SUN TZU

UMEE RATOVANJA
Na engleski preveo Thomas Cleary Sa engleskog preveo Zoran Maroan

PREDGOVOR TOMASA KLIRIJA

Knjiga Umee ratovanja, ije tekstove je pre vie od dve hiljade godina napisao i sakupio zagonetni kineski ratnik i filosof Sun Cu, i dan-danas predstavlja verovatno najznaajniju i najuticajniju studiju o strategiji ratovanja. Savremeni azijski politiari i efovi drava prouavaju je isto toliko paljivo kao to su to inili vojskovoe i vojni stratezi tokom prethodnih dve hiljade i vie godina. U Japanu, u kojem je gotovo preko noi nastao preobraaj feudalnog sistema u kapitalistiki nain privreivanja, knjiga Umee ratovanja nije prestala da se izuava na fakultetima, a strategija izneta u njenim klasinim tekstovima s podjednakom spremnou se primenjuje na modernu politiku i poslovanje. Neki u Japanu vide pravu potvrdu istinitosti uvene Sun Cuove izreke iz ovog klasinog dela: Najbolje je pobediti bez borbe. Kao anatomska studija o sukobljenim stranama, Umee ratovanja moe se primeniti i na bilo koji drugi vid suparnitva i sukoba, i to kako na linom tako i na meunarodnom planu. Cilj ove studije je da se postane nepobediv, da se pobedi bez borbe i da se, shvatanjem fizikih, politikih i psiholokih aspekata borbe ostvari snaga kojoj nema premca. Ovaj prevod knjige Umee ratovanja prikazuje to klasino delo kao deo bogate taoistike duhovne tradicije u okviru koje je i nastalo. Ono to u ovome delu i dan-danas ima najprepoznatljiviji peat taoizma jeste neprekidno insistiranje na tome da iza svakog vida moi mora da postoji duboka humanost. Zbog toga Umee ratovanja nije knjiga koja govori samo o ratu, ve i knjiga koja govori o miru. Ona je put koji vodi razumevanju najdubljih uzroka borbe i njenog okonanja.

UVOD TOMASA KLIRIJA

Jedna stara pria govori o tome kako je neki drevni kineski car upitao jednom svog dvorskog lekara, koji je poticao iz lekarske porodice, koji od lanova njegove porodice je najumeniji u leenju. Lekar, koji je u Kini uivao toliki ugled da mu je ime postalo sinonim za medicinu, odgovorio je: Moj najstariji brat sposoban je da uoi uzroke bolesti i otkloni ih pre nego to se sama bolest pojavi, i zbog toga nije poznat van nae kue. Moj srednji brat lei bolest jo dok je u samom nastanku, i zbog toga nije poznat van okvira naeg susedstva. to se mene tie, ja putam krv, prepisujem napitke i radim masau, pa se moje ime s vremena na vreme prouje i na dvoru. Od svih pria stare Kine, nijedna lepe ne izraava sutinu Umea ratovanja, najznaajnijeg klasinog dela o naunoj strategiji ratovanja. Moda su umee leenja i umee borbe u svakodnevnom ivotu potpuno zasebne stvari, ali, gledano dublje, meu njima postoji i nekoliko podudarnosti: ni u jednoj od ovih dveju disciplina ne gubi se iz vida da su one, kako to pria kae, utoliko bolje ukoliko su manje potrebne; obe discipline se koriste strategijom da bi se borile protiv disharmonije; i jedna i druga smatraju da poznavanje nekog problema jeste i klju za njegovo reavanje. Kao i pria o drevnim lekarima, Sun Cuova filosofija govori da su najdelotvorniji ono znanje i strategija koji ine rat nepotrebnim. Kao i pria o lekarima, Sun Cu objanjava da postoji nekoliko razliitih nivoa umea ratovanja: najbolje vojskovoe kvare neprijatelju planove dok su ovi jo u svom zaetku; osrednje vojskovoe spreavaju neprijatelja da sklopi saveze; najgore vojskovoe napadaju neprijateljske gradove. Ova idealna strategija kojom se moe pobediti bez borbe, postii najvei uspeh uz minimum delanja, nosi u sebi prepoznatljiv peat taoizma, drevne filosofske tradicije koja je doprinela razvoju medicine i borilakih vetina u Kini. Drevni taoistiki uitelji su dokazali da agresivni i nasilni ljudi nisu nemilosrdni kao to izgledaju, ve da su u stvari oseajna stvorenja; zatim su nemilosrdno sasekli ljudsku oseajnost kako bi otkrili pravu prirodu slobodnog oveka. Istinska nemilosrdnost, potpuna objektivnost bez prisustva emocija, prodire u sr svake konkretne situacije. Ovakvom nemilosrdnou odlikuje se Lao-Ce kada u svom Tao Te Chingu kae da svemir nije ovean i da mudraci na ljude gledaju kao na pse od slame koji se u ritualima prinose na rtvu. uang-Ce, jo jedan veliki taoistiki uitelj, takoe daje puno upeatljivih primera nemilosrdnog pristupa oveka prema samome sebi kao jednu vrstu vebe koju bi trebalo praktikovati u cilju razreavanja unutarnjih i spoljnih konflikata. Prvobitni filosofi nisu koristili ovu neovenost kao opravdanje za lanu nemilosrdnost zavojevakih agresija, ve kao osnov za meditiranje o krajnjoj besmislenosti pohlepe i elje za posedovanjem koje su u korenu svake agresije. U Indiji, budistiki uenici su esto odlazili do mesta na kojima su spaljivani mrtvaci i posmatrali tela onih ije porodice nisu bile dovoljno imune da svoje pokojne roake spale na lomai. Ovo su radili da bi iz sebe strahom isterali pohlepu i elju za svetovnim dobrima. Nakon toga posvetili bi se razmiljanju o savrenom oveku i savrenom drutvu.

Slino tome, Uitelj Sun usmerava panju svojih italaca na poasti rata, poevi od prve faze u kojoj se javlja nepoverenje i zahlauju odnosi, pa sve do one ekstremne faze kada

se krene u borbu i osvajanja, kao na jedan oblik masovnog unitavanja ljudi i prirodnih bogatstava. Na ovaj nain on itaoce ini svesnijim vanosti linih i drutvenih vrlina koje zagovaraju humanisti pacifisti. Paradoks se esto smatra osnovnom metodom taoistike psihologije, koja se koristi radi pomeranja nevidljivih granica svesti. Moda se paradoks knjige Umee ratovanja krije upravo u tome to ona govori protiv rata. I dok knjiga Umee ratovanja vodi rat protiv rata, ona to ini na sebi svojstven nain; ona se uvlai u neprijateljske redove, otkriva tajne neprijatelja i izaziva korenite promene u njihovim srcima. Komentari koji su dati u ovom prevodu odabrani su iz klasine zbirke komentara jedanaest tumaa koji su iveli u periodu od drugog do dvanaestog veka nove ere.

1. STRATEGIJSKE PROCENE

Rat je od sutinskog znaaja za dravu to je podruje smrti i ivota, staza opstanka i propasti, i stoga se mora to bolje prouiti. Pod podrujem se podrazumeva lokacija, mesto na kome se vodi oruana borba steknete li prednost, preiveete; izgubite li prednost, umreete. Stoga se rat naziva podruje smrti i ivota. Pod stazom se podrazumeva sposobnost prilagoavanja situaciji i sposobnost ostvarivanja pobede ako je sledite, preiveete; ako skrenete s nje, eka vas propast. Stoga rasuujete na osnovu pet inilaca, koristite svoje procene radi uporeivanja otkrivajui na taj nain istinsko stanje stvari. Tih pet inilaca su put, vremenski uslovi, teren, komandovanje i disciplina. Ove injenice moraju proceniti vojni zapovednici na osnovu tih inilaca oni moraju prvo proceniti sebe, a potom i protivnika, utvrujui koja je strana u boljoj poziciji. Nakon toga mogue je utvrditi ko ima vee izglede da pobedi. Pod putem se podrazumeva motivisanje ljudi da prihvate ciljeve svojih voa, tako da bez straha od opasnosti podele s njima rizik smrti. Put podrazumeva humanost i pravednost. U davna vremena jedan uveni visoki dravni inovnik upitao je jednog politikog mislioca ta misli o ratnoj problematici. Mislilac mu je odgovorio: Humanost i pravednost osnovni su principi ispravnog komandovanja. Kada se vlast ispravno sprovodi, narod osea bliskost sa svojim voama i ne ustruava se da umre za njih. Pod vremenskim uslovima podrazumevaju se godinja doba. U davnoj prolosti, u borbama protiv Huna, mnogi vojnici izgubili su prste zbog velike hladnoe, a u borbama protiv plemena s juga mnogi su umrli od kuge. To se dogodilo zato to su borbe bile voene tokom zime i leta. Pod terenom treba podrazumevati udaljenost, manju ili veu prohodnost, povrinu i bezbednost. Prilikom svakog vojnog pohoda najvanije je poznavati smetaj odreenog terena. Kada vam je poznata razdaljina koju treba da preete, moete zapoeti planiranje da li da krenete najkraim ili krunim putem. Kada saznate koliko je put prohodan, moete prednost dati peadiji ili konjici. Kada budete upoznali povrinu te oblasti, moete proceniti koliki broj trupa e vam biti potreban. Kada budete upoznali relativnu bezbednost terena, bie vam jasno da li treba da se borite u grupi ili razdeljeni po manjim jedinicama. Komandovanje je stvar inteligencije, potenja, humanosti, hrabrosti i strogosti. Stari kraljevi smatrali su humanost najvanijom od svih osobina, dok su vojni strunjaci najvie cenili inteligenciju. Razlog tome bila je injenica da u inteligenciju spadaju sposobnost planiranja i sposobnost da se u pravom trenutku izmeni plan i tako postigne vei uspeh. Pod potenjem podrazumeva se doslednost prilikom kanjavanja ili nagraivanja. Humanost podrazumeva ljubav i saoseanje sa svojim narodom, svest o tegobama kojima je izloen. Hrabrost podrazumeva da se bez oklevanja iskoriste prilike koje vode do pobede. Pod strogou podrazumeva se zavoenje discipline u vojnim redovima putem striktnog kanjavanja.

Pod disciplinom podrazumevaju komandovanja i logistika podrka.

se

organizacija,

sistem

Organizacija podrazumeva grupisanje trupa na osnovu odreenih pravila. Sistem komandovanja odnosi se na oficirski kadar, koji dri trupe na okupu i predvodi ih. Logistika podrka podrazumeva organizovano snabdevanje trupa. Svaki general uo je za ovih pet uslova. Oni koji ih imaju, pobeuju; oni koji ih nemaju, bivaju poraeni. Stoga koristite ove procene radi uporeivanja, da biste otkrili kakve su okolnosti, to jest koje politiko rukovodstvo sledi pravi Put. Koji general je sposoban? Ko ima prednost zahvaljujui klimi i terenu? ija disciplina je vra? ije trupe su nadmonije? iji oficiri i vojnici su bolje obueni? iji je sistem nagraivanja i kanjavanja jasnije odreen? Na taj nain moete znati koja strana e pobediti. U starim, klasinim tekstovima pie: Onaj ko se lepo ophodi prema meni, moj je voa; onaj ko se surovo ophodi prema meni, moj je neprijatelj. Veoma je vano da li je vladar human ili je okrutan. Imajte na umu ove savete, a zatim na osnovu njih organizujte svoje trupe kako biste stekli prednost na samome poetku. Snage treba organizovati strategijski, na osnovu povoljnih okolnosti. Zavaravanje protivnika je sastavni deo ratovanja. Kada ste sposobni, pretvarajte se da ste nesposobni. Kada ste jaki, pretvarajte se da ste slabi. Ovo znai da i pored toga to ste istinski sposobni i jaki, neprijatelj ima utisak da ste nesposobni i slabi, i zato ostaje nepripremljen. Varkama se sluite da biste pobedili neprijatelja; komandovanje zahteva istinoljubivost. Kada ste blizu, trudite se da ostavite utisak kako ste daleko; kada ste daleko, trudite se da ostavite utisak kako ste u blizini. Uvucite neprijatelja u borbu u kojoj imate dobre izglede da pobedite. Glumite nered u svojim redovima, a potom udarite na neprijatelja i iskoristite njegovu zbunjenost. Kada su meusobno zaratile drave Vu i Jui, drava Vu je kao prethodnicu poslala tri hiljade razbojnika da bi na protivnika ostavila utisak svoje vojne dezorganizovanosti, i tako namamila dravu Jui da prva napadne. Neki robijai su pobegli, a neki su se predali; vojska drave Jui borila se protiv njih, da bi kasnije pretrpela poraz od vojske drave Vu. Kada su oni kompaktni, pripremite se za borbu protiv njih; kada su jaki, izbegavajte ih. Ako je neprijatelj kompaktan to znai da postoji uzajamna ljubav izmeu vlasti i podanika, da se sistem nagraivanja i kanjavanja zasniva na jasnim principima i potenju i da su vojnici dobro obueni trebalo bi da ga se uvate. Nemojte ekati njegov napad da biste poeli pripremanje. Unesite zbrku u njihove redove sluei se gnevom. Kada se njihovi vojni komandanti buno razmeu, treba ih razdraivati sve dok se ne razbesne postae neuraunljivi i zaboravie na svoju prvobitnu strategiju.

