Poglavlje 4 SMI U A VRSTO A TLA

4.1 UVOD
U ovom poglavlju prikazae se jedna od najvanijih inenjerskih osobina tla. Prikazane su standardne metode ispitivanja i opisana konvencionalna linearna teorija smiue vrstoe. Smiua vrstoa predstavlja najvei smiui napon koji se moe naneti strukturi tla u odreenom pravcu. Ranije je reeno da naponi svestranog pritiska zbijaju tlo, uz poveanje krutosti tla sa poveavanjem nivoa normalnih napona. Sa druge strane, smiui naponi poveavaju distorzijske deformacije do granine, maksimalne veliine napona, koja predstavlja smiuu vrstou tla. Kada je dostignut najvei mogu smiui napon, praen plastinim deformacijama, kae se da je dolo do loma, pri emu je mobilisana sva smiua vrstoa tla. Tada smiui naponi imaju tendenciju da pomere deo mase u odnosu na ostalu masu tla ukoliko je lom lokalizovan samo u ravni smicanja tj. gde se pojavljuje klizna povr. Najvei deo smiue vrstoe potie od otpora trenja po kontaktima izmeu zrna. Da nema trenja tlo bi se ponaalo kao teka tenost. Smiua vrstoa na nekoj ravni zavisi od efektivnih normalnih napona koji na nju deluju.

Slika 5.3. Model trenja, blok na horizontalnoj i kosoj ravni Sasvim pojednostavljen model trenja je prikazan na Slici 5.3. Blok bez teine na horizontalnoj podlozi, optereen vertikalnom silom N, u ravnotei je sa jednakim reaktivnim optereenjem koje deluje na kontaktu bloka i podloge (Slika 5.3-a). U sluaju da se u prisustvu vertikalne sile N blok dodatno optereuje horizontalnom silom H, pravac reaktivne sile R odstupa od normale za ugao (Slika 5.3-b). Ukoliko se horizontalna sila poveava postepeno do veliine pri kojoj dolazi do relativnog pomeranja izmeu bloka i podloge, jer je savladano trenje na kontaktu, i rezultanta R u odnosu na normalu zaklapa ugao koji predstavlja ugao trenja. Slino, ako se blok teine W podvrgne postepenoj rotaciji podloge tako da ona postaje kosa ravan, u trenutku kada nagib

4 . S M I U A VR ST O A TLA

podloge u odnosu na horizontalu dostigne veliinu ugla trenja , nastae klizanje bloka niz ravan. Normalna sila N na na kontaktu je tada W cos , sila smicanja T je W sin , a njihov odnos je T/N = tan = tan . U fizici se govori o koeficijentu trenja za koji se u mehanici tla kae da je = tan , gde je ugao smiue vrstoe tla. Stvarna slika mehanizma smiueg loma tla je sloenija od uproenog prikaza klizanja bloka po kosoj ravni ili relativnog pomeranja dva kruta tela po hrapavom kontaktu. Smiue napone prima samo skelet vrstih estica. Naponi se prenose preko sila na kontaktima susednih zrna. Pri tome zrna se ne samo taru, ve mogu i rotirati, kotrljati se, preskakati jedno preko drugog, pa i drobiti u razliitoj meri.

4.2 KULON-MOR-TERZAGIJEV (linearan) ZAKON LOMA

Prvi upotrebljiv zakon loma tla je linearan i nazvan po Kulonu (Coulomb, 1776) koji je prvi simultano naznaio da vrsti materijali imaju koheziju, a da se na kontaktu dva materijala, pri relativnom smiuem pomeranju, pojavljuje otpor trenja. Takozvani Kulonov zakon definie smiuu vrstou tla empirijskim izrazom u obliku:

f = c + n tan
gde je c kohezija za totalne napone,

(5.1)

ugao smiue otpornosti (ugao trenja) za totalne napone, n totalni normalni napon koji deluje na ravan smicanja tj. ravan loma.

