UVODNA RE Sve biljke su zapravo magijske.

Svaka na udesan nain izrasta iz neorganske materije - vode, ugljene kiseline, azota i minerala koristei kao jedinu energiju sunevu svetlost. Tela biljaka predstavljaju skladite suneve energije i ine osnov opstanka kako ivotinjske tako i ljudske vrste. No, biljke nam ipak ne pruaju samo hranu, lekove i vitamine, ve takoe i jedinjenja koja mogu da promene svest, samu sr naeg postojanja. Biljke koje sadre takva jedinjenja - moemo ih nazvati psihovitaminima - jesu magijske biljke u uem smislu. Predmet ove knjige su takve biljke. Magijske biljke menjaju nae ulno opaanje, a shodno tome i nain na koji posmatramo spoljanji svet. Ove izmene u opaanju dovode do promene u svesti. Kada se zatvori prozor sa koga se prua pogled na nau svakidanju stvarnost, jedna druga stvarnost obuzima nau svest, stvarnost za koju nam nae iskustvo govori da je barem u toj meri stvarna koliko i nae svakidanje stanje - ako ne i ivopisnija, stvarnija. Iz toga se lako da naslutiti zato su biljke sa tako neverovatnim magijskim moima sluile u praksama i ceremonijama magiara, iscelitelja, amana i vraeva i zbog ega su one odigrale vanu ulogu u misterijskim kultovima. Upotreba magijskih biljaka see u daleku ljudsku prolost i moe se uoiti u svim kulturama. Jer, radnje sa kojima su pomenute biljke dovoene u vezu (vraanje i magija) predstavljaju izraz najljudskije tenje - potrebe da se pronikne u skrivene slojeve bia, da se sazna neto o moima koje u normalnim uslovima nisu pristupane ljudima i da se razumeju ispravni naini rukovanja ovim silama. Ovaj renik magijskih biljaka iznosi podatke o botanikoj klasifikaciji i farmakologiji mnogih takvih biljaka, a takoe razmatra i njihovu istorijsku ulogu i naine njihovog korienja. Kao rezultat toga itatelj nailazi na oaravajui i arenolik opis nekih manje poznatih podruja ljudske kulture. Oni kojima je neka od magijskih biljaka iz teksta naroito zapala za oko imaju na raspolaganju bibliografiju sa pregledom izvornih dela. U vremenu kao to je nae, kada je naglasak na racionalnom aspektu stvarnosti, ovakva knjiga predstavlja putokaz ka magijskom, koje je stvarno isto onoliko koliko je i sama stvarnost magina. Nadam se da e ovo delo pronai svoj put ka iroj publici. dr Albert Hofman Ritimejt 1992

"U biljkama se moe nai sva mo ovoga sveta. Onaj koji poznaje njihova tajna svojstva je svemoan." Indijska poslovica PREDGOVOR Susret sa drugaijim kulturama predstavlja jedno od najuzbudljivijih iskustava koje se moe doiveti. Takvo iskustvo se jo vie produbljuje kada je praeno prizorima druge stvarnosti. Magija je most ka drugaijim stvarnostima. Jo u predistorijsko doba, magija i biljke su dospeli u blisku vezu. amani uzimaju biljke da bi napustili svoja tela i otputovali u drugu stvarnost, iscelitelji koriste gljive i ajahuasku kako bi razvili svoje isceliteljske moi i lake razotkrili uzroke bolesti koji su pod normalnim okolnostima nevidljivi. Proroci i vidovnjaci se slue tatulom, muharom ili ololikvijem da bi videli ono to je inae skriveno ili proricali budunost. Spominje se da neke biljke dovode do levitacije. Velike koliine opijuma koje uzimaju fakiri ine da oni postanu neosetljivi na bol i otporniji. Alhemiari koriste tajno korenje kada vare svoje eliksire besmrtnosti, a vraevi "zaaravaju" svoje rtve semenkama bunike. Svetenici pale tamjan da bi stupili u kontakt sa bogovima, vetice koriste letee meleme da bi se otisnule na astralna putovanja, a jogini uzimaju konoplju da bi se ujedinili sa bogom ivom. Svetenici-vrai sa Anda vau koku sve dok ne dospeju u stanje kada mogu da protumae i razumeju ukazana