e-novine 9.2.2012.

Anatomija trajnog sukoba

Bojan Toni

Vojska je posegla za nepromenljivim mantrama, laima da je bilo koji njen pripadnik osuen za ratni zloin (procesuirani jesu, uglavnom zbog pljake). Retorski trai odgovor na veito pitanje kada se pomenu , a nekmoli dokumentuju ratni zloini, Zato ba sada? Sukob Vojske jugoslavije na istu temu od pre dvanaest godina govori u prilog tezi da e uvek biti ba sada, odnosno da je jedino pravo vreme za suoavanje sa odgovornou - nikada. Znaju vojni i dravni vrh da je re o kontekstu, odnosno da se sve ini ne bi li se ugrozio dravni suverenitet, odnosno ba sada kada je naprasno porastao ugled vojske Predsednik Srbije uputio je javnosti poruku da stoji iza naelnika Generaltaba Ljubie Dikovia koga je postavio na to mesto, obiavi sa njim ugroena podruja, optine Crnu Travu i Surdulicu, i pominjui da je general tu kao garant angaovanja Vojske na spasavanju ljudskih ivota; bilo je tu vedrine, preciznije, cerekali su se vrhovni zapovednik i Miloeviev narodni heroj k'o u bioskopu, ulivajui optimizam namrtenim lokalnim funkcionerima i preteklom zavejanom graanstvu. Poruka je odaslata, zna se ko vodi kadrovsku politiku u Vojsci, uprkos laima i klevetama. Nije ni naelnik ostao nem, traila se njegova, dok su ga, arhaino i glupavo, unisono i nematovito poslednjih dana branili ministar odbrane Dragan utanovac, tabloidi i ozbiljna tampa. Prvi varirajui dokazanu zloinaku prolost direktorke FHP Natae Kandi, drugi preutkujui delove dosijea o ubistvima i proterivanju Albanaca, silovanju, pljaki. U intervjuu Vremenu, odgovorio je na nalaze Fonda za humanitarno pravo o svom ueu u ratnim zloinima i izazivanju stampeda albanske stoke ka matici Srbiji. To su, naravno, insinuacije i proizvoljnosti. Nema tu istine i nita tu nije sluajno. Sigurno je da se sve ovo radi u odreenom kontekstu. Ali najvie od svega brine me to to se na ovaj nain i ovim istupanjem produbljuje mrnja na prostorima bive Jugoslavije. Drugi svetski rat je zavren 1945, a nai ljudi poeli su da odlaze u Nemaku na privremeni rad ve sredinom pedesetih godina - dakle, desetak godina posle rata. Od rata na podruju bive Jugoslavije prolo je i vie godina, a jo uvek je nekom stalo da se problemi i rane koje su ostale nikad ne zalee, da one stalno tinjaju, da stalno budu izvor nestabilnosti i da neko na tome profitira, estoko uzvraa general, kao kakav dokoni kalemegdanski promatra svetskih tokova. Nipoto kao uesnik.

