V. BORANIJAEVI, Povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda kao razlog... Zb. Prav. fak. Rij. (1991) v. 32, br.

1, 511-526 (2011)

511

POVREDE LJUDSKIH PRAVA I OSNOVNIH SLOBODA KAO RAZLOG ZA PONAVLJANJE PARNINOG POSTUPKA 
Dr. sc. Vladimir Boranijaevi, docent Pravni fakultet Univerziteta u Pritini sa privremenim sjeditem u Kosovskoj Mitrovici Saetak Autor u radu analizira povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda kao specifian razlog za ponavljanje parninog postupka. Zakon o parninom postupku Republike Srbije iz 2004. godine doneo je novine u pogledu razloga za ponavljanje postupka, posebno predviajui mogunost ponavljanja postupka na osnovu presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu kojom je utvrena povreda ljudskih prava i osnovnih sloboda, donete protiv Republike Srbije. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku iz 2009. godine uvodi se jo jedan razlog za ponavljanje postupka. Tako, ukoliko je Ustavni sud Republike Srbije u postupku po ustavnoj albi utvrdio postojanje povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda u parninom postupku, na osnovu njegove odluke moe doi do ponavljanja postupka. Autor obraujui ove razloge za ponavljanje postupka ukazuje na teorijske dileme, rezultate ostvarene na normativnom planu kao i ciljeve i motive novih reenja u zakonodavstvu Republike Srbije. Autor, u manjoj meri, posveuje panju i zakonodavnim reenjima u pogledu razloga za ponavljanje postupka u Republici Hrvatskoj, sa ciljem da se ukae na identinost odreenih reenja te njihovu razliitost u odreenim segmentima. Kljune rijei: parnini postupak, ponavljanje postupka, ljudska prava i osnovne slobode, Ustav, Evropski sud za ljudska prava, ustavna alba, ustavna tuba. 1. Instituti parnine procedure u Republici Srbiji regulisani su odredbama Zakona o parninom postupku koji je donet 2004. godine. Donoenje novog Ustava
  Rad je pisan na srpskom jeziku kao izvornom jeziku autora. Videti: Slubeni glasnik Republike Srbije br. 125/2004. U daljem tekstu: ZPP. Pravila po kojima se postupa u parninom postupku sadrana u ZPP stupila su na snagu poetkom naredne kalendarske godine.

UDK: 347.91/.95 342.7:342.565.2 Ur.: 12. sijenja 2011. Pr.: 2. oujka 2011. Izvorni rad

512

V. BORANIJAEVI, Povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda kao razlog... Zb. Prav. fak. Rij. (1991) v. 32, br. 1, 511-526 (2011)

Republike Srbije, kao najvieg pravnog akta drave, kao i niza zakona iz oblasti pravosua, ukazalo je na potrebu za usklaivanjem ZPP sa odredbama Ustava i novodonetih zakona. Ministarstvo pravde Republike Srbije formiralo je radnu grupu iji je zadatak bio rad na reformi parnine procedure. Nacrt radne grupe koji je bio predmet javne i strune rasprave i, takoe, objavljen na sajtu Ministarstva pravde, nije postao i zvanini tekst Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parninom postupku Republike Srbije koji je donet krajem 2009. godine. Donoenje ZID ZPP oznailo je kako usklaivanje pravila parnine procedure sa Ustavom tako i usklaivanje sa, u meuvremenu donetim, zakonima iz oblasti pravosua. ZID ZPP iz 2009. godine predvia nova procesna reenja. Meu njima se neka odnose i na razloge za ponavljanje postupka. Jedan od razloga za ponavljanje postupka koji je pretrpeo odreene izmene i dopune je i predmet ovog rada. 2. Ponavljanje postupka, kao to je poznato, predstavlja vanredni pravni lek koji moe biti izjavljen protiv odluka kojima je postupak okonan i koje su postale pravnosnane. Ovim pravnim lekom se tei ukidanju nepravilne pravnosnane odluke suda, ponovnom raspravljanju sporne stvari i donoenju nove meritorne odluke, a sa ciljem otklanjanja nepravilnosti odluke koja je uperena protiv svrhe parninog postupka i koja predstavlja negaciju sudske zatite prava. Stranka ima pravo da zahteva ponavljanje postupka koji je zavren bilo kojom presudom parninog suda. Stranka, takoe, ima pravo da trai i ponavljanje postupka koji je okonan donoenjem meritornog reenja platnog naloga ili reenja u postupku u parnicama zbog smetanja dravine. Kao pravni lek, ponavljanje postupka ima odreene karakteristike. To je nesuspenzivan, remonstrativan, ogranien, prekluzivan, dvostran i supsidijaran
  Videti: Slubeni glasnik Republike Srbije br. 83/2006. U daljem tekstu: Ustav. U periodu od donoenja ZPP, pored Ustava, u Republici Srbiji su doneti i Zakon o ureenju sudova (Slubeni glasnik Republike Srbije br. 116/2008), Zakon o sudijama (Slubeni glasnik Republike Srbije br. 116/2008), kao i novi Sudski poslovnik koji je donet 2009. godine. Videti: Slubeni glasnik Republike Srbije br. 111/2009. U daljem tekstu: ZID ZPP. Tako: Kamhi, S. Graanski sudski postupak, IP Veselin Maslea, Sarajevo, 1961, str. 449. Kako parnini sud moe u toku postupka doneti razliite vrste presuda, u pogledu pojedinih presuda postoje i specifinosti u pogledu pobijanja predlogom za ponavljanje postupka. Tako se jednostrane presude presuda zbog proputanja, presuda na osnovu priznanja i presuda na osnovu odricanja mogu pobijati predlogom za ponavljanje postupka ali u granicama u kojima se te presude mogu pobijati i redovnim pravnim sredstvima. Specifino je pitanje da li se meupresuda, kao sudska odluka o elementu tubenog zahteva, moe pobijati predlogom za ponavljanje postupka. Smatra se da je i ovu presudu moguno pobijati predlogom za ponavljanje postupka jer je njome zavren postupak u kome se odluivalo o osnovanosti osnova tubenog zahteva i zbog injenice da i ova presuda ima ista pravna dejstva kao i druge zakonom predviene presude; (O tome videti: Stankovi, G. Graansko procesno pravo, sveska prva, Parnino procesno pravo, Pravni fakultet, Ni, 2010, str. 521; Pozni, B. Meupresuda, Pravni ivot br. 11 12/1989, str. 1636; Triva, S. Graansko parnino procesno pravo, Narodne novine, Zagreb, 1978, str. 595. Videti i: Boranijaevi, V. Presude u parninom postupku, Zadubina Andrejevi, Beograd, 2009, str. 53.).

