Domai i lekoviti sirupi i eliksiri

DomaI i lekoviti sirupi i eliksiri Duan N. Kovaevi

Sirup od cvetova maslaka Svakoga prolea napravim za sebe sirup od cveta maslaka, koji je veoma prijatnog ukusa a istovremeno je veoma zdrav. Svoje boine kolae pripremam samo sa ovim sirupom. Dve pune pregrti cvetova maslaka stave se u hladnu vodu koju postepeno treba zagrevati dok ne provri. Tada se sud skloni sa vatre i ostavi da stoji preko noi. Sledeeg dana voda se procedi kroz sito a cvetovi rukama dodatno izgnjee. U ovaj sok se umea kilogram nerafinisanog eera i pola limuna iseenog na krike (ako je prskan, onda bez kore). Vie limuna bi sok inilo previe kiselim. Sud se, nepoklopljen, stavi na vatru. Da bi se zadrali svi lekoviti sastojci, vatra ne treba da je jaka. Tako e tenost da isparava bez kuvanja. Masu ostaviti da se ohladi jednom ili dvaput kako bi se postigla prava gustina sirupa. On ne sme da bude previe gust jer bi se posle dueg vremena kristalizovao, ali ni previe redak jer bi tada poeo da se kiseli. Sirup mora da bude optimalno gust kako bi bio ukusan kada se namae na zemiku ili na hleb sa maslacem. Marija Treben: Zdravlje iz Boje apoteke; Novi Sad: MK Panonia, Celje: Mavrica; Celje, Novi Sad, 1997.

Napomene: 1. Maslaak, regrat Taraxacum officinale Web. ~ Compositae 2. Za orijentaciju tokom pripreme sirupa mogu da poslue sledee dobio merenjem: - dve pune pregrti cvetova maslaka = 300 g; - da bi cvetovi ogrezli u vodi potrebno je 800 ml vode (8 dl tj. - posle ceenja cvetnog ekstrakta i dodatnog istiskivanja (npr. u ekstrakta; - u 1 kg nerafinisanog (utog) eera treba sipati 250 ml - vreme kuvanja na najtioj vatri je od 10-15 minuta uz stalno 0,8 litara); aci) dobija se 680 ml vrednosti koje sam

ekstrakta;

meanje drvenom varjaom; - konzistencija sirupa proverava se hlaenjem nekoliko kapi na porcelanskom tanjiriu;

- poto eerni rastvor dosta peni, iako je tiha vatra, treba upotrebiti dovoljno duboku posudu; - iste staklenke postepeno se pune vrelim sirupom i posle hlaenja zatvaraju poklopcima ili celofanom; - pred kraj termike obrade mogu se u sirup sipati i male koliine mirisnog bilja po ukusu.

Sirup od jelinih i borovih pupoljaka A) Na dno iste staklenke zapremine 2,5-3 litra posuti sloj eera (preporuka je da bude nerafinisan tzv. uti eer) debljine oko 2 cm. Na njega sipati, bez sabijanja, sloj mladih jelinih ili borovih pupova (Pini turio) debljine oko 3 cm. Potom sipati eer u sloju debljine 1 cm i tako raditi do vrha staklenke. Staklenku pokriti porcelanskim tanjiriem i staviti na toplo, osunano mesto da stoji 40 dana, uz povremeno meanje istim drvenim tapiem. Zatim procediti slatki ekstrakt kroz ree platno, sipati ga u iste boice i staviti u prohladnu, mranu ostavu. Ovaj sirup moe se pripremiti i u vodenom kupatilu, termikom obradom na tihoj vatri u trajanju od 3 sata. Postupak daje priblino isti kvalitet sirupa u poreenju sa prethodnim.

B) 100 g borovih pupoljaka popariti sa pola litra kljuale vode i drati na toplom mestu 1-2 sata, procediti i pomeati sa 1 kg meda. Pije se protiv hroninog bronhitisa 4-5 kaika dnevno. Napomene: 1. Jela, jelka Abies alba Mill. (Pinus picea L..) ~ Pinaceae 2. Bor Pinus silvestris L. ~ Pinaceae 3. Grana crnogorice (zimzelenog drveta) raste u duinu, iz godine u godinu, pomou ovih pupova. U visinu drvo raste pomou vrnog pupa koji se ne sme otkidati. Zato budite paljivi i nemojte brati vie pupova nego to je potrebno za zdrav ivot porodice. Pupoljci se beru poetkom maja meseca. 4. Tri puta dnevno uzimati po kaiicu ovog sirupa za leenje i prevenciju bronhitisa.

