Edicija ZAG NEHAR Svete Knjige Drevnog Kraljevstva Magije Knjiga druga Naslov KNJIGA TAJNOG UENJA Knjiga

Kralja Tota II Naslov originala Tabvla Smaragdina et Corpus Hermeticum - Hermetis Trismegistos (latinski) Kitab Sirr al-Khaliqa wa San'at al-Tabi'a (arapski) Prevod i adaptacija Alexandar Thorn Izdava Samostalno autorsko izdanje Copyright 2012 by Alexanthorn. Sva prava zadrava izdava Za izdavaa Aleksandar Radivojevi Likovno tehniki urednik Prevodilac Lektura i korektura Astroloki studio ASAR Kompjuterska obrada i prelom Izdava Korice Format Obim 62 strane, ilustrovana, 29 cm Elektronsko izdanje Knjiga je objavljena kao besplatno elektronsko izdanje u PDF formatu i distribuirana preko Portala Sveto Kraljevstvo Magije www.alexanthorn.com Beograd, 2012.

ZAG NEHAR
SVETE KNJIGE DREVNOG KRALJEVSTVA MAGIJE
TORNOV KODEKS SAKRALNIH KNJIGA

KNJIGA DRUGA

KNJIGA TAJNOG UENJA

KNJIGA KRALJA TOTA II
Prevod i adaptacija

Alexandar Thorn

2012

Sadraj
PREDGOVOR Tajna Tajni - Knjiga o Tajni Stvaranja i Oblikovanju prirode ................................... 5 TAJNA TAJNI Tabvla Smaragdina (latinski) .................................................................................... 14 Smaragdna Tabla (prevod) ........................................................................................ 15 Sedam Univerzalnih Zakona .................................................................................... 16 KNJIGA TAJNOG UENJA Knjiga prva uvar Ljudi ................................................................................................... 17 Knjiga druga Hermes Asklepiju ......................................................................................... 22 Knjiga trea Sveta Propoved ............................................................................................. 26 Knjiga etrvrta Hermes sinu Tatu .......................................................................................... 27 Knjiga peta Propoved o Bogu ........................................................................................... 29 Knjiga esta Uzvieno Dobro ............................................................................................ 31 Knjiga sedma Neznanje o Bogu ........................................................................................... 33 Knjiga osma O Dui i Telu ................................................................................................. 34 Knjiga deveta O mislima i ulima ........................................................................................ 35 Knjiga deseta Klju .............................................................................................................. 37 Knjiga jedanaesta Sveum Hermesu ............................................................................................ 42 Knjiga dvanaesta O zajednikom Umu ..................................................................................... 46 Knjiga trinaesta Tajno Uenje ................................................................................................. 50 Knjiga etrnaesta Tajni Nauk Asklepiju .................................................................................... 55 Knjiga petnaesta Proroanstvo Hermesa Trismegistosa ........................................................... 57 Knjiga esnaesta Asklepije Kralju Amonu ............................................................................... 59

Predgovor prevodioca

Tajna Tajni
Knjiga o Tajni Stvaranja i Oblikovanju Prirode
TABVLA SMARAGDINA ET CORPUS HERMETICUM (Kitab Sirr al-Khaliqa wa San'at al-Tabi'a)

Renesansa Hermesa Trismegistosa identifikuje kao oveka, autora brojnih tekstova, kasnije definisanih kao Hermetiki spisi. Prvi put je boravio meu ljudima kao Kralj, Gospodar Magije i sveg Znanja u drevnom Egiptu koji se tada nazivao Kem. Svojim je sinovima obeao da e doi opet, kada za to bude vreme pripravljeno. I doao je. Grad po imenu Hermopolis postojao je u starom Egiptu i navodi se da je bio prebivalite Hermesovo, mesto Njegovog drugog boravka na Zemlji, meu ljudima. I opet e doi! Otuda Njegovo velianje kao Tri puta Roenog ili Tri puta Najveeg. Neophodno je rei da je u drevnom Kemu znan kao Tot. Egipani su ga slavili kao Boga Mudrosti. Hermes Trismegistus je ime koje su mu nadenuli Grci ( ), slavei ga kao Glasnika Bogova, Boga Mudrosti koji je doneo Znanje oveku. Antiki Rim ga je zazivao imenom Merkur (Mercurius ter Maximus) sa istim atributima kojim ga odlikovae Grci. U arapskim spisima nazvan je imenom Idriz. Drugi pogled na ljudsku prirodu Hermesovu, pripada takoe renesansnim kolama, ali sa teorijom da je re o vievekovnim radovima raznih anonimnih autora. Moda najvanije dokaze prua Lambli, sirijski filosof, neoplatoniar, koji Hermesu pripisuje ni manje ni vie do 20.000 knjiga. Slian stav je izneo i Maneton, staroegipatski istoriar, koji navodi jo veu brojku, od ak 36.000 knjiga. Obojica su iveli otprilike izmeu 250. i 300. godine pre nove ere.

Veza izmeu Hermesa i Tota, egipatskog Boga, mnogim istraivaima je dala jak argument u prilog Boanske Hermesove Linosti, pripisujui mu mnogobrojna dela. Ovakav stav zauzeo je i Franc Jansen, jedan od vodeih autoriteta na polju izuavanja hermetizma, inae profesor istorije knjievnosti na Univerzitetu u Amsterdamu. Prisutne su i tvrdnje da je Hermes ovek kome su pridodati atributi Boanstva, i da on nije napisao tekstove koji mu se pripisuju, ve da se radi o svetenicima egipatskog Boanstva Tota. Legenda ide dalje, te tvrdi da je Hermes Trismegistos ustvari ovek, ali unuk grkog Boanstva Hermesa, glasnika Bogova. Prevod rei "trismegistus" je "tri puta najvei" i postoji teorija da je ovaj epitet potekao sa kamena iz Rozete, drevnog ptolomejskog dekreta isklesanog na kamenoj ploi. Mnoge su jo teorije o pripisivanju ovog epiteta Hermesu, ali akademsko miljenje je da se radi o opisu koji je korien za Tota, a otprilike se da prevesti kao "Najvei i Najvei Bog, Veliki Hermes". Najpopularnija i opte prihvaena ideja je da "tri puta najvei" jeste Najvei Filosof, Najvei Kralj i Najvei Prvosvetenik na celom svetu. Ne treba smetnuti s uma da je za drevne Grke, preko ijih smo dela i saznali za Hermesa, ceo svet bio basen Mediterana. Tekstove je najbolje itati na arapskom, jer se jedino u njima striktno navodi da su prepisi egipatskih papirusa, ali za one koji nisu ba vini ovom jeziku, latinski prevod je takoe dovoljno dobar. to se tie ovog mog prevoda na srpski, moram napomenuti da ete moda u nekim segmentima uoiti odstupanja kako od bukvalnog, tako i od frazeolokog znaenja pojedinih rei i izraza na latinskom, a posebno kad je re o verziji na engleskom jeziku. U jednom od razgovora sa mojim Uiteljem, izneo sam mu svoju nakanu da revidiram postojee i prevedem sve ostale Svete Knjige Magije i druge spise, jer mi se u mnogome ini da ima prevelikih odstupanja postojeih prevo-

da u smislenoj sutini, a naroito u prevodu sa prevoda ili jo gore, prevodu sa prevedenog prevoda. Na to mi je ovako odgovorio: Mislim da si dobro izuio stare jezike, misaono ih usvojio, ali i ovo to u ti rei treba da zna. Ne treba voditi previe rauna o tanosti prevoda ve o simbolizmu. Sutina same misli je daleko vanija od tehnike ispravnosti prevoda i jezike strukture. Magijski spisi su poput poezije. Kao i ona, ne prevode se, ve se prepevavaju i oduhovljuju. Svaki komentar ovde je izlian. Ovog se saveta pridravam u potpunosti, to preporuijem svakom ko se namerava baviti prevoenjem Svetih Knjiga i drugih magijskih spisa. Ovi tekstovi su jedna specifina misaona struktura, koja se uveliko razlikuje od uobiajenog knjievnog, a posebno svakodnevnog govora. Struktura misli sa jednog jezika treba da se prenese na misaonu strukturu drugog jezika. Onaj ko nije u stanju da misli na oba jezika, ne moe ispravno preneti tu strukturu i zato je bolje da se ne laa ovog posla. Lo prevod, neukom oveku moe izgledati odlino, ak sjajno, ali lo prevod moe biti, i jeste, veoma opasan, naroito kad su ovakvi tekstovi u pitanju. Ne samo to vam nee otkriti sutinu i simbolizam misli koju tekst treba da prenese, ve vas moe usmeriti u potpuno pogrenom pravcu shvatanja i razumevanja.

Jedan originalni latinski tekst Tabula Smaragdina nalazi se na gravuri koju je 1606. godine izradio Heinrich Khunrath

Jedna od mnogobrojnih vezija Hermesovih spisa na starogrkom jeziku Tabula Smaragdina (latinski naziv) jeste Hermesovo najvanije delo i najpoznatiji rad, posebno meu onima koji prouavaju astrologiju i hermetizam. Mnoge su legende o otkriu pomenutog teksta, pa ak i da je Aleksandar Veliki lino iskopao tablu iz Hermesovog groba. U svakom sluaju pria se gubi u legendama i esto preterivanjima. Smaragdna Tabla i njena pojava su obavijene mnogobrojnim nepoznanicama, dok je za Korpus Hermetikum pria drugaija. Zbornik je bio nepoznat sve do 1460. godine, kada ga je Kosmo Medii dobio na poklon. Odmah je naredio da se tekst prevede na latinski, kako bi ga sam mogao proitati. Dva veka kasnije, Don Edvard je preveo tekst na engleski.

Jedna od srednevekovnih verzija spisa Hermesa Trismesgistosa Najstariji pisani izvor je manuskript na arapskom jeziku "Kitab Sirr al-Asrar", za koji nepoznati autor kae da je prepis sa starih egipatskih papirusa. Tekst je preveden na latinski jezik kao "Secretum Secretorum" (Tajna Tajni) i to u dva navrata: 1140. godine tekst je preveo Jovan Seviljski (Johannes Hispaniensis), a 1243. godine ponovo ga prevodi Filip od Tripolija. U 14. veku alhemar Ortolanus je napisao jedno obimno delo egzegeze pod nazivom "Tajne Hermesa" u kojem iznosi tajne alhemijskog uenja. U ovoj knjizi se nalazi i Smaragdna Tabla sa Ortolanusovim tumaenjem. Takoe, ovi spisi se nalaze u jo dva arapska manuskripta: prvi, "Kitab Ustuqus al-Uss al-Thani (Druga knjiga o osnovnim elemenatima) koju je napisao Jabir ibn Hayyan, i druga "Kitab Sirr al-Khaliqa wa San'at al-Tabi'a" (Knjiga o Tajni Stvaranja i Oblikovanju Prirode), obe nastale izmeu 650. i 830. godine. Za Smaragdnu Tablu bi se moglo rei da predstavlja sie Hermesovog uenja koje je preneto u delu Knjiga Kralja Tota (Totove Smaragdne Ploe), koje su obavijene jo veom misterijom. Isto tako, moglo bi se rei i da je sie Druge Knjige Kralja Tota u kojoj predstavlja Tajno Uenje o Tajni Stvaranja i Oblikovanju Prirode. Sadraj Smaragdne Table je prilino kratak, bavi se prirodom Magije Stvaranja ivota i odnosom sa Boanskim. Tekst je esto nejasan i trai apstraktnu interpretaciju. Za razumevanje su potrebna tri nivoa Spoznaje, sva Tri Znanja Sveta koja, po reima Hermesa, jesu Znanje o Duhu, Znanje o Dui i Znanje o Telu. Ova Tri Znanja su sumirano Znanje o Venosti, bez kojeg nema uvida u Prirodu Stvarnosti.

Jedan od arapskih manuskripta Hermetikih spisa Ako je ovek nameran da izvri Veliko Delo udesnog sjedinjenja u Jedno, Ono to je Dole i Ono to je Gore odgovaraju jedno drugom u njegovom delu. Kao to svaka stvar potie iz misli Jednoga, tako se Istina otkriva u Spoznaji Jednog. ta treba uiniti? Treba razdvojiti Elemente. U odvajanju je Znanje isto toliko vano kao i u strasti Spajanja. Ovom mentalnom operacijom se uzdie Sveum, a zatim se sputa kako bi upio u sebe snagu Gornjeg i Donjeg Sveta. Na ovakav nain ovek zadobija mo nad svim stvarima. Svetlost ga obasjava a Tama se raspruje. To je jedini nain prenosa.

10

Paracelzus uz Smaragdnu Tablu naglaava da su ovih trinaest misli Univerzalni Klju po kojem se sve stvari mogu postaviti u njihovo prirodno ili savreno stanje. Nema razlike izmeu Zemaljskog i Nebeskog. Nema razlike izmeu materijalnog Sveta (mineralni, biljni, ivotinjski i psihofiziki svet ljudi) i duhovnog Sveta. Na svaki od njih se mogu podjednako primeniti ovi Uzvieni Kljuevi Spoznaje. Prema arapskom tekstu: Jedan je delo arolije, prva misao koju treba razumeti jeste ta znai izvriti operaciju arolije Jedan. Ovo je ta operacija: arolija jedan daje oveku mo nad stvarima. Isti tekst dalje kae: To je isto kao to je i Stvaranje Sveta. Bilo koliko da je ovo teko nauiti i praktikovati, ipak vredi, jer obeava nesagledivu mo, ali to nije, kao to e neki pomisliti, samovolja. Kako treba poeti? Na taj nain to ovek razdeljuje. Odvaja lako od tekog. To je osnovna operacija unutranje alhemije ivota - razdeliti. Odvojiti stvari jedne od drugih, drati ih odvojeno i imenovati svaku posebno. A kako je ime oznaka (nomen est omen), ono mora izraavati sutinu stvari. To je Spoznaja. Znai, ono emu nas ue ovi hermetiki spisi jeste analitiki metod unutranje alhemije ivota. To je ona vrsta posveenja po kojoj ovek stvari, ali pre svega samog sebe, stavlja u stanje savrenstva. To je takav preobraaj (transmutacija) koji se moe primeniti na sve to postoji. To je ista operacija kao ona koju vri Sunce kada svojom svetlou, toplotom i drugim ivotvornim svojstvima svojih zra-ka podstie i neguje ivot. Izmeu operacija Duha i Sunca postoji jedinstvena analogija, ali ta analogija nije poreenje, nego jedna posebna vrsta logike. Smaragdna Tabla kae da tu istu zraeu, ivotvornu i toplu svetlost kojom Sunce obasipa prirodu, ovek moe da ostvari u samom sebi, ispunjavajui tim zraenjem sadraj sopstvenog ivota. Tek onda, tim zraenjem moe proeti sve stvari. To je vetina Magije koja je kasnije nazvana Alhemija. Ne pretvara alhemiar kamenje u zlato, kao to misle mnogi, ve on svoje Veliko Delo

11

naziva pravljenjem zlata jer je zlato metal koji simboliki odgovara Suncu i kada ovek sebe prome svetlou i toplotom, on sam sebe pretvara u Sunce, odnosno u zlato. Tano je da se u alhemijskim spisima govori i o tome da se bia i stvari mogu preobraavati, pogotovu to nain na koji bia i stvari postoje ovde na zemlji nije ni prirodan ni savren. Zato postoji postupak kojim ovek moe sebe sasvim usavriti, a taj postupak je istovetan onom kojim se usavravaju i stvari. Alhemija je ono znanje koje ui o mogunosti preobraaja svojstava i Elemenata na taj nain to polazi od postavke da postojei svet oko nas nije izvorna priroda, nego njen iskvareni oblik. Taj iskvareni oblik treba ukloniti i uspostaviti ponovo izvornu prirodu. Prema tome, hermetiki spisi nisu nita drugo do uputstvo za onu operaciju kojom se na pojavni svet moe ponovo preobraziti u svoje izvorno i pravo stanje. Takva operacija postoji i ona se moe izraziti u jednoj jedinoj reenici: Visita Interiorem Terrae Rectificando Invenies Occultam Lapidem (V.I.T.R.I.O.L.). Sii u Utrobu Zemlje i Preiavajui Otkrie Tajni Kamen. Drugim reima: Zai u najdublju nutrinu svog bia i preiavanjem e otkriti ono neraskidivo jezgro na kojem e moi izgraditi novo sopstveno bie, novog oveka. Ovu formulu, alhemija je jezikom analogija nazvala Kamen Mudrosti. Kamen, jer je On fundamentalna osnova svake misli i svakog dela.

Ruevine drevnog grada Heliopolisa, prebivalita Hermesovog Na sledeoj strani: Hermes Trismegistos, savremena 3D umetnost

12

13

TABVLA SMARAGDINA
1. Verum, sine mendatio, certum et verissimum. 2. Quod esf inferius, est sicut quod est superius, et quod est superius est sicut quod est inferius ad perpetranda miracula rei unius. 3. Et sicut omnes res fuerunt ab uno, meditatione unius: sic omnes res natae fuerunt ab hac una re, adaptatione. 4. Pater eius est Sol, mater eius Luna, portavit illud ventus in ventre suo, nutrix eius terra est. 5. Pater omnis thelesmi tolius mundi est hic. 6. Vis eius integra est, si versa fuerit in terram. 7. Separabis terram ab igne, subtile a spisso suaviter, cum magno ingenio. 8. Ascendit a terra in coelum, interumque descendit in terram et recipit vim superiorum et inferiorum. Sic habebis gloriam totius mundi. Ideo fugiat a te omnis obscuritas. 9. Hic est tolius fortitudinis fortitudo fortis. Quia vincit omnem rem subtilem, omnemque solidam penetrabit. 10. Sic mundus cratus est. 11. Hinc adaptationes erunt mirabiles, quarum modus est hic. 12. Itaque vocatus sum Hermes Trismegistos, habens tres partes philosophiae totius mundi. 13. Completum est quod dixi de operatio solis.

14

SMARAGDNA TABLA
1. Istina, bez lai, pouzdana i iskrena. 2. Ono to je dole jednako je onome to je gore, i ono to je gore jednako je onome to je dole te tako tvori aroliju Jedinstva. 3. Kao to su sve stvari potekle od Jednog, od jedne misli, tako su sve stvari nastale od ove Jedne stvari, prilagoavanjem. 4. Otac je njegov Sunce, Majka je njegova Mesec, Vetar ga je nosio u utrobi svojoj, Zemlja je njegova hraniteljka. 5. Otac je On svake savrenosti i tvorac celog sveta. 6. Njegova je snaga potpuna, kad se iznova okrene Zemlji. 7. Odvoji Zemlju od Vatre, lako od tekog, polagano i s velikim umeem. 8. Sa Zemlje se uzdii na Nebo, zatim se ponovo sputaj na Zemlju, upijaj snagu Gornjeg i Donjeg Sveta. Tako e zadobiti vlast nad celim Svetom. Zbog toga e se pred tobom raspriti svaka Tama. 9. To je Sila Sile u svakoj Sili, budui da sve neno proima i sve nepobedivo savladava. 10. Tako je stvoren Svet. 11. Ovde prilagoavanje izrasta u aroliju, za koju je ovo nain. 12. Zato me nazivaju Hermes Trismegistos jer mi pripadaju sva Tri Znanja Sveta. 13. Ispunjeno je ono to sam rekao o delovanju Sunca.

15

Sedam Univerzalnih Zakona

I Zakon Etera Sve je Um; Um je eterian; Svemir je eterian, ili projekcija Uma. II Zakon Saglasnosti Kako je gore, tako je dole; kako je dole, tako je gore. III Zakon Promenljivosti Nita ne stoji; sve se kree; sve vibrira; sve se menja; nita ne ostaje isto. IV Zakon Suprotnosti Sve je Dvojno; sve ima polarnost; sve ima suprotnost polova; istovetno i razliito je jednako; suprotnosti su po prirodi iste, ali drugaije po stepenu; krajnosti se susreu; sve su istine poluistine; svi se paradoksi mogu pomiriti. V Zakon Ritma Sve se kree gore-dole; sve ima svoju plimu i oseku; sve se stvari uzdiu i padaju; njihanje klatna se odraava u svemu; koliina njihanja udesno jednaka je koliini njihanja ulevo; ritam sve izjednaava. VI Zakon Uzroka i Posledice Svaki uzrok ima svoju posledicu; sve se deava u skladu sa Zakonom; sluajnost je ime neotkrivenog zakona; postoje rezne uzronosti, ali nita ne moe izbei Zakonu. VII Zakon Privlanosti Pol je u svemu; sve se meusobno privlai; privlanost se manifestuje na svim nivoima.

