Dodo Mojes-Dok nisam srela tebe Kada bih trebala da napiem jednu lepu knjievnu recenziju o nekoj knjizi

iz tkzv.trivijalne knjievnosti nikada to ne bih uinila.Ba,ba,nikada...A onda sam jednog dana u potanskom sanduetu na fejsbuku proitala preporuku moje uenice Miljane Markovid i posluala njen savet,ne nisam se pokajala. Ovo nije klasian ljubavni roman,prepun srceparajudih rei i poruka.Ni nalik na ono to stoji u njegovoj najavi Pravi trijumf koji de vas istinski razneititi-Elle Ova preporuka modnog asopisa ne znai ba nita.Ama ba nita! Radnja romana deava se u Engleskoj.U predgrau Londona,Stortfoldu prepunom zamkova.Poinje jednom surovom retrospekcijom mladida Vila i njegove devojke Alisije.Jednom malecnom ljubavlju meu bogatom klasom,koja se zavrava tekom povredom prljena C5-C6 i pojavom steene kvadriplegije. Ceo tok romana tu biva zaustavljen.Bez ikakvih osnova stare knjievne kompozicije.Koriden je prekinut tok radnje.Pria koja naizgled poinje ljubavnim uvodom u prvom momentu dobija svoj knjievni zaplet. Govori o devojci Lujzi Klark i njenoj siromanoj porodici.Ona ima 26 godina,posao u restoranu iza sebe,u kome je provela 7 godina svog ivota.Majka joj je nezaposlena,otac pred tehnolokim vikom.U kudi ivi sestra Katrina sa sedmogodinjim vanbranim sinom Tomasom.Porodina pria ravna katastrofi-opisuje recesiju u Engleskoj 2009 godine. Lujza krede u potragu za poslom uz pomod tadanjeg momka Patrika.Njena i Patrikova veza simbol je neke socijalne simbioze u kojoj Patrika sve vie zanima,sem Lujzine egzistencije.Ma,koliko patrijarhat zvuao primitivno,njega interesuje sve zabava,sport i zajednike prie,a najmanje kako de da pomogne Lujzi.To ini priu veoma labavom,a to je labavije opisan njihov odnos u delu,to se i njihova ljubav smanjuje. Interesantno je opisan odlazak na razgovor Lujze i Kamile Trejnor.Kamila je majka Vila Trejnora. Ona organizuje privatni odabir enskog pomagaa za svog sina invalida.Trai nekoga ko de mu pruiti emotivnu podrku.Ostalo je jo minimalno est meseci do okonanja njegovog ivota. U poetku de odnos Lujze i Vila biti lo.Obeleen njegovim emotivnim krahovima i eljom da se ubije.Doivedemo linu istoriju kvadriplegiara na jedan veoma iskren i neposredan nain.Videdemo kako je teko kretati se u elektrinim kolicima,hraniti se uz pomod personalnog asistenta Nejtana. Ne izlaziti po ceo dan iz kude.iveti u izobilju koje se raunalo ogromnim linim bogatstvom koje je Lujza opisivala ovako:Vilov bankovni raun bio je dovoljan da isplati celu nepokretnu imovinu moje porodice.Samo jedan bankovni raun. Spisateljica dobro pliva u svojim opisima.Vidimo kako radnja napreduje i kako glavni likovi Lujza i Vil dobijaju na bliskosti.Osedamo kontrast prolo/sadanje koji se ogleda u Vilovom kretanju i nekretanju.Vidimo da je nekada bio dobar ronilac,planinar,filmofil,da je voleo lepe ene.Sada posle