Vojska - to su oni

Normalno, nije u istraivanju Fonda re o napadu na njega, nego na instituciju; nema tu matovitosti, sve je kao na jutarnjem informisanju, kao u izvetajima kontraobavetajaca koji su tu da sagledaju kontekst. Tu je omiljena formulacija, prizemna, ali dovoljna odbrana nedodirljivih od svake amarine, izgovorena sa pozicije moi i bahatosti, potegnuta iz okrvavljenih injela: Mislim da je to udar na Vojsku Srbije kao instituciju koja je stala na svoje noge i koja je stekla visok nivo poverenja graana, a to, izgleda, nekome nije u interesu. To je i udar na funkciju naelnika Generaltaba, jer ja sam bio Ljubia Dikovi i 1994. i 2003. i 2008, i ako sam radio to to se tvrdi da jesam, zato se to pitanje nije ranije pokretalo, tvrdi Dikovi. Nije kraj, iako ovo deluje kao scenario za Vojnu akademiju. Pojednostavljeno, napad na mene je napad na instituciju, to se radi po nalogu poslodavaca iz inostranstva, ne bi li se spreilo jaanje Vojske kao temeljnog faktora stabilnosti drave i regiona, a dokaz za sve ovo je u maginom pitanju Zato se ba sada govori o ratnim zloinima? I notornoj lai da je Vojska prva sve procesuirala. Na izmiljotini da je Vojska gonila poinioce ratnih zloina jahali su svi propagandni stoeri, jo u vreme Miloevia; a nikada nije objavljeno koliko je ubica i silovatelja strpano u zatvor, koliko pljakaa, uesnika u proterivanju Albanaca (slino vai i za ostala sramna vojevanja JNA, i VJ), koliko konjokradica, otimaa stoke, skupih automobila. Koliko pijanih kokokara koji su se tukli meusobno, koliko bitangi koje su potegle zbog plena koji im je bio nadnica za strah. Nema tome mesta u monografijama o besprimernom heroizmu silovatelja. Kae Dikovi da je protiv 15 pripadnika 37. Motorizovane brigade VJ kojom je komandovao podnete krivine prijave za ratne zloine. Ako je to i tano, nema tragova da je bar jedan osuen, uvek moe da se saopti takva ekskluziva. Na kraju krajeva, o tome imate i stav suda za ratne zloine..., ree general (Vreme, 2. februar). Jer, tvrdi Dikovi, kada se slua Fond za humanitarno pravo, neko neutralan ko ne poznaje problematiku moe da zakljui da je Vojska otila na Kosovo da bi palila, pljakala i ubijala sve redom. ao mi grla Verovatno nije mislio na sud, nego na srbijansko Tuilatvo za ratne zloine i njegovu munjevitu reakciju, na prvi prsten zatite drave od odgovornosti. A ako je do sudova, jedan je presudio i za kosovske zloine, izmeu ostalih i Dikovievom pretpostavljenom i prethodniku na mestu naelnika G Neboji Pavkoviu (22 godine robije): Pretresno vee stoga konstatuje da je voena rasprostranjena kampanja nasilja usmerena protiv civilnog stanovnitva kosovskih Albanaca tokom vazdunih napada NATO, koju su sprovodile snage pod kontrolom vlasti SRJ i Srbije i tokom koje je bilo incidenata ubijanja, seksualnog zlostavljanja i namernog unitavanja damija. Pritom se radilo o namernim aktivnostima tih snaga tokom pomenute kampanje koje su prouzrokovale odlazak najmanje 700.000 kosovskih Albanaca s Kosova u kratkom vremenskom periodu od kraja marta do poetka juna 1999. Napori MUP da prikriju ubijanja kosovskih

