Stiglic, (2013) - Cena Nejednakosti

tiglic: Zato esktremna nejednakost ne odgovara ni bogatima | Biznis i Finansije
5/04/13 12:52 PM
tiglic: Zato esktremna nejednakost ne odgovara ni bogatima

Zato 1 % bogatih Amerikanaca kao to su na primer est naslednika Volmarta ije je bogatsvo jednako onom koje poseduje 30% ljudi na dnu lestvice nisu jo sebiniji? irenje jaza izme$u bogatih i siromanih ne samo da unitava ameriku ekonomiju nego ak i bogati Amerikanci u samom vrhu te piramide plaaju visoku cenu te neravnotee, pie ekonomista Dozef tiglic u svojoj najnovijoj knjizi Cena nejednakosti koja e se u junu pojaviti na tritu SAD a u julu u Velikoj Britaniji. Prvi deo
Ponimo utvr"ivanjem osnovne premise: nejednakost se u Americi iri ve decenijama. Svi smo svesni injenice. Da, postoje neki na desnici koji negiraju ovu stvarnost, ali ozbiljni analitiari irom politikog spektra to prihvataju kao nespornu injenicu. Neu ovde izvoditi sve dokaze, izuzev to u rei da je jaz izme"u 1 posto i 99 posto ogroman kad u obzir uzmemo lina primanja, a jo vei u irem smislu bogatstva, to jest, u smislu akumuliranog kapitala i druge imovine. Razmislite o porodici Volton: est naslednika Volmart carstva poseduju zajedniki bogatstvo od nekih 90 milijardi dolara, to je ekvivalentno onim s im raspolae 30 posto amerikog drutva na dnu. (Mnogi na dnu imaju nula ili negativnu neto vrednost, osobito nakon stambenog debakla.)
http://bif.rs/2012/06/stiglic-zasto-esktremna-nejednakost-ne-odgovara-ni-bogatima/ Page 1 of 9
5/04/13 12:52 PM
Voren Bafet je to tano pisao kad je rekao: U poslednjih 20 godina odvija se rat klasa i moja klasa je pobedila.
Dakle, rasprava se ne vodi oko te bazine injenice da se nejednakost poveava. Debata se vodi oko toga ta to zapravo znai za drutvo. Sa desnice povremeno ujete da je nejednakost zapravo dobra: uporedo sa poveanjem bogatstva bogatih, i ostali slojevi drutva tako"e se penju na lestvici bogatstva (dakle svi dobijaju). To je netano: dok bogati Amerikanci postaju sve bogatiji, veina Amerikanaca, na samo oni na dnu, ne uspevaju da zadre ivotni standard koji su imali, a kamoli da odre korak (sa tempom bogaenja bogatih). Tipian zaposleni mukarac danas zara"uje isto koliko je zaradivao jednu treinu veka ranije.
S leva se u me"uvremenu irenje nejednakosti vrlo esto svodi na apele za jednostavnu pravdu: zato bi manjina bogatih imala toliko mnogo kad toliko mnogo ljudi nema gotovo nita? Nije teko videti zato je to tako. U vremenu u kojem je trite dominantna sila, a pravda samo jedno dobro koje se moe kupiti i prodati takav argument (jednostavne pravde) lako se moe obezvrediti tvrdnjom da je ovde re samo o oseanju milosr"a.
Stavite oseanja na stranu. Postoje dobri razlozi zato bi plutokrati

