EPISKOP NIKOLAJ

JEVAN\EQE O OPRA[TAWU1
Mt. 18, 23–35

K ad je Gospod Isus Hristos umirao na Krstu, On se i u samrtnim mu-

kama trudio, da bude od koristi qudima. Ne misle}i o sebi nego o
qudima, On je izdi{u}i izrekao jednu od najve}ih pouka, koju je
uop{te dao ~ove~ijem rodu. To je nauka o opra{tawu. O~e oprosti im, jer ne
znaju {ta rade! Nikad ni sa jednog gubili{ta nije se do tada ~ula takva re~.
Na protiv, oni koji su do tada ginuli na gubili{tima, bili pravi ili
krivi, prizivali su bogove i qude na osvetu. „Osveti me“, to je re~, koja se do
Hrista naj~e{}e ~ula na gubili{tima, pa na `alost i danas ~uje me|u mnogim
plemenima, ~ak i onim koji se krste svetim Krstom Hristovim. A Hristos
pri posledwem dahu opra{ta Svojim rugateqima i mu~iteqima i ubicama,
moli Svoga Oca nebeskog, da im i On oprosti, i jo{ povrh toga nalazi izvi-
wewe za wih — ne znaju, veli, {ta rade!
Za{to ba{ ovu pouku o opra{tawu da ponovi Gospod na Krstu? Od
bezbroj drugih pouka, koje je On na zemqi dao qudima, za{to izabra ba{ ovu
pouku, a ne neku drugu, da izrekne Svojim bo`anskim ustima na kraju, ba{ na
samome kraju? Nesumwivo zato, {to je naro~ito hteo, da se ova pouka zapamti
i ispuni. U nezaslu`enim mukama na Krstu, veli~anstven nad svakim
veli~anstvom sveta i uzvi{en nad carevima i sudijama zemnim, nad mu-
dracima i u~iteqima, nad bogatim i siroma{nim, nad dru{tvenim reforma-
torima i bunxijama. Gospod Isus je primerom opra{tawa zape~atio Svoje
Jevan|eqe. Da poka`e time, da bez opra{tawa niti carevi mogu carovati,
niti sudije suditi, ni mudraci mudrovati, ni u~iteqi u~iti, ni bogata{i i
siromasi `iveti `ivotom ~ove~anskim a ne skotskim, ni plahi reformatori
i bunxije {to korisno u~initi. A pre svega i posle svega da poka`e, da bez
opra{tawa qudi ne mogu Wegovo Jevan|eqe ni razumeti niti — jo{ mawe —
ispuniti.
S re~i o pokajawu Gospod je po~eo Svoju nauku, a s re~ima pra{tawa
zavr{io je. Pokajawe je seme, opra{tawe je plod. Nikakvu hvalu nema seme,
koje ne donosi ploda. Nikakvo pokajawe nema vrednosti bez opra{tawa.
[ta bi bilo dru{tvo qudi bez opra{tawa? Jedan zveriwak usred pri-
rodnog zveriwaka.
[ta bi bili svi zakoni qudski na zemqi do nepodno{qivi lanci, da ih
ne bla`i opra{tawe?