  

V. BORANIJAEVI, Povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda kao razlog... Zb. Prav. fak. Rij. (1991) v. 32, br. 1, 511-526 (2011)

513

pravni lek. Ogranienost, kao obeleje ovog pravnog leka, ogleda se, kako u pogledu objekta pobijanja i rokova, tako i u domenu razloga za njegovo izjavljivanje. Prema odredbama ZPP, predlog za ponavljanje postupka mora da ima odreenu sadrinu, te se u njemu naroito moraju navesti: zakonski osnov po kome se trai ponavljanje (oznaenje razloga za ponavljanje postupka), okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepljuju navodi predlagaa. Naravno, podrazumeva se da alilac ima pravni interes za izjavljivanje ovog pravnog leka. Ponavljanje postupka predstavlja kompleksan pravni institut. Postupak po predlogu za ponavljanje postupka se odvija u dve faze. U prvoj se ispituje doputenost i osnovanost predloga, te ukoliko je on takav, sud donosi odluku o ukidanju ranije pravnosnane odluke koja je procesna smetnja ponovnom odluivanju. U drugoj fazi postupka, sud ponavlja postupak i donosi novu meritornu odluku o glavnoj stvari. 3. Razlozi za ponavljanje postupka koji moraju biti oznaeni u predlogu za ponavljanje postupka taksativno su odreeni u odredbi iz l. 422. st. 1. t. 1 10. ZPP. Razlozi za izjavljivanje predloga za ponavljanje postupka mogu biti odreene procesne povrede kao i odreeni materijalni nedostaci, dok materijalnopravne povrede to ne mogu biti. Uobiajeno je da se u literaturi procesnog prava razlozi za ponavljanje postupka klasifikuju u odreene grupe. Iako zakonodavac nije ni u ovom zakonskon tekstu, kao ni u ranijim, klasifikovao razloge za izjavljivanje predloga za ponavljanje postupka, u literaturi je zastupljena podela svih razloga u odreene grupe. Broj grupa razloga za izjavljivanje ovog pravnog leka je varirao, u zavisnosti od broja razloga koji su zakonom bili i jesu propisani. Broj razloga za ponavljanje postupka predvienih zakonom se vremenom menjao, tako da je ZPP doneo dva nova razloga, ujedno eliminiui jedan od ranije predvienih razloga. Odredbama ZID ZPP uvodi se jo jedan razlog za ponavljanje postupka koji se bazira na odluci Ustavnog suda Srbije donetoj u postupku po ustavnoj albi. Svi razlozi za ponavljanje postupka svrstavaju se u etiri grupe. Prvu grupu razloga ine bitne povrede odredaba postupka, drugu protivpravne radnje uesnika u postupku krivina dela, a treu nove injenice i novi dokazi. 10 etvrtu grupu
  Videti: l. 425. st. 2. ZPP. Detaljno: Boranijaevi, V. Razlozi za ponavljanje postupka, Pravni ivot, br. 12/2010, str. 144 147. 10 Podela razloga za ponavljanje postupka u tri grupe je u literaturi procesnog prava u velikoj meri bila prihvaena. Tako: Stankovi, G. Graansko procesno pravo, IP Justinijan, Beograd, 2004, str. 477; Palakovi, D. Parnino procesno pravo, Pravni fakultet, Kragujevac, 2004, str. 281 282; Pozni, B. Raki - Vodineli, V. Graansko procesno pravo, Savremena administracija, Beograd, 1999, str. 318 319; izmovi, M. uriin, B. Graansko procesno pravo, Kulturno prosvetna zajednica, Podgorica, 1997, str. 292; alija, B. Graansko procesno pravo, Pravni fakultet, Sarajevo, 1986, str. 617 618; Triva, S. Graansko parnino procesno pravo, Narodne novine, Zagreb, 1978, str. 595 598; Kamhi, S. Graanski sudski postupak, IP Veselin Maslea, Sarajevo, 1961, str. 451. Iako je grupisanje razloga za izjavljivanje predloga za ponavljanje postupka na ovaj nain bilo prihvaeno, to ne

514

V. BORANIJAEVI, Povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda kao razlog... Zb. Prav. fak. Rij. (1991) v. 32, br. 1, 511-526 (2011)

razloga za izjavljivanje predloga za ponavljanje postupka ine povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda koje su utvrene odlukom Ustavnog suda Srbije u postupku po ustavnoj albi ili presudom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.11 4. etvrtu grupu razloga za izjavljivanje predloga za ponavljanje postupka, prema ZPP, ine povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda. Neophodno je da su povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda utvrene presudom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu12 ili odlukom Ustavnog suda Srbije u postupku po ustavnoj albi. Ova grupa razloga za ponavljanje postupka nije bila zastupljena u ranije vaeim procesnim reimima i rezultat je reforme parnine procedure u Republici Srbiji. Stranka moe zahtevati ponavljanje postupka ako je po pravnosnano okonanom postupku pred domaim sudom, ESLJP doneo odluku o istom ili slinom pravnom odnosu protiv Republike Srbije.13 Pogrena primena materijalnog ili procesnog prava koja je rezultirala povredama ljudskih prava i osnovnih sloboda, u ovoj situaciji je bila povod za pruanje pravne zatite pred ESLJP. Presudom ovog suda se postojanje povrede i utvruje, ukoliko ona postoji, pa e takva odluka suda i biti razlog za ponavljanje postupka. ESLJP je sud koji je ustanovljen Evropskom konvencijom za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.14 Ovaj sud funkcionie u cilju zatite osnovnih ljudskih prava i sloboda koje svoj osnov nalaze u Konvenciji. Sud postupajui po individualnoj predstavci, u propisanom sastavu i kad su ispunjene procesne pretpostavke za doputenost suenja, donosi sudsku odluku koja moe biti razlog za ponavljanje postupka pred domaim sudom. Aplikant se moe obratiti sudu ukoliko smatra da je odlukom nacionalnog suda dolo do povrede ljudskih prava i sloboda i ukoliko je iskoristio sva pravna sredstva koja su mu bila na raspolaganju. Tada, ESLJP postupajui u propisanom postupku donosi sudsku odluku koja ima obaveznu snagu i koju je drava potpisnica Konvencije duna da izvri.15
znai da pojedini autoru nisu na drugaiji nain izvrili grupisanje razloga. Tako je u literaturi dostupna i podela razloga na dve grupe, pri emu prvu grupu ine neke povrede postupka koje su bitne po samom zakonu, a drugu ine nove injenice i novi dokazi. Druga grupa obuhvata, prema shvatanju autora, tri vrste razloga za izjavljivanje predloga za ponavljanje postupka, i to: krivina dela koja su uticala na zakonitost pobijane odluke, postojanje odluke nekog drugog organa na kojoj je zasnovana odluka suda a koja je naknadno ukinuta, preinaena ili ponitena, i nove injenice i nove dokaze u optem znaenju pojma (Detaljno: Starovi, B. Kea, R. Graansko procesno pravo, Pravni fakultet, Novi Sad, 1998, str. 449 451). Stankovi, G. Graansko procesno pravo, sveska prva, Parnino procesno pravo, Pravni fakultet, Ni, 2010, str. 521; Stankovi, G. Graansko procesno pravo, sveska prva, Parnino procesno pravo, Udruenje za Graansko procesno i arbitrano pravo, Ni, 2007, str. 519. U daljem tekstu: ESLJP. Videti: l. 422. st. 1. t. 10. ZPP. Ova konvencija je doneta 1950. godine, a Republika Srbija je istu ratifikovala 2003. godine. U daljem tekstu: Konvencija. Odluka nacionalnog suda kojom je, prema miljenju aplikanta, povreeno odreeno ljudsko pravo ne predstavlja objekat pobijanja, a ESLJP u odnosu na nju nema odreena ovlaenja - ni kasatorna ni reformatorna (Stankovi, G. Petrui, N. Novine u graanskom procesnom pravu, Udruenje za graansko procesno i arbitrano pravo, Ni, 2005, str. 7).