***

Vino od gaveza 2 do 5 opranih korenova sitno isei i 5 do 6 nedelja drati u jednom litru domaeg belog vina. Izvanredno je lekovito za plune bolesti !!!

Napomena: Gavez Symphytum officinale L. ~ Boraginaceae

***

Sirup od podbela Sirup koji moemo da napravimo od listova podbela pokazao se kao najbolji kod plunih bolesti i katara bronhija. Zemljani sud ili staklenka naizmenino se pune sa po jednim slojem listova i nerafinisanog eera. Kada se slegne, puniti posudu dok ima mesta. Posle se sud dobro povee sa dva do tri sloja pergamenta ili celofana i zakopa u bati, na zatienom mestu. Na posudu se stavi daska a na nju sloj zemlje. Pod uticajem ravnomerne toplote dolazi do procesa vrenja. Posle osam nedelja posuda se iskopa iz zemlje i dobijeni sirup od listova podbela se prokuva tako da baci jedan do dva kljua. Kada se ohladi, njime se napune male boce irokog grlia. Ovaj sirup je zimi, kada vlada grip, najbolja zatita. Uzima se doza od jedne male kaike.

Marija Treben: Zdravlje iz Boje apoteke; Novi Sad: MK Panonia, Celje: Mavrica; Celje, Novi Sad, 1997.

Napomena: Podbel Tussilago farfara L. ~ Compositae

***

Rakija i liker od zelenih oraha 20 zelenih oraha iseku se na etvrtine i stave u bocu sa irokim grliem pa se preliju litrom rakije od ita i to tako da ih rakija prekrije sa dva do tri prsta. Dobro zatvorenu bocu 14 dana do etiri nedelje drati na suncu ili na toplom mestu. Posle tog vremena tenost procediti i njome napuniti bocu. Po potrebi, uzeti jednu kaiicu ove rakije. Liker se priprema kada se zelenim orasima doda 2-3 karanfilia/klinia, korica cimeta, mala ipka vanile i neprskana oprana kora od pola pomorande. U etvrt litra vode skuvati 500 g eera i poto se ohladi sipati u proceenu rakiju od oraha sa pomenutim aromatinim zainima.

Napomene: 1. Orah Juglans regia L. ~ Juglandaceae 2. Mladi, zeleni orasi Juglandis immaturi fructus 3. Ovaj ekstrakt proiava eludac, jetru i krv, otklanja slabost eluca i trulene bakterije iz creva, uravnoteava viskoznost/gustinu krvi.

4. Mladi orasi beru se oko polovine juna meseca.

Aromatino sire od lista alfije i drugog zainskog lekobilja iz porodice Usnatica/Labiatae Jednu do dve kaike usitnjenog prosuenog lista alfije preliti jednim litrom domaeg vonog sireta (uobiajeno je da se koristi domae sire od jabuke sa oko 4 % ukupnih kiselina). Posle dve nedelje ekstrahovanja moe se koristiti za zainjavanje salate, kao dodatak kiselim orbama ili za masau tela. Osim alfije/kadulje, korisno je pripremati u priblinom koliinskom odnosu i slino koristiti, ekstrakte u siretu drugog aromatinog, zainskog lekobilja, npr.: timijan/majina duica, ruzmarin, matinjak/melisa, majoran, vranilovka... Na ovaj nain lekobilje je stalno prisutno u kulturi ishrane te se neosetno, stalno, vri prevencija nastajanja bolesnih stanja organizma a jela su ukusnija i bolje svarljiva.

Napomene: 1. alfija, kadulja Salvia officinalis L. ~ Labiatae 2. Majina duica Thymus serpyllum L. ~ Labiatae 3. Timijan, gajena/pitoma majina duica Thymus vulgaris L. ~ Labiatae 4. Ruzmarin, rumarin Rosmarinus officinalis L. ~ Labiatae 5. Matinjak, melisa Melissa officinalis L. ~ Labiatae 6. Majoran, maurana Majorana hortensis Moench ( = Origanum majorana L.) ~ Labiatae 7. Vranilovka, mravinjac, rigan, origano Origanum vulgare L. ~ Labiatae

Vino sa rusom 30 g ruse, zajedno sa korenom, preliti sa pola litra domaeg belog vina i ostaviti da stoji 1 do 2 sata (do 3 sata). Potom procediti i povremeno piti gutljaj po gutljaj.