1
Sabrana dela, kw. ¤£, str. 212
 2

Zar bi se bez opra{tawa mogla majka nazvati majkom, i brat bratom, i

prijateq prijateqem, i hri{}anin hri{}aninom? Ne; opra{tawe ~ini
glavni sadr`aj svih ovih nazvawa.
Da ne postoje re~i: oprosti mi! i: neka ti je prosto! qudski `ivot bio
bi savr{eno nepodno{qiv. Nema te mudrosti na zemqi, koja bi mogla zasno-
vati red i utvrditi mir me|u qudima bez primene opra{tawa. Niti ima te
{kole i toga vaspitawa, koje bi moglo stvoriti qude velikodu{nim i ple-
menitim bez ve`bawa u opra{tawu.
[ta poma`e ~oveku sva wegova svetska u~enost, ako on nije u stawu
oprostiti svome bli`wem jednu uvredqivu re~, ili jedan uvredqiv pogled?
Ni{ta. I {ta poma`e ~oveku sto oka zejtina pred oltarom, ako svaka oka nije
svedok bar jedne opro{tene uvrede? Ni{ta.
O, kad bismo mi znali, koliko se nama pre}utno opra{ta svaki dan i
svaki ~as ne samo od strane Boga, nego i od strane qudi, i mi bismo sa stidom
po`urili, da drugima oprostimo! Koliko nehatnih, uvredqivih re~i mi iz-
bacimo, na koje se odgovori }utawem; koliko jarosnih pogleda; koliko ne-
prili~nih pokreta; pa ~ak i nedozvoqenih dela! I qudi prelaze preko toga,
ne vra}aju}i nam oko za oko, i zub za zub. A {ta tek da ka`emo o opra{tawu
Bo`jem? Za ovo je nedovoqna svaka qudska re~. Re~ bogovska potrebna je, da
opi{e neizmerivu dubinu Bo`ijeg milosr|a i Bo`ijeg opra{tawa. Takvu re~
iskazuje nam dana{we jevan|eqe. Ko bi drugi na nebu i na zemqi i mogao
iskazati i opisati ono {to je u Bogu, osim jednoga Gospoda Isusa, preve~noga
Sina Bo`ijega? Niko ne zna oca do sin, i ako kome sin ho}e kazati (Mat. 11,
27). Bezmerno pra{tawe Bo`je Gospod Isus izrazio je pri~om o velikom
du`niku. Za ovu Mu je dao povoda apostol Petar, koji Ga je upitao, koliko
puta treba oprostiti uvrede bratu svome, da li do sedam puta? Na ovo je Go-
spod odgovorio znamentiom re~ju: ne velim ti do sedam puta, nego do sedam
puta sedamdeset. Uporedite i ova dva iskaza, i vide}ete razliku izme|u
~oveka i Boga. Petar je mislio, da je dodirnuo vrhunac milosti, kada je rekao
do sedam puta. Gospod Isus odgovara — do sedam puta sedamdeset! I kao da
Mu se u~inila i ta mera nedovoqna, Gospod, da bi jasniji bio, ispri~ao je
slede}u pri~u.
Carstvo je nebesko kao ~ovek car, koji namisli, da se obra~una sa svojim
slugama. Nebesko carstvo ne da se re~ima iskazati niti bojama opisati; ono
se samo da upodobiti donekle onome {to se doga|a u ovome svetu. Gospod go-
vori u pri~ama zato, {to je mu~no druk~ije izraziti ono {to nije od ovoga
sveta. Ovaj svet je pomra~en i onaka`en grehom, no on ipak nije sasvim izgu-
bio sli~nost sa onim stvarnim svetom. Ovaj svet nije duplikat onoga sveta —
daleko od toga — nego samo bleda slika i sen onoga. Otuda se i mogu praviti
upodobqewa izme|u ta dva sveta, kao izme|u stvari i wene senke.
Po`urimo se, bra}o, da oprostimo svima grehe i uvrede, da bi i nama
Bog oprostio bezbrojne grehe i uvrede na{e. Po`urimo se, dok smrt nije za-
kucala na vrata i viknula: dockan! Iza vrata smrti niti }emo mi mo}i vi{e
opra{tati, niti }e se nama oprostiti. Slava i hvala bo`anskome U~itequ i
Gospodu na{em Isusu Hristu, zajedno sa Ocem i Duhom Svetim — trojici
jednobitnoj i nerazdelnoj, sada i navek, kroza sve vreme i svu ve~nost. Amin.
 3