5/04/13 12:52 PM
trebalo da vode rauna o nejednakosti - ak i ako pritom misle samo o sebi.
Bogati ne postoje u vakuumu. Njima treba drutvo koje funkcionie da bi odrali svoju poziciju. Drutva u kojima je nejednakost prevelika ne funkcioniu efikasno i njihove ekonomije nisu ni stabilne, niti odrive. Dokazi koje nam daje istorija i iskustvo iz mnogih delova sveta danas, su nedvosmisleni: u nekom trenutku kad nejednakost dostigne neodrivi nivo zapoinje spiralno kretanje nanie - celo drutvo klizi ka nefunkcionalnosti, a kad drutvo postane disfnkcionalno, ak i bogati plaaju visoku cenu takvog stanja.
Dopustite mi da izloim nekoliko razloga zato je to tako.
Problem potronje
Kada neka interesna grupa ima previe moi, ona uspeva da nametne one politike koji poveavaju njenu mo na kratak rok, ali ako gledamo dui vremenski horizont, ne pomau drutvu. To je ono to se dogodilo u Americi kada je u pitanju politika poreza, regulatorna politika i politika javnih investicija. O tome ta su posledice kanalisanja ekonomskih dobitaka u prihode i ukupnu
5/04/13 12:52 PM
imovinu samo u jednom smeru lako je izvui zakljuke ako razmotrimo prosenu potronju jednog prosenog domainstva, to je jedan od motora rasta amerike ekonomije. Nije sluajno da su razdoblja u kojima je najvei broj Amerikanaca imao vei neto dohodak, dakle kada je nejednakost smanjivana ( delom kao rezultat progresivnog oporezivanja), to istovremeno bili i periodi kada je amerika ekonomija najvie rasla. Kao to nije sluajno da je sadanjoj recesiji, poput Velike depresije, prethodilo veliko poveanje nejednakosti.
Kada se previe novca koncentrie na vrhu drutva, prosean Amerikanac poinje manje da troi, ili e prestati manje da troi u nedostatku nekog vetakog podsticaja da to ini. Premetanje novca od dna ka vrhu smanjuje ukupnu potronju jer bogate osobe potroe, kao deo svog bogatstva, manje nego to bi potroili oni sa manjim primanjima (da je taj deo bogatstva prenesen na njih).
http://bif.rs/2012/06/stiglic-zasto-esktremna-nejednakost-ne-odgovara-ni-bogatima/
Page 4 of 9
5/04/13 12:52 PM
U naoj mati, to ne izgleda uvek tako, jer je potronja bogatih veoma jasno vidljiva. Dovoljno je samo pogledati fotografije na poslednjim stranama Vol Strit Dornala, i kue koje se nude na prodaju. No, taj fenomen (da bogati troe manje nego to bi troili siromaniji) poinje da zadobija smisao kad se malo pozabavite matematikom.
Razmislite o nekome ko je kao Mit Romni (predsedniki kandidat republikanaca na predstojeim izborima), iji je prihod u 2010. bio 21,7 miliona dolara. ak i ako bi Romni odluio da ivi i mnogo raskalanijim stilom, on bi u jednoj tipinoj godini potroio samo deo te sume za sopstveno i izdravanje svoje ene i nekoliko
5/04/13 12:52 PM
njihovih kua. Ali uzmite istu koliinu novca i razdelite je na 500 ljudi, recimo, u obliku nekog prosenog prihoda po radnom mestu od 43.400 dolara i videete da e gotovo sav novac koji bude dobijen, biti i potroen.
To je jednostavno tako i nita tu zakonitost ne moe izmeniti: to vie novca ostaje koncentrisano na vrhu, to je agregatna tranja vie u padu. Osim ako se neto drugo ne desi putem intervencije (redistribucije bogatstva), ukupna tranja u privredi e biti manja od njene ponude, a to znai da e rasti nezaposlenost, a to e potom, u krug, dovesti do novog obaranja potronje. U 1990-ima je to neto drugo (to je uticalo na redistribuciju) dogodilo u smislu sloma dot koma. U prvoj dekadi 21. veka, to je balon na tritu nekretnina. Danas je jedini izlaz, usred duboke recesije, da se povea dravna potronja a to je upravo ono to bi oni na vrhu voleli da zaustave.
Rentni problem
Ovde moram da pribegnem malo ekonomskijem argonu. Re "najam/renta" je izvorno koriena i jo uvek jeste, da opie prihod koji neko primi zauzvrat za koriene svoje zemlje - to je dakle povraaj dobiti na temelju vlasnitva, a ne na osnovu neijeg rada ili proizvodnje. To je prihod po svojoj prirodi, sasvim
5/04/13 12:52 PM
