Akcije

Kratak istorijat i sutina akcionarstva Karakteristike akcija Akcijski kapital Vrste i klase akcija Vrednost akcija

KRATAK ISTORIJAT I SUTINA AKCIONARSTVA

Razvoj akcionarstva poeo je veoma spontano, razvojem trita, tako da su prve emisije akcija nastale polovinom XVI veka. Do tada su skupe trgovake ekspedicije bile rezervisane samo za one imune. Oni koji nisu imali dovoljno novca, umesto uzimanja kredita, emitovali su potvrde (pretee akcija) i tako prikupljali sredstva za sprovoenje skupih putovanja. Tako su kupci potvrda, pretee dananjih akcionara, postali i vlasnici robe koja treba da bude predmet trgovanja. Vlasnicima akcija je ostalo da se nadaju oekujui dobar poslovni rezultat i tako ostvaren lini dobitak. Smatra se da je prva firma koja je na ovaj nain finsirala svoja putovanja, firma londonskog trgovaca Sebastijana Kaboa Muscovy Company davne 1553 godine. Zbog rizinosti poduhvata, Kabo je, umesto kreditnog zaduenja, odluio da emituje akcije pojedinane vrednosti od 25 funti i na taj nain sakupi 6000 funti koje su bile potrebne za realizaciju ekspedicije kojom je eleo da pronae severni morski put za Kinu. Srea za akcionare, koji su na samom poetku bili osueni na gubitak jer ne postoji severni morski put za Kinu, jeste to je Kebo nekako doao u kontakt sa Rusima i umesto trgovakog sporazuma sa Kinom, potpisao sa ruskim carom Ivanom Groznim. Druga trgovaka firma, mnogo vea i poznatija, koja je na ovaj nain finansirala svoje pomorske ekspedicije bila je The East Indian Company. Ona je za 17 godina poslovanja emitovala akcije u vrednosti od 1.6 miliona funti. Prekookeanska trgovina se toliko razvila da su vlasnici akcija ostvarivali profit i do 40% godinje. Karakteristino za obe firme je to to su vlasnici njihovih akcija bili u mogunosti da ih prodaju mnogo pre povratka ekspedicije. Do irenja akcionarstva dolazi u drugoj polovini XVIII veka, posredstvom industrujske revolucije, kada su posredstvom akcija prikupljen neophodna sredstva za osnivanje prvih preduzea u industriji, to je bila inicijalna kapisla i za druge grane saobraaj, rudarstvo, finansije. Jedan od osnovnih razloga zaetka akcionarstva, odnosno emitovanja akcija, jeste prikupljanje manjih suma kapitala koje su se nalazile u vie ruku, kako bi se ta sredstva koncentrisala radi finansiranja skupih projekata. Drugi razlog je to se akcijama premoava vremenski period od

1/7

Akcije

ulaganja do profitiranja, odnosno, mogunost dalje prodaje akcija. Glavna karakteristika akcija je u tome to kupovinom kupujem i udeo u vlasnitvu firme sa svim rizicima i benefitima ali bez nae direktne odgovornosti. Takoe akcionari nikako ne mogu izgubiti vie od onoga to su uloili, za razliku od duga gde je dunik odgovoran celom svojom imovinom. Danas je ovaj vid organizovanja i prikupljnja sredstava iroko rasprostranjen, a akcionarska drutva se dele na dve vrste, zatvorena ili privatne korporacije i otvorena ili javne korporacije. Zatvorena akcionarska drutva se neretko sastoje od manjeg broja akcionara i postoje ogranienja u prometu akcija, a akcijama se ne trguje na berzi. Na drugoj strani se nalaze otvorena akcionarska drutva gde ne postoji ogranienje u prometu i njihovim akcijama se slobodno trguje na berzanskom i vanberzanskom tritu. Jedan od razloga dominacije akcionarstva je i to to ivotni vek organizacije nije povezan sa ivotnim vekom vlasnika, to je sluaj kod nekih drugih oblika vlasnikih preduzea. Takoe i laki pristup finasnijskom tritu i vee mogunosti sakupljanja kapitala su odgovorne za njegovo odravanje i rast.