Svojom skromnou pobudite njihovu oholost. Izmorite ih uzmicanjem. Stvorite razdor meu njima. Napadnite ih kada su nepripremljeni. Dejstvujte kada oni to ne oekuju. Udarite ih po slabo branjenim mestima, napadnite ih kada su oputeni, ne dozvolite neprijatelju da shvati na koji nain treba da se organizuje. Zbog toga se kae da prilikom borbenih dejstava odsustvo forme daje najbolje rezultate. Jedan veliki vojskovoa je rekao: Najuspeniji potez je onaj koji se ne oekuje; najbolji plan je onaj za koji se ne zna. Raspored jedinica i raspored poteza oruanih snaga ne smeju biti prerano otkriveni. To znai da informacija ne sme da procuri u javnost. U ratu se mora menjati raspored jedinica, ba kao to i voda menja svoje stanje prilagodite se situaciji kada se sukobite s neprijateljem, ne dozvolite mu da otkrije vae namere. Zbog toga neprijatelja treba proceniti umom, a situaciju osmotriti okom. Najveu strategijsku prednost ima onaj general koji pre nego to krene u borbu, jo dok se nalazi u komandnom tabu, proceni da su se stekli svi neophodni uslovi da njegova vojska porazi neprijatelja. Bez pravog strategijskog aduta je onaj general koji u glavnom tabu, pre bitke, proceni da je pobedu nemogue ostvariti. Onaj ko ima strategijsku prednost, pobeuje; onaj ko nema strategijsku prednost, biva poraen da i ne govorimo o onom generalu koji nije razradio nikakvu strategiju. Gledajui na stvari iz ovog ugla, mogu sa sigurnou da znam ko e pobediti a ko izgubiti. Ako je vaa strategija mudra i obuhvatna, vai prorauni e vam obezbediti pobedu, pa ete moi da pobedite pre nego to ste i poeli da se borite. Ako je vaa strategija plitkoumna i kratkovida, vai prorauni nee vam biti od vee koristi, pa ete izgubiti pre nego to je borba i zapoela. Zbog toga se kae da pobednici pobeuju pre nego to krenu u rat, dok poraeni prvo idu u rat pa tek onda pokuavaju da pobede.

2. VOENJE RATA

Kada ratujete, ak i ako pobeujete, ako to traje due vreme, vae snage e oslabiti a otrica vaeg napada bie otupljena; ako izvedete opsadu nekog utvrenog grada, to e vam iscrpeti snagu. Ako vau vojsku due vreme drite na otvorenom prostoru, ostaete bez dovoljne koliine osnovnih zaliha. Oruane snage nose u sebi lo predznak ako ih koristite due nego to je to potrebno, bie velikih stradanja. Kao to je reeno: Oni koji vole da se bore i tako iscrpljuju svoju vojsku, ne mogu izbei vlastitu propast. Kada vae oruane snage oslabe, otrica vaeg napada otupi, vaa snaga se iscrpi a vae zalihe se istroe, druga strana e iskoristiti vau nemo i dii se na noge. Tada vam ni mudri savetnici, ako ih imate, ne mogu pomoi da stvari do kraja preokrenete u svoju korist. Prema tome, uo sam za brza i neuspela vojna dejstva, ali nikada nisam uo da je dugotrajan rat urodio plodom. Nijednoj naciji dugotrajno vojno angaovanje niega dobrog nije donelo. Reeno je: budi brz kao grom koji udara pre nego to ovek i pomisli da stavi ake na ui, brz kao munja koja sevne bre od treptaja oka. Prema tome, oni koji nisu potpuno svesni negativnih strana upotrebe oruane sile, ne mogu biti potpuno svesni ni njenih prednosti. Oni koji znaju kako se ratuje, ne mobiliu svoje trupe dva puta i ne snabdevaju ih hranom u tri navrata. To znai da se narod poziva u vojsku samo u jednom navratu i da se odmah postie pobeda ne vraajte se kui da biste sakupili nove trupe. Na samom poetku ponesite svoje namirnice, a potom uzimajte hranu od neprijatelja. Ako ponesete opremu iz svoje zemlje a hranu uzimate od neprijatelja, nee vam nedostajati ni oruja ni namirnica. Kada neka zemlja osiromai zbog vojnog angaovanja, to biva stoga to prenosi namirnice do udaljenog mesta. Ako prenosite namirnice do udaljenog mesta, stanovnitvo e osiromaiti. Oni koji su nastanjeni u blizini vojske, prodavae stvari po viim cenama. Zbog visokih cena, vei deo naroda e osiromaiti. Kada se namirnice prenose do udaljenih mesta, narod biva iscrpljen trokovima. Na tritima koja su u blizini vojske dolazi do naglog skoka u ceni robe. Zbog toga je dugotrajno voenje rata pogubno za svaku dravu. Kada su izvori snabdevanja iscrpeni, zalihe se sakupljaju prinudnim putem. Kada se iscrpe mo i izvori zaliha, i zemlja postaje siromana. Obini ljudi ostaju bez sedamdeset procenata svoga budeta, dok drava mora da utroi ezdeset posto nacionalnog bogatstva kako bi pokrila trokove unitene opreme. Narod je osnovna snaga jedne drave; hrana je najvaniji preduslov njegovog blagostanja. Vladar to mora da potuje i da bude tedljiv.

Stoga je mudar onaj general koji hranu otima od neprijatelja. Svaki kilogram hrane otet od neprijatelja ravan je dvadeset puta veoj koliini hrane koju nabavljate sami. Za prenoenje jednog kilograma namirnica na veu udaljenost potrebno je dodatnih dvadest kilograma hrane. Prema tome, razjareni vojnici ubijaju neprijatelja, a nagraeni vojnici otimaju njegova dobra. Ako nagradite svoje vojnike delom steenog plena, podstaknuete ih da se bore iz vlastitih pobuda, da bi se doepali neprijateljevih dobara. Zato se kae da tamo gde ima dobrih nagrada ima i hrabrih boraca. Prema tome, nagradite onog ko u borbi dvokolica prvi zarobi najmanje deset dvokolica. Ako nagradite svakoga, nee biti dovoljno nagrada za sve. Zato nagradite jednoga da biste motivisali sve ostale. Pridobijte zarobljenike na svoju stranu da bi se borili zajedno s vama. Lepo se ophodite prema njima i brinite se za njih. Prema zarobljenim vojnicima treba se lepo ophoditi da biste ih pridobili na svoju stranu. Tako se pobeuje protivnik, a istovremeno jaa i vlastita mo. Ako se koristite neprijateljem da biste porazili neprijatelja, biete jaki ma kuda da krenete. Prema tome, u ratu nije vana upornost, ve pobeda. Upornost se ne isplati. Vojska je poput vatre ako je ne ugasite, goree dok se sama na ugasi. Na osnovu toga bivamo svesni injenice da se u rukama vojskovoe nalaze ivoti ljudi i sudbina nacije.

3. STRATEGIJA NAPADA

Uopte uzevi, u ratu je bolje pokoriti neku zemlju netaknutu negoli je unititi. Bolje je zarobiti neprijateljsku vojsku bez ikakvih rtava s njihove strane negoli je unititi. Bolje je naterati neprijateljske divizije, bataljone i druge jedinice da se predaju bez borbe negoli ih unititi. Vei Laoci je rekao: U ratu morate proceniti svoje protivnike; morate ih naterati da izgube samopouzdanje i orijentaciju tako da njihova vojska, i pored toga to je netaknuta, postane beskorisna tako se pobeuje u skladu s taoom. Ako unitite neprijateljsku vojsku i pobijete njihove generale, zaposednete bunkere, sakupite rulju i porobite ne prijateljsku dravu, bie to pobeda uz pomo gole sile. Prema tome, nije najvee umee uvek pobeivati u bitkama najbolje je pobediti neprijatelja bez borbe. Najbolje vojskovoe napadaju na neprijateljevu strategiju. Najbolji sledei izbor je da se neprijatelj odvoji od svojih saveznika. Trei najbolji izbor je da se udari na neprijateljsku vojsku. Nije dobar onaj general koji tei tome da se iskae u borbi i svoje vojnike bez razmiljanja alje u okraj. Povodom toga jedan uveni car i vojskovoa je rekao: Onaj ko se bori za pobedu golim maevima, nije dobar general. Najgore je napadati grad. Opsada grada praktikuje se samo kao krajnje reenje. Dajte sebi tri meseca kako biste pripremili neophodne naprave i jo tri meseca kako biste obavili neophodne zemljane radove. Neki tvrde kako Uitelj Sung pod ovim podrazumeva da ne treba gubiti staloenost i jurnuti u napad. Stoga on kae da treba sve raditi polako. Ako general nije u stanju da obuzda svoj bes i tera svoju vojsku da masovno juria na utvreni grad rtvujui tako treinu svojih vojnika, ne uspevi da zauzme utvrenje, taj napad e imati pogubne posledice. Stoga onaj ko je dobar poznavalac ratnih vetina, pobeuje neprijateljske snage bez borbe, osvaja neprijateljske gradove bez opsade, rui neprijateljske drave u kratkom vremenskom periodu. Umeni vojni strateg kvari planove, podriva saveze, snabdevanje ili preseca put, i na taj nain pobeuje bez ratovanja. onemoguava

Da bi pobeda bila potpuna, morate onemoguiti svaki oblik otpora. Tako e vaa vojska ostati svea, a vai ciljevi e biti postignuti. To je sutina strategije napada. Potpuna pobeda se postie kada vojska ne ratuje, kada se ne opsedaju gradovi, kada razaranja ne traju dugo, a neprijatelj biva nadvladan mudrom strategijom. Dakle, pravilo vojnog dejstvovanja je da ako u odnosu na neprijatelja imate brojanu prednost od deset prema jedan, treba pribei

opkoljavanju; ako je prednost pet prema jedan, treba napasti; ako je dva prema jedan, podelite neprijatelja. Ako ste brojano jednaki s neprijateljem, borite se ako moete. Ako vas ima manje, drite se na odstojanju ako moete. Ako mu niste dorasli, beite ako moete. Ovaj savet odnosi se na sluaj kada su svi drugi faktori izjednaeni. Ako vae snage poseduju disciplinu, ako ste vi bodri a oni bezvoljni, u tom sluaju moete se boriti ak i ako njih ima vie. Ako imate manje vojnika, snage, strategije i hrabrosti od protivnika, trebalo bi da se povuete i saekate povoljnu priliku za proboj. Prema tome, ako je slabija strana tvrdoglava, biva zarobljena od jaeg protivnika. Ovo znai da ako neka mala zemlja ne proceni dobro svoju snagu i usudi se da postane neprijatelj velikoj dravi, biva neizostavno porobljena bez obzira koliko vrstu odbranu imala. Anali Prolea i Jeseni kau: Ako ne moete biti jaki a pri tome dovoljno slabi, doiveete poraz. Generali tite dravu. Kada je njihova pomo potpuna, zemlja je snana. Kada je njihova pomo nepotpuna, zemlja je slaba. Ako generali ne pomau vladarima i ako su prevrtljivi, drava e biti slaba. Stoga se moraju veoma paljivo birati ljudi za odgovorne poloaje. Dakle, postoje tri naina na koja vladar moe ugroziti vojsku. Kada vladar ne poznaje dovoljno situaciju i naredi svojoj vojsci da napreduje u trenutku kada to ne bi trebalo ili naredi svojoj vojsci da se povue kada to nije potrebno, dolazi do sputavanja vojske. Kada se vladar ne razume u vojnu problematiku, ali podjednako uestvuje u komandovanju vojskom, oficiri bivaju zbunjeni. Kada vladar nije upuen u ratne operacije ali podjednako uestvuje u komandovanju vojskom, oficiri poinju da oklevaju. Onog trenutka kada vojskom zavladaju pometnja i neodlunost, ona biva ugroena od strane neprijatelja. Takvo postupanje zbunjuje vojsku i vodi je u poraz. Ako pokuate da upravljate ratnom operacijom sluei se metodima civilnih vlasti, operacija e postati konfuzna. Dakle, postoji pet uslova koji omoguavaju pobedu. Pobeuju oni koji znaju kada se treba a kada ne treba boriti. Pobeuju oni koji znaju kada treba angaovati vie a kada manje trupa. Pobeuju oni u ijoj vojsci i vii i nii oficiri imaju isti cilj. Pobeuju oni koji imaju sposobne generale i koje ne sputava njihov vladar. Ovih pet uslova vode do pobede. Konsultovati vladara u ovakvim okolnostima isto je to i traiti dozvolu od pretpostavljenog oficira da biste ugasili poar u trenutku kada bi dozvola stigla, od onoga to je gorelo ostao bi samo pepeo. Dakle, reeno je da onaj ko poznaje svoga neprijatelja i poznaje samoga sebe, nee biti ugroen ni u stotinu bitaka. Onaj ko ne poznaje svoga neprijatelja a poznaje sebe, imae podjednake izglede i za pobedu i za poraz. Onaj ko ne poznaje ni svog neprijatelja ni samoga sebe, bie poraen u svakoj bici.

