ranije uvek dogaalo. Sekunde su polako promicale; kapsula je i dalje poveavala brzinu - i ve se nalazila na tolikoj udaljenosti da se veoma teko mogla razabrati. Iako bi Vajthed bez potekoa mogao da se vrati na matini brod i sa razdaljine od mnogo milja, bolje je bilo previe ne oklevati, poto e mu glavni pogon, ukljuen na najjau snagu, isprazniti rezervoare za gorivo kroz svega nekoliko minuta. Kapsula je sada predstavljala siunu taku, ija se udaljenost nije mogla od oka proceniti. Boumen je zato usmerio prema njoj navigacioni radar i sa iznenaenjem ustanovio da razdaljina iznosi svega dve milje. Ovu povoljnu okolnost bacila je, meutim, u zasenak injenica da se kapsula ve kretala brzinom od sto devedeset milja na as. "Pitere!" viknu Boumen. "Za ime sveta, ta se dogaa? Zar ne moe nita da preduzme?" Prvi put, u Vajthedovom glasu osetio se prizvuk uznemirenosti. "Kontrole ne reaguju", ree on. "Vadim glavni osigura da prekinem dovod elektrine energije. Javiu ti se kad zavrim." Sekundu kasnije, radio mu je zamukao. Dok je ekao, Boumen je potraio kapsulu teleskopom i prilino brzo je naao. Neto mu se skupilo u grlu kada je ugledao kako se magliast oblak sjaji na izduvnim cevima rakete, poto je to bio znak da kapsula i dalje poveava brzinu. Gotovo istog asa javio se Vajthed. "Ne vredi", ree odseno. "Pokuau da je okrenem pomonim pogonom." Bio je to zapetljan manevar, ali i jedini pravi potez u ovom trenutku. ak i ako nije mogao da iskljui glavni pogon, i dalje je bio u stanju da okrene kapsulu, tako da je dovede u suprotan smer od onoga kojim je do sada nekontrolisano ubrzavala. To bi moglo na kraju da zaustavi begunca, a zatim i da ga polako vrati natrag. Napet i bled, proet uasnim oseanjem bespomonosti, Boumen je netremice zurio kroz teleskop. U njegovom vidnom polju izgledalo je da se kapsula nalazi na udaljenosti od svega nekoliko stopa, tako da je mogao da razabere svaku pojedinost njenog sklopa. A onda, na njegovo veliko olakanje, pojavie se kratki mlazevi na ispusnim cevima za kontrolu kapsule i ona poe polako da se okree oko svoje ose. Izdajniki glavni pogon iezao je sa vidika, i dalje radei punom parom; pred Boumenovim oima najpre se ukazala bona strana male letelice - a zatim i prednji osmatraki prozor u kome se videla prilika njegovog prijatelja u sedeem poloaju.

Da nije bilo sjaja koji je stvarala odraena Suneva svetlost na providnim panelima, ak bi mogao da razazna i Vajthedov izraz lica. "Uspelo ti je!" viknu on. "Hvala Bogu!" Kapsula se jo udaljavala brzinom od preko dve stotine kilometara na as - ali ova se sada smanjivala, a ne poveavala, poto je ispusni mlaz poeo da igra ulogu konice. "Izgeda da je tako", uzvrati Vajthed glasom koji je odavao ogromno olakanje. "Znao sam da me 'Beti' nee izneveriti, ako postupam sa njom kako treba." Premda se inilo nesravnjivo due, proteklo je manje od jednog minuta pre no to je Boumenu polo za rukom da ustanovi, ak i bez pomoi radara, da se Vajthed vraa. Kapsula je poela da se iri u vidnom polju teleskopa - najpre polako, zatim brzo, a onda veoma brzo. "Jo ne mogu da smanjim ovaj vraji gas", ree Vajthed. "ao mi je to u da straim sve gorivo, ali bojim se da u morati da se etkam napred-nazad, sve dok ne utroim celu zalihu." Boumenu je izgledalo da kapsula sada hita pravo prema brodu; preli su, dakle, sa loega na gore. Na mesto bojazni da e izgubiti Vajtheda dola je sada jedna jo ozbiljnija opasnost. "Pazi na putanju", ree on zabrinuto. "Mislim da si na kursu koji vodi u direktan sudar." "Znam", ree Vajthed gotovo bez daha. "Pokuavam da je ponovo okrenem." Ali nije bilo vremena za to. Za trenutak je izgledalo da e kapsula udariti pravo u osmatrake prozore Komandnog mosta. Ali onda, doslovce u poslednjem trenu, boni mlaznjaci su proradili i odbegla letelica je skliznula iznad zakrivljenog omotaa broda, nestavi iz Boumenovog vidnog polja. "Izvini zbog ovoga", ree Vajthed. "Proi u malo dalje sledei..." Zvuk lomljave dopro je istovremeno preko radija i kroz sam sklop broda. Boumen je poskoio sa sedita, oekujui da se svakog asa oglasi alarmni signal i sistem koji upozorava na oteenje. Ali nije bilo ni jednog ni drugog. Mora da su se brod i kapsula samo okrznuli - tako da nije dolo ni do kakve havarije. Odnosno, bar ne na 'Otkriu', ali ta je sa kapsulom? "Pitere!" pozva on. "Jesi li dobro? uje li me?" Nije bilo nikakvog odgovora. Boumen je okrenuo pojaalo na radiju do kraja i stao pomno da slua. Veza je i dalje bila otvorena, ali to nita nije dokazivalo. Nadao se da e uti zvuk Vajthedovog disanja, ak i ako se ovaj nalazi u nesvesnom stanju usled nekog udara. Razume se, ukoliko se kapsula rasprsla, onda nije moglo biti nikakvog disanja - niti bilo kakvog zvuka, osim priguene rike mlaznog pogona, iji je odjek uvek istom jainom dopirao kroz metalnu konstrukciju begunca. Pritajeno urlanje i dalje se moglo razabrati preko radija, ali nije postojalo nita vie. Boumen je pozvao jo jednom, pa jo jednom; od Vajtheda nije bilo ni glasa.

Istovremeno je brzo poeo da prelee pogledom preko monitora retrovizorskih kamera i najednom je ugledao kapsulu na udaljenosti od nekoliko stotina jardi. Na njegovo olakanje, izgledala je neoteena - premda je i dalje bila pri punom gasu. Bez obzira na to da li je bio mrtav ili iv, Vajthed se jo nalazio u kapsuli koja se neumoljivo udaljavala od broda; nije, meutim, postojalo ba nita to je on mogao da preduzme s tim u vezi. "Pitere!" zavapi Boumen. "Pitere, uje li me?" Odgovora nije bilo - ve samo ona zaluujua grmljavina mlaznjaka. Izgledalo je kao da veno traje - ali se onda, iznenada, okonala. Kapsula je konano iscrpla sve zalihe goriva. Jo jednom, Boumen je nauljio ui, ne bi li razabrao zvuk disanja kroz fon priguenog pucketanja otvorene veze. Mikrofon se nalazio na udaljenosti od samo nekoliko ina od Vajthedovih usta; ako je u svemirskoj kapsuli i dalje bilo vazduha, trebalo bi neto da uje... To se dogodilo i uz uzdah olakanja on sam poe ponovo da die. Najpre se oglasilo neko prigueno praskanje, zatim nerazgovetno mrmljanje, kao kada pijanac govori u snu, da bi posle svega usledila jedna kratka, ali sona psovka; Vajthed je ponovo doao k svesti. "Zdravo, Dejve", ree on, pre no to je Boumen stigao da ga prvi pozove. "Dobro mi je sad... proao sam samo sa vorugom na elu... sve ostalo je na svom mestu. Daj mi poloaj kapsule." Brzi pogled na radar kazao je Boumenu da je razdaljina izmeu broda i kapsule jo ispod pet milja. Bila je to krajnje triava udaljenost - ali nevolja se ogledala u tome to se veoma brzo poveavala. Jer bez obzira na razdoblje koenja, kapsula je sada beala od 'Otkria' brzinom od itavih tri stotine ezdeset milja na sat. Ovo je znailo da joj udaljenost svakog minuta raste za est milja - i tako neprestano, iz asa u as, iz dana u dan. Znatno ranije, meutim, ova okolnost prestae da bude od bilo kakvog praktinog znaaja za Pitera Vajtheda. Boumen je kratko izvestio o injenicama, a potom brzo upitao: "Kolike su ti rezerve kiseonika, Pite?" "Oko... pet asova." "Samo pet!" "Da. Posao je bio takav da sam mislio da e mi biti dovoljna samo jedna boca." Boumen nije izgovorio ono to mu je sinulo u svesti, ali bio je siguran da je i sam Vajthed ve doao do toga. Bez obzira na to koliko se kiseonika trenutno nalazilo u kapsuli, to je sada bilo svejedno. Nekoliko sekundi preko otvorene radio veze nita se nije ulo; konano, prvi je progovorio Vajthed, glasom u kome se oseala potitenost: "Pa, izgleda da je gotovo, Dejve."

"Vraga gotovo! Smesta kreem u poteru za tobom. Dri se." Pre no to je Vajthed odgovorio, usledila je nova pauza: "Ne moe to da uradi... nema dovoljno vremena. Uostalom, zna i sam da ne sme da napusti brod." "I te kako smem; o njemu moe da se stara i 'Atena'. Evo me odmah." "Ne zavaravaj nas obojicu. Reci mi, koliki je vektor brzine?" "Pet stotina trideset stopa u sekundi." "Daj taj podatak 'Ateni' na obradu, ako hoe. Ja ve znam odgovor." Duboko u srcu, znao ga je i Boumen. Ako se izloi riziku da napusti brod i etvoricu usnulih sadruga, na kraju bi stigao Vajtheda. Ali onda bi se obojica nalazila nekoliko stotina milja od 'Otkria' - i dalje se udaljujui od matinog broda pogubnom brzinom od pet stotina trideset stopa u sekundi. Spasilaka kapsula morala bi najpre da obustavi tu brzinu, a tek onda da zapone povratak. Uz tovar koji bi onda imala na grbai, nikada ne bi uspela da stigne u polaznu luku. Pa ipak, Boumen je ubacio podatke u 'Atenu'. Odgovor je usledio istog trenutka: NEMOGUE. Samo za trenutak, pre no to su mu godine obuke povratile pribranost, osetio je kako ga je obuzeo slepi bes i poeleo da je tresne pesnicom o hladne ekranske panele kompjutera. Ali to ne bi pomoglo ni Vajthedu ni njemu. Bilo je nemogue raspravljati se sa zakonima matematike, a glupo ljutiti se na njih. Ako ovek ve izabere da ivi po neumitnim jednainama koje odreuje samo ustrojstvo Vaseljene, onda, kada za to kucne as, po njima mora i da umre. Pa ipak, Boumen je i dalje odbijao da prizna poraz; ljudi ne potpisuju kapitulaciju tako lako. Pala mu je na um Vajthedova omiljena deviza: 'Svaki problem ima tehniko reenje.' To mora da je i sa ovom nevoljom - samo ga treba pronai. Cela situacija bila je krajnje besmislena, krajnje ironina. Nalazio se u brodu kadrom da prevali pola milijarde milja svemirskog bespua i da pri tom putuje brzinom od mnogo hiljada milja na as - ali ipak nije mogao da pritekne u pomo prijatelju koji je lagano odlazio u sopstvenu smrt na udaljenosti od pukih desetak milja. Ako se bude vratio na Zemlju, zar e neko ikada moi da razume uasnu dvoumicu sa kojom je bio suoen? Doivotno e ga proganjati isto, neizgovoreno pitanje: 'Ali neto si sigurno mogao da preduzme?' Ovo, meutim, nije bila televizijska 'spejs-opera', u kojoj glavni junak uvek u poslednji as vadi iz eira spasonosan odgovor. Za ovaj problem naprosto nije bilo reenja. "Dejve", zau se iznenada iz zvunika. "Moe li brod da uini neto?" Iako Vajthed nije bio strunjak za pogonske sisteme, ipak je morao da zna odgovor na ovo pitanje. Meutim, sama injenica da ga je postavio ukazivala je na izvesno gubljenje samokontrole, ali Boumen nije mogao da mu zameri zbog toga. Davljenik se i za slamku hvata.

"ao mi je, Pitere", odgovori on blago i strpljivo. "Zna i sam da je glavni reaktor iskljuen, a svi pogonski sistemi stavljeni izvan pogona. Bilo bi potrebno vie od jednog dana da ih uvedem u dejstvo." Ali, ak i da je brod operativan - mogao je da doda - ne bi bilo pomoi. Njegovo ubrzanje bilo je odve malo, da bi mogao da stigne kapsulu za manje od pet asova. Tih narednih pet asova bie najdui u Boumenovom ivotu. 24. PRVI OVEK ZA JUPITER Dok je Boumen razmiljao o tome ta da preduzme, Vajthed mu je najednom postavio neoekivano pitanje. "Dejve", ree on neobino staloenim glasom. "Da li se u naoj blizini nalazi neki asteroid?" "Ne - bar prema efemeridama. Zato pita?" "Izuzev ako ve nisam enuo, napolju se nalazi neto - na udaljenosti od samo nekoliko milja." Boumenova prva reakcija bila je iznenaenje pomeano sa razoaranjem. Nije oekivao da e Piter tako brzo podlei, ali moda su to neke naknadne posledice onog udarca u glavu. Ni za trenutak nije poverovao u istinitost njegovih iskaza; svemir je bio tako nepojamno prazan, da je prolazak pored nekog sluajnog tela predstavljao bezmalo matematiku nemogunost. Vajthed je sigurno postao rtva halucinacija; bie najbolje da ga malo razveseli. Ali ista pomisao ve je pala na um i Vajthedu. "Ne... nemam privienja", ree on, gotovo kao da je proitao Boumenove misli. "Evo ga ponovo - blesne svakih deset ili petnaest sekundi. Vie nema nikakve sumnje da se kree u odnosu na zvezdano zalee... ne moe da bude dalje od pet do deset milja." "Moe li da mi da poloaj?" Boumen je i dalje bio potpuno nepoverljiv, ali je ipak ukljuio irokopojasni radar - i gotovo istog trena zinuo je od zaprepaenja. Vajthedov odjek dopirao je sada sa udaljenosti od dvadeset dve milje. Ali na trideset stepeni od njega, kao i na znatno manjoj udaljenosti, radar je registrovao jedan daleko vei odjek. "Blagi Boe!" ote mu se uzvik. "U pravu si! Vraki je veliko. ekaj da ga malo bolje osmotrim." Dok je ubacivao u teleskop koordinate dobijene na radaru, a zatim ekao da se veliki ureaj upravi na odgovarajuu etvrt neba, u glavi mu je vrvelo od protivurenih oseanja. Moda su obojica rtve halucinacije; posmatrajui celu stvar nepristrasno, to je bilo najverovatnije objanjenje.

A onda, samo nekoliko lagodnih sekundi, jedna prostoduna, podsvesna elja zadrala mu se u svesti. Oni nisu sami; tu je jo jedan brod, koji je upravo stigao da izbavi Vajtheda u poslednji as... Ali, razume se, to nije mogao biti brod sa Zemlje, to znai da... Slika zvezdanog polja primirila se u ii teleskopa. U njenom sreditu stajalo je - u to vie nije bilo nikakve sumnje - neto veliko i oigledno vetakog porekla, stvarajui metalne odsjaje kako se okretalo prema Suncu. Prstima koji su blago podrhtavali, Boumen podesi vii stepen uveanja. A onda se fantazija rasprila i on je prvi put stekao pravi uvid u pune razmere nesree koja je zadesila pohod. Konano je saznao zbog ega se nijedan sistem za uzbunu nije ukljuio kada se Vajthedova kapsula sudarila sa brodom. Ona je promaila trup broda, ali zato pogodila deo koji nije bio nita manje vaan. Okreui se i dalje od siline sudara koji ga je otrgao, ceo kompleks daljinske antene polako je nestajao iza njih. Velika parabola promera etrdeset stopa, itav grozd manjih zdela oko nje, oprema namenjena da usmerava radio-snopove na putu kroz kosmos dugaak pola milijarde milja - sve se to lagano vraalo prema Suncu. "udna stvar", ree Vajthed kada je proao granicu od est stotina milja, "ali ne oseam potrebu da uputim nijednu poruku. Sa svima sam se oprostio jo na Zemlji; ak mi je milo to to neu morati jo jednom da uradim." Zastao je na trenutak, onda dodao: "Postojala je jedna devojka, ali ona mi je rekla da me nee ekati. Ba fino." U Vajthedovom glasu javila se neobina ravnodunost i odsustvo zanimanja. Izgledalo je da ve poinje da se odvaja od ljudske rase kako duhovno tako i telesno. Moda su odbrambeni mehanizmi uma neopazice stupali u dejstvo, priguujui plamene oseanja, kao to bi inenjer na brodu koji tone iskljuio kotlove kako ne bi dolo do njihove eksplozije u poslednjem trenutku. Posle kraeg oklevanja, on ree: "Voleo bih da vidim Zemlju; teta to je prikriva sjaj Sunca. Ali i Jupiter predivno izgleda; kao da je ve nadohvat ruke. Nadam se da ete uspeti... nadam se da ete nai ono za im tragate." "Daemo sve od sebe", odgovori Boumen, kome je neto zastalo u grlu. "Ne brini za to." Upitao se da li je Vajthed shvatio da je kazao 'vi' umesto 'mi'. Svesno ili nesvesno, ve je sam sebe obrisao sa platnog spiska pohoda. Napeti minuti sporo su odmicali, dok je Boumen iekivao razvoj dogaaja uz meavinu tuge i osujeenosti. Ako je Vajthed eleo da bude ostavljen nasamo sa svojim mislima, onda mu je to trebalo dopustiti; nije hteo da mu odvraa panju nekim lakim temama u ovakvom asu. Radio-veza sa kapsulom i dalje je besprekorno dejstvovala; nije postojao utisak udaljenosti ili razdvojenosti. Kad je u pitanju bila ovako triava razdaljina, sasvim je mogao da poslui i odailja male snage na komandnom mostu. Iako je on

bio predvien prevashodno za komuniciranje sa svemirskim kapsulama koje rade u neposrednoj blizini broda, stvarni domet bio mu je znatno vei. Vajthed se oglasio prilino neoekivano: "Postoji neto to bih voleo da mi uini, Dejve." "Samo reci." "Pusti mi neku muziku... neto veselo." "ta bi ti se dopalo?" "Pa, recimo... 'Pastoralna simfonija'. Da, to bi mi ba prijalo." Negde na pola puta izmeu Marsa i Jupitera, u dva siuna i sasvim bliska mehura toplote i svetlosti poeli su da se razleu zvuci prolea. Kada se simfonija okonala i sve ponovo utonulo u tiinu, razdaljina izmeu broda i kapsule iznosila je vie od hiljadu milja. Ona se i dalje sasvim jasno mogla razabrati kroz teleskop, premda su finije pojedinosti ve postale mutne. Svakoga dana, kapsula e se udaljavati za novih osam hiljada milja od 'Otkria'; njeni budui poloaji mogli su, dodue, tano da se predvide do venosti, ali e se ona uskoro stopiti sa zvezdanim zaleem. "Dejve", ree najednom Vajthed, "da li me jo uje?" Glas mu je zazvuao ivahnije - manje dalek i ravnoduan. Izgledalo je kao da je doneo neku odluku i kao da mu situacija vie nije beznadena. "ujem te glasno i jasno." "Ima jo jedan posao koji moram da obavim. elim da ustanovim gde je dolo do kvara. to se mene lino tie, to je sada svejedno - ali bi moglo da bude nekom drugom od koristi, ubudue." Ova pomisao ve je pala Boumenu na pamet, ali je ostavio da predlog potekne od Vajtheda. Osetio je besmislen podsticaj da kae: 'Budi oprezan' - ali se uzdrao u poslednji as. "ta misli, ta se dogodilo?" upitao je umesto toga. "Proveo sam u senci tridesetak minuta prilikom poslednjeg posla; jednog trenutka sam primetio da je postalo veoma hladno. Mora da je neto zakazalo u sistemu za grejanje. Nita ozbiljno - verovatno je od hladnoe prsla jedna od cevica za dovod goriva. Pretpostavio sam da je negde stvorena rupa; gorivo koje je iscurilo odmah se smrzlo oko upravljakog mehanizma i blokiralo ga. Jo mi nije jasno kako je do toga moglo da doe, ali ne vidim nijedno drugo suvislo objanjenje. U svakom sluaju, idem napolje da ustanovim u emu je stvar. U skafandru imam vazduha za jo trideset minuta. Pozvau te im budem izvrio dekompresiju kapsule." "ekam", uzvrati Boumen. Bilo mu je teko da bilo ta kae - pa ak i da da najjednostavnije odgovore. Jo ga je proimalo oseanje potpune bespomonosti i sputanosti; samoa e ga tek kasnije stegnuti svojim kandama. Znao je tano kakav posao eka sada Vajtheda. Kada bude izvrio dekompresiju kapsule, otvorie vratnice i izii, drei se za naroitu ipku, a zatim

uputiti prema stranjem delu gde je smetena pogonska jedinica. Nee mu biti teko da skine zatitne poklopce i moda e mu poi za rukom da ustanovi kako je dolo do kvara. To, dodue, nije bilo mnogo verovatno, ali vredelo je pokuati. A u svakom sluaju, ovako je bilo bolje nego pasivno ekati kraj. Jedan minut... dva minuta... Sigurno je do sada stigao na odredite. "Pitere... jesi li pronaao neto?" pozva konano Boumen. Nije bilo odgovora. Pozvao je ponovo, pa ponovo. A onda je poeo da se brine. Moda je neto negde zapelo... ali ako je to posredi, da li je i ovoga puta samo nesrean sluaj? Jo jednom je pozvao Vajtheda u mukloj tiini, ali ve je bio siguran da nikada nee dobiti odgovor. Postoje trenuci kada se najvee junatvo ogleda u tome da se umre tiho, bez mnogo pompe. Piter Vajthed odluio se upravo za to; vie se nije moglo traiti od njega. A kroz dva meseca, na udaljenosti od milion milja od svojih drugova, on e biti prvi ovek koji e stii do Jupitera. 25. ZADAH SMRTI Boumen je savreno bio svestan toga da je jo pre mnogo asova trebalo da probudi ostale kolege. Ali dok je Vajthed jo bio iv, on naprosto nije imao srca za to; taj potez predstavljao je krajnje priznanje beznadenosti. Ali sada nee vie oklevati ni asa, kako zbog sopstvene savesti i spokoja tako i zbog bezbednosti samog broda. Oseao je oajniku potrebu da uje ljudski glas ponovo; nikada ranije nije tako jasno shvatao kao u ovom asu da je ovek drutvena ivotinja i da nije kadar dugo da opstaje u stanju izdvojenosti. A nijedan ovek pre njega, u svekolikoj istoriji ljudskog roda, nije iskusio ovakvu samotnost. Boumen se polako kretao kroz utihle hodnike; ko zna zbog ega, brod mu je ve izgledao potpuno prazan, poput neke puste kue. Stao je da se sputa niz osu centrifuge, a kada ga je doepalo njeno nejako gravitaciono polje, iznenadni povratak teine gotovo ga je oborio s nogu. Premda je oseao neodoljivu potrebu da malo legne i otpoine, bilo mu je jasno da ako bi se prepustio ovom porivu, san je mogao veoma dugo da mu potraje. Sada je, meutim, predstavljao jedinog ljudskog straara na brodu, tako da nije moglo biti govora o spavanju dok je jo na dunosti. Sreom, proces oivljavanja bio je automatski; nije postojalo nita to je on trebalo da uradi, nije bilo nikakve prilike da zbog umora poini nekakvu greku. Kada bude izdao uputstva 'Ateni', ona e ih sprovesti u delo nadljudskom nepogreivou. U komori Kelvina Pula sve je bilo hladno i utihlo, ba kao i sve vreme tokom proteklih pet meseci. Biosenzorski pokazivai govorili su da je stanje normalno; disanje, telesna temperatura, krvni pritisak, bilo - sve se nalazilo unutar dozvoljenih

granica. A prema nalazima 'Atene', koja je jedina bila kadra da da sud o tome, EEG je takoe posedovao zadovoljavajuu vrednost za oveka pod hibernacijom. Boumen je slomio sigurnosni ig na dugmetu sa natpisom OIVLJAVANJE, pritisnuo ga i saekao. Najpre e biti iskljuene elektronarkotike struje. Nije se mogla opaziti nikakva fizika promena na oveku koji se nalazio u dubokom snu, ali su gotovo istog trena talasaste linije na EEG-ekranu dobile vee amplitude i postale sloenije. Polako, a moda i nevoljno, mozak Kelvina Pula vraao se iz sveta snova. Dva minuta kasnije, 'Atena' je ubrizgala injekciju koja je bila privrena za Pulovu podlakticu; Boumen je zauo prigueno itanje dok je gas pod visokim pritiskom potiskivao nadrana sredstva pod kou. Sada je trebalo da usledi i prva vidljiva reakcija; normalno bi se to dogodila posle tridesetak sekundi. Nije se zabrinuo kada se nita nije zbilo vie od jednog minuta. A onda Pulovi oni kapci poee da se miu i on sporo zevnu. Dijafragma stade da mu se die ritmom normalnog disanja, a on blago okrenu glavu u stranu. Minut kasnije, otvorio je oi i zabuljio se negde kroz Boumena, slino novoroenetu koje jo nije kadro da razabere spoljnji svet. Ali onda mu je svest ispunila pogled i usne poee da mu se miu. Bilo je nemogue uti ono to je govorio, ako je uopte i artikulisao smislene rei. "Samo polako, Kele", ree Boumen. "Sve je u redu." I sam se pomolio u sebi da je to to je kazao istina. Pulove usne se ponovo pokrenue i glas mu je sada zazvuao kao slabano itanje lieno bilo kakvog smisla. Istog asa zaula se 'Atena'. "Pulov kardiogram abnormalan. Preporuujem injekciju H6." Boumen zgrabi pic iz ormaria za hitnu pomo. Ubrizgao je iglu u Pulovu miicu i, predoseajui najgore, skinuo masku za disanje zajedno sa bocom kiseonika. Ali injekcija je, izgleda, delovala. Pul je oigledno sasvim doao k svesti, premda su mu se grudi neobino nadimale i sputale. Pogledao je Boumena u oi i usne jo jednom stadoe da mu se miu. Konano mu je uspelo da progovori - samo dve rei, proete tugom i aljenjem, ija je neopoziva konanost odagnala svaku nadu. "Zbogom, Dejve." Boumenova skamenjenost trajala je neto malo due od jedne sekunde: prekinuo ju je 'Atenin' spokojan, bezlian glas koji je objavio: "Svi Pulovi sistemi otkazuju. Bie potrebno zameniti ih rezervnim delovima." "Zavei, prokletnice", razdra se Boumen, stavljajui masku preko Pulovog lica i okreui ventil za dovod kiseonika. Gas je pohrlio kroz plastine cevi, a um koji je stvarao pri tom liio je na grozno parodiranje ljudskog disanja. Iako je znao da je to to ini uzaludno, ipak je nastavio sve dok nije utroio sav kiseonik; biosenzorni pokazatelji na ekranu odavno su se pretvorili u prave, besadrajne linije.

