http://www.nadlanu.com/pocetna/info/stav/stav/Vodic-za-postdiplomske-studije-Kako -da-odem-u-Ameriku.a-171714.859.

html Lep i vrlo koristan tekst koji uspeno prenosi sutinu, a to je da se apliciranje i upis na postdiplomske u USA svodi na paljivo praenje propisane procedure. Demonstr iranje kreativnosti je poeljno iskljuivo unutar tog procesa, jer je ovo zemlja gde je standardizovano sve to moe da bude standardizovano, pa ni admissions nisu izuz etak. Nekompletne aplikacije niko ne gleda (bez obzira na razloge), a slanje vie od onoga to vam je reeno da poaljete (ako uopte i uspete to da izvedete) rezultirae p regledom samo onoga to vam trae. Drugim reima, stick to the checklist i ne izmiljate toplu vodu ako to niko od vas ne trai.

Ono gde imate priliku da sijate jesu CV (resume) i motivaciono pismo. Ako niste brainiac sa jako debelim naoarima, prosekom 10.00, sedamnaest dravnih i pet meunaro dnih nagrada i desetak objavljenih academic papers, velike su anse da e vas na pro gram primiti na konto dva prethodno navedena dokumenta i tu morate da briljirate . Na primer, pri prijavi za UC Berkeley, svoj resume sam sreivao, preraivao i dorai vao dva dana, ali sam zato Statement of Purpose i Personal History (koji ovde ig raju ulogu motivacionog pisma) smandrljao za dva sata zato to sam imao kristalno jasnu sliku ta u oba elim da kaem. Jovana je navela da je velikom broju ljudi probl em da napiu motivaciono pismo i moje miljenje je da je to zato to veina ljudi zaprav o nema pojma ta hoe sa svojim ivotom posle diplomskih/postdiplomskih studija i sami m tim ima problem da formulie zato ele da dou ba na taj program... to nas dovodi do jo neega. Veina ljudi aplicira na vie amerikih fakulteta za postdiplomske, pa - kada saznaju koji su ih sve primili - biraju onaj na koji e zapravo i ii na osnovu niza faktora (kvalitet i sadraj programa, cena kolarine, lokacija, klima, specijalne ponude ti pa "ako se upie kod nas, a ne na X, daemo ti 20% popusta", itd.). Svi - ukljuujui i d obre ljude iz International Academic Centera - e vam rei da je to jedini pravi nain da se aplicira. Ako ste sigurni u sebe, ne dajte se zavarati. Ja sam za master aplicirao samo na UC Berkeley iz vrlo preciznih razloga (od kojih je jedan taj to para za Stanford nemam ), utedeo nekoliko stotina dolara koje bih spiskao na ap likacije za druge fakultete, uredno bio primljen i evo me sad ovde gde sam. Drug im reima, ako znate ta elite - moete biti snajperski precizni i utedeete sebi dosta pa ra i vremena; ako ne znate ta elite - pa, onda imate mnogo vei problem od motivacio nog pisma. E da, jo neto to sam uo nekoliko puta u Beogradu, a to nema ba ama nikakve veze sa rea lnou... Pria se kako je upisati se iz Srbije na ameriki master/PhD mogue samo sa dravn og faksa - kao, tamo je vii kvalitet nastave nego na privatnim i tako to. Pogleda jte gde se dravni Beogradski univerzitet kao najvei univerzitet u Srbiji nalazi na angajskoj listi, pa e vam neke stvari biti jasnije. Dau opet lini primer. Studije s am zapoeo na Ekonomskom fakultetu (EKOF), odakle sam posle dve godine pobegao gla vom bez obzira jer se EKOF ispostavio kao jedno masivno mazohistiko gubljenje vre mena i tortura na rukama hardcore socijalistikog kadra. To mi je verovatno jedna od najpametnijih odluka u ivotu. Diplomirao sam umesto toga Grafiki dizajn na Akad emiji lepih umetnosti (ALU), posvetio se preko toga dodatnom obrazovanju i serti fikaciji za stvari koje su me zanimale, a nakon svega toga i zavrio master na Fak ultetu organizacionih nauka. U meuvremenu sam dobio neki papir od ALU da mi se B. A. kod njih zbog tamo neke reforme kolstva i broja nastavnih jedinica/kredita sad priznaje kao M.A., ali - najiskrenije - to ne uzimam ba najozbiljnije ni dan-dan as. Uglavnom, sa ta dva sam aplicirao i bez problema bio primljen na master na e tvrtom najboljem univerzitetu na svetu. Znai, ne padajte na ove i svakakve druge prie - iako u Srbiji puno ljudi naalost polazi od (esto izmiljenih) razloga zato neto ne moe, a ne zato moe, fokusirajte se na ono to hoete, radite u tom pravcu i rezultat i nee izostati.