16

KNJIGA TAJNOG UENJA

Tajna Stvaranja i Oblikovanja Prirode Knjiga prva

uvar Ljudi
1. Jednom kada bejah mislima zaokupljen o stvarima kakve jesu, i misli se moje uzdigoe do nezamislivih visina, dok mi ula telesna obamree, kao u ljudi koje san obujmi nakon preobilne hrane ili umora tela, uinilo mi se da neko Beskrajno Velik iz Beskrajno Onostranog doziva moje ime i govori: ta eli uti i videti, i ta eli nauiti i znati? 2. Upitah: Ko si ti? I uh: Ja sam uvar Ljudi, Um Uzvienog. Ja znam ta eli i svuda sam s tobom. 3. Odgovorih mu tada: elim da nauim stvari kakve jesu, da shvatim njihovu prirodu i da spoznam Boga. To je ono to elim da ujem. Ponovno mi se obrati glas: Dri u svom Umu sve to eli nauiti i ja u te pouiti. 4. Govorei rei ove, njegovo se oblije promenilo, i odmah, u treptaju oka, sve se stvari otvorie preda mnom: ugledah Beskonanost. Sve se stvari pretvorie u svetlost, slatku i igrastu. I gledajui sve to, postadoh ushien. Ali odmah iza toga, pojavi se u jednom delu nanie zastraujua i gnusna Tama koja se kretala vijugajui u zavojitim naborima, pa mi se uini kao da je zmija. A Tama se tada promete u nekakvu Prirodu Vlanu, iznad svih moi Sveta odbaenu, kao dim iz vatre je kuljala i jeei ispusti bolni zvuk koji se nikako opisati ne moe. 5. Tada iz Svetlosti Sveta Re se zau i sie na tu Prirodu, a iz nje ista Vatra poskoi i uzdie se. Bee to Svetlost prodorna i jaka. Vazduh, isto tako, postajui Svetlost, sledio je Vatru uzdiui se sve dok je nije sustigao. Od Zemlje i Vode dizao se prema Vatri, tako da je izgledao kao da je iz nje obeen. A Zemlja i Voda ostadoe na svom vlastitom mestu, zdrueni zajedno tako da niko nije mogao Zemlju od Vode razluiti. Ali se i oni pokrenue da bi uli zbor Duha-Rei koji ih je proimao. 6. A onda me uvar Ljudi upita: Jesi li shvatio ta ovaj uvid znai? Odgovorih: Ne, ali spoznau. A On mi odmah ree: Ta Svetlost sam Ja, Sveum, tvoj Bog. Postojah pre Vlane Prirode koja se iz Tame pojavila. A Svetlost, Re to pojavi se iz Uma je Sin Moj. Upitah ga tada: Kako to moe biti? I uh odgovor: Znaj da to to vidi i uje unutar tebe je Re Boanska, ali isto znaj da je Um Bog Otac. Meusobno oni nisu odvojeni, jer u njihovom sjedinjenju nastaje ivot. Rekoh Mu: Hvala Tebi. A On mi govori: Stoga shvati Svetlost i sprijatelji se s njom. 7. I govorei tako, dugo me gledao u oi. Pogledavi ga poeo sam drhtati. Ali kada je podigao glavu, videh Svetlost u vlastitom Umu, ali sada u moima koje niti jedan

17

ovek ne moe pobrojati, i Svemir to prelazi sve granice. Videh Vatru okruenu najsnanijom moi, sada obuzdanu, kako stoji na svom mestu. I kada videh te stvari, shvatih ih pomou Rei to ih izgovori uvar Ljudi. 8. Ali jo bejah zapanjen, i On mi ponovo stade govoriti: Video si u Umu Izvorni Oblik ije je postojanje pre poetka i bez kraja. Tako mi je uvar Ljudi govorio. I upitah Ga: Odakle onda potiu Elementi Prirode? Njegov je odgovor bio: Od Boje Volje. Priroda prima Re i gledajui predivan Svemir stvara jedan isti kao taj odraavajui sebe u Svemiru pomou njenih sastavnih Elemenata i pomou roenja Dua. 9. Bog, Sveum, bivajui muko i ensko, postojei kao ivot i svetlost, stvara drugi Um koji stvarima daje oblik. Kao Bog Vatre i Duha, oblikovao je Sedam Vladara koji zaokruie ulni svet. Ljudi njihovu vladavinu nazivaju sudbinom. 10. Direktno iz Elemenata koji se kreu nadole, Boji Razum poskoi u Prirodino isto uoblienje i posta sjedinjen s Oblikovanim Umom, jer sutinski mu bee jednak. A Elementi Prirode koji se kreu nadole ostadoe tako bez razuma, postavi ista Tvar. 11. Tada oblikovani Um, zajedno s Razumom, okrui svaku sferu i zavrte ih, prouzrokujui okretanje stvari koje je stvorio, i dopusti im da se okreu od neogranienog poetka do beskonanog kraja. Jer okretanje sfera poinje tamo gde se i zavrava ba onako kako je Sveum hteo. Od Elemenata koji se kreu nadole Priroda stvara ivot bez razuma, jer On do njih nije proirio Razum. U vazduhu stvori krilata bia, a u vodi bia koja plivaju. Zemlja i voda postae odvojeni jedno od drugoga, kako Um htede. Iz svojih nedara Zemlja stvori ivot koje imae, etvoronona bia i reptile, divlje zveri i one pitome. 12. Sveum Otac svega, koji je ivot i Svetlost, stvori oveka jednakog Samom Sebi, u kojeg se zaljubi, budui da je Njegovo vlastito dete, jer ovek bae predivan, ni sa ime se nije mogao uporediti, i nosio je lik svojega Oca. Uistinu se Bog zaljubio u vlastito oblije i njemu udelio sva svoja stvaranja. 13. Kada je ovek opazio u Ocu stvaranja Stvoritelja, i on sam poele stvarati, a Otac mu dopusti da to ini. Promenivi svoje stanje prema oblikovanoj sferi s time je dobio vlastitu mo, on promotri bia svoga Brata. Oni ga zavole i svaki mu da deo svoje vlasti. I nakon to je dobro upoznao njihovu sutinu i dobio udela u njihovoj prirodi, imao je um kojim je mogao proi kroz granicu njihove sfere i podvrgnuti mo koja je postala Gospodar Vatre. 14. Imajui svu mo nad mrtvima u Svemiru i nerazumnim biima, on nagne svoje lice dole kroz Sklad, prodirui kroz njihovu snagu i pokazujui Prirodi koja se kree nadole predivno oblije Boga. Kada je ona videla taj oblik lepote kojega se nikad ne moe zasititi, i njega koji sada imae u sebi svaku pojedinanu energiju svih sedam Vladara, jednako kao i vlastito Boje Oblije, smejala se s ljubavlju; jer videla je lik najlepe forme oveka u vodi i njegovu senku na zemlji. On, pak, videvi svoje oblije u njoj, odraz u njezinoj Vodi, zavole ga i poeli iveti u njemu; s voljom doe in, i tako on oivi formu lienu razuma. A Priroda uzme predmet svoje ljubavi i potpuno se ovije oko njega; oni se pomeae, jer su voleli jedan drugoga. 15. Iz tog razloga, od svih bia koja ive na zemlji samo je ovek dvostruk; smrtan zbog tela, besmrtan zbog sutine ovekove. Jer, iako je besmrtan i ima vlast nad svi-

18

me, on trpi smrtne stvari koje su podreene sudbini. Iako je iznad sklada, unutar sklada postao je rob. Premda je muko-ensko, s obzirom da je od Oca muko-enskog, i iako nikada ne spava, budui da njime vlada onaj ko nikada ne spava, nadvladan je snom. 16. Na to ja rekoh: Pouavaj dalje, o moj Sveumu, zaljubio sam se u Re. uvar Ljudi ree: To je tajna koja je uspeno sauvana sve do sadanjeg trenutka. Jer Priroda, sjedinjena sa ovekom, stvorila je udo za udom. Jer kako je ovek, kao to sam ti kazao, imao prirodu podudarnu sa njih Sedam koje su nainjene od Vatre i Duha, Priroda nije ekala, ve je odmah stvorila sedmoro ljudi koji bejahu podudarni s prirodama Sedmorice, muko-ensko i pokretni u prostoru. Tada rekoh: O, uvaru... sada sam ispunjen velikom eljom i arko elim uti vie. Molim te, nemoj stati. uvar ljudi mi ree: uti, jer jo ti nisam celovito izloio prvu rastavu. I odgovorih odmah: Evo! Zanemeo sam! 17. I On nastavi da govori: Kao to ti rekoh, u takvom mudrom dolazi do raanja tih Sedam. Zemlja je bila enskog roda, a njena Voda ispunjena je udnjom; zrelost uzima od Vatre, um od Etera. Priroda je tako stvorila okvire koji odgovarae obliju oveka. I ovek se od Svetlosti i ivota promeni u duu i um. I na taj nain se nastavie sve stvari ulnog sveta sve do razdoblja njihovog kraja i novog poetka. 18. Sluaj sada preostali deo govora koji udi uti. Zavretkom razdoblja, veza koja ih vee izgubljena je skladno Volji Boga. Sve ivotinje muko-enskog roda, kao i ovek, razdvojeni su u isto vreme. Neki tako postadoe muko, a neki postadoe ensko. Bog odmah izgovori Svoju Svetu Re: Poveajte se sve vie i mnoite se u mnotvu, vi bia i sve stvoreno, a ovek s Umom u sebi, neka naui i spozna da je besmrtan i da je elja uzrok smrti, te da je ljubav sve. 19. Kada je Bog to izustio, Njegova Volja pomou Sudbine i Sklada izazva njihovo spajanje i njihovi se narataji utemeljie. I zato su sve stvari umnoene skladno njihovoj vrsti. I onaj koji je tako nauio da spozna sebe dosegao je Uzvieno Dobro koje nadmauje mnotvo, dok onaj koji ima nastranu ljubav, ljubav prema svom telu, ostaje lutajui u Mraku i pati kroz svoja smrtna ula. 20. Tada Ga upitah: Koju veliku greku neuki ini da ga ona liava besmrtnosti? I uh odgovor: ini se da nisi pridao panju onome to si uo. Nisam li te pozvao da misli? Tada rekoh: Hvala ti. iniu tako i zapamtiu. Ali Glas me upita: Ako si upamtio, kai mi, zato su oni u smrti zasluili smrt? I ja odgovorih: Zato jer je mrana Tama koren i osnova materijalne grae tela. Iz nje Tama uzdie Vlanu Prirodu. Iz nje je sastavljeno telo u ulnom svetu iz kojega se smrt napaja Vodom. 21. Ispravne su tvoje misli, ali kako onaj koji je spoznao sebe odlazi Ocu, kao to je Re Boja utvrdila? Odgovorio sam: Jer Otac svega je sazdan od Svetlosti i ivota, a od Njega je roen ovek. Ovako mi ree uvar Ljudi: Dobro govori, govorei tako. Svetlost i ivot jeste Otac-Bog i od njega je roen ovek. Ako, stoga, spozna sebe kao bie od ivota i Svetlosti i injenicu da si od njih nainjen, vratie se u ivot. Ja mu tada zavapih: Ali reci mi dalje, Sveumu moj, kako u se ponovno vratiti u ivot... jer Bog kazuje: Neka ovek koji ima Um u sebi spozna da je on sam besmrtan. 22. Nemaju li svi ljudi Um? I uh odgovor: Dobro govori, govorei tako. Ja, Sveum lino sam sa svetim i dobrim ljudima, istim i milostivim ljudima koji ive pobono.

19

Takvima moja prisutnost postaje pomo i oni trenutno stiu spoznaju o svim stvarima; zadobijaju Oevu ljubav svojim istim ivotima i zahvaljuju Mu, zazivajui Njegov blagoslov i pevajui himne koje Mu upuuju s gorljivom ljubavlju. Pre nego to predaju telo pravednoj smrti, oni zatvaraju ula, videvi njihovo delovanje. Ne, Ja, Um, neu dopustiti da aktivnosti tela koje ih napastuju imaju svoj uinak. Kao uvar vrata zatvoriu sve ulaze i prekinuti sve umne aktivnosti iz kojih se izvode niske i zle energije. 23. Za one bez Uma, izopaene i pokvarene, zle i gramzive, ubice i bezbone, za njih sam daleko, ustupam mesto Osvetoljubivom Duhu, koji oivljava Vatru, mui ih sve jaom vatrom i napada svakoga od njih kroz oseaje. On ih takoe podstie na vea dela bezakonja, tako da takvi trpe veu odmazdu. A ipak se ne smanjuje njihova neograniena udnja za neumerenou i nezasitom borbom u Tami. 24. I opet Re od Njega item: Dobro si me pouio tim stvarima, kako sam i eleo, o Sveumu. Kai mi sada, molim te, o prirodi Puta iznad? Na ovo je uvar ljudi odgovorio: Najpre, pri rastvaranju materijalnog tela dolazi do promene samoga tela. Oblik koji si imao nestaje i ti predaje svoj nain ivota, lien energije, Duhu. Telesna ula vraaju se svojim izvorima, razdvajajui se i ponovno oivljavajui kao energije. Strasti i elje povlae se u prirodu koja je liena razuma. 25. I tako se taj ovek poinje uzdizati kroz Sklad. Prvoj razini on predaje energiju rasta i smanjenja; drugoj sredstva zla, sada bez energije; treoj skrivene lukavtine elja; etvrtoj nasilniku aroganciju, takoe bez energije; petoj svetovnu drskost i bezobzirnu smelost, lienu energije; estoj zle tenje za bogatstvom liene uzdizanja; a sedmoj razini neiskrenost ili la koja eka u zasedi, lienu energije. 26. Tada, lien svake aktivnosti, ulazi vlastitom snagom u onu Prirodu koja pripada Osmoj razini i peva zahvale Ocu s tamo prisutnima. Oni koji su tamo radosno pozdravljaju njegov dolazak. Nalik onima koji su tamo zajedno, i on uje Snage koje su iznad prirode koja pripada Osmoj sferi, pevajui svoje pesme zahvalnice Bogu na svom vlastitom jeziku. Tada oni zajedno odlaze u Oev dom, predaju se Snagama, i postajui Snage, oni su stopljeni u Bogu. To je dobar kraj za one koji su stekli vie znanje: postati jedno s Bogom. Zato sada odgaa? Kada si sve primio, ne bi li trebao da postane vodi onima koji su vredni, kako bi smrtni ljudski rod mogao da bude spasen Bogom kroz tebe? 27. Rekavi to, uvar Ljudi se s moima stopio. Ali ja, zahvaljujui i veliajui Oca univerzalnih snaga, bejah osloboen, pun snaga koje je izlio u mene i pun Njegovog uenja o prirodi svega postojeeg i najuzvienijih vienja. I poeh proglaavati ljudima lepotu pobonosti i znanja: O narode, ljudi roeni na zemlji, koji ste se odali piu, i snu, i neznanju, i neukosti o Bogu, otreznite se, prestanite biti zatrovani, prestanite biti zavarani nerazumnim snom. 28. Kada su uli, jednoduno svi dooe. Rekoh: O, ljudi roeni od zemlje zato ste se predali smrti kad imate mo da budete deo besmrtnosti? Pokajte se. Vi koji ste se drali onih koji su lutali i s njima delili neznanje, izaite iz sveta Tame, uzmite od besmrtnosti i stanite na kraj unitenju. 29. Neki od njih s podrugljivim smekom na usnama odoe od mene, predajui se putu smrti; drugi, molei da ih pouim, bacie se do mojih nogu. Podiui ih, postajem vodi roda na putu k domu, pouavajui rei, kako i na koji nain mogu biti spa-

20

seni. Posejao sam u njima rei mudrosti. Voda Besmrtnosti dala im se za pie. Dolaskom veeri i zalaskom sunevih zraka, naredim im da se zahvale Bogu. Kada su zavrili sa svojim zahvalama, svaki se ovek vrati na svoje mesto odmora. 30. Zapisao sam u svoje srce dobrotvornost uvara Ljudi i bejah oduevljen kada sam se ispunio svakom svojom nadom. Jer san tela postao je budnost due, zatvaranje oiju postalo je pravo vienje, moja tiina postala je bremenita Uzvienim Dobrom, a izgovaranje moje Rei roeno iz bogatih stvari. Sve to je meni dolo iz Uma mojeg, koji je uvar ljudi, Re, nadzornik svega, pomou kojega nadahnut Bogom stupih na Poljanu Istine. Zato zahvalih Bogu Ocu itavom svojom duom i snagom. 31. Svet si Ti, o Boe, sveopti Oe. Svet si Ti, o Boe, volja kojega usavrava sebe svojim vlastitim moima. Svet si Ti, o Boe, koji eli biti spoznat i poznat od onih koji su Tvoji. Svet si Ti, koji si pomou Rei sjedinio sve to jeste. Svet si Ti, od kojeg je sva Priroda postala odraena. Svet si Ti, kojeg Priroda nije stvorila. Svet si Ti, moniji od svih moi. Svet si Ti, koji nadilazi svu nadmonost. Svet, Ti si, bolji od svih velianja. Primi istu rtvu mog razuma, od due i srca svagda pruenu Tebi, o Ti neizrecivi, imena kojeg moe izraziti samo tiina. 32. Molim te da ne propustim Spoznaju, znanje koje je zajednika priroda bia, ispuni me Tvojom Snagom i Milou Tvojom, da mogu davati Svetlost onima iz naeg roda, mojoj brai i Tvojim sinovima. Zbog toga ja verujem i ja sam svedok. Ja idem u ivot i Svetlost. Blagoslovljen si Ti, o Oe. Neuki Tvoj ovek bie svet kao to Ti si Svet, jer Ti si mu svu vlast dao.

KRAJ PRVE KNJIGE

21

Knjiga druga

Hermes Asklepiju
1. Hermes - Nije li sve to se kree, o Asklepije, pokrenuto u neem i od neeg? Asklepije - Zasigurno. Hermes - Ne mora li ono u kojem se neto kree biti vee od onoga to se kree? Asklepije - Mora. Hermes - Ne mora li imati veu mo? Asklepije - Mora, naravno. 2. Hermes - Nije li ovaj Svemir ogroman, toliko ogroman da ne moe postojati telo vee od njega? Asklepije - Slaem se. Hermes - I masivan, takoe, jer ispunjen je mnogim drugim velikim telima, ili, pre, svim telima koja postoje. Asklepije - Tako je. Hermes - A ipak je Svemir telo? Asklepije - Jeste. Hermes - I ono koje se kree? 3. Asklepije - Zaista da. Hermes - Koliko velik, stoga, mora biti prostor u kojem se Svemir kree i kakva je priroda tog prostora? Ne mora li biti mnogo vei od Svemira da bi mogao pronai prostor za svoj stalni tok, tako da ono to se kree ne bude sputano nedostatkom prostora i gubitkom kretanja? Asklepije - Mora biti neto ogromno, o Trismegistose. 4. Hermes - I kakav je? Ne mora li biti suprotne prirode, o Asklepije? A priroda suprotna telu je bestelesnost. Asklepije - Slaem se. Hermes - Prostor je, tada bestelesan. Ali bestelesnost mora biti jednako Boanska stvar ili Bog. Pod Boanska stvar ne mislim na neto roeno, ve na neto to nije roeno. 5. Ako je, tada, Svemir Boanska stvar, on je tvaran, ali ako je to Bog, nadilazi tvarnost. Za razliku od Boga, treba biti pojmljen drugaije i na ovaj nain razliit. Nama je Bog prva pomisao ili razumevanje, ali ne i Njemu samom, jer ona stvar o kojoj se razmilja, opaena je ulima onoga koji razmilja. Zato Bog ne moe pomisliti samog sebe, jer Njegove misli o Njemu samom nisu nita drugo nego ono to On misli. Ali za nas je On neto drugo, jednako kao i Njegove misli. 6. Nama je On neto odvojeno i zbog toga Ga mi poimamo. Ali ako se poima prostor u kome se Svemir kree, to nije Bog, ve samo prostor. Ako je prostor Bog, tada to vie nije prostor, ve ono to sadri svaku aktivnost. Sve to se kree nije pokrenuto u onome to se kree, nego u onome to je nepokrenuto. Pokreta je miran. Nemogue ga je pokrenuti.

