: , , , , , , , . , , , , , : , , , : .

, , , , , : , , , , , ,

2005

Ministarstvo kulture Republike Srbije i preduzee RSGV iz Novog Sada omoguili su redovno objavqivawe Letopisa Matice srpske.

Pokrenut 1824. godine Urednici Georgije Magaraevi (18241830), Jovan Haxi (18301831), Pavle Stamatovi (18311832), Teodor Pavlovi (18321841), Jovan Suboti (1842 1847), Sima Filipovi (1848), Jovan Suboti (18501853), Jakov Igwatovi (18541856), Subota Mladenovi (18561857), Jovan orevi (18581859), Antonije Haxi (18591869), Jovan Bokovi (18701875), Antonije Haxi (18761895), Milan Savi (18961911), Tihomir Ostoji (19121914), Vasa Staji (1921), Kamenko Suboti (19221923), Marko Maletin (19231929), Stevan iri (1929), Svetislav Banica (1929), Radivoje Vrhovac (1930), Todor Manojlovi (1931), arko Vasiqevi (1932), Nikola Milutinovi (1933 1935), Vasa Staji (1936), Nikola Milutinovi (19361941), ivan Milisavac (19461957), Mladen Leskovac (19581964), Boko Petrovi (1965 1969), Aleksandar Tima (19691973), Dimitrije Vuenov (19741979), Momilo Milankov (1979), Boko Ivkov (19801991), Slavko Gordi (19922004) Urednitvo IVAN NEGRIORAC (Dragan Stani, glavni i odgovorni urednik) MIHAJLO PANTI, JOVAN POPOV, SAA RADOJI Sekretar Urednitva
VLADIMIR OVQANSKI

Lektor
VLADIMIR OVQANSKI

Korektor
BRANISLAV KARANOVI

Tehniki urednik
VUKICA TUCAKOV

Letopis Matice srpske izlazi 12 puta godiwe u mesenim sveskama od po deset tamparskih tabaka: est svezaka ine jednu kwigu. Godiwa pretplata iznosi 2.000 dinara, a za lanove Matice srpske 1.000 dinara. Pretplata za inostranstvo iznosi 100 . Cena po jednoj svesci u kwiarskoj prodaji je 200 dinara. Pretplata se moe uplatiti u svakoj poti na iro raun broj 355-1056656-23, sa naznakom za Letopis". Adresa: 21000 Novi Sad, ul. Matice srpske br. 1, telefon: 021/6613-864 i 021/420-199, lokal 112, faks: 021/528-901. E-mail: letopis@maticasrpska.org.yu Internet adresa: www.maticasrpska.org.yu Izdaje: Matica srpska Kompjuterski slog: Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad tampa: BUDUNOST, Novi Sad Tira: 1.000 RUKOPISI SE NE VRAAJU

God. 181

Septembar 2005

Kw. 476, sv. 3

SADRAJ
Miro Vuksanovi, Sat . . . . . . . . Ranko Risojevi, Dijana . . . . . . . . Slobodan Zubanovi, Ouvani dokumenti . Milan Orli, Pisma prijateqima . . . Srba Igwatovi, Pet pesama i dva zapisa Alis Manro, Bekstvo . . . . . . . . . Laza Lazi, Busen crnice . . . . . . . Zoran M. Mandi, Boka . . . . . . . . Milutin Miovi, Opaka nula . . . . . Miodrag Petrovi, Drvene kockice . . . Said, Ova ivotiwa koje nema . . . . . Oto Fewvei, Amerike improvizacije . Andrija Radulovi, etiri pesme . . . . OGLEDI Ijan Vat, Renesansni individualizam i protivreformacija . Jovan Popov, Figure arobwaka: qudska, boanska, demonska Nemawa Radulovi, Stojkoviev Kandor" kao inicijacijski roman . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jelena ivi, Postupci i zagonetke umetnikog kazivawa. Proza Momila Nastasijevia . . . . . . . . . . . SVEDOANSTVA Dragoqub R. ivojinovi, Jedno poreewe . . . . . . . . Slavenko Terzi, Veliki nauni i kulturni poduhvat . . . Radovan Popovi, Rastko Petrovi post mortem . . . . . Persida Lazarevi di akomo, Kwievne nagrade u Italiji . ore Randeq, Jedna mladost u Rumuniji (Razgovor sa Joanom Florom) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 487 490 495 510 518 409 425 447 456 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293 301 314 318 323 328 361 368 372 374 387 398 405

KRITIKA Slavko Gordi, Leksikografsko-poetska kartografija Mira Vuksanovia (Miro Vuksanovi, Semoq zemqa) . . . . . . Zoja Karanovi, Dinamika anrovskih preplitawa (Sneana Samarxija, Parodija u usmenoj kwievnosti) . . . . . Vitomir Vuleti, Pria je svitawe jezika (Dragan Koprivica, Privatni simpozijum) . . . . . . . . . . . . . . Nevena Varnica, Duhovni drug Ive Andria (Nika Stipevi, Andriev Gviardini) . . . . . . . . . . . . Zoran eri, Apologija modernog pesnitva (Robert G. Tili, Pomoni (bez)izlaz) . . . . . . . . . . . . . . . Svetlana Tomin, Hronike" grofa ora Brankovia i wihovi izvori (Jelka Reep, Geneza Hronika grofa ora Brankovia; Grof ore Brankovi, Hronike. Antologija) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Miodrag Maticki, O nastajawu nacionalne svesti i kwievnosti Muslimana (Stania Tutwevi, Nacionalna svijest i kwievnost Muslimana. O pojmu muslimanske/bowake kwievnosti) . . . . . . . . . . . . . . Dejan Milutinovi, Pluralizam kwievnih teorija: izazov ili pretwa (Kwievne teorije HH veka, zbornik radova) . Dragan Tasi, Jezik, mesto kritikog susreta (Jovan Peji, Kwievni svet kritika svest) . . . . . . . . . Nenad Nikoli, Istorija izmeu tragedije i melodrame (Jovan Sterija Popovi, alostna pozorja, kwiga druga) . . . Branislav Karanovi, Autori Letopisa . . . . . . . . .

528 533 542 548 550

556

560 563 573 579 583

LETOPIS MATICE SRPSKE SEPTEMBAR 2005

YU ISSN 0025-5939 | UDK 82(05)

MIRO VUKSANOVI

SAT
1. Ne znam koliko tome ima godina, sve su neodreenije i tee za brojawe, i ne znam koliko sam puta pokuavao da napiem priu o satu koji se vratio. Pun sam podataka, imam globalan raspored vremena i qudi, ali nemam raspored malih poglavqa ispod osamnaest rednih brojeva (kako sam malo pre smislio, kako sam namerio da sklopim celinu). Moda je glavna muka dola iza lea. Nisam samom sebi dao zadatak. To su uradili drugi, a ne volim da piem po nalozima, od wih, volim da piem po nalogu, svojem. to ne bih pokuao pitawima, razliitim, koja bi kazala koliko sam se patio do ovog poetka koji jo nije daqe od poetka? Vidim dosadu i beim od we. Bei i ti ako si zalutao u ovaj slog. A hou priu o satu Smail-age engia.

2. Mrti se. Ima razlog. Proitao si ga ako si iao redom. Pita gde u tako daleko, zato ne umemo da odmaknemo od prolosti, koga zanima Agin sat, ko zna da li ga je imao i da li je merio vreme. Mrtim se i ja. Moe biti da bi najboqe bilo da odmah kaem kako sam pre deset godina, na stogodiwicu smrti Novice Cerovia, nekoliko meseci dao da se vojvodina bista postavi u wegovom Boanu, kraj wegove Tuiwe, kraj kole koju je podigao, gde su mi wegovi potomci, Boo Mijailov i Stevan Uroev, predavali srpski jezik i matematiku, odakle 293

sam na kowu Noviinog praunuka Perie Jakovova prenet kod lekara. A bilo je hitno i malo drukije.

3. Paqivo sam, 1995, u Novom Sadu, ima o tome obimna dokumentacija, na tri mesta ostavqena, i meni s leve strane, na polici, u platnenom povezu, i u Noviinom muzeju, i u arhivi Matiine Biblioteke, paqivo sam spremao besedu, koja se smrzla na boanskom snegu, u etvrti novembarski dan, kada se slegao veliki svet, i sedam crnogorskih ministara. Govorio sam s livadice, iz svetle jakne, ispred mikrofona, a najpre sam kazao naslov: Jedan je Novica Cerovi. Privlai me, uvek, wegova vetina. Bio je junaan, ali nije bio suludast. Umeo je sa etvoricom Petrovia, na Cetiwu, iako ga je Mali Zeko pqunuo u elo, u Senatu, i oterao u Morau, u konake, gde su wegovi sinovi, Peria pa uro, bili uiteqi i gde se drugi put, pri piu, oenio. Oj-ha!

4. Opasno je (za itaoca) svako moje kretawe u priu o Novici Ceroviu, jer tome nema kraja. Sve nadolazi kao potok kraj wegove kue koji e kuu uskoro odneti ako ga ne ustave, ako ga ne zaekaju nasipom ili drugom pregradom, betonskom, kamenom, bilo kakvom, kao to pred izbore obeavaju. Zato u odvajati detaqie, zato u se uvati da ne ispriam kako su me podgorike novine i radio stanice, onda skriveno dukqanisane, otro napale s pitawem ta u ja s vojvodom, iz Vojvodine, jo iz Matice srpske, ta u tamo gde sam roen i gde sam odrastao, na svoje, ta mi pada napamet kada je sve tamo wino. Neka itaju ta je kazao Novica. Nai e odgovor. Ako im je do odgovora. Biste eno i danas, a jo joj postoqe nisu obloili sigom iz Podmalinska, kako smo se sporazumeli. Ne mare oni za postoqe.

5. Od Novice Cerovia (kako danas preskoiti takav rezultat), iz dva braka, iz dve serije, iz dva rafala, kako je za svoje kazao somborski Despotovi, ostalo je, kada je umro, na Sa294

vindan 1895, u velikom snegu (samo je ovogodiwi, kau, pao toliki), kada je uo predsmrtni raun svog sina, vojvode ura, predsednika Velikog suda, cetiwskog, ministra prosvete i tako redom (no da se vratim), od Novice je tada bilo sto dvadeset i est potomaka, a rodilo mu se (ne rekoh) deset keri i jedanaest sinova. Unuk mu, Danilo Cerovi, borac i pukovnik, vojni pisac i predava na akademijama, bio je doskora u Beogradu, na Ceraku, u stanu, na etvrtom spratu, s metalnim vratima, na ulazu, uplaen od provalnika, starac.

6. Imao je ta Noviin unuk Danilo Cerovi u stanu uvati. Ne ciqam samo na wegovo pokustvo, ordewe i nizove starih portreta, kao to nije ni on. Najvie mu je bilo stalo da objavi grau o Novici koju je skupqao godinama. Imao sam u svojem stanu te naviqke. Pregledao sam hiqade stranica i hiqade stihova. Sve izlistano, iz raunara, na beloj hartiji, laserskim printom. Sve narogueno, po nainu Novica i Wego u naslovu, pa onda najpre o Wegou, opirno. Trebalo bi dosta nedeqa da se sve redom iita i trebalo bi da svaki Noviin potomak odvoji dosta novca za tampawe, za tomove. I danas vidim, kroz staklo od lifta, suzne oi Noviinog unuka (kada sam, sa Dragom, otiao od wega).

7. Sve sam vratio, dabome, svaki spis, i sve je ostalo kod Danila Cerovia. Zato je bio onako tuan u naem posledwem susretu. Drhtale su mu jagodice. Nije bio okretan i kooperan kao obino. Nadao se u mene, zahvaqivao mi, pisano i javno, kako sam obeleio Noviinu stogodiwicu smrti. (Nisam rekao, preumio sam, vojvoda Cerovi je iveo devedeset godina. Bog je prema wemu bio iroke ruke, u svemu.) Nisu Cerovii jo tampali ni rukopis Noviinog sina, prote Milutina, svoju Povjesnicu iz 1912. godine, a kamoli zbirku Danilovu. Znaju oni kad je tome vreme. Nije nama dato da ih nagovaramo. Nae je da nekoga od wih pomenemo, ovako i drukije. ujem da me pita: A gde ti je sat? Vidi li koliko je prolo, a ti ni re od onoga to si obeao? Nije ovo Smail-agino doba. Sada vreme ide kao manito. Pouri ako misli 295

8. Mislim, ne patiem, nita drugo ne inim, ali jo nisam naao kqu od prie. Izgubio sam ga. Zaturio sam ga u Danilovim papirima. Ili u svojim. Ne umem da kaem. A mogao bih jednostavno, recimo ovako. Kada su na Mqetiku, po Wegoevoj zamisli, po wegovom planu, Drobwaci, Moraani i Uskoci, u jesen 1840, po kii, u noi, na ugia glavici, kraj omara (eno ga i sad), opkolili i ubili muselima gatakog, pivskog i drobwakog Smail-agu engia, iz Lipnika, s velikom pratwom, biranom, pod ordijom, kada je Agi Mirko Aleksi u mraku posekao glavu, odmah su sve s wega skinuli, odelo, oruje, nakit, prevarne darove, ibuke i ese duvanske, i sve, iz istije stopa (osim puke-eane koju nije dao Krikapa, osim kowa to ga je oteo moraki arhimandrit Radojevi) sve su na Cetiwe odneli dvojica Cerovia, Novica i Muo, ujo Karaxi i Mirko Aleksi.

9. Meu donetim darovima bio je i Smail-agin sat, xepni, s lancem od srme, sjajan kao dan kada ga je Wego tegnuo dlanom Govorio mi je pisac, raniji prijateq, ne viam ga pet godina (a blizu smo, stan mu je na nekoliko novonaseqskih zgrada od mene), tako se okrenulo (nije za priu), pomiwao je da u izgubiti veliku stvar ako sat ne uzmem u svoju prozu. Doneo mi je Andrieve Pripovetke, u dve kwige, u izboru pisca, objavqene u Srpskoj kwievnoj zadruzi, u tirau od tri hiqade primeraka, 1992, za pun vek izdavaa. Rekao mi je da itam Pismo iz 1920. godine, da tamo naem kalup, da ga uzmem, da ne odlaem, to pre to boqe, i da tako napiem svoj Sat.

10. U desetak godina, posledwih, esto sam itao Andrievo Pismo. Gotovo da sam ga nauio napamet. Pred spavawe, kada zamurim, u mraku, misao mi prikriju reenice: Mart mesec 1920. godine. eleznika stanica u Slavonskom Brodu. Pono prola. Sa neodreene strane duva vetar, koji ovako neispavanim i od putovawa zamorenim qudima izgleda hladniji i jai nego to je. U visini promiu zvezde 296

izmeu uzvitlanih oblaka. U daqini, po nevidqivim kolosecima kreu se, bre i sporije, ute i crvene svetlosti Ponavqao i nita. Ostalo sitniarsko pitawe o martu i mesecu, o duplirawu, ostalo pare Andrieve pripovetke da se ima ta dobro ovde proitati.

11. Bih, u Andrievoj reenici, maloas prekinutoj, posle rei kolosecima stavio zapetu, eto ta bih, ali ne umem i daqe da osmislim nagovor pisca, svojeg prijateqa, malog rastom, sa etvrtastim i rairenim stomakom, kome jo nisam vratio Andrieve kwige. Ne znam kako da skolomatim (ovde je neophodan renik, srea to ne preterujem kao ranije, ne bi renik iz ruke), ne znam kako da efektno stakmim (evo, opet lokalna re) iwenice o asovniku. Moda napomene u zagradama poneto objawavaju. Wego je, onda, posle poigravawa od radosti, dvojici Cerovia, Karaxiu i Aleksiu podelio zvawa i medaqe. Jedino je toga odvie imao. Dao se u veliki troak, odvojio Smail-agin sat i darivao ga Novici Ceroviu. Tu i poiwe pripovest, odlagana, kao to je i davawe sata odlagano.

12. I kazuje Danilo Cerovi, Noviin unuk, na Ceraku, u stanu, poduprt papirnim dewcima u kanapu i mrtvim vorovima, naslowen na wih, s oba lakta, dok wegova Vera, Kragujevanka, sva od dobrote, dodaje slatko i kafu, pokazuje tri vrste kolaa, dok se teko kree (tada, pre desetak godina, naravno), kako je vojvoda uro, Noviin sin, doao kod oca, u Tuiwu, u Drobwak, kraj potoka koji i sada nadolazi, bile su velike kie, nije prestajalo dva dana i dvije noi, kae Kosa, telefonski, malo pre, pria Danilo kako je vojvoda uro ubedio Novicu da Smail-agin sat poaqu na dar banu, hrvatskom, Ivanu Mauraniu za wegov spev Smrt Samil-age engia za koji poneko i sad kae da nije wegov.

13. Bunio se Novica (To mi je jedino! To mi je od Wegoa! ta e to Lacmaninu? Prije bih dao krvi ispod grla. Navi297

kao sam na wega. Cuka mi tolike godine. Ne mogu oka na oko bez wegovog cukawa. Svi dolaze i pitaju koliko je sati. To je jedini sat u ove krajeve. Kako u s kosaima? Kako u s nadniarima? ime u mjeriti? Svak e me pod starost prevariti. Mani se, uro, nevesela posla. Nijesam te u kole dao da me vara. Nijesi Gospodaru uza skute da ne zna koliko je sati. Ne koqi po zaklanu grlu. Po emu u znati koliko ima od Mqetika? Nikome ga nijesam iz ruke. Makni mi se s oi. Meni nee niko staruiti. ta e moj sat onome te je ispjevao da sam Turin. Novica pa Turin. Krst i andio s tobom!)

14. Vian svemu, na oca, uspeo je vojvoda uro da odnese sat na Cetiwe. im je rekao via sila, nad svaijom ima neija, Novica je omeio. Sve je razumeo. (etrdesetak cetiwskih godina, iz blizine, gledao je kako se vodi politika". Imao je ta nauiti.) Nije zapisano koje godine je Gospodar sa Cetiwa poslao Ivanu Mauraniu darovni sat, s lancem od srme, s porukom kwaza Nikole da se uzda u bana Maurania, da ga nee na edilu ostaviti, da e mu pomoi u pregovorima, da e mu drati ruku kada budu Be i Stambol reavali Hrvatski pesnik je obesio Smail-agin sat o iviju na zidu i ponavqao stih: Novica sam, al' ne koji prije!

15. I to u ti duqit lakrdiju, rekli bi raniji narodni pevai, i opet to samo malo drukije, rekli bi Vuk i wegovi sledbenici, sat je u kui Maurania otkucavao, a Novica u svojoj kuli kraj crkve koju je s Uskocima i Drobwacima 1863. obnovio, u kojoj su ga ukopali, pod beli nadgrobnik i etvrtasti zapis u wemu, zadugo pod powavama, pritisnut godinama, venuo za satom, rekao je wegov unuk. Priviskao bi vojvodi uru, svom osobniku koji ga je u zvawu nasledio, da mu sat, ako ikako moe iupa i vrati, pa je posle dosta godina potomak Ivana Maurania poslao sat u Crnu Goru, u tuiwsku Noviinu kuu, da mu cuka do potowe ure. Onda ga je wegov sin dao Muzeju na Cetiwu. Posle Noviine smrti, razume se. Sve je Noviino ostalo u Tuiwi, tu je i danas, u muzejskoj sobici punoj ordewa. Jedino je sat odnesen. 298

16. Godine su ile kao brojevi dobrom aku, mudrovao je Noviin unuk na beogradskom brdu, smeuranih obrva, strpqiv, patetian, pa je, kae, osnovana Wegoeva nagrada za kwievnost, pa je prvu dobio Mihailo Lali, a onda redom, po republikama, po kquu, kako se niu imena na cetiwskoj ploi. Prirodno je nagrada dola do Miroslava Krlee i on je, znojan, krbuqast, slian starom i irokom pawu u luevoj gori, sav pod maramicama, s podvoqkom, utegnut kolijerom, mudrinom i namerama (sve je gledao Noviin unuk), pa je Krlea iz Zagreba stigao na Cetiwe. Pitali su ga hoe li prvo u Biqardu ili u Palac, u Manastir ili na ipur, u poslanstva ili na Orlov kr, na Obilia poqanu ili na Loven, a on uporno pitao za Muzej, za Smail-agin sat, samo za wega. Oni otrali, dvojica se spotakli na stepenicama, umalo nisu na nos, i doneli sat, a Krlea

17. a Krlea (tko bi drugi) rekao, wegova se nije poricala, dolazila je iskraj Gospodara naroda i narodnosti, mu kukala, da bi sve dao, i Nagradu, i poasti, i cetiwsku vrelinu, za Smail-agin sat. Domaini, po obiaju (jo nije naen kustos da popie kome su ta iz Muzeja, koliko su razdali, koliko su u svoje kue a koliko su stidnim gostima) i ovog puta, punoruni, rekli Miroslavu Krlei, kazivao je unuk Novice Cerovia i itao lanke o tome, da e mu bez rijei dati Smail-agin sat, da je sat ekao sreni dan da u wegove ruke ode, da mu kae koje je doba dolo. Kome bismo ako neemo tebe, drue Krlea! Kao da se uje i danas.

18. U Peariji, 1986. godine, u junski dan, vedar kao ovaj sada, sluao sam, kraj zida i stogranog stabla koje se povilo do zemqe, dok smo pili sok od nara, kako Miodrag Bulatovi, Bule beogradski, jedinac u kwievnosti, kako opisuje jutro Miroslava Krelee i wegovog sekretara, linog, Enesa engia. Ustane Krlea, ode u sobu, na iroko kanabe kraj stoia, zasede, porairi se, a onda mu prie masivni engi, opkorai ga, sede mu u krilo, licem u lice, oba odloe ve299

take vilice na stoi, zavavole usnama, odu u jo jedan prijateqski dan (kleo se Bule u takvu svoju istinu, a ja ostavqam wegove detaqe). Pearijske prie, bulatovike, setio sam se dok sam sluao unuka Novice Cerovia i uo sam kako je Smail-agin sat posle punog veka i pola drugog veka (gotovo toliko) ponovo poeo da kuca s ivije na zidu u kui engia.
(2005)

300

RANKO RISOJEVI

DIJANA
Ne mogu sada svega da se sjetim, ali nisam bio ni io ni odmoran. Leao sam u prostoru ograenom sa tri strane visokim zidovima a sa etvrte zadwom stranom velike prizemne kue. Dvorite je podsjealo na rimske kune vrtove, mali peristil, sasvim tipskog izgleda, inilo mi se da sam ga ve negdje vidio, mada nisam znao ni kada ni gdje. Posvuda je vladala teka tiina koju nije naruavao ak ni pjev ptica kojih je moralo biti u krowi ogromne lipe koja je rasla u sredini vrta, debla irokog najmawe za duinu rairenih ruku dvojice odraslih qudi. Koliko je staro ovo drvo, prostrujalo mi je kroz glavu prvo pitawe i prva jasna misao. Oko wega, kao oko svetilita, sagraen je ovaj peristil i ona mora da je mnogo starija. Sve je izgledalo vrlo temeqito i staro, staze poploane crvenkastim mermerom, zidovi od velikih tesanih komada kamena, kua to se otvara malim atrijem prema vrtu. Nikakvog traga od savremenih materijala ili poslova rekonstrukcije uobiajenih za ostatke starih graevina. Vjerovatno je neko htio da ima kuu poput onih iz antikog perioda, ali za neto slino nikada nisam bio uo, naroito ne u naem gradu gdje je arhitektura svedena na bijedne ostatke turskih i austrijskih vremena, dopuwenih s neto zgrada iz stare Jugoslavije. Ne, ova vila duhovno pripada drugom gradu i drugom vremenu. Gdje sam to ja? Moda u nekom muzeju, poput onog u Solinu pokraj Splita! Ali to je nemogue, rat traje ve godinama, i u Split se vie ne moe otii po eqi pojedinca poput mene, koji sam oboavao taj grad i wegovu arheoloku okolinu. Ne, ni solinski muzej ne izgleda ovako. Uostalom, ovo nije muzej, nema skulptura, osim jedne tamo u samom kunom 301

atriju sasvim skromne figure nekog mukarca, da li od bronze ili od mermera, ne mogu da ocijenim s ove udaqenosti. Moda je to i kuni zatitnik, bog Jupiter. Jedva sam se sjetio ta mi se desilo prije ovog buewa, gdje sam zaspao i ta sam prije toga otkrio. Ne, ako je ovo nastavak tog vremena, a ne znam zato ne bi bio, ja nikako ne mogu da budem daleko od Kastre, nego u nekom kraju takoe do sada nepoznatom i nepristupanom. Treba li da sumwam i u vremenski slijed, odnos prije i poslije? Ili je samo rije o drugom prostoru, moda sasvim blizu tvrave, moda u woj. Imaginarni grad u imaginarnom vremenu! Ali kako sam tu dospio? Pokuao sam da se prisjetim jueraweg dana, svega to sam doivio, i Silvana i Dijane kao krune mog posla. Sasvim neobino, sve mi je to izgledalo daqe nego to bi smjelo biti s obzirom na vremensku blizinu. Kao da sam prespavao dui period, ili je u pitawu neki meni nejasan meudogaaj. Ne, rije jue ne mogu da poveem sa Dijanom i Silvanom, zbilo se to vjerovatno prije vie dana, ko zna koliko daleko od ovog dvorita i ove vile. Znam da u pripovijedawu ne vaqa skretati s puta, meandrirati, ubacivati previe fusnota, ali ovdje moram jo neto da objasnim. Dok to inim, moje se tijelo budi, prikupqa snagu da ustane i potrai odgovor na sva pitawa. Rat u bivoj Jugoslaviji i wegove po mene strane posqedice uinili su da i ono malo zainteresovanosti za spoqawi svijet kod mene iskopni; niemu se vie nisam udio, ni u ta nisam vjerovao, o nadi ni ranije nisam mnogo govorio; do jueraweg otkria kretao sam se kao ivi le. Ba tako, ma koliko se ovo odreewe nekome inilo mranim i prejakim, ono je tano. S ove distance, ja ga prihvatam. Otvoren za sve to se zbiva, loe ili dobro, runo ili lijepo, kao lipa u nepoznatom dvoritu, sve doekujem mirno i strpqivo. to zbog otkria koje je bilo ugrijalo moju duu, to zbog prostora u kome sam se naao, u meni se pojavilo neto radoznalosti ta se to deava sa mnom i oko mene? Zaista, gdje sam to dospio? Ako odgovorim na to pitawe moda u saznati i kako se to desilo. Moja pitawa nisu bila nimalo jednostavna za trenutak u kome sam se naao. Ovo je neto izvan obinog i odgovor e moda morati da prieka sreniji as. Da je sa mnom bio Luka, kao to nije, on bi ve imao neku svoju teoriju o ovome, zaogrnuo bi nas rimskim togama i proglasio u najmawu ruku konzulima. ta ako sam se vratio u stari Ilirik? 302

Kao u prijatnom snu kojeg smo svjesni, ne znam ni sam zbog ega, aptao sam: samo da se ne probudim, samo da se ne probudim. Neu vie onaj stari svijet, on nije moj! Ali ja nisam spavao. I daqe je vladala neka strana tiina od koje ovjeku na kraju probubwa u glavi vlastito srce kao da je prokquala krv koju taj uznemireni motor aqe po tijelu. Kada sam posqedwi put sluao svoje srce, kada sam uopte mislio na wega? Nisam se brinuo za zdravqe, za ivot koji ve dugo vodim po nekoj navici, morawu, uglavnom izvan eqa za bilo ta odreeno, za sutrawicu, pie ili jelo, o ostalom ne bih ni govorio. Tek tu, u potpunoj tiini stranog prostora koji sam moda kao student prouavajui sawao, tek tu sam ponovo osjetio da ivim, jo uvijek, i da se neto neobino sa mnom dogaa. Da li ve od jue, moj je ivot ponovo prodisao, progovorio samo kako da shvatim ta se deava! Jesam li neto preskoio i zaboravio? Samo da se ne probudim, samo da se ne probudim! Rimske vile imaju utvren raspored prostorija, ali je u svakoj poneto i drugaije jer nosi peat vlasnika, esto wegove ene ili tienika. Ova je djelovala prazno, kao da je neko odnio namjetaj i sve ogolio. Traio sam bilo kakav znak ivota, kako bih se uvjerio da sve to ne sawam. Ali nikoga nisam mogao da naem, inilo mi se da poslije nekog vremena samo tumaram i vraam se u ve pregledane sobe. Osjeao sam da mi neto izmie, da moja pawa ipak nije dovoqna da razbije ovu opsjenu, ako je opsjena, ili bilo ta drugo. ta je ovo? Ima li koga!" zvao sam. Tiina se zguwavala i pritiskivala me poput sparnog dana pred oluju. Domaine!" zvao sam bezuspjeno. Vrijeme je prolazilo, ja sam kruio sobama kao sablast. Napokon sam potpuno smoren i unezvijeren sjeo nasred atrija i poeo da razmiqam kako da se iz svega izvuem. Nije bilo sumwe, u toj kui bilo je neega udnog u tragawu za wenim stanovnicima koje nisam uspio pronai nisam naiao na vrata koja bi mogla biti izlaz. Peristil je bio okruen visokim zidom koji se bez pomoi nekih qestvi ili bilo ega slinog ne moe da savlada. Drvo je tako debelo da se na wega ne mogu popeti. Kua je vjerovatno na osami, jer preko zida ne vidim u blizini nikakvih graevina. ta je, zapravo, ovo? Neija igra, zagonetka, dosjetka? Da nisam poludio kopajui po podrumima Kastre i ivei izvan drutva? Ako sam ovdje na neki nain dospio, izlaz mora da 303

postoji. Sjetio sam se jednog francuskog filma, da li Koktoa, gdje se glavni junak nae u nekoj kui okruenoj zidom odakle ne moe da izae. Na kraju se razjasni da je rije o magnovewu, trenutku izmeu ivota i smrti, poslije saobraajnog udesa, i unesreeni ne nalazei izlaz iz tog vrta u stvari ne uspijeva da ostane u ivotu. Deava li se neto slino i sa mnom? Ko si ti?" zazvoni enski glas iza mene, latinskim jezikom, meni dragim jo od gimnazijskih dana. Na fakultetu sam na ispitu iz latinskog dobio istu desetku i tom sam se ocjenom istinski ponosio. I poslije fakulteta nastavio sam da itam latinske pisce u originalu kao da je rije o ivom jeziku. On je bio neko moje intimno zadovoqstvo o emu nikome nisam govorio. Zato se u prvi as nisam toliko ni iznenadio tom neobinom obraawu. Okrenuo sam se prema glasu i ugledao enu obuenu na stari rimski nain, u dugu bijelu tuniku ispod koje su joj provirivala samo gola mala bijela stopala. Ta stopala i to tijelo sunce nije doticalo. Nije bila ni mlada ni stara, moda ve preko etrdeset godina, moda i ispod. Nain na koji mi se obratila odmah je pokazao da je ona iznad obinog puka, vjerovatno vlastelinka, gospodarica ove neobine kue. Arheolog, gospoo", odgovorih prilino smeteno, takoe latinski. Ali moj latinski woj je vjerovatno zazvuao strano, ako je uopte obratila pawu na izgovor. Nikada nisam itao naglas i pokuaj da govorim vjerovatno je djelovao jadno. Arheolog? To ti je ime?" Ne, Jugoslav mi je ime, a arheolog je zanimawe, profesija", odgovorih jo smetenije. Ne razumijem, ali to nije ni vano. Jesi li ti, kako si ono rekao..?" Jugoslav!" Nisam ula za tako neobino ime. ula sam, ini mi se, za Slava, ili Sklava. Ti ne zna dobro latinski jezik, moda si boqi u domaem, ali ja sam tu slaba. Jesi li ti, Jugoslave, Got?" Vie nije govorila latinski nego srpski s akcentom strankiwe. Sve mi je izgledalo poput neke maskerade, ta li, igrarije koju neko odozgo, ili putem televizije posmatra i smije mi se. Neto poput skrivene kamere! Ali trebalo je neto rei, wen me je izgled na to tjerao. Bila je krajwe ozbiqna i usredsreena poput glumice u antikom komadu i ja sam mislio kako izvrsno igra svoju ulogu. Ali koju ulogu? Koja je ovo predstava? Kakav avoqi Got! alite se, nema vie ni Gota ni Vizigota." 304

Moda bi sada neki pisac napisao kako je preko wenog lica preletjela sjenka, kao da se neega prisjetila, podsjetila, opomenula. Vjerovatno je to strah, ili briga, neko ranije osjeawe koje se vratilo poslije poetnog iznenaewa. Zar su otili?" Ko, gospoo?" Varvari!" Ne znam ko su za vas varvari?" Kako si uao ovamo?" Ne znam", odgovorih joj jedino to sam mogao da kaem a to je bila istina. Kopao sam po podzemqu Kastre i probudio se u vaem dvoritu, ako je ovo vaa kua." Kako, kopao pa se probudio. Neko ko kopa ne spava!" Da, i ja sam toga svjestan, ali ba tako je bilo." Zato bi neko kopao po ruevinama. Kastra je unitena, sve je sravweno sa zemqom, osim nekoliko vila." Misli da su to oni, varvari, uinili?" Ti si ipak doao s wima, iako ne lii na wih. Ne znam kako si uao, ako nigdje zid nije provaqen, niti je neki otvor naiwen. ta eli od mene? Ko te je poslao ovamo?" Zar ste ivi zazidani?!" uzviknuh iznenaeno. Uini mi se da je moja iskrena iznenaenost uticala na wu, jer je odmah rekla vie nego to sam oekivao. Ma ko ti bio, morao si to da primijeti? Ti dolazi izvana, tamo gdje su prole te horde. Danima ve ivim ovdje sama oekujui da oni ipak prodru i da i mene ubiju. Sve su pobili, zato bi mene ostavili. Ima nekoliko dana da mislim kako su moda ve otili i na mene potpuno zaboravili. Jesu li otili, reci mi, molim te? Ti to mora znati, jer dolazi spoqa." Ali ja nita ne znam o tome to vi govorite. Ne samo da ne znam o emu priate, niti odakle i ja sam dolazim. Napoqu je rat, u pravu ste, ali ne oko Kastre, neto daqe, ali ne toliko daleko da sutra ne bi mogao stii do nas. Ali, gospoo, koga se plaite, bar to mi recite", iskreno je upitah, zagledan u wene neobine crne oi i nestvarno bijelo lice koje kao da nikada nije vidjelo sunca. Ispada, onda, da ti i nisi stvarna osoba, nego neko priviewe, ta li." Ko je od nas dvoje priviewe? Sluao sam wen glas koji je bivao sve sigurniji i u jeziku koji bi trebalo da joj je strani, ali zato bi to bio? Ko je od nas dvoje ovdje stranac? Koju ona ulogu igra i iji tekst govori? 305

Ovuda su prije nekoliko dana prole horde Gota i popalile to je moglo da gori i pobile sve to je bilo ivo, osim mene i jo moda ponekog ko se na vrijeme negdje sakrio. Tako mi je reeno, ali ja to nisam vidjela. Ne znam zato ti ovo govorim, jer ti to sigurno zna boqe od mene. Oni to su me sakrili, rekli su mi da tamo napoqu krv tee potocima i da na sve strane gore kue i smrde zapaqena qudska i ivotiwska tijela. Silovawa, pokoqi, pale nita nije preostalo osim neba i zemqe. Uniteni su gradovi, sve e zarasti ponovo u ikare i neprobojne trwake. Nee vie biti ni zvijeri, ptica, ak ni riba. Tako su mi rekli, ali ja se nadam da su se mnogi sakrili u brdima i da e se vratiti, zato su me i zazidali, vjerujui da e kasnije odzidati. Ali prolo je dovoqno dana da se vrate, ako je iko ostao iv. Ili su varvari jo tu, je li? Ti to ipak mora znati. Uvijek neko preivi i uvijek doe kraj najezdi." Dok je govorila weno je lice bilo sasvim neobino, kao da su ga rijei preobraavale svojom energijom. Ali o kakvim to varvarima ona govori, o kakvim Gotima?! Wih ovdje nema ve hiqadu petsto godina! Ne, ja ne znam o emu govorite, gospoo. Gota nema, nema ni drugih varvara, ako mislimo na isto. Wihovo je vrijeme davno prolo." Wihovo vrijeme tek dolazi, ako nisi znao. Sa sjevera, zapada i istoka, oni e poput bujica juriti prema Rimu, da pqakaju ono to sami nemaju, da srue ono to nisu izgradili, da zakoqu ono to nisu rodili", govorila je brzo, u nekom udnom zanosu. Onda stade, pogleda me svojim crnim oima, kao da se neeg prisjetila i ree: Ali, ako ti tako tvrdi, moda si ipak vidio da su otili?" U mom vijeku nisu ni doli ni otili. Bilo je drugih pqakaa i okupatora, palikua i ubica, ali oni nisu bili Goti. Jedni su tvrdili da vode porijeklo od wih, ili nekih wima slinih, ali sve to nije bilo tano. Ne, gospoo, oni su davno nestali." Gledala me je u nevjerici osjeajui vjerovatno da u mojim rijeima ipak ima neto to joj izmie, kao i u mojoj pojavi. Spojila je veoma wegovane duge prste jedne i druge ruke, koje su, kao i mala stopala, svojom gotovo nestvarnom bjelinom govorile da ona ve dugo nije bila na dnevnoj svjetlosti. Moje su oi, same za sebe, kao opiwene, skakale s wenih golih stopala do ruku, usana, oiju ispuwenih sjetom. Da li me to ona hipnotie i osvaja, ta se to deava ovdje, usred dana koji ne bih mogao da pronaem u kalendaru? 306

Stajala je preda mnom kao robiwa, ona koja se predaje gospodaru. Zar mene doivqava kao gospodara? Bilo koga, dakle, koji se pojavi pred wom. Zato me je uhvatila tuga pri takvoj pomisli, kao da sam htio biti wen zatitnik? Od naeg dolaska ovamo, ak od mog roewa, pa i ranije, prije nego to su se rodili moji roditeqi, ovuda su prolazile varvarske horde i wih je sve vie i vie, a mi se jedva odravamo. Neki od naih prijateqa, uglednih patricija su se odselili na obalu mora, u Salonu i Naronu. Ja o tome nikada nisam razmiqala, ak bih se i oduprla da mi je predloeno. Zar to nije bjeawe, stalno bjeawe! Moe li neko da zaustavi varvare, ili se samo eka konaan poraz?" Nisam htio da je prekidam, prikovan naprosto za tlo, obuzet wenom pojavom vie nego rijeima koje sam doivqavao kao i woj samoj stran tekst. Ali, pogledavi me u oi, ona je nastavila svoj monolog. Gledao sam te pomalo zamagqene oi i podatne, ovlaene usne. Ne znam zato ti to govorim, ali me iznenauje tvoja neobavijetenost. Nisu Goti priviewa koja nestaju kad svane dan. Da ti nisi moda doao s naim novim kohortama? Da li je Rim shvatio kakva je opasnost na naim granicama koje vie nisu nikakve granice? Granice su sada na Jadranu i na Alpama. Zbog toga vie nikoga nemam, ak su se i sluge razbjeale. Mene zazidali a oni se razbjeali." I ona se istinski rasplaka. Kakva je to magija u enskim suzama da posijeku ovjeka otpornog na sve vremenske neprilike. A ona je plakala samo zato da joj priem jer je osjeala svojim enskim instinktom da me rijeima nije nimalo dirnula. Kao to je sigurno osjetila da me je wena pojava oarala. Drugaije to sada ne mogu da opiem. Stajala je tamo i plakala, kao Dalila pred Samsonom. Kakva se to opera odigrava meu nama? Pokuao sam da je umirim, ne rijeima, jer rijei ni woj nisu mnogo znaile, nego onako kako je ona vjerovatno i oekivala, uhvativi je za ruku, sasvim blago, tek da osjeti kako nije sama. Dok sam prihvatao wenu ruku, oekivao sam da je hladna, ali me iznenadi wena toplota. ta se to deavalo sa mnom, zar sam mislio da je ona statua i da ne moe biti qudski topla. Ta toplota prenese se odmah na mene, osjeao sam kako mi se obrazi are a usta sue. Na sve se strane deavaju iste stvari", rekoh vie automatski nego razmiqajui o tome kako da je utjeim. I kod nas je rat." Naravno da je svuda rat, ako su oni doli da ubijaju i pqakaju. Samo to smo mi sada slabi, iako to niko nee da 307

prizna. To danas ene boqe znaju od mukaraca. Naravno da je rat, ovdje je uvijek rat i to kod vas je isto kao i kod nas. Ali, ko si u stvari ti?" Usta su mi se osuila, utao sam kao zbuweni pubertetlija. Wena je ruka i daqe bila u mojoj, ali ja nisam imao utisak da je ona toga svjesna. Osjeao samo kako se sve vie oslawa na mene, kao da gubi snagu, a moda i svijest. ta joj je? ta se tu deavalo prije mog dolaska? Koja se ovdje predstava daje? Na podu se nalazilo poveliko oliwalo ivotiwsko krzno, pa joj pomogoh da sjedne, jer vie nije mogla da stoji. Ako u ovoj kui nema drugog namjetaja, ona vjerovatno i spava na ovoj prostirci. Potpuno se bila oslonila ne samo na moju ruku nego i na moj cijeli desni bok. Visoka gotovo kao ja, uopte nije bila teka, naprotiv, poput perca koje moe da oduva i povjetarac. Wena me je blizina bila potpuno pomela, kao da sam prvi put tako blizu nekoj eni, osjeao sam se kao probueni mladac. Oivjelo je i moje isueno tijelo. Prostrujali su zaboravqeni trnci i sokovi. Jo si iv, jo si iv, kliktala je krv jurei prema preponama. Ja sam Silvan, lupalo je u mojim grudima. Ti si Silvan, kquala je krv. Oslowena o moju ruku, o bok, zagledana u neto ili u prazninu, ne znam da li je bila svjesna mog prisustva, ili je sve to bila neka wena igra. ekao sam da se oglasi, da kae bilo ta kako bih se i sam ukquio u razgovor ako naem pogodnu rije. Godinama je moj mu pokuavao da skrene pawu i Senatu i svojim pretpostavqenim da se ovuda uglavnom kreu svi napadi Gota i da ba Kastru treba ojaati. Ali nikada mu nisu poslali pomo u qudstvu, bar jo nekoliko mawih vojnih jedinica, ak nisu slali redovno ni plate postojeoj vojsci. Da bi se prehranili, poto nije bilo ratnog plijena, jer se ve dugo ne ratuje ofanzivno nego se uva ova nemirna granica, morali su neim da se prehrawuju, gajili su stoku, sijali ito i sadili povre. Umjesto da vjebaju ratno umijee, bavili su se preivqavawem. To uopte vie nije ona velika i slavna rimska vojska, nego qudi kojima se ne ratuje. Znam da graani, ve dugo, nee da ratuju, ali sada vie ni ostali nee rado u rat. Moj se Gaj, tako mi se zvao mu, qutio, ali od wegove qutwe nije bilo nikakve vajde osim to je postao potpuno rastrojen ovjek. Vidio je ne samo da e on sam i mi ovdje skupa s wim nastradati, nego da e varvari 308

opustoiti na kraju i sam Rim. Hoe, hoe", zabrzala je kao da se plaila da je ne prekinem. Govorila je dubokim, grlenim glasom kao da rijei izgrcava, naprosto su joj se otkidale iz grudi, sve e opustoiti, jer je dolo vrijeme varvara. Rim je proao, wega vie nema, i nikada ga vie nee biti. ak su se i vjere predaka odrekli a primili uewe onih to su ih progawali i bacali u arenu zvijerima." Ah, taj glas me pogaao direktno u srce. Kakva je to ulnost bila, kao da je sam govor namijewen jedino mujaku, da ga privue. Ona je enka, ovdje sada tvoja, bubwalo je u meni. Moja, odgovarao sam samome sebi kao svaki poremeen ovjek. Gubim li to razum, mo samokontrole?! Ne, ne, moram da se oduprem tom, odoh predaleko. Kako se zovete, gospoo?", upitah je, kako bih prekinuo svoje misli, smirio srce, sav se nekako smirio. Dijana", ree mi i nastavi da narie jo jae i tunije. Ona ipak nije toliko odsutna koliko sam mislio. Ti mi nisi nepoznat, negdje sam te vidjela Ko te je poslao ovamo?" Spustivi ruke u krilo, nagnula se sasvim naprijed tako da je licem dodirivala svoja koqena. Weno ime jo je vie uzbudilo moje tijelo, ali i cijelu svijest u koju se ugnijezdila misao da se sa mnom dogaa neto novo i ludo. Ali ta mi se ludost sviala, Silvan se kooperio, mukost budila. Sjedio sam pokraj we ne znajui tano ta da radim, kako da joj pomognem, i da li joj je uopte moja pomo potrebna. Nije li ovo sve neka wena igra? Ili igra nekoga ko nas gleda, kao u pozoritu. Moda bi boqe bilo naprosto otii, izgubiti se iz te kue, ostaviti nesrenu enu wenom bolu ali ja to nisam ne samo mogao nego ni znao. Nas smo dvoje bili tu zdrueni nekom jaom i viom silom nego to obian sluaj zdruuje qude u gradu, na ulici ili trnici. Otkrio sam divan bareqef, vie uklesan crte Dijane i Silvana", rekoh joj, ali moje rijei ne ostavie nikakav utisak na wu, kao da ih nije ni ula. Nastavila je da govori svoj monolog, kao da je zaista rije o wenoj sudbini, u kom to vremenu i na kom to prostoru. Gaj je poslao nau djecu negdje na selo, tako je rekao. Ne znam gdje, ali poslije nita o wima nisam ula. Ne znam vie ni koliko je vremena od tada prolo, moda i itav mjesec dana. Da su ovdje, vjerovatno ni oni ne bi bili ivi. Ko zna da li su uopte ivi. Tamo su s nekim dobrim qudima koji su nam donosili mlijeko i sir i voe i med. Boe Jupitere, jesu li ivi, jesu li ivi?" Quqajui se, izgleda da je bila zadrijemala i potpuno spustila glavu u moje krilo. Drao sam desnu ruku na wenom 309

ramenu i osjeao pod wom kako die, lagano, tek povremeno blago se trgnuvi, kao u uzdahu. Smirivala se od tekih misli, moje joj drutvo prijalo razbio sam joj samou. Ko zna koliko dugo je sama, odvojena od svijeta, ma kakav taj svijet bio, wen ili moj, stvarni ili izmatani. On je za wu stvaran. Stvaran je i za mene, taj wen svijet, vrst kao kamen koji je ispod nas. Ovako se ne sawa, ovo je stvarno kao to je stvaran moj ivot sa svim dogaajima. Kao uaran, bio sam u wenoj vlasti. Te se arolije vie ne mogu osloboditi, nikada, nikada. Ritmom wenog kukawa nad propau Rima, i ja sam u sebi ponavqao ovo nikada, nikada. Ne elim da te ostavim, ne elim da odem odavde. Ne zanima me ko si, ne zanima me kako sam ovdje dospio, samo neka potraje to due, i neka i moj ivot skona s moguim naim rastankom. Sjeao sam se pria o propasti Rima, iz vremena Fritigerna i Alariha. Upravo tog vremena kada opada disciplina i varvara i Rimqana, a pqaka i razuzdanost postaju glavni motivi. Da li se ona spomiwe tog doba? Varvari, koje je obuzdavala wegova vlast, misli se na Fritigerna, prepustili su se nalozima strasti, a wihove strasti rijetko su bivale jednoobrazne ili dosqedne. Osvajaka vojska razbila se u mnoge raspojasane druine divqih razbojnika, a wihov slijepi i neobuzdani bijes nije bio mawe poguban po wih same no po neprijateqe. Wihova zla priroda ispoqavala se unitavawem svakog predmeta koji nisu imali snage da ponesu ili ukusa da u wemu uivaju; esto su satirali sa nehajnim bijesom usjeve ili itnice, koji su im ubrzo zatim postajali potrebni za odravawe vlastitog ivota. Znao sam dobro tu lekciju koja se esto pojavqivala na ispitu, ali koju bismo obino odmah i zaboravqali. Sada, ili kasnije, ko zna, ona je iskrsla u moju svijest dozvana zagonetnim Dijaninim rijeima. Ali moje su se misli kovitlale sa osjeawima. Je li ovo neko avgustinovsko iskuewe ili novi ivot? To mi se desi kad god me pogleda", pjevae kasnije Dante, ali ona za wega nije mogla uti. Evo prve ene koja je poslije moje ene, iz onog wenog mladalakog perioda, u meni budila neke osjeaje i opasnu prisnost. Ne elim da joj se oduprem, ne elim da budem razuman, ne i ne, hou sve suprotno tome, odmah, ovdje, i da traje to due. U laganom sumraku koji se zguwavao, nagovjetavajui skori mrak, vidio sam weno tijelo, nago ispod lagane haqine, napravqene tako da slijedi linije tjelesnih oblina, da se sama otvara na butinama i grudima, tijelo poput onog drevnog, kamenog tijela sa bareqefa, ko zna kojim proviewem po310

nueno ovdje meni. Na moje potpuno iznenaewe, osjeao sam da se u meni ponovo probudila mukost za koju sam veu dugo mislio da je mrtva, ili uopte o tome nisam mislio elio sam je. Neka mi se smiluju weni i moji bogovi! Kao da je i ona u snu osjeala isto, mekoqila se u mom krilu, dok se na kraju nije potpuno opruila na lea ugnijezdivi glavu meu mojim butinama. To je ve bilo prejako uzbuewe za mene. Lagano, rukom drhtavom kao u vrijeme puberteta, poao sam izmeu sastava tunike, prema dolini meu wenim grudima. Doekalo me je toplo, ve malo ovlaeno tijelo, koje se pripijalo uz moj dlan koji je pokuavao da bude istovremeno lagan poput pera i osjetqiv kao moje uzdrhtalo tijelo. Rastvarao sam wenu haqinu i klizio prema stomaku a da se nisam usuivao skrenuti ni lijevo ni desno prema breuqcima koji su se lagano pomjerali, nadimali, disali. Gledao sam u, kad bre, nadolom polumraku wene krupne tamne bradavice koje su jo vie podvlaile bjelinu tog tijela koje je preda mnom lealo gotovo potpuno obnaeno. Wena bijela put osvjetqavala je prostor oko nas, pretvarajui ga u nestvarni predio iz nekog sna mene djearca, kada sam se znao probuditi ovlaenog krila i kreveta poslije polucirawa u snu. Ponovo sam bio isti taj djeak, dugo vremena izgubqen, sada ponovo pronaen. Uzeo sam wenu glavu meu dlanove i spustio pokraj sebe a sam se opruio kraj tog tijela koje je trailo moje tijelo. U to nije moglo biti nikakve sumwe. Skinuo sam odjeu i ponovo potraio dlanom desne ruke to bijelo tijelo, tu jedinu svjetlost u pomrini ko zna kog vremena i ko zna kojeg mjesta. Nisam se vie plaio ni wenih grudi, ni stomaka, niti neoekivano hladnih butina. Kao da su se one hladile onoliko koliko joj je stomak bio vreo. ta su to doivqavali moji prsti, wihova osjetqiva koa za koju sam mislio da je gruba poput mumija! Ti prsti, te jagodice koje su godinama opipavale kosti, kamewe, ponovo kosti i kamewe, sada su se nali pred ponovnim raawem ula osjeta. Ima li ita arobnije i dubqe od dodirivawa drugog tijela prema kome osjeamo udwu! Je li to elektricitet to prelazi iz wene najeene koe u moje iznutra najeeno tijelo? Osjeao sam, nije da nisam, uzbuewe kada bih izvadio iz zemqe neki drevni ostatak, predmet, kost, bilo ta, gotovo ulno uzbuewe, ali ne u jagodicama, nego unutra, u pluima. Ali, kako je to nita prema ovome, toj istoj erotskoj pjesmi tijela koje je tu, u jagodicama prstiju, na dlanovima to se pripijaju uz to drugo arobno tijelo. 311

Sve ostalo ilo je samo od sebe, nisam bio djeaki nagao, niti je ona bila odsutna, hladna i nezainteresovana. Ta no bila je naa, bez rijei, temeqito kao da smo samo to ekali ne danima ve mjesecima i kao da nam poslije ove noi vie nee preostati nijedna nova vodili smo qubav na nain kako se vodi moda samo jednom u ivotu. Nije to bila qubav za upoznavawe, ni za brani sastanak, nego qubav dvoje brodolomaca koji su moda spaseni od propasti, a moda i nisu. Bilo na meni ili poda mnom, ona se cijelu tu no grevito i nogama i rukama drala moga tijela, obuhvatajui ga i steui, as snanije, as oputenije poslije orgastikih vrhunaca koji su se ponavqali ni sam ne znam koliko puta. Kada bih se previe umirio, kao preda san, ona bi me odjednom stegnula nogama i rukama i moje se tijelo budilo kao da tu no jo nita nije bilo uradilo. Zapravo, sjediweni, nismo mogli da se rastavimo i odvojimo. Koliko sam ja bio u woj, toliko je ona bila oko mene. U dubokoj noi, odvojeni od svijeta i vremena, bili smo svoj svijet i svoje vrijeme. Ali, to su asovi prolazili, postajao sam svjestan da se naem susretu blii kraj i da se ovo ne moe produavati u beskraj. Kao da je i ona znala moje misli, kao da ju je bila dohvatila ista misao, kada smo se napokon smirili, ali jo uvijek u zagrqaju, ovog puta ona je bila poda mnom. Lice joj nisam vidio, ali sam mogao da ga zamislim, ono je ostalo zauvijek zapisano u mojoj svijesti. I ne samo lice, nego sve uza ta sam se pripijao poput oajnika. Ko si ti, qubavnie moj?" uo sam wen glas u potpunom mraku. Tvoj rob, Dijana. Ili, ako vie voli, ja sam Silvan! Odsad, ali i oduvijek, samo tvoj Silvan. Zato se nismo susreli bar prije dvadeset godina!" Ja sam tada bila tek djevojica. ta bi ti, Silvane moj dlakavi, mogao da vidi u jednoj djevojici!" Nau zajedniku budunost." Nema budunosti, Silvane rogati, ne samo za nas. Sve e nestati, utonuti u ovaj mrak, kao da nikad nije postojalo. Ponovo e putevi zarasti a gradove e obilaziti kao mjesta zlih demona." Pokuavam da se prisjetim wenih rijei, reenica koje su me omotavale u tom mraku kao liinku. Htio sam da tu ostanem kao liinka, ali ne sam, ne jedno u auri, nego dvoje, nas dvoje kao u sarkofagu, sahraweni ivi. Kada sam posqedwi put bila u Rimu, uinilo mi se da grad vie nije onako lijep kao to je bio ranije. Kao da je za312

puten i on, najqepi grad na svijetu, za koji se ivi u provinciji, godinama, decenijama, samo da bi se jednom vidio. Bojim se da e i wega razoriti varvari. Niko im se nee oduprijeti. Zato je to tako?" Jesam li smio da se iz naeg vremena umijeam u dogaaje u wenom vremenu i da izigravam proroka? Sve e nestati u ovoj noi, Silvane, ako si ti Silvan. Svejedno, ako i nisi, noas si bio. Ti e otii, mene e odvesti, ili otjerati, mi se vie nikada neemo susresti." Zato ne mogu da joj vidim lice, da ga obaspem poqupcima, da je razuvjerim, da je ohrabrim! Ne govori tako, Dijana. Mi smo se tek susreli, zato bismo se sada rastajali" Jesam li bio ba na toj reenici, pitawu ili poqupcu koji sam spustio na wene nevidqive usne, ne znam, vie nita o tome ne znam. Sve se tu prekida, na ovdje ispisani razgovor samo je moje nesabrano sjeawe. Danima sam kasnije pokuavao da proniknem u dogaaj koji je slijedio poslije te moje reenice, ali nikako da uspijem. Ne znam i ne znam. Bez ikakvog opomiwueg uma, neto me je estoko udarilo po glavi i ja sam klonuo na weno tijelo i izgubio svijest. Posqedwe to mi je ostalo u sjeawu, bila je ovlaenost naih ve umornih tijela koja nisu ni mogla ni htjela da se razdvoje. Da li je ona kriknula, ili mi se samo tako priinilo, vie ne znam. Morala je da krikne, ali da li sam ja to uo, nije sasvim izvjesno. Moj dotadawi ivot bio je lien slinih avantura. Osim porodine tragedije sve to mi se dogaalo moglo se podvesti pod uobiajeno i nezanimqivo za bilo koga izuzev mene samog, pa i za mene, na kraju krajeva. Tog dana i te noi proivio sam neto novo, paralelni ivot koji e daqe upravqati mojim eqama, snovima i postupcima.

313

SLOBODAN ZUBANOVI

OUVANI DOKUMENTI
TUGA I OPOMENA Kad lie zaeli da opadne uzme oblik prirodnog tambiqa. S nebeskog jastuia padne uredan otisak utog biqa: pokrije breg i ispuni kutak u tiini otunoj beskrajno. Odmah iz albuma, takoe utog, oive slike naiwene davno, u mladosti nevetoj s vanim paspartuom prolog veka; sa likovima ednim i odvanim, kad je nita moralo da eka. I dua ih odmah izbrie, uz romor sliica sa interneta. Odjednom pokolewa nema vie, a lie pada naoigled sveta.

PTIJI TRETMAN Tano znam kad sam spazio dve vrane: u vreme neke kie. Naglo sletoe na PTT kabl. Oko podne ne bee ih vie. 314

Dou iznenada i zatrepere krilom nad stvarima u kui. Crnim metrom hitro izmere svet u koji ne mogu nikad ui. Uprkos svoj toj vetini, ne pamte porodino gnezdo: ubrite, sa kog uzletee, uz krik roditeqa, za zvezdom. Ponekad je dovoqno gledati prizor koji samo dua uze. Kad prhnu kako za vranama u ponor kapnu neije suze.

U POZNU JESEN Vidi kako osloboeno citata nestaje leto nisko u travi. I svakog dana sve nemirnija jesen se pitawima radosti bavi. Pqusne svaki as preko praga. To se u ritmu nebo bori. Nestanu jedno za drugim lica. Za wima nedostaju odgovori. Niz vlagu sokaka i dvorita iznova kosi rukopis navali ostavqajui da pokislu tezu potvrde bara i pijanac pali. Ne haje jesen ni za ta. I svet ne uverava: ti si trajan. Vidi dok mokru ivinu vabi, prag tvoj postaje beskrajan.

315

POSLE IZBORA A PRE RATA Na prozoru vrabac otkuca as, kquckajui lim ko Morze. ivot se zagrcnu i zagrli nas s bolom izraavajui sauee. Oblaci su juriali sve bre ne hajui za molbu da stanu. Komija je, u svanue, promakao okrenuvi pogled u stranu. Prazna aa outa na stolu, bistra ko pogled posle kie. Zurei u otvorene konzerve regruti odredite promenie, dok si mrmqala o neem u snu, navlaei arav uz skute. Dok sam ko slepac pipkao staklo kroz zavese malo razmaknute.

SERENATA Sve bledi od ledene tuge. Gledaj kako se povile vlati: magla se sputa, nee stati, ak do pristanita i reke. uj, spusti se ovamo do obale. Nai me zagledanog u tamni rt za kojim nestaje laa ko smrt kad zae za lea bolesnika. Spusti se stepenitem do vode, kao da ide na posledwi put, ne strahuj: nije zbog nas dvoje ut Mesec po oknima duplirao lice. Doi da vidi kad nevidi se. Kad dobro se uje u doba gluvo. S reima stojim zadenutim za uvo. I jedan stih probada mi rebra. 316

ODLAZAK MLADIA Posmatrao sam vojne transportere kamuflirane granama jorgovana polomqenog jo prolog dana. Brektali su du glavne ulice. I mladie videh pod lemovima. Na uima su imali slualice. Nikog nisu gledali u lice zaneti naredbom o pokretu. Sa trotoara mahali su graani veseli kao deca na paradi. Svi uvereni da je samo wih radi organizovan taj slet gusenica. I bukete su bacali na vozila slavei unapred herojsko doba. U jutro, grad zadobi lik groba. Sa mrtvim cveem na reveru.

BATA, PEPEO Za vreme letwih veeri ne deavaju se suvina uda. Povetarac samo uverava sebe kako je svilena zavesa luda to ne prihvata wegov zov. Nita nije suvie daleko, ni sve tako suvie blizu. Svet je u sfumatu mekom. Ja stojim sam u dnu bate s vilama ko oznakom moi, pazei da varnica ne utekne s toplog zgarita u noi. Pepeo tek razgrnem da vidim kakvu tajnu u vrelini skriva. Od onoga to veeras spalih ta lebdi iznad tamnih wiva. 317

MILAN ORLI

PISMA PRIJATEQIMA
PISMO VENOM OVIDIJU Uoi martovskih ida, uvek se setim Avgustus-e: Tebe i Tvojih poslanica sa Ponta. Otvoreno govorei, nema Ti za im aliti, dragi moj prijatequ. Morski vazduh, tamo u Tomima, kako ujem ozdravquje. Sarmatskim lukovima u lovu, dosadu ubija. Prekrauje dokolicu vebama govornitva, vinom i lepim Daankama. ime jo da te uteim? Ili obradujem? Grad, u koji se nikada nee vratiti, sve vie lii na satanin raj a kwievnost, to ree Milo, na turnir grbavaca. Poodavno: pesmotvorstvo je postalo puki zanat, i to u izumirawu. Skoro mrtvim, tim jezikom govori jo aica izoptenih. Gotovo da i ne znam nijednog pesnika koji ne lii da li se iznenauje? na Tedovog gavrana. im proslove o qubavi, svetom zapliva jo jedna ajkula. Veruj da ni meni, neboparnom orlu, kako podsmeqivo 318

voli da me naziva, nije nimalo lako. Koliko sutra, ako ne ve danas, poeziju vie niko niti pie niti ita. itaju se, zato, sms poruke ili teletekst, rado i nezajaqivo. Toliko je jo od pregolemog carstva pesnitva, preostalo. I ta bi ti, danas-i-ovde, uopte radio? Smiqao reklamne slogane za no reklamodera? Ordinirao u nekakvoj kwievnoj agenturi? ivotario u redakciji mesnog tabloida? Veruj mi, veni na Ovidije, dobro je Tebi tamo u Tomima.

PISMO VASKU POPI Sawao sam zvezdano nebo pod stopalima, ne znam ijim. I nisam se uplaio, krikom iz sna probudio. Samo sam jo nerasawen, trqajui oi, slutio zvezdoznanevu smrt. I kao svaki sneva jasnovidac, prepoznao Gulivera na turistikom proputovawu kroz predele venog snega i leda. Zvezdano nebo se, uostalom, ne moe spoznati. Wemu se nada, wemu se divi. I tako, eto me onomad, na beloj klupi u gradskoj bati pod poprsjem Lenauovim. Tragam za zvezdoznanevom ostavtinom. I tu, pod dononom kule Brankovia, sa koje se vidi pola Banata: ba tu: nenou golubijeg krila, prekriva me seawe na najvaniji log pesme. to, zar se to ne sme? Visoko buwe i krowe drvea, bruje pesmama eva. Pod bregom, meu vokama u vrtu, u razapetoj mrei leaqke: nekada davno: neki je centurion qubio 319

neku traku enu. Svejedno zarobqenu ili kupqenu. A na bregu, opet, Sterija, umirujui strasti vesele berbe, moda itao Horacija. I tako, kaem, onomad i ja udubqen u najvaniji log pesme, sedim u gradskoj bati i istraujem zvezdoznanevu ostavtinu. Uprkos nebrojenim Guliverima, uprkos javnim poniewima.

PISMO BRANKU, NEIZRECIVOM I drugi su greili, ovde, u eklogi Neastivog, dobri moj Branko. Ali ni ne pomiqaju na proiewe, dok si ti grehe svoje okajao. I iskupio se. Moda si ba ti samo jo jedan, tek pretposledwi Ahasver koji je slutio da lepota ne moe spasiti svet? A da je poezija jo uvek i posle svega najvaniji atom sveta. I da e je jednog dana, pisati svi. Jue sam, elektronskom potom, slao poslanicu Ovidiju, uzvienom, objawavajui mu da poeziju, danas vie niko i ne ita. Ne raunajui nas, moda i izuzetne, ali izuzete i izoptene, svakako. Od te traklovske, neizrecive tuge, koju su ti na lea natovarili, bez odmora i uvek na putu, nee se nikada oporaviti. Zaboravi je kao to zaboravqa pesmu kojom nisi zadovoqan. Jer grehe svoje, okajao si. A vatra je vena, s merom se pali. Ponekad i bez mere gasi. 320

PISMO MILANU KUNDERI Vremena su se promenila, potovani Milane, ali su ale ostale iste. Belim stihom, slutite, i daqe vladaju cezure: cenzure, u komediji plata i maa, stvar su salonskog traa. Ne jedino ale, nego su statisti i stilisti ostali isti. Kao da iz poslanice Svetog Pavla dolaze, doveka neduni i isti. Od kako ste napustili ovaj vrt Getsemenski, izmeu gvelfa i gibelina, zidova je sve mawe: sve vie je kulisa. I da bi se to shvatilo, nije neophodno biti zidar Gospodwi. Potemkinova sela u gradove prerastaju. U jedan jedini, Globalni grad. Elektronskim nebom estare virtuelne ptice. Umesto agruma, u krowama rastu mikroipovi. Tokom jutarwe etwe, pod prakim prozorima u mukatlama, negde kod kafea Slavija, svakodnevno sreem Jaroslava Smernog. Onaj isti kiobran sa Pikadilija u ruci, na glavi cilindar gospodina Kresinga jo uvek nosi. Vi, on moda ak i ja, dobro znamo: Za palog sveca i lanog reca, za budueg oca i biveg sina, jedna je, neponovqiva La commedia divina.

PISMO ESLAVU MILOU Piem Vam ovo pismo, uvaeni Miloe jer slutim da ste izabranik, jedan od retkih koji znaju gde sunce izlazi, 321

i gde nikada ne zalazi. Piem Vama, jer smo obojica zatoenici okamewenog grada: sveta u kojem Muhovlovii jo uvek love retke vrste insekata. I kasne, naravno, na sopstveno venawe. A petrifikovani martiri i salonske koterije snivaju svoja noturna i adaa. Povodom kojih sujetna: tiwa veita svaa. Iako odavde, sa Tumskog ostrva, sve izgleda lepe i podnowivije. Globalnim gradom vlada nepromenqiva forma qudske due, duh palanke. Piem ba Vama, jer i Vi, kao Va imewak Crwanski, kao i ja uostalom, od svih tajnih voki, najvie volimo trewe, one sa Sumatre. Na koncu, iako se granice postepeno ukidaju, jo po neemu nalik sam Vama dvojici: ako me paqivo osmotrite, videete da sam i ja biblijski carinik, u strahu od Behemota. Tii od vlati trave.