Napomene: 1. Rusa, rosopas Chelidonium majus L. ~ Papaveraceae 2. Rusa je lekovita: proiava krv; lei unu kesu, jetru i bubrege; poboljava vid, spreava nastajanje sive mrene i odrava zdravom ronjau oka; prevencija pojave hemoroida zavrnog dela debelog creva i bolova u mokranoj beici; izrazit pozitivan uticaj na kone bolesti; smanjuje pojavu maljavosti kod ena (zbog poremeaja funkcije bubrega).

Sirup od listova bokvice A) Dve pune pregrti opranih listova bokvice samleti u mesoreznici. U dobijenu kau dodati malo vode da se masa ne bi slepila, zatim 300 g nerafinisanog eera i 250 g pelinjeg meda. Stalno meajui, masu za sirup kuvati na tihoj vatri sve dotle dok se ne pretvori u gustu tenost kojom se, dok je jo topla, pune staklenke. Njih treba uvati u hladnjaku.

B) U veu staklenku naizmenino stavljati po sloj opranih listova bokvice i nerafinisanog eera. Sve dobro sabiti. Ostaviti masu da se slegne. Sledeeg dana teglu dopuniti novim slojevima listova i eera koje treba stavljati sve dok ima mesta u posudi. Na zatienom mestu u bati iskopati rupu i u nju staviti zatvorenu

staklenku sa tri ili etiri sloja pergament-papira. Teglu poklopiti daskom, pa dasku opteretiti kamenom. Sve to potom zatrpati zemljom, ali tako da se daska i kamen mogu videti. Pod uticajem ravnomerne toplote koju zemlja oslobaa, eer i listovi e se vrenjem pretvoriti u sirup. Posle oko 3 meseca, teglu izvaditi iz zemlje, sok iscediti u sokovniku (ne kroz platno), jednom ga dobro prokuvati i njime napuniti staklenke sa patent-zatvaraima. Ako ne moete da sprovedete ovaj nain dobijanja sirupa vrenjem, teglu ostavite na suncu ili blizu grejnog tela, gde treba da stoji sve dok se na dnu ne stvori sirup. I ovaj sirup se jednom dobro prokuva.

Marija Treben: Zdravlje iz Boje apoteke; Novi Sad: MK Panonia, Celje: Mavrica; Celje, Novi Sad, 1997.

V) Za zimu se sirup moe pripremiti i na sledei nain: mlado, sono, tek ubrano lie bokvice oprati u nekoliko voda, samleti u mesoreznici i stiskanjem kroz platno procediti zeleni sok; 1 kg tog soka pomeati sa 2 kg meda ili prokuvati 10 minuta sa 2 kg eera. Uzima se 4-5 puta dnevno po 1 kaika.

Napomene: 1. enska, irokolista bokvica, trputac, ilovlak Plantago major L. ~ Plantaginaceae 2. Muka, uskolista bokvica, trputac, ilovlak Plantago lanceolata L. ~ Plantaginaceae 3. Srednja bokvica, trputac, ilovlak Plantago media L. ~

Plantaginaceae 4. List bokvice Plantaginis folium Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa listovima u rozeti, a na svakom listu se istiu luno povijeni nervi koji se pri vrhu lista spajaju; krunica je gola; cvetaju od prolea do zime.

***

Sirup od majine duice Cvetove i stabljike ubrane na sunanom mestu ovlaenim akama stavljati u staklenku. Slojeve biljke i nerafinisanog eera dobro sabiti u tegli. Ostaviti na suncu oko tri nedelje. Pri ceenju eerom natopljenih cvetova i stabljika mora se dodati malo vode, kako bi se one isprale. I ova tenost se dodaje sirupu. Potom se posuda sa sirupom stavi na najtiu vatru kako bi suvina voda isparila a da se on ne kuva. Sirup ne sme da bude ni previe redak ni previe gust. Da bi se postigla odgovarajua gustina, hladiti ga jednom ili dvaput, i probati.

Marija Treben: Zdravlje iz Boje apoteke; Novi Sad: MK Panonia, Celje: Mavrica; Celje, Novi Sad, 1997.