22

Asklepije - Kako su tada, o Trismegistose, sve stvari ovde dole pokrenute pomou onih koje su ve pokrenute? Jer, rekao si da su pokretna nebeska tela pokrenuta od strane nepokretnih nebeskih tela. Hermes - To nije isti pokret, o Asklepije, ve pokret u suprotnom pravcu, jer oni se ne kreu jedan s drugim, ve jedan nasuprot drugom. Taj suprotni pokret stavlja otpornost njihove kretnje u mirovanje. Jer ta otpornost je poinak kretnje. 7. Na taj nain, takoe, pokretna nebeska tela, koja se kreu suprotno od nepokretnih, pokreu jedno drugo meusobnom suprotnou. Ne moe biti drugaije. Misli li da se dva Medveda tamo gore, koji nikada ne zalaze niti ne izlaze, odmaraju ili kreu? Asklepije - Kreu se, o Trismegistose. Hermes - Kojom vrstom pokreta, Asklepije? Asklepije - Kretanjem koje se okree oko take. Hermes - Kruno kretanje je kretanje oko te take. Njom upravlja ono to je mirno, jer okretanje oko te take spreava bilo kakvo udaljavanje od nje, jer digresija je spreena ukoliko se utvrdi okret. Na taj nain je kretanje u suprotnom pravcu stabilizirajue i fiksirano je naelom obrnutog kretanja. 8. Vezano uz to, predoiu ti zemaljski primer koji vidi svojim oima. Pogledaj ivot ovde dole, na primer, oveka koji pliva. Voda se kree, ali otpornost njegovih ruku i nogu daje mu stabilnost. Zbog toga ga tok vode ne odnosi niti on tone. Asklepije - Dao si mi, Trismegistose, vrlo jasan primer. Hermes - Svako je kretanje stvoreno u nepokretnosti i iz nepokretnosti. Zato kretanje Svemira i svih ivih bia nee biti uzrokovano stvarima izvan Svemira, ve stvarima koje se nalaze unutra i koje se kreu prema van, takvim stvarima kao to su Dua ili Duh, ili neka druga neutelovljena stvar. Jer nije telo ono koje pokree ivu stvar u njemu, ak niti bilo koje drugo telo ako u njemu nema Due. 9. Asklepije - to time eli rei, Trismegistose? Ne mogu li komadi drveta, kamenja i drugih stvari, onih koje nemaju Duu, pokretati tela? Hermes - Ni na koji nain, Asklepije. Neto u telu, ono to pokree neive stvari, zasigurno nije telo; jer ono pokree oboje, i telo onoga koji nosi i ono to je noeno. Na taj nain beivotna stvar nee pokrenuti stvar koja je bez ivota. Ono to se kree, druga stvar, je ivo i u tome se nalazi ono to pokree. Vidi, stoga, kako je teko optereena Dua, jer ona sama nosi dva tela. Jasno je, ak tavie, da se pokrenute stvari kreu u neem i da su od neega pokrenute. 10. Asklepije - Da, Trismegistose. Pokrenute stvari moraju se kretati u neem praznom. Hermes - Dobro zbori, o moj Asklepije. Ono to je nita jeste praznina. Samo je nepostojanje praznina, nepoznata postojanju, jer ono to postoji nikada se ne moe promeniti u prazninu. Asklepije - Ali zar ne postoje neke stvari koje su prazne, o Trismegistose, kao to je prazan vr, prazna posuda, itavo reno korito i druge sline stvari? Hermes - Kakva velika greka, Asklepije! Misli li da su pune i najispunjenije stvari prazne? 11. Asklepije - Kako to misli, o Trismegistose? Hermes - Je li Eter tvar, Asklepije? Asklepije - Jeste.

23

Hermes - Ne proima li ta tvar sve to postoji i, proimajui, ne ispunjava li ih? A tvar ne sastoji li se od smese etiri Elemenata? Stoga je puno Etera sve ono to ti naziva praznim; a ako je puno Etera, tada je ispunjeno i Elementima. Nadalje, iz toga proizlazi paradoks da je sve ono to ti naziva punim prazno, od Etera, jer ono ima svoj prostor ispunjen drugim telima i nije u tome sposobno primiti Eter. Zato one stvari za koje si ti rekao da su prazne treba nazvati upljinom, a ne prazninom. injenica je da su one ispunjene Eterom i Duhom. 12. Asklepije - Tvoje je dokazivanje nepobitno, o Trismegistose, Eter je tvar. Nadalje, to je ono telo koje proima sve stvari, i inei to, ispunjava ih. No, kako emo nazvati prostor u kojem se sve kree? Hermes - Bestelesnim, Asklepije. Asklepije - ta je bestelesnost? Hermes - Um i Razum koji izranja iz onoga to je celovito, sveobuhvatno, osloboeno svakog tela, svake greke, neprimetno telu i nedodirljivo, onaj koji stoji u samome sebi, koji sadri i uva one koji jesu, iji zraci su Dobro, Istina, Svetlost iza Svetlosti, Arhetip Due. Asklepije - A ta je onda Bog? 13. Hermes - On nije nita od svega toga. On je uzrok njihovog postojanja, uzrok postojanja svega i svake individualnosti. Nije ostavio nikakav prostor za bilo ta nestvarno. Sve stvari dolaze iz onoga to postoji, a ne iz onoga to ne postoji. Jer osobina nestvarnog, nepostojeeg, jeste da ono nema mo da postane neto, jer prirodno nema mogunost postojanja. I obrnuto, stvari koje jesu, koje postoje, nemaju prirodu nestvarnog, nepostojeeg. 14. Asklepije - Govori ponovo da Bog jeste? Hermes - Bog, dakle, nije Um, ve uzrok Njegovog postojanja. Bog nije Duh, ve uzrok to Duh jeste. Bog nije Svetlost, ve uzrok postojanja Svetlosti. Stoga se Bog moe potovati pomou ta dva imena, imena koja pripadaju Njemu samom i nikome drugom. Jer niti jedan od drugih takozvanih Bogova, ljudi ili Demona ne moe nikada biti prema bilo kakvoj meri Dobar. To moe biti samo Bog, i nita drugo. Ostale stvari su odvojene od prirode Dobra, jer sve ostalo je Telo i Dua, a one nemaju mesta da bi sadrale Dobro. 15. Najvee od tog Dobra je takvo da ini realnost svih bia, telesnih i bestelesnih, ulnih i razumnih. To je Uzvieno Dobro, to je Bog. Zato ne nazivaj nita drugo dobrim, jer huli, i nikada ne nazivaj Boga drugaije nego samo Dobrim, jer u protivnom, tada puno huli. 16. Svako koristi izraz Dobro, ali ta je to, to ne razume svako. Zato Boga ne poima svako, pa u neznanju oni zazivaju Bogove i odreene ljude koji nikada ne mogu biti dobri i koji nikada nee postati dobri. Dobro nije strano Bogu, jer ono je neodvojivo od Njega budui da je ono Bog sm. Svi drugi besmrtni Bogovi poaeni su imenom Bog. Meutim, sam Bog je dobar, ne zbog toga to mu se iskazuje poast, ve svojom prirodom. Jer priroda Boga je jedino uzviena Dobrota. Bog i Dobrota su jedna stvaralaka snaga iz koje izlaze sva stvaranja. Onaj ko daje sve, a nita ne prima, samo je takav dobar. Bog daje sve i ne uzima nita. Stoga je Bog Dobro i Dobro je Bog.

24

17. Drugo ime Boga je Otac, ponovo zato jer On je taj koji stvara sve. Zadatak oca je stvaranje. Zbog toga je podizanje dece velika i najpobonija stvar u ivotu za one koji misle pravilno, a naputanje ivota na zemlji bez deteta je velika nesrea i nepobonost. Onaj ko je bez dece, kanjen je nakon smrti od Demona. To je kazna: da je Dua oveka bez dece osuena na telo koje nema ni muku ni ensku prirodu, stvar prokletu pod suncem. Stoga, Asklepije, ne imaj naklonosti prema oveku bez dece, nego se radije saali nad njegovom nesreom, znajui da ga eka kazna. Neka sve ovo reeno tebi, Asklepije, bude uvod u znanje o prirodi stvari.

KRAJ DRUGE KNJIGE

25

Knjiga trea

Sveta propoved
1. Slava svih stvari je Bog, Boanstvo i Boanska priroda. Izvor svih stvari koje postoje jeste Bog, koji je i Um i Priroda, tvar. On je Mudrost koja objavljuje sve stvari. Takoe je izvor, jer Boansko su priroda, energija, neophodnost, kraj i ponovno stvaranje novog. U Bezdanu bee beskonana Tama, voda i profinjeni inteligentni Duh. Behu to Boje snage unutar haosa. Tada se uzdigla Sveta Svetlost i tamo se sakupie pod Suvim Prostorom iz Vlanih Sutinskih Elemenata. I svi Bogovi podelie sve stvari iz plodne Prirode. 2. Sva bia behu neodreena i jo neispisana. Lagane stvari tada su razdvojene i visoko podignute, a teke poloie svoje temelje pod najvlanijim delom Suvog Prostora. Univerzalne stvari ograniene su Vatrom i smetene u Dahu da bi se odrale. Nebo se pojavilo u Sedam Krugova. Njegovi Bogovi pojavie se u obliju zvezda sa svim njihovim konstelacijama. Priroda je svoje delove spojila zajedno s Bogovima u njoj. Obod Neba kretao se krunim kretnajem, podran Dahom Boga. 3. Svaki Bog poslao je svoju vlastitu snagu koja mu je odreena. I tako tamo nastadoe etvoronone ivotinje, one koje puu, one koje prebivaju u vodi i one s krilima, te svo plodno semenje, trava i mladica svakog cveta, nosei u sebi seme ponovnog postanka. Bogovi poslae narataje ljudi kako bi ovi upoznali dela Boja, i da budu aktivni svedoci prirode, da se mnoe, da vladaju svime pod nebom i da spoznaju ta je Dobro, tako da se i dalje uveavaju i nastavljaju uveavati, mnoe i nastavljaju mnoiti. Kroz njihov zauujue delotvoran tok poslae svaku Duu odenutu u meso, kako bi ljudi razgledali puteve Nebeskih Bogova, Boja dela i aktivnost prirode, da spoznaju znakove Onoga to je Dobro, Mo Boga i promenljivu sudbinu dobrih i zlih stvari, i da otkriju zauujue vetine dobrih umetnosti. 4. Tako ljudi poee iveti, i njihova je mudrost rasla, skladno sudbini koju je odredio pridrueni hod krueih Bogova i njihovom nestanku na kraju. Na zemlji e ostati mona seanja na radove njihovih ruku. Kada se ciklusi ponu obnavljati, iza njih e ostati nejasan maglovit trag. Jer svako roeno telo s Duom, seme plodova i svako delo ruku nestae, ali iz potrebe e se obnoviti ponovo, jednako obnavljanju od strane Bogova, kao i krunim okretanjem ritmikog toka Prirode. Jer tamo gde je Boansko, tamo je i Priroda uvek iznova stvarajua kosmika meavina, jer Priroda se takoe nalazi u Boanskom.

KRAJ TREE KNJIGE

26

Knjiga etvrta

Hermes sinu Tatu

1. Hermes - Reju, ne s rukama, Stvoritelj sveta je nainio itav svet. Stoga, razmiljaj o Njemu kao o sveprisutnom i uvek postojeem, Tvorcu svih stvari, Jednom i Jedinom, koji je Svojom Voljom stvorio sva bia. Njegovo Telo je takvo da ga nijedan ovek ne moe dodirnuti, videti, izmeriti. Ono je nerastezljivo, i ne postoji nita slino. Ono nije Vatra ni Voda, Vazduh ni Dah , ali sve to od Njega dolazi. Kroz Njegovo Telo sve stvari postoje. Bivajui sada Uzvieno Dobro, On poele posvetiti to Telo, stvoreno po svom obliju, Sebi Samom i postaviti ga na Zemlju kako bi se oboilo. 2. Dole On posla Svemir tog Nebeskog oblija na oveka, ivot koji ne moe umreti, a opet ivot koji umire. Svemir vlada nad ivotima ivih bia, a ovek to nadmauje Reju i Umom. Jer ovek je postao promatra Bojeg Dela i on Ga je potovao i nastojao spoznati sopstvenog Tvorca. 3. Stoga, o Tate, Bog je svim ljudima dao Re, ali jo uvek ne i Um. On nije bio zavidan, jer zavist ne potie od Njega, ve je smetena ispod, u Duama ljudi bez Uma. Tat - Zato tada, o oe, Bog nije svakome dao deo Uma? Hermes - eleo ga je, sine moj, postaviti kao nagradu meu Due. 4. Tat - Gde ga je postavio? Hermes - Njime je ispunio Moni Izvor i poslao ga dole, pridruivi mu glasnika da to objavi u srcima ljudi: Pijte sa ovog Izvora. Ona srca koja to mogu, imajui vere, Njemu, koji je dole Izvor poslao, e se uzdii. Pijte da bi ste shvatili zato postojite. Mnogo je onih koji shvatie Glasnikov proglas, polie se vodom Sveuma, i utolie e svoju, dobivi udela u viem znanju. A kada su spoznali Sveum, nainjeni su savrenim ljudima. Ali oni koji ne shvatie proglas, iako imaju pomo razuma, a ne Uma, ne znaju kako su doli u postojanje i zato. 5. Razumevanje takvih ljudi je kao u nerazumnih bia; bes i udnja u njima su pomeani. Oni ne pridaju panju vrednim stvarima, ve se okreu telesnim ugodnostima i njegovim apetitima, verujui da je ovek roen iz tog razloga. Ali oni koji su primili deli Bojeg dara, oni su, o Tate, sudimo li po njihovim delima, zadobili osloboenje od smrtnih veza. Jer oni su u svome Umu obuhvatili sve stvari, sve to je na Zemlji, na Nebu i iza Neba. Podignuvi se tako, oni vide Uzvieno Dobro i shvataju, prepoznaju kao nesreu ovde provedeno vreme. Prezirui sve, jednako telesno i bestelesno, oni brzaju u Jedno i Jedino. 6. To je Tate, Znanje Uma, Boansko Vienje stvari. To je poimanje Boga, jer Izvor je Boji. Tat - Oe, i ja takoer elim piti na Izvoru! Hermes - Ako prvo ne mrzi svoje telo, sine, ne moe voleti svoju Bit. Ali ako voli svoju Bit, imae Um, a imajui Um dobie udeo u Znanju. Tat - ta eli time rei, o oe?

27

Hermes - Govorim da nije mogue, sine moj, dati sebi oboje, mislim na stvari koje propadaju i na Boanske stvari. Jer, videvi da postoje dve stvari, telesne i netelesne, u kojima se razume propadajue i Boansko, oveku sa slobodom izbora ostavljeno je da bira jednu ili drugu. Ne moe odabrati obe. U onim Duama kojima je ostavljen izbor, nestajanje jednog dovodi do objavljivanja moi drugog. 7. Izbor boljeg ne samo da dokazuje besprekornost onoga ko odabira, jer vidi da taj izbor oveka ini Bogom, nego se njime takoe iskazuje potovanje Bogu. Izbor gorega, iako unitava oveka, uznemiruje Boanski sklad do te mere kao to je povorka koja prolazi sredinom puta, nesposobna uiniti bilo ta drugo osim da zapreuje prolaz drugim ljudima. Tako su i oni ljudi koji se kreu u povorci irom sveta voeni ugodnostima tela. 8. Tako je to, o Tate. Ono to dolazi od Boga bilo je i uvek e biti nae. Ali ono to je zavisno od nas odbacimo bez odgaanja, jer to nije Bog, to smo mi koji smo uzrok zlih stvari koje vie volimo od onoga to je dobro. Vidi li, sine, koliko je mnogo tela kroz koja moramo proi, kroz koliko mnogo skupina Demona, kroz koliko mnogo nizova ponavljanja i ciklusa zvezda pre nego li doemo Jednom i Jedinom Dobru? Jer Dobro nema druge obale, nije ogranieno, nema kraja i nema poetka, premda nama izgleda kao da ima poetak u Znanju. 9. Znanje stoga, nije poetak Dobra, nego nam je pre poetak onoga to treba biti spoznato. Dohvatimo zato poetak i brzo preimo kroz sve kroz ta moramo proi. Vrlo je teko napustiti stvari koje smo navikli da koristimo, koje na pogled posvuda susree, i vratiti se drevnom i izvornom Putu. Oduevljava nas ono to se pojavljuje pred naim oima, dok ne verujemo u ono to ne vidimo. Zlo je oigledna stvar, dok se Dobro nikada ne moe prikazati pred oima, jer nema oblik, niti ostavlja trag. Zato je ono poput samog sebe i razliito od svega postojeeg. Nemogue je da ono to nema telo uini sebe vidljivim telu. 10. Superiornost slinog u odnosu na neslino, te inferiornost neslinog u poreenju sa slinim, nalazi se u sledeem: Jedno je poreklo i koren, i u svim je stvarima kao poreklo i koren. Nita nije bez porekla. Izrasta iz samog sebe, budui da je poreklo sveg ostalog. Svojstveno je sebi, s obzirom da ne moe imati drugo poreklo. Zato je Jedan poetak i sadri sve brojeve, ali nijedan ne sadri Njega. Stvara svaki broj, ali nijedan broj ne stvara Njega. 11. Sve stvoreno je nesavreno i deljivo, kako bi povealo stvoreno, ali i kako bi smanjilo, meutim tako neto se ne dogaa savrenom. Ono to se poveava, poveava se od Jednog, a umire kroz svoju vlastitu slabost kada vie ne moe sadravati jedno. Sada, o Tate, to je lik Boga, nacrtan za tebe, onoliko koliko moe biti. Posmatra li jasno i odrazi li ga oima srca, veruj mi, sine moj, pronai e Put koji vodi gore. Ne, taj e lik sam postati tvoj Vodi, jer Boansko Vienje ima svoj poseban kvalitet. vrsto dri i privlai sebi one koji uspevaju otvoriti oi, ba kao to, kau, magnet privlai gvoe.

KRAJ ETVRTE KNJIGE

28

Knjiga peta

Propoved o Bogu
1. Izloiu ti ovu propoved, o Tate, kako bi upoznao tajnu Boga koji je prevelik da bi se imenovao. Shvati da e ono to se mnogima pojavljuje kao neispoljeno tebi postati najispoljenije. Da je ispoljeno, ne bi postojalo. Jer sve to je uinjeno ispoljenim, podvrgnuto je nastanku, jer je dovedeno u ispoljavanje. Ali, neispoljeno postoji uvek, jer nije poelelo da postane ispoljeno. Uvek jeste i ini ispoljenim sve druge stvari. Ono to stvara manifestovano, nije smo manifestovano, jer nije stvoreno. Ali imaginacijom sve likove donosi u um. Stvari koje su roene pripadaju samo imaginaciji, jer imaginacija nije nita drugo nego raanje. 2. Jasno je da Jedan nije roen, da nije zamiljen i da je nemanifestovan, te da se pojavljuje kao sve vrste likova, kroz sve i u svemu i posebno onima kojima se eli pojaviti. Sine moj, Tate, uvek se obraaj Bogu i Ocu, Jednom i Jedinom iz kojega Jedan dolazi da bi ti pokazao svoju milost kako bi bio sposoban pojmiti Boga, toliko velikog da ak samo i jedan Njegov zrak moe sjajiti u tvom umu. Za jasnu spoznaju pojmi nesagledivo, s obzirom da je ono smo takoe nesagledivo. Ako si dovoljno jak, On e se pojaviti oku tvoga uma, o Tate. Jer Bog se nikome ne daje, ve se objavljuje kroz itav svet. Ti ima mo zadobiti misao, videti je i uhvatiti je svojim vlastitim rukama te licem u lice gledati Boji lik. Ali ako ne moe videti ono to je sagledivo unutar tebe samoga, kako se moe Bog, koji je Sam unutar tebe, pojaviti tebi kroz tvoje spoljnje oi? 3. Ako Ga eli videti, promisli o Suncu, kretanju Meseca, promisli o poretku zvezda. Ko je On koji nadzire taj red? Jer sav poredak ima svoje granice ograniene mestom i brojem. Sunce je najvei Bog od svih Bogova na Nebu, pred kojim svi Nebeski Bogovi ustupaju kao pred kraljem i uiteljem. I On, toliko velik, vei od zemlje i mora, dopustio je da ima iznad sebe zvezde koje se okreu, a manje su od njega. Stoji li u strahopotovanju pred bilo kime? Boji li se ikoga, o sine? Ne slede li sve one zvezde koje su u nebu slian, ako ne ve istovetan tok? Ko je svakom odredio pravac i veliinu njihovog tela? 4. Taj Veliki medved okree se oko sebe i nosi itav univerzum zajedno sa sobom. Ko je vlasnik tog orua? Ko je postavio granice oko mora? Ko je Zemlju postavio na njeno mesto? Postoji neko, o Tate, ko je Stvoritelj i Gospodar svih tih stvari. Nemogue je da mesto, broj i mera budu odrani, a da ih niko nije stvorio. Jer sav je red stvoren, a ono to nema mesto i meru, nije stvoreno. Ne, ak ni to nije bez gospodara, sine moj, jer ako neredu neto nedostaje, a to je da ne gospodari uobiajenim radom reda, on je takoe pod gospodarom, onim koji jo nije uspostavio njegov red. 5. O, da ti mogu narasti krila, da se moe vinuti u vazduh i stati izmeu Neba i Zemlje, mogao bi videti vrstou Zemlje, tekue stanje mora, kretanje reka i slobodan tok vetrova, predivnu vatru, okretanje zvezda, brzinu nebeskog kretanja koje okruuje sve te stvari. Kakav blagoslovljen pogled, sine moj, videti sve to u jednom trenutku, nepokretno kako se kree, nesagledivo kako postaje sagledivo. Po emu je nainjen taj poredak Svemira i Svemir koji vidimo da je ureen.