Kelvin Pul ponovo je leao mirno i tiho; ni po emu se nije moglo zakljuiti da vie nije pod hibernacijom. Ali Dejvidu Boumenu, komandantu jedinog ljudskog broda sa spoljnje strane Marsove orbite, ve se inilo da se u vazduhu koji je blago strujao oko njega osea zadah Smrti. 26. SAM Boumen se nije seao koliko je dugo ostao uz Pulov grob koji se vrteo u centrifugi, ali sada je ponovo stajao na komandnom mostu, zurei u nepromenljiv zvezdani svod. Bio je u stanju oka, tako da je sve radio potpuno automatski, poput neke maine, gotovo nesvestan bilo kakvog seanja. Iako ga je umor ve slamao, inilo mu se da moe da nastavi ovako u nedogled, da se sasvim lii sna kao 'Atena', sve dok bude poslova koje treba obaviti i odluka koje valja doneti. Tragedija je prerasla u pravu katastrofu; ono to se sada dogodilo moglo je da bude znatno ozbiljnije od gubitka Vajtheda. Nije bilo iskljueno da je i Pulova smrt samo nesrean sluaj, neverovatan peh koji se vie nikad nee ponoviti. Ali ako je neto temeljito zakazalo u procesu oivljavanja, onda je sudbina njegovih kolega pod hibernacijom ve bila zapeaena. A isti usud ekao je i Boumena; on, naime, nee biti sam u stanju da upravlja 'Otkriem' kada kucne as da se brod uvede na zavrnu orbitu. Niko nije bio toliki pesimista da predvidi jednu ovakvu situaciju, tako da nije postojao nikakav unapred odreen postupak po kome je sada valjalo delati. Kada bi iskrsao neki potpuno neoekivani problem, on bi se uvek najpre posavetovao sa Zemljom, ako je to vreme dozvoljavalo. Sada je imao vremena u izobilju, ali nikome ni na kraj pameti nije palo da bi kontakt sa Zemljom mogao da bude neizvodljiv. Ukoliko bi se, naime, bilo koji deo radio-opreme pokvario, on se uvek mogao opraviti ili zameniti; jedina naprava koja nije imala zamenu, zbog svoje veliine i mase, bio je antenski sistem. Ko bi mogao i da pomisli da bi neto bilo u stanju da izbaci iz stroja ovaj kompleks, a da pri tom ne uniti i sam brod? Govorei argonom konstruktora, to nije bio verovatan nesrean sluaj - ali se ipak dogodio. Gubitak antene nije samo onemoguio dobijanje medicinskih saveta sa Zemlje, ve je doveo u opasnost i sam zadatak misije. Ma ta da otkriju kada se priblie Jupiteru, nee biti naina da se o tome izvesti matini svet. Postojala je, meutim, jedna mrava prilika da se spase situacija. Udajenost antene jo nije bila velika, a i ona je putovala srazmerno malom brzinom. Moda je mogao da je se domogne i da obavi privremene opravke; ak i ako mu ovo poslednje ne bi uspelo, i dalje nije bilo iskljueno da bi Kimbol i ostala dvojica bili srenije ruke - to je znailo da po svaku cenu mora da se doepa izgubljenog ureaja pre no to se ovaj nae sasvim izvan njegovog domaaja. Izvrio je briljiva merenja brzine i razdaljine pomou brodskog radara, a zatim je obavio procenu mase koja se polako udaljavala u svemirski bezdan. Ubacio

je te podatke u 'Atenu', postavio problem i spazio odgovor na ekranu bezmalo jo pre no to je podigao prst sa poslednje dirke na tastaturi. Da, sa napunjenim rezervoarom za gorivo i uz maksimalnu opskrbljenost kapsule ostalim neophodnostima, bilo je mogue vratiti antenu, pod uslovom da se smesta da u poteru i da sve tee bez problema. Ali vreme je brzo proticalo; izgledi na uspeh smanjivali su se svakog minuta. Ako ne bude krenuo u nekoliko narednih asova, poduhvat e postati nemogu. Kao i sve misije u svemiru, ova je takoe nalagala tanano balansiranje izmeu vremena, prostora i tereta, a sam odgovor nipoto nije bio oigledan. Stii do odvaljene antene bilo je prilino lako; kapsula je mogla da napravi dvosmerno putovanje za etiri do pet asova - da je samo to bilo dovoljno za reenje problema. Ali Boumen je morao da sauva u rezervi pozamaan deo ukupne koliine goriva za potrebe usporavanja odbeglog ureaja, a zatim i njegovog vraanja na brod. Ovo je drastino smanjivalo optu sposobnost malog vozila, ograniavajui mu brzinu koju je moglo da razvije gotovo na polovinu, tako da bi mu pod ovakvim uslovima za sam odlazak bilo potrebno pet asova, kao i isto toliko za povratak, a kapsula je mogla da ponese kiseonika za samo dvanaest asova. Preostajalo mu je, dakle, dva asa da vee antenu za svoju letelicu i da joj potre brzinu kojom se udaljavala; bila je to sasvim pristojna vremenska margina, premda se on ne bi ljutio i da je imao na raspolaganju malo vie. Bio je potpuno svestan rizika kojima se izlae, ali njegove razmere ipak nisu bile tolike da odvrate jednog razumnog i pribranog oveka. Vajthedov peh nije se mogao ponoviti ni za narednih milion asova operativnog vremena; najvea opasnost pretila mu je od neopreznosti, budui da je svemir bez milosti kanjavao svaku pogreku. Iako e ostaviti brod bez ijednog ljudskog bia koje bi se staralo o upravljanju, 'Atena' je mogla sama da se suoi sa okolnostima. Ukoliko bi se dogodilo da se on ne vrati, ona bi kroz nekoliko asova probudila narednog astronauta. Ovim nije izlagao opasnosti svoje usnule kolege, nego im je, naprotiv, samo poveavao izglede da ostanu u ivotu i uspeno privedu misiju kraju. Kada je pouzdano ustanovio da mu logika ne sadri nijedno slabo mesto, uneo je odluku u brodski dnevnik. A zatim je brzo ali savesno preduzeo pripreme za naputanje broda. Nije, meutim, kretao sam, poto ga je ekao jo jedan zadatak. Trebalo je izruiti posmrtne ostatke Kelvina Pula svemirskim bezdanima. Svemirska kapsula 'Alisa' visila je u vazdunoj komori, drei svoj sumoran tovar u mehanikim rukama, slino nekoj robotskoj 'Pijeti'. Boumen je dva puta temeljito proverio sve njene sisteme: letelica je bila potpuno spremna za polazak. "Meri Sara Alisa", naredi on 'Ateni'. "Poetak procesa ispumpavanja." "Meri Sara Alisa", trebalo je da uzvrati 'Atena'. "Poetak procesa ispumpavanja." To se, meutim, nije dogodilo.

Njen neposredan odgovor bio je jedan zvuk koji Boumen nikad ranije nije uo, izuzev dok se nalazio na obuci. Bilo je to pitavo PING-PING-PING, sasvim jasno i glasno. Tano je znao ta ovaj signal znai, ali i da je smetnuo s uma, 'Atena' ga je odmah podesila. "Naredba je u suprotnosti sa Pravilom petnaest", ree ona. "Molim da se opozove ili ispravi." Boumen promrmlja kletvu. Nije imalo svrhe raspravljati se sa 'Atenom'; ona je imala svoja uputstva - ugraene zakone - i njih se slepo pridravala. Morao se toga ranije setiti; injenica da mu se potkrala greka predstavljala je razlog za uznemirenost, ali bila je i shvatljiva u ovakvim okolnostima. Bio je veoma umoran i izuzeto napet; ta li je samo jo izgubio iz vida ili prenebregao? Nije mogao da napusti brod ako nije bilo zamenika koji bi preuzeo komandu. 'Atena' je bila upuena u trenutno stanje stvari; nije imalo nikakvog smisla da pokua da je obmane. Ona ga nee pustiti napolje - a bez njene saradnje, on nije bio kadar ak ni da otvori vazdunu komoru. Situacija je bila krajnje glupa i savreno je odraavala tipian nedostatak inicijative koji su ispoljavali ak i najrazvijeniji kompjuteri. Proveo je itav sat analizirajui misiju sa 'Atenom', a ona ga ni jedan jedini put nije podsetila na to da uopte ne moe da je zapone ako... Kapetan 'Otkria' bio je tvrdoglav ovek, naroito onda kada se oseao osujeeno. Bacio je pogled na svoj hronometar: vremena je jo bilo dovoljno; a zatim, ljut na 'Atenu' i na samog sebe, ali i dalje nepokolebljivo reen da svoj naum sprovede u delo, iziao je iz kapsule, svukao skafander i vratio se na komandni most. Zakoni koji su upravljali 'Ateninim' ponaanjem nisu bili nenaruivi; kao i svaki kompjuter, ona se takoe mogla preprogramirati, ali to je bio pipav posao i zahtevao je mnogo vremena. Najpre je morao da konsultuje dijagrame logike, kako bi ustanovio koji se koraci moraju izbei, a zatim je izvrio proveru da odstrani svaku eventualnu neeljenu, uzgrednu reakciju, proeljao ceo novi program nekoliko puta i ispravio izvestan broj beznaajnih pogreki; na sve to otilo mu je neto vie od jednog asa, ali ovo je bila operacija koju je najmanje trebalo brzopleto obaviti. Ukoliko bi se ispostavilo da je revidiran program netaan, moglo se desiti da ga 'Atena' pusti da izie iz broda - ali da mu vie ne dozvoli da se vrati unutra. Pre no to je napustio komandni most, proverio je jo jednom poloaj odbegle antene, kako vizuelnim putem tako i preko radara. Sada se ve nalazila poprilino dalje i kada je obavio novo proraunavanje, zabrinuto je ustanovio da e imati na raspolaganju svega jedan as za svravanje svih poslova kada bude sustigao odbeglu napravu. Ali to je i dalje bilo dovoljno; sve to je morao da uradi bilo je da se otpozadi spoji s antenom i da pone polako da je gura prema brodu. Operacija je izgledala prilino jednostavno i on nije video gde bi se mogle pojaviti potekoe.

'Atena' se vie nije protivila, niti je dolo do oklevanja u vazdunoj komori. Kada je izdao nareenje, odmah su se otvorila vrata koja su vodila pravo u svemir. Slino nekoj siunoj, sloenoj igraki, 'Otkrie' je lebdelo u slobodnom prostoru negde izmeu Marsa i Jupitera, okrueno zvezdama i dalekim sjajem Mlenog Puta. Izgledalo je potpuno nepomino, pa ak i kao da ne rotira; u stvarnosti, meutim, ono se jo udaljavalo brzinom od gotovo milion milja na dan od Sunca - od siuog, smanjenog Sunca, iji su bledi zraci odavno izgubili mo da daruju toplotu. Brod se mogao posmatrati asovima, pa ak i danima, a da se na njemu ne primeti nikakav znak ivota. Sada se, meutim, jedan crni krug pojavio na trupu letelice, kada su se nevidljiva vrata otvorila u nitavilo. Iz tog kruga polako je izilo blistavo, nezgrapno oblije svemirske kapsule. Boumen i Pul naputali su 'Otkrie'. Uz puno napora, Boumen je stavio Pula u skafander, poto nije eleo da mu se pred oima odigra preobraaj kome podlee telo nezatienog oveka u vakuumu. Bio je to izuzetno skup mrtvaki koveg - ovaj oklop sazdan da mu sauva ivot. Ali sada vie nikome ne bi koristio; bio je skrojen po Pulovim merama i njemu e poslednji put posluiti. Podesio je tajmer na petosekundni rad motora i pritisnuo dugme za paljenje. Uz slabaan pisak, mlaznjak je istog trenutka oiveo; kratkotrajna plima teine, izazvana ubrzanjem od jedne petine gravitacije, potisnula ga je dublje u sedite. Kada je dejstvo sile prestalo, kapsula se udaljavala od 'Otkria' brzinom od dvadeset milja na as. Za jedan uasan trenutak izgledalo je da su se metalne ake male svemirske letelice zapetljale u mnogobrojne kaieve skafandra, ali ipak mu je na kraju uspelo da ih oslobodi. Telo je onda stalo da plovi pokraj njega, izgubivi svaki kontakt; zajednika im je bila jo jedino brzina kojom su se udaljavali od broda. Kelvin Pul je upravo krenuo putem na koji se Piter Vajthed ve otisnuo pre njega. Za obojicu je sada vaila neobina, ali i doslovna istina, da, naime, hrle u susret zvezdama. Brzina im je bila dovoljno velika da umaknu gravitacionom zagrljaju Sunevog sistema; iako e proi u neposrednoj blizini Jupitera, ak ni njegova dinovska sila tee nee uspeti da ih zaustavi. Nastavie dalje u tiini, prolazei jednu za drugom orbite spoljnjih planeta; i tek na kraju ove etape zapoee njihovo pravo putovanje: putovanje koje se nikada nee okonati i koje e moda nadstariti i samu Zemlju. Predstavljalo je zgodnu okolnost to to je Boumen bio zaokupljen poslom, tako da nije imao vremena za tugu i aljenje. Veoma brino je usmerio kapsulu prema odreditu od koga ga je sada delilo vie od pet stotina milja i dao signal za predvieno ukljuenje motora u trajanju od dvadeset pet sekundi. Odmakao je tek etvrt milje, ali ve se kretao brzinom od preko sto milja na as, u trenutku kada se okonalo razdoblje vonje pod gasom. 'Otkrie' je ve

izgledalo neprijatno malo i daleko; uskoro e postati jo manje. Na oko hiljadu stopa od broda, u prostoru je lebdeo jedva prepoznatljiv predmet, koji se naizgled nije micao, ali Boumen je znao da se on postepeno udaljava; kada se bude vraao, Kelvina Pula vie nee biti na vidiku. Jedino to mu je sada preostalo bilo je da sedi i da eka da protekne pet asova dok 'Alisa' ne bude stigla do svog odredita. Posle samo nekoliko minuta, morao je prilino da napregne pogled da bi razabrao 'Otkrie'; ono je postalo tamna i sitna zvezda koju su lako priguivali njeni sjajni sadruzi. Jo pre no to prevali pola puta, vie je nee moi videti golim okom; bilo mu je stoga milo to je tako programirao 'Atenu' da mu u pravilnim razmacima alje izvetaj o situaciji, izveden na osnovu stalnog praenja svih ureaja i sistema. Spokojan glas koji ga je obavetavao o temperaturi, pritisku i nivou zraenja predstavljao je jemstvo da je sve normalno i uravnoteeno na malom svetu sa koga je on samoga sebe privremeno izgnao. Mogao je da se opredeli i za muziku, ali je ipak to izbegao: ona bi ga odve podseala na poslednje Vajthedove trenutke. Kada se 'Otkrie' vie nije moglo razabrati, on je pokuao da se usredsredi na odredite kome je iao u susret; iako se odbegla antena lako mogla locirati pomou radara u kapsuli, kao i uprkos injenici to je on znao taan as kada e je sustii, ipak mu je pao kamen sa srca kada je ugledao kako jedna zvezda pred njim postaje sve svetlija. Ubrzo je bio u stanju da razabere pojedinosti njenog sklopa - a onda, prilino iznenada, dolo je vreme da preduzme usporavanje ponovnim ukljuenjem motora u trajanju od dvadeset pet sekundi. Gotovo je sasvim zaustavio kapsulu na dobrih stotinak jardi od antene, poto je eleo da izbegne svaki rizik da je oteti izduvnim mlazevima. Dok joj se lagano primicao, ispitivao je stanje u kome se nalazi i pravio je plan delanja. est vitkih i zakriljenih metalnih rebara, koja su predstavljala glavne elemente paraboline zdele, imala su oblik ipki na kiobranu i bila su gotovo podjednako krhka. Prekrivala ih je fina, metalna mreica, koja je ostavljala oaravajui utisak dok se iskriila i presijavala na Suncu poput kakve dinovske pauine. Po rubovima parabole bile su naikane manje antene; neke su bile odvaljene i slobodno su se njihale. Jedno od glavnih rebara takoe je bilo slomljeno, ali, posmatrano u celini, postojalo je iznenaujue malo oteenja. U sreditu velike zdele nalazio se univerzalni mehanizam za spajanje koji je mogao da je usmeri na bilo koju etvrt neba uz preciznost koja se merila deliima stepena luka; sa njim je bio spojen potporni antenski stub, koji je prilikom sudara bio izbaen iz svog leita, tako da su za njim ostali da se vuku prekinuti kablovi i ice. Udar Vajthedove kapsule takoe je zavrteo antenski sistem i on se sad okretao stopom od oko dva kruga u minuti; Boumenu je odmah postalo jasno da mora da obustavi ovo rotiranje pre no to i pomisli da zapone tegljenje prema matinom brodu.

Izbliza posmatran, ovaj vrtei kiobran bio je neprijatno upeatljiv i on se naao u nedoumici kako da se uhvati ukotac sa njim. Boumen nije imao mnogo prakse u samom svemiru, tako da nije bio osobito vet u vanbrodskim delatnostima bilo je, naime, neosnovano oekivati da ovek postane strunjak za sve astronautike tehnike. Teorijski, on je mogao da izvede bilo kakav manevar svojim kontrolnim mlaznjacima, pa ak i da napravi takav podvig kao to je vezivanje vora mehanikim prstima putem daljinskog upravljaa, ili 'hvataljki'. Ali to je bilo samo u teoriji; nedostajala mu je, meutim, praksa, tako da je, pribliavajui se polako masi ica i ipki, poeo da shvata da je zagrizao preveliki zalogaj za svoja usta. Da stvari budu gore, umor ga je ve sasvim skrhao. Potpuno je zaustavio 'Alisu' na pedesetak stopa od antene, zakoivi je kratkotrajnim ukljuenjem retrogradnih motora, a zatim je poeo da razmilja o narednom koraku. Ako pokua da naprosto uhvati ovu cirkularnu testeru koja se sporo vrti, ona e deo svog momenta preneti na njega, tako da e i on poeti da se okree. Bilo je tano, dodue, da je on mogao da potre ovo rotiranje pomou bonih mlaznjaka - ali upravo je to bila ona vrsta situacije u kojoj bi ak i najviniji radnik na svemirskim konstrukcijama postao beznadeno dezorijentisan. Najpre je pomislio da uhvati begunca sigurnosnim uetom, koje bi odigralo ulogu lasa, ali onda mu je postalo jasno da bi time samo pogorao stvari - antena bi, naime, poela da namotava ue oko sebe i da privlai kapsulu sve dok se ne bi sudarile. Sam sudar, dodue, nije morao da ima ozbiljne posledice, ali prava opasnost vrebala je sa druge strane: moglo se dogoditi da se zapetlja u rotirajuu masu, tako da vie ne bude kadar da se razmrsi i odvoji. Vreme je neumitno proticalo, ali on se nije usuivao da pouri i prenagli. Morao je da razmisli mirno i pribrano, bez obzira na umor. U naelu, reenje ovog dinamikog problema bilo je prilino jednostavno; posredi je bio isti primer kao i kod pristajanja na svemirsku stanicu koja se okree oko svoje ose. Ukoliko joj prie iz smera ose rotiranja i pone da se vrti u njenom ritmu pre samog kontakta, spajanje e biti blago i neno poput poljupca. Tada bi mogao da stegne glavna antenska rebra mehanikim hvataljkama; poto bi na taj nain begunac vrsto bio spojen sa kapsulom, lako bi bilo potrti mu okretanje. Posle toga, proradio bi kosmiki buldoer: najpre bi bila obustavljena brzina udaljavanja ovog neprocenjivog kra, a zatim bi usledilo njegovo lepovanje na matini brod. Na alost, ovde nije posredi bio potpuno simetrian sklop, kakva je svemirska stanica sa svojom jasno odreenom osom oko koje se vrti. Velika, plitka zdela bila je grubo ulubljena sa jedne strane, dok joj je iz sredita trala teka oprema - a uza sve to ceo konglomerat se jo nekontrolisano okretao u slobodnom prostoru. Boumen je stao lagano da manevrie oko antene, uvajui bezbedno odstojanje i pokuavajui da otkrije gde se nalazi osa rotiranja.

Nije prolo mnogo vremena, a on je postao beznadeno pometen. Um su mu sasvim preplavili prizori sporo okreuih lunih rebara, ica i blistave metalne mree, kroz koju su se zvezde pomaljale i nestajale, sve dok on vie uopte nije mogao da razlui ta stoji, a ta se okree. Ukoliko bi prenebregao zalee Vaseljene i usredsredio se na antenu, ne bi bilo nikakvih problema; ali nije bilo nimalo lako prenebrei Vaseljenu. ak i da je bio u boljem stanju, neiscrpljen i nepotiten, svejedno bi podlegao ovoj opseni ranije ili kasnije. Niko nije potpuno imun na svemirsku bolest, ma koliko bio iskusan, ako joj okolnosti idu naruku. A ovoga puta, okolnosti su bile vie nego pogodne. Napad je nastupio iznenada, bez upozorenja. Zvezde i antena slile su se ujedno, a Boumenu se javio neodoljivi utisak da se brzo vrti u prostoru. vrsto je stisnuo zube kada mu je ovo hladno, nelagodno uvstvo - koje se nikada ne zaboravlja kada se jednom iskusi - proelo celo telo. Prikupivi svu snagu volje, pokuao je da povrati kontrolu nad uskomeaoim utrobom. Prvi, neodloivi zadatak bio je da zaklopi oi i otkloni prizor uzvrtelog haosa da ga odagna kako mentalno tako i fiziki. Ovo je bilo od velike pomoi; posle nekoliko minuta osetio je da je za dlaku izbegao neposrednu katastrofu. A onda se konano odvaio da baci pogled na tablu sa instrumentima - koja je, uostalom, predstavljala jedinu nepominu stvar u njegovom svetu - i pokuao je da usredsredi svu panju na nju. Brojanici i brojke polako su uli u iu i od toga mu je uskoro bilo malo bolje. Nestalo je nelagodnog oseanja koje mu se javilo u stomaku, ali on se nije odvaio da rizikuje novi napad tako to bi ponovo pogledao kroz prozor. Jo se nije sasvim pribrao, kada ga je 'Atena' iznenada podsetila na neumitan protok vremena. 'Petnaest minuta do povratka', objavila je ona iz sada ve prilino odmaklog i sve daljeg broda. Samo petnaest minuta! To je bilo neverovatno. Boumen je bacio pogled na runi asovnik da bi proverio ovaj podatak, premda uopte nije ozbiljno posumnjao u verodostojnost 'Ateninog' obavetavanja. Sada ili nikad valjalo je pokuati ponovo. Izgledalo je nepojmljivo da ga, poto je prevalio ovoliki put, osujeti kratkotrajna telesna slabost. Lagano je podigao pogled sa komandne table i upravio ga kroz prozor. Da vidimo, ree on u sebi odluno. Ona taka tik iznad servo-motora izgleda gotovo nepomina. Ako se pribliim i zakaim za nju... Blago je stavio u pogon stranji mlaznjak i 'Alisa' je pola u susret rotirajuoj zdeli. U isto vreme, ispruio je mehanike ruke kapsule, otvarajui i zatvarajui hvataljke kako bi mogao da ih upotrebi im se ukae prilika. U asu kada se dovoljno primakao, hvataljke su prionule za telo antene. Posle toga, stvari su poele da se odigravaju prilino brzo.

Najpre je osetio kako poinje da se obre, poto je antena za trenutak pokuala da prenese svoje rotiranje na kapsulu. A onda, gotovo slina nekom jogunastom ivom biu - udilitalom divljem konju koji nikako ne dozvoljava da bude zajahan stala je da se trza i bacaka, svaki as menjajui pravac okretanja. Boumen je odmah shvatio ta je posredi, ali to mu uopte nije pomoglo. avolja stvar postala je slina iroskopu koga je zahvatila precesija, zato to je na nju poela da deluje obrtna sila. Kapsula se prevrtala kroz prostor, okreui i njega sa sobom. Kroz nekoliko sekundi antena e uspostaviti novi, stabilni reim rotiranja, koje e biti znatno sporije zbog prisustva parazitske mase. Ali i to malo vremena bilo je dovoljno da on bude izbaen iz koloseka. Grozniavo je otkaio hvataljke; u trenutku odvajanja, antena mu je prenela poslednji obrtni zamah i 'Alisa' je nastavila samostalno da se okree po inerciji steenoj u kratkotrajnoj simbiozi. Boumen je imao taman toliko vremena da jo pronae dugme za uravnoteenje kapsule, kada ga je ponovo sustigla stara boljka. Osetio je i zauo trenutno ukljuivanje mlaznjaka u asu kada su iroskopi i automatski pilot kapsule, koje nije obuzela munina u stomaku, zapoeli proces dovoenja u stabilan poloaj. Posle toga, usledila je duga tiina, koju je naruio jedino 'Atenin' bezoseajni glas svojom objavom: 'Deset minuta do povratka. Ponavljam: deset minuta do povratka.' Ali on i dalje nije otvarao oi. Tek kad je 'Atena' kazala: 'Pet minuta do povratka. Ponavljam: pet minuta do povratka' - on se najzad odvaio da pogleda spoljnji svet. Zvezde su stajale ospokojavajui nepomino; veoma hitro je osmotrio antenu - toliko hitro da nije imao vremena da uoi njenu trenutnu grotesknost. Jedino to je stigao da primeti - i to sa zadovoljstvom - bilo je da razmak meu njima iznosi dobrih stotinak jardi. Znao je da je pretrpeo poraz, ali je bio odve umoran da bi ga obuzelo neko dublje razoaranje. Lagano je okrenuo 'Alisu' prema jo nevidljivoj zvezdi broda, dva puta proverio pravac kretanja i utroio gotovo polovinu preostalog goriva da bi dao osnovni potisak kapsuli. A onda, kad su sve pripreme za bezbedan povratak bile okonane, izdao je nareenje 'Ateni:' "Probudi me kroz tri sata" - i naloio joj da mu ponovi sva uputstva koja je dobila. Vie se niega nije seao sve do asa kada je ponovo ugledao brod, od koga ga je delilo jo stotinu milja. No, 'Otkrie' je poelo postojano da se poveava iz minuta u minut, pretvarajui se iz zvezde u siuan svet; i konano, pred njim se ukazao otvor koji je vodio u vazdunu komoru. Jedna samoa bila je gotovo zavrena; druga tek to nije poela. (U ovoj verziji Boumenu polazi za rukom da oivi preostalu trojici hibernisanih kolega - Kaminskog, Hantera i Kimbola. 'Otkrie' stie do Jupitera i ulazi na orbitu oko dinovske planete.)

27. JUPIDELJA Parkirna orbita kojom se brod sada kretao predstavljala je elipsu dugaku milion milja, koja se u perihelu pribliava Jupiteru na samo pedeset hiljada milja, da bi se potom udaljila sve do orbite Kalista. Ako bi to poelelo, 'Otkrie' bi moglo veno da se kree ovom putanjom, pravei po jedan puni krug svakih sedam dana sve do kraja vremena. Ranije ili kasnije, ono e proi na razdaljini od svega nekoliko hiljada milja pokraj svih unutranjih meseca, tako da e biti u prilici da ih podrobno osmotri. Iako nee moi da se spusti ni na jedan od njih, i dalje je raspolagalo dovoljnim zalihama goriva da preduzme svaku promenu orbite koja bi poboljala osmatrake uslove. Ova sedmodnevna perioda bila je veoma pogodna. Poetak prvog kruga oko Jupitera pao je u nedelju ujutro po zemaljskom kalendaru; to je znailo da e svake nedelje, do okonanja misije, dolaziti u taku najveeg priblienja Jupiteru. Do najdalje take, koja se poklapala sa orbitom Kalista, stizae sredom uvee, da bi potom ponovo kretalo natrag prema Jupiteru. Nije, stoga, bilo nikakvo udo to je u svakodnevnom argonu astronauta nedelja ubrzo prozvana 'jupidelja'. <Teko prevodiva igra rei: na engleskom se nedelja kae 'Sunday', to u doslovnom prevodu znai 'dan Sunca'; Klark menja prvi deo sintagme na taj nain to umesto 'Sun' (Sunce) stavlja 'Jove' (Jupiter), tako da nova kovanica sada dobija znaenje 'dan Jupitera' - prim. prev.> Sluaj je hteo da jo prvog ponedeljka, na samom poetku puta ka apogeju, 'Otkrie' proe na udaljenosti od samo trideset hiljada milja od satelita Evropa. Kasnije e doi do jo blieg primicanja, ali ovo je bila prilino dobra prilika za posadu da se malo veba u baratanju mnogobrojnim instrumentima. Astronauti su morali da steknu umenost da u najveoj meri koriste dragocene trenutke kada svetovi, zbog ijeg su izuavanja prevalili toliki put, stanu da prerastaju iz taaka u diskove, a potom i u sasvim kratkovene globuse. Skupina teleskopskih kamera, postavljena na pokretnom postolju sa spoljnje strane komandnog mosta, snimala je itav niz razliitih prizora koji su se mogli posmatrati na monitorskim ekranima u brodu; ovi snimci istovremeno bi bili uskladitavani u kristalnu memorijsku jedinicu iji je kapacitet iznosio vie miliona visokokvalitenih slika. Posle zavretka susreta sa osmatranim telom, snimljeni materijal mogao se reprodukovati i natenane ispitivati pod razliitim stepenima uveanja. Postojalo je i vie spektrometara, koji su operisali u rasponu od kratkih ultraljubiastih zraenja do duboko u infracrveno podruje. Pomou ovih instrumenata mogao se otkriti hemijski sastav svetova koji se ispituju, ali ono to su oni registrovali bili su u stanju da u punoj meri protumae jedino strunjaci na Zemlji.