***

Sirup, tinktura i vodica od latica majske rue A) U veu staklenku reati po slojevima eer i latice rue. Potom ostaviti da stoji na toplijem mestu oko mesec dana (nekada je bila

esta pojava da domaice dre ove staklenke izmeu dva prozorska okna u osunanom delu stana). Zatim sirup blago zagrejati u vodenom kupatilu i odliti iz staklenke u iste boice od tamnog stakla.

B) 100 g prosuenih i malo usitnjenih latica rue preliti sa 600 g 50 %-nog alkohola (ili dobre rakije). Posle 5-7 dana ekstrahovanja odliti ekstrakt u istu bocu od tamnog stakla i dodatno iscediti tinkturu iz gustog ostatka.

V) U litar kinice ili prokuvane vode staviti 50-100 g latica majske rue. Čim voda prokljua sud se skloni sa tednjaka, saeka se da se ohladi pa se ekstrakt procedi i sipa u bocu od tamnog stakla. Ovo je odlian losion za suvu i normalnu kou, dok se za masnu mora dodati malo alkohola. Ruinoj vodici se takoe moe dodati i malo ruzmarinove vodice, limunovog soka i soka od krastavca ime se poboljava efekat ienja koe.

Napomene: 1. Majska rua, rua Rosa gallica L. et Rosa centifolia L. ~ Rosaceae 2. Ruin cvet Rosae flos

***

Tinkture, sire i sirupi od belog luka A) 200 g oljutenog i iseckanog belog luka dri se deset dana u 1

litru 60 %-nog alkohola. Posle toga se iscedi i filtrira. Dobija se tenost uta kao ilibar, mirisa na beli luk.

B) 200 g istucanog belog luka prelije se 1 litrom 90 %-nog alkohola i posle 20 dana, uz ee meanje, odlije se i filtrira.

V) 50 g belog luka se isitni i macerira 10 dana u 100 g sireta.

G) Oien i iseckan beli luk se pomea sa jednakom koliinom alkohola i ostavi da se macerira 8 dana. Zatim se iscedi i filtrira. Pet grama ove tinkture pomeane sa 95 g obinog sirupa daje dobar o postojan preparat.

D) Sirup se moe pripremiti i na sledei nain: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat u zapuenoj boci sa 650 g vode na 36-38 C, odlije se, doda 1,3 kg eera ili 1,5 kg meda i procedi kroz gazu. Lekovitiji sirup se dobija ako se umesto vode ili alkohola upotrebi sire (oko 6 % siretne kiseline), jer se alicin bolje sauva u kiseloj sredini.

Napomene: 1. Beli luk, enjak, saransak Allium sativum L. ~ Liliaceae 2. Doze belog luka: 20-30 kapi tinkture, macerata ili sireta 2-3 puta dnevno; 30 g sirupa.

***

Lekovito vino za srce Isecka se 10 sveih stabljika peruna zajedno sa listovima (priblino jedan buketi, veza), stavi u litar domaeg crvenog vina i doda 1-2 kaike domaeg vinskog sireta. Kuva se 10 minuta na tihoj vatri (tenost se peni !!!). Potom se procedi, ohladi na temperaturu niu od 60C, u ekstrakt se sipa 300 g meda i meavina uspe u boce od tamnog stakla. Talog koji se stvara na dnu nije kodljiv. Vino se uzima od jedne do tri a i vie kaika na dan.

Napomena: 1. Perun, perin, magdanos, majdonos Petroselinum sativum Hoffm. ~ Umbelliferae

***

Tinktura crvenog gloga protiv nepravilnosti sranih otkucaja (aritmija) Uzima se 3-5 puta dnevno pre jela na kocki eera po 15 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od cveta i lista ili 5 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdrobljenih gloginja.

Napomene: 1. Glog, crveni glog Crataegus oxyacantha L. ~ Rosaceae 2. Cvast, list, cvasti s liem i zreo plod Crataegi flos, folium et fructus

3. Duom svakodnevnom upotrebom glog moe izazvati nepodnoljivost i trovanje. Zbog toga se posle 5-7 dana moraju initi pauze od 2-3 dana. Pacijent mora biti pod stalnom kontrolom lekara.

***

Sirup od poljske, divlje ljubiice 100 g biljke kuva se na tihoj vatri 2 sata u poklopljenom sudu u 1,5 litru vode, ocedi i doda 2,5 kg eera, prokuva 10 minuta i procedi kroz gazu. Pije se 3-4 puta dnevno po 1 kaika posle jela.