drugaiji od plate koja podrazumeva naknadu za rad koji isporuuju radnici. Izraz "renta" je tokom vremena proiren i sticanje monopolskih profita- dakle zarade koju neko ostvaruje samo zato to je u monopolskom poloaju. S vremenom, znaenje rente je dodatno proireno na druge vrste vlasnikih potraivanja. Ako je vlada na primer dala nekoj firmi iskljuivo pravo za uvozi odre"ene koliine odre"ene robe, kao to je eer, ekstra zarada koju je ta firma dobijala zahvaljujui ovom ekskluzivnom pravom nazvana je kvotna renta.
Sticanje prava na neko rudno blago ili kopanje ruda je tako"e oblik rente. Povlaen poreski tretman za posebne interese tako"e konstituie rentu. U irem smislu, "traenje rentnog dobitka" predstavlja nain na koji mnogi na naoj politikoj sceni pomau bogatima da se bogate na raun drugih, ukljuujui tu i transfere i subvencije iz budeta i donoenje takvih zakona koji smanjuju konkurenciju na tritu i omoguavaju direktorima velikih preduzea da prisvoje disproporcionalno vei deo prihoda kompanije ili kompanijama da se bogate, unitavajui pritom ivotnu sredinu.Veliinu "korupcijske rente" u naoj ekonomiji teko je kvantifikovati, ali je sasvim jasno da je ona ogromna.
Pojedinci i korporacije koji imaju korist kao uivaoci rente bogato su nagra"eni. Finansijska industrija, koja sada u velikoj meri funkcionie kao trite spekulacija a ne kao oru"e za podsticanje stvarne produktivnosti u ekonomiji, je sektor
5/04/13 12:52 PM
uivalaca rente par excellence. Ova renta nadilazi samo podruje spekulacije. Finansijski sektor tako"e uiva rentni prihod na bazi svoje dominacije nad sredstvima za plaanje-na primer preko ogromnih zelenakih taksi na debitne i kreditne kartice a tako"e i na bazi manje poznatih naknada koje naplauju trgovcima, a koji oni opet prenose na le"a kupaca.
Novac koji se isisava od srednje klase i siromanih kroz predatorsko pozajmljivanje novca (kredite sa ekstremno visokim kamatama) tako"e se moe smatrati oblikom rente. Poslednjih godina, finansijski sektor je uestvovao sa 40 odsto u ukupnom profitu korporacija.
Ovi profiti nisu doprineli rastu ukupnog bogatstva, niti su ga bar delimino podstakli. Kriza je pokazala kako takvo ponaanje moe da napravi pusto u ekonomiji. U privredi u kojoj postoje mnogi uivaoci rente kao to je postala naa, privatni prihodi i prihodi drutva nisu u me"usobnoj vezi, naprotiv. U svom najjednostavnijem obliku, u ekonomiji u kojoj su dominantni uivaoci rente te rente ne predstavljaju nita drugo nego redistribuciju jednog dela bogatstva drutva, uivaocima rente. Veliki deo nejednakosti u naem drutvu je rezultat ove preraspodele kroz rentu koja faktiki omoguava da se prihodi onih sa dna, redistribuiraju onima koji su na vrhu.
Page 8 of 9
5/04/13 12:52 PM
No, to ima i ire ekonomske konsekvence: borba za sticanje rente je u najboljem sluaju aktivnost sa nultim efektom. Traenje rente ne doprinosi rastu bilo ega. Nastojanja koja su usmerena na dobijanje veeg udela u kolau ne utiu na veliinu kolaa. I jo gore od toga: postojanje rente iskrivljava alokaciju resursa i slabi privredu. To je centripetalna sila: napori onih koji bi eleli da postanu uivaoci rente je toliko jaka da se sve vie energije usmerava na to, na raun svega ostalog. Zemlje bogate prirodnim resursima su najeklatantniji primeri drutava u kojima su dominantni uivaoci rente. Mnogo je jednostavnije postati bogat na onim mestima gde neko sebi moe da obezbedi eksploataciju nekih resursa, nego na onim mestima gde se profit moe stvarati samo na osnovu proizvodnje roba i usluga koje su ljudima potrebne i poveavati produktivnost. To je razlog zbog kojeg su te ekonomije (sa velikim resursima) postigle malo iako rasplau ogromnim bogatstvima. Lako je rugati i rei: Mi nismo Nigerija, nismo Kongo. Ali princip funkcionisanja renti je isti. drugi deo trei deo 07/06/2012
Page 9 of 9
tiglic: U nepravinom drutvu ljudi nisu zainteresovani ni da rade ni da glasaju | Biznis i Finansije
5/04/13 12:52 PM
tiglic: U nepravinom drutvu ljudi nisu zainteresovani ni da rade ni da glasaju