Izraz (5.1) se esto zove i Mor-Kulonov zakon loma jer Morova hipoteza podrazumeva da smiua vrstoa zavisi od normalnog napona, to se u optem obliku pie kao f = f(n ), a Kulonov zakon jednostavno kae da je f(n) linearna funkcija normalnog napona dovoljno taan opis veliina napona pri lomu. Ovaj linearni zakon, koji podrazumeva samo totalne napone, znaajno je modifikovao Terzaghi (1923), koji je prvi uoio znaaj efektivnih napona i potrebu uvoenja veliine pornog pritiska, ali je / pri tome zadrao konstantu, koheziju. Efektivni normalni napon n predstavlja razliku izmeu totalnog normalnog napona n i pornog pritiska u. Smiua vrstoa se, od kasnih dvadesetih godina XX veka, opisuje empirijskim linearnim zakonom u funkciji efektivnih napona izrazom:
/ f = c / + ( n u ) tan / = c / + n tan /

(5.2)

gde se za parametre obino koriste sledei nazivi: c/ kohezija za efektivne napone ili prividna kohezija, / ugao smiue otpornosti (ugao trenja za efektivne napone). Terzagijev izraz (5.2) ima aproksimativni karakter. Priroda ove aproksimacije, u odnosu na realnost, kvalitativno je prikazana na Slici 5.6. Stvarna anvelopa napona loma, odreena ispitivanjima na realnom tlu, prolazi kroz koordinatni poetak ( c/ = 0) i manje ili vie je, zakrivljena linija konkavna je u odnosu na osu normalnih napona. Prava linija je moe biti zadovoljavajua aproksimacija za izabran interval napona.
2

4 . SM I U A VR ST O A TLA

Slika 5.6. Zavisnost smi u e vrsto e od normalnog napona

Slika 5.7. Morov dijagram napona loma

4 . S M I U A VR ST O A TLA

Prava linija opisana jednainom (5.2) e tangirati Morove krugove efektivnih napona, kao to je prikazano na slici 5.7. Ugao je teorijski ugao izmeu ravni u kojoj djeluje maksimalni glavni napon i ravni loma. S obzirom na simetrinost Morovog dijagrama u odnosu na osu normalnih napona, postoje dve takve ravni koje zaklapaju jednake uglove u odnosu na pravac najveeg glavnog napona. Veliina ugla se moe odrediti iz geometrijskih odnosa (Slika 5.7) kao:

= ( 450 + / /2 )

(5.5)

Ovaj kriterij, kao i mnogi drugi, ne sadri veliine deformacija, a ne figurie ni srednji glavni napon 2. Mor-Kulon-Terzagijev kriterij loma se, zbog linearnosti i relativne jednostavnosti, iroko upotrebljava u praksi, iako to nije ni jedini mogu, niti najbolji, opis odnosa napona pri lomu tla.

4.3 MERENJE SM I U E VRSTO E TLA

Smiua vrstoa konkretnog tla i odgovarajui parametri, koji vrstou opisuju, mogu se odrediti laboratorijskim ispitivanjima reprezentativnih uzoraka uzetih iz mase tla na terenu ili na posebno pripremljenim uzorcima u laboratorijski kontrolisanim uslovima. Uzimanje uzoraka, transport, skladitenje i rukovanje pre ispitivanja, zahtevaju paljivo postupanje, posebno ako se radi o neporemeenim uzorcima, jer treba sauvati prirodnu strukturu i vlanost. Neporemeeni uzorci sitnozrnog tla (gline i praine) mogu se uzeti utiskivanjem cilindra u dno buotine, ili iz kocke kada se uzorak uzima iz istrane jame ili bunara. Pri tome se smatra da su runo uzeti uzorci iz kocke manje poremeeni od uzoraka uzetih utisnutim ili pobijenim cilindrom, tako da daju pouzdanije rezultate pri ispitivanjima mehanikih osobina. U nevezanim krupnozrnim materijalima (pesak i ljunak) uzimanje neporemeenih uzoraka iz terena je veoma teko izvodljivo, tako da se laboratorijskim postupcima ispituju posebno pripremljeni uzorci peskovitih materijala u preraenom stanju. Zbog praktine nemogunosti da se u laboratorijskim uslovima tano reprodukuje stanje krupnozrnog uzorka tla u terenu, merenje smiue vrstoe se vri indirektno terenskim penetracionim opitima.