29

6. Ako takoe eli videti Boga kroz ono to je podlono smrti, jednako na Zemlji kao i na moru, pomisli da je ovek oblikovan u utrobi, sine moje, i ispitaj paljivo umee Boga koji ga je oblikovao, i naui ko je oblikovao ovaj lepi i bogoliki lik oveka. Ko je oblikovao oi? Ko je probio nosnice i ui? Ko je otvorio usta? Ko je rastegnuo i uvrstio ivce? Ko je sproveo vene njihovim kanalima? Ko je ojaao kosti i prekrio meso koom? Ko je razdvojio prste? Ko je pojaao petu na stopalima? Ko je izdubio telesne prolaze, ko je rastegnuo slezinu? Ko je srce oblikovao poput piramide i zdruio miie? Ko je postavio jetru? Ko je nainio upljine u pluima i eludac nainio tako velikim? Ko je oblikovao najlepe delove tako da se oni mogu videti i prekriti one rune delove? 7. Vidi koliko je mnogo vetine nastalo iz jedne stvari i koliko je mnotvo oblika nainjeno jednim utiskom. I sve predivne stvari, i sve izmerene stvari, i sve razliite stvari. Ko je nainio sve to? Koja majka, koji otac, ako ne nesgledivi Bog, koji je sve stvari stvorio Svojom Vlastitom voljom? 8. Niko nee rei da su kip ili slika nastali bez kipara ili slikara, kako bi onda sav taj rad mogao nastati bez svoga stvaraoca? Kakva slepoa! Kakvo svetogre! Kakva bezumna drskost! Moj sine Tate, svojeg Stvoritelja nikada ne liavaj dela stvaranja. On je vei od bilo ega to ime Boje ukljuuje, toliko je velik Otac svega. Jer On je Jedan Jedini i Njegov je zadatak da bude Otac. 9. Sili me da govorim odvanije. Njegova je priroda da zamisli sve stvari i stvori ih. Kako bez Stvoritelja nita ne dolazi u postojanje, niti On ne bi postojao veno da nije uvek stvarao sve stvari na Nebu, u vazduhu, na Zemlji, u moru, posvuda po Univerzumu, svugde u Svemiru, u onome to jeste i onome to nije. Ne postoji nita u svemu tome to nije On sam. I sve stvari koje jesu i svari koje nisu su On sam. Jer stvari koje jesu On je uinio vidljivim, a stvari koje nisu On sadri unutar sebe. 10. On je Bog, vei od imena. On je nesaglediv, a ipak je najsaglediviji. On je taj kojeg um moe kontemplirati. On moe biti vien oima. On je bestelesan, a ipak ima mnogo tela ili, bolje reeno, svako telo. Ne postoji nita to On nije. Jer On je sve to postoji i On zato ima sva imena, jer sva imena dolaze od jednog Oca. Zbog toga On sam nema ime, jer je On Otac svega. O moj Oe Nebeski, ko moe pevati hvale Tebi ili slaviti Tebe? Kamo da pogledam da bih Te slavio: iznad, ispod, unutra ili izvana? Za Tebe nema puta, nema mesta, niti bilo kojeg drugog postojanja. Sve je u Tebi, sve dolazi od Tebe. Ti daje sve i ne uzima nita. Jer Ti ima sve i ne postoji nita to Ti nema. 11. Kada u pevati Tebi hvale? Jer niko ne moe pojmiti Tvoj sat ili Tvoje vreme. Zbog ega u pevati himne? Za ono to Si objavio ili za ono to Si sakrio? I zato u Te veliati? Zbog toga to Si drugo od mene? Zato jer ima neto to nije moje? Jer Si neto drugo? Ali Ti si sve to sam ja. Ti si sve to ja inim. Ti si sve to ja govorim. Ti si sve i ne postoji nita to Ti nisi. Ti si sve to postoji i sve to ne postoji, Um kada misli i Otac kada ini, Bog kada ispunjava ivotom, Dobro i Stvoritelj svih stvari. Jer, najfiniji deo tvari je Eter, najfiniji deo Etera je Dua, najfiniji deo Due je Um, a Uma Bog.

KRAJ PETE KNJIGE

30

Knjiga esta

Uzvieno Dobro
1. Dobro, o Asklepije, ne nalazi se ni u emu ve samo u Bogu. Dobro je uvek Bog sam. Ako je zaista tako, Dobro mora biti sutina, jer svaka vrsta kretanja i osloboenje od njega, ima postojanu energiju oko sebe, nikad premalu, nikad preveliku i uvek u dovoljnoj koliini. Jer Jedan je izvor svega, a ono to snabdeva sve je Dobro. tavie, kada kaem da snabdeva sve, zauvek je Dobro. A ono ne pripada nikome drugom nego Bogu Samom. Nita mu ne nedostaje, jer kada bi neto eleo bio bi zao. Nita za Njega nije izgubljeno i nita ga ne moe rastuiti, jer duboka alost je naslee zla. Nijedno bie nije monije od Boga, nijedno bie ne moe ga podrediti sebi. On ne trpi bilo kakvu nelagodu od bilo koga te zbog toga On voli svakoga. Nijedno bie ne pokazuje mu neposlunost te time ne uzrokuje njegovu ljutnju. Nijedno bie nije mudrije od Njega pa time ne uzrokuje Njegovu ljubomoru. 2. Budui da Njegovom postojanju ne pripada nita od svega toga, ta ostaje ako ne Dobro? Jer kao to se nijedno zlo ne pronalazi u takvom izvanrednom Biu, tako se ni Dobro ne pronalazi u jednoj od tih nevolja. Ali svi drugi jadi postoje u svakom biu: u malom i velikom, u individualnim biima i u tom samom Svemiru, koji je vei i moniji od svih bia i svih stvari. Ono to je podvrgnuto roenju puno je patnje, jer smo roenje je patnja. A tamo gde je patnja nema Dobra. Tamo gde se nalazi Dobro nema patnje. Gde je dan, nema noi. Tamo gde je no, nema dana. Stoga Dobro ne moe biti u postojanju, ve samo u onome to nije roeno. S obzirom da u fizikom svetu postoji zaliha svega, i Dobro ga proima obilno. Na ovaj nain Svemir je dobar, budui da stvara sve stvari, dobar jer je vezan uz svoj kreativni aspekt, ali u svemu ostalom nije dobar, jer podvrgnut je patnji i kretanju te stvara sve stvari predodreene za patnju. 3. Dobro je unutar oveka ogranieno merom zla. Jer u oveku se malo dobra broji kao Dobro. Dobro je za njega najmanja koliina zla. Stoga za njega dobro ne moe biti osloboeno zla. U oveku je Dobro naopako korieno, a kada se loe koristi, Dobro vie ne ostaje, a kada ga nema, raa se zlo. Zato je Dobro jedino u Bogu ili je pre Bog sam to Dobro. Zato, o Asklepije, izraz 'Dobro' postoji samo za oveka, a nikada u stvarnosti, jer je to nemogue. Materijalno telo ne daje mu mesta, jer je svugde brzo vezano zlom, bolovima, eljama, strastima, obmanama i glupim razmiljanjima. I, Asklepije, najgore od svega je da se svaka od tih redom spomenutih stvari to se nalaze u oveku smatra najveim dobrom, dok je zapravo svaka nenadmaivo zlo. Pohlepa, koren svakog zla, ovekova je greka, a to je odsustvo Dobra. 4. Zahvalan sam Bogu to je u moj um stavio ak i ukus znanja o Dobru, jer to Dobro ne moe postojati u svetu. Jer svet je celokupni zbroj zala, ali Bog je Dobro i Dobro je Bog. Jer vrline predivnih stvari nalaze se oko Njegove prave prirode i na neki se nain pojavljuju jo ie i jednostavnije, jer su od Boga. Treba imati hrabrosti rei, o Asklepije, da je sutina Boga predivna, ako On uopte ima sutinu, ali ni lepota ni Dobro ne mogu se pronai u stvarima Svemira. Sve stvari koje ulaze u na pogled li-

31

kovi su i slike. Ali ono to ne dolazi u vidokrug oka, najvie je savrenstvo lepote i dobrote. Kao to oko ne moe videti Boga, ne moe videti lepotu i dobrotu. Jer to su osobine Boga, savrene i potpune, koje pripadaju Njemu samom. One su Njegove vlastite, neodvojive i najvie voljene. Bog ih voli jednako kao to one vole Boga. 5. Ako uzmogne pojmiti Boga, pojmie lepotu i Dobro, natkriljujuu Svetlost, koja je nainjena svetlijom od Svetlosti. Ta je lepota neuporediva i to se Dobro ne moe oponaati, budui da je u Bogu Samom. Zato, kada spozna Boga, mora takoe spoznati lepotu i Dobro. To ne dele druga iva bia, s obzirom da su nedeljiva od Boga. Ako trai Boga, tada trai i lepotu. Postoji jedan put koji vodi toj lepoti: predanost udruena sa znanjem. 6. Zato se oni koji ne znaju i koji ne slede Put Predanosti usuuju se govoriti o oveku kao lepom i dobrom, iako oni nikada nisu videli ni komadi Dobra. Okrueni su svakom vrstom zla i misle za loe da je dobro, pa ga koriste neumereno, ak se bojei da bi ga mogli izgubiti. Iz petnih ila se bore ne samo da bi ga sauvali, nego i da bi ga poveali. Takve su stvari, koje ljudi nazivaju dobrim i predivnim, Asklepije, stvari od kojih ne moemo pobei ili ih mrzeti. A najtee je od svega da ih trebamo i da ne moemo iveti bez njih.

KRAJ ESTE KNJIGE

32

Knjiga sedma

Neznanje o Bogu
1. Kamo posrete vi pijandure, opijeni vinom neznanja, koje vie ne moete podneti ve ga povraate? Stanite, budite razboriti! Pogledajte gore oima srca! A ako ne moete svi vi, tada barem oni koji mogu. Zlo neznanja preplavljuje itavu Zemlju i potpuno unitava Duu ogranienu telom, ne doputajui joj da dosegne luku Spasa. 2. Neka vas zato ne odnese velika bujica, nego struju iskoristite. Neka oni koji od vas uzmognu pronai luku Spasa uvedu svoj brod u nju i potrae onog koji e vas primiti za ruku i provesti kroz Kapiju Znanja. Tamo sja jasna Svetlost koja bistri Tamu, gde nijedna Dua nije opijena, nego su sve razborite i trae srcem Njega koji eli biti vien. Nijedno uho ne moe Ga uti, nijedno oko ne moe Ga videti, nijedan jezik ne moe o Njemu govoriti, ve samo um i srce. Ali prvo morate skinuti odeu koju nosite, mreu neznanja, rukotvorinu zla, lanac zla, pojas Tame, ivuu smrt, oseajno truplo, noseu grobnicu, kradljivca u svojoj kui, onoga koji mrzi kroz ono to voli i donosi zlo kroz ono to mrzi. 3. Takva je mrska odea koju nosi, koja te vee dole onda kada pogleda gore i vidi lepotu istine i Uzvieno Dobro to lei u tebi. Mrzee zlo te odee i spoznae njegovu lanost. To te zavelo, stvorilo privid oseaja koji nisu potvreni, koji su neopazivi, jer to im je zapreilo put prema gore s mnogo grubljom tvari i ispunilo ih mrskom udnjom tako da ne uju ono to bi trebalo uti i ne vide ono to bi trebali videti.

KRAJ SEDME KNJIGE

33

Knjiga osma

O Dui i Telu
1. Hermes - Sada, sine moj, moramo govoriti o Dui i Telu: na koji je nain Dua besmrtna i odakle aktivnost to izgrauje Telo i razgrauje ga. Jer ne postoji smrt za bilo koju stvar. Razumevanje te rei je besmisleno ili se izgubio prvi slog budui da se izgovara smrtan umesto besmrtan. Smrtnost je destrukcija, a nita u Svemiru nije unitivo. Ako je Svemir drugi Bog, ivot koji ne moe umreti, nemogue je i da bilo koji deo tog besmrtnog bia umre. Sve u Svemiru deo je Svemira, a ponajvie ovek, razumno bie. 2. Prvi Bog svega je vena injenica, neroen i Stvoritelj svega. Drugi je Njegova slika, Svemir, kojeg je On doveo u postojanje, kojeg On odrava i hrani, ini besmrtnim tako da pomou vlastitog Oca on veno ivi kao besmrtan. Ono to nastavlja da ivi razliito je od Venog, jer On nije nastao iz neeg drugoga, pa ak i da jeste, nije nastao od Samoga Sebe, ve On postoji oduvek. On je vean. Zbog njega je sve veno. Otac je vean zbog Njega, ali Svemir je vean i besmrtan jer je roen od Oca. 3. Iz tvari smetene ispod, Otac je nainio univerzalno telo i, skupivi ga nainio ga je sfernim, prenosei ovaj kvalitet na ono na emu je On radio: na besmrtnu i venu tvarnost. Ali On, Otac, ispunjen Svojim idejama, posejao je ivote u sferu i zatvorio ih kao unutar peine, unosei ivot u svaku vrstu ivljenja. On je s besmrtnou zaodenuo univerzalno telo kako tvar ne bi poelela da se odvoji od sastava tela i razgradi se u vlastiti izvorni nered. Jer tvar, sine, kada jo nije bila otelovljena, bee u neredu. A ovde dole jo uvek zadrava prirodu nereda, obuhvatajui preostale male ivote, ono to se poveava i smanjuje, a to ljudi nazivaju smru. 4. Taj nered postoji oko zemaljskih bia. Nebeska tela imaju poredak koji im je Otac pridruio kao njihov, a obnavljanjem svakog od njih taj se poredak odrava kao neunitiv. Obnavljanje tela na zemlji osobina je njihovog sastava, jer rastvaranje ih obnavlja u ona tela koja nikada ne mogu biti rastvorena, to jest, koja ne poznaju smrt. Stoga, radi se o liavanju ula, ali ne i o unitavanju tela. 5. Tree ivo bie, ovek, roen je po slici Kosmosa i ima um po Oevoj elji, iznad svih zemaljskih bia. Ne samo da ima oseaj s drugim Bogom, nego takoe ima predstavu o prvom. On poima drugog Boga kao telo, a prvoga on poima bez tela i kao Um, to je Uzvieno Dobro. Tat - Dakle, to bie, ovek, ne umire? Hermes - uti, sine! Shvati ta je Bog, ta je Svemir, ta je ivot koji ne moe umreti i koji je ivot podloan rastvaranju. Shvati da je Svemir nainjen od Boga i u Bogu, a ovek pomou Svemira i u Svemiru. Izvor, i granica, i ustrojstvo svih stvari je Bog.

KRAJ OSME KNJIGE

34

Knjiga deveta

O mislima i ulima
1. Jue sam dao Savrenu Propoved, Asklepije, a danas smatram da je nuno slediti reeno i govoriti detaljno o ulnom opaanju. ulno opaanje i razumevanje izgledaju razliiti jer je prvo povezano s materijom, a drugo s materijalnou. Meni se ini da su oboje jedno i da se u oveku ne razlikuju. Jer u drugim ivim biima ulo je jedno s prirodom, dok u oveku postoji razumevanje. Um se razlikuje od misli kao i Bog od Boanstvenosti. Boanstvenost dolazi od Boga kao to razumevanje, bivajui srodno s Reju, dolazi do Uma. Zapravo su razumevanje i Re otua jedno drugom, jer niti je Re izgovorena bez razumevanja, niti se razumevanje pojavljuje bez Rei. 2. Stoga, ula i razumevanje zajedno teku ovekom, budui da obavijaju jedno drugo. Nemogue je razmiljati bez ula niti opaati bez razmiljanja. Ali mogue je, kau, zamisliti stvar bez ula, a to ine oni koji zamiljaju vidljive predmete u snovima. Meni se ini da se obe aktivnosti dogaaju u snovienju, budui da obe izrastaju u oseaju koji delimino pripada Telu, a delimino Dui, jer kad god su oba dela oseaja u saglasju, nastaje razumevanje roeno iz Uma. 3. Um poima sve misli, dobre kad prima seme od Boga, a suprotne kada ih prima od Demona, budui da ne postoji nijedan deo Svemra slobodan od Demona. S obzirom da je Demon osvetljen Bojom Svetlou, krade je i seje dalje seme svoje energije. Um poima tako posejano seme: blud, ubistvo, nasilje prema ocu, svetogre, davljenje, samoubistvo skokom sa stene i sva druga dela kao delo zlih Demona. 4. Nekoliko je semena Bojih, ali ona su mona, predivna i dobra: vrlina, samokontrola i predanost Bogu. Predanost Bogu je znanje o Bogu. Onaj ko je to znanje otkrio ispunjen je svime to je dobro i obdaren je boanskim razumevanjem koje nije kao razumevanje mnotva. Zato oni koji znaju nikada ne ugaaju mnotvu niti mnotvo ugaa njima. Oni izgledaju kao ludi i postaju predmet poruge. Mrze ih, preziru, pa ak ih i osuuju na smrt. Zato kaemo da zlo mora iveti ovde dole na Zemlji, gde je njegovo vlastito mesto. To mesto je Zemlja, a ne Svemir, kako neki nepoboni jezici tvrde. Meutim, onaj ko je predan Bogu, podnosie sve kada je spoznao Znanje. Takvom su oveku sve stvari dobre, ak i one koje su zle za druge te ih namerno upuuje Znanju. On sam zle stvari ini dobrima. 5. Ponovno se vraam na Re o ulima. Jer korienje ula s razumevanjem osobina je oveka. Ali, kako sam ve rekao, nije svaki ovek sposoban za razumevanje, jer jedna vrsta ljudi bavi se materijalnim stvarima, dok se druga bavi postojanjem. Jer materijalan ovek, kao to rekoh, udruuje se sa Zlom i prima seme svojih misli od Demona, dok se stvarni ljudi udruuju s Dobrim, i spasava ih Bog. Bog je Stvoritelj svih stvari i u svom stvaranju sve ih je stvorio nalik Sebi, ali oni su, dok postaju dobri manifestujui svoju aktivnost, neproduktivni. Kosmiki tok stvara razliite vrste narataja, inei neke okaljane Zlom, proiujui druge Dobrom. Svemir, o Askle-

35

pije, ima svoj razum i razumevanje, ne kao ovek, ne toliko mnogostruk, ve bolji i jednostavniji. 6. Oseaj opaanja i razumevanje Svemira su jedno. Oni su Orue Boje Volje kojim se stvaraju sve stvari i kojim se vraaju tom jednom. Organizovan je tako da unutar sebe uva seme koje je primio od Boga, da bi se sve manifestovalo, da bi se tada rastvorilo te ponovno iznova stvorilo. Poput Dobrog Batovana ivota, rastvorene stvari uzima sebi i obnavlja ih kroz preobraaj. Ne postoji nita emu ne daje ivot. Uzimajui sve u sebe, ini ih ivima, i u isto vreme je Mesto ivota i njegov Stvoritelj. 7. Razliita su tela izgraena od materije. Neka su od Zemlje, neka od Vode, neka od Vazduha, neka od Vatre. Ali sva su ona sastavljena. Neka su sloenija, neka jednostavnija. Ona sloenija su tea, ona jednostavnija laka. Brzo kretanje toka Svemira stvara razliite kvalitete bia. Pritisak Vazduha od toga je kontinuiran i daje kvalitet telima jednako kao i obilje ivota. 8. Bog je otac Svemira, Svemir je otac onoga to je unutar njega. Svemir je sin Boga, a ono unutar Svemira od Svemira je stvoreno. I ispravno je nazvan Svemirom jer on svim stvarima daje poredak kroz raznolikost njihovog porekla i kontinuitet ivota, kroz neumornu aktivnost i brzinu neophodnosti, kroz sastav njegovih elemenata i poredak onoga to dolazi u postojanje. Da se to naziva poretkom, nuno je i pogodno. Tada ulno opaanje i razumevanje svega to ivi dolazi u njih izvana, jer oni udiu ono to dri ih kao dar Boga. 9. Ali Bog nije, kao to neki misle, bez ulne percepcije i bez razumevanja. U svom praznoverju ljudi tako bezbono govore. Jer, Asklepije, sve stvari koje postoje nalaze se u Bogu. Njih je stvorio Bog i one zavise od Njega: jednako stvari koje deluju kroz telo, stvari koje kroz tvarnost Due ine da se druge kreu, stvari koje pomou Duhova ine druge stvari ivima i one koje uzimaju u sebe istroene. Pre u rei da Bog ne sadri ta bia; rei u istinu: On je sve to. To je ulno opaanje i razumevanje Boga: uvek pokree sva bia i nikada nee nastupiti vreme kada e bilo ta od Njega biti naputeno. Kada god govorim o biima, govorim o Bogu, jer Bog odrava bia i nita nije izvan Njega kao to ni On nije izvan nieg. 10. O Asklepije, sve e ti se stvari pokazati istinite ako ih razume, ali ostane li neuk, nee u njih verovati. Shvatiti znai verovati, neverovati znai ne shvatati. Moja Re vodi ka Istini. Moan je Um, velik, i kada je voen Umom prema nekoj taki, ovek ima mo da doe do istine. Kada je Um shvatio sve stvari i spoznao da su u skladu s onim to je ve prevedeno razumom, tada veruje i pronalazi poinak u Predivnoj Veri. Oni koji uz Boju pomo shvate sve to je sada izgovoreno, oni veruju, ali oni koji ne razumeju, ne veruju u to. Neka toliko bude reeno o razumevanju i ulnom opaanju.