322

SRBA IGWATOVI

PET PESAMA I DVA ZAPISA

KOREN tetoine napale vrt. Na veno Kosovo nalik leluja potowi list. Pod naetom mekom opnom jo krue eliksiri: srsi ivota biju, iskonska gorina vri. U pupoqku cvet, u cvetu plod, u srcu ploda zanelo se crno seme. Silovit hitac stabla jo prkosi zemqinoj tei dok obratni radnik, koren rudari u podzemqu. Izgubi li vodenu nit, izjede li ga Crv, ko e da ishrani, ko da obdri svet? Sauvaj, Gospode, makar koren od tete.
8. 2. 2004

323

* * *

Okovani vesla galijot, gladijator u areni, kowanik s berdankom, atentator, eta ispod platana, u bawi Na nekom mestu, u neko vreme, odgaa susret s drugim sobom.
30. 7. 2004

* * *

Ovde sam oduvek gost. Uz rei itav ivot (dani, meseci, godine!) let vilinog kowica ui me da urno vaem tvrdo gradivo: kosmos je zakrivqen, kraj vreba iz crne jame, svet je u mrei prostor-vremena. Prelaznim smatra se svako nitavno doba.
31. 7. 2004

UZALUD TE BUDIM Teko tebi, pesnie, odevenom u ta god bilo: platno ili jeftin tof, oliwalo krzno. Predmet si divqewa i poruge, zaquqano zvono od sopstvenog krika na pragu mobilnog doba. 324

Teko tebi, pesnie, odevenom u glinu i bronzu: sadukeji i fariseji viu ti osana, postao si traena menica, poeqna roba, neznanci se tobom hvale i ponose vrag bi znao zbog ega. O tebe se ee ala i vrana, laureati i sumwivi proroci, gamad kakvu poeleo ne bi ni u snu da sretne. Uzalud. Uzalud te budim: bronzana usta ne miu se, nit ne zbore.
11. 12. 2004

OPROTAJNA: DOARME IOAN Na stolu, u ilibarskom sjaju, ostalo je naeto malo pivo. Tie od lepeta, od huka mlade sove, moarte opaka stara re zaglavila se u sluhu da neprestano uzalud pitam emu ta strasna urba, to nerasudno rasipnitvo! Vremena uvek dovoqno ima za upis u Per em hru. Toliko si pourio da zamrznuti u nedogled miruju drumovi i zaledila se u vazduhu kap pia dobrog kao hleb kad iskoraio si naglo nalik vojniku na prozivci: Poetul Ioan Flora! Prezent! Iskoraio u san. Doarme Ioan.
23. 2. 2005

325

KOBNI NESPORAZUM Kada su Persijanci 522. opseli Carigrad plemeniti car Iraklije doekao ih je spremno. Iitavajui u dugim noima svete spise odavno on bee naslutio taj as: otvorie se adske dveri i pokuqae iz wih uz nezapamenu ciku i vrisku sile Tame u svoj mnoini imena i broja Car je najpre navukao pozlaeni oklop optoen dragim kamewem. Potom je na glavu stavio blistavu kacigu s perjanicom duginih boja. Car se dugo molio i krstio u tiini hrama a onda je odluno u desnicu ruku primio zastavu s nerukotvorenom ikonom Isusa Hrista koju je, pojui himne, povorka svetenika sveano iznela iz Svete Sofije. Uz zvuke srebrnih truba ietao je Iraklije kao arhaneo na mone gradske zidine praen pobednikim poklicima vojnika i graana. as odluujueg obrauna se sasvim primakao! Car je visoko podigao i pokazao neprijateqima udotvornu ikonu, to najmonije oruje svoga carstva. Sad im je jedino bilo preostalo da se smesta urazume, padnu niice i kajui se odustanu od ratnikog opakog nauma. Ali Persijanci, oito, nisu razumeli poruku. Zaslepqujue sjajnu carevu priliku ti sledbenici zlog maga Zoroastera obasuli su kiom strela, kamewa i besnih pogrda.

PIJUNSKI APOKRIF Nemci u najveoj tajnosti dovlae delove nekakve ogromne cevi u blizinu fronta! panino su javqali britanski obavetajci svojoj centrali dok se germanska vojska primicala Parizu u dane Prvog svetskog rata. Kad okupiraju Francusku, oito su naumili da po dnu Kanala postave cevovod i kroz wega dopru do Ostrva! tumaili su situaciju vispreni generaltabni analitiari. Kakva opaka slika: hiqade Prusa nadiru ispod mora u besprekornom poretku, tek glava malo unapred nagnutih, kako otri iqci, ukras wihovih lemova, ne bi otetili zidove fantastine saobraajnice! Kromvel je bio u pravu, on je znao kako se uva mir, grmeo je mladi Vinston u parlamentu citirajui: Treba budno motriti na Nemaku i paziti da barut bude suv! Ubrzo se oglasio Pariski top, kraq svih topova, i stvar je konano postala jasna. Kasnije, u Drugom svetskom ratu, xi326

novskim topovima pridruie se rakete Fau-1 i Fau-2. Ni ideja o cevovodu ipak nije sasvim zaboravqena. Bez we verovatno ne bi bilo ni danaweg tunela ispod Kanala kojim tutwe bezbrojni automobili. Pod hladnim neonskim svetlom wihove wuke-haube presijavaju se kao uglancani pruski lemovi zavitlani u beskonani juri.

327

ALIS MANRO

BEKSTVO
Karla je ula auto kako se pribliava jo pre nego to se popeo na vrh blagog uspona, koga ovde nazivaju bregom. To je ona, pomislila je. Gospoa Xemison Silvija vraa se sa odmora u Grkoj. Skrivena iza vrata tale, dovoqno duboko da je niko ne vidi, posmatrala je put koji e gospoa Xemison morati da pree, jer je weno imawe bilo kilometar daqe od imawa na kome su iveli Klark i Karla. Da je to bio neko ko namerava da skrene prema wihovoj kapiji, odavno bi ve usporio auto. No, Karla se i daqe nadala. Daj Boe da to nije ona. Ali je to ipak bila ona. Gospoa Xemison je jedanput brzo okrenula glavu davala je sve od sebe dok je manevrisala kroz ulegnua i blatwave barice koje je kia nainila na poqunenom putu ali nije podigla ruku sa volana da bi mahnula Karli, nije je ni primetila. Karla je na trenutak nazrela preplanulu golu ruku, kosu svetliju nego to je bila, ija je nijansa vie vukla na belu nego na pepeqasto-plavu, odluan i qutit izraz lica, nasmejan zbog vlastite qutwe ba kako bi izgledala gospoa Xemison dok krstari ovakvim putem. Kada je okrenula glavu, ugledala joj je na licu neto poput bleska radoznalosti, sree od ega se Karla naglo lecnula. Tako, znai. Moda Klark jo uvek ne zna. Ako sedi za kompjuterom, lea su mu okrenuta prema prozoru i ne vidi put. No, gospoa Xemison e moda morati da preduzme jo jedan put. Vraajui se sa aerodroma, sigurno nije stala pored nekog supermarketa da nabavi namirnice to e uiniti tek kada doe kui i vidi ta joj nedostaje. Tada e je Karla presresti. Kada se smrkne, videe se svetla wene kue. Ali bio je 328

juli mesec i sunce je kasno zalazilo. Moda e do veeri ve biti toliko umorna da e rano lei u krevet. Sa druge strane, mogla bi da joj telefonira. U bilo koje vreme. Ovo je bilo vie nego kino leto. Kia bi se najpre ula ujutru, kako tapka po krovu wihove putujue kue. Staza je bila veoma blatwava, duge vlati trave vlane, a sa lia je kapalo ak i kad sa neba nije lila kia, a oblaci se, naizgled, razilazili. Svaki put kada bi izlazila napoqe, Karla bi natakla stari australijski eir od filca sa irokim obodom, a dugaku gustu pletenicu bi gurnula ispod kouqe. Niko nije dolazio u wihovu kolu jahawa, iako su Klark i Karla okaili reklame u svim obliwim autokampovima, kafiima, na tablama turistikih agencija i na svakom drugom mestu koje im se uinilo pogodnim. Imali su svega nekoliko redovnih uenika, a za razliku od prolog leta, nije bilo deurlije na raspustu i kampera. ak su i redovni gosti, na koje su raunali, vreme provodili na izletima, ili bi jednostavno otkazali asove jer su ih vremenske prilike obeshrabrile. Kada bi prekasno otkazali, Klark bi im ipak naplatio zakazano vreme. Nekoliko wih se alilo, rekavi da ovde vie nikada nee doi. Dodue, imali su izvestan prihod od tri kowa o kojima su se brinuli. Ta tri kowa, zajedno sa etvrtim, u wihovom vlasnitvu, sada su wukali po travi ispod drvea. Izgledali su kao da im nimalo ne smeta to je kia utihnula tek na trenutak, kao to ve neko vreme ima obiaj svakog popodneva. Dovoqno da rasplamsa nade prizor oblaka koji se raspruju i proputaju difuzno bqetavilo koje se nikada ne pretvara u pravu sunanu svetlost, i koji se obino izgubi pre veere. Karla je upravo oistila talu i odmarala se. Volela je redovan ritam svojih obaveza, prostranstvo tale sa visokim krovom, miris sena. Sada je otila do mawea da vidi koliko je tlo suvo, u sluaju da se u pet sati pojavi neko od uenika. Padavine uglavnom nisu bile naroito obilne, niti je bilo vetrovito, ali su prole nedeqe imali iznenadnu oluju, preko vrhova drvea je zaduvao vihor, a kia je skoro horizontalno padala. Nevreme je prolo za petnaest minuta. No, svuda okolo je lealo polomqeno grawe, oluci su bili srueni, a plastina cerada nad maweom pocepana. Na kraju staze se stvorilo jezerce i Klark je do kasno u no kopao kanal kako bi voda nekako otekla. 329

Ceradu nad maweom jo nisu zakrpili. Klark je rasprostro ianu ogradu da kowi ne bi ugazili u blato, a Karla je obeleila krau stazu. U ovom trenutku, Klark je na Internetu prouavao gde bi mogao da kupi novu ceradu. Moda u nekom stovaritu, po prihvatqivoj ceni, ili polovnu, od nekoga ko pokuava da se otarasi takvog materijala. Nije hteo da ide u grad, u graaru Haja i Roberta Baklija, koju je nazivao Hajvej Robers,1 jer im je dugovao previe novca i potukao se sa wima. Klark se nije tukao samo sa qudima kojima je dugovao novac. Wegovo prijateqstvo, neodoqivo na prvi pogled, umelo bi da se iznenada ohladi. Bilo je mesta u kojima se nije pojavqivao, na koja bi uvek slao Karlu zbog neke stare svae. Apoteka je bila jedno od takvih mesta. Jednom se u redu ispred wega ubacila starija ena u stvari, zaboravila je neto da uzme, izala je iz reda i vratila se na staro mesto, umesto da stane na kraj. Klark je protestovao, a kasirka mu je odgovorila: Ali ona ima emfizem." Pa ta?" odbrusio je Klark. I ja imam hemoroide." Pozvali su i efa, koji je rekao da mu je alba neopravdana. U ekspres restoranu na autoputu, nisu mu odobrili reklamirani popust na doruak jer je bilo prolo jedanaest sati. Dok se prepirao, Klarku je ispala oqa kafe na pod, za dlaku promaivi tako barem tvrde bebu u kolicima. On se branio da je dete bilo kilometar od wega, te da mu je oqa ispala samo zato to mu nisu dali oqu sa uicama. Odgovorili su da on to nije ni traio. On im je rekao da se to podrazumeva. Opet si planuo", rekla mu je Karla. Tako to mukarci rade", odgovorio joj je. Nita mu nije rekla za svau sa Xojom Takerom. Xoj Taker je bila bibliotekarka iz grada koja je kod wih drala svoju kobilu. Bila je to plahovita ivotiwa rie boje s imenom Lizi. Kada je bila u xokejskom raspoloewu, Xoj Taker bi je nazivala Lizi Borden. Kada je, pak, jue dola, nimalo xokejski raspoloena, poalila se na to to cerada jo uvek nije popravqena i kako Lizi izgleda loe, kao da je navukla prehladu. Lizi, u stvari, nita nije falilo. tavie, Klark je probao da bude pomirqiv, ali je ovoga puta Xoj Taker planula i rekla da Lizi zasluuje boqe mesto od wihove rupe, na ta je Klark odgovorio: Neka bude po vaoj voqi." No, Xoj jo uvek nije odvela Lizi, kao to je Karla oekivala. Ali Klark, ija je Lizi bila qubimica, vie nije hteo nimalo da se bri1

Highway Robbers (engl.) pqakai sa autoputa. (Prim. prev.)

330

ne za wu. To je povredilo wena oseawa postala je tvrdoglava i ritala bi se dok joj iste kopita, to su inili svakoga dana da joj se ne razviju gqivice. Karla je morala paziti i da je ne ugrize. Ali to se Karle tie, najgora stvar je bila nestanak Flore, male bele koze koja je pravila drutvo kowima u tali i na livadi. Ve dva dana je nije bilo. Karla se bojala da su je rastrgli divqi psi ili kojoti, moda ak i medved. Floru je sawala i prole i pretprole noi. U prvom snu, Flora joj se primakla sve do posteqe, sa crvenom jabukom u gubici, a u drugom je pobegla kada je Karla pola prema woj. Hramala je na jednu nogu, ali je ipak pobegla. Odvela je Karlu do barikade od bodqikave ice koja kao da je opasavala neko vojno poprite i potom se ona, Flora provukla kroz wu, povredivi nogu, skliznula je poput bele jeguqe i nestala. Kowi su ugledali Karlu kako se pribliava maweu i svi su se poreali du ograde bili su blatwavi uprkos ebadima od novozelandske vune da ih Karla primeti na svom putu. Tiho im je govorila, izviwavajui se to dolazi praznih ruku. Pogladila ih je po vratu, protrqala po nosu i upitala znaju li ita o Flori. Grejs i Xuniper su frktali i gurkali se wukom, kao da su prepoznali ime i izraavaju vlastitu zabrinutost, ali se onda Lizi ubacila izmeu wih dvoje i odgurnula Grejsinu glavu od Karline ruke koja ju je mazila. Potom je dobro ugrizla Karlu za ruku, a ona je ostatak vremena provela grdei je. Do pre tri godine Karla nije ni pomiqala na putujue kue. Nije ih tako ni nazivala. Samo ime putujua kua" zvualo bi joj pretenciozno, kao i wenim roditeqima. Neki qudi su iveli u kamp prikolicama i to je bilo to. Sve prikolice su bile iste. Kada se Karla ovde doselila, kada je odluila da ivi sa Klarkom, poela je da na te stvari gleda drugaije. Tada je poela da prikolice naziva putujuim kuama" i paqivo je prouavala kako su ih drugi qudi uredili. Kakve su zavese stavili, kako su ih ofarbali, kakve bi ambiciozne palube ili dodatne prostorije dogradili oko wih. Jedva je ekala da i sama neto slino napravi. Klark se jedno vreme slagao sa wenim idejama. Napravio je nove stepenice i dugo je traio staro liveno gvoe za wih. Nije se alio na to koliko je novaca potroio na farbawe kuhiwe i kupatila, niti na zavese. Ali wen moleraj je bio prebrz nije tada znala da je trebalo da skine arke sa 331

vrata pre farbawa. Niti da je trebalo da poravna zavese, koje su od tada izbledele. No, ono emu se protivio bilo je da izreu tepih, koji je bio isti u svakoj prostoriji i koji je najpre nameravala da zameni. On je bio podeqen u etiri kvadratia smee boje, sa tamno smeim i crvenkastim arama i oblicima, istovetnim na svakom kvadratiu. Kada je jednom nala vremena da ih paqivije pogleda, shvatila je da ova etiri kvadratia sa svojim arama, kada se spoje, ine jedan vei pravougaoni ornament. Ponekad ga je lako nazirala, a ponekad joj je trebalo vie vremena da ga vidi. Obino bi ga posmatrala dok je napoqu padala kia, a Klark je svojim raspoloewem i neprekidnim buqewem u ekran kompjutera deprimirao itav unutrawi prostor. Tada bi joj najboqe bilo da izmisli neki posao u tali ili se priseti da je tamo neto zaboravila da uradi. Kowi je nikada ne bi gledali kada je bila nesrena, ali bi joj prilazila Flora, koju nikada nisu vezivali, trqala bi se o wu i gledala je blistavim uto-zelenim oima, sa izrazom koji nije ba bio saoseawe vie je podseao na drugarsko podrugivawe. Flora je bila ve skoro odraslo jare kada ju je Klark prvi put doveo kui s neke farme, na koju je iao da bi se cewkao oko neke opreme za kowe. Weni vlasnici su reili da ostave ivot na selu, ili barem da vie ne uzgajaju ivotiwe prodali su sve kowe, ali nisu uspeli da se ree koza. Klark je od nekoga uo da koza unosi meu kowe atmosferu oputenosti i hteo je da se lino uveri u to. Nameravali su da je jednog dana odvedu na parewe, ali na woj jo nije bilo znakova da se tera. Ona je najpre bila Klarkova qubimica, svuda ga je pratila i izmamqivala je wegovu pawu. Hitro i graciozno je skakutala, poput maeta, a wen bezazleni izgled zaqubqene devojke oboje ih je nagonio na smeh. Ali to je postajala starija, sve je vie bila privrena Karli, i to na mudriji, mawe koketan nain ponekad se inilo da je sposobna da pokae prigueni, ironini osmeh. Prema kowima se Karla ponaala neno, strogo, skoro materinski, dok je drugarstvo sa Florom bilo potpuno drukije, jer joj ivotiwa nije dozvoqavala da se osea nadmono. Je l' jo uvek nema Flore?" pitala je dok je svlaila izme. Klark je na Internetu postavio obavetewe o nestaloj kozi. Za sada nita", zamiqeno je odgovorio. Dodao je jo ne prvi put da je Flora moda otila da nae sebi jarca. 332

Ni rei o gospoi Xemison. Karla je pristavila ajnik. Klark je neto mrmqao, to mu se esto deavalo dok sedi pred monitorom kompjutera. Ponekad bi i progovorio. Srawe, uzvraao bi na neki izazov. Ili bi se nasmejao, ali nije umeo da ispria u emu je tos kada bi ga ona kasnije pitala. Hoe li aja?" doviknu mu. Na weno iznenaewe, on ustade i ue u kuhiwu. Dakle, Karla." ta je bilo?" Telefonirala je." Ko?" Weno visoanstvo. Kraqica Silvija. Vratila se." Nisam ula wen auto." Nisam te ni pitao da li si ga ula." ta je rekla kad je nazvala?" Hoe da joj pomogne da dovede kuu u red. Ba to je rekla. Da doe sutra." ta si joj odgovorio?" Da e doi. Ali boqe je nazovi da to potvrdi." Ne razumem zato, ako si joj ti ve rekao." Sipala je aj u oqe. Oistila sam joj kuu pre nego to je otila. Ne vidim ta sad tu ima da se radi." Moda su joj uli neki rakuni dok je bila na putovawu i napravili haos. Nikad se ne zna." Ne moram, vaqda, da je odmah nazovem. Najpre u da popijem aj i istuiram se." to pre je nazove, to boqe." Karla je otila sa oqom aja u kupatilo i viknula mu: Moraemo da odemo do perionice. Ovi pekiri koji su se suili napoqu smrde na bu." Karla, ne skrei sa teme." ak i kada je stala pod tu, on je i daqe dovikivao sa druge strane vrata. Karla, nismo jo zavrili." Mislila je da e i daqe stajati pred vratima kada izae, ali je on sada sedeo za kompjuterom. Oblaila se kao da se sprema za izlazak nadala se da ako odu odavde, ostave ve u perionici, popiju negde kapuino, mogli bi da razgovaraju drugaije, oputenije. Energino je zakoraila u dnevnu sobu i zagrlila ga s lea. Ali im je to uradila, preplavio ju je talas tuge mora da je to bilo od tople kupke, od koje su joj potekle suze i ona se skrueno nae nad wim i zaplaka. Spustio je prste sa tastature, ali je i daqe bio nepomian. 333

Nemoj da se quti na mene", rekla je. Ne qutim se. Mrzim kad si takva, to je sve." Takva sam zato to se quti." Ne govori mi kakav sam. Uguie me. Molim te, spremi nam veeru." Upravo to je i uradila. Bilo je oigledno da nee doi osoba koja ima zakazano u pet sati. Izvadila je krompire i poela da ih quti, ali su joj suze idaqe tekle. Nije videla ta radi. Obrisala je lice toaletnim papirom, otcepila jo jedan listi da ponese sa sobom i izala na kiu. Nije otila do tale jer se bez Flore u woj oseala bedno. Odetala je stazom do ume. Kowi su bili na livadi. Prili su joj do ograde. Svi su osim Lizi, koja se tu i tamo ipala i pomalo frktala, oseali da je wena pawa usmerena negde drugde.

* Poelo je kada su proitali nekrolog gospodinu Xemisonu. Objavqen je u gradskim novinama, a lice mu je bilo i na veerwim vestima. Do pre godinu dana, za wih su Xemisonovi bili veoma suzdrani susedi koji se ni sa kim nisu druili. Ona je predavala botaniku na kolexu udaqenom dvadeset i pet kilometara, tako da je dosta vremena provodila na putu. On je bio pesnik. O wima su svi znali samo toliko. Ali on kao da je bio zaokupqen nekim drugim stvarima. Za jednog pesnika, pa i za starijeg oveka od gospoe Xemison je bio stariji moda dvadeset godina vodio je prilino naporan i aktivan ivot. Popravqao je drenani sistem na svom imawu, istio je kanale ispod puteva i poploavao ih. Okopavao je i negovao povre u bati, prosecao staze kroz umu, popravqao po kui. Sama kua je imala neobian, trouglasti oblik i sazidao ju se sa prijateqima pre mnogo godina, na temeqima stare farmerske kue. O tim qudima se govorilo kao o hipicima, mada je gospodin Xemison sigurno u to doba, pre gospoe Xemison, bio previe star za takve stvari. Prialo se da gaje marihuanu u umi, da je prodaju i novac uvaju u zapeaenim teglama, zakopanim po imawu. Klark je to uo od qudi koje je upoznao u gradu. Odgovorio im je da su to gluposti. Da je to tako, do sada bi ga neko sigurno iskopao. Neko bi ga naterao da prizna gde je novac." Kada su proitali nekrolog u novinama, Karla i Klark su saznali da je Leon Xemison pre pet godina bio laureat ve334

like nagrade. Nagrade koja se dodequje pesnicima. To im nikada niko nije spomenuo. inilo se da je qudima lake da poveruju u zakopane tegle s parama, zaraenim od marihuane, nego u to da se novac moe zaraditi od poezije. Nakon to je to proitao, Klark ree: Mogli smo ga naterati da nam plati." Karla je odmah znala o emu govori, ali je to shvatila kao alu. Sada je prekasno", odgovorila je. Kada je ovek mrtav, ne moe vie nita da plati." On ne moe. Ali bi ona to mogla." Otputovala je u Grku." Nee ostati tamo da ivi." Ona o tome nita nije znala", rekla je Klara trezveno. Nisam ni rekao da je znala." Ona pojma nema o tome." Mogli bismo da se dogovorimo." Ne, ne i ne." Klark je nastavio kao da ona nita nije rekla. Mogli bismo joj rei da emo pokrenuti parnicu. Malo-malo, pa neko dobije pare na taj nain." Kako bi to uinio? Pa ne moe tuiti pokojnika." Zapretiemo joj da emo sve ispriati novinarima. Veliki pesnik. Novine su gladne takvih pria. Treba samo da joj zapretimo i ona e da popusti." Fantazira. Mora da se ali." Ne", ree Klark, govorim ti ozbiqno." Karla je odgovorila da o tome vie ne eli da razgovara i on se s tim sloio. Ali su o tome priali i sutradan i narednih dana. Ponekad bi mu na pamet padale ideje koje nisu bile izvodqive, a moda su ak bile i nezakonite. O wima je govorio sa sve veim uzbuewem, a onda bi nije znala zato naglo zautao. Da je kia prestala da pada, da je leto postalo normalno, moda bi digao ruke od te ideje, kao i od ostalih. Ali to se nije desilo, a u posledwih mesec dana je razradio plan kao da je on savreno izvodqiv i ozbiqan. Pitawe je bilo samo koliko para da zatrae od we. Ako zatrae premalo, ena ih moda nee shvatiti ozbiqno, moda e biti sklona da ih smatra za blefere. Ako zatrae previe, moda e u woj provocirati inat. Karla vie nije govorila da je to ala. Umesto toga, rekla mu je da nee uspeti. Rekla je da qudi, konano, od pesnika i oekuju da budu neobini. Stoga niko ne bi dao pare da bi tako neto otkrio. 335

On joj je odgovorio da e uspeti budu li to izveli kako treba. Neka Karla sve ispria gospoi Xemison. Onda bi uao Klark, pretvarao bi se da je to za wega iznenaewe, da prvi put uje tako neto. Glumio bi bes, pretio bi da e to ispriati celom svetu. Pustio bi gospou Xemison da prva predloi da se stvar rei novanom nadoknadom. Bila si povreena. Bila si muena i poniavana, a to je i mene povredilo i ponizilo, jer si mi supruga. To je pitawe asti." Na ovaj nain je uvek iznova zapoiwao razgovor. Pokuavala je da ga odvrati od toga, ali je on bio uporan. Obeaj mi", govorio je, obeaj mi." Sve to je bilo zbog onoga to mu je ranije ispriala, a to sada nije mogla da povue, niti da porekne. Ponekad se on raspituje za mene, je l' tako? Ko, matori? Ponekad me poziva unutra kada ona nije kod kue, zar ne? Da. Onda, kada ode u kupovinu, a ni patronana sestra nije u kui. Bio je to trenutak wenog nadahnua, koji je odmah zagolicao wegovu matu. I ta onda radite? Je l' ga poslua? Glumila je stidqivost. Ponekad. Pozove te u svoju sobu, je l' tako? I ta onda bude? Uem unutra da vidim ta hoe. I ta hoe? Razgovarali su apatom, iako u blizini nije bilo nikoga, iako su bili u nedoiji svoje posteqe. Bila je to pria za laku no, u kojoj su svi prqavi, prqavi detaqi bili vani i stalno su morali da se dodaju, uz uverqivo oklevawe, stid, kikotawe. I nije samo on eqno iekivao prie i bio joj zahvalan na wima. Volela ih je i ona. Volela je da mu udovoqava, da ga uzbuuje, da uzbuuje i wega i sebe. I bilo joj je drago to u tome i daqe uspeva. To to je govorila jednim delom jeste bila istina. Videla je napaqenog starca, nabreklinu koju je napravio ispod arava, te iako je bio nepokretan i vie nije mogao da govori, teno se sluio jezikom tela i znakova, ukazivao na svoju udwu i pokuavao da je primora na sauesnitvo, u obavezujue intimne geste. (Weno odbijawe je bilo vano da bi pria bila uzbudqiva, iako ga je time pomalo paradoksalno razoarala.) 336

Ponekad bi se pojavqivala slika koju bi morala da odmah sasee kako ne bi sve pokvarila. Pomislila bi na stvarno telo, obmotano aravom, pod terapijom, kako svakoga dana sve vie kopni u iznajmqenom bolnikom krevetu, koje je ugledala svega nekoliko puta, kada bi gospoa Xemison ili patronana sestra zaboravile da zatvore vrata. Ona lino mu nikada nije prilazila. U stvari, ona se plaila da ode kod Xemisonovih, ali joj je trebalo para, a bilo joj je ao gospoe Xemison, koja je izgledala uznemireno i smeteno, poput mesearke. Jedanput ili dvaput je Karla planula i uinila neto stvarno glupavo da bi otkravila atmosferu. Kao to bi rekla nespretnom i preplaenom jahau poetniku, da se ne bi oseao ponieno. Tome je pribegavala i kada bi Klark bio loe raspoloen. Ali to kod wega nije vie pomagalo. No, pria o gospodinu Xemisonu ga je, oigledno, i daqe uzbuivala. Nije bilo naina da se izbegnu barice na putu, ili visoka vlana trava pored wega, ili divqa argarepa koja je nedavno poela da cveta. Ali vazduh je bio dovoqno topao da se ne prehladi. Odea joj je bila vlana od kiice koja je sipila, izgledala je kao da je natopqena znojem, kao da su joj se suze slivale s lica. Suze su joj postepeno presahle. Vie nije imala ime ni da obrie nos listi toaletnog papira se navlaio te se nagnula napred i izduvala nos u baricu na putu. Podigla je glavu i dunula dug, vibrantan zviduk, to je bio wen i Klarkov signal Flori. Saekala je nekoliko minuta, a onda je viknula Florino ime. Ponovo je zvidala i dozivala je, zvidala i dozivala. Od Flore nije bilo ni traga. Dodue, oseala je olakawe zbog bola koji joj je naneo Florin verovatno trajni nestanak, u poreewu sa nevoqom u koju se uvalila oko gospoe Xemison i naizmeninog nastupa oajawa u wenom odnosu sa Klarkom. Barem se za Florin nestanak moglo rei da ona Karla nije nimalo kriva. Kada se vratila kui, Silvija nije nita drugo morala da uradi sem da otvori prozore. I da iekuje trenutak eqno, to je nije mnogo iznenadilo kada e da navrati Karla. Iz kue su ukloweni svi predmeti koji su podseali na bolest. Spavaa soba koju je delila sa muem, kasnije pretvorena u samrtnu eliju, oiena je i pospremqena, kao da se u woj nita nije deavalo. Oko toga joj je pomogla Karla, to337

kom nekoliko grozniavih dana izmeu kremirawa i odlaska u Grku. Svako odelo koje je Leon ikada obukao, pa ak i ona koje nikada nije nosio, ukquujui i poklone od wegovih sestara koji nikada nisu bili raspakovani, poslagali su na zadwe sedite Silvijinog auta i odneli u prodavnicu polovne odee. Wegove tablete, pribor za brijawe, neotvorene konzerve alkoholnih likera koje su ga drale neko vreme, pakovawa keksa sa susamom koje je gutao u ogromnim koliinama, plastine flaice sa losionom koji su mu utrqavali u lea, oviji kouh na kome je spavao sve su to potrpali u najlon kese i dali da se odnese na deponiju. Karla joj se nije suprotstavila nijednom reju. Nikada nije rekla: Moda bi ovo nekome trebalo", niti je pokazala na nekoliko neotvorenih kartona konzervi. Kada je Silvija rekla: ao mi je to sam odnela odeu u grad. Vie bih volela da sam je spalila", Karla nijednim gestom nije pokazala iznenaewe. Oistili su penicu, izribali kredence, prebrisali zidove i prozore. Jednog dana, Silvija je sedela u dnevnoj sobi i prelistavala sve poruke sauea koje je primila. (Nije bilo nagomilanih hartija niti belenica, to bi se oekivalo u zaostavtini jednog pisca, niti nedovrenih dela ili nabaenih teza na papiru. Nekoliko meseci pre smrti joj je rekao da je sve bacio. I da nimalo ne ali zbog toga.) Kosi juni zid kue saiwavali su veliki prozori. Kroz wega je gledala Silvija, iznenaena vodwikavom sunevom svetlou koja se pomaqala, ili moda Karlinom senkom na vrhu merdevina, bosom i golorukom, sa odlunim licem, okruenom vencem od kose boje maslaka, suvie kratke da bi se vezala u pletenicu. Energinim pokretima je prskala tenost po staklu i razmazivala je. Kada je ugledala Silviju, zastala je i naglo rairila ruke, kao da je raspeta, i napravila grotesknu grimasu, od ega su se obe nasmejale. Silvija je osetila kako joj smeh poput prijatnog talasa prolazi kroz telo. Potom se vratila pismima sauea, a Karla je nastavila da isti. Odluila je da svim tim reima qubaznosti iskrenim ili kurtoaznim, iskazima poasti i aqewa dodeli sudbinu ovijeg kouha i krekera. Kada je ula Karlu kako sputa merdevine i u izmama ulazi u predsobqe, iznenada je obuze stidqivost. Ostala je da sedi na istom mestu, pognute glave, u trenutku kada je Karla ula u sobu i prola pored we, idui u kuhiwu, da ispod slivnika ponovo postavi vedro obmotano krpama. Skoro da se nije ni zaustavila na svom putu, bila je brza poput ptice, ali je uspela da poqubi Silvijinu pognutu glavu. Onda je poela da neto zvidue u sebi. 338

Taj poqubac je u Silvijinom pamewu ostao duboko urezan. On nije znaio nita posebno. Kao da je htela da kae razvedri se, ili skoro sam pri kraju. I da su wih dve dobre prijateqice, koje su zajedno privele kraju jedan teak i muan posao. Ili samo to, da je upravo granulo sunce. Da Karla razmiqa da se vrati kui, da zaviri u talu. Ipak, Silvija ga je videla kao blistavi cvet, sa laticama koje se ire kroz weno telo poput uzburkane vreline, poput naleta crvenila u menopauzi. Neretko bi se meu studentkiwama kojima je drala nastavu iz botanike pojavqivala jedna, naroito obdarena, koja ju je svojom otroumnou, predanou nauci i nespretnim egoizmom podseala na wu samu, kada je bila mlaa. Takve devojke bi je gledale s oboavawem, nadajui se da e s wom ostvariti bliskost kakvu nisu mogle u veini sluajeva ni da zamisle, ali bi joj ubrzo poele da idu na ivce. Karla nije liila na wih. Ako je uopte imala slinosti s nekim iz Silvijinog ivota, bile su to wene drugarice iz sredwe kole devojke koje jesu bile pametne, ali ne i previe bistre, snani borci koji nisu voleli da se takmie, devojke vedra duha, ali ne i raskalane. Prirodno srene devojke. Tu gde sam ja bila sa dve stare prijateqice, u ovom seocetu, prilino malom mestu, to je mesto u kome se retko zaustavqaju autobusi sa turistima, a kad su turisti sili s autobusa i osvrnuli se oko sebe, bili su apsolutno zbuweni, jer nigde nije bilo nita da se kupi!" Silvija je priala o Grkoj. Karla je sedela na metar-dva od we. Ova prelepa devojka dugakih udova se konano smestila u ovoj sobi, ispuwenoj mislima na wu. Bojaqivo se osmehivala i sa zakawewem klimala glavom. Na poetku", ree Silvija, i ja sam takoe bila zbuwena. Bilo je tako vrue. Ali je apsolutno tano to kau za svetlost. Predivna je. I tada sam ukapirala ta bi trebalo uraditi. Nije bilo mnogo toga, ali se time mogao ispuniti itav dan. Morala si da hoda skoro kilometar u jednom pravcu da bi kupila uqe, i isto toliko u drugom po hleb i vino, i u tome ti proe pre podne. Rua u hladovini, a tada je ve toliko vrue da ti ne preostaje nita drugo nego da zatvori alukatre i lei na krevetu, ili proba da neto proita. Tako sam se i ja dohvatila kwige. Ali te to toliko umori da ti se vie i ne ita. emu itawe? Kasnije primeti da su se senke izduile, ustane i ode na plivawe. A, joj!" naglo je prekinula. Neto sam zaboravila." 339

Skoila je i otila da donese poklon koji joj je kupila, na koga zapravo uopte nije zaboravila. Nije htela da ga odmah preda Karli, elela je da za to doe prirodan trenutak. Dok je priala, unapred je isplanirala momenat kada e spomenuti more i plivawe. I kada e joj rei, kao sada: Da, kad ve spomiwem plivawe, to me je podsetilo na ovu malu kopiju figure kowa koju su nali na dnu mora. Izlivenu u bronzi. Iskopanu posle toliko vremena. Pretpostavqa se da je iz drugog veka pre nove ere." Kada je Karla ula da vidi kakvog jo ima posla, Silvija joj je rekla: Daj, sedi jo koji minut, molim te. Ni sa kim nisam priala otkako sam dola kui." Karla je sela na stolicu, rairenih nogu, s rukama na kolenima, snudenog izraza lica. Iz uzdrane utivosti ju je zapitala: Kako je bilo u Grkoj?" Sada je stajala i drala figuricu kowa, obmotanog zguvanim krep papirom, koga nije do kraja razmotala. Navodno predstavqa trkakog kowa", rekla je Silvija. Kowa koji se iz sve snage propiwe u finiu trke. Jaha ovaj deak ovde, vidi? mamuza kowa do krajwih granica izdrqivosti." Nije joj spomenula da ju je jaha podsetio na Karlu, a sada nije mogla ni da se seti zato. Deak na kowu je imao samo deset, ili jedanaest godina. Moda su je podsetili snaga i gracioznost ruke koja je morala da dri uzde, ili brazde na elu deteta, udubqenost i ist napor s kojim je Karla prolog prolea istila velike prozore. Wene snane noge u ortsu i iroka ramena, veliki zamasi po staklu, nain na koji je u ali rairila ruke, pozivali su Silviju tavie, komandovali joj da se nasmeje. Da, vidim", ree Karla, paqivo istraujui bronzano-zelenkastu figuricu. Veoma vam hvala." Nema na emu. Jesi li za kafu? Upravo sam je spremila. Kafa u Grkoj je dosta jaka, malo jaa nego to volim, ali im je hleb izvrstan. A zrele smokve su velianstvene! Sedi jo malo, molim te. Mora mi rei da prekinem kada se ovako zapriam. A kako je bilo ovde? Ima li ta novo?" Uglavnom je padala kia." Da, primeti se", viknula je Silvija s drugog kraja sobe, ureenog kao kuhiwa. Dok je sipala kafu, reila je da joj ne kae za drugi poklon koji je donela. Nije je kotao nita (kow ju je kotao vie nego to devojka to moe da zamisli), bio je to predivan ruiasto beli kameni koga je nala pored puta. 340

Ovo u poneti za Karlu", rekla je tada Megi, prijateqici s kojom je etala. Znam da je blesavo, ali elim da i ona ima parence ove zemqe." Karlu je ve spomiwala i Megi i Soraji, wenoj drugoj prijateqici. Rekla im je kako joj weno prisustvo sve vie znai, kako se meu wima razvija neopisiva veza i kako ju je to teila u onim groznim trenucima prolog prolea. Snagu bi mi dalo samo to da vidim nekoga nekog tako sveeg i krepkog da mi ulazi u kuu." Megi i Soraja su joj se smejale i blago je zadirkivale. Da, uvek ima neka devojka", ree Soraja nehajno sleui preplanulim ramenima. Svi doemo na to, pre ili kasnije", dodade Megi, da se zaqubimo u neku devojku." Silviju je potajno razdraivala ta prevaziena re zaqubiti se. Moda je razlog to to Leon i ja nismo imali dece", rekla je. Znam, blesavo je. Kao zamena za materinsku qubav." Prijateqice su joj istovremeno odgovorile na pomalo razliite naine da je to, ma koliko delovalo blesavo, ipak qubav. Ali danas, ova devojka uopte nije liila na Karlu koje se seala Silvija, uopte nije bila staloeni vedri duh, bezbrino i velikoduno mlado stvorewe koje joj je u mislima pravilo drutvo u Grkoj. Jedva da je pogledala u poklon. Bila je mrzovoqna, kao da je uzela u ruke oqu kafe. Ima tamo neto to bi ti se jako svidelo", uskliknu Silvija. Koze! Dosta su male, ak i kada odrastu. Ima ih pegavih, kao i skroz belih, skakuu po stenama kao kuni duhovi." Izvetaeno se nasmejala, nije mogla da se uzdri. Ne bih se iznenadila da su im stavili vence na rogove. Kako je tvoja kozica? Zaboravila sam joj ime, kako ono bee?" Flora", ree Karla. Da, Flora." Nema je." Nema je? Jesi li je prodala?" Nestala je. Ne znamo kuda je otila." Jao, tako mi je ao. Ali zar ne postoji ansa da se vrati?" Nije joj odgovorila. Silvija je pogledala pravo u devojku, to do sada nije mogla da natera sebe, i primetila da joj u oi naviru suze, da joj je lice ispijeno kao da je bilo prqavo i podbulo od teskobe. 341

Nita nije uinila da izbegne Silvijin pogled. vrsto je stisla usne preko zuba, zamurila, zawihala se napred-nazad, beumno, kao da e da zaurla, i onda je zaista vrisnula. Vritala je, plakala, borila se za vazduh, dok su joj suze tekle niz obraze, a bale iz nozdrva. Osvrtala se oko sebe i izbezumqeno traila ime da se obrie. Silvija joj pritra i prui pakovawe papirnih maramica. Ne brini se, polako, bie sve u redu", govorila je i razmiqala da li da je uzme u naruje. Ali nije imala ni najmawu equ da to uini, time bi moda samo pogorala situaciju. Devojka je moda osetila koliko je Silvija nevoqna da to uini, koliko ju je zaprepastio ovaj buni izliv. Karla je neto mrmqala. Strano, strano", govorila je. Nije, svi mi ponekad imamo potrebu da zaplaemo. Nije to nita strano, ne brini." Strano." Silvija je sada, sa svakim trenutkom ove jadne scene, sve vie oseala da joj ova devojka deluje potpuno obino, poput onih dosadnih i lewih studentkiwa koje joj dolaze na konsultacije u kancelariju. Neke od wih bi joj cmizdrile zbog ocena koje su dobile, ali to je esto bio taktiki potez, neuverqivi pokuaj da se izjadaju. Prave suze, koje su se prilino retko deavale, obino su imale veze sa qubavnim problemima, roditeqima ili trudnoom. Ne plae vaqda zbog koze, zar ne?" Ne, ne." Boqe popij malo vode." Silvija je pustila vodu da tee iz slavine, dok nije postala hladnija, razmiqajui pri tom ta bi jo mogla da uini ili kae. Kada se vratila, Karla se ve bila primirila. Dobro", ree dok je Karla gutala vodu, je l' ti sada boqe?" Jeste." Ne radi se, dakle, o kozi. ta ti se desilo?" Ne mogu to vie da podnesem", ree Karla. ta nije vie mogla da podnese? Ispostavilo se da je u pitawu wen mu. Stalno se na wu zbog neega qutio. Ponaao se kao da joj je neprijateq. ta god da je uradila nije vaqalo i nita nije mogla da mu kae. ivot s wim ju je izluivao. Ponekad bi pomislila da je stvarno poludela. Ponekad bi pomislila da je on lud. Karla, da li te je povredio?" 342

Ne. Nije je fiziki povredio. Ali ju je mrzeo. Prezirao ju je. Nije mogao da podnese wen pla, a ona nije mogla da ne zaplae kada bi se on qutio na wu. Nije znala ta da radi. Sigurno zna ta bi mogla da uradi", ree Silvija. Da pobegnem? Kad bih samo to mogla!" Karla ponovo zaplaka. Sve bih dala da mogu da pobegnem. Ali ja to ne mogu. Nemam para. Nema tog mesta na svetu kuda bih mogla da odem." Pa, razmisli malo. Da li je to ba tako?" pokuala je Silvija da je obazrivo posavetuje. Zar nema roditeqe? Zar mi nisi rekla da si odrasla u Kingstonu? Zar tamo nema porodicu?" Roditeqi su joj se odselili u Britansku Kolumbiju. Mrzeli su Klarka. Bilo ih je ba briga da li je ona iva ili mrtva. A braa ili sestre? Ima brata starijeg od we devet godina. Oenio se i ivi u Torontu. Ni wega nije briga za wu. Takoe se ni wemu ne svia Klark. ena mu je snob. Da li si ikada razmiqala da se prijavi u Sklonite za ene?" Oni vas prime samo ako ste namrtvo pretueni. I to bi ubrzo svi saznali, to bi se loe odrazilo na na posao." Silvija se blago nasmeja. Da li je sada vreme da razmiqa o poslu?" Sada se Karla nasmejala. Znam. Nisam itava." Posluaj me", ree Silvija. Posluaj me. Kada bi imala novaca, da li bi otila? I kuda bi otila? ta bi radila?" Otila bih u Toronto", spremno je odgovorila Karla. Ali ne kod brata. Odsela bih u motelu i nala posao u nekoj ergeli." Je l' misli da bi to mogla da radi?" Radila sam ve u jednoj ergeli onoga leta kada sam upoznala Klarka. A danas imam vie iskustva nego onda. Daleko vie iskustva." ini mi se kao da si sve ve isplanirala", obazrivo ree Silvija. U trenu sam sve smislila!" Ako bi mogla da ode, kada bi krenula na put?" Danas. Odmah. Iz ovih stopa." I spreava te samo to to nema para?" Karla duboko uzdahnu i ree: Da, to je sve to me spreava." 343

Dobro", ree Silvija. Sada sasluaj ta ti ja predlaem. Mislim da ne bi trebalo da odsedne u motelu. Trebalo bi da sedne u autobus za Toronto i ode kod jedne moje prijateqice. Ona se zove Rut Stajls. Ima veliku kuu, ivi sama i nee joj smetati da neko kod we odsedne. Moe ostati sa wom sve dok ne nae posao. Dau ti neto para. Verujem da u okolini Toronta ima mnogo ergela." Da, ima ih dosta." ta misli o tome? Hoe li da je nazovem i da se raspitamo u koliko sati polaze autobusi?" Karla je pristala. Drhtala je. Prelazila je dlanovima preko butina i odmahivala glavom s jedne na drugu stranu. Ne mogu da verujem", ree ona. Vratiu vam pare kada zaradim. Hou da kaem, hvala vam. Vratiu vam pare. Ne znam ta drugo da kaem." Silvija je ve okretala telefonski broj autobuske stanice. Psst, upravo mi saoptavaju red vowe!" Spustila je telefonsku slualicu. Znam da hoe. Je l' se slae da ostane kod Rut? Nazvau je. Dodue, ima jedan problem." Otro je pogledala u Karlin orts i majicu. Zna, ne moe kod we otii u toj odei." Ne mogu sada da se vratim kui", uspanieno ree Karla. ta fali mojoj odei?" Imaju klimu u autobusu. Smrznue se. Dau ti neto moje da obue. ini mi se da smo iste visine, zar ne?" Mnogo ste mraviji od mene." Nisam uvek takva bila." Na kraju su se odluile za smeu jaknu od platna, skoro nenoenu Silvija je shvatila da je pogreila to ju je kupila, kroj joj je bio previe napadan zajedno sa ukasto smeim pantalonama i svilenom sukwom krem boje. To je bila odea uz koju su ile Karline patike, poto je nosila obuu za dva broja veu nego Silvija. Karla je otila da se istuira jutros je to zaboravila da uradi u svojoj pometenosti a Silvija je nazvala Rut. Rut veeras ima neki sastanak, ali e ostaviti kqu kod podstanara na spratu, tako da Karla treba samo da zazvoni. Dodue, morae da uzme taksi sa autobuske stanice. Hoe li se snai?" pitala je Rut. Silvija se nasmeja. Ne brini, nije ona smotana. Ona je prosto osoba koja se nala u gadnoj situaciji, svima se to deava." Dobro. Hou rei, dobro je to je reila da ode." 344

Nije ona uopte smotana", ree Silvija, mislei na Karlu kako isprobava wene pantalone i jaknu. Kako brzo se mlada osoba oporavi od oajawa i kako je predivno izgledala ova devojka u novoj odei. Autobus stie u grad u dva i dvadeset. Silvija je odluila da za ruak napravi omlet, da na sto stavi tamno plavi stolwak i kristalne ae, te da otvori flau vina. Nadam se da si dovoqno ogladnela", rekla je kada je pred wom zablistala Karla u istoj pozajmqenoj odei. Meka pegava koa joj se crvenela od tuirawa, kosa joj je bila vlana i tamna, polegla po glavi. Rekla je da je gladna, ali kada je probala da prinese viquku ustima, ruka joj zadrhta i zalogaj joj ispade. Ne znam zato se ovako tresem", ree Karla. Mora da sam uzbuena. Nisam ni znala da e biti ovako lako." Da, sve je ispalo veoma brzo. Verovatno ti i daqe deluje nestvarno." Ne ba, sada mi sve izgleda mnogo stvarnije. Oseam kao da sam do danas ivela u izmaglici." Verovatno je to onaj oseaj kao kada vrsto rei da neto uradi. Tako bi, barem, trebalo da bude." Tako je kada imate prijateqa", ree Karla uz stidqivi osmejak i elo joj se zarumeni. Kada imate pravog prijateqa. Kao to ste vi." Spustila je viquku i no i nespretno, s obe ruke, podigla au vina. Za pravog prijateqa!" ree drhtavim glasom. Mada verovatno ne bih smela da uzmem ni kap, ali popiu malo." Popiu i ja!" ree Silvija glumei razdraganost. Prinela je au ustima i pokvarila zdravicu upitavi je: Hoe li ga nazvati? ta misli o tome? Trebalo bi ga obavestiti. Barem da zna gde si i da te ne oekuje kod kue." Neu!" tre se Karla. Ja to ne mogu. Ako biste, moda, vi" Ne bih, ne mogu", odgovori Silvija. Nemojte, bilo bi glupo. Nije trebalo da to kaem. Ne mogu u ovom trenutku da budem razumna. Mislim da bi trebalo da mu ostavim poruku i stavim je u sandue. Ali ne elim da je odmah dobije. Ne elim ak ni da proemo pored wega kada budemo ile u grad. Hou da idemo drugim putem. Ako bih je napisala ako bih je napisala, da li biste mogli da mu je ubacite u sandue kada se budete vraali?" Silvija je pristala na ovo, poto nije videla neku boqu ideju. Donela je papir i olovku. Dosula je jo malo vina. Karla je zamiqeno sedela, a onda je napisala nekoliko rei. 345

Otila sam od kue. Dabro sam. Te je rei proitala Silvija kada je, vraajui se sa autobuske stanice, otvorila Karlinu poruku. Bila je ubeena da Karla zna kako se ispravno pie re dobro i da je pogreila jer je pisala u stawu ushiene zbuwenosti. Vee nego to je to Silvija pretpostavqala. Vino joj je razvezalo jezik, ali to kao da nije bilo praeno bilo kakvim gestom aqewa zbog onoga to ini ili uznemirenosti. Priala je o ergeli u kojoj je radila kada je upoznala Klarka, imala je tada osamnaest godina i upravo je zavrila sredwu kolu. Roditeqi su hteli da se upie na kolex, a ona je na to pristala, pod uslovom da ui za veterinara. Jer jedino to je itavog ivota istinski elela, bilo je da radi sa ivotiwama i da ivi na selu. Zna da su je u koli smatrali za pomalo tupavu, da su o woj priali pokvarene ale, ali ona za to nije nimalo hajala. Klark je bio najboqi uiteq jahawa koga su imali u ergeli. ene su ga uvek jurile, upisivale bi se u kolu jahawa samo da im on bude nastavnik. Karla ga je najpre zadirkivala zbog tih ena, to mu je u poetku godilo, ali bi se kasnije odjednom razbesneo. Ona bi mu se izvinila i pokuala da se iskupi predloivi mu da joj pria o svojim snovima o tome kakve planove gaji u sebi. Govorio joj je o vlastitoj koli jahawa, o ergeli, negde izvan gradova. Jednog dana, kada je Karla ula u talu i videla ga kako osedlava svog kowa, shvatila je da se zaqubila u wega. Sada je mislila da je to bio samo seks. Verovatno je to bio samo seks. Dola je jesen i ona je trebalo da napusti ergelu i ode na kolex u Gvelf. No, odbila je da ode i rekla je roditeqima da e pauzirati godinu dana. Klark je bio veoma bistar, ali nije imao strpqewa da zavri sredwu kolu. Ionako je izgubio svaki kontakt sa svojom porodicom. Smatrao je da su porodine veze kao otrov koji tee kroz krvotok. Radio je kao uvar u nekoj duevnoj bolnici, kao disk xokej u radio stanici u Letbrixu, u Alberti, kao lan spasilake ekipe na autoputu u blizini Tander Beja, kao egrt kod berberina, prodavac u prodavnici vojnih vikova. A to su bili jedini poslovi o kojima joj je priao. Dala mu je nadimak Cigo Lutalica, zbog prastare pesme koju je nekada pevala wena majka. Sada ju je i ona pevuila po kui sve vreme i majka je odmah shvatila da joj se neto dogaa. 346

Prole noi spavala je u posteqi od perja, Pod jorganom od svile. Veeras spava na zemqi, u ergi, Pored svoga dragana. Slomie ti srce, u to budi ubeena", rekla joj je majka. Wen ouh, inewer, Klarku nije pripisivao ak ni toliko moi. On je obian gubitnik, skitnica", govorio je za wega. Kao da je on obian insekt koga treba otresti s odee. Da li je mogue da jedna skitnica utedi dovoqno para da kupi farmu? E, upravo to je on uradio!" odgovarala im je Karla. Ne elim da se raspravqam s tobom", uzvraao joj je ouh. Ona ionako nije wegova erka, dodao je u sebi, kao da je to konaan dokaz. Stoga je Karla morala da pobegne s Klarkom. Roditeqi su je praktino naterali na to svojim ponaawem. Hoe li se javiti roditeqima kada nae smetaj?" pitala je Silvija. U Torontu?" Karla je podigla obrve, uvukla obraze i drsko izuvila usta u obliku slova O. N-ne", rekla je. Oigledno je bila malo pripita. Kada se vratila kui, nakon to je ubacila poruku u potansko sandue, Silvija je oprala posue sa stola, izribala tepsiju u kojoj je spremila omlet, bacila plave salvete i stolwak u korpu za prqav ve i otvorila prozore. U woj su bili pomeani oseaji aqewa i razdraenosti. Bacila je tek otpakovani sapun s mirisom jabuke, iji je miris lebdeo u kui, kao i u unutrawosti wenog auta. Kia je oklevala da padne. Nije imala mira, morala je da izae napoqe i proeta stazom koju je raistio Leon. qunak koji je posuo po blatwavim mestima je kia uglavnom sprala. Svakog prolea su tuda etali i traili divqe orhideje. Nauila ga je imenu svakog divqeg cveta, koje je on ubrzo pozaboravqao, osim krina. Govorio je da je ona wegova Doroti Vordsvort. Prolog prolea mu je uzbrala struak qubiica, ali on ih je pogledao iscrpqeno, prazno, kao to bi ponekad gledao u wu. I daqe joj je pred oima bila Karla, Karla dok ulazi u autobus. Wena zahvalnost je bila iskrena, ali sasvim obina. Bezbrino joj je mahala rukom. Navikla se ona na wene pozdrave. 347

Kada se vratila kui, oko est sati, Silvija je nazvala Rut iz Toronta, znajui da Karla jo nije mogla da stigne. No, javila joj se telefonska sekretarica. Rut", ree, ovde Silvija. Samo da ti kaem neto o devojci koju sam ti poslala. Nadam se da ti nee smetati i da e sve ispasti u redu. Moda ti se uini da je pomalo puna sebe. Moda je to, ipak, mladost. U svakom sluaju, javi mi se. Okej?" Ponovo ju je nazvala pre nego to je legla, ali joj se opet javila telefonska sekretarica. Ponovo Silvija. Samo proveravam da li je stigla", rekla je i spustila slualicu. Bilo je izmeu devet i deset sati, jo se nije sasvim smrklo. Mora da je Rut i daqe u gradu, a devojka nije htela da se javqa na telefon u tuoj kui. Pokuavala je da se seti imena podstanara sa sprata. Oni sigurno nisu jo legli. Ali nije mogla da ih se seti. Nema veze. Kada bi ih nazvala, to bi znailo da die frku bez razloga, da je nervozna, da preteruje. Legla je u krevet, ali nije mogla da tako dugo ostane. Uzela je laki jorgan, otila u dnevnu sobu i legla na sofu, na kojoj je spavala u posledwa tri meseca Leonovog ivota. Znala je da ni tu nee moi lako da zaspi nije bilo zavesa na prozorima, a po nebu je mogla da zakqui da je izaao mesec, iako ga nije videla. Sledee to je videla, bio je autobus, ona u wemu, s qudima koje i ne poznaje moda u Grkoj? kada je odjednom motor autobusa poeo da strano lupa. Probudilo ju je kucawe na ulaznim vratima. Karla? * Karla je sedela povijene glave, sve dok autobus nije daleko odmakao od grada. Prozori su bili zatamweni i niko spoqa nije mogao da je vidi, ali je ipak morala da pazi. Da se Klark sluajno ne pojavi. Iz neke prodavnice, ili na peakom prelazu, jo uvek ne znajui da ga ona ostavqa, mislei da je ovo sasvim obino popodne. Ne, mislei da e ona ovog popodneva da uradi ono to su zamislili ono to je on zamislio i eqno iekujui da uje ta je uradila. Kada su odmakli od grada, pogledala je kroz prozor, duboko udahnula i posmatrala poqa, kojima je boja stakla davala svetlo qubiastu nijansu. Gospoa Xemison ju je okruila sigurnou i razumom, ona joj je ulila uverewe da je bekstvo neto najracionalnije to moe da uini tavie, neto to bi na Karlinom mestu uradila svaka osoba koja dri do 348

sebe. Karla joj je s neobino velikim poverewem otkrila svoj ivot, ak i uz dozu zrelog humora, na nain koji izaziva saoseawe, uspevi da bude i uverqiva i ironina. Ispuwavajui, inilo joj se, oekivawa gospoe Xemison, odnosno Silvije. Oseala je da bi mogla da razoara gospou Xemison, koja joj se uinila kao jedna od najrazumnijih i najstroih osoba, ali je sada mislila da je prebrodila tu opasnost. Jer se nije predugo zadrala kod we. Sunce je ve due vreme sijalo. Za rukom su se kristalne ae caklile od suneve svetlosti. Kie nije bilo od ranog jutra. Duvao je vetar, dovoqno snano da uspravi travu pored puta, da korovi pomole svoje cvetove iz natopqenih gomila. Preko neba su plovili letwi oblaci koji nisu nosili kiu. itav pejza se mewao i preobraavao u blistavi julski dan. Dok su jurili pored poqa, na wima je nazirala malo tragova prolosti nije bilo velikih barica i sprane letine, krqavih stabqika kukuruza niti poleglih itarica. Setila se da bi sve ovo morala da ispria Klarku da su odabrali za ivot kraj zemqe koji je, iz nedokuivih razloga, veoma vlaan i pust, te da su na nekom drugom mestu mogli imati vie sree. Ili moda jo uvek mogu? Naravno, setila se i da sada nita ne moe da ispria Klarku. Niti ikada vie. Ne tie je se ta e biti s wim, niti sa Grejs, Majkom, Xuniper, Blekberijem ili Lizi Borden. Nee uti ni ako se, kojim sluajem, Flora vrati na imawe. Ovo joj je drugi put u ivotu da neto ostavqa za sobom. Prvi put je bilo kao u staroj pesmi Bitlsa na stolu je ostavila ceduqu, iuwala se iz kue u pet ujutru i srela se sa Klarkom na parkingu iza crkve. Ta pesma joj je, zapravo, odzvawala u glavi dok su odmicali ulicom. She's leaving home, bye-bye. Sea se sunca koje im je izlazilo iza lea, Klarkovih ruku na volanu, tamnih dlaica na wegovoj vetoj podlaktici, mirisa unutrawosti kamiona, mirisa motornog uqa i metala, alata i kowske staje. Hladnog vazduha jeseweg jutra koji je duvao kroz zarale spojeve na kamionu. U takvom se vozilu jo niko iz wene porodice nije vozio, retko se, ak, moglo i videti na ulicama kraja u kome je ivela. Seala se i Klarkove zaokupqenosti saobraajem tog jutra (izali su na autoput broj 401), brige oko ponaawa kamiona, turih odgovora na wena pitawa, mirkavog pogleda, ak i blage nervoze zbog wene ushienosti sve to joj je tada bilo uzbudqivo. Kao i wegov neuredan dotadawi ivot, zakliwawe da e zauvek ostati sam, nenost s kojom se ophodio 349

prema kowima, i prema woj. Videla ga je kao arhitektu wihovog budueg ivota, a sebe kao wegovu zatoenicu, koja mu se iskreno i apsolutno potiwava. Nema pojma ta ostavqa za sobom", pisala joj je majka u jedinom pismu koje joj je poslala nakon toga, na koje Karla nikada nije odgovorila. Ali u tim grozniavim trenucima bekstva u praskozorje, ona je sigurno znala ta ostavqa za sobom, koliko god da joj je bila maglovita predstava o budunosti. Prezirala je roditeqe, kuu, wihovo dvorite i fotoalbume, letovawa i kuhiwske aparate, toalet i prostrane ostave, wihov podzemni sistem za zalivawe travwaka. U kratkoj poruci koju im je ostavila, upotrebila je re autentino: Oduvek sam oseala potrebu za autentinijim ivotom. I ne oekujem da vi to razumete. Autobus se sada zaustavio u prvom gradu kroz koji je prolazio. Stanica je bila pored benzinske pumpe. To je bila ista ona stanica na koju su ranije ili ona i Klark da kupe jeftinije gorivo. U to doba, wihov ivot je obuhvatao nekoliko obliwih gradova i ponekad su se zaista ponaali poput turista, dok probaju specijalitete kue u nekom musavom hotelskom restoranu. Sviwske kolenice, kisele krastavce, pitu s krompirima, pivo. Posle bi pevali do kue, poput pijanih seqaka. No, posle nekog vremena su izlasci poeli da se shvataju kao gubqewe vremena i novca. Oni su za qude koji jo nisu shvatili stvarnost ivota. Sada je plakala i na oi su joj nije to ni primeivala navirale suze. Poela je da razmiqa o Torontu, o prvim koracima koji joj predstoje. Taksi, kua u kojoj nikada nije bila, nepoznati krevet u kome e sama provesti no. Sutra e u telefonskom imeniku potraiti adrese ergela, otii e do wih, gde god da se nalaze, i zamoliti za posao. Nije mogla da sebe zamisli. Kako se vozi podzemnom eleznicom, ili taksijem, kako se stara o novim kowima, razgovara sa novim qudima, ivi meu gomilom drugih qudi, od kojih nijedan nije Klark. ivot i mesto, odabrani samo iz tog, posebnog razloga da u wima nema Klarka. Dok je razmiqala, Karli odjednom pred oima iskrsnu neobina i strana stvar na toj slici iz budunosti, kakvu je ona zamiqa, we nigde nema. Ona e ii okolo, otvarati usta i govoriti, raditi ovo ili ono. Ali, u stvarnosti, nee postojati. A jo neobinije je bilo to to je ona krenula u ovaj poduhvat, to je sela u autobus u nadi da e obnoviti sebe. Kao to bi rekla gospoa Xemison kao to je i ona 350

sama mogla da kae sa zadovoqstvom da pone da upravqa vlastitim ivotom. Bez ikoga ko bi je mrko gledao, ko bi je trovao svojim neraspoloewem. Ali o emu bi trebalo da brine? Kako moe znati da je zaista iva? Iako je sada beala od wega, Klark je i daqe zauzimao svoje mesto u wenom ivotu. I kada jednom zaista pobegne, kada zauvek ode, koga e staviti na wegovo mesto? ta bi drugo ili, ko bi drugi mogao da bude tako ivahan izazov? Uspela je da obuzda pla, ali je poela da drhti. Loe se oseala i trebalo joj je da se nekako smiri. Hej, 'ajde malo se smiri", govorio bi joj Klark ponekad dok je prolazio kroz sobu u kojoj bi se ona uurila, trudei se da ne zaplae, iako je zaista to morala da uini. Zaustavili su se u sledeem gradu. Ovo je bila trea po redu stanica od one na kojoj je ula u autobus, to znai da nije ni primetila kada su prolazili kroz drugi grad. Autobus je morao da se zaustavi, a voza da vikne ime mesta, a ona nita nije ni ula ni videla kroz maglu svoje strepwe. Uskoro e izai na glavni autoput, odvui e je prema Torontu. I ona e biti izgubqena. Bie izgubqena. Kakvog smisla ima ui u taksi, rei novu adresu, buditi se svakog jutra, prati zube i odlaziti u svet? Zato bi traila posao, hranila se, putovala javnim saobraajem od mesta do mesta? Stopala kao da su joj bila na ogromnom rastojawu od tela. Kolena, u nepoznatim, krutim pantalonama, bila su teka poput olova. Tonula je poput pogoenog kowa, koji se vie nikada nee dii. U autobus je ulo nekoliko putnika, uneto je nekoliko paketa koji su ga ekali na ovoj stanici. ena i beba u kolicima su nekome mahali. Zgrada iza wih, kafana koja je sluila i kao autobuska stanica, bila je sva uskomeana. Topli talas je zatreperio kroz cigle i prozore zgrade, kao da e da je rastopi. Beei iz ivotne opasnosti, Karla podie svoje ogromno telo i teke udove. Posrtala je kroz autobus i vikala: Pustite me napoqe!" Voza je naglo zakoio i nervozno uzviknuo: Zar niste rekli da idete u Toronto?" Qudi su je zgledali, niko nije razumeo ta je mui. Moram ovde da izaem." Imate toalet pozadi." Ne, ne treba mi. Moram ovde da izaem." Neu vas ekati. Da li me razumete? Imate li prtqag?" Ne. Da. Ne." 351

Nemate prtqag?" Klaustrofobija! Eto od ega ona pati!" dobacio je neko iz autobusa. Da li vam je pozlilo?" upita voza. Nije, hou samo napoqe." Okej, okej, kako vi kaete." Doi i vodi me. Molim te. Doi i vodi me." Hou." * Silvija je zaboravila da zakqua vrata. Shvatila je da je sada trebalo da ih zakqua, a ne da ih otvori, ali je bilo prekasno. Ve ih je otvorila. Napoqu nije bilo nikoga. Ipak, bila je sigurna, sasvim sigurna, da je ula kucawe na vratima. Zatvorila je i zakquala vrata. Sa prozora se zau neto aqivo, neko zveketawe, tapkawe. Upalila je svetlo, ali unutra nije bilo nikoga, te ga je potom ugasila. Moda je to bila veverica, ili neka druga ivotiwa? Nisu bila zakquana ni balkonska vrata, kroz koja se izlazilo na unutrawe dvorite. Nisu bila ak ni skroz zatvorena, da bi se prostorija boqe provetrila. Taman to je dodirnula vrata, neko se nasmeja, blizu we, dovoqno blizu da bude u sobi. Ja sam", zau se muki glas. Jesam li vas uplaio?" Naslonio se na staklo vrata, stajao je tano naspram we. To sam ja, Klark", ree on. Va komija, pored puta." Nije htela da ga pusti unutra, ali se plaila da mu zalupi vrata u lice. Imao je snage da je sprei u tome. Nije htela ni da upali svetlo. Spavala je u dugakoj majici kratkih rukava. Trebalo je da se zaogrne jorganom, ali sada je bilo prekasno. Je l' hoete da se obuete?" upita je. Ovde u kesi imam ba to vam treba." U ruci je drao veliku najlon kesu. Pruio ju je kroz otvorena vrata, ali nije pokuavao da ue. Molim?" rekla je drhtavim glasom. Pogledajte ta je unutra. Ne bojte se, nije bomba. Uzmite je." Opipala je unutrawost kese, ali nije pogledala ta je unutra. Neto mekano. Onda je prepoznala dugmad od jakne, svilu kouqe i kai na pantalonama. 352