4. FORMACIJA

U stara vremena sposobni ratnici prvo bi sebe uinili nepobedivima, a potom traili ranjiva mesta svojih protivnika. Uiniti sebe nepobedivim znai upoznati sebe; ekati da protivnici otkriju svoje slabosti, znai upoznati druge. Nepobedivost se krije u vama, slabost u protivniku. Stoga su umeni ratnici sposobni da postanu nepobedivi, ali od njih ne zavisi to da li su protivnici ranjivi. Ako protivnici dobro kriju svoju formacijsku organizovanost, ako u njihovim redovima ne postoje pukotine i slabo branjena mesta koje biste mogli iskoristiti, kako biste ih onda mogli pobediti ak i ako ste dobro opremljeni? Stoga se kae da se pobeda moe nazreti, ali da se ne mora zasigurno i pobediti. Nepobedivost je stvar odbrane, ranjivost je stvar napada. Sve dok ne primetite ranjiva mesta u protivnikovim formacijama, sakrivajte raspored svojih formacija radei na tome da postanete nepobedivi, da tako sauvate sebe. Ako su protivnike formacije ranjive, vreme je da krenete i napadnete ih. Odbrana se praktikuje u vreme nedostatnosti, napad se praktikuje u vreme suvika. Oni koji su umeni u odbrani, kriju se u najveim dubinama zemlje, oni koji su umeni u napadu, kreu se po najveim nebeskim visinama. Zbog toga oni umeju da se zatite i da izvojuju potpunu pobedu. Kada se branite, utiajte svoje glasove i uklonite svoje tragove, skriveni kao aveti i duhovi pod zemljom, potpuno nevidljivi. Kada napadate, kreite se brzo i zadajte strah svojim jurinim pokliem, brzi kao grom i munja, kao da silazite s nebesa, ne omoguavajui protivniku da organizuje odbranu. Uoiti pobedu kada je ona ve svima poznata, nije pravo umee. Svi misle da je dobro pobediti u bici, ali to u stvari i nije dobro. Svi kau da je dobro pobediti u bici, ali ako gledate dublje i vidite ono to je skriveno, tako da ostvarite pobedu i kada ona nije vidljiva, onda je to dobro. Nije potrebna velika snaga da bi se podiglo paperje, nije potreban otar vid da bi se razlikovalo sunce od meseca, nije potreban otar sluh da bi se ula grmljavina. Ono to svi znaju, ne zove se mudrost; pobeda nad drugima golom snagom borbe ne smatra se pozitivnom osobinom. U stara vremena oni koji su bili poznati kao dobri ratnici pobeivali su kada je bilo lako pobediti.

Ako ste u stanju da pobedite jedino kada protivnika uvuete u oruani sukob, pobeda e biti izvojevana s puno napora. Ako vidite ono to je suptilno i uoite ono to je skriveno, napravite proboj pre nego to to uini vojska, pobeda e biti laka. Stoga se pobede dobrih ratnika ne pominju po lukavosti ili hrabrosti. Stoga njihove pobede u bitkama nisu splet srenih okolnosti. Njihove pobede nisu splet srenih okolnosti, jer oni zauzimaju poloaj koji ih sigurno vodi do pobede, nadvladavajui one koji su unapred poraeni. Velika mudrost nije oigledna, velika zasluga ne hvali sebe. Kada vidite ono to je suptilno, lako je pobediti kakve to veze ima sa hrabrou ili lukavstvom? Kada je problem reen pre nego to je i nastao, ko to moe nazvati lukavstvom? Kada se pobeda ostvari bez borbe, ko to moe nazvati hrabrou? Prema tome, dobri ratnici bore se kada ne mogu izgubiti, i ne previaju okolnosti koje njihovog protivnika vode u poraz. Stoga pobednika vojska prvo pobeuje a potom ide u bitku; poraena vojska se prvo bori a potom pokuava da pobedi. Po tome se razlikuju oni koji imaju strategiju i oni koji ne razmiljaju unapred. Oni koji dobro upravljaju vojskom neguju Put i dre se zakona. Na taj nain oni pobeuju neprosveenog neprijatelja. Savladati protivnika svojom slonou, ne napadati zemlju koja nije kriva, ne zarobljavati ljude i ne pljakati tokom celog vojnog pohoda, ne sei drvee ili zagaivati izvore, oistiti i osvetati hramove koji se nalaze u gradovima i na brdima u predelima kroz koje prolazite, ne ponavljati greke drava koje su na svome zalasku sve ovo naziva se Put i njegovi zakoni. Ako u vojsci vlada striktna disciplina, takva da bi vojnici radije dali svoje ivote nego prekrili nareenja, ako je sistem nagraivanja zasnovan na potenju i pravednosti ako su vojni komandanti sposobni da to postignu, vojska e biti u stanju da pobedi neprijatelja iji vladar se ne dri Puta i njegovih zakona. Postoji pet vojnih pravila: merenje, procenjivanje, proraunavanje, uporeivanje i pobeda. Merenje se zasniva na lokaciji, procene zavise od merenja, prorauni se izvode na osnovu procena, poreenja na osnovu prorauna, a pobeda se postie na osnovu poreenja. Poredei merenja dolazite do saznanja gde se krije pobeda a gde poraz. Stoga je pobednika vojska kao jedan kilogram u odnosu na jedan gram, a poraena vojska kao jedan gram u odnosu na jedan kilogram.Kada pobednika vojska usmeri svoje ljude u borbu poput bujice kroz dubok kanjon, onda se to smatra formacijom. Kada voda ispuni dubok kanjon, niko ne moe izmeriti njenu koliinu, ba kao to se ni naoj odbrani ne vidi oblik. Kada se voda pusti, ona pokulja u bujici, nezadriva kao i na napad.

5. SILA

Sila podrazumeva pokretanje nagomilane energije ili zamah. Umeni ratnici pobeuju silom zamaha ne troei vlastitu snagu. Komandovanje velikim brojem ljudi kao i komandovanje malim brojem ljudi zahteva organizovanje manjih grupa. Voenje borbe i s veim i s manjim brojem ljudi zahteva forme i znakove. Forme i znakovi se odnose na formacije i na signale koji se koriste prilikom razmetanja trupa i upravljanja njihovim kretanjem. Osposobiti vojske da napadnu svoje protivnike i ostanu neporaene stvar je ortodoksnih i neortodoksnih metoda. Ortodoksnost i neortodoksnost nisu vrsto definisani, ve se periodino menjaju. Car Taicong iz dinastije Tang, uveni ratnik i vladar, govorio je o manipulisanju protivnikovim shvatanjem o tome ta je ortodoksno a ta je neortodoksno, posle ega sledi neoekivani napad, uz kombinovanje i jednog i drugog, to nas ini nedokuivim za protivnika. Da bi oruana sila bila poput kamenja koje se baca na jaja, potrebno je da postoji ono to je prazno i ono to je puno. Ako navedete protivnika da krene prema vama, njegova sila e uvek biti prazna; sve dok ne krenete prema njima, vaa sila e biti puna. Napadajui ono to je prazno onim to je puno isto je to i bacanje kamenja po jajima jaja e se sigurno razbiti. U bici dolazi do otvorenog sukoba; pobeda se postie iznenaenjem. Stoga su oni koji su umeni u neortodoksnom nainu beskrajni kao nebo i zemlja, neiscrpni poput velikih reka. Kada dou do kraja, oni poinju iznova, poput dana i meseci; oni umiru i ponovo se raaju, poput etiri godinja doba. Sunce i mesec putuju preko neba, iznova zalazei i raajui se. etiri godinja doba se smenjuju, iznova cvetajui i venui. Ovo je metafora za naizmenino pribegavanje neortodoksnim iznenadnim dejstvima i ortodoksnom otvorenom sukobu, koji se meaju inei jednu celinu, uvek se iznova zavravajui i poinjui. U muzikoj lestvici postoji samo pet tonova, ali njihove varijacije su toliko brojne da ih je nemogue sve uti. Postoji samo pet osnovnih boja, ali njihove kombinacije su toliko brojne da ih je nemogue sve videti. Postoji samo pet osnovnih ukusa, ali njihovih varijacija ima toliko puno da ih je nemogue sve registrovati. U bici postoje samo dve vrste juria, neortodoksni iznenadni napad i ortodoksni otvoreni napad, ali varijacija neortodoksnog i ortodoksnog ima bezbroj. Neortodoksno i ortodoksno su uzajamno uslovljeni, kao krug bez poetka i kraja ko bi ih mogao iscrpeti? Kada pokulja, voda dostigne brzinu pri kojoj moe da pomera kamenje, to se zove sila zamaha. Kada soko dostigne brzinu pri kojoj moe da napadne i ubije, to se zove preciznost. To isto odnosi se i na umene ratnike njihova sila se odlikuje brzinom, njihova preciznost tanim pogotkom. Njihova sila slina je natezanju katapulta, njihova preciznost izbacivanju projektila.

Sila je brza u smislu da energija osloboena u bojnom zamahu ubija neprijatelja zbog toga se ona poredi s natezanjem katapulta. Nered se raa iz reda, kukaviluk se raa iz hrabrosti, slabost se raa iz snage. Pod ovim se podrazumeva da ako elite da namamite protivnika izigravajui nered, prvo morate stvoriti savren red, jer samo u tom sluaju moete stvoriti vetaki nered. Ako elite da izigravate kukavice da biste pijunirali neprijatelja, morate prvo biti izuzetno hrabri, jer samo u tom sluaju moete glumiti bojaljivost. Ako elite da izigravate slabost da biste u protivniku izazvali oholost, morate prvo biti izuzetno snani, jer samo u tom sluaju moete se uspeno pretvarati da ste slabii. Red i nered zavise od organizacije, hrabrost i kukaviluk zavise od zamaha, snaga i slabost zavise od formacije. Kada jedna vojska poseduje silu zamaha, ak i bojaljivi stiu hrabrost; kada izgubi silu zamaha, ak i hrabri oseaju strah. Umee ratovanja ne poiva na nepromenjivim zakonima oni se menjaju zavisno od sile zamaha. Stoga oni koji umeno iznuuju poteze protivnika, stvaraju formacije koje e njihovi protivnici sigurno slediti, nude ono to e protivnici sigurno prihvatiti. Oni mame protivnike dobrim izgledima za pobedu, ekajui ih u zasedi. One jedinice koje e protivnici sigurno pratiti su jedinice koje odaju utisak iscrpljenosti. Protivnici se pokreu jer vide ansu da ostvare pobedu. Stoga dobri ratnici kao najdelotvorniji faktor u bici vide silu zamaha, a ne pojedince. Zbog toga oni umeju da odaberu ljude i puste sili zamaha da obavi svoj posao. Kada u ratu imate prednost sile zamaha, ak i bojaljivi mogu postati hrabri. Zbog toga je ljude mogue birati na osnovu njihove sposobnosti i dati im odgovarajua zaduenja. Hrabri mogu da se bore, oprezni mogu da straare, inteligentni mogu da komuniciraju. Niko nije neupotrebljiv. Kada ljudi krenu u borbu uz silu zamaha, to je kao kada se zakotrlja drvlje i kamenje. Drvlje i kamenje miruje dok se nalazi na ravnom tlu, ali se kotrlja niz nizbrdicu; ako je etvrtasto miruje, ako je okruglo kotrlja se. Prema tome, ako se ljudi pametno vode u borbi, sila zamaha biva poput one koju ima okruglo kamenje koje se kotrlja niz visoku planinu to je sila.