vrh

KARAKTERISTIKE AKCIJA

Akcije predstavljaju vlasniku hartiju od vrednosti, poto predstavljaju udeo akcionara u vlasnitvu akcionarskog drutva. Naime, kao to je poznato, ukupan kapital preduzea, podeljen je na odreeni broj akcija i svaki vlasnik koji ih poseduje, vlasnik je srazmernog dela datog preduzea. Nekada su se akcije i fiziki tampale, meutim danas je to veoma redak sluaj. Najvei broj akcija sada se nalazi u elektronskom obliku, a vlasnik poseduje jednostavnu potvrdu na kojoj se nalaze podaci o datoj akciji kao i o samom akcionaru. Proces dematerijalizacije akcija zahvatio je gotovo sva trita kapitala, to u mnogome smanjuje trokove emisije, ali i samog rada sa akcijama. Jedna od najznaajnijih karakteristika akcija, koja je donela veliku prednost korporativnog vlasnikog oblika u odnosu na druge, jeste ograniena odgovornost vlasnika. Naime, vlasnik udela u akcionarskom drutvu u sluaju gubitka ili poslovnog neuspeha kompanije, ne moe izgubiti vie od onoga to je uloio u kupovinu datih akcija. Pored ove veoma znaajne karakteristike, akcije svojim imaocima donose jo veliki broj prava, to ih bitno razlikuje od drugih finansijskih instrumenata.

2/7

Akcije

Sama sutina posedovanja akcije lei u injenici da je njen vlasnik ujedno i vlasnik srazmernog dela preduzea ije akcije poseduje. Ova injenica mu daje pravo kontrole koje se sastoji u pravu glasa na skuptini akcionara, odnosno vlasniku akcija omoguuje da uestvuje u izboru menadera koji ulaze u rukovodee organe akcionarskog drutva. Samim tim, akcionar posredno rukovodi preduzeem i tako utie na budue poslovanje kompanije, to moe doneti rast cena akcija, ali i veu dobit. Deo dobiti koja nastane u preduzeu deli se meu akcionarima, a srazmerno njegovom udelu. Ovo pravo na deo dobiti akcionarskog drutva nije nita drugo do pravo na dividendu. Ipak, ovo pravo se ne mora uvek ostvariti, jer ponekad preduzee moe odluiti da ne isplati dividendu, ve da taj iznos dobitka reinvestira u preduzee, u elji da u buduem periodu ostvari jo veu dobit. Akcionarska drutva svoj kapital mogu uveavati i putem emisije novih akcija. U tom sluaju postojeim akcionarima se nudi da ostvare svoje pravo pree kupovine novoemitovanih akcija. Kako bi sauvali svoj vlasniki udeo, potrebno je da dokupe srazmeran udeo u novoj emisiji akcija, pa im se omoguava da taj proces urade pre ostalih zainteresovanih lica, i esto po nioj ceni. Da bi akcionar zadrao isti vlasniki udeo kao i pre emisije, on mora da dokupi onoliki broj akcija koliko iznosi njegov udeo u postojeoj vlasnikoj strukturi, pa tako, ukoliko je on do sada imao 1% vlasnitva, prilikom emisije novih 10.000 akcija, da bi sauvao isti udeo, akcionar mora da dokupi 100 akcija (1% od 10.000). Akcionar moe i da ne iskoristi ovo pravo, ali e se tada njegov vlasniki udeo smanjiti. Prilikom steaja ili likvidacije preduzea, vlasnik akcija ostvaruje pravo na srazmeran deo steajne ili likvidacione mase. Meutim, pre vlasnika obinih akcija, na ovu masu pravo ostvaruju vlasnici obveznica i preferencijalnih akcija, pa se tako moe desiti da vlasnik obinih akcija ne ostvari ovo pravo, ali bi on trebalo unapred da bude svestan ovog rizika. Takoe, akcionar ima pravo uvida u osnovne poslovne rezultate akcionarskog drutva, ali ovo pravo ipak nije neogranieno, kako bi se preduzee sauvalo konkurentsku pozicija preduzea, koja moe biti ugorena objavljivanjem svih svojih poslovnih rezultata. Karakteristika koja je akcijama dala, moda, primat na finansijskim tritima jeste pravo na njihov transfer, odnosno slobodnu prodaju. Akcionari, najee, svoje akcije mogu prodavati bez ikakvih ogranienja, bilo kad i bilo kome. Ovo pravo ini akcije vrlo likvidnim finansijskim ulaganjem, omoguavajui brz ulazak i brz izlaza iz odreenih vlasnikih pozicija. Postoje, meutim, i zatvorena akcionarska drutva, kod kojih ovo pravo moe biti malo sloeniije, poto je za prodaju svojih akcija potrebno dobiti odbrenje menadera ili pak skuptine akcionara.