KROZ TAMNI^KI PROZOR

Posilili se qudi. Pogordili se zbog dela ruku svojih: zbog svojih ra-
dova, drumova, `eleznica, parobroda, parnih plugova, elektri~nih ma{ina,
podzemnih i podvodnih i vazdu{nih ma{ina, pogordili se veoma. I uzdigli
sebe iznad Boga Svevi{wega, i po~eli obo`avati sami sebe i svoju kulturu,
dela ruku svojih. Aj, bra}o, novi Navukodonosori digli nas iznad prestola
Bo`jega; novi Vavilonci opijeni smrdqivim mirisom novog Vavilona. I Bog
im uze pamet. I polude{e. I podeli{e se. I udari{e jedni na druge. I
proli{e krv bez mere i po~ini{e bezakowe bez broja. I baci ih Svevi{wi u
pra{umski mrak me|u skotove, jer ispovedahu da nisu od Boga svevi{wega,
nego rod skotovski, zverski i majmunski. I evo sada se hrane hranom zver-
skom; pasu travu i nokti im rastu kao u zveriwa i ptica. Dokle, Gospode?
Dokle se ne ponize i ne priznaju kao car Navukodonosor da Svevi{wi vlada
carstvom qudskim i da ga On daje kome ho}e. Bra}o moja, novi vavilonci
bili su zaludeli i nas Srbe i od Hrista odvojili. Zato sad idemo sa poveza-
nom glavom i privijenim ranama. Pitawe je za nas od `ivotne va`nosti:
ho}emo li i daqe sa Vavilonam ili sa Hristom? Ho}emo li sa kulturom ili
sa Bogom i du{om? Birajmo, ali pazimo da ne izaberemo ju~o{we. Bogu
na{emu slava na vek. Amin.
* * *

Zgr~en ~ovek ne gleda u nebo nego u zemqu. Be{e tako u ono vreme jedna
`ena zgr~ena. Osamnaest punih godina glava wena be{e spojena s kolenima
wenim, te moga{e gledati samo pra{inu zemnu, i crve u pra{ini, i udisati
pra{inu i svaki smrad od zemqe. Sa`ali se na wu Hristos i viknu joj: @eno
opro{tena si od bolesti svoje i metnu na wu ruke i odmah se ispravi i
slavqa{e Boga (Lk. 13, 2).

Moderno tuma~ewe: Od svih kontinenata na ovome svetu Evropa najvi{e

predstavqa zgr~enu `enu. Od kako se verske stare{ine evropske, bez znawa i
voqe naroda evropskih odeli{e od prave crkve Hristove, koja je na Istoku,
od tada se evropsko ~ove~anstvo po~elo sve vi{e i vi{e zgr~avati i glavu k
zemqi spu{tati. Dvadeseti vek je najbolesniji vek u `ivotu evropskog
~ove~anstva. Jer u tom veku glava toga ~ove~anstva spustila se tako nisko da
se spojila s kolenima. Otuda je pred o~ima toga ~ove~ansva samo zemqa, i
crvi zemaqski, i pred nosom wegovim smradovi zemni. Govoriti mu o nebu,
to zna~i govoriti mu o onom {to ono ne mo`e da vidi, jer je celo bi}e wegovo
zgr~eno tako da mo`e svojim ~ulima da oseti samo ono {to je dole, {to je od
zemqe, {to je ni`e od ~oveka. Pod tim uglom zgr~ene `ene mora se posmatrati
i ceniti sav `ivot Evrope za mnoga minula stole}a. Pod tim uglom svetlosti
koju vidi zgr~ena `ena gledaju}i u zemqu, razvijala se nauka, umetnost, eko-
nomija, politika i sav `ivot qudski, privatni i dru{tveni, i op{te
~ove~anski. Gledala se samo zemqa i obja{wavalo se sve zemqom. Videla se
samo zemqa, i borilo se samo za zemqu. ^ula se samo zemqa i sva nuka qudska
upravqala se prema {u{tawu vla`ne zemqe. Ose}ao se samo miris trule`i
zemaqske, i taj miris je, potpuno nadvladao sve blagouhane mirise nebesne.
Razum qudski predao se ispitivawu onoga {to je oko videlo i uho ~ulo i nos
mirisao, tj. predao se zemqi, jer je to bio razum zgr~ene `ene. Stotine
aparata izumeo je um zgr~ene `ene da ispita zemqu i ono {to je u zemqi. I
 4