U drutvu u kojem se nejednakost iri, pravinost se ne tie samo plata, dohotka i imovine. To je daleko ire rasprostranjeno oseanje. Da li ja imam uea u tome na koji se nain drutvo razvija, ili ne? Da li i ja imam koristi od naina na koji se troi drutveno bogatstvo, ili ne? Ako je odgovor glasno ne, to onda vodi ka opadanju motivacije koja e se ekonomski osetiti u svim aspektima ivota drutva, pie ekonomista Dozef tiglic u svojoj novoj knjizi " Cena nejednakosti koja e se u junu pojaviti na tritu SAD a u julu u Velikoj Britaniji. Drugi deo
Ljudi nisu maine. Da bi vredno radili, moraju da budu motivisani. Ako smatraju da su nepravedno tretirani, to ih teko moe podstaknuti da rade vie. To je jedno od kljunih pravila moderne ekonomije rada, saete u tzv teoriji efikanosti plata koja kae da to kako preduzea tretiraju svoje zaposlene i izme%u ostalog koliko ih pravino nagra%uju utie na produktivnost. Tu teoriju je pre gotovo itavog veka razradio veliki ekonomista Alfred Maral, koji navodi da je "visoko plaeni rad najee i efikasan" Zaista ovo nije samo teorija, to je zakljuak do koga se dolo na osnovu nebrojeno mnogo ekononomskih eksperimenata. I dok se ljudi uvek spore oko toga ta tano znai pravian, postoji rastui oseaj u Americi da je trenutna razlika u prihodima,
http://bif.rs/2012/06/stiglic-u-nepravicnom-drustvu-ljudi-nisu-zainteresovani-ni-da-rade-ni-da-glasaju/ Page 1 of 7
5/04/13 12:52 PM
i nain na koji se preraspodeljuje bogatstvo u celini, duboko nepravedno.
Niko ne spori bogatstvo onima koji su transformisali nau ekonomiju pronalazaima kompjutera ili pionirima biotehnologije. No, izuzev nekolicine, to nisu ljudi koji su na vrhu piramide naih najbogatijih lanova drutva. Umesto toga, na tom mestu su ljudi koji su zahvaljujui tome to su uivaoci neke rente, na ovaj ili onaj nain, dospeli na ovo mesto. I veini Amerikanaca, to se ini nepravednim.
Ljudi su bili iznena%eni kada je finansijska kua MF Global, iznenada bankrotirala prole godine, ostavljajui hiljade rtava kao rezultat takvih poslovnih poteza zbog kojih e neke moda biti kvalifikovane i kao kriminal, ali imajui u vidu skoriju istoriju Vol Strita, sumnjam da bi ljudi bili iznena%eni da uju da nekoliko rukovodilaca MF Global i dalje dobijaju svoje bonuse.
Kada direktori poduzea tvrde da plate moraju biti smanjene ili da e morati da do%e do otputanja da bi firme mogle da budu konkurentne na tritu, a istovremeno poveavaju svoje prihode, zaposleni s pravom smatraju da je to nepravino. To ima uticaja i na njihovo angaovanje na poslu, lojalnost preduzeu i njihovu spremnost da ulau u budunost takvog preduzea. Rairen oseaj
5/04/13 12:52 PM
zaposlenih u Sovjetskom Savezu da su bili loe tretirani ba na takav nain da ih iskoriavaju direktori koji ive na visokoj nozi, odigrao je veliku ulogu u stvaranju pukotina u sovjetskoj ekonomiji, i u konanom raspadu te drave. Kao to kae jedan stari vic iz sovjetske ere: Oni se pretvaraju da nas plaaju, a mi se pretvaramo da radimo.
U drutvu u kojem se nejednakost iri, pravinost se ne tie samo plata, dohotka i imovine. To je daleko ire rasprostranjeno oseanje. Da li ja imam uea u tome na koji se nain drutvo razvija, ili ne? Da li i ja imam koristi od naina na koji se troii drutveno bogatstvo, ili ne? Ako je odgovor glasno ne, to onda vodi ka opadanju motivacije koja e se ekonomski osetiti u svim aspektima ivota drutva.
Za Amerikance jedan kljuni aspekt pravinosti je mogunost da svako ima svoju priliku da uspe: svako bi trebalo da ima svoju ansu da ostvari ameriki san. Neto od tog uverenja da svako moe da se od dna popne na sam vrh je mit, ali statistika pokazuje jednu mnogo goru sliku: u Americi, izgledi da se neko popne na vrh, pa i u sredinu piramide, sa dna ili iz nieg imovinskog stratuma su manji nego u bilo kojoj zemlji zapadne Evrope ili
5/04/13 12:52 PM
drugih razvijenih industrijskih zemalja.
Oni na vrhu u SAD, mogu smatrati vie nego utenim saznanje da su njihove anse da sa vrha skliznu nanie u Americi znatno manje nego drugde u svetu.