Mislio sam da bi boqe bilo da ih vratim. Ionako su vae, zar ne?" Stisnula je vilicu da joj zubi ne bi cvokotali. Usta i grlo su joj se najednom sasuili. Koliko ja razumem, to je vaa odea", tiho je rekao. Jezik kao da joj je obloen vatom. Naterala je sebe da prozbori: Gde je Karla?" Mislite, gde mi je supruga?" Sada mu je ve jasnije videla lice. Videla je koliko uiva u svemu ovome. Moja supruga Karla je kui, u krevetu. Spava. Tamo je gde treba da bude." Bio je privlaan mukarac, ali je istovremeno izgledao i veoma blesavo. Bio je visok, vitak, razvijen, ali se tako pognuto drao da je to izgledalo izvetaeno. Naporno se trudio da deluje pretee. Preko ela je imao loknicu tamne kose, nad ustima uobraene brie, oice su mu izgledale i ohrabrujue i podrugqivo, a na licu mu je bio deaki osmeh, neprestano na ivici da se ozlovoqi. Nikada joj se nije sviao wegov izgled jednom je to ak i spomenula Leonu, koji je odgovorio da je taj momak nesiguran u sebe, da je previe prijazan. To to je on nesiguran u sebe nimalo ne olakava wen poloaj. Prilino je umorna", nastavi on. Posle svoje avanturice. Da ste samo videli vae lice kad ste ugledali ovu odeu. ta ste pomislili? Da sam je ubio?" Iznenadila sam se." Ne sumwam u to. Nakon to ste joj pomogli da pobegne." Pomogla sam joj da" procedila je Silvija, pomogla sam joj jer je bila u nevoqi." U nevoqi! Da, naravno da je bila u nevoqi. im je iskoila iz autobusa i telefonirala mi da doem po wu, znao sam da je u nevoqi. Toliko je plakala da sam jedva razumeo ta mi je govorila." ta, je l' htela da se vrati?" Naravno, nego ta. Skroz je pohisterisala od eqe da se vrati. Znate, wene emocije su veoma kolebqive. No, vi je ionako ne poznajete kao ja." inilo mi se da je jedva ekala da ode." Stvarno? E pa, to vi tvrdite. Ali ja nisam doao ovde da se prepirem." Silvija nije nita rekla. Doao sam da vam kaem da mi se nimalo ne svia vae meawe u na brani ivot." 353

Ona je i qudsko bie", rekla je Silvija, mada je znala da bi bilo boqe da uti, a ne samo vaa ena." Je l' te? Moja ena je i qudsko bie? Zanimqivo! Hvala vam na informaciji. Molim vas, nemojte mi ovde mudrovati. Silvija." Nita ja ne mudrujem." Odlino. Drago mi je zbog toga. Ne elim da se razqutim. Hou samo da vam kaem neto vano, re ili dve. Prvo, ne elim da vas vidim kako zabadate nos u ivot mene i moje ene, bilo gde i bilo kada. Drugo, neu joj vie dopustiti da vas poseuje. Mada ni ona ba nije luda da vas vidi, u to sam siguran. Trenutno nema o vama previe visoko miqewe. Krajwe je vreme da nauite kako da sami istite kuu. Samo to sam hteo da kaem. Je l' vam jasno?" I vie nego dovoqno." O, pa nadam se da je tako." Jeste", ree Silvija. Znate li ta jo mislim?" ta?" Mislim da mi neto dugujete?" ta?" Mislim da mi, moda, dugujete izviwewe." Dobro, ako tako mislite. Izviwavam se", ree Silvija. On se pomerio, verovatno samo da bi sklonio ruku, na ta ona vrisnu. Nasmejao se. Naslonio je ruku na okvir balkonskih vrata da ih ona ne bi zatvorila. ta je to?" ta je ta?" ree on, kao da bezuspeno pokuava da izvede maioniarski trik. Onda je u prozoru ugledao odraz neega i brzo se okrenuo. Nedaleko od kue bila je istina koja se u ovo doba godine esto punila maglom. Magla je nad wom lebdela i ove noi. No, sada se na jednom mestu zgusnula, poprimila poseban oblik, preobrazila se u neto bodqikavo i sjajno. Najpre je liila na ivi cvet maslaka koji se kotrqa napred, a onda se kondenzovala u sablasni prizor ivotiwe, iste bele boje, poput gigantskog jednoroga koji srqa prema wima. Isuse", iskreno i tiho ree Klark. Potom je dohvatio Silviju za ramena. Ovaj dodir je uopte nije uplaio prihvatila ga je znajui da je to uinio s namerom da je zatiti, ili da samog sebe ohrabri. Potom je prizor pred wima eksplodirao. Iz magle, iz svetla za koje se sada ispostavilo da su farovi automobila koji je iao sporednim putem i verovatno traio mesto za 354

parkirawe pomolila se bela koza. Pred wima je skakutala mala bela koza, tek neto vea od psa ovara. Klark joj pusti rame. Odakle si sad ti iskrsla?" ree. Lii na vau kozu, zar ne?" upita Silvija. Flora!" viknu on. Flora!" Koza se zaustavila na metar od wih i stidqivo pognula glavu. Flora", ree joj Klark. Otkud ti ovde? Uplaila si nas nevieno." Nas. Flora je prila blie, ali i daqe nije podizala glavu. eala se o Klarkove noge. Ti, glupa ivotiwo", ree on drhtavim glasom. Odakle si dola?" Bili ste je izgubili, zar ne?" upita Silvija. Da, nestala je. Nismo se ni nadali da emo je ponovo videti." Flora podie glavu. U oima joj je zablistala meseina. Uplaila si nas nevieno", ree Klark kozi. Jesi li otila da nae momka? Nema pojma kako si nas uplaila. Nego ta! Mislili smo da si duh." Efekat magle", ree Silvija. Sada je zakoraila napoqe. Bila je bezbedna. Da." I svetla od farova." Liila si na sablast", ree on, doavi malo sebi. Bio je zadovoqan to je naao pravu re. Da." Koza iz svemira. To si ti. Ti si prokleta koza iz svemira", ree on mazei Floru. Ali kada je Silvija ispruila ruku da uini isto u drugoj ruci je i daqe drala kesu sa odeom koju joj je predao Klark koza je odmah spustila glavu, kao da se sprema za ozbiqan sudar. Koze su nepredvidqive", ree Klark. Deluju krotko, ali u stvari nisu takve. Pogotovo ne kada odrastu." ta, ona je odrasla koza? Deluje prilino malo." Vea nego to je sada nikad nee biti." Stajali su i gledali u kozu, kao da e i ona da se umea u razgovor. Ali to se, oigledno, nee desiti. Od ovog trenutka, ne mogu ni napred, ni nazad. Silviji se uinilo da mu je preko lica prela senka aqewa to je tako. To je i sam priznao. Kasno je", rekao je. Jeste", odgovorila je, kao da se radilo o obinoj poseti. Okej, Flora, vreme je da se vratimo kui." 355

Nai u nekog drugog za pomo u kui", rekla je Silvija. Mada mi, za sada, ionako ne treba." Onda se blago nasmeja i dodade: Paziu da vam ne nagazim na senku." Sigurno", ree on. Boqe uite unutra. Prehladiete se." Qudi misle da je opasno ii nou po magli." Prvi put ujem tako neto." Pa nita, laku no", ree ona. Laku no, Flora." Onda je zazvonio telefon. Izviwavam se." On joj mahnu rukom i okrenu se. Laku no." Bila je to Rut. Ah", uzdahnu Silvija. Promena plana!" Nije spavala, razmiqala je o maloj kozi ija je iznenadna pojava iz magle izgledala sve maginije. ak se pitala i da li je Leon mogao da ima sa tim neke veze. Da je pesnikiwa, ona bi o ovakvom dogaaju napisala pesmu. Ali po wenom iskustvu, teme koje je ona smatrala pogodnim za poeziju nisu privlaile Leona. Karla nije ula Klarka kada je izaao napoqe, ali ju je probudio kada se vratio. Rekao je da je izaao da obie talu. Putem je proao neki auto i ja se zapitah ta li sada ovde rade. Nisam mogao da zaspim, sve dok ne izaem da proverim da li je sve okej." I je l' bilo?" Koliko sam ja video, jeste", odgovori on. Onda pomislih, da proetam malo drumom. Uzeo sam odeu da je vratim." Karla se uspravi u posteqi. Nisi je vaqda probudio?" Sama se probudila. Sve je okej. Malo smo popriali." A-ha." Bilo je okej." Nisi joj spomiwao nita od onoga, je l' tako?" Nisam." To je sve izmiqotina. Stvarno je izmiqotina. Mora da mi veruje. Sve je to bila la." Okej." Mora da mi veruje." Dobro, verujem ti." Sve sam izmislila." Okej." Legao je u krevet. Hladne su ti noge", rekla je. Kao da su vlane." To je od rose. 'Ajde, doi. Kada sam proitao tvoju poruku, kao da sam iznutra odjednom ostao bez iega. Skroz prazan. 356

Stvarno. Kada bi otila od mene, oseao bih se kao da u meni vie nieg nema." Vedro vreme je potrajalo. Na ulicama, u prodavnicama, u poti, qudi su uz pozdrav primeivali kako je leto konano stiglo. Trava na livadama se uspravila, pa ak i polegli usevi. Barice su se osuile, blato se pretvorilo u prainu. Zaduvao je blagi povetarac i svi su oseali novu snagu. Stalno je zvonio telefon. Qudi su se raspitivali o asovima jahawa. Za to su bili zainteresovani i letwi kampovi, koji su otkazivali posete muzejima. Dolazili su im minibusevi, sa gomilom nemirne deurlije. Kowi, sa kojih su skinuli prostirke, epurili su se du ograde. Klark je uspeo da nabavi dovoqno veliku ceradu po pristojnoj ceni. itav prvi dan posle Dana beawa (tako je sada nazivao Karlin izlet autobusom) Klark je popravqao krov nad maweom. Posle nekoliko dana, dok bi obavqali svoje poslove, on i Karla bi jedno drugom mahali. Ako bi prola pored wega, a u blizini nije bilo nikoga, poqubila bi ga u rame kroz tanku letwu kouqu. Ako jo jednom proba da pobegne, ispraiu te po turu", govorio joj je. Je l' bi stvarno?" ta to?" Ispraio me po turu?" Nego ta!" Sada je bio poletan i neodoqiv, kao kada ga je prvi put upoznala. Ptica je bilo na sve strane. Crvenokrilih kosova, crvendaa, par golubica koje su pojale u cik zore. Mnotvo vrana i galebova, u povratku sa osmatrake misije iznad jezera, krupnih sokola miara koji ue po granama osuenog hrasta, kilometar od wihove kue, na ivici ume. Najpre su samo sedeli i suili svoja iroka krila, povremeno bi wima zalepetali i izdigli se radi probnog leta, a onda bi se primirili i pustili da sunce i topao vazduh obave svoj posao. Za dan-dva, bili su kao novi, leteli su visoko, kruili i obarali se na zemqu, nestajali u umi i vraali se na poznato ogoqeno drvo, da se odmore. Ponovo se pojavila i Xoj Taker, vlasnica kobile Lizi, preplanula i raspoloena. Smuila joj se kia, te je otila da planinari po Stenovitim planinama. Sada se vratila. Savreno ste ugrabili vreme", rekao joj je Klark. On i Xoj Taker su se ubrzo alili kao da se nita nije desilo. 357

Lizi dobro izgleda", rekla je. A gde joj je drugarica? Kako se ono zvala Flora?" Negde je otila", odgovorio je Klark. Moda na Stenovite planine." Tamo sam videla mnogo divqih koza. Sa fantastinim rogovima." I ja sam uo o tome." Tri ili etiri dana bili su suvie zauzeti da bi proverili ta im je stiglo u potansko sandue. Kada ga je Karla konano otvorila, nala je raun za telefon, obeawe da bi mogli da zarade milion dolara ako se pretplate na neki asopis i pismo od gospoe Xemison: Draga Karla, Razmiqala sam o (prilino dramatinim) dogaajima od pre nekoliko dana i esto sam o tome razgovarala sa sobom, mada sam se zapravo obraala tebi, te sam pomislila da moramo da razgovaramo, makar i samo za mene je to sada najboqi nain putem pisma. Ne brini se uopte ne mora da mi odgovori. Gospoa Xemison je daqe pisala kako se, izgleda, previe uplela u Karlin ivot i u zabuni pomislila da su Karlina srea i sloboda ista stvar. Ali woj je stalo samo do Karline sree i ona sada uvia da ju je ona Karla nala u braku. Nada se da su joj bekstvo i uzburkane emocije pomogle da na povrinu isplivaju wena istinska oseawa i da takoe prepozna kod svoga mua wegova istinska oseawa. Napisala je i da e je savreno razumeti ako je u budunosti Karla bude izbegavala i da e joj veito biti zahvalna za pomo u tekim trenucima: ini mi se da je najneobinija i najudesnija stvar u ovom nizu dogaaja povratak Flore. To mi, zapravo, deluje kao udo. Gde je bila sve to vreme i zato je odabrala ba taj trenutak da se vrati? Sigurna sam da si to ula od supruga. Stajali smo na balkonskim vratima i ja sam, budui da sam bila okrenuta prema spoqa, prva videla tu belu prikazu kako izrawa iz noi. Naravno, bio je to efekat kondenzacije magle pri tlu. Ali je to zaista bio zastraujui prizor. Mislim da sam ak i vrisnula. Nikada u ivotu nisam bila tako opiwena, u pravom smislu te rei. Pretpostavqam da bi bilo iskreno da priznam da sam se uplaila. Zamisli dvoje odraslih qudi, koji su se smrzli od straha kada je najednom iz magle iskoila mala izgubqena Flora! 358

To je sigurno bilo neto posebno. Naravno, znam da je Flora sasvim obina ivotiwica i da je sigurno otila od kue da bi se parila. Wen povratak, na neki nain, nema veze sa naim qudskim ivotima. No, wena pojava ba u tom trenutku duboko je uticala i na vaeg supruga i na mene. Kada dvoje qudi, razdvojeni mrwom, istovremeno postanu zbuweni tanije, uplaeni istim prizorom, izmeu wih nie veza i oni neoekivano postaju ujediweni. Ujediweni u svojoj qudskosti jedino tako bih to opisala. Rastali smo se skoro kao prijateqi. Stoga u mom ivotu Flora zauzima mesto dobrog anela, a verovatno i u ivotu vas i vaeg supruga. S najboqim eqama, Silvija Xemison im je Karla proitala pismo, zguvala ga je. Zatim ga je spalila u sudoperi. Plamen je zastraujue suknuo uvis, te je morala da odvrne slavinu. Potom je sakupila odvratne crne ostatke pisma, bacila ih u toaletnu oqu i pustila vodu, to je najpre trebalo da uradi. Sledeih dana je bila veoma zaokupqena obavezama. Trebalo je da izvede dve grupe na mawe, da daje asove jahawa deci, pojedinano i u grupama. Kada bi je Klark nou zagrlio u koliko god velikom poslu bio, nikada nije bio ni umoran, ni qut nije joj bilo teko da mu ugodi. Kao da joj je u pluima bila zabodena igla, od koje se nee povrediti bude li paqivo disala. No, s vremena na vreme, duboko bi uzdahnula, a ona se i daqe tamo nalazila. Silvija je iznajmila stan u gradiu u kome je predavala. Kuu nije prodavala barem na woj nije bila tabla da je za prodaju. Leonu Xemisonu su dodelili neko posthumno priznawe vest o tome se mogla proitati u novinama. Ovoga puta se nije spomiwao nikakav novac. Kada su na kraju ohrabrujue i unosne sezone doli prvi jesewi dani suvozlatne boje, Karla je otkrila da se navikla na otru misao koja se nastanila u woj. Nije vie bila ni tako otra, nije je, zapravo, vie ni iznenaivala. U woj je sada poivala skoro zavodqiva ideja, neprestano iskuewe koje tiwa. Dovoqno je bilo samo da otvori oi, samo da pogleda u jednom pravcu i da zna kuda bi mogla da krene. Kuda uvee da proeta, kada zavri sve svoje obaveze. Do ivice ume, do sasuenog drveta, okupqalita sokola miara. 359

I do prqavih malih kostiju, koje je nala u travi. Do lobawe, s drowcima skorele koe prilepqene uz wu. Do lobawe, koju bi mogla da stavi u aku, poput oqice za aj. itavo znawe na dlanu. Ili moda, ne. Tamo nema nita. Mogle su i druge stvari da se dogode. Mogao je da otera Floru. Ili da je privee, stavi u kamion, odveze nekuda daleko i tamo je pusti. Da je vrati tamo odakle ju je doneo. Da je vie ne gleda, da ga vie ne podsea. Bila bi tada slobodna. Dani su prolazili, a Karla se nije pribliavala tome mestu. Odolevala je iskuewu.
Preveo s engleskog Predrag apowa

360

LAZA LAZI

BUSEN CRNICE
Poema
1. Mirie wiva, to je prodoran, silan krik gladi za suncem, kiom, za cvetom i za klasom! To nam razdire nedra humus promuklim glasom svojih kanala, spletom korewa, tajnom niti bliskoj putawi zvezda; uz dah zrna skroviti, to nam u dno svih ula prodire praoblik disawa samog memla rodnice, zapah krvi, drhtaj ivota, napor semena da izvrvi, da prsne i da nikne, da ikne jedrinom biqa, da vazduh, i tlo i ir nizije blagosiqa, mirie wiva, to je prodoran, silan krik! Razmrvi travku i sutina lei e na tvoj dlan, nijedna ewa nema takvu silinu, boju, ni tako istu, prisno razlonu istinu koju slediti moe u daq, u beskonanost sveta, i stii je u asku ovom, tu, sad i bez pokreta, dok se pred suton visok uznosi divqi lan, nijedna slutwa nije tako laganog toka k'o ovaj strasni miris, ni svetla, ni duboka, ni mirnim odgovorom do vrha nalivena, nijedna misao k'o on u duh tvoj ulivena, razmrvi travku i sutina lei e na tvoj dlan. Tamjan i bosiok i lavandula i smiq i perje trske i kost vojnika zatrpana u anac, 361

i popca glas, i striibube krt, nerazumqiv tanac, i vrewe opalih plodova, siune maline trpke, i mravqa rila, pipci insekta, dlakave crpke loze to sie oblak, i setan zlatan koviq, i dejeg lea prah i tuna grobqa psea sve je to divovski vir na koji te podsea uznesen poqski dah na vetru neosetnom u danu tihom i svetom kad veje livadom cvetnom tamjan i bosiok i lavandula i smiq.

2. Nagorki miomir poqa, preiste zemqe kres, tamnih mrvica plamen, iskri s ogwita grude, uoi praznika zrelosti koji e da se zbude u misteriji rtve turinka i vodopije, kap qevanice na oltar strnita tad se lije, dok zagasita senka prekriva divqi vres; zapah koji nas podsea na crnobelu lisku, na topot nerasta divqeg, na bregunice pisku, na ume u prireju huk, doziv uare sove, to odsev je crnog tla u belom oblaku jove, nagorki miomir poqa, preiste zemqe kres. Ne die ovek vazduh, ve tla i sunca srh, paru vruega lia, prah s krova krtije kue, bobic sasuenih cimet, na tuku umirue kapqice galaktike, s krinova sastrugan vosak i ropac prepelice koju vrmena ksk i zub lisiji diu u smrt, ivota vrh, zelene kudeqe jdro uqe s kog bride usne, smrvqenu koru vrbe, kikot rue raspusne, svenulog eboja ranu i trule barskog lokvawa, slutwu jazavca, doziv tetreba, apat grawa, ne die ovek vazduh, ve tla i sunca srh. Natopqen u vlazi bia besmrtan bubri svet, seme to se nadima svoj busen blagosiqa, dimi se prolena wiva u isparewu biqa, u mirisima mleka, trpeze, kolevke, staje, sav smisao eona u jednu jedinu staje korpuskulu zaea; nebeski preokret 362

rspada u potpunu trajnost deava se u zrnu, kine kapqice silaze na orawe i trnu usisane u iu sveobuhvatnog dela, k'o rukopis kaligrafa dok se uvre viwaga svela, natopqen u vlazi bia besmrtan bubri svet.

3. Na livadi uz wivu die se prastar grm, potpune, raskone krowe liem zdravim treperi, smotri u dol i daq, gospodstvom svojim meri suna leta i plavna prolea, jutra u veri i noi u neverici: duinu klasa i slamke u skladu s odronom dua i usponom uz strm pt rasta i cvetawa, pt slavqa stabla i ploda dok u wegovom iqu grgori tanucka voda jeseni osunane i vrstih grumna zime, nadnesen nad ita i travke koje nemaju ime, na livadi uz wivu die se prastar grm. Nepoznat za razmetan i rastrojen qudski vid, neverovatan u vrsti, kao iz starinskih kwiga, ravnoduan to zabludela razumnost ne vidi ga, dub je na svojem poqu istina promisli vie, wega to pamti gromove, oluje, snegove, kie, od apokalipse deli jo samo jedan zid: snaga crnice, jaka sawiva julska jara, poj milenih kosova iz gajeva i estara, qubavna strepwa qudi to sawaju wegovu krowu, uzlet molitven bojaka polih u posledwu prowu, nepoznat za razmetan i rastrojen qudski vid. U naoj besmrtnoj dui ukorewen je hrast, te se jo nad rodne wive nadnose wegove grane, isti sastojci sazvea i nau decu i lie wegovo hrane, i lede udove svih nas demoni isti i mrazi, sebinost ista, nemar i nasiqe k'o nas i wega gazi, crv bezverja nam podseca i stas i glas i rast, otupeli za dodir somotske nadlanice xanibule, qudi ne uju vie ni potok niti ptice, zemqa nas dri, podie, ali zemqa to hleb nam daje samo u moi milosti vie i u tananostima traje, 363

u naoj besmrtnoj dui ukorewen je hrast.

4. Ja padam niice, i lice urawam u triwe i gar, u muvqa otpala krilca i kukuruznu svilu, u pepeo, me travke testeraste to pilu zubatu svoju krune, k'o cvrak to tare zelene noge jednu o drugu me gliste i me pueve mnoge, me crne petqe plodova, me neizbrisiv zr krenih qutura bi od pre milion leta, padam u pristiglu svetlost iz doba stvarawa sveta, u prainu od stena, u blato skorelo oko zrwa metala meteorskoga, me slamke i quske trwa ja padam niice, i lice urawam u triwe i gar. Jer zemqa vazda gori, stremqewe bukti u woj, upuenost je wen zakon, odnos i ciq i vreme, ba kao to sve stvari kosmosa plamte i streme u vatri neskrivenoj i u qubavnoj strasti, u kojima e svaka prezrena mrva tvari najzad prerasti u plodnu utrobu majinsku, u materinski sloj planete ovekove, gde ito nasuno raa; po mojem licu mili ova sipkava svetska graa od sluznih tragova reptila i od evinih uba, od peska i latica plamenih dragoquba, jer zemqa vazda gori, stremqewe bukti u woj. Ja zemqu, licem k licu, sagledam ovaj as i istom zemqom nazivam mnogostrukost sveg bia, priblien svojem prahu ja sam ve tokom svojeg ia, i qubim ga me mokricama, usne stavqam kraj crva, moja je to posledwa molitva, snana ba kao i prva, ja pristiem u svoju celinu s wome pomiren vas; i slavim ovaj bagremov grozd i med od ove lipe i treptim sav od zvuka gundeqa i kolske kripe, oprqen crnicom pevam zahvalu svakoj muci, dodirujui zemqu prilazim predobroj Nebeskoj ruci, ja zemqu, licem k licu, sagledam ovaj as.

364

5. Na bokor qubiica pao je suton snen, jo se od magme cvetawa otima mlada divizma, zapad se premeta na bok i pomerena prizma wegova proputa snop izduen crvenih strela, iz svih skrivenih kutaka sunevog rasutog vrela pada purpurna svetlost na vazduasti klen, i naborani sivi listovi korova punog gorine u kantileni sutona sada se srenima ine, u tiini nad wivama, u spletu gnezdaca laste, u jablanima du wiva muzika veeri raste, na bokor qubiica pao je suton snen. Al' no otvara grotlo dubqe no sjajan dan! Brazde se rastvaraju, wihova glatka qeska se sluzokoa pomilovana raonikom, gde ispod wegovog noa tabernakl obrnut naspramno nebo tumai, tu svaka svetlica minerala astralni kovitlac znai, svaki ugruak zemqe, grumeni trpak i slan, tu je po sebi analogon prtave Kumove Slame; u isti mah svaka je grudva umrlog ratara rame, butna kost, seqakova krv, nadniarevo teme, o, tamno je grobqe zemqa, stid qudske savesti neme, al' no otvara grotlo dubqe no sjajan dan! U testo zemqe umeeni su i vapaj, bes i znoj, u woj su rastaqena deca otkosi kuge, povorke obeenih, keri razvrata i poruge, dezintegrisani crkli bikovi i ustreqeni kowi, spaqenih crkava stihari, ikone i nalowi, prokleta blga zakopana pa zaboravqena, poj satanskih litija sue tu je, wihova crna neba u traqama, raspadnuta, u woj su leevi zeba, kukuvija i eja, sekira ubice, krivokletnikov smeh, u wu su, taj bunar mrani, bacani hula i greh, u testo zemqe umeeni su i vapaj, bes i znoj.

6. Drei se jo za skut majke, ja divqi karanfil brah, dok smo hodili poqem, uz kop sunane ilovae, qubav me krilom anelskim ve zorom btka tae, 365

te znadoh za blagost mirisa iz jarka i iz iba, za nestvarni govor sase koja se vilinski giba, za miris majin na zeqe batensko, i ne oseah strah, a ni muku potowu Marqive i strojne rukonoe, s pogaama u kotarici, s kolaima koji se, prhki, troe, s mesom i varivom, s vinom to sve sja od estitosti, noahu obed eteocima; u julskoj sunevoj oporosti drei se jo za skut majke, ja divqi karanfil brah Zemqa je ena: nenost, istrajnost, ivotnost, ar, raawe, ona je t a m a s, silazak u nizinu, nasuprot s a t v i, sinovima koji bi da se vinu s tla, noeni smru, u podvig neizvesni u mehuru Mongolfjea oko kojeg oluja prine besni; zemqa je ena: podatnost, krotkost, qubav i mar Iah s draganom kraj pruge, irinom Belih Jama, po stazi du kanala, po blatnim obalama, o, kako sam je voleo dok leasmo na cvetnoj skrami gliba, u carstvu barske trske, na kosturima riba, zemqa je ena: nenost, istrajnost, ivotnost, ar. Sad sedim u mokroj kupi kukuruzovine, tih, i opet sluam zemqe jesewu krasnu kantatu, oko mene su poqa i wive u starom zlatu, sa mnom je druica verna svih molitava mojih. Zadovoqan sam, ovaj pozni dan ja svojom verom skrojih, i darovan sam, zahvalan, qubavqu veom od svih. Jedino ako se sjedini sa svim onim to puzi i to gmie, pribliie se pomalo istini koja grenika die, samo ako si odan tvorakom bratstvu milosti i spokoja, qubie i tebe silno zemqa i umilna druica tvoja. Sad sedim u mokroj kupi kukurozovine, tih.

7. Sipko utawe ita, bumbara setni zuj s uorom i zviducima ptica, s venih popaca zrikom, s dnevnim, toplim i svetlim petlovim kukurkom, s apatom bagremara i piskom jta nad rekom, sa avrqawem vrabaca i jasne klepke jekom to u poqu ovekovog umstva mir satkiva pouj 366

U dnu srca i seawa ovek osnovnu melodiju dri i zna, sklad primordijalni, muziku iznad sviju, tom zaviaju se vraa wegova muena dua, u growi i samoi, qubavi, kajawu, tu istinu on slua: sipko utawe ita, bumbara setni zuj. Jesam zemqa, zemqa u biti, ja svoju zemqu znam, kako se poput modroga krina rasipa u woj granata, kako izdie deak u oko pogoen u lokvi krvi i blata, kako sopstveni kopa grob logora bled pred klawem, kako psi ostrvqeni liu nahoe skriveno grawem, kako se oteta prerodna gruda pretvara u jalov km, kako plamti uredan grad na zemqu svaqen, satrven, s kojom zapevkom se sputa u raku koveg drven, kako se krstae rue i kako u zvonik udara tanad i kako blaene rovce tla smewuje qudska gamad, jesam zemqa, zemqa u biti, ja svoju zemqu znam. Zemqa je patwa i ivot, oveka proima duh, al' zemqu kite loza, maslina, dah jasmina Sii u, lien imawa, u doqu svih dolina, u niziju spoznawa ka misteriji hleba i krvi, ka spasewu, potrebi svih potreba, na tajni baenog semena izotriu svoj sluh; ako se silnice vasione upiru da opti haos nadvlada qubav, onda je zemqa, onda je ovek naos, sredite svetilita, a onda pesma je ista to kandilo u crkvi, to busen, to trepet lista; zemqa je patwa i ivot, oveka proima duh.

367

ZORAN M. MANDI

BOKA
BOKA Dahom krive linije nacrtana poput simbola izmeu vode i neba meu maslinama u odzvonu crkvenih zvona naseqenih istorijom pomoraca i limunova sva u sebi kao tamni trbuh neverice leernija od mirnoe kojom se dimi weno more biblijski leaj nimfi i sirena pokrovac opleten reima svedoka usijana pria pod Lovenom to na podkapu lii kad je vetar zaspe burom zamrsi pletenice od samoe wenom ikrom u ostrvqu rasejana od jednog do drugog otoka po dubini dubqoj od svake sauvane legende na malom molu ili u velikoj razdaqini u koju se ulazi naplavinama jezika od Mletake do Austrougarske nevjesta to izrodi toliku decu sebi i drugima pod planinom namirisana meu lavandom i citronima boleivija od nespremne lepote u kosom ogledalu istorije uhvaena za navijek udotvornom metafizikom velikog tvorca 368

to je namesti nasred we same kao zavijutak u oku nesnosniji od modanih krivina kojom ovek ispravqa svjest u centru nadreene podsveti brodei wom sit brodeta i krumpjera ispod saa navikao na bela i crna vina ivota ukraena wom wenim buama i galerijama uspomena

POEZIJA POSLE Srazmera u raspeu izmeu opisa i slike sve nepoverqivije grabi u nepoznato Jezika Na ivici ludila savez propalih glagola trai utehu u prevazienim imenicama Svet prideva vie niko ne razume A izvan je tako daleko previe i za mudro postavqeno ograniewe u veri i razumevawu naina na koji se odlazi pre nego to se stiglo Srazmera redova i preloma Poezije nasred pometene pometwe nikom nije nada ni zavodnitvo wenog ustaqenog provizorija u nekadawem meu mainama simulakruma u podelama na jake i slabe znakove mirisa posredovanih cveem Drugim poslanstvima objekata u rugawu subjektima zbiqe wene qigave neposrednosti wenih opijata standarda i statusa Ni meovitim jezikom Poezija vie ne moe da opovrgne teoriju posle sebe o sebi 369

o slovcetu koje umire u neznawu prevazienih formi prevazienog Jezik je i tako odavno u muzeju Prevare

DAN POSLE Pre dana posle neija ruka izbrisae tragove i dokaze u sentimentalnom glasu vetra ue se samo vetar nad slikom kao nad bolom prestraeni e biti samo slika bez vode i hleba bez Jezika obezpredmeeni bez dosijea na jednom svi zajedno u jednom na ruevinama predvorja istilita raja i pakla u srcu amnezije u kwigu otkucaja nee biti vie upisa tvorca velikana i autora ko je pisao nepisae ko je slikao neslikae gramatika gramatike potirueg zavladae nepoznatim duhom stawa svih stawa Zato je ova pesma nepotrebna

AO MI JE ao mi je to nikada ne preskoih granicu razuma to idoh za sobom u trajawu sopstvenog osnutka to bre ne poludih meu nemonim kriterijumima razuma 370

to bih samo ono to bih crv u jabuci strepwa meu oblacima pali aneo u preterano vidqivom zaqubqenik koji je oseao qubav viu od we ao mi je propale dobronamerne nametqivosti to sam ispriao svoj ivot sebi to sam gledao neke dok su me prislukivali izbezumqeni mojim shvatawem Jezika to ga previe nisam odavao to sam ih ispraajui ih vraao se u pozno stawe svesti meu obolele jave i igrive javke Ali kome da objasnim pesmu koja me isisava pred ogledalom kao i u snu Veiti dunik ogledalu duhu wegovih krivih linija u koji se nikad ne preselih niti izaoh iz svoje antropoloke posesivnosti Nepotrebna ni sebi ni drugima Ni ovoj pesmi koja me trpi svojom sumornom patetikom

371

MILUTIN MIOVI

OPAKA NULA
MOZAK TI JE U KRASTAMA Nulo Svako si zlo zapamtila Od uda mozak ti je u krastama Uvuena u nae sjenke Zmijskim eqom ih proeqava Pomijeali smo pameti Zglobove i kosti Ne zna se ija je koja Gleda gdje e nam iskopati grob Izbrisati sjeawe Alo Od svega da se odmori

PAMET U REPU NOSI Nulo, ustima ponora I repom adaje Na sve si ivo krenula Gleda pred sobom grad Gleda hiqade nula Strasnim jezikom palaca 372

Koje si progutala Ne znaju ta im se desilo ive ko u bajci Pamet u repu nosi, nulo Raa se iz svog ogwa, alo

IGRAEMO BEZ GLAVE U srcu svoje samoe Sebi pravi djecu Najopakija nulo Svijet e naseliti nulama Utvrdie svoju vlast Zasjenie nam sunce Poskidaemo s ramena glave Misliemo jednom Zaokruie svoje carstvo, nulo Igraemo bez glave, alo

SITA SE NALAJ Nulo Zalaje im zine Iz svega mozga Na sva usta Na svakog ivog Laj nulo Sita se nalaj, alo Tvoj lave dok te ne udavi

373

MIODRAG PETROVI

DRVENE KOCKICE
Nisam imao vie od etiri godine kada su me roditeqi smestili u zabavite. Mnogo ta sam, gotovo sve, zaboravio iz tog perioda mog ivota, ali i danas mi uspava da, bez mnogo tekoa, izazovem u seawu veliku zgradu zabavita, gotovo svu napravqenu od drveta. Imala je jedan ogroman doksat koji ju je celu opasivao i po kome smo jurili kad nismo bili saterani u unutrawe prostorije; naa je jurwava odzvawala kao da to ne tre deca ve gomila raspusne drebadi. Veoma nam se dopadalo da pravimo silnu buku po daskama doksata to smo mi svesrdno i inili. Nae zabavite koje nije imalo nikakvog imena nalazilo se u neposrednom susedstvu uvene kafane Marger poznate jo iz turskih vremena. Zgrada je bila iza same kafane, idealno odvojena usred jednog vie nego prostranog dvorita u kojem smo se, kad su nam to vremenske prilike dozvoqavale, igrali i pregawali do mile voqe. Sve mi se ini da je takvih kua, naiwenih od drveta, bilo u varoi nemali broj. Ili je to moja iluzija koja je nastala otuda to je preko puta zabavita, kojih pedesetak metara udesno, bilo jo jedno slino zdawe od drveta, ak i lepe od naeg. Ove dve zgrade, nae zabavite i ta druga, bile su drukije od ostalih kua, a to je dovoqno da im se obrati pawa. Sve to se razlikuje izaziva znatiequ, a ono to lii jadno na drugo obino se ne razaznaje nego se kraj toga prolazi kao da i ne postoji. Ta druga zgrada bila je iskoriena da se u wu smesti sve to je naeno iz starina o naem gradu i okolini i imala je neobino ime: Muzej. Iako nas naa uiteqica nikad nije uvela tamo, ja sam zamiqao da je Muzej neto tajanstveno o emu deca ne treba nita da znaju i bilo mi je pomalo 374

krivo zbog toga. Kad god sam se iz zabavita vraao kui, zadravao sam se ispred tajanstvene zgrade, ali mi nikad nita nije uspelo da otkrijem od wene tajanstvenosti. Poneko bi uao u zgradu ili iz we izaao, i to je bilo sve. Red je da kaem koju re o naoj uiteqici ili zabaviqi. Odavno sam zaboravio weno ime. Nismo je zvali ni uiteqice ni zabaviqa ni vaspitaica nego prosto Gospoa. Gospoa je bila stara ena. Moda greim to joj pripisuje silne godine, jer jednom etvorogodiwaku ak i relativno mladi qudi izgledaju kao veoma stari. Postojao je jo jedan razlog da nau Gospou smatram staricom. Bila je sva u crnom. Haqine drugih boja kao da nije nosila. A pri tom je preko glave bila zabraena velikom crnom maramom. Nikad se nisam zapitao zato se tako odevala. Vaqda sam smatrao da tako treba da bude. Gospoa nas rekoh nikad nije odvela u Muzej da bih makar ohladio svoju znatiequ, ali zato smo esto, svi zajedno, odlazili u obliwu Sabornu orkvu gde su me uvek bolele noge od dugog stajawa. I tu wenu crnu maramu dovodio sam u neku prisnu vezu sa odlaskom u crkvu. Da li je bila bogomoqka, ne mogu da potvrdim. Verovatno jeste, jer je u wenoj spavaoj sobi bilo mnogo ikona svetaca, a ispred jednog od wih stalno je gorelo kandilo. ak i po danu. Van svake sumwe je to bila pobona ena i sigurno je da je i nas, putem pria i pouka, upuivala na put vere, mada to ne mogu sa sigurnou da kaem. Jednom sam ak morao da prenoim kod nae Gospoe. Ne znam kako se i zato to sluilo, ali bilo je tako. Gospoa je spavala u svom krevetu u beloj spavaici koja joj je padala do poda i sa belom ipkastom kapicom koju je podvezivala vrpcom ispod vrata kao to se to radi s bebama. Bilo mi je malo udno i malo smeno, ali u tim godinama se stvari uzimaju bez komentara i pogotovo bez zakquaka. Spavao sam te noi na otomanu, uza sam Gospoin krevet, sav uukan i ututkan, i nisam smeo da se maknem. Sve stvari u sobi imale su neki udan miris, duboko sam patio to sam odvojen od kue i silno mi se plakalo, ali sam se susprezao jer sam znao da se u ovoj prilici ne oekuju moje suze, a i nita mi ne bi vredele. inilo mi se da je bilo dobro to je kandilo ispred sveeve ikone osvetqavalo sobu nekim blagim sjajem, ali slike drugih svetaca, okaenih po zidovima ili naslowenih po komodama, gledale su me iz polumraka i jezivo sam se plaio wihovih prekornih pogleda. Uveravao sam sebe da nema nikakvog razloga da se plaim svetaca, oni nikome ne ine zlo, bio sam sklon da u to verujem i verovao sam u to, ali svejedno sam oseeo wihov pogled na sebi kao pogled na uqeza. Oni su pripadali jednom drukijem svetu, svetu kojem 375

ja nikada neu pripadati i ve je to bilo dovoqno ta wihova svetaka izdvojenost da uliju u mene strah i nesigurnost. Kao da sam ve tada dobro shvatao da se opasnosti po oveka kriju i onamo gde ih nikad ne bi oekivao i da se prema svemu mora biti krajwe obazriv. Naa Gospoa kao da je bila u nekoj naroitoj vezi s oevom sestrom, tetkom Qubicom, i kao da ju je povremeno poseivala. Ne umem da se dosetim poreklu te veze, sem ako nije i ta pretpostavka je najrealnija i wenoj deci, dvojici sinova, svojevremeno takoe bila Gospoa. Jednom je i mene povela u posetu. Bilo je to nekako usred podneva. Uli smo u jednu vie nego veliku kuhiwu u kojoj je poslovalo nekoliko mladih ena u belom kraj ogromnog tedwaka, a tetka, niska rasta i punaka ali vrlo hitra u svemu to radi, ila je od jedne do druge, gledala ta to i kako to one posluju, i povremeno bi tek viknula otrim glasom: Ruski." Ruski je bio glavni u kafani Makedonija. (On je bio u stvari emigrant i niko ga nikada nije ni zvao drukije nego tako, pa ga i ja tako zovem.) I kad bi se razlegao tetkin vrisak (to ja prava re za wen doziv), otvorila bi se pregrada na uberu i otuda bi izvirila dobroduna, okrugla glava Ruskog. I odmah bi se na ofarbanoj povrini ubera poredali tawiri sa raznovrsnim jelima, salate i prene nicle, jer je bilo vreme ruku i u posluewu nije smelo da bude oklevawa jer su gladni qudi nervozni. Ali, iako je tetka bila do gue zaposlena, nije ona zapostavqala svoju gou, tj. Gospou. Izmeu dve radwe koje je preduzimala puwewa tawira jelom i stavqawe nicle u tavu s vrelom masti prozborila bi koju s mojom Gospoom koja je sedela u prikrajku na niskoj stoliici, a ja sa zanimawem posmatrao ta rade mlade ene u belom. Kako me je Ruski primetio, kad god bi se otvorio uber, zvirnuo bi prema meni i eretski bi mi namignuo. Ruski, nosi", vriskala je tetka, a Ruski bi mi sauesniki namignuo: Pusti, enska posla. Nema urbe. Nije sabqa za vratom." Tako sam ja razumevao namigivawe Ruskog i bio sam sklon da poverujem u misao koja je to namigivawe pretpostavqalo. Mora da je taj dan posete pao u subotu, jer je kafansko dvorite, u koje se ulazilo iz Kazanxijskog sokaka, bilo pretrpano seqakim kolima. Naime, u dnu ogromnog dvorita bila je prostrana tala u kojoj su seqaci isprezeli svoju stoku, namirivali je vodom i senom, a tetka Qubica je za te usluge uzimala dobre novce. Bilo je u gradu i drugih mesta na kojima su se mogle dobiti iste usluge, ali je Makedonija bila gotovo u samom sreditu grada, a pijaca je bila tu blizu. Sve je to liilo na seoski vaar i silno me je zabavqalo. 376

Ove slike kao da nemaju ba mnogo veze sa mojim zabavitem o kojem ispisujem ove redove, a, pravo govorei, jo nisam ni stigao do prave teme. Ja nikuda ne urim, ne mogu tek pretrati preko onoga to je ciq mog pripovedawa, pria mora biti zaobqena sa svake strane i nita se nee pokvariti ako joj dodam poneto to je za onome glavnom istovremeno dogaawe. Pa, dakle, pre no to Gospoa i ja napustimo veliku kuhiwu kafane Makedonija, jo jednom se vraam slici moje Gospoe koja skromno sedi na amlici, tu negde iza vrata kako ne bi smetala enskom personalu koji tako aurno puni tawire sa ogladnele goste, dri u ruci isprenu niclu i gricka je pomalo, a glava joj je ispruena nekako sa strane da ne bi koja masna mrqa kanula na wenu sveanu crnu haqinu. Jo i danas, posle celog jednog ivota, vidim tu glavu moje Gospoe sa crnim nausnicama kako se trudi da na otmen nain pojede tu niclu (u drugoj ruci joj je salvet od hartije koji dri palcem i kaiprstom kojim e kasnije obrisati zamaene prste), iz ega sam, ini mi se jo onda, tano zakquivao da joj, iako ja uvala prilian broj dece, rue nikako nisu cvetale. Moda je moj zakquak pogrean, ali, s obzirom na mali broj iwenica kojima raspolaem, ja sam naprosto primoran da upotrebim bukvalno svaku kako bih iz svake izaeo wen eventualni smisao, pa makar pri tom i pogreio. Iako je istina ono za ta se nesumwivo moe utvrditi da jeste, u pripovedawu vae druga pravila: istina je ono do ega moe dopreti, pa makar to bila samo dva koraka od moguih sto. A pripovedau je do voqe hoe li ostati na ta dva koraka ili e izmisliti i ceo nedostajui niz. Uostalom, nije nita novo da istina mate obezbeuje pripovedawu vrstinu, sigurnost i ubedqivost. Vreme je da se vratimo samom zabavitu. Malo se ega seem o unutrawosti tog prostora. Kako je zgrada bila poprilina, moralo je tu biti vazdan kojekakvih prostorija kojima se nikako na mogu dosetiti emu su (tanije: kome) mogle posluiti kad je celu zgradu po noi koristila samo naa Gospoa i niko drugi iv. Po danu je to, naravno, bilo drukije. Cika i dreka dece ispuwavali su je ivotom, ali nou nou je moralo biti jezivo sa slikama svetaca koji natmureno vire iz polumraka i apsolutno im je nepoznato ta je to osmeh a kamoli glasan smeh. Dovoqno sam jeze pretrpeo u Gospoinoj sobi kad sam nikad neu saznati zato morao tu da prenoim zajedno s wom i svecima koji su me posmatrali iz polutmine s nezadovoqstvom koje je bilo vie nego oigledno. Bio sam prinuen da verujem da sveci nisu skloni prestraivawu dece, ali boqe da o tome ne priam. 377

Dvorite je bilo travnato i bila je prava milina igrati se po wemu to smo i inili na najlepi mogui nain, ne doputajui da nam ni asak propadne uzalud. Ali nekako je drukije bilo iza kue. Nisam znao zato je to tako, ali sam jo od malih nogu utvrdio da je sve to se nalazi iza uvek, ama ba uvek, drukije negoli s lica. Voleo sam da kojiput, sam, otvrqam iza zgrade i da, oprezno se pribliavajui, gledam ta se sve tu nalazi. Ono, pravo rei, nije tamo imalo bogzna ta da sa vidi, ali ipak Prvo, trava nije bila ista. Iza kue su rasli kopriva, zova (od koje su neki deaci umeli veto da naprave zvune pitaqke) i neke visoke bocke sa ruiastim cvetovima nalik kiankama. U toj travuqini nalazio se i po koji kr, parad polutrulih dasaka sa ekserima, poneka gvourija koja tu na miru truli i ra. Nije ba bilo bezopasno pribliiti se tome iza. Za sunanih dana pojavio bi se i koji guter. I kad bi me spazio, iskrenuo bi glavu u mom pravcu, a gua bi mu kuckala kao sat. Za kinih dana deavalo se da iz tog silnog kra, kaqa i koprive iskoi i aba. To nepristupano mesto bilo im je idealno skrovite, ivele su mirnim, neuznemiravanim ivotom, s pravom raunajui na nau straqivost. Sve sam podozrevao da tu mora da ima i zmija koja su bile jezivije i od svetaca na ikonama u polumraku. Istina, nisam video nijednu, ali to nita ne znai. To to sam za sebe nazivao iza bilo je pravo mesto za sve opasno i neoekivano. Zato sam, iako privlaan tajnovitou mesta, sve to posmatrao sa bezbednog rastojawa kako i vaqa da se ini sa svim to je iza. Bila je to za mene prava misterija zato i u predwem delu dvorita ne rastu bocke, zova i kopriva nego samo iza kue. Izjutra sunce obasja nae zabavite i travnato dvorite, a ono iza ostaje u senci zgrade, ali je zato posle podne obasjano ono iza a predwi deo dvorita ostaje u senci. Nije bilo nikakvog naina da se objasni razliitost vegetacije onoga ispred i onoga iza. Hajde de, da je neko upao korov iz predweg dela dvorita, on tu jednostavno nije uspevao. Bujao je samo iza. Eto, ja to pitawe postavqam sebi i kao mator ovek, ali odgovor ni sada nemam. Nita, nijedne rei nisam rekao o zabavitancima (ili moda: zabavitarcima). Bili smo izmeani s devojicama. Pamtim samo dva lika iz tog vremena: Miu i Cacu. Prvog zato to je bio moj drug iz Ristieve ulice, a drugi Caca zato to smo nekoliko godina proveli zajedno u istom razredu gimnazije. Obojica su, naalost, pokojni. Ni wih ne bih zapamtio da nije sauvena jedna fotografija iz tog vremena. Na woj naa Gospoa dri obama rukama sito, a sasvim na378

pred jedna trkqasta devojica, omotana ipkastom zavesom, belom, predstavqa nevestu, tu je i jedan deak za glavu nii od we s lanim brkovima, pa jo ufitiqenim; dva deaka dre u svakoj ruci po jedan struk praziluka ukraenim nekim krupnim manama, to su kumovi, jedan od wih sam ja u rolo kouqi i smrknuta izraza (moda sam bio uvreen to meni nije pripala uloga mladoewe a ne onom s lanim brkovima). Tu je i Mia: sedi s nogama podvijenim na turski nain, a Caca u mornarskom odelu sive boje od kakve se ne kroji nijedna mornarska uniforma i s mornarskom kapom s koje mu pada crna traka preko desnog uha. Mia se zabuqio u kameru, a Caca pokazuje ravnodunost kakvu nijedan svat na svetu (jer on je obian svat) ne pokazuje. Meu ostalim licima, ma koliko ih dugo posmatrao (pa, posmatram ih celog ivota) nisam u stawu da razaznam ikog poznatog. Jednostavno su, i za sva vremena, potonuli u potpun zaborav. A sada emo se vratiti u unutrawost zgrade, u prostoriju u kojoj smo provodili vreme za hladnih dana ili kad je kiilo. I pored najboqe voqe, malo ta o woj mogu da kaem, skoro nita. Vie zamiqam no to sam siguran da je na zidu bila kao neka fotografija u boji nekog brkajlije s elenkom na glavi i perom visokim koliko i sama wegova glava. Moda Marko Kraqevi ili neka druga junaina, ili sam ja to svom seawu proizvoqno dodao jer su se takve fotografije u boji mogle videti u to vreme u mnogim nikim kafanama (a i znatno kasnije) po emu se bar sam ja tako zakquivao moglo misliti da su kafane prava mesta za junaka dela. Ali nita ne bi bilo neobino da je takva nekakva slika bila i u naem zabavitu gde joj je, ako emo pravo, pre bilo mesto nego igde drugde, jer ta je bilo prenije nego najmlae vaspitavati u duhu junakome davawem primera za ugled. Ono to zasigurno pamtim jeste jedan veoma dugaak sto i dve klupe, isto tako dugake, po jedna sa svake strane stola. Poreamo se na tim klupama kao avii po ici, pa se igramo drvenim kockama. Kocke su bile takve irine da je svaka od wih mogla za nevoqu da predstavqa malu kuu. Ali, to bi bilo veoma prosto i ne bi izazivalo znatiequ da se wima igramo da tu nisu bili i izvesni tapii, takoe drveni, koji su sluili kao stubovi podupirai. Stavi na ravnu podlogu (a ravna podloga je bio taj dugaki sto koji je bio gotovo izglancan i svetlucav od mnogogodiwe upotrebe) takva etiri tapia-nosaa, a onda na wih nasadi kockicu. To je ve neto. Ali tu se igra ne zavrava. E, sada na tu kockicu stavi paqivo, na sva etiri kraja, nove stubove nosae, pa jo paqivije stavi drugu kockicu, i sada to nije vie obina 379

kua, ne, to je sada dvospratna zgrada, u stvari etvorospratna ako se rauna i prostor koji zauzimaju stubovi nosai. Daqe nadziivawe je bilo ve znatno sloeniji poduhvat jer bi cela graevina s novopostavqenim kockicama poela da se klati i krivi kao da je pod udarom zemqotresa. Takmiili smo se ko e veu zgradu podii, a bilo je, naravno, i dece koja su, qubomorna na tue uspehe u graewu, ruili uspeno i visoko podignuta zdawa, pa je zbog toga esto dolazilo do otrih nesporazuma, pa i nasrtaja jednih na druge. Kad god se moje seawe privue do igre s kockicama, u meni kao da se neto razvidequje a istovremeno me obuzima i neka silna tuga. Ja sam namerno neto u vezi s tom igrom potiskivao, zaobilazio, previao, jednom rei trudio se svim silama da se neega ne prisetim. Od ovog asa, moja pria, sva satkana od mawe-vie konkretnih pojedinosti, mora da pree u jedno sasvim drukije podruje, u neto to se ne tie stvari nego qudske due, u ono od ega smo sastavqani i to, hteli ne hteli, odreuje sve to jesmo, pa samim tim boji i sav na ivot. Velike drame nisu samo stvar odraslih. To je zabluda. Velike drame se tiu i dece na jednako opak nain. Razlika je samo u tome to su povodi kod dece, osobito ovako male kao to smo bili mi u naem zabavitu, obino neznaajni, ali to jo ne znai da relativno nevani povodi ne mogu da izazovu veoma, veoma ozbiqne posledice. Priznajem da me obuzima nemali stid dok stojim pred priom koja mi predstoji. Jednog kasnog popodneva, kada je rad u zabavitu bio zavren i kada smo se svi spremali za povratak svojim kuama, ja sam u svoju torbicu (svak je od nas imao torbicu u kojoj smo nosili doruak ili uinu i po koju dragu nam sitnicu) stavio kriom dve kockice-kuice i stubove nosae da bi se wima moglo podii dvospratno zdawe. Dok sam ubacivao kockice i drvca u moju torbicu, srce mi je kucalo kao ludo i bio sam, inilo mi se, crven kao kuvan rak. Bio sam svestan da inim neto nedoputeno, ali uprkos jasnom upozorewu pocrvenelog lica mojoj aavoj pameti, ja sam celu stvar isterao do kraja. I niko nije uo koliko mi je srce snano tuklo niti je iko video koliko sam bio obojen izdajnikom farbom po licu. Odmah tu prekoputa Muzeja (one lepe zgrade takoe od drveta kao i nae zabavite) stanovao je neki na drugar. Malo sam saekao da se drutvo rasturi dok sam ja toboe vezivao raspertlane cipele, i kad nije bilo nikoga na vidiku koji bi me mogao odati, izvadio sam iz torbe one kockice-kuice i stubove nosae i hitnuo ih u kaldrmisano dvorite. 380

iv sam se prepao od muklog zvuka udara drveta o kamen. Kako sam ja taj zvuk uo (jer sam ga oekivao), uinilo mi se da se razlee po itavoj ulici to je u meni proizvelo pravu paniku, ali, sreom po mene, nikakvih posledica nije bilo. Pre nego to nastavim, neophodno je da sam sa sobom raistim izvesne stvari. Zato sam to uradio? Svako ko ita ovu priu, sigurno e pomisliti da sam ja pokrao drvene kockice (prava re!) da bi ih zadrao u svom posedu. Teko da je moja prvobitna namera mogla biti drukija. Ali, odjednom sam promenio odluku. Smetnuo sam s uma da bih kod kue morao objawavati otkuda mi kockice. Jevtin trik: naao sam na ulici, nikako nije mogao da proe. A ako bi moja lopovska nepodoptina bila na nesumwiv nain utvrena, bio bih podvrgnut kazni, a mama nije bila s raskida da to temeqno uini. Pa jo prinuda (od same pomisli na to hvatala me je samrtna jeza) da pokradene kockice lino vratim Gospoi, pred celim celcijatim zabavitem, uz smernu re izviwewa s treperewem u glasu: Izvinite to sam ukrao kockice. Neu vie." Kako me je od same takve misli obuzimao neuveni uas, ja sam, odmah poto sam izaao iz zabavita, odluio da se odreknem (verovatno teka srca) tek steenog sopstvenitva. Posle decenija i decenija ivota, nemoguno je tano utvrditi kakva je misao kqucala u glavi etvorogodiweg deaka koji je odluio da neto tue uini svojim. Pravo govorei, te drvene kockice nisu bile neto oaravajue, neto to jedan deak poput mene moe da sawa. Dobro pamtim da sam ba u to vreme bio zaqubqen u jedno neispravno elektrino zvonce i moqakao sam majku da mi dozvoli da ga ponesen u zabavite, ali takva dozvola mi nikad nije bila data. Drvene kockice prema elektrinom zvoncu su bile nita. One su bile samo drvo i nita drugo, a elektrino zvonce sa toliko ica ute boje spadalo je u stvari koje su mogle oarati, jer je sadravalo u sebi neto to je izmicalo mom razumevawu. Samo pritisne na prekida, a ono zvoni: pravo udo. Zato mi se ini da sam se lako, bez neke naroite patwe, mogao odrei drvenih kockica u poreewu s neopisivom tetom koja bi nastala ako bi vinovnik zlodela bio otkriven. I zato su te kockice zavrile u dvoritu mog drugara ijeg imena, kao i mnogih drugih, naalost, ne mogu da se setim. Ali bacawem drvenih kockica u tue dvorite, i time: oslobaawem sebe od odgovornosti, stvar niukoliko nije bila okonana, naprotiv, ona je tek otvarala svoje nesluene mogunosti. Tu su leale nekakve zlatne, meni jo nejasne, perspektive. Prvo, kad taj moj drugar nae kockice, hoe li ih 381

zadrati i time se, bar u mojim oima, otkriti kao podmukla lopua ili e, prosvetqen potewem, smerno, ve idueg jutra (ako ih odnese kasnije bie to znak neoprostivog moralnog kolebawa) doneti kockice u zabavite, ime e omoguiti da se otvori procedura isleewa. Nije to moglo proi tek tako: naao sam drvene kockice, izvolite. Ja sam se lino oseao dovoqno zatienim, ali moda e neko biti obeleen, moda ba taj moj drugar u kojem je, poto je pokrao kockice, poeo da rovari moralni crv ispravnosti, pa je, ne znajui ta e drugo, izmislio da mu je neko bacio kockice u dvorite. Nisam znao kako e se stvari razvijati, ali sam bio siguran da e se dreka moralne zaprepaenosti podii ako ne ba do neba a ono bar do prvog oblaka. Ruku na srce: stvar je zasluivala izvesnu visinu. Povreda svete privatne svojine u mom detiwstvu nikako nije bila sitnica. Stvar je bila uzbudqiva i sama po sebi; slutio sam da e od cele ove kae koju sam lino smutio ispasti neto, neka pouka koju u zapamtiti za sav ivot. Sa ogromnom znatieqom, ali bez mnogo usebuewa, oekivao sam naredno jutro. Jutro rasvetqewa. Sutradan, dolazei u zabavite, posmatrao sam svet s izuzetnom patwom uveren odnekud da e ono s kockicama izmeniti i wega. Kao da e stvari dobiti neku auru nevienog i neoekivanog, da e ona izmetenost u izvesnoj meri i na neki nain izmestiti i sam svet. Znao sam da je svet tvrd i stamen, ali neki znak promene morao se javiti jer je uiweno neto suprotno svim kriterijumima ispravnosti i poeqnosti. Ta misao u meni ako je dovoqno tano saoptavam morala me je naliti nekim uzbuewem, a meutim bio sam savreno miran, pribran, gotovo ravnoduan. Oseao sam se kao poreewe je naravno iz ovih mojih godina naunik koji stoji visoko i, neuzbudqiv, posmatra kako se razvija jedan wegov eksperiment koji treba da potvrdi neke vane rezultate. Moralne trzavice bar dok sam prilazio zabavitu nije bilo u meni ni za lek. Ali, okolnosti su se unekoliko promenile kad sam, zajedno s ostalima, uao u zabavite, smestio se na jednoj od onih dugakih klupa, odloio torbicu sa dorukom i ekao Gospou da, pod wenim blagoslovom, izgovorimo, s rukama prekrtenim na grudima, svakojutarwi oena. Malo sam iz prikrajka gledao levo-desno ne bih li uoio neto neobino ili bar nesvakodnevno, ali nita se slino nije ni pokazivalo ni izdavalo. Paqivo sam motrio onog mog drugara u ije su dvorite baene kockice i drvca nosai, ali wegovo lice bilo je mirno i spokojno, kao da u wemu nije bilo ni truni pomisli da svojim otkriem zakovitla strasti i opte zaprepewe. Ponaao se kao i svaki 382

drugi. Ipak je lopua", pomislio sam obeshrabren. Prikriva" te, prema tome, nita nee biti od onoga to sam oekivao i prieqkivao. Sve je vuklo na to da mu ni na pamet ne pada da vrati ono to pripada zabavitu. Prostrujala je kroz mene misao, vie sluena nego jasna, da na svetu ima mnogo vie onih koji su skloni tuem nego potewaina koji e se potruditi da svet dovedu na onaj nivo ispravnosti o emu se neprekidno pria. I mutno saznawe ulazilo je u moju svest da su prie prie, ali da ono stvarno, ono iza ima neuporedivo veu snagu i da zapravo to iza trijumfuje nad svim reima, ma koliko one bile asne i pravoputne. Gotovo da sam se oseao lepo u tom oseawu, jer me je ono na neki vrlo prirodan nain branilo, i moj postupak, svejedno to ga je pratila senka ravtine, inilo nekako zakonitim. Jer, nema nikakve sumwe, ono to preovlauje, ono to je optije ma kakvim ga reima imenovali jeste u stvari zakon ivota. Ali takva moja razmiqawa, zapravo takva moja oseawa koja su pretpostavqala misao ove vrste, potrajala su samo dok se naa Gospoa nije pojavila i poelela nam dobrojutro, a mi svi, kao po komandi, uzvratili joj pozdrav uobiajenim glasnim gakawem. E, sada smo oekivali de nam naa Uiteqica (hajde, da je bar jednom drukije nazovem) kae Ustanite" to je ve bio poznati nam znak da e zapoeti molitva kojom Sveviwi treba da blagoslovi na danawi dan i sve to e se s nama u wemu dogaati. Ali, nije bilo tako. Jer, tek to Uiteqica ree Ustanite" (a neki vrlo hitro skoie i ve prekrstie ruke na grudima), vrlo energino se javi onaj moj drugar, pa da ne bi poela molitva a wegovo ostalo za kasnije, on nekako otro i odluno isprui ruku sa dva izdvojena prsta kao iqak prema uiteqici koja se, bogme, tre na ovako odluan gest, te zaustavi radwu oko pripreme za oena. Svi se uzmuvae. Vrpoqe se klinci levo-desno, ta se to dogaa, a onaj iz kaldrmisanog dvorita ne sputa pruenu ruku upravqenu prema uiteqici kao da to i nije ruka ve ubojita puka koja svakog asa moe planuti ako se ne postupi po wegovoj voqi. Gospoa se, s velikom pawom zagleda u deaka s ispruenom rukom, visoko podie obrve u oekivawu da se neoekivana zagonetka razrei. Dogaalo se neto nezapameno, proces molitvawa inae neprikosnoven bio je bazobzirno prekinut. A on, apsolutno svestan vanosti trenutka i sopstvene uloge u wemu, ustade sa klupe, ode do iviluka na kojem je, meu drugima, bila okaena i wegova torbica, skide je (tek sam tada uoio da je bila teka i nabrekla), donese do stola i izrui bez rei wen sadraj, tj. one dve drvene 383

kockice i pratea drvca nosae. Poto je izruio sadraj torbice na sto, gledajui pravo Uiteqici u lice, nadahnuto izgovori: Gospoo uiteqice, neko je ukrao ove kockice i drvca i bacio ih u moje dvorite." Od tog asa molitva sa Ie jesi" bila je od nas odmaknuta za cela dva pukometa. Neu rei da su se deca mnogo potresla (mada su s ukoenom pawom posmatrala ta se to zbiva), ali su zato bila ispuwena sladou neoekivanog koje tako divno ume da poniti svakodnevno i poznato do bajatosti. Ali upravo od tog asa moje seawe kao da posustaje. Nita se konkretno nije u wemu sauvalo. Pamtim samo da se deaku poverovalo: smesta je odstrawena mogunost da ja to on sm inscenirao kako bi sebe stavio u sredita pawe, utoliko pre to je dodao da on lino kocke nije naao ve wegova mama, u ranu zoru, dok je mela dvorite, a ona, tj. wegova mama dobro zna kako izgledaju zabavine kockice, i ona mu je, poto ih je pokupila, naloila da ih odmah preda Uiteqici, a Uiteqica e ve nai naina i sredstava da ono pokvareno dete koje krade pa potom baca naokolo zabavine igrake uhvati i za primer svima kazni. I tako je kliwa iz kaldrmisanog dvorita guslao svoju priicu, sve nas primravi da je odsluamo do wene posledwe rei, te da mu, samim tim, pridamo znaaj koji on ni u snu ne bi ostvario da nije bilo onog koji je reirao sam dogaaj, a koji je, sticajem prilika, morao da ostane u potpuno nepravednoj anonimnosti. Sve do ovog asa dogaaj, ve sam po sebi dramatian i zanimqiv, nije mogao imati karakter koji bi vukao na neku nepoeqnu stranu sa neoekivanim i opasnim posledicama. A ipak se to dogodilo. Ne znam ko i ne znam kako, ali je tu odmah bilo izgovoreno ime nekog deaka i kao da ni kod koga nije bilo ikakve sumwe da je upravo on, taj deak, izvrio delo. I umesto da moje pamewe raste s tim krajwim, s tim to je gola posledica uiwenog, ono je gotovo svedeno na nulu. Ne pamtim ni kako ja taj deak reagovao niti ime se branio od optube. Pamtim samo jednu ogromnu tugu i patwu koja je isijavala iz cele wegove linosti. Mislim da ak nita nije ni rekao. Jednostavno je preao preko optuba kao da je prihvata i priznaje. Doseam se da je optuba usledila zato to je on, ranije, postupio nedolino u nekoj stvari, pa kako je najlake natovariti krivicu na nekoga koji je ve uinio neto neprihvatqivo, to se zapravo i dogodilo. On je tu stajao, prezren od svih, i suze su mu se slivale niz lice u neprekidnom curku. Sve se to, naravno, ne bi dogodilo da naa Gospoa nije stala na stranu optube. Svi su utali, deak je 384

ronio suze, a Uiteqica je neto priala, priala i priala. I kao da sam tek tada shvatio ta sam uinio. Kraa drvenih kockica nije bila bogzna ta. Ne opravdavam svoj postupak. Ali sve je bilo tako natimovano da se na kraju sve dovede u red. Meutim nered, stvarni nered je zapoeo od asa kad je optuen nevin. Dodue, prohujala je kroz mene oseawe-misao da ustanem i priznam svoje nedelo, ali kad sam shvatio (to se dogodilo u ciglo jednom trenutku) kakve me sve odgovornosti zbog priznawa oekuju, odmah sam toj plemenitoj nameri okrenuo leda. I tek me je tada obuzelo veliko uzbuewe. Nisam znao kako da ga savladam niti kako da ga odstranim. To naprosto nije bilo moguno. Kad se neto ini, svejedno ta, iwewe je uvek usmereno na neku konkretnu stvar ili odreenu linost, pa stoga ima posla s neim to ti je unapred poznato i lako ti je da prokquvi sve posledice. U onome to sam ja uinio, odnosno iz posledica koje su iz tog ina nastale, nita se nije moglo predvideti, a pogotovo se nije moglo naslutiti da e stvari krenuti nepredvidqivo naopakim tokom i da nad wim niko nee imati stvarnu kontrolu. Jedini koji je razumeo stvar (a razumeo ju je jer ju je izazvao) bio sam ja, a upravo sam ja bio taj koji ni za ivu glavu nije smeo da stane na meu istine i da kae: Deak nije kriv." Duboko sam patio to je sve uzelo takav smer, oseao sam se krivim i uplaenim i prezirao sam samog sebe, ali je iva istina da su posledice mog ina bile nepredvidqive, kao to je istina da je to nekoliko drvenih stvarica bilo bez ikakve naroite vrednosti a opet s tako uasno visokom cenom. Najvie me je muilo to to mi je bila prisno poznato dubina deakove patwe. Malo je rei nepravda". Bilo je to vie od nepravde, to je bilo zlo, avoqe delo, niskost koja se s malo im mogla uporediti. Zato sam izgubio svaku vezu sa deakom. Izbegavao sam ga. Uvek mu okreui lea, ja sam u stvari izbegavao susret sa vlastitim zlom. Nisam bio voqan da se pravdam nedostatkom namere da nekome uinim naao, jer zlo je, ak i nenamerno proizvedeno, svejedno zlo. Muila me je dvostruka krivica, jer mi nije bilo ni najmawe teko da uosetim duboku patwu nepravedno optuenog deaka, budui da veliina patwe nije ni u kakvoj razmeri s wenim povodom. O, ona je viestruko iznad povoda i moe da prevazie svaku razumnu granicu. Znam da je nepravedno osumwieni deak nosio oiqak te patwe veoma dugo, godinama, i da se vrlo teko oporavqao od nesree (to je prava re) koja ga je zadesila takorei na samom poetku ivota. 385

Poto je na ivot u zabavitu prestao, a ja kao i ostali otiao u pravu kolu, optuenog deaka sam potpuno smetnuo s uma. Namerno sam ga previao. Hteo sam da ga zaboravim. Da zaboravim vlastiti greh, te da se time iskupim kao da se to moe za svoje zlodelo. Nikada ga vie nisam susreo. Samo kojiput bacim pogled na onu fotografiju na kojoj glumimo svadbu, i traim ga meu deacma, znam da je tu, jedan je od wih, ali, naravno, istraivawe nikad ne dovode do rezultata. Seajui ga se povremeno (jer postoji neto to nikako u potpunosti ne moe da se iskqui iz pamewa), uvek sam mu poeleo sve ono dobro koje sam i za sebe hteo. To je ulo, vie nego malo, skoro nita, ali to je jedino to sam za wega mogao da uinim, kad onda nisam imao hrabrosti da uradim pravu stvar i da sebe i svoj postupak stavim na stranu qudska istine. * Nema vie poznate kafane Marger, pa ni kafane Makedonija, nema ni moje tetke i wenih vriskova kojima doziva Ruskog, nema ni naeg zabavita pa ni nae Gospoe, a nema ni mnogih od onih sa fotografije. Ni zdawe Muzeja vie ne postoji. I lake bi mi bilo da izream ta je sve nestalo negoli da se prisetim ta je i koliko preostalo iz sveta moga detiwstva. Nekadawa ulica pretvorena je u slepi sokak. Na mestu Margera i okolnih kueraka uzdie se viespratnica koja je u svemu prebrisala nekadawi izgled kraja. Proem kojiput tuda i zastanem na mestu gde je bilo nae zabavite. To je sada prazan prostor u senci novopodignute zgradurine: tamo gde su se nekada deca veselo igrala sada je neto ne mnogo razliito od ubrita i rovovi u koje radnici u ruiastim uniformama uvlae neke cevi. Stojim i posmatram. Ne mogu da poverujem da je otada prolo vie od sedamdeset godina. Svak od nas ima neko svoje vreme u kojem uva davne slike i koje ga, kao ive senke, prate sve dok daha ima u wemu. Vrtim se po nekad tako mi dragom komadu zemqe i mora da izgledam neobian radnicima, te me qubazno pitaju da li moda traim nekoga. Traim odgovaram im s osmehom. Ali te koje traim nikada vie nau nai. Zgledaju se malo zbuweno, malo zaueno, a onda ta e! nastave sa svojim poslom.

