SMILJA TARTALJA

TOKOVI SAVREMENE KULTURNE ANTROPOlOGllE

Iako se Eini da su sva dosadaSnja Eovekova traganja i ostvarenja u svojoj suStini jedna monumentalna antropologija, ipak smo suoEeni sa Einjenicom da modern0 doba sve upornije zahteva i istiEe jednu novu nauku - nauku o Eoveku. Kao tema, kao problem, Eovekovo bike oduvek je bilo predmet interesovanja filozofije, nauke i umetnosti, koje su, svaka za sebe, otkrivale i oblikovlale n e b njegovu dimenziju. Ali celovit Eovek ili, kako danas volimo da kaiemo, Eovek u svom totalitetu omiljena je tema modernog vremena. To je predmet interesovanja nove nauke. Antropologija se danas javlja kao imperativ renesanse antropocentrizma. Njen procvat pokazuje da interesovanje koje je Eovek pokazivao za sopstveno bike kroz kontinuirani razvitak humaniora nije ni blizu zadovoljeno. A ako se sloiimo sa istomiSljenicima Maksa Selera da je Eavek danas postao krajnje neobjagnjiv, onda moramo priznati da to interesovanje nije ni moglo biti zadovoljeno. GcfupiruOi se tehnicizmu ali i scientizmu, dva osnovna toka savremene antropologije - empirijski i fibzofski - pokuSavaju da zadovolje to interesovanje savremenog Eoveka predstavljajuCi mu se istovremeno kao jedna mlada nauka koja ima drai novine i kao nauka koja se bavi iskonskom problematikom koja se joS uvek spori sa drugirn naukama oko svog predrneta. Jer, ako se izuzme f i l m f s k a antropologija, koja je ve6 uspela da postane jedna od osnovnih i sve znaEajnijih filozofskih disciplina, empirijska antrapologija mora da se odredi u odnosu na etnografiju, etnologiju i sociologiju. Kao empirijska disciplina, antropologija se danas razvija kao fiziEha, socijalna i kulturna antropologija. Ovome treba dodati i pokuSaje stvaranja jedne takozvane opSte antropologije koja bi, pored arheologije, etnologije i lingvistike, objedinjavala u sebi i sve vidove empirijske antropologije, pretendujuki tako da izuh v a kako Eoveka tako i druStva i kulture. Ali, ma koliko bila upukena na davanje opStih odre-

denja Eoveka u istoriji, opSta antropologija gaji nepoverenje prema filozofskoj antropologiji bojeCi se, verovatno, njene spektakularnosti. Takva opSta antropologija, koja bi ostala iskljuEivo na goloj empiriji, teSko da bi mogla postati neHto viSe od eklektiEke tvorevine nastale spajanjem veC pomenutih disciplina. Najbolji dokaz da opSta antropologija koja bi imala metodsko i sadriajno jedinstvo i bila neSto viSe od korisne enciklopedije savremenih znanja o Eoveku ostaje u carstvu lepih ielja je General antropology Diekobsa i Sterna. U vreme svog nastanka ernpirijska antropologija je uglavnom bila usmerena ili na izuEavanje Eavekovih bioloSkih osobina ili na prouEavanje primitivnih drustava. Obe ove orijentacije nisu ni do danas napugtene. Naprotiv, posle Morgana, Levisa i Frezera prouEavanje primitivnih druStava privuklo je mnoge istraiivat-e, a razvojem zoologije i komparativne anatomije fiziEka antropologija doiivela je nov procvat. Jednom vef prihvateni principi evolucije Eoveka ukazivali su na neophodnost potpunijeg istra8ivanja Eovekovih predaka, izuEavanja njegovog porekla, njegove prirodne istorije. Sa rtruge strane, Einjenica da rase nisu statiEki entiteti, da se meSanjem koje je rezultat seoba naroda vremenom formiraju nove rase, podstakla je nauEnike na prouEavanje lrasnih varijeteta. Otuda d v o s h k a orijentacija fiziEke antropologije i to na izutavanje Eovekovih poEetaka i na izuEavanje n jegove sadaSnje rasprostranjenosti na zemljinoj kugli. Od onoga trenutka kada je uoEena srodnost Eoveka sa antropoidnim majmunima fiziEka antropologija nas preko pitekantropusa, sinantropusa i homo neandertalisa vodi do homo sapiensa, naglaSavajuCi Eavekovu vezu sa iivom prirodom i istovremeno ukazujufi na njegove izuzetne spasobnosti za iivot u jednom drukfijem svetu. Ispitivanje Eovekove fiziEke prirode moie se vrSiti i ima svoje Sirako polje i u civilizovanom svetu u kome iivi savremeni 60vek. Ispitivanje se ovde usredsreduje na wsne tipove i odlike rasa. Posle Lineove klasifikacije, koja je poikugala da svrsta sve ljude u nekoliko grupa, Blumenbah je bio pmi koji je pokuSao da odredi razlike medu rasama sluieCi se metodama antropometrije. Danas ova proluravanja imaju svoju razradenu metodiku kojoj se ne moie poreCi egzaktnost. Medutim, ispitivanje bioloSkih kvaliteta i razlika savremenih ljudi skopfano je sa opasnostima kale je antropologija veC iskusila u ialosnim kmzekvencama socijalnog darvinizma i rasistiEke eugenike. Da bi se odredilo koliko stvarno vaie i kakva je uloga bioloSkih zakona u ilvotu tog primata koji je postao f w e k ne sme se gubiti iz vida ograniEeno dejstvo bioloHkih faktora i velika uloga druStvenih. PolitiEka ekonomija i posebno