vrh

AKCIJSKI KAPITAL
Za bolje sagledavanje sutine akcionarstva, potrebno je pojasniti osnovne elemetne koji ine akcijski kapital preduzea. Ono to se u anglosaksonskoj praksi naziva equity, kod nas zove akcijski kapital i ini ga nominalna vrednost akcija, kapitalni viak, odnosno emisiona premija ili aio i nerasporeena dobit, odnosno akumulacija.

3/7

Akcije

Kada se vri emisija akcija, obavezno se navodi i nominalna vrednost akcije, to predstavlja vrednost po kojoj se emitovane akcije knjie u raunovodstvu akcionarskog drutva. Meutim, treba razlikovati nominalnu od knjigovodstvene vrednost akcija. Ona nije ista, s obzirom na to da je knjigovodstvena vrednost raunska kategorija i menja se tokom vremena. O raunovodstvenoj vrednosti bie rei neto kasnije, pa je potrebno dalje pojasniti prvi element akcijskog kapitala nominalnu vrednost akcijskog kapitala. On predstavlja proizvod nominalne cene pojedinane akcije i ukupan broj emitovanih akcija. Ukoliko je, na primer, preduzee emitovalo 100.000 akcija, nominalne cene 100 dinara, ukupna nominalna vrednost akcijskog kapitala iznosi 10.000.000 dinara. Postoje pak sluajevi kada se akcije emituju bez nominalne vrednosti, kako bi spreile vlasnike da se isuvie veu za tu vredsnot i kako bi dobile mogunost da prikupe vee iznose kapitala, poto se akcije najee prodaju po vioj ceni od nominalne. U tom sluaju, cena po kojoj su akcije prodate uzima se kao nominalna i po njoj se evidentiraju u raunovodstvu preduzea. U praksi se veoma retko akcije prodaju po nominalnoj vrednosti. To e se raditi u ranim fazama razvoja akcionarskog drutva, kada je neophodno skupiti to vie i to bre kapitala. Meutim, kako se preduzee razvija i ostvaruje odreene pozitivne rezultate, ono e nastojati da svoje akcije proda po ceni koja je iznad nominalne cene. Razlika koja tom prilikom nastane, tj. razlika izmeu nominalne i prodajne cene akcija predstavlja drugi element akcijskog kapitala, koji se naziva kapitalni viak odnosno emisiona premija ili aio. Aio ne moe biti negativna veliina, poto preduzee nee nikad dozvoliti prodaju akcija ispod nominalne vrednosti. Konano, trei element akcijskog kapitala predstavlja zadrani profit odnosno nerasporeenu dobit. Ovaj element je internog karaktera, odnosno nastaje zaslugama preduzea, dok su prethodna dva eksternog tipa i akcionarsko drutvo teko moe na njih direktno uticati. Nerasporeena dobit nastaje kao rezultat uspenog poslovanja preduzea i re je o delu ukupne dobiti korporacije koju ona ne isplauje vlasnicima akcija u obliku dividendi. S obzirom na to da je zadrana dobit internog karktera, bez spoljneg angaovanja, to omugaava njihovo korienje uz relativno niske trokove. Zadravanje dobiti podrazumeva smanjivanje sredstava za isplatu dividendi u sadanjosti, ali stvara mogunosti da doe do poveanja njihovih isplata u budunosti, poto e preduzee doi do finansijskih sredstava za ekspanziju svog poslovanja pod relativno povoljnim uslovima. Takoe, zbog korienja zadrane dobiti u finansiranju preduzea vlasnici akcija moda proputaju pravo na dividendu, ali ne gube kontrolna prava koja bi bila ugroena u sluaju emitovanja novih akcija radi sakupljanja kapitala.