znamenja. Ove magijske moi javljaju se zahvaljujui farmakolokom delovanju aktivnih sastojaka koji se nalaze u odreenim biljkama. Knjiga predstavlja pokuaj da se sastavi renik samo pojedinih biljaka koje nalaze svoju primenu u etnografskom kontekstu magije. Jer, poto su ljudi tokom istorije u takve svrhe koristili neizmeran broj biljaka, ovakvo delo mora da ostane nepotpuno. No ipak, ja se nadam da e biti od pomoi itaocu koji eli da pronikne dublje u mnotvo udesnih stvari koje ga okruuju. Budua istraivanja i saznanja zasigurno e proiriti prikaz magijskih biljaka koji je ovde samo naznaen. eleo bih da od sveg srca zahvalim onima koji su mi pomagali u mojim nastojanjima, naroito Klaudiji Miler-Ebeling, Albertu Hofmanu, Ralfu Mecneru, Terensu i Kati MekKena, Stanislavu Grofu, Hermanu de Vriesu, Galanu O. Sejdu, Nirmolu i Anupami, Ulriki i Verneru, Sigi i Osi, Denisu Alegreu, Hanskarlu Lojneru, Hartmutu Lau, Majklu lihtingu, i mojoj paganskoj porodici. Originalni tekst na nemakom je temeljno revidiran i proiren za englesko izdanje. Dodata su nova otkria i jedan broj biljaka koje u prvobitnom izdanju nisu bile ukljuene, kao i nekoliko tabela. Dok sam vrio reviziju pomagali su mi Denis Mekkena, Antonio Bjanki, Franesko Festi, Johen Garc, Marlena Dobkin de Rios, Endrju Vejl, Vilijam Emboden, Verner Larsen, Kristof Hodl, Nevil Druri, Martin Hanslmajer, i Karl Gracl. Naroitu zahvalnost dugujem svom prijatelju i prevodiocu Donu Bejkeru. Prouavanje magijskih biljaka je pustolovina koja vodi oveka daleko izvan mea akademske nauke. Voleo bih da ova knjiga moe da poslui onima koji su reeni da krenu u ovakvu pustolovinu. dr Kristijan Re Hamburg 1992

UVOD ta je magija? "Jer u umeu svesti lei ono to je udesno, a to je ono to te moe uzneti iznad svih stvari." Antonen Arto Svet predstavlja celinu koja obuhvata dva pola. Sve to se deava i to se da iskusiti pojavljuje se kao odnos izmeu ta dva pola. Ovi polovi nazvani su mnogim imenima: dobro i zlo, svetlost i tama, dan i no, pozitivno i negativno, bog i avo, nebo i pakao, teza i antiteza, postojanje i nitavilo - a takoe muko i ensko, istina i la, ivo i mrtvo. Svet se ispoljava kroz bezbroj inilaca i svaki od njih doprinosi njegovoj celovitosti. Svaki inilac predstavlja samo jedan vid ispoljenja i odraava samo jedno iskustvo sveta, pri emu taj isti svet izraava i omoguuje jedan vid postojanja. Prema tome, svaka osoba je jedan deli celine. Sve svetske mitologije pripovedaju o jednom provobitnom, rajskom stanju, koje bee nepromenljivo i jedinstveno. Sa pojavom ljudi ovo iskonsko stanje vie nije bilo mogue. Ljudi su poeli da doivljavaju sveukupnost sveta. Pritom su nailazili na dobrostive bogove, ali i na one zloudne. ovek je iz nepromenljivog stanja raja kroio u svet promena. Jednom kada je iskoraio iz raja, vie nije bilo povratka. Ipak, seanja na to su ostala, i tako je poela potraga du staze koja vodi natrag u to stanje. Ljudi eznu da ive u savrenom svetu, da budu celoviti, zdravi, uspeni i sreni. Svi elimo da ivimo lepo. Sanjamo o raju na zemlji. ivei u skladu i jedinstvu sa kamenjem, biljkama, ivotinjama i bogovima, moda emo uspeti da ostvarimo ovaj san. Ipak, postoji jo jedna strana univerzuma, ona koja je tamna, nezdrava i razorna. Ljudi smatraju da je njihovo pojedinano iskustvo stvarnosti jedino merilo. "I zaista, svako od nas je filozof, jer svi mi doivljavamo svet na sebi svojstven nain, a isto tako uobliavamo sliku o njemu. Svaki ovek mora da deluje u okvirima vlastite jedinstvene stvarnosti (Hofmann 1983:13)." Mi elimo da budemo zadovoljni naom stvarnou. Ukoliko, pak, nismo zadovoljni, tada neto valja