Nasuprot tome, infracrveni skener davao je podatke od neposredne vrednosti, za ije je razumevanje bio dovoljan i samo jedan pogled. On je stvarao 'toplotnu kartu' tela na koje je bio upravljen, to je omoguavalo da se odmah otkrije bilo kakav izvor termalne energije. Prvobitno napravljen za vojne potrebe, ovaj ureaj mogao je da registruje elektrinu centralu ak i ako se nalazila ispod hiljadu stopa leda. Budui da su svaka zamisliva civilizacija ili tehnologija - odnosno svako ivo bie - morali da proizvode toplotu, infracrveni skener predstavljao je jedan od instrumenata u koje je posada 'Otkria' polagala najvee nade. Najspektakularnija i najprotivurenija naprava koja se nalazila na brodu bio je, meutim, laserski spektrograf, nainjen naroito za ovu misiju, uprkos protivljenju pozamanog dela naune javnosti. Tim povodom, jedan kritiar sarkastino je primetio: 'Zar nije jednostavnije baciti atomsku bombu, pa onda fotografisati zgarite koje posle nje ostane?' Zamisao na kojoj se temeljio instrument bila je sasvim jednostavna. Izuzetno snaan laserski snop dovoen je u iu kroz sistem ogledala na dato odredite koje je moglo da bude neki asteroid ili satelit udaljen vie stotina milja. U trajanju od delia sekunde, telo koje je pogodio laserski impuls zagrevalo se do stanja usijanja, stvarajui pri tom svoj osobeni spektar. Isti optiki sistem koji je emitovao zrak registrovao je i povratni blesak svetlosti, koji je zatim fotografisan i podvrgavan analizi. Ovaj metod je, dakle, omoguavao da se ustanovi sastav jednog hladnog, tamnog i nedostupnog objekta koji juri brzinom od vie hiljada milja na as. Odmah posle obznanjivanja ove zamisli bilo je istaknuto da bi podvrgavanje dejstvu laserskog snopa, ak i ako bi pri tom naneta teta bila ograniena na podruje promera svega nekoliko ina, moglo da bude smatrano kao neprijateljski in. U tom smislu su Boumenu izdata uputstva da upotrebi ovaj ureaj jedino ako je izvan svake sumnje uveren u to da mu se na nianu nalazi neko nenastanjeno telo. Ono to je on lino oseao o laserskom spektrografu bilo je prilino neodreeno. Iako je u potpunosti podravao mirnodopski karakter misije, nije mu bilo teko da zamisli okolnosti kada bi nenauna primena ove naprave mogla da bude vie nego korisna. Saznanje da nisu sasvim lieni odbrambenih sredstava ulivalo im je spokojstvo. 28. JUPITER V Kreui se sve sporije kako se pribliavao najudaljenijoj taki na elipsi oko dinovske planete, 'Otkrie' je preseklo orbite Ganimeda i Kalista - ali ovi meseci su se tada nalazili sa druge strane Jupitera. Pri povratku, brod je pored njihovih proao i orbite Evrope i Ijoa. A onda je dolo na red prvo pribliavanje najunutranjijem i u izvesnim pogledima najneobinijem satelitu - siunom Jupiteru V. Na samo sedam hiljada milja iznad uskomeanog pokrova oblaka gasnog dina, pravei pun krug na orbiti za manje od dvanaest asova, Jupiter V predstavlja

najidealniji prirodni sinhroni satelit u Sunevom sistemu. Budui da se Jupiter okree oko svoje ose za oko deset asova, 'V' stoji gotovo nepomino na njegovom nebu, odnosno sasvim se lagano pomera sa istoka na zapad, kako je to jo odavno bilo uoeno. Nije bilo nimalo lako osmatrati Jupiter V. Siuan mesec, sa prenikom od samo sto milja, nalazio se toliko blizu Jupitera da je najvie vremena provodio pomraen u ogromnoj kupastoj senci planete. A onda kada bi se pojavio na Sunevoj svetlosti, kretao se toliko brzo, da ga je bilo prilino teko kako pronai tako i drati u vidnom polju. Uslovi pod kojima se odigrao susret ujutro druge jupidelje nisu bili odve pogodni; satelit se nalazio na udaljenosti od dvadeset hiljada milja i mogao se videti samo desetak minuta. Vremena je, dakle, bilo tek toliko da se baci brz pogled kroz teleskope, ali su zato kamere uspele da naprave nekoliko stotina snimaka malog sveta koji je brzo iezavao. Za podrobno ispitivanje fotografija bilo je potrebno vie asova; meutim, beskarajno ponavljanje kratera nastalih prilikom udara meteora, izlomljenih stena i mestiminih mrlja smrznutog gasa ubrzo je izazvalo zasienost i dosadu. Pa ipak, niko nije mogao da odvoji pogled od ekrana: i konano, poto je vie od polovine snimaka reprodukovano, strpljenje se isplatilo. Kljuna sekvenca fotografisana je teleobjektivskim soivom upravo u asu kada je Jupiter V izronio iz senke. U prvom trenutku ekran je bio potpuno prazan, a onda se, kao nekom arolijom, opatvorio siuan srp, kada je mali mesec iziao iz pomraene zone. Kimbol je bio prvi koji je uoio neobini ovalni beleg nedaleko od terminatora. Zaustavio je sliku i zumirao je do najvieg stepena uveanja. Jo dok je to inio, svim njegovim kolegama istovremeno se oteo uzdah iznenaenja. Deo strane koja je stajala okrenuta prema Jupiteru bio je poravnat, kao nekim kosmikim buldoerom, tako da je nastala savreno kruna zaravan prenika nekoliko milja. U njenom sreditu nalazio se pravougaonik otro povuenih ivica; duina mu je priblino petostruko premaivala irinu, dok mu je boja bila crna kao katran. Na prvi pogled, sticao se utisak da je posredi neki vrst objekat, ali astronauti su ubrzo shvatili da gledaju u senku; bila je to neka ogromna rupa ili udubina, dovoljno prostrana da u nju stane celo 'Otkrie', koja je duboko ponirala u srce Jupitera V. Duina joj je iznosila najmanje etvrt milje, dok je bila iroka moda punih sto jardi. Vreme i geologija kadri su ponekad da se na najneobiniji nain poigraju sa nekim svetom; ali ovde to nije bilo posredi. Vladala je neobina tiina puna iekivanja u grupi koja se okupila u vetakoj gravitaciji centrifuge zarad luksuza kafe koja se jedino tu mogla piti iz oljica, a ne isisavati iz plastinih tuba.

uenje i uzbuenje izazvani otkriem ve su minuli, da bi na njihovo mesto dola znatno sumornija oseanja. Ono to je do sada predstavljalo samo mogunost i to, istinu govorei, veoma daleku - najednom se pretvorilo u zastraujuu stvarnost. Piramida podignuta na Mesecu bila je zadivljujua, ali ipak nitavna u poreenju sa ovim. Jer ovo je bilo neto potpuno razliito - itav svet sa jednom odseenom krikom, ba kao kada bi se kuvanom jajetu odrezao vrh. "Nalazimo se suoeni sa tehnologijom", ree Boumen pribranim glasom, "spram koje izgledamo kao deca koja se igraju pravei kule u pesku." "To smo podozrevali od poetka", uzvrati Kaminski. "Sada nas, meutim, eka jedno vano pitanje: jesu li oni jo ovde?" Jupiter V izgledao je potpuno beivotno, ali to nipoto nije iskljuivalo mogunost da itava civilizacija postoji miljama ispod povrine, na dnu ove pravougaone provalije. Stvorenja koja su postavila MNT-1 na Mesec pre tri miliona godina i dalje su mogla da se bave svojim tajanstvenim poslom. Moda su ve primetila 'Otkrie' i saznala sve o misiji. Nije iskljueno da ih uopte ne zanima primitivni svemirski brod koji orbitira na samom njihovom pragu; ili moda ekaju svoju priliku. 29. KONANA ORBITA Ova situacija bila je klasifikovana u uputstvima za misiju kao 'Dokazi o razumnom ivotu - bez znakova aktivnosti', a nain reagovanja u okviru nje podrobno je bio odreen. U roku od deset dana nee preduzeti nita drugo osim emitovanja niza prostih brojeva: 1... 2... 3... 5... 7... 11... 13... 17, u razmacima od po dva minuta, preko irokog podruja radio-spektra. Gubitak kompleksa glavne antene nije, sreom, osujetio ovu operaciju; odailja male snage na kontrolnom mostu valjano je mogao da poslui kada je posredi bilo ovako kratko rastojanje. Uputili su signale, a zatim su stali da sluaju na svim moguim uestalostima, ali odgovora nije bilo. Premda su se iz ove okolnosti mogli izvesti najrazliitiji zakljuci, postajalo je sve verovatnije da je siuan mesec naputen. Teko je bilo poverovati da se na njemu ikada nalazilo ma ta drugo do privremenog logorita nekog pohoda - sa samog Jupitera ili sa zvezda? Dok su ekali, posmatrali i nastavljali ispitivanje preostala etiri meseca kad god bi im se za to ukazala prilika, Boumen je poeo da se priprema za naredni korak. Ako to bude fiziki mogue, 'Otkrie' e ui na orbitu oko Jupitera V. Kaminski je utroio mnogo asova ispitujui mogunosti za pristupnu putanju, dok je 'Ateni' bilo potrebno samo nekoliko asaka da je izrauna. Manevar je bio veoma teak, jer iako se sila tee Jupitera V mogla zanemariti, satelit se nalazio duboko u ogromnom gravitacionom polju dinovske planete. 'Otkrie' e morati da preduzme promenu brzine od preko dvadeset hiljada milja na as da bi stiglo na parkirnu orbitu oko malog meseca.

Sam poduhvat bio je izvodljiv - ali se ironija ogledala u tome to su ga omoguile tek prethodne nesree. Brod je sada bio vie od jedne tone laki nego to se oekivalo u ovoj fazi misije, budui da su bila izgubljena dva lana posade, jedna svemirska kapsula i kompleks antene. To je bilo taman dovoljno da se ostvari razlika izmeu podviga koji se jedva mogao izvesti i manevra sa dobrom marginom bezbednosti. Kada se 'Otkrie' jednom bude parkiralo na stalnu orbitu oko Jupitera V, nikada vie nee moi da je napusti; zalihe goriva bie mu potpuno utroene. Iako e brod koji bude upuen da ga dolepuje natrag na Zemlju teko oekivati da ga zatekne ovde, lako e otkriti njegov radio-far i bleskove stroboskopske svetlosti. Nuklearne baterije opskrbljivae ih energijom jo dvadeset godina; udaljenost na kojoj su se mogli otkriti iznosila je samo oko milion milja, ali to je bilo sasvim dovoljno. im se uverio u tanost prorauna, Boumen vie nije oklevao nijedan trenutak. Rok od deset dana se okonao: Jupiter V i dalje je utao. Uputstva za misiju nalagala su u tom sluaju sledee: 'Nastaviti oprezno - a u sluaju neprijateljske nastrojenosti, povui se.' Bio je to izvrstan savet - izuzev to je uzmak bio nemogu. Poto su utroili i poslednju zalihu goriva, presekli su svoju jedinu odstupnicu. Posle vie od pedeset orbita oko Jupitera V, astronauti su kartografisali i ispitali celokupnu povrinu, koja je najveim delom bila prekrivena ledenom skramom smrznutog amonijaka. Nije bilo nikakvih tragova ivota, niti nagovetaja bilo kakve delatnosti. Traganje za radio-emisijama ili elektrinim interferencijama nije urodilo plodom; sve je ilo u prilog zakljuku da je mali mesec potpuno mrtav. Teorija prema kojoj je on predstavljao svojevrsnu naputenu bazu, pa ak moda i grad-svet koji je davno stigao ovamo iz nekog drugog sunevog sistema, polako je gubila uporite. Njen glavni zagovornik bio je Hanter; na pitanje ta misli gde se deo taj hipotetiki zvezdani narod, on je odgovarao: 'Smatram da su oni nai preci.' Govorio je to gotovo ozbiljnim glasom, ne odustajui od svog stava ak ni onda kada bi bio suoen sa svom silom antropolokih i geolokih dokaza koji su potezani kao protivargumenti. etvrtog dana, poslali su sa broda dve sonde za sporo sputanje - jednu na Kimbolovu Visoravan, a drugu na njen antipod. Izvetaju poslati radiom bili su nedvosmisleni: seizmografi nisu otkrili nikakve potrese, osetljivi geofoni nisu zabeleili ni najslabaniji um iz kamenih nedara Jupitera V; na osnovu onoga to je bilo dostupno instrumentima, postojao je samo jedan zakljuak: mali mesec predstavljao je mrtvu gromadu stene. Saekali su jo dva dana da bi videli da li e se, moda, pojaviti neto to bi sobde mogle da ispitaju, a onda je Boumen konano doneo odluku. Ostali su to

oekivali; svako od njih ve je stavio Boumenu do znanja da bi on trebalo da bude taj koji e krenuti u prvu izvidnicu. U kabini centrifuge, koja je nekada izgledala odve mala, ali je sada, avaj, postala vea nego to je potrebno, on je izloio svoj plan. "Imamo samo dve kapsule", poe Boumen, "i obe emo istovremeno upotrebiti: mislim da e tako biti bezbednije. Ako se dogodi da jedna zapadne u neprilike, druga e biti tu da joj prui pomo. Obe kapsule idu do povrine; prva e ostati na rubu provalije, dok e se druga spustiti u nju, ali ne dublje od hiljadu metara - odnosno, i manje ako se pojavi bilo kakav znak opasnosti. U njoj u se nalaziti ja, dok e u prvoj biti Dek." Kaminski i Hanter stali su odmah da gunaju, ali Boumen im se samo osmehnuo i odluno odmahnuo glavom. "Morate da ostanete ovde i upravljate brodom. Ako se ne vratimo, ne postoji nikakav nain na koji biste nam mogli pomoi. Vaa dunost je da posmatrate, da beleite i snimate sve to se bude odigralo, kao i da se pobrinete da Zemlja dobije potpuni izvetaj - ak i ako to bude tek kroz pet godina." Strpljivo je sasluao nova protivljenja Hantera i Kaminskog, ali odluka koju je doneo bila je konana. Sva trojica bila su podjednako uvebana i veta, ali Kimbol je otkrio zagonetno mesto na Jupiteru V i ono je sada nosilo njegovo ime. Bilo bi nepravino kada on ne bi prvi kroio nogom na tajanstvenu zaravan. Jedan as kasnije, vazdune komore su se otvorile i dve male kapsule lagano su skliznule u svemir. Posle nekoliko sekundi paljivog koenja, astronauti su obustavili orbitalnu brzinu i 'Otkrie' je poelo da se udaljuje od njih svojom pravilnom brzinom oko dve stotine milja na as. Sada su bili u slobodnom padu pod okriljem slabog gravitacionog polja Jupitera V. Sputanje sa visine od deset hiljada stopa ovde odgovaralo je na Zemlji padu sa manje od sto stopa; mogli su da saekaju dok se sasvim ne priblie povrini, pa tek onda da pristupe koenju. Lebdeli su jedan minut na visini od hiljadu stopa, a onda je Boumen dao signal za poslednju fazu sputanja. Nije bilo nikakvih problema vezanih za prizemljenje, s obzirom na to da je tle bilo besprekorno ravno, tako da je doneta odluka da se spuste na samo stotinak jardi od ponora. Poslednji priliv energije potro je pet ili est funti teine svemirske kapsule i Boumen se nekoliko sekundi zadrao tik iznad povrine da bi Kimbolu pruio prvenstvo osvajanja malog sveta. A onda se i on prizemio na Jupiter V mekano kao perce. Bacio je pogled napolje, uverio se da je sa Kimbolom sve u redu i pozvao brod. "Boumen zove 'Otkrie'. Spustili smo se na Jupiter V. ujete li me?" Kao to je i oekivao, odgovor se jedva mogao razabrati. Za ovih nekoliko minuta koliko je trajalo njihovo sputanje, fiksirana orbita odvela je brod prema obzorju i on je upravo sada zalazio za ivicu satelita.

"'Otkrie' zove Boumena. Poruka primljena, ali snaga signala slabi. Sreno. Stupiemo ponovo u vezu kroz devedeset minuta." "U redu." 'Otkrie' nije bilo udaljeno ni dvadeset milja, ali se ve nalazilo izvan radiodometa. Neprikosnoveni zakoni nebeske mehanike dopustie da veza ponovo bude uspostavljena tek kroz sat i po, kada se brod bude pojavio iznad suprotnog obzorja malog sveta. Dvojici usamljenika, suoenih sa zagonetkom starom tri miliona godina, ovo saznanje ulivalo je izvesno spokojstvo, ali ipak ne onoliko koliko bi oni eleli. Podigavi kapsulu na dvadeset stopa iznad povrine, Boumen je krenuo prema otvoru provalije. Dok se pribliavao tamnom, zjapeem ponoru, iznenada se prisetio neega to mu se uvreilo u pamenje jo u detinjstvu. Kada mu je bilo desetak godina, otac ga je poveo u Veliki Kanjon i ok izazvan prvim vienjem te zadivljujue rane na licu Zemlje trajno mu se urezao u um. Pravougaoni bezdan kome je sada iao u susret bio je siuan u poreenju sa dinovskom zemaljskom formacijom - ali s obzirom na mesto gde se nalazio, usred ovog pustog sveta, na ijem je mastiljavom nebu stajao kao zakucan zastraujui polumesec Jupitera, u podjednakoj meri je ulivao strahopotovanje. Pa ak i vie od toga, poto je bio znatno dublji i zato to se nije moglo ni pretpostaviti ta se u njemu krije. Zaustavio je kapsulu na samo nekoliko stopa od ruba provalije i poeo da posmatra ravne i glatke zidove koji su se sticali u jednu taku u dubini. Naspramno zidno proelje bilo je obasjano svetlou Sunca; ovaj osvetljen deo iznenada se prekidao otrom linijom senke na oko etiri stotine stopa ispod povrine. Prigueni sjaj Jupitera, koji je okomito ponirao u bezdan, gubio je jainu na izvesnoj udaljenosti koju Boumen nije mogao da proceni. Nita nije ukazivalo na postojanje dna; provalija je liila na klasino vebanje u perspektivi: sve njene uporedne linije sticale su se u beskonanosti. Vezao je malu svetiljku, koja mu je stajala na bonoj strani kapsule, za sigurnosno ue i pustio je da padne celom njegovom duinom od hiljadu metara. Neobino, usporeno sputanje trajalo je tri minuta, a onda se ue zateglo; svetiljka je sada predstavljala svetlu zvezdu, duboko dole spram proelja zasenenog zida. Nije naila ni na kakve prepreke, niti je izazvala bilo kakve reakcije. Jupiter V nije odustao od svoje uobiajene ravnodunosti. Boumen je najednom shvatio da je preterao sa merama opreza. Ne samo to je dragoceno vreme proticalo, nego su i zalihe goriva u kapsulama bile ograniene. Morali su da vode rauna o svakom minutu. "Idem dole", ree on Kimbolu. "Spustiu se samo do kraja tvog sigurnosnog ueta. Izvuci me im ti dam signal - ili ako ne budem odgovarao na tvoje pozive." Mogao je da se spusti slobodnim padom, a zatim da se vrati pomou mlaznjaka na kapsuli, ali nije bilo potrebe traiti dragoceno gorivo. Kimbol e moi da ga

izvue bez potekoa, budui da e teret na kraju sigurnosnog ueta imati prividnu teinu od samo pet funti. "Priaj celim putem, komandante", ree Kimbol. "Ovde gore je prilino samotno i pusto." Boumenu je ova molba dobro dola. Bez obzira na to koliko se ovek navikne na nisku gravitaciju, uvreene reakcije milion zemaljskih predaka nisu se mogle lako odagnati. Morao je neprestano da podsea samoga sebe da ponor kroz koji trenutno pada nije miljama duboka jama na njegovoj rodnoj planeti, na ijem bi ga dnu ekala neumitna smrt ukoliko bi se bezbednosno ue prekinulo. Iako je ovde mogla da ga vreba neka opasnost, ona sigurno nije poticala od sile tee i on je morao da prenebregne neprekidna upozorenja sopstvenih nagona. "Nalazim se na dubini od oko dve stotine stopa", izvesti on Kimbola. "Nastavi da me sputa istim tempom - jo se nita ne moe razabrati, ali dobiu bolji vidik im budem napustio osvetljeno podruje. Nivo zraenja i dalje zanemarljiv. Evo, naputam zonu Sunca... sada sam u senci, ali sjaj Jupitera jo je prilino jak. I dalje nema ni pomena o dnu... ova rupa mora da je duboka najmanje pet milja... oseam se kao mrav koji se sputa niz dimnjak... HEJ...!" Glas mu je zamukao u iznenadnoj plimi uzbuenja. "ta je bilo? Jesi li video neto?" upita Kimbol. "Da... mislim da jesam. Od kada sam napustio podruje jarkog sjaja, oi su mi postale osetljivije. Dole je neka svetlost... veoma slabana... vraije daleko. Saekaj trenutak da podesim teleskop." Iz Boumenove kapsule, koja je sada stigla do gotovo pola milje ispod povrine Jupitera V, neko vreme se ulo samo teko disanje i metalno zveckanje. Sa ruba ponora, gde mu je mala letelica stajala nagnuta nad bezdan u meri u kojoj se odvaio da se izloi riziku, Kimbol je video Boumenovo siuno stanite kao malu skupinu crvenih i belih identifikacionih svetiljki. Uzbuenje i nestrpljivost rasli su u njemu dok je Boumen natenane baratao oko teleskopa. A onda su, preko zvunika radio-veze, iz dubine najzad doprle tri jednostavne rei koje su mu uterale strah u kosti. "Oh, moj Boe..." kazao je Dejvid Boumen glasom u kome se nisu oitovali ni uznemirenost ni strah - ve samo krajnja neverica, zapanjenost. "ta je?!" Zauo je kako je Boumen duboko udahnuo, a zatim odgovorio tonom koji on ne bi prepoznao, ali koji je bio sasvim pod kontrolom. "Nee mi verovati, Dek. Ali on svetlo dole... nisam pogreio. Upravio sam teleskop tamo... i dobio savreno jasnu sliku. Najzad se vidi dno provalije - i ne samo da se vidi nego je i puno zvezda." 30. NEMOGUE ZVEZDE

"Ponovi to, Dejve", ree Kimbol. "Nisam te jasno uo." "Kazao sam da je puno zvezda." "Da li sam dobro razumeo - zvezda?" "Da - na hiljade njih. Kao da mi se pred oima nalazi Mleni Put." "Sluaj, Dejve - kako bi bilo da i ja malo pogledam?" Na Kimbolovo iznenaenje, Boumen je odmah pristao na ovu izmenu plana. Obino je bilo veoma teko odvratiti komandanta od neke procedure za koju se on odluio; u tom smislu, esto je navodio Napoleonovu izreku: "Naredba plus protivnaredba jednako je zbrka." <Teko prevodiva igra rei koja se temelji na okolnosti da je osnova sva tri kljuna termina u izreci re 'order', koja znai i 'red' i 'naredba' - 'Order plus counterorder equals disorder.' - prim. prev.> Sada, meutim, ne samo da je hteo nego je i jedva ekao da promene mesta. Ue je bilo izvueno bez napora; Boumen je oigledno ukljuio mlaznjake da bi pomogao. Kada se kapsula pojavila iznad ivice ponora, Kimbol je bacio pogled kroz prozori; sa olakanjem je primetio kako mu se prijatelj osmehuje, premda na pomalo zapanjen nain. "Jesi li siguran da je sve u redu s tobom?" upita. Boumen klimnu. "Sasvim", ree. "Spusti se i uveri se sam." Dok su besprekorno glatki zidovi promicali oko njega, neoskrnavljeni nikakvim belegama i nenagrieni vremenom, Kimbol se najednom setio Alisinog pada u zeiju jamu. Bilo je neeg nelagodnog u toj pomisli, poto je na dnu neobine rupe zapoinjalo kraljevstvo arobnjatva, gde vie nisu vaili normalni zakoni prirode. Prvi put mu je palo na um da se sada, moda, i ovde zbiva neto slino. Od samog poetka su znali da se nalaze suoeni sa naukom veom od ljudske. Ali nijednog asa nisu izgubili veru - nisu se usudili da izgube veru - u to da je posredi nauka koju e u krajnjoj liniji biti kadri da pojme. Kako se duboko dole svetlost poveavala i postajala svetlija, Kimbolu se javilo prvo, zloslutno predoseanje da ba i ne mora da bude tako. No, tu pomisao valjalo je to pre odagnati od sebe, osobito na mestu na kome se sada nalazio. Ve se pribliavao kraju ueta, odavno ostavivi iza sebe poslednje odraene zrake Sunca. Bio je potreban in fizike hrabrosti da bi se okular podigao u visinu oiju i nepokolebljivo pogledalo kroz njega prema svetlucavom kraju tunela. Boumen je bio u pravu! Izgledalo je kao da posmatra Mleni Put. Vidno polje instrumenta bilo je puno zvezda - na hiljade njih blistalo je u crnom jezgru ovog siunog, smrznutog sveta. Neke injenice toliko su neverovatne da se u njih smesta poveruje, poto ih niko ranije nije mogao ak ni naslutiti. Kimbol ni za trenutak nije posumnjao u ono to su mu oi registrovale, ali nije pokuao da to shvati. Za sada e se ograniiti samo na pamenje onoga to vidi.

A onda, iznenada, opazio je kako se zvezde kreu. Izlazile su iz vidnog polja na levu stranu, dok su se nove pojavljivale zdesna. U prvi mah mu se uinilo da gleda kroz neki tunel prokopan s kraja na kraj Jupitera V, pri emu je ono to je video predstavljalo posledicu desetoasovnog rotiranja malog meseca oko vlastite ose. Ali to je, razume se, bilo nemogue. Oni su se ve kartografisali i pomno ispitali celokupnu povrinu satelita, traei hotimice pri tom eventualni drugi ulaz, ali nisu nali nita izuzev gudura i amonijanog leda. Kimbol je bio sasvim siguran da na antipodu ne postoji nikakav prozor kroz koji bi zvezde mogle da prosijavaju. Tog asa je, sa izvesnim zakanjenjem - uostalom, on je bio komunikacioni inenjer, a ne astronom - primetio neto to je potpuno obesnailo ovu teoriju. Zvezde su se, naime, kretale na levu stranu; da je ova migracija izazvana okretanjem Jupitera V, onda bi njen pravac trebalo da bude gotovo pod pravim uglom u odnosu na ovaj. Rotiranje malog meseca nema, dakle, nikakve veze sa zagonetkom zvezdanog polja... Bilo je to sasvim dovoljno za jednog oveka pri jednoj poseti. "Vraam se gore", pozva on Boumena. "Najbolje e biti da porazgovaramo o ovome sa Vikom... moda e on imati neko objanjenje." Kada se pridruio Boumenu na povrini satelita, uinilo mu se da mu je ranije neverovatan prizor Jupitera rasprostrtog preko celog neba u podjednakoj meri blizak i ospokojavajui kao i bilo koji poznati predeo sa Zemlje. Jupiter je pripadao podruju njihove moi poimanja - a ako je on i krio tajne koje jo nisu odgonetnute, njihova priroda nije bila takva da nagna um u bezumlje. Ali stvar koja im je stajala pod nogama prkosila je svakom razumu i svakoj logici. ekali su bez rei, zadubljeni u sopstvene misli, da se zauje signal sa 'Otkria' u asu kada se ono bude diglo iznad obzorja. Sreom, nije bilo nikakvih razloga za crne slutnje, poto se brod pojavio tano na vreme; i dalje bez rei, vinuli su mu se u susret i desetak minuta kasnije proli su kroz ulaz vazdune komore. Astronauti su poznati ljubitelji nekodljivih, praktinih ala; to je jedan od naina da ispolje svoju nadmonost nad Vaseljenom, koja nema smisla za humor. Kaminski i Hanter su, moda, u prvi as pomislili da ih Boumen i Kimbol zavitlavaju, ali ova sumnja potrajala je samo nekoliko sekundi. Posle dve orbite i sami su se spustili dole, ponevi kamere sa dugofokusnim soivima da snime raspored zvezda na dnu ponora. Nije prolo ni nekoliko minuta, a Kaminski je doao do nove informacije. Izmerio je vreme protoka zvezda preko otvora i izraunao da je potrebno petnaest asova za puni krug - dok je revolucija Jupitera V iznosila samo deset. Izgledalo je da, pod dejstvom neke arolije prostora ili vremena, gledaju kroz prozor postavljen na povrini jednog sveta, koji se pravi krug oko svoje ose jednom u petnaest asova, u neku neobinu, stranu vaseljenu.

Kaminski se nalazio na dubini od gotovo pola milje, kada se na prozoru, prilino naglo, pojavio novi prizor. 31. NETO OZBILJNO NIJE U REDU SA SVEMIROM ekajui na povrini, Hanter je uo i snimio svaku re. "Pokuau dugu ekspoziciju sa hiljadumilimetarskim soivom", ree Kaminski. "Neprijatno mi je to to moram da priznam, ali ovo mi je prvi put da pravim astronomske fotografije... Hej!" "ta je bilo?" "Ivica okvira postaje svetlija. Da, nema vie nikakve sumnje. Javio se veoma slabaan sjaj du bone strane. Zna, izgleda kao... moj Boe... tako je, to je u pitanju!" "ta, za ime Boga?" "Izlazak sunca! Izlazak sunca! Pusti me da posmatram." Usledili su izluujui minuti tiine; do Hantera je dopiralo samo teko disanje Kaminskog, kao i povremeni zvuci instrumenata i kontrolnih ureaja kojima se operisalo. A onda, najzad, astronom se ponovo javio iz ponora, glasom punim uenja. "Jeste, posredi je sunce. Razmere su mu ogromne... potpuno ispunjava vidno polje. Kada bih mogao da ga celog sagledam, izgledalo bi veliko poput Jupitera. Nije G-nula tipa kao nae Sunce. Veoma je zatamnjeno i crveno - ne moram ak da stavim ni crne filtre na teleskop. Sigurno je neki crveni din, poput Antaresa. Hej, pa to je dobra zamisao: moda je ovo stvarno Antares. Aha, evo i jedne suneve pege... izgleda prilino mala, ali u nju bi lako moglo da stane itavo nae Sunce... " Glas mu je ponovo zamukao i Hanter je jo jednom morao da obuzda nestrpljenje, sve dok se Kaminski nije ponovo javio: "Nema nikakve promene dinovsko sunce i dalje mi zapreuje vidik. Proi e sati pre no to se celo pomeri. Vratimo se na brod - hteo bih da malo prouim ove fotografije. Takoe bih voleo da izvrim jedan opit, ako budem uspeo da iskamim od Dejva saglasnost." "Kakav opit?" "I dalje imamo veinu sondi opremljenih instrumentima. Ovo je pravo mesto da ih upotrebimo." Kada su se vratili na brod, Boumen u poetku nije pristao. Ako se ita baci u tunel, branio je on svoj stav, ak i pri ovoj niskoj gravitaciji moglo bi da stekne krajnju brzinu od preko sto milja na as. Niko nije nita znao o eventualnoj teti do koje bi ovo moglo da dovede - niti o tome kakve bi reakcije moglo da izazove. Kaminski je konano prekinuo raspravu istakavi da su tvorci ovog mesta jamano zatitili svoju konstrukciju od tako triavih nesrenih sluajeva. Sigurno se dogaa da svakih nekoliko stolea neki veliki meteor uleti u tunel neuporedivo veom brzinom od one koju bi mogla da razvije sonda u slobodnom padu.