S M I W A TAIRTALJA

Engelsova teorija o ulozi rada u postanku foveka p m i a j a neophodna saznenja bez kojih se granice fizirke antropologije teSko mogu sagledati. Sodjalna antropalogija koja se javlja pre neSto viSe od sto godina kao interesovanje za Eudan svet obiEaja, magije i religije primitivnih drugtava, duie vremena se, dqrinosom koji je davala nauci, nije uzdizala od stupnja deskripcije, koja pruia dragocen materijal. Ona, po miSljenju Nedla, tek pre nekoliko decenija pokuSava da sistematizuje znatno proSirena interesovanja i iskustva. Jedan od pionira antropoloSkog istraiivanja primitivnog drugtva, Diems Frezer, svolj'im epohalnim delom nZlatna grana. otkrio je ceo jedan svet magije, tabua, bogova, poglavica, duSa i totema. Zele6i ~da objasni znaEajno pravilo kojim se odredivalo naslede Dijaninog sveStenstva u Ariciji, autor ovog zamaSnog dela razma'cra obiEaje, obrede, verovanja mnogih naroda i plemena i dolazi do zakljuEka da je magija ona os'ovina oko koje se okreCe Eitav svet primitivnog Eoveka. S'istem magije, po njemu, zasnovan je na zakonu dmpatije i ne sastoji se samo iz pozitivnih, no sadrii i veoma veliki broj negativnih uravila, odnosno zabrana. Taj sistem upuCuje ne sammo na ono Sto treba da se radi, veC i na ono Sto ne treba. Frezer pozitivna pravila naziva Eini, a negativna tabui. ,Magija je - kaie on - starij,a od religije. Magija je samo pogreSna primena procesa duha, tj. asocijacija ideja po sliEnosti i dodiru; s druge strane pak::. religija pretpostavlja delanje svesnih ill licnih Einilaca, viSih od eoveka, iza vidljive zavese prirode<<l.Iako kategoriEna do te mere da ne dozvoljava nikakav izuzetak, ova teorija - u poredenju sa poEetnim istraiivanjima magije i demonologije koja su izvrSili Tajlor, Vilken i Hartland - predstavlja nesumnjivo krupan napredak. Jog jedan v&an fenomen oko koga se Frezer I njegovi prethodnici ne mogu sloiiti je totem, taj Eudni sinnbol primitivne svesti. Dok su Tejlor, tearetiear animizma, i Hartland, turnaf mistiEne predstave o wmanicc, pretpostavljali da totemizam potiEe od kulta predaka i z dok je Dievon,s tvrdio da totemizam niEe i kulta prirode, F r e z e ~je istakao rnigljenje da totemizam, kao druStveno verovanje, vodi svoje poreklo od individualnog totema. Kasnije je ovu teoriju korigovao pod uticajem Spenserovih i Glienovih radova. Iako se izjatnjavao kao protivnik psihologistiEkog pravca, Frezer je bio naklonjen psiholoSkoj interpretaciji verovanja i prakse. Mnogi autori su uvideli da Frezer nikada nije postao svestan socijalnog faktora i njegove uloge u folkloru i mitologij,i i da su za njega, kako to kaie Malinovski, magija i religija ostale filozofije iivota
I)

