Agresivnost i samokontrola

Kako nastaje siledija

Mediji svakodnevno izvetavaju o nasilnikim incidentima kod nas i u svetu.Suoavamo se sa porastom ispoljene agresije i istovremeno sa potrebom da se sistematski sagledaju faktori koji pokreu takve naine nedrutvenog ponaanja. Postavlja se pitanje zato se neki ljudi ponaaju agresivno, a neki drugi ne? Kako definisati agresiju?

uveni socijalni psiholog, Leonard Berkowitz, poznat po prouavanju agresivnog ponaanja kod ljudi istakao je da je glavni problem u definisanju agresije to to veina jezika ovaj termin koristi za oznaavanje razliitih vrsta ponaanja.Kada ljudi kau za nekoga da je agresivan to moe znaiti da povreuje druge ljude ili da se ponaa neprijateljski, ili da silom pokuava da dobije ono to je naumio ili pak da energino brani svoja uverenja. Meutim da li je opravdano da se termin agresija koristi za sva pomenuta ponaanja? Socijalni psiholozi su saglasni da koncept agresije sadri dve komponente, nameru da se neko povredi i stvarno nanoenje povrede drugoj osobi. Dakle, agresija bi bio bilo koji oblik ponaanja koji za cilj ima nanoenje tete ili povrede drugom ljudskom biu.Vano je naglasiti da je ovako sagledana agresija samo oblik ponaanja i da se ne izjednaava sa ljutnjom i besom kao negativnim emocijama ili pak rasnim i etikim predrasudama koji kao takvi svakako utiu na agresiju.

Sama agresija nije oseanje, ali moe biti nain iskazivanja oseanja, frustracije i uopteno negativnih oseanja , naroito kod dece. Postoje razliite vrste agresivnog ponaanja, fizika agresija naspram verbalne, direktna naspram indirektne, instumentalna naspram emocionalne, ofanzivna naspram defanzivne i td. Dakle, agresivno ponaanje moe imati razliito poreklo, prirodu i manifestacije i samim tim razliita objanjenja. Agresija, korak prema emu? Sa etimolokog stanovita re agresija vodi poreklo od latinskih rei ad - ka i gradus - korak, to bi oznaavalo korak ka neemu, a u irem smislu aktivnost koja je usmerena ka postizanju odreenog cilja. Samim tim primarno odreenje agresije nema svoje negativno znaenje, kao to je to uobiajeno u svakodnevnom govoru. Agresivno je, dakle, i dete koje trai hranu, sok ili pokuava da ostvari neki svoj zahtev, ali i kriminalac, koji fiziki maltretira ili ugroava druge osobe, pljaka ili na drugi nain naruava integritet drugih osoba, predmeta ili imovine. Meutim, razvoj pojma agresivnosti doneo je agresiji predznak drutveno negativne, nepristojne ili neprimerene, pa i nedozvoljene aktivnosti i kao takav se odomaio u svakodnevnoj upotrebi. I pored toga nema jedinstvenih stavova o tome ta je to agresija ili agresivnost, a pristupi njihovom odreenju uglavnom odraavaju manji ili vei znaaj razliitih inilaca kojima autori pridaju znaaj u tumaenju agresivnosti. Tako, neki agresiju odreuju kao "ugraenu unutranju napetost koja trai olakanje i koja e nai izraaj bez obzira na karakter u spoljnoj sredini" , odnosno impuls koji ima kvalitet instikta, koji Frojd oznaava instiktom smrti. Drugi smatraju da je agresivnost vrsta reakcije ili ponaanja, koja nastaje usled delovanja tetnog stimulusa ili drugog spoljnog nadraaja, ime agresiju ne dovode u vezu sa unutranjim, ve spoljnim iniocima . Sledei smatraju da je agresija bilo koja manifestacija volje za moi i dominacijom , to agresiji daje iru socijalnu, pa i klasnu dimenziju. Osnovni oblici manifestacije agresije agresija koja se izraava samo u mislima i unutranjim zbivanjima oveka (on je razdraen i sklon napadu na okolinu, ali kontrolie i uzdrzava agresivne podsticaje); verbalna agresija, koja se manifestuje kroz grdnju, uvrede, poruge ili na drugi nain;