Albanaca tako to su tela prebacivali na druga podruja Srbije, o emu se detaljno raspravlja u presudi, takoe sugeriu da su ta ubijanja po svojoj prirodi bila kanjiva. (Presuda u procesu Milutinovi i ostali, 26. februar 2009.) Dakle, nije, ba kao to tvrdi i Dikovi, Vojska otila na Kosovo da bi palila, pljakala i ubijala sve redom, nema podataka o takvoj naredbi. Ima podataka u svedoenjima rtava, u neoborivim dokumentima. I na grobljima i u spiskovima nestalih. A evo i odgovora na omiljeno izmako pitanje Zato ba sada, odnosno dokaza da e se svim silama, pa ak i onom koju personifikuju tuioci Vukevi i Vekari, spreavati postavljanje pitanja odgovornosti. Dakle, za Vojsku, pogotovo kosovske pacijente, uvek e biti ba sada, zato to je prihvatljivo samo nikada. Dikoviev kolega Neboja Pavkovi dobio je 22 godine robije, jer je Pretresno vee ustanovilo da je Pavkoviev doprinos udruenom zloinakom poduhvatu bio znaajan, budui da je koristio snage VJ koje su mu bile na raspolaganju za teroriranje i nasilno proterivanje civila kosovskih Albanaca iz njihovih domova. On je (srbijanski reim) imao nameru da prisilno raseli albansko stanovnitvo Kosova radi osiguravanja dalje kontrole dravnih vlasti nad Pokrajinom. Pavkovi je, u datim okolnostima, mogao razumno predvideti da e snage VJ i MUP izvravajui njegova nareenja initi ubistva, silovanja i hotimina unitavanja damija, navodi se u presudi. Maskirani ratnici i poternica bez maske Simpatino, i njega, odnosno VJ pod njegovom komandom, optuila je Nataa Kandi za zloine na Kosovu, u opasno doba vladavine Slobodana Miloevia. I on se, saoptenjem Generaltaba estoko branio. Direktorka FHP rekla je u intervjuu Danasu avgusta 2000, novinaru poznatom itaocima e-Novina, komentariui sudski progon novinara Miroslava Filipovia za pijunau, da su srpske snage, Vojska i policija, poinile ratne zloine na Kosovu, zbog ega je Vojska i zatvorila suenje Filipoviu za javnost (osuen je na sedam godina zatvora). Iako je taj sluaj drastian i pokazuje nameru vlasti da onemogui pisanje o odgovornosti za zloine, nismo uspeli da adekvatno reagujemo i ponemo da priamo o onome to svi znaju, da iznosimo injenice i podatke koji su svima dostupni. Postoji toliko optunica za ratne zloine, toliko suenja koja pokazuju ta se dogodilo na Kosovu i Bosni, rekla je Nataa Kandi (Danas, 12 - 13.avgust 2000). Kao i ovih dana Vojska Srbije koja, dodue, ima znatno smanjeni pretei i svekoliki represivni potencijal, uzvratila je VJ, saoptenjem Informativne slube Generaltaba, pod prepoznatljivim, i posle dvanaest godina aktuelnim naslovom Gospoa Kandi optuuje teko, unapred i bez dokaza. Tvrdi Vojska da direktorka FHP po vie puta oprobanom, ali neefikasnom modelu, napada i kritikuje dravu preko Vojske. Iskoristivi sudski proces protiv novinara Miroslava Filipovia kao povod, gospoa Kandi se, zaklonjena pod velom borca, ak i lidera boraca za humanitarno pravo, ogreila ne samo o pravo i humanizam, ve i o istinu, idui na ruku upravo onima koji su inili zloine i jo uvek nanose zlodela. Koristei sluaj Miroslava Filipovia kao povod, gospoa Kandi optuuje Vojsku i dravu, obezvreuje jugoslovensko pravosue i