Kada je postignuta saglasnost o izvoenju projekta, Kimbol je na sebe preuzeo ulogu bombardera. S obzirom na to da je 'Otkrie', koje je kruilo na orbiti, moglo da prati sondu samo u toku nekoliko sekundi dok se nalazi pravo iznad otvora, svemirska kapsula 'Alisa' opremljena je prijemnim ureajima. Kimbol je pustio sondu nad tanim sreditem bezdana, a zatim odjezdio do njegove ivice, spustio se tu i isturio prijemnu antenu 'Alise' preko ruba tunela. Sonda je najpre padala letargino sporo, to se i oekivalo s obzirom na veoma slabo gravitaciono polje Jupitera V. Instrumenti su zabeleili sasvim blago povienje temperature, ali i nita drugo to bi bilo od nekog znaaja. Nisu postojali radioaktivnost niti magnetno polje. A onda, na dubini od pet milja, brzina je poela da se poveava. Visina signala sonde stala je hitro da opada, to je ukazivalo na zauujue veliki Doplerov efekat. Kimbol je morao neprekidno da podeava prijemnik kako bi mogao da prati signale, dok su se na radaru pojavile nemogue brzine i udaljenosti. Kroz nekoliko sekundi sonda je stigla do razdaljine od dve stotine milja - to bi, doslovno shvaeno, znailo da je prola kroz ceo Jupiter V i izila sa druge strane. Posle toga, postalo je sve tee slediti je i ona se ubrzo nala izvan dometa prijemnika. U asu poslednjeg kontakta, sonda je ve dostigla dubinu od devet stotina pedeset milja; duina tunela, meutim, nipoto nije mogla da bude vea od sto milja - poto je upravo toliko iznosio prenik malog meseca. Radar je besprekorno radio; Kimbol ga je veoma briljivo proverio im se vratio na brod. Problem nije leao tu, nego u Jupiteru V - Hanter je prvi izrazio ono to su sva etvorica ve poela da podozrevaju. "Bojim se", rekao je on, "da neto ozbiljno nije u redu sa svemirom." "Pre mnogo vremena", ree Kaminski, "naiao sam na jednu opasku koju vie nikada nisam zaboravio - premda sam smetnuo s uma ko ju je skovao. 'Svaka dovoljno razvijena tehnologija ne moe se razlikovati od arobnjatva.' Ovde smo suoeni upravo sa takvim neim. Nai laseri, mezotroni, nuklearni reaktori i neutrinski teleskopi izgledali bi kao iste vradbine ak i najboljim naunicima iz devetnaestog stolea. Ali oni bi bili u stanju da shvate kako ovi instrumenti rade - u manjoj ili veoj meri - ako bismo im se nali pri ruci da im rastumaimo teoriju." "Lako bih ja za teoriju", primeti Kimbol, "samo kada bih mogao da razumem ta je, zapravo, ovo ovde - odnosno, kakva mu je svrha." "ini mi se", ree Boumen, "da postoje dve mogunosti: obe u podjednakoj meri nemogue. Prva je da je Jupiter V upalj i da se dole nalazi svojevrsna mikrovaseljena. itava galaksija promera svega sto milja." "Ali prema radarskim pokazateljima, sonde su putovale hiljadama milja."

"Moda dolazi do izvesne distorzije. Pretpostavimo da sonde postaju sve manje kako prodiru unutra. U tom sluaju, izgledalo bi kao da su udaljene hiljadama milja, dok bi, u stvari, bile srazmerno blizu." "Ovo me je podsetilo", umea se Kaminski, "na jednu drugu opasku. Nils Bor je jednom prilikom kazao: 'Vaa teorija je luda - ali ne dovoljno luda da bi bila istinita.'" "Ima li ti neku luu?" upita ga Hanter. "Mislim da imam. Smatram da su zvezde - kao i ono sunce dole - deo naeg svemira, ali ih mi vidimo kroz neki novi pravac prostora." "Pretpostavljam da ima na umu etvrtu dimenziju." "Sumnjam da je ovo tako jednostavno. Pa ipak, sva je prilika da su ovde posredi nekakve vie dimenzije. Verovatno neeuklidovskog tipa." "Neto mi je palo na pamet. Ako se spusti niz ponor, izii e na udaljenosti od mnogo stotina hiljada svetlosnih godina. Ali kolika e ti biti stvarna duina putovanja?" "Koliko je dug put od Njujorka do Vaingtona? Dve stotine milja ako leti na jug. Ali dvadeset etiri hiljade ako krene suprotnim smerom preko Severnog pola. Oba pravca su u podjednakoj meri stvarna." "Pade mi na um", ree Boumen, "da si mi jednom na Zemlji kazao da su te preice kroz prostorvreme naune besmislice - ista fantazija." "Odista?" uzvrati Kaminski spokojno. "Pa, promeni sam miljenje. Dodue, zadravam pravo da ga ponovo promenim ukoliko iskrsne neka bolja teorija." "Ja sam samo priprost inenjer", ree Hanter pomalo agresivno. "Ovo to vidim to je rupa koja ponire u utrobu Jupitera V, ali nigde ne izlazi. Vi, meutim, tvrdite da to ipak ini. Kako?" Svi su ekali da Kaminski odgovori. Nekoliko trenutaka se nakaljavao i zamuckivao, a onda mu se lice najzad ozarilo. "Mogu da objasnim jedino preko analogije. Pretpostavimo da si ti itelj nekog dvodimenzionog sveta kakav je, na primer, list hartije - te, dakle, nisi u stanju da se kree ni iznad ni ispod njega. Ako sada nacrtam krug na tvom pljosnatom svetu i pri tom ostavim mali otvor u njemu, ti e rei da se jedino kroz njega moe ui u krug. Slae se?" "Slaem se." "Svako ko ue u krug nema drugog naina da izie?" "Na to, dakle, cilja. Krug bi mogao da predstavlja odseak valjka koji prolazi kroz dvodimenzioni svet. Ukoliko bih bio dovoljno mudar da uspuem uz valjak na taj nain to bih preao u treu dimenziju, potpuno bih napustio svoju ravnu vaseljenu." "Sasvim tano. Ali valjak bi mogao da se savije natrag u tvoj svet, to bi ti omoguilo da se ponovo pojavi u njemu, samo na nekom drugom mestu. Tvoji

prijatelji imali bi utisak da si prevalio put od take A do take B, ne proavi pri tom prostor izmeu njih. Naprosto bi iezao u jednu rupu, da bi iziao iz sasvim druge, udaljene hiljadu milja." "Ali kakva bi to bila prednost? Prava linija u dvodimenzionoj vaseljeni i dalje bi predstavljala najkrae rastojanje izmeu taaka A i B." "Ne mora da znai. Sve zavisi ta podrazumeva pod pravom linijom. Moda je ravan svet zapravo naboran, ali njegovi itelji to nisu u stanju da primete. Ja nisam topolog, ali ipak mi je jasno kako mogu da postoje linije pravlje od pravih, ako bi neke od njih ile kroz druge dimenzije." "Moemo ovako da raspravljamo do sudnjeg dana", ree Hanter. "Ali ako naas pretpostavimo da je sve to tano, ta nam onda valja initi?" "Pa, izbor nam nije ba veliki. ak i kada bismo raspolagali neogranienim zalihama goriva i kiseonika, bilo bi pravo samoubistvo otisnuti se u tu stvar. Ako je u pitanju i preica, uopte nije iskljueno da je nesagledivo dugaka. Pretpostavimo da se izlaz nalazi negde na udaljenosti od hiljadu svetlosnih godina - kakve bismo koristi imali ako putovanje traje jedno stolee? Ne bi nam ba osobito znailo to smo utedeli devet stotina godina." Zakljuak je bio potpuno taan; a moda su vrebale i druge opasnosti, u podjednakoj meri nepojmljive ovekovom umu kao i ova nepravilnost u ustrojstvu prostora. 'Otkrie' je stiglo do kraja svog puta; nije imalo drugog izbora do da ostane ovde na veitoj orbiti, udaljeno nekoliko milja od tajne kojoj nee moi da se priblii. Slino Mojsiju koji je gledao prema obeanoj Zemlji, i oni su sada netremice posmatrali udesa izvan svog domaaja. 32. LOPTANJE Posle izvesnog vremena, prozvali su je Zvezdane Dveri; niko nije tano znao ko je skovao ovaj naziv. A kako je ljudski um u stanju da primi sve, ma koliko neobino bilo, njena tajanstvenost ubrzo je prestala da ih proganja i mori. Jednoga dana e, moda, shvatiti zvezdanu zagonetku na dnu provalije; nije iskljueno da je odraz nonog neba u lokvi mirne vode predstavljao za primitivnog oveka podjednako nereivu tajnu. Na raspolaganju im je stajalo jo dvadeset dana operativnog vremena pre nego to budu morali da se podvrgnu hibernaciji, a imali su jo toliku zalihu goriva da kapsule preduzmu novih pet misija do povrine. Boumen je, meutim, dopustio samo tri posete, a onda je naloio da se potpuno opskrbljene kapsule ostave spremne u njihovim vazdunim komorama za neku eventualnu buduu potrebu koja moe iskrsnuti. Prilikom sva tri sputanja nisu saznali nita bitno novo. Posmatrali su pravilan protok neobinih zvezda i dinovskog crvenog sunca koji su besprekorno precizno

promicali udaljenim krajem Kapije Zvezda - i dalje u smeru i brzinom koji se nikako nisu mogli dovesti u vezu sa okretanjem samog Jupitera V. Kaminski je proveo mnogo asova nad fotografijama, pokuavajui da identifikuje zvezdano ustrojstvo pomou astronomskih karata uskladitenih u 'Ateninoj' memoriji. Potpuni krah ovih napora nije ga ni razoarao ni iznenadio. Ako je stvarno gledao kroz prozor Zvezdanih Dveri u neki udaljeni deo Galaksije, nije bilo nikakve nade da e prepoznati prizor koji je tamo video. Jedna od mnogobrojnih zvezdica mogla je ak da bude i Sunce, ali bilo ga je nemogue identifikovati. Sa udaljenosti od svega nekoliko svetlosnih godina, zvezdani tipovi G-nula bili su slini kao jaje jajetu. Tri preostale sonde opremljene instrumentima lansirane su u razmacima od po nedelju dana - tako da je na poslednju doao red neposredno pre zapoinjanja hibernacije. Sve su doivele istovetnu sudbinu: dostigle bi nemogue udaljenosti, a onda bi im prestajali signali. Najvea zabeleena dubina - u ovom svetu prenika samo sto milja! - iznosila je jedanaest hiljada milja... Posle toga, bilo je uinjeno sve to se nalazilo u granicama ljudskih moi; zalihe su im bile gotovo na izmaku i kucnuo je as da se poe na poinak. U jednom pogledu, njihova misija uspeno je okonana; otkrili su ono to su bili upueni da pronau - bez obzira na to to nisu saznali ta je posredi. U drugom pogledu, meutim, pohod je pretrpeo neuspeh, poto nisu mogli da upute na Zemlju izvetaj o svom otkriu. Svi Kimbolovi pokuaji da ponovo uspostavi vezu pomou improvizovanih antena i preoptereenim izlaznim kolima nisu urodili plodom. Za razliku od toga, dodue, dnevne poruke i novinski izvetaji neometano su pristizali, izazivajui u isto vreme ohrabrenje i osujeenost. Bilo je dobro po moral znati da ih Zemlja i njihovi prijatelji nisu zaboravili, kao i da su pripreme za njihov povratak u punom jeku. injenica, meutim, da nisu mogli da odgovore dovodila ih je gotovo do ludila - osobito stoga to su drali u posedu jednu tajnu koja bi iz temelja potresla oveanstvo. Meu astronaute takoe je unosilo nespokojstvo neprekidno pristizanje poruka upuenih Pulu i Vajthedu, kao i suoavanje sa licima prijatelja i roaka koji su pozdravljali ljude mrtve ve mesecima. To ih je neprekidno podsealo na vlastitu nesigurnu budunost, sada kada je njihova hibernacija trebalo da otpone. Postojala su i bolja mesta gde se moglo otpoinuti, ali njihov izbor bio je sasvim mali. Jedino su mogli da se nadaju da e u ophoenju sa njima Jupiter V zadrati svoju potpunu ravnodunost, dok budu pravili devedesetominutne krugove oko njega narednih tri, etiri ili pet godina, ve prema tome za koje e vreme stii spasilaki pohod. Tokom poslednjih dana proverili su svaki deli broda, uklonili svu suvinu opremu i pokuali da predvide sve to bi, eventualno, moglo da krene nizbrdo. Senka Pulove smrti prilino ih je optereivala, ali oni je nikada nisu pominjali. Bez obzira

na to da li ju je izazvala sluajna greka ili gubitak otpornosti, sada se vie nita nije moglo uiniti. Nisu imali nikakvu drugu mogunost do da nastave kao to je planirano. Privodei poslove kraju, jedan za drugim su se opratali i odlazili na dugi poinak, sve dok na kraju nije preostao samo kapetan. Za Boumena je ceo ovaj postupak bio optereen neprijatnim uspomenama; ve je jednom ranije pravio iste ale, na isti se nain privremeno (bar se nadao) rastajao i konano ponovo ostao sam u usnulom brodu. Saekae da proteknu dva dana pre no to se bude pridruio ostalima. Jedan mu je bio sasvim dovoljan da proveri da li se sve odigrava bez potekoa, dok e drugi posvetiti samome sebi i prepustiti se uivanju u prenosu finalne utakmice svetskog kupa. Dodue, dok je bio na Zemlji, nikada se osobito nije zanimao za bezbol, ali kao i svi lanovi posade on je takoe postao strastven poklonik sportskih prenosa koji su vreni sa rodne mu planete. Boumenu je sada bilo svejedno da li e ostati budan dan vie ili manje, a bio je veoma radoznao da vidi da li e tim 'Jenkija' iz Njujorka povratiti staru slavu posle vie godina tavorenja meu osrednjim ekipama. Nije mnogo verovao u ovaj povratak, meutim, budui da je tim 'Metropolitena' bio u izvrsnoj formi. I tako, na sada pustom komandnom mostu, Dejvid Boumen se oprostio od najneobinijeg neba koje je ijedan ovek ikad video. Polovinu je ispunjavao strmo zaobljeni predeo Jupitera V, proaran amonijanim pokrovom; pretean deo druge polovine zauzimao je sam Jupiter. Ogroman, opadajui srp gotovo se vidljivo smanjivao kako je brod zalazio u senku; udaljeno Sunce uskoro e biti pomraeno njime. Kada li u ga ponovo videti, pomisli Boumen. Sunev sjaj ve je upio u sebe zvezdu-veernjau zvanu Zemlja. Ali iako vie nije mogao da vidi svet ljudi, njegovi glasovi i dalje su odjekivali brodom, a prizor koji se video na glavnom monitorskom ekranu Komandnog mosta nesumnjivo bi doveo u nedoumicu mnoge razumne vanzemaljske rase. Jedno stvorenje, drei obema rukama nekakvu zatupljenu motku, ukipilo se naspram jednog drugog, u ijoj se aci video mali, okrugli predmet. Oba su stajala na ravnom, trougaonom terenu, dok se ratrkano oko njih u okamenjenim, iekujuim pozama nalazilo jo desetak jedinki. Na neto veoj udaljenosti, hiljade drugih prilika nepomino je sedelo u koncentrinim nizovima sedita. Stvorenje koje je dralo kuglu stalo je da zamahuje celim udom sve snanije i snanije. Najednom, toliko brzo da se kretnja gotovo nije mogla pratiti okom, kugla je bila hitnuta iz svog leita u pravcu stvorenja sa motkom. Ono se oigledno nalazilo u velikoj opasnosti, ali projektil je promaio gaanu metu i samo prohujao mimo njega.

Zatim je usledilo kratkotrajno vrzmanje po celom terenu, a onda je kugla vraena prvobitnom drau. Preanja kunja trebalo je, kako je izgledalo, da se ponovi... Ovoga puta, meutim, rtva je bila u stanju da se bolje zatiti. Iako mu je zatitno sredstvo bilo tanko i nedovoljno, stvorenju sa motkom polo je za rukom, sreom ili vetinom, da pogodi nanovo upuen projektil - pa ak i da ga velikom brzinom vrati preko glave svog delata. A onda, dok mu je meu neprijateljima jo vladala pometnja, ono je poelo da tri prema sigurnom zaklonu... Ali Boumen nikada nije saznao kako se okonao ovaj trk. U istom trenutku, oprezna i uvek budna 'Atena', koja je neprekidno bdila nad brodom, ukljuila je signal koji je upozoravao na predstojei sudar. Slika sa Zemlje uklonjena je sa ekrana, kao da nikada nije postojala, a na njeno mesto doli su bezlini prstenovi i paoci radarskog indikatora. Boumen je odmah razabrao poruku koja se tu oitovala - iskusivi pri tom oseanje ledene samotnosti koje mu se nije javilo jo od onda kada je poslao Kelvina Pula za Piterom Vajthedom u susret zvezdama. Ponovo je bio jedini gospodar broda, bez ikog ko bi mu pomogao ili ga posavetovao u trenutku krize. A ovo je odista bila kriza - jer na dvadeset milja ispred broda, tano na njegovoj liniji leta, neto je upravo izlazilo iz Zvezdanih Dveri. 33. POSLEDNJA PORUKA Trenutak kasnije, Boumen je preao na ekran visoke definicije i doiveo drugo iznenaenje. Predmet je bio sasvim mali - dugaak svega est stopa. Razmere su mu, dodue, bile odve velike da bi bio meteor, ali i premale za svemirski brod. Nije znao da li da se osea razoarano ili uspokojeno. Prikopao je optiki teleskop na radar i grozniavo se zagledao kroz okular. Ono to je video kako se svetluca na Sunevoj svetlosti bilo je oigledno metalno, oigledno vetako. Sekundu potom, oteo mu se zapanjeni uzvik; predmet koji je izvirao iz bezdana bila je jedna od svemirskih sondi koja je lansirana sa 'Otkria' u nedra Jupitera V pre nekoliko dana ili sedmica. Hitro je ukljuio radio i stao da pretrauje telemetrijsko podruje. Signal se odmah oglasio, snaan i jasan. Sve sonde ovoga tipa, meutim, imale su samo kratkotrajne zalihe energije, kako ne bi mogle da prave smetnje u spektru poto obave svoju misiju; ali ova je i dalje vrila odailjanje. Brza provera iestalosti potvrdila je ono to je on ve podozrevao. Posredi je bila poslednja sonda koju su uputili u Zvezdane Dveri. Nestavi u dubinama ponora, ona je naizgled stigla do 'dubine' od jedanaest hiljada milja, kreui se pri tom bre od ijednog drugog objekta koji je ovek ikada napravio. Sada se, meutim, vratila, i dalje besprekorno dejstvujui - svega dva dana kasnije.

Letela je sasvim polako, uspinjui se prema proelju Jupitera, da bi konano nestala sa vidika spram dinovskog diska koji se nejasno nazirao; ali i dalje je mogao da je uje kako ivahno cvrkue dok je ulazila na orbitu koja moda jeste, a moda i nije postojana - ali i koja moe da bude, drao je to za sigurno, jedino ishod razumnog planiranja. Ovo se naprosto nije moglo dogoditi sluajno niti pod dejstvom prirodnih zakona. Zvezdane Dveri vratile su im njihov dar; mora da su to uinile hotimice. Neko ili neto znalo je da se oni nalaze ovde. "Govori Dejvid Boumen - snimam za brodski dnevnik. Sve se na 'Otkriu' nalazi u potpunom redu i prema programu ja bi sada trebalo da se pridruim Kaminskom, Hanteru i Kimbolu u hibernaciji. Ali neu to uiniti. Umesto toga, uzeu jednu od kapsula, koje su potpuno opskrbljene i snabdevene gorivom, i spustiu se u Zvezdane Dveri. Potpuno sam svestan rizika kojima se izlaem, ali i smatram da su oni prihvatljivi. Bezbedan povratak nae sonde posle samo dva dana prvedena dole predstavlja dokaz da svaki objekat moe neoteen da proe kroz Zvezdane Dveri u kratkom vremenskom rasponu. Raspolaem dovoljnom koliinom kisenika za putovanje u jednom pravcu i spreman sam da se suoim sa onim to me bude ekalo na suprotnom kraju. Imam utisak da je ovo bio poziv - pa ak i znak prijateljstva. Pripravan sam da ga prihvatim kao takvog. Ako se ispostavi da nisam u pravu - pa, neu biti prvi istraiva koji je uinio takvu greku. Bile, Vik i Dek - ako vas ne budem vie video, sreno i vratite se bezbedno na Zemlju. Govorio je Dejv, kraj snimka." 34. SVETOVI ZVEZDANIH DVERI Pisac koji se lati zadatka da opie civilizaciju nadreenu sopstvenoj oigledno pokuava nemogue. I letimian pregled naune fantastike od pre pedeset - pa ak i samo dvadeset - godina pokazuje u kojoj su meri jalova nastojanja da se makar i malice zaviri u maglu vremena, ak i kada je posredi ovaj na ljudski svet. Jasno je da postoji jo manja verovatnoa za ispunjenje dugoronih predvianja; zamislite samo kako bi osnivai Sjedinjenih Amerikih Drava predvideli da e izgledati njihova Zemlja 1970. godine! Praktino nita u toj viziji ne bi imalo veze sa sadanjom stvarnou - koja bi im, tavie, bila doslovce nepojmljiva. Stenli Kjubrik i ja smo, meutim, na vrhuncu nae 'Odiseje', pokuali neto jo preteranije. Nali smo se pred zadatkom da opiemo - kao i da pokaemo na ekranu delatnosti i ivotnu sredinu, a moda i fiziku prirodu, stvorenja koja su milionima godina ispred oveka. Ovo je, po definiciji, bilo nemogue. U tom smislu bi se s

istim pravom moglo oekivati da Gleda-Mesec prui istanan opis Dejvida Boumena i njegovog drutva. Problemu se, oigledno, moe pristupiti samo posredno. ak i kada bismo prikazali neka vanzemaljska stvorenja i njihove navike i obiaje, ona bi morala da nam budu veoma bliska po evolucionoj lestvici - recimo, ne vie od nekoliko stolea pred nama. Teko da bi to mogla biti bia stara tri miliona godina koja su predstavljala snagu to je stajala iza Crnog Monolita i Zvezdanih Dveri. Ali neto je u svakom sluaju valjalo pokazati, premda su postojali trenuci oajanja kada sam se plaio da smo sami sebe saterali u stupicu iz koje nema nikakvog izlaza - sa izuzetkom, moda, kraja po uzoru na roman 'Dama ili Tigar' <Roman Frenka Stoktona iji kraj ne donosi reenje radnje, nego ostaje otvoren prim. prev.> u kome bismo se oprostili od naeg junaka u asu kada ue u Zvezdane Dveri. No, bilo bi to samo polovino reenje koje bi verovatno nagnalo gledaoce da nahrupe na bioskopske blagajne sa zahtevima da im se vrati novac koji su dali za ulaznice. (Kako je Deri Ejdel zabeleio, dogodio se bar jedan takav sluaj, iji je akter bila izvesna gospoa Patria Atard iz Denvera, u saveznoj dravi Kolorado. Ako je upravnik tamonjeg divnog bioskopa 'Kuper Sinerama' odista pristao na ovaj ustupak, biu srean da mu nadoknadim trokove). Konano reenje za koje smo se opredelili sada izgleda kao jedino mogue, ali pre no to smo doli do njega, straili smo itave mesece na izmiljanje stranih svetova, gradova i stvorenja, u nadi da emo pronai neto to bi prilikom prepoznavanja delovalo snagom oka. Na kraju smo digli ruke od sveg tog materijala, ali ja se ne bih sloio da je on bio suvian. U njemu su sadrane mogunosti koje su se morale odstraniti, ali da bi se to uinilo njih je najpre trebalo napisati. Neki od ovih Izgubljenih Svetova Zvezdanih Dveri nalaze se na narednim stranicama. U radu na njima veoma su mi pomogla dva jednostavna pravila. Prvo dugujem gospoici Meri Popins: 'Ja nikad nita ne objanjavam'. Drugo predstavlja Trei Klarkov zakon: <Dobro, kad ste ve navalili, evo i preostala dva. Prvi: 'Kada neki uvaeni, ali ve postariji naunik izjavi kako je neto mogue, gotovo sigurno je u pravu. Kada, meutim, kae da je nemogue, vrlo je verovatno da se vara.' ('Profili budunosti') Drugi: 'Jedini nain da se otkriju granice mogueg jeste zakoraiti izvan njih, u nemogue.' Doao sam do zakljuka da ako su tri zakona bila dovoljna Njutnu, zato ne bi i meni - prim. pisca.> 'Svaka dovoljno razvijena tehnologija ne moe se razlikovati od arobnjatva'. Stenli je jednom prilikom izjavio da je u stanju da ekranizuje sve to moe da se napie. Bio bih spreman da mu poverujem ukoliko bi mu na raspolaganju stajali neogranieno vreme i neogranien budet. Kako smo mi, meutim, za jednu godinu prekoraili predraunsku procenu za etiri miliona dolara, bilo je vie nego umesno to je problem stvaranja eksplicitnih supercivilizacija naprosto zaobien. Postoje

stvari koje je bolje prepustiti mati - a to je ujedno i razlog to mnogi filmovi strave i uasa pretrpe krah kada se na kraju pojavi neko patetino, kartonsko udovite. Stenli je izbegao ovu opasnost stvaranjem uvene 'psihodeline sekvence' - ili, kako ju je kompanija MGM nazvala, 'konanog putovanja'. Strunjaci su me uveravali da se ona najpotpunije moe iskusiti pod dejstvom raznih hemijskih preparata, ali ja nemam nameru da se lino u to osvedoim. to se Stenlija i mene tie, mi jamano tako neto nismo imali na umu, premda se ne bih smeo zakleti kada su u pitanju svi lanovi umetnikog odeljenja i tima za specijalne efekte. Pomenuo sam ovu stvar, zato to su neke zainteresovane grupe pokuale da svojataju '2001.' Seam se da mi je na jednoj naunofantastikoj konvenciji neki nepoznati oboavalac tutnuo u ruku nekakav paketi; otvorivi ga, ustanovio sam da se unutra nalazi neki prah i anonimna zahvalnica u kojoj me je tajanstveni darodavac uveravao da je posredi 'najbolja stvar'. (Smesta sam sve bacio u toalet.) Ja se, dodue, ne razumem mnogo u droge da bih o ovome imao vrst sud, premda spadam meu one koji ne bi imali nita protiv da se propie smrtna kazna za odgajivae duvana, ali miljenja sam da hemijski preparati za 'proirivanje svesti' izazivaju upravo obrnuto dejstvo. Ono to droge stvarno ire jeste nekritinost ('Ludo, momak!') i opta razdraganost, to i ne mora da bude ravo kada su posredi lini odnosi, ali zato znai smrt prave umetnosti... sa izuzetkom, moda, ogranienih podruja muzike i pesnitva. Ovo me je podsetilo na Kolridovog 'Kublaj-kana', koji je napisan pod uticajem opijuma i koga je prekinula uporna i tri puta prokleta 'Osoba iz Porloka' Porloka koji je, igrom sluaja, jedno ljupko seoce na samo etiri milje od mog rodnog mesta. Svojevremeno sam poeo da sastavljam parodiju na 'Kublaj-kana', iji je poetak dosta obeavao: Za Em-di-em je Kjubrik Sten Sazdao divan zvezdosvod Gde pisca mata trai plen U prii to je ni za tren Ljudskome duhu laki plod Na polju Elstri podie se tad Du deset milja od kulisa grad... Na alost, ili moda na sreu, nadahnue mi je ovde presahlo i nastavak je ispao sasvim kljast: Da grdnog li mesta! Jo neba luk Ne obuze tako straan muk K'o kad zavapi zvezdano dete...