Diems Frezer: Zlatna grana, Beograd, 1937. str. 90.

i sudbine. Ali obirnnost njegovog istraiivanja i veliki istraiivaeki elan zasluieno su mu pribavili ime velikog Odiseja nauke u savremenom humanizmu. Za razliku od Frezera, ameriEki IistraiivaE Luis - Henri Morgan, koji je posvetio mnoge godine prouEavanju plemena Iircrkeza, dao je na osnovu svojih otkriCa veoma znaEajne teorije. Njegovo delo >)Ancient Societya posluiilo je Engelsu kao povod i osnov da napiSe veorna vredno i danas dobro poznato delo aPoreklo porodice, privatne svojine i driave((. KritiEki izlaiuCi Morganovo ufenje i suprotstavljajuCi ga Maklenanovom, Engels analizira Morganovo iivotno delo, za koje kaie lda pored Bahofenov~grada o matrijarhatu predstavlja poEetak istorije porodice. Usvaj ajubi Morganovu periodizaciju preistorije na njene tri glavne epohe (divljaStvo, varvarstvo i civilizacija), Engels nastavlj a istraiivanj a stavljajuCi u prvi plan prouEavanje ekonomskih osnova i uslova oivih preloma, menjanja i razvoja ljudskog drudtva. Pri tome Engels ukazuje na Morganovu zaslugu ~ S t o je otkrio i u glavnim crtama rekonstruisao ovu preistorijsku podlogu naSe pisane istorije i Sto je u rodovskim zajednicama severnoameriekih lndijanaca naSao kljuE kojim moiemo reSiti najvainije dosad neregive zagonetke najstarije grfke, rimske i nemaEke istorije<<." Medu naurnicima novijeg doba koje je privukla tajanstvena sila magije i mita znaEajno mesto pripada Levi-Brilu. UoEivSi izvesne razlike u migljenjv i delanju civilizovanog i necivilizovanog Eoveka, ovaj istraiivaE postavlja teoriju o primitivnom mentalitetu kao saznajno prelogifnom. Kao osnovni zalron prelogiEnog mi:ljenja javlja se mistiEna participacija, kojoj odgovara nekonceptualno midljenje. Ali, iako je zakon participacije - po kome je primitivac mistiEno vezan za sredinu u kojoj iivi, sa suncem, zeunljom, precima, iivotinjama i predmetima koji ga okruiuju - objaSnjavao jednu stranu stvari, iako je taEno da se migljenje primitivca ne uzdiie do apstrakcija - pojmova, Levi-Brilova teorija u celini nije bila taEna. Pod pritiskom Einjenica, njen autor je Sam bitno Irorigovao. UoEavajuCi sliEnost mentaliteta modernog Eoveka sa onim koji je proufavao, Levi-Bril izjavljuje da ne postoji poseban primitivni mentalitet kao odlika Elanova primitivne zajednice i da se moie govoriti samo o jednom mentalitetu koji je kara~teristieankako za Eoveka necivilizovanog tako i za Eoveka civilizovanag drugtva. Ali ono Sto LeviiBril nikeda nije uvideo bila je veza i medusobna uslovljenost migljenja i p r d z v d n j e : on je verovao da napredak tehnike ne zavisi od napretka racionalnog mislj enja. Afinitet (prema prouEavanju prirnitivnih drugtava moie se zapaziti i kod antropologa koji se
)

Marks

- Engels: Izabrana dela 11, str.

167.