ispitao je sve biqe i korewe i crve velike i male i najmawe, i crve vidqive
i nevidqive. Zgr~ena `ena naoru`ala je svoje o~i sa mikroskopima i sitnim
nao~arima da vidi ba{ sav crviwak zemaqski. I sve je videla, i sve saznala i
nebu i zmqi objavila da i ne postoji ni{ta osim crvi, velikih i malih, vid-
qivih i nevidqivih, misle}ih i nemisle}ih, i da je ~ovek samo jedan crv me|u
crvima i nad crvima, upravo jedan nadcrv. Dotle je mogla da vidi zgr~ena
`ena i ne vi{e. Da bi vi{e videla, morala bi biti uspravqena, sa glavom
dignutom k nebu i sa umom upravqenim u vi{i svet. A taj vi{i svet nije
crviwak nego vi{wi Jerusalim, svjetonosno i lu~ezarazno vojinstvo Go-
spodwe, sastavqeno od prekrasne jerarhije nebesne od serafima i heruvima i
na~ala i vlasti, gospodstva i sile, i arhangela i angela, i od bezbrojnih i
bezbrojnih pravednika i bogougodnika. Sav taj vi{wi Jerusalim, sav taj
duhovni svet iznad ~oveka, zgr~ena `ena ne mo`e da vidi. Ona vidi samo ono
{to je ni`e od we; nikako ono {to je vi{e od we. Zbog toga sve {to je mis-
lila i sazdala za posledwih nekoliko vekova smislila je i sazdala na pesku,
na pra{ini, na zemqi i blatu {to mo`e da vidi i oseti ispod sebe. Ko pos-
matra u toj svetlosti razvoj evropskog ~ove~anstva od podele crkve taj }e sve
razumeti. Kao {to ribar iz blatwave reke miri{e na blato, tako i sva kul-
tura evropska, sa naukom wenom i filosofijom i umetno{}u i religijom i
vascelom kulturom — sva miri{e na blato, na zemqu, na pra{inu; {to
zgr~ena `ena jedino mo`e da vidi.
Hristos je jedini lekar od zgr~enosti.
Uzrok zgr~enosti Evrope jeste u ga`ewa zakona Bo`jeg naro~ito u
nepo{tovawu roditeqa svojih. Ni{ta Bog ne ka`wava tako stra{no kao greh
dece prema roditeqima svojim, jer to je greh prema roditequ nebesnom. Zato
je Gospod od po~etka blagoslovio one koji po{tuju roditeqe svoje, svoga oca
i svoju majku, kao simvol samoga Boga, a prokleo one koji se rugaju ocu svome,
kao {to je bio slu~aj sa Hamom, sinom Nojevim, koji se naruga ocu svome
Noju. Po{tuj oca tvojega i mater tvoju, to je sredina, srce svih zapovesti
Bo`jih. Ko po{tuje zemaqskog roditeqa svoga, taj po{tuje i svog roditeqa
nebesnoga. Na ovoj ni`oj {koli zasniva se ona vi{a {kola. Ko ne po{tuje
oca i majku koje vidi, kako }e po{tovati Boga Oca koga ne vidi?
Po~etak sve zgr~enosti evropske jeste nepo{tovawe roditeqa ni
telesnih ni duhovnih. Od tada po~iwe rasti grba na le|ima wenim kao u ka-
mile, i od tada glava wena squbqena sa kolenima wenim. Zato ne vidi ni{ta
{to je nebesno i ne razume ni{ta {to je bo`ansko. Ona vidi i razume samo
ono {to je crv i crviwak.
Pazite se, bra}o, i nau~ite po{tovati roditeqe svoje. To je sva zapovest
Bo`ija sto`er svih ostalih zapovesti Bo`ijih. Po{tuj oca svoga i mater
svoju da ti dobro bude i da dugo po`ivi{ na zemqi. A mi jo{ u smislu
Jevan|eqa dodajemo — i da nasledi{ carstvo Oca svog nebesnog, kome nema
kraja. Amin.
* * *