KRAJ DEVETE KNJIGE

36

Knjiga deseta

Klju
1. Hermes - Svoju jueranju Re posvetio sam tebi, Asklepije, pa je danas pravino posvetiti je Tatu, posebno to je to saetak Glavne Propovedi koja je upuena njemu. Stoga, Bog, Otac i Dobro, o Tate, imaju istu prirodu, ili tanije, energiju. Jer ime prirode znai rast, budui da se odnosi na bia koja se menjaju i koja su jednako pokretna i nepokretna, odnosi se na Nebesko i Ljudsko, a oboje Bog eli u postojanju. Raspravili smo o energiji koja je drugde te o drugim Boanskim i Ljudskim stvarima koje se moraju imati na umu kada se o ovome govori. 2. Boija energija je stoga Njegova Volja, a Boija sutina je htenje da sve stvari postoje. Jer ta je Bog, Otac i Dobro ako ne postojanje svih stvari, ak i onih koje jo nisu, ta drugo ako ne sama sutina svega to jeste? To je Bog, to je Otac i to je Dobro. Njemu nije dodato nita od svega ostalog, iako je Svemir, to jest Sunce, njima otac koji pokazuje njihove osobine, on nije na isti nain uzrok Dobra u ivim biima, niti njihovog ivota. Ako je on Otac, u potpunosti su pod nadzorom volje Uzvienog Dobra, bez kojeg nita ne moe biti ili postati. 3. Roditelj je uzrok ivota svoje dece, jednako s oeve kao i s majine strane, primajui elju od Uzvienog Dobra kroz Sunce, jer je Dobro kreativno naelo. A takvu mo ne moe posedovati niko drugi nego samo On koji nita ne uzima ve eli da sve stvari postoje, neu Tate, rei koji stvara. Jer tokom drugog vremenskog razdoblja Stvoritelj je nepotpun po tome to ponekad stvara, a ponekad ne, jednako u kvalitetu kao i u kvantitetu onoga to se stvara. Ponekad stvara mnoge stvari posebne vrste, a ponekad one suprotne od njih. Ali Bog, Otac i Dobro uzrok su postojanja svega. 4. Zbog toga su sve ove stvari za one koji mogu da vide. Bog eli tako i tako jeste. To je za ovekovo dobro. Priroda je Uzvienog Dobra da bude spoznato, o Tate. Tat - Oe, ispunio si nas dobrim i najlepim vienjem tako da je oko moga uma gotovo postalo predmet potovanja. Hermes - Vienje Dobra nije poput sunevih zraka koje silovito zaslepljuju oi i uzrokuju njihovo zatvaranje. Upravo suprotno, sjaji i poveava vienje oka sve dok je ovek sposoban zadrati prodor tog sjaja koji samo um moe videti. Ne samo da dolazi dole do nas najbre, ve nam niim ne kodi, a instinkt je ispunjen besmrtnim ivotom. 5. Zaista, oni koji su sposobni da upiju vie od tog Vienja od drugih, esto gube svesnost o telu u tom najlepem vienju, kao to se dogodilo naim precima Starim Bogovima. Tat - Moe li se to dogoditi nama, o oe? Hermes - Zaista moe, o sine moj! Ali mi smo jo preslabog vida i nismo dovoljno jaki da bi smo zadrali lepotu tog Uzvienog Dobra. Kada o tome nita nee moi rei, tada e to videti, jer iskustvo o tome je tiina Boga i povlaenje svih ula.

37

6. Onaj ko je pojmio ovo, ne moe pojmiti drugo. Onaj koji je duboko promiljao, ne moe promiljati o bilo emu drugome, ne moe ak ni pokrenuti telo. Osloboen svakog kretanja telesnog i ula, on ostaje miran. Kada je to rasvetlilo itav um i itavu Duu, ponovno se rasplamsava i povlai itavog oveka iz tela, preobraavajui ga u sutinsko bie. Nemogue je, sine moj, da Dua koja je videla lepotu Uzvienog Dobra postane Bog dok je u telu. 7. Tat - ta misli time postati Bog, oe? Hermes - Svaka odvojena Dua prolazi kroz preobraaj, sine moj. Tat - ta misli kada kae odvojena? Hermes - Nisi li uo u Glavnoj Propovedi da su sve Due koje lutaju itavim Univerzumom odvojene od jedne Due, Due svega? Zaista postoji mnogo preobraaja tih Dua, od kojih su neke srene vie, a druge manje. One koje bejahu bia koja su puzala promenjene su u vodena bia, Due Vode promenjene su u bia Zemlje, one koje ive na Zemlji u bia s krilima, a Due koje ive u Vazduhu menjaju se u ljude, dok ljudska bia postiu prvi korak besmrtnosti promenom u Demone. I tako ona krue u horu Nepogreivih Bogova. Postoje dva hora Bogova: jedan je Nepogreivi, a drugi je Lutajui. A to je najsavrenija slava Due. 8. Ali ako dua koja je ula u ljudsko telo ostaje zla, ona ne kua besmrtnost niti uestvuje u Dobru. Ona se vraa natrag na put koji vodi biima koja puze. To je osuda Due. Zato je neznanje zlo Due. Jer dua koja nema znanja o stvarima koje jesu, ili znanja o njihovoj prirodi, ili o Dobru, zaslepljena je telesnim poudama i bacana tamo amo. Ta izopaena Dua, ne znajui ono to jeste, postaje rob tela udnog oblika u jadnom stanju, ali ne kao onaj ko vlada, ve kao onaj kojim se vlada. Nosi svoje telo kao teret i ne zapoveda, ve slua zapovesti. To neznanje je zlo Due. 9. S druge strane, vrlina Due je Znanje. Jer onaj ko zna, dobar je i poboan jo za vreme zemaljskog ivota. Tat - Kakva je to vrsta oveka, o oe? Hermes - Onaj ko provodi vreme raspravljajui i sluajui raspravljanje, sine moj, bori se sa senkom. Jer Bog, Otac i Dobro ne mogu se izgovoriti ni uti. I iako je tako, sva bia imaju ula, jer bez njih ne bi mogla iveti. Ali Znanje je sasvim drugaije od ula, jer ula izrastaju uz pomo onoga to ima vlast nad nama, dok je Znanje kraj nauke, a nauka je Boji dar. 10. Sva je nauka bestelesna, koristi um kao orue ba kao to um koristi telo. Oboje, stoga, dolaze u telo, razum i tvar. Sve stvari moraju biti sastavljene od kontrasta i suprotnosti i ne moe biti drugaije. Tat - Ko je, onda, taj Bog Tvari o kojem govori? Hermes - Svemir, predivan, ali ne dobar; jer on je tvaran i lako opaajan i iako je prvi od opaajnih stvari, on je drugi nivo postojanja i nepotpun je. Iako nikada nije roen u vremenu, i oduvek jeste, on postoji u stvaranju i stvara kvalitet i kvantitet. On je pokretan, a stvaranje je pokret sveukupne Tvari. 11. Nepokretni Sveum pokree Tvar na sledei nain, budui da je Svemir sfera, to jest glava. Iznad glave ne nalazi se nita tvarno, ba kao to nema niega tvarnog ispod stopala, gde je sva tvar. Stoga je Sveum glava, a sam je pokretan kao sfera, to jest, na nain koji odgovara glavi. Tako je sve ono to je sjedinjeno u tkivu te glave Dua, i besmrtno je po svojoj prirodi. Jednako kao to je telo nainjeno u Dui,

38

tako i sve sjedinjeno s glavom ima Duu znatno vie nego to je ima telo. One stvari koje su udaljenije od ovoga tkiva, tamo gde su stvari koje imaju vei udeo tela nego Due, po svojoj su prirodi podvrgnute smrti. Celina je, meutim, ivot. Tako se Svemir sastoji od oba, od Tvari i Sveuma. 12. Svemir je prvo od ivih bia, dok je ovek drugo, odmah nakon njega, iako je prvo ivo bie podvrgnuto smrti. ovek ima istu snagu Due u sebi kao i druga iva bia, pa ipak, on nije samo ne-dobar nego je ak i zato, zbog toga smrtan. Iako Svemir nije dobar po tome jer je podvrgnut kretanju, nije zao, te zbog toga nije podvrgnut smrti. Ali ovek je zao, jer je podvrgnut kretanju i smrti. 13. Naela oveka su ova: Um u Razumu, Razum u Dui, Dua u Duhu i Duh u Telu. Duh proima telo kroz vene, arterije i krv, podraavajui kretnje ivih bia. Zato neki ljudi misle da je Dua krv, ali gree. Oni ne razumeju da se onda, kada se Duh mora povui u Duu, krv zgrunjava, vene i arterije postaju prazne, a ivo bie tada se premeta, a to je smrt tela. 14. Sve stvari zavise od jednog Izvora, a on zavisi od Jednog i Jedinog. Izvor je, meutim, pokrenut kako bi ponovno postao Izvor, dok Jedan ostaje uvek i nepokretan je. Stoga postoji ovo troje: Bog, Otac i Dobro, Svemir i ovek. Bog sadri Svemir, a Svemir oveka. Svemir je sin Boga, ovek je sin Svemira i kao takav unuk je Boga. 15. Bog ne zanemaruje oveka. Ne, poznaje ga celovito i Bog sm eli biti spoznat. Spoznaja Boga, to je jedino spasenje za oveka. To je uspon do najvieg stanita Bogova. Samo uz pomo Njega Dua postaje dobra, ali nije dobra zauvek, jer postaje kvarna, a to se dogaa iz nunosti. Tat - Kako to misli, o Trismegistose? Hermes - Gledaj Duu deteta, sine moj, koja jo nije odvojena. Njegovo telo jo nije naraslo, nije se u potpunosti razvilo. Tat - Kako? Hermes - Predivno je videti takvu Duu, jo neiskvarenu telesnim strastima, koja je jo vezana za Duu Svemira! Ali kada telo naraste i povue Duu u svoju masu, tada se Dua odvaja, zaboravlja i ne sudeluje u Lepoti i u Dobru. I zaborav postaje njena pokvarenost. 16. Isto se, takoe, dogaa onima koji naputaju telo. Kada se Dua povlai u sebe, Duh se povlai u krv, a Dua u Duh. Tada Um, osloboen svog pokrova i bogolik po svojoj prirodi, uzima telo zvezdane Vatre i, kreui se posvuda, preputa Duu suenju i pravdi koju je zasluila. Tat - Kako to misli, o oe? Da je Um odvojen od Due, a Dua od Duha? Zar nisi rekao da je Dua ogrta Uma, a Duh ogrta Due? 17. Hermes - Slualac, o sine, treba da bude jednog Uma i Duha s govornikom. Njegovo sluanje treba biti finije od govornikovog glasa. Oblikovanje tih pokrova, sine moj, dogaa se u zemaljskom telu. Jer nemogue je da se Um smesti u zemaljskom telu onako razgolien, bez pokrivala. S jedne strane zemaljsko telo ne moe nositi takvu veliku besmrtnost, dok s druge strane, takva uzvienost ne moe podneti dodir s telom koje je podvrgnuto patnji. Zato je Um uzeo Duu kao ogrta. Dua, s obzirom da je i sama Boanska, koristi Duh kao svoj ogrta, a Duh proima sva iva bia.

39

18. Kada je Um osloboen svog zemaljskog tela, on odmah navlai odgovarajuu odeu od Zvezdane Vatre s kojom ne moe iveti u zemaljskom telu. Jer zemlja ne moe izdrati vatru. Odmah je zapali ak i najmanja iskra. Zbog toga je oko Zemlje rasprostrta voda kao odbrana ili zid koja zadrava plamenu Vatru. Ali Um, najbri od svih nebeskih misli i bri od svih Elemenata, ima kao telo Vatru. Um koristi vatru kao alat za izgraivanje svih stvari, ali je Um oveka samo za zemaljske stvari. Lien vatre, Um na Zemlji ne moe stvarati Boanske stvari, jer je ljudski zbog svog mesta prebivanja. 19. Ljudska Dua, ali ne svaka Dua, ve samo ona koja je pobona, Demonina je i Boanska. Kada se takva Dua oslobodi tela i proe test pobonosti koji se sastoji u spoznavanju Boga i nepovreivanju bilo kojeg oveka, ona ostaje isti Um. Nepobona Dua ostaje u svojoj vlastitoj tvari, ograniena sobom, traei zemaljsko telo, to jest ljudsko telo u koje moe ui. Nijedno drugo telo ne moe udomiti ljudsku Duu. Nije po Zakonu da ljudska Dua ue u telo neorganskog bia. Boji zakon titi ljudsku Duu od takvog nasilja. 20. Tat - Na koji je nain ljudska dua kanjena, o oe? Hermes - Koja je kazna ljudskoj Dui vea od gubitka pobonosti? Koja vatra stvara vei plamen od bezbonosti? Koja divlja zver osakauje telo kao to bezbonost osakauje Duu? Zar ne vidi koliko zla trpi bezbona Dua? Kako trai pomo i vriti: Ja sam u vatri, u plamenu. Ne znam ta da kaem, ta da uinim. Jadna sam, prodire me zlo to me obuzelo. Ne mogu videti, ne mogu uti. Nisu li to glasovi kanjene Due? Ili veruje, kao veina, da Dua u trenutku naputanja tela ulazi u ivotinju? To je jako velika greka! 21. Jer Dua je kanjena na sledei nain: kada Um postane Demon, zakon nalae da uzme vatreno telo kako bi sprovodila Boiju slubu. I ulazei u bezbonu Duu, mui je bievima izgraenim od njenih vlastitih grehova. Zaraena time, bezbona Dua okree se ubistvu, besu, sablaznima i svakoj vrsti nasilja kojim se ljudi suprotstavljaju pravdi. Ali kada Um ulazi u pobonu Duu, vodi je u Svetlost Znanja. Takva se Dua nikada ne umori od pevanja pesama hvale i blagosiljanja svih ljudi, i inei svima dobro reju i delom, ona je slika svoga Oca. 22. Zbog toga, sine moj, kada zahvaljuje Bogu, treba moliti za plemeniti Um. Tada Dua moe prei u bolje stanje, ne u loije. Nadalje, postoji saobraanje Dua. One od Bogova imaju odnos s Duama ljudi, a ljudske Due s Duama bia koja nemaju razum. Vie su odgovorne za nie, Bogovi paze na ljude, ljudi na nerazumne ivotinje, dok Bog pazi na sve, jer On je vii od svih, a svi su manji od Njega. Tako je Svemir podvrgnut Bogu, ovek Svemiru, a nerazumna bia oveku. Bog je oko svih njih i Bog ih sve sadri. Boji zraci, upotrebimo li sliku, Njegove su energije, zraci Svemira su priroda, a ovekovi umetnost i nauka. 23. Takva je podela Univerzuma koja zavisi od prirode Jednog, koji sve proima kroz Sveum Jednog, od koje nema Boanskije ni vee energije niti bilo ega to je sposobnije sjediniti ljude s Bogovima i Bogove s ljudima. On, Sveum je Dobar Demon. Blagoslovljena je Dua koja je potpuno stopljena s Njime, a jadna je Dua koja je liena Uma. Tat - Kako to misli, o oe?

40

Hermes - Misli li, sine moj, da svaka Dua ima Dobro Sveuma? Jer o Njemu sada govorimo, ne govorimo o sluzi, o kojoj smo priali ranije, koja je poslana dole da kazni Duu. 24. Jer Dua bez Uma ne moe govoriti niti delovati. esto Um naputa Duu, a u to vreme Dua ne vidi i ne razume, te je nalik stvari koja nema razum. Takva je mo Uma. On naputa takvu Duu koja je vezana za telo i time je ovde dole gui. Takva Dua, sine moj, nema Um, pa se takav ne moe nazvati ovekom. Jer ovek je Boansko bie i ne moe se meriti s drugim biima na zemlji, ve s onima na Nebu koji se zovu Bogovima. Zaista, ako trebamo hrabro izrei istinu, istinski ovek je iznad Bogova ili je po snazi barem jednak njima. 25. Niko od Nebeskih Bogova nee napustiti granice Neba i sii na zemlju, ali ovek se uspinje na Nebo i meri ga. On zna koje su stvari visoko, koje nisko i tano razume sve druge stvari. A najbolje od svega je to to se uspinje dok se jo nalazi na Zemlji. Toliko daleko se prostire njegov zanos. Zbog tog razloga moe se ovek usuditi rei da je ovek na Zemlji Bog podvrgnut smrti, dok je Bog na Nebu ovek lien smrti. Zato je sve pod nadzorom njih dvoje: oveka i Svemira. Ali sve proizlazi iz Jednog.

KRAJ DESETE KNJIGE

41

Knjiga jedanaesta

Sveum Hermesu
1. Sveum - Usvoji ovu propoved, Hermese Trismegistose, i zapamti izgovorene rei, jer neu oklevati da kaem ono to mi doe. Hermes - S obzirom da je mnogo ljudi izreklo puno toga, a to je bilo razliito, o Svemu i Bogu, nisam nauio Istinu. Razjasni mi sve to, Gospodaru moj. Jer jedino mogu verovati tumaenju koje dolazi od Tebe. 2. Sveum - Sluaj, sine moj, o Bogu i Svemu: Bog, Venost, Kosmos, Vreme i nastanak, Bog stvara Venost, Venost stvara Svemir, Svemir Vreme, a Vreme Nastanak. Dobro, Lepota, Mudrost i Blagoslov su, kao to jeste, sutina Boga. Sutina Venosti je nepromenljiva istovetnost, sutina Svemira je poredak, sutina Vremena je promena, a sutina Postanka su ivot i smrt. Energije Boga su Um i Dua, Venosti trajanje i besmrtnost, Svemira, obnavljanje i suprotno od toga, Vremena, rast i smanjenje, a Stvaranja kvalitet. Venost je, stoga, u Bogu, Svemir u Venosti, u Svemiru Vreme, a u Vremenu Postanak. Venost stoji vrsto oko Boga, Svemir se kree u Venosti, Vreme ima svoja ogranienja u Svemiru, dok Postanak nastaje u Vremenu. 3. Izvor svega je Bog, njihova je sutina Venost, Tvar je njihova Svemir. Boija Mo je Venost, a rad Venosti je Svemir koji nikada nije nastao, ali uvek u Postojanje kroz Venost dolazi. Zato nikada nee biti uniten, jer Venost je neunitiva. U Svemiru nijedna stvar ne nestaje, jer Svemir je sa svih strana okruen Venou. Hermes - Ali, ta je mudrost Boija? Sveum - Dobro i Lepota, Blagoslov, svaka Vrlina i Venost. Venost stvara poredak Svemira i udeljuje besmrtnost i trajnost u Tvar. 4. Jer raanje Tvari zavisi od Venosti jednako kao to Venost zavisi od Boga. Postanak i Vreme, na Nebu i na Zemlji, imaju dva oblika: na Nebu su nepromenljivi i neunitivi, a na Zemlji su podvrgnuti promeni i unitenju. Nadalje, Dua Venosti je Bog, Dua Svemira je Venost, Dua Zemlje je Nebo. Bog je u Umu, Um je u Dui, Dua je u Tvari, a sve to postoji u Venosti. itavo ovo Telo, u kojem su sva tela, ispunjeno je Duom, Dua je ispunjena Umom, a Um Bogom. Dua ispunjava Telo Svemira iznutra, a izvana ga okruuje, inei Sve ivim. Izvana ovaj ogroman i savren ivot okruuje Svemir. Nepromenljivo, ispod, na zemlji nastaju promene. 5. Venost odrava ovaj Svemir ili Nunou, ili Predodreenou, ili Prirodom, ili bilo ime drugim to ovek pretpostavlja ili e pretpostavljati. A sve to je Bog u delovanju. Energija Boga je Mo koju niko ne moe nadmaiti, Mo s kojom se ne treba uporeivati bilo ta ljudsko ili Nebesko. Zato, o Hermese, nikada ne pomiljaj da je bilo ta iznad ili ispod slino Bogu, jer tada e zastraniti od Istine. Jer nita nije slino onome to nema slinost, koje je Smo i Jedno. I nikada ne pomiljaj da bi bilo ko drugi mogao imati Njegovu mo. Ko je tamo osim Njega, ija priroda su ivot, smrt i besmrtnost? ta drugo on radi ako ne stvara? Bog nije neaktivan, jer bi tada svim stvarima nedostajala aktivnost, one su sve ispunjene Bogom. Ali, nigde u Sve-