agresija usmerena na premete u kojoj se jasno prepoznaje manifestovana sklonost i elja za destruktivnim ponaanjem; agresija prema drugim osobama, u smislu njihovog povreivanja . Osim pojma agresije, u estoj upotrebi je i pojam agresivnost.Agresija zavisi od trenutka, dok je agresivnost crta i karakteristika linosti. Zato se ljudi ponaaju agresivno? Najvei broj objanjenja o poreklu agresivnog ponaanja moe se svrstati u etiri grupe: shvatanja koja naglaavaju uroenu , nagonsku osnovu agresivnosti shvatanja koja povezuju frustraciju i agresiju shvatanja koja ukazuju na vanu ulogu kognitivnih i emocionalnih procesa u oblikovanju agresivnosti i shvatanja koja naglaavaju uticaj sredine u kojoj neko iv Da li se agresija ui? Mnogi psiholozi smatraju da se agresija ui, ali i u ovom sluaju treba imati u vidu durtvo, sredinu u kojoj neko ivi ali i njega kao osobu, individuu.Da bi smo razumeli neiju agresiju treba da imamo u vidu kako ju je osoba stekla ali i ta ju je na to podstaklo.Da bi osoba bila agresivna ona mora da naui npr. kako se rukuje orujem ili kako reima i pokretima tela da povredi nekoga.Ljudi sa tim znanjem nisu roeni, dakle moraju nauiti da se ponaaju agresivno.

Agresija se ui i posmatranjem drugih.Sredina obino kanjava kada se neko ponaa agresivno , ali se moe desiti da ga ona i promovie (ekstremni primer su ratni uslovi).Dakle agresija zavisi od nagrade ili kazne koja posle nje sledi. Drugi nain uenja agresije je i iskustvo koje osoba ima.Ako ona opazi da u nekim situacijama agresivno ponaanje drugih biva nagraeno, logino je pomisliti da e

ona probati da se ponaa na slian nain; i obrnuto ako posmatra vidi da se agresija kanjava ,verovatno e se truditi da kontrolie ili eliminie sopstvenu agresiju. Trei nain regulacije agresivnosti proizilazi iz nagrade i kazne koju osoba sama sebi dodeljuje.Agresivne osobe su neretko veoma ponosne na to to su nekoga povredile.Oseaju se zadovoljno i visoko uzdiu sebe i svoje sposobnosti, to deluje podsticajno.Sa druge strane osobe koje su se ponaale agresivno , mogu oseati griu savesti i krivicu, to ukazuje na to da su one usvojile drutveno poeljan sistem vrednosti. Ovakav nain posmatranja agresije deluje optimistino u pogledu njene kontrole i suzbijanja, ali treba imati u vidu i unutranje karakteristike oveka koje ga na agresiju podstiu kao i spoljne situacije, frustracije, koje su takoe bitan faktor. Kroenje agresije Uz pomo samokontrole smo u stanju da u stresnim situacijama sauvamo hladnu glavu, prizovemo nau racionalnu stranu u pomo i umirimo oseanja, kada je to potrebno. Dobra samokontrola nam pomae da su nae aktivnosti uvek usmerene odreenom namerom, ciljem, svrhom. Ona nam pomae da u odreenim situacijama budemo odmereni i promiljeni, a ne impulsivni i brzopleti. Zahvaljujui njoj moemo sebi da priutimo da pre nego to neto kaemo ili uinimo prethodno razmislimo o svojim reima ili postupcima. Druga strana medalje bi bila kada odreagujemo b ez razmiljanja, a onda posle obino alimo zbog svojih rei ili postupaka i stalno se borimo sa oseanjem gorine.Dakle, samokontrola nam pomae da upravljamo naim emocijama na pravi nain,da one budu tano odabrane.Time utiemo na sopstvena oseanja i na njihovo izraavanje. Impulsivna reakcija je destruktivna i nije rezultat prethodnog promiljanja .To ne znai da ljudi ne treba da naue da eliminiu ili, bar kontroliu svoje impulsivne agresivne reakcije na provokaciju, pokuavajui da ih zamene ne agresivnim mi prikladnim. Agresivni ljudi Kod ljudi sa izraenom agresijom postoji prenagljeno rasuivanje kao dokaz perceptivne predrasude.Oni reaguju na osnovu pretpostavke o pretnji ili neprijateljstvu, a ako naslute pretnju, skoro i da ne obraaju panju na ono to se zaista dogaa i skau u akciju.ovek pretpostavlja da je u pitanju loa namera, pre nego moda omaka i njegova reakcija je automatski neprijateljska.Uz pogrenu