OPIT DIREKTNOG SMICANJA

U naelu, u opitu direktnog smicanja uzorci tla se optereuju normalnim naponom primenom vertikalne sile, a zatim horizontalnom silom, koja izaziva napone smicanja po sredini uzorka. Mere se otpori uzorka prema ovom smicanju. Aparat se sastoji od metalne kade sa vodom, metalne dvodelne kutije kvadratnog ili krunog preseka, ije stranice, odnosno prenik, imaju veliinu 50 do 100 mm, a sastoje se od donjeg okvira privrenog za dno kade, i gornjeg okvira. Izmeu ova dva okvira deluje smiua sila T u visini sredine uzorka. Normalna sila N se nanosi preko metalnog poklopca. Uzorak se stavlja izmeu dve perforirane metalne ploe i dve porozne keramike ploe. 4

4 . SM I U A VR ST O A TLA

Slika 5.10. Presek kutijastog aparata za direktno smicanje uzorka sa kontrolisanim brzinom smi u eg pomeranja Za kompletan opit direktnog smicanja obino se ispituje 3 pripremljena uzorka sa odgovarajuim veliinama normalnih napona. U naelu, optereenja se nanose u dve faze: I faza: Nanosi se normalna sila N koja je konstantna za jedan uzorak tokom celog trajanja opita. II faza: Poveava se smiua sila T do loma ili do veliine pomeranja u iznosu od 10%-15% dimenzije uzorka u pravcu smicanja. Veliine normalnih i smiuih napona (n, ) izraunavaju se tako to se normalna i smiua sila podele sa efektivnom povrinom smicanja izmeu dva okvira, koja zavisi od relativnog smiueg pomeranja . Veliine normalnih napona se biraju tako da se dobiju rezultati u podruju napona koji su od interesa u konkretnom sluaju ili se trai anvelopa napona loma u irem intervalu. U naelu, prvi uzorak se izlae najmanjem usvojenom pritisku, drugi sa dva do tri puta veim naponom primenjenim na prvom uzorku, a trei sa dva do tri puta veim naponom upotrebljenim na drugom uzorku. Tipino, normalni naponi su 100, 200 i 400 kPa, ali se mogu upotrebiti i 50, 100 i 200 kPa ili i neka trea kombinacija, ukoliko za to postoje odgovarajui razlozi. Ukoliko se posebnim programom drugaije ne propie, preporuuje se primena normalnih napona od 50, 150 i 450 kPa. Prema nainu ispitivanja u aparatu za direktno smicanje primenjuju se tri standardna postupka koji se, pre svega, razlikuju po uslovima dreniranja u pojedinim fazama optereivanja: 1. DRENIRANI ili SPORI opit, (D opit). Postupak sa dreniranjem u obe faze opita za odreivanje vrne vrstoe tla za efektivne napone. Ovaj opit se standardno primenjuje u praksi i daje parametre izraene efektivnim naponima. 5