SMILJA TARTALJA

nisu agranifili na istraiivanja necivilizovanog druStva. Istaknuti naufnici kao Sto su Bidni, Stros, Herskovic, Benedikt i drugi posveCuju Eitava poglavlja svojih dela temama ekonomije, organizacije, mita i umetnostl primitivnih zajednica. Kako magija i mit predstavljaju pofetne stupnjeve mmtalne evolucije i kako za primitivca Eine celokupan duhovni i praktiEni iivot, veCina antropologa im posveCuje najveCu painju. AnalizirajuCi magiju sao delo tradicije Eiji se akti ponavljaju i u Piju efikasnost veruje cela grupa, Marsel Mos, na primer, dolazi do zakljuEka da je Vera u magiju uvek i nuino apriorna i da Vera u efikasnost magijskog obreda potiEe od o b l h simpatije, oblika svojine, kao i pojma demona. Magija se za ovog istraiivaEa javlja ne samo kao jedma sila, jedno bike, veC i kao akcija, kvalitet, stanje, ,maria da se uEini to i to(<. Drugi jedan istraiivaf, Dejvid Bidni, stavlja naglasak na problem mita jer smatra da mitove kao elemente kulture i kao prve aproksimacije istini u primitivnoj kulturi treba prouEavati zbog njihove objektivne istorijske vrednosti i subjektivne - umetnifko-simboliEne vrednosti. Ali ni ispitivanje Eovekove fizirke prirode, ni vrmEavanie vrimitivnon druStva ne iscrvliuie - - delokrug glacnih inter-&sovanla i istraiivanja danaSnjih antrovologa. U okviru socijalnc antropoligije ili izvaii njenih oBvira -sreCe se mnoStvo razliEitih smerova, orijentacija istraiivanja i prilaienja problemima - kojima je zajedniEko samo to da polaze od Eoveka kao nosioca kulture. Ovu razgranatost savremene antropologije Malinovski klasifikuje na taj naEin Sto, pmed evolucionistiEkog gledigta koje je inspirisano Darvinovom interpretacijom biologkog razvoja, istiEe kao posebne pravce difuzionizam, funkcionalizam, psihologizam i sociologizam. Dejvid Bidni predlaie razvrstavanje savremenih antropologa prema njihovom shvatanju i tretiranju pojma kulture. Po njemu, prvu grupu bi Einili realisti, koji teie da shvate kulturu kao atribut ljudskog socijalnog ponaganja; drugu grupu fine idealzsti, koji pokuSavaju da shvate kulturu kao neki agregat ideja u svesti individua, kao ap0toB idejaa, kao ,komunikativnu inteligencijua; sledetu grupu Eine marksisti, koji posmatraju druStvo kao podlogu kulture; smatrajuti da su socijalne sile prirnarni izvari M t u r n e svesti i da su ideoloSki sistemi odrazi tih sila a da su ekonomsko-tehnologke institucije primarni dinamifki faktor; zatim bi dogli antropolozi, koji posmatraju kulturu kao ens rationis, kao logifku konstmkciju koja proizilazi apstrakcijom iz socijalnog ponaSanja i migljenja; i najzad slede junkcionalisti, koji smatraju da je kultura aparat cija je namena da sluii kolektivnim pubrebama drugtva u relaciji sa datom okolinom. Na ialost, ovakve klasifikacije, ma koliko bile pregledne i suges-

tivne, Sematski su konstruisane i vise nabrajaju postojeCe antropoloSke orijentacije nego Sto govore o ostvarenim delima i nauEnim sistemima. A antropoloSke teme i nagoveStaje raznih orijentacija istraiivanja Eovek danas moie da sretne u studijama i delima najrazlifitijih pisaca, poEev d profesionalnih filozora i psihologa do ekonmista i literata. Ovde moie biti govora samo o ostvarenim sintezama, o celovitii sistemima koji pokuSavaju na delu da pokaiu Sta je antropologija danas. Mnogi socijalni antropolozi, ogradujuCi se od sistema kulturne antropologije, uzimaju ipak kao osnovni predmet svog istraiivanja kulturu. Tako Ned1 u delu sThe Foundations of Social Antropologya izjavljuje: ))Preamet naSeg istraiivanja su standardizovani oblici ponaganja; njihov integralni totalitet je kulturaa3. Pored druStva posmatranog kao totalitet socijalnih fakata i kulture kao akcije u Sirem smislu reEi, Evorne taEke u Nedlovom izlaganju Eine jezik i institucije. Veoma omiljen u savremenoj anglosaksonskoj antropologiji, pojam institucije, pod kojim se najEeS6e podrazumeva organizovan sistem ljudskih aktivnosti, koa Nedla oznaEava onaj naEin akcija koji predstavlja tipifno ili normalno ponaSanje kao odgovor na dati dogadaj ili vrstu dogabaja. UopSte uzev, po nazivu ssocijalnacc, Nedlova antropologija je psiholoSki zasnovana i psihologistitki orijentisana, kako po terminologiji tako 1 po metodu. Sasvim drugi smer u interpretiranju kulture uzima Dejvid Bidni. On smatra da postoje dve velike teme u razvitku moderne antropologije. Prva proizilazi iz naturalistifke, pozitivistitke i evolucionistiEke tradicije XIX veka i po njoj kulturna realnost predstavlja autonoman, superfiziEki, superorganski stupanj realnosti, po njoj je kultura causa sui. Druga, starija tema, datira od grEke humanistieke filozofije, renesanse i racionalizma XVIII veka i smatra da je kultura proizvod ljudskog otkriCa, ljudske delatnosti i stvaraladtva. NajznaEajnije Bidnijevo delo ))Theoretical Antropology< nadovezuje se na drugu temu, insistirajuei na promemima slobode i determinima, shvatanju lienosti, kulturne istorije i kulturnih kriza. Ovaj autor istiEe da se kultura ne moie smatrati neKom novom vrstom entiteta veC da je ona samo atribut Eoveka, naEin njegovog delanja i msljenja. Tako shvaCena kultura je korelativni tenomen koji uvek ukljuivje neki odnos prema prirodi, prema Eoveku i njegovoj geografskoj okolini. Kao proces, ona ukljuEuje Eetiri promenljive: ljudsku prirodu, druStvo, geografsku sredinu i istorijsko iskustvo. A taj proces je polarizovan: Eovek kultiviSe ne samo sebe, svoje prirodne mogufnosti, veC i prirodne objekte u svojoj okolini. Pojam kulturne evolucije, po Bidniju, wukljuEuje sin3 s . F. Nadel: The Foundations of Social Antropology
Illinois, 1958, ntr. 29.