6. PRAZNO I PUNO

Lako je onima koji stignu prvi na bojno polje i tu ekaju svog protivnika; oni koji stignu poslednji na poprite i jurnu u bitku, izmore se. Stoga dobri ratnici nateraju protivnika da doe k njima, a ne idu protivniku. Ako naterate protivnike da dou k vama da se bore, njihova sila e uvek biti prazna. Ako ne odete protivniku, vaa sila e uvek biti puna. Ovo je umee pranjenja drugih i punjenja sebe. Protivnik dolazi dobrovoljno onda kada mu se ukae prilika za pobedu. Protivnik nerado kree kada postoje izgledi da e pretrpeti gubitke. Dakle, kada je protivnik odmoran, mogue ga je izmoriti. Kada je sit, mogue ga je izgladneti. Kada se odmara, mogue ga je naterati u pokret. Napadate iznenada, iscrpljujui protivnike koji bee ne bi li spasili goli ivot. Spaljujete njihove zalihe i unitavate im useve presecajui im tako puteve snabdevanja. Pojavljujete se na kritinim mestima i napadate u trenutku kada oni to najmanje oekuju, terajui ih da trae spas. Pojavite se tamo gde oni ne mogu da dou, krenite onamo gde vam se najmanje nadaju. Da biste preli stotine kilometara bez umora, kreite se nenastanjenim predelima. Udariti na pukotine u protivnikoj odbrani, ne znai samo udariti na mesta bez ikakve odbrane. Dokle god ne postoji striktno organizovana odbrana i mesto nije pod jakim nadzorom, protivnik e se razbeati pred vama; kretaete se isto tako brzo kao i po nenastanjenim krajevima. Da biste potpuno uspeno osvojili ono to napadate, napadnite tamo gde nema odbrane. Da bi vaa odbrana bila potpuno uspena, branite se tamo gde nema napada. Dakle, ako je neko vet u napadu, njihovi protivnici ne znaju gde da organizuju odbranu. Ako je neko umean u odbrani, protivnici ne znaju gde da napadnu. Kada se nareenja izvravaju, kada su ljudi iskreno odani, kada postoji dobro obezbeen sistem pripremanja odbrane, a vi se pak pokaete dovitljivi i dovoljno tajnoviti da ne otkrijete oblik svog organizovanja, protivnici su nesigurni njihova inteligencija nije im ni od kakve pomoi. Budite krajnje suptilni, ak i do nivoa bezoblinosti. Budite krajnje tajanstveni, ak i do nivoa potpune tiine. Na taj nain moete upravljati sudbinom protivnika. Da biste napredovali bez otpora, probijajte se kroz njihove pukotine. Da biste se uspeno povukli, nadmaite ih u brzini. Ratne okolnosti zavise od brzine ako stigne brzinom vetra i nestane brzinom munje, protivnici te nee moi nadvladati.

Prema tome, kada hoete da zapodenete borbu, protivnik, ak i ako je dobro uanen u svom odbrambenom poloaju, nee moi da izbegne bitku ako napadnete poloaje na koje mora poslati pojaanje. Kada ne elite da se uputate u borbu, protivnik, ak i ako ste povukli crtu svoje odbrane, nee moi da se bori ako ste ga naveli na pogrean trag. To znai da se neete boriti ni kad protivnik poe u napad, ve ete ga zbuniti strategijskim izmenama i tako dovesti u nedoumicu. Stoga, kada naterate druge da otkriju raspored svojih snaga a vi sami ostanete formacijski neprepoznatljivi, vi ostajete koncentrisani dok protivnik mora da se razdvoji. Navedite protivnika da ono to je za vas ortodoksno vidi kao neortodoksno; navedite ga da ono to je za vas neortodoksno vidi kao ortodoksno. Na taj nain terate protivnika da otkrije formaciju. Kada protivnik jednom pokae svoju formaciju, vi poinjete da zbijate svoje trupe. Poto oblik vaeg organizovanja nije otkriven, protivnik e sigurno razdvojiti svoje snage radi vee bezbednosti. Kada ste koncentrisani na jednom mestu a protivnik podeljen na deset mesta, va napad je deset puta jai od protivnike odbrane, i tako stiete brojanu nadmo nad protivnikom. Ako moete da udarite na mali broj protivnikih vojnika velikim brojem svojih ljudi, na taj nain uspeete da smanjite broj onih protiv kojih se borite. Dok ste duboko ukopani i zatieni visokim barikadama, ne dozvoljavajui protivniku da o vama sazna bilo kakvu informaciju, naputajte svoja skrovita i vraajte se u njih ne otkrivajui raspored svojih snaga, napadajui i osvajajui na nain neshvatljiv protivniku. Ne smete dozvoliti protivniku da sazna gde ete zapodenuti borbu, jer kada to ne zna, neprijatelj mora da se pripremi na mnogim mestima koja vam svojom brojnou omoguavaju da vodite borbu protiv malih vojnih jedinica. Dakle, kada su prve linije organizovane, nedostaci se javljaju na zaelju, a kada je zaelje spremno, nedostaci se javljaju u prvim linijama. Spremnost na levom krilu znai nespremnost na desnom, spremnost na desnom znai nespremnost na levom. Spremnost na svima mestima znai i nespremnost na svima mestima. To znai da kada vojska postavi svoje trupe na velikom broju mesta, one silom prilika moraju da se razbiju po manjim grupama. Oni kojih ima malo, brane se od drugih; oni koji su mnogobrojni, teraju druge da se brane od njih. to ee naterate neprijatelja da se brani, to e i njegovi gubici biti tei. Dakle, ako su vam poznati mesto i vreme odigravanja bitke, moete se ukljuiti u borbu i s razdaljine od hiljadu kilometara. Ako vam mesto i vreme odigravanja bitke nisu poznati, va levi bok nee moi da pritekne u pomo vaem desnom boku, va desni bok nee biti u stanju da pomogne levom, va prednji deo nee moi da pritekne u pomo vaem zaelju, a vae zaelje nee moi da pritekne u pomo vaem prednjem delu, ak i

ako je u pitanju kratko rastojanje od nekoliko desetina kilometara do kilometar. Po mojoj proceni, ak i ako su vae trupe mnogobrojnije od neprijateljskih to vam ne moe pomoi da ostvarite pobedu. Ako vam nisu poznati mesto i vreme odigravanja bitke, ak i ako vae trupe brojano nadmauju tue, kako moete znati da li ete pobediti ili izgubiti? Zato je reeno da se na pobedu moe uticati. Ako ne dozvolite protivniku da sazna mesto i vreme odigravanja bitke, moete uvek pobediti. ak i ako je protivnik brojniji, moete ga spreiti da se bori.Dakle, procenite ih kako biste otkrili njihove planove, i one uspene i one neuspene. Navedite ih da krenu u akciju kako biste otkrili nain njihovog kretanja i zastajanja. Uinite neki prijateljski ili neprijateljski gest, privlaei time protivnikovu panju, tako da vam omogui da otkrijete naine njegovog postupanja u napadu i odbrani. Navedite protivnike da pribegnu odreenom formacijskom rasporedu da biste otkrili podruje smrti i ivota. Pod ovim se podrazumeva da se koristite raznovrsnim metodima zbunjivanja i uznemiravanja neprijatelja da biste posmatrali oblike njegovog reagovanja; nakon toga dejstvujte na osnovu onoga to ste uoili, pa ete znati koje okolnosti znae ivot a koje smrt. Iskuajte ih da biste utvrdili gde su jaki a gde slabi. Stoga je krajnji cilj da se prilikom organizovanja vojske izbegne ablon. Kada vae jedinice nisu rasporeene po nekom ablonu, pijuni nita ne mogu otkriti, mudre glave ne mogu kovati strategiju. Kada se jednom organizujete bez prepoznatljivog formacijskog modela, neete vie za sobom ostavljati vidljiv trag, pa pijuni nee imati ta da vide a neprijateljski stratezi nee moi da iskuju nijedan plan. Formacijski raspored pomou kojeg ostvarujete pobedu nad svojim neprijateljem mora biti nedokuiv za tue vojnike.Svakome je poznato ta me je uinilo pobednikom, ali niko ne zna kako postiem pobedu.Stoga se u ratu do pobede nikada ne dolazi na isti nain, ve je potrebno stalno prilagoavanje. Prilikom unoenja odgovarajuih izmena, nemojte ponavljati ranije strategijske poteze da biste ostvarili pobedu. Ma kakav da je formacijski raspored protivnika, ja mu se od samog poetka mogu prilagoditi da bih postigao pobedu. Vojska je kao voda voda izbegava visinu i tee nanie, vojska treba da izbegava ono to je puno i napada ono to je prazno; vodeni tok zavisi od tla, pobeda vojske zavisi od protivnika.Prema tome, vojna sila nema stalan formacijski raspored, voda nema stalan oblik:

sposobnost postizanja pobede putem donoenja izmena i prilagoavanja u zavisnosti od protivnika stvar je genijalnosti. VIIORUANA BORBA Uobiajeno pravilo za dejstvovanje vojnom silom je da vojna komanda dobije zapoved od svoga vladara, a zatim mobilie i omasovi trupe okupljajui ih zajedno. Oruana borba je najtea od svega. Boriti se za pobedu prsa u prsa najtea je stvar na svetu. Tekoa oruane borbe ogleda se u tome to velike razdaljine treba uiniti malim a probleme pretvoriti u prednosti. Dok stvarate utisak da ste daleko, ubrzavate svoj korak i stiete na odredite pre neprijatelja. Stoga ih navedite da putuju dugo, mamei ih nadom da e postii pobedu. Kada krenete kasnije od drugih a stignete pre njih, vladate strategijom skraivanja razdaljine. Uz pomo specijalne jedinice namamite protivnika da krene u uzaludnu poteru, stvarajui utisak da je gro vaih snaga jo uvek daleko; zatim poaljite specijalne snage za prepad koje e prve stii do odredita iako e krenuti poslednje od svih. Stoga se oruana borba smatra korisnom, ali i opasnom. Isplati se onima koji su umeni, opasna je za one koji su neiskusni. Ako se radi borbe za sticanje prednosti pokrene celokupna vojska, to oduzima suvie vremena; meutim, borba uz pomo delimino okupljene vojske izaziva nestaice opreme.Dakle, ako putujete brzo, ne stajui ni danju ni nou, dvostruko bre nego u normalnim okolnostima, trudei se da steknete prednost udaljeni stotinu kilometara od cilja, vai vojni komandanti bie zarobljeni. Do odredita e prvo stii snani vojnici, potom oni umorni kao po pravilu, to e uspeti svakom desetom. Kada je put dug ljudi su umorni; ako je njihova snaga iscrpena tokom puta, oni su premoreni a protivnik je odmoran, pa e sigurno biti napadnuti. Ako biste da preteknete neprijatelja a udaljeni ste pedeset kilometara od odredita, komandanti iz vaih prvih redova bie izbaeni iz stroja i, kao po pravilu, do odredita e stii samo pedeset posto vojnika.Ako hitate da preteknete neprijatelja a udaljeni ste trideset kilometara od odredita, uspee da stignu dva od svaka tri vojnika.Dakle, vojska strada ako ostane bez opreme, strada ako ostane bez hrane i strada ako ostane bez novca. opreme. Ove tri stvari su neophodne ne moete se boriti za pobedu vojskom bez