386

SAID

OVA IVOTIWA KOJE NEMA Bestijarij

o ovo je ta ivotiwa koje nema. rajner marija rilke, soneti orfeju, drugi dio

ANIMALULE neki tvrde da je animalule ukrtaj iranske mule i rumunskog mrmota. on, dodue, ne govori ni persijski ni rumunski, ali psuje na oba jezika i ugriza, uz neizmjernu pohotqivost. prema jednom drugom predawu, animalule je nastao iz junog vjetra. odnedavno postoje ozbiqni nauni radovi koji tvrde da je animalule bio prognan sa nojeve lae jer nije htio da se odrekne ni svoje kravate ni svojih dviju ispeglanih xepnih maramica. animalule nema ni vozake dozvole ni fotoaparata, a ne vozi ni bicikl. nagiwe samopravinosti i eli da bude zatitnik dvolinika. animalule ivi od votke i keksa s puterom. wegova potreba za bukom je vrlo ograniena, a on se pokorava samo principu selektivne vjernosti. inae je potpuno suvian. stoga poneki provincijski politiar upozorava na wega i na drutvo u kom su zastupqene sve rase.

387

OBINA DOMAA IVOTIWA obina domaa ivotiwa nastrojena je gradski, pornografski i imuna na sidu, svoje spaghetti bolognese dere u glatkim konim rukavicama i koristi svileni konac za zube. obina domaa ivotiwa ravnoduna je prema vijestima; ona ivi na rubu drutva i ne vjeruje u teorije profesora darvina. ne sklapa prijateqstva s drugim ivotiwama i fiksirana je na qude. sprijateqene tajne slube slau se da obina domaa ivotiwa ve hiqadama godina pie svoje memoare; ali sva nastojawa da taj rukopis pronau dosad su neuspjena. obina domaa ivotiwa je u fazi svog formirawa nijema; potom se samo razbrbqa. ako ima noge na o", mora se pretpostaviti da ju je u mladim godinama vlasnik slao u baletsku kolu. obina domaa ivotiwa ne moe da gleda krv.

ZVONOPAS zvonopas nosi zvono o vratu i uva zemqite svoga vlasnika. nawui li opasnost, zatrese jako glavom. po graanskom zakonu on smije da zalaje samo onda kada je u opasnosti nacionalna bezbjednost odnosno teritorijalni integritet zemqe. ivi u slozi sa svojom negativnom dijalektikom i kani da patentira svoje reflekse. kad se zvonopas zainteresuje za strane jezike, vaqa ga neodlono umrtviti prije nego to naini zlo. zvonopas obino tovi svoga vlasnika preko svake mjere. on sam dere samo iz konzervi, poto vjeruje da bi ga neprijateqi wegova vlasnika otrovali. odmetnute zvonopse niti lijee niti savjetuju, ve tetoviraju.

HIJENA hijena mijewa boju dlake prema pijaoj vodi. kada je skotna dere samo etverolisnu djetelinu i moe ako su qudi u blizini da odugovlai s raawem do jedanaest godina. 388

ona se razvija iz qama; otuda potie vjerovawe da u graanskim demokratijama nema hijena. ona je vegetarijanka; deava se, meutim, da hijene pri neprestanim monsunskim kiama u ureenim formacijama uu u predgraa da poderu suvine izbjeglice. hijena mijewa i pol; prestupnih je godina muko, inae enska i po. odbacuje droge iz socijalnoetikih razloga; sindikat policije pak tvrdi da hijena pati od manije sumraka.

BAKALAR bakalar se nasiti seqakim mesom i porto-vinom. duboko u srcu on je monarhista, ali se izdaje za republikanca, poto danas vie nema kraqa za kojeg bi se isplatilo umrijeti. bakalar je katolik te svake godine hodoasti na koqenima u fatimu. srameqiv je i nikad ne oslovqava tue dame. bakalar se nikad ne osmjehuje kako ne bi otkrivao svoje karijesom iznakaene zube. bez obzira kakvo je vrijeme, on uvijek nosi beretku i crni kiobran. za sparnih qetnih noi bakalar mjeseari odjeven kaluerskom mantijom i s konopom oko tijela.

ARAN bez mree, bez kuke; samo merike moe da mu prie. aran poznaje mjeru noi, traga za usamqenou u muqu i nadivqava vladara koji ga naputa. pri se samo kroz usta; wegovi neprijateqi u derawu zavide mu na ovom svojstvu. aran je duboko religiozan ne pripadajui nekoj crkvi; on ak na prodajnom stolu mrmqa davidove psalme. legenda tvrdi da je svoju otaxbinu grad ninivu napustio da bi se mogao moliti. on qeti sawa o bistrilitu, za hladnih noi o srebrnastim haqinama lanog sjaja. aran mrzi kiu jer vjeruje da e oslijepiti od kinice. 389

ne zna da pjeva i nita ne dri do evolucije i huligana. aran vai kao toplokrvan i zimu preivqava samo zahvaqujui preludijima od rahmawinova.

MUKARINA mukarina ivi samo u tami, ali na zov maloqetnih majki ide na sunce, daje mlijeko i pjeva ubertove pjesme. jednom godiwe mukarina puzi nazad u more za jednu ribu to samo apue. ona je analfabeta, dere travu papirusa i nada se da e tako nauiti itati i pisati. u slobodnom vremenu mukarina guta sve boje da sauva qubavnike od svakog odvraawa. kad ona kija jednom godiwe i jednu sedmicu dugo iz usta joj izvire tenost koja ene ini qepim. mukarina potie iz onog vremena kad je evropa sa afrikom bila povezana prirodnim kopnenim mostom jo i danas mukarina plae okrenuta licem prema crnom kontinentu.

PAPAGAJ papagaj po pravilu slui kao akustiko ogledalo; zato svaki diktator posjeduje jedan raskoan primjerak. on ne zaboravqa nita; i robinzon kruso ovdje je klonuo duhom. u svom graanskom ivotu on je biqenik; u prirodi ivi od socijalne pomoi. papagaj mrzi kolonijalizam, legasteniare i vitriol. vai kao siguran od falsifikovawa i stoga je vrlo traen kao ulog na due vrijeme. voli duvake kapele i pati od hronine qubomore. papagaj se rijetko kupa, ali onda natenane i u kobiqem mlijeku.

PIRANA pirana se plai kopna i vrlo je paranoidna otkako je jednom na zemqi vidjela papagajsku quqaku. 390

s osobitom qubavqu dere meso politiar i perverznih prelata. prva izdawa ne slue joj nizato i ita samo xepne kwige. vai kao prodrqiva, ali nikad se ne debqa jer joj stomak uredno proizvodi kiseline za odstrawewe masti zato pati od polenske groznice. pirana nema zajamenog osigurawa i pripada tajnoj religiji ponovnog krtewa. kad je sita ona tako glasno gurwie da je ak izviai zamjewuju sa ribom gurwikalicom. pirana u nevoqi nalazi utoite kod kanibala.

PACOV pacov studira obino u inostranstvu s posebnom naklonou na evropskom kontinentu. svi pacovi studiraju nauku komunikacije i ovladavaju tehnike masovne spektrografije, osim brdskih pacova ovi se obrazuju kao meteorolozi. pacov zabrawuje da se poredi s norvekim pacovima, koje prezire kao politiki kratkovide. on se plai pustiwe i rada u kulturi i nepopravqivi je vata na crno. to se ishrane tie, pacov ne poznaje nestaicu za nevoqu guta i atomske ostatke. laboratorijski pacov je taan, poten i ist. on svome dvononom ispitaniku cijue sve dotle na uho dok mu ne prsne bubna opna.

REZUS-MAJMUN rezus-majmun troi sav svoj novac na dreavocrveno ensko dowe rubqe i eire sa irokim obodom. rado pui opijum i obino biva zavisan o wemu. rezus-majmun ne vidi sebe kao tipian produkt sredwe klase i ne pokazuje respekt pred svecima. u svom ranijem ivotu bio je graditeq ogledala. rezus-majmun blagosiqa radnim danima parije i volio bi da, kada umre, bude spaqen. 391

djecu pravi time to lie slano kamewe pred oima svoje masturbirajue partnerke parewe se deava po podne pri svakom vremenu. rezus-majmun razvija u zarobqenitvu posebnu vjetinu: dijeli straarima kikiriki dok ne postanu skroz krotki pri tom mu rastu ui. hoda bos i izbjegava rubna podruja s pretjeranom higijenom. rezus-majmun pledira pred generalnom skuptinom ujediwenih nacija za zabranu nagaznih mina i lijekova za iewa.

AKAL akal pati od migrene i svake noi sawa o slavini s kapajuom vodom. svoje one kapke premazuje kozmetikom crnom bojom da moe pjevati. akal voli kokoke i gnua se nacionalizma. umire najvie pri brawu kupina; oklizne se i slomi vrat. svake godine, po qekarskom uputstvu, puta pijavicom krv iz vene. jednom godiwe akal se susree sa svojim bivim drugarima iz razreda; pritom nosi jednu zoro-masku. tada posjeuju otmene restorane veliku qubav gaji prema nouvelle cuisine; bekrijaju kao ludi i pobjegnu ne plativi ceh. akal sam zove policiju, koja ga onda isporui kod wegove tovarne adrese jer akal po civilnom pravu nije dovoqno star da bi krivino odgovarao. uprkos niskim primawima, akal odbija konfekcijsku robu.

SIRENA sirena pie aleksandrinske stihove, lae i tuguje za zaviajem. voli visoke kue s prozorima nepropusnim za zvuk i anonimnost velikih gradova. sirena hoda sama, bez revira i zavisti zbog hrane. 392

ivotiwa to pase, raskomadana u meuvremenu glasinama, odredila je testamentom da se wen le daje kao zimska hrana gladnim mornarima. sirena ewivo eka na isuivawe mor i eli da zaboravi svoje vrijeme kao privlana pramana figura. na to da bi trebala imati dvoja lea ona se samo nasmijei. u naborima wenog lica zapliu se ostaci jada i drowci sjeawa. voli mostove i misli da bi se ispod wih mogla odmoriti.

VRABAC vrabac ivi od prqavtine i slobode. zarobe li ga, umire, jer mu crijeva ostaju bez dovoqnog iskustva prqavtine stoga vrabac i ne moe dobiti pravo graanstva. vrabac mrzi xepne svjetiqke i kinesku kulturnu revoluciju; pa ipak, ostaje vjeran radnikom pokretu. u svakoj zemqi on odmah govori lingua franca i zaboravqa svoj materwi jezik. uobraava da moe zadrati vjetar; najvie svjetluca kad je zaqubqen. vrabac zimi uketa i pada s drveta.

KOMARAC komarac je ilav partner u pregovorima i ne moe se jeftinim porniima odvratiti od mesa koje je naciqao. zujawe komarca namjesti se svakih deset godina glasnije da se ivotiwka odri spram izmjerene buke. oprez: grdno naitan. komarac sistematski ita kanta i misli da s rastuom spoznajom moe ovjeku prii blie, da bi konano postao s wim jedno. poto nema dovoqno snage za mrwu, razvija neko neukroeno zatitarstvo. komarac je antisemita a mrzi i bijeli luk. 393

GOLUB golub truje zobajue turiste sa tvrdom valutom u xepu, naroito ako su jo i sitnosjemene derowe. on vjeruje u prinudu sqedbenika te se tako i ponaa. golub voli xamije i upravo tamo ima svoja gnijezda; ali da je u meuvremenu preao na islam, to dri za imperijalistiku la. golubovi bezemqai hrane se sjenkom latifundista. golub je, vele, nastao iz robovskih suza; stoga je on strastan guta sperme ak kad transportuje qubavna pisma iz egzila, stalno ima tu zadwu misao. u svom slobodnom vremenu golub uzgaja vrstokqune pismonoe. pitomi golubovi koji su zaslijepqeni ive due. golubovi su po roewu ratni dezerteri s izuzetkom vajcarskih milicijskih golubova.

TUNI SQEPI tuni sqepi naputa zemqu im se sahrani neki tiranin, jer zemqu otad smatra nenastawivom. ranije je bio podvoda i nudio sopstvenu enu; bogovi su se rasrdili na wega i osudili ga na vjeno tugovawe otada je neplodan. svuda se tvrdi da tuni sqepi uva neko dragocjeno blago; on pak misli da uva svoju posqedwu tajnu. tuni sqepi mrzi dojavne signale kretawa i oboava leonarda da vinija. kad svoju tugu ne moe vie da podnese, pije neumjereno vodu, stavi sebi list nane na jezik i spava. tuni sqepi nema nacionalnog zadatka, i rukavi su mu stalno mokri od suza.

UURI uuri dere stari papir, konzerve, leeve, a donosi i mokre maramice. kada upravo ne dere, rastu mu zubi. uuri ne laje, ne smrdi i ne sere. 394

ako se ni, onda trpeqivim azijatkiwama kosih oiju, koje stie preko kataloga i s pravom na povrat. kad uuri putuje na odsustvo ponese sve svoje strukturne elemente i onda se osjea kao kod kue. na osnovu iwenice da wegovi postupci i navike derawa slue u optekorisne svrhe, uuri je u svakom gradu poasni graanin i istovremeno osloboen od poreza na viak vrijednosti.

TUKAN tukan sjedi na moru a ipak ne moe da pije, poto strahuje od nestaice vode; otud najzad skapa od ei. wegova nevjestinska haqina je bijela i neukraena. on se zadrava u blizini pjesnika pogorjelaca i ivi od odbaenih rijei neka je hvaqen za to to svoje utawe nikad ne prekida. tukan se dopola sastoji od kquna, ostatak je antitijelo; stoga nikad ne oboqeva od raka. rado preuzima kumstva, naroito za vitke objeewake. postoje dvije vrste tukana: obojeni i crno-bijeli. posqedwi ivi due. tukan se nikad ne eqa. on u slobodnom vremenu ita debele romane, a slobodnog vremena ima dosta.

OSA osa vreba u sumraku usamqene etae u hladu mimoza, napada ih, iupa im tanka krila i stavi ih u au marmelade, onda provrti rupu na poklopcu i zadovoqno prislukuje zujee, u krugu lutajue zarobqenike dok ne doivi orgazam. osa je u takvim trenucima potpuno neosjetqiva; tavie, mogao bi joj se otrom britvom amputirati zadwi dio tijela ne bi to ak ni primijetila. inae mnogo dri do svog struka, vozi se u haqini sa pageti-tregerima" na nekoj vespi i pjeva glasno i pogreno il sorrento". kad ostari eli da radi kao madam pipi u javnom nuniku. potopi li se osa u ocat, umire; potopi li se u uqe, takoe umire. 395

VUK vuk voli obale rijeka jer one mu daju utisak neizmjernosti. vuk kqoca makazama i odsijeca strancu jezik prije no to ovaj zamuti rijeku svojim akcentom. on za sebe dri da je grabqiva zvijer i hrani vrtne patuqke. kada je tuan, vuk guta afran. u sabatnim godinama radi kao nosa drva u manastiru bosonogih frawevaca. vuk je jedan sveder, wegov stomak probavqa sve do qudskih nokata. zato kinezi svoje odsjeene nokte nose uvijek sa sobom naroito na putovawima u inostranstvo.

POQSKI MI poqski mi ti ka dvojnom dravqanstvu a ipak je monogaman. on cijue i nema domovine; zato se tim ee razmnoava i bez stalnog polnog partnera. kad mu nita vie ne pada na pamet, pogodi se za posao posmatraa kod nasa-e. poqski mi pzi iz principa i misli da je time mawe upadqiv. pozivajui se na zakone o zatiti od buke esto optuuje svoje susjede kod ustavnog suda. poqski mi je jeziki nedarovit.

JETI jeti se praktino hrani samo hodoasnicima koji u avgustu posjeuju peinu amarnat na himalajima. ostatak godine presjedi na krovu svijeta i gleda s visine na qude. jednom godiwe jeti izlazi iz svoje peine, prostre svoju vlanu duu na sveti kamen ivaista, sjedne kraj wega i eka dok mu se dua sui za to vrijeme ne dere planinske izletnike a ni kamere. ko dodirne wegov izmet, taj nadaqe lae a da to ne primijeti. 396

u wegovim cia-aktima je zabiqeeno da jeti plae bezglasno i da je nepua. istom udruewu podnesena je lista od 1.111 oevidaca koji su vidjeli jetija i tokom godina pomrli od proliva.

KOZA koza ima obiaj da za katolikih praznika s crkvenog torwa propovijeda toleranciju i propagira slobodnu qubav i antibebi-pilule. Takve propovijedi ispadnu joj esto preduge, tako da okupqeni vjernici zaspu. samo jedan seoski klipan, koji obino vlada i kozjim jezikom, moe da je skine. koza nema prirodnih neprijateqa izuzev zatitnika ivotiwa. kad ovi bezuslovno hoe da je tite, reaguje s puno ui; rtve e cijelog ivota stravino da prde. izmeu koze i ovjeka postoji ugovor od starine: koza, gowena stalnim nemirom, trai so za ovjeka; ovjek wu za to koqe. inae koza nema puno posla; tako je svagda ve bila razmetqivac i pripovjeda. ako je pritom uspjena, smjesta se javi kod psihijatra i zatim tvrdi da moe disati i kroz ui.
Izbor i prevod s nemakog Stevan Tonti

397

OTO FEWVEI

AMERIKE IMPROVIZACIJE
* Upaliti vatru. Svetlo. Mawe sam hteo. Samo bele naslage tiine, tvoje lice u oblacima. Svetlucawe mora. Daleke bele zime, gde nevidqivo pronalazi mogue.

* Nekada sam voleo ove lepe, nadasve tane rei, reenice, da je mesec izaao, da je nebo posuto zvezdama. Voleo sam belu beznadenost zime. Mimohod oblaka, vetrova, proticawe voda. Odlazi pa se vraa. Tema nije nepoznata. Jedva da se jo seam. uda su se proredila, oblaci se proistili. Nema suvislih pria.

398

* Pet lakih komada. Drugaija su poreewa. Drugaije se dotiu misli. Sve vie nas se upuuje u jednu drugu stvarnost.

* Naao sam u woj podvuene redove: Prvi vaan gest stvarawa uvek je haos." James Joyce

* Kakav dan. Kakvi asovi. elina ptica zaorava nebo. Iz daleka pristiu vesti. Oko ponoi iznenada sudare se subota i nedeqa.

* Rastae se sumrak. Ravnoduno buja zrak. Na leima qubiasto smrznutih oblaka najednom prispevamo na nepoznati kontinent, u dalek, nedohvatan svet, u nepoznati grad, gde e nas izbaviti qubav.

399

* Galopirajui jazz. Moja draga ima novu haqinu. Nekodirani weekend. Sve je slobodno. Sve je dozvoqeno. itav svet je improvizacija.

* Pisati, ono ega ima. Zaista onako, kako jeste. Ali znati i to, kako se sve to sklapa u jedno. Kako u celinu, ono to je silno razliito. Sve sami nedostaci, nijanse, fragmenti, propusti.

* Kapitalizam, novi realizam, nacionalizam, aparthejd, nuklearna industrija, rat zvezda. Qubav i sabotaa. Kromatska apstrakcija, raspevane glave. Trenutak prerije. Anarhizam, kulturalni terorizam. Brum, brum, istorija kanadske meteorologije. Vreme samo prolazi, meqe nasumice.

* Ipak se mie, sve dok traje vreme. Sve to u wega stane. Diskretni arm osmatrawa detaqa. Svakodnevne trice i kuine. 400

* Trebalo bi nauiti nove rei. Novu logiku, novu melodiju, zaboraviti onu zabrinutu samosvest sa kojom ovek uva poprita mladosti.

* Totalno pesnitvo: neprestano mislim na tebe ali ti se tuca s drugim.

* Miris meko lebdi sredinom jula. ista mukatla, ist kaktus. Goji se sve to je zeleno. Idem pod zemqu. Moja draga ne kae nita. Propade moje jednonedeqno samopouzdawe. Samo bez uzvienih misli, samo strogo prizemni, priqeni udarniki rad, virtuelna stvarnost, blebetawe. Samo bez patetike. Primenu slobode treba uprawavati. Ponavqam, bez prestanka: ista Amerika. ista mukatla, ista kamana. Dogovoriti se o tome. Zajedno otputovati u besmrtnost koju ove godine prireuju u Singapuru.

401

* Hey, Shakespeare! Quantum cowboys! Let's party!!! Porno-stereo. Plafon. Videojunk. Technophilia. Sado capitalist. U istom kolu, u bunilu. Hajde da ivimo, za sada, u srei i vesequ.

* Chip, chip, fajl, space, enter, mi. Insert, tabela, novi dokument. Exe command do prve krvi. Samo bez uzvienih misli. Transcendentni objekat i subjekat. Neko je jednom ofarbao kosu u qubiasto. Chip, chip, ipkarica. Kretave sirene, sirupasta industrijska muzika. Nigde nijednog woodoo-a.

* Naao sam u woj podvuene redove: Volim zemqu, sunce, ivotiwe, prezirem imovinu mrzim tirane, ne osporavam Boga." Walt Whitman

* Stajao sam na obali Ontarija, kao nekad Walt Whitman, i oslukivao harmonije, fijuk vetrova, huk valova. Oslukivao, kako su u jezeru nestajali veliki gomboci gorko-slatkih trenutaka. 402

Nestajali qudi, ivotiwe, stvari. Sluao pesmu zdrobqenih stena. uo kako ti uketa kosa. uo marevski korak anela iznad oblaka. I danas mi se ini da ujem, kako se na laganim tkaninama kotrqaju tvoja violonelu slina bedra.

* Crta! Magla! U ustima ukus dima i aja. Newton-ova metafora okeana. U daqini mlade devojke skau u Michigen. Die se ka nebu izmaglica, a potom nailaze krni detaqi. Bogata, tana, gusta jednostavnost.

* Poput daha prefiweni sumrak. Fal blagostawe. St. Marie Among the Hurons. Ako bude mesta. Romeo i Julija. Jedan kolt, za svaki sluaj. Preterana predostronost. Ako bude mesta. Mogu da dou Vikinzi.

* Avenda Beach. Georgian Bay. Bilo bi previe lepo umreti toga dana. Previe lepo.

403

* Kako si je prinela usnama. Kako si ruku prinela usnama. Meni je dovoqno. Kako su od mojih poqubaca podrhtale tvoje grudi. Meni je dovoqno i to to posedujem ovu reenicu.
Preveo s maarskog Arpad Vicko

404

ANDRIJA RADULOVI

ETIRI PESME
SNIJENA AZBUKA Vuk Miloev predratni ua i gospodin imao je plave oi eir i lau ispod kue na rijeci Znao je stric gotovo naizust Gogoqa ehova Volio Dostojevskog a naroito Kafku i Kamija Izmeu wega i tamowih koji su oi naikali krvcom nikao je ogroman zid od pivskog stakla Prosto mislili su na wega poslali ga da ui bistru djecu planinsku etrdeset zima ledenih pred manastirom od snijega djelao slova i kaio ih o jelove grane Znao je sjajno geometriju i gramatiku esto za stolom ispravqao kartae dok je jo igrao preferans Mrtav je kau ve dvadeset i vie qeta a wegovi bivi podstanari nalegli pirgu u wegov eir a oni mali puni ivota etaju pod qivama modrim wegov borcolino pravei udne oznake-otiske u praini I sve tako dok vjetar glasnik ne osedla crni obod na krov wegove puste kue i me divqim smokvama i brqanima posije karte nevidqiva slova azbuke 405

Tada zamirie naftalinom i krene stara pria da mu se oi nisu zamutile i kako je na stologlav zvao svima po dva pia Kao adut navode oba u jedan glas znao je taj pomalo i kinesko pismo i bio je xentlemen brate posledwi wegoevac sa adskih vrata

GENERAL Glancao godine izme biografiju Imao vilu kowa gardu i sve to imaju generali Jednom onako onemoalog ve bijelu pelu Tobxija wegov oxaar predae ga kroz kamin bez epolete bez baruta bez pozdrava Nekim golobradim qudima Suze koje je prosuo drugima sada su kia koja kropi mapu i pogau zastavu granicu i umu u kojoj je roen zaliva trn grb i grob a wegovo ordewe na buvqaku are wegovi sinovi kao alajbegovu slamu za neki sitni prosto Tek jedan grombi iwel za neto vie trampe za vezene gaice lila Sline je jedan kovrxavi tip u nekoj jeftinoj seriji sa panskim akcentom skinuo eni jednog pukovnika Tiho 406

svileno bez grmqavine padaju wegove zvjezdice sa rukava poqa iz oblaka Wegova bitka je obezglavqeni golub pismonoa General bez vojske je sapunica Iz wegove izme raste perun

SVITAC Jeo je jabuke carski bio uporan ko crv nekad vojevao s Bugarima i sa vabom nosio moskovku i sjeivo za hqeb slaninu i mjesec Pio kozje mlijeko tamanio divqi med o prazniku rakiju visoko gradiranu Znao je samo irilicu i raun do sto toliko i ivio Kad ga na tesrce propani suza govorili su ali kraqa malean rastom daviteq vinogradar brkajlija kostolomac ruar ratar bostanxija straio nas je nou kad smo udarali na wegov diwak upqim tikvama terikama i aravima

407

Bundeve imahu bradu i ovnujske rogove al osmijeh bjee britvom djeaki udeen Za svice smo dugo mislili da je wegova arolija I danas kad kroim nou kroz neiji vowak na tren nije mi svejedno Iako je ia ve odavno svitac

KAMENOLOM Vade kocke bijelog mermera slino kockama maarskog sira Ulivaju neku qubav ekiima iskleu ptice koje se nikada vinuti nee u plavo Na koncu ipak svakom zasjedne za vrat bilo kao ploa krst ili viekraka ledenica Mi se jo i kunemo kamenom mislimo da u wemu ima neto skriveno A ta ako ti je itava gruda kamenolom Ako ti maqem udaraju u oak od kue Ako svaki dan lome

408

OGLEDI

IJAN VAT

RENESANSNI INDIVIDUALIZAM I PROTIVREFORMACIJA

Beleka o individualizmu Termini individua i individualnost izvedeni su iz latinskog individuus, to znai nepodeqen" ili nedeqiv". U engleski su stigli preko sredwovekovnog francuskog i po svoj prilici su najpre korieni u ranom H veku. Oksfordski renik engleskog jezika pod odrednicom individualno, koje definie kao ono to je svojstveno pojedinanom qudskom biu", citira Frensisa Bejkona: A kada se tie ponaawa uenog oveka, to je lina i individualna stvar."1 Prva vana rasprava o pojmovima koje podrazumevaju termini individua i individualnost pojavquje se u jo uvek klasinoj studiji Jakoba Burkharta Die Kultur der Renaissance in Italien (Kultura renesanse u Italiji, 1860).2 U ii drugih est delova te kwige, pod naslovom Razvoj individue, nalazi se suprotnost izmeu pripadnika ranijih drutava, s jedne strane, i do tada nepoznatog cvetawa slobodne linosti" u renesansnoj Italiji, naroito u Firenci, s druge strane. Pre renesanse, smatra Burkhart, ovek je sebe samog spoznavao samo kao rasu, narod, stranku, korporaciju, porodicu ili u bilo kojem drugom obliku openitosti".3 Upravo se u Italiji desilo da se ta koprena rasprila i probudilo se
1 Pojam individualizam" je u Englesku stigao mnogo kasnije Oksfordski renik engleskog jezika prvu upotrebu belei 1835. 2 Jacob Burckhardt, prev. S. G. C. Middlemore, The Civilization of the Renaissance in Italy, Phaidon Press, Vienna and London 1937. Jakob Burkhart, Kultura renesanse u Italiji, preveo Milan Prelog, Izdavaka kwiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci 1989. 3 Burkhart, Kultura renesanse u Italiji, 91.

409

objektivno promatrawe i postupawe s dravom, kao i uope sa svima stvarima ovoga svijeta. Uz to se podie punom snagom subjektivno ovjek postaje duhovni individuum i spoznaje se sam kao takav".4 Argumenti kojima Burkhart ovde podupire svoje tvrdwe svakako su podloni primedbama u svetlu potowih istraivawa, ali je wegova teorija, u kontekstu kwige kao celine, obilno potkrepqena. On iznosi da su u Italiji i despotske drave i republike podsticale linu equ za izvrsnou u irokom rasponu estetskih i naunih oblasti, te da su isto tako pothrawivale i novo pridavawe vanosti vrednostima privatnog ivota. Leon Batista Alberti je, na primer, bio veliki arhitekta, muziar, matematiar i pronalaza; pisao je romane i pesme na latinskom da ne pomiwemo posmrtni govor wegovom psu a napisao je i Tratto del governo della famiglia. Mnogi drugi Dante, Petrarka, Pjetro Aretino, Leonardo da Vini podjednako su teili ka slavi samoobrazovawa da bi dostigli univerzalnost oveka vinog svim umetnostima i naukama.5 Svi oni su, naravno, bili aristokratskog porekla; ali malo je drutava, ako ih uopte ima, koja su stvorila tako mnogo qudi ostvarenih u svom uverewu da je samousavravawe vrhunski qudski ciq, i to sa uspehom i u tako velikoj meri. To doba se takoe odlikovalo i snanim satirinim sklonostima, komikom i skandaloznim podsmehom. Pisci poput Pulija, Bojarda i, posebno, Pjetra Aretina bili su nesumwivo zadobili linu slobodu da kau sve to su eleli, ma koliko to bilo uvredqivo i negativno.6 Ta ista individualistika tendencija moe se videti i na velikim slikama tog doba, kao i u poveanom divqewu velikim qudima iz prolosti i sadawosti, to potvruje novo renesansno potovawe grobova Vergilija i Dantea.7 Moderni izraz renesansni ovek", koji je postao ironini klie, zapravo slavi osnovnu promenu smera zapadne civilizacije.

Faust, Don Kihot i Don uan: tri slina individualca Faust, Don Kihot i Don uan su oigledno veoma razliiti likovi; ali oni svi otelovquju prvu definiciju indi4 5 6 7

Isto. Isto, 96101. Isto, 105115. Isto, 101.

410

vidualizma iz Oksfordskog renika engleskog jezika: ka sebi usmereno oseawe ili ponaawe kao naelo slobodna i nezavisna delatnost ili misao pojedinca; egoizam". Sva trojica imaju prekomerno izraeni ego; ono to wih trojica odluuju da urade niko drugi nije uinio; to u potpunosti predstavqa wihov sopstveni izbor; i oni u tom izboru istrajavaju po svaku cenu u sluajevima Fausta i Don uana ne samo po cenu ivota, ve i venog prokletstva. Barem dvojica od wih, Don Kihot i Don uan, tragaju i za linom slavom ili veliinom; nijedan od wih se uopte ne osvre na rasu, narod, stranku, porodicu ili korporaciju", da se izrazimo Burkhartovim reima. Bilo je, razume se, i ranije qudi sa dominantnim egom; Sokrat, ili Julije Cezar, na primer. Sva trojica naih protagonista su, meutim, neverovatno podreeni jednoj misli; sve svoje psiholoke moi usmeravaju ka jednoj osnovnoj stvari koja ih zaokupqa, bilo da je to magija, bilo da je vitetvo, bilo qubavno varawe; sva trojica su ideoloki monomanijaci. Razume sa da Don Kihot nije tako ravnoduan prema drugima kao Faust, niti je udovino grabqiv kao Don uan. Ali sva trojica zauzimaju stav ego contra mundum. tavie, oni ive svoje ivote tako to ih ne dotiu normativni posrednici izmeu wih samih i egzistencijalnih, drutvenih i intelektualnih realnosti oko wih, oni ih gotovo i ne primeuju. Pogledajmo wihove izbore naina ivota. Od znaaja je to su sva trojica, po sopstvenoj slobodnoj eqi, putnici. Prethodne tradicije su naputawe doma predstavqale kao kaznu. Aristotel je u Politici pisao da ovek koji nije sposoban da ivi u drutvu, ili koji usled samodovoqnosti nema potrebu za tim, mora biti ili ivotiwa ili bog".8 Meu Grcima i Jevrejima, izgnanstvo iz drutvene grupe smatrano je linom propau. To je prokletstvo za Kaina, koji je potuka i bjegunac", ija je krivica velika" da mu se ne moe oprostiti".9 Nasuprot toj perspektivi, Faust je, kao to smo videli, proputovao ceo svet, stigao je ak i do pakla; Don Kihot svoje pustolovine zapoiwe naputawem doma, a zatim preputa Rosinantu i sluaju da odrede wegovu putawu; Don uan putuje do Napuqa i nazad, a potom i po raznim delovima panije. Faust nema oinskog doma; Don Kihot ima dom, ali povratak kui za wega predstavqa kaznu i priznawe neu8 9

Aristotel, Politika, Kwiga , glava 2. Prva kwiga Mojsijeva, 4. 1214.

411

speha; o Don uanovom domu ne znamo nita i on uvek neumorno traga za zelenijim pawacima. Sva trojica su vie od putnika posveenih putovawu; oni su u velikoj meri usamqeni nomadi. Nai protagonisti su uglavnom lieni bilo kakve porodine veze: roditeqi, braa i sestre, supruge i deca se ili ne pomiwu, ili junake vidimo otuene od drugih lanova porodice; i niko od wih ne pristaje na konvencionalan brak. Faust iz narodne kwige o Faustu (Faustbuch) bio je seqakog porekla, kolovao ga je neki roak, ali ni porodicu ni roaka ne vidimo; kasnije, kada Faust od Mefistofela trai suprugu, on ne istrajava u svom zahtevu jer su mu obezbeene ili obeane zamene; u narodnoj kwizi, Faust dobija dete sa Jelenom Trojanskom, ali i Jelena i dete nestanu pre wegove smrti; Marlouov doktor Faustus je, ako ita, jo izdvojenija figura. Kada je o Don Kihotu re, ne pomiwu se ni otac, ni majka, ni supruga. On stanuje sa neakom u kui za koju se podrazumeva da je stari porodini posed, ali wih dvoje ni u kom sluaju nisu bliski; istina je da on ivi u nadi da e zadobiti Dulsineju, ali ona, na kraju krajeva, ne postoji. Wegov stvarni" ivot odigrava se na putu. Don uan ima veoma uticajnog oca, i bezobzirno ga iskoriava; ali nema nikakve naznake da bi moglo postojati mesto koje bi on smatrao domom", i wegov sveukupni pristup ivotu zasnovan je na pretpostavci da se nee vezati ni za jednu qubavnu partnerku. Takoe moramo primetiti da, nasuprot drugim uspenim qubavnicima, on po svoj prilici nije oplodio nijednu enu sa kojom je bio, te stoga nema ni potomaka. U stvari, sva trojica naih protagonista ive u potpunom odsustvu domaeg. Niti, doista, iko od wih ima ikakve bliske i poverqive odnose sa mukarcima ili enama slinih nahoewa. Svi oni jedine vrste veze razvijaju sa slugama mukog roda. To je zapawujua podudarnost. Sluga je, kao pozadina, razume se, veoma korisno kwievno sredstvo, u meri u kojoj je ono dugo inilo jedno od prepoznatqivih svojstava i drame i romana. Ono junaku obezbeuje sagovornika i omoguava predstavqawe dodatne esto veoma razliite perspektive iz koje se sagledavaju dogaaji. U kontekstu o kojem govorimo, taj postupak junaku omoguava i visok stepen izolacije od sveta to ga okruuje. Faustov, Don Kihotov i Don uanov sluga se, kao i wihovi odnosi prema gospodarima, veoma razlikuju meu sobom, a od stereotipnog sluge se razlikuju svako na svoj nain. Mefistofel predstavqa donekle dvosmislenu verziju pomagaa 412

sa volebnim moima iz narodnih pria:10 dvosmislena je stoga to ponekad zaboravimo da on nije qudsko bie i stoga to nikada nismo u potpunosti sigurni da li govori istinu ili ne kada tvrdi da sprovodi tano odreena Luciferova uputstva. Kada, na primer, stavqa veto na brak doktora Faustusa i na pojedina pitawa, koja se tiu onoga ko je stvorio svet", mi ne znamo da li su ta pitawa zbiqa protiv naeg carstva" i, ako jesu, da li je odluku o tome doneo sam Mefistofel.11 Primeujemo, takoe, da se etiri od pet uslova pod kojima Faustus predaje svoju duu tiu Faustovih prava nad Mefistofelom. Sano Pansa je veoma razliit sluaj: iako se pojavquje kao tradicionalni komiki klipan, on se tokom prie zauujue razvija. Za razliku od Marloua i Tirsa, Servantes je stvorio ivotni, trodimenzionalni lik sluge, koji je suptilan i razvija se, ba kao i wegov odnos sa gospodarom. Pa ipak, u formalnom pogledu, Sano Pansa do kraja ostaje privreni sluga pun potovawa za svog gospodara. U Katalinonu ima dovoqno ivotnosti, ali on je u osnovi samo tipian odani zlostavqani lakej, gracioso uobiajen za baroknu kulturu, i u kwievnosti i u ivotu.12 Wega Tirso koristi za komine efekte, ali i kao reprezentativnog predstavnika moralnih, drutvenih i religioznih normi tog doba i te drame. Ako se zapitamo zato je i Faustu i Don Kihotu i Don uanu glavni prijateq sluga, nudi se vie odgovora. Nema se na osnovu ega zakquiti da bi bilo koji od ova tri junaka oseao telesnu privlanost prema slugama kao mukarcima. Ali Faust, Don Kihot i Don uan su svi teki i zahtevni qudi. I porodica i prijateqi bi ugroavali wihove sobom zaokupqene linosti; dok sluga, s druge strane, samo doprinosi znaaju wih samih. A tu je i praktina strana koja se tie wihovih neprestanih putovawa: za to im je potreban neko ko je spreman da se bavi svim bezbrojnim napornim ili pak dosadnim poslovima koji su na putovawima neizbeni to, dakle, mora da bude neki wima podreen mukarac. Niijoj pawi nee promai da su trojica protagonista i wihove sluge svi mukarci. Zapawujua je iwenica da u modernom zapadnom mitskom panteonu nema ena: nijedne Ate10 Iako Marlouov Doktor Faustus ima slugu Vagnera, on jedinu blisku vezu uspostavqa sa Mefistofelom, koga vidi kao nekoga ko slui wegovim eqama. 11 Marlowe's Doctor Faustus, 16041616: Parallel Texts, ed. W. W. Greg, Oxford 1950, 2.1. 587605, 5.1. 694699. 12 Videti: Margaret Wilson, Spanish Drama of the Golden Age, Oxford 1969, 5152.

413

ne ili Afrodite, nijedne Eve ili Device Marije, nijedne Beatrie ili Jovanke Orleanke. To ukazuje na izvestan stepen mizoginije u modernom stvarawu mitova, to je jasno suprotstavqeno prerenesansnoj misli. Ako bismo tragali za objawewem, svakako bi se nametnulo razmatrawe razvoja hrianske tradicije tokom renesanse i nakon we. Svetu Trojicu ine mukarci, a mukog roda su i snage pakla; iskquivawe ena je na kraju krajeva, nesumwivo, ostatak prokletstva baenog na Evu. Ovim kratkim razmatrawem slinosti izmeu Fausta, Don Kihota i Don uana svakako je ustanovqena iroka oblast u kojoj se jedan drugom pribliavaju; wihove slinosti su analitikim putem povezane sa pojmom individualizma. Zatim, mnoge od tih slinosti bi u ranijim drutvima bile smatrane za nedostatke; to su sutinski negativna svojstva; trojicu junaka odreuju wihovi nedostaci. Marlou, Servantes i Tirso se, verovatno, ne bi protivili takvom tumaewu: krajevi sve tri prie, kako su ih oni napisali, sadre u sebi elemenat kazne; time su pisci, nesumwivo, izrazili i neke od osnovnih sukoba drutava kojima su pripadali. Moramo, dakle, obratiti pawu na neke od antiindividualistikih pojmova doba u kojem su sva tri mita nastala, doba protivreformacije.

Protivreformacija Donekle kao i termin renesansa", i termin protivreformacija" je izmiqen mnogo godina posle istorijskog perioda na koji se odnosi.13 Tim terminom se nastoji obezbediti izvesno tematsko jedinstvo intelektualnoj istoriji poznog esnaestog i ranog sedamnaestog veka. Odgovarajui tm Nove kembrixske istorije modernog doba, na primer, doba protivreformacije smeta izmeu 1559. i 1610. godine; mnogi bi kraj locirali kasnije, moda po okonawu Tridesetogodiweg rata, 1648. Termin protvreformacija" oznaava pokret protiv Luterove, Kalvinove i Cvinglijeve protestantske reformacije, pokret suprotstavqawa reformi, koji je, sa velikim uspehom, predvodila ponovo probuena Katolika crkva. Najoigledniji podstrek dejstvenosti protivreformacije dao je Tridentski sabor, koji je, sa dva dugaka prekida, zasedao tokom osamnaest godina, izmeu 1545. i 1563. Sazvao ga je papa Pavle u pokuaju da reformie Katoliku crkvu, i da ispita mogunost izvesnog usklaivawa sa protestantima.
13 Oksfordski renik engleskog jezika tvrdi da se termin pojavio 1840. Citira se prevod Rankeove Istorije papa u prevodu gospoe Ostin.

414

Sloeni religiozni i politiki sukobi uinili su usklaivawe nemoguim, premda je Sabor, kasnije, pod papom Pijem , i uz snano vostvo wegovog neaka Karla Boromejskog, 1564. godine izdao Professio Fidei Tridentium,14 zavet vere kojim se pristajalo na ukidawe ili odbacivawe mnogih katolikih praksi koje su protestanti napadali. Meutim, pod preovlaujuim pritiskom jezuitskog pokreta, Sabor u celini je glavni naglasak stavio na ponovno uspostavqawe i rasvetqavawe tradicionalnih crkvenih doktrina, a uporedo s tim odvijala se modernizacija i centralizacija papske uprave. Sabor je, najzad, definisao i veru i tekuu praksu Katolike crkve za nastupajua tri veka. Pod papom Pavlom uveana je mo inkvizicije, a prvi indeks zabrawenih kwiga sastavqen je 1559, da bi se vernicima zabranilo itawe onih za koje je bilo utvreno da su jeretike. Ostale administrativne mere ukquivale su mnoge reforme kojima je trebalo da se poboqa sveteniko obrazovawe; biskupima je bilo nareeno da vie vremena provode u svojim dijecezama; pravoverje je ireno novim brevijarima, molitvenicima i katehizisima, koji su pripremani i izdavani do 1570. Tokom pete decenije esnaestog veka, Sabor je izraavao izvesno razumevawe za poglede Erazma Roterdamskog i wegovih sledbenika, koji su broj sutinskih polazita vere obinog hrianskog vernika eleli da svedu na minimum.15 Meutim, kako je vreme prolazilo, naglasak na doktrinarnim pitawima i na sholastici dobijao je na strogosti. Potvrena je doktrina o transsupstancijaciji, to jest veri u stvarno prisustvo Hristovog tela i krvi u hlebu i vinu euharistije; i smatralo se da jedino svetenik koji slui zapravo prima priest. Jo dve vane doktrine su se razlikovale od protestantske vere: potvreno je viewe po kojem je brak hrianska sveta tajna, a vera u postojawe istilita uiwena je sastavnim delom katolike vere.16 Ne bi trebalo potceniti pozitivna postignua Tridentskog sabora, ni politika ni duhovna. Protestantska klima je zaustavqena, naroito u Poqskoj i u ekoj, dok se vojvoda od Albe mukotrpno borio da u Nizozemskoj odri mo katolike
14 Glavni izvori koji su korieni u ovom odlomku su: The New Cambridge Modern History, vol. 3, The Counter-Reformation and Price Revolution 15591610, ed. R. B. Wernham, Cambridge, 1968 (reprinted 1971); A. G. Dickens, The Counter Reformation, London 1968; H. Outram Evennett, ed. John Bossy, The Spirit of the Counter-Reformation, Cambridge 1968. 15 Dickens, Counter Reformation, 132. 16 Canons and Decrees of the Council of Trent, trans. H. J. Shroeder, St. Louis 1941, 135141.

415

vere. Kraqevi Francuske i panije bili su skloni erazmovskom stanovitu da vladarima pripadaju posebna ovlaewa kada je re o pitawima religije i sporo su usvajali tridentske odluke. No, i erazmovske tendencije u panskoj crkvi i mo protestanata u Francuskoj su, u krajwem ishodu, ipak pobeeni. Ti politiki uspesi vodili su ka poveawu papske moi i kontrole; ali su, u isto vreme, mnogi katoliki svetenici i svetenice isticali preku potrebu za verom. Meu onima koji su predvodili veliko oivqavawe katolike vere u Zapadnoj Evropi bili su sv. Filip Neri i sv. Robert Belarmine u Italiji, Petar Kanisius u Nemakoj, sv. Tereza i sv. Jovan od Krsta u paniji, sv. Frawa Saleki i sv. Vinsent od Pola u Francuskoj.17 S druge strane, gde god da pogledamo, vidimo i pojaawe autoritarnog potiskivawa jeresi irom Evrope, od strane protestanata ba kao i od strane katolika; a to poveawe strogosti prema religioznom razilaewu dolo je do svog vrhunca u razornom Tridesetogodiwem ratu od 1618. do 1648. Opta intelektualna klima toga doba je nasuprot prirodi specifino religiozne misli bila veoma razliita od one koja je vladala u jeku renesanse tokom poznog petnaestog i ranog esnaestog veka. Gledita mnogih pisaca, uzeta zasebno, postala su mawe estoka; wihovi umovi bili su skeptini, i ne vie toliko oarani idejama renesanse. Ta promena intelektualne klime predmet je jo uvek znaajne kwige Hirama Hajdna Protivrenesansa.18 Hajdn tvrdi da zajednike teme u spisima toga doba ukquuju izvestan stepen razoarawa, esto gorkog, usled spoznaje tatine uenosti; odsustvo poverewa u univerzalnu delotvornost optih politikih, drutvenih i verskih zakona; i naglaeni pesimizam u vezi sa stvarnim poloajem oveka, zajedno sa metafizikom udwom za nekom apsolutnom verom. Glavni problem za mislioce protivreformacije nije bilo to to pozitivna ideologija renesanse vie nije smatrana verodostojnom, nego, u veoj meri, to to su oni koji su istrajavali u nastojawima da dosegnu wene vrednosti na kraju ostajali razoarani i zbuweni. Marlou i Servantes su svakako delili neka od tih razoarawa, i izraavali su oseaj beznadenosti u vezi sa qudskim poloajem, to ih ini figurama protivrenesansne misli, dok je Tirso de Molina najboqi primer dejstva duha protivreformacije.
17 18

Dickens, Counter Reformation, 135141. Hiram Haydn, The Counter-Renaissance, New York 1950.

416

Henri V. Saliven je, zapravo, odnosu Tirsove misli i protivreformacije posvetio itavu kwigu.19 Salivenov najspecifiniji primer tie se doktrine. Tirso, fratar reda Milosrdne brae i ovek sa znatnim teolokim obrazovawem, imao je umerene poglede na mogunost izmirewa qudske slobode sa verom u delotvornost boje milosti. Luter je bio pokrenuo pitawe opravdawa iskquivo verom i ta materija je na Tridentskom saboru bila podrobno razmatrana.20 Pa ipak, pitawa tumaewa su ostala osetqiva. Jedna posebna kontroverza otvorena je kada je panski fratar dominikanskog reda Domingo Bawez optuio jednog jezuitu, Prudensija de Montemajora, za jeretiko verovawe u odve lake uslove pod kojima je boanska milost postajala dostupna verniku.21 U debatu su se uskoro ukquili i drugi, a na kraju je razreewe zatraeno od pape. Papa Pavle je 1607. godine doneo odluku koja je doputala da obe strane zadre sopstvena verovawa, ali je i jednima i drugima zabraweno da se meusobno optuuju za jeres. (Nije neobino to jedna takva odluka nije uspela da razrei problem oko kojeg se jezuiti i dominikanci ni danas ne slau.) Tirso je, kako pokazuje Saliven, verovatno podravao Baweza i wegovog mersedarijanskog sledbenika Fransiska Zumela, koga je potom i slavio.22 Tirso je sledio Zumela u doputawu da grenik koji je bio prethodno prekoren" ili predodreen za prokletstvo, jo uvek moe biti spasen bojom voqom. To je uobiajena tema u Tirsovim dramama, posebno u El condenado por desconfiado (ovek osuen zbog nedostatka vere), gde zli Enriko na kraju ipak biva spasen zbog svoje vere u Boga, dok vrli i zasluni isposnik Paula biva proklet zbog toga to je od Boga traio znak potvrde da e biti meu izabranim srenicima. Tridentski sabor posebno je osudio ovekovu prirodnu equ za pouzdanim znawem o bojim namerama koje se tiu wegove budunosti.23 Don uan, meutim, predstavqa suprotan sluaj: on veruje da e ga na kraju spasti vera u Boga; on, meutim, sasvim propada u kategoriji dobrih dela, te mu stoga ne moe koristiti pouzdawe u dovoqnost ve19 Henry W. Sullivan, Tirso de Molina and the Drama of the Counter Reformation, Amsterdam 1976. 20 Canons and Decrees, trans. Shroeder str. 2946. 21 Sullivan, Tirso de Molina 3039. 22 General History of the Order of Mercy (1639), ed. Penedo Rey, 2 vols., Madrid 1973, I. cclix, xxxlxiii, 2.259263. 23 Sullivan, Tirso de Molina, 38. Kanon 26 kae da pravednik ne treba da oekuje venu nagradu za dobra dela koja je uinio u Bogu, i da joj se nada neka bude anatemisan" (Canons and Decrees, trans. Shroeder 45).

417

re tavie, moe se rei da on biva proklet zbog preteranog oslawawa na to. Ima i drugih naina da se vidi kako Tirso, kada je re o prokletstvu ili spasewu, svoju intenciju usredsreuje na problem delotvornosti vere nasuprot dobrim delima. Tirso je, na primer, jedini pisac apanskih comedias koji barem tri svoja lika predaje venom prokletstvu u paklu.24 ire gledano, moemo zakquiti da je Tirso tipian za protivreformaciju u optem smislu, jer je wegov realistini i skeptini duh preoptereen strogim teolokim obzirima. Salivan zapaa da je Tirso ispitivao", okrivqavao", pa ak i ismevao" vie ideale renesanse, verujui da slobodna voqa postoji, ali pretvarajui Don uana u najupeatqiviji primer nesree koju donosi sloboda izbora.25 Servantes je pripadao prethodnoj generaciji, ali je i wegov duh bio drugaije ustrojen. Odrastao je u vreme kada je erazmovski humanizam jo uvek bio pouzdana snaga u panskoj crkvi; a mogao je biti i pod uticajem svog, po svemu sudei, erazmovski nastrojenog uiteqa Huana Lopesa de Ojosa iz madridske kole Estudios de la Villa u koju je iao.26 Servantesu su nesumwivo bili bliski italijanski humanistiki pesnici, i premda wegova dela ne pokazuju nikakvo posebno zanimawe za specifine teoloke doktrine, on je u svojim poznijim godinama svakako odobravao naroito pridavawe znaaja religiji svojstveno tom vremenu. Pristupio je, 1609. godine, Bratstvu robova najvema blagoslovene tajne, pomodnom verskom bratstvu pod kraqevskim pokroviteqstvom,27 a 1613. je postao lan Treeg frawevakog reda u Alkali de Enares. Tokom tih posledwih godina, Servantes je napisao drugi deo Don Kihota. Naglasak na savrenom obnavqawu junakovog zdravog razuma i na wegovom umirawu u skladu sa crkvenim ritualima i drutvenim obavezama moe razoarati mnoge itaoce meu modernim individualistima, ali je time svakako obezbeen kraj koji je svojom kaznenom snagom kwigu uinio prihvatqivom za duh protivreformacije u paniji Filipa i Filipa . Slian kazneni naglasak postoji, kao to je ve primeeno, i u Faustovoj smrti. Kwige o Faustu i Doktor Faustus potpuno su u skladu sa Luterovom doktrinom. Luter je umro 1546, godinu dana nakon prvog zasedawa Tridentskog sabora;
24 25 26 27

Sullivan, Tirso de Molina, 67. Isto, 119, 172. William Byron, Cervantes: A Biography, New York 1978, 7678. Melveena McKendrick, Cervantes, Boston 1980, 26162.

418

wegovo pridavawe naroitog znaaja stvarnoj moi avola i uasnoj realnosti venog prokletstva bilo je u skladu sa naglaskom koji je Tridentski sabor stavio na kawavawe greha. Iako po linim ubeewima ateista i revolucionar, Marlou je u Doktoru Faustusu podravao religiozno pravoverje.

Otuenost trojice autora Marlou, Servantes i Tirso de Molina su, oigledno, bili veoma razliiti, ali wihovi ivoti ipak svedoe i o znatnom broju zajednikih elemenata. Upadqivo je da nijedan od wih nije otvoreno govorio o gaewu nad ivotom svoga vremena, koje se osea u wihovim delima. To to se naizgled ukazuje kao pravoverje nije, ini se, bilo proizvod neposrednog straha od cenzure ili od osuda inkvizicije, ma koliko da su takvi obziri morali uticati; pre bi se reklo da ovi autori nisu mogli da sagledaju ideologiju koja bi nadomestila konvencionalni pogled na stvari, a koja bi bila mogua, ili barem zamisliva. Pa ipak su svi, na neki nain, oigledno bili otueni od drutva u kojem su iveli. Obratimo pawu, ukratko, na inioce otuenosti u wihovim ivotima. Iako se Servantes na prvi pogled ukazuje kao jedan od najblaih, najpomirqivijih i najuravnoteenijih qudi, wegov ivot je ipak bio ispuwen sukobima i nesreom: zatvorska iskustva, sukobi sa zakonom, stalne novane tekoe i druge nevoqe ukquujui i mucawe28 bili su nerazmrsivo isprepleteni sa ostatkom wegovog ivota. Kao mladi od dvadesetak godina, bio je, godine 1569, umean u tuu. Da je bio uhvaen, kazna bi podrazumevala izgnanstvo i odsecawe desne ake.29 Tom prilikom je izbegao kaznu, ali se ispostavilo da je taj znak sree bio varqiv. Dve godine kasnije, tokom bitke kod Lepanta koja je paniji donela veliku pobedu, teko mu je osakaena leva ruka,30 to je naglo prekinulo wegovu novozapoetu vojniku karijeru. U Napuqu je dobio vanbranog sina,31 a gusari su 1575. godine zarobili brod kojim se iz Napuqa vraao u paniju. Nekoliko godina je proveo u zatoenitvu u Aliru; a kada se najzad vratio u paniju, bio je bez posla i bez novca, a sa zaostalim trokovima svog osloboe28 29 30 31

William Byron, Cervantes, 52. McKendrick, Cervantes, 3640. Isto, 4649. Isto, 52.

419

wa koje je jo morao da otplauje.32 Tek posle 1587. dobio je posao dravnog komesara za nabavke zaliha, koji se inio sigurnim.33 Ali taj zadatak je podrazumevao mnoge tekoe. Kada je omakom preuzeo neke zalihe koje su pripadale kanoniku i kaptolu katedrale u Seviqi, bio je ekskomuniciran. Protiv wega su iznete izvesne optube kojima se trebalo suprotstaviti.34 Servantes vie nije imao redovnu platu i primawa su se svela na pozajmice od prijateqa.35 Kada je, 1594. godine, odeqewe kojem je pripadao reorganizovano, to je konano znailo da je ostao bez posla. Naao je, sticajem okolnosti, drugi posao, kao sakupqa poreza u Andaluziji, ali je, 1597, zbog finansijskih nepravilnosti u tom poslu koje, sva je prilika, nisu podrazumevale nikakvu Servantesovu kriminalnu odgovornost ponovo dospeo u zatvor. Puten je samo da bi otiao u Malagu da obezbedi zakonske dokaze za jedan drugi dravni sluaj.36 Pisao je, sa prekidima, dugi niz godina: drame, pesme, i proznu pastoralu Galateja.37 Tada je ve radio i na Don Kihotu. Za razliku od wegovih prethodnih dela, Don Kihot se pokazao kao veliki uspeh, ali ga je preka potreba za novcem nagnala da autorsko pravo proda za malu sumu gotovog novca, tako da je novana dobit otila drugima. Ponaawe i moralnost Servantesa i wegove porodice postali su predmet rasprave 1605. godine i zbog toga su nakratko bili u zatvoru. Servantes je jo jednom bio izloen poniewu.38 Ali posledwi put. Tokom preostalih desetak godina, konano je uspeo da pronae pokroviteqe i mogao je da ivi udobno, ako ne u izobiqu. Servantesov ivot se, dakle, sastojao iz tri dela: vojnik, dravni slubenik i pisac. S pravom je bio ponosan na svoje vojne uspehe, ali oni su ga osakatili; wegov pokuaj da ostvari karijeru u dravnoj slubi trajao je najveim delom wegovog ivota, ali je bio upadqivo neuspean; kao pisac nikada nije dobio ni novanu dobit niti, doista, priznawa i poasti koje je zasluio. Kako kae wegov biograf Melvina Mekendrik, on nikada nije prihvaen kao pripadnik uvaenog kwievnog sveta, ostajui uvek na rubu pomodnog kwievnog ivota".39
32 33 34 35 36 37 38 39

Isto, 90, 94. Isto, 112117. Isto, 123125, 127. Byron, Cervantes, 172183. McKendrick, Cervantes, 173177. Byron, Cervantes, 172183. Isto, 447453. McKendrick, Cervantes, 250.

420

I Kristofer Marlou je, kao i Servantes, provodio vreme u dravnoj slubi, ali su Marlouovi poslovi sa vladom Elizabete ostali zamagqeni. Postoje samo dva znaajna preostala svedoanstva. Prvo se tie tekoa koje su zvaninici u Kembrixu postavqali pred Kristofera Marloua kada je trebalo da mu dodele magistarsku diplomu: on je, naime, bio u Remsu, gde se nalazio i engleski katoliki seminar, pa se zbog toga sumwalo da gaji simpatije prema katolianstvu. Krunski savet se umeao tako to se stavio na Marlouovu stranu, objawavajui da je on u svim svojim poslovima postupao vaqano, razborito i smotreno, ime je wenom Velianstvu uinio dobru uslugu, i zasluuje da bude nagraen za svoje verno ponaawe". Marlouu je trebalo dodeliti diplomu, jer wenom velianstvu ne bi bilo po voqi da neko ko je, poput wega, bio zaposlen na zadacima koji se tiu dobrobiti wegove zemqe bude ocrwen od strane onih to se ne razumeju u poslove za koje je on bio zaduen".40 Marlou je, dakle sa dvadeset tri godine ve bio u nekoj vrsti poverqive dravne misije. Drugi dokaz o Marlouovim vezama sa dravnim vlastima optijeg je tipa i tie se drutva u kojem se kretao. Zna se da je bio u vezi sa monim plemiima, ukquujui i ser Valtera Rolija i ser Tomasa Volsingema (mladog roaka biveg dravnog sekretara), dok je meu qudima sa kojima je Marlou veerao pred svoju nasilnu smrt bio najmawe jedan dravni dounik.41 Marlou je pisao uspene drame, ali nije bio glumac, pa mu pozorite nije moglo obezbediti redovne prihode. Dravna tajna sluba je bila potencijalno unosna vrsta zaposlewa, koja je oveku wegove individualistike i bezobzirne naravi takoe mogla biti i privlana. U isto vreme, kao to je ve primeeno, Marlou je imao problema sa zakonom. Bio je 1589. godine umean u borbu maevima u kojoj je wegov prijateq Tomas Votson ubio oveka; Votson je osloboen odgovornosti za ubistvo, ali je Marlou tokom istrage bio uhapen i proveo skoro dve nedeqe u zatvoru Wugejt;42 tri godine kasnije izdat je pravni nalog za wegovo hapewe, to ga je obavezivalo da miruje i da se pojavi na sledeem optem godiwem zasedawu;43 i neposredno
40

Christopher Marlowe, Doctor Faustus, ed. John Jump, London 1962, xvii

xviii.
41 Frederick S. Boas, Christopher Marlowe: A Biographical and Critical Study, Oxford 1940, 103, 112114, 165183. 42 Boas, Marlowe, 101104. 43 Isto, 243.

421

pre smrti, Marlouu je bilo nareeno da izae pred Krunski savet povodom jo jednog suewa.44 Pojedinosti iz ivota Gabrijela Teqesa ili Tirsa de Moline, jo je tee utvrditi. Nema nijedne zadovoqavajue biografije, a podaci o wemu iz pera Blanke de Los Rios, naunice koja se wime najvie bavila, ponekad su nepouzdani i nepromiqeni. Najpouzdaniji izvetaj o wegovom ivotu prua Manuel Penedo Rei, u uvodu za izdawe Teqesove istorije reda Milosrdne brae iz 197374; glavna otkria iz tog izvetaja na engleskom su dostupna u studiji Margarete Vilson o Tirsu.45 Iz tih izvetaja je jasno da se Tirso iako nije bio na dravnoj plati takoe sukobqavao sa zakonom. Tirso je najverovatnije roen 1580. ili 1581. godine, a najpre je zabeleen godine 1600, kao monah davno ustanovqenog reda Milosrdne brae u Madridu. Postoje podaci o wegovim studijama u periodu izmeu 1601. i 1607. u nekoliko gradova, a posebno u Toledu, gde je, ini se, 1614. jo uvek bio student.46 Teqesov glavni zabeleeni sukob sa zakonom odigrao se 1615. Uticajna Hunta za reformaciju naravi optuila je 25. marta Metra Teqesa, koji pie drame, poznatog i pod imenom Tirso". Bilo je govora, saoptila je hunta, o skandalu [koji se ticao] monaha reda Milosrdne brae ije su drame profane, opasne i pruaju lo primer. Podrazumeva se da je sluaj opte poznat, te je stoga preporueno da wegovo velianstvo zatrai od monahovog ispovednika da stvar razmotri sa papskim nuncijem i da [Tirso] odmah bude upuen u neku udaqenu kuu svog verskog reda i da bude ekskomuniciran, lateae sententiae [tokom trajawa kazne], da bi prestao da pie komade za pozorite ili bilo koju vrstu profanih stihova."47 Hunta je bila pod kontrolom kraqevog qubimca grofa od Olivaresa, ije je neprijateqstvo prema piscu za jedan od motiva verovatno imalo Tirsove napade na Filipa .48 Izdvojen je bio Tirso, a ne Lope de Vega, ijim su se dramama mogle stavqati sline moralne primedbe, verovatno stoga to je Lope bio u boqem poloaju; Olivares je, osim toga, bio i ubeeni neprijateq reda Milosrdne brae.49 Izgleda da je red,
Isto, 243. Margaret Wilson, Tirso de Molina, Boston 1977, 21. 46 Wilson, Tirso, 2122. 47 Isto, 2527. Videti takoe i: Ruth Lee Kennedy, Studies in Tirso I: The Dramatist and his Competitors, 162026 (Chapel Hill 1974), 85, 86115, gde se nalazi detaqna rasprava o pomenutoj epizodi. 48 Kennedy, Tirso, 61. 49 Isto, 24.
45 44

422

u svakom sluaju, podrao svog optuenog pripadnika, i premda su zbog toga mogli tota i pretrpeti, znamo da nikada nije bio ekskomuniciran, niti su ga slali u neki posebno udaqeni manastir. Niti je u potpunosti prestao da pie pesme i pozorine komade, barem ne do 1630, kada je objavio dugaku pesmu koja je izraavala kajawe i potvrivala wegovu posveenost veri.50 U to vreme je Teqes ve bio stigao do visokog poloaja u okviru svog reda.51 Meutim, ni wegovo naimenovawe, 1632. godine, za povesniara reda, nije ga izdiglo iznad kontroverzi. Naredba kojom je zabraweno drawe drama i drugih svetovnih dela u manastirima Milosrdne brae izdata je 1640. godine; neto kasnije, te iste godine, Teqes je uhapen i prognan u manastir u Kuenki. Kao zvanian razlog navedeno je to to je u svojoj kwinici zadrao profane kwige, nasuprot pravilima ustanovqenim naredbom,52 ali je edikt iz istog tog perioda zabranio pripadnicima reda da piu satire uperene protiv dravne vlasti, tako da je Teqes moda ispatao i kaznu za svoje suprotstavqawe Filipu i Olivaresu. To izgnanstvo verovatno nije dugo trajalo, ali je 1642. novi general mersedarijanskog reda odbio Tirsovu istoriju reda, kojoj se nije imalo ta prigovoriti, i prognao ga na neko drugo udaqeno mesto. Tek je 1645 tri godine pre svoje smrti Teqes postao zapovednik jednog vanog manastira Milosrdne brae i izvan dometa daqeg kawavawa. Nisu ga, meutim, unazaivali samo ovi religiozni i politiki razlozi. Puno vremena je utroio ne bi li unapredio svoju kwievnu karijeru, ali je bezobzirno napadao pisce koje je smatrao inferiornim, te je stoga imao potekoa da objavi svoje sabrane drame.53 Uprkos svom suprotstavqawu uticajnim krugovima, pokuavao je kasnije da dobije razna kwievnika nametewa na dvoru, poput kraqevog prvog sekretara ili kraqevskog povesniara, ali nijedan od tih pokuaja nije urodio plodom.54 Kao i Marloua, dakle, i Tirsa je wegova borbena narav dovodila u neprilike: i on je bio neustraiv (ili bezobziran) u govoru, i ako su wegove drame nekakav pokazateq fasciniran nalijem ivota. Uprkos wegovoj prilino uspenoj svetenikoj karijeri, ini se verovatnim da je Tirso, kao i Marlou, bio podeqen ovek.
50 51 52 53 54

Wilson, Tirso, 27; Penedo, General History, Appendix III, 2.647651. Wilson, Tirso, 27. Isto, 2829. Kennedy, Tirso, 353. Isto, 146147.