zatakava zloine iptarskih terorista i NATO zloinaca. Ako je, kako tvrdi gospoa Kandi, M. Filipovi 'iznosio istinu zbog svog moralnog odnosa prema stvarnosti', zato ta 'istina' nije na sudu dokazana? Umesto toga, gospoa Kandi 'pojanjava' njegov navodni moralni odnos prema stvarnosti neistinitim komentarima zbivanja na Kosovu i Metohiji, sa aspekta ratnih zloina, koje je navodno poinila Vojska Jugoslavije. Bez argumenata, razume se, ba kao i oni koji su iste razloge naveli (i navode) za brutalnu agresiju na nau zemlju. Navodei Haki tribunal kao jedinu instituciju nadlenu za utvrivanje ratnih zloina na prostoru prethodne Jugoslavije i pripadnike Vojske Jugoslavije kao jedine poinioce, gospoa Kandi teko, unapred i bez dokaza optuuje samo i iskljuivo branioce, a amnestira nesumnjive teroriste i zloince. I ovim tvrdnjama staje na stranu onih koji su krili a i danas kre brojne meunarodne pravne norme i konvencije, suprotstavljajuci se, istovremeno, istinskim humanistima i mirotvorcima i sve ubedljivijem prodoru istine o posledicama delovanja terorista i NATO agresora, saoptava Informativna sluba Generaltaba. U saoptenju se, takoe, nabraja ta Nataa Kandi nije rekla, broj kasetnih bombi baenih na Srbiju, bombardovanje rafinerija, unitenje 50.000 domova Srba i ostalih nealbanaca, teroristikim akcijama. Ima i busanja u maskirana prsa: Nije gospoa Kandi pomenula da se VJ, umesnim komandovanjem, visokim moralom i racionalnim taktikim postupcima, kao i vetim maskiranjem, uspeno suprostavila najjaoj vojnoj sili sveta. Bila je to njena ustavna obaveza, profesionalna dunost i patriotski zadatak. Drugog izbora nije ni imala, epski e G. Ali, nita bez pretnje i poziva saveznicima u pravosuu, banditima sa ulica, mala tjeralica kojom se otvara sezona lova: Sve to, ili bar to, mogla je rei gospoa Kandi. Optuivati branitelje, a zaboravljati, ili ne pominjati stvarne zloince i teroriste, dodatni je zloin. Prema oveku i otadbini. Prema pravu i humanosti. I mnogo emu jo. Za to neizbean deo odgovornosti snose i oni koji to ne spreavaju, zakljuuje Vojska (Danas, 24.avgust 2000). Decu ste im vodili tamo gde svoju niste Nepuna dva meseca pre revolucionarnog sukoba u kojem e, nagaalo se, moda presudnu ulogu odigrati Vojska Jugoslavije, Slobodan Miloevi afektivno mlatara pendrecima, hapsi otporae, preti. Nataa Kandi otpisuje Informativnoj slubi Generaltaba, a njen odgovor objavljuje Danas pod naslovom Neu da utim o uasu. Neu da utim ni o strahotama civila koje sam videla na Kosovu. Svojim oima sam videla albanska sela opkoljena tenkovima, ula granate, i videla hiljade i hiljade ljudi koji su sa kesama u rukama, pod pratnjom policije ili vojske, naputali kue jer im je reeno da Kosovo nije njihova domovina. Kolone civila sam sretala na putevima. Poneko bi se usudio da mi kae da je vojska granatirala selo, naredila da idu u Albaniju, i da su odlazei videli kako ulazi policija, pljaka i pali njihovu imovinu. Razgovarala sam sa ljudima koji su 26. marta bili u Izbici. Oni su mi tvrdili da su ih opkolili vojnici u zelenim uniformama, rezervisti, i da su odvajali mukarce za streljanje.