menjati. Promena, meutim, moe nastati jedino uz uee bogova i demona i, naravno, uz pomo magije. Svet je reka neprekidnih promena. Sve to ivi doivljava mene i promene. Na poetku svest se pojavljuje iz nitavila, zatim se uobliava u oveku koji doivljava svet, da bi se na kraju vratila u nitavilo. Gde god se osvrnete vidite promenu. Promena je odreena boanskim zakonima; ona se deava na tano odreeni nain. A ipak se na promenu moe uticati. Osoba koja poznaje zakone promene umee i da ih primeni, a to je upravo nain na koji nastaje arolija. Drugim reima, magija oznaava svestan pokuaj da se stalno promenljivi svet preuoblii kako bi se postigao odreeni cilj. Magija se oslanja na one sile u univerzumu koje obino nisu vidljive niti su dostupne uobiajenim sredstvima upravljanja. Potrebno je znanje da bi se njima upravljalo - a to je znanje o unutranjim odnosima izmeu stvari i njihovom natulnom delovanju. Predanje kae da se ovakvo znanje stie kroz naroitu obuku. Prema tome, magija je tajno znanje korienja skrivenih sila univerzuma. Nema te kulture u kojoj magija nije nala istaknuto mesto. U svakom narodu nailazimo na prie o arobnjacima, osobama koje upravljaju nevidljivim silama i zakonima i na taj nain slue zajednici, leei

bolesne, pomaui nesrenima, pospeujui plodnost i titei saplemenike od tamne strane univerzuma. Zbog toga to postoje dve strane sveta, meutim, ima i onih koji koriste magiju da bi naudili svojim blinjima. Oni su spremni da izazovu bolest i smrt, poseju nesreu, onemogue plodnost, ili bace senku na svetlu stranu univerzuma. Gde ima dobrih arobnjaka ima i zlih. Dobronamerna magija i zlo arobnjtvo samo su dva pola jedne celine, odraavajui dramu postojanja i igru izmeu bogova i demona. I tako, osoba koja ume da se slui magijskim inima ima mo da prizove i dobro i zlo. ta su magijske biljke? Ni "medicina", ni "talisman", ni "magijsko zrno" ak ni otrov nee delovati bez arobnih rei. Ukoliko nisu "zaarani", ne mogu biti od pomoi. Same po sebi, sile ne deluju. Jedino inteligencija rei ih oslobaa i ini delotvornim. Janhajnc Jan Da bi se izvela magija, nije dovoljno samo znanje. Pored toga treba izvesti i prikladne rituale, upotrebiti odgovarajua orua. Magija se aktivira ritualom, a usmerava pomou orua. Sve ljudske kulture imaju magijske rituale i sve one su iznedrile mnotvo magijskih orua izraenih u skladu sa tajnim predanjima, odnosno uputstvima koja su preneli bogovi ili demoni. Osoba koja poznaje unutranje odnose izmeu stvari takoe je sposobna da prepozna i upotrebi skrivene magijske sile koje u njima lee. Magiari mogu da vide ove sile, da ih prepoznaju, imenuju i usmere u skladu sa svojim ciljevima. Od davnina su ljudi koristili nebrojene prirodne i preraene predmete u svojstvu magijskih orua: koljke i amonite, kamenje i kristale, biljke i ivotinje, hranu i pie, slike i skulpture, dragulje i materijale, oruja i orua, sigile (magijski simboli) i oltare (up. Biderman 1976, Nemec 1976, Rtsch, Gur 1989). Mnogi magiari smatraju da su biljke osnovna magijska orua. Svojim znanjem i ritualnim delovanjem, magiari pretvaraju biljke u orua magije. Biljka moe postati magijska samo uz pomo magijskog znanja i delovanja. Prema tome, magijske biljke su za magiara orua kojima se slui da bi preobrazio stvarnost. A, kao to smo ve napomenuli, one mogu biti upotrebljene u dobre i u loe svrhe. U ovoj knjizi baviemo se antropolokom i etnofarmakolokom upotrebom odabrane grupe biljaka. Antropologija izuava ljudsku kulturu. Etnofarmakologija se bavi izuavanjem upotrebe farmakoloki aktivnih supstanci u odreenim kulturama (up. Dobkin de Rios 1984; Efron 1967). Iz tog razloga, bilo