S W A TARTALJA

tezu suprotnosti, principe kmtinuiteta i diskontinuiteta, zavisnosti i nezavisnosti zajednifkih elemenata i kvalitativno n ~ v o g < < Ali ~ . sinteza se ovde javlja urnesto jedinstva; drustvo, priroda, istorijsko iskustvo - jednom refi osnovne kategorije ovog sdsterna - ne dopiru dovoljno duboko, ne ukazuju na onu osnovu bez fijeg se razumevanja moderna druStvena nauka ne moi e zamisliti. Sfera vere ostaje kod Bidnija izmedu mita i nauke, jer, navodno, Vera u boga ne moie biti verifikovana niti dokazana kao laina. Pa ipak, i pored o~biljnihnedostataka i izvesnih mistifkih akcenata Bidnijevih koncepcija, teorijsko delo ovoga autora je izrazito misaono, festo objektivno i kritifko. Socijalnoj antropol'ogiji pripada i delo Klod Levi-Strosa, istraiivafa koji nesumnjivo predstavlja najpoznatije ime savremene francuske antropologije. U delu aAnthmpologie structurale., oslanjajuei se na rezultate svojih istraiivanja strukture i organizacije primitivnog plemena centralne Brazilije Bororo, Stros istiEe nezamenljlivost lingvistike u reSavanju najosnovnijih p~oblemasocijalne antropcdogije. Posebnu ulogu on namenjuje $onologijd, koja bi u socijalnoj antropologijl trebalo da ima onu ulogu koju ima nuklearna fizika u egzaetnim naukama. Jezik se definiSe kao socijalan fenomen koji je objekat nezavisan od posmatrafa. On se, po Levi-Strcxsu, moie tretirati kao proizvod kulture: jezik, njegova upotreba u jednom drugtvu, odraiava opStu kultum naroaa. U jednom drugom smislu on je takode, deo kultwe, deo medu ostalim delovima. I najzad, jezik se moie tretirati i kao uslov kulture, pretpostavka njenog razvitka. Na taj naEin, jezik i kultura javljaju se kao dva paralelna modal'iteta jedne aktivnosti - ljudskog 'duha. Po svojim osnovnim etnoloskim interesovanjima Levi-Strosu je blizak veCi k o j savrernenih istraiivafa. Medu ovima priznanja su stekli Rut Benedikt, koja na osnlovu istraiivanja severnoameriEkog indijanskog plemena postavlja teoriju o specifiEnosbi i svojeabraznosti ramih kultura, ne uvlidajubi opSte potrebe i principe organizacije zajednilfke svim kulturama, zbog Eega je njen sistem s pravom nazvan ,kulturnom m~onad,ologijom((, zatim Melvil Herskovic sa svojim interesom za ekon,omiku i strukturu primitivnih d d t a v a , Margaret Mid, Rivers i drugi. Teoriju socdjalne antropoltogije pokuSali su da zasnuju na jedan drugi nafin 'predstavnici Skole poanate pod imenom ,kulturereiscc, Grebner, Ankerrnan i Smit. Ova Skola, koja ujedinjuje neke elemente evolucionizma i difuzionizma, zastupa misljenje da se kompleksi ili tipovi kulture razvijaju u jedn,om ili drugom delu sveta u sukces'ivnim epoihama. Ali iako je ova
9 D~annid Biciney: Theoreticall aaybrqpcrltagy, New York.
1953, S t r . 46.