4 . S M I U A VR ST O A TLA

2. POVRATNI ili REVERZNI, (R opit). Drenirani opit smicanja za odreivanje rezidualne smiue vrstoe za efektivne napone. U svakom od navedenih vrsta opita se za nekoliko nivoa normalnih napona n uspostavlja zavisnost izmeu smiueg napona i relativnih smiuih pomeranja izmeu gornjeg i donjeg dela uzorka, (Slika 5.12-a). Maksimalne veliine napona smicanja se nanose na (, ) dijagram, u naelu prema Slici 5.12-b, tako da one definiu take na anvelopi napona loma koja se najee rutinski aproksimira odgovarajuom linearnom zavisnou (Kulonovom pravom) ili nekom drugom pogodnijom funkcijom. Glavna prednost opita direktnog smicanja je njegova relativna jednostavnost, uz mogunost odreivanja smiue vrstoe po datoj ravni. Ima i nedostataka. U opitu nije mogue merenje pornih pritisaka ili promena zapremine. Polje napona je veoma nehomogeno, naroito pre loma, zbog pojave koncentracije napona na krajevima povri smicanja. Rezultati se ne mogu koristiti za odreivanje konstitutivnih veza izmeu napona i deformacija. Mogu se odrediti samo proseni smiui i normalni naponi u ravni loma, dok se veliina srednjeg glavnog napona, koji deluje na ravan upravnu na ravan smicanja, ne meri, te se kompletno naponsko stanje ne moe sasvim tano odrediti.
DRENIRANI ili "D" OPIT DIREKTNOG SMICANJA. Faza I "D" opita, koji se izvodi sa ugraenim filterskim ploama, se sastoji od konsolidacije uzorka normalnim optereenjem. Smiue pomeranje pri lomu nije unapred poznato, tako da se na poetku serije ispitivanja pretpostavi, na primer, u veliini od 1 mm, a zatim koriguje na osnovu prethodnih rezultata. Opit nikada nije isuvie spor tako da za dobijanje pouzdanijih rezultata treba koristiti minimalne i razlono izabrane brzine smiuih pomeranja. U sluaju glina, trajanje faze II, odnosno faze smicanja, moe da iznosi vie asova ili ak i vie desetina asova, pa i nekoliko dana, dok je krae kod prainastih materijala, a najkrae kod istih peskova, jer brzina smicanja zavisi od vodopropusnosti tla. Moe se orijentaciono rei da se pesak moe smicati brzinom od 1 mm/min, praina sa oko 0,01 mm/min, a glina sa samo 0,001-0,003 mm/min. Tipian rezultat ispitivanja tvrde gline prikazan je na Slici 5.12.

Vrna drenirana smi u a vrstoa tla pri smicanju za efektivne napone se moe aproksimativno opisati linearnom anvelopom napona loma u funkciji normalnog napona u intervalu koji je od praktinog interesa:
/ f = c/ + n tan /

(5.17)

gde stvarna "drenirana" kohezija za efektivne napone razliita od nule postoji samo u sluaju cementiranih materijala.

4 . SM I U A VR ST O A TLA

Slika 5.12. Pomeranja i naponi u opitu direktnog smicanja

OPIT TRIAKSIJALNE KOMPRESIJE

Cilindrian uzorak se optereiuje svestranim pritiskom 3, i aksijalnim naponom a = do loma, prema Slici 5.14. U standardnim opitima je radijalno optereenje r = 3 konstantno, a uzorak se dovodi do loma poveavanjem aksijalnog napona.

Slika 5.14. Naponi u triaksijalnom opitu U toku opita se, pod razliitim uslovima, registruju naponi i deformacije uzorka i na osnovu dobijenih podataka se izraunava vrstoa tla pri smicanju. Glavna prednost opita triaksijalne kompresije, u odnosu na opit direktnog smicanja, je u homogenijem polju napona, uz mogunost merenja pornih pritisaka ili promena zapremine u procesu deformisanja. Triaksijalni aparat se sastoji od ureaja prikazanih emom na Slici 5.15. Uzorak (1) je potpuno obmotan tankom gumenom membranom (2), koja se na krajevima privruje gumenim prstenovima (3) za laku plou, "kapu", (5) i postolje, pijedestal (8). Izmeu uzorka (1) i pijedestala (8) postavlja se porozna ili masivna ploica (4), zavisno od vrste opita. Pripremljen uzorak se postavlja u eliju koja se sastoji od cilindra od pleksiglasa ili drugog pogodnog materijala (6). Cilindar se postavlja na 7