423

Tirsova borbena priroda priziva poreewa sa Marlouom, ali wegova karijera ima vie slinosti sa Servantesovom. Servantes je mawe-vie trajno bio u dravnoj slubi; Tirso je glavnu putawu svoje karijere posvetio sasvim slinim birokratskim zanimawima. U to vreme je veliki broj pripadnika panske populacije na ovaj ili onaj nain bio profesionalno vezan za crkvu to je bio jedan priznat nain ivota i nije se zahtevalo neko naroito religiozno pozvawe te se moe smatrati da je Tirso ostvario karijeru slinu onoj kojoj je Servantes teio.55 Svima im je, dakle, zajedniko ne samo to to su imali dvostruke karijere kao pisci i kao dravni slubenici, ve i to to su bili u sukobu sa zakonom, ukquujui i zatvorske kazne. Moemo se samo pitati da li su ta iskustva uslovila wihovo potvrivawe snanih sklonosti ka kawavawu, svojstvenih protivreformaciji, izraeno tako upeatqivim primerima kao to su Don uanova smrt i prokletstvo, Don Kihotova pravoverna hrianska smrt i uasna sudbina doktora Faustusa. Konana emblematina kazna kojoj su podvrgnuta trojica protagonista moe se videti kao gorka lekcija koju je protivreformacija nastojala da oita renesansnom individualizmu. Ne moe se, meutim, porei barem to da su i Tirso i Servantes i Marlou iskusili tegobe i nevoqe; da su svi bili usamqeni qudi i da su upoznali razne vrste otuenosti; i da je svaki od wih, u svom glavnom delu, stvorio po jednog junaka koji predstavqa emblem individualizma to se zavrava neuspehom.*
Prevela s engleskog Zorica Beanovi-Nikoli

55 Sluajevi poput Tirsovog i Servantesovog nisu bili jedinstveni u paniji zlatnog doba. Kevedo, Aleman, Lope de Vega i Kalderon su svi prihvatali drutveni i religiozni poredak bez sutinskih prigovora; u wihovim delima su se u isto vreme nalazili ozbiqni skeptini izazovi usmereni protiv ideolokog pravoverja. U izvesnom smislu je lini apsolutizam", kako ga naziva Ameriko Kastro, vien kao poeqna doktrina. Ali bilo je opasno javno ga priznati. * Naslov originala: Ian Watt, Renaissance Individualism and the Counter-Reformation, u Myths of Modern Individualism. Faust, Don Quixote, Don Juan, Robinson Crusoe, Cambridge University Press, Cambridge 1996, 120137.

424

JOVAN POPOV

FIGURE AROBWAKA: QUDSKA, BOANSKA, DEMONSKA

ekspirov i Kornejev beli mag Iako je H vek doneo povratak religijskog zanosa u katolikoj Evropi ili moda ba zbog toga na wenom tlu odravalo se, pa ak i poveavalo interesovawe za zemaqsku delatnost avola i wegovih slugu vetica, arobwaka i drugih. Francuski istoriar Rober Mandru1 pokazuje kako je, u prvoj polovini H veka, wegova domovina bila opsednuta veticama. U Eksu, Ludanu i Luvijeu avo je, navodno, udario na sestrinstvo tamowih manastira, zbog ega su sudski procesi pobudili znatno vee interesovawe javnosti nego kada su na lomaama zavravale bezimene seoske udakiwe i udaci. Jedan od najpoznatijih procesa bio je onaj voen u Ludanu protiv opata Urbana Grandijea, koji se, iako podvrgnut nequdskoj torturi, umno i uporno branio od besmislenih optubi. ak je i Luju H uputio jedno dostojanstveno pismo, no nita nije vredelo spaqen je godine 1634. Ali, ako nije pomogla wemu lino, wegova borba nije bila uzaludna. Tri godine kasnije isterivawe avola u Ludanu je nastavqeno, ali sada pod prismotrom jednog ekspertskog tima" obrazovanog plemstva, na elu sa sumwiavim i nepokolebqivim opatom Edelenom d'Obiwakom. Poznavalac pozorita danas se pomiwe pre svega kao autor studije Pozorina praksa (1657) Edelen je utvrdio da egzorcistiki rituali, zajedno sa spektakularnim priznawima toboe opsednutih ursulinskih opatica, nisu nita drugo do jedna velika inscenacija. Uprkos
1 Rober Mandru, Opsednutost avolom i vraxbine u H veku, prevela Ivanka Pavlovi, Kwievna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1988.

425

svim pritiscima, sainio je pedantan izvetaj u kojem je trezveno, uz potovawe verskih normi, opovrgao arlatansku argumentaciju avolovih klijentkiwa i isterivaa. Posle ovoga stvari poiwu da se mewaju, da bi, godine 1682, Luj H doneo ukaz kojim je ukinuta jedna pogubna praksa zaostala iz sredwovekovqa. Praznoverni strah od neastivog, koji je jo uvek vladao u prvoj treini stolea, ustupio je mesto razlonijim miqewima, pa je, krajem veka, razum uenih qudi najzad nadvladao histeriju sujevernog neznawa. Vetiarewa i sline rabote su iz oblasti jeretikog, antihrianskog delovawa preseqene u sferu socijalno devijantnog ponaawa, za ta su nadleni graanski a ne crkveni sudovi. Redovna sudska praksa zamenila je progone, egzorcizam i spaqivawa. Sa svojom anglikanskom crkvom, Engleska je ostala nezahvaena talasom protivreformacije u H veku, ali su i tamo, jo od sredine vladavine Elizabete (15581603), voeni procesi protiv vetica. Dodue, u dokaznom postupku nije se primewivalo muewe niti su nesrenici zavravali na lomaama, ali veawa nisu bila retkost. Posle Elizabetine smrti na vlast e doi Xejms iz kotske dinastije Stjuart, ogoreni neprijateq vetica, pokreta jednog od najveih wihovih progona i autor spisa Demonologija (1597). Godine 1603. on je stupio na engleski presto i postao Xejms , a samo neku godinu kasnije, najverovatnije 1606, Vilijam ekspir napisao je svog Makbeta tragediju o kotskom plemiu ije kraqevske pretenzije podstie ne samo ambiciozna supruga nego i druina vetica na elu sa htonskom bogiwom Hekatom. Tematski bliska Rasinovim tragedijama o vlasti i zloinu, radwa se u Makbetu takoe odvija u nonoj tmini, pri slabakom osvetqewu svea i meseine. Ali, Rasin je roen skoro etvrt veka posle ekspirove smrti, on je pesnik kartezijanskog doba i kod wega nema mesta duhovima i drugim priinama. Za wega je igra senki inilac psiholoke motivacije. U ekspirovim dramama, i u tragedijama i u komedijama, no je ambijent u kojem nestaju granice izmeu stvarnosti i privida. Na scenu stupaju duhovi, vilewaci, vetice. Postoji, dodue, i tumaewe, bar kad je o Makbetovim veticama re, da su one samo izraz wegove podsvesti, da govore ono to je tamo ve zapisano, pa, dakle, niti su stvarne niti pokreu zaplet. Prema suprotnom tumaewu, Makbetova budua nedela nisu zapisana u wegovoj podsvesti nego u wegovoj sudbini, a vetice su zapravo Sudiqe koje tu sudbinu kroje. Bilo kako bilo, one su na pozornici realno prisutne, ali se to prisustvo ne konkretizuje bilo kakvim udom. Ako i nisu pu426

ki plod uma, wihovo delovawe na protagonistu iskquivo je psiholoko. Poznati ekspirolog Bredli posmatra ih u skladu s predstavama o veticama uobiajenim u pievo doba kao starice koje su obuzete natprirodnim, demonskim silama i koje tim silama slue. Konkretne arolije kod ekspira e izvoditi junaci wegovih najpoznatijih komedija. Jovawdanska no u drami koju znamo kao San letwe noi pitomi je ambijent romantinog snoviewa, a natprirodne sile su dobroudne i zbijaju alu kako s qudima tako i meu sobom. U etvoroplanskoj strukturi zapleta ove lirske komedije znaajno mesto zauzimaju likovi vilinskog kraqevskog para, Oberona i Titanije, zajedno sa Oberonovim pratiocem Pakom (engl. Puck ili Robin Goodfellow, Robin Drugar, avolak) i Titanijinim vilewacima (Grakov Cvet, Pauina, Moqac, Slaica). Oni su nitima razliite prirode povezani sa sve tri grupe Atiwana, qudskih likova u drami: kraqevskim parom, kvartetom mladih qubavnika i zanatlijama, pozorinim amaterima. Na posledwim dvema grupama Oberon isprobava svoje ini, ali i na Titaniji, ne bi li od we iskamio mladog paa koji mu je zapao za oko. On je navodi da se zaqubi u Vratila, jednog od priprostih zanatlija2 iju glavu prethodno pretvara u magareu. Jan Kot povodom ove metamorfoze uspostavqa paralelu sa Apulejevim Zlatnim magarcem i wegovim seksualnim konotacijama iju reminiscenciju uoava i kod ekspira. Vitka, nena i lirska Titanija eqna je ivotiwske qubavi. Puk i Oberon su Vratila pretvorenog u magarca nazivali udovitem. Krka i slatka Titanija uvlai udovite u krevet, gotovo silom, gotovo nasiqem. Takvog qubavnika je htela. O takvom qubavniku je sawala. Samo nikad, ak ni pred samom sobom nije htela to da prizna."3 Lucidni Kot se ovde, izgleda, zaneo nastojei da poto-poto doara snaan efekat udwe koji vitka, nena i lirska", krka i slatka" a eqna ivotiwske qubavi" Titanija ispoqava prema udovitu". Vratilo, naime, nije ceo pretvoren u magarca, kao Apulejev Lucije osim glave, on zadrava sve druge qudske atribute, pa se ne moe do kraja sprovesti Titanijino poreewe sa korintskom damom, novom Pasifajom" koja udi za golemim magareim udom.4
2 Opozicija izmeu visokih" i niskih" likova naglaena je ne samo opozicijom stihovnog i proznog govora, kao inae kod ekspira, ve i Vratilovim imenom (Bottom u originalu znai i dno). 3 Jan Kot, ekspir na savremenik, preveo Petar Vujii, Svjetlost", Sarajevo 1990, 225226. 4 O Kotovom interpretativnom iskliznuu poneto govori i reenica koja dolazi malo posle gorweg citata: Zamiqam Titaniju kao devojku vrlo

427

Sam in zaqubqivawa, kako meu mladim Atiwanima tako i Titanijin, postie se kapawem soka udotvorne travke love in idleness, qubdrag na one kapke, dok se za skidawe ini koristi protivotrov, sok cveta devianske bogiwe Dijane. Iako tehniki deo posla" u svim arolijama obavqa Pak, neprikosnoveni arobwak, znalac tajnih receptura je Oberon koga wegov saradnik zove vladarom senki i duhova tmice". No, on nije ni sveznajue ni nepogreivo bie podloan je zavisti, qubomori, pa i nemoi. On je majstor metamorfoze i magije, ali ne i bog. Jan Kot San letwe noi smatra najavom Bure, ekspirovog posledweg komada koji se danas anrovski uglavnom odreuje kao tragikomedija ili pozna romansa". I ako bismo vazdunog duha Arijela, vidqivog samo za svog gospodara i publiku, moda i mogli smatrati Pakovom replikom, Prospero je sve vreme u tolikoj meri dominantan na pozornici da uveliko prevazilazi udeo koji je u Snu imao Oberon. U wemu su, zapravo, funkcionalno objediweni likovi Oberona i Tezeja. U Buri je, pored ostalog, jasno istaknuta tema vlasti. Prosperova pria je istorija borbe za vlast, istorija nasiqa i zavere",5 kae Kot. Prospero je nekadawi milanski vojvoda koji se zaneo naukom tajnom" astrologijom, alhemijom, magijom a vladarske dunosti prepustio svom bratu Antoniju. Posle izvesnog vremena, ovaj se zasitio namesnikovawa i u eqi da potpuno istisne brata sa trona, predao Milano u podanitvo Napuqu. Prospero, zajedno sa trogodiwom keri Mirandom, biva ostavqen u tronoj barci na puini, ali mu verni Goncalo ipak dotura ono najvanije wegove arobwake kwige. Sve ovo saznajemo kroz retrospekciju, a drama poiwe dvanaest godina kasnije, kada se ostrvu, na koje se Prospero bio iskrcao i kojim je u meuvremenu zavladao, priblie lae Antonija i napuqskog kraqa Alonza. On tada uprilii oluju, ne da bi surovo kaznio podlog brata i mrskog neprijateqa on nije osvetnik hamletovskog kova nego da bi stvari vratio u normalan poredak. Prospero je beli mag, suprotnost vetice Sikoraks, nekadawe gospodarice ostrva, koja je, umrevi, ostavila Arijela zarobqenog u rascepqenom jelovom stablu. Oslobodivi ga te prometejske muke, Prospero ga je obavezao da mu slui
visoku, vrlo tanku i vrlo plavu, dugih ruku i nogu, slinu belim Skandinavkama, koje sam uvee viao u ulici de la Arp i ulici Iet, kako su ile privijene uz Crnce koji su imali lica siva ili toliko crna, da su izgledala ve tamnomodra" (225). 5 Kot, nav. delo, 294.

428

dok ne sprovede svoj naum u delo. Drugi sluga mu je Sikoraksin sin, divqi Kaliban (anagram od kanibal), bie primitivnih nagona ije kultivisawe nikako ne uspeva. On ne samo da je pokuao da siluje Mirandu nego je i sklopio zavereniki savez sa dvojicom brodolomnika, Stefanom i Trinkulom. Kalibanova izdaja za Prospera je iznenaewe", pie Kot. Ona je jedini poraz koji je doiveo na ostrvu. Ali u Prosperovom ivotu to je drugi poraz. Izgubio je vojvodstvo jer se udubio u nauke i umetnost, jer je poverovao svome bratu, poverovao u dobrotu sveta. Kalibanova izdaja je nov poraz Prosperovih vaspitnih metoda. Wegova palica nije se pokazala svemonom."6 Prospero uspeva da povrati izgubqeni presto i da qubavqu spoji Mirandu i napuqskog princa Ferdinanda, ime wegovo magijsko delovawe biva u potpunosti osmiqeno. Ali, gorak ukus ostao mu je u ustima:
Ceo moj trud Iz ovenosti bio je uzaludan. Sasvim uzaludan. K'o to s godinama Wegovo telo postaje sve runije, Tako sve gori biva mu i duh.7

arobwak koji je pokuao da vrati toak istorije i da ostvari raj na zemqi zavrava, dakle, u antropolokom skepticizmu. Rezigniran, obraa se svojim pomonicima, duhovima prirode, opisujui moi koje je imao:
Vaom sam pomou, iako ste slabi Bez mene, sunce dnevno pomraav'o, Doziv'o buntovne vetrove i diz'o Huan rat izmeu zelenoga mora I plavog svoda; stranoj grmqavini Groma dav'o vatru i cepao hrast Jupiterov muwama wegovim; Tresao rt tvrda temeqa i up'o Iz korena jele i kedrove. Grobovi su, na moju zapovest, Budili svoje spavae, i tad Otvarali se i putali ih van Pod dejstvom moje svemone vetine. Te grube maije odriem se sad.
Isto, 321. Odlomke iz ekspirovih drama navodimo u prevodu ivojina Simia i Sime Pandurovia.
7 6

429

Nekadawi gospodar ivota i smrti potom lomi i zakopava svoj arobni tapi, a kwige baca u najdubqe more. Poput proroice Kasandre, koja se u Eshilovom Agamemnonu pred smrt odrekla vidovitosti, ekspirov arobwak odrekao se svemoi, jer je i ona slaba pred ovekovom nesavrenou. Pred wom su pale mnoge religijske i filozofske utopije, ukquujui Hristovu i Marksovu. Qudski gledano, Prospero je pobedio, ali je u apsolutnim merilima gubitnik. Bura time dobija tragike obrise. * Nekako ba u godinama izmeu pogubqewa opata Grandijea i izvetaja opata D'Obiwaka, Pjer Kornej je u Ruanu, na samo dvadesetak kilometara od Luvijea, jednog od tri centra egzorcizma, napisao komediju pod naslovom Komina iluzija. U woj nije bilo vetica, lomaa ni isterivaa, ali je bitnu ulogu igrao jedan beli mag po imenu Alkandar. Wemu se za pomo obratio Pridaman, otac koji je svojom strogou oterao sina od kue. Pridamana je s arobwakom povezao prijateq Dorant, koji ga sledeim reima priprema za susret:
Nije vam Alkandar ovek kao ini; Nisu vini qudi wegovoj vetini. Ja vam neu rei da grmi s nebesa, Da nadima mora, da zemqu potresa; Da vazduh komea i od tih vrtloga Stvara ete protiv dumanina svoga; Da na umne rei nepoznate sile Premetaju hridi, sputaju visine, I po noi ine da dva sunca sjaju; udesa te vrste vama ne trebaju: Dovoqno e biti da vam misli prozre, Da k'o prolost vidi ta e biti posle; Svemir mu ne skriva ni tajne ni brige, Sudbe nae za w su otvorene kwige.

Formulacija ja vam neu rei" iz Dorantovog iskaza je dvosmislena. Ona moe znaiti: 1) neu vam rei da sve to moe jer ne moe u poreewu s Prosperovim, Alkandrove moi bile bi, prema tome, male, ograniene uglavnom na domen spoznaje i saznawa", kako smo, po svoj prilici pogreno, i sami svojevremeno tumaili u predgovoru Kominoj iluziji;8
8 Jovan Popov, Barokni Kornej, u: Pjer Kornej, Komina iluzija, preveo J. Popov, Stylos, Novi Sad 2003. Svi navodi iz Kornejeve komedije dati su prema ovom izdawu.

430

2) neu vam rei jer vam sve to nije potrebno udesa te vrste vama ne trebaju". Druga mogunost danas nam se ini verovatnijom. Ako wu uzmemo u obzir, Alkandar je arobwak ravan Prosperu, ako ba i ne moe da die mrtve. Stih u kojem se pomiwe mo Alkandrovih rei da usred noi na nebo dovedu dva sunca otvara mogunost poreewa i s jednim drugim, mnogo starijim i opasnijim, boanskim volebnikom. Re je o Dionisu iz Evripidovih Bakhantkiwa. On dolazi u Tebu s namerom da kazni tri Kadmove keri, Agavu, Inu i Autonoju, ija je pakost u smrt oterala wihovu sestru Semelu, Dionisovu majku iz veze sa Zevsom. I dok one bez otpora prihvataju novog boga, postajui ak wegove prvosvetenice, Agavin sin Pentej, aktuelni tebanski kraq, opire se uvoewu Dionisovog kulta. Zbog toga e biti jezivo kawen, ali nas ovde prvenstveno zanima trenutak wegovog pada pred zavodniko-iluzionistikim moima svog boanskog, biseksualnog roaka. Poto je, draen radoznalou, pristao da se preobue u enu, Pentej izlazi iz palate potpuno zbuwenih ula:
Dva sunca ini mi se sada da vidim, Dvije Tebe, grada dva sa vratim' sedmorim. I ko bik, ini mi se, kroi preda mnom. Na glavi tebi rozi ponarasli su.9

Sad bog nas prati", uzvraa Dionis i odvodi ga u propast. Kod Alkandra, meutim, nema nikakve zle namere. On je, kao i Prospero, beli mag, no za razliku od ovog, on nije glavni junak Kornejeve drame Alkandar je pripoveda i reiser Klendorove sudbine. Preko wega, pisac je uveo postupak drame u drami, omiqen u baroknom pozoritu, a koji je i ekspir rado koristio, npr. u Hamletu ili u pomenutom Snu letwe noi. Tamo je druina zanatlija, u ast venawa Tezeja i Hipolite, izvodila dosadno kratku, strano alno smenu igru o mladom Piramu i Tizbi". Nije poznato na koga ciqa ova ekspirova parodijska aoka, kao ni onaj podsmeh univerzalnim sposobnostima glumaca u Hamletu. ini se verovatnim da oba zapaawa imaju opti karakter, kao to ga ima i Alkandrovo pomiwawe nevinih vetaka" na poetku komada, arobwaka-diletanata sa kojima ne eli ni da se poredi. U alegorijskom kquu, ovo je jasna kritika slabih dramskih pisaca, tekstova, predstava i glumaca pievog vremena. Alkandar je tvorac drame, wen autor i reiser, ali i dram9

Navod je dat u prevodu Kolomana Raca.

431

ski kritiar i teoretiar. Komina iluzija zavrava se poznatom apologijom pozorita i glumakog zanata:
Sad je pozorite Tako uzvieno da ga svako ite; Vae doba nije gledalo ga blago, A danas je lepim duama ba drago, Stecite Pariza, provincijska eqa, I prineva naih izvor je veseqa, Uitak za narod, radost velikima I od svih najdraa razonoda wima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Na tom mestu Parnas otkriva se udni, Duhovi najrei zbog toga su budni, Svi koje Apolon pogledat' je hteo Podaju mu svojih umovawa deo, A ako ve qude po imetku mere, Teatar je dobro to lep prihod bere.

Metateatralni aspekt Kornejeve komedije je oigledan. Sa Burom stvar ne stoji tako jasno, mada je nedvosmislena Prosperova sklonost da manipulie ostalim likovima na nain pozorinog rediteqa. On je autor, uesnik i reiser iluzije na zaaranom ostrvu. Zbog toga su mnogi komentatori Buru smatrali ekspirovim testamentarnim komadom u kojem se on, kroz Prosperova usta, oprata sa svojom umetnou. Kao kquna ilustracija te tvrdwe posluio je uveni arobwakov monolog:
Naa zabava Svrena je sad. Nai su igrai Duhovi bili, i iezli su sad U nevidqiv vazduh. K'o nesutastveno Tkivo te vizije, tako e i kule Visoke, i divni dvorci, i sveani Hramovi, i sama lopta zemqina, I sve na woj, nestati k'o ova Iezla, nestvarna povorka, i nee Za sobom nikakav ostaviti trag. Mi smo graa od koje se prave Snovi, i na mali ivot nam je snom Zaokruen.

Melanholija arobwaka-vaspitaa poistoveuje se tako sa melanholijom dramskog pisca, ali i oveka na kraju svog ivot432

nog puta. I umetost je svojevrsna magija, kao da poruuje ekspir, ali ni ona nema reewe za tragini aspekt ovekove sudbine. Ispostavilo se, dakle, da su u H veku magija i pozorite bili viestruko povezani dok su pisci na scenu izvodili arobwake, dotle se u stvarnosti od ritualnog egzorcizma pravilo pozorite. Pozorite je, uostalom, i nastalo iz religijskog obreda u ast Dionisa, boanskog arobwaka. Ono je, najzad, odigralo vanu ulogu u stvarawu jednog modernog mita iji je protagonist takoe arobwak. Iako stariji od ekspirovog i Kornejevog maga, on unosi neke sutinske novine u magijski univerzum, zbog ega e postati simbolina figura modernog doba. Re je o doktoru Faustu.

arobwak i/ili avo: Marlouov i Geteov Faust Na izvoru ovog mita stoji jedna stvarna linost od koje e vrlo brzo nastati kwievni lik. Georg Faust roen je oko 1480. godine u gradiu Knitlingenu, u severnom Virtembergu. Meu savremenicima se prouo kao astrolog, alhemiar, hiromant, nekromant i ko zna ta sve ne. Svoja hvalisawa potkrepqivao je ne samo lanim titulama i vetinama, nego i tobowom vezom sa samim princom tame. Umro je pod misterioznim okolnostima oko 1540. godine, a tampano izdawe legende o wemu pojavilo se nekih pola veka docnije (1587) u Frankfurtu na Majni, pod naslovom Istorija doktora Johana Fausta, na daleko poznatog arobwaka i maioniara. Meu kasnijim generacijama italaca bie poznata kao Volksbuch, odnosno Kwiga za narod o doktoru Faustu, koja e u naredna dva stolea doiveti nekoliko redakcija i mnotvo izdawa. U prvoj, pisovoj redakciji, junak sebe naziva mlaim Faustom" i drugim magom". Faustolozi10 su utvrdili da ovo mlai" moe biti aluzija na istoimenog hrianskog sveca iz veka, koga Avgustin bee napao zbog jeresi manihejstva, dok bi odrednica drugi mag" upuivala na Simona arobwaka, gnostika iz doba apostola. On je, navodno, od Petra i Jovana pokuao da kupi dar Svetog duha, zbog ega ga je Petar osudio, pa gresi trgovine svetim tajnama od tada nose zajedniko ime simonija. Vat navodi da je, prema vie apokrifnih spisa, udotvorac Simon osnovao svoju veru, izdajui se
10 Podatke smo preuzeli iz kwige: Ian Watt, Myths of Modern Individualism. Faust, Don Quixote, Don Juan, Robinson Crusoe, Cambridge University Press, Cambridge 1996.

433

za bojeg sina i pokuavajui da udima nadmai Hrista. Najuvenije mu je bilo vaskrsnue, iji elementi podseaju na Medejinu crnu magiju i Dionisove obrede: poto se, navodno, inima pretvorio u ovna, ovome je bila odrubqena glava. Tri dana kasnije, Simon se, zdrav i itav, pojavio pred imperatorom Neronom. Nastradao je, meutim, kada je pokuao da se uspne na nebo, sluei se napravom slinom onom u antikom pozoritu.11 Simonov samozvani potomak, Faust iz narodne predstave, bio je hvalisav i neukusan arlatan, bez sumwe; ali takoe preduzimqivi individualist koji je terao svoje u drutvu u kojem je rasla potrawa za stalnim poslom i prebivalitem".12 Vat u svojoj kwizi posmatra transponovawe ove linosti u lik popularne kwievnosti kao plod individualistike ideologije modernog evropskog drutva, ideologije koja je porodila jo neke mitove moderne kwievnosti: Don Kihota, Don uana i Robinsona Krusoa. No, kao to legenda o Faustu nema nieg zajednikog sa uewem italijanskih humanista Marsilija Fiina i Pika dela Mirandole i wihovim protivqewem zabranama arobwatva u hrianstvu na mnogim evropskim univerzitetima wihovog doba, uostalom, astrologija i alhemija bili su redovni nastavni predmeti tako ona ne izraava ni renesansnu veru u qudske moi i sposobnosti, ve, naprotiv, strogost duha protestantske reformacije. Faustbuch je pripovedna refleksija kletve koju je reformacija bacila na magiju, ivotno zadovoqstvo, estetsko iskustvo, svetovno znawe ukratko, na mnoge optimistike tewe renesanse",13 kae Vat. Georg Faust je vrwak Martina Lutera koji je ivot shvatao kao neprestanu borbu protiv Satane. On je prvi povezao Fausta sa avolom. Zanimqivo je, ipak, da istorijski Faust izgleda nije trpeo nikakve tee posledice zbog svoje sumwive veza s neastivim. Vat to objawava time to su, u prvim decenijama reformacije, i katolika i protestantska strana bile suvie zaokupqene svojim meusobnim sukobima da bi im preteklo vremena za lov na vetice. No, kad je re o vetiarewu i magiji, meu nepomirqivim protivnicima nije bilo nikakve nesuglasice. Ve oko 1560. godine progoni vetica u Nemakoj dostigli su pun intenzitet. Od tada, luteranci, kalvinisti i rimokatolici bili su podjednako ak11 Obradu ovog motiva zatiemo i u Kiovoj prii Simon udotvorac iz zbirke Enciklopedija mrtvih. 12 Watt, nav. delo, 10. 13 Isto, 26.

434

tivni na tom poqu. Istorijski Faust imao je sree da ne zavri poput hiqada spaqenih u Nemakoj, zakquuje Vat. Da se rodio dve generacije kasnije, moda ne bi bilo tako. Nakon 1572. godine, navodne vetice spaqivane su ve zbog samog paktirawa sa avolom, ak i ako nikom nisu naudile svojim vraxbinama. Autor ukazuje i na iwenicu da su, u svim poznatim sluajevima u kojima su bili kaweni smru, vetice i arobwaci stradali od qudske, a ne od avolove ruke. Ali, u klasinoj pripovesti o kobnim posledicama magije avo svojeruno usmruje rtvu. Faust iz kwige za narod bio je negativni heroj svog vremena. Humanisti su mu bili nenakloweni zato to nisu verovali ni u wegove natprirodne moi ni u bilo kakvu vezu sa onostranim. Da je preovladao wihov stav, legenda o Faustu moda ne bi ni preivela do vremena Marloua i Getea. Ali, prevagnuo stav luteranaca koji su verovali ne samo u magijske moi nego i u to da one dolaze od avola. Po Ijanu Vatu, za razvoj mita o Faustu, pored uspona tampe, od najveeg znaaja bilo je ba uvoewe Mefistofela. avoqi lik, ako se pre toga i javqao, retko je bivao individualizovan, pa ak i imenovan.14 Duh protestantizma doneo je ideju o Faustovom ugovoru sa avolom i jezivoj ceni tog ugovora,15 ime se jedan vaarski arlatan pretvorio u mitsku figuru. Istovremeno, dogodilo se jo neto, sutinski vano za nau temu: dolo je do razdvajawa, odnosno udvajawa figure arobwaka. Dionis, Prospero, Alkandar svi oni bili su izdvojene pojave u svom okruewu, jedinstvene po svojim moima. Faust je, naprotiv, pseudo-arobwak koji se nije dokazao kao udotvorac. Tek u dosluhu sa demonskim silama on stie natprirodne sposobnosti, jer mu ih daruje Mefistofel. I kao to se Dionis nekada Penteju predstavqao kao sopstveni izaslanik, tako ni za Mefistofela nije uvek jasno da li je on avolov izaslanik ili avo lino. To i nije od primarnog znaaja. Bitno je da on i Faust ubudue postoje i funkcioniu u tandemu, kao Don Kihot i Sano Pansa, kao Don uan i
14 Ime Mefistofel je samo po sebi zagonetno. Najverovatnije objawewe nudi grka etimologija: mephotophiles, neprijateq svetlosti" ili Me to phos philes, svetlost mi nije prijateq". Watt, nav. delo, 24. 15 Samo plaawe te cene je rezultat procesa koji predstavqa mnoge istorijske snage povezane sa individualizmom u H veku. Insistirawem na pojedinanoj odgovornosti za wegovo ili weno sopstveno spasewe, kao i usrdnim pojednostavqivawem mnogih postojeih doktrinarnih i institucionalnih tradicija Rima, protestantizam je, u stvari, znatno proirio optu tewu hrianstva ka zasnivawu verskog ivota na tragawu za duom pojedinca" (Watt, nav. delo, 25).

435

Zganarel. Oni su dva lica figure arobwaka, lano i pravo, ovozemaqsko i onostrano. Wihov ontoloki status i wihove volebnike moi, razume se, u obrnutoj su proporciji: Faust, koji pripada svetu stvarnosti, istorijske ili literarne, lani je arobwak; Mefisto je pravi arobwak, ali fiktivno bie. Ve i zbog toga oni samo u simbiozi stiu svoju celovitost. * Ve 1592. godine u Engleskoj se pojavio prevod, tanije slobodna adaptacija Kwige o Faustu, koja je posluila kao izvor za dramu Doktor Faustus ekspirovog savremenika Kristofera Marloua, nastalu iste godine. Marlou je pripadao krugu drutveno marginalizovanih intelektualaca koji su lek za svoja nezadovoqstva traili po opskurnim krmama, meu polusvetom londonskog podzemqa. Wegovi biografi navode i da je bio lan tajanstvenog udruewa kola noi" u kojem se, izmeu ostalog, bavio i magijom. Stradao je mlad, u jednoj tui u kojoj su sevali noevi, samo godinu dana nakon to je potvrdio veliki dar stvorivi svog Fausta. Za ivota optuivan za jeres i ateizam, Marlou je tragediju o nemakom paranauniku postavio na nove osnove. Nastojei da glavnog junaka uzdigne do tragikog dostojanstva, on ga je smestio u akademsko okruewe, nainivi od wega mnogo vie od obinog pustolova: oveka eqnog znawa i moi. Wegov Faust klie:
O kakav svet eqa, uivawa svih, Moi i asti, i svemoi tek, Ovo obeava marqivome znalcu! Sve to se kree izmeu dva pola Bie mi pokorno. Carevi, kraqevi Gospodare samo u svojoj oblasti, Ne diu vetar, ne cepaju oblak; A carstvo onog u tom nenadmanog Prostire se dokle see qudski um. Maioniar je dobar polubog: Nek se mozak trudi da rodim boanstvo! 16
16 Kristofer Marlou, Faust, u: Engleske renesansne tragedije, preveli ivojin Simi i Sima Pandurovi, Nolit, Beograd 1959, 172. U posledwa dva stiha prevod Simia i Pandurovia nije sasvim precizan. U originalu, ovi stihovi glase: A sound Magician is a mighty god: / Her Faustus try thy brains

436

Ambicija Marlouovog junaka buja pred itaoevim oima do nesluenih razmera jo uvek prisutna eqa za bogatstvom i uivawima skromna je u poreewu sa onim to sledi: tewom za bezgraninom vlau i moima koje arobwaka izjednaavaju sa bogom. Za razliku od Dionisa ili Prospera (o Alkandrovom rodu nemamo podataka), Marlouov Faust je, kao i wegov istorijski prototip, ovek niskog porekla koji je izuio mnoge nauke, ali ga to ne zadovoqava. Pa ipak si samo Faust, samo ovek", veli on samom sebi, zatvoren u radnoj sobi. A on bi mnogo vie od toga: Da qudima moe veni ivot dati / Ili da mrtve podie iz groba." Ovo posledwe mogao je i Prospero, ali ono prvo moe jedino bog. Ili moda jo neko? Moda wegov veiti takmac i oponent, oholi pali aneo, Hristov antipod, Satana? Zbogom, teologijo", uzvikuje Faust. Ta maioniarska metafizika / I nekromantske kwige su nebeske". Magija kojoj se okree druge je prirode od one Alkandrove ili Prosperove. To je crna magija, a ona ne ide bez avolove pomoi. Faust ga, stoga, sam priziva. Zanimqiva je Marlouova predstava neastivog. U wegovoj drami Satana se pojavquje samo indirektno, kroz pomen drugih, ali se javqaju wegove sluge. Jedan od wih je i Lucifer, koji je u hrianskoj tradiciji isto to i Satana, pre wegovo drugo ime nego drugo ja. Zabunu unosi i grupa sporednih likova, statista u drami, koji nose zajedniko ime avoli". Najzad, tu su jo dva imenovana pomonika, Belzebub i Mefistofel, od kojih je ovaj posledwi daleko najprisutniji i najaktivniji lik. On je taj koji se prvi odaziva na Faustov poziv, on sa wim sklapa ugovor i obdaruje ga vetinama preobraaja i obmane, on ga prati do posledweg asa, likujui kad taj as doe. Marlou usredsreuje svoju tragediju na mnotvo arobwakih efekata iji je protagonist upravo Faust. Kao iluzionista i hipnotizer, on ismeva sve i svakog, od trgovca i koijaa, preko plemia i vojvode, do kardinala i samog pape. U stawu je da toboe ostane bez noge, pa ak i glave, a specijalnost su mu prizivawa duhova slavnih linosti iz prolosti. U svim ovim situacijama, Mefistofel mu je podreen i veran sluga koji izvrava sve Faustove naloge, poput pomonika na maioniarskim priredbama. Zato wegov privremeni gospodar, u jednom asu ushiewa, izgovara: Da imam dua
to gain a dity. Doslovniji prevod mogao bi da glasi: Glasoviti arobwak je moni bog: / Tu Fauste iskuaj svoj mozak da se obogotvori.

437

koliko je zvezda, / Sve bih ih dao za Mefistofela". Ali, itavim tokom drame ushiewe se smewuje sa klonuem, gordost sa kajawem, bezbonitvo sa spontanim zazivawem boga. Ovo kolebawe podstaknuto je povremenim pojavqivawem jednog onostranog para, dobrog i zlog anela. U tim trenucima Faustovog oklevawa na raskru dobra i zla, dok jo ima vremena za pokajawe i spasewe, Mefistofel pokazuje svoje pravo lice, on postaje dominantan i otro upozorava na posledice ugovora. I Faust ga uvek poslua. Wegova konana odluka glasi:
Dvadeset etiri godine slobode Proveu u srei i u nasladi, Pa neka ime Faustovo znaju Dok bude sveta u najdaqem kraju.

Sredwovekovni lani udotvorac evoluirao je tako u modernog junaka, palog intelektualca obuzetog voqom za mo, astoqubqem i ei za slobodom. Wegov greh je hibris modernog individualizma. Udes koji ga stie logina je i neminovna posledica neoprostivih greaka koje je poinio, a moralistika opomena u zavrnom delu epiloga, nesvojstvena poznatim pievim stavovima, smatra se naknadno dodatom.

* Ovako modifikovana, faustovska tema ubrzo se vratila u Nemaku, gde su putujue glumake druine iz Britanije prikazivale Marlouovu tragediju. Na osnovu we nastae potowe nemake dramatizacije. Iz jedne od wih e, skoro dva veka kasnije, za doktora Fausta uti i mladi Johan Volfgang Gete. U meuvremenu je tampano i vie novih verzija Kwige za narod, a i Lesing je zapoeo svog Fausta, prvog u kojem se pojavquje nada za spas zabludele due. Problem spasewa kod Getea e se nai u sreditu pawe. Posle ezdeset godina rada na svom ivotnom delu, pesnik ga je razreio idejom da ovek koji radi za optu dobrobit moe biti spasen bez obzira na teinu poiwenih greha i na sudbinsku predodreenost. Protestantski koncept predestinacije odbaen je bez odbacivawa vere. Umesto wega, afirmisan je prosvetiteqski ideal delatnog oveka jo na poetku drame, dok prevodi poetak jevaneqa po Jovanu, Faust vekovnu muku egzegeta sa pojmom logosa razreava reju delo. Za Getea je delo ono to stoji na poetku svih stvari, prauzrok i svrha ovekovog bivstvovawa na svetu. 438

Geteov junak, meutim, ne stie ni lako ni brzo do spasewa. I on e morati da do kraja odslui ugovor od 24 godine17 sklopqen sa avolom. Upoznajemo ga kao ostarelog naunika, etvorostrukog doktora, nezadovoqnog znawima koja je stekao i koja nauka moe da prui oveku. U tragawu za sutinom qudske egzistencije okrenuo se magiji, ali ni u woj nije pronaao odgovor. U asu oaja samo zvuk uskrwih zvona odvraa ga od samoubistva. Prva bitna razlika u odnosu na Marloua je ta to Mefistofel samoinicijativno dolazi kod Fausta, najpre preobraen u psa. On mu nudi svakovrsne radosti ovog i onog, malog" i velikog" sveta, ali iznad svega ono za im najvie udi: trenutak apsolutne sree i jedinstvene spoznaje, u kojem su sjediweni najvea slast i najvei bol, trenutak za koji bi poeleo da veno traje. Pali naunik i propali arobwak, ovek u ijim se grudima bore dve due, premlad da bi se liio eqa a prestar da bi ih sam ostvario, preputa se u ruke volebniku koji se, poput Dionisa, predstavqa skromno, kao deo sile koja veno eli zlo a postie dobro", dakle pre kao avolov izaslanik nego kao avo. No, ve od samog poetka, od prologa na nebu, jasno je o kome se radi. Tamo Mefistofel neposredno razgovara sa Bogom, nudei opkladu identinu onoj koju je, jo u Kwizi o Jovu, Gospodu ponudio Satana. I poto Bog prihvati izazov, poto se nebesa zatvore i arhaneli raziu, Mefistofel se nedvosmisleno identifikuje:
Volim da katkad vidim se sa Starim i uvam se da sa wim odnose ne pokvarim. Ba je videti lepo takvoga gospodara da i s avolom samim oveno razgovara.18

Kod Getea Mefistofel sve vreme suvereno vodi igru. On je arobwak koji u nizu situacija demonstrira svoje magine i opsenarske moi: u vinskom podrumu izvodi trikove kojima prestravquje pijane studente; zatim vodi Fausta kod vetica i podmlauje ga u wihovoj kuhiwi; u Margaretinu sobu podmee kovei s dragocenostima, a wenu majku zauvek uspavquje arobnim napitkom. Prostor i vreme za wega ne predstavqaju nikakvu prepreku. U drugom delu drame, on svoje arolije pri17 Ovaj rok pomiwe se ve u narodnim kwigama i nije sluajno izabran u H veku 24 godine oznaavale su kanonski uzrast zrelosti, kao danas 21 ili 18. 18 Johan Volfgang Gete, Faust. Prvi deo, preveo Branimir ivojinovi, u: Odabrana dela, tom 2, Rad", Beograd 1982, 210. Podvlaewe nae.

439

lagoava zahtevima modernog doba, pa puni carsku blagajnu papirnim novcem, ispoqavajui umee manipulacija u sferi ekonomije i finansija; Faustu ispuwava davnawu equ, prizivajui mu i otelovqujui sen lepe Helene, kao to je to uinio i kod Marloua, ili kao to je, svojevremeno, prema legendi, istorijski Faust pred studentima u Erfurtu prizvao duhove junaka trojanskog mita. U ovom posledwem detaqu ponovo je na sceni funkcionalno udvajawe volebnika dok literarni, intelektualizovani ali i tipizirani junak biva lien arobwakih moi, dotle onaj koji ih svojom demonskom prirodom automatski poseduje dobija izvesne qudske karakterne crte. Kao to Geteov Faust nije pravi arobwak, tako ni wegov Mefistofel nije sasvim u skladu sa tradicionalnom predstavom avola on je cinini intelektualac koji nije sveznaju al' ipak mnogo zna". Zagonetni smisao wegovih rei o tewi za zlom i postizawu dobra pokazuje se tek na kraju, kada ipak izgubi bitku za Faustovu duu. U toj borbi verovatno nije bez znaaja ni jedna mala pojedinost koja nas vraa Prosperovom odricawu od magije sa kraja Bure, simbolizovanom u potapawu kwiga i lomqewu palice. Marlouov Faust takoe se, suoen s propau, odrekao kwiga: Grozni paklu, ne zijaj! Ne dolazi! Luciferu! / Spaqujem svoje kwige!" Na slian nain reaguje i Geteov junak, pred kraj drugog dela Fausta:
Da maiju mogu s puta da odstranim i svih bajalica sasvim se okanim, Prirodo preda te k ovek bih stao, radost bih zbog svega truda oseao! 19

Prospero svoje ini nije koristio u zle svrhe i nije imao ega da se boji. Wegovo odricawe je in individualne voqe. Faust je, meutim, pokajnik. Ali, dok je za Marlouovog junaka pokajawe ne samo zakasnelo nego i bespredmetno, dotle je Gete svom Faustu otvorio rajska vrata. Hor anela na kraju sveano objavquje: Ko za spas svoj sam je delatan, toga i mi moemo spasti!" Prosvetiteqski humanizam udruen je s hrianskom teodicejom.
19 Johan Volfgang Gete, Faust. Drugi deo, preveo Branimir ivojinovi, SKZ, Beograd 1985, 283. I u ovom prevodu dolazi do nepreciznosti, jer je prevodilac tanost posledweg stiha rtvovao rimi. U originalu stoji: Da wr's der Mhe wert, ein Mensch zu sein. U svojoj kwizi Paradoksalni klasik Tomas Man (Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 1997, 187) Dragan Stojanovi ovo prevodi kao: Da se bude ovek truda bi tad vredelo. Ovaj autor takoe ukazuje na paralelu sa Marlouom.

440

Faustovi prozni naslednici: qudsko, suvie qudsko" Faust je posle Getea postao veliki mit evropske kwievnosti, mit o junaku koji je zarad velikog ciqa spreman da zaloi sve to ima na ovom i na onom svetu, dakle i svoju duu. U moderno doba takvi junaci vie nisu arobwaci, bar ne u konvencionalnom smislu to su najee umetnici koji, noeni neutoqivom ambicijom, sklapaju pakt sa silama neistim i neasnim u isto vreme. Epoha evropskog faizma i nacizma porodie, izmeu ostalih, Doktora Faustusa Tomasa Mana i Hrvatskog Fausta Slobodana najdera. Pojmovi avola, ugovora, prodaje due i wenog spasewa tu su ve iste metafore. Zato emo se zaustaviti na jednom ranijem istorijskom trenutku u kojem likovi arobwaka jo realno figuriraju na sceni, tanije na stranicama kwige, jer je re o junacima proze nastale na granici romantizma i realizma. Prvi je Balzakov i nalazi se u romanu agrinska koa (1831), koji je Pjer Barberis nazvao fantastinom priom u delakroaovskom osvetqewu". U sreditu ovog romana je mladi markiz Rafael de Valenten, aristokrata po poreklu ali plebejac po materijalnom stawu. Izmuen iscrpqujuim naunim radom pie Traktat o voqi u krajwoj oskudici, kao i neuzvraenom qubavqu, i on reava da se ubije. Pre nego to to pokua, ulazi u starinarnicu iji je vlasnik starac neobinog, zagonetnog, zastraujueg izgleda. On nudi oajnom mladiu jedan naizgled obian predmet: komad koe divqeg magarca u koju je, nekim istowakim pismom, urezana poruka: Ako mene ima, sve e imati. Ali meni e pripasti tvoj ivot. Bog je tako hteo. Poeli neto i eqe e ti se ispuniti. Ali udesi svoje eqe prema svom ivotu. On je tu. Pri svakoj eqi, ja u se skratiti kao i tvoji dani. Hoe li me? Uzmi. Bog e te usliiti. Amin!"20 Uprkos upozorewima starca, koji je do svoje sto dve godine ivota stigao prezirawem eqa i moi, Rafael grozniavo grabi talisman u kojem su mo i eqa udrueni. Hou da mi ivot bude preterivawe!" uzvikuje on. Bio sam posvetio svoj ivot uewu i razmiqawu, ali me oni nisu mogli ni ishraniti. Ja dakle nareujem ovoj sili da mi sve radosti slije u jednu jedinu. Da, potrebno mi je da obuhvatim nebeska i zemaqska uivawa jednim posledwim stiskom koji e mi doneti smrt."21 Ove rei tako doslovno parafraziraju Getea,
20 Onore de Balzak, agrinska koa, preveo dr Duan Milai, Svjetlost" / Globus", Sarajevo / Zagreb 1981, 35. 21 Isto, 3839.

441

da je faustovski motiv definisan i pre nego to starac upozori Rafaela da je potpisao ugovor, da e mu se eqe ispuwavati na raun sopstvenog ivota i da je, u stvari, samo odloio samoubistvo. Zatekavi se u raskoi koju je nekada toliko prieqkivao, markiz poiwe grevitu borbu za ivot, nastojei da obuzda eqe. Kad ne uspe voqom, on pokuava da sprei skraivawe koe sredstvima moderne civilizacije: hemijom, tehnikom, mehanikom, ali nita ne deluje, kao to ni medicina ne moe da mu sauva zdravqe koje sve bre propada. U jednom trenutku, u pozoritu sree vinovnika svog udesa, kicoki odevenog i nasmejanog, u pratwi mlade lepotice. Rafael mu prilazi i pita ta je s wegovim naelom umerenosti. Ah", odgovara ovaj drhtavim glasom, sada sam srean kao neki mladi. Naopako sam bio shvatio ivot. Jedan as qubavi vredi koliko ceo jedan ivot."22 Paradoks je u tome to e Rafaelu upravo qubav zadati posledwi udarac. Voqena ena, aneoska Polina, ini sve da ga spase, ali u wemu samo podstie equ. Ne uspevi da je napusti, Rafael umire u wenom zagrqaju. Stvarajui ovu romantinu i traginu povest, Balzak ne samo da nije skrivao svoju inspiraciju Geteovim Faustom nego ju je nametqivo stavqao do znawa itaocu.23 Balzakov ruski savremenik Gogoq to nije inio wegova opsesija avolom bila je autentina, uporediva sa Luterovom. U svom poznatom tekstu o Gogoqevom stvaralatvu, ivotu i religijskim pogledima, Dimitrij Merekovski konstatuje: U Gogoqevom religioznom shvatawu avo je mistina sutina i stvarno bie u kome je usredsreeno negirawe Boga, veito zlo. Kao to se Ivan Karamazov u svom komaru bori s avolom, to isto ini i Gogoq u svom stvaralatvu, takoe svojevrsnom 'komaru'."24 Ali, avo nije podjednako crn u svim wegovim pripovestima od prie do prie, od faze do faze mewa se fizionomija neastivog ili, preciznije, mewa se nain na koji ga doivqavaju pripoveda i wegovi junaci.
Isto, 194. Slikar bi s dva razliita izraza i s dva poteza kiice nainio od ovog lica divnu sliku boga ili zajedqivu masku Mefistofela" (28). Po tom smijehu, Rafaelova iva mata otkri upadqivu slinost izmeu tog ovjeka i obrasca glave koju su slikari dali Geteovom Mefistofelu" (193). Zanimqivo bi bilo prouiti koliko je Mefistofelovih portreta mogao videti Balzak, odnosno koliko ih je uopte bilo naslikano za samo 23 godine, koliko je proteklo izmeu objavqivawa prvog dela Fausta i agrinske koe. 24 D. S. Merekovski, Gogoq", prevela Lidija Subotin, Savremenik, Beograd, br. 5, 1984, 355 i 378.
23 22

442

Kako avola napraviti budalom" bila je Gogoqeva ideja vodiqa, izreena u pismu evirjovu od 27. aprila 1847. Ta tewa najjasnije se iskazala u wegovoj mladalakoj zbirci Veeri u seocetu kraj Dikawke gde je avo jedan od uobiajenih elemenata seoskog folklora na kojem poiva narativna matrica ovih pripovesti. To to su esto u neposrednom dodiru s neistim silama junake niti plai niti mnogo brine. U skladu sa svojim narodskim, zdravorazumskim rasuivawem, oni avola prihvataju kao neto svakidawe i trude se da ga nadmudre kako znaju i umeju. U Izgubqenoj poveqi deda Fome Grigorjevia, fiktivnog pripovedaa, karta se s veticama, a kova Vakula u Noi uoi Boia natera avola da mu slui, pa ga za nagradu jo i izdeveta. Poput Homerovih bogova, ovi demonski likovi su antropomorfni, ali s vie qudskih slabosti a s mawe natprirodnih moi. Ipak, nije tako u svim priama. U Veeri uoi Ivaw-dana vetica i avo primoravaju sirotog Petra da zakoqe estogodiweg brata devojke koju voli, a u Stranoj osveti, koja je sva u najmranijim tonovima, stari vetac ubija roenog unuka u kolevci. Leerno-ironini odnos junaka (i pripovedaa) prema avolu u ovim dvema priama zamewen je oseawima odvratnosti i straha, ovek je nemoan pred demonskom silom, a sm avo, ija se oblija neprestano mewaju, sve je moniji i suroviji. Ovakav koncept karakteristian je i za potowu pripovetku Vij iz zbirke Mirgorod, koju je minuciozno analizirao francuski slavist Veber. Po wemu, Vij nije anonimna kreacija maloruskog folklora", ve tvorevina isto gogoqevske mitologije".25 Veberova interpretacija u osnovi je psihoanalitika identifikujui mnotvo skrivenih simbola u Gogoqevoj prii, autor delovawe demonskih sila u woj tumai kao izraz podsvesnog pievog straha od uticaja Poqske i katolianstva. U svojoj analizi Veber je uoio itav niz podudarnosti i analogija izmeu likova i situacija u Viju i u jednoj kasnijoj, umnogome drugaijoj, urbanoj Gogoqevoj pripoveci. Re je o Portretu, koji nam je zanimqiv ve i zbog svoje tematske srodnosti sa agrinskom koom. I u Portretu se, naime, zaplet gradi oko predmeta koji donosi nesreu svakome ko doe u wegov posed, samo to je taj predmet istovremeno likovna inkarnacija samog avola. Pria ima dva dela: u prvom se govori o siromanom slikaru artkovu (avo se krije ve u wegovom imenu), talentovanom idealisti ija nesrea poiwe
25 . P. Veber, Gogoq ()", preveli G. i A. Badwarevi, Izraz, Sarajevo, br. 5, 1976, 899.

443

kupovinom portreta starca sa neobino ivim oima. U snoviewima u koja mladi potom zapada lik sa slike oivqava, a poto se artkov probudi na stolu zatie materijalni trag snova kesu sa hiqadu zlatnika. Kao i Rafaelu de Valentenu, i wemu se ivot na preac mewa. On postaje uspean vlasnik ateqea za ija se dela otimaju bogati naruioci, ali od istinske umetnosti nema nita. Ubrzo dolazi tragian kraj. Drugi deo prie prikazuje istorijat nastanka portreta i jednako traginu sudbinu wegovog tvorca. Pripoveda je, na aukciji, wegov sin, takoe slikar, koji je doao da otkupi kobni predmet i da ga uniti, ispuwavajui oev amanet. Iz podue prie saznajemo da je model za portret bio nekakav zelena ije su pozajmice redom upropatavale qude. Pred smrt, starac je poeleo da se ovekovei na slici, ali je slikar, ne zavrivii delo, odustao, uznemiren starevom linou. Ipak, upeatqive oi, od kojih je i poeo svoj rad, ostale su da trajno privlae pawu svakoga ko ih pogleda. A kad prii na aukciji doe kraj, zainteresovani kupci primeuju da je portret nestao sa zida. Poruka je vie nego jasna. Zanimqivo je uporediti detaqne opise spoqawosti Balzakovog vlasnika starinarnice i Gogoqevog zelenaa.26 Sli26 Zamislite suva i mrava staria u haqini od crnog somota koja mu je pritegnuta oko krstina debelim svilenim gajtanom. Na glavi, ispod elepoa, isto tako od crnog somota, koji je bio tako zalijepqen za lobawu da je pravio krut okvir oko wegova ela, virili su s obje strane lica dugi pramenovi wegove bijele kose. Haqina je obavijala tijelo kao veliki pokrov, te se nije mogao vidjeti nikakav qudski oblik osim uskog i blijedog lica. Da nije bilo suve ruke koja je liila na tojagu na koju je stavqena tkanina izgledalo bi kao da ovo lice visi u vazduhu. Prosijeda i iqata brada skrivala je dowu vilicu tog udnog bia, i davala mu izgled onih jevrejskih glava koje slue za obrazac umjetnicima kad predstavqaju Mojsija. / Usne ovog ovjeka bjehu tako blijede, tako tanke da je trebalo obratiti naroitu pawu pa primijetiti liniju usta na wegovom bijelom licu. Po wegovom irokom i nabranom elu, po wegovim blijedim i upalim obrazima, i stranoj svireposti wegovih sitnih zelenih oiju bez trepavica i vjea, neznanko je mogao povjerovati da je Mjera zlata kod erara Dua iziao iz svog rama. Inkvizitorsko lukavstvo, koje su odavale vijuge wegovih bora i kruni nabori na wegovim sqepoonicama, pokazivalo je da dobro poznaje ivot" (Balzak, agrinska koa, 28). To je bio starac uvela lica bronzane boje, velikih jagodica: izgledalo je da su crte lica uhvaene u trenutku grevitog pokreta, i iz wih je izbijala snaga koja nije bila severwaka. Na wima je ostavio peat plameni jug. Bio je odeven u iroko azijatsko odelo. Najneobinije su bile oi. One su prosto gledale, gledale pravo iz samog portreta kao da naruavaju wegovu harmoniju svojom udnom izraajnou" (Nikolaj Gogoq, Portret, prevela Vida Stevanovi, Slovo qubve", Beograd 1980, 31). Visok, gotovo neobian rast, crnpurasto, opaqeno lice i nekakva izuzetno strana boja wegova, velike oi s neobinim sjajem i nadvijene guste obrve izdvajali su ga otro od pepeqavih stanovnika prestonice" (77).

444

na im je jedino aqkava odea haqina kao veliki pokrov", iroko azijatsko odelo" i stranako poreklo starinar je po svemu sudei Jevrejin, a zelena bi mogao biti Indus, Grk, Persijanac". Prvi je bledolik, bez obrva, dok drugi ima tamnu, bronzanu put i guste obrve. Bez obzira na to, oba lika nose nedvosmislene, ak prejako naglaene demonske simbole, i oba spadaju u red Mefistofelovih kwievnih potomaka, voqom autora ili mimo we. Presudni inilac zbliavawa je wihovo koruptivno i smrtonosno delovawe u svetu. Upadqiva je, takoe, slinost wihovih rtava, Rafaela de Valentena i artkova obojica su siromani, idealisti i ambiciozni, jedan u nauci drugi u umetnosti, ali obojica lako pokleknu pred izazovom, to plaaju najskupqom cenom. Wih dvojica stoje na poetku niza Faustovih potomaka koji e postajati sve dui i bogatiji u HH i HH veku, dobu modernih izazova.27 Opte je poznat Gogoqev drutveni i verski konzervativizam koji se s godinama sve vie zaotravao, dobijajui crte misticizma i paranoje. Dimitrij Merekovski, i sm pravoslavni mislilac sklon mistici, umeo je da sagleda ovu stranu Gogoqevog stvaralatva drugaije od Vebera, hermeneutiki a ne poetiki.28 Kada parafrazira pieve antizapadwake i antiprogresistike stavove, na momente prestajemo da razaznajemo iji nam se glas obraa, Gogoqev ili Merekovskog. or Pule je tu vrstu interpretacije zvao kritikom poistoveivawa i Merekovski je zaista bio wen majstor. Najvii domet wegovo tumaewe dostiglo je time to je ukazalo na trei pojavni oblik avola u Gogoqevom delu, onaj najskriveniji. Pisac je, naime, u svoja dva najvanija dela, komediji Revizor i romanu Mrtve due, na pozornicu izveo figuru koja nije ni folklorni avo-komedija ni wegov seoski ili gradski zloudni pandan. Re je o demonu banalnosti, olienom u likovima Hqestakova i iikova. Gogoq je prvi video avola bez maske, video je wegovo pravo lice koje nije strano zbog svoje neobinosti, ve zbog svoje obinosti, prosenosti; on je prvi shvatio da avolovo lice nije ni daleko, ni tue, ni udno, ni fantastino, ve je to lice prisno, poznato, stvarno, 'qudsko, isuvie qudsko' lice."29 To je
27 Pregled rasprostirawa mita o Faustu, kao i podrobnu sekundarnu literaturu o ovom pitawu, daje studija: Andr Dabezies, Le mythe de Faust, Armand Colin, Paris 1972. 28 O odnosu hermeneutike i poetike videti tekst Xonatana Kalera Kwievna teorija" u Letopis Matice srpske, Novi Sad, mart 2005, 333355. Videti i: Zorica Beanovi-Nikoli, Hermeneutika i poetika. Teorija pripovedawa Pola Rikera, Geopoetika", Beograd 1998. 29 Merekovski, nav. delo, 356.

445

prvi moderni demon, sveprisutan i veit, bez maske a neprepoznatqiv. Tumaewe Merekovskog ima i svoju konkretno-istorijsku dimenziju uprkos svemu to razdvaja Hqestakova i iikova,30 oni su, po wemu, blizanci, dva pola jedinstvene snage", izdanci sredwe klase ruskog pozitivistikog HH veka, najosredwijeg i najburoaskijeg od svih vekova". Taj avo i to vreme zauzee znaajan prostor i u romanima Gogoqevog kwievnog naslednika u Rusiji, Fjodora Dostojevskog. U vreme kada su Gete, Balzak i Gogoq stvarali svoje avole-arobwake, na zemqi se pojavio jedan ivi arobwak koji je uznemirio duhove, probudio energiju i podstakao ambicije nekoliko narednih generacija, ne samo u svojoj domovini. Tom arobwaku klawae se i Stendalovi i Balzakovi i junaci Dostojevskog. Wegovo ime je Napoleon Bonaparta. Iako neuporedivo harizmatian, kao linost je bio duboko protivrean, a takvo je i wegovo mesto u istoriji. Simptomatino je ve i to to se pri kraju Mrtvih dua, meu legendama koje poiwu da se ispredaju o iikovqevom identitetu, pojavquje i ona najfantastinija da je on niko drugi do preobueni Bonaparta. Vie nego idealizacija iikova to je, u Gogoqevoj optici, znailo banalizaciju Napoleona. I wegovu demonizaciju. Godine 1808. Napoleonova vlast nad Evropom bila je na vrhuncu. Prethodnih godina, izmeu ostalog, preuredio je ustrojstvo osvojenih nemakih zemaqa, triput je potukao Pruse i wihove saveznike i Tilzitskim mirom (1807) sve to ozvaniio. Poto je, navodno, u mladosti sedam puta proitao Vertera i ovaj roman uvek nosio sa sobom, poeleo je da upozna lino wegovog autora. Gete prihvata poziv i oni se sastaju, najpre u Erfurtu, 2. oktobra, a zatim, u razmaku od nekoliko dana, jo dva puta u Vajmaru. U jednoj od tih prilika, velikom pesniku uruen je orden Legije asti. Niko od wegovih sunarodnika nije pomiwao ugovor sa avolom, iako je iste te godine iz tampe izaao prvi deo wegovog Fausta.

30 Kod Hlestakova preovladava naelo kretawa, 'progresa'; kod iikova naelo ravnotee, stabilnosti. Hlestakovqeva snaga je u lirskom zamahu, u opijenosti; snaga iikova je u razumnom spokojstvu, u trezvenosti. Hlestakov ima 'neobinu lakou', iikov veliki ugled, ozbiqnost misli. Hlestakov je posmatra, iikov je inilac. Za Hlestakova je stvarno ono to je poeqno, za iikova je poeqno ono to je stvarno. Hlestakov je idealista, iikov je realista, Hlestakov je liberal, iikov je konzervativac. Hlestakov je 'poezija', iikov je 'istina' savremene ruske stvarnosti" (Merekovski, nav. delo, 365).

446

NEMAWA RADULOVI

STOJKOVIEV KANDOR" KAO INICIJACIJSKI ROMAN

Kandor Atanasija Stojkovia je prvenstveno razmatran u sklopu razvoja srpskog romana (Dereti), stilske formacije predromantizma (Pavi) kao i tipologije fantastinog u srpskoj kwievnosti (Damjanov) ili razvoja kwievnog jezika (Majer). Tako ga Dereti odreuje kao prelaz izmeu retorsko-esejistike i imaginativne proze ili kao popularnu nauno-filozofsku raspravu sa romanesknim uvodom i krajem. Pavi ga naziva filozofskim romanom a i Damjanov uoava kolebawe izmeu polova esejistikog i romanesknog, pri emu posebnu pawu posveuje fantastici koju smatra dominantom ovog teksta. Uoena je, u komparativnom istraivawu, slinost sa Volterovim Zadigom.1 I kod Voltera se javqa starac-pustiwak koji se pretvara u anela. Zadig putuje u Memfis a wegov prijateq se zove Kador. Mada je Volteru zamerano da je epizodu sa starcem preuzeo od jednog engleskog pisca radi se zapravo o motivu koji je karakteristian za legende.2 U literaturi se pomiwe i inicijacijski sloj Stojkovievog romana (Damjanov govori o Kandorovom inicijacijskom putu pri emu istie da roman ne sadri hriansku sliku sveta),3 ali taj aspekt romana nije detaqnije analiziran. Inicijacijskim moemo nazvati onaj tip romana koji opisuje upuivawe glavnog junaka u odreeni, uglavnom tajni, sistem uewa, tj. wegov put ka odreenoj vrsti znawa, pri eDereti, Vidakovi, 105. Vid. P. Popovi, Volter i nae narodne pripovetke, u: Pavle Popovi, Narodna kwievnost, Beograd 2000, 5057. 3 Damjanov, 93.
2 1

447

mu se koristi simbolika a sam lik esto doivqava promene. Rifarov Renik ezoterizma kao inicijacijske romane navodi Apulejeve Metamorfoze (Zlatni magarac), Avicenin spis ivi, sin mudrog, Andreinu Hemijsku svadbu, Balzakovu Serafitu, Bulver-Litonovog Zanonija. Ovaj tip romana svoj inicijacijski podtekst zasniva na odreenom uewu; tako je kod Apuleja to Izidin kult, jedan od misterijskih kultova pozne antike. Kod Andree su to rozenkrojcerske ideje, koje dodue, on prvi jasno formulie, ali ih zasniva na starijim uewima, npr., aphemijskim. Inicijacijska struktura romana je jasna. Kandor (candor, lat. ist", to upuuje na neophodnost ritualne istote kandidata za inicijaciju; po Deretiu ta re znai iskrenost"4) kree na put da se uputi u znawa. Put je jedan od obrazaca inicijacije, kao to je sticawe znawa jedan od wenih ciqeva. Na planini (mestu za koje je napomenuto da je odvojeno od grada, tj. svakodnevnog profanog ivota), estom mestu za posveewa u religijama, sree starca, tj. duhovnog vodia. Kandidat ne moe sam da se inicira, potreban je neko ko e ga uvesti. Drugi deo romana ini starevo izlagawe odreenog uewa. Izostaje sam preobraaj iniciranog kandidata, to jednim delom treba pripisati nerazvijenoj kwievnoj tehnici (lik se ne razvija). Meutim, pored ovakve opte inicijacijske sheme koja se moe primeniti kako na ovaj roman tako i na, recimo, neki egzotini mit, postoje blii izvori autorovih inicijacijskih simbola i ideja. Mislimo da Stojkoviev roman za svoju osnovu ima slobodnozidarsku simboliku i ideologiju, a moda jednim delom i hrianski ezoterizam 18. veka. Wom je konkretizovana ova opta shema inicijacije. Tu masonsku orijentaciju vidimo na dva plana: u simbolici i u idejama. Podnaslov romana je Otkrovewe egipatskih tajni;5 Kandor eli da ode u Memfis, da bi tamo bio upuen u nauke. Mada on tamo ne stie nego ga starac na svojoj planini upuuje u tajnu, roman ipak ima podnaslov koji sadri re egipatski. Moe se pretpostaviti da su tajne kojima ga starac ui istovetne onima koje se ue u Memfisu. Uostalom, stareva osnovna ideja je da se p(r)osveewe ne stie samo na jednom mestu umno sunce sija svuda. U kasnijem govoru istai e da se u traewu istine posle Adama nita ne zna sve do
4 5

Dereti, Vidakovi, 103. Svi navodi iz romana prema: A. Stojkovi, Kandor, Budim 1800.