Jedna ena mi je detaljno opisala kako su vojnici uli u masu ljudi, pokazujui prstom ko ostaje a ko ide za Albaniju. U prvom krugu izdvajanja uzeli su joj mua i svekra, starca od 70 godina. Videla je kada su u grupi od 20 mukaraca streljani njen svekar i mu. U drugom krugu uzeli su joj sina, nudila je novac za njegov ivot, ali su joj vojnici rekli da ne mogu da ga puste. Nije videla njegovo streljanje, na radiju je ula da je i on tog 26. marta streljan. Oko 10.000 civila granatama su naterani da napuste polje u Izbici i krenu za Albaniju. U toj koloni su bile i majke kojima nije bilo dozvoljeno da poslednji put vide lica mrtve dece, pie Nataa Kandi. Primetno je da se i ovde, pre dvanaest godina, pominje toponim Izbica u kojem su ubijani civili dok je selo bilo u zoni odgovornosti generala Dikovia, o emu je objavljeno poglavlje u Dosijeu Ljubia Dikovi. Gospodo u Generaltabu, optuujete me da preutkujem zloine 'iptarskih terorista' od 1. januara 1998. godine do danas. Kako nazivate one sa 'nae' strane koji su poinili zloin, da li su oni za vas takoe teroristi ili su to nacionalni branitelji? Pitam vas ta ste uradili da razjasnite sudbinu Srba, Roma, Bonjaka ili Crnogorca koji su nestali u vreme dok ste kontrolisali teritoriju Kosova. I tada, i nakon dolaska meunarodnih snaga na Kosovu, za vas su to samo brojke, po principu to vie ubijenih i kidnapovanih Srba to bolje za srpsku stranu. Ne volite da se susreete licem u lice sa roditeljima stradalih i nestalih vojnika. Decu ste im vodili tamo gde svoju niste, dodeljujete im ordenje za hrabrost dok oni trae da znaju gde im je grob. Kaete, uspeno ste se suprotstavili najjaoj sili na svetu, pobedili ste NATO. to kada ste tako jaki ne uinite jednu malu stvar, ovog puta za dobrobit ljudi u Srbiji i na Kosovu: obratite se onima s kojima ste potpisali sporazum u Kumanovu radi reavanja sudbine nestalih i zatvorenika: 2.500 nestalih Albanaca u vreme trajanja ratnog stanja, 1.150 nestalih Srba, Roma, Crnogoraca i Bonjaka nakon dolaska meunarodnih snaga na Kosovo i oko 900 albanskih zatvorenika u Srbiji. Ja ostajem na svom terenu: da branim pravo na ivot, pravo na slobodnu upotrebu maternjeg jezika, pravo na slobodno kretanje, pravo na javnu kritiku vlasti i da podravam svaki sud koji kanjava poinioce ratnih zloina i naredbodavce zloina protiv humanosti nezavisno od njihove etnike pripadnosti. Zloin je zloin, pie, izmeu ostalog, direktorka FHP. Kao i ovih dana, doe red i na naelnika Generaltaba, Dikovievog, rekosmo li, kolegu i prethodnika, robijaa koji iskijava kosovske zloine. Srean to je preiveo prevrat, jo i ostao Kotuniin ovek u Vojsci, izraava iskreno uenje, ne preti, tvrdi da je predloio novom predsedniku da abolira Filipovia (nakon to je Vrhovni sud u novim okolnostima ocenio presudu protiv novinara besmislenom.) U prvom postpetooktobarskom intervjuu (Danas, 26. i 27. oktobar, isti autor) prepoznajemo retoriku uenika Dikovia: Nemam nita protiv gospoe Kandi. Ono to je tamo izneto, niko u Vojsci Jugoslavije, posebno ljudi koji su bili na Kosmetu, ne mogu da prihvate takve tvrdnje. Prema tome, ako je ona to iznela, neka to objasni. Nisu to vie stavovi, komentari toga novinara, nego su to optube na raun Vojske. Ako vi mislite da ne treba odreagovati na to, ja ne shvatam ta to znai sloboda tampe, demokratija u pisanju i ne znam da li postoji ijedna armija, drava na svetu, u kojoj bi armija bila ravnoduna prema takvim istupanjima, pomalo je konfuzan budui/sadanji robija.