4 . S M I U A VR ST O A TLA

donju masivnu metalnu plou (7) preko koje se vertikalnim pomeranjem nanosi aksijalna sila. Ploa (7) je dugim (neprikazanim) vijcima vezana za poklopac (9), tako da formira zatvoren prostor elije (12). Na poklopcu se nalazi ventil (10) za isputanje vazduha iz elije kada se elija (12) puni vodom pod pritiskom. Sastavni deo masive ploe (7) je postolje za postavljanje uzorka, pijedestal (8), koji je kanalima u masivnom postolju i cevima povezan sa svim ostalim ureajima, tako da preko porozne ploe (4) omoguava prenoenje pritisaka ili protok vode iz uzorka. Postavljanjem gumenih zaptivaa izmeu cilindra i poklopca i masivne ploe sa pijedestalom, elija se hermetiki zatvara.

Slika 5.15. ema triaksijalnog aparata elije su najee standardno konstruisane za maksimalne unutarnje pritiske do 1000 kPa, pa se uzorak moe opteretiti svestranim pritiskom r = 3 1000 kPa. Veliina elije zavisi od veliine uzorka. Prenik uzorka se obino kree u granicama od 35, 38, 50 do 100 mm. Visina uzorka je dva puta vea od prenika. Triaksijalni aparat je najsloeniji aparat u standardnoj geomehanikoj laboratoriji. Aparat zahteva veoma paljivo, precizno i kvalifikovano rukovanje. Svaki detalj, poev od pripreme i ugraivanja uzorka, do optereivanja i merenja tokom ispitivanja, ima znatan uticaj na tanost i pouzdanost rezultata.

4 . SM I U A VR ST O A TLA

STANDARDNI OPITI TRIAKSIJALNE KOMPRESIJE

Pri standardnim ispitivanjima optereenje se u naelu nanosi u dve faze I faza: Nanosi se svestrani pritisak r = a = 3 = 2 = 1. Radijalni pritisak r = 3 nakon nanoenja ostaje konstantan za jedan uzorak tokom celog trajanja opita. II faza: Poveava se aksijalni pritisak a = 1 do loma ili do deformacije od oko 20 % visine uzorka. Za kompletan opit se najee ispituju najmanje 3 uzorka sa razliitim veliinama svestranih pritisaka 3 u eliji. Veliine svestranih pritisaka za fazu I opita biraju se tako da se dobiju rezultati u podruju napona koji su od interesa u konkretnom sluaju. U naelu, prvi uzorak se izlae najmanjim usvojenim naponom, drugi sa najmanje dvostrukom veliinom pritiska primenjenom na prvom uzorku, a trei sa najmanje dvostrukom veliinom pritiska upotrebljenom za drugi uzorak. Tipino, pritisci su 100, 200 i 400 kPa, ali se mogu upotrebiti i 50, 100 i 200 kPa ili i neka trea kombinacija, ukoliko za to postoje odgovarajui razlozi. Ukoliko se posebnim programom drugaije ne propie, preporuuju se pritisci od 50, 150 i 450 kPa, ili ak 100, 300 i 900 kPa. Prema nainu ispitivanja u triaksijalnom aparatu se koriste tri standardna postupka koji se razlikuju po uslovima dreniranja u pojedinim fazama optereivanja: 1. NEDRENIRANI opit, ("U" opit), postupak bez dreniranja u obe faze opita, odnosno "brzi opit". esto se naziva i "UU" ili nekonsolidovani nedrenirani opit. 2. KONSOLIDOVANI NEDRENIRANI opit, ("CU" opit), postupak sa konsolidacijom u prvoj fazi i bez dreniranja u drugoj, 3. DRENIRANI opit, ("D" opit), postupak sa dreniranjem u obe faze opita, odnosno "spori opit". esto se naziva i "CD" ili konsolidovani drenirani opit. Za sve tri vrste opita se najee podrazumeva da su uzorci potpuno zasieni vodom, a ukoliko nisu, ova injenica se mora posebno naglasiti. U svakom od navedenih vrsta opita meri se promena aksijalnog napona u funkciji aksijalne deformacije uzorka pri konstantnoj veliini radijalnih napona.
NEDRENIRANI ili "U" OPIT TRIAKSIJALNE KOMPRESIJE