vrh

VRSTE I KLASE AKCIJA

Postoji vie vrsta akcija, pri emu je najpoznatija ona podela na obine i prioritetne. Ne postoji jedinstvena i univerzalno prihvaena definicija obinih akcija . Jedan od pristupa njihovom objanjavanju ih definie kao elemenat akcijskog kapitala koji odraava vlasniku poziciju u preduzeu. Sa druge strane se obine akcije tako nazivaju poto vlasnici nemaju posebnih

4/7

Akcije

preferencija u pogledu na dividendu ili bankrotstvo. Emisija obinih akcija za preduzee predstavlja jedan od moguih naina za sticanje dugoronih izvora sredstava, to jest kapitala. Pri tome, preduzee se odluuje na prodaju jednog dela svog vlasnitva, dok novi vlasnici akcija stiu odreeni procenat vlasnitva nad njim. Na taj nain akcije predstavljaju prava vlasnika na deo imovine preduzea. Isplata dividende vlasnicima obinih akcija se vri posle izmirenja obaveza prema vlasnicima obveznica i prioritetnih akcija. Slino je i u sluaju bankrotstva ili likvidacije preduzea. Drugu veliku grupu akcija predstavljaju prioritetne, povlaene ili preferencijalne akcije. One takoe odraavaju deo vlasnitva nad vlasnikim oblikom preduzea s tom razlikom to njihovi vlasnici obino ne uivaju pravo glasa. Zauzvrat se vlasnicima garantuje fiksna dividenda i povlaen tretman u pogledu njene isplate. U poreenju sa obinim akcijama, to konkretnije znai da nijedan dinar dividende ne sme biti isplaen vlasnicima obinih akcija, dok se ne isplati dividenda vlasnicima preferencijalni akcija. Upravo, usled navedene prednosti prioritetne akcije su i dobile ime. Meutim postoji jo jedna specifinost ovih akcija. Re je o prioritetu u pogledu izvrenja obaveza u sluaju bankrotstva ili likvidacije akcionarskog drutva. Tada su prava njihovih vlasnika starija u odnosu na vlasnike obinih akcija. Usled svega toga one nude veu sigurnost, odnosno manji rizik svojim vlasnicima u odnosu na vlasnike obinih akcija. Preferencijalne akcije mogu biti i zamenljive ili konvertibilne, gde svojim vlasnicima daju mogunost da pod fiksnim i relativno povoljnim uslovima budu konvertovane u obine akcije. U pogledu plaanja dividende mogue je razlikovati dve vrste prioritetnih akcija, a to su kumulativne i nekumulativne. Razlika se ogleda u tome da li se sve neisplaene dividende iz ranijih godina kumuliraju ili ne. Pri tome one uvek moraju biti isplaene pre nego to se isplate dividende vlasnicima obinih akcija. Po vaeem Zakonu o hartijama od vrednosti predviaju se vrste akcija prema redosledu emitovanja i to, osnivake i akcije sledeih emisija. Prema pravu glasa razlikuju se akcije bez i sa pravom glasa. Postoje i garantovane akcije, ija je specifinost da su garantovane od strane akcionarskog drutva ili neke od finansijskih institucija. Pored dve osnovne vrste akcija, mogue je u okviru svakog instrumenta razlikovati vei broj varijanti. Tako je u okviru obinih akcija mogue razlikovati vie klasa akcija (A,B, itd.) koje svojim vlasnicima daju razliita prava glasa, samim tim i kontrole, ali i razliite prihode i rizike. Kreiranje vie klasa akcija predstavlja jedan od naina kako akcionarska drutva mogu akcije da koriste kao instrumente kontrole vlasnike strukture. Ne postoje univerzalana pravila u pogledu definisanja vie klasa akcija, ve se one kreiraju od sluaja do sluaja. Pojam klasa akcija moe kod laika stvoriti odreene zabune. Da bi to spreili neophodno je istai kako ovaj mehanizam ne podrazumeva emitovanje razliitih vrsta akcija. Istovremeno postojanje preferencijalnih i obinih akcija ne podrazumeva da automatski postojii mehanizam vie klasa akcija. Klase akcija se odnose na egzistenciju vie razliitih grupa u okviru iste vrste, najee obinih akcija. One se meusobno mogu razlikovati u pogledu uea u vlasnitvu, prava glasa i slino. Meutim, sve one imaju iste zajednike karakteristike vezane za njihovu vrstu.