11 12 13 14 15

V. BORANIJAEVI, Povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda kao razlog... Zb. Prav. fak. Rij. (1991) v. 32, br. 1, 511-526 (2011)

515

Ovaj razlog za ponavljanje postupka je uveden u nau parninu sudsku proceduru iz vie razloga. Jedan od osnovnih razloga je dunost drave lanice Saveta Evrope da omogui izmenu odluke domaeg suda. Ova mogunost je uslovljena odlukom nadnacionalnog suda kojom se utvruje da je dolo do povrede osnovnih ljudskih prava koja su garantovana Konvencijom. S druge strane, ovo zakonsko reenje je u vezi sa preporukom Saveta Evrope kojom se ukazuje dravama lanicama da je poeljno da obezbede mogunost ponavljanja postupka pred domaim sudom, ukoliko je, u odreenoj pravnoj stvari, ESLJP utvrdio da je dolo do povrede ljudskog prava koje svoj osnov nalazi u Konvenciji.16 Pored toga, ponavljanje postupka treba omoguiti i ako stranka sama snosi posledice izreene pred domaim sudom a ne postoji mogunost da se restitucija postigne na drugi nain osim putem ponavljanja postupka. Logian zakljuak koji sledi je da je stranci potrebna konana presuda ESLJP koja je postala pravnosnana, kao razlog za ponavljanje postupka. Potrebno je da je ESLJP doneo odluku kojom je utvreno da je dolo do povrede odreenog ljudskog prava zagarantovanog Konvencijom. S druge strane, odredbom ZPP je predvieno da je razlog za ponavljanje postupka odluka ESLJP o istom ili slinom pravnom odnosu protiv Republike Srbije. To znai da e sud imati ulogu da ocenjuje da li se ta odluka odnosi na konkretan sluaj i da li se ona moe prihvatiti kao razlog za ponavljanje postupka. U sluaju da odluka postoji i da se moe prihvatiti kao osnov i razlog za ponavljanje postupka, sud e u propisanom postupku dozvoliti ponavljanje postupka. Uvoenjem ovog razloga za ponavljanje postupka dolazi do prodora precedentnog prava u na pravni sistem. Iako sudska praksa ne predstavlja izvor parninog procesnog prava,17 u ovom sluaju, presuda ESLJP postaje izvor prava i razlog za ponavljanje postupka pred domaim sudom. Uvoenje novog razloga za ponavljanje postupka koji se zasniva na presudi ESLJP, moe se sagledati sa vie aspekata. U literaturi se smatra18 da se uvoenjem ovog razloga za ponavljanje postupka predupreuju budui postupci pred ESLJP,
16 Radi se o preporuci br. R (2000) 2 Komiteta ministara Saveta Evrope, upuenoj dravama lanicama za preispitivanje ili ponovno otvaranje odreenih predmeta pred domaim sudovima nakon izricanja presude ESLJP. Ova preporuka je dostupna na zvaninom sajtu Saveta Evrope, www.coe.int. 17 U evropskokontinentalnim pravnim sistemima sudska praksa nije izvor prava. Iako se smatra da znaaj presude neprestano raste, ona u ovim pravnim sistemima ne moe da zameni zakon kao osnovni i primarni izvor prava. Takoe, smatra se da ni zakon ne moe sudskoj presudi da porekne osobine sekundarnog pravnog izvora. Ukoliko se izvorima prava oznae samo pravni akti koji su formalno obavezni za sudove i koji su ustavom predvieni, sudska presuda ne predstavlja izvor prava. Meutim, ukoliko se izvorima prava smatraju akti efektivnog stvaranja pravnih normi, neophodno je presudu smatrati izvorom prava (Videti: Kouti, B. Sudska presuda kao izvor prava, Savremena administracija, Beograd, 1973, str. 149, str. 154). O presudi kao aktu primene i stvaranja prava, videti i: Boranijaevi, V. Vrste presuda u parninom postupku, doktorska disertacija, Pravni fakultet, Ni, 2008, str. 12 18. 18 Stankovi, G. Petrui, N. Novine u graanskom procesnom pravu, Udruenje za graansko procesno i arbitrano pravo, Ni, 2005, str. 65.

516

V. BORANIJAEVI, Povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda kao razlog... Zb. Prav. fak. Rij. (1991) v. 32, br. 1, 511-526 (2011)