ali ponajgori je jo bio kraj: Mesecima trae' prie te, to ljudskom duhu izmakle bi sve, Pisac oajan posta - kada gle! Tad sroi ih i srean polete U morski huk; ali u buci toj Glas ate Kjubriku objavi boj! Tri 'Sveta Zvezdanih Dveri' koja slede u izvesnoj meri su meusobno nesaglasna, a i odudaraju od zavrnih verzija romana, odnosno filma. (Bilo je i drugih, koji su sada ili zaboravljeni ili apsorbovani.) U prvom od njih, dolazi do susreta izmeu ne samo preivelih astronauta nego i celog broda 'Otkrie' sa besmrtnim stranim entitetom koji je hodio Zemljom pre tri miliona godina. Letee ostrvo koje predstavlja poprite tog susreta duguje svoj nastanak pomalo Sviftu, neto vie Reneu Magritu, a ponajvie singaleskom kralju Kasapi I (priblino od 473. do 491. godine nove ere). U samom srcu ri Lanke, na jednoj uzdignutoj steni pet stotina stopa iznad okolne ravnice, Kasapa je sagradio dvorac koji predstavlja jedno od arheolokih (i umetnikih) svetskih uda. Dok se etate meu vetrovitim ruevinama Sigirije, lako se stie utisak da ste, zapravo, stvorenje sazdano da leti vazduhom povrh nepreglednog mora dungle koja se prostire na sve strane. Sigirija odista neodoljivo podsea na svojevrstan cejlonski Ksanadu - koji obuhvata vrtove uivanja, pune tamnoputih devojaka. 35. PONOVNI SUSRET Od Klindara koji se spustio na Zemlju jedne davne zore pre tri miliona godina nije ostao ni atom; no, iako se njegovo telo habalo i ponovo sazdavalo nebrojeno puta, ono je predstavljalo tek privremeno stanite za tragalaku inteligenciju koja je u njemu obitavala. Bivalo je preoblikovano u najraznovrsnije forme neophodne za neobine misije, ali na kraju se uvek vraalo u svoje osnovno humanoidno oblije. to se tie uspomena i oseanja sakupljenih i iskuenih tokom ta tri miliona godina, koje je Klindar proveo na vie od hiljadu svetova, ak ni najdelotvorniji sistem za skladitenje ne bi bio kadar da ih sve dri u jednom mozgu. Oni su mu, meutim, bili dostupni u svakom trenutku - ekajui odloeni u dinovskom memorijskom pojasu koji je opasivao celu planetu. Kad god bi to poeleo, Klindar je bio u stanju da oivi ma koji deli sopstvene prolosti u njegovoj ukupnosti. Ponovo je mogao da vidi, na primer, nekakav cvet ili nekog insekta koji su mu u magnovenju privukli pogled pre deset hiljada godina, da uje glasove stvorenja iezlih ve stoleima, da oseti miris vetra sa svetova veoma davno nestalih na pogrebnim

lomaama vlastitih sunaca. Nita ega bi ushteo da se seti nije bilo nepovratno izgubljeno. I tako, kada se signal oglasio i dok se zlatni brod pripremao za svoje putovanje, on je otiao u Dvorac Prolosti i prepustio svoj um plimi drevnih uspomena. Kada je seansa zavrena, imao je utisak da je koliko jue - a ne pre tri miliona godina - iao u lov sa ovekolikim majmunima i pokazivao Gleda-Mesecu kako da pronae kamenje koje se moe upotrebiti kao noevi i sekire. "Budni su", kazao je tihi glas u dubinama njegovog mozga. "Kreu se unutar svog broda." To je bilo dobro; bar su bili ivi. Prema prvom izvetaju robota, brod je bio mrtav, tako da je prolo izvesno vreme pre no to su shvatili ta je posredi. Mora da su se prilino iznenadili, pomisli Klindar, kada su se probudili toliko daleko od matinog sveta; nadao se da im nee biti krivo zbog toga. Gotovo da nije postojalo nita to je jedan besmrtnik cenio i uvaavao vie od iznenaenja; kada sve bude poznato u Vaseljeni, onda e kucnuti as za umiranje. Polako se etao promenljivim predelima svog malog sveta, naslaujui se ovim trenutkom - poto je svaki od tih susreta bio jedinstven i svaki dodavao neto novo ustrojstvu i smislu ivota. Iako se nalazio sam na lebdeoj steni, neznano mnotvo drugih stvorenja gledalo je kroz njegove oi i delilo ista uvstva, a jo e vei broj to tek initi u potonjim vekovima. Veina njih bie mu slina po obliku, budui da je ovo bio susret koji je poglavito zanimao ona razumna bia koja su se mogla oznaiti kao humanoidna. Nee, meutim, nedostajati i razliitiji entiteti, a veina onih koji su sada ekali na predstojei susret bili su mu dobri prijatelji. Svim tim raznolikim posmatraima on je kratko otpozdravio - to je predstavljalo beskrajno sloenu i tananu varijaciju rasprostranjene ale, koja se samo grubo mogla izraziti reima: 'Znam da svi humanoidi meusobno veoma lie, tako da u, prepoznavanja radi, ja biti onaj koji e stajati sa desne strane.' Nebeska stena nije bila jedini Klindarov dom, ali on ju je najvie voleo, poto je obilovala uspomenama za ije oivljavanje nije morao da ide u Dvorac Prolosti. Pre trideset hiljada godina delio je ovo mesto sa jednom rasplodnom skupinom koja je ve davno bila ratrkana irom Galaksije, a dah tih dana i dalje je lelujao unaokolo, poput nenog milovanja vene zore. Kako se, osim toga, njegovo stanite nalazilo podalje od vetrometnih poprita velikih sredita civilizacija, predstavljalo je idealno mesto za doek i uspokojavanje uplaenih ili uznemirenih posetilaca. Njih je ispunjavalo strahopotovanje, ali nisu bili sasvim izvan sebe od uda; oseali su se pre zbunjeno nego potpuno pometeno. Videvi samo Klindara, nee biti svesni sila i moi to su se sticale u iu u njemu; o tome e saznati kada bude dolo pravo vreme, ili moda nee uopte. Gornja povrina velike stene bila je podeljena na tri nivoa: najvii je zauzimala vila, dok se na donjem nalazio prostor za sputanje i uzletanje letelica. Izmeu njih,

na srednjem nivou, koji je zapremao vie od polovine raspoloivog terena, pruali su se travnjaci, ribnjaci, vrtovi i lugovi meu koje je Klindar ratrkao uspomene na hiljade svetova i stotine civilizacija. Radna sila koja je odravala u besprekornom stanju celu ovu nebesku lepotu nigde se nije mogla videti; takoe je izdato nareenje da se do kraja susreta uklone sve jednostavne ivotinje i sloene maine koje su vrile nadzor nad njima. Iako su bili potpuno bezopasni, travojed i potkresiva stabala mogli su da uteraju strah u kosti biima koja nisu bila na odgovarajui nain pripremljena za njih. Jedine ivotinje koje su se sada videle na povrini stene bila su dva stvora jarkih boja, veoma slina leteim ilimima, koja su leprala oko Klindara odailjui slabano, melodino zujanje. On im konano mahnu rukom i letai otprhnue sa vidika, negde meu drvee. Klindar se nikada nije urio, izuzev kada je to bilo sasvim eophodno, budui da je hitnja bila znak nezrelosti - kao i smrtnosti. Ostao je dugo pokraj ribnjaka u srcu svog sveta, netremice zurei u teno ogledalo koje je odraavalo nebeski svod i predstavljalo odjek okeana to se pruao dole. Bio je prilino ponosan na to malo jezero, budui da je ono bilo ishod jednog opita na ije je izvoenje utroeno vie hiljada godina. U njemu je obitavalo est raznih vrsta riba sa est razliitih planeta; neprekidno su se prodrljivo promatrale, ali ih je gorko iskustvo odavno nauilo da su im biohemije potpuno nesaglasne. I dalje mu je pogled bio uprt u ribnjak kada je u njemu spazio odraz zlatnog broda koji je skliznuo preko neba, zaputivi se prema mestu za sputanje sa druge strane stene. Podigavi glavu, stao je da posmatra letelicu koja se polako zaustavila u vazduhu, dematerijalizovala svoj sredinji odeljak i izruila tovar koji je dovezla preko mnogo svetlosnih godina. Blistavi artefakt od metala i plastike koji se sputao do jedva vidljive ine take polja privlane sile nije izgledao primitivnije od veine letelica prvog pokolenja. Konano je dodirnuo povrinu stene i u tom asu nestade polja koje ga je dralo, a brod ponovo uzlete u visine - odakle e se, prema potrebi, opet pojaviti kroz sto ili hiljadu godina. Prva letelica sa Zemlje je stigla. Zbog ega li su samo ekali toliko dugo, upitao se on. Klindar je stajao, lako uoljiv, na vrhu irokih stepenica koje su vodile do raketodroma. Na um mu je iznenada palo kako je teko zamisliti veu suprotnost od one izmeu dva broda koja su trenutno stajala na pisti. Novodoli je bio veliki i nezgrapan, prekriven raznim delovima ureaja i naprava, koji kao da su hteli da uteknu od matinog trupa. Njegova letelica, meutim, koja se nalazila samo stotinak stopa dalje, bila je neuporedivo manja, a njeno vitko, zavojito oblije, slino kakvom projektilu, predstavljalo je samo otelotvorenje brzine i snage. ak i kada je stajala nepomino, inilo se da e se svakog asa vinuti u susret zvezdama.

Posetiocima ona nije mogla promai i oni su se po svoj prilici beznadeno zapitali o silama koje je gone preko neba; Klindar je sasvim ivo mogao da predoi sebi njihovu iznenaenost. Prevalili su sav ovaj golemi put - mora da im je ve postalo jasno da se nalaze u drugom sunevom sistenu - i sada sigurno oekuju da se sretnu sa fantastinim stvorenjima neke strane evolucije. Neto to je naizgled u podjednakoj meri ljudsko kao to su i oni sami verovatno predstavlja poslednju stvar koju bi mogli da oekuju. Dodue, kasnije e biti dosta prilika za sretanje sa neobinostima, ukoliko im se umovi pokau kadri za to. Sada je ovde bila pretpremijera u vidu niza kiklopskih glava koje su sainjavale bono stubite stepenita. Iako nisu postojale ni dve koje bi bile iste, sve su bile priblino ljudske i sve su imale svoje uzore u stvarnosti. Neke nisu posedovale oi, druge su ih imale ak etiri; neke su bile bez usta ili nozdrva, druge, opet, sa ovim otvorima; neke su raspolagale irokopojasnim senzorima za zraenje, druge su bile slepe za sve drugo izuzev za obinu svetlost. Davno je prolo vreme kada se Klindaru veina njih inila runa, pa ak i odbojna; sada se, meutim, u toj meri navikao na njih, da vie gotovo nije mogao da se seti koje su mu nekada bile mrske. Posle hiljadu svetova, nita strano vie mu nije bilo neljudsko. Poeo je polako da se sputa niz stepenice, prolazei pored isklesanih glava svojih nepominih i utihlih prijatelja. Prilike koje su stajale u okviru prozora broda takoe su bile nepokretne i samo su zurile u njega. Ni na kraj pameti im nije padalo koliko su samo hiljada puta brojano nadmaeni i koliko ih oiju sada promatra kroz njegove. Stigao je do podnoja stepenita i zaputio se preko arene zastirke od iane mahovine koja je prekrivala poletite. Sa svakim korakom, mali, udarni talasi boja izranjali su iz osetljivog, ivog tepiha, meajui se i pretapajui u sloena, spletena ustrojstva koja su se lagano prituljivala, gubei se u daljini. Klindar je iao kroz mrekavo talasanje koje je stvarao vlastitim koraanjem sve dok nije stigao na etrdesetak stopa od broda; bia koja su se nalazila unutra sada su ga mogla videti podjednako jasno kao i on njih. Zaustavio se i ispruio ruke u gest koji je, irom Vaseljene, imao istovetno znaenje: 'Ne nosim oruje - dolazim iz prijateljskih pobuda.' Zatim je stao da eka. Bio je uveren da ekanje nee dugo potrajati - moda nekoliko asova, a jamano ne vie od nekoliko dana. Oni e biti uzbueni i ljubopitljivi, ali e, ma koliko bili oprezni, imati dovoljno pameti da uvide kako se potpuno nalaze u njegovoj moi. Kada bi on eleo da im naudi, tanuni zidovi njihove letelice ne bi predstavljali nikakvu zatitu. A onda je - zar ve! - jedna od prilika nestala sa prozora i zaputila se negde u unutranjost broda. Ostale su nastavile da posmatraju, podeavajui pri tom kontrolne ureaje i govorei u komunikacione naprave. Imali su nekakvo sredstvo za snimanje

koje je bilo upravljeno na njega; nije mogao da se seti ni jedne jedine rase koja je bila bez toga. Na boku broda otvorie se jedna vrata. Nezgrapna i zastraujua u svom zatitnom odelu, na ulazu se pojavila jedna prilika, drei pozamaan, pljosnat paket. Stvorenja su nesumnjivo znala da mogu da diu ovu atmosferu, ali su istovremeno bila svesna opasnosti od zagaenja. Nastupala su oprezno i Klindar je to odobravao. Prilika je zakoraila na mahovinu i na trenutak ju je pomela arolija udarnih talasa koji su zastrujali iz tog prvog koraka. Zatim je podigla pogled prema Klindaru i pruila paket u pravcu njega. Usledio je trenutak oklevanja, a onda je stvorenje krenulo napred. Polako, oprezno, hominid mu se pribliavao, ostavljajui iza sebe okrilje metalne peine. Klindar je ostao nepomian, oputen, ali nita mu nije promaklo; u seanju mu navree nebrojeni raniji susreti na mnogim svetovima. Stigavi na udaljenost od samo jedne stope, stvorenje se zaustavilo, a zatim polako ispruilo otvorenu aku. To je, dakle, nain, pomisli Klindar, na koji se pozdravljaju; ovaj gest bio je rasprostranjen meu dvonocima i on ga je ranije esto sretao. Zato je odmah zauzvrat i sam pruio ruku. Veliki prsti bez noktiju obavie se oko savitljive rukavice, ostvarivi dodir preko svetlosnih godina i eona. Pogledi im se sretoe, kao da e umovi koje su oi odraavale naprosto zaobii medij jezika. A onda hominid obori pogled i dade paket Klindaru. Unutra se nalazilo na desetine listova od nekog lakog, krutog materijala, prekrivenih ilustracijama i crteima. Prvi je prikazivao jednostavan astronomski dijagram - oigledno shemu planetnog sistema iz koga stvorenje potie. Strelice su uoljivo bile upravljene na treu planetu od sredinjeg sunca. Klindar okrenu stranu. Ugledao je divan snimak u boji, nainjen nekom trodimenzionom tehnikom, jednog globusa vienog iz svemira - i istog asa prepoznao je kontinente. Pokazao je najpre na sebe, a onda u srce Afrike. Da li je ovo dovelo u nedoumicu posetioca? Bilo je nemogue doneti sud o reakcijama nekog drugog hominida sve dok se on prisno ne upozna; izraz ak i tako elementarnih oseanja kao to su strah ili mrnja bio je gotovo sasvim proizvoljan, menjajui se od vrste do vrste. Bezmalo smetnuvi naas s uma svog posetioca, Klindar je netremice zurio u zatupasti trougao iji se oblik tako malo promenio za poslednjih tri miliona godina. Ali sve ostalo u njemu - sve biljke i ivotinje koje je on upoznao, topografija Zemljita, a verovatno i klima - sigurno je sada bilo preinaeno izvan prepoznatljivosti. Ba kao to su se i ova bia promenila u odnosu na svoje divlje pretke koji su umirali od gladi. Ko bi mogao i da pomisli da e se deca Gleda-Meseca uspeti toliko

visoko? Iako je bio oevidac slinih uda nebrojeno puta ranije, ona su ga uvek opinjavala. Pojedne rase bile su neverovatno upuene u vlastitu prolost; Klindar se upitao imaju li ova stvorenja koja su sada stajala pred njim bilo kakvu predstavu o putu koji su prevalila od peine do svemirskog broda. Bilo je sasvim izvesno da ak ni ne slute nita o putovanju koje ih je tek ekalo. Nainili su prve, teturave korake prema zvezdama - ali sloboda svemira bila je tek simbol, i to ne uvek pouzdan, odreenog nivoa razumevanja. Postojalo je itavo mnotvo naroda koji su zastali tu, na pragu Vaseljene, pavi kao rtve samog suoenja sa prizorom blaga ija je ogromnost bila prejak izazov za njihovu samokontrolu, a tajne odve duboke za njihove umove. Neki su uspeli da preive, ali po cenu okretanja lea zvezdama i zaaurivanja u uske mee neznanja vlastitog sveta. Drugima su duhovi postali tako rastrojeni da im je sasvim ponestalo volje za ivot, tako da su im se planete preobratile u bezumne nemani. Jer postojali su neki darovi odve opasni da bi se poklonili; za mnoge rase najpogubniji su bili dar istine i dar vremena. Dok je listao knjigu koja mu je data, zastajui da osmotri dijagrame i fotografije bremenite vizuelnim informacijama, Klindar se zapitao da li su ove novajlije spremne da se suoe sa beskrajnim obeanjem kako vremena tako i istine. Bie obasuti sabranim saznanjem i umetnou sa hiljadu svetova, ako budu poeleli da ih prime. Uskladiteni u bankama memorije same ove planete, nalazili su se odgovori na pitanja koja su ih od vajkada morila, ba kao i lekovi za sve bolesti, odnosno reenja svih problema vezanih za materijale, energiju i distribuciju probleme koje je Klindarova rasa toliko davno reila da sada gotovo nije verovala da su oni ikada postojali. Moglo im se pokazati kako da ovladaju sopstvenim umovima i telima, tako da mogu u punoj meri da razviju svoje moi, a ne da strae ivote kao nedelotvorni duhovi, zabravljeni u udesnoj maini kojom, meutim, ne znaju da upravljaju. Takoe su mogli da raskinu okove bola, tako da on postane straar, a ne tiranin, koji bi slao poruke to ih racionalan um moe prihvatiti ili prenebrei po vlastitom nahoenju. Ali nadasve, bilo bi im omogueno da umru jedino kada to zaele; pokazae im se mnogi putevi koji vode sa one strane groba, kao i cena koja se mora platiti za besmrtnost u svim njenim oblicima. Pred njima e se raskriliti vidik beskrajnog vremena, uz sva obeanja u uase koje ono sadri. Neki umovi su kadri da se suoe sa tim, drugi nisu; upravo je ovde bila povuena mea izmeu onih koji e naslediti Vaseljenu i onih koji e ostati samo hitroumne ivotinje. Nije postojao nain da se unapred odredi u koju e kategoriju koja rasa pasti, sve dok ne kucne as istine trenutak kome se ova rasa sada, uopte ne znajui to, munjevito pribliavala.

Ispalo to na dobro ili na zlo, morali su da ostave za sobom igrake i opsene vlastitog detinjstva. Kada budu zavirili u umove i prouili istorije nebrojenog mnotva drugih rasa, shvatie da nisu jedinstveni - da su, zapravo, sasvim nisko na lestvici kosmikih dostignua. A ako, kao to je to sluaj kod mnogih primitivnih drutava, njihova kultura jo veruje u bogove i duhove, morae da odbace te fantazme i da pogledaju u oi zastraujuoj istini. Od tog trenutka dele ih jo stolea, ali jednoga dana moda e i oni baciti pogled preko pedeset hiljada svetlosnih godina do srca Galaksije, gde e spaziti kako meu najdrevnijim zvezdama titraju dinovske sile - i stae da se dive nepojamnim mentalnostima koje ih dre na uzdi. U meuvremenu, ovde je bilo poslova koje je trebalo uraditi; jedan svet ekao je da primi svoje goste. Stena je poela da se kree, rotirajui oko svoje ose, to je stvaralo utisak da blistave duge pojaseva kolaju preko neba. Sve veom brzinom, vazduno ostrvo hitalo je u pravcu vodopada koji se irio preko celog obzorja; dve kule koje su ga bono oiviavale nestadoe ispod ruba sveta. Nebo nad njima sada je postalo ploha beline, proarana prugama i nitima, koja se sputala zauvek sa zvezda. U tiini ispunjenoj preneraenou, ostrvo je udarilo u zid oblaka i zlatna svetlost sunca rastoila se u ruiasti suton. Tama je polako prerasla u no, ali u njoj se ostrvo oblilo bledim sjajem koji je izvirao iz osetljive mahovine i drvea. Izvan granice te rasvete nita se nije videlo, sa izuzetkom pramenova magle i pare koji su promicali mimo njih neodredljivom brzinom. Stena je mogla da juri kroz haos koji je postojao pre ina Postanja ili da prelazi ravo obeleenu meu to razdvaja ivot i smrt. Konano, magla se poela razilaziti; mutna ustrojstva svetiljki prosijavala su kroz nebeski pokrov pred njima. I ubrzo, stena je izila iz zida oblaka. Dole se i dalje prualo beskrajno more, blago obasjano bisernobelim zraenjem koje se slivalo sa kristalnih duga to su se pruale sa druge strane neba. Ratrkane povrh okeana, od nivoa talasa pa sve do krajnjih visova stratosfere, stajale su na hiljade vazdunih ostrva svih moguih oblika, veliina i izgleda. Neka su bila blistavo osvetljena, dok su druga predstavljala tek puke obrise spram neba; veina je bila nepomina, dok se izvestan broj kretao brzo i svrhovito, poput velikih prekookeanskih laa na Zemlji koje koriste pononu plimu da bi se domogle neke velike luke, obasjane mnogobrojnim treptavim svetiljkama. Izgledalo je kao da je cela jedna galaksija uhvaena i posejana svuda unaokolo, neopazice se pretapajui svojim gornjim rubom u svetlucavu prainu Mlenog Puta. Posle tri miliona godina provedenih u divljini, deca majmuna najzad su stigla do prvog boravita Zvezdanog Soja.

(U verziji koja sledi - od poglavlja trideset est do trideset devet - samo Boumen ostaje iv i prolazi kroz Zvezdane Dveri. Stenli Kjubrik i ja jo smo tragali za krajem za koji smo oseali da mora da postoji - ba kao to kau da kipar odvaljuje komadie granita u potrazi za figurom koja je skrivena negde unutra.) 36. BEZDAN Pogled mu je privukla planeta koja je poela da ispunjava nebo pred njim; ubrzo je ustanovio da je u potpunosti prekriva more. Na polulopti obasjanoj suncem, koja je bila okrenuta prema njemu, nije postojalo kontinenta, pa ak ni ostrva. Glatka i niim nenaruena, jedino se prostirala ploha okeana. Bio je to krajnje neobian okean - slamnatout u izvesnim zonama, odnosno kao rubin crven na mestu gde je Boumen podozrevao da se nalaze velike dubine. U sreditu diska, gotovo neposredno pod njim, presijavalo se, obasjano zracima sunca, neto metalno. A onda je, prvi put, postalo uoljivo dejstvo atmosfere. Oko kapsule kao da se obrazovala jedva vidljiva, jajasta opna, za kojom se vukla treperava pruga zraenja. Boumen nije bio sasvim siguran, ali za trenutak mu se uinilo da uje ropac vazduha stavljenog na muke; No, jedno je bilo sigurno: i dalje su ga titile sile koje su ga vinule put zvezda. Letelica je bila projektovana iskljuivo za vakuumsku sredinu svemira, tako da je vetar jaine i od svega nekoliko milja na as bio u stanju da je raskomada. Ali do krhke metalne koljke nije dopro ni daak lahora; nevidljivi tit drao je na pristojnoj udaljenosti ognjeni bes ulaska u atmosferu. Metalno svetlucanje ispod poelo je da se pojaava, a onda je stalo i da stie oblik na njegove oi. Sada je mogao da razabere da se sastoji od neverovatno lomnih kula koje su nicale iz okeana, uzdiui se dve ili tri milje u atmosferu. Na gornjim nivoima kule su se pretvarale u podupirae za tamnosvetlucave, krune plohe, providno zelene kugle i prepletene lavirinte raznih ureaja i naprava ija mu je svrha u podjednakoj meri bila nepojmljiva kao to bi to drevnom oveku bila radarska stanica. Kapsula se sputala niz bonu stranu ustrojstva, na razdaljini od oko jedne milje, i on je najednom primetio kako se svuda oko njenog postolja, naizgled lebdei na povrini mora, prostire bujno rastinje, obrazujui svojevrstan ogromni splav blistavoplave boje. Neke biljke uspinjale su se vie stotina stopa uz proelje kule, kao da su elele da dosegnu sunce iz tamnih okeanskih dubina. Sva sila ovog rastinja uopte nije odavala utisak nehata ili truljenja; velike kule koje su se uzdizale kroz njega kao da nimalo nisu marile za prekomerno biljno bujanje oko svojih podnoja. Na zaleu crvenkastoutog mora tamna plavet razraslog bilja stvarala je veoma ivi i jarki kontrast. Kapsula se sada spustla do na samo nekoliko stopa iznad okeana i Boumen je opazio da je tvar od koje je sainjena povrina neobino neodreena. Nije bila otro

uoljiva, kao to je to kod tenosti; to ga je navelo na pomisao da je ovde, moda, posredi neki teak gas. Tik ispod kapsule, povrina je postala ulubljena, kao da je pritiska neki nevidljvi tit. Rupa u fluidu - Boumen je ve prestao da smatra neobinu tvar za vodu - poela je da se produbljuje, a onda se okean zaklopio nad njim. Poput muve u ilibaru, on je bio zaauren u mehuru kristalne prozranosti, koji ga je nosio nadole, prema neznanim dubinama. Pogled koji se pruao bio je opinjavajui, osobito za nekoga kome nisu bila strana podvodna istraivanja, pri kojima granica vidljivosti nikada ne premaa dve stotine stopa - a u najveem broju sluajeva nije bila ni blizu tome. Ovde je mogao da pronikne pogledom najmanje jednu milju, to ga je konano uvrstilo u uverenju da se ne kree kroz tenost, nego kroz neki gusti gas. 'Dno' se naziralo tek kao arenkasta, tamna izmaglica daleko ispod; mestimino su se mogla videti okruglasta mestaca svetlosti kako sjaje na njemu, razvrstana u pravilne nizove sve do maglovitog obzorja - slina svetiljkama nekog grada posmatranim kroz tanku koprenu oblaka. Na udaljenosti od pola milje razabrao je nie slojeve tih nebodernih jarbola; bili su obavijeni dinovskim korenjem, meu kojima su plivali - odnosno leteli ili lebdeli - oblaci malih stvorenja. Iako je znao da se zemaljski pojmovi i predstave ovde ne mogu primeniti, on ih je ipak u umu oznaio pre kao neke ptice nego ribe; razdaljina do njih bila je, meutim, odve velika da bi ih jasno razabrao. A onda, iz dubina je prema njemu nahrupilo neto to nije bilo ni riba ni ptica. Predmet je imao cevasti trup, slino ranim mlaznjacima, sa razjapljenim otvorom na prednjem kraju, odnosno malim perajima ili kotvinim lopatama na stranjem. U prvi mah, Boumenu se uinilo da je posredi nekakvo vozilo; a onda, kada se zagonetka pribliila na svega nekoliko jardi, shvatio je da je u pitanju ivotinja - koja se kretala kroz vodu snanim kontrahovanjem savitljivog kanala koji joj se pruao celom duinom tela. Zaustavila se tik pred prozorom sada gotovo nepomine kapsule i ostala tako da lebdi; tek tog trenutka Boumen je postao svestan da se na njoj nalazi jaha. Naas je pomislio da stvar, prikaena za ivotinju negde na treini puta od prednjeg otvora, predstavlja nekog krupnog parazita. Ali onda je prilika iznenada sjahala, odvojila se od cevnate ivotinje i bodro zaplivala prema nevidljivom mehuru koji je okruivao kapsulu. Boumen je imao izvrstan pogled na prekrasno, strujniko telo oblika torpeda, veoma slino ustavici ili titonoscu koji se pripijaju za ajkule. Analogija je bila gotovo savrena, budui da je opazio ak i niz usisnih hvataljki kojima se stvorenje prikainjalo za svog domaina.

A onda je primetio etiri velika, inteligentna oka kako tre iz udubljenja na bonim stranama tela - gde su se po svoj prilici uvlaila kada bi se ivotinja kretala veom brzinom. Ovde se nalazio um koji je sada kontemplirao o njemu. Ustavica je iznenada poela da se kree du spoljnje povrine zatitnog mehura, oigledno ispitujui svemirsku kapsulu. Cevasta ivotinja, koja je sada bila bez jahaa, ostala je da lebdi u vodi, blago pulsirajui s vremena na vreme. Posle nekoliko minuta gospodar joj je ponovo priao i oni su brzo odjezdili u daljinu. Istoga trenutka kapsula je opet poela da tone; teko se moglo poverovati da je posredi puka podudarnost i Boumen se zapitao da li su ustavice vladaoci ovog polupodvodnog sveta. On, meutim, nije video ni traga od udova - ali bez organa za manipulisanje bilo je sasvim izvesno da se nije mogla razviti tehnologija. Dno se sada ve jasno razaznavalo i on ispod ugleda neto to je liilo na fosforescentne palme - ali istoga asa je shvatio da je krajnje besmisleno razmiljati o ovom mestu u pojmovima Zemlje. Iako su predmeti dole veoma nalikovali palmama, bilo je sasvim izvesno da o nekoj analogiji ne moe biti ni govora. Imali su tanka, cevolika sabla, visoka dvadesetak stopa, koja su se okonavala uperkom pernatih listova; ovi su neprekidno mahali po okolnom fluidu, verovatno u potrazi za hranom. Neka od stvorenja mora da su ga osetila dok je prolazio iznad njih, poto su uspravila nagore svoje krake, u uzaludnom naporu da se doepaju kapsule. Zasad svetlih, cevolikih ivotinja miljama se pruao niz blagi obronak, koji se naglo zavravao gotovo okomitim grebenom. Kada je kapsula preletela preko ruba visoravni i stala da se sputa niz proelje grebena, Boumen je primetio da je poduprta mreom puzavica. One su obrazovale sloene preplete koji su se neprekidno povijali, poput kakve udovine, viekrake morske zvezde; ponekad bi se malo razmakli, otkrivi pri tom iza sebe duboke peine u kojima su se svetlela netreperava, nesuvisla mestaca blistavosti. Hiljadama stopa kasnije, greben se pretvorio u ravnicu, sasvim slabo osvetljenu sjajem koji se pomaljao iz velikih visina. Bilo je oigledno da je obraivana, budui da je bila razmeena u velike kvadrate i pravougaonike, koji su se u ovom podmorskom sumraku prelivali crvenim i smeim nijansama. Prve biljke koje je doao u priliku da izbliza osmotri izgledale su kao kakvi tronoci izrasli iz morskog dna. Imale su po tri crne stabljike ili korena koji su se spajali u jedinstveno truplo na oko deset stopa iznad tla. Ono se potom nastavljalo daljnjih pet ili est stopa, da bi se okonalo velikom, preokrenutom zdelom. Postojalo je na hiljade ovakvih tronoaca, koji su sezali sve do maglovitog obzorja. Njihovi korenovi-noge stajali su vrsto zakopani u tlu; biljke bi povremeno izvukle po jedan krak, usporenom kretnjom pomakle se nekoliko stopa napred, a potom ga ponovo zakopale, pre no to bi otpoeo novi ciklus migracije. Procenio je da im brzina nije vea od jedne milje na as; ali za biljke - ako su ovo stvarno bile biljke - to uopte nije bio rav prosek...