koji prikaz magijskih biljaka treba da ukljui i razmatranje njihovih farmakolokih svojstava. Kada se magijske biljke razmatraju iz antropoloke perspektive analitikog i komparativnog istraivanja, uoavamo da se one mogu na odreene naine sistematizovati, odnosno klasifikovati. Klasifikacija koja je ovde uvedena je preliminarna i budua istraivanja e zasigurno dovesti do njene revizije, poboljanja i proirenja. Za englesko izdanje su neka poboljanja ve uvedena i ona se odnose na razmatranje predmeta korienih u pogrebnim ritualima. NAMENA = Magijske droge i proroke biljke Biljke koje magiari uzimaju ili pripremaju kako bi stekli uvide u normalno nevidljivu stvarnost ili otkrili skrivene aspekte bia, mogu se nazvati magijskim drogama ili prorokim biljkama (up. Rtsch 1986b, 1991a; Schultes & Hofmann 1979). Zbog njihovog snanog dejstva, takve biljke se oznaavaju kao halucinogeni, psihodelici, enteogeni, psihoto-

mimetici, psihodisleptici ili ekstatici.* Albert Hofman, koji je otkrio LSD i prouavao magijske droge Meksika, dao je moda najprikladniji opis dejstva halucinogena: Halucinogeni se izdvajaju od svih ostalih psihoaktivnih supstanci svojim izuzetno dubokim delovanjem na ljudsku psihu. Oni uzrokuju radikalne psiholoke promene koje su povezane sa izmenjenim doivljajem vremena i prostora, osnovnim kategorijama ljudskog postojanja. ak i svest o sopstvenoj telesnosti i sopstvenom identitetu se dramatino menja. Halucinogeni nas vode u drugi svet, u jednu vrstu sveta snovienja koje se uprkos svemu doivljava kao potpuno stvarno, ak i ivlje, i shodno tome na neki nain stvarnije od uobiajenog sveta svakodnevne stvarnosti. U isto vreme, ukoliko doza nije preterana, svesnost i pamenje bivaju potpuno ouvani. Ovo je kljuna razlika izmeu ovih supstanci i opijata te drugih opojnih sredstava, ija su dejstva praena zamagljivanjem svesti. ulni oseti, to naroito vai za ulo mirisa, postaju snaniji. Predmeti izgledaju ivlji, njihove boje jarkije. esto izgledaju prozrani, obasjani maginim sjajem. Okolina dobija novo znaenje, a predmeti poinju da oivljavaju. Oseaj vremena je uveliko poremeen. esto se ini da vreme u potpunosti stoji. Osoba ivi bezvremeno, potpuno ovde i sada, to dovodi do neverovatnog pojaavanja doivljaja. (Hofman 1975:12-13) Mnoge kulture smatraju da su biljke, koje su u stanju da izazovu takva dejstva kod ljudi, boanske. Boanske biljke mogu se primeniti i neovisno od magijskih radnji, prilikom svetkovina i ritualnih okupljanja zajednice (up. La Barre 1970; Mller-Ebeling & Rtsch, 1987). Neretko se koriste i za pripremanje ritualnih mirisa (up.Huber, 1929). Mnoge biljke spomenute u ovoj knjizi spadaju pod tu vrstu: aneoska truba, ajahuaska, bale, boraero, raena glavnica, muhara, gejz noru noru, gvatiljo, haoma, konoplja, iboga, ambur, urema, kavakava, koribo, manaka, mandragora, gljive, ololikvi, pejote, Salvia divinorum, San Pedrov kaktus, burmut, solandra, soma, teonanakatl, tatula, duvan, vilka, voakanga. Magijski lekovi Biljke koje magiari ritualno pripremaju i daju obolelima kako bi ih iscelili od ozleda nanetih crnom magijom ili voljom bogova i demona mogu se nazvati magijskim lekovima. Obine (kukuruz, krompir) ili ree znane biljke, poznate samo vrau, mogu se koristiti u medicinske svrhe. Magijski lek sadri magijsku mo. Ona se unosi u biljku odreenim ritualima, magijskim formulama, basmama i zaaravanjima i najposle posveivanjem (up.Schindlebeck 1978). U celini gledavi, sve biljke pripadaju ovoj vrsti. Ipak, vraevi obino izdvajaju neke od njih. Najvanije su ukljuene u ovu knjigu: aloja, amate, pasulj, benzoe, kanela, kafa, urma, lana mandragora, luk, enen, lotus, kukuruz, imela, orhideja, rutvica, solomonov peat, tamariska, tulasi, verbena, vino. Eliksiri besmrtnosti Ova kategorija obuhvata biljke koje se ritualno pripremaju i koriste kao eliksiri za ouvanje mladosti, za postizanje dugovenosti odnosno besmrtnosti. Mnogi magiari i alhemiari tragali su za ovom vrstom eliksira, a kako legenda kae, neki od njih su i uspeli da ga pronau (up.Metzner 1986, 1987). Neke od biljaka opisanih u ovoj knjizi