Napomene: 1. Poljska ljubiica, danino Viola arvensis Murray ~ Violaceae 2. Cvetovi su uti, belo ukasti sa jaim ili slabijim ljubiastim prelivom. 3. Leenje konih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, gihta, kalja, za jae izluivanje mokrae i protiv upale mokrane beike.

***

Sirup od dobriice Od soka se spravlja sirup (jednaki delovi soka i eera).

Napomene: 1. Dobriica, samobajka, dobriavka Glechoma hederacea L. ~ Labiatae 2. Vrhovi granica u cvetu, list, cela nadzemna biljka i sok iz

svee biljke Glechomae seu Hederae terrestris summitas, folium, herba et succus 3. Narodni lek za leenje organa za disanje (bronhitis), ui, za pojaanje mokrenja, protiv proliva, za apetit, protiv histerije i neurastenije. 4. Uzima se 30-50 g soka isceenog iz svee biljke. 5. Cveta maja i juna meseca.

***

Aromatini salatni prelivi od lekobilja

Ulje sa ruzmarinom, alfijom i majinom duicom 3/4 litra semenovog ili maslinovog ulja, 1 granica ruzmarina, po 2 granice alfije i majine duice. Odstranite prljavtinu sa zainskog bilja i paljivo ga obriite nemojte moiti ni prati, bilje mora biti sasvim suvo !!! Ugurajte granice u bocu i zalijte uljem. Drite na mranom mestu najkrae dve nedelje. Nakon toga ulje se moe odrati jo najmanje est nedelja.

Ulje sa majinom duicom, ruzmarinom, kliniem i feferonima 3/4 litra semenovog ili maslinovog ulja, 2 granice majine duice, 1 granica ruzmarina, 1 ljuti crveni feferon, 2 klinia. Obriite zainske biljke pa sa kliniima stavite u staklenku. Zalijte ulje, zaepite bocu i drite na mranom mestu est nedelja.

Ulje sa estragonom, melisom i alfijom 3/4 litra semenskog ili maslinovog ulja, svenji sveeg estragona, granica melise i dva lista alfije. Dobro obriite zainske biljke, metnite u bocu i zalijte uljem. Zaepite i drite dve nedelje, pre upotrebe, na mranom mestu.

Sire sa malinama 1/2 litra belog vinskog sireta sa oko 6 % kiselina, aka svee ubranih malina. Obriite maline, nemojte ih prati. Metnite ih u staklenku i zalijte siretom. Drite na suncu deset dana. Povremeno protresite bocu. Nakon deset dana sire procedite i drite u hladnjaku.

Sire sa belim lukom, mirisnim biljem i belim biberom 1 litar belog vinskog sireta sa oko 6 % kiselina, 2-3 velika ena belog luka, po 1 granica majine duice i bosiljka, 1 kaika zrna belog bibera. Obriite zainsko bilje i zrna bibera. Beli luk oljutite, prepolovite ili krupnije nareite. Sve to stavite u bocu pa zalijte siretom. Neka se moi desetak dana. Procedite. Sire je upotrebljivo nekoliko nedelja.

Napomene: 1. Biber, beli, bijeli papar (zrelo zrno) ~ Piper nigrum L. Piperaceae 2. Bosiljak, bazilika ~ Ocimum basilicum L. - Labiatae 3. Estragon, kozalac, tarragon ~ Artemisia dracunculus L.

Compositae 4. Feferon, ljuta paprika ~ Capsicum annuum L. - Solanaceae 5. Klini, karanfili ~ Eugenia caryophyllata Thunb. Myrtaceae (cvetni pupoljci: Caryophlli flos ) 6. Luk, beli, enjak ~ Allium sativum L. - Liliaceae 7. Majina duica (timijan - gajeni varijetet) ~ Thymus serpyllum L. Labiatae (Thymus vulgaris L. ) 8. Malina ~ Rubus idaeus L. - Rosaceae 9. Maslina, ulje ~ Olea europaea L. Oleaceae (ulje: Olivae oleum ) 10. Melisa, matinjak, pelinja metvica ~ Melissa officinalis L. Labiatae 11. Ruzmarin, rumarin ~ Rosmarinus officinalis L.. - Labiatae 12. alfija, kadulja ~ Salvia officinalis L. - Labiatae

U Loznici, Serbia, 4. maja 2009.

D.N.K. 17. septembar 2003.