ukoliko je taj sud ve doneo odluku o istom ili slinom pravnom pitanju. Stranka e moi pred domaim sudom da zahteva ponavljanje postupka ukoliko je nadnacionalni sud doneo odluku o istom ili slinom pravnom odnosu. Tako se stranka nee obraati tom sudu ve e pravnu zatitu ponovo zatraiti pred domaim sudskim organima. To e, svakako, doprineti manjem broju obraanja pojedinaca ESLJP.19 Drava se u ovom sluaju titi i od odgovornosti za rad njenih organa, pored injenice da se na jo bolji nain tite ljudska prava koja svoj osnov nalaze u Konvenciji. Kada je u pitanju hrvatsko zakonodavstvo, instituti parnine procedure regulisani su odredbama Zakona o parninom postupku.20 Iako ih zakon ne grupie, razlozi za ponavljanje postupka su u teoriji procesnog prava klasifikovani u odreene grupe. Tako se istie da se razlozi zbog kojih se moe traiti ponavljanje postupka svrstavaju u tri grupe: neke naroito teke povrede procesnog prava, neka kaznena djela koja su mogla biti od uticaja na sadraj odluke koja je postala pravnosnana i nove injenice i novi dokazi na osnovu kojih je za stranku koja trai ponavljanje postupka mogla biti doneta povoljnija odluka da su te injenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.21 Iako se ne pominje etvrta grupa razloga za ponavljanje postupka, sigurno je da presuda ESLJP kojom je utvrena povreda ljudskih prava i osnovnih sloboda, doneta protiv Republike Hrvatske, moe biti razlog za ponavljanje postupka. Novelom ZPP RH iz 2003. godine predvieno je da se moe traiti ponavljanje postupka, a samim tim i izmena pravnosnane sudske odluke, ukoliko je nadnacionalni sud utvrdio povredu ljudskih prava ili osnovnih sloboda. Potrebno je da je ESLJP utvrdio povrede u odluci protiv Republike Hrvatske u postupku koji je inicirala jedna od stranaka iz postupka pred nacionalnim hrvatskim sudom u kome je do takve povrede i dolo.22 5. ZID ZPP proiruje listu razloga za ponavljanje postupka. U odredbe iz l. 422. st. 1. ZPP, pored postojeih deset taaka u kojima su sadrani razlozi za ponavljanje postupka, uvodi se i taka 11, u kojoj se propisuje da se ponavljanje
19 Ima miljenja da veliki broj predstavki koji stie u ESLJP na neki nain dovodi u pitanje poverenje u sistem zatite ljudskih prava i da postoje dva osnovna razloga za to - poveanje broja lanica Saveta Evrope i strukturna neprilagoenost sistema koji je nastao pre pola veka novim zahtevima evropskog drutva. Stoga, smatra se da je neophodna reforma ESLJP (Detaljno: Banovanin-Heuberger, I. Reforma Evropskog suda za ljudska prava, Evropsko zakonodavstvo, br. 9 10/2004, str. 74 75). 20 Videti: Narodne novine br. 53/91, 91/92, 58/93, 112/99, 88/01, 117/03, 88/05, 02/07, 84/08, 123/08. U daljem tekstu: ZPP RH. 21 Tako: Triva, S. Dika, M. Graansko parnino procesno pravo, Narodne novine, Zagreb, 2004, str. 742. 22 Zahtev se podnosi u roku od trideset dana od dana konanosti presude ELJSP odnosno u roku od 30 dana od dana dostavljanja takve presude stranci u iju je korist i doneta. Rok je prekluzivne prirode. Zahtev se podnosi prvostepenom sudu koji je sudio u postupku u kome je povreda ljudskog prava i osnovnih sloboda i nastala. Podrazumeva se da sud u postupku koji se sprovodi po pravilima o ponavljanju postupka mora potovati pravna stanovita sadrana u odluci evropskog suda (Videti: l. 428. a ZPP RH. O tome i: Triva, S. Dika, M. Graansko parnino procesno pravo, Narodne novine, Zagreb, 2004, str. 84).

V. BORANIJAEVI, Povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda kao razlog... Zb. Prav. fak. Rij. (1991) v. 32, br. 1, 511-526 (2011)

517

postupka moe traiti ako je u postupku po ustavnoj albi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemene Ustavom u parninom postupku. Na ovom mestu je, ini se, potrebno ukazati na odreene segmente nadlenosti Ustavnog suda Srbije te mogunosti izjavljivanja ustavne albe. Ustavni sud Srbije predstavlja instituciju koja titi ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode.23 Novim Ustavom, Ustavni sud Srbije dobija jo jednu nadlenost odluivanje o ustavnim albama.24 Ustavna alba se moe izjaviti protiv pojedinanih akata ili radnji dravnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, a kojima se povreuju ili uskrauju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemene Ustavom, ukoliko su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva za zatitu ljudskih prava i sloboda zajemenih Ustavom.25 Iz ove odredbe Ustava proizlazi da je potrebno ispunjenje odreenih uslova da bi se podnela ustavna alba. To su sledei uslovi: da je dolo do povrede ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemenog Ustavom; da je povreda izvrena pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organizacije kojoj je povereno vrenje javnih ovlaenja, i da su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva za zatitu povreenih prava. U literaturi se istie da ustavna alba predstavlja dopunsko pravno sredstvo koje obezbeuje nemogunost stranaka da se neposredno obraaju Ustavnom sudu i na taj nain izbegnu redovan put pravne zatite pred sudovima i, s druge strane, omoguuje da nijedno Ustavom zajemeno ljudsko i manjinsko pravo ne ostane pravno nezatieno.26 Analizom uslova dolazi se do zakljuka da se stranka moe obratiti Ustavnom sudu uvek kada smatra da joj je povreeno ili uskraeno neko ljudsko ili manjinsko pravo. Podrazumeva se da se radi o ljudskim i manjinskim pravima koja su predviena Ustavom i iju zatitu Ustav omoguuje i garantuje. Kada se govori o pojedinanom aktu ili radnji dravnog organa ili organizacije kojoj je povereno vrenje javnih ovlaenja, nesumnjivo je da odluka suda predstavlja akt dravnog organa, specijalizovanog za pruanje pravne zatite. Kad je u pitanju uslov koji se odnosi na iscrpljenost pravnih sredstava ili pak, njihovo nepostojanje, postavlja se pitanje da li su stranke, potencijalni podnosioci ustavne albe, sposobne da ocene da li su pravna sredstva iscrpljena i na koji e nain Ustavni sud o tome odluiti. Takoe, pitanje je da li e stranka moi da se obrati Ustavnom sudu ustavnom albom i pokua da izdejstvuje odluku koja e biti povod za ponavljanje parninog postupka, ukoliko nije iscrpela sva pravna sredstva. Tanije, ukoliko se nije pokazalo da su postojea pravna sredstva nedovoljna u
23 l. 166. st. 1. Ustava. 24 Istorijski, o albenoj nadlenosti Ustavnog suda, detaljno: Nenadi, B. Ustavni sud Srbije kao albeni sud, Pravna rije, br. 10/2007, str. 176 180; Nenadi, B. Ustavna alba pred Ustavnim sudom Srbije, Izbor sudske prakse, br. 12/2007, str. 9. 25 Videti: l. 170. Ustava. 26 Nenadi, B. Ustavna alba pred Ustavnim sudom Srbije, Izbor sudske prakse, br. 12/2007, str. 13.