nesrede nema nita.Sestra Dordina mu se odselila u Australiju,a svi prijatelji i devojka pobegli su od njega kada mu se dogodila nesreda. Meni kao itaocu pomalo se uinila poznata ova knjievna tema o kojoj je u srpskoj knjievnosti pisala Gordana Dirjanid.Pisali su o tome i Vladan Desnica i Laza Lazarevid.ini se uvek isto i umetnika i trivijalna knjievnost imaju jednake teme,ista je njihova potka,ali je drugaije njihovo tkanje. Ipak,ono to roman ini zamornim su neka neprekidna ponavljanja.Vidi se da autorka ima saznanja o temi ali ta saznanja nisu autentina.Ona jako dobro opisuje robne marke,det set na hipodromu,recesiju u Britaniji,graevine i duhovna stanja na psiholokoj bazi. Ali ono u emu je loa je poznavanje osoba sa invaliditetom.Ne poznaje tekodu bavljenja njima i svu dubinu duhovnog bola koji preivljavaju vozedi se kolicima.Objanjava dobro tehnike probleme savladavanja prepreka,injenicu da malo ko i iz saaljenja eli da pomogne,ali ne i duhovnu bol osobe koja je od drutva izolovana. Iako se izmeu Lujze i Vila na kraju dogaa romansa,ona zaboravlja da ljubav ima i druge puteve sem saaljenja i materijalnog blagostanja.U celoj knjizi prednost je data novcu,bankovnim menicama,skupim svadbama sa besmislenim poklonima i ponienju invalida.Vila savremeno drutvo koje se dii ljudskim pravima svodi na vanzemaljca u kolicima,a vanzemaljac je i svako ko nema novca. Svet kojim smo okrueni na pijedestal stavlja mrnju i osvetu i prezire svaku volju za ivotom.Autorka se dobro snalazi u koridenju epistolarne forme sa interneta,kada u knjievnost unosi fragmente dopisivanja Lujze sa drutvom kvadriplegiara ili pri bukiranju skupog apartmana na Mauricijusu. Jedan od najdirljivijih momenata je i prizor igre Lujze i Vila na svadbi njegove bive devojke Alisije i njenog novog izabranika Ruperta.Tada on shvata da mora da ode,ali da nije vie uticajna linost,da od njegovog upravljanja kompanijom nije ostalo nita. Na kraju kao u filmu Vanila skajglavni lik eli da zavri u Dignitasuspecijalnoj bolnici u kojoj zahvaljujudi pozamanoj sumi novca ljudi koji nemaju vie snage da se bore sa galopirajudim upalama pluda i padom telesne temperature ili menjanjem katetara,pristaju na izvrenje prinudnog samoubistva. Tako vajcarska iz doba velikih pisaca Voltera i Tomasa Mana kao mesto bega za politiki azil ili sanatorijuma za leenje tuberkuloze,postaje mesto u kojem se u 21.veku vre knjievna samoubistva. A naa glavna junakinja,odlazi u Pariz,sa oprotajnim Vilovim pismom,da troi nasledstvo koje joj je testamentom namenio.I da se dobro naparfemie. Moda bi bilo dobro da moja knjievna uverenja nisu tradicionalna.Da mi ispred svega nije osedajnost u knjievnom tekstu.I to pre svega enska,emotivna i duboka osedajnost i saaljivost.Ali toga u ovoj knjizi nema.Glavna junakinja Lujza opisana je kao krhko bide u bezosedajnom okruenju.Ona nema snage da preokrene tok radnje i spase glavnog junaka.Nemamo vie roman glavnog junaka.Nemamo ljubavni roman u kome dominira happy end.

Imamo jednu knjievnost u kojoj dominaciju ima samo trite.Lep omot knjige u izdanju Alnarijakoji je lepe dizajniran nego englesko izdanje.Imamo divne oznake da je knjiga tampana na recikliranom papiru,ali od dubine emocija ni traga ni glasa. Knjievnost u kojoj preovladavaju teme saaljenja,a u kojoj nema vie ljubavi nije vie knjievnost. Knjievnost u kojoj novinarstvo uzima prevagu svojim senzacionalizmom nema svoju literarnost.Knievnost u kojoj ima vie triatlona,fudbala i seksualnosti vie lii na sportski program. Kada knjievnost ostane bez emotivnosti ona gubi svoju vrednost.Jer kao to jednom ree Despot Stefan Lazarevid Ljubav sve prevashodi! I tu stavljam taku na svaku knjievnu recenziju.