Postoje mnogi trokovi nedostatka mobilnosti na gore. Veliki broj Amerikanaca ne ivi u skladu sa svojim potencijalnim mogunostima, i zato gubimo nae najvee dobro, talenat. Uporedo sa tim to polako razumevamo ta nam se doga%a, doi e do erozije identiteta , odnosno naina na koji Ameriku vidimo kao jednu zemlju koja neguje pravinost. To e imati svoje direktne ekonomske posledice, ali i one indirektne, a to je slabljenje onih veza koje nas povezuju kao naciju.
Problem nepoverenja
Jedna od zagonetki moderne politike ekonomije je zato bi se neko uopte trudio da glasa. Vrlo malo ljudi se na izborima pojavljuje tek tako. Postoji troak glasanja - nijedna drava ne kanjava one koji ostanu kod kue, ali treba i vremena i truda da se na izbore iza%e i od toga izgleda kao da nikad nema koristi. Moderna politika i ekonomska teorija pretpostavljaju postojanje
5/04/13 12:52 PM
racionalnih, lino zainteresovanih aktera.
Na temelju toga, velika je misterija zato bilo ko glasa. Odgovor je da smo bili zavedeni pojmovima "gra%anske vrline." Imamo odgovornost da glasamo. No, oseanje gra%anske vrline je krhko. Ako postoji uverenje da je politiki i ekonomski sistem zakreen, pojedinci e se vrlo brzo smatrati oslobo%enim obaveze glasanja. Kada se taj drutveni ugovor narui, kad poverenje izme%u vlade i njenih gra%ana oslabi, razoaranje, neangaovanje i jo gore od toga e ubrzo uslediti. U Sjedinjenim Dravama danas, i u mnogim drugim demokratskim dravama u svetu, nepoverenje je raireno oseanje.
tavie ugra%eno je u takva drutva. Lojd Blenkflin, prvi ovek Goldman Saksa, je to perfektno sroio: sofisticirani investitori ne oslanjaju se, ili barem ne bi trebalo da se oslanjaju na poverenje. Oni koji su kupili proizvode njegove banke dali su pristanak odraslih osoba koji je trebalo da znaju ta kupuju a ne da se oslanjaju na neiju re. Oni bi trebalo da znaju da Goldman Saks ima i sredstava i naina i motiva da stvori takve proizvode koji mogu da propadnu (da budu veoma rizini po investitore) ali da istovremeno zadre asimetriju informacije odnosno da te rizike sakriju od investitora i to njihovo neznanje iskoriste. Ljudi koji su pali kao rtve investicionih banaka su uglavnom, dobro situairani investitori. Ali skrivanje trokova kreditnih kartica i kredita koji imaju trokove napisane sitnim slovima su kod prosenih
5/04/13 12:52 PM
Amerikanaca ostavili uverenje da bankama ne treba verovati.
Ekonomisti esto podcenjuju ulogu koje poverenje ima na funkcionisanje ekonomije. Ako osnova svakog ugovora treba da bude to to njegovo ispunjenje garantuje sud (u sluaju spora) onda to predstavlja veliku prepreku za normalno funkcionisanje ekonomskog ivota. Kroz istoriju, ekonomije koje su cvetala bile su one gde su ugovori garantovani jednim stiskom ruke u znak zakljuenog posla. Bez poverenja, poslovni dogovori postignuti na bazi zajednikog razumevanja da e sloene pojedinosti biti stvar kasnijih pregovora, nisu vie mogue. Bez poverenja, svaki uesnik bavi se razmiljanjem i istraivanjem da li e ga onaj drugi
5/04/13 12:52 PM
izneveriti.
Prvi deo Treci deo 08/06/2012
http://bif.rs/2012/06/stiglic-u-nepravicnom-drustvu-ljudi-nisu-zainteresovani-ni-da-rade-ni-da-glasaju/
Page 7 of 7
tiglic: Zato je dobro biti sebian | Biznis i Finansije
5/04/13 12:53 PM
tiglic: Zato je dobro biti sebian
Nekadanji najbogatiji sloj Amerikanaca bio je mudriji od ovog sadanjeg. Ljudi kakav je bio Henri Ford znali su da zbog svog vlastitog interesa treba da nagra$uju zaposlene - da bi ih motivisali da vredno rade i imaju novca da kupe njihova kola. I novi bogati treba da stegnu srce i uine slino, sebe radi, a ne zbog samilosti prema drugima, pie ekonomista Dozef tiglic u svojoj najnovijoj knjizi Cena nejednakosti koja e se u junu pojaviti na tritu SAD a u julu u Velikoj Britaniji.
Trei deo
irenje nejednakosti nagriza poverenje: u ekonomskom smislu, to je kao neka vrsta univerzalne sode koja rastae ekonomsko tkivo. To stvara jedno ekonomsko okruenje u kome su ak i pobednici