koriene su kao sastojci eliksira besmrtnosti: muhara, fo-ti, en-en, haoma, ling-i, lotos, soma, aj, lokvanj, vino. Ljubavne ini i afrodizijaci Biljke koje su se u raznim kulturama koristile u svrhu buenja ljubavi u nekoj osobi i usmeravanja te ljubavi prema drugoj, mogu se oznaiti kao biljke od ljubavnih ini. Neretko se biljka (ije prikupljanje esto iziskuje sloene rituale) mea sa hranom osobe koja treba da bude zaarana ili se sakriva u njegovom ili njenom obitavalitu, odnosno odei. Uz ljubavne ini, osobe mogu da uzimaju odreenu biljku ili biljke kako bi uinili sebe privlanijim suprotnom polu (up. Aigremont 1987; Gifford 1962; Hirschfeld & Linsert 1930). Nasuprot tome, afrodizijaci su sredstva koja se unose u telo ili nanose po njemu radi pobuivanja seksualne elje i pojaanja erotskog doivljaja (up.Mller-Ebeling & Rtsch 1986; Rtsch 1999). Razlike izmeu ljubavnih ini i afrodizijaka nisu, meutim, otro izraene, pa se ista biljka moe koristiti i za ljubavne ini i kao afrodizijak. Iz tog razloga, ove biljke se mogu zajedno grupisati. Mnoge biljke iz ove knjige daju se uvrstiti u ovu kategoriju: jedi, aneoska truba, artemizija, pasulj, beladona, betel, iirot, koka, kafa, kola, kolorini, dita, efedra, lana mandragora, muhara, fo-ti, galangal, beli luk, denista, umbir, en-en, gvarana, konoplja, bunika, iboga, lakamana, divlja salata, mandragora, divlji limun, niando, orai, nuks vomika, orhideja, bodljikavi mak, kebrao, afran, sasafras, beli bun, solandra, tatula, verbena, voakanga, lokvanj, vetiji melemi, drvena rua, johimba. Magijski mirisi Mnoge aromatine biljke i biljni proizvodi (smole, ulja, esencije), osim to slue za puenje, sagorevaju se u vidu mirisa. Uobiajeni postupak kaenja mesta izvoenja svetih radnji mirisom radi proienja veoma je drevan. Ovaj obiaj poiva na verovanju da vatra oslobaa duhove biljaka iz njihovih smrtnih okova, a kada se nau na slobodi, ovi imaju sposobnost da prouzrokuju odreene stvari. Na primer, mogu da proteraju demone koji oliavaju neku bolest ili pomognu osobi da stekne naklonost bogova (up.Henglein 1985; Vinci 1980). Magijski papirusi drevnog Egipta opisuju upotrebu mirisa u prizivanju prorokih demona. Neki mirisi uzrokuju izmenjena stanja svesti. amani i proroci esto ih udiu kako bi uli u trans i videli ono to je u obinim uslovima nevidljivo i skriveno. Tokom ljudske istorije na stotine biljaka je korieno kao sastojak mirisa. Samo neke od njih, naroito one koje su povezane sa magijom, zastupljene su u ovoj knjizi: aloja, drvo ivota, artemizija, asafetida, lovor, benzoe, iirot, kanela, kedar, koka, emerika, konoplja, bunika, kleka, pii-pii, mak, afran, sasafras, tagetes, duvan, divlji ruzmarin. Amuleti i fetii Amuleti su predmeti koji sadre nevidljivu magijsku mo, sluei svom vlasniku za posebne namene. Osim to deluju pasivno u cilju njegove zatite, amuleti mogu odigrati i aktivnu ulogu u vidu izazivanja eljenih okolnosti. Posednik amuleta e ga stalno nositi sa sobom ili e ga odloiti na neko, za njega naroito odreeno mesto. Amulete mogu praviti magiari i "obine" osobe. Tokom ljudske istorije, nepregledan broj prirodnih i vetakih predmeta korien je u svojstvu amuleta.