Dakle, ako vam nisu poznati planovi neprijatelja, neete znati ni kome treba da se obratite

za pomo.Ako ne poznajete planine i ume, tesnace i orsokake, i poloaj movara i barutina, neete moi da vodite svoju vojsku. Ako se ne oslonite na pomo lokalnih vodia, neete moi da iskoristite prednosti terena. Samo onda kada vam je poznat i najmanji detalj prednosti terena, moete manevrisati i voditi borbu. Dakle, vojna sila se organizuje po principu obmane, mobilie po principu dobiti i prilagoava po principu razdvajanja i pregrupisavanja. Organizovanje vojne sile po principu obmane podrazumeva da neprijatelje treba zavarati tako to ete im onemoguiti da saznaju vae stvarne prilike, i time stei prednost. Mobilizacija po principu dobiti podrazumeva da u akciju krenete tek kada vidite svoju prednost. Razdvajanje i pregrupisavanje se praktikuju radi zbunjivanja protivnika i posmatranja njihove reakcije, tako da se moete prilagoditi onome putu koji vodi pobedi. Stoga je ona poput vetra kada se kree brzo, poput ume kada se kree polako; prodire kao vatra, vrsta je kao planina. Brza je poput vetra jer dolazi iznenada i povlai se brzinom munje. Nalik je umi po tome to u njoj vlada red. Prodire sve poput poara koji se iri ravnicom, ne ostavljajui za sobom nijednu travku. vrsta je poput planine kada zaposedne mesto odbrane. Neprozirna je poput mraka; kree se poput grmljavine.Da biste poharali neko mesto, razdvojte trupe. Da biste proirili svoju teritoriju, podelite plen. Jedno od osnovnih pravila u ratu jeste da hranu treba uzimati od neprijatelja koliko god je to mogue. Meutim, tamo gde ljudi nemaju puno, neophodno je razdvojiti trupe u manje grupe kako bi se snabdele na razliitim mestima, jer samo tako bie dovoljno svega za sve. to se tie podele plena, neophodno je rasporediti trupe tako da paze na ono to je steeno, ne dozvoljavajui neprijatelju da povrati izgubljeno. Dejstvujte tek poto ste procenili. Pobeuje onaj ko prvi proceni ta je blizu a ta je daleko ovo je pravilo oruane borbe. Onaj ko krene prvi je gost, onaj ko krene poslednji je domain. Gostu je teko, domainu je lako. Ono to je blizu i ono to je daleko odnosi se na putovanje umor, glad i hladnoa javljaju se u putu. Jedna stara knjiga koja govori o vojnom ustrojstvu kae: Rei se ne uju, pa se zato prave cimbala i bubnjevi. Zbog nedovoljne vidljivosti prave se barjaci i zastave. Cimbala, bubnjevi, zastave i barjaci koriste se da bi usredsredili i objedinili mnogobrojne ui i oi. Kada se ljudi ujedine, hrabri ne mogu nastaviti sami, bojaljivi se sami ne mogu povui ovo je pravilo za borbu u grupi. Objediniti ui i oi znai naterati ljude da zajedniki sluaju i gledaju kako bi se izbegli

pometnja i nered. Signali se koriste radi upuivanja na pravac i da bi se spreilo da se pojedinci udalje od grupe. Dakle, kada se borite nou, esto ete paliti vatre i udarati u bubnjeve; kada se borite danju, razviete brojne barjake i zastave da bi delovali na ui i oi. Koristite se mnogobrojnim signalima da biste uznemirili njihova ula i uplaili ih svojom ogromnom vojnom moi. Dakle, njihovu vojsku treba da liite poleta, a njihove generale da liite kurai. Protivnike generale moete liiti kurai samo ako ste u stanju da ouvate vlastitu hrabrost. Stoga tradicija kae da su ljudi u prolosti bili dovoljno hrabri da obeshrabre druge, a staro pravilo koje je vailo za vozae dvokolica kae da kada je um vrst, svea volja pobeuje. Dakle, polet raste ujutro, opada u podne, a nestaje s veeri stoga oni koji su umeni u ratovanju izbegavaju polet koji raste i napadaju one iji polet opada ili nestaje. Oni vladaju moralom neprijatelja. Bilo koji slabi na svetu borie se u trenutku kada se naljuti, ali kada je u pitanju stvarno uzimanje oruja i kretanje u boj, sve zavisi od poleta kada polet opadne oni e stajati, uplaiti se i pokajati. Vojske gledaju na mone neprijatelje na slian nain na koji gledaju i na nevine devojke zbog toga to, dok su uzbueni, njihova agresivnost biva iskoriena protiv njih samih. Suprotstaviti se neredu redom, suprotstaviti se buci tiinom, znai ovladati srcem. Ako vam srce nije irom otvoreno a um smiren, od vas se ne moe oekivati da se bez smetnji prilagodite situaciji, da donosite ispravne odluke, da se smireno suoite s velikim i neoekivanim tekoama da vrsto i odluno drite sve konce u svojim rukama. Zaposednuti svoje poloaje i ekati one koji su daleko, ekati udobno smeteni one koji su umorni, ekati punih stomaka one koji su gladni, znai ovladati snagom. Upravo na to se misli kada se kae da protivnike treba navesti da dou k vama, istovremeno izbegavajui da vas oni navedu da odete njima. Izbegavati sukobe s dobro organizovanim trupama i ne napadati besprekorne formacije, znai ovladati prilagoavanjem.Dakle, u ratu postoji pravilo da ne treba biti licem okrenut visokom brdu i da se ne treba suprotstaviti onima kojima su brda u zaleu. Ovo znai da ne treba napadati uzbrdo na protivnike koji su zaposeli poloaj na veoj visini, i da se ne treba sukobljavati s njima kada juriaju nizbrdo. Ne nasedajte na lano povlaenje. Ne napadajte elitne jedinice.

Ako neprijatelj iznenada pone da bei pre nego to mu je ponestalo snage, budite sigurni da vam je postavio zasedu, pa e biti najbolje ako svoje oficire odvratite od potere. Ne jedite hranu namenjenu njihovim vojnicima. Ako vam protivnik neoekivano prepusti svoje zalihe hrane, prvo ih ispitajte jer postoji mogunost da su zatrovane. Ne zaustavljajte vojsku koja se vraa kui. U ovakvim okolnostima protivnik e se boriti do poslednjeg oveka. Opkoljenoj vojsci mora biti pruena odstupnica. Pokaite im kako da preive pa nee biti raspoloeni da se bore do smrti. Iskoristite to i zadajte im udarac. Ne napadajte neprijatelja kada je u beznadenoj situaciji. Po zakonu prirode, pritenjena ivotinja pruie najjai otpor. Tako se vodi vojska. VIIIPRILAGOAVANJE Kada je u pitanju voenje rata, opte je pravilo da vojni komandanti pristupaju mobilizaciji po nareenju vladara.Nemojte podizati logore na tekom terenu. Uspostavite diplomatske veze na granicama. Nemojte se zadravati na neplodnom i izolovanom podruju.Kada se naete na okruenom terenu, planirajte. Kada se naete na smrtonosnom terenu, borite se. Biti na okruenom terenu podrazumeva da su svuda oko vas strmine, a da se vi nalazite u sredini, tako da neprijatelj moe slobodno da doe i ode, dok za vas svaki izlazak i povratak predstavljaju ogroman napor. Postoje staze kojima ne treba ii, vojske koje ne treba napadati, utvreni gradovi koje ne treba opsedati, teritorije za koje se ne treba boriti, nareenja vladara koja ne treba sluati.Stoga generali koji poznaju sve mogue naine prilagoavanja radi sticanja prednosti na terenu, znaju ta da ine s oruanom silom. Ako generali ne umeju uspeno da se prilagode, ak i ako poznaju poloaj terena, nee time stei nikakvu prednost.Ako komanduju vojskama ne vladajui umeem potpunog prilagoavanja, ak i ako znaju ta je mogue zadobiti, nee imati podrku svojih ljudi. Ako se moete menjati u skladu sa silom zamaha, prednost e ostati na vaoj strani i gubitke e trpeti samo oni drugi. Prema tome, ne postoji nepromenjiv oblik organizovanja. Ako u potpunosti shvatite ovaj princip, moi ete pridobiti ljude za sebe.

Stoga inteligentni uvek uzimaju u obzir i dobit i tetu. Poto razmiljaju o dobiti, u stanju su da postignu vee uspehe; poto razmiljaju o teti, u stanju su da ree svoje probleme. Dobit i teta zavise jedno od drugog, i zato ih prosvetljen ovek uvek podjednako uzima u obzir. Prema tome, neprijatelj okleva jer se boji mogue tete, umara se jer odgovara na stalne provokacije i postaje lakom kada pomisli da moe da ostvari neku dobit. Izmorite neprijatelje tako to ete ih stalno drati u budnom stanju, ne dozvoljavajui im da se odmore. Ali, da biste uspeli u tome, morate obaviti deo posla koji se odnosi na vas. Taj deo posla podrazumeva stvaranje jake milicije, bogate nacije, harmoninog drutva i sreenog ivota. Prema tome, pravilo ratovanja je da ne treba raunati na to kako neprijatelj nee napasti, ve treba misliti na to kako da mu se suprotstavite; ne treba raunati na to kako neprijatelj nee napasti, ve se treba osloniti na ono to se ne moe napasti. Ako ne zaboravite na opasnost u trenucima kada ste bezbedni, i ako ne zaboravite na haos u trenucima kada vlada red, najbolje je ako ih prepoznate i spreite dok su jo u samom zaetku. Stoga generali mogu da poseduju pet pogubnih osobina. Oni koji su spremni da umru, mogu poginuti; oni koji ele da preive, mogu biti zarobljeni; oni koji se lako razljute, mogu biti postieni; oni koji su puritanski nastrojeni, mogu biti osramoeni; oni koji vole ljude, mogu upasti u nevolje. Ako se pojavite na mestu koje e neprijatelj neizostavno pouriti da odbrani, oni koji vole ljude pojurie, bez izuzetka, u pomo dovodei pri tome sebe u opasnost i troei svoju snagu. Ovih pet stvari spadaju u negativne osobine generala, i pogubne su u ratu. Dobri generali imaju drugaije osobine: nisu reeni da poginu ali ni da preive po svaku cenu; oni postupaju u zavisnosti od situacije, ne padaju brzo u gnev, ne daju se zbuniti. Kada vide neku ansu, grabe je poput tigra; u drugim prilikama miruju. Njihova aktivnost i neaktivnost zasnivaju se na strategiji, ne moete ih odobrovoljiti ili razljutiti. IXKRETANJE VOJSKE puteve. Pod ovim se podrazumeva da za svoje kretanje treba birati najpogodnije

Kad god zauzimate poloaj naspram neprijatelja, klonite se planina i boravite kraj dolina.Drite se sunca; ostanite na uzvienjima. Kada se borite u brdovitom predelu, nemojte se penjati. Ovo se odnosi na vojsku koja je u planinama. Jedna verzija kae: Borite se kada idete nizbrdo, a ne kada idete uzbrdo."

Kada vam je odstupnica preseena vodom, uvek se drite dalje od vode. Ne sukobljavajte se s neprijateljima u vodi; stei ete prednost ako dopustite polovini njihovih trupa da pree na vau obalu, a zatim ih napadnete.Kada hoete da se borite, nemojte napadati neprijatelja u blizini vode. Drite se sunca; budite na uzvienjima, klonite se vodene struje. Ovo se odnosi na vojsku koja je blizu vode. Vau vojsku bujica moe isterati iz renog korita, a voda moe biti otrovana. Suoiti se s vodenom strujom znai kretati se uzvodno. Ovo takoe znai da svoje amce ne treba ostavljati nizvodno, jer postoji mogunost da vas neprijatelj pretekne. Kroz slatine se kreite pravom linijom; kreite se brzo i bez zadravanja. Ako usred movare naletite na protivniku vojsku, stanite pored vodenih biljaka, leima okrenuti drveu. Ovo se odnosi na vojsku koja se nalazi u slatini.Kada ste na visoravni, zauzmite pozicije na mestima pogodnim za manevrisanje, tako da se desno od vaeg zalea nalazi malo uzdignut teren, da ispred vas budu nii predeli a iza vas uzvienja. Ovo se odnosi na vojsku koja se nalazi na visoravni.Koristei se prednostima situacije na ova etiri osnovna naina, uti Car porazio je etiri gospodara. Sve ratnike vetine potiu od utog Cara (taoistiki vladar iz kasnog praistorijskog doba, roen otprilike 2400 godina pre nove ere), pa se zato i spominje u ovom kontekstu. Vojska obino vie voli da bude na viim nego na niim mestima, voli sunce a mrzi mrak. Vii predeli stvaraju dobro raspoloenje, pa se ljudi ugodno oseaju, to doprinosi i irenju poleta. Nii predeli su puni vlage, to pogoduje razvoju bolesti i oteava borbu. Vodite rauna o telesnom zdravlju i boravite na mestima koja ni u emu ne oskudevaju. Za vojsku u ijim redovima nema bolesti, kae se da je nepobediva.Tamo gde ima brda i nasipa drite se sunane strane, zauzimajui poloaj tako da vam oni budu s desne zadnje strane. Ovo je prednost za vojnu silu, korienje povoljne konfiguracije terena. U ratnoj operaciji prednost se stie uz pomo povoljne konfiguracije terena. Kada uzvodno pada kia i reka se peni, saekajte da se vreme smiri ako elite da preete na drugu stranu.Kada teren kojim se kreete obiluje neprohodnim jarugama, prirodnim bedemima, prirodnim zaprekama, prirodnim zamkama, prirodnim pukotinama i ponorima, gledajte da to pre napustite to mesto i drite se podalje od njega. to se mene tie, ja ih se klonim navodei tako protivnike da im se priblie; okrenut sam im licem tako da su im protivnici okrenuti leima. Tada vi stiete prednost, a njega srea naputa. Kada vojska putuje brdovitim terenom punim potoka i malih jezera ili ulegnua obraslim trskom, ili divljim umama s gustim biljem i drveem, sva ta mesta se moraju paljivo i detaljno pretraiti. To je zato to su ona dobar zaklon za gerilce i pljakae. Neophodno je sjahati s konja i pretraiti takva mesta, jer postoji mogunost da je protivnik