Razumljivo je da general Pavkovi ne zna ta su sloboda tampe i demokratija u pisanju, imae vremena da o tome razmisli. Dikovi, pak, ima prea posla, sneg je, treba odbraniti suverenitet, dodue na mnogo veim nadmorskim visinama nego to je to bilo na Kosovu. Sauvati ljudstvo, stoku. Zato ga treba zatititi, tvrdi medijski strunjak i bivi ef Informativne slube VJ pukovnik Ljubodrag Stojadinovi. Predsednik i ministar odbrane primorani su da troe mnogo line i dravne energije, kako bi od Natae Kandi odbranili generala Ljubiu Dikovia, efa Generaltaba srpske vojske. Ono to navodi Kandieva moglo bi da bude zabavno, da vojska na neselektivnu provokaciju nije reagovala 'neprimerenom silom', upisuje se u analitiare redakcijski kolega Zastavnika Deme, kritikujui, valjda, prekomernu upotrebu sile, nepotrebnu, s obzirom na to da Nataa Kandi lae. To je dikcijaPolitike. Stojadinovi tvrdi da informativni principi nalau da se takvi ispadi lagodno i nadmono ignoriu. Nataa ubija zavejane Srbe Njegovi naslednici, eto, nemaju pojma, dok je stari kadar radio...Umesto uvoenja naelnika u posao, on je uveden u vrlo neprijatnu javnu polemiku, u kojoj je ak morao da kae kako nije uzaptio nikakva grla tue stoke, kao to to tvrdi Kandieva. Autor ovoga teksta je, inae, uveren kako u slobodi javnog optuivanja ima mnogo nesuvislosti i da deo biografije oficira koja je ratna, ne mora, i najee nije tamna mrlja u njegovoj karijeri. Pa tako i sa Dikoviem, iji je start na najviem mestu, nezavisno od hipotetike besprekornosti, zapoet nesigurnim hramanjem. Pitanje je, u stvari, ta vojska radi u ovom asu, pred sudbinama 11.000 zavejanih ljudi? Videli smo samo jednog porunika, negde u okolini Vranja, koji ree da mu je zadatak da odblokira ljude u onoj kui!. I deko je lepo pokazao premet svog zadatka. Ali ta se deava u brdima? Ima li Srbija dovoljno vojske, a ona (sa policijom) dovoljno maina, da se posveti tim muenicima dok ne zapone otopljavanje. Mislimo da ima, i da u ovim danima za Dikovieve trupe, ma koliko ih je, vanijeg zadatka nema i ne moe ga biti. Verujem da e se setiti i sam kad Kandieva prestane da ga nervira sa onim grlima. Ali moda mu valja predloiti da sve slobodne helikoptere, ininjerijske maine, bagere, guseniare, gorska transportna vozila, sa kazanima za aj, sa dovoljno ljudi, poalje u susret nesrenim starcima i acima koje meava sve surovije odvaja od sveta i ivota. Ovo je, ipak, neto novo, Nataa je Kandi toliko oslabila bezbednost zemlje, da je dovela u pitanje ivote zavejanih ljudi, pominjanjem nekih grla stoke koje, izgleda, vie ivciraju pukovnika u rezervi Stojadinovia i ministra vojnog utanovca, nego generala. Nije ba da je direktorka FHP ostala sama, osim nekih politiara i, znakovito, uglavnom inostranih medija, oglasila se Jelena Mili: Netani su argumenti ministra utanovca da se u svim zemljama na svetu na elo vojske dolazi na oruju, jer ima mnogo zemalja koje odavno niti su ratovale, niti ak slale svoje jedinice u meunarodne misije. Jo manje je onih u stabilnim demokratijama koji su na elo vojske doli sa tekim bremenom ratnih zloina koje su njihovi potinjeni poinili. U meunarodnom humanitarnom pravu, inae, vai maksima da je znati i biti duan znati upravo isto. Takoe, netaan je i argument predstavnika MO i Tuilatva za ratne zloine da je dovoljno potvrda moralnosti i asti generala Dikovia to to protiv njega Haki tribunal

nije podigao optunicu. Ovim se ili demonstrira elementarno nepoznavanje sloenosti mehanizama tranzicione pravde i odgovornosti domaih sudova da istrauju i procesiraju ratne zloine, ili se flagrantno obmanjuje javnost, zabeleila je direktorka Centra za evroatlanntske studije. Reakcije na njen tekst bile su jezivije nego to se moglo pretpostaviti, tako je slika o izdaji i patriotizmu, odnosno svesti naroda i naklonosti prema Vojsci upotpunjena. U svakom sluaju, ne treba dosije Dikovi shvatiti kao nekakvu anticipaciju hake optunice. Tribunal stavlja katanac, sve ostaje meu nama.