Delovi biljaka (semenke, rizomi, korenje) koji se lako mogu nositi, zbog svog oblika i osobina dugo su bili upotrebljavani u ove svrhe (up. Kriss-Rettenbeck & Hansmann 1977; Rtsch & Guhr; Scanziani 1972). Biljke koje su sluile za izradu amuleta su: aloja, aneoska truba, pasulj, betel, kola, kolorini, lana mandragora, en-en, kleka, lingi, lotos, mega, kukuruz, mandragora, divlji limun, imela, orai, orhideja, pejote, teonanakatl, tatula, duvan. Fetii su sveti predmeti, obino izraeni iz vie delova (prirodnih i umetnih) koji sadre linu ili stranu magijsku mo. Ova mo je predmet posednikovog oboavanja i samo on je moe koristiti za svoje ciljeve. Fetiima se nude rtve i oni se prizivaju pomou molitvi. Veina fetia je izraena od drveta ili korenja. Kroz postupak oblikovanja oni bivaju ispunjeni magijskim moima. Mnogi antropomorfni fetii imaju male pregrade ugraene u predelu pupka. Magijski predmeti iz biljnog, ivotinjskog i mineralnog carstva mogu se odloiti u ove pregrade (up. Thiel i dr. 1986). Biljke koje su odigrale vanu ulogu u fetiistikim verovanjima su: aloja, amate, kedar, en-en, iboga, mandragora, johimba. Magijski tapovi i orua Biljke esto slue kao materijal od kojeg magiari ritualno spravljaju mnotvo magijskih orua, ukljuujui tu magijski tap i mreu, vetiju metlu, tapove za proricanje, magijske bodee, te inije za odlaganje magijskih droga i slinih supstanci (up. Gessman n.d.). Nekoliko biljaka u ovoj knjizi slue kao materijal za izradu magijskih naprava: amate, kedar, denista, haoma, konoplja, mega, imela, vetija leska. Slavni tap (tirsos) Dionisa i njegovih sledbenika, koji se sastojao od stabljike moraa (Ferula communis) i borove iarke (up. Baumann 1982:60-62) moe se uvrstiti u ovu kategoriju. Ravasto drvee U nekim drutvima se veruje da e se neka osoba izleiti ukoliko se provue kroz prirodnu ili iskopanu rupu ili pukotinu. Za ovu svrhu koristile su se rupe u stenama ili kuama, a ponekad i rascepljeno ili savijeno drvo. Drvee ija stabla imaju rupu ili rascep od udara munje ili delovanja nekog arobnjaka ili iz drugih nepoznatih razloga zvalo se "ravasto drvee" (nem. zwieselbaum; up. Feilberg 1897). Koje je vrste drvo u ovom sluaju nije bitno. Za osobu koja se popne uz ravasto drvo govorilo se da ulazi u novu stvarnost. Otrovi i smrtonosne ini Postoji mnogo biljaka, ija i najmanja koliina moe uzrokovati ozbiljno trovanje ili ak smrt (up. Engel 1897; Roth i dr., 1984). Obian narod se uvek plaio i uglavnom izbegavao takve biljke. Osobe - bilo da su arobnjaci ili ne - koje su upotrebljavale takve biljke izbegavane su kao trovai i veci. U mnogim drutvima znanje o otrovnom delovanju biljaka spada u podruje magije. Otrovi esto igraju bitnu ulogu u religioznim iskuenjima (up. EvansPritchard 1976; Lewin 1929). Biljke koje su mogle biti ritualno iskoriene da izazovu smrt druge osobe, nazivane su biljke od smrtonosnih ini (up. Davis 1985; Rtsch 1987). Otrovi i smrtonosne ini su neretko jedno te isto i mogu se obuhvatiti istom grupom. Jedan broj biljaka o kojima se u ovoj knjizi raspravlja spada u ovu vrstu: jedi, kalabar, kolorini, ikema, ekiriti, gljive, nuks vomika.