Svemu ima kraja osim milosti Bo`ijoj. To se otkrilo u istoriji samo-

voqnog naroda Izraiqskog. I dubina morska dade se izmeriti ali bol
Bo`iji za qudima ne mo`e se izmeriti. To se pokazalo u krvavom znoju, koji je
kapao sa ~ela Hristova u vrtu Getsimanskom.
 5

Bog ~eka, i ~eka. [ta Bog ~eka? Ne ~eka Bog jednoga ~oveka koji bi poka-
zao put narodima i dao im spasonosne zakone vladawa. To Bog ne ~eka, jer to
je ve} bilo. Javio se jednom Mesija, pokazao je put i dao je zakon. Drugog ne
mogu o~ekivati narodi. Bog ne ~eka dakle ni drugog Mesiju, niti nekog geni-
jalnog dr`avnika ili vojskovo|u ili mudraca. Sve je to bilo, i sve je to nepo-
trebno za budu}nost ~ove~anstva, za sre}u roda ~ove~ijega.
Bog ~eka u na{e vreme jedan narod. Ne jednog ~oveka nego jedan ceo narod
koji bi svim srcem predao se Gospodu i poslu`io Wemu jedinome. Ne ~eka Bog
jednog ~oveka visokog kao Himalaji, da „povede“ i „spase“ ~ove~anstvo. To ne-
hri{}ani i budale ~ekaju. Bog ~eka jedan narod koji bi se ponizio pred Wim
kao mraviwak pred ~ovekom, da bi taj narod poslu`io svima drugim naro-
dima slu`bom qubavi; svetlo{}u istine i primerom ~istote.
U na{e vreme sve je u zbiru, u skupu, u dru{tvu. Narodi se ugledaju na
narode. (?) je izneverila Boga pa je izneverila i sve narode. Gnu{awe svih
naroda na zemqi od (?) neda se izneti ni opisati. Ni najbezumniji ne}e za
wom dragovoqno po}i.
Da li je srpski narod voqan zadovoqiti Bo`je ~ekawe? Sveti prorok
Isaija zapisao je svoje vi|ewe Boga nebesnoga na prijestolu visoku i izdig-
nutu, od koga ~u glas: koga }u paslati? i ko }e nam po}i? Tada se sam Isaija
javi i re~e: Evo mene, po{qi mene. (Is. 6, 8).
Bogu danas treba ne jedan ~ovek nego jedan narod. I Bog opet stavqa ono
isto pitawe: Koga }u poslati? I ko }e nam pomo}i?
Ima{ li smelosti ti srpski narode, da se odazove{ i poput velikog
Isaije rekne{: Evo mene, po{qi mene Gospode?
Ti bi mogao to da u~ini{, jedini ti izme| svih naroda, samo ako bi
hteo, tvoji krstati barjaci upu}uju te na to. Tvoje krstonosne vojvode upu}uju
te na to. Tvoja golgotska pro{lost upu}uje te na to. Sve dubine tvoga strad-
awa i sve visine tvojih vizija gone te na tu misiju. Svi tvoji sveci i heroji,
neobi~ni i izuzetni od svih dugih, blagosiqaju te na taj put. Tvoja bojna
poqa i tvoje milione `rtava u mladi}ima i deci daju ti nadahnu}e za taj
zadatak. Sme{ li se dakle osmeliti ti, najsmeliji od svih naroda, da se javi{
i rekne{ Gospodu: Evo mene, po{qi mene?
Blago tebi ako se ohrabri{ to re}i i toga se prihvatiti. To bi taman
bilo u duhu tvoje cele pro{losti koja je sva u znaku Hrista i slobode. A to
narodima zemaqskim i treba kao hleb, voda i vazduh. Te`ak je to posao re}i
}e{? No zar ima neki narod me|u narodima Jafetovskim koji je vi{e od tebe
oproban u te{ko}ama?
Ta misija je za veliki narod i za maleni, re}i }e{? Ne govori tako. Jer
su ba{ veliki narodi i pokvarili sve, zamrsili sve, otpali od Hrista i
oskorbili sve ostale narode na svetu. Ne mogu oni kao raslabqeni poslu`iti
primerom zdravqa nikome. Nama je vi{e nego ikome potreban primer
zdravqa i dah pravog `ivota i svetlost ve~ne istine. Jer su puka slutwa, bez
zdravqa, bez pravog `ivota, bez svetlosti, bez istine, bez vizije neba i bez
qubavi. A u svemu ostalome i bogati. No sve wihovo bogatstvo je… (ne~itak
tekst).
Ali i mi smo nagri`eni od iste bolesti; kako }emo, dakle, pokazati
primer zdravqa i duhovne jedrine? Na to vam se mo`e lako odgovoriti: zaista
 6