S vremena na vreme, neki beli tronoac nagnuo bi se ka drugom, koji je stajao ukotvljen i dve zvonaste krunice spojile bi se u svojevrstan floralni poljubac ili biljno parenje. A zatim, posle pauze od nekoliko sekundi, dogodilo bi se neto jedinstveno i izuzetno. aica nepomine biljke otrgla bi se sa svoje stabljike i stala da pliva poput kakvog ivog suncobrana - dok bi se preostali deo stvorenja nemono skljokao na dno. Video je najmanje desetak ovakvih aica kako se pulsirajui udaljuju i primetio je da se sve kreu u istom pravcu - pravo du nizova svojih 'roditelja', sve dok ne bi nestale sa vidika. Posle toga, usledile su milje teko opisive, narandaste mahovine, koja je posedovala jedno zapanjujue svojstvo. Slino cevastim biljkama koje je ranije sreo, one su takoe osetile njegovo prisustvo - i na njega reagovale svetlou. Dok je kapsula jurila preko ove podmorske tundre, jedna fosforescentna pruga irila se pod njom, postepeno bledei unazad, sve dok se na oko stotinak jardi pozadi ne bi sasvim utulila. A onda, daleko napred, ugledao je kako preko osetljive mahovine treperi i leluja pojas mlene beline. Odmah je shvatio da je neto moralo da ga izazove i ubrzo je dobio potvrdu za to. Jarkocrvena pokrivka, koja je izdaleka liila na plohu uarene lave, gamizala je preko mahovine. irina joj je iznosila svega pedesetak stopa, ali je napredovala na frontu prostranom bar jednu milju, ostavljajui za sobom pojas ogoljenog, smeeg tla. U stvari, to nije bilo samo gamizanje, ve prodiranje puta, tamanjenje mahovinastog pokrova. Ali pobeda je skupo plaena, jer, kako je pokrivka grabila napred, i sama je bivala prodirana, i to takvim tempom da joj je irina stalno ostajala priblino ista. Celom duinom njene stranje ivice, pripijeni uz nju poput dinovskih pijavica, nalazili su se providni krpelji veliine oveka; mogao se videti itav sklop njihovih unutranjih organa, koji su pulsirali i otkucavali kako su se paraziti naslaivali hranom. Ali ko ili ta prodire krpelje, zapitao se Boumen. Odgovor, meutim, nikada nije doznao, budui da je pomalo uznemirujui prizor ubrzo iezao pod njim. Stigao je do kraja oranica, kako je i dalje, u nedostatku pogodnijeg izraza, mentalno nazivao tle koje se prualo dole, i pred njim se sada uzdizao venac stenovitih brda. Izgledalo je kao da ih je neka prirodna erozivna sila, koja je ostavila velike peine i stotinama stopa visoke podzemne galerije, isklesala iz raznobojnih slojeva. Iz tame jedne od pilja trao je sveanj crnih, biolikih raljika ili pipaka; kraci su nepomino leali na peanom morskom dnu, koje je nedavno doivelo nekakav poremeaj, kao da je neko pomeo metlom povrh njega. Bilo je teko ne dovesti u vezu ove raljike sa brazgotinama u pesku, ali iako ih je Boumen pomno posmatrao sve vreme dok su mu bile u vidnom polju, one se nisu ni mrdnule.

Kapsula se kretala uporedo sa ovim brdima kada je, prvi put, Boumen postao svestan jednog sasvim razgovetnog zvuka iz spoljnjeg sveta, sa one strane zidova njegove zatitne aure. Bila je to udaljena grmljavina slina orkanu ili vodopadu i iz minuta u minut postajala je sve bunija. I konano, njegove ve pomalo umorne oi od neprekidnog smenjivanja crvene, smee i crne boje zahvalno otpoinue na vitkom stubu blistavobele svetlosti, koji je uspravno hrlio put tmastog neba. Pojava je liila na izuzetno uzan snop reflektora, koji je naizgled izvirao iz jedne take visoko u brdima. Iako ga je njegova boja podsetila na svet koji je poznavao, okomiti zrak ipak ga je pomalo uznemirio - budui da je ovo bio prvi put da vidi svetlost koja grmi. 37. KOSMOPOLIS Blistava struna usijanja nicala je iz velike metalne pauine, koja je stajala razapeta na trima kamenim tornjevima visokim vie stotina stopa. Svuda unaokolo, vladalo je veliko ciklonsko nevreme; Boumen je ubrzo shvatio da mu se pred oima nalazi stacionarni tornado, od koga ga je delio nelagodno mali razmak. Konian levak tornada grmei se dizao kroz milje i milje okeana to se pruao nagore, sve dok sasvim nije iezao sa vidika; Boumen je bio siguran da ovo dinovsko grotlo see sve do samog svemira. Neka ogromna sila zadravala je milione tona fluida oko estoko zraeeg snopa; ali o svrsi cele ove predstave moi Boumen je mogao samo da nagaa. Kapsula je projurila iznad erodiranih brda i razgoropaenost podmorskog tornada postepeno se utiala za njom. Sada se kretao velikom brzinom preko gole pustinje, koja je bila ispresecana slabanim belim linijama; ove pruge pruale su se u svim pravcima, slino tragovima koje ostavljaju puevi, ali nigde se nisu mogla videti stvorenja koja su ih proizvela. Vie nije imao nikakvu predstavu o tome na kojoj se dubini nalazi ispod povrine ovog neobinog mora. Poslednji sunevi zraci pritulili su se na mnogo milja iznad take gde se sad nalazio, pa ipak unaokolo je bilo prilino svetlo. Povrh njega, ive komete jurile su kroz okean-atmosferu, povremeno se palei i gasei poput elektrinih reklama; jednom je mimo njega proleteo, vrtei se, veliki roj blistavih zavojnica; bilo ih je svih veliina i kretale su se u besprekornom uporednom poretku. A onda je svetlost nad njim poela da se pojaava iz minuta u minut; i konano, razabrao je izvan svake sumnje da se pribliava nekom gradu. Jarko su ga osvetljavala crvena, vetaka sunca, razmetena po nebu, koja su se pruala, dokle god je pogled dosezao, u oba smera du obzorja. Pod njihovim zakoenim zracima ugledao je panoramu koja je bila toliko neobina i opinjavajua kao to bi neandertalskom oveku izgledao Njujork. Nisu postojale ulice, ve samo velika zdanja, smetena na iroko rasprostranjenoj koordinantnoj mrei, odnosno ravnom terenu nainjenom od neke

tvari tamnocrvene boje, koja je mestimino bila proarana svetlim takama. Neke konstrukcije predstavljale su poluloptaste kupole, druge su liile na dinovske konice, dok su tree izgledale kao prevrnuti brodovi, sa kobilicama koje su trale uvis poput iljatih vraka. Iako su mnoge bile ravne i uglaste, zasnovane na nekoliko jednostavnih elemenata, druge su po sloenosti bile sline gotskim katedralama ili kambodanskim hramovima; tavie, jedna grupa zgrada u izvesnoj meri je podsetila Boumena na Angkor Vat. Prvi put je opazio itelje sa udaljenosti od oko hiljadu jardi dok je ulazio u prva predgraa. Bila je to skupina od pet ili est jedinki, koje su ile iz jednog zdanja u drugo, preko iroke avenije to je razdvajala konstrukcije. Iako jo nije bio kadar da im podrobnije proceni veliinu, ipak je primetio da imaju po dve ruke i noge, kao i da hodaju u uspravnom stavu. Ali ak i sa ove udaljenosti, glava je izgledala najneobinija, a i nain kretanja isto je tako bio udan. Stvorenja su se kretala sporom, fluidnom gracioznou - kao da se probijaju kroz neku gustu tenost. U poreenju sa ovim biima, ljudi su liili na marionete sa cimavim i trzavim pokretima. Boumen je ubrzo zakljuio da u gradu ne postoji povrinski prevoz; sva vozila ila su uskim koridorom, promera jedva pedesetak stopa i dvostruko toliko podignutim iznad tla. Video ih je desetak, raznih oblika i veliina, kako jure u svim pravcima meu velikim kulama i nije mu bilo jasno kako uspevaju da se ne sudare. A onda je uoio jedva vidljive svetle linije koje su obrazovale raznobojnu mreu to je zapoinjala u srcu grada, irei se potom zrano u svim pravcima do velikih udaljenosti. Neke linije bile su jarkocrvene, a druge plave, i visile su u vazduhu poput neke arabeske sastavljene od sjajnih ica. Bilo je oigledno da nisu napravljene od vrstog materijala, budui da su se kroz njih mogli videti drugi objekti. Pa ipak, du tih prea, koje su predstavljale ili izvor energije ili sredstvo za kontrolu, hitro i bez oklevanja tekao je gradski saobraaj. Najuestalija prevozna sredstva bile su svojevrsne kuglice, u kojima su se nalazili po jedan ili dva putnika; liili su na mehure od sapunice koje lahor goni vazduhom, poto su bili potpuno prozrani, sa izuzetkom jednog neprovidnog dela na podu. Sedita su gledala napred, a uz njih se nalazio mali, konian stub u kome su po svoj prilici bili smeteni komandni ureaji. To je bilo sve; ali Boumen je znao da bi narodi Zemlje spremno platili milijarde za tajne koje tu mora da su zapretane. Postojala su i znatno vea vozila ovalnog oblika, u kojima se nahodilo i po dvadeset putnika, kao i druga prevozna sredstva koja su oigledno koriena samo za prevoz tereta. Du jedne sjajne pree, visei na njoj poput kinih kapi na pauini, ali i kreui se brzinom od dobrih sto milja na as, projurilo je niz kugli koje su sadrale jedino crvenkastu tenost. Prole su pored Boumena u besprekorno pravilnim razmacima i izgubile se sa vidika negde u ogromnom prostranstvu grada.

Ve je bio zaao meu prve redove zgrada, kada mu se najzad ukazala prilika da poblie osmotri gradske itelje. Kapsula je upravo prolazila, na visini od oko tri stotine stopa, pored velike, izobliene kupe, iskiene malim balkonima. Na jednom od njih, prvi put je izbliza video jedno vanzemaljsko bie. Boumen je najpre imao utisak da mu pred oima stoji neki visok, izuzetno izduen ovek, odeven u blistavi, metalni kostim. Kada se jo malo primakao, uvideo je da je samo delimino bio u pravu. Stvorenje je, dodue, bilo visoko dobrih osam stopa, ali zato na sebi nije imalo nikakvu odeu. Blistavi metal predstavljao je njegovu kou, koja je bila podjednako savitljiva kao i pancir - odnosno, kao i zmijska kouljica, premda opti utisak uopte nije ukazivao na analogiju sa bilo kakvim reptilima. Glava nije bila nimalo ljudska; na njoj su se nalazila dva krupna, pljosnata oka, kao i mala, skoturana cev surle na mestu gde je trebalo da stoji nos. Iako nije bilo kose, tamo gde bi se oekivale ui nalazile su se ekinjave dlaice, za koje je Boumen zakljuio da jamano predstavljaju nekakve organe ula. Dok je prolazio na udaljenosti od pedesetak stopa od stvorenja, osetio je, uprkos abnormalnom i neobino obezlienom psiholokom stanju u kome je bio otkako je krenuo sa Jupitera, iznenadnu plimu uzbuenja, uenja - i sasvim linog ponosa. Postao je prvi ovek u istoriji ljudskog roda koji je sopstvenim oima video jedno inteligentno vanzemaljsko bie; bila je to poast koja mu nikada nee moi da bude oduzeta. Pored toga, on nije doiveo, kako su neki pesimistiki nastrojeni egzobiolozi predviali, ni ok niti oseaj munine. Iako je stvorenje pred njim nesumnjivo bilo veoma strano i neobino, ono nije izazivalo uasnutost. Naprotiv, kao i sva iva bia, takoe je posedovalo svoju sopstvenu unutranju logiku i lepotu; ak i u stanju mirovanja, odavalo je utisak snage i gracioznosti. Ve je proao pored balkona, kada mu je palo u oi da je ponaanje itelja ovog sveta prilino udno. ak i u ovakvom kosmopolisu nije se ba svaki dan moglo dogaati da vam pored prozora proleti stvorenje sa neke strane planete, a osim toga Boumen je imao sve razloge da pretpostavi kako je on prvo ljudsko bie koje je ikada vieno na ovom svetu. No, uprkos svemu tome, neznanac ga je potpuno prenebregao. Ali osvrnuo se na vreme da vidi kako ipak nije proao neprimeen. Stranac (ne, on je bio stranac ovde) je odustao od svoje poze ravnodunosti i sada je gledao pravo za njim. tavie, drao je u visini jednog oka neku metalnu ipkicu prilino slinu lornjetu. Boumen je u prvi mah pomislio da je posredi neka pomona optika naprava, ali onda je shvatio da ga stvorenje snima - odnosno da ini neku radnju koja odgovara fotografisanju. Konano je spustilo ureaj i nestalo sa vidika dok se kapsula sve vie udaljavala. Boumen je ustanovio da uopte nije bio kadar da mu proita izraz lica i prvi put je razabrao koliko je uvebanosti i iskustva potrebno da bi se mogla

protumaiti oseanja ak i jednog ljudskog bia; moda e se pokazati zauvek nemogue itati misli nekog stranog stvorenja samo na osnovu njegovog dranja. Dugo ekani Prvi Kontakt doao je i proao na nain koji je bio pomalo razoaravajui, ali u isto vreme i prilino tajanstven; postojala je, dodue, mogunost, pomislio je Boumen naas, da je za lokalne itelje ovo, zapravo, predstavljalo svojevrstan divlji i plahovit pozdrav. Kada je dublje zaao u grad, postalo mu je sasvim jasno da su svi svesni njegovog prisustva, ali i da se hotimice pretvaraju da ga ne primeuju. U sreditu jedne avenije, na primer, mala grupa stajala je okupljena oko nekakve uspravne ploe sline oglasnoj tabli ili osvetljenom znaku. Ploom su se etale nekakve are i simboli, koje su posmatrai veoma paljivo prouavali; Boumen se zapitao da li se tu saoptavaju poslednje novosti, prodaju deterdenti, navode kursevi na meuzvezdanim menjanicama ili objavljuju vremena polaska mehurskih vozila do udaljenih mesta. Ma kakve da su informacije bile posredi, meutim, njemu je bilo nepojmljivo da one mogu biti zanimljivije od prolaska stranca iz svemira na visini od samo stotinak stopa - pa ipak, posmatrai su ga potpuno prenebregli. Ali kada je malo odmakao, Boumen je u retrovizorskom ogledalu kapsule primetio da ga mnogi pogledaju preko ramena. Ipak, dakle, nisu bili sasvim nezainteresovani; no, i dalje je bio veliki broj onih koji se nisu osvrtali, ve su samo pomno zurili u poruke koje je saoptavala tabla. Sada je iao pravo niz jednu prostranu aveniju; pred njim, niz neobinih, zdepastih zdanja pruao se u daljinu sve dok se sasvim nije stopio u ruiastu izmaglicu obzorja. Na mnogima su se nalazile svetle ploe, tako da su zdanja blistala poput raznobojnih dragulja. Druga su bila prekrivena neverovatno prepletenim i sloenim rezbarijama ili gravirama, to je Boumena neodoljivo navelo da ih uporedi sa kutijama od metala i stakla sa sopstvenog sveta. Kako je izgledalo, neimari ove planete zidali su za trajanja koja se mere stoleima; grad je ostavljao utisak konane i upotpunjene tvorevine, budui da nigde nije bilo ni traga od zidanja ili ruenja. U prvi mah, to ga je iznenadilo; a onda se setio da su sve zemaljske gradove podizala kratkovena, razvojna drutva, dok sada jamano posmatra kulturu sasvim razliitog tipa. Jo jedan dokaz koji je iao tome u prilog leao je u prostranosti grada; ovde nije bilo ni pomena od one omraene urbane prenaseljenosti tako este na Zemlji. Ni to nije bilo iznenaujue, budui da je svaka stvarno dugovena civilizacija morala da uspostavi populacionu kontrolu. Sigurno su ve prole hiljade i hiljade godina od kada su ova bia stabilizovala svoje drutvo i shvatila da je bolje ako milion njih ivi u udobnosti nego da deset miliona gladuje u ruglu. Njihov vlastiti svet nije bio ba brz u uvianju ove mudrosti.

Povremeno je primeivao, kao u nekom izobliavajuem ogledalu, oigledne odraze zemaljskog ivota. Iako nije bilo saobraajne guve, osujeenih vozaa ili uurbanih peaka, ipak je opazio nepomian red strpljivih graana koji su ekali da uu u jednu veliku graevinu sa kupolom na vrhu. Zapitao se da li su to, moda, posetioci premijernih predstava, ljubitelji rasprodaja ili poklonici nekog njemu potpuno nepoznatog hobija; ma ta bilo posredi, osetio je izvesno zadovoljstvo u saznanju da ak i u najrazvijenijem drutvu i dalje postoji neto za ta treba ekati u redu. U jednom trenutku preao je iznad neega to je moglo da bude kola za dadilje ili deji vrti. Posmatrao je prizor sa velikim zanimanjem, poto su sva stvorenja koja je do sada video na ulicama bili odrasli; tek tog trenutka zaudila ga je injenica da jo nije primetio ni jednog jedinog mladog lana ovog drutva. Ali sada ih je najzad ugledao - desetak njih kako se igraju ba kao ljudska deca, u malom parku na krovu jedne niske, ovalne zgrade. Prizor je bio ljubak, gotovo pastoralan; video se mali zabran, koji je lako mogao poticati sa Zemlje, jedna biljka slina dinovskoj orhideji, sa kojom to oigledno nije bio sluaj, siuno jezero sa vodoskokom u sreditu i nekoliko tajanstvenih maina kojima su upravljale male, zadubljene prilike - koje je sa izvesne udaljenosti nadziralo dvoje odraslih. Sva deca bila su u dlaku iste veliine; Boumen je procenio da im visina iznosi oko pet stopa. Izgledalo je da su sva sazdana po istovetnoj meri, to ga je navelo da se zapita kako se ova bia razmnoavaju. Iako nisu nosila nikakvu odeu, sa izuzetkom oigledno delotvornog opasaa za koji su stajale zakaene torbe, kesice ili pojedine alatke, Boumen nije uspeo da primeti nikakav znak seksualnog podvajanja pa ak ni samog seksa. Bilo je to samo jedno od mnogo hiljada pitanja od ijeg je odgonetanja za sada morao da odustane u nadi da e jednoga dana ipak doi do odgovora. Reagovanje dece na njegovo prisustvo potpuno se razlikovalo od reagovanja odraslih. im je kapsula prela preko njihovog vrtia, ona su odmah napustila sve igre i upiljila se u njega sa oiglednim zanimanjem i uzbuenjem. Nekoliko njih upravilo je ruke prema kapsuli ili stalo da mae; jedan malian ak kao da je podigao neto to je liilo na malu puku. Kada je video napravu u ruci deteta, Boumena je obuzelo oseanje nelagodnosti. To ga je podsetilo na 'zrane pitolje' kojima se igrao kao mali - a u jednoj ovakvoj supercivilizaciji igrake su lako mogle da budu sposobne za gotovo sve... Ustuknuo je kada je povuen oroz, poto mu je iznenada palo na pamet da bi ovde mogao da bude podjednako bezvredan kao i kakav zec postavljen za metu deaku koji je dobio na dar prvu vazdunu puku. Ali zbilo se jedino to da je iz 'oruja' suknuo sjajan kovitlajui prsten, munjevito stigao do kapsule i, ne nainivi nikakvu tetu, nastavio da se iri u slobodan prostor.

U vrtiu je zavladao pravi mete. Dvoje odraslih brzo je prilo mladom deliji i smesta mu oduzelo igraku. Ubrzo potom, proao je u blizini svojevrsnog centra za kupovanje - odnosno mesta koje mu je, u nedostatku boljeg izraza, najvie na to liilo. Posredi je bila ogromna, nepravilna konstrukcija sa desetinama uvuenih spratova i najmanje pedeset blistavih nebeskih prea koje su se spajale sa njom na razliitim nivoima. Du tih putanja obavljao se stalni protok providnih kuglastih i jajolikih vozila, koja su otpremala razne vrste robe. Bilo je neobino videti kako hitaju kroz vazduh sasvim prepoznatljivi delovi nametaja kao to su stolovi i stolice - za kojima su ili krajnje neobini delovi mainerija ili tankovi sa jarko obojenim gasom. Nita, meutim, nije ulazilo u zgradu, ve su predmeti jedino bili izvoeni iz nje. Takoe nije bilo ni traga od muterija i kupaca, premda ovo nije bilo osobito iznenaujue; ak i na nazadnoj Zemlji, najvei deo kupovina sada se obavljao posredstvom televizije. Kameje koje je u magnovenju opazio, dok je brzo jurio kroz grad, u podjednakoj su ga meri zbunile i oduevile. Veina zgrada imala je velike providne delove, kroz koje je tu i tamo primeivao u proletu njihove stanare. Jednom je ugledao veliku grupu kako stoji okupljena oko krunog korita, punog tenosti koja se crvenkasto puila, usisavajui je svojim gipkim surlama. Ovo je bilo prilino shvatljivo, ali ta je predstavljala teka, zelena magla koja je obrazovala potpunu prekrivku preko donje polovine prostorije? Postojala je i jedna takva zgrada u kojoj sila tee kao da je sasvim poludela. Video je tu ravni od nekog blistavog materijala, slinog staklu slabog sjaja, koje su se ukrtale pod svim moguim uglovima. Prilike su se kretale izmeu ili du tih ravni, ne vodei pri tom rauna o konvencionalnoj podeli na 'gore' i 'dole'. Neke su ile pravo nagore, druge pod uglom od etrdeset pet stepeni u odnosu na vodoravni poloaj; esto se dogaalo da naprosto sasvim nonalantno skrenu pod pravim uglom, kao da se njihovo privatno gravitaciono polje preokrenulo, da bi ono to je do malopre bilo zid sada postalo pod. Ovaj prizor uznemirio bi ak i nekog astronauta, koji je najvei deo svog radnog veka proveo u besteinskim uslovima. Bila je tu i jedna potpuno providna kupola pod kojom se odigravala nekakva manifestacija, igra ili umetnika predstava. Malu, krunu arenu okruilo je nekoliko stotina gledalaca, koji su sedeli na obrtnim stolicama. Ono to su posmatrali bila je zaslepljujua - a za Boumenove oi i bolna - demonstracija oblika i boja, kao da je neki suludi geometriar izlagao svoje tvorevine. Javljale su se naizgled vrste figure, koje su se potom meusobno preplitale i meale, menjale perspektivu, udaljavale se do beskraja, iako su pri tom ostajale u istoj taki. Povremeno su se pomaljali zaluujui odsevi neega to je gotovo moglo da predstavlja neku drugu dimenziju; pojedine povrine koje su izgledale ispupene, iznenada su postajale ulubljene. Jednom ili dva puta, meu gledaocima je zavladalo

veliko uzbuenje i oni su stali razdragano da mau vitkim rukama, ali Boumen nije uspeo da razabere povod koji ih je nagnao na to. A onda je karakter grada stao da se menja; zgrade su postajale sve nie i ratrkanije, ali pred njim, na udaljenosti od nekoliko milja i delimino rasplinuta u venoj svetlosnoj izmaglici, uzdizalo se jedno dinovsko zdanje, daleko najvee od svih koje je do tada video. Iz sredinje kupole i kubeta zrano su se irila etiri glavna krila, koja su razdvajala etiri manja podeoka, tako da je glavni oblik zdanja donekle podseao na ruu kompasa ili ogromnu morsku zvezdu. Boumen je procenio da joj je osnova iroka najmanje jednu milju; kapsula se kretala pravo prema njoj. A onda mu je pogled privukao jedan drugi neobian prizor; njegova letelica ila je iznad neega to je izgledalo kao iroka ploa sjajnog metala - ali nije postojao nijedan metal, izuzev u rastopljenom stanju, ijom bi povrinom mogli da se mrekavo ire talasii. Javio mu se neodoljiv utisak da leti iznad jezera ive. Talasanje su stvarale male maine oblika kornjae koje su se lagano kretale sjajnom povrinom; ostavljale su za sobom iroke, naborane brazde kojima je bilo potrebno nekoliko sekundi da bi se razile i izravnale. A tada se u sreditu jezera pojavilo ogromno ispupenje, kao da je naas izronilo neto poput podmornice - ili kita? - da bi odmah potom zaronilo u dubine. Sa one strane jezera, Boumen je najzad ugledao neto to mu je bilo potpuno shvatljivo. Veliki bronzanocrveni torpedo jedino je mogao da bude svemirski brod; verovatno je isto bilo i sa blistavim, kristalnim kuglama i ovoidima koji su stajali parkirani uz njega. Mala povrinska vozila jurila su na sve strane, siune prilike muvale su se unaokolo, a mogla se videti ak i osmatraka kula, na ijem su se vrhu nalazile neobine naprave, kao i svetioniki far. Svemirske luke i aerodromi svuda su slini, zakljuio je Boumen; ali okolnost da ovdanji itelji manipuliu svojim brodovima unutar gradskog atara najbolje pokazuje u kojoj je meri njihova tehnologija savrenija od Zemljine. Kako je prolazio, jedna od kristalnih kugli poela je da se die, bez otpora i beumno poput balona. Uspinjala se pravo nagore, savreno ravnomernom brzinom, sve dok nije nestala u tami nebeskog svoda. Boumenove misli odlutale su za njom i za trenutak obuzela ga je gotovo neizdriva nostalgija za Zemljom. Ali to je brzo minulo, poto mu je sada neto drugo zaokupilo svest. Ono dinovsko, zvezdoliko zdanje poelo je sve razgovetnije da se pomalja pred njim. 38. ISPITIVANJE Kapsula je sada ponovo stala da se uspinje i pred njim je poela da se pomalja sredinja kula, slina planini iji se vrh probija kroz oblake. Bila je to veoma neobina planina, poto je izgledalo da je nainjena od stakla ili kristala, proaranog nepreglednim mnotvom tamnih linija i prea; du veine ovih niti kretali su se vorii svetlosti - neki polako, neki zasenjujuom brzinom.

Kao to bi lastavica neujno skliznula u gnezdo svinuto visoko meu tornjevima i potpornim lukovima neke velike katedrale, tako je i kapsula uletela u sredinju kulu. Ono to je sa vee udaljenosti izgledalo kao puka majunost zamrene ornamentike, stalo je da se iri, sve dok se nije pretvorilo u kruni tunel, prenika oko deset stopa. Nije bilo ba osobito prostrano, ali kapsula je ipak nastavila da juri nesmanjenom brzinom i tada je Boumen prvi put primetio plavu liniju svetlosti kako se prigueno sjaji u vazduhu pred njim, po svoj prilici sluei kao vodi. Tunel je iao kroz nekakav prozraan materijal, to je u Boumenu stvorilo utisak da se probija kroz jezgro nekog ledenog brega - ako se uopte mogao zamisliti takav ledeni breg koji ne svetluca plavim i zelenim prelivima, nego bledocrvenim i zlatastim. Primetio je mnotvo drugih oblija kako se kreu oko njega u svim pravcima, uspravno i vodoravno, naizgled u susednim tunelima, ali bilo je nemogue jasno ih razabrati. A onda je izbio u jednu veliku upljinu, slinu mehuru u ledu. Bila je to priblino poluloptasta prostorija, promera stotinak jardi, sa zidovima ija se zakrivljenost neprekidno menjala, tako da su povremeno bivali ispupeni, a povremeno udubljeni. Tu se kretao du jedne providne ravni na oko pedeset stopa iznad poda; sline, isto tako prozrane ravni takoe su se sputale iznad i ispod njega. Neke od njih bile su nepomine, a neke pokretne; ove druge su prevozile neobino male sklopove i zagonetne delove mainerije. Prizor je, dodue, izazivao pometnju, ali je bio skladan; i tek tu, Boumen je najzad ugledao, razdvojene od njega klizeim kristalnim podovima, prve potpuno nehumanoidne inteligencije. Povrh njega, kretalo se u zbijenom poretku est zdepastih kupa na itavoj umi tanunih, cevolikih nogu. Prilino su liile na morske sase koje idu na pipcima, ali Boumen nije uspeo da uoi nikakve organe ula. Oko sredine svake kupe stajao je beli pojas koji je izgledao kao da je napravljen od krzna; na njemu su bile zakaene metalne ploice, iarane uglastim hijeroglifima. Kapsula je zatim promakla pored nekoliko humanoida prekrivenih zmijskim krljutima, koji su ga ovoga puta pogledali sa neskrivenim zanimanjem. A onda je Boumen uoio, otprilike dva sprata ispod, najupeatljivije od svih stvorenja koja je do sada imao prilike da vidi; liilo je na dinovsku bogomoljku iskienu draguljastim ukrasima ili delovima opreme i hitalo je krupnim koracima napred, naizgled uopte ne hajui za ono to se zbiva oko njega. Metalni udovi sjajili su mu se u svim duginim bojama difrakcione reetke; pred Boumenovim oima jo nikada se nije pojavilo neto toliko oaravajue, sa izuzetkom nekih tropskih riba kraj koralnih sprudova. Posle toga, proao je pokraj neega to je moglo da bude robot ili svojevrsna meavina maine i ivog organizma, pa ak i ivotinja nainjena od metala. Liilo je na elegantnog, srebrnastog raka, a kretalo se na etiri zglobne noge, od kojih se svaka okonavala malim, zdepastim tokom; sva je prilika da je stvorenje po nahoenju moglo ili da koraa ili da se kotrlja. Potom je video jedno jajoliko telo u koje su bili