Pogrebni predmeti U mnogim kulturama odreeni predmeti (esto lini) polau se u pokojnikovu grobnicu. Namena im je da pomognu preminulom na svom putovanju u zagrobnom ivotu. Najee su to predmeti za svakodnevnu upotrebu - kamenje, minerali, koljke i amoniti. Hrana, droge i biljni amuleti takoe su esto polagani u grobnice. Arheoloki nalazi su pokazali da su i neandertalci iz anidara polagali biljke (cvee) u grobnice svojih umrlih, pre nekih 60.000 godina (up. Rtsch 1991a). Sledee biljke su koriene kao pogrebni predmeti: pasulj, kedar, koka, kolorini, efedra, gvajusa, konoplja, bunika, lotos, kukuruz, mate, mak, bodljikavi mak, San Pedrov kaktus, tatula, duvan. Ko koristi magijske biljke? Istorija sveta se odigrala u krugu plesa izmeu dva sunca, jednog koje zalazi i drugog koje izlazi. A kada sunce zae, arobnjaci stupaju u krug..." Antonen Arto Magijske biljke mogu da koriste jedino oni koji provereno raspolau znanjem. Takvo znanje dolazi iz mnogih izvora. Moe se prenositi sa kolena na koleno kao predanje. Mogu ga preneti bogovi, u toku vizija ili snova (spontanih ili izazvanih odreenim magijskim drogama), ili naspeva za vreme kontemplacije i meditacije. U mnogim zajednicama magijske biljke preuzimaju ulogu uitelja. Vizije koje izazivaju ukazuju na pravilan nain ivljenja, otkrivaju tajne moi lekovitih biljaka i amuleta ili dovode do susreta sa biima koja se pod normalnim okolnostima ne mogu videti. Magijsko znanje duguje svoje poreklo upravo takvim vizijama. A ko su osobe koje koriste magijske biljke? Obino su to izabranici sudbine, na iji izbor ukazuje predskazanje, boansko otkrovenje, sputa nje duha, ili vienje drugog arobnjaka. Stiui znanje o magijskim biljkama, oni preuzimaju i etike obaveze: dobijaju zaduenje da pomau drugima i tite zajednicu. U antropolokoj literaturi, ove osobe su poznate kao: amani, iscelitelji, svetenici, vraevi, magijski svetenici ili jednostavno lekari. Drugi se okreu magijskim biljkama iz linih pobuda. Bavei se biljkama oni odabiraju zvanje svetenika, travara ili proricaa, to su sve drutveno opravdane i definisane delatnosti. Da bi mogli da idu tim putem oni postaju uenici onih koji u tome imaju vie iskustva. Osobe koje kroz bavljenje magijskim biljkama raunaju na uveanje line moi neretko podaju sebe silama tame. Magijske biljke su za njih samo sredstvo kojim mogu da nanesu zlo drugim biima. Takvi pojedinci obino ue sami. U antropolokoj literaturi se nazivaju veci, crni magiari i arobnjaci. Magijske biljke, naroite one manje opasne, mogu koristiti i "obine" osobe. Podaci u vezi spravljanja mnogih amuleta, afrodizijaka i ljubavnih ini opte su poznati. Isto tako, veina ljudi zna za dejstvo otrova. Meutim znanje neupuenih je esto povrno i nezrelo, te uglavnom neprecizno. Kako magijske biljke slue u psihodelinim ritualima? Jahai e podbadati svoje konje, prelaziti mostove i galopirati dalje!

Ja gradim most od neba i od zemlje. Ja podiem most izmeu ovog i nekog drugog sveta. Ja podiem most tri nivoa i most sedam zvezda..." Invokacija Jao amana Kroz istoriju su mnoge biljke bile koriene za prodor u svetove koji u svakodnevnom ivotu nisu pristupani. Kulture se razlikuju po tome kako objanjavaju ove svetove, kao to se razlikuju i po nainu ulaenja u njih. Uprkos tome, postoje odreene slinosti u nainima korienja biljaka, naroito kod istonjakih praksi. Ritualna osnova koja prati upotrebu ovih biljaka, tajna znaenja koja objanjavaju zato su iskustva izazvana nekom biljkom vana, ak i opisi sadraja tih iskustava se u nekim kulturama slau. Zbog toga to se takvi rituali izvode radi sticanja uvida u sutinu univerzuma i dobijanja odgovora od ivotnog znaaja, ovakva iskustva valja nazvati psihodelini rituali znanja. Jedna metafora moe nam biti od pomoi u razumevanju znaenja takvih rituala. Ova metafora jeste most ka bogovima, koji predstavlja put spoznaje. Kao i ovozemaljski mostovi, most ka bogovima mora da bude postojan i bezbedan. Nepostojan most previe je nesiguran da bi se njime hodalo. Most se mora prei sa pouzdanjem i potovanjem. Na isti nain, put ka znanju mora se prelaziti sa pouzdanjem i potovanjem. Ritualne radnje obezbeuju