518

V. BORANIJAEVI, Povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda kao razlog... Zb. Prav. fak. Rij. (1991) v. 32, br. 1, 511-526 (2011)

postupku pruanja pravne zatite. Striktno potujui odredbe Ustava, iscrpljenost pravnih sredstava pred redovnim sudovima jedan je od osnovnih uslova za izjavljivanje ustavne albe. Stranka se moe obratiti sudu putem albe ali e je sud odbaciti zbog neispunjenja procesnih pretpostavki. Poto je notorna injenica da odredbama Ustava, a ni odredbama Zakona o Ustavnom sudu27 nije propisano kada se smatra da su iscrpljena pravna sredstva za zatitu ljudskih ili manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud je zauzeo stav o ovom pitanju. Istie se da je Ustavni sud izvrio detaljnu analizu pravnih sredstava koja su predviena odredbama pojedinih procesnih zakona, pa je na osnovu njihove dostupnosti i delotvornosti zauzeo stav o tome kada su iscrpljena pravna sredstva za zatitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda.28 Kad je u pitanju parnini postupak, smatra se da je poslednje delotvorno pravno sredstvo iscrpljeno donoenjem odluke po reviziji. S druge strane, kada revizija nije zakonom predviena, donoenjem odluke po albi na presudu ili albi na reenje, smatra se da je iscrpljeno poslednje delotvorno pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne albe.29 Proizlazi zakljuak da se stranka moe obratiti Ustavnom sudu, putem ustavne albe, traei da se utvrdi povreda ili uskraivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemene Ustavom u parninom postupku, tek poto je iscrpljeno i poslednje pravno sredstvo kada je doneta odluka u postupku po reviziji. Odluka Ustavnog suda doneta po ustavnoj albi, ukoliko je ona i usvojena, predstavlja razlog za ponavljanje postupka. Zakonodavac propisuje da se ponavljanje postupka moe traiti ako je u postupku po ustavnoj albi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemene Ustavom u parninom postupku. Evidentno je da je zakonodavac samo preuzeo formulaciju o ustavnoj albi sadranu u Ustavu, ne vodei rauna o injenici da se u parninom postupku mogu povrediti ili uskratiti ljudska prava i osnovne slobode ali da to nije moguno kada su u pitanju manjinska prava. Pored osnovnih ljudskih prava i sloboda koja su zajemena svim graanima, pripadnicima nacionalnih manjina jeme se i posebna individualna i kolektivna prava. Ustavom je propisana zabrana diskriminacije nacionalnih manjina, ravnopravnost u voenju javnih poslova, zabrana nasilne asimilacije, pravo na ouvanje posebnosti, kao i pravo na udruivanje i saradnju sa sunarodnicima. Ova manjinska prava se u parninom postupku ne mogu povrediti niti uskratiti. Jedini izuzetak od pravila je da se u parninom postupku moe povrediti pravo na upotrebu
27 Videti: Slubeni glasnik Republike Srbije br. 109/2007. U daljem tekstu: ZUS. 28 Nenadi, B. Ustavna alba kao pravno sredstvo za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u Republici Srbiji, rad je dostupan na sajtu www.bgcentar.org.rs/index.php?option=com_con tent&view=article&id=383% 3Austavna-alba-kao-pravno-sredstvo-za-zastitu-ljudskih-pravai-osnovnih-sloboda-u-republici-srbijilink&catid= 83%Itemid=1. 29 Videti: Stavovi Ustavnog suda u postupku ispitivanja i odluivanja po ustavnoj albi, usvojeni na sednicama Ustavnog suda od 30. oktobra 2008. g. i 2. aprila 2009. godine. Stavovi su dostupni na zvaninom sajtu Ustavnog suda Srbije, www.ustavni.sud.rs.

V. BORANIJAEVI, Povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda kao razlog... Zb. Prav. fak. Rij. (1991) v. 32, br. 1, 511-526 (2011)

519

jezika manjine. Kako je pravo na upotrebu jezika i samo proklamovano nizom odredaba Ustava,30 kao osnovno ljudsko pravo, ini se da je u prilikom redakcije ovog razloga za ponavljanje postupka, trebalo izostaviti povrede manjinskih prava u parninom postupku. Pored injenice da je pravo na upotrebu jezika propisano i zajemeno Ustavom, u prilog iznetom zakljuku ide i konstatacija da je pravo na upotrebu jezika na adekvatan nain zatieno u parninom postupku. Naime, poznato je da se alba protiv presude moe izjaviti zbog odreenih razloga koji su propisani zakonom. Jedan od razloga su povrede odredaba parninog postupka, koje mogu biti apsolutno bitne i relativno bitne. Apsolutno bitne povrede odredaba parninog postupka su one povrede koje po samom zakonu imaju karakter bitnih povreda i o kojima sud vodi rauna po slubenoj dunosti. Jedna od tih povreda je u vezi sa pravom na jezik. Tako, bitna povreda odredaba parninog postupka uvek postoji ako je sud protivno zakonskim odredbama odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo.31 U tom smislu, ako je i dolo do povrede pravila o pravu na jezik, takva povreda se moe sanirati u postupku kontrole zakonitosti prvostepene odluke. Interesantna je i injenica da su lanovi radne grupe za reformu pravila po kojima se postupa u parninoj proceduri, kad je u pitanju ovaj razlog za ponavljanje postupka, predloili da se ponavljanje postupka moe traiti ukoliko je odlukom Ustavnog suda utvrena povreda ljudskog prava zajemenog Ustavom, ne pominjui manjinska prava kao predmet povrede u parninom postupku. Nisu poznati razlozi zbog kojih ovakvo reenje nije prihvaeno u nadlenom ministarstvu. 32 Ustavni sud u postupku po ustavnoj albi, ukoliko je usvoji, moe da poniti pojedinani pravni akt kojim je povreeno ili uskraeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemeno Ustavom, moe da zabrani dalje vrenje ili narediti vrenje odreene radnje, ili odrediti da se u odreenom roku uklone tetne posledice nastale usled primene pojedinanog akta ili radnje.33 Mogunost da Ustavni sud u postupku po ustavnoj albi moe da poniti odluku redovnog suda, ukoliko albu usvoji, dovela je do polemike u naunoj i strunoj javnosti. Prema jednom od preovlaujuih miljenja, smatra se da odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna alba i kojom se nesumnjivo utvruje povreda prava zajemenog Ustavom, moe biti razlog za ponavljanje postupka, dok sudsku odluku moe preispitivati i ukinuti samo nadleni sud.34
30 Odredbama iz l. 10. Ustava je propisano da su u Republici Srbiji u slubenoj upotrebi srpski jezik i irilino pismo, a da se slubena upotreba drugih jezika i pisama ureuje zakonom, na osnovu Ustava. Takoe, u okviru prava na pravino suenje, kao jednog od ljudskih prava zajemenih Ustavom, propisano je da je svakom zajemeno pravo na besplatnog prevodioca ukoliko ne govori ili ne razume slubeni jezik u sudu (l. 32. st. 2. Ustava). 31 Videti: l. 361. st. 2. t. 8. ZPP. 32 Materijal u vidu radnih verzija ZPP i ZID ZPP dostupan je na sajtu Ministarstva pravde Republike Srbije, http://www.mpravde.gov.rs/cr/articles/zakonodavna-aktivnost/. 33 Videti: l. 89. st. 2. ZUS. 34 O iznetim shvatanjima povodom zakonom propisane mogunosti Ustavnog suda da poniti pojedinani akt, detaljno: Nenadi, B. Ustavna alba kao pravno sredstvo za zatitu ljudskih