uvueni raznoliki udovi; na vrhu se nalazila mnogostrana glava, ije su sve facete imale duboko usaena soiva. Sreo je i jedno veoma uznemirujue bie koje nije bio u stanju podrobnije da osmotri. Imalo je izgled blago pulsirajueg, zlatnog plamena, u ijem su sreditu sjale tri jarke i netreperave zvezde, sline trojstvu rubinskih oiju; izuzev ako ga ula nisu sasvim obmanjivala, Boumenu se uinilo da ta stvar nestaje i pojavljuje se na razmacima od nekoliko jardi, ostavljajui za sobom avetinjski otisak u vazduhu koji se rasplinjavao tek posle nekoliko sekundi. Neodoljivo mu se javila pomisao da, moda, posmatra neko bie koje postoji, bar delimino, u nekoj drugoj dimenziji prostora i vremena; vie nije bilo nikakve sumnje da ovaj grad predstavlja stecite mnogih svetova. Postojala su ak i takva stvorenja koja su naizgled bila biljke. Nisu se kretala vlastitom snagom, ve su se nalazila u malim cevima ili kutijama, ispunjenim nekom svetlucavom, mutnom supstancom, iz koje su nicala njhova cevasta tela. Na prvi pogled, prilino su liila na alosne vrbe, a tanuni, uti pipci neprekidno su im podrhtavali kao da ih je obuzela groznica. Pomicala su se u raskoi sjajnosti koja se slivala sa prstenova jarkih svetiljki razmetenih oko njih, tako da su, ma kuda pola, uvek nosila sa sobom i vlastita, privatna sunca. A onda je proao kroz veliku, zasvoenu prostoriju i ponovo uao u jedan tunel, ovoga puta sasvim kratak. Na njegovom kraju obreo se u sali sa niskom tavanicom, iji je krov nosilo est metalnih stubova razmetenih u krug. Kapsula je prola izmeu njih i sasvim blago se spustila na pod u tanom sreditu kruga. Ovo je, dakle, kraj puta, pomisli Boumen uz uzbuenje koje je sve vie raslo u njemu, iako ga je on jo uspeno obuzdavao. Neko - ili neto - izloio se fantastinim naporima da bi ga doveo ovde; ali sa kakvim naumom? Jo samo nekoliko minuta, i saznae odgovor na ovo pitanje. Bezmalo istog trena kada je kapsula stala, javio mu se oseaj da ga neko posmatra; utisak je bio toliko moan, toliko neporeciv, da je morao da se okrene i baci pogled preko ramena. Ali pozadi nije bilo niega, izuzev stubova mutnog sjaja; ak se nije video ni trag od tunela kroz koji samo to je proao. Zid koji ga je okruivao bio je jednoobrazan i neprekidan; nije postojao nikakav ulaz, niti izlaz. A onda, slino magli koja gamie kroz umu, neto je stalo da mu zaposeda um i on je shvatio da se obreo pred nekom neodoljivom intelektualnom silom. Pod ovim bestrasnim ispitivanjem on nije iskusio ni strah ni nadu; sva uvstva su se ve rastoila. Trenutak potom, iz prolosti su pokuljale zaboravljene uspomene, kao da je poeo da lista album starih fotografija. Ponovo je mogao da vidi, uje i omirie prizore iz vlastitog detinjstva u njihovoj celovitosti i jedinstvenosti. Lica koja ak nije ni prepoznavao stala su da promiu pred njim, kao da je najednom prizvao iz dubina vremena sva poznanstva i iskustva koja je stekao tokom svog veka; protok je

postajao sve bri, tako da je uskoro digao ruke od pokuaja da razabere prilike koje su se smenjivale. Ceo ivot vraao mu se ka poetku, slino magnetofonskoj vrpci koja se okree unazad stostruko veom brzinom od normalne. Iznenada je ugledao 'Otkrie', koje je liilo na kakav osvetljeni, stakleni model; uspeo je da mu vidi ak i najsitnije pojedinosti - sve one vene i arterije elektrinih vodova, cevi za protok goriva, vazdune i hidrauline sisteme, kontrolna kola. Neki delovi bili su otri i jasni, drugi magloviti i zamueni. A onda je shvatio da je ovo bio teren koji je najpodrobnije poznavao; nije nikako mogao da vidi neto to nije znao. Izgledalo je kao da je, iz nekog nedokuivog razloga, sam sebi postavio zadatak da mentalno predoi brod - to mu je i polo za rukom, premda u meri koja je daleko nadmaala njegove normalne sposobnosti. Ali i to je mogao da bude samo privid; moda samo zamilja da to radi... Tog asa usledilo je neto to nipoto nije moglo da bude stvarno. Vie se nije nalazio u kapsuli - pa ak ni u vlastitoj odei. Nag je stajao izvan nje i kroz prozor posmatrao vlastiti smrznuti lik za komandnom tablom. Ali to jo nije bilo sve. Iako nije mogao da skrene ili odvrati pogled, znao je da ga potpuno proima sjajna, trodimenziona reetka - gusto zbijena mrea tankih, uspravnih i vodoravnih linija. Za trenutak se osetio kao osumnjieni u policijskoj stanici koji stoji ispred merne karte. A onda je cela opsena minula isto tako brzo kao to se i pojavila i on se ponovo obreo u kapsuli. Istog trenutka, vozilo se podiglo sa poda i beumno izjezdilo iz sale, napustivi prostor koji su oiviavali metalni stubovi. Ponovo je krenulo svetlim hodnicima i Boumen je jo jednom video strana oblija kako se pomaljaju i nestaju u prolazima velike konice oko njega - ali sada mu vie nisu izgledala tako neobina kao prethodnog puta. A onda, pre no to je shvatio ta se zbiva, izleteo je iz dinovskog zdanja i poeo okomito da se uspinje kroz jarki podmorski sumrak. Uspeo je da baci samo jedan letimian pogled na grad kroz koji je proao; trenutak potom, kosmopolis su zaprele magle koje su postajale sve gue pri dnu kako je on hitao put neba. 39. NEBESKA STENA Pusti okean valjao se pod njim, neproaran nikakvim brodovima ili ostrvima. Jednom ili dva puta, Boumen je ugledao podvodna oblija koja su mogla predstavljati gusto zbijena jata riba ili neke pojedinane morske ivotinje zapanjujuih veliina; ali nigde nije postojalo bilo ta to bi ukazivalo na to da se na ovom svetu nalazi civilizacija. Strpljivo je ekao, i dalje pod uticajem neobine razdraganosti koja ga je obuzela jo onog asa kada se otisnuo sa Jupitea V: nije oseao ni glad ni umor, ve jedino sveobuhvatno, deje uenje, kao i spremnost da prihvati sve to bi moglo uslediti. Prvi je na redu bio jedan dugaak, niski oblak - koji je predstavljao izuzetnu pojavu na inae istom i praznom nebu planete. A onda, kako je formacija postajala

sve jasnija iznad obzorja, Boumen je shvatio da to uopte nije oblak. Iako su mu ivice bile nepravilnog oblika, one su se okonavale otrim bridovima; preovlaivali su zeleni, smei i crni prelivi, a mestimino su se pojedine takice presijavale poput stakla obasjanog sada gotovo vodoravnim sunevim zracima. Izgledalo je da je, slino stolu sa jednom nogom, uravnoteen u sreditu na jednom vitkom, plavozelenom stubu koji se dizao iz mora. Prolo je izvesno vreme pre no to je Boumenu, zasenjenom udesima, postalo jasno da mu je sve to vidi savreno poznato - premda smeteno na nemogue mesto. Ovaj niski oblak bio je ostrvo, iji su rubovi ispoljavali tamne prelive zemlje, stenja i kamenja. Spremno je prihvatio ovu injenicu; bie vremena kasnije da se pozabavi manjim problemom vezanim za okolnost da ostrvo nepomino poiva na nebu, povezano sa morem to se prostiralo daleko dole jedino posredstvom nepouzdanog oslonca veno obruavajueg vodopada. Kada se primakao blie, mogao je jasnije da razabere pojedinosti lebdeeg kopna; najpre je razabrao da je pretean deo povrine prekriven rastinjem povrh koga su se, na nepravilnim razmacima, izdizale metalne kule i zdanja belih kupola. Blizu sredita, nalazio se lanac niskih brda; sa vrha jednog od njih, tanuan pramen pare zavojito je hitao put gotovo bezoblanog neba. Istog trenutka, Boumen je postao svestan i dve druge pojave. Jedna je predstavljala sredinji vodopad - kako ga je Boumen za nudu nazvao - koji nije pokazivao ni najmanji znak kretanja. Iako je izgledalo da se sastoji od vode, ona je bila nepomina; formacija je liila na smrznuti stub tenosti visok dve ili tri milje, koji se bez ikakvog pljuska sputao u more lieno talasa. Druga pojava odnosila se na okolnost da letee ostrvo nije stajalo samo; bilo je okrueno desetinama malih satelita koji su takoe uvreni lebdeli na nebu. U stvari - nisu bili ba sasvim uvreni; neki su se pomicali sasvim lagano u raznim pravcima, slino laama koje se probijaju kroz zakrenu luku. A onda je Boumenu postalo jasno da oni izgledaju mali samo zato to se nalaze spram dinovskog zalea; satelit prema kome se upravo kretao poeo je sve vie da mu ispunjava nebo. Bila je to ogromna gromada ili planina iupana iz tla, dugaka jednu milju i debela oko hiljadu stopa. Njena poravnata gornja povrina bila je pomno ukraena terasama, travnjacima, ribnjacima i malim zabranima egzotinog drvea; mestimino su se pruali iroki, otvoreni prostori na kojima su stajala zagonetna oblija koja su mogla predstavljati kipove ili nepomina iva bia, odnosno privrene maine. U jednom kraju, reka je tekla do ruba stene - ali se ipak nije sunovraala u miljama duboku provaliju do okeana. Umesto toga, nastavljala je svoj tok ispod grube i krevite gromade, kao da ju je za nju prikivala neka sila monija od gravitacije. Neka takva sila odista je morala da dejstvuje ovde - budui da su svi ovi milioni tona stene stajali bez ikakvog oslonca na nebu. Ovaj mikrokosmiki svet

nalazio se na sredokrai izmeu mora i svemira, kao lan arhipelaga vazdunih ostrva. Nebo se prostiralo kako gore, tako i dole, a blagi lahor lelujao je grane neobinog drvea; pa ipak, ova letea stena izgledala je tako vrsto ukotvljena u praznom vazduhu kao da je poivala na nekom velikom planinskom vrhu. Boumenova kapsula ila joj je pravo u susret. Spustila se na jedan prostran, besprekorno ravan travnjak od stotinak kvadratnih stopa, okruen drveem ije su se kronje sastojale od pljosnatih, okruglih ploica, naslaganih jedna preko druge. Travnjak je bio svetlozelene boje, koja se na prvi pogled inila kao da potie od trave; meutim, tle su prekrivale neke biljice sline vielisnoj detelini. Boumen, dodue, nije odmah primetio ovakve pojedinosti, poto mu je pogled stajao kao prikovan za drugu letelicu koja je poivala na istom ravnom proplanku okruenom drveem. Bio je to glatki projektil, naizgled nainjen od metala, koji se prelivao u svim duginim bojama, zailjen na oba kraja. Nisu postojali prozori, niti je bilo nekog traga od vrata, a nije se mogao naslutiti ni pogonski metod; samo je oko jednog kraja trupa letelice stajalo nekoliko ravnomerno razmetenih, simetrinih ispupenja. Pa ipak, uprkos prividnoj statinosti, projektil je izgledao kao da e se svakog asa vinuti put zvezda; dok ga je netremice posmatrao, Boumen je na sopstveno iznenaenje ustanovio da mu oseanje uenja jo nije sasvim utaeno. Neto mu je bridelo u venama dok je zurio u taj simbol moi i brzine, koji mu je stajao nadohvat ruke. Razdvajalo ih je svega pedesetak stopa prostora - ali koliko samo vekova vremena? Onda mu srce gotovo zastade u grlu - poto je najednom opazio kako ga neka stvorenja promatraju iz senke neobinog drvea. Nije oklevao da ih nazove stvorenjima, premda su, po merilima Zemlje, izgledala nepojmljivo strana. Ali njegova sopstvena merila prestala su da budu zemaljska; do sada je video toliko mnogo da je neopozivo shvatio kako je u svekolikoj istoriji Vaseljene pad genetske kockice mogao svega nekoliko puta da proizvede duplikat oveka. U umu mu se ve zaelo podozrenje - ili mu je ono, moda, bilo usaeno - da je poslat na ovo mesto zato to su lokalna stvorenja inila najpribliniju varijantu homo sapiensa, kako po izgledu, tako i po kulturi. Bilo ih je petoro, a kako on nije raspolagao nikakvim uzorom za razmere, prolo je izvesno vreme pre no to je shvatio da su izuzetno visoka - dostiui osam ili ak devet stopa. Tela su im bila prilino vitka i u pogledu razmera uglavnom ljudskog tipa, ali on nije mogao ak ni da pretpostavi pojedinosti njihove anatomske grae, poto su od vrata nanie bila prekrivena gustom mreom fosforescentnih prea koje su svetlucale i treperile poput zvezdanog polja.

ak ni injenicu da su imala vratove nije trebalo uzeti zdravo za gotovo; Boumen se setio rasprava koje je sluao o prednostima fiksiranih glava sa oima za gledanje u svim pravcima. Ova stvorenja su, meutim, bila sazdana po ljudskoj meri, poto su raspolagala samo sa dva oka, postavljena u veoma velikim, eliptinim dupljama koje su iskoeno stajale na mestu gde je trebalo da se nalazi nos. Od samog nosa, meutim, nije bilo ni traga; ali ono to je jo vie dovodilo u zabunu bilo je odsustvo usta. Sa izuzetkom dva prilino lepa oka, postavljena dosta razmaknuto na blago ovalnoj glavi, ija dua osa nije bila uspravna nego vodoravna, na licu nije postojalo nita vie. Ali opti utisak koji je odavalo pet stvorenja, uprkos svoj njihovoj neobinosti, nije bio neprivlaan. Ljupka, zlatnobronzana boja njihove koe - ako je to uopte bila koa - doprinosila je da ne izgledaju neprijatno ljudskim oima. Boumen je bio pripravan na neto daleko gore - tavie, to je ve imao prilike da vidi. Odmah je shvatio da nee imati potekoa oko privikavanja na ova stvorenja; tavie, moda e se uskoro toliko prilagoditi na njih da e mu prizor nekog drugog ljudskog bia stvoriti ok. A ta sad, upita se on u sebi. Da li da ekam da oni povuku prvi potez, ili oni to moda oekuju od mene? Oigledno je da im se ne uri, a ako je suditi po kretnjama koje su do sada nainili, ovek bi lako mogao pomisliti da ima posla sa nekim kipovima. Najednom, oko najvieg od pet hominida zavladao je neobian nemir. Blistava tvar koja mu je prekrivala levo rame postala je gurava i naborana; a onda je Boumen shvatio da se tamo, zapravo, nalazi neko malo, ivo bie. Promekoljivi se nekoliko puta, ono se otisnulo u vazduh, talasajui se i leprajui poput siunog leteeg ilima ili maramice koju je poneo povetarac. U toku leta, boje su stale da mu se menjaju; u asu kada je prhnulo, nije se moglo razlikovati od blistave fosforescencije na kojoj je poivalo, ali posle samo nekoliko sekundi pretvorilo se u velelepno tkanje crvenih i zlatnih pruga. Iako je izgledalo premalo i kretalo se odve evrdavo da bi bilo razumno stvorenje, ipak se inilo da zna kuda se uputilo; i odista, ubrzo je dolepralo do plastine kupole kapsule. Posmatrajui ga sa male udaljenosti kako gamie sa spoljnje strane prozora, Boumen jo nije bio u stanju da ga svrsta u neku klasu iz poznatog ivotinjskog carstva; posredi je naprosto bila talasajua ploha boje. Nastavio je nepomino da eka, kada je iznenada neto neobino poelo da se zbiva sa kapsulom. Instrumenti na maloj komandnoj tabli najednom kao da su poludeli, spoljnji manipulatori stali su da se opruaju i savijaju, kao da okuavaju vlastitu snagu, a ak su se i mlaznjaci za trenutak sami od sebe ukljuili. Izgledalo je kao da se neki duh uvukao u mainu i stao da ispituje kako radi, a kada je ustanovio sve to ga je zanimalo da sazna, onda ju je odbacio kao pohabanu igraku. Ali pre no to je otiao, ukljuio je jo jedno kolo.

Mali letei ilim jamano je znao ta e uslediti, poto je naglo uzleteo i ostao da lepra na udaljenosti od nekoliko stopa. Nekoliko sekundi potom, vrata za sluaj opasnosti automatski su izletela iz leita i do Boumena su prvi put doprli zvuci stranog sveta. Moda bi mu, posle mnogo meseci provedenih u vetakoj sredini 'Otkria', ak i poznati umovi Zemlje izgledali nestvarno i jedva prepoznatljivo. Ali ovde je postojao jedan zvuk koji nijedan ovek nikada nije mogao da zaboravi; bilo je to udaljeno mrmljanje mora - veni dijalog izmeu uma i talasa. Dopirao je odasvud unaokolo - iz okeana koji je poinjao na dubini od dve ili tri milje i koji je prekrivao celu ovu neobinu planetu. Boumen je shvatio da je to dinovsko more veoma plitko; ak i ako nije postojalo samo kopno, mora da je bilo mnogo sprudova koji su sezali gotovo do povrine, stvarajui tako ovo beskrajno uborenje. Kada bi zatvorio oi, lako bi mogao zamisliti kako stoji pokraj nekog dalekog zemaljskog mora. apat okeana nije bio jedini zvuk, premda se najlake mogao razabrati. uli su se i prigueni uzdasi vetra koji je hujao kroz kronje tuinskog drvea - a povremeno i troglasje opadajuih nota slinih zvonjavi. Dopiralo je negde iz dubina male ume koja je prekrivala pretean deo ovog leteeg ostrva; iako je neodovljivo podsealo na zov neke ptice, u njemu se osealo zapretano premnogo snage da bi bilo pernatog porekla. Boumen je oprezno mrknuo vazduh. Bio je siguran da ga ova bia ne bi izloila vlastitoj atmosferi ako nisu znala da je on kadar da je die. Pa ipak, prilino se iznenadio kada je ustanovio da ne moe da otkrije nikakvu razliku; vazduh koji mu je zastrujao u plua bio je savreno poznat. Mogao je da razabere itav spektar mirisa kapsule, od ozona, preko nafte, do slatkastih dezinfekcionih sredstava koja su mirisala na borovinu. A onda je shvatio da ga to, u stvari, i dalje obavija gotovo nevidljivi omota, slian onome koji ga je titio tokom putovanja. Zapitao se da li e zbog njega moi da izie iz kapsule; upuen mu je poziv koji je on bio spreman rado da prihvati, posle mnogo asova provedenih u skuenom prostoru malog sveta. Otkopao je pojaseve, izmigoljio se iz kapsule i opruio udove, dok mu je mali letei ilim leprao iznad glave, pravei razdragane krugove. Sila tee izgledala je potpuno normalna. Proetao se oko kapsule, odagnavi ukoenost udova i uivajui u ve gotovo zaboravljenom nainu kretanja; poslednji put je koraao po obinoj, vodoravnoj povrini pre godinu dana i na udaljenosti od neznano mnogo bilijardi milja. Oseao se kao invalid kome tek to je doputeno da ustane iz postelje posle duge bolesti - preputajui se ponovo steenoj snazi, premda oprezno da se ne bi preopteretio. Slabano svetlucava opna, kroz koju su prodirali zvuci, ali ne i vazduh, ostajala je stalno na udaljenosti od nekoliko stopa, menjajui svoj oblik da bi mu se

prilagodila. Imao je utisak da se nalazi unutar nekog dinovskog mehura od sapunice, iju povrinu nikako nije mogao da dosegne, pa ak ni da joj tano odredi poloaj. Sva je prilika da je ovo predstavljalo deo postupka dekontaminacije i on se naas zapitao da li je ovaj svet poguban po njega, ili je moda posredi obrnuto. Upitno je pogledao prema stvorenjima koja su i dalje stajala pod drveem; i tada, prvi put, jedno od njih se pokrenulo. Napravilo je jednostavan i nepogreiv gest, sporo kao u snu; istog trena, Boumen je shvatio da se njegove vremenske razmere razlikuju od njihovih. Ili moda oni nisu oseali potrebu da ure; moda im je na raspolaganju stajala svekolika venost. Najvii od pet hominida podigao je desnu ruku i tog asa spala je mrea sjajnih prea, otkrivi gipku, zlatnu cev razdeljenu u rozetu od osam simetrino rasporeenih hvataljki, dugakih otprilike po jednu stopu. Doslovce je izgledalo kao da se ruka stvorenja okonava morskom sasom - to je Boumena oporo podsetilo na rasprave koje je sluao na Zemlji o nunoj univerzalnosti ake, odnosno neega to joj mora biti veoma slino. Bio je potreban tek jedan ovakav trenutak uvianja istine, koji usledi kada se ovek suoi sa neumitnou oiglednog, da bi se shvatilo gde su pomenute rasprave beznadeno skrenule sa pravoga puta. Ljudska aka predstavljala je prvorazredni proizvod inenjeringa - ali bila je i plod kompromisa. Stvorena je za manipulisanje tekim teretima, da vri pritisak i izaziva dejstvo sile - da obavlja mehanike poslove. Ali postepeno su postajali sve potrebniji preciznost i tananost. ak je i za oveka davno minulo vreme lomljenja granja i kresanja kamena; njega je zamenilo doba pritiskanja dugmadi i okretanja prekidaa. A sada mu je pred oima stajao i sretak evolucije ake. Posmatrajui te vitke hvataljkice, Boumen je najednom postao svestan nezgrapnosti i trapavosti vlastitih prstiju i uhvatio je samoga sebe kako nehotice pokuava da ih sakrije, steui pesnice. A onda je shvatio da stvorenje nekuda pokazuje i okrenuo je glavu u tom pravcu. Najednom su ga obuzeli uznemirenost i iznenaenje, poto je izgledalo da mu je nareeno da napusti ostrvo - da zakorai preko ruba ove lebdee stene i da se sunovrati u beskrajni okean miljama dole. Kao da je eleo da potkrepi ovu naredbu, mali letei ilim zaleprao je ispred njega, povevi ga u pravcu ivice ponora. Sve je izgledalo krajnje neobino, ali on i dalje nije verovao da ele da mu na bilo koji nain naude. Krenuo je za svojim hromatskim vodiem ka rubu ostrva i oprezno pogledao u bezdan. Ispred i ispod njega pruao se zakrivljeni kameni obronak, iji je ugao nagiba ubrzo postao strm kao krov kue, da bi potom potpuno nestao sa vidika. Niz ovo proelje, poinjui na samo nekoliko jardi od njegovih nogu, vodio je iroki put nainjen od nekog glatkog, sivog materijala, koji se sputao niz padinu takoe dokle

god je pogled dopirao. Odavao je neodoljiv utisak novine, kao da je maloas isklesan u kamenom telu ovog vazdunog sveta. Da li je ovo bilo neko iskuenje ili test, upitao se Boumen. Ali takva pomisao bila je krajnje prostoduna i primitivna na jednom ovakvom mestu. A onda se setio da se nalazi pred stvorenjima koja su ovladala silom tee; moda ovaj put koji je vodio nadole uopte nije imao takvo usmerenje. Napravio je nekoliko prekomerno opreznih koraka, dok je letei ilim ohrabrujue leprao pred njim. Dok je drao pogled uprt u tle kojim se kretao, oseao se prilino sigurno - i tako je prevalio jo desetak koraka. Znao je da se put zakrivljava nadole i da postaje sve strmiji; ula su mu, meutim, govorila da ide potpuno vodoravnom plohom. Ali kada se odvaio da baci pogled unazad, na put kojim je proao, stekao je nepogreiv utisak da tamo stoji nizbrdica. Nije bilo ni traka sumnje u to; gravitacija se iskoavala kako je on iao oko ovog malog sveta; ma gde da se nalazio, tle je pod njim uvek ostajalo vodoravno. Pogledao je napred - i umalo ga nije obuzela vrtoglavica, jer sada je doao red na planetu, iznad koje je lebdeo, da poludi; kako se sputao nadole prema njoj, okean se nakrivljavao pod uglom od etrdeset pet stepeni, tako da je sada izgledalo kao da jednim krajem hrli put neba. Bio mu je potreban veliki napor volje da bi odagnao ovu opsenu. Uostalom, na takve pojave ve se navikao u kosmosu; i Zemlja je stvarala takve privide kada bi se naao na bliskoj orbiti. Ali ovde je postojala jedna temeljita razlika. Ranije je bio u besteinskom stanju - gde se nije osealo dejstvo gravitacije. Ovde je, meutim, bilo sile tee i ona je sasvim rastrojavala zdrav razum. Upro je pogled u jednu taku udaljenu samo nekoliko jardi pred sobom i stao da se kree prema njoj. Drvee i terase sa gornje plohe ostrva ve su potpuno nestali iza prevoja stene. Gledajui neprekidno u tle, umalo nije naleteo na jedno zdanje koje mu je zapreavalo put. Izgledalo je podjednako novo kao i staza kojom je iao; ona ga je dovela pravo do pravougaonih, zelenih vrata ija je veliina bila taman tolika da kroz njih proe ovek. Sa izuzetkom tog ulaza, na proelju koje je bilo okrenuto prema njemu nije se moglo videti nita drugo. irina zida iznosila je oko trideset, a visina oko petnaest stopa, dok se sa one strane granica koje je on oiviavao uzdizala sada potpuno okomita ploha vode, odnosno lice okeana koje je ilo s kraja na kraj neba. Ko zna zbog ega, ovaj paradoks sada ga vie nije pomeo kao ranije. Postala su mu sasvim normalna kako vodoravna, tako i uspravna mora; jo su ga nervirala samo ona koja su se nalazila na sredini izmeu toga dvoga. Ali nije eleo dugo da se premilja na ovom neobinom mestu, stojei poput muve na golom zidu stene. Mozak mu je govorio da moi i sile koje dejstvuju ovde ne moe da zadesi nikakvo iznenadno zakazivanje; teko da bi se jedna civilizacija odluila da podie domove

na nebu da se nije oseala potpuno bezbedna. I dalje je, meutim, imao nagone majmuna iz primitivne dungle, koji se bojao da e pui grana na kojoj stoji. Njegova rasa jo nije napravila savrene maine, tako da on nije mogao potpuno da poveruje u njihovo postojanje. Zdanje koje se uzdizalo pred njim nudilo je mentalni spokoj, budui da e odagnati prizor ovog nemogueg neba. Zastao je za trenutak pred samim vratima, pitajui se da li moda postoji neto to je ostavio u kapsuli, gore na vrhu ostrva. Ne, nije zaboravio nita to bi moglo biti od pomoi; u stvari, ako su ga sile ovog sveta osudile na propast, ni svekolike moi Zemlje vie ne bi bile kadre da mu pomognu. Nije bilo razloga za dalje oklevanje i on je odluno zakoraio kroz zelena vrata, koja su se automatski otvorila kada se on sasvim primakao. (U narednoj verziji - od etrdesetog do etrdeset drugog poglavlja - Kjubrik i ja sasvim smo se primakli konanom cilju. I dalje smo, dodue, bili zaokupljeni opinjavajuim, premda dramatski neplodnim - a da i ne pominjem praktinu nesnimljivost - opisima vanzemaljskih svetova. Poeli smo, meutim, nepogreivo da uviamo sa im Boumen mora da se sretne i kakav treba da izgleda kraj njegovog putovanja...) 40. OKEANA Nedugo potom, ugledao je prvi grad. Ve neko vreme, boja okeana postajala je sve svetlija, kao da mu se dno uspinjalo prema kopnu; konano je uspeo da razabere i konfiguraciju podvodnog tla - raunajui tu i tanune spletove koji su mogli da predstavljaju auto-puteve podignute ispod mora. ak mu se uinilo da vidi kako na nekim od njih tee saobraaj. A onda je kopno najzad iskoilo iz okeana u velikom krugu promera oko deset milja, u dlaku slino pacifikom atolu. Prsten vrstog tla bio je naikan jarko obojenim zdanjima, od kojih nijedno nije izgledalo odve veliko ili visoko, a meu njima se nalazilo dosta slobodnog prostora. Iz daljine, prstenasti grad ostavljao je razoaravajui utisak obinosti i ni po emu se nije moglo zakljuiti da ga nije sazdala ljudska rasa. Sa izuzetkom nekoliko veoma vitkih kula, na kojima su stajali iroki, kruni diskovi prilino visoko iznad nivoa tla, nije bilo ni traga od neimarskih fantazija koje je Boumen gotovo sigurno oekivao. A onda mu je postalo jasno da je veoma ogranien broj suvislih naina na koje se moe zapremiti prostor, kao i da su oni istovetni irom Vaseljene; a gotovo da vie nije bilo projekata, suvislih ili ne, koje neki preduzimljivi arhitekta ve nije okuao na Zemlji. No, grad je ipak posedovao jedno neobino svojstvo; veina zgrada sputala se pravo u more, kao da su bile sazdane za neka amfibijska stvorenja. Nije bilo nikakvih vozila niti letelica, a Boumen se nalazio na prevelikoj udaljenosti da bi mogao da odreenije razabere lice nekog itelja. Pa ipak, primetio je jednu pikantnu pojedinost

pre no to je kruno ostrvo nestalo sa vidika. Sredinja laguna bila je proarana malim, pokretnim predmetima, ija se namena, ak i sa ove razdaljine, pouzdano mogla odrediti. Poslednja stvar koju je Boumen oekivao da e zatei na ovom svetu tako transcendentalne nauke bili su jedrenjaci; prijateljski, umirujui prizor cele te beskorisne ivosti ispunio mu je srce toplinom. Sunce, i dalje uokvireno lukovima prstenova, nastavljalo je da zalazi; sada se ve spustilo gotovo do obzorja. Beei od njega, 'Otkrie' je stiglo do samog ruba dana - a u isti mah i do ivice mora, budui da linija koja je razdvajala vodu od neba nije vie predstavljala glatku, neprekidnu krivu. Bila je izreckana u desetine zubastih vrhova, kao da se povrh prevoja planete uzdizao planinski lanac. Pa ipak, to nisu bile planine, premda su trale iz mora do visina veih od himalajskih. Izgledale su odve pravilno i simetrino, a njihove idikljale kule i stubovi-nosai stajali su u potpunoj nesaglasnosti sa strukturalnim zakonima kojima moraju da se pokoravaju svi prirodni objekti. Pruali su se kako na sever, tako i na jug, nestajui izvan vidnog polja kao da e se ponovo sresti na antipodu. Bio je to prizor od koga je zastajao dah; posmatrajui sve blie vrhove, koje je ve dodirnuo pokrov noi, Boumen pomisli koliko je udno da je dosegao prvi mostobran kopna u tanom trenutku zalaska sunca. A onda mu je pala na um jo jedna neobina podudarnost - da se, naime, kruna uma ovih nebeskih biljaka nalazila u samom sreditu svetlog diska planete, pravo ispod sunca. Istog trena, istina mu je najednom sinula pred oima. Pre mnogo vremena ovaj svet prestao je da se okree oko svoje ose i ostao zauvek okrenut istom stranom prema dvostrukoj zvezdi oko koje krui. Svitanje i suton sada su do venosti bili prikovani za isti, nepromenljivi meridijan; du njega, ovi visoki vrhovi stajali su kao granica izmeu noi i dana, neprestano suoeni sa suncem. 'Otkrie' se spustilo ispod nivoa najvieg vrha i nastavilo sasvim polako da se kree uporedo sa vencem na udaljenosti od nekoliko milja. Sve vetake planine bile su razliitih konstrukcija; neke su sazdane ravno i uglasto, od sasvim jednostavnih elemenata, dok su druge bile neverovatno sloene, kao gotske katedrale ili kambodanski hramovi, uveliani pedeset ili stotinu puta. Starost im se ni po emu nije mogla odrediti; mogle su da budu podignute koliko jue ili pre milion godina. Takoe nita nije ukazivalo na svrhu zbog koje su sazdane, niti je bilo mogue ustanoviti da li su zauzete. Mogle su da predstavljaju sve: od gradova, preko maina i spomenika, do grobova - ili, naprosto, ludost nekog svemonog arhitekte. Nisu inile nita, ve su samo stajale i suoavale se sa venim praskozorjem. A onda je razabrao, oko osnove jednog od oblinjih vrhova, svetlucavu, kristalnu resu, kao da su se isprepletene staklene ploe dizale iz okeana. 'Otkrie' se sputalo prema njoj; i tek tog asa Boumen je shvatio da ulazi u grad. Taj je izraz, dodue, bio prilino neprimeren, ali na pamet mu nije padalo nita bolje. Prvi utisak koji mu se javio bio je vezan za prazninu i prostor; ovde nisu