vrh

5/7

Akcije

VREDNOST AKCIJA
Analiza vrednosti akcija predstavlja jedan od najosteljivijih aspekata vezanih za izuavanje akcija. Odmah treba istai da kod obinih akcija mogu postojati tri vrste vrednsoti, a to su nominalna, knjigovodstvena i trina. Nominalna vrednost akcija se odnosi na vrednost po kojoj akcionarsko drutvo odlui da emituje svoje akcije i ona se uglavno odreuje odlukama upravnog odbora. Nominalna vrednost jedne akcije pomnoena brojem emitovanih akcija daje prvi element akcijskog kapitala njegovu nominalnu vrednost. Meutim, ona ima relativno mali praktian znaaj. Za razliku od obveznica i preferencijalnih akcija kod kojih je nominalna vrednost jednaka njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti, kod obinih akcija to nije sluaj. Otuda je i druga vrednost koja po pravilu sa izuzetkom momenta emisije, razliita od nominalne vrednosti, knjigovodstvena vrednost obinih akcija. Ona je raunska kategorija i menja se tokom vremena u zavisnosti od promena osnovnih bilansnih kategorija. Dobija se prostim deljenjem ukupne knjigovodstvene vrednosti akcijskog kapitala i broja emitovanih akcija. Trgovanje svakom akcijom na Beogradskoj berzi zapoinje od njene knjigovodstvene odnosno obraunske vrednosti koja se dobija iz finansijskih bilansa kompanije. Ona moe, ali i ne mora da ima velike veze sa trinom vrednou to se u svakom sluaju verifikuje odnosom ponude i tranje kada otpone trgovanje. Trea i ujedno najvanija vrsta vrednosti akcija je njihova trina vrednost ili cena. Trina cena je ona cena koja se formira na sekundarnim tritima akcija kroz odnose ponude i tranje. Trina cena je cena po kojoj se obavljaju kupoprodajne transakcije izmeu kupaca i prodavaca akcija. Ona je podlona estim fluktuacijama i menja se ne samo iz dana u dan, ve esto i iz asa u as. Na visoko efikasnim finansijskim tritima cena akcija reaguju na sve promene iz poslovnog okruenja, promene u poslovnoj politici i slino. Neki od najvanijih faktora koji mogu uticati na kretanje cena akcija su: poslovni rezultati preduzea, kretanje tranje, kretanje u grani delatnosti i ukupnoj privredi, opti ekonomski faktori, politiki dogaaji i itav niz drugih. Jedno od osnovnih pitanja vezanih za analizu vrednosti akcija je kako odrediti njihovu fundamentalnu ili pravu vrednost. Ta prava, odnosno realna vrednost je izuzetno bitna za investitore u akcije, finansijske analitiare, portfolio menadere, finansijske menadere u preduzeima i sve druge zainteresovane subjekte, poto na bazinjenog poznavanja mogu zasnivati donoenje svojih investicionih odluka. Tako, na primer, investitor koji zna da je realna vrednost akcije nia od njene tekue trine cene donee odluku da ih kupi. U suprotnom, ukoliko je cena vea od realne najverovatnije e doneti odluku da ih proda.

Odnos knjigovodstvene i trine vrednosti meri se pokazateljem odnosno raciom koji se naziva odnos trine i knjigovodstvene vrednosti (P/B racio). On pokazuje koliko je trina vrednost akcije kompanije vea od njene knjigovodstvene vrednosti iskazane u bilansu stanja. Ukoliko je odnos trine i knjigovodstvene vrednosti manji od jedan to pokazuje jednu od sledee dve stvari: ili investitori veruju da je vrednost imovine precenjena ili kompanija ima lou sposobnost

6/7

Akcije

ostvarivanja profita. U prvom sluaju investicija je vie nego rizina jer se moe uskoro oekivati korekcija trine vrednosti na dole usled manje vredne aktive dok loa profitabilnost, u drugom sluaju, moe biti poboljana jedino novim menadmentom ili reorganizacijom poslovanja i time dovesti do rasta trine vrednosti. S druge strane kompanija sa visokim P/B raciom bi trebala da ostvaruje veoma visok prinos na sopstvenu aktivu. Ukoliko se eventualno kasnije objave dobri rezultati poslovanja ove kompanije, veoma je verovatno da su oni ve ukalkulisani u trinu vrednost ove akcije.

vrh

7/7