42

miru, kao ni bilo gde drugde, ne postoji neaktivnost. Neaktivnost je ime koje se ne moe primeniti jednako na ono to stvara kao i ono to je stvoreno. 6. Sve stvari moraju biti stvorene na svom ispravnom mestu. Jer On koji stvara je u njima svima. On ne postoji samo u jednoj stvari, niti On samo stvara u jednom. On ih stvara sve. S obzirom da je Mo, On energizuje stvari koje stvara a koje nisu nezavisne od Njega, iako je sve stvoreno Njemu podvrgnuto. Pogledaj sada kroz mene Svemir to se otvara tvojem pogledu i paljivo motri njegovu Lepotu, Telo u istom savrenstvu, pa iako ne postoji nita drevnije, Ono je uvek novo i uvek na svom poetku. Zaista nadilazi svoj poetak. 7. Pogledaj opet, kako ispod lei sedam Svetova, poreanih u poretku Venosti, i kako ire Venost svojim razliitim smerovima. Vidi kako su sve stvari pune svetlosti, a nigde nema vatre, jer ljubav i stapanje suprotnosti i neslinosti daje roenje svetlosti koja sjaji dalje snagom Boijom, izvorom svakog dobrog postojanja, naelom celokupnog poretka, vladara sedam svetova. Pogleadaj na Mesec, prethodnika svih njih, orue prirode, kako preobraava niu materiju. Gledaj Zemlju, postavljenu u sreditu Svega, vrstog temelja Predivnog Svemira, hraniteljicu i negovateljicu zemaljskih bia. Pogledaj mnotvo besmrtnih ivota, kako je veliko, i ona bia podvrgnuta smrti, a na sredini izmeu oboje, besmrtnih i smrtnih ivota, gledaj Mesec kako krui. 8. I sva su bia ispunjena Duom koja ih pokree, svaka na svoj odgovarajui nain; neke oko Neba, neke oko Zemlje, Gledaj kako se ona zdesna ne kreu nalevo, niti se ona sleva kreu nadesno, niti se ona odozgo kreu prema dole, niti se ona odozdo kreu prema gore. A to da su sve ove stvari dovedene u postojanje, najvoljeniji Hermese, ne treba vie uiti od mene. Jer one su tela, imaju Duu i kreu se. Nemogue je da se zdrue u jedno a da ih neko nije sve zdruio. Zato mora postojati uzrok koji je Jedan. 9. Budui da je kretanje mnogobrojno i razliito, a kako njihova tela nisu slina, ipak je jedna brzina odreena za njih sve, pa zato ne moe biti dva ili vie stvoritelja. Zbog toga jedan jedini poredak ne postoji meu njima kao mnotvo; jer nastalo bi suparnitvo slabijeg i jaeg te njihova borba. Da je stvoritelj ivota podloan promeni i smrti, postojao bi drugi koji bi eleo stvoriti besmrtnike, jednako kao to bi stvoritelj besmrtnika eleo stvoriti smrtnike. Razmisli! Da postoje dva, s obzirom da postoji samo jedna Tvar i jedna Dua, koji od njih bi preuzeo brigu o stvaranju? Ako bi to uinili oboje, na koga bi pao vei deo? 10. Shvati da se svako ivo telo sastoji od Tvari i Due, bez obzira je li telo od besmrtnog ili smrtnog bia. Jer sva iva bia imaju Duu, a ona koja nisu iva jednostavno su tvar. Na isti je nain Dua, sama po sebi, po svom vlastitom stvoritelju, uzrok ivota, ali uzrok sveg ivota je On koji stvara stvari koje ne mogu umreti. Hermes - Kako su, kao prvo, bia podvrgnuta smrti drugaija od besmrtnih? I drugo, kako ivot koji ne poznaje smrt i ini besmrtnost, ne stvara besmrtna bia? 11. Sveum - Jasno je da postoji neko ko ini te stvari. Drugo, On je takoe Jedan, vrlo manifestovan, Jer, takoe, Dua je jedna i ivot je jedan, i Materija je jedna. Hermes - Ko je on? Sveum - Ko drugi ako ne Jedan Bog? Ko drugi moe ivim biima dati duu ako ne Bog sm? Zato je Bog Jedan. Sasvim je besmisleno da prihvati da je Svemir jedan,

43

da je Sunce jedno, da je Mesec jedan, da je Boanska Priroda jedna, a da misli da je Bog jedan u nizu mnogobrojnih. 12. Sve stvari, stoga, On stvara na mnogo naina. Zar treba biti iznenaujue da Bog stvara ivot i Duu, besmrtnost i preobraavanje, kada ti sam ini toliko mnogo stvari? Jer ti vidi i govori, uje i njui, dodiruje, hoda, misli i die. Ne postoji jedan koji vidi i drugi koji uje, jedan koji hoda, jedan koji misli i drugi koji die. Samo jedan postoji koji ini sve ovo. Ali nita od svega toga nije bez Boga. Kada sve to prestane initi, nisi vie ivo bie, stoga, takoe ako Bog prestane sa svim tim, premda je to bezbono rei, On vie nije Bog. 13. Ako se moe pokazati da ne moe postojati nijedna neaktivna stvar, koliko je to samo istinito u pogledu Boga? Ako postoji neto to on ne stvara, tada, iako je to sramno rei, On nije savren. Ali On nije neaktivan ve savren, i On stvara sve stvari. Na trenutak mi posveti svoju nepodeljenu panju, o Hermese, i lako e shvatiti kako je rad Boga jedan, kako dovodi sve stvari u postojanje, one koje jesu, one koje su nekad bile i one koje e biti. To je ivot, voljeni moj, to je Lepota, to je Uzvieno Dobro, to je Bog. 14. eli li shvatiti to u praksi, promatraj ta se dogaa kada poeli zaeti. Ali s Njim nije tako, jer on ne doivljava ugodnost. Jer on nema nikoga s kime bi podelio to to radi, jer radi Sam. On je uvek u Svom radu, jer On je ono to stvara. Da je On odvojen od toga, sve bi propalo i sve bi nuno nestalo, jer vie ne bi bilo ivota. Budui da je sve ivo, a ivot je jedan, Bog je takoe jedan. Ako je, nadalje, sve ivo, i na Nebu i na Zemlji, a kako postoji jedan ivot u svima njima koji u postojanje dolazi kroz Boga, Bog je takoe taj ivot. Stoga, sve nastaje od Boga. ivot je sjedinjenje Uma i Due, a Smrt nije unitenje onoga to je sjedinjeno, ve je to rastvaranje njihovog jedinstva. 15. Venost je, tavie, slika Boga, Svemir slika Venosti, Sunce slika Svemira, a ovek slika Sunca. Ljudi promenu nazivaju smru, jer je telo razgraeno, a ivot koji je razgraen, povlai se u nemanifestovano. Ali u ovoj propovedi, moj voljeni Hermese, budui da slua s takvim potovanjem, kazujem ti, i Svemir trpi promenu, svakoga se dana deo Svemira povlai u nemanifestovano, ali Svemir nikada nije rastvoren. To se dogaa Svemiru, to su njegovi ciklusi i misterije. Ciklusi su stalno okretanje, a misterija je obnavljanje. 16. Svemir uzima sve oblike, ali ne zadrava oblike spoljnje, ve ih menja unutar sebe prema sebi. Budui da Svemir ima mnogo oblika, kakav bi trebao biti njegov stvoritelj? S jedne strane, On ne bi trebao biti lien svih oblika, a s druge strane, ako je od mnogo oblika, bio bi kao Kosmos. Ako ima jedan oblik, bie manji od Svemira. ta rei o Njemu, a da naa rasprava ne zapadne u potekou? U pogledu Boga ne moemo pojmiti potekou. On ima jednu Ideju koja je Njegova vlastita, koja je nevidljiva i bestelesna, i koja pomou tela manifestuje sve oblike. 17. I nemoj biti zauen da postoji bestelesni oblik, jer on je poput oblika rei. Na slikama planinski vrh izgleda kao otar, ali u stvarnosti je on gladak i ravan. Ako si razmotrio ono o emu sam govorio, sroiemo to odvanije i tanije: kao to ovek ne moe iveti bez ivota, tako ni Bog ne moe iveti a da ne ispoljava Uzvieno Dobro. To je ivot i pokret Boga, pokretati sve stvari i initi ih ivima.

44

18. Nekima od izreenih stvari treba pridati posebnu panju. Zato shvati ta u ti rei. Sve je u Bogu, ali ne kao da lei na nekom mestu. Jer mesto nije samo telo, ve nepokretno telo, a stvari to lee na mestu kreu se. Unutar Boga sve se nalazi u bestelesnoj imaginaciji. Misli o Njemu kao o Onom koji sadri sve to. Ne postoji neto to ograniava bestelesno, ne postoji nita bre ili monije. To je apsolutno bez granice, najbre i najmonije od svega. 19. Razmotri to sam. Zapovedi svojoj Dui da ide bilo gde i bie tamo bre od tvoje zapovesti. Naloi joj da ode na okean i evo je odmah tamo, ne kao da je ila od mesta do mesta, nego je ve tamo. Naredi joj da se vine u nebo i nee joj trebati krila. Nita je nee zadravati, ni vatra, ni Sunce, ni Eter, ni vihor, ni druga nebeska tela, proi e kroz sve njih. A eli li prodreti kroz sve to i kontemplirati o onome to je iza, doputeno ti je. 20. Vidi koju ima mo i koju brzinu. Ti moe uiniti sve te stvari. Zar Bog ne moe? Razmiljaj o Bogu kao da u sebi sadri sve ideje: Svemir, Sebe, Sveukupnost. Ne uini li se nalik Bogu, nee ga spoznati. Jer slino se razume uz pomo slinoga. Narasti do jednake veliine kao Veliina koja nadilazi sve merljivo, oslobodi se svakog tela, transcendiraj svo vreme. Postani Venost i tako e spoznati Boga. Pretpostavi da ti nita nije nemogue. Pojmi sebe bez besmrtnog i sposobnog da shvati sve: svu umetnost, nauku i prirodu ivog bia. Postani vii od svih visina i dublji od svih dubina. Oseti itavo stvaranje kao jedno u sebi: vatru, vodu, suvou i vlagu. Pojmi sebe da si na svim tim mestima u isto vreme: u zemlji, u vodi, na nebu, da jo nisi roen, da si u materici, da si odjednom mlad, star, mrtav, da si s one strane smrti. Pojmi sve stvari odjednom: vremena, mesta, delovanja, kvalitete i kvantitete, tada moe spoznati Boga. 21. Zakljua li svoju Duu u telo, ponizi li je i kae li: Nita ne razumem; nita ne mogu, bojim se mora, ne mogu dosei nebo, ne znam ko sam bio i ko u biti, ta je tada izmeu tvog Boga i tebe? Jer ne moe pojmiti bilo ta predivno ili dobro dok si vezan za telo i dok si zao. Jer najvee zlo je nepoznavanje Boije Dobrote, ali biti sposoban spoznati Boga i eleti i nadati se, Najdirektniji je Put i jedini Boanski Put koji vodi Uzvienom Dobru. Kada stupi na taj Put, to Dobro ete posvuda susretati i svugde e ga doivljavati, ak i kada ga ne oekuje, kada spava, kada si budan, u brodu, na putu, nou, danju, kada govori i kada uti. Jer ne postoji nita to nije olienje Dobra. 22. Hermes - Je li Bog nevidljiv? Sveum - uti! Ko je vidljiviji od Njega? Sve je stvari nainio zbog jednog razloga: da bi kroz sve njih mogao videti Njega. To je dobrota Boja, to je Njegova uzvienost, da se On kroz sve objavljuje. Jer nita nije nevidljivo, ak ni stvari bez tela. Um vidi sebe u inu razmiljanja, Bog u stvaranju. Od sada e ti ove stvari biti objavljene, Trismegistose. Odrazi ih na sve druge stvari u sebi na isti nain i nee zastraniti.

KRAJ JEDANAESTE KNJIGE

45

Knjiga dvanaesta

O zajednikom Umu
1. Hermes - Um, o Tate, dolazi iz Boije sutine. Kakve je vrste ta sutina, u celosti zna samo On. Um nije odvojen od Boije sutine, nego je s njom sjedinjen, kao Svetlost sa Suncem. U oveku je Um Bog i zbog toga su neki ljudi Bogovi, pa je zato njihova ljudskost gotovo Boanstvena. Jer Dobri Demon je rekao: Bogovi su besmrtni ljudi, a ljudi su smrtni Bogovi . 2. Ali u nerazumnim biima Um je njihova priroda. Jer tamo gde je Dua, nalazi se takoe i Um. Slino tome, gde god je ivot, tamo je takoe i Dua. Meutim, u nerazumnom biu Dua je ivot lien Uma. Um je dobroinitelj ljudskih Dua, jer on ih pokree za njihovo vlastito dobro. U nerazumnim biima radi s prirodom svakog, dok u Duama ljudi On deluje protivno toj prirodi. Svaka Dua, kada postane otelovljena, odmah je iskvarena zadovoljstvima i bolom. S obzirom da se telo sastoji od razliitih delova, i zadovoljstvo i bol kipe u njemu kao sokovi u kuvanoj hrani, a kada Dua ue u to, utapa se. 3. U Duama u kojima vlada Um, objavljuje se Svetlost, delujui suprotno svemu to se pre steklo. Ba kao to dobar lekar uzrokuje bol prei i reui telo koje je zahvatila bolest, na isti nain Um uzrokuje bol Dui odmiui je od zadovoljstava iz kojih se raa svaka bolest Due. Velika bolest Due je bezbonost, potom dolazi sklonost svim zlim stvarima i niemu dobrom. Ali tada Um, delujui suprotno bolesti, osigurava dobro Dui, jednako kao to lekar osigurava zdravlje telu. 4. Ljudske Due kojima ne upravlja Um pate isto kao i Due nerazumnih bia, jer Um postaje njihov saradnik i daje im prema njihovim eljama. Due prema eljama nosi sila sklonosti, koja vodi gubitku razuma. Jednako kao to je s nerazumnom prirodom zveri, takve Due ne prestaju biti nerazumno ljutite i nerazumno prepune udnje, niti mogu imati dovoljno tih zala. Jer ljutnja i elje su zlo bez razuma, bez ogranienja, i za te je Due Bog postavio Zakon kao kaznu i kao test. 5. Tat - U tom sluaju, oe moj, uenja o Sudbini koja si mi pre protumaio izloena su protivrenosti. Jer ako Sudbina odreuje da neko ini preljubu ili svetogre ili neko drugo zlo, zato je kanjen, kada je uinio dela iz sudbinske neophodnosti? Hermes - Sve je delo Sudbine, sine moj, i bez Sudbine nita od fizikog kraljevstva ne postoji, niti dobro niti zlo ne nastaje. Predodreeno je da pati onaj koji ini zlo. I zbog tog razloga on pati kako bi iskusio posledice svog delovanja. 6. Ali sada razmatramo zlo i Sudbinu, a o onima smo govorili u drugim propovedima. Sada je nae uenje povezano s Umom: ta Um moe uiniti i kako je razliit: u ljudima je jedno, a u nerazumnim biima je toliko drugaiji. I ponovo, u drugim biima nije od koristi, dok u oveku obuzdava strast i poudne elemente. Ljude, naravno, moramo podeliti na one koje vodi razum i na one koji su nerazumni.

46

7. Svi su ljudi podvrgnuti Sudbini, nastanku i promeni jer to je poetak i kraj Sudbine. Iako svi ljudi podnose ono to je odreeno, oni koje vodi razum, kao to sam rekao, koji su voeni Umom, ne pate poput drugih, a kako nisu zli, oni pate kao ljudi lieni zla. Tat - Kako to misli, oe? Zar preljubnik nije zao? Ubica i svi drugi nisu zli? Hermes - Jesu, ali ovek kojega vodi razum, iako nije preljubnik, iako nije ubica, patie kao da je ubica. Kvalitet promene nemogue je izbei, jednako kao to je nemogue izbei stanje roenja. Ali onome ko ima Um mogue je osloboditi se zla. 8. Rei u ti ta sam uo da Dobri Demon govori. Da je to zapisao, kako bi pomogao ljudskoj rasi, jer On sam, sine moj, kao Prvoroeni Bog, gledajui dole na sve stvari, istinski govori Boanske Rei. uo sam ga jednom kako govori: Sve stvari su jedno, a najvie od svega, tela koja je Um proeo. Na ivot dugujemo Boijoj Energiji i Moi i Venosti. Njegov je Um Dobar, a jednako je i s Njegovom Duom. Budui da je Um Vladar svih stvari, i Dua Boga, s obzirom da Um vlada svim stvarima i da je Dua Bog, moe raditi ta god eli. 9. Shvati ovo i primeni ovu Re na pitanje koje si ranije postavio, mislim pri tom na sudbinu Uma. Jer ako paljivo odloi na stranu varljive argumente, sine moj, otkrie da Um, Dua Boga, istinski vlada nad svime: nad Sudbinom, Zakonom i svim drugim stvarima; i nita mu nije nemogue, niti uzdii ljudsku Duu nad Sudbinom, niti, ako je Dua nemarna, kao to to biva, podvri je Sudbini. Neka ovo najfinije uenje koje je izrekao Dobar Demon bude dovoljno za sada. Tat - Oe, govorio si Boanstveno, Istinski i za Dobro svih. Ali pojasni mi nadalje ovo. 10. Rekao si da Um u nerazumnim biima deluje kao njihova priroda, saradnik s njihovim nagonima. Nagoni ivih bia, po mom miljenju, su strasti. Sada, ako Um sarauje s tim nagonima i ako su nagoni nerazumnih bia strasti, tada je Um takoe strast. Hermes - Dobro reeno, sine moj. Tvoje zakljuivanje je odlino i ispravno je da ti odgovorim. 11. Svi netelesni elementi u telu, sine moj, podvrgnuti su strastima i u odreenom smislu oni su sami strasti. Jer svaka stvar koja pokree je netelesna, dok je pokrenuta stvar telo. Netelesno pokree Um, a pokret je strast. Oboje su, stoga, podvrgnuti strasti, onaj koji pokree i ono to je pokrenuto, prvi vlada, a drugim se vlada. Ali kada se ovek oslobodio tela, oslobodio se takoe i strasti. Tanije reeno, sine moj, nije nita neosetljivo, nego je sve sposobno da osea. Strast se razlikuje od oseaja, jer prvo je aktivno, a drugo pasivno. Netelesno, tavie, deluje na njih, bez obzira kreu li se ili ne, ali to je strast. Tela su nepobitno izloena delovanju, pa su stoga oseajna. Neka te ovi izrazi ne zbune; jer i delovanje i strast su jednaki. I nee tetiti ako primenimo odgovarajui izraz. 12. Tat - Najjasnije si izneo uenje oe. Hermes - Razmotri i ovo, sine moj. Bog je oveka obdario iznad svih smrtnih bia, s Umom i Govorom koji su vredni kao besmrtnost. ovek ima Um za poznavanje Boga i izgovorenu Re da bi Ga veliao.Koristi li ih za ono to je ispravno, nee se razlikovati od besmrtnika. U trenutku naputanja tela oboje e ga voditi u Kraljevstvo Bogova i Blagoslovljenih.