Skola stekla pniznanje zbog svoje nauEne tehnike, njene se ideje uglavnom nisu proSirile van granica NemaEke. Kao Skola sa razvijenam doktrinom, kao analitiEki metod koji je imao snaian odjek i izvrSio znatan uticaj na modernu sociologiju i antrapologiju isCiEe se jedan poseban pravac, poznat pod imenom funkcionalizam. Kao odredeni naEin miSljenja ovaj pravac ima svoje osnove u prirodnim naukama i u socijalnoj antropologiji se javlja kao protivteia teorijskom orijentisanju ove nauke na izuEavanje primitivnih drugtva. AntropoloSki funkcionalizam ozvaniEen je napisom Bronislava Malinovskog u ~Encyclopaedie Britannica. 1926. g. izjavom da funkcionalna analiza ),ide za tim da pruii objaSnjenje antropoloSWh podataka na svim stupnjevima razvoja pomoCu njihove funkcije, pomoCu uloge koju oni igraju u okviru integralnog sistema kulture, pomoCu naEina na koji su oni medusobno dovedeni u vezu u okviru sistema i naEina na koji je ovaj sistem doveden u vezu sa fiziEkm sredinom . . . Fmkcionalno glediSte o kulturi insistira na principu da u svakom tipu civilizacije svahi obifaj, materijalni objekt, ideja ili verovanje vrSi neku iivotnu funkciju, ima da ispuni neki zadatak, Eini nuian deo u okvliru jedne celine koja dejstvuje . . . Funkcionalno gledigte treba da pokaie na koji naEin Vera i ritualni obredi dejstvuju u pravcu socijalne integracije, tehnirke i ekonomske moCi n a kulturu kao celinu, a indirektno i na mentalno blagostanje svakog individualnog ElanaG. Svaki kulturni sistem kao celina za lvIalinovskog je samo ,)instrumental reality, aparat za zadovoljenje osnovnih potreba, kao Sto su organsko nadiivliavanie. adaptaciia okolini i kontinuitet u bibloSkom smisiuas. - ~ a i o veCina socijalnih antropologa, Malinovski je raspoloien da prvenstveno-ukaie painju d r u ~ t v e n o i fenomenu, da drultvo proglasi primarnim i da kulturu tretira kao funkciju socijalne strukture. Pri tome on, smatrajubi da nauEna antropologija mora Wti praktiEna, istire da sono Sto danas postoji nije primitivna kultura u izolaciji, no u kontaktu i procesu promenea7. Socijalni antropolog Redklif-Braun, iako formalno ne priznaje nikakvu nfunkcionalnu Skolua proglaSavajuCi je za mit profesora Malinovskog, takode suSCinski pripada ovom pravcu. Stav da kultura nije osobina ili model vec da je pre institucija zajedniEki je i Malinovskom i Redklif Braunu. Kultura je aparat namenjen da sluii kolektivnim potrebama druStva u relaciji sa datom okolinom. Medutim, za razliku ad Malinovskog, Eiji je sistem ps'iholodki obojen, Redklif Braun pretenduje da stvori Eisb sociolgSku
5,

')

Nav. prama: Mii,h,ajlo DuriC: ~~nkcionadizamu druStvenim naukama, S o c i o l o g l j a 1959. br. 1. Broniaaw MsIfnowsM: The Dynamics of Cnltmre Change, New Haven, 1958, str. 44. ') Xbild, sbr. 6.