tamo postavio svoje zasede. Takoe, postoji mogunost da se na takvim mestima kriju pijuni, koji vas posmatraju i oslukuju vae planove. Kada je neprijatelj u blizini i miruje, on se oslanja na prirodnu zatitu. Kada je udaljen i pokuava da isprovocira sukobe, on hoe da vas privue blie sebi. Ako je njegova pozicija pristupana, to je zato to on time stie neku prednost. To znai da ako protivnik ne zauzme svoj poloaj na mestima koja pruaju prirodnu zatitu ve se smesti na nekom pristupanom mestu, on u tome sigurno vidi i neku praktinu korist. Kada se drvee pomera, neprijatelj dolazi; ako u bunju postoje brojne prepreke, neprijatelj hoe da vas navede na pogrean put. Protivnik u bunju pravi veliki broj prepreka da bi vas naveo da pomislite kako vam preti opasnost od zasede. Ako ptice polete, u blizini je zaseda. Ako ivotinje bee u strahu, u blizini su napadai. Ako se praina die visoko i okomito, dolaze vozila; ako se praina ne die visoko ve ide u irinu, dolazi peadija. Ratrkani oblaii dima ukazuju na prisustvo drvosea. Relativno mali oblaci praine koji se povremeno javljaju i nestaju ukazuju na postavljanje logora.Oni koji podiu svoju borbenu gotovost ne busajui se u grudi, napredovae. Oni koji se hvaliu i agresivno nasru, povui e se. Ako rei njihovih izaslanika odlikuje skromnost, poaljite svoje pijune da ih nadgleda i bie vam jasno da neprijatelj podie svoju borbenu gotovost. Kada se prvo pojave laka vozila i zaustave po strani, oni se pripremaju da razviju borbene linije.Oni koji vam dolaze nudei mir bez uslova sporazuma, kuju zaveru.Oni koji uurbano razmetaju svoja borbena vozila, oekuju pojaanje. Ne bi se oni toliko uzmuvali bez nekog posebnog razloga a sigurno oekuju trenutak kada e im pristii neke jo uvek udaljene trupe, uz iju pomo e krenuti da vas napadnu. Najbolje je da se odmah pripremite za to. Ako polovina njihovih snaga nastupa, a polovina odstupa, oni pokuavaju da vas namame u klopku. Oni glume zbrku i nered kako bi vas namamili da krenete prema njima. Ako se pridravaju dok stoje, izmoreni su glau. Kada oni koji su poslati po vodu piju prvi, trupe su oednele.Kada uoe prednost a ne pokuavaju da je ostvare, umorni su.Tamo gde ima ptica, nema ljudi. Ako u logoru ima ptica, vojska je pobegla. Ako se dozivaju po noi, uplaeni su.

Uplaeni su i zabrinuti, pa se dozivaju ne bi li se ohrabrili. Ako vojska nije zauzela poloaj, to govori o nedovoljnom autoritetu njihovog generala.Ako se signali pomeraju, to znai da su u zbrci. Signali se koriste da bi se grupa ujedinila. Ako su neujednaeni, to znai da je vojska u neredu. Ako su izaslanici nervozni, to znai da su umorni.Ako ubijaju svoje konje radi mesa, to znai da su vojnici ostali bez hrane; kada ostanu bez hrane a ne vraaju se na svoja zborna mesta, to znai da protiv sebe imate oajnog neprijatelja.Kada ponu doaptavanja, krenja discipline i nepotrebni razgovori, gubi se i lojalnost koju ljudi oseaju prema grupi. Doaptavanja izraavaju istinska oseanja, krenja discipline ukazuju na neslaganje s pretpostavljenima. Kada vojni komandanti izgube lojalnost svojih ljudi, vojnici iskreno razgovaraju jedni s drugima o svom neslaganju s pretpostavljenima. Kada dodeljuju brojne nagrade, to znai da su u orsokaku; kada puno kanjavaju, to znai da su iscrpljeni. Kada se izgubi polet, oni svaki as dodeljuju nagrade kako bi se dodvorili svojim vojnicima i tako izbegli njihovo masovno nezadovoljstvo. Kada su ljudi toliko iscrpljeni da nisu u stanju da izvravaju nareenja, bivaju stalno kanjavani radi ponovnog uspostavljanja autoriteta. Biti nasilan prema vojnicima u poetku, a posle ih se plaiti, osnovni je pokazatelj nesposobnosti.Oni koji nastupaju pomirljivo, ele da predahnu.Ako vam protivnik prie ratoborno a odlae sukob, ipak se ne povlaei, morate ga paljivo motriti. Sprema se da vas iznenada napadne. U ratu nije uvek korisno biti jai, oslanjati se samo na vojnu snagu; dovoljno je da konsolidujete svoje snage, procenite protivnike i okupite ljude. To je sve.Individualci bez strategije koji neozbiljno shvate protivnike, neizbeno e dopasti u tue zarobljenitvo. Ako nemate prvobitan plan i zamisao, ve se oslanjate samo na svoju hrabrost, lakomisleno potcenjujui svoje protivnike i ne uzimajui u obzir konkretnu situaciju, sigurno ete dopasti u ruke neprijatelju. Ako vojnici budu kanjeni pre nego to se sami osete privreni svojim komandantima, nee se pokoriti; a ako se ne pokore, nee ni biti od koristi. Ako ne budete kanjavali vojnike poto se osvedoite u njihovu privrenost, oni vam nee biti od koristi. Kada u osnovi svega postoji oseanje potovanja i poverenja, a srca vojnika budu uz njihove komandante, neizvrenje kazni dovee do toga da se vojnici uzohole i tako postanu neupotrebljivi.

Stoga ih usmerite uz pomo kulture, a ujedinite uz pomo ratnih vetina; tako ete ostvariti sigurnu pobedu. Kultura se odnosi na humanost, ratno umee na zakon. Neka vae komandovanje bude humano i dobronamerno. Ujedinite ih uz pomo strogosti i ozbiljnosti. Kada postoje i blagost i strogost, mogua je i sigurna pobeda. Kada se nareenja dosledno sprovode u cilju pozitivnog delovanja na vojnike, vojnici ih prihvataju. Kada se nareenja ne sprovode dosledno i u cilju pozitivnog delovanja na vojnike, vojnici ih ne prihvataju. Kada se nareenja dosledno sprovode, raa se obostrano zadovoljstvo. XTEREN Neki tereni su lako prohodni, neki uzrokuju zastoje, neke treba izbegavati, neki su uski, neki su strmi, neki otvoreni.Kada i jedna i druga strana mogu lako da dou i odu, za teren se kae da je lako prohodan. Kada je teren lako prohodan, prvi zauzmite poloaj birajui uzvienu i sunanu stranu, pogodnu za snabdevanje, to e vam doneti prednost u borbi.Kada ste u stanju da odete tamo ali vam je teko da se izvuete odande, kae se da ste doiveli zastoj. Na ovakvom terenu, ako protivnik nije dobro pripremljen, moete pobediti ako se kreete pravo napred, ali ako je protivnik pripremljen a vi krenete napred i ne pobedite, bie vam teko da se vratite, to e biti na vau tetu.Kada nijednoj strani ne odgovara da nastavi kretanje, to se zove teren koji treba izbegavati. Na ovakvom terenu se prednost ne koristi ak i kad je protivnik sam ponudi povucite se navodei polovinu neprijateljskih trupa da krene za vama, a zatim napadnite, ostvarujui tako svoju prednost.Na uskom terenu, ako ste prvi stigli, treba popuniti useke i ekati neprijatelja. Ako neprijatelj stigne prvi, nemojte ii za njim ako je popunio useke. Pratite ga samo ako nije popunio useke.Na strmom terenu, ako ste prvi stigli, treba da zauzmete uzvienu i sunanu stranu i tu ekate neprijatelja. Ako neprijatelj stigne prvi, povucite se i ne idite za njim.Na irokim, otvorenim terenima, sila zamaha je izjednaena, neprijatelja je teko izazvati, a borbom se ne dolazi lako do pobede.Najvia dunost svakog generala je da bude upoznat s ovih est vrsta terena i da ih obavezno dobro proui. Ovo su tipovi konfiguracije terena; generali koji ih ne poznaju gube rat. Dakle, ima vojski koje srljaju, koje oklevaju, koje krahiraju, koje doivljavaju rasulo, koje su dezorganizovane i koje bivaju poraene. Do ovoga ne dolazi prirodnim tokom stvari, ve grekama generala.Srljaju oni koji su u ravnopravnom poloaju a ipak udaraju jednim ovekom na deset protivnikih. Oklevaju oni koji imaju jake jedinice a slabe oficire. Krahiraju oni koji imaju slabe vojnike a hrabre oficire. Doivljavaju rasulo oni iji su vii oficiri ustri i svojeglavi i zaleu se u borbu po vlastitom nahoenju, ne konsultujui se pri tom sa svojim komandantima. Opte uzevi, oficiri moraju biti jedinstveni, a sve jedinice moraju meusobno da sarauju kako bi se stekli uslovi za pobedu nad neprijateljem. Dezorganizacija se javlja kada generali imaju slab moral i autoritet, pa im nareenja bivaju nejasna, oficiri nedosledni, a jedinice nemarno rasporeene. Poraz nastaje kada generali nisu

sposobni da procene snage svog protivnika, pa udaraju na brojnije i nadmonije trupe, a pri tom ne rasporeuju vlastite trupe po stepenu obuenosti. Ako poaljete svoje vojnike u borbu ne znajui pri tom ko je od njih vie a ko manje vian ratovanju, ko je hrabar a ko straljiv, idete u susret porazu. Ovih est okolnosti vode porazu. Dunost svakog generala je da ih pomno proui. Prva greka je kada se ne proceni dobro broj protivnikih trupa. Druga greka je kada se ne uspostavi jasan sistem kanjavanja i nagraivanja. Trea greka je loa obuka. etvrta greka je preputanje emocijama. Peta greka je kada se ne sprovode zakoni i nareenja. esta greka je kada se ne odaberu oni koji su snani i nepokolebljivi. Prirodan oblik zemljita moe biti saveznik u bici. Ispravno postupa onaj general koji, da bi osigurao pobedu, prvo dobro proceni svoje protivnike, a zatim proceni mogue opasnosti i izrauna rastojanja. Onaj ko se bori svestan vanosti ovih inilaca, sigurno pobeuje; onaj ko s tim nije upoznat, neizostavno biva poraen.Stoga, ako sve okolnosti ukazuju na vau sigurnu pobedu, ne oklevajte da se upustite u borbu, ak i pod uslovom da se to kosi s nareenjem vaeg vladara. Meutim, ako okolnosti ne ukazuju na pobedu, nemojte se uputati u borbu, ak i pod uslovom da vam je vladar izdao nareenje da krenete u napad. Stoga, svojoj naciji najbolje slui onaj general koji ide napred ne teei tome da se proslavi, a uzmie neopetereen time kako da izbegne kaznu, mislei samo na to kako da zatiti svoje ljude i uini korisnu stvar za svoju dravu. Odluka o napredovanju ili povlaenju, koja je u suprotnosti s nareenjima vladara, ne donosi se iz linog interesa, ve stoga da bi se zatitili ivoti ljudi i interesi drave. Generali koje odlikuje takva odanost od neprocenjive su vrednosti za dravu. Ponaajte se prema svojim vojnicima kao to se ponaate prema deci, i oni e vas pratiti i kroz najdublje doline; volite svoje vojnike kao vlastitu decu, i oni e dobrovoljno umreti s vama.Ako vam vaa dobrota onemoguava da ih povedete u borbu, a va obzir i prijateljstvo vam onemoguavaju da sprovedete svoja nareenja i uspostavite red, oni e biti razmaeni i beskorisni poput male dece. Nagraujte, ali i kanjavajte svoje vojnike. Ako budete primenjivali samo jedno od ova dva, oni e se kao i razmaena deca navii na uitak ili nezadovoljstvo. To ima loe posledice i ini vojsku neupotrebljivom. Ako znate da su vae jedinice sposobne da napadnu neprijatelja, ali ne znate da li je on sposoban da se odbrani, vai izgledi za pobedu su samo polovini. Ako znate da neprijatelj ne moe da se odbrani, ali niste sigurni da vae jedinice mogu uspeno izvesti napad, vai izgledi za pobedu su jo uvek samo polovini. Ako znate da neprijatelj ne moe da se odbrani i sigurni ste da vae jedinice mogu uspeno izvesti napad, ali niste sigurni da li konfiguracija terena ide u prilog protivniku, vai izgledi za uspeh takoe su polovini. Zbog toga oni koji su umeni u ratovanju ne kreu nasumce i raspolau neiscrpnim sredstvima. Stoga je reeno da ako poznajete sami sebe i poznajete neprijatelja, pobeda nee doi u pitanje. Kada poznajete puteve neba i puteve zemlje, va put uvek e vas voditi pobedi. XIDEVET RAZLIITIH VRSTA ZEMLJITA