47

13. Tat - Ne koriste li i druga bia govor, oe moj? Hermes - Ne, oni koriste glas, a govor se jako razlikuje od glasa. Govor je zajedniki svim ljudima, dok svaka vrsta bia ima vlastiti zvuk. Tat - Ali i kod ljudi se, takoe, govor razlikuje skladno svakoj rasi. Hermes - Da, sine moj, ali ovek je jedno, zato je govor jedan i pronalazi se kao isti u Kemu, Persiji i Eladi. Izgleda mi, sine moj, neuk to se tie izuzetnosti i veliine govora. Jer Dobar Demon, taj Blagoslovljeni Bog, objavio je: Dua je u telu, Um u Dui, Razum je u Umu, Um u Bogu, a Bog je Otac svega postojeeg. 14. Razum je slika Uma, a Um je slika Boga, kao to je telo odraz oblika, oblik je odraz Due. Tako je najfiniji deo Tvari Eter, najfiniji deo Etera je Dua, Due Um, a Uma Bog. A Bog obuhvata sve i proima sve, dok Um obuhvata Duu, Dua Eter, a Eter Tvar. Nunost, Provienje i Priroda orua su pomou kojih se upravlja Svemirom i pomou kojih je Tvar ureena, dok je svako od duhovnih bia sutina, a ta je sutina nepromenljivi identitet. Sva tela u univerzumu su raznovrsna i sastavljena tela i, zadravajui taj identitet, menjaju se jedno u drugo. Ali, ipak taj neunitivi identitet uvek zadravaju. 15. Nadalje, u ostalim sastavljenim telima postoji odreeni broj svakog. Jer bez broja ne moe biti struktura, ili sastavljanje i rastavljanje. Jedinstvo je to koje raa brojeve i poveava ih, a nakon ponovnog rastvaranja ono se vraa sebi. Tvar je jedna. itav ovaj Svemir, moni Bog ili olienje Jednog monijeg s kojim je sjedinjen, i odravatelj Volje i Poretka Oca, ispunjen je ivotom. U ovom Svemiru, kroz vene vremenske cikluse koji potiu od Oca, ne postoji nita, niti iz jedne celine niti iz pojedinanog dela to ne ivi. U Svemiru nijedna mrtva stvar nije postala, ne postoji, niti e postati. Jer Otac je eleo da sve dok on postoji Svemir bude ivo bie. Zbog toga Svemir neophodno mora takoe biti i Bog. 16. Kako stoga, sine moj, moe biti u tom Bogu, liku Svega, izobilju ivota, bilo ta mrtvo? Jer umreti znai nestati, a nestati znai biti uniten. Kako bilo koji deo Boga moe biti uniten? Tat - Ali, oe, zar bia u Njemu, koja su deo Njega, ne umiru? Hermes - uti, sine moj! Zaveden si izrazima koji se koriste za ono to dolazi u postojanje. Ona ne umiru, ve su rastvorena kao sastavljena tela. Rastvaranje nije smrt, ve je rastvaranje meanje, a rastvorena su ne da bi bila unitena, ve da bi se mogla obnoviti. ta je, povrh svega, ivotna aktivnost? Je li to pokret? ta je tada u Svemiru nepokretno? Nita, sine moj! 17. Tat - Ne ini li se Zemlja nepokretnom, oe? Hermes - Ne, sine moj. To je jedna stvar puna pokreta, a istovremeno, takoe nepomina. Ne bi li bilo apsurdno da hraniteljica svega nepokretna stvara i raa sve stvari? Nemogue je da onaj ko moe iznedriti takve stvari ini to bez kretanja? Najapsurdnije je pitati da li je etvrti deo Zemlje inertan, jer nepokretna tela ne oznaavaju nita drugo nego inerciju. 18. Znaj stoga, sine moj, da se sve u Svemiru kree kako bi se povealo ili smanjilo. Ono to se kree je ivo. Ali svako ivo bie nije nuno uvek isto, jer dok je Svemir kao celina nepromenljiv, sine moj, svi njegovi delovi su promenljivi, te nita ne moe nestati ili biti uniteno. Ovi izrazi zbunjuju ljude, jer nije roenje ono to ini

48

ivot, nego njegovo opaanje. Nije promena ono to ini smrt, ve zaborav. Zato je sve besmrtno: Tvar, ivot, Duh, Dua i Um, iz kojih je sastavljeno svako ivo bie. 19. Sve to ivi duguje svoju besmrtnost Umu, a ovek iznad svega, jer on moe primiti Boga i deliti Njegovu sutinu. Bog se obraa biima samim tim ivotom: nou, kroz snove, i danju, znamenjima. Svim tim On prorie budunost oveka: kroz ptice, kroz utrobu, inspiraciju i sveti hrast. Na taj nain ovek objavljuje da poznaje prolost, sadanjost i budunost. 20. Pogledaj i ovo, sine moj. Svako bie nastanjuje jedan deo Svemira: vodena bia vodu, zemaljska bia zemlju, krilata bia vazduh. Ali ovek koristi sve to, zemlju, vodu, vazduh, vatru, vidi Nebo i dodiruje ga svojim umom. Bog je oko svega i proima sve, jer on je Energija i Mo, pa doiveti Boiju prisutnost nije teko, sine moj. 21. eli li, promiljaj Njega, iza ureenosti Svemira, i posmatraj pravilno ponaanje Poretka. Gledaj kako se Svrhovitost stvari manifestuje i vidi Provienje kojim nastaju stvari. Promatraj Tvar, prepunu ivota, toga Boga takve uzvienosti koja pokree sve dobro i predivno, Bogove, Demone i Ljude. Tat - Ali to su iste energije, oe moj! Hermes - Ako to jesu iste energije, sine moj, ko ih je pokrenuo ako ne Bog? I ne zna li da su, kao to su nebo, voda, zemlja i vazduh delovi Svemira, na isti nain ivot, besmrtnost, krv, neophodnost, provienje, priroda, Dua i Um Njegovi delovi i da je trajnost svega toga naziva Dobro? Stoga ne postoji nita to dolazi u postojanje, ili mora doi u postojanje, to nije Bog. 22. Tat - Je li On u Tvari, oe? Hermes - Tvar je sine moj, odvojena od Boga kako bi joj se mogao pridruiti kvalitet prostora. Misli li da bi mogla biti neto drugaije od bestelesne hrpe da nije energizovana? Kako je energizovana, ko ju je nainio takvom? Jer energije su, kaemo, deo Boga. Ko, stoga, sva iva bia dovodi u ivot? Ko besmrtne stvari ini besmrtnima? Ko promenljive navodi u promene? Bez obzira da li govori o Tvari, Telu ili Sutini, znaj da su to energije Boga, da je tvarnost energija Tvari, da telo sadri telesne energije i da sutinsko ini energije Sutine, a to je Bog, Sveukupnost. 23. U Svemu ne postoji nita to nije Bog. I zato ne postoji veliina, mesto, kvalitet, oblik, ni vreme izvan Boga, jer On je sve, sve proima i saima sve postojee. Pokloni se pred ovim Uenjem, sine moj, i potuj ga. Postoji samo jedan nain potovanja Boga: ne budi zao.

KRAJ DVANAESTE KNJIGE

49

Knjiga trinaesta

Tajno Uenje
1. Tat - U Optoj Propovedi, o oe, govorio si u zagonetkama i nejasno o Boanskoj Prirodi. Kada si rekao da niko ne moe biti spasen pre ponovnog roenja, sakrio si pravo znaenje. Nadalje, kada sam postao tvoj Molitelj, penjui se na Planinu, kada sam udeo da ujem Propoved o ponovnom roenju rekao si da e mi objaviti to znanje kada budem spreman postati stranac svetu. Sada sam spreman, a moj je um vrsto odmaknut od obmana sveta. Ispuni svoje obeanje kada si rekao da e mi predoiti, otvoreno ili u tajnosti, nain na koji se ponovno roenje udeljuje. Jer ja ne znam, Trismegistose, iz koje se vrste utrobe ili iz koje vrste semena se raa novi ovek. 2. Hermes - Iz mudrosti koja poiva u Tiini i semena koje je Istinsko Dobro. Tat - Ko je seme posejao, o oe? U velikoj sam nedoumici. Hermes - Volja Boija, sine. Tat - A koja se vrsta oveka raa, oe? Jer on nema nita zajednikog sa mnom, jednako u prirodi kao i u umu. Je li onaj ko je iznova roen drugaiji od onog od Boga, Boijeg Sina? Hermes - U svemu je on Sve, sastavljen od svih moi. Tat - Govori u zagonetkama, o oe, a ne kao otac sinu. Hermes - Ova se vrsta ljudi ne pouava, o sine, ve se kroz Boga ona pamti, kad god On poeli. 3. Tat - O oe, daje mi odgovore koji su nemogui. eleo bih da mi iskreno odgovori na ovo. Jesam li sin stranac oevoj vrsti? Ne odbijaj me oe. Ja sam prvoroeni sin. Protumai mi nain ponovnog roenja. Hermes - ta mogu rei, sine moj? Mogu rei samo ovo: Vidim unutar sebe Jednostavnu Viziju roenu milou Boijom. Proizaao sam iz moje preanje biti u besmrtno telo. Sada nisam ono to bejah pre, ali roen sam u Umu. Tako neto se ne pouava, niti se moe videti od strane fizikog tela. Zato moj bivi fiziki oblik vie nije vaan, jer ja sam bez boje i ne mogu biti dodirnut ili izmeren, stranac sam tome. Sada me vidi svojim oima kao neto to razume kroz telo i vid, ali ja nisam sada opaen tim oima i tim telom, o sine. 4. Tat - O oe, zadao si mi duboku bol i unitio moje sposobnosti, jer sada ja ne vidim sebe. Hermes - elim da sada istupi iz sebe, sine moj, kao oni koji sanjaju u snu, a ipak su budni. Tat - Reci mi, takoe i ovo: ko je kreator ponovnog roenja? Hermes - Sin Boji, Jedan ovek, pomou Boje Volje. 5. Tat - Zanemeo sam i lien sam vlastitog razuma, o oe, jer vidim da su Tvoja veliina i Tvoj izgled istovetni sa Tvojim drugaijim oblikom.

50

Hermes - ak i u tome si zaveden. Smrtno oblije menja se iz dana u dan, a s kretanjem vremena raste i nestaje, i tu je stvarnost varka. 6. Tat - ta je tada istina, Trismegistose? Hermes - Ono to nikada nije pomueno, sine, to ne moe biti odreeno, ono to nema boju, niti bilo koji oblik, to nije pokrenuto, to nema odeu, to daje Svetlost, ono to je samospoznatljivo, to nije podlono promeni, to nijedno telo ne moe sadravati. Tat - Zaista sam izgubio razum, oe. Ba kada sam oekivao da u uz tebe postati mudar, otkrivam da su moi mojeg uma zapreene. Hermes - Tako je, sine. Ono to je gore roeno kao Vatra, dole je roeno kao Zemlja, ono to je vlano poput Vode, ipak struji kroz Vazduh, pa kako e pojmiti ulima ono to nije ni kruto ni tekue, to ne moe biti vezano ili izgubljeno, o ijoj energiji i moi ovek moe imati samo predstavu, a ak i tada to zahteva oveka koji moe pojmiti Put Roenja u Bogu. 7. Tat - Nisam sposoban za to, o oe, nije li tako? Hermes - Moda nije tako, o sine. Povuci se u sebe, i to e doi. eli, i doi e. Iskljui telesna ula i Boansko e se roditi. Oisti se od ivotinjskih muka, od materijalnih stvari. Tat - Imam li u sebi Muitelja, o oe? Hermes - Jao, sine moj, ne nekoliko. Postoji ih zapravo vie i zastraujui su. Tat - Ne poznajem ih, oe. Hermes - Prvi Muitelj je Neznanje, o sine. Drugi je Tuga, trei je Neumerenost, etvrti Pouda, peti Nepravda, esti Pohlepa, sedmi Obmana, osmi Zavist, deveti Izdaja, deseti Ljutnja, jedanaesti Nepromiljenost i dvanaesti je Zlovolja. Dvanaest ih je brojem, ali pored njih ima jo mnogo drugih, sine moj. Oni podvrgavaju unutarnje bie oveka, koji boravi u zatvoru svog tela patei, od oveka koji prima Boju milost. To odreuje nain i uenje o ponovnom roenju. 8. A sada, sine moj, budi postojan i odravaj uzvienu Tiinu! Tako milost koja dolazi od Boga nee izostati. Znanje o radosti dolazi k nama, o sine, a Tuga e otii onima koji joj ustupaju mesto. Prizivam Mo koja dolazi nakon Radosti, Samokontrolu. To je najslaa snaga. Najradosnije zamolimo za njen dolazak. Njenim dolaskom odlazi Neumerenost. 9. Sada prizivam etvrtu Mo, Nepokolebljivost, snagu suprotnu Poudi. Taj korak, o sine, sedite je Pravednosti. Vidi kako je bez suenja oterala Nepravednost. S odlaskom Nepravde mi postajemo Pravedni. Prizivam estu Mo, Velikodunost, koja je suprotna Pohlepi. Sada kada je Pohlepa otila, prizivam sledeu Mo, Istinu. Obmana odlazi i Istina je s nama. Vidi kako se dolaskom Istine podie Dobro. Zavist je pobegla daleko od nas. Uzvieno Dobro, zajedno sa ivotom i Svetlou, pridodano je Istini, a muke Tame vie ne padaju na nas, one su poraene i odleu od nas umei svojim krilima. 10. Ti zna, sine moj, nain ponovnog roenja. A kada tih Deset doe, duhovno roenje je dovreno. Ono proteruje onih Dvanaest, a pomou tog roenja postali smo slini Bogovima. Ko god Boijom milou postie ovo roenje u Bogu, naputa telesna ula, spoznaje sebe kao ivot i Svetlost, spoznaje da je sazdan od tih Sila ispunjen blagoslovom.

51

11. Tat - O oe, postadoh postojan kroz Boga. Sada vidim ne svojim oima, nego energijama Uma koje su mi date kroz Moi. Ja sam na Nebu, na Zemlji, u Vodi, u Vazduhu, ja sam u ivotinjama i u bilju, ja sam u materici, pre materice i posle materice. Svugde sam prisutan. No reci mi ponovo kako se tih Dvanaest Muitelja Tame isteruju od strane Deset Snaga, kako se to dogaa, o Trismegistose? 12. Hermes - To telesno boravite kroz koje prolazimo, o sine, sastavljeno je od Kruga od Dvanaest tipova ivota, a on se sastoji od Elemenata kojih je Dvanaest po broju, ali su jedne prirode, koja se pojavljuje u razliitim oblicima. Zbog ovekove Obmane postoji nesloga meu njima, sine, dok su u delovanju oni jedno. Mi ne moemo deliti Nemir od Ljutnje, ne moemo ga ak ni razlikovati. Prema ispravnom razmiljanju tih Dvanaest se povlai jednom i zauvek, jer ih proteruje Deset Snaga. Jer njih Deset, o sine, raaju Duu. ivot i Svetlost tu su sjedinjeni, a to jedinstvo je roeno iz Duha. U razumu Jedan sadri Deset, Deset Jedan. 13. Tat - O oe, vidim Sve i vidim sebe u Umu. Hermes - To je ponovno roenje, o sine, a ne vie oslikavanje nekog u odnosu na trodimenzionalno telo. To je dar uenja o ponovnom roenju koje sam razloio tako da krivo ne tumaimo sve prema mnotvu, ve da ga damo onima koje Bog Sam eli. 14. Tat - Reci mi, o oe, hoe li ovo telo, koje je nainjeno od Snaga, biti ikada podvrgnuto rastvaranju? Hermes - uti i ne govori o nemoguem. Zgreie, i oko Uma u tebi bie pokvareno. Prirodno telo koje naa ula opaaju znatno se razlikuje od ovog sutinskog roenja. Prvo mora biti rastvoreno, drugo nikada ne moe, jedno je smrtno, a drugo besmrtno. Zar ne zna da si roeni Bog, Sin Jednog, kao i ja sam!? 15. Tat - O oe, uj himne hvale za koje si rekao da si ih uo kada si prooao Osmu Kapiju Moi. Hermes - Ba kao to mi je uvar Ludi objavio kada sam Osmu Kapiju proao. Uinie dobro ako pouri da se oslobodi boravita tela, jer ti si proien. uvar Ljudi, Sveum, nije mi dao nita vie od onoga to je napisano, bio je svestan da u biti sposoban da spoznam sve stvari sm i da ujem ono to elim da ujem, i da vidim sve. Zaduio me da stvaram divna dela. Zbog toga moi u meni pevaju o svim stvarima. Tat - O, oe, elim da ujem i da znam te stvari. 16. Hermes - Budi postojan, o sine, sluaj harmoninu pesmu hvale, himnu ponovnog roenja koju nisam mislio da ti dodelim tako spremno, ukoliko ne dosegne sam kraj. Ona se ne pouava, ve se dri skrivena u Tiini. I tako, sine, stani pod isto Nebo, okreni se Junom Vetru, pri zalasku Sunca duboko se pokloni. Uini to na slian nain i u vreme izlaska, licem okrenutim prema Istonom Vetru. Sada, sine, budi postojan!

52

Tajna himna
17. Neka svako bie ovoga Sveta poslua himnu ovu. Otvori se, Zemljo! Neka se svaka munja iz ponora prikae za mene. Drvee, ne savijaj se! Ja slavim Gospoda stvaranja, Sve i Jedno. Otvorite se Nebesa, a vi Vetrovi, budite mirni. Neka Boiji besmrtni Krug primi moju Re! Jer ja pevam hvalu Njemu koji je sve utemeljio, Koji je postavio Zemlju, okaio Nebesa i koji je naredio da Okean prui vodu Zemlji, Jednako onim delovima koji su nastanjeni kao i onima koji nisu, Da bi je koristio svaki ovek. I koji je naredio da se pojavi Vatra na korist Bogovima i Ljudima. Slavimo, iznad Nebesa, Njega, Gospodara sveukupne prirode! On je Oko Uma, neka On primi hvalu svake snage u meni. 18. O, Moi u meni, pevajte Jednom i Svemu. Pevajte mojom Voljom sve Moi to nalazite se u meni. Boansko Znanje koje si Ti rasvetlio, Ja pevam kroz Tebe iz Boanske Svetlosti I radujem se u oduevljenju Uma. Pevajte hvalu sa mnom, vi Moi. Ti, Samokontrolo, pevaj sa mnom. Pevaj kroz mene moja Pravednosti, hvale Pravinosti. Pevaj moja Velikodunosti, kroz mene hvali Sve. Kroz mene Istino, pevaj Istinu. Ti Dobro, slavi Dobro. ivot i Svetlost, od nas Vama teku nae hvale. Zahvaljujem Tebi, Oe, snazi svih mojih Moi. Zahvaljujem Tebi, Boe, Moi svih mojih Energija. Tvoja Re kroz mene peva Tebi. Primi sve natrag kroz mene putem Rei, izgovorenom rtvom. 19. Tako vape Moi u meni. One slave sve, one izvravaju Tvoju Volju koja dolazi Od Tebe i Tebi se vraa, i ona jeste Sve. Primi dar govora od svih bia. O, ivote, sauvaj Sve u nama. O, Svetlosti, osvetli Sve. Jer Sveum vodi tvoju Re, o nosiocu Daha ivota, O, Stvaraocu Svetlosti. Ti si Bog. 20. Sve to Tvoj ovek proglaava kroz Vatru, Vazduh, Zemlju i Vodu, kroz Duh, kroz bia Tvoja. Iz Tebe i Tvoje Venosti otkrio sam pesmu hvale, U Tvojoj Volji pronaoh odmor koji traih.

53

21. Tat - O, oe, postavio sam ovu himnu u Svemir unutar mene samog. Hermes - Reci: u Svemir koji tvoj Um samo moe videti, o sine. Tat - Da oe, u Svemir koji Um samo moe videti. Tvojom slavom i snagom Um u meni potpuno je rasvetljen. I ja, takoe, vrsto elim da hvalim Boga iz sveg srca. Hermes - ini to brino, sine moj. Tat - Oe, ono to opazim u Umu, govorim. Tebi, Bogu, roditelju mog dolaska u Roenje, ja, Tat, prilaem ovaj dar govora. Boe, ti si Otac, ti si Gospodar, ti si Um. Primi ove moje rei Svojom Voljom, jer pomou Tvoje Volje sve su stvari nainjene. Hermes - Pridaj svoju rtvu prihvatljivu Bogu, o sine, Gospodaru Svega. Ali, takoe, o sine, pridodaj kroz Re. 22. Tat - Zahvaljujem ti, oe, to si mi pokazao pevanje tih himni. Hermes - Srean sam, sine moj, da si izneo plodove Istine koji ne mogu umreti. I sada, kada si nauio ovo Znanje od mene, obeaj da e utati o toj vrlini i nijednoj Dui nee obznaniti da poznaje nain ponovnog roenja, da se ne pomisli kako smo klevetnici. Oboje smo bili dovoljno paljivi, ja u govoru, a ti u sluanju. U Umu si spoznao sebe i naeg zajednikog Gospodara.