http://bif.rs/2012/06/stiglic-zasto-je-dobro-biti-sebican/ Page 1 of 5
5/04/13 12:53 PM
oprezni. A tek gubitnici! U svakoj transakciji, u svakom susretu sa efom ili poslovnim ovekom ili birokratom- oni vide ruku nekoga ko eli da ih iskoristi. Nigde poverenje nije vanije nego u politici i u javnoj sferi. Tu moramo delovati zajedno. Lake je delovati zajedno kada je veina ljudi u slinim situacijama, kada je veina od nas, ako ne u istom brodu, barem u amcima uporedive veliine. Ali sa rastuom nejednakosti jasno da naa flota izgleda drugaije - tu je nekoliko mega - jahti okruenih masom ljudi u kanuima, i onih koji se dre za ogradu amca to je dobra vizuelizacija nae situacije i moe da nam pomogne da razumemo zato se nae ideje oko toga ta bi vlada trebalo da uradi toliko razlikuju.
Dananje irenje nejednakosti protee na gotovo sve - policijsku zatitu, stanje lokalnih puteva i komunalnih usluga, pristup pristojnoj zdravstvenoj zatiti i dobrim kolama. to visoko obrazovanje postaje vanije, ne samo za pojedince nego i za budunost cele amerike privrede, oni na vrhu sve vie pritiskaju da se na jednoj strani, budeti univerziteta smanjuju a kolarina poveava, a na drugoj smanjuju zajmovi za studiranje.
Kad se zalau za kredite, oni u stvari ele jo jedan prostor za rentnu naknadu: kredite za kole koje posluju na bazi profita, bez standarda, kredite koji se ne mogu razvrgnuti ak i u sluaju bankrota, kredite osmiljene tako da predstavljaju jo jedan nain za one na vrhu da eksploatiu one koji bi eleli da se izdignu sa
5/04/13 12:53 PM
dna.
Reenje biti sebian
Mnogi, ako ne i veina, Amerikanci poseduju ogranieno razumevanje prirode nejednakosti u naem drutvu. Oni znaju da je neto krenulo kako ne treba, ali podcenjuju tetu koju nanosi nejednakost jednako koliko precenjuju trokove preduzimanja akcije. Ta pogrena uverenja, koja su osnaena ideolokom retorikom imaju katastrofalan uinak na politiku i ekonomske politike.
Ne postoji dobar razlog zato bi 1 posto, sa svojim dobrim obrazovanjem, svojim redovima savetnika, i tako hvaljenim poslovnim sposobnostima, trebalo da bude toliko dezinformisan. Jedan posto u prolim generacijama bio je mudriji. Znali su da ne bi bilo vrha piramide da nije bilo vrste baze, i da bi njihova vlastita situacija bila ugroena ako drutvo nije bilo na stabilnim nogama.
Henri Ford, koji u istoriji nije zapamen kao jedan od mekih karaktera, shvatio je da je najbolje to moe da uini za sebe i svoju firmu da radnicima plati dobru platu, jer je eleo da oni
5/04/13 12:53 PM
budu vredni i da budu u stanju da kupe njegova kola.
Franklin D. Ruzvelt, istokrvni pripadnik visoke klase, znao je da je jedini nain da sutinski sauva kapitalistiku Ameriku, da proiri blagostanje, kroz oporezivanje i socijane programe, i da kapitalizmu stavi uzde kroz regulaciju.
Ruzvelt i ekonomista Don Majnard Kejnz, koje su kapitalisti kritikovali, uspeli su da sauvaju kapitalizam od kapitalista. Riard Nikson, danas poznat kao manipulativni cinik, zakljuio je da socijalni mir i ekonomska stabilnost na najbolji nain mogu da osiguraju investicije, i zato i jeste investirao i to mnogo u Mediker (program zdravstvene zatite) Head Start (program koji omoguava siromanijima pravo na kolovanje, zdravstvenu zatitu i dr), i u ouvanje ivotne sredine. Nikson je ak lansirao ideju zagarantovanog godinjeg prihoda.
Dakle, savet koji bih dao onom jednom procentu bogatih danas bio bi: ovrsnite svoje srce. Kada vas neko pozove da razmislite o smanjivanju nejednakosti kroz poveanje poreza i investiranje u obrazovanje, javne radove, zdravstvenu zatitu i nauku ostavite
5/04/13 12:53 PM
svako latentno oseanje altruizma na stranu i skoncentriite se samo na vlastiti interes. Nemojte ove ideje prihvatiti zato to pomau drugim ljudima. Uinite to zbog sebe.
Prvi deo Drugi deo Treci deo 09/06/2012
http://bif.rs/2012/06/stiglic-zasto-je-dobro-biti-sebican/
Page 5 of 5