448

Egipana, koji su joj bili najblii ali su je predavali pod zatvorom". U slobodnozidarskoj simbolici Egipat ima veliku ulogu. Neofitu stareina soptava da je Egipat pradomovina masonerije. U stvarawu masonske tradicije esta su pozivawa na egipatske misterije. U 18. veku Kaqostro stvara egipatski obred, kasnije nastaje obred Memfis-Micrajima, aleksandrijski obred se ugleda na Izidine misterije. Ali i u pravovernom" masonstvu 18. veka veoma je prisutna slika Egipta kao drevnog mesta mudrosti i kolevke masonstva. Jo pre slobodnog zidarstva hijeroglifi su tumaeni kao simboli tajne nauke. Slino tome je osamnaestovekovno tumaewe karata tarota kao staroegipatskog sistema znawa. Znaajan je u romanu i simbolizam sna i budnosti. Na poetku romana se kae da je Kandor napustio san da bi doao na goru. Uoi drugog dana Kandor isto ne spava, to moe biti autorov pokuaj da predstavi nemir junaka ali moe imati i simbolino znaewe. Opozicija san/budnost nije specifino masonska nego spada u opte inicijacijsku simboliku. Ostati budan znai proi uspeno kroz iskuewe. Gilgame ne uspe da ostane budan kada treba da zaslui besmrtnost. Apostoli u Getsimanskom vrtu ne uspevaju da se odupru snu.6 Takoe, biti budan znai biti svestan, iniciran, upuen; to je religijska simbolika koja se sree od indijskih uewa do Gurijeva. Sa ovim je povezana simbolika svetla i mraka. Starevo uewe je da su mrak i svetlo u ratu; istina se krije od mraka po gradovima i domovima ali sunce sija svuda. Pravi se paralela izmeu nebeskog sunca i sunca prosveewa. Takav dualizam je karakteristian za masonska uewa. Veoma este u ovom kratkom delu su slike sunca i zore. Istie se proticawe dana, zora i izlazak sunca, kada se likovi romana mole. U samom tekstu romana, u starevim reima, pomenut je alegorijski smisao sunca. Takoe, pre upuivawa u tajnu Kandor provodi no u jednoj mranoj prostoriji gde dolazi samo jedan zrak svetla. Tako i masonski neofit pre obreda inicijacije boravi u prostoriji za razmiqawe" za koju je karakteristian mrak (simbol duhovnog mraka u kome se kandidat nalazi pre posveewa u misterije). I Kandor treba o sebi da rasuduje" a starac ujutro kae da je doao as razmiqawa. Kao to kandidat ispisuje svoju biografiju tako Kandor govori starcu o svom ivotu.
6

Elijade, Istorija verovawa i religijskih ideja 1, Beograd 1991, 72.

449

Zanimqiva je i simbolika strana sveta. Starac vodi Kandora ka zapadu. Potom prolaze kroz vrata koja se otvaraju na starevu nerazumqivu re. To moe biti motiv iz istowakih pripovesti (up. Ali-babinu peinu) popularnih nakon Galanovog prevoda 1001 noi, ali treba se setiti da slobodni zidari pri posveewu i unapreewu u vie stepene dobijaju odreenu lozinku (ibolet") s kojom ulaze na sastanak loe. Nakon tog prolaska kroz vrata na zapadu oni stupaju u mesto na kom e Kandor biti posveen u tajne. I u masonski hram se ulazi sa zapada, ulaz se nalazi na zapadnoj strani, a neofit se vodi prvo na zapad hrama potom na istok. Tako i starac vodi Kandora od zapada ka istoku, to znai od tame ka svetlu, prosveewu. Na poetku tog idealnog vrta nalaze se dva reda kedrova. Kedrovi su bili graa za Solomonov hram koji ima u slobodnom zidarstvu kquni znaaj i jedan je od temeqnih izvora masonske simbolike. Hram e se pomiwati na jo nekim mestima u romanu. U molitvi e starac pomiwati hram svetlosti. Na kraju e Kandor biti uveden u hram mudrosti. Zidarska simbolika koja se koristi u loama govori o izgradwi jerusalimskog hrama, mada se kasnije s tim spaja i legenda o vitezovima hramovnicima. U hram starac i Kandor ulaze u pono, a to je vreme kada radovi u loi zavravaju. Starac nosi kwigu i sveu; kasnije se u amfiteatru nalazi sto sa upaqenom sveom i kwigom. Tako se i u loi nalazi stoi sa otvorenom kwigom (Konstitucije ili Biblija) i svewakom. Kao to je reeno, masonski sloj nalazimo, pored simbolike, i u idejama. Obino se masonstvu 18. veka pripisuje deizam. Stojkovievo delo ne bismo mogli nazvati deistiki orijentisanim zato to ima izvesnog koriewa hrianske terminologije. Pomiwe se spasiteq sveta, ali ne pod imenom Hristos. Za Boga se koriste izrazi Tvorac i Otac ali nalazimo i tipian masonsko-deistiki izraz Vsoae Suestvo". U svojim molitvama starac pomiwe blagopoluije" svoje brae. Braa" je izraz koji slobodni zidari koriste u meusobnom obraawu, a u tome se moe videti i ideologija 18. veka. Jedan od stavova Francuske revolucije je fraternit, pri emu se u literaturi (promasonskoj) revolucionarna deviza navodi kao masonsko geslo. U romanu nalazimo i staro uewe o etiri elementa. Pomiwe da po smrti telo ne nestaje nego se vraa u etiri prapoela da bi novim sjediwavawima dalo novi oblik. Ovo uewe koje potie jo iz antike (Empedokle) a koje je bilo opte 450

u sredwem veku, bilo je ve u 17. a jo vie u 18. veku modifikovano i polako naputano. U masonskim uewima je meutim uewe o 4 elementa zadrano, mada se danas tumai simboliki. Recimo, neofit pri inicijaciji prolazi kroz iskuewa vatre, vode, zemqe i vazduha. Zanimqivo je da je Stojkovi koji je bio po obrazovawu fiziar zadrao jednu koncepciju koja se tada ve naputa. U masonstvu je prisutna i podela prirode na tri carstva: mineralno, biqno i ivotiwsko. Npr., u odaji za razmiqawe nalaze se wihovi simboli. Tu trodelnu podelu prirodnog sveta nalazimo i u romanu. U tom smislu moemo posmatrati i stav prema istini. Traewe istine koje je karakteristino za razliite ezoterine i inicijacijske pokrete nalazimo i u ovom romanu, kao inicijacijskom. No, zanimqiv je stav Kandora da je nauka u Memfisu presto u familijama tamowih svetenika sazdala (u originalu svetenici" su tampani kurzivom). Tada starac izlae svoju tezu da istina nije samo na jednom mestu. Znai, nisu samo svetenici tumai istine a pod svetenicima ne treba ovde podrazumevati samo sluiteqe pojedinih religija nego uopte sve koji tvrde da dre istinu. Ovde roman ne zastupa neku ezoterinu istinu dostupnu eliti, nego naprotiv tvrdi da svako moe nai istinu. Ali, time se ne mewa inicijacijski karakter romana jer i za to unutrawe traewe treba proi kroz inicijacijski put. Ovom stavu je slian kasniji iskaz da su uenici spasiteqa sveta tumaili istinu na razliite naine i tako zapali u lavirint u kom su mnogi i danas. Ovakav stav prema hrianskim konfesijama (prikazan slikom lavirinta koji se javqa i u slobodnozidarskoj simbolici) mogao je doi iz slobodnozidarskog uewa isto kao i od prosvetiteqskih mislilaca ili Dositeja. Ali, to ne treba da bude prigovor tumaewu inicijacijskog karaktera romana kao izvedenog iz slobodnog zidarstva. Radi se o duhu epohe u kome su mnoge ideje jednostavno zajednike, a mnoge su meusobno preuzimane; posebno je pitawe povezanosti prosvetiteqstva i masona, kao i Dositejeve pripadnosti slobodnom zidarstvu. Za inicijacijske grupe, pa i za masone, karakteristina su stvarawa inicijacijskih lanaca, rodoslova, koji pokazuju istorijski put prenoewa istine. Stojkovi u starevim reima daje jedan takav lanac. Na poetku je Adam koji je zbog eqe za istinom prestupio Tvoreve zapovesti (a taj prestup se u romanu ne pomiwe sa osudom). Posle toga za istinu se ne zna sve do Egipana koji je predaju ezoterino. Sledea karika su Grci. Ovde se osuuju sofisti a kritiki se govori o 451

Platonu i Aristotelu. Kao posveenik u istinu pomiwe se Pitagora. Ali, poto je u dvore istine uvodio i one koji nisu bili dostojni, posle wegove smrti svea se ugasila. Sledei je Sokrat koji za istinu strada a potom sve do Spasiteqa nema istine. Dakle, lanac je: Adam-Egipat-Pitagora-Sokrat-Spasiteq. Koji znaaj u masoneriji ima egipatska simbolika ve smo videli. Ali velik znaaj imaju i druga dva imena iz ovog lanca. Adamu se, u slobodnozidarskoj mitologiji, pripisuje poetak masonerije. Pitagora je izuzetno popularan lik u raznim okultnim pokretima. Za slobodnozidarsku simboliku moemo rei samo to da se Pitagora javqa veoma esto u listama iniciranih (mada se tamo javqa i Platon kog na autor odbacuje), kao jedan od posveenih u misterije. Centralni lik masonske mitologije Hiram Abif jeste prefiguracija Pitagore ali i Hrista. Verovatno je popularnost Pitagore povezana s tim to se wegov ezoterizam zasnovan na matematici poklapa sa isto tako matematikom, arhitektonskom simbolikom masonstva. Osnovne teze romana su: dokaz da je ovek besmrtan i da je wegova osnovna dunost u svetu dobrodeteq". Poto se ovde bavimo samo inicijacijskom stranom romana neemo ulaziti u Stojkovievu filozofiju. Napomenuemo samo da je dobroinstvo, tj. radna filantropska etika jedan od samoproklamovanih ciqeva masonerije, od 18. veka do danas. Etika ovog romana se u tom smislu moe nazvati masonskom filantropijom. Autorov pristup oveku je dualistiki, pomiwe se dihotomija telo-dua. Ali, pored ovog dualizma koji je veoma rairen u razliitim sistemima miqewa, nalazimo i neto drugaiji dualizam: spoqawi-unutrawi ovek. Unutrawi ovek, koji je slobodan od prinude, deli se na unutraweg umnog i unutraweg delatnog. Podelu na spoqnog i unutraweg oveka nalazimo jo kod apostola Pavla (2. Kor, 4, 16), ali je bila veoma razraena kod hrianskih teozofa, npr. kod Bemea, kao i kod autora 18. veka, Stojkoviu bliih (npr. Cincendorf). Znaajna je i ideja da su mudraci svih naroda verovali u jednog Boga. To nije toliko isticawe monoteizma koliko naglaavawe, karakteristino za sinkretistike pokrete kakvim moemo smatrati i slobodno zidarstvo, da su sve religije jedno tj. da se u svima nalazi objavqewe. Iz toga se izvodi i potreba, za masoneriju karakteristina, verske tolerancije. Takoe, takav stav mudraci svih naroda" ipak podrazumeva po452

stojawe odreene duhovne elite u svakom dobu i svakom narodu. Nedovoqno je jasna reenica koja kae da je ovekov izvor Boanstvo, da je ovek kapqa odatle i da e se tamo vratiti. Ovo se moe tumaiti kao slikovit prikaz besmrtnosti oveka kao Boijeg stvora. Ali, isto tako se moe shvatiti i kao tvrdwa da je ovek emanirao od Boga. U tom sluaju ovde se autor udaqava od zvaninog hrianstva (kreacionizam) i jo vie pribliava uewima po kojima je ovekova sutina boanska (neka vrsta emanacionizma). Ovo emo u eksplicitnijem vidu sresti kasnije kod Sarajlije (Rasvit samoe drugi). Na kraju, izgleda da izvesnu simboliku moemo nai i u grafikoj opremi kwige. Na prvoj strani romana, odmah iznad naslova, nalazi se slika bate sa vodoskokom, okruene drveem. Ovakav tip slike odgovara popularnim ruiwacima filozofa" iz bakroreza koji prate alhemijske tekstove.7 Videli smo da je struktura i simbolika romana takva da se moe uvrstiti u inicijacijske romane. Takoe smo videli da je simbolika kao i uewe velikim delom preuzeto iz slobodnog zidarstva. Kao to je ve napomenuto poklapawa masonerije, prosvetiteqstva, jozefinizma ne treba da nas zbune ne moe se razluiti tano ta pripada emu. Zato Stojkoviev roman i ne treba smatrati duboko hermetinim delom, kakav je na primer Nervalov sonet El Desdichado. Masonska simbolika i ideologija se u wemu koristi na jedan popularniji nain, kao upotreba neeg to pripada duhu epohe. Kada izraz popularniji ezoterizam" ne bi bio oksimoronski ovde bio dobro pristajao. I moda upravo u tome treba videti prosvetiteqsku orijentaciju autora, a ne toliko u samim idejama. Kandor se moe uporediti sa nekim drugim ostvarewima istog perioda koja na popularniji nain koriste masonsku simboliku. Jedno je roman Potockog Rukopis naen u Saragosi koji i strukturom i simbolikom podsea na obred primawa u lou. Drugo delo su Geteove Godine uewa Vilhelma Majstera gde se na kraju otkriva postojawe tajnog drutva koje veoma podsea na drutva tog doba. Moemo pomenuti i Mocartovu arobnu frulu. U Mocartovom zingpilu nalazimo iste simbole kao i u Stojkovievom romanu Egipat (princ Egipta je glavni lik, a javqaju se i misterije Izide i Ozirisa), hram mudrosti, borba svetla i tame, pomiwawe sunca koje se raa,
7 Jedan ovakav bakrorez, koji izuzetno lii na ovaj iz Stojkovievog romana, moe se videti u paragrafu br. 235. Jungove Psihologije i alhemije (Zagreb 1984, 184); preuzet je iz jedne Simbolografije iz 1702.

453

humanistiko-filantropske ideje, nestajawe mraka praznoverja i licemerja, iskuewe etiri elementa, traewe istine. Izdvojili smo iz zingpila samo one delove koji se poklapaju sa romanom. Ostaje i pitawe Stojkovievog upoznavawa sa masonskim idejama. U dostupnim nam pregledima srpskih masona (npr. kod Nenezia) Stojkovievo ime se ne javqa. Meutim, znamo da je krajem 18. veka masonerija bila veoma rairena u Austriji. Tada mason Stefan Novakovi prevodi kwigu protiv postova Pravoslavne crkve. Zna se da je Stojkovi imao kontakte sa masonima Stefanom Stratimiroviem i Josifom akabentom. Mada nema pouzdanih podataka da je i Dositej bio mason, kakvim ga smatra domaa slobodnozidarska tradicija, ako bi se pokazalo da su i Dositej i Pavle Solari i Stojkovi pripadali bratstvu, tada tajna veera Trojice" o kojoj govori Solari dobija i znaewe sastanka posveenih. Takoe, ne treba zaboraviti da je krajem 18. veka veoma rairena kako literatura slobodnog zidarstva tako i ona koja pripada hrianskom ezoterizmu, i to naroito u dve sredine sa kojima je Stojkovi imao kontakta nemakoj i ruskoj. Jedan deo ideja je mogao doi ne preko inicijacije nego preko literature. O rairenosti tih ideja svedoi podatak da poetkom 19. veka Solari prevodi Ekhartshauzena. Zanimqivo je da jedan policijski izvetaj iz 1810. pomiwe Stojkovievo bezverje".8 Da li se to moe odnositi na heterodoksne ideje? Tako se delo Atanasija Stojkovia koji stoji na poetku stvarawa srpskog romana uklapa u tadawe okvire evropske kulture. Preuzimajui od masonstva simboliku i uewe ostvario je i imaginativni i filozofski sloj romana koji zajedno grade priu o inicijaciji.
LITERATURA Sava Damjanov, Koreni moderne srpske fantastike, Novi Sad 1988. Jovan Dereti, Vidakovi i rani srpski roman, Novi Sad 1980. Jovan Dereti, Srpski roman 18001950, Beograd 1981. Anri Dirvil, Masoni, Beograd 1991. B. Kovaevi, O poetku srpskog romana", Kwievnost, 1946, kw. 1, sv. 1. Kosti Mita, Protest episkopa Dimovia 1794. protiv irewa 'volterijanskih' ideja meu Srbima", u: Prilozi za kwievnost, jezik, istoriju i folklor, H, 1938.
8

J. Radowi, Atanasije Stojkovi, 135.

454

S. Mari, Dva pisma Atanasija Stojkovia", Zbornik Matice srpske za kwievnost i jezik, 1967, kw. 15, sv. 2. Norman Mekenzi, Tajna drutva, Beograd 1990. Zoran Nenezi, Masoni u Jugoslaviji (17641980), Beograd 1984. Milorad Pavi, Istorija srpske kwievnosti 4 Predromantizam, Beograd 1991. Jovan Radoni, Atanasije Stojkovi", Glasnik SANU 212, Odeqewe drutvenih nauka, nova serija 2. Slobodno zidarstvo, Novi Sad 1936. Sreta Stojkovi, Slobodno zidarstvo, Beograd 1925. Tajna drutva", Gradac, br. 8991, aak 1989. Anri Tor-Nuges, Masonska ideja, Beograd 2003. Luii Troizi, Renik masona, Beograd 1998. E. B. ernak, Nevidime imperii. Tane obestva starogo i novogo vremeni na Zapade, Moskva 1987. Maier, O jeziku Kandora (1800) Atanasija Stojkovia, Wienn 1986. H. Masson, Dictionaire Initiaque, Paris 1970. Ivan Mui, Masonstvo u Hrvata, Zagreb 1989. A. Nataf, Dictionary of the Occult, Ware 1996. Milan Prelog, Istorija slobodnog zidarstva, Zagreb 1929. P. Riffard, Rjenik ezoterizma, Zagreb 1989. Wilmhurst, Znaenje slobodnog zidarstva, Osijek 1938.

455

JELENA IVI

POSTUPCI I ZAGONETKE UMETNIKOG KAZIVAWA Proza Momila Nastasijevia

Mudrost je igra u dokonoj pameti samo, poradi neke boqe zabave, a mi s wome neuka smo deca voena i zavoena. Momilo Nastasijevi1

Razmatrajui razloge recepcijske aktuelizacije proze Momila Nastasijevia2 u novije vreme, Mihajlo Panti kao najvaniji vidi onaj razlog koji je nazvao eliotovskim:
Pripovedni razvoj srpske kwievnosti druge polovine HH veka, naroito u onom toku koji je zvukovni, mitopoetski pristup jeziku pretpostavio wegovoj referencijalnoj, mimetikoj ulozi, dao je za pravo", ako se tako moe rei, Nastasijevievim proznim tragawima za koja se, u jednom trenutku, zahvaqujui spletu kwievnoistorijskih i socijalnih okolnosti, moglo
1 M. Nastasijevi, Re o zlom udesu Marte devojke i momka enadija", Proza (prir. Novica Petkovi), Sabrana dela (daqe: SD) 3, Deje novine"/ Srpska kwievna zadruga, Gorwi Milanovac/Beograd 1991, 49. 2 Prozu Momila Nastasijevia (18941938) ine Rane prie" i dve prozne zbirke Iz tamnog vilajeta (1927) i Hronika moje varoi (1938). Rane prie" predstavqaju najranije Nastasijevieve prozne tekstove, o kojima ovde nee biti rei s obzirom na to da su ostali u rukopicu. O dugu Nastasijevievih Ranih pria" tradiciji srpske realistike pripovetke, ali i o tematskom i leksikom nasluivawu kasnijeg Nastasijevia, pisao je Petar Milosavqevi u svojoj disertaciji Poetka Momila Nastasijevia, Matica srpska, Novi Sad 1978, 4253.

456

uiniti da predstavqaju slepu ulicu, ili, kazano u duhu litote, da nisu dola u pravo vreme".3

Neosporno je da je vrednosna afirmacija novih srpskih prozaista poput Miodraga Bulatovia, Vidosava Stevanovia, Dragoslava Mihailovia i Slobodana Xunia uslovila svojevrsno vraawe i prevrednovawe kroz nova itawa onih kwievnih dela kakvo je Nastasijevievo. Meutim, neosporno je isto tako da Nastasijevieva proza sama sobom svojim nastajawem, vidom svoje pojavnosti, svojom misaonou i svojom fantastikom pretpostavqa izvestan vii kvalitet itawa. Taj kvalitet zasniva se na itaoevoj moi da usreditava autorovu stvaralaku svest, odnosno na itaoevoj moi da znalaki prisustvuje,4 to jest da poseduje naroit afinitet prema prikazanoj predmetnosti. Pri tom, treba imati u vidu da ne postoji jedan adekvatni kod (mitski, folklorni, arhetipski, psiholoki) kojim se mogu razotkrivati zamraena mesta u Nastasijevievom proznom izrazu, ve da ta osvetqavawa nastaju aktivirawem itavih nizova kodova.5 Autentini Nastasijeviev italac mora uvideti da wegovim recepcijskim procesom upravqa, iznad svih, sugestija priawa, pa shodno tome da i on, ipak, samo sugerie, dolazei do kwievnih odreewa koja su uslovna i dinamina. U reavawu recepcijskog zadatka (postupci i zagonetke umetnikog kazivawa) kao glavna nameu se pitawa kojima bi se razotkrilo kako Nastasijevi postie literarnost6 i koji3 M. Panti, Kako pripoveda Nastasijevi", u zborniku Poetika Momila Nastasijevia (prir. N. Petkovi), Institut za kwievnost i umetnost, Beograd 1994, 176. Osporavawe kwievnog dela M. Nastasijevia bilo je aktuelno u vreme socijalistikog realizma. Radovan Zogovi, modelator represivne estetike toga doba, zapisao je, izmeu ostalog, da je Nastasijevi mrana, mucava klikua, profaistiki 'pjesnik' " (navod prema: Duan Bokovi, Socijalistiki realizam kao represivna estetika", Kwievni list, Beograd, /56, 2002/2003, 18). 4 Znalako prisustvovawe" podrazumeva poznavawe i uvaavawe zbira konvencija za itawe, zbira konvencija diskursa, to jest podrazumeva koncept kwievne kompetencije (vid. Xonatan Kaler Kwievna kompetencija", Strukturalistika poetika, prev. M. Mint, SKZ, Beograd 1990, 171196). 5 Ovo zapaawe stoga to u postojeoj literaturi o Nastasijevievoj prozi dominiraju parcijalni pristupi i interpretacije pojedinanih tekstova. 6 Po ruskim formalistima, literarnost je poseban nain upotrebe jezika u kwievnim tekstovima. Pojavu pojma uslovila je potreba da se odredi principijelna razlika izmeu obine jezike poruke i umetnike jezike poruke. To je daqe sugerisalo tragawe za imanentnim nainima organizovawa kwievnog, i to isto kwievnog teksta. Tada je ruski formalizam izdvojio postupak kao osnovnu jedinicu kwievnog teksta (vid. Viktor klovski,

457

ma bi se ekspliciralo saznato, jer i Nastasijevi pria svoje znawe". Od sadrine ka izraajnom postupku7 Brojna tematska, strukturalna, znaewska i jezikostilska podudarawa izmeu zbirke Iz tamnog vilajeta i zbirke Hronika moje varoi odraz su jedinstva percipirawa i kazivawa u nizu samostalnih proznih celina, ali i preduslov za jedinstveno analitiko domiqavawe Nastasijevieve proze. Ukoliko se ono zapone od samih naslova zbirki, nesumwivo je da se wima predoava to da prie, wihovi sadraji i znaewa dolaze iz jednog drugaijeg prostora, da potiu iz oblasti bez jasnih i konkretizovanih kontura, odnosno: nesumwivo je ponirawe prie, wenih sadraja i znaewa u iskon, u mitsko vreme.8 I nije li ve u toj dijalektici poticawa i ponirawa ona zvuna linija koja, dolazei iz najdubqih slojeva duha, vezuje pojmove u tajanstvenu celinu ivog izraza.9

Umetnost kao postupak", prev. A. Tarasjev, u hrestomatiji Poetika ruskog formalizma, prir. A. Petrov, Prosveta", Beograd 1970). 7 Govorei o odnosu izmeu stvarnog i nepojamnog, odnosno pokuavajui da opie nain na koji se nepojamno izraava u Nastasijevievoj zbirci Hronika moje varoi, Radovan Vukovi zapaa da se pogled itaoca pomera od sadrine ka izraajnom postupku", od saznawa nepojamnog ka jeziku kojim se to saznawe podraava (Avangardna proza utemeqena na domaem folkloru i tradiciji", Srpska avangardna proza, Otkrovewe", Beograd 2000, 149). Otuda i naslov ovoj celini, jer, po svemu, upravo wime se, pars pro toto, definie bit celokupnog Nastasijevievog proznog tkawa. 8 Vanvremen i vanprostoran, ovaj svet nesumwivo u sebi nosi mitska obeleja" (Tawa Kragujevi, Mitsko u Nastasijevievom delu, Vuk Karaxi", Beograd 1976, 22). 9 Re je o materwoj melodiji, kod mnogih tumaa shvaenoj kao neka vrsta referencijalnog pojma Nastasijevieve misli i stvaralake poetike. Afektivne je prirode (i matematika apstrakcija izraena pa sadri svoj stepen raspevanosti). Korenita je i kolektivna, i dandawi u razgranatosti jezika u nareja, i sve do pojedinanog izraza deluje spajajui. I im iz vee dubine prodre glas, tim mu je i iri obim odjeka" (M. Nastasijevi, Eseji, beleke, misli, SD 4, 40). Po Slobodanki Vladiv-Glover, materwa melodija je saodnosna sa Frojdovim konceptom libida (ali ne i Jungovim!) i ima isti status u modelu jezika i miqewa kao udwa" (Momilo Nastasijevi: 'Kod Veite slavine' i poetika materwe melodije", prev. M. Radovi, Lirska drama slovenskog modernizma, Prosveta", Beograd 1997, 47). Miloslav uti, meutim, smatra da je nesvesno, Jungovo kolektivno nesvesno, ona oblast duha u kojoj se nalazi koren materwe melodije (vid. M. uti, Materwa melodija Momila Nastasijevia", Vetar i melanholija, Institut za kwievnost i umetnost, Beograd 1998, 225236).

458

Izrazom tajanstvena celina" mogla bi biti oznaena svaka pojedinana Nastasijevieva proza, utoliko pre to u svakoj od wih junak, pripoveda, narod (mudraci", duevni svet", ene, deurlija), sluaoci i itaoci prie, na sebi svojstven nain nastoje da dovedu u sklad u svome biu slutwu koja nije od ovoga sveta sa saznawem koje je potpuno razlono.10

Koncepcija likova Najmawa mera ovog sklada ostvarena je u samim junacima kazivawa. O wima se progovara ve u naslovima pojedinih proza, tako to se inicijalna zla slutwa najireg, tamnovilajetskog okvira konkretizuje na datom pojedincu koji je predmet i sredite kazivawa (Re o zlom udesu Marte devojke i momka enadija, Re o ivotu oca Todora ovog i onog sveta, Pria o nedozvanoj gospoi i gladnom putniku, San brata bez noge, Ane Kadije re o ir-Zahinoj kobi, Ukopanka, Nerodi).11 U prikazivawu junaka Nastasijevi najee pribegava postupku kondenzovawa portretnih crta (u najuem smislu osvetqava odreene psiholoke crte i spoqawi izgled junaka), neretko i svoewu na jednu, odluujuu. Samim tim, pre bi se moglo govoriti o skicama portreta predoenih u posebnim portretnim poglavqima, nego o izgraenim i dinaminim portretima. Primer ovakvog redukovanog portreta nalazimo na poetku proze Rao zlato!, iji je naslov deo upravnog govora i implikuje postupak ironizacije:
Prikrpiti papuu kojoj, kad je zinula ve; ili cokulu kome; ili na sedlu poneto i amovima, mesec-dva pre no bi io10 Po reima Stanislava Vinavera, ovo je bio veliki duhovni napor samog Nastasijevia (S. Vinaver, Momilo Nastasijevi", Kritiki radovi Stanislava Vinavera, prir. Pavle Zori, Srpska kwievna kritika 15, Matica srpska/Institut za kwievnost i umetnost, Novi Sad/Beograd 1975, 208). 11 Naslov je kod Nastasijevia viestruko funkcionalan. On je najpre prospektivni znak: unosi blagu dinamiku u kazivawe tako to najavquje ono to e se dogoditi (npr. zli udes, kob, smutwa). Naslovom se esto anulira zahtev za verovatnoom, odnosno, iskquuje se realna motivacija onoga to sledi (npr. lagarije, viewe, san). Naizgled paradoksalno, naslovom se izraava i tewa da se doe do istine i saznawa (Otkuda doosmo, Kako se sazda naa bogomoqa, Istina o Opakome). S obzirom na to da se nekim naslovima fingira anrovska pripadnost pojedinih proza (zapis, re o ivotu, pria, rodoslov), namee se pitawe o naslovu kao anrovskom determinatoru.

459

nako s wima na ubre, koliko da doslui svoje stvar, a ni tebi bez groia ne bude za lepca i rakije. Toliko, zlato, i ni koice daqe tvojoj majstoriji. Jer i s to malo, pa si petqao u umezu onamo, dozlaboga tontao. Nevea si bio, suvoruk, to kau. A ono, virili smo mi kroz sargiju na tvoje prozore, htelo se tebi i vie i boqe, i kako nikad majstor jo bez poruxbine i mere, Gini Paunovoj, tugo, za noicu.12

Daqi tok zbivawa, iako se wegov ishod unapred zna, izaziva kod itaoca stalni proces adaptivnog posmatrawa junaka. Svaki wegov postupak meri se ostvarenim portretom, a prisutan je i momenat oekivawa reagovawa na odgovarajue agense, u skladu sa upoznatim karakternim osobinama. Tako za oca Todora pripoveda najpre kae:
Bee ovaj moj sabrat vien u telu i liku, zavodqiv pogledom i milozvuan reju Glas mu se ne pewe s mirom navie da se izgubi, ve izvije se u ikawu, protitra se gore i zagolica arom, pa slatko malaksao padne nanie da se kriom uvue u slaba enska srca. Pa odeda na wemu (a svako zna nato je ona) lomi se i presijava nemirno, da edne oi silno umotre pod wom uvijawe puti. A vlanim pogledom obujmquje kovarne keri Eve i blagoslovnom rukom ih miluje kroz osveeni vazduh. Kome je takva sluba, Gospodu ili Neastivom.13

Nain pevawa, odea i pogled javqaju se kao svojevrsni amblemi u karakterizaciji pohotnog i raspusnog oca Todora. Wegovo reagovawe u trenutku kad se nevoqna eta" digla na wega mirosanog" odgovara ostvarenom portretu, jer je u skladu sa ve upoznatim osobinama. On se svetao i nasmejan radou, ukaza na vratima (niti se zau um, da se otvorie), i prozbori im, ini mi se neotvoriv usta, i kakvim glasom!"14 Imajui u vidu zadatu anrovsku matricu (re o ivotu), Nastasijevi parodijski stilizuje obavezni elemenat hagiografskog, a to je udo svetog, postiui fantastine i komine efekte. U okviru osnovnog deduktivnog postupka u karakterizaciji junaka namee se problem (katkad je to prava zagonetka) ireg obrazloewa wihovog ponaawa, odnosno pitawe funkcionalnosti i usklaenosti postupaka pri motivaciji karak12 13 14

M. Nastasijevi, Proza, 227. Isto, 2930. Isto, 34.

460

tera i, daqe, pri motivaciji kompozicionog ustrojstva. Delovawe junaka osmiqeno je nizom razarajuih, religijskom, mitskom i folklornom tradicijom15 stilizovanih podsticaja (prokletstvo, nasledni greh, kolektivno nesvesno, podsvest pripovedaa, tajna roewa i smrti, socijalni razlozi, fantastika, mit), koji retko deluju samostalno, ve najee dolazi do wihovog duplirawa i ulanavawa. Za Martu devojku pripoveda sluti da mora biti da u sebi nosi znamewe neko".16 Wena mo" da zatravi enadija motivisana je, pre svega, naslednim grehom (jer ona je jedinica ker anela i grenice"), ali taj iri, polazni motiv biva konkretizovan inkorporisawem folklornog motiva o zlim, urokqivim oima. Kada je Marta zahvalno pogledala enadija u crkvi, oi joj behu sute materine, providne i zamamne kao vir na meseini".17 U sistemu motivacije kompozicionog ustrojstva motiv zlih oiju predstavqa primarno, dinamizujue sredstvo (lik u funkciji razvijawa radwe i wenog razreewa). Sloeniji oblik ovog modela sreemo u prozi Zapis o darovima moje roake Marije. Marija je sudbinski obeleena prokletstvom koje svoju konkretizaciju pronalazi u motivu izuzetne lepote najpre samo wenim dejstvom na druge (Kuda naiemo bude kao praznik"), a zatim i wenim razornim dejstvom, olienim u motivu ogledala, koje raa svest o lepoti (S wime i nevoqu uneh u kuu: Videv se u ogledalu kakva je, okapa pred svojim likom. I die glavu devojka da se i sama libqah prii joj").18

15 Po svojim osnovnim preokupacijama tragawu za korenima i potrebi za postojawem kontinuiteta u ivotu pojedinca, ali i itavog naroda, Nastasijevi je umnogome blizak nekim svojim savremenicima prozaistima, u prvom redu Rastku Petroviu i Milou Crwanskom. Meutim, u nainu oblikovawa te potrage za identitetom, tog pokuaja da se ostvari neraskidiv spoj sebe sa drugima, Nastasijevi je samostalan i izvoran. On se opredelio za neposredan i funkcionalan odnos prema tradiciji, shvaenoj u najirem znaewu, koju je umetniki sintetisao sa novim sadrajima i postupcima. Ali, iako je wegov odnos prema tradiciji neposredan, to ne znai da je on prevashodno afirmativan. Nastasijevi se na tradiciju vrlo intencionalno nadovezuje, nekonformistiki; on je istovremeno i kontroverzan, polemian, selektivan. O afirmativnom ili kontroverznom aspektu nadovezivawa govorim prema Antonu Popoviu (vid. wegov rad Opozicija prototekst/metatekst i razvojna interpretacija umetnosti", prev. Mihal Harpaw, Delo, Beograd, HH/2, 1982, 2240). 16 M. Nastasijevi, Proza, 46. 17 Isto, 47. 18 Isto, 14.

461

Marijina svest o vlastitoj lepoti postaje presudna za daqi tok zbivawa; intenzivirawe wenog dejstva Nastasijevi izraava poreewem Marije sa cvetom (To ti je kao ono s cvetom: dok pupi, slabo ga ko vidi i zna, a kad se prekono u lepoti razvije, onda pojuri sve i svaija bi ruka da ga uzabere").19 Umnoavawe motivacionih inilaca karakterie i prozu Rodoslov loze vampira. Obeleeni najpre iwenicom da opstaju na neistom prostoru (Wima dadoe da se nasele meu sepijama, gde opanari lee kou, u smradu i na qutoj zemqi. Ni bagrem se tu ne hte primiti; luk jedva uspeo bi za pedaq, kokoi lipsavale; a oni podnoahu, brale"),20 a zatim i time to milije bee narodu da vampir oblea enu" (socijalni razlog), dolazi do zaiwawa loze Vampira. Verovawe da vampir najvie opti sa svojom udovicom (Ded mu, kako tvrahu, vampirsko posmre, rodi se modrocrven u licu, desetog meseca iza oeve smrti")21 i verovawe da vampira najlake prepoznaje i savladava sopstveni sin odredili su sudbinu Rodonaelnog i wegovih potomaka, pa i sudbinu pripovedaevog druga, koji vremenom i sam poiwe da veruje u svoju prokazu tako to dozvoqava da bude kawen za ono za ta nije kriv. Naznake induktivnog postupka javqaju se u onim prozama u kojima je junak istovremeno i kaziva prie, ili u onim prozama u kojima se vladajui okvirni pripoveda povlai, preputajui kazivawe junaku. Prvi sluaj nalazimo u prozi San brata bez noge, u kojoj je glavni junak s obzirom na to da je izgubio nogu u ratu, zbog ega je primoran da prosi zaboravqen od svih. Wegovo sawarewe doe mu kao neki provod" jer u wemu on pokuava da ostvari ono to ga najvie boli: Ko bilo, ma i ludo dete, za priu da me pripita: 'Gde ti je, iko, noga?' "22 Drugi sluaj mogu ilustrovati dva primera proza Istinoslovac sinu i ciklina proza Lagarije po noi. U prozi Istinoslovac sinu data je Istinosloveva ispovest u formi pisma sinu koga nije imao: Qubqenome", pie, sinu mome na znawe (a ene taj za godinama muanstva ne pogleda van bratski)".23 Istinoslovac zapravo kazuje o mladiu koji je uewem pokuao da se otrgne od svojih predaka,
19 20 21 22 23

Isto, Isto, Isto, Isto, Isto,

13. 180. 181. 141. 269.

462

koarskih trgovaca, ak i po cenu da mu u ivotu nikad ne cvetaju qubiice (to jest qubav oliena u krotkoj umarevoj Vidi, koja, ekajui ga da promozga nauku", umre). Kazivawe o koarskom potomku rezultat je viestrukih stilizacija sredwovekovnih parabola, prita, u kojima se preko slinog i poznatog iznosi pred oi ono to vaqa razumeti".24 Jedna od etapa u tom postupku stilizacije jeste i sauvana verzija ove Nastasijevieve proze oksimoronskog naslova Pria o mudraevoj qubavi, koja nedvosmisleno upuuje na preterano mizogenstvo mudraca (ena je prqava varka, prezri je zarad istine!").25 Da bi se spoznao sam Istinoslovac, odnosno da bi se dokuila wegova poruka tuim sinovima za pamet", neophodno je naslutiti podudarnost kobi mladog velmoe, koarskog potomka i samog Istinoslovca. Sva trojica uzdravala su se od telesnih uivawa, te sva trojica ostaju uskraeni i neostvareni u ivotu. Istinoslovac ustaje protiv toga omaqewa" (E nee, praznoruk e Istinoslovac na istinu!");26 itav uvodni deo wegovog pisma je neka vrsta rezimiranog, gorkog ivotnog iskustva, eksplicirana poruka o prolaznosti ivota, o animalnom (nagonskom) u oveku, koje ne treba sputavati, o protivurenostima ovekovog bia, o uzaludnosti napora da se ovlada mudrou. O Kai iz Lagarija po noi u realistikom maniru progovara sam okvirni pripoveda tako to ukazuje na ambijent (seoska krma, vremenske prilike, situacija okupqawa kao izuzetna motivacija za priawe) u kome Kaa zabavqa svoju brau, a zatim i na Kain karikaturalni fiziki izgled i psihiku sklonost:
Od osobenih znakova Kaa ima dve grbe i sasvim plave oi, veliine najkrupnije inuve U telu kratak je, a u nogama dugaak Samo treba imati na umu ovo: On grozno lae; nita od onog to kazuje nije se desilo u stvari. Ali to opet ne mora znaiti da se nije desilo u wemu27

Kaa ne sumwa u istinitost svojih kazivawa; on eli da ih podeli sa onima koji takva iskustva nisu imali jer je bolest ne kazati" (kazivawe kao svojevrsno rastereewe). U svojim trima kazivawima Kaa obnavqa strukturalno isti doi24 ore Trifunovi, Prita ", Azbunik srpskih sredwovekovnih kwievnih pojmova, Nolit, Beograd 1990, 289. 25 M. Nastasijevi, Proza, 659. 26 Isto, 270. 27 Isto, 7172.

463

vqaj koji upuuje na wegovu opsednutost sudbinskim pitawima (tajna roewa, ishodite ivota). Meutim, autentini Kain unutrawi profil uspostavqa se tek u kontekstu mitsko-religijskih znaewa (fantastino-mistini sistem motivacije). Kaa se ne sea majke; znawe o woj je oskudno i nejasno (A za majku to zna, sve se moda odnosi na kominicu, tetkinu ker, od jeftike umrlu")28 ili je obeleeno oevim nasilnikim ponaawem. Toplinu Kaa pronalazi u pooimu, ija je uloga naglaena jer je on roditeq bez greha, bez uloge u zaeu (otac je po grehu roditeq). Kaa veruje u grenost fizikog dodira, koji je stawe kultike neistote (za devojku iz prvog kazivawa Kaa kae: Ona je lepa, da se pred oima smrkava od miline i straha dodirnuti je. Moe li se za dobro do tih granica biti lepim!").29 Kain ideal je lepota i istota due, ena o kojoj kazuje je nedohvatna, platonovski uzviena. Tako i tajna koja ga je prizvala, budei u wemu nemir, ostaje nedirnuta i daleka (Inae reila bi se tajna, i ta posle, i kuda? Ovako beei, mislim, vor e se nanovo vezati, pa opet lepo").30 Govorei o osamostaqewu melodijske ravni kwievne strukture u ovoj Nastasijevievoj prozi, Nikola Miloevi zapaa da Nastasijevi i inae ne bei od toga da pripie svome junaku asocijacije koje 'intelektualnou' i sloenou daleko prevazilaze mee Kainog psiholokog portreta."31 Poseban efekat u evocirawu onostranog postignut je postupkom metaforike karakterizacije junaka, kojim se osobine
Isto, 91. Isto, 85. 30 Isto, 109. 31 N. Miloevi, Melodija i motivacija. Beleka o strukturi Nastasijevieve proze", Zidanica na pesku, Slovo qubve", Beograd 1978, 78. 32 O locus horridus kao o monumentalnom i stravinome u opisima sa prostornim podatkom govori Zoran Kravar u studiji Barokni opis (Liber, Zagreb 1980, 101104). Locus horridus sugerie visinu i vertikalu (odozdo prema gore i obrnuto); on je topografska oznaka za stenovite, strme, gole delove krajolika za krvolonim zverima i gmizavcima. U pojedinim Nastasijevievim prozama (Zapis o darovima moje roake Marije, Pria o nedozvanoj gospoi i gladnom putniku, Otkuda doosmo) sreemo redukovani locus horridus u kombinaciji sa opisom arhitektonskih celina (lat. descriptionem urbium). Nasuprot locus horridus nalazi se drugi tip opisa sa prostornim podatkom, takozvani locus amoenus (mesto za uivawe): fiktivni pejza, u kome postoje klietirani elementi: uma ili razgranato drvo sa izvorom bistrog potoka, dolina ili livada sa ovcama i jagawcima, pastirica i pastir koji uvaju stado, pevawe ptica i arlijawe povetarca i slino. Ponekad locus amoenus oznaava i usamqeno, divqe mesto, ali uvek sa oznakom tiine i
29 28

464

i sklonosti junaka metaforino predoavaju opisom ambijenta u kojem on ivi. Taj ambijent je personifikovan, oznaen je kao neisto mesto ili sadri elemente locus horridus32 i svojom sablau signalizuje povezanost junaka sa onostranim, odnosno zloslutnost zbivawa. Autentini primer ovakve karakterizacije nalazimo u prozi Zapis o darovima moje roake Marije. Kua u kojoj je ivela Marija zamiqena je kao neka vrsta graninog i zabrawenog prostora.
Kua na samom kraju, od naboja i opala da se na ubijenim mestima pokazalo blato. Tu i dve-tri liajive qive spekle od neraawa, i biserak kraj plota nakostreen, a gola loza usukala se oko vrata. Prolaznik tuda okrene glavu i ubrza, a ja uem: Kapija zakripi kao da zalaje.33

Ekspresivnosti itave slike doprinose figurativni elementi u leksici opisa, u prvom redu postupak personifikacije, kojim se opisnim motivima daje nov smisao i, pri tom, najee namee maska antropomorfnog znaewa (biserak pored plota nakostreen, gola loza usukala se oko vrata).34

uivawa u tom ambijentu" (D[ragia] [ivkovi], Locus amoenus" u: Renik kwievnih termina, Nolit, Beograd 1992, 429). Tragove locus amoenus prepoznajemo u prvoj prozi Lagarija po noi: Visoko iznad tog mesta, na zaravni i ograena zidom, bee kua, bez vidne putawe, ni ulaza da vodi k woj. Svud unaokolo neutabana trava i mirisna samoa Tamo mir i devianstvo" (M. Nastasijevi, Proza, 80, 81). Pri razmatrawu idealnog pejzaa, Ernst Robert Kurcijus navodi da su Vergilijev opis Elisejskih poqa hrianski pesnici primenili na opisivawe raja" (Evropska kwievnost i latinski sredwi vek, prev. J. Babi, SKZ, Beograd 1996, 329). Slika raja predoena kao locus amoenus prisutna je i u Nastasijevievoj prozi Re o ivotu oca Todora ovog i onog sveta: I onda pue ravnica zelena travom, niti noga po woj utaba putawe, da te milota obuzimae pogledati, a tuga zagaziti. I povetarci tecijahu tuda mirisno. Pa, mili oe, nablizu i nadaleko golubli krila razmahivavu zrakom, divotna lepotom, mona veliinom, nebrojena mnoinom, da ti dua zaubori radou i srce silno zapeva. A mi niice popadali, nevino plakasmo do olakawa" (M. Nastasijevi, Proza, 39). 33 M. Nastasijevi, Proza, 9. 34 Poetika biqa ne samo to omoguava uzajamnu simbolizaciju objektivnog i subjektivnog plana, ve neretko jedna cvetna mikroformula, zahvaqujui ambivalentnosti znaewa utemeqenih u obredu i kultu, moe da spoji potpuno protivurene pojave (bosiqak ili plod jabuke u svadbenom i posmrtnom ritualu i sl.)" (Hatixa Krwevi, Prolegomena za jedno itawe Zapisa o darovima moje roake Marije", u zborniku Poetika Momila Nastasijevia, 115).

465

Vilovitost nedozvane gospoe sugerisana je opisom wenog personifikovanog vrta, koji je vie volela no svu decu okoenu u granicama optinskog atara":
ivqae sama u prostranom vrtu: bejae okolo zid sav u mahovini i liaju; unutra drveta izrasla gde se kome htelo: granata jabuka, i krowavi orah, i krivogrba kruka, i ciglasta qiva rumenka. To gore. A dole zlobaba mumula, i esna gospa duwa, i tankovijasta loza, i crnooki trn pribijen u oku prkosan. U sredini bee kua zelena i nevidqiva; da li voqom gospodarice ili vremena, ko da zna?35

Prirodne pojave i vremenske prilike javqaju se takoe kao sredstva metaforike karakterizacije. Primer takve karakterizacije nalazimo u prozi Ane Kadije re o ir-Zahinoj kobi, u kojoj Ana Kadija u svojevrsnoj gradaciji predoava udesnu mo ir-Zahinog sina, koji ivi u tami oevog duana sa sandukom zlata (A o prozoru i nekom videlu ni pomena. Ne trebalo mu, sine").36 Potom Ana Kadija ukazuje na wegovu pohotu i poudu (primarna obeleja zmaja), na wihovo stihijsko dejstvo, koje nije zaobilo ni wu samu (Mironosno je ovo i bogonosno, radujte se, devojke!").37 Pohota i pouda se zatim prenose na prirodu, koja od sparine kao mora pritiskivae", da bi kulminirale poarom u ir-Zahinom duanu. Lik samog ir-Zahe ostvaren je postupkom tipizacije. ir-Zaha zamiqen je kao tvrdica i zelena, kome duan slui kao paravan za wegove zakulisane radwe:
Na zalog davae kome bi dogorelo, i na zeleno seqaku. A ono crepuqa i kojeega, znalo se, samo za paradu stoji onde uparloeno.38

S druge strane, tipizovanim se mogu smatrati i oni junaci u liku tuina, bojaka i siromaha, koji u krajwoj liniji predstavqaju personifikaciju trpeqivosti i blagosti. Takav je Opaki", ubogi prosjak i tuin, u kome stanovnici varoi vide prokletstvo ('Bije mu', kae, 'opakost neka na oi, na usta, vow iz groba, qudi! Bete', kae, 'ne dajte, sve e nas grobom potopiti!' "),39 osuujui ga na smrt, zato to veruju
35 36 37 38 39 40

M. Nastasijevi, Proza, 5556. Isto, 190. Isto. Isto. Isto, 174. Isto, 179.

466

da je kao vetac morio decu guoboqom (Sutradan kao sluajno nabasaju gde izubijan lei u smrti. A to se na stotine kamenica oko wega nae, to zacelo ga ozgo s neba gaalo i pogodilo").40 Takav je i Raa kojim se igraju pakosna deca prskajui ga vodom i izvrgavajui ruglu wegovu qubav prema Gini, kojoj je, iako je nedostina za wega, posvetio svoj ivot i svoje tontawe.41 Neki od biblijskih likova posluili su Nastasijeviu kao matrice za uobliavawe likova poput Rajana iz proze Istinoslovac o meulukoj smutwi, koji ini kainovski zloin poto je zaalio zbog devojke koju je prepustio bratu. Rajan je istovremeno i neka vrsta oksimoronskog lika u kome dolazi do etikog razdvajawa (nastalog udvajawem perspektiva Istinosloveva i perspektiva varoana koji su mu nakloweni), jer u wemu vidimo i sveca (Zakleo bi se ovek, suti lek i svetiwa. Privodili mu bolesnike, kau, i zbiqa leilo")42 i ubicu. U liku ika Janka ima neeg od starozavetnog Jova, mada on na iskuewe ne uzvraa pobunom ve dobrotom. Pojedini junaci Nastasijevieve proze koncipirani su kao etiki zaseneni likovi (ir-Zaha, otac Todor, or-Vuja, Rajan, Podnarednik, Meka). U wima su odreene osobine (tvrdiluk, pouda, pohlepa) dovedene do vrhunca. Utoliko vie lik Side iz proze Nahod deluje kao jedinstveni i jedini primer etiki prosvetqenog bia. Samim tim to je ro41 Raa bi se mogao okarakterisati i kao puer senex, jer, iako mlad, nije pokazivao nita detiwasto u svojim postupcima. Pule za wega kae: 'Pazite', kae, 'nikad on nije bio dete. On i da novo obue, ovetalo bi na wemu za dan. I one cokule, zar ne vidite, skoruile se jedna drugoj, nikako mu se na nogama ne cepaju' " (M. Nastasijevi, Proza, 228). Puer senex (staro dete") tvorevina je paganske kasne antike. Po E. R. Kurcijusu, seda stareva kosa slui kao slikoviti izraz za mudrost koja treba da ide uz starost. Ali tu staraku mudrost mogu imati i mladi qudi. To je biblijski ekvivalent za puer senex" (nav. delo, 168). Promozgavawe nauke ostavilo je traga na koarskom potomku iz proze Istinoslovac sinu: 'Stani malo', povie potomak, 'ne umiri, starino! Ti sed ovamo stie, pa ti nada mnom zarude kosa, a moja tek proarala sedinom' " (M. Nastasijevi, Proza, 275). I dete koje se raa u prozi Nerodi prikazano je groteskno, nakazno (Noicama ne mie, ruicama, plaa od wega nema! A gleda kao matoro, a uti!"). Starost ovde nije povezana sa mudrou, ve bi se pre dala protumaiti slovenskim verovawem po kome je jalovost kazna za poiweni greh (Jevdina gordost i umiqenost zbog vlastite lepote): Jer iz utrobe jo, pa se stao svetiti plod. Najzad, pripoveda Hronike je takoe koncipiran kao puer senex: Godinama docnije, ja jo pri nauci, a uveliko sed" (M. Nastasijevi, Proza, 217).

467

ena kao ensko dete, Sida je osuena da bude rtva oeve opsednutosti eqom da dobije snanog i monog naslednika, koji bi mogao biti i wegov unuk. Od trenutka kada Sida shvata uzrok svoje nesree (iskopavawe or-Vujinog upa, razbacivawe dukata, zakopavawe mrtvoroenog deteta) poiwe wen preobraaj, ija je prava potvrda sadrana u odluci da brine o neeqenom detetu, koje joj je ostavqeno da mu presudi, a zatim i u odluci da svoj ivot posveti brizi o tuoj i naputenoj deci. Na taj nain, u skladu sa pievom utilitarnom tendencijom naznaenom u podnaslovu proze (Za pouku"), Sida svojim preobraajem postaje exemplum koji treba slediti. Posebno pitawe vezano za koncepciju Nastasijevievih proznih junaka tie se wihove verovatnosti, u okviru koje su najei fantastini likovi. Oni ili poseduju udesne moi i osobine, to znai da stoje na granici dva sveta, ili deluju kao personifikovane sile. Pored toga to se Kai iz Lagarija po noi kanxasto prua ruka da ga povede", on ima i mo da svojom pesmom uspava svatove (Ako ste videli kad u igri najedu se deca bunike, ili ovce kad se okrve, tako smucani tucnu se glavama, zadrle i u nesawanom blaenstvu sve dva i dva prostru se po zemqi. Boe, otkud mi mo?").43 Izmaglica u Puletovim oima ukazuje na wegovu upuenost u ono to ostali nisu videli i doiveli (Godinama ne otvarala se kapija, a kradui beloqive Pule /krupnije tu raahu no igde/ najednom zapretilo mu s tavana, i omakao se; i ba ona mu se ruka slomi to je bee pruio da bere. Te od tada osta mu izmaglica u oima, a dotle mu behu jasne").44 Marcan, u boga drenovak, opti sa nevidimom" silom (A odonud evara sve ga neto kua izvee: 'Ama, drenova te ovamo kau! Je l' istina, stvore?' ").45 U Prii o Neznancu bolest je prikazana kao opaka ena (Prestravqeni videli bi joj samo skut crne odore kad u suton uini zlo i kroz votwak umakne").46 U susretu s Neznancem, koji se jedini usudio stati joj na put, ona se napravi nevidqivom, poturi mu nogu i strmoglavi ga i zakikota strahobno, da dva brata kod stada u trli zanoila pomree uvi joj smeh".47
42 43 44 45 46

M. Nastasijevi, Proza, 264. Isto, 108. Isto, 212. Isto, 236. Isto, 66.

468

Zemqa se u Ukopanki javqa kao sila koja se sveti tako to odozdo muti"; u prozi Godina zima je personifikovana u demonsko bie, ona je zla, krezuba starica. Nasuprot ovakvim fantastinim likovima, koji su u prvom redu motivisani mitskom i religijskom tradicijom, stoje oni likovi koji su motivisani podsveu pripovedaa (ika Janko, Radojica odnosno Radojka, Pop, goqa, Podnarednik, Meka). U wihovo postojawe sumwa i sam pripoveda, ali su oni ipak analogni stvarnim likovima zato to su po svojim osobinama prepoznatqivi i verovatni. Kao izrazit primer realistiki koncipiranog lika javqa se Radojka iz proze Spomen o Radojici, o kojoj Miloslav uti govori kao o jedinoj Nastasijevievoj pripoveci sa temom iz seoskog ivota".48 Radojkom ne upravqaju nedokuive sile, niti se preko we ostvaruje susret sa onostranim; wezin in uslovqava stvarna i postojea muevqeva poruka da spremi troka" tako to e da proda ovcu i jagwe. Radojkino delovawe najpre je odluno i izraz slobodne voqe. (Pa da je u najveoj nevoqi, i ne mu, no sa srca da joj je pao, ne moe ona wemu za voqu da utamani ivo pred kuom!").49 Meutim, konana Radojkina odluka da ipak proda ovcu i jagwe, za koje je wen sin Mimo naroito vezan, zasnovana je na sukobu slobodne voqe i sudbine, koja je obeleena wenim poloajem u patrijahalnom poretku. Za razliku od drugih proza u kojima posezawe za kolektivno nesvesnim rezultuje fantastikom, ovde veza sa onostranim izostaje. Pored velikog broja specifinih pojedinanih likova, Nastasijevievu prozu karakteriu i kolektivni junaci olieni u stanovnicima varoi. Meu wima, kao posebne grupe, izdvajaju se ene, ueni svet i deca. Svi oni zamiqeni su kao svojevrsni likovi ogledala u kojima se na poseban nain manifestuje udesna priroda pojedinca i zbivawa oko wega. U prozi Zapis o darovima moje roake Marije reagovawe naroda na izuzetnu Marijinu lepotu predoeno je kontrastom. Do samoubistva Marijinog prosca to je divqewe i oaranost:
Isto, 68. Miloslav uti, Kwievna arhetipologija, Institut za kwievnost i umetnost, Beograd 2000, 170. Po osnovnim elementima seoske pripovetke ova proza bliska je Matavuqevoj Pilipendi (ambijent i fabula), odnosno Gliievoj Prvoj brazdi (qudska situacija). 49 M. Nastasijevi, Proza, 128. 50 Isto, 1314.
48 47

469

Kuda naiemo bude kao praznik. Sve ivo povrvi na kapiju, ili ako se napoqu zateklo, skloni nam se s puta, saeka da proemo. Znanci smo, a niti ja ni oni setimo se jedno drugom Boga nazvati. I, ako moe verovati, stari qudi, unuci im se zamomili, zbune se kad je vide. A to je zelenog, utetrebi, pa kud se zateklo, tu ostane.50

Odavde, Marijina lepota poima se kao razorna, raa ideju o vetici,51 izaziva podozrewe i strah:
Kad, o velikom postu, kako podunu jug, ono vatrutina neka zaredi, pa ne bira je li staro ili mlado, no koga obuzme pokosi ga. Po celi dan zvona oglauju, lelee ucveqeno, i alost velika. Ja, da pomognem, zai po tim domovima, ali svuda zazru od mene i kao po dogovoru odbiju me i veli: Idi s milim Bogom!" Dok ne nabasah na jednu pijanu i zgranovnu, i ciknu ena: Kako ti" , veli, sme da se sluwa po domovima i sokacima! Veticu naim lebom rani, pa nam se sad ovako oduuje! Pu!" (Pqune me.) Da je potewa i reda", veli, katranom bi je kuju vaqalo namazati i naoigled svetu zapaliti! Onaku mlade da pomori! Onaku deicu da podavi! Pu, kuja li pogana!"52

Reakcije naroda su najee izraz wegove kolektivne svesti, u kojoj treba videti dinamizujue naelo s obzirom na to da je u funkciji razvijawa radwe. Takav sluaj nalazimo u prozi Rodoslov loze vampira, gde su verovawa o vampiru uslovila formirawe loze vampira". Interesantno je da se u ovoj prozi iz naroda izdvaja, kao neka vrsta lika deurne svesti, aknuti Marcan, koji prekoreva opaki narod zbog nepravde koju je uinio sinu Tome leinara i svim wegovim precima:
Vampira vam se prohtelo, ivih o malom troku, po kaldrmi ovuda da vam epaju? E nema vie, bee mu! Naao se bata, mili, slatki, aneli mu ruku vodili, da budak ne promai elo u mraku! Dockan vam pravda i hajka, ode vampir u zgodu!53

Narod je esto, zato to vidi i razume suprotno od onoga to jeste, zao i surov, i optuuje dobronamerne i blage. Dok je, recimo, Neznanac pokuavao da spasi Zagorce od Opake (bolesti), na drugoj strani plelo se protiv wega: travari, vraari i gatare buwahu narod i kneza".54 Ali izrazito zlura51 U skladu sa slovenskim verovawima, lepota je esto u mistinom dodiru sa drugim svetom i kao takva podlona dejstvu demona i neistih sila. 52 M. Nastasijevi, Proza, 19. 53 Isto, 186.

470

de prema Opakome su ene, kojima iz utrobe polazilo, nadmetahu se, kao na crnom nekom prelu, strahotu koja e goru o wemu da isprede".55 ene su povele i u osudi Rodonaelnog i wegove majke:
Lae", cikahu, sramotom hoe kuja da zaturi gnusobu! I u zemqi e ona, s wenim onamo ukopana! U katran s wom, pa na vatru, ni psi da joj ne owue strv!" I proturahu, oima kunui se da videe, kako je dete s mlekom i krv sisalo majci. Roenom zgrualo se mome, jeste, videla sam, mimo decu mqaska usnama; a ona, kuja, povodi se od slasti!" (A te iste, videlo se i to, kad od jada precre mati, sve na smenu kriom dolaahu da neguju dete.)56

S druge strane, narod je sklon tome da veruje i poverava se onome ko to ne zasluuje. Tako narod od Rajana, ubice, trai lek i smatra ga za sveca. Uvoewem perspektive uenih qudi o udesnim pojedincima i zbivawima, Nastasijevi umetniki profilie svoju kritiku pozitivizma. Na udaru wegove otrice nala se intelektualna krutost graanskog sloja, wegovo mehaniko i strogo racionalistiko poimawe stvari, wegova konvencionalnost. Postoji itav niz primera koji ilustruju wihovo uproavawe problema, nesnalaewe u problemu, neprihvatawe odgovornosti i nesposobnost da se problem rei. Na primer: Zato je izgorela Marijina kua?
Sve zbog nepawe, evo ovako: Na ogwitu je moralo biti vatre, a tu blizu kudeqa za preu i baba zadremala; i onda skoi varnica u kudequ i gotova nesrea! Dakle, sve zbog nepawe!57

Kako je dolo do zlog udesa Marte i enadija?

Obestan momak kad ukaqa obraz sirotnoj devojci, da mu se osveti, ako moe; ako li ne, da trpi i saeka osvetu s boje strane. A Marta sluajno je mogla, i uinila je. Prosto kao bob. Van pameti je svaka ona glava koja bi, sauvaj Boe, druke sudila o tome.58

54 55 56 57 58

Isto, Isto, Isto, Isto, Isto,

67. 172. 181182. 27. 44.

471

Osvetila mu se za obraz devojaki, ali zlo delo kaweno bi. Za daqe se ne meamo, no da uinimo svoje, mrtvaca da pogrebemo, a ludu da sveemo.59

Koji je razlog smrti gladnog putnika?

ovek je preminuo sam od sebe, tj. svojom krivicom, budui pregladneo iznad trajanosti svoga ivog organizma (ionako je godina za priu dobro ponela!). A to ga suluda gospoa ne nahrani no mu najpre dade metlu, to nije krivica ve greh. Za greh se meutim odgovara pred najviim sudom, pred bojim sudom. Dakle mi ovde nemamo nikakva posla, i zbogom! (Za ono suluda mi nita ne tvrdimo jer nismo sigurni.)60

Koji je Neznanev pravi identitet?

Najpre izmudrovae da spasilac wihove dece nije ni Ravnianin ni Prekovodac, ve neki trei, s neke tree strane; pa onda, posle dugog raspredawa i upredawa, da on nije od onih to nisu s desne strane, a da su travari i vraare ba od tog soja; i naposletku, da se vie nemaju bojati boletine, jer ako se opet douwa, i Neznanac e doleteti za wom, ako je iv; a ako nije, onda e wegova dua.61

Svima wima Nastasijevi poruuje sledee:

A vi, koji ste rob istine, boqe, kapu na glavu, pa prospavajte svoju dragu no, da sutra ne greite na raunaqci!62

Isti podsmeh upuuje i duevnom svetu u parohiji, kada tumae uzrok smrti dece vilovite gospoe:
Ticoglavi nakot pomro je sam od sebe, kaonoti sve protivno promisli, koja rad neke svrhe navla pogrei. A ona, budui enska strana, usredotoi svu neutroenu qubav na bezazlene plodove svoga vrta; jer zato bi se inae zaboravqala i satima smeila na jo nerazvijene pupoqke, i milovala zarudele jabuke, i bledela na pegu trulei.63

Ovaj podsmeh istovremeno je, meutim, upuen i vlasti u varoi, koja trai vee dokaze od opteg pomedewa", koja izbegava nadlenost i koja, takoe, nije u stawu da se suoi s
59 60 61 62 63

Isto, Isto, Isto, Isto, Isto,

53. 59. 6970. 72. 55.

472

problemom (vlast u prozama Krlova nevesta, Ane Kadije re o ir-Zahinoj kobi, Kazivawima o zemqinoj keri). Na taj nain stanovnici varoi ostaju uskraeni za mogunost da usklade u svome biu slutwu i saznawe onostranog: obian narod u sujeverju, ueni svet u robovawu istini, duhovna lica u isticawu Boje promisli, vlast u bezakowu. Sve ove suprotstavqene glasove Nastasijevi uvodi da bi ih problematizovao, demistifikovao i, u krajwoj liniji, odbacio. Odgonetawe zatamwenih mesta i wihovo prevoewe ne na doslovni ve na anagoki plan, Nastasijevi poverava okvirnom pripovedau on je taj koji uspostavqa vezu prikazanog sveta i junaka sa stvarnou i wenom istinom, pa navodi na zakquak da postoji i drugaiji svet, drugaiji qudi i drugaiji vidovi ivqewa".64

Pozicija pripovedaa Za razumevawe i tumaewe Nastasijevieve proze najrelevantnijim se moe smatrati razmatrawe perspektive samog okvirnog pripovedaa, koji je u najveem broju proza dramatizovan predstavqa sastavni deo predoenog sveta i zbivawa u wemu. On je, dakle, ili u srodstvu s junakom (Rod mi po materi padae, pouzdano znam"),65 ili je junakov sabrat u veri (Bejasmo sabraa u gospodu i u slubi koju mu iwasmo"),66 junakov drug iz detiwstva (Drugovasmo u detiwstvu. Slatke mi batine to zbog wega od roditeqa izvukoh. ivi jo i boli gde smo ja i on jedno"),67 najee aktivni posmatra onoga to se sa junakom deava (Nesrenim mladencima rod ne bejah, ni blii znanac, pa opet vie videh i razumedoh zlog im udesa no wihovi najroeniji");68 najzad, neki junaci i ne postoje drugde do u pripovedaevoj podsvesti (Mora biti, postoji ika Janko. Moda o wemu uh nekad, ili zapisano negde proitah, ili mi na san doe, ili vrag bi znao ta. Tek ukorenio se, jasno ga vidim i ujem u pameti, u srcu ewa me za wim").69

64 Stania Velikovi, Kwievni lik", Kwievni proces, Ni 1994, 147148. 65 M. Nastasijevi, Proza, 201. 66 Isto, 28. 67 Isto, 180. 68 Isto, 45. 69 Isto, 61. 70 Isto, 28.