520

V. BORANIJAEVI, Povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda kao razlog... Zb. Prav. fak. Rij. (1991) v. 32, br. 1, 511-526 (2011)

Ako rezimiramo, stranka se moe putem ustavne albe obratiti Ustavnom sudu, tvrdei da su joj povreena ili uskraena ljudska prava zajemena Ustavom, pod uslovom da su iscrpljena pravna sredstva pred redovnim sudovima koji pruaju pravnu zatitu. U domenu parninog postupka, ukoliko je doneta odluka u postupku po reviziji, pravna sredstva su iscrpljena. Sud moe usvojiti albu i doneti odluku kojom utvruje povredu zajemenog ustavnog prava. Takva odluka Ustavnog suda moe biti razlog za ponavljanje postupka. Odredbama ZUS predviena su odreena zakonska reenja koja Ustav ne sadri. Odredbama ZUS je propisano da se ustavna alba moe izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, u sluaju kad je podnosiocu albe povreeno pravo na suenje u razumnom roku. Ovom odredbom ZUS ustvari, propisuje izuzetak koji Ustav nije predvideo.35 Na prvi pogled, moglo bi se zakljuiti da razlog za ponavljanje parninog postupka moe biti i odluka Ustavnog suda, donesena u postupku po ustavnoj albi koja sudu moe biti izjavljena iako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, kojom je utvrena povreda prava na suenje u razumnom roku, No, takav zakljuak nije ispravan i ponavljanje postupka se ne moe zahtevati na osnovu odluke Ustavnog suda donete u postupku po albi zbog povrede prava na suenje u razumnom roku.36 Osnovni razlog za ovakvo shvatanje nalazi se u injenici da takvu povredu nije moguno reparirati i sanirati ponavljanjem parninog postupka. U napred pomenutom materijalu koji je svojevremeno pripremila radna grupa za reformu ZPP, odluka Ustavnog suda u postupku po ustavnoj albi zbog povrede prava na suenje u razumnom roku nije bila predviena kao razlog za ponavljanje postupka. Tanije, bilo je predloeno da se ponavljanje postupka moe traiti zbog odluke Ustavnog suda kojom je utvrena povreda ljudskog prava zajemenog Ustavom, osim zbog povrede prava na suenje u razumnom roku. Evidentno je da i ovaj predlog nije postao deo vaeih odredba ZID ZPP. Ukoliko je u postupku po ustavnoj albi utvreno postojanje povrede prava na suenje u razumnom roku, Ustavni sud ima mogunost da, u okviru svojih ovlaenja, odlui na razliit nain, u zavisnosti od toga da li je pre podnoenja ustavne albe parnini postupak bio zavren ili nije. Kada sud usvoji ustavnu albu, njegova odluka se oituje u dva smera. Ukoliko je alba bila izjavljena zbog povrede prava na suenje u razumnom roku, a radilo se o parninom postupku koji nije zavren, sud odlukom nalae parninom sudu da se
prava i osnovnih sloboda u Republici Srbiji, rad je dostupan na sajtu www.bgcentar.org.rs. 35 O pravnom osnovu za korienje ustavne albe i: Slavni, Lj. Neki aspekti ustavne albe i uloga Ustavnog suda, Pravni ivot, br. 14/2009, str. 914 915. Praksa Ustavnog suda je pokazala da se u velikom broju sluajeva alilac obraa putem ustavne albe Ustavnom sudu upravo po osnovu povrede prava na suenje u razumnom roku u parninom postupku. Motivi alilaca su bili razliiti predugo trajanje postupka i injenica da postupak nije okonan, ili pak, injenica da je postupak predugo trajao te da se radi o povredi zagarantovanog prava na suenje u razumnom roku. 36 Stankovi, G. Graansko procesno pravo, sveska prva, Parnino procesno pravo, Pravni fakultet, Ni, 2010, str. 523.

V. BORANIJAEVI, Povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda kao razlog... Zb. Prav. fak. Rij. (1991) v. 32, br. 1, 511-526 (2011)