nagri`eni ste i vi Srbi; ali ono {to je kod wih bolest plu}a i srca i mozga,
to je kod vas bolest ko`e. Vratite se svojim duhovnim bawama i bi}ete
izle~eni. Jedna ti je bawa, i najsvetija Hilandar, druga Studenica, pa @i~a,
pa Sopo}ani i Gra~anica, pa De~ani i Sveti Naum i tako redom, desetina za
desetinom i stotine za stotinom. A prosti hri{}anski narod, seqa~ki i
radni~ki, `iva ti je duhovna bawa, od koje te{ko se mo`e na}i boqa. Pa tvoja
Svetosavska narodna crkva. Okupaj se tri put, pa }e{ biti zdrav: prvo u svo-
joj herojskoj i mu~eni~koj istoriji, od koje ti stoje jo{ uspravno kao
svedo~anstvo zadu`bine tvojih velikih |edova i pra|edova; drugo u svome
prostom ali hrabrome i pobo`nom narodu, i tre}e u tvojoj ~udesnoj narodnoj
Crkvi. I bi}e{ sasvim zdrav. Tada mo`e{ sa strahom i trepetom pokloniti
se svevi{wem Gospodu Bogu i sa rabskim smirewem re}i: Evo mene, Gospode,
po{aqi mene! Neka bi te podr`ali u mudrosti, sili i slozi Presveta
Bogorodica i tvoje Krsne slave. Amin.
* * *

Ne bojte se, ja pobijedih svijet! Rekao je Gospod Isus Hristos. Pobeli-

lac satane, greha i smrti. Tako je rekao On svojim apostolima, qube}im. I
jo{ im je po vaskrsu rekao: I evo ja sam s vama do skon~anija vremena.
Zapamtite, bra}o, ove dve re~i Hristove: Ja pobedih i ja sam sa vama do
kraja. U istoriji svih naroda i plemena na zemqi ne pamti se da se ikad iko
usudio re}i takve re~i. Jer su te re~i ne kao obi~ne re~i nego kao sto`eri
oko kojih se okre}e `ivot celog ~ove~anstva.
Ja pobedih, ja sam s vama! ^ujte ovu re~, Srbi i ponavqajete je svaki dan
sebi i deci svojoj, i ure`ite ih u srca svoja, i ispi{ite ih na domovima svo-
jim. Gle sve `eqe va{e, najboqe, najuzvi{enije i najtrajnije, sadr`e se u tim
re~ima. Jer koga biste vi voleli vi{e nego onoga ko je pobedio smrt i satanu
i greh? I koga biste vi `eleli da bude s vama nerazdvojno u ovome veku, i u
smrti i posle srti nego Wega, ba{ Wega. Pobedioca svih zala, svih strahota
i svih nemo}i?
Biti hre{}anin zna~i primiti k srcu ove dve re~i spasa Hrista i
prema wima se upravqati. Biti hri{}anin zna~i biti pobedilac svih zala
kroz Hrista Pobedioca. I najzad, biti hri{}anin zna~i, znati i ose}ati
prisustvo `ivoga i pobedonosnoga Hrista svaki dan i svaki ~as. To zna~i
biti hri{}anin: ja pobedih; Ja sam s vama!
Ako je Hristos pobedilac s nama, On je s nama i u vesequ i u muci da ne
klonemo i ne predamo se pe~ali i o~ajawu, kako je mudri srpski narod i
rekao: U dobru se ne ponesi a u zlu se ne poni{ti. Jer je Hristos Pobedilac
na{ doma}in na svakom vesequ i na{ vojvoda u svakoj muci. Da na ne pobede
ni strasti ni qudi. Da budemo vojnici nepobedivog vojvode, sli~ni Wemu u
svetlosti i pravdi i ~isto}i i smernosti i qubavi. U tome je smisao `ivota
hri{}anskoga.
Ovo je mogao znati i starozavetni izbrani narod Bo`ji, a jo{ vi{e no-
vozavetni kr{teni narod. Ali kao {to Jevreji izneveri{e Jehovu, Gospoda
Svedr`iteqa i odo{e za paganskim idolima, vra~arijama i gatarijama, tako
i mnogi kr{teni narodi izneveri{e Hrista Boga vaplo}enog i od Djeve
ro|enoga, i odo{e za senkama i ni{tarijama i avetima i fantazijama.
 7