473

Razlikuje se, pri tom, pripovedaev odnos prema datom junaku; on varira od otvorene mrwe (Pokojnika, mimo zapovesti naeg Spasa, nikad ne voqah, iako za ivota bi, a po smrti ostade omiqen u celoj parohiji"),70 do bratske qubavi (Sad izdanak te loze, iv tu stoji preda mnom. Bratski mu lei moja ruka na ramenu").71 Pri karakterizaciji junaka (ostvarenoj deduktivnim postupkom) pripoveda junake etiki razobliava i istovremeno objektivizuje sam kwievni postupak tako to pokazuje da oni nisu onakvi kakvim ih predstavqa narod (Narodu meutim hoe se prie, pa nagaa i kiti svak po svojoj; ali niko ne zna do u koren zato i kako unitie oni jedno drugo, te se kojeta koti i roji od usta do usta"),72 niti da je saznawe o wima razlono kako ga objawava ueni svet. Uslowavawe perspektive, odnosno tehnika vieperspektivnog pripovedawa ekspresionistikog je porekla. Ona se ogleda i u uvoewu dva ili vie naratora. Takav je sluaj u prozi Re o ivotu oca Todora ovog i onog sveta, u kojoj o ovozemaqskom ivotu oca Todora govori wegov sabrat u veri, odnosno okvirni pripoveda koji ne jami za kazivawe od oevog izdahnua pa nadaqe", jer je zapisao po uvewu od Marka zvanog Smrt, koji je u ulozi drugog pripovedaa. U prozama Ane Kadije re o ir-Zahinoj kobi i Kazivawima o zemqinoj keri u ulozi drugog pripovedaa javqa se Ana Kadija koju sve ivo qubi u ruku i potuje". Ona je doula kako zapisiva Hronike zapisuje sve kako je bilo, pa doe da mu u emu bude pri ruci". U kontekstu predoenog postupka tumai se i gotovo dadaistiki" prelazak sa prie prvog lica na tree, odnosno upadawe nove linosti koja namee svoju pripovednu perspektivu73 (A ne pomiwe neto popovu Stojanu? Mora biti tu si grdno zasviwio, pa te mrzi kazivati! i namigne taj").74 Dok u zbirci Iz tamnog vilajeta svaka proza ima svog posebnog okvirnog pripovedaa, zbirku Hronika moje varoi odlikuje jedan jedinstveni pripoveda, koji umnogome doprinosi da se ova zbirka ostvari kao osamostaqena strukturalna vrednost.
Isto, 186. Isto, 44. 73 O ovim konfuzijama perspektiva Nikola Miloevi govori kao o oblicima saimawa ili proirivawa teksta; po wemu, oni su podreeni istovetnoj logici kwievnog kazivawa, to jest melodijskoj liniji kazivawa (N. Miloevi, nav. delo). 74 M. Nastasijevi, Proza, 101.
72 71

474

Proza Za pomozi Boe predstavqa neku vrstu autopoetikog uvoda u kojoj pripoveda ukazuje na karakter svojih kazivawa: Hronikom okrstih ova kazivawa Ne, nije ovo hronika Prostite, dragi zemqaci, vie sam ovo ja nego vi."75 Upravo ova pripovedaeva eksplikacija moe biti polazna u pretpostavci da pripoveda kroz okvirno fingirano hroniarsko priawe nastoji da prikae svoj sopstveni put, na ta najneposrednije ukazuje prisutna hronologija kazivawa. Naime, u nizu proza pripoveda e signalizovati deavawa u svom ivotu. Kao i pripovedai iz zbirke Iz tamnog vilajeta kada govore o svojim junacima, i pripoveda Hronike e o sebi progovoriti prenatalno. Ukazujui na nadmetawe ena u laima o Opakome", pripoveda kae da je i wegova majka miloglasno uestvovala u tome, tako da i on s mlekom posisa sve to",76 to dolazi do izraaja u periodu deatva obuhvaenim prozama Rao zlato!, Zapis na vratima i Kazivawima o zemqinoj keri. U daqem praewu pripovedaevog ivota, odnosno u otkrivawu wegovog pravog identiteta, posebnu zagonetku predstavqaju dve proze Istinoslovac o meulukoj smutwi i Istinoslovac sinu, u vezi sa kojima se namee pitawe Istinoslovevog identiteta, odnosno pitawe da li je Istinoslovac glavni pripoveda Hronike. U prozi Istinoslovac o meulukoj smutwi pripoveda se poziva na prozu Re o zlom udesu Marte devojke i momka enadija iz zbirke Iz tamnog vilajeta, nastavqajui na taj nain svoju polemiku sa pozitivistikim poimawem stvari (Koji mimo meru pametujui osiromaiste duom, tuvite ovo: re je k i pie; a vi, nemate li wuha da vas ovo moje opije, ja vas nisam ni molio ni gonio da pijete"),77 a zatim kae: I ovo, sad zapisujui, za divno je udo",78 to upuuje na zakquak da je pripoveda tih dveju proza isti, dakle, Istinoslovac. S druge strane, u prozi Istinoslovac sinu imamo okvirnog pripovedaa koji nije Istinoslovac, ve neko ko je pronaao wegovo pismo sinu i ko govori nakon Istinosloveve smrti. Poetnom reenicom ove proze Od Istinoslovca se nalo i ovo redaka", okvirni pripoveda kazuje da je i prethodna proza (Istinoslovac o meulukoj smutwi) bila Istinoslovevo kazivawe, te da se najzad, Istinoslovac, kao i
75 76 77 78

Isto, 157. Isto, 172. Isto, 258. Isto.

475

Ana Kadija, javqa u ulozi pomonog pripovedaa Hronike. Na iwenicu da je okvirni pripoveda koristio Istinosloveve pronaene zapise moe ukazivati i naslov sauvane verzije proze Istinoslovac o meulukoj smutwi, koji glasi Moja re o meulukoj smutwi" (moja, to jest Istinosloveva).79 Pripovedaevo koriewe pronaene pisane zaostavtine predstavqa izvesno odstupawe od programskog opredeqewa za usmene izvore:
A nalo bi se i koje napismeno, a i pismo, poutelo na ponekom srcu, ili zelenau pod kquem, da rasvetliv ovo ili ono, jo gore zamrai stvar. Ali ko da se lomi po tavanu, prqave teftere da prelistava i hudi zdravqu; ko mir neprebola da remeti, u rane utrnule da dira, kad se sve sauvalo ne moe biti boqe, ivi jo u pameti onih to rodie nae roditeqe.80

I Ana Kadija, kada u prozi Ane Kadije re o ir-Zahinoj kobi preuzima ulogu pomonog pripovedaa, metaforino predoava pripovedaki posao, poredei pripovedaa sa upaqenom sveom:81
Ti si sad, kae, kaono gde je upaqena svea, pa sami leptirci skupqaju se na plamen. A ti se ne povedi za likom i arom, no kako zvei oslukuj.82

Ovde prepoznajemo jo jedan dadaistiki zahtev, koji, po rei Radovana Vukovia, nalae osloboewe od ekspresionistike likovne dekorativnosti i vraawe zvuku kao primarnijem izrazu skrivenih i mistinih ivotnih sutina. Taj iskaz u skladu je i sa pievim teorijskim zalagawima za obznawivawem rodne melodije u jeziku, koja je u stawu da muziki prenese sutinu stvari i bia i wihovu potencijalnu mistinost".83

Isto, 653. Isto, 159. 81 Za velika duhovna lica u sredwovekovnoj kwievnosti (na primer sv. Sava kod Domentijana) najee se biraju simboli svetila i svetilnika. Svetlost ima i velike pokretake moi. Ona oplemewuje i usavrava, duhovno uzdie; ona je arite svake pravde i istine. 82 M. Nastasijevi, Proza, 188. 83 R. Vukovi, Avangardna proza utemeqena na domaem folkloru i tradiciji (Rastko Petrovi i Momilo Nastasijevi)", 133. 84 M. Nastasijevi, Proza, 158. 85 Isto, 159. 86 Isto, 36.
80

79

476

Pripoveda Hronike eksplicitno se ograuje od antikog zahteva pisati s merom (Ne preteram li, omaliu zasigurno"),84 odnosno od zahteva jasnosti (Pa molim smerno, ko uita ovo, neka mnogo ne zameri zamrenostima ovde-onde: boqe se nije moglo razmrsiti").85 Pripovedai zbirke Iz tamnog vilajeta, meutim, u maniru sredwovekovnih pisaca istiu upravo ove zahteve koji su potvrda verodostojnosti wihovog kazivawa. Kada je zavrio kazivawe o mladosti oca Todora, pripoveda kae: To sam imao kazati o mladosti moga sabrata."86 S druge strane, pripovedai svoje kazivawe esto doivqavaju kao rastereewe od muka (I tako iskazah to mi je na dui"),87 odnosno kao dar bliwima (Slabaak podajem se, re za re posluno vezujui roenu moru na dar bliwima spremam").88 U kontekstu sopstvenih eksplikacija i nainu reagovawa pripoveda se konstituie kao sintetiua svest Nastasijevieve proze, kao pomiriteq dva sukobqena viewa stvari (sujevernog i zluradog naroda i krutih pozitivista), kao tragalac za istinom, u krajwoj liniji kao mera predoenog Vinaverovog sklada (To stoga to umem itati i onde gde mnogi pametko ne zna sastaviti ni o Bogu dve, pored svih bukvara i kola").89
Isto, 54. Isto, 133. 89 Isto, 45. 90 Pitawe kojim se otvara kompozicioni problem Nastasijevieve proze tie se kwievnog okvira kao onog morfolokog segmenta pripovednog teksta kojim se ostvaruje prelaz iz vantekstovne u umetniku stvarnost i iji se oblikovni postupci razlikuju od onih unutartekstovnih. Na ovoj posledwoj distinkciji posebno insistira Boris Uspenski u Poetici kompozicije (vid. wegovu kwigu Poetika kompozicije. Semiotika ikone, prev. N. Petkovi, Nolit, Beograd 1979). 91 Jo jedan omiqeni antiki topos: posedovawe znawa obavezuje na saoptavawe. 92 Pripovedna stilizacija u ruskoj prozi, u kojoj pripoveda kao posebni prialac, kao pripadnik i predstavnik neke drutvene ili etnike grupe (seqak, trgovac i sl.), stilizuje priawe kao neposredni doivqaj priaoca" (V[ladan] N[edi]/D[ragia] [ivkovi], Skaz", u: Renik kwievnih termina, Nolit, Beograd 1992, 768). 93 O skazu kao modelu pripovedawa u Nastasijevievoj prozi pisao je Jovan Deli u studiji Oblici skaza u Nastasijevievoj zbirci Iz tamnog vilajeta" (vid. zbornik Poetika Momila Nastasijevia, ured. N. Petkovi, Institut za kwievnost i umetnost, Beograd 1993, 151173). Deli se, pri tome, oslawa na obrazac skaza ekog strukturaliste Miroslava Drozde, koji, insistirajui na relaciji izmeu uesnika u komunikaciji, uspostavqa komunikativnu masku skaza: faktiki adresant (pisac) formalni adresant
88 87

477

Problemi anra. Kompozicioni principi U formalnom pogledu, svaka pojedinana Nastasijevieva proza organizovana je kao svojevrsna pria s okvirom.90 Regulativni elemenat takvog postupka predstavqa prisustvo okvirnog pripovedaa kazivaa i zapisivaa. Nastasijevievo insistirawe na inovima kazivawa i zapisivawa potvreno je, gotovo u svim prozama, autorskim napomenama u graninim segmentima teksta. Kao kaziva, pripoveda se esto obraa pretpostavqenom skupu (brao, dragi zemqaci) i, s ciqem otkrivawa pune istine ivota,91 tei odrawu tog neposrednog odnosa sa sluaocima. Pripoveda svoje kazivawe esto naziva tajnom, a poto je svestan opasnosti wenog odavawa usmenim putem (usledile bi kazna i nesrea), ostavqa ga u zapisu. Orijentacija na usmeni govor, to jest komunikativna funkcija kazivawa, upuuje na skaz92 kao na preovlaujuu narativnu oznaku proze Momila Nastasijevia.93 Pokuaje da se anr Nastasijevieva pripovedawa protumai preko oblika naracije podstakao je sam Nastasijevi svojom kratkom napomenom u autofragmentu ispod proze Krlova nevesta (1927), u kojoj zbirku Iz tamnog vilajeta naziva zbirkom lirskih kazivawa", a Hroniku moje varoi nezavrenim ciklusom"94 takvih kazivawa. Meutim, ini se da je za odgonetawe Nastasijevievih zagonetki, od pokuaja da se prozni govor svede na jednu narativnu paradigmu daleko vanija, i to kao svesna autorska strategija, neka vrsta anrovske mimikrije selektivnog i parcijalnog oslawawa na razliite anrovske matrice, ak do wihove potpune neutralizacije. Naslovqavawem proze Zapis o darovima moje roake Marije Nastasijevi ne oblikuje kwievnu grau po osnovnoj kompozicionoj shemi sredwovekovnih zapisa, ali, vie ili mawe, kodira granine segmente teksta po uzoru na okvirne strukture zapisa i time odrava vezu sa tradicijom. Otuda i
(kaziva) predmet kazivawa formalni adresat (slualac) faktiki adresat (italac). Po Borisu Ejhenbaumu, orijentacija na usmeni govor je primarna osobina skaza; podela kwievnosti na usmenu i pismenu je navika; princip 'skaza' je u osnovi proze a nije samo forma pripovijedawa; u formi 'skaza' dolazi do pomjerawa teita s fabule na samo kazivawe; u 'skazu' prisustvuje slualac; prelazni oblik ka skazu je dijalog." (prema: J. Deli, nav. tekst, 152). 94 N. Petkovi, O izdawu Nastasijevieve proze", u: M. Nastasijevi, Proza, 841. 95 M. Nastasijevi, Proza, 7.

478

prisustvo prepoznatqivih spregova optih mesta o zapisivaevoj skromnosti, kome nije ciq da glorifikuje:
inim ovo ne radi isticawa sebe (ovde mi dole jo malo boravka ostaje), ni da spomen o sebi ostavim, nego za olakawe dui da ne krene optereena tajnom, koju nemajui kome, hou ovako nemo zapisujui da poverim hartiji,95

o koristi onog o emu pria:

A ja, kome starost neda lagati, i sm silno oinut udesom nesrenih mladenaca, beleim ovo za docnije znawe,96

o pobudama za pisawe:
Hou sad sebi za olakawe da ispiem kako moj sabrat poive na ovom i kako mu se to ureza na onom svetu, iz ega e se opet videti da se tamo gore u mahu razdesi to se ovamo dole godinama udeavalo.97

Ukoliko Nastasijevi i pokuava da odri zadatu formu, kao to je to sluaj u prozi Re o ivotu oca Todora ovog i onog sveta (hagiografski obrazac), osnovna namera je parodijska (odsustvo askeze, nasledni greh, hedonizam due i tela, odsustvo etikecije, motivacija udesa zasnovana na kominom obrtu, humor zasnovan na odnosu kazivajunak). Proza Rodoslov loze vampira samo bi se uslovno mogla odrediti kao rodoslov, i to jedino na osnovu elementarnog rodoslovnog ustrojstva (imenovawe rodonaelnika, predoavawe rodbinske vezanosti, saoptavawe najvanijih podataka iz ivota). Meutim, kognitivna ishodita ove proze neutraliu svaku rodoslovnu intenciju, kako zbog sumwe u egzistenciju vampira uopte (ovde je re o verovawima o vampirima), tako i zbog pripovedaa koji je uspeo da pokae da vampira nije ni bilo, ime se u potpunosti osporava loza vampira". S druge strane, este su interpolacije kraih formi u pripovedawe.

Isto, 53. Isto, 29. 98 Isto, 20. 99 Isto, 193. 100 Nesumwivo je da je ova proza nastavak ciklusa Lagarije po noi. Novica Petkovi belei da je Nastasijevi zamislio da te Lagarije izdvoji
97

96

479

Verovawe u magijsku mo rei Nastasijevi esto izraava kletvom. U Zapisu o darovima moje roake Marije kletva je u funkciji buewa pawe i upuivawa na neprijatne dogaaje, odnosno u funkciji intenzivirawa oseawa mrwe i nemoi tako to se prokletstvo priziva uz stravinu sliku psihikih i fizikih muka koje treba da snau onog kome se upuuju (Prwe li jedne, osim to zdrave odee, sve je na vama trulo i pocepano, pa se boletini ugodne! Od vaeg palacawa Mariju ni glava zaboleti nee, i da vam zmijiwi jed s jezika na wu kane, mirom bi postao! A vaom nenaviu, jer su vam keri peurke od peuraka, same ete se istrebiti!").98 Zgusnuto oseawe mrwe kao preventivno sredstvo pretwe iskazano je i kletvom Ane Kadije upuenoj ir-Zahi ('Nakazo boja', poviem, 'samom sebi podloio si, roeni da te spri ogaw, amin i dabogda!' ").99 U prozi Viewe 1915. interpolisani stihovi masne, pokladne pesme nastavqaju se na Popovo zrano kazivawe i u funkciji su iskazivawa intenziteta gladi. (Interesantno je da je refren ove pesme /Jako vrag, jako blag"/ Nastasijevi uzeo kao podnaslov proze etvrto roewe Kae100 da bi nagovestio da je vreme pojavqivawa vampira) Veoma diskretna interpolacija epske pesme Poetak bune protiv dahija ostvarena je u prozi Otkuda doosmo (I zbiqa, na prvi mig, kad se ono die kuka i motika, niko drugi do taj, u ime brata gospodara, povede odovud narod u bunu. Zna se to, odgudeo je slepac na svagda, a ni smer mi nije ovde kazivati kako prevrnu i nasta druga sudija; i kako promisao bi, te ne odra zadugo").101 Ovo je ujedno i jedan od najboqih primera za to kako se Nastasijevi svesno udaqavao od istorijskog vremena.102 Vezu sa dramskim kwievnim rodom Nastasijevi ostvaruje i upotrebom didaskalija u pripovedawu:
u zasebnu kwigu, zajedno sa ovom, u kojoj bi se isprialo poreklo Kaino" (O izdawu Nastasijevieve proze", 846). 101 M. Nastasijevi, Proza, 163. 102 Tamni vilajet je ispisan bez pomena mesta i datuma, Hronika je (izuzev prvih poglavqa) paradoksalno liena hronologije" (T. Kragujevi, Mitsko u Nastasijevievom delu, 22). Marko Nedi smatra da se Nastasijevievo silaewe u vreme i prostor izvan aktuelnog istorijskog vremena i prostora moe smatrati najradikalnijim i u stvaralakom smislu mnogo direktnijim pokuajem uspostavqawa istorijskog vremena i prostora (Momilo Nastasijevi u kontekstu meuratne srpske moderne kwievnosti", u zborniku Iz kwievnosti, posveen Miroslavu Egeriu, Novi Sad 2003, 177). 103 M. Nastasijevi, Proza, 18. 104 Isto, 91.

480

(Zagledana u vez baba se izgubi. Oprezno spustim ruku na papuice. Ona se trgne, pobegne, krije se negde po kujni. Napregnem svu silu sluha, do u tanost pratim je i saznam gde ih sakri. Baba se vrati.)103 (Tu Kaa svakog po redu poqubi.)104 (Ovde nestane daha Kai, pa se pribira i vreba na koju stranu bi da uini daqi skok.)105 (Tu zeleno sipa iz oiju Kai, i avo da ga zna emu, nasmeja se. Onda kao ko je zavrio, hoe da ide. Ne, pobogu! ta bi mi bez kraja?)106

Meutim, veina iskaza oivienih zagradama, iako formalno nalikuju didaskalijama, nisu u funkciji predoavawa junakovog ponaawa i izgleda. Oni Nastasijeviu slue za obrazloewe kwievnog postupka, za eksplikovawe autorskih komentara i univerzalnih iskaza, za karakterizaciju junaka ili su izdvojeni deo narativnog toka. Pomenute kwievne vrste su, dakle, ili motivacijski okvir za kazivawe (zapis, hagiografija, rodoslov) ili sredstva stilizacije proznog govora (kletva, narodna pesma, draIsto, 96. Isto, 109. 107 Zbirku Iz tamnog vilajeta nazvao je kwigom novela", a zbirku Hronika moje varoi zbirkom novela" (R. Vukovi, Avangardna proza utemeqena na domaem folkloru i tradiciji", 132, 150). Kqune osobine novele su: prikazivawe jedne sudbine i jednog karaktera u meusobnoj uslovqenosti; saeto i jezgrovito pripovedawe (ekonominost u postupku bez opirnijih opisa i retardacija); kompozicija koja je esto podudarna sa kompozicijom drame; iznenadni preokret koji se moe realizovati preko specifinog motiva (Hajzeova teorija o sokolu); este vremenske oznake (skokovito priawe); zavrni komentar ili poenta (potreba za zaokruivawem, za stabilnou teksta). Dragia ivkovi insistira na razlikovawu novele od pripovetke. Novela se razlikuje od pripovetke po tome to za tematiku uzima neki neobian, interesantan dogaaj, mogu ili stvaran, i razvija ga sa jedinstvenim konfliktom, strogo usmerenim ka wegovom razreavawu. Otuda je ona bliska drami, sa radwom nabijenom dramskom kolizijom, dinaminou i napetou, i zato je mnogo pogodnija za dramatizaciju od pripovetke" (Teorija kwievnosti sa teorijom pismenosti, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva/Zavod za izdavawe uxbenika, Beograd/Novi Sad 1992, 128). 108 Svaka dobra novela mora imati svog 'sokola', tj. specifini motiv, konstruktivni elemenat, slikovitu oznaku radwe, koja se kakvom upadqivom pojedinou odmah utiskuje u pamewe. Po ovoj teoriji, zbivawa u noveli grupiu se oko jednog iznenaujueg dogaaja (preokreta, poente), a ciq novele je da na nenametqiv nain saopti neto, delom istinito a delom izmiqeno, to mora da ima izuzetnu vanost" (M[ilo] [orevi], Teorija o sokolu" u: Renik kwievnih termina, 858).
106 105

481

ma), ali ne i punoznane anrovske oznake Nastasijevievih proza, koje je, budui da se opiru svakoj klasifikaciji, najpriblinije odredio Radovan Vukovi nazvavi ih novelama.107 U kontekstu Hajzeove teorije novele (nem. Falkentheorie),108 posebno je izrazita proza (novela) Spomen o Radojici. U woj se kao posebni motiv javqa rtveno jagwe. Radojka u prvom trenutku ne eli da ga proda iako je to protivno muevqevoj voqi (Pa da je u najveoj nevoqi, i ne mu, no sa srca da joj je pao, ne moe ona wemu za voqu da utamani ivo pred kuom!").109 Ali, to se ipak dogaa. Iznenadni novelistiki obrt zbiva se preko noi (Odmah ispod kue dao se pawak nizbrdo; orosila ga rosa pa wih etvoro ostavqaju trag. To poli u varo, hoe Radojka da proda ovcu i jagwe").110 Neke novele su po meawu udesnog i neobinog (O ika-Janku), magijskog i profanog (Zapis o darovima moje roake Marije), sna i jave (San brata bez noge), bajke i stvarnosti (Lagarije po noi) veoma bliske romantinoj noveli. Moralistiko-didaktina nota pojedinih proza (Nahod, Istinoslovac sinu, Re o zlom udesu Marte devojke i momka enadija) upuuje na parabolu. Najzad, pojedini tumai progovaraju o Hronici moje varoi i kao o zaetku romana.111 Osnovni Nastasijeviev kompozicioni postupak ogleda se u ukrtawu horizontalnog i vertikalnog postupka. U osnovi svake proze je pojedinana sudbina sa ijom individualnou se nadmee niz drugih, a da pri tom sve ostaje izvan konkretnog vremena i prostora. Iz ovog elementarnog kompoziM. Nastasijevi, Proza, 128. Isto, 129. 111 M. Panti: Struktura Hronike moje varoi, wen hronotop, jedinstven pripoveda, svest o pisawu, fragmentarnost svih pria, i neko vie jedinstvo svih tih fragmenata, kao i ve opisano zguwavawe izraza postepeno, a zatim i potpuno zaustavqawe pripovedawa i usredsreewe na re upuuju nas na pretpostavku da je po sredi 'neki rudimentarni zaetak romana' " (Kako pripoveda Nastasijevi", u zborniku Poetika Momila Nastasijevia, 181). Radovan Vukovi: U Hronici moje varoi Nastasijevi je ostao pri pripovedakom obliku skaza, samo ga je prilagodio situaciji: prii jedinstvene hronike, koja ima formu romana, pa se pored fantastinih detaqa javqaju i humoristike i kritike opservacije o naravima iteqa malog grada" (Avangardna proza utemeqena na domaem folkloru i tradiciji", 133). 112 M. Nedi, Momilo Nastasijevi u kontekstu meuratne srpske moderne kwievnosti" 185.
110 109

482

cionog modela proizilaze i drugi kompozicioni principi fragmentarnost, mozainost i ciklinost. Fragmentarnost kao spoqawi kompozicioni princip odnosi se na zbirku Hronika moje varoi, ije su proze fragmentarne, to jest crtama podeqene na mawe narativne celine. Postavqa se, stoga, pitawe wihovog unutraweg ustrojstva i spoqawe funkcionalnosti. Prva reenica (ili prvi odeqak) oznaava povrinu, ravan prie; sve ono to sledi ispod we samo je wena ira eksplikacija. Tako bi se sie svake proze Hronike mogao iitati upravo preko ovih prvih reenica. Principom mozainosti (mozainost u smislu polifonije perspektiva) razgrauje se standardnorealistiki zasnovana pria".112 Raznorodni lanovi mozaika razliito boje srediweg lana prozne strukture, junaka kazivawa. Posebnu pawu treba obratiti na pripovedaeve komadie mozaika, jer oni uokviravaju, daju oblik i boju, jer pripoveda pouzdano zna ta i kojim putevima dovede".113 Princip ciklinosti odnosi se na kompoziciono ustrojstvo zbirki kao celin. Za razliku od zbirke Iz tamnog vilajeta, koja se ne ostvaruje kao potpuno osamostaqena strukturalna vrednost", u zbirci Hronika moje varoi kompozicija ve ima mnogo samostalnije znaewe i dejstvo".114 U strukturi zbirke Hronika moje varoi uoavaju se tri uvodne proze (Za pomozi Boe, Otkuda doosmo, Kako se sazda naa bogomoqa), ciklus lirskih kazivawa i epiloka proza Godina. U zbirci Iz tamnog vilajeta ne uoava se posebna organizacija strukture; ona je sastavqena iz niza samostalnih i celovitih proza. Neke od wih (Pria o Neznancu, O ika-Janku) mogle bi se nai u Hronikinom ciklusu, a da pri tom ne odstupaju ni strukturalno, ni znaewski, ni jezikostilski. Jedina korekcija koja se mora izvriti bila bi podvoewe pod jedinstvenog pripovedaa Hronike. U prozi Lagarije po noi ciklizacija je unutrawi kompozicioni princip. Svojom preciznou i doslednou navedeni principi komponovawa jo vie pojaavaju predstavu o Nastasijevievoj visoko izraenoj autorskoj svesti, o wegovoj potrebi da do kraja dogradi i domisli svoje proze. U tom smislu, kao vred113 114 115 116

M. Nastasijevi, Proza, 45. M. Nedi, nav. delo, 182. R. Vukovi, nav. delo, 150. Marko Nedi, nav. delo, 186.

483

nosni sud, posebno je zanimqivo zapaawe Radovana Vukovia, koji Nastasijevievu intencionalnost stvarawa vidi u wegovom svesnom zatvarawu kruga:
Morao je prestati ili ponavqati samoga sebe. Osetqiv kakav je bio, on je uinio ono prvo i posledwi prozni tekst objavio je 1933. godine, pet godina pre nego to je bila tampana Hronika moje varoi. Pokazalo se tako i na Nastasijevievom primeru da su novatorski pronalasci krae upotrebqivosti i da pravu vrednost stiu u promewenoj koncepciji dela, kad se ono vraa klasinim izvorima.115

Jezik osnova i metoda Nastasijevievu pripovedaku transformaciju mogue je sagledati dvojako u rasponu od Ranih pria" do posledwih proza Hronike, i u procesu nastajawa svake pojedinane proze, kroz verzije. I jedan i drugi nain pokazuju da je Nastasijevieva pripovedaka transformacija u prvom redu jezika transformacija, da je rezultat strukturalnog osamostaqivawa jezika".116 Osamostaqewu jezika prethodilo je tragawe za materwom melodijom, korenitom i kolektivnom, za glasom iz dubine, za glasom iz vremena. Otuda prizivawe, sugestije, praznine,117 zagonetke i pogledi sa granice. Jezikom se pokazuje dokle se stiglo u traewu sklada izmeu slutwe i saznawa onostranog do daqeg kruewa tajne. Arhaizaciju proznog govora Nastasijevi poiwe odvajawem od tadaweg jezikog standarda, upotrebom turcizama i crkvenoslovenske leksike, koriewem prvobitnih oblika re117 O zagonetnim prazninama (S. Velmar Jankovi ih naziva belinama") kao posledicama tehnike skraivawa perspektive, odnosno tehnike redukcije slike govori Qubomir Simovi pri razmatrawu Nastasijevieve poezije (vid. Q. Simovi, Lirski krugovi Momila Nastasijevia", Duplo dno, Prosveta", Beograd 1983, 156). Meutim, ta velika skraewa" i brze asocijacije", ti osnovni obrisi" karakteriu svekoliko Nastasijevievo umetniko delo. Wihova potencijalna znaewska mo trebalo bi da bude vea od znaewske moi jasno i nedvosmisleno ispisanih veza izmeu pojedinih delova pesnike slike, ili pojedinih delova reenice, stiha ili strofe. Nastasijevi eliminie jedne, a pri tom pokuava da povea nosivost drugih, preostalih delova stiha i reenice. Praznine koje se na taj nain pojavquju katkad su tako velike, da malobrojne preostale rei nemaju snage da svoj smisao emituju preko cele praznine i da ga dobace do prve sledee, vrlo daleke, rei. Wihovo emitovawe katkad slabi i prekida se, ili nae italake antene ne mogu da ga primaju, tako da pesma ponekad postaje beznadeno hermetina" (Q. Simovi, nav. delo, 156). 118 M. Nastasijevi, Proza, 82.

484

i, oslawawem na dijelekat. Gotovo istovremeno razara i reenicu, naruava weno elementarno ustrojstvo inverzijom, saimawem, redukcijom, supstitucijom, elidirawem. Arhaizovawe jezika Nastasijevi postie i postupkom stilizacije. Jedanput stilizovawem proznog govora u duhu bajke:
Ispreko tri u snegu planine, osim bregova i pribreaka, i sedamnaest voda bez gaza, osim reica i potoka!118

Drugi put za ugled bira biblijsku retoriku:

Meni u muci kazano je, skreni s druma i naii e gde se gaji vrt plemenita voa. Zabravqena vrata otvorie ti se.119

Trei put pred sobom ima epski viteki kodeks:

Za upove zlata znalo se, poduboko u zemqi podrumom. Za kovege ruha, to e ga neko nekad iz tog roda poneti. I po zidovima za oruje, gde je u eliku srebrna ara, u srebrnoj zlatna, jer e se u junaka dati taj. I za sedefli preslice i ereve, i za oko vrata ilibare kao golubije jaje, snasi golubici, kad je junak dovede I kowa neroenom kupi mu, arap-vranca junaku, ono ker bi.120

Narodna lirska pesma takoe se pojavquje kao jedan od Nastasijevievih stilskih uzora:
Ej, hej, na belom kowu zori zora i devojka! Na kladenac mi doi, draga, na mirisno ekawe! Ona se pregne da zavati; lice je ogledala, equ je proitala mila u vodi. Kako u te, veli, vodo, zavatati, tiha tihana? Gde u lice ogledati mlaana? Neka, velim, vode nek voduje, ti si mi tanka u pasu, ti si mi slatka u glasu, hajde, draga, da beremo cvee! Zadigni skute od rose, karae te majka. Gde je zagustio bun da idemo, zrele su jagode, draga. Krotka je golubica, glavu mi na rame spustila, da zlatnu kosu omilujem, zlatan mi prah ostane po ruci.121

Po svojim unutrawim odlikama, po svojoj ulnosti ili po svom ispovednom tonu, Nastasijevieva proza je izrazito lirska. Upliv poetskog izraza u prozni otvara novu mogunost recipirawa kojom bi se istraila i opisala izraajna sredstva Nastasijevievog jezika. Kad hroniarsko priawe poiwe da prerasta u dramatiku, Nastasijevi se gotovo redovno slui gradacijom (uzlazno
119

Isto, 58.

485

gradacijsko ustrojstvo proza Ane Kadije re o ir-Zahinoj kobi i Kazivawima o zemqinoj keri). Socijalno i bioloko propadawe nove generacije predoeno je kontrastom (oevi i sinovi u prozama Krlova nevesta i Nerodi). I itava proza Zapis o darovima moje roake Marije izgraena je na brojnim kontrastima: dole gore, ivot smrt, divqewe lepoti lepota kao kob, vez uoi Ivawdana vez uoi Velikog posta, dobro zlo, bogati siromani, svest podsvest. Oksimoron se javqa u onim sluajevima kada pripoveda nastoji da razoblii istinu o neobinom junaku. Zbog dve perspektive posmatrawa junak poseduje dva oprena atributa, od kojih je samo jedan pravi (na primer Rajan: svetac i ubica; Opaki: opaki i blagi). Najvei broj razliitih stilskih sredstava javqa se u koncepciji likova. Kod fantastinih likova to je hiperbola (Tuta, Kaa, ir-Zahin sin); ironija je prisutna onde gde se ismejavaju trpeqivi i oseajni (Raa, Pop); metafora i personifikacija kod metaforine karakterizacije likova. Kao svojevrsni lirski paralelizam javqa se refren (sintaksiko i semantiko ponavqawe izraza Zna Pule" u prozi Rao zlato! ). estom upotrebom itave ove skale izraajnih sredstava Nastasijevi izbegava da tano kae o emu govori, odnosno da ono o emu govori jasno odredi, ve sve ostavqa na ravni sugestije i aluzije, zbog ega je esto hermetian, semantiki neproziran, mistian. Na taj nain pawa itaoca zaista biva pomerena sa sadrine, od saznawa nepojamnog, ka jeziku kojim se to saznawe podraava. Jezik je ono posledwe, ali i najvee estetsko ishodite, kohezioni faktor celokupne proze Momila Nastasijevia. Nastasijevieva proza je specifina vrsta anagoke proze. Weno upuivawe je dvosmerno u traewu izraza od, u artikulaciji znaewa ka mitu, religiji, folkloru, podsvesti i jeziku. Programsko i poetiko sintetisawe tradicije odraava se na svim nivoima prozne strukture. Svim primewenim postupcima zajedniki je uinak oneobiavawa poznatog, spoznatog i sluenog, te otuda zagonetnost kazivawa koja je najjae sugerisana jezikom, wegovom ekspresivnou i simbolinou, mogunou da preobrazi i odloi znaewe. 486

SVEDOANSTVA

SRPSKI BIOGRAFSKI RENIK*

DRAGOQUB R. IVOJINOVI

JEDNO POREEWE
Pozvan da kaem nekoliko rei povodom ulaska u ivot toliko dugo eqenog i oekivanog prvog toma Srpskog biografskog renika, dozvolite mi da izrazim zahvalnost elnicima Matice srpske koji su me udostojili te velike asti. Moje viewe Srpskog birgrafskog renika i wegove vaqanosti za srpsku kulturu i nauku, navode me da Renik dovedem u vezu sa nekim dalekim i velikim poduhvatima sline vrste koji su imali trajan znaaj za evropsku i svetsku kulturu i batinu. U predgovoru svoje kwige Le origini del' enciclopedia, poznati italijanski istoriar Franko Venturi upozorio je na vanost pojedinaca u osmiqavawu i uvoewu u ivot takve znaajne publikacije kakva je bila Enciklopedija. Linost koja je ideju osmislila i oko we okupila jezgro saradnika i podravalaca, tvrdi Venturi, bio je Deni Didro, fidozof i pisac iz vremena prosveenosti. Slino se moe rei i za idejnog tvorca Srpskog biografskog renika. U sluaju ovog posledweg, ulogu inicijatora i organizatora odigrao je pokojni Aleksandar Forikovi, na kolega i prijateq. Na tome mu vena hvala. Iako mlad, on je, kao i Didro, podstakao, entuzijazmom i ozbiqnou shvatawa itavog poduhvata, mnoge linosti od ugleda i znawa, uverio u potrebu da se tom poslu prikque i da ga podre. Wegova energija i oduevqe120 121

Isto, 290, 291. Isto, 135, 136.

487

we za rad, bez obzira na mnogobrojne tekoe na koje se tokom protekle tri decenije nailazilo i koje su se morale reavati, doneli su tako dugo oekivane plodove. Prvi tom Enciklopedije pojavio se daleke 1752. godine, a prvi tom Srpskog biografskog renika pre nekoliko meseci. Kako rekoh, Forikovievu ideju prihvatili su skoro bezrezervno svi oni koji su shvatili i priznali znaaj i potrebu za jednom takvom kwigom. Kao to su se oko Enciklopedije okupili najumniji qudi Francuske tog vremena, tako su se oko Matice srpske kao stoera i Srpskog biografskog renika okupili najugledniji i najumniji srpski intelektualci i stvaraoci. Da vas podsetim. U sluaju Enciklopedije to su bili, pored Didroa, Volter, Monteskje i D'Alamber, a wima su se kasnije pridruili i ostali: an ak Ruso sa svojim idejama o drutvu i obrazovawu, baron Holbah sa svojom materijalistikom filozofijom, Helvecijus sa svojim naglaenim utilitarizmom, kao i fiziokrati sa svojim idejama o zemqi i poqoprivredi kao jedinim tvorcima stvarnih vrednosti i bogatstva. Drugim reima, tokom rada na Enciklopediji oko we su se okupili svi mislei i dobronamerni qudi. Oni su sa sobom doneli razliite predloge, ideje, vizije i znawa, ime su rad na Enciklopediji produbqivali i uinili plodotvornijim, korisnim za sve slojeve drutva Francuske i itavog sveta. Wihove delatnosti i stvaralaka energija potvrdili su uverewe da linosti tako razliite po svojoj naunoj fizionomiji mogu da stvore delo koje je bilo, u mnogo emu, prekretnica u irewu najrazliitijih znawa u sve slojeve evropskog drutva i ire. Iako Srpski biografski renik ima drukiji profil i ciqeve, nain rada na wegovom pripremawu bio je slian. Istina, u sluaju Enciklopedije nije postojala institucija kao to je Matica srpska, koja je koordinirala i upravqala radom na Srpskom biografskom reniku. Svojim ugledom i snagom autoriteta stvorenim u vekovnim tragawima za istinom, znawem i nastojawima da iri kulturu i prosvetu u srpskom narodu, Matica srpska je prirodno postala stub itavog projekta. Oko we se u tom poslu okupila srpska intelektualna i duhovna elita druge polovine dvadesetog veka. Od poetka, na tom poslu su saraivali, pored Aleksandra Forikovia, Boko Petrovi, Mladen Leskovac, elnici Matice, Slavko Gavrilovi, Nikola Gaea, Milorad ivanevi, edomir Popov, Radovan Samarxi, Sima irkovi i mnogi drugi. U toku proteklih godina, wima su se u tom poslu pridruili ne mawe uticajni i znaajni vladika Sava Vukovi, episkop umadijski, Boidar Kovaek, Vasilije Kre488

sti, Dejan Medakovi, Vladan Nedi, Miroslav Panti, Rado Qui, Savo Skoko, Nika Stipevi, Darko Tanaskovi, Zlata Bojovi, Sreten Petkovi, Danica Petrovi, da pomenem samo one najuglednije. Mnogi drugi, ovde nespomenuti, ali nesumwivo pouzdani saradnici, dali su svoj obol ovom duhovnom naporu i nacionalnom pregnuu. Lista wihovih imena na stranicama Srpskog biografskog renika je impresivna. Neka mi oproste to ih nisam sve pomenuo ovom prilikom. Za razliku od Enciklopedije, iji je ciq bio da prikupi na jednom mestu sva tadawa qudska znawa koja bi u skladu sa tadawim uverewima prosveenosti mogla biti od koristi svima, duhovni tvorci Srpskog biografskog renika imali su skromnije pretenzije. Wegov idejni tvorac i saradnici smatrali su da treba pripremiti takav Renik u kome bi se prikazali ivot i delo pojedinaca u srpskoj prolosti, svih onih koji su u svoje vreme najvidqivije uticali na tokove svekolikog razvoja srpskog drutva i drave. Wihov ciq je bio da Renik saopti osnovne podatke o svim znatnijim linostama u istoriji srpskog naroda, bez obzira na prirodu wihovog delovawa (dravnici, vojnici, politiari, privrednici, naunici, umetnici, javni radnici i drugi). Jednom reju, linosti svih poziva i zanimawa iz itavog srpstva bez obzira gde su iveli i stvarali. Urednitvo, koje je izabrano daleke 1972. godine, izgradilo je koncepciju i metodoloko-tipoloki okvir projekta i tako pripremilo temeqe za veliki posao. Mukotrpni rad trajao je do promocije prve kwige Srpskog biografskog renika, kojoj upravo prisustvujemo. Oekujem da e se naredni tomovi pojavqivati ee i da emo se u takvim prilikama opet sakupiti da ih pozdravimo. Vie od trideset godina rada bilo je ispuweno mnogobrojnim tekoama, line, materijalne i druge prirode, neoekivane i prerane smrti inicijatora projekta, politikih zbivawa na ovim prostorima, to je sve nesumwivo odvlailo pawu i energiju wegovih saradnika. U toku tih godina Urednitvo je razjasnilo neke dileme i upotpunilo kriterijume svoga rada. Time je otvoren put da se naredni tomovi ee pojavquju. Iako Enciklopedija i Renik, kako sam naglasio, imaju mnogo zajednikog u svojoj osnovnoj nameri i ciqevima irewu znawa meu wima postoje i primetne razlike. To je, ini mi se, prirodno. Prva je opta, dok je druga tematska po karakteru. Enciklopedija sadri opta znawa, daje savete, pomae qudima da se oslobode brojnih predrasuda, podstie ih da se koriste saznawima i dostignuima koja su im bila nepoznata i strana. Renik je iskquivo biografsko delo. 489

Stoga Enciklopedija nastoji da prikae sveukupnost znawa, dok Renik predstavqa riznicu specifinog znawa biografije uglednih linosti jednog naroda. U skladu sa idealima prosveenosti, Enciklopedija nastoji da srui mitove i predrasude nastale u sredwem veku i kasnije, pre svega o Katolikoj crkvi i wenom uewu. Srpski biografski renik sa svoje strane, opremqen neophodnom bibliografijom o svakom pojedincu, ima skromnije pretenzije. Wegov zadatak i ciq su da rue, gde je to neophodno, mitove o pojedincima i da wihovo mesto u istoriji srpskog naroda svedu na pravu meru. Takoe, da pokau delatnost onih ija su dostignua i doprinos u prolosti bili zanemareni. Posmatrajui ove dve publikacije, nameu se jo neke razlike i slinosti izmeu wih. Enciklopedija obuhvata linosti i znawa svih naroda; Renik utvruje, pored ostalog, veze Srba sa drugim narodima, ocewuje kulturnu razmenu i uticaje drugih na wihov duhovni i svaki drugi razvitak. Takoe, u Enciklopediji se prikazuju najnovija znawa tog vremena, dok Renik nastoji da utvrdi pouzdanost odreenih iwenica o pojedinim linostima. U jednom pogledu, ini mi se vrlo bitnom, ciqevi tvoraca Enciklopedije i Renika se podudaraju. Prva istie razvoj opteg humanizma, a druga irewe humanistike svesti kao vrhunske vrednosti jednog naroda. Drugim reima, pravi ciq oba dela je humanizam. Na kraju, elim da vas zamolim za oprotaj. Ukoliko vam se uini da su moje misli neobine i neutemeqene, molim vas da ih prihvatite kao izraz, moda neopravdan, moga iskrenog zadovoqstva i ushiewa delom koje se nalazi pred nama.

SLAVENKO TERZI

VELIKI NAUNI I KULTURNI PODUHVAT

Pojava prvog toma Srpskog biografskog renika predstavqa veliki dogaaj ne samo u istoriji Matice srpske, nae najstarije kulturne ustanove, nego i u sveukupnom naem naunom i kulturnom ivotu. Izlazak ovakvih dela je svakako datum koji se pamti i u mnogo razvijenijim kulturnim sredi490

nama, i narodima srenije sudbine nego to je ima na narod. Ona su na svoj nain ogledalo naune i kulturne zrelosti jedne sredine, na ta je s pravom ukazao kolega Aleksandar Forikovi u svom predlogu o zasnivawu projekta Srpskog biografskog renika: U kulturi svakog naroda i svake zemqe postoje i neke kwige koje se smatraju nezaobilaznim i o opravdanosti wihovog postojawa se vie ne raspravqa. To su, pre svega, ona dela kojima se jedan narod, jedna zemqa i jedno drutvo predstavqaju optoj kulturnoj ekumeni. U te neosporne i nezaobilazne kwige, u kwige bez kojih se ne moe spadaju i biografski renici." Velikim enciklopedijskim projektom Srpskog biografskog renika Matice srpske, srpska nauka i kultura, iako sa izvesnim zakawewem, hvataju korak sa velikim tekovinama evropske civilizacije. Prvi biografski leksikoni u savremenom znaewu javqaju se jo u H veku a ve u H veku svet su ugledali mnogi biografski renici kao zaseban enciklopedijski anr kwievno-istoriografskog karaktera. Tokom HH veka razvijenije evropske kulture dobile su desetine kapitalnih dela ove vrste. Primera radi, Wurzbach je u periodu 18561891. godine u ezdeset svezaka objavio monumentalno delo Biographisches Lexicon des Kaiserthums Oesterreich. Znatno ranije ve u prvim brojevima Letopisa Matice srpske, 1825, 1826, 1827. godine nalazimo krae biografske prikaze ivota i dela pojedinih linosti kao to su Petar Duka, Jovan Draga Teodorovi, Josif i Petar Vitkovii, Teodor Jankovi Mirijevski, Kiril Aranicki, Sava Arsi i Stefan Vujanovski. Na izvestan nain ovo je bio nastavak tradicije naih biografa H i H veka. Svojevrsne nacionalne pretee naeg danaweg modernog Srpskog biografskog renika, neka vrsta prvih srpskih biografskih renika, znatno skromnijih i po obimu a naroito po metodolokom pristupu i naunoj utemeqenosti, bila su svima nama dobro poznata dela Milana . Milievia Pomenik znamenitih qudi u srpskoga naroda novijega doba (Beograd 1888, Dodatak 1901) i Andre Gavrilovia Znameniti Srbi HH veka (, Zagreb 19031904). Nae enciklopedije opteg karaktera, od Stanojevieve preko Prosvetine" i Vojne, do Enciklopedije Jugoslovenskog leksikografskog zavoda, kao i ua struna enciklopedijska dela poput Leksikona pisaca Jugoslavije ili u najnovije vreme Enciklopedija srpske istoriografije mogli su samo donekle pomoi ureivakom i redakcijskom timu Srpskog biografskog renika. 491

Ureivaki odbor na elu sa glavnim urednicima od 1972. Mladenom Leskovcem, zatim od 1980. Aleksandrom Forikoviem i od 1990. edomirom Popovom kao i urednici pojedinih struka, imali su da ree u dobrom delu projekta poslove pionirskog karaktera. Na prvom mestu trebalo je utvrditi opta metodoloka naela za izradu jednog ovakvog leksikografskog dela opteg tipa, zatim odrediti karakter dela, kriterijume za izradu Azbunika, kao i nai odgovor na uvek vano pitawe vrednovawa i kategorizacije linosti. Dobar deo ovih poslova, nakon uspenog strunog savetovawa u Matici, 8. juna 1972, koje je okupilo sedamdesetak uglednih naunika i kulturnih stvaralaca, uradilo je Urednitvo koje je Upravni odbor Matice srpske imenovao 1972. godine u sastavu: Tomislav Beki, Slavko Gavrilovi, Nikola Gaea, Milorad ivanevi, Velimir Mihajlovi, edomir Popov, Milorad Radevi, Radovan Samarxi, Sima irkovi i Aleksandar Forikovi. Srpski biografski renik je od poetka zamiqen, kako je izneto u predgovoru prvog toma, kao riznica pouzdanih i kritiki proverenih" obavetewa, koja treba da imaju znaajnu ulogu u negovawu istorijske i kulturne samosvesti naroda, ali i wenog kritikog vrednovawa. Gledano u celini Renik ve prvim tomom donosi uravnoteene i racionalne sudove o linostima i delima, pokazujui naroito vie razumevawa za linosti koje su sudelovale u privrednom preobraaju i modernizaciji Srbije i srpskog naroda". Urednitvo je, ini se, na izvanredan nain uspelo da izbegne zamku koju esto ne mogu da izbegnu dela ove vrste, nosei po pravilu peat vremena" izraen u ideolokoj ili politikoj pristrasnosti i sklonosti da se pojedine godine ili ak datumi oznaavaju kao sudbonosni i od kojih poiwe novo raunawe vremena". Taj stav je i izriito naglaen reenicom koja glasi: Izraen na osnovu briqivih istraivawa i uz strogu primenu naunih metoda, biografski renik neminovno rui mitove ispletene oko pojedinih linosti i prevazilazi ideoloku i politiku ogranienost ranijih epoha" Prvi tom Srpskog biografskog renika na najboqi nain ilustruje naelni metodoloki princip urednitva da u Renik uvrsti ne samo Srbe (svih veroispovesti) nego i sve druge linosti koje su na bilo koji nain doprinele kulturnim i drutvenim tewama srpskog naroda. Ovim je na lep nain osvetqena povezanost Srba sa drugim narodima, uzajamno proimawe kulturnih i drugih uticaja, a naroito tradicionalna otvorenost srpske sredine za uticaje drugih sredi492

na od, na primer, vizantijske preko mediteranske, sredwoevropske i ruske do zapadnoevropske. S pravom je u predgovoru ovog toma ukazano da bi Renik trebalo da ima i veliku ulogu u upoznavawu strane naune javnosti sa naom istorijom i kulturom", podstiui i olakavajui na taj nain razvitak srpskih studija u evropskim i izvanevropskim naunim i kulturnim sredinama. Prvobitno opredeqewe Matice srpske da u Renik treba da uu linosti koje su svoje stvaralako delovawe iskazale do 1918. godine, slino Srpskoj kwievnoj zadruzi koja se u pisawu Istorije srpskog naroda zaustavila na 1918. godini, bilo je 1995. godine pomereno na 1945. godinu, s tim da se ova godina uzme kao odreujua za linosti ije se stvaralatvo tim vremenom moe smatrati zavrenim ili u najveoj meri zaokruenim". Ova iwenica je uticala na ranije predvieni rok za zavretak poslova na prvom tomu. Urednitvo i Redakcioni odbor su nastojali da kriterijum za izbor linosti koje e ui u Renik bude vlastiti doprinos vremenu u kome je ta linost delovala, bilo da je u pitawu drutveni, politiki ili struni poloaj ili stvaralaki doprinos u oblasti kulture, umetnosti, nauke, privrede, verskog ivota, vojevawa, sporta i drugih delatnosti. Urednitvo, Redakcija i saradnici nastojali su da o linostima i wihovom delu govore u prvom redu pouzdane iwenice, a ne vrednosni sudovi pisca odrednice, iako je esto i sam izbor iwenica vrednovawe samo po sebi. Linosti su ovde vrednovane na svoj nain, razvrstavawem u est kategorija, u prvom redu po obimu koji je dat wihovim biografijama. Najvei obim, do 360 redova, dobijaju vrlo istaknute linosti nacionalne kulture kao to su, na primer, sveti Sava, Vuk Karaxi, Wego, Karaore, Nikola Tesla ili Jovan Cviji. U pisawu odrednica primewen je tipski standard: prvo se daju zanimawa, podaci o datumu i mestu roewa i kraja ivota, zatim osnovni biografski podaci iz strune i radne karijere i glavna dela i rezultati tokom ivota, na kraju sledi izbor glavnih dela linosti i osnovna literatura o woj. Sve odrednice se uglavnom oslawaju na do sada objavqene izvore i naune rezultate, ukquujui i najnovije, a u reim sluajevima pristupalo se mawim arhivskim ili nekim drugim istraivawima. Urednitvo je pri tome svesno da e protekom vremena nova nauna istraivawa eventualno korigovati neke od podataka ili ocena iznetih u tekstovima odrednica. Mi smo, na primer primetili eu upotrebu termina Sanxak za jedan deo Stare Srbije, zapravo za Staru 493

Raku, odnosno Raku oblast kako se naziva u novije vreme i kako je uobiajeno u dobrom delu evropske literature. Ovako velike u sutini istoriografske sinteze daju svojevrstan bilans i istorijskog delovawa nacije i istoriografskog prouavawa toga delovawa. One su pokazateq svesti o nama samima, koja je preko potrebna u vremenima poput naih koja dovode u pitawe ne samo granice i teritorije nego i temeqe na kojima poiva identitet jednog naroda. Sinteze ovog tipa pomau nam i da sagledamo domete i vidike naih prethodnika, ali i da uoimo nedovoqno prouene oblasti i linosti kojima tek treba posvetiti pawu u narednim istraivakim programima. Svima koji su imali priliku da makar i malo uestvuju na poslovima ove vrste poznato je u kojoj meri iza kapitalnih projekata ove vrste stoji ogroman organizatorski, ureivaki i istraivaki rad. Stoga, celo Urednitvo, od glavnog urednika koji uvek nosi ogroman teret, preko Ureivakog odbora, urednika struka, redaktora i Redakcionog odbora, zasluuje iskreno i veliko priznawe nae strune i ire javnosti. Kod nas se po pravilu nedovoqno ceni i malo uoava znaaj organizatorskog rada u naunom i kulturnom ivotu. U pisawu kratkih biografija uestvovalo je preko etiristo autora: svaka biografija prolazila je kroz troje ili etvoro ruku pre nego to je prihvaena za objavqivawe prvo leksikoredaktora, zatim urednika struke (ili konsultanta), pa urednika epohe i na kraju glavnog urednika. Rad na Srpskom biografskom reniku traje punih trideset godina, sa promenqivom sreom naroito kad je re o finansirawu projekta. Upornost i istrajnost Matice srpske pobedila je raznorazna iskuewa, naroito u trenucima kad je Renik ostajao bez ikakve i iije finansijske pomoi. Pojava ovakvog kapitalnog dela kao to je prvi tom Srpskog biografskog renika svedoi da Matica srpska i srpska nauka i kultura u celini jo imaju snage za velike kulturne poduhvate. Snaga jednog naroda ispoqava se pre svega u wegovoj kulturnoj i duhovnoj energiji, a ta energija se moda najboqe vidi kroz sintetika istoriografska dela ove vrste. Renik stoga nije samo slika naunih znawa i rezultata o dometima naeg drutva i kulture u celini nego i ogledalo kontinuiteta i snage nacionalne samosvesti i potvrda dubine kulturne vertikale. Srpski biografski renik ve i prvim tomom uverqivo svedoi o mestu srpskog naroda u kulturnoj zajednici evropskih naroda. Zbog toga je on i svojevrsna istorija srpske ci494

vilizacije. Ovo kapitalno delo slui na ast pre svega Matici srpskoj a potom srpskoj kulturi u celini.

495

KWIEVNI ARHIV

RADOVAN POPOVI

RASTKO PETROVI POST MORTEM

Rastko Petrovi (Beograd, 1898 Vaington, 1949), pesnik, romansijer i putopisac, diplomata koji je ostavio dubok trag u srpskoj kwievnosti HH veka. Nakon kolovawa u Francuskoj (kao ak preiveo je albansku golgotu), Rastko je odmah posle Prvog svetskog rata doao u domovinu i uspeo je da bude zapaeno ime meu mladim piscima, posebno onima okrenutim avangardi. Tako e upoznati i Marka Ristia (Beograd, 1902 Beograd, 1984), pesnika i esejistu, a posle Drugog svetskog rata prvog Titovog ambasadora u Francuskoj. U stvari, wih dvojicu (na neki nain) zbliila je francuska kultura, posebno kwievnost Rastko je doao u Beograd iz Pariza i doneo je sa sobom hrpu francuskih dadaistikih i drugih avangardnih revija i kwiga i sve ih je poklonio svome novom prijatequ Marku Ristiu. ak mu je poklonio i kwige sa posvetama, meu kojima su i novi stihovi Pola Elijara. Rastko je upoznao i Andre ida, i vatreno je priao svoje utiske Duanu Matiu, takoe strasnom zaqubqeniku u kwievnost, sa kojim je bio u izgnanstvu na kolovawu. Ali, Risti ga je daleko vie impresionirao; ak su i jedan esej (Helioterapija afazije) zajedno potpisali i objavili u Misli, kwievno-politikom asopisu (1923), koji su ureivali Sima Pandurovi i Velimir ivojinovi Masuka. (Afazija je, kau, jedna vrsta oboqewa pamewa.) O toj wihovoj bliskosti govori i jedna epistola Rastkova majci Marka Ristia, sa letovawa u Istri, gde je bio zajedno sa, takoe prijateqem Aleksandrom Derokom, potowim uglednim arhitektom: 495

 Gospoo, molim Vas odravajte poverewe u mene kod gospodina Ristia, da u mu Glasnik [Srpski kwievni] sigurno vratiti. Ako Vam se Marko vratio povucite ga za uence, to mi preotima zemqe i gradove Vas mnogo potuje, qubi Vam ruku i moli za malo simpatija" Rastko pravi diplomatsku karijeru, pie i objavquje, ali se distancira od zagrienih pristalica nadrealistikog pokreta i oni ga ne ubrajaju meu svoje privrenike, ali e veze odravati. Naroito mu je stalo do miqewa Milana Dedinca i Marka Ristia o wegovoj duoj prozi wima e dati na itawe rukopis svoga romana Dan esti taj rukopis on e ostaviti Ristiu i otputovati u Ameriku, u Vaington. Risti u svome dnevniku od 18. februara 1936. godine belei: Danas dole novine od Rastka: po nivou wegovih poiqaka (ova je sasvim stupidna) moe se pratiti opadawe wegovog intelektualnog nivoa, to jest brzi napredak wegove amerikanizacije snobizacije" Rastko je, meutim, u Americi (najpre u ikagu, a potom u Vaingtonu) stekao irok krug prijateqa svojim armom, optom a naroito kwievnom kulturom osvajao je prijateqe, putovao, druio se sa Indijancima u wihovim enklavama, pisao nostalgina pisma prijateqima u domovinu, pa i Marku Ristiu. Nena pisma pie i sestrama (imao je est sestara, meu kojima je bila i slavna, velika srpska slikarka Nadeda Petrovi, a on mezimac meu wima). A u Vaingtonu, gde je prvi sekretar u Poslanstvu, kod poslanika Konstantina Fotia, Rastkovi najblii prijateqi su Ivan Frange, kolega iz Poslanstva i Arnold Vapler, savetnik u Ambasadi Francuske. Kada se okonao Drugi svetski rat (1945), Rastko je imao etrdeset sedam godina. Iz Jugoslavije retko su stizale lepe vesti. Poruuje prijatequ Slobodanu Jovanoviu, predsedniku jugoslovenske Vlade u emigraciji (London): Ja ne verujem da ete se moi vrlo skoro vratiti kui, ne bar tako skoro Ovde bi moda stvarno doiveli pravi odmor a mi bi se i inae svi trudili da Vam boravak u Americi uinimo prijatnim i odmornim Ja bih takoe naao stan a ako ne bih naao najpogodnije za Vas, ustupio bih Vam svoj, koji je na bregu i na samoj ivici ume, iako usred varoi Ja sam sad sasvim slobodan" Slobodan je u Ameriku je za ambasadora doao Stanoje Simi, jo u prolee 1945. godine. Rastko ga je odranije poznavao (bio je kraqev poslanik u Moskvi). Razgovarali su o prilikama u zemqi, o zajednikim poznanicima, pa i o vesti 496

da je Marko Risti postao novi ambasador u Parizu. Napisae Ristiu dugo, dugo ispovedno pismo: Ja sam stalno mislio da ako rat uniti samo nekoliko mojih prijateqa, u stvari ta e mi ostati za ivot. Ti si uvek bio prvi od tih prijateqa ini mi se da su drugi nai zajedniki prijateqi bili opet ti, van tebe. I ja sam toliko govorio o tebi prijateqima koje sam sreo ovde, da imam utisak kao da smo zajedno" Marko mu nikada nije odgovorio ni na ovo pismo, ni na pozdrave i interesovawa zajednikih poznanika i prijateqa koji su svraali u Pariz. Iako mu je Rastko bez zavisti, napisao: Grdno me je razneila vest da e biti ambasador u Parizu. Sigurno je da boqeg ambasadora tamo ne moe biti, niti boqeg grada u kome bi ti iveo" ak je krajem 1945. godine napisao svoju posledwu voqu, a u testamentu je Marku Ristiu zavetao svoju najveu lulu (sa zlatnim rubom), kesu za duvan i upaqa Odravao je vezu sa Aleksandrom Derokom wemu je povremeno pisao, ali izostavqao je objawewa zato se dugo ne javqa. Sam sebi, veli u jednom pismu Deroku, sprema ruak a to je salata od patlixana, boranije, sardine i hladan aj. Marko Risti e se u eseju Tri mrtva pesnika (Crwanski, Rastko, Pol Elijar) seati da je Rastka posledwi put video u Beu, u decembru 1935. pred put u Ameriku. I napomenuo je: Suza ne zna za politiku" Rastko je preminuo, iznenada, u 51. godini, 15. avgusta 1949. godine. Nedavno je iz Pariza u Beograd, posredstvom gospoe Nikol Mari (supruge Sretena Maria) stigao deo prepiske Arnolda Vaplera (posle Drugog svetskog rata savetnika francuske Ambasade u Ankari), Marka Ristia, izvrioca Rastkovog testamenta Ivana Frangea i Qubice Lukovi, Rastkove sestre, kao i dva iseka iz novina, bez oznake datuma: iz Vaington posta i Monda. Arnold Vapler je jo uvek iv i stanuje u Parizu. Ova prepiska osvetqava dogaawa vezana za Rastka Petrovia post mortem. To je, na neki nain, zanimqiva anatomija odnosa pievih bliskih prijateqa. Pisma je prevela sa francuskog i engleskog jezika Dragana Starevi.

497

Jugoslovenski emigrant, Petrovi, preminuo1 Rastko Petrovi, 51, Jugoslovenski diplomata koji je podneo ostavku na svoj poloaj u ovdawoj ambasadi ne elei da se vrati u domovinu pod Titovom vlau, preminuo je u ponedeqak posle podne od sranog udara u svom domu u Vudli Park Tauersu. Petrovi je bio veoma poznat srpski pesnik, autor i dramski pisac kao i diplomata od karijere. Bivi Jugoslovenski ambasador Konstantin Foti, u ijoj je slubi Rastko Petrovi obavqao dunost prvog sekretara, odao je jue potu Petroviu i nazvao ga iskrenim rodoqubom koji je umro u izgnanstvu zbog qubavi prema slobodi". Petrovi je isto tako saraivao u mnogim amerikim asopisima. Poeo je da radi u ovdawoj Ambasadi Jugoslavije 1935, a ostavku je podneo 1945. poto je Tito doao na vlast. On je ostao u Vaingtonu, radio na kwigama i posvetio se odravawu svojih brojnih kwievnih veza. Opelo e se odrati danas u 2 sata posle podne u Grkoj pravoslavnoj crkvi Sveti Konstantin.
1

Vest u Vaington postu.

Sjediwene Drave.1 Iz Vaingtona stie vest o smrti jugoslovenskog pesnika i romanopisca Rastka Petrovia. Prihvaen u Francuskoj posle povlaewa iz Albanije gde je poao sam, sa samo petnaest godina, on je studirao u Parizu gde je stekao prijateqe meu najvienijim predstavnicima nae mlade kwievne kole. Zatim je stupio u diplomatsku slubu svoje zemqe, nastavio da pie i putuje. Nalazio se na mestu savetnika u ambasadi Jugoslavije u Vaingtonu kad je 1945. godine odluio da prekine svaku politiku aktivnost. Wegova smrt, u pedeset prvoj godini, duboko e odjeknuti u kwievnim krugovima.
1

Vest u Mondu.

498

Arnold Vapler Marku Ristiu Wegovoj ekselenciji1 Gospodinu Marku Ristiu Ambasadoru Jugoslavije Ankara, 14. jul 1954. Gospodin Biren de Rozje2 mi je upravo pisao da je obavio zadatak koji sam mu poverio. Kod vas se, dakle, nalazi rukopis naeg prijateqa PETROVIA3 i to me raduje. Kao to vam je Gospodin Biren de Rozje rekao, ja se nadam da u biti u Beogradu oko 20. avgusta. On smatra da neu imati priliku da se sa vama vidim tog dana. No kako ja putujem kroz vau zemqu automobilom, da li biste mogli da mi kaete gde bismo mogli da se vidimo? Toliko mi je vano objavqivawe romana da svakako elim da se sretnem sa vama kako bismo utvrdili neke pojedinosti. U ovom asu re je o sledeem: U trenutku svoje smrti, na prijateq je jo uvek bio prilino neodluan to se tie naslova. On mi je, meutim, u vie navrata govorio da eli da naslov wegovog romana bude: I doe esti dan" ili jo preciznije odlomak o tajni iz Postawa koja se odnosi na stvarawe oveka (nemam Bibliju pri ruci). Trebalo bi napisati predgovor ovom romanu. Niko ga nee boqe napisati od vas koji ste poznavali i voleli PETROVIA. Ne sumwam da ete se sloiti sa mnom da bi taj predgovor trebalo da ima isto kwievni karakter. Ako bi vam bile potrebne iwenice u vezi sa posledwim godinama PETROVIEVOG ivota, ja bih mogao da vam ih obezbedim jer vi znate da smo nas dvojica tri godine bili intimni prijateqi. Izriita eqa naeg prijateqa bila je da se autorski honorar isplati wegovim sestrama. Trebalo bi ispitati u kojoj meri jugoslovenski zakon dozvoqava da se ta eqa ispuni ili pronai nekakav nain. To ne bi trebalo da predstavqa problem. Jedan od planova do koga je naem prijatequ bilo veoma stalo tie se PETROVIEVE eqe da objavi prevod svog romana posle wegovog objavqivawa na srpskom i ta iwenica mu je bila od prvorazrednog znaaja. Ne bi trebalo da izgubimo iz vida taj wegov zahtev i mogli bismo, ako vi to elite, da porazgovaramo o nainima ostvarewa tog projekta. Toliko bih eleo da mogu da se sretnem sa vama ovog leta i da zajedno oivimo seawe na naeg prijateqa. Mogli bismo i da se prisetimo naih isuvie retkih zajednikih uspomena iz Pariza, posebno trenutka kada ste predavali svoje akreditive Generalu de GOLU koga je ometalo zvowewe telefona
1 2 3

Kopija pisma na francuskom jeziku, daktilopis. Atae francuske ambasade u Beogradu. Rastka Petrovia.

499

Ivan Frange Arnoldu Vapleru Ivan Frange1 Vulfboro Wu Hempir 27. septembar 1954. Mon cher Ami,2 Puno ti hvala na tvom pismu od prvog septembra. Slaem se s tobom u svakom pogledu i elim da ti se ponovo zahvalim na celokupnom poslu koji si obavio. Jedino me brine to to nemam dodatnu kopiju rukopisa. Risti je prvo komunista, a onda prijateq. Takvi su i svi drugi. Nadam se da se oni nee sluiti trikovima poto dobiju rukopis. Isto tako, nee biti nikakvog naina da se ustanovi da li su mewali tekst ili ne. Predloio bih da pokuamo da utvrdimo da li Rastkove sestre imaju naina da naprave dve kopije rukopisa. S najboqim eqama, Iskreno tvoj Ivan FRANGE
1 2

Pismo, daktilopis, na engleskom jeziku. Reenica na francuskom jeziku.

Qubica Lukovi Arnoldu Vapleru Qubica Lukovi1 25 Qube Stojanovia Beograd Jugoslavija 12. H 1954. Gospodinu Arnoldu Vapleru savetniku Ambasade Francuske Ankara, Turska

Dragi Gospodine Vapler, Upravo sam se vratila iz vajcarske gde sam provela est nedeqa i stupila u kontakt sa Gospodinom Ivanom Frangeom putem pisma. On mi je detaqno pisao o rukopisu mog brata Rastka Petrovia za koga vas je vezivalo veliko prijateqstvo. On mi je naroito govorio o svemu to se tie wegovog velikog dela Albanija" (u rukopisu), a koji vam je dao da biste ga tampali u Parizu. Ja i moja sestra Mica Mikovi ule smo u avgustu (ove godine) da je Gospodin Marko Risti dobio od vas taj rukopis. Ali kako je on bio na putu nismo znale da li je to istina. Gospodin Biren de Rozje me je pozvao 26. septembra i potvrdio da ste vi zaista dali taj rukopis Albanija" Gospodinu

500

Marku Ristiu i da ste doli u Beograd ali niste mogli da posetite nas, Rastkove sestre. To nas je zaista raalostilo. Ja sam preko posrednika stavila do znawa Gospodinu M. Ristiu da bismo mi, Rastkove sestre, zaista elele da vidimo taj rukopis od naeg voqenog brata koji je umro tako daleko od nas. Vi shvatate, Gospodine Vapler, da nas pogaa iwenica da je to delo tako blizu nas, a da mi ne moemo ni da ga vidimo ni da ga proitamo! Ali Gospodin Marko Risti nam je odgovorio da je on u ovom trenutku zauzet redigovawem tog rukopisa i da e nas kasnije obavestiti. Do sad nije uinio nita. Gospodine Vapler, ja vas molim da me obavestite kako se dogodilo da rukopis Albanija" doe u ruke Gospodina Marka Ristia? Da li ste vi to uinili u skladu sa eqom mog brata Rastka ili je on naznaio da u sluaju wegove smrti vi taj rukopis date Gospodinu Marku Ristiu i da mi kao wegove sestre nemamo pravo na wega? Isto tako, gde se nalaze drugi Rastkovi rukopisi: kod vas ili kod Gospodina Marka Ristia? Zato vas molim Gospodine Vapler da budete qubazni i da prilikom vaeg sledeeg boravka u Beogradu doete da nas posetite bilo kod mene bilo kod moje sestre Mice Mikovi da bismo mogle da ujemo kako je na dragi brat Rastko proveo posledwe dane svog ivota! Ja vam se jo jednom zahvaqujem na odgovoru koji e uslediti kao i na prijateqstvu koje ste gajili prema Rastku. U nadi da u uskoro moi da proitam vae pismo aqem vam iskrene pozdrave. Adresa: Mica Mikovi Lole Ribara 30 Beograd
1

Vaa Qubica Lukovi 25 Qube Stojanovia Beograd

Pismo pisano na francuskom jeziku, svojeruno, crno mastilo.