U ratnim uslovima postoji devet razliitih vrsta zemljita. Kada se lokalni vlastelini bore izmeu sebe na vlastitom tlu, takvo zemljite se naziva ratrkano. Kada su vojnici emotivno vezani za zemlju, a nisu daleko od kue, oni se lako ratrkaju. Kada ne zaete duboko u neprijateljsku teritoriju, nalazite se na lakom zemljitu. Pod ovim se podrazumeva da svi vojnici mogu lako da se vrate na mesto svoga polazita. Zemljite koje onome ko ga je zaposeo omoguuje bolje izglede u borbi, naziva se kljuno zemljite. Zemljite od kljune vanosti moe biti bilo koji prirodni zaklon ili prolaz od strategijskog znaaja. Zemljite koje je podjednako pristupano i vama i neprijatelju, naziva se otvoreno zemljite.Zemlja koja je s triju strana okruena neprijateljem i omoguava onome ko je prvi zaposedne slobodan prolaz u svima pravcima, naziva se raskrsnica. Pod raskrsnicom se podrazumeva mesto presecanja glavnih puteva koji povezuju brojne mree puteva. Ako prvi zaposednete ovo mesto, svi e vam se morati pridruiti. Dakle, ako ga zaposednete, biete bezbedni; ako ga izgubite, stradaete. Kada zaete duboko u neprijateljsku teritoriju, a iza vas ostanu brojni vei i manji gradovi, nalazite se na tekom zemljitu. S ovakvog zemljita je teko vratiti se. Kada prelazite planine i ume, strme useke, movare ili neke druge teko prohodne predele, to se naziva iscrpljujue zemljite.Zemljite do kojeg se stie uskim stazama a s kojeg se moe otii samo zaobilaznim putevima, i na kojem slabiji neprijatelj moe napasti vae brojne trupe, naziva se zatvoreno zemljite. Ako raspolaete izuzetnom sposobnou prilagoavanja, moete se kretati ovakvim predelima. Tamo gde ete preiveti samo ako se oajniki borite, nalazi se smrtonosno zemljite. Ljudi na smrtonosnom zemljitu su poput onih koji se nalaze u probuenom amcu ili onih koji su zaspali u kui zahvaenoj poarom. Stoga se nemojte boriti na ratrkanom zemljitu; ne zaustavljajte se na lakom zemljitu; ne dozvolite da vas napadne neprijatelj s kljunog terena; ne razdvajajte svoje trupe na otvorenom zemljitu. Na raskrsnicama sklapajte saveze s drugima; na tekom zemljitu

pljakajte; na iscrpljujuem terenu grabite napred; na zatvorenim podrujima smiljajte lukavstva; na smrtonosnom zemljitu se borite. Na ratrkanom zemljitu vojnici mogu da se razbee. Na lakom zemljitu vojska nije duboko prodrla na teritoriju neprijatelja i ima slobodnu odstupnicu; zbog toga vojnici nemaju punu koncentraciju i nisu spremni za borbu. Ne preporuuje se napad na neprijatelja koji je zaposeo kljuno podruje; na ovo podruje treba stii pre neprijatelja. Otvoreno zemljite treba da ostane neblokirano, tako da se preko njega osigura snabdevanje. Ako na raskrsnicama zadobijete saveznike, biete bezbedni; ako u tome ne uspete, stradaete. Pljakati na tekom terenu znai snabdeti se zalihama. Poto se na iscrpljujuem terenu ne moete ukopati, najbolje reenje je da ga to pre napustite. Na zatvorenom zemljitu iznenadite neprijatelja svojim taktikim potezima. Ako se vojska nae na smrtonosnom zemljitu, svaki vojnik e se boriti sam od sebe. Stoga je reeno: Dovedite vojnike do smrtonosnog mesta i oni e preiveti." Nekada davno, oni za koje se smatra da su bili sposobni ratnici onemoguavali su protivniku da odrava vezu izmeu prvih borbenih linija i pozadine; onemoguavali su mu da odrava saradnju izmeu velikih i malih jedinica; spreavali su njegove vojnike da jedni drugima priteknu u pomo; spreavali su meusobnu saradnju viih i niih oficira; onemoguavali mu da regrutuje nove vojnike; spreavali ga da uspostavi sklad meu svojim armijama. Napadali su kada su prilike bile povoljne, a mirovali kad im okolnosti ne bi ile naruku. Pravili su izmene da bi zbunili neprijatelja, napadali ga as na ovom as na onom mestu, zastraujui njegove vojnike i unosei pometnju u njegove redove, ne ostavljajui mu tako dovoljno vremena za smiljanje planova. Ako se zapitate kako da izaete na kraj s dobro organizovanom neprijateljskom vojskom koja se upravo sprema da vas napadne, reenje je u tome da vi prvi zauzmete ono do ega je neprijatelju stalo i tako ga naterate da prihvati vae uslove.U ratu je najvanije biti brz, koristiti greke neprijatelja, kretati se putevima na kojima vas ne oekuje, napasti ga onda kad nije dovoljno budan. Pod ovim se podrazumeva da se moraju iskoristiti neprijateljeva nepripremljenost i njegova nepronicljivost ili neopreznost, i to to je bre mogue, jer ko okleva ne postie cilj. Za vojsku koja napada osnovno je da, kada zae duboko u tuu teritoriju, nastupa skladno tako da je protivnik ne moe pobediti.Pljakajte plodnu zemlju, i vojsci nee nedostojati hrane. Vodite rauna o svome zdravlju i izbegavajte nepotrebna uzbuenja; prikupite svoju energiju i snagu. Ne dozvolite svom neprijatelju da pronikne u vau strategiju i otkrije vae planove o pokretu trupa. Prikupite najubojitiji deo svoje energije, sauvajte preostalu snagu, drite u tajnosti raspored svojih trupa, ne dozvolite neprijatelju da dozna vae planove i ekajte priliku da ga napadnete tamo gde je najslabiji. Ako se vojska nae u bezizlaznoj situaciji, vojnici e radije poginuti nego beati. Oni koji su spremni da umru, sposobni su da uine sve. Tada ratnici daju sve od sebe. Ratnici koji se nalaze u smrtnoj opasnosti ne oseaju strah. Kada nemaju kuda da idu, oni vrsto stoje. Kada su duboko u tuoj teritoriji, upueni su jedni na druge. Ako nemaju drugi izbor, oni e se boriti i rukama i nogama.U ovakvoj situaciji vojnici su na oprezu i kada im se to ne naredi,

odazivaju se bez ikakve prinude, naklonjeni su svome generalu sami od sebe, imaju poverenja u njega i kada se to od njih ne zahteva. Pod tim se podrazumeva da u smrtnoj opasnosti i vojnici i oficiri imaju isti cilj, pa stoga vojnici sami od sebe bivaju oprezni, sami od sebe dolaze u stroj i bez ikakvih uslova ili zahteva veruju svome generalu. Zabranite praznoverna naklapanja o loim predznacima i tako ete vojsku uvek odrati na okupu. Vai vojnici nisu previe imuni, ali to nije zato to preziru materijalno bogatstvo. Ako su spremni da umru, to ne znai da ne ele dug ivot. Onog trenutka kada izdate nareenje za pokret, oni liju suze.Uspeno ete voditi rat ako budete reagovali brzo poput zmije koja uzvraa udarac repom kada je udare po glavi, uzvraa udarac glavom kada je udare po repu a kada je udare po sredini, uzvraa i glavom i repom. Ovo je metod koji se primenjuje u borbi. Brzo uzvratite kada ste napadnuti. Prirunik o osam klasinih borbenih formacija kae: Pretvorite pozadinu u front, a front u pozadinu; imajte etiri glave i osam repova. Neka vam glava bude na bilo kojem mestu, i kad neprijatelj prodre meu vas, moete svojoj sredinjici pritei u pomo i glavom i repom." Moe se postaviti pitanje da li se jedinice mogu osposobiti da reaguju brzo poput zmije? Naravno da mogu. ak i oni koji se meusobno ne podnose, pomoi e jedni drugima ako se nau u zajednikoj opasnosti. Do ovoga dolazi sticajem okolnosti. Stoga se ne treba pouzdati samo u privezane konje i ukopane dvokolice. Konji se privezuju da bi se spreilo pomeranje linije sukoba, dvokolice se ukopavaju da bi vozila mirovala. Meutim, ak ni ovo nije dovoljna garancija i uzdanica. Neophodno je prilagoditi se promenama, dovesti vojnike u smrtnu opasnost tako da se bore sami od sebe i pomau jedan drugome kao brat bratu to je put ka izbavljenju i sigurnoj pobedi. Utvrivanje vaeeg standarda hrabrosti je tao organizacije. Uspeh udarnih i manevarskih trupa zavisi od konfiguracije terena. Ako imate povoljnu konfiguraciju terena, moete pobediti protivnika ak i uz pomo manevarskih, nejakih trupa da i ne govorimo o udarnim, jakim trupama. Konfiguracija zemljita je ta koja nam omoguava da na pravi nain upotrebimo i jake i nejake trupe. Stoga oni koji su vini ratovanju uspostavljaju dobru saradnju unutar grupe, tako da komandovanje grupom biva isto to i komandovanje pojedincima koji nemaju drugi izbor.General mora biti smiren i zagonetan, pravedan i uzdran. On smireno planira i dobro krije svoje planove tako da ih niko ne moe otkriti. On postupa pravedno i uzdrano tako da mu niko ne moe nita zameriti.