SMTLJA TARTALJA
-

interpretaciju kulturnih institucija. Problem strukture, koji je kod Malinavs~ogbio manje-viSe zanemaren, dobija, shvaben kao korelat funkcije, u teoriji Redklif-Bnauna znacajno mesto. Ali, uparedo sa raaradivanjem teorija funkcionalne analize, RedkLif-Braun pokuSava da zasnuje jednu novu prirodnu n a w u o druStvu. PoSto je podelio nauke na apstraktne (matematika, logika, filozofija), fisto prirodne (mehanika, fiziologija, psiholagija.. .) i primenjene (medicina, umetnost), ovaj autor postavlja tezu: prirodna nauka je vezana za prirodni s i s t m , druStvo je prirodni sistem, dakle, nauka o druStvu je prirrodna nauka. Pri ovome druStvo aktualno nije isto Sto i socijalni sistem. ))Drugtvo je body of people u izvesnim relacijama koje mi izufavamo kao jedinstvo - kao pojmovno izolovan sistem(c8, a socijalni sistem je manje-vise izjednafen sa kulturom. U pogledu metoda nove nauke ovaj pisac istife zahtev za iznalaienjem pojmova kojima se moze izvrSiti anaLiza odredenog sistema. KloneCi se apstrakcija u koje bi ga vrlo lako mogle odvesti njegove koncepcije o druStvu kao prirodnom sistemu, Redklif-Braun izjavljuje da ova kao i svaka druga nauka mora poEeti od taksonomije koju su preporufivali joS Aristotel i Galilej, tj. krenuti od prostog nabrajanja i sistematizovanja drustvenih fenomena. U celini, uprkos ovakvi~n ogranifavanjirna, teorija prirodne nauke o drugtvu koju je formulisao Redklif-Braun ostaje jedna scientistifka i mehanistifka hipoteza. Ona se ne oslanja na stvarne tekovine funkcionalne analize, koja je zbog svoje metodoloSke vrednosti, Siroke primenljivosti i pozitivnih rezultata imala odjeka i van uie omasti antropologije, a joS manje se oslanja na dijalektifka iskustva istorijskog materijalizma u ovoj oblasti. Tafnu granicu izmedu socijalne i kulturne antropolagije skoro je nemoguhe povuki. Magb bi se reCi da sooijalna antropologija poklanja painju viSe foveku, odnosima izmedu jedinki i izmedu grupa Ijudi, a kulturna vise stvaralafkim dostignukima Ijudi, objektirna i idejama koji se prenose sa generacije na generaciju delanjem foveka u drugtvu. ALi, ono Sto britanski i francuski antropolozi - Rivers, Malinovski, Nedl, Redklif-Braun, Evans-Prifard, Pidington, Levi-Stras - proufavaju pod imenom socijalne, amerifki istraiivaci - Benedikt, Herskavic, Mid, Levi, Reddild - nazivaju kulturnom antropologijom. Ta nejasnost granica dala je povoda da se u strufnoj literaturi govari jog i o sociokulturnoj antropologiji. Kao oblast koja se ipak relativno lako moie uofiti 1 izdvojiti ostaju samo ufenja takozvanih kulturologista. Vekina kulturologista, odredujuki pofetak svoje nauke, vezuje se za 1871. g. - za doba kada je Tajlor prvi put upotrebio naziv ))nauka o kulRadcliffe-Brown: A Natural Science of Society, IllL nois, 1957, str. 62.