vozilo kojim se putuje stazom ka znanju, dok magijske biljke obezbeuju neophodno gorivo. Ako elimo da preemo most do kraja, nae vozilo mora da bude savreno ispravno. Ako se pokvari nasred puta, neemo dostii na cilj - a to su bogovi. Kada se izvodi psihodelini ritual, znanje u vezi pripremanja i koliine supstance je od ogromnog znaaja. U suprotnom, moe doi do neeljenih okolnosti sa traginim posledicama. Koncept mosta je krcat simbolinim znaenjima, i to je jedna slika koju esto susreemo u etnografskim kontekstima (Lemoine 1989). U zapadnoafrikom kultu iboge (iboga), govori se o "mostu ka precima" (Fernandez 1982). Junoameriki amani prelaze "most dima" ili "most koke" (Martin 1969). Neki prelaze dugin most ka Mlenom putu ili ka Valhali. Ti mostovi nemaju vidljivu strukturu. To su unutranji putevi ka duhovnim svetovima. Uz to, most nije samo prolaz preko bezdana ka novoj obali. Most je put ka znanju na koji se moe kroiti pomou neke supstance ili biljke. Most je prilika koja se prua tragau za znanjem da se priblii onima koji mu to znanje mogu preneti - bogovima i boginjama. Bogovi i boginje su bia sa kojima se moe susresti bilo koja osoba, mada ne u obinom svetu. To su bia koja deluju u svetu u obinim okolnostima nedostupnom i nevidljivom za nas. Kroz magiju, osoba moe da upravlja svetom inei da nevidljivo utie na vidljivo (up. Rtsch 1985). Najvei uinci se postiu kada osoba izgovori molitvu bogovima da izvre takav uticaj. Ipak, kako neko moe videti stvari koje su obino nevidljive? Vie od sveta svakodnevne stvarnosti moe se videti kada se uzme biljka sa psihodelinim dejstvom. Termin psihodelian precizno oznaava nameru tradicionalnih rituala znanja - a to je ispoljenje skrivenih dimenzija psihe. Osoba koja koristi psihodelike, meutim, ne sme da postane rascepljena ve celovita. Ona ne treba da doivi svet kao neto demonsko; umesto toga, njeno novo iskustvo sveta treba da joj ukae na ispravan nain ivljenja. Magijske biljke su esto u vezi sa oblau ljudskog iskustva ili ponaanja koje zapadni svet naziva religija, religiozno iskustvo ili misticizam. U jezicima mnogih nezapadnjakih zajednica (npr. jezik Maja

ili Lakandonaca) re "religija" ne postoji, niti za nju postoji neka zamena. Na isti nain ne postoji re "vera". Da li to znai da ovi ljudi nemaju religiju? U zapadnjakom smislu, gde religija esto poprima karakter hobija odvojenog od svakodnevnog ivota, oni zaista nemaju religiju. Oni ne veruju u bogove. Oni ne priznaju bogove. Oni znaju da bogovi postoje. Oni takoe znaju koji bogovi postoje, kako oni izgledaju, kakve su im linosti. I u stanju su da prepoznaju uticaje koje bogovi vre na svet u kome ive. tavie, to znanje nije pasivno ogranieno na znanje o funkcijama koje bogovi vre u univerzumu, jer oni poznaju i naine aktivnog pristupanja boanstvima - znaju kojim putevima treba ii da bi se stupilo u kontakt sa njima. Ova etnografska injenica, koja nam potvruje da mnoga drutva nemaju religiju u zapadnjakom smislu ve znanje o delovanjima boanstava, predstavlja klju za razumevanje psihodelinih rituala znanja. Ima nekoliko tipova psihodelinih rituala znanja. Uprkos njihovim prividnim razlikama, svi oni su osmiljeni da potpomognu uenje. Istraivanje razliitih tipova rituala omoguilo je odreivanje strukture zajednike za sve njih. Misterije Misterije su ritualna priea ili kultna okupljanja iji je cilj da prizovu zajedniku viziju bogova, boansko znanje ili spoznaju o istinskoj stvarnosti. Najslavnije misterije su one iz antikih vremena (up. Meyer 1987). To su, na primer, eleuzinske misterije (v. raena glavnica), misterije oboavanja Izis i Ozirisa, dionizijske misterije u Pompeji (v. vino). U ovim ritualima, psihodelici su omoguavali uesnicima da vide bogove i da prepoznaju i shvate uticaj koji bogovi vre na svet (Wasson i dr., 1978). Cilj upuivanja u odreenu misteriju nije izleenje bolesnih (mada su se udesna izleenja esto deavala), ve omoguavanje normalnim i zdravim osobama da neto naue o svom poloaju u svetu i u univerzumu. Misterije su sluile da prue odgovore na pitanja od najveeg znaaja: Ko smo mi? Odakle smo stigli? Gde idemo? ta je znaenje svega?