Stiglic, (2013) - Cena Nejednakosti

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Stiglic, (2013) - Cena Nejednakosti

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

tiglic: Zato esktremna nejednakost ne odgovara ni bogatima | Biznis i Finansije

tiglic: Zato esktremna nejednakost ne odgovara ni bogatima

tiglic: Zato esktremna nejednakost ne odgovara ni bogatima | Biznis i Finansije

Stavite oseanja na stranu. Postoje dobri razlozi zato bi plutokrati

tiglic: Zato esktremna nejednakost ne odgovara ni bogatima | Biznis i Finansije

trebalo da vode rauna o nejednakosti - ak i ako pritom misle samo o sebi.

Dopustite mi da izloim nekoliko razloga zato je to tako.

tiglic: Zato esktremna nejednakost ne odgovara ni bogatima | Biznis i Finansije

tiglic: Zato esktremna nejednakost ne odgovara ni bogatima | Biznis i Finansije

tiglic: Zato esktremna nejednakost ne odgovara ni bogatima | Biznis i Finansije

tiglic: Zato esktremna nejednakost ne odgovara ni bogatima | Biznis i Finansije

tiglic: Zato esktremna nejednakost ne odgovara ni bogatima | Biznis i Finansije

tiglic: Zato esktremna nejednakost ne odgovara ni bogatima | Biznis i Finansije

tiglic: U nepravinom drutvu ljudi nisu zainteresovani ni da rade ni da glasaju

i nain na koji se preraspodeljuje bogatstvo u celini, duboko nepravedno.

drugih razvijenih industrijskih zemalja.

racionalnih, lino zainteresovanih aktera.

Amerikanaca ostavili uverenje da bankama ne treba verovati.

Prvi deo Treci deo 08/06/2012

tiglic: Zato je dobro biti sebian | Biznis i Finansije

tiglic: Zato je dobro biti sebian

tiglic: Zato je dobro biti sebian | Biznis i Finansije

tiglic: Zato je dobro biti sebian | Biznis i Finansije

Reenje biti sebian

tiglic: Zato je dobro biti sebian | Biznis i Finansije

budu vredni i da budu u stanju da kupe njegova kola.

tiglic: Zato je dobro biti sebian | Biznis i Finansije

Prvi deo Drugi deo Treci deo 09/06/2012

You might also like