percepciju neprijateljskog ina ide i automatska agresija, umesto razgovora i razreenja situacije on upada u svau, vikanje, optuivanje pa i udarce. Ovakvi ljudi su emocionalno ostljivi poto im malo treba da se razljute i ee su ljuti i zbog nevanih stvari. Kada su uznemireni ne mogu jasno da rasuuju, pa i dobronamerno vide kao neprijateljsko i vraaju se staroj navici- uzvraanje udarca.Ovakve osobe veoma esto opravdavaju svoje postopke reenicama da je uredu napasti nekog fiziki ili verbalno ako si zaista ljuti i da ako ne napadne i povue se, svi e misliti da si kukavica. Polne razlike u agresivnosti Razlike se primeuju ve u drugoj godini ivota (deaci su labilniji, slabije se koncentriu i ee iskazuju ljutnju), a sa daljim razvojem, kad deca vie stupaju u interakciju s vrnjacima, postaju sve vee. Deaci izraavaju vie ponaanja koja ukljuuju silu. Kroz brojna istraivanja proveravane su polne razlike u agresivnosti dece od tri do est godina i utvreno je da deaci izraavaju puno veu verbalnu i fiziku agresivnost.Ova razlika moe se primetiti posmatranjem sportskih aktivnosti, odlazak na utakmice koje nisu samo vid zabave ve se njima dobijaju i propratna socijalna obeleja, agresivnost. Jedno od stanovita je da su dva pola zapravo ista po agresivnoj motivaciji ali da se devojice ue da se plae otvorenog pokazivanja svojih agresivnih tendencija, pokazujui ih pre u blaoj formi. Mukarci su, iz biolokih razloga, u veem stanju pripravnosti da ue i pokazuju agresivno ponaanje, to je bazirano delimino na argumentu koji se tie relacije izmeu nivoa polnih hormona i agresivnosti. Dokazi o veoj agresivnosti mukaraca su nedvosmisleni. Polne razlike u agresiji su dobijene u svim posmatranim kulturama. Deaci su agresivniji i fiziki i verbalno. Oni pokazuju i blae forme agresije (ruganje, agresivne fantazije), kao i direktnije, ee nego devojice. Polne razlike se pronalaze ve na uzrastu od 2 ili 2,5 godine. Agresivnost opada sa godinama kod oba pola, ali polne razlike ostaju. Primarne rtve muke agresije su drugi mukarci. Dominacija je oito vanija unutar grupa deaka nego unutar grupa devojica. Deaci ine vie pokuaja da dominiraju jedan u odnosu na drugog (i uspenih i neuspenih) nego devojice. Oni takoe ee pokuavaju da dominiraju i u odnosu na odrasle. U detinjstvu agresivnost deaka ima velikog uticaja na njegovu mo da dominira. U adolescenciji i odraslom dobu, agresivnost je sve manje sredstvo dominacije ili vostva. Mo da se utie na druge zavisi vie od kompetencija i uzajamnih privrenosti i privlanosti, nego od sile.

Kako nastaje siledija Traei razlog nastanaka agresivnosti raena su mnoga dugotrajna istraivanja. Dolo se do rezultata da najratobornija deca, ona koja su najlake zapoinjala tue i koja su po navici uporebljavala silu da bi postigla svoje cil jeve, u najveem broju su naputala kolu a do tridesete neka su i osuivana.Ona su, takoe, prenosila svoje sklonosti ka nasilju u osnovnoj koli, njihova deca su bila problematina ba kao i njihovi roditelji. Brojne studije dokazuju da nain na koji riditellji vaspitaju decu, strogom disciplinom, saoseanjem i razumevanjem, ili nedostatkom topline, ima znaajne i dugorone posledice na detetom emocionalni ivot.Vani podaci ukazuju na to da emocionalno inteligentni roditelji mogu biti od ogromne koristi po dete. Agresivnost moemo objasniti , kao to je ve pomenuto i kroz frustraciju kao uzrok. U svojoj knjizi Ljudska agresija Bejron i Riardsonova navode sledei primer Ako bi ste zaustavili 50 sluajnih prolaznika na ulici i zamolili ih da vam navedu najznaajniji uzrok agresije, oni bi jednostavno odgovorili - frustracija Mnogim ljudima ovo zvui blisko , uverljivo i poznato.Frustracija, dakle, vodi nekom obliku agresije, ali i frustracija vodi ka agresiji.Frustriranost stvara stalnu unutranju potrebu da se bude agresivan. Svakako se ne moe zaobii injenica da neki frustrirani ljudi nisu agresivni.Neki ljudi su naueni da kada su frustrirani reaguju agresijom a neki imaju drugaiji nain reagovanja.Svi ovi naini ponaanja su skloni menjanju. Najznaajnije od svega je to to su ljudi obdareni kognitivnim i emocionalnim kapacitetima koji im omoguavaju da naue da kontroliu ili eliminiu nasilnika ponaanja.Istovremeno, ti isti kapaciteti ljudima daju priliku da naue prikladnija i konstruktivnija reagovanja na provokativne situacije.