KRAJ TRINAESTE KNJIGE

54

Knjiga etrnaesta

Tajni Nauk Asklepiju

1. Tokom moga odsutstva, sin moj Tat eleo je da ui o prirodi svih stvari i nije mi dopustio odugovlaenje. S obzirom da je on moj sin i prilino je mlad te s obzirom da je tek nedavno shvatio te stvari, bilo je nuno da celovito govorim o svakoj pojedinosti kako bi on lako mogao pratiti svako od tumaenja. Odabravi najvanije take koje smo razradili, elim da ti saoptim njihov saetak, ali razloiu ti skrovitije znaenje, jer ti si stariji i ve razume prirodu stvari. 2. Sve su manifestovane stvari stvorene i jo se uvek stvaraju. Ali, nisu stvorene same od sebe, ve pomou Drugog. Mnoge su stvari stvorene, zaista sve manifestovane stvari, ali meusobno su razliite. Ako ih je stvorio Drugi, tada postoji Stvoritelj koji mora biti neroen, jer u protivnom ne bi mogao prethoditi svemu to je roeno. Zato je sve nainjeno nainio neko Drugi, jer samo Onaj ko je neroen moe prethoditi svemu to je stvoreno. 3. Takav je Svemoni, jedinstven i istinski mudar u svim vidovima, jer mu niko ne prethodi, jer je Prvi po Broju i po Veliini, nadmoan u nadilaenju itavog stvaranja i u stvaranju bez prestanka. tavie, sve to je uinjeno, vidljivo je, ali On sam je Nevidljiv. Na taj nain On stvara, a ne moe se videti. On uvek stvara i uvek je Nevidljiv. 4. Ovo se mora shvatiti, a kada se shvati treba se oboavati, a oboavalac treba da se uvrsti meu blagoslovljene koji su spoznali Oca. Jer ta moe biti slae od pravog Oca? Ko je On? Kako emo ga upoznati? Je li ispravno nadenuti mu ime 'Bog'? Ili nosi ime Stvoritelja ili Oca, ili sva tri imena? On je Bog zbog svoje Moi, Stvoritelj zbog svoje aktivnosti i Otac zbog Uzvienog Dobra. Budui da je On ta Mo, On nadmauje sva stvorena bia, a kako je ta Mo u aktivnosti, On postaje svaka od tih stvari. Napustimo dugu i beskorisnu raspravu. Moramo upoznati dve stvari: Stvoreno i Stvoritelja. Jer meu njima ne postoji trei. 5. Budi obazriv prema svemu to misli ili uje i shvati da su to Dvoje sve. Ne budi smeten ni zbog ega, jer ono to je iznad ili ispod, to je Boansko ili to je podvrgnuto promeni, ili to se nalazi duboko unutra, sve to je Oboje, Stvoreno i Stvoritelj. Nemogue je odvojiti Jedno od Drugoga, jer ne moe postojati Stvoritelj bez onoga to je Stvoreno. Oboje su zapravo ista stvar. Zato Jedno moe biti razdvojeno od Drugoga dok ne moe biti razdvojeno od samoga sebe. 6. Jer, ako Stvoritelj nije nita drugo nego Kreativni Uzrok, Jedan, nepomean, nesloen, taj Uzrok mora biti stvoren od samoga sebe. Kako je dolazak u postojanje rad Stvoritelja, a sve to je dolo u postojanje nije moglo doi samo od sebe, proizlazi da je uzrok tome neko drugi i da bez Stvoritelja Stvoreno nije moglo biti roeno niti moe postojati. Da je Jedno od toga bez Drugoga, izgubilo bi vlastitu prirodu zato to bi bio lien Drugog. Prihvati li se da su to Dvoje, Stvoreno i Stvoritelj, jedno u svo-

55

me Jedinstvu, Jedno mora biti Prvo, a Drugo sledi. Prvi je Bog Stvoritelj, a Stvoreno sledi, ma ta to bilo. 7. I ne budi zabrinut zbog puke razliitosti stvaranja, zbog straha da e poniziti Boga i umanjiti Njegovu Slavu. On ima samo Jednu Slavu, kojom stvara Sve. To je telo Boga, Stvaranje. Nita zlo ili sramotno ne moe se pripisati Stvoritelju. To su nedae koje slede dolazak u postojanje, poput zelenila na bakru ili prljavtine na telu. Kova bakra ne stvara zelenilo, niti roditelj stvara prljavtinu na telu, a Bog ne stvara zlo. No, stalna prisutnost stvaranja uzrokuje zlo kao neka vrsta ira, zato Bog uvodi Preobraenje, da bi proistio neistou roenja. 8. Ako slikar moe stvoriti Nebo i Bogove, Zemlju i mora, ljude, razumna bia i neive stvari, zar ne moe i Bog takoe stvoriti te stvari? Pobijanje toga ukazuje na veliku ludost i nepoznavanje Boga. Ljudi koji misle tako, u najudnijem su stanju. Pretvarajui se da su sveti i da potuju Boga, a odbijajui da Mu pripiu stvaranje Svega, ne samo da Ga ne poznaju, ve nanose uvredu Njegovoj Veliini, pripisujui mu nedae i jade, prezir i nemo, jer ako nije stvorio sve stvari, nije ih stvorio jednako zbog prezira kao i zbog nemoi. Misliti tako, svetogre je i bogohuljenje. 9. Bog ima samo jednu osobinu, Dobrotu. Onaj ko je Dobar nije prezriv niti nemoan. Jer Bog je Uzvieno Dobro: Svemo da Stvori Sve. Sve to je dovedeno u postojanje, pomou Boga je roeno, to jest, pomou Uzviene Dobrote i pomou Moi koju Ona moe nainiti. eli li da shvati kako On stvara i kako su sve stvari dovedene u postojanje, gledaj, i predoiu ti najlepu sliku nalik ivotu. 10. Gledaj, seljak baca seme na zemlju, ovde penicu, tamo jeam, a drugde neko drugo semenje. Isti ovek sadi lozu, jabuku i drugo drvee. Tako Bog seje besmrtnost na Nebu, Preobraenje na Zemlji, ivot i kretanje u svemu. Nekoliko je stvari koje seje, i lako ih je izbei, etiri sveukupno, a tada postoji Bog sam i takoe Stvaranje, u tome su sve postojee stvari.

KRAJ ETRNAESTE KNJIGE

56

Napomena prevodioca
Petnaesta knjiga nedostaje u originalu arapskog izvornika. Uitelji i znalci Hermetikih Nauka i spisa tvrde da knjiga nije izgubljena i da se radi o greci numerisanja poglavlja kod izvornog prireivaa. Latinski prevodioc je ovu istu greku s namerom ponovio drei se izvornog teksta. Kasnije, razna izdanja Corpus Hermeticum-a imala su razliit broj knjiga, od 13 do 17, jer su prireivai na razliite naine delili postojee tekstove prema misaonim idejama i celinama o kojima tekst govori. Obe verzije, arapska i latinska, po kojima je raen ovaj prevod sadre 15 knjiga. Neki od uitelja Uzviene Svete Nauke Magije, jasno su izrazili sumnju u tvrdnju da je arapski prireiva napravio greku u numerisanju knjiga, ve da je u pitanju zaista nestala knjiga, izgubljena ili moda namerno sklonjena. S obzirom da su tekst na latinski jezik prevodili hrianski misionari i uitelji crkve, ovakva sumnja je sasvim opravdana. Ta sumnja je potvrena otkriem svitaka sa Mrtvog Mora u Nag Hamadiju, gde se pojavio Razgovor Hermesa Trismegistosa s uenicima Asklepijem, Tatom i Amonom, kao deo zbirke Hermetikih tekstova na koptskom jeziku. Taj tekst, koji je nazvan Proroanstvo Hermesa Trismegistosa po svom stilu i sadraju, nedvosmisleno predstavlja kopstsku verziju izgubljene Petnaeste knjige i govori o propasti Kema (Stari Egipat), najavljujui optu dekadenciju i propast ljudskog roda. Tekst je izuzetno oteen i gotovo da ga je nemogue izvorno rekonstruisati.

Knjiga petnaesta

Proroanstvo
Hermesa Trismegistosa

............................... (nedostaje veliki deo teksta) 21. Ili ne zna, o Askelpije, da je Egipat slika Neba? tavie, to je mesto stanovanja Neba i svih Sila koje su na Nebu. Ako nam dolikuje da ne bude neuk o vremenu koje dolazi u nau zemlju, kada e narod Kema uzalud sluiti svojim Bogovima i kada e njihovi obredi biti prezreni. Jer, svi e Bogovi napustiti Kem i vinuti se u Nebo. Kem e biti naputen, Bogovi e ga napustiti. Jer u Kem e doi tuini i njime upravljati. 22. O zemljo Kema! U tebi e biti zabranjeno potovanje Boga. I jo e se kanjavati, posebno oni koji se zateknu u potovanju i slavljenju Boga. I toga dana e zemlja, pobonija od drugih, postati bezbona. Vie nee biti puna hramova, ve grobova. Nee biti puna Bogova, ve mrtvih tela.

57

23. O zemljo Kema! Postae poput bajke. A tvoji hramovi bie samo uspomena i tek lepe stvari, a zapisi tvoji u hramovima, rei tvoje, tek lepo kamenje. Divljaci e biti bolji od vas, o narode Kema, kao i njihova vera, bilo da su Skiti, Harani ili neki drugi. A ta je to to govorim o narodu Kemu? Jer oni nee napustiti Kem. Jer, u vreme kada Bogovi napuste zemlju Kem i vinu se u Nebo, tada e sav narod Kema umreti. Kem e biti naputen i od Bogova i od itelja svojih. 24. A ti, Reko, doekae dan kada e tei vie s krvlju nego s vodom. Mrtva tela bie via od tvojih obala. Onaj koji umre nee biti oplakan, ve e to biti onaj ko ivi. Zaista, preiveli e zbog svog jezika biti znani kao Kopti u drugom razdoblju. O Asklepije, zato plae? Oni e po svojim obiajima izgledati kao tuini. Boanski Kem trpee veih zala od ovih. Kem, od Boga voljeni, Stanite Bogova, Uilite Misterija, postae primer bezbonosti. 25. I u tim danima svet nee biti zadivljen ... (tekst oteen), i besmrtnost, nee biti potovana ... (tekst oteen), budui da kaemo kako to nije dobro ... (tekst oteen). Nee biti stvari ni vizija. Ve bi mogla postati breme svim ljudima. Stoga e biti prezren, predivan svet Boiji, neuporedivo delo, snaga koja poseduje dobro, vizije oblikovane prema oveku. Tama e biti draa od Svetlosti, a Smrt od ivota. Niko nee gledati u Nebo. 26. Pobonog e oveka drati ludakom, a bezbonika slaviti kao mudraca. Kukavan ovek bie smatran snanim. Dobar e ovek biti kanjen kao zloinac. A to se tie stvari Due i besmrtnih stvari, zajedno s onim to sam vam ve rekao, Tate, Asklepije i Amone, ne samo da e biti prezrene, ve e ih smatrati ispraznou. No, verujte mi da e ljudi te vrste biti izvrgnuti opasnosti za svoju Duu. 27. Utemeljie se novi zakon... (nedostaju dva reda) ...oni e (nedostaje red) ...dobro. Zli Aneli ostae meu ljudima, i bie s njima, i vodie ih u bezbotvo, ratove i pljaku, uei ih stvarima koje su protivne prirodi. U tim danima Zemlja nee biti stabilna, a ljudi nee ploviti morima niti e poznavati zvezde na nebu. Svaki Sveti Glas Boije Rei e utihnuti, a vazduh e biti zagaen. Takva e biti malaksalost sveta: bezbonitvo, nered i nepotovanje plemenite rei. 28 A kad se te stvari dogode, Asklepije, tada e Gospodar, Otac i Bog od Jedinog Prvog Boga, Stvoritelj, kada ugleda stvari koje su se dogodile, Stvoriti svoje Delo, koje je Dobro, protiv Nereda. On e ukloniti pogreku i odstraniti zlo. Ponekad ga unitava velikim potopom, a u drugim vremenima vatrom koja pri, ponekad ratovima i bolestima, sve dok obavi... (etiri reda nedostaju) ...svoj posao. I to je roenje sveta. 29. Obnova prirode pobonih koji su dobri dogodie se u vremenu koje nema svoj poetak. Jer, Boja volja nema svoj poetak, kao ni njegova priroda, koja je Njegova Volja. Jer priroda Boga je volja. Njegova Volja je Dobro... (nedostaje kraj teksta)

58

Knjiga esnaesta

Asklepije kralju Amonu

1. Kralju moj, aljem ti vano pismo koje krunie i poziva u seanje sve drugo. Nije u saglasju s optim miljenjem i zaista opovrgava sve to veina misli. Zapravo, izgledae da je u suprotnosti s nekim stvarima koje sam spomenuo pre. Moj uitelj Hermes esto mi je privatno govorio, a takoe u prisustvu Tata, da je sadraj mojih knjiga vrlo jednostavan i jasan onima koji ih itaju. Nadodao je, meutim, da su one zasenjene i da odraavaju skriveno znaenje rei. Rekao je da e postati jo opskurnije kada Eleni odlue da prevedu na jezik na njihov, to e pak dovesti do veeg iskrivljavanja i nejasnoe. 2. Izraen na svom izvornom jeziku, tekst uva isti Duh rei. Jer sam kvalitet zvuka i izgovor naeg jezika nosi u sebi snagu onoga to je izreeno. Zato, o Kralju, onoliko koliko je u tvojoj moi, a tvoja mo je neograniena, molim te da osigura da ovaj tekst ne bude preveden, kako ove misterije ne bi dole do Elena. Jer bahat, neodreen i upadljiv stil njihovog jezika, potkopae uzvienost i snagu naeg vlastitog koji uva snagu rei. Eleni, o Kralju, koriste prazne rei koje su puko razmetanje. Takva je njihova sva nauka: buka rei. Mi ne koristimo takve rei, nego koristimo zvuk pun snage. 3. Ovde u zapoeti svoju knjigu prizivajui Boga, Gospoda, Stvoritelja i Oca koji sve saima. On je, bivajui sve, Jedan, i bivajui Jedno, On saima sve stvari. Celokupnost svega je Jedno i jeste u Jednom. Ne postoji ovde drugi, jer oboje su Jedan. Seti se ovog prapoela, moj Kralju, za preostali deo moje knjige. Jer, ako bi neko napao ono to izgleda da je Sveukupnost i Jedno, to je, pak, isto, uzimajui izraz Sveukupnost kao odvojen od Jednog i kao mnoinu, a ne potpunost, to je nemogue, on bi odelio Sveukupnost od Jednog, dovodei time Sveukupnost do Nitavila. Iz nunosti su sve stvari Jedno, budui da postoji Jedno koje to nikada ne prestaje biti ukoliko celokupnost nije rastvorena. 4. Vidi kako u sadanjim delovima Vode ima mnogo Izvora Vode i Izvora Vatre to se podie. I na jednom mestu moe videti tri prirode: Vatru, Vodu i Zemlju, koje zavise od jednog jedinog korena. Zato se za to veruje da je spremite sveukupne Tvari koja izdaje vlastito obilje i zauzvrat prima sadraj odozgo. 5. Pa ipak, Stvoritelj, to jest Sunce, uvek povezuje Nebo sa Zemljom, aljui svoj sadraj odozgo prema dole i podiui Tvar odozdo. On povlai sve oko Sebe i u Sebe, i od Sebe daje Sve Svemu, obilno delei Svoju Svetlost. Jer On je taj ije milostive Snage ne proimaju samo Nebo i Vazduh, ve prema dole doseu do najdubljih dubina Zemlje i morskih bezdana. 6. Ako je tamo Duhovni sadraj, tada je to telo Sunce, koje Njegovi zraci sadre. Smo Sunce nalazi se blizu sebe na mestu, te priroda zna od kakve je tvari nainjeno i odakle tee. Ne moemo Ga videti, ali sistematskim naporima moemo Ga razumeti.

59

7. Vizija Sunca, meutim, ne ukljuuje napor, jer sjaj Njegovog lica sjaji itavim Univerzumom, i iznad i ispod. Nosei na sebi Svemir kao Krunu, On sedi u sreditu. Poput vetog vozaa, On sigurno vodi kola Svemira, veui uzde za sebe kako ona ne bi besomuno jurila. Njegove su uzde ivot, Dua, disanje, besmrtnost i stvaranje. On poputa uzde da bi se kola mogla slobodno kretati, ali ne predaleko od Njega. Zapravo, ostaju uz Njega. 8. Na taj je nain sve stvoreno. Sunce udeljuje besmrtnicima njihov veni ivot i hrani vena prostranstva Svemira Svetlou koja se penje, a to je poslano od strane okrenute Nebu, sa silaznom Svetlou, koja osvetljava itavu upljinu Kraljevske Vode, Zemlje i Vazduha, on oivljava i pokree roenje i smrt. 9. Bia iz tog dela Svemira On obnavlja i preoblikuje u ciklinom kretanju, menjajui jedno za drugo, vrstu za vrstu, oblik za oblik. inei tako, On deluje jednako kao s Nebeskim telima. Promena je konstantna za sva tela, za besmrtnike bez rastvaranja, za smrtnike s raspadanjem. Na taj nain besmrtnici se razlikuju od smrtnika i smrtnici od besmrtnika. 10. Kao to je Njegova Svetlost neprekidna, tako On takoe stvara ivot neprekidno, bez prekida bilo gde, i u obilju. Oko Njega su mnogobrojne skupine Duhovnih Sila, poput mnogobrojnih razliitih vojski. One borave zajedno i ne nalaze se daleko od besmrtnika. Pridruene su podruju ljudi i nadziru njihove poslove. One iznose zapovesti Bogova, i to olujama, uraganima, vihorima, vulkanima i zemljotresima, kanjavajui bezbonost glau i ratovima. 11. Najvea uvreda Bogovima od strane oveanstva je neiskazivanje potovanja, jer posao Bogova je da ine dobro, zadatak ljudi da izraavaju potovanje, a zadatak Duhovnih Moi da slue. Za bilo ta drugo za ta ljudi imaju smelosti da uine, grekama, nemirom, prisilom ili neznanjem, Bogovi e ih smatrati nevinima. Samo nepotovanje nailazi na osudu. 12. Sunce odrava i hrani svaku vrstu bia. Kako Duhovni svet obgrljuje fiziki i puni ga razliitim vrstama oblika, tako i Sunce obgrljuje sve ostalo u Svemiru, podiui i jaajui sve narataje. Kada su oni istroeni i odbaeni, Ono ih prima natrag. 13. Hor Duhova, ili bolje reeno Horovi Duhova, stavljeni su pod zapovednitvo Sunca; Horovi, jer ima mnogo razliitih vrsta Moi. Postavljeni su u poredak pod Suncem i jednaki su im po Broju. Neke od tih Moi su dobre, a neke zle po svojoj prirodi, to jest po svojoj aktivnosti. Jer sutina Duhovne moi je njihova aktivnost. Postoje takoe neki koji su meavina dobra i zla. 14. Svim ovim Duhovima data je vlast nad zbivanjima na Zemlji i nad tamonjim nemirom. Oni uzrokuju razliite nerede u gradovima i meu narodima, ali takoe i u ivotu pojedinanih ljudi. Oni oblikuju nae Due po sebi samima i uzdiu ih boravei u naim miiima, u naoj modini, venama i arterijama, pa ak i u naem mozgu, prodirui duboko do nae utrobe. 15. Duhovi koji su postavljeni kao pratioci iza svake zvezde prema onome to svako roenje zasluuje, zaposedaju svakoga od nas u trenutku roenja i daju Dah. Nikada nisu nepokretni nego se okreu, menjajui mesto iz trenutka u trenutak. Sada, kada ti Duhovi ulaze u dva tela Due kroz telo, svaki pobuuje Duu prema svojoj vlastitoj

60

aktivnosti. Ali razumni deo due ostaje osloboen tiranije tih Moi i ostaje spreman za primanje Boga. 16. Kada je pomou Sunca taj racionalni deo u oveku prosvetljen svetlou, Moi tih Duhova prestaju da deluju na njih. Jer nijedan Duh i od Bogova niko, nema Mo nad bilo kojim zrakom koji dolazi od Sveuma. Ali svi ostali ljudi su voeni i roeni, i Dua i Telo, Moima ije aktivnosti oni vole. Miljenje je zavodljivo i upravo ono zavodi, a ne ljubav. Na taj nain Moi imaju nadzor nad svim zbivanjima na Zemlji kroz naa tela kao orua. Ovakvu upravu nad nama, Hermes naziva Sudbinom. 17. Duhovni svet tako zavisi od Boga, a fiziki svet od Duhova, kroz koji Duhovni i fiziki svet, Sunce prima od Boga tok svesti, to jest, od Kreativne Moi. Oko Sunca se nalazi Osam Krugova koji zavise od Njega. Prvi je Krug nepominih zvezda, a potom sledi njih est to ih ine planete, i jedna koja okruuje Zemlju. Moi Duhova zavise od Krugova, a ljudi od Moi Duhova. Tako su sve stvari i svi ljudi zavisni od Boga. 18. Zato je Otac svega Bog, Stvoritelj je Sunce, a Svemir je orue Njegove Kreativne Moi. Njegov Duhovni sadraj upravlja Nebesima, Nebesa vladaju Bogovima, a Moi koje su pridruene Bogovima vladaju Ljudima. To je vojska Bogova i Moi. 19. Kroz sva orua Bog pomou Sebe Samog Stvara Sve ovo i sve stvari pokazuju osobine Boga, budui da je to tako, one su Bog. Stoga u Stvaranju Svih Stvari, On Stvara Sebe. On nikada ne moe prestati da Stvara jer On Sam nikada ne prestaje da Bude. Kako Bog nema kraj, tako i Njegovo Delo nema ni poetak ni kraj.

KRAJ ESNAESTE KNJIGE

61

62