Treba dakle iznova po~eti sa narodom koji }e slu{ati Boga. Da li su

Srbi taj narod? Sva wihova pro{lost objavquje to i potvr|uje to. Zaista
posle svoga prvoga raspe}a srpski narod do`ivquje ~as vaskrsewe ~as opet
rape}e i opet raspe}e i raspe}e. Za{to? Zato {to kad ga Bog vaskrsne ne `ivi
kao sin nego kao rob; ne vlada se kao hri{}anin nego kao paganin; ne pona{a
se kao sin svetlosti nego kao sinovi tame.
Kova~ ponekad odbaci od prve gvo`|e koje mu se ne poka`e podesno.
Uzima pak neko gvo`|e i dva put i tri put u rad, baca u ogaw i ponovo kuje, da
bi od wega iskovao ne{to dobro. Srbi ne spadaju u onu prvu vrstu nego u ovu
drugu. Nije ih Bog odbacio posle prvog `arewa nego ih je bacao u vatru
mnogo puta, da bi od wega iskovao ne{to korisno i slavno.
[ta ~ekate Srbi? Ho}ete li da budete ba~eni u staro zar|alo gvo`|e,
kao {to su mnogi narodi ve} ba~eni, ili }e{ se jednom od ogwa stradawa os-
vestiti i zasijati kao narod Boga `ivoga? Hteli ono ili ovo Bog }e u~initi
od vas ono {to On ho}e po `eqi velikih hristoqubivih predaka va{ih. To
jest baca}e vas u pe} ogwenu i u potop i pod tu|inski ma~, i u tunel mraka i
nevi|ewa, i u bezdane bezbo{tva i zlo~ina, dokle se god ne osvesti{ i ne
povrati{ k Bogu i k sebi. Zar se ne stidite, i zar ste ba{ sasvim izgubili
stid? Pet stotina godina Bog vas je bacao u ogaw i stavqao na svoj nakovaw,
da bi varnice iz tebe izletale po celome svetu, i na kraju krajeva, ~im ti je
Gospod dao oslobo|ewe, {to se ti pojmio kao odularewe, ti si se pokazao kao
sirovo gvo`|e a ne ~elik. Da li se stidi{? Da je Bog pola hiqade godina dre-
sirao divqe zveri, zar se ne bi pokazali boqi od tebe? Zato ti govorimo: po-
kaj se, osvesti se, otrezni se, suzi se, stesni se, napregni se, pokloni se, okadi
se, osvesti se, zape~ali se, — da bi bio narod Bo`ji i da bi ti Bog bio ro-
diteq i putevoditeq. Amin.