521

postupak okona i omoguava stranci naknadu tete.37 Ukoliko je parnini postupak bio zavren pre podnoenja albe, Ustavni sud moe utvrditi da je postupak predugo trajao i da je povreeno pravo na suenje u razumnom roku, te dosuditi pravo na naknadu tete i odluku objaviti u Slubenom glasniku Republike Srbije.38 Moe se zakljuiti da naknada tete u ovim sluajevima ustvari predstavlja izvesnu satisfakciju podnosiocu ustavne albe zbog povreenog prava na suenje u razumnom roku. 6. Odredbama ZPP RH koji taksativno propisuje razloge za ponavljanje postupka, nije predvieno da stranka moe zahtevati ponavljanje postupka ukoliko je povreda ljudskih prava i osnovnih sloboda zajemenih Ustavom Republike Hrvatske39 utvrena u postupku pred Ustavnim sudom. Meutim, u hrvatskom pravu je predvien jedan specifian institut ustavna tuba. Razlikuju se redovna i izvanredna ustavna tuba, koje su normativno ureene odredbama Ustavnog zakona o Ustavnom sudu Republike Hrvatske.40 Ustavna tuba se u literaturi procesnog prava u Republici Hrvatskoj oznaava kao pravni lek dvojake prirode: ona je pravni lek sui generis u sluaju kontrole pojedinanih odluka, dok je pravno sredstvo u irem smislu kada predstavlja sredstvo kontrole naina voenja postupka.41 Redovna ustavna tuba42 protiv pojedinanih pravnih akata podnosi se Ustavnom sudu RH ukoliko su iscrpljeni svi drugi putevi pravne zatite, ukoliko je pojedinanim aktom tela dravne vlasti, tela jedinice lokalne i regionalne samouprave ili pravne osobe sa javnim ovlaenjima, kojim je odlueno o pravima i obavezama, povreeno ljudsko pravo ili osnovna sloboda predviena Ustavom RH.43 Izvanredna ustavna tuba se, s druge strane, moe podneti Ustavnom sudu i pre iscrpljenja drugih pravnih puteva zatite pod odreenim uslovima. U sluaju da nisu iscrpljeni svi dostupni putevi pravne zatite, izvanredna ustavna tuba moe biti podneta ukoliko se o pravima i obavezama stranke u postupku pred sudom nije odluilo u razumnom roku ili ako se osporenim pojedinanim pravnim aktom grubo vreaju ustavna prava a potpuno je razvidno da bi nepokretanjem ustavnosudskog
37 Videti: Odluka o usvajanju ustavne albe u predmetu U 31/2008; Odluka o usvajanju ustavne albe u predmetu U 147/2009, www.ustavnisud.rs. 38 Videti: Odluka o usvajanju ustavne albe u predmetu U 193/2008, objavljena je u Slubenom glasniku Republike Srbije br. 17/2009. 39 Videti: Narodne Novine br. 56/90, 135/97, 8/98, 113/00, 124/00, 28/01, 41/01, 55/01, 76/10, 85/10. U daljem tekstu: Ustav RH. 40 Videti: Narodne novine br. 99/99, 29/02, 49/02. U daljem tekstu: UZUS RH. 41 Tako: Triva, S. Dika, M. Graansko parnino procesno pravo, Narodne novine, Zagreb, 2004, str. 74. 42 Termini redovna i izvanredna ustavna tuba nisu termini koji su zastupljeni u odredbama UZUS RH ali su prihvaeni u jednom delu procesne literature (Videti: Triva, S. Dika, M. Graansko parnino procesno pravo, Narodne novine, Zagreb, 2004, str. 74 - 78). 43 Videti: l. 62. st. 1 2. UZUS RH. Kada je u pitanju parnini postupak, smatra se da su iscrpljeni putevi pravne zatite onda kada je doneta odluka u postupku po reviziji (l. 62. st. 3. UZUS RH).

522

V. BORANIJAEVI, Povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda kao razlog... Zb. Prav. fak. Rij. (1991) v. 32, br. 1, 511-526 (2011)

postupka za podnositelja ustavne tube mogle nastati teke i nepopravljive posledice.44 Odluujui u postupku po izvanrednoj ustavnoj tubi, Ustavni sud donosi odluku i odreuje nadlenom sudu rok za donoenje odluke kojom e na meritoran nain odluiti o pravima i obavezama podnosioca ustavne tube. Taj rok poinje da tee narednog dana od dana objavljivanja odluke suda u Narodnim novinama.45 Prilikom odluivanja, Ustavni sud RH odreuje i primerenu naknadu u novanom iznosu koja pripada podnosiocu ustavne tube zbog povrede ustavnog prava na suenje u razumnom roku. Naknada se isplauje iz dravnih sredstava u roku od tri meseca od dana podnoenja zahteva za njenu isplatu. Proizlazi zakljuak da su ustavna alba u Republici Srbiji i ustavna tuba u Republici Hrvatskoj identini instituti osim u domenu uticaja na parnini postupak. U hrvatskom pravu, odluka doneta u postupku po redovnoj ustavnoj tubi kojom se utvruje povreda ljudskih prava i osnovnih sloboda zajemenih Ustavom RH ne moe biti razlog za ponavljanje parninog postupka. Takav zakljuak proizlazi iz injenice da odluka Ustavnog suda RH o povredi ljudskih prava i osnovnih sloboda zajemenih ustavom nije poseban propisan razlog za ponavljanje parninog postupka. Meutim, odredbama UZUS RH predvieno je da ukoliko Ustavni sud usvoji ustavnu tubu, dolazi do ukidanja osporavanog i napadanog akta. Tada je sud koji je doneo takav akt duan da donese novi akt, novu sudsku odluku. Sa tim ciljem, Ustavni sud predmet vraa na ponovni postupak telu koje je donelo ukinuti akt.46 Moglo bi se, moda, zakljuiti da u ovoj situaciji dolazi do ponavljanja postupka ali ne na predlog stranke ve po slubenoj dunosti, na nalog Ustavnog suda RH. Odluka doneta u postupku po izvanrednoj ustavnoj tubi ne moe biti razlog za ponavljanje postupka zbog nepotovanja naela o suenju u razumnom roku. Ovakav stav zakonodavca i pravne teorije je u potpunosti ispravan.47 7. Evidentno je da je zakonodavac u Republici Srbiji proirio listu razloga za ponavljanje postupka i da je na taj nain eleo da postigne odreene ciljeve. Pored tenje da unapredi sistem pruanja pravne zatite i pobolja ostvarivanje principa vladavine prava, zakonodavac je nastojao da se kroz uvoenje novih razloga za
44 45 46 47 Videti: l. 63. st. 1. UZUS RH. Videti: l. 63. st. 2. UZUS RH. Videti: l. 76. st. 2. UZUS RH. Izvanredna ustavna tuba je u hrvatsko zakonodavstvo uvedena kao delotvoran pravni lek. Nakon samo nekoliko godina primene pokazalo se da je broj tubi koje stiu u sud preveliki, da su postupci predugaki te da se ne ostvaruje i osnovna namena ovog instituta. Tako je Zakonom o sudovima (Narodne novine br. 150/05, 16/07, 113/08, 153/09, 116/10, 122/10) nadlenost Ustavnog suda RH u postupku po ustavnoj tubi zbog povrede naela o suenju u razumnom roku prebaena na redovne sudove. Institut menja ime i dobija naziv zahtev za zatitu prava na suenje u razumnom roku (l. 27 30. ZUS RH; O tome: Lili, S. Da li je ustavna alba efikasan pravni lek za suenje u razumnom roku, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, godina LV, 2/2007, str. 83). Identini zahtevi se javljaju i u srpskoj teoriji i praksi, jer se postavlja pitanje da li Ustavni sud moe da ostvari efikasnu pravnu zatitu graana po ovom osnovu s obzirom na veliki broj ustavnih albi, mali broj sudija u sudu te preiroko postavljenu nadlenost samog suda.