On svojim vojnicima ne otkriva svoje namere i planove.On menja svoje metode i planove da drugi ne bi znali ta on, u stvari, radi. Menja mesta svoga logorovanja, kree se zaobilaznim putevima i tako zavarava trag. Pobediete ako od drugih sakrijete svoje prave namere. Veliki Mudrac s Bele planine je rekao: Obmani se u ratu ne pribegava samo zbog toga da biste zavarali svoga neprijatelja, ve da biste zavarali i vlastitu vojsku i naveli je da vas sledi bez pitanja." Kada vojskovoa odredi cilj, on biva poput onoga oveka koji se popne visoko i potom odbaci lestve. Kada vojskovoa odvede svoju vojsku duboko u neprijateljsku teritoriju, on iz nje oslobaa skrivenu snagu. On spaljuje svoje amce i razbija svoje lonce, tera svoje vojnike napred kao stado ovaca, ne govorei im kuda ih vodi.Zadatak generala je da sakupi vojsku i dovede je u situaciju koja je opasna po ivot. On mora prouiti naine prilagoavanja razliitim tipovima zemljita, prednosti sabijanja i irenja trupa, zakonitosti emotivnog reagovanja i uticaja sredine. Pod dobrim i loim stranama sabijanja i irenja trupa podrazumeva se da ljudi obino menjaju svoje raspoloenje u zavisnosti od konfiguracije terena. Osnovno je pravilo da vojska koja prodre duboko u teritoriju neprijatelja objedinjuje svoje redove, dok vojska koja tek pree granicu neprijateljske zemlje lako pada u rasulo. Kada u ratnom pohodu preete granicu neprijateljske zemlje, nalazite se na graninom podruju. Kada je zemljite na kojem se nalazite pristupano sa svih strana, to je otvoreno podruje. Kada uete duboko u teritoriju neprijatelja, to je teko zemljite. Kada zaete plitko u neprijateljsku zemlju, nalazite se na lakom zemljitu. Kada ne postoji mogunost povlaenja a pred vama su uski tesnaci, nalazite se na zatvorenom zemljitu. Kada su vam svi putevi zatvoreni, nalazite se na smrtonosnom zemljitu.Ja bih na ratrkanom zemljitu ujedinio trupe. Na lakom zemljitu bih odravao vezu meu jedinicama. Na kljunom terenu bih ubrzao njihovo kretanje. Na raskrima bih vodio rauna o odbrani. Na otvorenom terenu bih stupio u vrste saveze. Na tekom terenu bih obezbedio neprekidni dotok snabdevanja. Na iscrpljujuem zemljitu bih ih terao da to bre idu napred. Na zatvorenom zemljitu blokirao bih prolaze. Na smrtonosnom zemljitu rekao bih im da nema nade u spas.Prema tome, psihologija vojnika je takva da se brane kad su opkoljeni, da se bore ako se borba ne moe izbei i da sluaju nareenja u ekstremnim situacijama. Tek kad ih neprijatelj opkoli, vojnici pokazuju spremnost da se brane i bore za pobedu. Kada se nau u bezizlaznoj situaciji, oni se slono brane. Stoga oni koji ne poznaju planove svojih suseda, ne mogu pravovremeno stupiti u saveze. Oni koji ne poznaju odlike terena, ne mogu voditi svoje trupe. Oni koji ne koriste pomo lokalnih vodia, ne mogu iskoristiti prednosti zemljita. Sposobni generali moraju dobro poznavati sve ove uslove.Kada vojska koju predvode sposobni generali napadne jaku dravu, ona spreava neprijatelja da okupi svoje snage. Ona svojom silom nadvladava protivnika i spreava njegove saveznike da mu priskoe u pomo. Ako ste sposobni da otkrijete planove svoga neprijatelja, iskoristite prednosti koje vam prua teren i protivnika dovedete u bezizlaznu situaciju, ak ni snana drava nee moi okupiti dovoljno veliku vojsku da bi vas zaustavila.

Prema tome, ako ne istupate protiv saveznika niti idete u prilog razvoju tue moi, ve vodite rauna samo o tome kako da sami zadobijete to vei uticaj, zastraujui svoje protivnike, moete da zauzmete neprijateljske gradove i porazite neprijatelja.Delite nagrade mimo uobiajenih pravila, izdajte nareenja koja jo niste izdavali. Delite nagrade prema zasluzi, a ne na osnovu ve donetih pravila. Iznosite svoja predvianja tek poto dobro osmotrite neprijatelja, ne rukovodei se nekim ustaljenim sistemom. Neka vaa vojska bude poput jednog oveka. Dajte vaim vojnicima konkretne zadatke i ne drite im govore. Predoite im prednosti, ali im ne okrivajte mogue opasnosti. Povedite ih u borbu ne govorei im o svojoj strategiji. Recite im ono to je za njih povoljno, a preutite mogue opasnosti. Ako se istina sazna, vaa strategija e doiveti neuspeh. Ako je vojska zabrinuta, u njene redove e se uvui neodlunost i strah. Suoite ih s potpunom propau i oni e preiveti; dovedite ih na smrtonosno zemljite i oni e ostati ivi. U takvim okolnostima vojnici su sposobni da pretvore poraz u pobedu.U ratu morate ubediti neprijatelja kako idete naruku njegovim planovima. Ako koncentriete svoje snage protiv neprijatelja, moete ubiti njihovog vojskovou i s udaljenosti od hiljadu kilometara. Na ovaj nain uspeno ete ostvariti svoj cilj. Prvo ispunite njihova oekivanja, a potom im pobijte vojskovoe tako ete uspeno postii svoj cilj. Na dan objave rata, zatvorite granice, proglasite sve pasoe nevaeima i ne primajte izaslanike.Od vojne komande zahteva se najvea mogua ozbiljnost. U pripremnoj fazi pod ozbiljnou se podrazumeva da vojna komanda svoje planove mora drati u strogoj tajnosti. Kada protivnik otkrije svoje rupe, napadnite bez oklevanja. Zauzmite prvi ono do ega je njemu stalo, i veto preduhitrite njegove namere. Odravajte disciplinu i prilagodite se neprijatelju da biste osigurali pobedu u ratu. Zato u poetku morate biti stidljivi kao devojke da bi vam neprijatelj pokazao svoje slabosti, a potom krenuti bre od zeca tako da vam protivnik ne moe odoleti. XIINAPAD VATROM Postoji pet naina napada vatrom: spaljivanje ljudstva, spaljivanje zaliha, spaljivanje opreme, spaljivanje skladita i spaljivanje zapaljivim projektilima.Za napad vatrom moraju postojati odgovarajui uslovi i odreena sredstva. Pogodni uslovi za podmetanje poara su kada je vreme toplo i suvo i duva jak vetar.Prilikom napada vatrom najvanije je iskoristiti pometnju koja nastaje u takvim situacijama. Kad podmetnete poar unutar neprijateljskog logora, odmah dejstvujte i spolja. Ako prilikom izbijanja poara neprijateljski vojnici ostanu prisebni, saekajte nipoto ne kreite u napad. Kada se poar rasplamsa, krenite u napad ako je to izvodljivo, a ako nije, saekajte.

Poar se obino podmee da bi se izazvala pometnja u neprijateljskim redovima i tako stvorila mogunost za napad. Kada moete podmetnuti poar i izvan logora, ne morate ekati povoljnu priliku da ga podmetnete iznutra podmetnite poar kada vama to odgovara.Ako se poar iri u pravcu duvanja vetra, ne napadajte uz vetar. Nije dobro napadati u pravcu iz kojeg dolazi vatra, jer se neprijatelj u takvim okolnostima bori do poslednjeg oveka. Ako vetar duva tokom dana, stiava se tokom noi. Vetar koji duva danju ne duva nou, a vetar koji duva nou ne duva danju. Vojska mora znati koji od pet napada vatrom moe da se izvede u odreenoj situaciji, i da se toga znalaki pridrava. Nije dovoljno samo znati kako se neprijatelj napada vatrom, mora se poznavati i nain odbrane od napada vatrom. Dakle, onaj ko napada uz pomo vatre je inteligentan, a onaj ko napada uz pomo vode je jak. Voda moe neprijatelja razdvojiti, ali mu ne moe unititi zalihe i sredstva. Vodom moete rascepkati redove neprijateljske vojske, tako da ona bude razdeljena po manjim grupama i slaba, a vi na okupu i jaki. Dobiti bitku ili uspeno osvojiti neko neprijateljsko uporite a ne nagraditi one koji su za to zasluni, vodi looj srei i znak je uskogrudosti. Stoga se kae da prosveeni vladari cene zaslugu, a dobri generali je nagrauju. Oni ne okupljaju vojsku bez dobrih izgleda za pobedu, ne kreu u rat ako to ne ide u prilog njihovoj dravi, ne bore se ako nisu ugroeni. Oruana borba ima lo predznak. Rat je pun opasnosti. Potpun poraz mora se spreiti po svaku cenu. Vojsku ne treba mobilisati ako za to ne postoji dovoljno dobar razlog ratu se pribegava samo u krajnjoj nudi. Vladar ne sme pokrenuti svoju vojsku iz pukog gneva, a generali se ne smeju uputati u borbu samo zbog toga to su kivni. Borite se samo kada je to u vaem interesu, a ako nije, odustanite. Gnev i kivnost e proi, ali unitena drava se ne moe obnoviti i mrtvi ne mogu vaskrsnuti. Stoga e prosveeni vladar biti oprezan, a dobar general e umeti da se suzdri. Na ovaj nain drava e biti bezbedna, a vojska sauvana. XIIIO PIJUNIMA Kada se pokrene velika vojska i rat odui unedogled, drava e osiromaiti a narod e biti iscrpljen. Nije ovean onaj ko se prvo ne obavesti o stanju prilika u neprijateljskoj vojsci i ko svoje obavetajce dobro ne nagradi. Takvi generali nisu sposobni da vode vojsku i slue svojoj dravi. Oni se ne odlikuju osobinama koje su potrebne da bi se ostvarila pobeda. Pametan

vladar i mudar general pobeuju uz pomo valjane obavetenosti i dobrog predvianja.Predvianje nije dar koji dolazi s neba niti na osnovu ranijih primera ili putem prorauna. Predvianje se izvodi na osnovu podataka do kojih dolaze oni koji dobro poznaju prilike neprijatelja.Postoji pet vrsta pijuna: lokalni pijuni, unutranji pijuni, preobraeni pijuni, rtvovani pijuni i preiveli pijuni. Kada svih tih pet vrsta pijuna rade istovremeno, niko im ne moe ui u trag ovakav metod je genijalan i od neprocenjive koristi za svakoga vladara.Lokalni pijuni se vrbuju iz redova domaeg stanovnitva. Unutranji pijuni se vrbuju iz redova neprijeteljevih slubenih lica. Preobraeni pijuni se vrbuju meu neprijateljskim pijunima. rvovani pijuni su oni kojima dajemo netane podatke da bismo zaveli neprijateljske pijune. Preiveli pijuni su oni koji se vrate s podacima. Meu slubenicima neprijateljske drave postoje oni koji se mogu potkupiti tajnim kanalima da bi se od njih dobila obavetenja o stvarnim prilikama u njihovoj zemlji i planovima koji su upereni protiv vas. Oni takoe mogu posluiti za stvaranje nesloge i razdora u neprijateljskim redovima. Stoga u vojsci pijuni uivaju najvee poverenje, bivaju najizdanije nagraeni i njihov identitet se uva u najstrooj tajnosti. Nezadovoljni pijuni mogu prei na stranu neprijatelja. Da bi vam pijuni bili od koristi, morate se prema njima ophoditi mudro i pametno, humano, pravedno i istanano. Ovo je vrlo vano, jer pijuni mogu biti od pomoi u svakoj situaciji. Svaki problem, da bi se reio, zahteva odgovarajue predznanje. Ako se neki tajni plan prouje unapred, treba pogubiti i pijuna i one kojima je on o tome govorio.Kad god nameravate da napadnete neku vojsku, zauzmete neki grad ili ubijete neku osobu, morate prvo doznati imena protivnikih generala, njihovih autanata i oficira, uvara kapija i linih odaja. Ovo morate dati u zadatak svojim pijunima. Kad god se spremate za napad ili borbu, morate prvo doznati kakve su sposobnosti onih koji slue neprijatelju, pa se shodno tome moete i postaviti prema njima. Morate otkriti neprijateljske pijune, potkupiti ih i pridobiti na svoju stranu, tako da od njih napravite preobraene pijune. Na taj nain doi ete i do potrebnih informacija o tome koga da vrbujete kao lokalnog i unutranjeg pijuna. Lokalni i unutranji pijuni e vam pomoi da ubacite rtvene pijune s lanim podacima. Sve ovo e omoguiti preivelim pijunima da uspeno obave svoje zadatke.Neophodno je da vladar u potpunosti bude upoznat s radom svih pet vrsta pijuna, a to moe jedino preko preobraenih pijuna. Stoga se s preobraenim pijunima mora lepo postupati.Dakle, samo izuzetan vladar i mudar general, koji umeju da upotrebe najinteligentnije ljude kao pijune, mogu ostvariti velike uspehe. pijunaa je nezaobilazni deo ratovanja, i svaki potez vojske zasniva se na njoj. Vojska ne moe uspeno ratovati bez poznavanja stvarnih prilika u kojima se nalazi neprijatelj, a do podataka o ovim prilikama moe se doi samo preko pijuna.

Prevod Tomasa Klirija neposredno prenosi smisao Sun Cuove knjige Umee ratovanja, jednog od najznaajnijih klasinih kineskih dela. Ova knjiga ne sadri nijednu zastarelu maksimu ili nejasno uputstvo. Najbolje je pobediti bez borbe, rekao je Sun Cu. Za njega je rat bio sastavni deo ivota. Paljivo proitajte ovu knjigu, i sve savremene knjige koje govore o upravljanju dravom vie vam se nee initi dostojne panje." Newsweek