postojali tiskanje i jurcanje besomunih slubenika, niti zakreni kolovozi i plonici. tavie, proteklo je prilino vremena pre no to je on uopte spazio neki znak ivota ili kretanja. Brod je prolazio pokraj okomitih ravni od neke metalne tvari, iji sklop kao da se preinaavao sa promenom ugla vienja. Za trenutak su izgledale ravne i glatke kao izbrueni elik, a onda bi se oblile celim spektrom duginih boja, ponaajui se pri tom kao kakva dinovska difrakciona reetka. Izvesna podruja bila su prozrana i upravo je kroz njih Boumen prvi put primetio jednog od stanovnika grada. injenica da ga je ovaj takoe posmatrao bila je pomalo ironina, premda ne i iznenaujua. ak ni ovde, pomisli Boumen, jamano se ne dogaa svaki dan da vam pokraj prozora proleti strana svemirska letelica dugaka dve stotine stopa... Stvorenje je moglo da bude robot ili svojevrsna meavina maine i ivog organizma; liilo je na elegantnog metalnog raka, a kretalo se na etiri zglobne noge, od kojih se svaka okonavala malim, zdepastim tokom. Sva je prilika da je stvorenje po nahoenju moglo ili da koraa ili da se kotrlja. Imalo je jajoliko telo, u koje su bili uvueni raznoliki udovi, dok se na vrhu nalazila mnogostrana glava, ije su sve facete imale duboko usaena soiva. Telo se uopte nije pomicalo, ve se samo glava okretala da bi pratila njegov prolazak. Boumen je pokuao da osmotri prostoriju iza stvorenja, ali jedino je uspeo da razabere arabesku proaranu nenim, pastelnim prelivima; nije, meutim, mogao da ustanovi da li ona predstavlja neko umetniko delo ili moda kakav nauni opit. Malo kasnije, ugledao je drugo metalno bie, ali ovoga puta u sasvim razliitoj sredini. Nalazilo se u sreditu male, krune sluaonice ili amfiteatra, koja je bila preplavljena nekakvom zelenkastom penom u visini od dve ili tri stope. Iz pene su nicala mala drveta, slina alosnim vrbama ili jasikama, ije je tanano lisje neprekidno podrhtavalo, kao da ga je uhvatila groznica. Na najvioj taki svakog stabla nalazilo se neto to je veoma podsealo na orhideju; ove orhideje, meutim, imale su sitne, zuree oi, kao i tanane pipke koji su se savijali i grili poput nervoznih prstiju. Bilo je nemogue ne zakljuiti da su ovde posredi razumne biljke koje opte ili meusobno ili sa robotom nekim sloenim jezikom znakova. 'Otkrie' se sada kretalo izmeu zidova od stakla ili metala koji su se okomito dizali iz mora; neposredno iznad njega nalazio se vodoskok ili mlaznica, koji je ikljao do visine od najmanje dve stotine stopa, da bi se potom vodeni stub rasprio i u irokoj lepezi stao da pada u veliki, kruni anac koji je opasivao vrelo poput kakvog oreola. Iz anca su trale providne cevi u raznim pravcima, a kada se Boumen dovoljno pribliio, postalo mu je jasno da ovde nije u pitanju puki ukrasni hidraulini sistem, ve deo prevoznog kompleksa more-vazduh. Svakih nekoliko minuta usledio bi treptaj tame u stubu koji je hrlio uvis i neto to je bilo nalik kakvoj velikoj ribi bunulo bi u anac, a zatim uletelo u jednu od cevi koje su se zrano irile. Boumen se nije iznenadio kada je prepoznao

inteligentnu ustavicu koju je video meu korenjem nebeskih biljaka, ali ovde je bilo i nekoliko drugih stvorenja koja su veoma podseala na delfine i foke. Izgledalo je kao da sva ona savreno dobro znaju kuda idu; jednog trenutka, Boumen je primetio dva delfinoida koja su se, naizgled iz iste razdraganosti, vinula iz anca pravo u more. Posle ronjenja dugog dve stotine stopa, blistava tela istovremeno su im izbila iz vode, gotovo joj uopte ne poremetivi povrinu. Sticao se utisak da je ovaj grad bio sazdan za zajedniku upotrebu bia iz mora i sa kopna - ali do sada Boumen jo nije uspeo da primeti nita to bi makar i izdaleka podsealo na ljudsko bie. Da li je mogue da je, uprkos svim argumentima koje su potezali egzobiolozi, hominidno oblije bilo, zapravo, sasvim retko u Vaseljeni - ak moda jedinstveno? Nekoliko minuta kasnije, dobio je odgovor na to pitanje. 41. U ZEMLJI NOI Stvorenje koje je stajalo na balkonu ispod koga se brod trenutno kretao imalo je dve ruke, dve noge, uspravan torzo koji se zavravao jajolikom glavom i dva oka; gotovo sva glavna svojstva ljudskog tela bila su prisutna i nalazila su se na priblino pravim mestima. Pa ipak, konglomerat je ostavljao potpuno stran utisak i tog asa je Boumen prvi put shvatio da je mogue nepregledno mnogo varijacija temeljnog ljudskog ustrojstva. Biolozi su mu skrenuli panju na to, ali on im nikada nije sasvim poverovao. Stvorenje je bilo visoko svega oko pet stopa i izgledalo je veoma zdepasto, kao da potie sa neke planete na kojoj je sila tee izuzetno snana. Dva krupna oka, zatiena koatim svodovima, stajala su na gotovo suprotnim stranama glave. Nije, meutim, postojalo nita to bi se moglo nazvati licem; nije bilo ni traga ustima, nozdrvama ili uima. Kako li samo ovo bie jede i die? Budui da je izgledalo kao ivo stvorenje, moralo je da poseduje neku vrstu metabolizma. A onda je Boumen paljivije osmotrio dve tamne pegice, za koje je u prvi mah pretpostavio da su bradavice - i odmah je shvatio koliko je opasno donositi brzoplete zakljuke o vanzemaljcima. Ovo su bile nozdrve, razlono smetene u neposrednoj blizini plua. U to nije bilo nikakve sumnje, budui da su se jamice otvarale i zatvarale sporim, pravilnim ritmom. Ali gde su se dela usta? Boumen je nekoliko trenutaka uzaludno tragao za njima, jo uslovljen svojim ljudskim predrasudama. A onda mu je na um pao nauk koji su mu dale nozdrve i upitao se gde bi strunjak koji vodi rauna o delotvornosti smestio usni otvor; istog asa, odgovor je bio tu. Stvorenje je nosilo prilino sloenu odedu koja mu je prekrivala telo do otprilike jedne stope ispod vrata; visila je u kaievima sa metalnog okovratnika, izgledajui prilino smeno, kao kakav dinovski kilt, kome je dodata svojevrsna

kona torba u predelu pupka - premda, iskreno govorei, Boumen ni za trenutak nije pomislio da stvorenje stvarno poseduje pupak. 'Kona torba' predstavljala je, zapravo, svojevrstan pokretan zastor ili titnik; Boumen je najednom postao uveren da se ispod nje nalaze usta, suvislo smetena na ulazu u stomak. Istog asa je shvatio da mu ba ne bi bilo osobito milo ako bi ga ova bia pozvala na veeru, ali ipak je morao da prizna da je njihovo sredite za unoenje hrane bilo bolje postavljeno od njegovog. Njih bi nesumnjivo ozlojedio ovekov vienamenski organ - za jedenje, govor i disanje - neprekidno izloen pogledima drugih. Zapitao se potom kako ova stvorenja meusobno opte; moda se njihova komunikacija uopte ne zasniva na zvuku. A onda se setio da ni veina ivotinja na Zemlji nema vidljive organe za proizvodnju ili prijem zvuka, tako da odsustvo spoljnjih uiju nita nije dokazivalo. Bie ga je posmatralo dok je brod prolazio ispod njegovog balkona i u trenutku najveeg priblienja uinilo je neto to je bilo potpuno ljudski. Zavuklo je ruku u jedan od depova svoje odee, izvuklo neku metalnu kutijicu i podiglo je u visinu oiju. Zadralo ju je tu nekoliko sekundi, a zatim ju je ponovo odloilo; Boumen je lako doao do zakljuka da ga je upravo fotografisao neki sakuplja biolokih neobinosti. Brod se sada lagano kretao kroz predgrae, oigledno po nekom unapred utvrenom planu. Da li je svrha bila da se on pokae lokalnim iteljima, ili moda da se oni pokau njemu? Njegov dolazak nije privukao veliku panju; kolika bi se samo masa sveta iskupila na Zemlji, pomislio je on tim povodom, ako bi se znalo za dolazak nekog svemirskog broda sa stranog sveta. Bilo je, meutim, oigledno da su ovu planetu nastanjivala - ili poseivala - inteligentna bia mnogih rasa; takoe je postojala mogunost da im pristojnost nije doputala da zure u stranca. No, kako je ubrzo ustanovio, u tom pogledu nije bio u pravu. Prvo vee mnotvo stvorenja opazio je na ivicama jednog prostranog, krunog terena ili dvorita. Grupa je stajala prilino ratrkano i nije brojala vie od sto bia najmanje est osnovnih tipova. Pored dva varijeteta koje je ve video, ovde su se nalazila visoka, vitka stvorenja gotovo ljudskog oblika, ali sa jajolikom glavom potpuno lienom pojedinosti. Tu su bile i zdepaste kupe, koje su stajale na itavoj umi tankih, cevolikih nogu; konano, videla se i jedna upeatljiva spodoba slina dinovskoj bogomoljki. Sva bia gledala su (premda Boumen nije imao pojma kako je to uspevalo jajoglavim stvorovima koji, naizgled, nisu imala oi) u veliki mehur koji je visio u vazduhu na sredini terena; a u mehuru se nalazio - najzad! - savreno normalan ljudski lik. Boumen je nekoliko trnutaka zurio u njega sa olakanjem zalutalog putnika koji je sreo svog zemljaka u tuini; a onda, uz gotovo fiziki ok, u magnovenju je shvatio u kojoj je meri postao pometen i zbunjen.

Lice je bilo njegovo vlastito; nije uspeo da prepozna samoga sebe. Usta u mehuru se opustie; a onda Boumenu poe za rukom da se malo pribere. Pa i ranije si bio na televiziji, ree on oporo u sebi; ovo nije pravi trenutak da se prepadne od kamere. (Ali gde je, do vraga, ta kamera?) A onda se razmere slike promenie, tako da je mogao da vidi celu unutranjost kabine. Nevidljivo oko nastavilo je i dalje da se povlai, sve dok model 'Otkria' u prirodnoj veliini nije zalebdeo pred malom skupinom pomnih posmatraa. Boumen se upitao koliko ga oni ve posmatraju i ta su sve videli. Tada se brod pokrenuo i on je izgubio iz vida svoju publiku, premda mu ona nije izlazila iz pameti. Vie nije video samoga sebe. Oseanje samopouzdanja kojim se ranije odlikovao sada je poelo da ga naputa; video je premnogo i prebrzo, tako da su senzacije stale da ga zaguuju. Mentalnom rastrojstvu doprinosila je i jedna okolnost na koju ranije uopte nije ni pomiljao; stvar je bila u tome to su mu nedostajale rei za mnoge stvari koje je iskusio, tako da nije mogao da pribere misli o njima, niti da uspostavi neki poredak i smisao u onome to je preiveo. Morao je, za nudu, u magnovenju da izmilja nazive, iako je bio svestan da su oni samo privremeni, pa ak i da mogu da ga upute u pogrenom pravcu. Neka od stvorenja koja je brzopleto svrstao meu hominide lako su mogla da budu manje ljudska od robota (ako su to uopte bili roboti). Takoe nije bilo iskljueno da na ovom svetu vie ne postoji razlika izmeu inteligencije zaahurene u mainama i one koja nastanjuje tela sazdana od krvi, mesa i kostiju. Prizori koje je sretao poeli su da mu se mute u svesti i u nekoliko navrata on je neodreeno dugo samo prazno zurio preda se. Jednom prilikom, iznenada se obreo u okomitom vodenom stubu, ne znajui uopte kako je tu dospeo. U prvi mah je pomislio da je vodu ranije zadravao valjkasti zid od stakla ili providne plastike - ali onda se jedno od pliskavicavih stvorenja probilo kroz tu prepreku i ulo u vazdunu cev kroz koju se 'Otkrie' lagano sputalo. Delfinoid se kretao kroz vodoskok, ostajui stalno na istom nivou sa brodom, kako bi ga to podrobnije osmatrao. Proao je sa druge strane, bez otpora zaronio u zid vode i lako odjezdio, bukajui perajima. Na ovom neobinom mestu prestali su da vae ne samo zakoni materije nego i zakoni gravitacije. Boumen je razabrao mnotvo drugih tunela koji su se gubili u daljini kroz neverovatno bistru vodu; neki su bili uspravni, drugi vodoravni - a itelji grada kretali su se njima, uopte ne hajui za konvencionalnu podelu na 'gore' i 'dole'. Ovde nije posredi bilo besteinsko stanje sa kojim se on srodio u svemiru; sudei po nainu na koji su stajala, stvorenja u ovim tunelima bila su normalne teine i oseala su se sasvim lagodno. Tamo gde su se dva tunela meusobno ukrtala u okomitoj ravni, ona bi nonalantno skrenula pod pravim uglom, kao da je sila tee bila ukinuta, a zid se naprosto pretvorio u pod.

Bio je to veoma zbunjujui prizor; nesumnjivo je, meutim, da bi pokretne stepenice u podjednakoj meri pomele nekog neandertalskog oveka. Zid niz koji se sada sputao bio je dubok moda pet stotina stopa i okonavao se jednim od podvodnih terena ovog amfibijskog grada. Primetio je u daljini, razluene gustom praveti, linije otvorenih zdanja koja je mogao da opie jedino kao beskrovne - i uglavnom bezidne - zgrade. Stvorenja koja je nazvao ustavicama uplivavala su i isplivavala iz ovih podmorskih apartmana; veina ih se kretala na vlastiti pogon, ali neke su koristile i male naprave, sline torpedima. Boumen ni u snu nije pomislio da e jednoga dana na svoje oi videti kako ribe voze skutere; ak i sad, kada je malo promislio o tome, ideja mu je izgledala smena. Ustavice su bile veoma ljubopitljive; okupljale su se u jatima, zurile u brod i krenule za njim kada je 'Otkrie' ponovo poelo da se uspinje, opet proavi pored panorame tunela koji se zrakasto ire. Rupa u vodi postajala je sve ira kako se primicao povrini; izgledalo je kao da izranja iz svojevrsnog stajaeg vira u sreditu nekog jezerceta. Oko njega su se kovitlali manji virovi, kao planete oko sunca, i Boumen se zapitao, predstavljaju li oni deo kakve pokretne, tene skulpture. Na um mu nije padala nikakva druga svrha kojoj su mogli da slue. A onda je stao da leti povrh neega to je moralo da predstavlja stambeno podruje, budui da su se pod njim nalazili putevi koji su hitro proticali slino pokretnim trakama izmeu iroko razmaknutih zgrada od kojih su sve bile razliite odnosno, kako je ubrzo shvatio, i nejednake po razmerama. Neka zdanja sasvim bi pristajala urbanim atarima Zemlje, ali bilo je i takvih koja su liila na mala hemijska postrojenja u kojima su po svoj prilici obitavala stvorenja sa nastranim stambenim prohtevima. Druga su, opet, bila sazdana prema meri dinova, ba kao to su postojala i prebivalita u koja jedva ako su mogli da stanu Pigmeji. Konano, videla se i jedna prostrana, pljosnata palainka iji krov jedva da je dopirao do na dve stope iznad povrine tla... Dok je prolazio iznad ovog predgraa - a u izvesnom smislu ceo grad je predstavljao predgrae - Boumen je tu i tamo opaao odseve ivota u domovima. Bilo je oigledno da, bar za neke od lokalnih itelja, privatnost nije znaila ba nita, poto su im stanovi bili providni poput akvarijuma. Jednom prilikom, primetio je u nekoj prostoriji tri raznobojne bube, velike poput oveka, koje su stajale okupljene oko zdele sa crvenkastom, pueom tenou i usisavale je kroz gipke surle. Na jednom drugom mestu video je mnotvo stvorenja slinih kukcima dinovskih razmera, koja su vredno tkala preu oko jedne aure dugake itavih deset stopa, koja bi povremeno lagano zatreptala. Ponovo je imao priliku da posmatra inteligentne biljke, koje su stajale u svojevrsnim valovima sa zelenim glibom, njiui se ekstatino dok su upijale zrake jarkog globusa. Upravo dok ih je gledao, jedno od stvorenja iznenada kao da se

rasprslo u oblak magle koja se rastoila u siune, bele padobrane. Dok su se oni lagano sputali na tle, Boumenu je postalo jasno da je upravo prisustvovao inu roenja i smrti, ali ne u onakvom vidu kakav je ljudima bio poznat. A onda je grad ostao iza njega - sa svim svojim udesima lienim smisla, svojim zaluujuim panoramama i fantastinim iteljima; ponovo je doao u priliku da se malo opusti, posmatrajui spokojne, velianstvene vrhove, optoene blagim, zlatastim sjajem vene zore. 'Otkrie' je ovoga puta prohujalo pokraj njih velikom brzinom, hitajui ka rubu noi. Nebo se menjalo pred njim; preko obzorja prevlaila se magla, zgunjavajui se u veliku reku oblaka. Izgledalo je kao da nastaje negde tamo, u tami, a potom da se sliva prema liniji dana. Najednom, tok joj se ruio u ogroman, beumni vodopad, oivien dvema planinskim uzvisinama - usporena Nijagara, visoka pet, a iroka pedeset milja. Privid vode koja se obruava bio je gotovo savren; ali ova lavina magle sunovraala se sa neba snenom tromou i uranjala bez i najmanjeg pljuska u nepomino more. Planine-tornjevi ostale su za njim, a ubrzo su i poslednji zraci sunca zgasli na nebu. (Koliko li je samo miliona godina proteklo, zapita se on, od kada je sada nevidljiva zvezda poslednji put obasjala ove krajeve?) Bela duga prstenova i dva velika srpasta meseca stvarali su, meutim, dovoljno hladne svetlosti, tako da se jasno moglo videti sve do obzorja; sada mu se, pak, inilo da leti iznad nepreglednog snenog polja, a ne vie povrh mora oblaka. Jednom se kretao na orbiti preko Antarktika pri punom Mesecu, na visini od svega nekoliko stotina milja; nije mu bilo potrebno mnogo napora da zamisli kako se ponovo nalazi tamo, ekajui da razmeni pozdrave sa Mirni ili Mek Murdom... A onda je promakao iznad jedne veoma neobine planine. trala je povrh oblanog sloja poput nekog dinovskog ledenog brega - premda nijedno ledeno ustrojstvo nipoto ne bi moglo da bude toliko visoko i tako prozrano. Pogled mu je ponirao duboko u njenu unutranjost, koja je bila proarana ilama od nekog tamnog materijala; iako nije bio sasvim siguran, uinilo mu se da neke od ovih ila lagano pulsiraju, to je u njemu stvorilo utisak da mu se pred oima nalazi neki dinovski, anatomski model. Ili to moda nije bio model, ve stvarna formacija, ma ta da je predstavljala. Ovo, meutim, nije bila ba najprijatnija pomisao. Posle toga usledila je jedino ploha mora oblaka - kroz koju je samo jednom prozraila neka velika, svetla mrlja, slina svetlima grada skrivenog ispod oblanog sloja. Onda je i ona ostala pozadi i on se obreo sam pod lucima prstenova i potpuno stranim zvezdama. Do sada je ve napravio polukrug oko ovog sveta i pribliavao se sreditu none strane. To se lako moglo zakljuiti, poto se veliki odseak na prstenovima, koji je nainila pomraujua senka planete, sada nalazio tano u zenitu; u razmerama

ovog sveta, stigao je do najvee mogue udaljenosti od ume nebeskih biljaka. Ako bude nastavio istim kursom, ponovo e doi do dnevne strane. A onda je neto poelo da pomrauje zvezde - neto potpuno crno, to se lagano dizalo preko neba. Za trenutak je pomislio da je u pitanju planina koja se ispreila tano na njegovoj putanji; nije, meutim, postojala nikakva prirodna tvar koja bi mogla da usisava svetlost kao to je to inio ovaj stub stigijske tmine. Jedva je uspeo da razabere tek primetan sjaj koji su stvarali izmeani zraci dva meseca, odbijajui se od oblih, valjkastih zidova slinih uglaanom abonosu; u asu kada je 'Otkrie' ve uranjalo u tu stvar i kada vie nije bilo nikakve mogunosti skretanja ili povratka, iz ponora Boumenovog seanja izronio je na povrinu jedan davno zaboravljeni stih. Usne su same poele oajniki da ga ponavljaju, kao da su posredi neke ini za odagnavanje zle kobi: 'ajld Harold do Tamne Kule stie.' A onda ga Tamna Kula potpuno prekri i njemu jedino bi ao to je video toliko mnogo, a saznao toliko malo. 42. DRUGI NAUK Iako nije bilo nikakvog udara ni zvuka, zvezde i oblaci su nestali. Brod se, meutim, kretao kroz beskrajnu reetku svetlosti blagog sjaja - maglovitu, trodimenzionu koordinatnu mreu, koja kao da nije imala ni poetak ni kraj. Za trenutak je izgledalo da 'Otkrie' nastavlja da plovi zahvaljujui sopstvenom momentu sile; a zatim je poelo da pada. Sve bre i bre, promicali su nizovi treperave svetlosti, dok je 'Otkrie' tonulo, stalno poveavajui brzinu. Bez uenja - jer sada je stajao s one strane takvog oseanja - Boumen je primetio kako vorita svetlosti prolaze kroz vrste zidove broda, hrlei negde nagore; tavie, video ih je kako struje i kroz njegovo sopstveno telo. Sada je tako brzo padao kroz koordinatnu mreu, da se pojedina vorita svetlosti vie nisu mogla razabrati; slila su se u pulsirajue linije koje su treperavo promicale pravo uvis. Mora da se spustio ve mnogo milja, tako da se sada jamano nalazio daleko ispod povrine planete - pod uslovom da se odista kretao kroz stvarni svemir. Iznenada, sjajna reetka je nestala, a sa neba koje se prigueno sjajilo poeo je da pada u susret tami. I u toj tami brod se konano zaustavio. Ovo je bilo mesto bez obzorja na kome nita nije ukazivalo na razmere. Stotinu stopa ili stotinu milja iznad njegove glave nalazila se beskrajna ravnica, veoma slina povrini crvenog patuljka iz koga je prispeo u ovaj sunev sistem. Bila je boje vinje, a neto svetliji vorii svetlosti nasumce su se pojavljivali na njoj, da bi potom tumarali unaokolo nekoliko trenutaka poput ivih bia, a onda, konano, iezavali na tamnijoj pozadini. Da je Boumen bio imalo sujeveran, lako je mogao da

zamisli da je ovo krov pakla. Na njemu nije bilo ni traga od otvora kroz koji je dospeo u ovaj podzemni svet. ekao je, na beskrajnoj, crnoj ravnici, ispod beskrajnog, sjajnog neba. A onda, prvi put od kada se otisnuo u ovu misiju, zauo je zvuk. Bilo je to blago dobovanje, slino udaranju u bubanj, koje je iz sekunde u sekundu postajalo sve glasnije i prodornije. Nije pokuao da se suprotstavi njegovom dejstvu, ve je dopustio da mu hipnotiki ritam ovlada umom. Tog asa, u bolnoj tami ravnice pojavila se i svetlost. Najpre je to bila jedna zvezda, koja se toliko hitro kretala, da je utrla za sobom trag; zatim se ta prava linija pokrenula i ocrtala vodoravni kvadrat, koji se uskoro i sam pokrenuo, ostavljajui pri tom beleg kuda je proao, sve dok se pred Boumenovim oima nije obrela utvara kristalne kocke. Dobovanje je postalo bunije, sloenije. Sada su se ritmovi sudarali, poput talasa koji se meusobno razbijaju na povrini olujnog mora. A kristalna kocka poela je da se sjaji. Najpre je izgubila prozirnost i oblila se bledom maglom u kojoj su se kretala razdraujua, teko odrediva privienja. Utvare su stale da se stapaju u pruge svetlosti i senke, obrazujui pri tom prepletena, paokasta ustrojstva, koja su poela da se okreu. Zavrteli tokovi svetlosti slili su se potom u jedan, a paoci su se spojili u blistave pruge koje su lagano nestajale u daljini. Razdvajale su se pri tom u parove, a tako nastale udvojene linije otpoele su da osciluju jedne preko drugih, neprestano menjajui ugao preseka. Fantastina, proletna geometrijska ustrojstva treperavo su se pojavljivala i nestajala, kako su se sjajne koordinantne mree zaplitale i rasplitale; hominid je sve to posmatrao iz svoje metalne peine - iroko otvorenih oiju, razjapljenih eljusti i potpuno preputen dejstvu utisaka. Razigrana, talasasta oblija najednom su se pritulila, a ritam se pretvorio u jedva ujno, gotovo podzvuno, pulsirajue dobovanje. Kocka je opet bila prazna ali samo za trenutak. Prvi nauk bio je delimino uspean, na drugi je upravo doao red. EPILOG I tako se na kraju, posle mnogo pustolovina, Odisej vratio kui, preobraen iskustvima kroz koja je proao... Ja ne znam ta sledi posle kraja '2001.', dok Dete-zvezda eka, 'pribirajui misli i mozgajui o svojim jo neiskuanim moima.' Mnogi itaoci su protumaili znaenje poslednjeg pasusa u smislu da je ono unitilo Zemlju, moda u elji da stvori novi Raj. Meni takva pomisao nikada nije pala na pamet; jasno je da je ono aktiviralo nuklearni tovar na orbiti, ali bez tete po matinu planetu, zato to je 'vie volelo vedrije nebo'.

Ali sada vie nisam tako siguran. Kada se Odisej vratio na Itaku i u sali za proslave otkrio svoj identitet zatezanjem velikog luka, koji je jedino on mogao da napne, poklao je trutove-prosce, koji su godinama traili njegova dobra. Mi smo isto tako traili i skrnavili naa sopstvena dobra - predivnu planetu Zemlju. Zato bismo, onda, oekivali bilo kakvu milost od Deteta-zvezde koje se vraa? Ono bi nas podjednako nemilosrdno moglo osuditi, kao to je i Odisej osudio Leioda, ija se glava 'otkotrljala u prainu dok je jo govorio' - uprkos njegovom zakasnelom, uzaludnom vapaju: 'Pokuao sam da spreim ostale.' Malo bi ko od nas znao za neki bolji odgovor, u sluaju ako budemo morali da se suoimo sa presudom zvezda. A takva 'Dies irae' moda je blia nego to i u snu slutimo - jer razmotrimo samo sledee injenice. Pre otprilike dvadeset godina nai prvi radari velike snage poeli su da obznanjuju Vaseljeni da se na Zemlji razvila tehnoloka kultura. To znai da su do danas ovi signali prevalili dvadeset svetlosnih godina, a njih e biti mogue registrovati ak i kada budu stigli do znatno veih udaljenosti. Koliko civilizacija ve zna za nae postojanje? Koliko ih je zainteresovano - i spremno da preduzme neku akciju? To moemo samo da nagaamo. Ono, meutim, to pouzdano znamo jeste da je pla elektronskog roenja nae kulture ve dospeo do najmanje sto sunaca, tamo negde do dinovske Vege. Zakljuno sa 2001. godinom, bie dovoljno vremena da stignu mnogi odgovori sa raznih strana. Ali bie vremena i za daleko vie od toga. Uprkos suprotnim tvrdnjama nekih naunika, koji bi trebalo da su do sada stekli bolji uvid u stvari, razvijena tehnologija jamano e biti kadra da sazdaje brodove sposobne da dostignu najmanje etvrtinu brzine svetlosti. Do novog milenijuma, dakle, mogli bi da stignu izaslanici sa Alfa Kentaura, Sirijusa, Prokiona. I stoga, ponavljam ono to sam napisao jo 1948. godine: Smatram da neemo morati dugo da ekamo. Artur . Klark Kolombo 31. decembar 1970.