~SIMLLJATARTALJA

turi~c. Uzeta u svom najgirem etnografsloom smislu, kultura, adnosno civiiizaoija, shvakena je k'od njega kao k,omplek'sna celina koja ukljuEuje saznanje, verovanje, umetnost, moral, zakone, obifaje i sve druge sposobnosti i navike koje Eovek stife kao Elan drugtva. Shdiranje kulture svrstano je ovde u istorijske studije ljudskog razvoja u drugtvu, a Kulturna evolucija od ciivljagtva do civilizacije odredena je kao proces nezavisan od bioloike evolucije. Uk'oliko se prihvati teza da i delto Emila Dirkema sugtinski pripada ovome pravcu, dobija se druga karika u lancu razvoja kulturologije. Pri tome bi se - kako predlaie Lesli ~Uajt- Dirkemov dzraz dcolektivna svestg moraso 6itati ))kultura~. Medutim, ako se o Dirkemu kao kulturologu moie diskutovati, to svakako nije sluEaj sa Kreberom, koji i eksplicitno pmglagava kulturu za ens sui generis. Kao autonoman i zatvoren sistem, ka'o klasa superfizifkih i superorganskih fenomena, kultura u Kreberovom sistemu Eini poseban svet realnsosti. Samo na mahove Kreber se upuSta u traienje zakona koji leie ~lispodx kulture, protivrefeki na taj naEin metafizici svojih osnovnih koncepcija. No ove osnovne zakone Kreber nalazi u sferi psihifkog. U tome se od njega ne razlikuje ni Robert Levi, po Eijem miSljenju kultura kao posebna klasa superpsihiEkih fenomena traii i posebnu nauku koja bi ih izufavala. Jedan od najjaEih i najdoslednijih zastupnika i branilaca kulturologije je arneriflri antropolog Lesli Uajt. Odmah u uvodu svoje knjige ))The Science of Culturec Uajt naporminje d a kultura nije refleks postojbine, niti je prosta i direktna manifestacija ))ljudske primde<c, vet je konbinuum, potok dogadaja kojli slobodnlo teEe kmz vreme od jedne do druge generacije i od jedne rase do druge. ~Onaje stvar sui generis, klasn dogadaja i procesa i moie biti shvacena kao samaodredujuEi proces. ,PostoJ4 - kaie Uajt - jedna klasa determinanata ljudskog ponaSanja koja leii izvan polja psihologije i, pogotovo, sooiobogije. To su tradicionalni obifaji, institucije, oruda, filozofije, jezici - koje zovemso zajedniflcim lmenom loulDuraag. Usajt ,je bio taj koji je za novu nauku o ovako shvacenoj kulhri, koja moie biti objasnjena sarno u sopstvenim granicama, prvi predloiio i novo ime kulturologija. Nauka uapSte, pa i anbropologfja, nnije telo datih; to je tehnika interpretacije<<lO. Nauka kao rvrsta ljudskog ponaSanja* - smatra Uajt - temelji se na simbolu osnovi i p d e t k u svakog ponaganja. DefiniSuCi simbol kao stvar, vrednosti ili migljenje, ovaj teoretifar smatra da on moie imati i sve materijalne forme: formu oDjekta, boje, zvuka, mirisa, pokreta, ukusa . . . Simboli su
9,

Leslie White: T h e Science of Culture, New York, 1949, Str. 73. In) Ibia., str. 1.

SMXLJA TARTALJA

transformisax naSe antropoidne pretke u hveka, simbol je ipretvafio homo sapinesa u ljudsko bibe. Kultura, koja je po Uajtu sinonim za civilizaciju, poriva na simbolu. Na oStar polemirki istup sacijalnih antropologa, za koje je kultura kao ens sui generis Eista apstakcija pa i apsurd, Uajt odgovara apologijom svog shvatanja: nema osnova nazivabi kulturu apstrakcijom jer njeni su oblici veoma realne stvari, baS kao i sve drugo u naSem iskustvu. ZaSto zvati muia sa tm iene apstralrcijom veCom no Sto je jezgro sa tri elektrona; zaSto bi socijalne ili ceremonijalne forme bile nazvane apstrakcijama vise no Sto su to celularne ili molekularne forme? Odbranu svoga shvatanja kulture kulturologista je na ovaj n a h zamenio apologijom kulture uoplte. Nazadovanje antropohgije, koje se Uajtu privida u savrernenoj nauci, u stvari je samo slika sve veCeg otpora protiv kulturaLizma. No, ne leii li baS u tome moguCnost napretka antropologije, njene vete objektivnosbi? Stvarni napredak ove pa i svaKe druge empirijske antropologije moguC je samo okretanjem ka jednom relativno samostalnom toku nauke o Eoveku - ka filozofskoj antropologiji. Razvij anje mnogih smerova empirijske antropoilogije nije osporilo potrebu postojanj a filozofske antropdogije ve6 je pokazalo da je joS uvek filozofska antropologija ta laoja najcelovitije odgovara na pitanja koja se biEu korena prave ljudske prirode, Eovekove suitine i, Sto je najbitnije, pitanja ljudske egzistencije. Ova dva osnovna toka nauke o Eoveku odnose se u suStini jedan prema drugom slitno natinu na koji se odnose ostale nauke prema filozofiji. Pri tom empinijska antropologija pomaie filozofskoj da izbegne spekulativnast, a za uzvrat filozofska antropologija pruia empinijslaoj moguCnost da prevazide uske okvire golog empirizma.