Ovoj vrsti ispitivanja podvrgavaju se, pre svega, vodom zasiena ili delimino zasiena sitnozrna tla. U naelu, ovim opitom se odreuje nedrenirana vrstoa gline u uslovima kao "in situ", pri emu se poroznost, a samim tim i vlanost, tokom opita ne menjaju u odnosu na stanje in situ na dubini sa koje je uzorak uzet. `

4 . S M I U A VR ST O A TLA

Slika 5.18. Karakteristi ni rezultati "U" opita na potpuno zasienom uzorku

KONSOLIDOVANI NEDRENIRANI ili "CU" OPIT TRIAKSIJALNE KOMPRESIJE. Konsolidovani nedrenirani ili "CU" opit izvodi tako da se u I fazi omoguava dreniranje i promena zapremine na raun istisnute vode iz uzorka. Nakon zavrenog procesa primarne konsolidacije, u fazi II, nanosi se aksijalni pritisak kontrolisanom brzinom i meri promena pornih pritisaka.

Slika 5.20. Anvelope napona loma iz "CU" opita Karakteristini rezultat ispitivanja za jedan nivo napona izotropne konsolidacije u opitu prikazan je na Slici 5.20. Rezultati ovog opita mogu se prikazati Morovim krugovima totalnih napona i efektivnih napona, tako da se mogu definisati dve anvelope napona loma, tj. jedna za totalne napone i druga za efektivne napone, naravno, ako se u opitu primene razliiti nivoi napona konsolidacije. 10

4 . SM I U A VR ST O A TLA

DRENIRANI ili "D" OPIT TRIAKSIJALNE KOMPRESIJE. Ovaj standardni opit, koji se naziva i "spori opit", provodi se na takav nain da su porni pritisci u toku nanoenja devijatora napona praktino jednaki nuli, tako da su totalni naponi jednaki efektivnim naponima. Opit daje parametre smiue vrstoe za efektivne napone. Mala brzina aksijalne deformacije omoguava istovremenu konsolidaciju i odravanje veliine pornih pritisaka na zanemarljivo maloj veliini. Zbog veoma sporog prirataja devijatorske komponente napona, sa dovoljnom tanou za praktine potrebe, efektivni naponi su jednaki naponima totalnih optereenja.

OPIT JEDNOAKSIJALNE KOMPRESIJE

Opit se najee provodi na neporemeenim uzorcima vodom zasienih sitnozrnih materijala uzetih iz terena. Cilindrian uzorak, (Slika 5.27) slinih dimenzija kao u opitu triaksijalne kompresije, optereuje se poveanjem aksijalnog napona 1 = a do loma, pri emu su boni naponi r = 2 = 3 = 0. Maksimalna vrednost aksijalnog napona predstavlja jednoaksijalnu vrstou qu. Opit se provodi relativno brzo, sa brzinom aksijalne deformacije veom od 1% visine uzorka u minuti, tako da je opit praktino nedreniran. Poto je u = 0, smiua vrstoa je nedrenirana kohezija cu. Iz Morovog dijagrama proistie da je nedrenirana kohezija jednaka polovini jednoaksijalne vrstoe tj. cu = qu/2.

Slika 5.27. Opit jednoaksijalne kompresije Moda nije suvino rei da krupnozrna nevezana tla, (pesak, ljunak i kameni nabaaj), nemaju jednoaksijalnu vrstou.

11