V. BORANIJAEVI, Povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda kao razlog... Zb. Prav. fak. Rij. (1991) v. 32, br. 1, 511-526 (2011)

523

ponavljanje postupka strankama omogui efikasna zatita ljudskih prava u dravi. Takoe, zakonodavac je novim reenjima u pogledu razloga za izjavljivanje predloga za ponavljanje postupka nastojao da umanji broj obraanja Evropskom sudu za ljudska prava i zatiti dravu od odgovornosti za rad njenih organa. Najzad, motivi zakonodavca za propisivanje odreenih reenja mogu se nai i u implementaciji preporuka Saveta Evrope i poetnim koracima na planu harmonizacije naeg prava sa principima i standardima evropskog prava. S druge strane, analiza zakonskih pravila u Republici Hrvatskoj ukazuje na to da su ciljevi zakonodavca bili identini onima u Republici Srbiji, uz odreena odstupanja u domenu normativnog regulisanja razloga za ponavljanje parninog postupka. Da li e u praksi i biti ostvareni ciljevi zakonodavca, ostaje da se vidi tokom budue primene procesnih pravila u praksi sudova.

524

V. BORANIJAEVI, Povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda kao razlog... Zb. Prav. fak. Rij. (1991) v. 32, br. 1, 511-526 (2011)

Summary VIOLATION OF HUMAN RIGHTS AND BASIC FREEDOM AS A REASON FOR A RETRIAL
A retrial represents an extraordinary legal remedy that can be lodged against the legally effective decisions. This legal remedy is lodged with the aim to quash irregular court decisions that became legally effective, to repeat a discussion of a disputed matter and for the court to deliver a new, relevant decision. A party may file a motion for a retrial only in cases explicitly defined by law. Although the legislator did not distinguish grounds upon which a retrial may commence, according to the theory of civil procedure the grounds are divided into certain groups. The first group consists of essential violations of provisions governing the civil proceedings. The second group comprises illegal actions committed by persons participating in civil procedure (criminal offences), while the third group encompasses new facts and new evidences. The fourth group concerns the violation of human rights and basic freedoms, determined by judgment of the Constitutional Court of the Republic of Serbia upon the constitutional complaint and by judgment of the European Court for Human Rights in Strasbourg. The author in the article devotes a special attention to aforesaid violations due to the fact that they represent a specific and new ground for a retrial. He points at reasons which led to its implementation in civil proceedings and discusses results achieved on the normative level with respect to goals set with the new legislative solutions. The author stresses legislative inconsistencies, especially these regarding the constitutional appeal and implications of the Constitutional Court judgment for civil proceedings. He also analyses legislative solutions allowing retrial in the Republic Croatia with the aim to single out common provisions and point at normative discrepancies. Key words: civil procedure, retrial, human rights and fundamental freedoms, Constitution, European Court for Human Rights, constitutional appeal, constitutional complaint.

V. BORANIJAEVI, Povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda kao razlog... Zb. Prav. fak. Rij. (1991) v. 32, br. 1, 511-526 (2011)

525

Zusammenfassung VERLETZUNG DER MENSCHENRECHTE UND GRUNDFREIHEITEN ALS GRUND FR WIEDERAUFNAHME DES ZIVILPROZESSES
Die vorliegende Arbeit analysiert Verletzungen der Menschenrechte und Grundfreiheiten als einen Sondergrund fr die Wiederaufnahme des Zivilprozesses. Die Zivilprozessordnung der Republik Serbien aus dem Jahr 2004 brachte Neuigkeiten in Bezug auf die Wiederaufnahmegrnde. Unter Anderem wurde die Mglichkeit der Prozesswiederaufnahme auf Grund einer Entscheidung des Europischen Gerichtshofs fr Menschenrechte in Strassburg gegen Republik Serbien, die eine Verletzung der Menschenrechte und Grundfreiheiten festgestellt hat, eingerumt. Das Gesetz zur nderung und Ergnzung der Zivilprozessordnung aus dem Jahr 2009 fhrt einen weiteren Grund fr die Verfahrenswiederaufnahme ein. Insofern das Verfassungsgericht der Republik Serbien im Verfahren wegen Verfassungsbeschwerde eine Verletzung der Menschenrechte und Grundfreiheiten im Zivilprozess festgestellt hat, so kann dieses Gericht eine Entscheidung zur Wiederaufnahme des Prozesses treffen. Der Autor beschftigt sich mit den Wiederaufnahmegrnden und macht auf ein theoretisches Dilemma und auf Ergebnisse an der normativen Ebene, wie auch auf die Motive fr die neuen gesetzlichen Regelungen der Republik Serbien aufmerksam. Dabei weist er auch auf die kroatische Regelung ber die Wiederaufnahmegrnde und vergleicht diese mit der serbischen Regelung. Schlsselwrter: Zivilprozess, Prozesswiederaufnahme, Menschenrechte und Grundfreiheiten, Verfassung, Europischer Gerichtshof fr Menschenrechte, Verfassungsbeschwerde und Verfassungsklage.

526

V. BORANIJAEVI, Povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda kao razlog... Zb. Prav. fak. Rij. (1991) v. 32, br. 1, 511-526 (2011)

Riassunto VIOLAZIONE DEI DIRITTI DELLUOMO E DELLE LIBERTA FONDAMENTALI QUALE MOTIVO DI RINNOVAZIONE DEL PROCEDIMENTO CONTENZIOSO
Nel contributo lautore analizza le violazioni dei diritti delluomo e delle libert fondamentali quale specifico motivo di ripetizione del procedimento contenzioso. La legge sul procedimento contenzioso della Repubblica di Serbia del 2004 ha introdotto delle novit con riguardo ai motivi per la rinnovazione del procedimento; in particolare, prevedendo la possibilit di rinnovare il procedimento sulla base della pronuncia della Corte europea per i diritti delluomo di Strasburgo, avversa alla Repubblica di Serbia, con la quale stata accertata la violazione dei diritti delluomo e delle libert fondamentali. Con la legge di modifica ed integrazione della legge sul procedimento contenzioso del 2009 viene introdotto ancora un motivo di rinnovazione del procedimento. Cos, qualora la Corte costituzionale della Repubblica di Serbia accerti su presentazione di ricorso lesistenza di una violazione dei diritti delluomo e delle libert fondamentali nel procedimento contenzioso, in base alla sua pronuncia pu avere luogo la rinnovazione del procedimento. Lautore, nel valutare tali motivi per la rinnovazione del procedimento, individua le antinomie teoriche, i risultati raggiunti sul piano normativo, come anche i fini e le motivazioni delle nuove soluzioni nella legislazione della Repubblica di Serbia. Per quanto in misura minore, lautore presta attenzione anche alle soluzioni legislative concernenti i motivi per la rinnovazione del procedimento nella Repubblica di Croazia con lintento di dimostrare luguaglianza di determinate soluzioni, ma anche la loro diversit con riguardo ad alcuni segmenti. Parole chiave: procedimento contenzioso, rinnovazione del procedimento, diritti delluomo e libert fondamentali, Costituzione, Corte europea dei diritti delluomo, ricorso costituzionale, azione costituzionale.