Marko Risti Arnoldu Vapleru Beograd, 22. jul 1955. Dragi Gospodine i Prijatequ,1 Nisam vam odgovorio na pismo od 6. januara pa se oseam krivim i zbuwenim i molim vas da me izvinite. Tada jo nisam bio odluio da li e roman naeg prijateqa Rastka morati prvo da izae u asopisu ili e biti direktno prosleen izdavau. Zatim je trebalo veoma paqivo redigovati taj rukopis, u

501

svakom sluaju videti ga ponovo izbliza i dati da se otkuca na pisaoj maini. Potom sam imao veoma naporne pregovore sa Rastkovom porodicom koja je tvrdila da rukopis pripada woj i da samo ona ima pravo da sa wim raspolae. ekao sam, dakle, da se situacija raisti i da vam onda piem, ali vreme je proletelo Poetkom godine, moji prijateqi su osnovali jedan asopis, u kome ja redovno saraujem, te sam najzad reio da wima dam Rastkov roman i to pre svega zato to mi se inilo da e Rastko na taj nain biti ivo prisutan meu nama i da wegovo veliko neobjavqeno delo nee biti izolovano te da e biti prirodnije da bude ukqueno u tok naeg ivota. Siguran sam da bi se Rastko sloio sa mnom. Naravno, roman e isto tako biti objavqen kao kwiga. Napisao sam jednu beleku koja e prethoditi romanu i u woj sam naveo kako su se dogaaji odigrali: vi ete tu videti svoje ime jer aqem vam sve brojeve pomenutog asopisa koji su do sada izali. Roman sam naslovio ba kao to ste vi predloili, onako kako pamtite da je Rastko eleo: esti dan. Vae ime ete nai i u jednoj sveii koju ete primiti sa prvih pet brojeva asopisa Delo. Re je o eseju pod naslovom Tri mrtva pesnika, u kome sam takoe ispriao, govorei o Rastku Petroviu, kako mi je rukopis wegovog romana stigao iz Ankare upravo u asu dok sam pisao taj esej, ivei tako u drutvu ovog velikog pesnika, mog nesrenog prijateqa. Vi ete razumeti da me je ta koincidencija, koja se odigrala uz vae posredovawe, dirnula i rekao bih ak uznemirila. Nadam se da se neete pokajati to ste lino preuzeli tu inicijativu. Uveravam vas da bi i Rastko smatrao da ste postupili na pravi nain. iwenica da svi ne misle tako ne treba nimalo da vas zabriwava. Uspomena na Rastka svakako se boqe brani ovako nego to bi je branili oni ili one koji vrednuju prava koja su qudski gledano mawe vredna od onog to je Rastko, kao pisac, ostavio za sobom. Redakcija asopisa u kome izlazi Rastkov roman je uostalom savreno korektna prema wegovim sestrama i isplauje im autorska prava na koje je zakon ne obavezuje. Sada bih eleo da se pozovem na oseawe koje nam je bez sumwe zajedniko, na oseawe prijateqstva koje smo obojica gajili prema Rastku kao i na equ da najboqe to moemo sluimo uspomeni na wega. Ne znam u kojoj meri vi moete efikasno da interveniete u ovom sluaju, ali vi ste jedina osoba na svetu koja moe da mi da traak nade. Re je o drugim rukopisima, o papirima koje je Rastko ostavio posle svoje smrti. Bilo bi mi izuzetno znaajno kad bih mogao da ih to pre pogledam i to iz vie razloga. Pre svega, ubeen sam da se meu tim rukopisima verovatno nalaze stvari koje bi vredelo objaviti vie u svetlu kompletnijeg sagledavawa dela Rastka Petrovia nego zbog wihove sopstvene vrednosti. Pored toga, obavezao sam se da do kraja godine priredim jednu antologiju, ili tanije, Rastkove odabrane stranice, u dva velika toma, sa znaajnim predgo-

502

vorom, bibliografijom, napomenama, itd Vidite koliko bi mi bila dragocena mogunost da dobijem priliku da saznam nezavisno od drugog dela wegovog romana ta je Rastko napisao tokom posledwih deset godina svog ivota koje je proveo u Americi. Postoji i trei razlog, a on je sledei: ponovnim itawem i korigovawem rukopisa potujui, naravno, sa mnogo obzira sve to nije oigledna tamparska greka ili upadqiva omaka utvrdio sam sa aqewem da je u prvom delu wegovog romana, izmeu stranica 305 i 376, na tri razliita mesta, Rastko izbacio izvesne stranice ukupno vie od etrdeset i to iz veoma loih razloga, u skladu s onim to sam ve znao pre rata. U stvari, on je to uradio po savetu svog tadaweg izdavaa, a ti saveti, oportunistiki u najvulgarnijem smislu rei, nisu vodili nimalo rauna o wihovoj kwievnoj vrednosti. Poto sam proitao taj prvi deo Rastkovog romana pre wegovog odlaska u Sjediwene Drave, vrlo dobro se seam da su te stranice bile meu najlepima u kwizi i da wihovo odsustvo predstavqa ogroman gubitak. tavie, razvoj pripovedawa postaje psiholoki i ak logiki nerazumqiv zbog odsustva izbaenih delova. ak ni jednostavna hronologija nije vie verodostojna. Izbaene stranice nisu zamewene drugim tako da je praznina koju ostavqaju, kako u kompoziciji romana tako i u sledu dogaaja suvie znaajna, suvie uasna da ne bi nanela najveu moguu tetu celokupnom delu, wegovoj punoi i samom smislu. Jedino to mi pada na pamet i spreava me da ne zapadnem u potpuno oajawe jeste nada da Rastko nije unitio stranice koje je izbacio, da se one dakle mogu pronai meu wegovim papirima i da bi se tako mogao spasti ovaj roman koji je jedan od najznaajnijih ne samo u naoj kwievnosti ve u savremenoj kwievnosti uopte. Hoete li, dakle, da mi pomognete da popravim tu uasnu katastrofu? Primite, uz moju zahvalnost, izraze mog najdubqeg prijateqstva. Marko Risti
1

Daktilopis, na francuskom jeziku, potpis svojeruan.

Marko Risti Arnoldu Vapleru BELEKE O ROMANU RASTKA PETROVIA1 Roman R. P. koji je izlazio od prvog broja Dela u formi feqtona, podeqen je na dva dela. Prvi deo je zamiqen i realizovan kao jedna celina, kao roman koji je veim delom zavren 1934. godine. Osnovna ideja romana, od prvih fragmenata ili beleki, datira verovatno iz jednog mnogo ranijeg perioda.

503

Meutim, kada je napisao svoje konano, najvanije, delo autor ga je pisao uglavnom 1933. i tokom prve polovine 1934. godine. List Politika objavio je u svom broju za Boi 1935. jedan prikaz prvog dela romana pod naslovom Tako su se raale planine" to je do sada bio i ostao jedini objavqeni prikaz. Taj prvi deo je, dakle, u to vreme predstavqao itav roman. To delo je autor, pre no to je otputovao u Ameriku, poverio svom izdavau Geci Konu da ga objavi pod naslovom Osam nedeqa". Roman je prilino dugo ostao kod izdavaa. Po savetu Slobodana Jovanovia2 izdava je oklevao da ga objavi da bi potom zakquio kako to nije mogue bez znaajnih korekcija kako u pogledu forme tako i u pogledu politikih motiva. Slobodan Jovanovi je primetio, verovatno kao i drugi, da su mnogobrojni delovi romana, opis albanske tragedije suvie mrani i da u prilino loem svetlu prikazuju srpsku vojsku. Geca Kon je autoru vratio rukopis, poslavi mu ga u Ameriku, da bi autor u wega uneo neophodne izmene i da bi ga prilagodio miqewu tradicionalistikih savetnika koji su tada bili na vlasti ali i da bi imao u vidu interese izdavake kue kao i zahteve wegove diplomatske karijere. Rukopis je, dakle, stigao u Ameriku i ostao u posedu Rastka Petrovia sve do poetka Drugog svetskog rata, a i kasnije, sve do wegove smrti, 1949. godine. R. P. se naalost posle rata nije vratio u svoju zemqu. (to se tie boravka R. P. u inostranstvu i o moguim motivima koji su ga tamo zadrali kao i o wihovom traginom znaewu, ja ne mogu da govorim u ovim kratkim belekama.) Pokuao sam da to uinim u eseju pod naslovom Tri mrtva pesnika" koji je ovih dana objavqen u Radu" Jugoslavenske akademije nauka i umetnosti. Wegovi prijateqi nisu znali nita o sudbini tog rukopisa sve do januara 1951. kada je Gospodin Vapler ispriao kako su tokom posledwih godina ivota R. P.-a wih dvojica postali intimni prijateqi i da se rukopis romana nalazi u wegovim rukama. On me je obavestio da je najvea eqa R. P.-a bila da se wegov roman objavi u wegovoj zemqi i na wegovom materwem jeziku, a potom u prevodu na engleski. Meutim, on je bio bolno svestan da to nije mogue. Poto sam Gospodinu Vapleru saoptio da to zaista nije mogue ali da mu ja garantujem da u ga objaviti kod nas ako mi dostavi rukopis i da e tako posledwa eqa R. P. biti ispuwena, G. Vapler mi je odgovorio da mi ne moe dati rukopis bez saglasnosti izvrioca testamenta, jednog biveg jugoslovenskog diplomate. Tokom vie od tri godine sve je uiweno da se rukopis vrati u Jugoslaviju, ali su svi ti pokuaji bili uzaludni. U meuvremenu, krajem juna 1954, preko Gospodina Biren de Rozjea, savetnika u Ambasadi Francuske u Beogradu, Gospodin Vapler mi je poslao rukopis uz verbalnu dozvolu Ambasade da ga objavim; ta autorizacija potvrena je pismom nekoliko dana kasnije. Rukopis koji sam primio podeqen je na dva dela: prvi, koji sam ve proitao 1934. godine (da je re o istom rukopisu svedoe izvesne korekcije od neznatne vanosti koje smo u

504

to vreme napravili Milan Deton, Duan Timotijevi i ja lino. Drugi deo mi je bio nepoznat. To je nastavak romana, napisan u stihovima od osam slogova i pisan tako da se olaka prevod na engleski jezik (izvesne rei su ve bile prevedene). U drugom delu, dogaaji se odigravaju u Americi 1938. godine. U prvom delu autor je izvrio neke izmene i izbrisao izvesne delove u skladu sa sugestijama Gece Kona. U onoj meri u kojoj je to mogue mi emo pokuati da rekonstruiemo originalni tekst R. P.-a u sluajevima kad izmene ili izbaeni delovi nisu bili nametnuti iz isto kwievnih razloga, a to nije nemogue utvrditi. Ja smatram da emo na taj nain ostati verniji duhu ovog velikog pesnika. Uzimajui u obzir sentimentalne, praktine i pravne razloge, a imajui u vidu uslove u kojima se nalazio rukopis romana R. P.-a koji mi je poveren, verujem da imam puno pravo da ga ustupim Delu i da ga objavim u obliku i na nain koje mi moja savest kao prijateqa i oveka od pera nalae jer smatram da e to u isto vreme najboqe posluiti uspomeni na R. P.-a kao i naoj kwievnosti. Marko Risti
Pismo, daktilopis, na francuskom jeziku. Slobodan Jovanovi (18691958), univerzitetski profesor, predsednik SANU, predsednik jugoslovenske Vlade u emigraciji, jedan od osnivaa Srpskog kwievnog glasnika, pravni pisac i istoriar, kwievni kritiar i esejista.
2 1

Marko Risti Arnoldu Vapleru Arnoldu Vapleru,1 Kao uspomenu na zajedniko prijateqstvo prema Rastku Petroviu, i u znak potovawa od Marka Ristia Beograd, 22. jul 1955.
1 Svojeruna posveta, na francuskom jeziku, plavim mastilom, na separatu iz 301. kwige Rada Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, Tri mrtva pjesnika.

505

Arnold Vapler Marku Ristiu 27. jul 1955. Gospodine Ambasadore i Dragi Prijatequ,1 Zahvaqujem vam na vaem pismu koje me je veoma obradovalo. Dakle, izdavaki plan se ostvario i Rastkovo delo izlazi iz tampe. Verujem da ste se na najboqi nain potrudili da ouvate uspomenu na wega, a wegovi prijateqi wegovi pravi prijateqi zbog toga su vam zahvalni. Ja sam primio nekoliko pisama od Rastkovih sestara na koje sam odgovorio kako sam najboqe umeo, postavqajui problem tamo gde mu je i mesto: zahtev, o koji se mi ne moemo ogluiti, da se javnosti da na uvid jedno delo koje je wegov autor smatrao znaajnim kao i bojazan da se rukopis ne zagubi. Najzad, ono najvanije, equ koju je Rastko esto iskazivao da bude objavqen". Isto tako me veoma raduje to je pitawe autorskih prava moglo da se rei na zadovoqavajui nain. Paqivo pregledajui Rastkove hartije, pronaao sam nekoliko stranica od kojih su neke numerisane, a druge nisu i to su moda one koje vam nedostaju. Napravio sam wihov popis koji prilaem uz ovo pismo i sve vam to aqem diplomatskom potom preko nae Ambasade u Beogradu. Budite qubazni i odgovorite mi da li vam je ova poiqka stigla i da li e vam ovi tekstovi omoguiti da popunite praznine u rukopisu. Prilaem u ovoj poiqci tri lanka objavqena na engleskom u listu Gazette des Beaux Arts o Nikoli del Arka i drugim slovenskim umetnicima. Da li ih vi moda poznajete? Pregledau pomno ono to je ostalo od Rastkovih spisa da vidim ima li meu wima nekih koji bi mogli da se uvrste u wegova dela. Osim jednog pozorinog komada na engleskom, ini mi se da nema nieg drugog osim beleki koje je pravio imajui u vidu pisawe nekog dela o italijanskoj renesansi. to se tie naslova, naao sam jedan list hartije ispisan Rastkovom rukom na kome pie: And evening and morning came the day sixth".2 Isto tako, u jednom pismu od 25. oktobra 1947. godine, iju kopiju imam, on pie: Naslov nije konaan. Volim izlazak i zalazak sunca, a esti dan je dan stvarawa mukarca i ene". Sve ovo, dakle, potvruje ono to sam vam rekao u prvom pismu i to sam uo od samog Rastka. Bilo je vrlo qubazno od vas to ste pomenuli moje ime povodom objavqivawa romana. Ali iako me je dirnula iwenica to sam tako povezan sa sudbinom jednog svog veoma dragog prijateqa, moja uloga u ovom sluaju bila je ograniena na tumaewe wegove voqe i na verno uvawe (mada tako svi ne misle!) wegovog najznaajnijeg dela da bi se ono objavilo. Ta uloga skoro da nije bila vredna pomena.
1 2

Daktilopis na francuskom jeziku, kopija. Engl. A uvee i ujutru doe esti dan".

506

Ivan Frange Arnoldu Vapleru IVAN FRANGE1 VULFBORO, WU HEMPIR 10. avgust 1955. Dragi moj Prijatequ,2 Ponovo ti se javqam za pomo i savet. Gospoa Qubica Lukovi, Rastkova sestra, ve je u Francuskoj mesec dana i razmenili smo nekoliko pisama. Ona mi je rekla da si prebaen u Ambasadu u Rimu i da nije imala sree da te sretne dok si bio u Parizu. eleo bih da iskoristim ovu priliku da ti uputim iskrene estitke i poelim puno uspeha na novom poloaju. Gospoa Lukovi je veoma povreena zbog naina na koji Gospodin Risti postupa u vezi sa objavqivawem Rastkovog romana. On joj nije dao rukopis. On je samovoqno odluio da joj se isplauje po 16.000 dinara za svaki deo romana koji se sad objavquje u kwievnom asopisu Delo i izlazi jednom meseno. Ona iz tog razloga nije prihvatila taj ek i vratila ga je Ristiu. Ona je dobila 5 ponuda od velikih" izdavakih kua koje ele da tampaju Rastkov roman u obliku kwige. Najvie od svega, ona se plai da e Risti izmeniti tekst romana tako da Rastka prikae kao komunistu. Ona je sigurna da su do sada napravqene kopije Rastkovog romana u rukopisu i stoga veruje da nema razloga da joj se odmah ne da rukopis. Tako bi ona dobila priliku da kontrolie objavqeni tekst romana i vidi da li su napravqene neke izmene. Ona je naglasila da je ona kompetentna osoba da obavi ovaj posao, da je nedavno uspela da objavi rukopis svog oca Mite Petrovia pod naslovom: Rat izmeu Srbije i Turske 1876 1878". Ja lino verujem da ona ne shvata surove iwenice ivota u komunistikoj dravi. Ja ne mogu da zamislim da u komunistikoj Jugoslaviji postoje nezavisni izdavai i nezavisne izdavake kue koje mogu da objavquju ta ele bez kontrole ili meawa Drave. Prema tome, ja smatram da dokle god se rukopis prvo tampa u delovima u kwievnom asopisu, a onda kao kwiga, (ne znam da li je to obeawe sigurno) mi smo uradili sve to je bilo mogue u postojeim uslovima. Naravno, bilo bi lepo kad bi se rukopis mogao iskopirati tako da se original isporui Gospoi Lukovi, ali posle razmene qutitih poruka izmeu Gospoe Lukovi i Gospodina Ristia ja ne verujem da e se Risti rastati od rukopisa dok ga u celosti ne objavi. Mogu samo da se nadam da G. Risti nee promeniti tekst rukopisa. Ne mogu da kaem da iskquujem svaku pomisao na to

507

da on tako neto ne bi uinio. Komunizam je udesno uticao na qudski um i etiku qudskog ponaawa. No ja se jo uvek nadam da nije napravqena nijedna sutinska izmena u samom tekstu. Kako si ti imao nedavne, kontakte ja te molim da mi kae da li pravilno procewujem situaciju. Ja verujem da se slae sa mnom u tome da moramo da ostvarimo sledee: a) da se roman objavi u Jugoslaviji bez sutinskih izmena teksta b) da se koliko god je mogue Gospoi Lukovi i wenoj sestri obezbedi takva finansijska nadoknada koja se moe dobiti u postojeim okolnostima; To je sve to mi moemo da uinimo. Da li bi se ti sloio da primi koliki god da je novac dobijen od objavqivawa Rastkovog romana i sauva ga za Rastkovu sestru? Da li smatra da je uputno pokuati da se taj novac isplati u francuskim francima? Gospoa Lukovi voli da putuje, voli da ide u Francusku. Ona bi elela da napravi izlobu sopstvenih slika u Parizu i traila je od mene da joj pronaem imena svih Rastkovih prijateqa slikara koji bi joj pomogli oko wene izlobe. U wenim godinama, a bolujui od katarakta na oima, ona je zaista veoma preduzimqiva dama. U svom uvodu u prvi deo Rastkovog romana u kwievnom asopisu Delo, Marko Risti spomiwe da si mu ti pomogao da objavi roman i daje sledee, zastraujue objawewe. On je rekao da je proitao rukopis iz 1934. godine koji je tada bio naslovqen Osam nedeqa, a da u sadawem rukopisu jo uvek ima nekih korekcija kao i napomena druge dvojice kwievnih prijateqa Dedinca i Timotijevia.3 Posle 1934. godine, Rastko je napravio neke druge izmene u romanu. On e te izmene zanemariti osim tamo gde su naiwene iz kwievnih motiva" (iz umetnikih razloga?) i on e rukopis urediti i tampati onakvim kakav je bio 1934. godine. Postupajui na taj nain, on e delovati u najboqoj nameri, kao odani prijateq, i uspomenu na Rastka prikazati u pravom svetlu, a radie i u najboqem interesu jugoslovenske kwievnosti. Nije udo to je Gospoa Lukovi zabrinuta. Lino govorei, ja znam da je Rastko pravio izmene i moda je dobro sa isto umetnikog gledita da se neke od tih izmena izostave. Ali ako se ovaj roman smatrao suvie radikalnim za objavqivawe 1934, to svakako nije bilo zbog komunistike propagande u wegovom duhu ili supstanci. Stoga te molim da uradi dve stvari: a) da dobije obeawe G. Ristia da e tebi vratiti original poto bude objavqen; ako on ne namerava da objavi drugi deo romana, koji je Rastko napisao u Vaingtonu s namerom da kwigu uini zanimqivijom amerikom itaocu, da bi trebalo da ti ga vrati. Ja ne verujem da on eli da objavi taj deo.

508

b) da napravi najboqi mogui dogovor za finansijsko reewe vezano za Rastkove sestre i uredi da se novac isplati tebi, a ne direktno sestrama. Zaista mi je ao to te ponovo uznemiravam s tim u vezi ali zna da ja lino ne mogu nita da uradim u tom smislu. U nadi da e tebi i Gospoi Vapler biti prijatan boravak u Rimu i sa naim najboqim eqama oboma, ostajem Veoma srdano tvoj, Ivan Frange
Memorandum, na engleskom jeziku. Daktilopis, na engleskom. 3 Milan Mima Dedinac (19021966), pesnik, Duan Duda Timotijevi (19031967), novinar i pisac, Rastkovi bliski prijateqi.
2 1

509

PERSIDA LAZAREVI DI AKOMO

KWIEVNE NAGRADE U ITALIJI

Italijanska literarna scena obiluje kwievnim nagradama svih vrsta koje samo donekle omoguavaju snalaewe u mnotvu objavqenih radova. italaka publika Italije ima na raspolagawu oko dve hiqade to kwievnih priznawa to konkursa, a mnoge od tih nagrada su sasvim specifine i anrovski usko odreene (za prozu, za poeziju, ili pak jo ue, za naunofantastinu prozu, za kriminalnu priu, itd.). Autoritet nagradi daju objektivni i struni qudi u iriju i ozbiqnost samog ina nagraivawa. Sledi ovom prilikom (hronoloki) prikaz najvanijih, odnosno istorijski najuvenijih i najuglednijih kwievnih nagrada na Apeninskom poluostrvu, onih literarnih priznawa koja su, uz iwenicu da su stalno praena velikom medijskom pawom, svojim pobednicima obezbedila mesto u istoriji meuratne i posleratne italijanske i svetske kwievnosti. Kwievna nagrada Baguta (Premio letterario Bagutta) ovo je najstarija italijanska kwievna nagrada, osnovana 11. novembra 1926. godine, a prvi put su bile dodeqene nagrade 14. februara 1927. Zanimqiva je povest ovog kwievnog priznawa: italijanski pisac, pesnik, esejista i dramaturg Rikardo Bakeli (Riccardo Bacchelli, 18911985) i kwievni i filmski kritiar Adolfo Frani (Adolfo Franci, 18951954) sastajali su se, druge polovine dvadesetih godina HH veka, sa grupom literata i umetnika u milanskom restoranu Baguta (Amici di via Bagutta"), te se kroz priu o kwigama, spontano, i rodila ideja o stvarawu nagrade; Bakeli je tom prilikom bio izabran za predsednika ove kulturne manifestacije. Nagrada nije bila dodeqivana za vreme rata, odnosno od 1937. do 1946. godine, pa je u tom periodu bilo neizvesno da li e na510

grada uopte i uspeti da opstane. Godine 1947. ponovo je bilo obnovqeno dodeqivawe ovog istaknutog kwievnog priznawa. Ne postoje granice anra, i nisu autori ti koji aqu svoja dela, ve iri sam slobodno bira iz itavog kwievnog stvaralatva svake godine; nagrada se dodequje u Milanu, delima iz esejistike, proze i poezije. Jedini uslov da se uestvuje na konkursu jeste taj da kwiga bude objavqena u toku tekue godine. Spisak nagraenih sadri vana imena za italijansku i svetsku kwievnost, a pomenuemo samo one koji su dobro poznati srpskoj i hrvatskoj italakoj publici: Karlo Emilio Gada (Carlo Emilio Gadda, 1934); Vitalijano Brankati (Vitaliano Brancati, 1950); Indro Montaneli (Indro Montanelli, 1951); Italo Kalvino (Italo Calvino, 1959); Primo Levi (Primo Levi, 1967); Pjero Kjara (Piero Chiara, 1968); Karlo Kasola (Carlo Cassola, 1978); ovani Makja (Giovanni Macchia, 1980); Pjetro itati (Pietro Citati, 1981); Natalija incburg (Natalia Ginzburg, 1984); Leonardo aa (Leonardo Sciascia, 1986); Klaudio Magris (Claudio Magris, 1987); oro Boka (Giorgio Bocca, 1992); Roberto Kalaso (Roberto Calasso, 2002). Kwievna nagrada Viareo (Premio letterario Viareggio) Ideja za ovu prestinu kwievnu nagradu je nastala u gradu Viareo u Toskani, u leto 1929. godine, kada su se novinar i libretista Alberto Kolantuoni (Alberto Colantuoni, 18801959) i pisci Karlo Salsa (Carlo Salsa, 18931962) i Leonida Repai (Leonida Repaci, 18981985), komentariui kwievnu nagradu Baguta koja je bila ograniena na zatvoreni prostor istoimenog restorana u Milanu, odluili da i sami organizuju dodeqivawe priznawa za uspena kwievna ostvarewa, ali za razliku od Bagute, trebalo je da se itava manifestacija deava na otvorenom prostoru. Na toj prvoj literarnoj proslavi bili su prisutni i kwievnici Luii Pirandelo (Luigi Pirandello) i Masimo Bontempeli (Massimo Bontempelli). Prvu nagradu su 1930. godine dobili Anselmo Bui (Anselmo Bucci) i Lorenco Vijani (Lorenzo Viani). Struktura nagrade Viareo bi mogla da se ocrta u dva momenta: poetni bi period obuhvatao godine od 1930. do 1948. (osim pauze za vreme rata, od 19401945. kada nagrada nije dodeqivana), a drugi od 1949. godine pa do danas. Te, 1949. godine, nagrada je dodeqena, prvi put, esejistikom delu, prekinuvi time tradiciju dodeqivawa nagrade samo delima pripovedake proze, a isto to se desilo i 1952. godine kada je nagrada bila dodeqena prvi put i za poeziju. U toku prvih desetak godina nagrada Via511

reo je ideoloki oscilirala izmeu faizma i antifaizma. Godine 1946. nagradu su dobili Umberto Saba (Umberto Saba) i Silvio Mikeli (Silvio Micheli), ali je za istoriju ove kwievne manifestacije znaajna, u sutini, sledea godina, kada pobeuje Antonio Grami (Antonio Gramsci) sa svojim delom Lettere dal carcere koji na taj nain daje obeleje toj kwievnoj nagradi; od tog trenutka ovo se kulturno priznawe definitivno smatra kwievnom nagradom levice, kao verni uvar antifaistike tradicije. Predsednik nagrade je dugo bio istoriar italijanske kwievnosti, Natalino Sapewo (Natalino Sapegno), poznat i naoj kulturnoj javnosti, a treba istai neke od lanova brojnih irija koji su svojim prisustvom doprineli ugledu ove nagrade: Luii Pirandelo, Masimo Bontempeli, Kurcio Malaparte (Curzio Malaparte) itd. Kwievna nagrada Viareo dodequje se delima iz proze, poezije i esejistike. Predviena je i meunarodna nagrada. uveni su dobitnici ovog kwievnog priznawa koji su obeleili istoriju italijanske kwievnosti: Akile Kampanela (Achille Campanella, 1933), Aldo Palaceski i Elza Morante (Aldo Palazzeschi, Elsa Morante, 1948), Franesko Jovine (Francesco Jovine, 1950), Domeniko Rea (Domenico Rea, 1951), Karlo Emilio Gada (1953), Vasko Pratolini (Vasco Pratolini, 1955), Karlo Levi (Carlo Levi, 1956), Italo Kalvino (1957), Alberto Moravija (Alberto Moravia, 1961), oro Basani (Giorgio Bassani, 1962), Gofredo Parize (Goffredo Parise, 1965), Fulvio Tomica (Fulvio Tomizza, 1969), Enco Siilijano (Enzo Siciliano, 1981), Primo Levi (1982), Rozeta Loj (Rosetta Loy, 1988), Luii Malerba (Luigi Malerba, 1992), Alesandro Bariko (Alessandro Baricco, 1993), Antonio Tabuki (Antonio Tabucchi, 1994), Ermano Rea (Ermanno Rea, 1996), Nikolo Amaniti (Nicol Ammaniti, 2001), uzepe Montezano (Giuseppe Montesano, 2003). Kwievna nagrada Strega (Premio letterario Strega) Ovo je ugledno kwievno priznawe osnovala 1947. godine u Rimu grupa kwievnika koji su poseivali salon kritiara i novinara Gofreda (Goffredo, 18821964) i spisateqke Marije Beloni (Maria Bellonci, 19021986). Karakteristian je istorijat ove nagrade: posle 25. jula 1943. godine brojni su pisci i umetnici bili esti gosti kue Gofreda i Marije Beloni, tamo su se sastajali i druili tih posledwih godina rata. Od 11. juna 1944. godine ti su intelektualci, u meuvremenu sve brojniji, poeli da se viaju redovno, svake nedeqe (Amici della domenica"), komentariui kwige koje su u toku sedmice itali. U takvoj klimi nade i obnove rodila se i ideja o 512

kwievnoj nagradi ije je dodeqivawe demokratski zamiqeno, time to nije bio predvien poseban iri, ve su glasali svi ti prijateqi koji su nedeqom poseivali kuu Beloni, kao to je i danas obiaj. Ovu je ideju onda prihvatio i Guido Alberti, iz Beneventa, ija je firma proizvodila liker Strega", te je kao oma wegovom pokroviteqstvu nagrada dobila ime upravo Strega. Nagrada, koju danas organizuje Fondacija Beloni, svake godine, prvog etvrtka meseca jula, dodequje se za prozno delo savremenog pisca, uzimajui u obzir i memoare, biografije umetnika i dnevnike. Da napomenemo neke od dobitnika: Enio Flajano (Ennio Flaiano, 1947), ezare Paveze (Cesare Pavese, 1950), Alberto Moravija (1952), Masimo Bontempeli (1953), oro Basani (1956), Elza Morante (1957), Dino Bucati (Dino Buzzati, 1958), uzepe Tomazi di Lampeduza (Giuseppe Tomasi di Lampedusa, 1959), Karlo Kasola (1960), Natalija incburg (1963), Alberto Bevilakva (Alberto Bevilacqua, 1968), Lala Romano (Lalla Romano, 1969), Fulvio Tomica (1977), Primo Levi (1979), Umberto Eko (Umberto Eco, 1981), Gofredo Parize (1982), Pietro itati (1984), Domeniko Rea (Domenico Rea, 1993), Alesandro Barbero (Alessandro Barbero, 1996), Klaudio Magris (1997), Enco Siilijano (1998), Daa Maraini (Dacia Maraini, 1999), Domeniko Starnone (Domenico Starnone, 2001), Margaret Macantini (Margaret Mazzantini, 2002). Kwievna nagrada Bankarela (Premio letterario Bancarella) Osnovana je 1952. godine na inicijativu grupe kwiara iz Pontremolija (Pontremoli), u blizini mesta Masa Karara (Massa Carrara) u Toskani, koji su prodavali kwige na ulicama, i trgovima, upravo na tezgama (bancarella) i po jeftinim cenama. uvene su porodice ulinih kwiara: Tarantola (Tarantola), Fogola (Fogola), Gandolfi (Gandolfi), Gelfi (Ghelfi), Lorenceli (Lorenzelli), Paoloci (Paolozzi), ovanai (Giovannacci), Lacareli (Lazzarelli), Simioneli (Simionelli) itd. To je jedina kwievna nagrada ijom se organizacijom bave iskquivo kwiari tj. savez kwiara i udruewe prodavaa kwiga na tezgama. Tajna uspeha ove nagrade je da ono to se uzima u obzir jeste upravo sama kwiga, odnosno konana odluka o pobedniku je zasnovana na statistikama o prodaji kwige i linom sudu o autoru. Smatra se da je to najotvorenija i najmawe licemerna nagrada u Italiji. Dodequje se onom delu koje po miqewu kwiara ima najvie umetnikog i komercijalnog uspeha. Ne mogu da uestvuju pobednici prethodnih pet manifestacija. U ui izbor ulazi est kwiga italijanske i stra513

ne proze i esejistike, objavqenih u Italiji do marta meseca. Nagrada se dodequje u leto svake godine kada se sastaju kwiari u Pontremoliju. Prvi dobitnik nagrade bio je Ernest Hemingvej 1953. godine za delo Starac i more, a znaajno je i da je 1958. pobedio Boris Pasternak sa romanom Doktor ivago. Ostala uvena imena italijanske i svetske kwievnosti, i kulturnog ivota uopte, koji su dobitnici ove ugledne nagrade: Isak Baevi Singer (1968), Orijana Falai (Oriana Fallaci, 1970), Alberto Bevilakva (1972, 1992), Suzana Aweli (Susanna Agnelli, 1975), Karlo Kasola (1976), Luano De Kreenco (Luciano De Crescenzo, 1984), Umberto Eko (1989), Vitorio Zgarbi (Vittorio Sgarbi, 1990), Xon Griam (1994), Ken Folet (1999), Andrea Kamileri (Andrea Camilleri, 2001), Bruno Vespa (Bruno Vespa, 2004). Kwievna nagrada Kampjelo (Premio letterario Campiello) Godine 1962. su industrijalci italijanske regije Veneto osnovali ovo prestino kwievno priznawe koje se od tada dodequje samo autorima dela na italijanskom jeziku. Sledee godine je nagrada Kampjelo dodeqena prvi put, i to Primu Leviju za roman La Tregua, koji je ovo priznawe dobio i 1982. godine za delo Se non ora quando? Ova je kwievna nagrada odraz sjediwewa ekonomije i kulture, privrednika i italaca. Svake godine iri sastavqen od literata i tri stotine italaca, neuslovqen politikim ili ideolokim uticajima, bira apsolutnog pobednika. Neki od tih pobednika su Alberto Bevilakva (1966), Iwacio Silone (Ignazio Silone, 1968), oro Basani (1969), Mario Soldati (Mario Soldati, 1970), Stanislao Nijevo (Stanislao Nievo, 1975), ezualdo Bufalino (Gesualdo Bufalino, 1981), Rozeta Loj (1988), Daa Maraini (1990), Antonio Tabuki (1994), uzepe Pontia (Giuseppe Pontiggia, 2001), ali i Enco Betica (Enzo Bettiza), rodom iz Splita, koji je 1996. godine dobio ovu prestinu nagradu za istorijsko-autobiografski roman Esilio. Nagrada Flajano (Premio Flaiano) Ova je meunarodna nagrada osnovana 1973. godine da bi se poastvovalo seawe na italijanskog pisca rodom iz Peskare (Pescara), Enija Flajana (19101972), pozorinog i filmskog kritiara, scenaristu koji je saraivao sa Felinijem (I vitelloni, La dolce vita, Otto e mezzo), a koji je i sam dobitnik kwievne nagrade Strega 1947. godine za delo Tempo di uccidere. Po ugledu na linost ije ime nosi, ova nagrada ima nekoliko sekcija: za kwievnost, za pozorite, za film i za televiziju. Nagradu 514

promovie asopis za kulturu Oggi e Domani sa seditem u Peskari, iji je direktor Edoardo Tiboni. U sekciji za kwievnost ova nagrada potvruje svoj ugled i time to u Peskaru poziva istaknute linosti ija se literarna ostvarewa smatraju uspenim i zapaenim. Priznawem za kwievnost se uzimaju u obzir italijanska i strana dela iz poezije i proze. Karakteristino je za ovu nagradu da se dodequje pred kwievnom publikom, u susretu italaca sa pobednicima. iri sastavqen od dve stotine lanova ima dunost da meu pet najboqih dela italijanskih i stranih autora koja uu u najui krug izabere ono kome e biti dodeqena nagrada Superflajano. Dodeqivawe nagrade se obavqa meseca jula, u Peskari. Od 2001. godine postoji i sekcija za italijanistiku kojom se dodequju priznawa za znaajne i zapaene radove koji su objavqeni van Italije. Uzimaju se u obzir dela koja predlau direktori Italijanskih instituta za kulturu u stranim zemqama. Neki od dobitnika nagrade Flajano za prozu: Gofredo Parize (1977), Mario Prac (Mario Praz, 1979), Mario Soldati (Mario Soldati, 1980), Luii Malerba i Klaudio Magris (1990), Peter Handke i oze Saramago (1992), Enco Betica, Paulo Koeqo, Tahar Ben Jelun, Danijel Penak i Abraham B. Jehoua (1996), Andrea Kamileri, Ian Mekjuan (1998), David Grosman (2004); za poeziju: Atilio Bertolui (Attilio Bertolucci, 1993), ejmus Hini (1995), Miroslav Holub (1997). Nagradu za italijanistiku 2003. godine dobio je poznati hrvatski italijanista i prevodilac Mladen Makjedo (Machiedo). Kwievna nagrada Grincane Kavur (Premio letterario Grinzane Cavour) Ova je nagrada stvorena 1982. godine, u srcu regije Pijemont s namerom da se mladi priblie kwievnosti, a posebno savremenoj prozi. Ciq ove nagrade je da se podstakne meu (mlaom) publikom zadovoqstvo itawa tekstova koji nisu iskquivo nameweni kolskim programima. Postoje razne sekcije: za objavqeno savremeno italijansko prozno delo; za savremeno prozno delo stranog pisca koji je preveden i objavqen u Italiji; za prevodilaki rad; za mlade autore poetnike, Italijane ili strance, koji nemaju vie od 42 godine; internacionalna sekcija (osnovana 1991. godine) kojom se odaje priznawe italijanskim ili stranim autorima koji su posvetili svoj ivot kwievnosti; sekcija za izdavatvo, kojom se nagrauje ona linost koja se istakla u italijanskom ili stranom izdavatvu; sekcija za esejistiku. Karakteristian je mehanizam dvostrukog irija koji odreuje pobednike: est pobednika meu italijanskim i stranim auto515

rima ulazi u najui izbor za dodelu nagrade koju dodequje iri sastavqen od mladih. Treba jo dodati da je jedan od lanova irija za 2005. godinu bio i Predrag Matvejevi. Meu prvim pobednicima bili su Majkl Kriton i Primo Levi (1982); slede Jordan Radikov, Antonio Tabuki (1983), Nadin Gordimer (1985), Mario Vargas Qosa (1986), oze Saramago, Ermano Olmi (Ermanno Olmi, 1987), Lala Romano (1988), Doris Lesing, Luii Malerba (1989), Ian Mekjuan (1991), Izmail Kadare (1992, 1998), Abraham B. Jehoua (1994), Paulo Koeqo (1996), David Grosman (1997), Tahar Ben Jelun (2000), Doris Lesing (2001), Margaret Macantini (2002), kao i hrvatski pisac Miqenko Jergovi (2003), za najboqu kwigu prevedenu u Italiji prethodne godine. Postilla: Sasvim je mogue da ovde priloeni izbor italijanskih kwievnih nagrada deluje diskriminatorno i ograniavajue. Istina je da u Italiji postoji jo dosta uglednih kwievnih manifestacija kojima se promovie, u prvom redu, dobra kwievnost, kao to je, na primer, priznawe Zlatno pero (Penna d'oro) koju je osnovalo Predsednitvo Vlade Ministara Italije 1957. godine za one pisce koji su svojim delima doprineli kulturnom napretku svoje zemqe. Meu nagraenima pomenimo samo najuvenije: ovani Papini (Giovanni Papini, 1957), uzepe Ungareti (Giuseppe Ungaretti, 1958), Rikardo Bakeli (1962), Aldo Palaceski (1966), Karlo Emilio Gada (1970), Iwacio Silone (1971), uzepe Precolini (Giuseppe Prezzolini, 1973), Mario Prac (1974), Nikola Abawano (Nicola Abbagnano, 1976), Lala Romano (1979), Mario Soldati (1980), Mario Luci (Mario Luzi, 1981), oro Basani (1982), Leonida Repai (1983), Marija Beloni (1984), Alberto Moravija (1986). Slinog je poloaja i nagrada Feltrineli (Feltrinelli), osnovana 1948. godine, koja se dodequje takoe onim linostima koje su se istakle na poqu kwievnosti (ali i na poqu umetnosti i nauke) za dela koja su unapredila svoju zemqu i oveanstvo. Posle smrti osnivaa nagrade, preduzimaa i umetnika Antonija Feltrinelija, 1942. godine, voewe ove kulturne manifestacije je preuzela Akademija dei Linei (Accademia dei Lincei). Neki od dobitnika priznawa Feltrineli iz oblasti kwievnosti: Tomas Man (1952), Vasko Pratolini (1957), Aldo Palaceski (1957), Mario Prac (1960), Euenio Montale (Eugenio Montale, 1962), Karlo Emilio Gada (1962), Xon Dos Pasos (1967), Ginter Gras (1982), Primo Levi, Klaudio Magris i Mario Luci (1987), oro Basani i Atilio Bertolui (1992). 516

Mogla bi se zatim, pomenuti ostala, brojna i znaajna literarna priznawa, kao Meunarodna kwievna nagrada Mondelo (Mondello) sicilijanskog grada Palermo, koja je osnovana 1975. godine znaajna imena svetske i italijanske kwievnosti dobitnici su ove prestine kwievne nagrade: Milan Kundera, Ginter Gras, Josif Brodski, Doris Lesing, Oktavio Paz, oze Saramago, Alberto Moravija, Italo Kalvino, Mario Luci, Leonardo aa, ali i Aleksandar Tima, 2000. godine, za roman Kwiga o Blamu. Kako ne spomenuti nagradu Kardui (Carducci) za poeziju, koja je osnovana 1950. godine u znak seawa na velikog italijanskog pesnika, ili pak nagradu Italo Kalvino koja sve vie dobija na vanosti, ali i Festival kwievnosti (Festivaletteratura), kwievnu manifestaciju sa seditem u Mantovi, kojom se takoe dodequju vana priznawa uvenim predstavnicima italijanske i svetske kwievnosti. iwenica je, meutim, i da je svojevrsna inflacija brojnih bezvrednih nagrada tolika da dovodi u pitawe opstanak samih nagrada, a vest da je neki pisac dobio jedno od tih priznawa nailazi u Italiji na optu ravnodunost (italake) publike; nije, meutim, to sluaj sa gore navedenim kwievnim nagradama Baguta, Viareo, Strega, Bankarela, Kampjelo, Flajano i Grincane Kavur koje izlaze van okvira lokalnih kulturno-politikih krugova, i potvruju svoj ugledni poloaj na nacionalnom i meunarodnom nivou.
LITERATURA Bagutta: 19271986. Milano degli scrittori, a cura di G. Vergani, testi di G. Afeltra et al., Milano, Campari, 1985. Bellonci M., Come un racconto. Gli anni del premio Strega, Milano, Club degli Editori, 1977. Bellonci M., Il premio Strega, Milano, Oscar Mondadori, 1995. Catalogo dei premi letterari italiani, a cura di Maria Pia Martignoni, Milano, 1999. Catalogo dei premi letterari. Viareggio Strega Campiello Penna d'oro e Premi Nobel italiani per la letteratura, Milano, Editrice bibliografica, 1987. Cotronei G., Premi letterari d'Italia, Roma, Totem, 1989. Il premio Flaiano: vent'anni di cultura e spettacolo 19741993, Pescara, [s. n.], 1993. Martini C., Dizionario dei premi letterari, Milano, Mursia, 1969. Parenti M., Bagutta, Milano, Ceschina, 1928. Premio Campiello. Il traguardo dei vent'anni: 19631982, Mestre, Edizioni del Gazzettino, 1982. Premio Grinzane Cavour, Torino, Fondazione CRT, 1993. Ratti L., Premio letterario Campiello", Genova, Edizioni Sabatelli, 1981. Santini A., Breve curiosa avventurosa storia del Premio Viareggio, Viareggio, Cavalluccio Marino Editore, [1961].

517

ORE RANDEQ

JEDNA MLADOST U RUMUNIJI Razgovor sa Joanom Florom

Svakojake gluposti i beslovesnosti umeo je za ivota iz dana u dan da ispaquje, tresne i ostane iv, nekadawi predsednik susedne nam, prijateqske i pravoslavne Rumunije drug Nikolae auesku, (pret)posledwi istonoevropski diktator i posle Lewina i wegovih nastavqaa zacelo najvei krvnik sopstvenog naroda u ovovekovnoj evropskoj istoriji. I to iz dana u dan mesecima, godinama, decenijama za svoje etvrtvekovne vladavine, po spoqnim manifestacijama esto operetske, anegdotske, groteskne, aplinovske, ali u sutini po sadraju, posledicama i katastrofalnom finalu, po tom uasnom svretku naroito velike, neverovatne, neshvatqive tragedije. Mi smo mislili da znamo ta se tamo dogaa. Mi Srbi, wihovi prvi susedi, putovali smo na desetine puta u te nae i wine pogranine gradove Temivar, Arad ili omboq, ali smo posle ovog krvavog ekspirovskog finala moda stavili prst na elo i priznali sebi da se sve nae iskustvo sa prvim komijama svodilo na sasvim pragmatian razgovor sa konobarima ili violinistima u restoranu, prodavcima u robnim kuama ili, u najboqem sluaju, u antikvarijatima, i obavezno i na prvom mestu se, koliko se bar ja seam, sastojao u nemutom (poluglasnom, riskantnom) natezawu i pogaawu sa (pre)prodavcima deviza na ulicama ili u mranim, vlanim, plesnivim, prqavim i zapianim rumunskim haustorima. Takvi su u Temivaru tada, seam se, bili ama ba svi haustori. 518

A mi smo sve to pripisivali aqkavosti celog jednog naroda. Naciona celog! ak se najee i ne pitajui, u naim tromim mozgovima, zato je to tako od Sofije do Varave, a u Atini i Amsterdamu nije, i zato je to tako u Istonom Berlinu, a u Zapadnom Berlinu nije. Zar su iteqi Sofije i Varave, stanovnici bugarske i poqske prestonice, sa dva kraja evropskog kontinenta, zaista po karakteru, navikama i mentalitetu sliniji jedni drugima nego iteqi Istonog i Zapadnog Berlina, jednog istog grada vetaki i samo politiki podeqenog na dve pole, kao jabuka? To je danas toliko oigledno da oiglednije biti i ne moe, maw' da ti neko gurne prst u oko, ali je vrlo indikativno da nam taj kvar u miqewu", te sasvim pogrene generalizacije, trideset godina nisu bile ba tako oigledne. I ba zbog te nae povrnosti, a zacelo ve i tromosti i lewosti uma, svojstvene vaqda svim instant-turistima u dvadesetom veku, zbog koje sam tek po posledicama rumunske tragedije shvatio (ako sam i tada shvatio) da weni uzroci nisu bili ni blizu od one sorte na koju sam ja secovao", potraio sam jednog svedoka onog zlatnog doba" aueskuovog komunizma i soc-realizma, zlatnog do te mere da Rumunija od te blagodeti, da parafraziram Borislava Pekia, a mogao bih i Petra Koia, nikako da se povrati i stane na svoje noge. I imao sam tog i takvog sagovornika odmah ovde, takorei: pod rukom imao sam jednog naeg (i rumunskog) velikog pesnika, mog prijateqa i sugraanina Joana Floru, banatskog Rumuna koji je (ono, od kolevke pa do groba, najlepe je) ako doba proveo ba u prestonici tadawe aueskuove despotije i u tom lepom gradu Bukuretu. Istonom Parizu", kako ga ve svi rumunski frankofili (i frankofoni) zovu ve vie od sto godina. Taj na (juno)banatski, i novosadski, i rumunski pesnik Joan Flora jedan je od najveih i najcewenijih jugoslovenskih pesnika takozvane sredwe generacije, o emu svedoe ak tri ugledna priznawa samo u jednoj, recimo: 1989. godini. A to su: Nolitova" nagrada za kwigu godine, nagrada Udruewa kwievnika Srbije i godiwa nagrada Drutva kwievnika Vojvodine. Budui da je Rumun po nacionalnosti, Flora je mladost proveo u Bukuretu, tamo je ne samo zavrio Filozofski fakultet nego i objavio prve kwige pesama, tamo se, konano, i oenio (tako ga i treba) i suprugu potom doveo u Novi Sad. A u trenucima u kojima mi je priao uspomene iz svog akog doba i svoj tada jo svei doivqaj krvavog decembarskog prevrata u Rumuniji 1989. godine Flora je jo bio ured519

nik u Libertatei, jedinom jugoslovenskom listu na rumunskom jeziku, bio je i saradnik Rumunskog programa na Televiziji Novi Sad, i isto tako i istovremeno i saradnik brojnih naih listova i asopisa na srpskom jeziku A moj Dnevnik (izdavaka kua i list u kojem sam tada, jedno krae vreme, nekih etvrt veka, radio, bio trpen i spasen") ba mu je tih meseci objavio izabrane pesme u svojoj najprestinijoj ediciji Kairos". Ta zbirka izabranih pesama zvala se Izdaja metafore, i zove se tako i danas, i zvae se uvek i doveka", jer pesnike zbirke, dakako, ne umiru, i ta zbirka je objavqena u prevodu Adama Puslojia. (Trebalo bi se, uzgred, setiti kako je izgledala ta edicija, koju je smislio i utemeqio moj kum Milorad Predojevi-Pinda, crnogorski pesnik i veiti vernik i verenik Kwige. Da, ba tako kako sam napisao: kwige sa velikim K". Treba ponovo uzeti u ruke te Florine izabrane pesme na 347 strana ja ih ovog asa uzimam i na mom primerku je posveta od 9. marta 1990: Za mog brata sa Karpata i za wegovu Aleksandrijsku biblioteku" I tu zbirku sa predgovorom Srbe Igwatovia Hroniar, buntovnik, alhemiar svet iwenica, egzotike i ezoterije u poeziji Joana Flore na celih 90 stranica, sa tim predgovorom koji je moj kum i gospodin Predojevi tampao i posebno, kao separat. Ali separat beo i debeo i lepo opremqen, ba kao to je Pinda to uinio i sa zbirkama Pavla Popovia, Vujice Reina Tucia, Mihala Babinke, Boka Petrovia, Radu Flore, Julijana Tamaa, Ferenca Fehera Trebalo bi svakako ponovo prelistati te zbirke, osmotriti jo jednom, s velikom radou pasioniranog, neizleivog bibliofila, ponoviti gradivo", to bi se kaz'lo, jo jednom obuhvatiti taj minuciozni izbor i ureivawe, tu likovnu i grafiku opremu i tek onda shvatiti ta nam je doneo a ta odneo, zauvek ovaj rat u kojem, naravno, nismo ni uestvovali. Tih i takvih izdawa, slutim (a slutiti jo jedino znam), neemo imati jo dugo, moda ni do kraja ivota ove italake generacije. A moda te kwige ba danas i ba ovde i ne treba uzimati u ruke: jer, nostalgija je najboqi nain da se upropasti sopstveni ivot. Ili ovo na ta smo ga sveli. To jest, na ta su nam ga sveli. Ali pria nam, ve nestrpqiv, Joan Flora: 520

 Otiao sam u Bukuret jer sam eleo da piem na rumunskom jeziku, da budem rumunski kwievnik! I verovatno je to bio pravi izbor, jer se, uveren sam odavno, jezik ne moe nauiti nigde drugde nego u zemqi tog jezika. Bukuret me je, verovali ili ne, opinio. Taj grad su nekad zvali Mali Pariz i, bar u duhovnom, stvaralakom smislu, on je taj naziv i zasluivao. Odande su svojevremeno otile u svet a Rumunima je to po pravilu znailo: u Veliki Pariz i takve veliine kao to su Tristan Cara, osniva dadaizma, pa Een Jonesku i Emil Sioran, ili Konstantin Brankui, otac savremenog vajarstva, ovek za koga je veliki Henri Mur govorio da je Mikelanelo modernog doba Mene, provincijalca iz Banatskog Novog Sela, susret s ovakvom metropolom morao je da oduevi. Vidim desetak trgova, dvadesetak pozorita, tri stotine hramova, desetak kwievnih asopisa Vidim malu tablu u gradskom parku i na woj obian natpis Ne gazi travu!", a i on, kao u snu, na rumunskom: Ne calcati iarba!" Nenaviknutom da svuda oko sebe vidim i ujem rumunsku re, za mene je i taj natpis predstavqao uzbuewe. Politika me tada, tih ranih sedamdesetih, naravno, nije zanimala. Bio sam tad jo isuvie mlad, bio sam, uostalom, pesnik i ve samim tim imao sam druge staze i druge svetove. Druge brige, druge preokupacije. Jer, ve na fakultetu upao sam u krug velikih znalaca. Svaki student koji je tamo tad uspeo da stigne do indeksa jednostavno je znao i poznavao sve. I rumunsku kwievnost, i rumunski jezik, i francuski, i latinski, i staroslovenski Ja sam meu wima, priznajem, bio autsajder i trebalo mi je najmawe godinu, pa i godinu i po dana da koliko-toliko uhvatim korak sa tom mojom generacijom. Sa brucoima, kako bi mi ovde rekli. A to je pretpostavqalo lektiru od 30 do 50 hiqada stranica godiwe. Kako se tada ivelo u Rumuniji? Pa, rumunski narod je tada jo uvek iveo nekako normalno, oputeno i mirno, i verovao da e jednog dana iveti jo boqe. Mislim da je prelomni trenutak nastupio 1971. godine kada se auesku vratio iz Kine i proklamovao svoje uvene, naravno: po zlu uvene Aprilske teze, ija bi se poruka mogla saeti u stegnuti kai!", ili jo boqe stegnuti kai oko stomaka i misli!" To jest smawiti broj tampanih stranica i tirae novina i asopisa, svesti televizijski program na dva sata dnevno Reju, ve je mogao da se nazre prezir prema svemu to je duhovno, intelektualno i to, na kraju krajeva, predstavqa jednu naciju. Sad kad znamo rasplet i posledice tog mranog 521

razdobqa rumunske istorije, moemo da ustvrdimo da je ve tada kod aueskua proradila paranoja, i, jo mnogo ranije, kompleks nie vrednosti. Bio je svestan da je on jednostavno opanar i da to i ostaje, kao to je wegova gospoa Elena, koja e kasnije vladati politikom scenom i rukovoditi rumunskom Akademijom nauka, jedva svrila i osnovnu kolu. S takvim kompleksima zemqa se ne moe voditi mirno i razumno, nego odmah genijalno". auesku je poverovao da je on jedini u stawu da svetu ponudi pravi model socijalizma i socijalistikog oveka, maltene da je pozvan, da ima bogomdanu misiju da te modele ponudi, to je ne samo nehumana, nego i idiotska i kriminalna teorija. On je stvarao multilateral dezvoltat", to znai: svestrano obuen i razvijen ovek. Ne samo da je to kojeta, nego i neodoqivo podsea na jedan ne tako mnogo stariji i ne mnogo idiotskiji pokuaj, program stvarawa novog oveka. U Hitlerovoj Nemakoj, naravno. A kako je uopte izgledao i onaj skraeni televizijski program, ona dva sata dnevno? To je za duhovite qude moglo da bude i prava poslastica. Jednom sam, na primer, neposredno uoi aueskuovog pada, celo vee proveo uz TV ekran. Jednostavno sam seo i odgledao svih 120 minuta. (Iskreno se nadam da su to, i ee od mene, inili mnogi intelektualci u Rumuniji: sociolozi, istoriari, psiholozi, psihijatri, publicisti i uopte svi hroniari tog neponovqivog vremena.) I ta sam video to vee? Jedan sat i 45 minuta su prenosili govor dragog predsednika Nikolae aueskua. Ostalo je jo vremena za redovne petnaestominutne vesti, u kojima su celih dvanaest minuta davali izvode iz govora koji smo upravo gledali i sluali, a u tri preostala minuta su itali pozdravne telegrame dragom predsedniku aueskuu i estitke za genijalan govor, rekli potom jo dve reenice o vremenskoj prognozi i odjavili program! Je l' mi veruje? Ja to inae nerado priam, naroito qudima sa Zapada. Posumwae u moje mentalno zdravqe, ili e jednostavno pomisliti da sam neizleivi laov. Onih sedamdesetih godina je, meutim, prema Florinim reima, jo uvek bilo nekog elana, poleta, vere u trijumf zdrave pameti, pa su se pojavile i neke trajne duhovne vrednosti. Pojavile su se, recimo, veoma znaajne kwige Marina Prede, ezara Baltaga, Grigorija Haxijua, Marina Soreskua, Ane Blandijane, Mire Dineskua i, pre svih, Nikite Staneskua. On je tada objavio svoju epohalnu zbirku Jedanaest elegija. Ta kwiga je trebalo da se zove Dvanaest elegija, ali je cen522

zura jednu izbacila, pa je Nikita umesto we u zbirku stavio samo jednu pesmu. Zvala se ovekrupa. Moda je dve decenije kasnije taj ovek-rupa bio ba onaj mladi to je u decembru 1989. godine ogrnuo rumunsku zastavu sa izrezanim dravnim grbom i sve vreme gledao kroz rupu. Pokazala je to i naa televizija. A kako je svoj studentski ivot u Bukuretu iveo Joan Flora? iveo sam u studentskom domu i to jako skromno. Ni stipendije nisam imao, nego ono to mi roditeqi iz Banatskog Novog Sela poaqu. Hiqadu, hiqadu i po leja meseno. Polovina ode na dom i menzu, druga polovina ostane kwiarima. Ja sam iz seqake porodice i do poetka mog kolovawa u mojoj kui je bila samo jedna kwiga: Biblija. (Ti meni o openu, a ja o Vrcu treba da piem. / Druga kua od mene je sodara" pevae ovaj veliki rumunski pesnik o svom banatskom, jugoslovenskom delu ivota, kasnije.) A za vreme studija uspeo sam da pribavim, na razne naine, preko tri hiqade kwiga. To je, iako su kwige u Rumuniji bile vrlo, vrlo jeftine, ipak znailo velika odricawa. Stalno, iz semestra u semestar, iz godine u godinu, kroz cele studije. Jednostavno, nita mi drugo ni priblino nije bilo toliko vano. Nisam u Bukuretu, kao mnogi strani studenti, pa i nai iz Jugoslavije, nai naroito, izigravao Amerikanca, nego sam u mnogim situacijama ak i krio da sam Jugosloven. Bilo mi je u interesu da uem u jezik", u sredinu, u ambijent, da se izravnam sa kolegama iz grupe za kwievnost i sasvim mladim rumunskim pesnicima. Jer, davno je kazano jezik je pesniku jedina otaxbina. U to ime tih godina sam ak bio spreman da se odreknem mnogih pogodnosti (jer se u Jugoslaviji i tih godina, pogotovo tih, ivelo daleko boqe nego u Rumuniji), da prihvatim neku drugu svakidawicu: da jedem crni hleb, lou salamu, da puim loe cigarete A sve to zarad jezikog okruewa. Jezik je moj napon, moja energija i jedini elemenat koji me odreuje kao pisca. Ne ideologija, jer ideologije pisca ne odreuju, pogotovo ne pesnika. Nego ga odreuje okruewe: na ulici, u tramvaju, na fudbalskom stadionu, u kafani, u redu za mleko ili meso bilo gde, pesniku ulazi u uvo, u mozak, u pamewe reenica. Ja to radim i ovde, kod nas, u Jugoslaviji, ali kad sam ovde, ovde sluam na srpskom i pamtim na srpskom. Ima duhovitih i mudrih reenica, fantastinih reenica koje ujem 523

svuda okolo i maltene svakodnevno, ali ja sam u tom asu primoran da razmislim kako e one na rumunskom, na jeziku kojim pevam, izgledati. Kako e zvuati, ta e znaiti. Da li e znaiti to isto to znae ovim qudima ovde u Novom Sadu, ili u mom Banatu. I naravno da esto ne zvue jednako i ne znae isto. Mada, moram s druge strane priznati, dogaa mi se i obrnuto: neretko poneki stih oblikujem i zavisno od toga kako bi on na srpskom izgledao. A sve je to neka vrsta provere ili, jo boqe, odmeravawe prave teine pesnike reenice ili pesnike slike. Bilingvizam je u tom sluaju od neprocewive vrednosti. I rei u, pa makar i sto puta znao da ispaqujem najivakaniju frazu: neizmerno sam srean to ivim i mislim na dva jezika i te sree, te prednosti sam svestan u svakom trenutku. O Joanu Flori su iz Rumunije jo tih ranih sedamdesetih stizale mnoge vesti. Bili su to glasovi o blistavom, muwevitom i gotovo udesnom uspehu mladog poete. Bila mu je tek dvadeset i prva godina kada mu je vodei rumunski asopis Luceafarul (Danica) objavio zbirku pesama u prozi pod naslovom Brqan, uz preporuku i to kakvu! neprikosnovenog arbitra za poeziju u ovoj zemqi g. ea Bogze. (Koji je, ponavqam, mene, autora ovog intervjua, jo 1981. godine potpuno i definitivno zaludeo naslovom svoje pesnike zbirke objavqene u nikoj Gradini. Naslovom koji glasi: Bogza eo, zato usta ne zatvara?) Tek, eo Bogza je tada o naem pesniku zapisao i ovo: Stepenik sa kojeg Joan Flora polazi sa samo dvadeset i jednom godinom veoma je visok. ak i uticaji koji se mogu nazreti u wegovom pisawu idu mu u prilog i slue mu na ast, podseajui na velikane izraza i oseawa iz velike moderne poezije sveta. Iz take u kojoj se nalazi, miqenik mate i gospodar rei, ovom pesniku ne preostaje da savlada vie nikakvu prepreku, ve da se okrene, savrenim oruem koje poseduje, prema sebi samom, kao prema ogwenom srcu zemqe" U to vreme, onako mlad i zanesen, ja zaista nisam bio svestan svih tih poluga i mehanizama aueskuovog sistema. U to se, i da mi je tada stalno skretana pawa, jednostavno nije moglo verovati, toliko je sistem bio neverovatan, fantastian Sada, kad gledam unazad, shvatam da sam sve vreme bio u jednoj velikoj miolovci i da sam mnogo rizikovao. ivot? Ne, ivot verovatno ne, ali izgon, u najmawu ruku, to 524

mi nije ginulo. ista srca i iste savesti iao sam svuda, druio se sa svima, ak gladno traio to drutvo, dosta smo i lajali", kako to ve dolikuje pesnikom nemiru, a da preesto nisam ni znao s kim razgovaram i kako koja moja reenica moe da se prenese i protumai. Poeo sam to da shvatam kad sam uao u kuu Nikite Staneskua i tu ostao godinama. Za wegovim legendarnim okruglim stolom uvek je sedelo troje-etvoro mladih pesnika i meu wima je obavezno sedela wegova Loreta. Sve wegove Lorete, zapravo. Lorete? Ne zna ko su (bile) Lorete? Tako se zvala prva Nikitina sekretarica koju mu je policija poslala u kuu, kao to su sa istog mesta stizale i sve ostale lorete". Sekretarice sekuritarice! Mi smo znali ta je wihova osnovna delatnost", znao je to, naravno, i pre svih nas Nikita I bilo je i divno i strano gledati tu svakodnevnu igru velikog pesnika i male poslunice, tu igru mudrog fakira sa zmijom otrovnicom. Bilo je tu rei i pobune, u nikitanskom, nikitijanskom stilu, naravno, i sarkazma i ironije na raun sopstvenog ivota. ivota iji tok, naravno, zna se ko je mogao da odredi i ko ga je i odreivao. Ali pravu rumunsku bedu i tragediju celog jednog naroda upoznao sam tek 1975. godine, kada sam se oenio i krenuo u goste kod enine rodbine. U tazbinu. Kada sam, zaprepaen, upoznao rumunsko selo. Ja seqako dete! I kad sam video na delu sistem popisa sve stoke u svakom seoskom domainstvu, ne samo popis svih sviwa i krava, nego i ivine i zeeva! A sve te popise su, da bude jo tunije, jo crwe, najtunije, najcrwe, najtraginije godinama su sve te popise radili kolski nastavnici i profesori. U svakom rumunskom selu. Nigde se nije mogla imati sviwa koja nije prijavqena vlastima, a ta za jednu sviwu uopte znai biti prijavqen vlastima? Tovi i isporui sviwu, recimo, za nekih 10 apoena (ili bodova, ili kojeega drugog), a samo jedan kilogram mesa posle u dravnoj mesari plati 80 tih apoena. A mora dravi da da sve iz sviwca i kokoiwca, do posledwe kokoke i posle sve to od we, te iste drave, a tvoje, da kupuje, do posledweg grama mesa. To je vazda znailo: raditi ni za ta, biti uvek na gubitku. Masovno su se, zbog toga, po selima gajile paralelne sviwe" sintagma koja je, naravno, nepoznata u celom civilizovanom svetu, a znai zapravo: jedna sviwa dravi, jedna tebi to se radilo ak i u kosturnicama po seoskim grobqi525

ma. I takvi neprijateqi drave" rizikovali su drakonske kazne. Uglavnom se radilo o viegodiwoj robiji, ili u najboqem sluaju o tri-etiri godine zatvora. Za tovqewe svoje sviwe, svojom hranom i svojim sopstvenim radom kazne su bile uasno velike, a anse da se takav neuveni zloin" ne otkrije bile su male ili nikakve. Nestaice su poele jo 19751976. godine, da bi se do smene aueskua i wegove Elene poveavale do paroksizma, do granice kada oveku padne mrak na oi i rei da stane pred tenkove goloruk i goloprs. I tek tad, u krajwem oajawu, pomisli: Sad mi je svejedno, umro od tvog tenka ili od tvog sistema." Tako je ivelo vie od osamdeset odsto Rumuna i aa se jednog dana prelila. Svi su znali da se mora preliti, kad-tad, da Nikolae auesku i ona wegova famozna supruga Elena moraju pasti, da je sve to samo pitawe vremena, ali niko nije verovao da e se sve desiti na tako uasan nain i sa tolikim rtvama. A eto, demonizam se branio demonski. Sad se zna da je brani par auesku bio u stawu da rtvuje ceo jedan lepi grad Temivar, da je ak planirao da ga prosto slisti sa lica zemqe, kad su tamo poele masovne demonstracije i oruani otpor wegovoj partijskoj policiji. Rekli su doslovce Imamo mi i drugih gradova" i ve su ga bili izbrisali sa geografske karte Rumunije. I Evrope, i sveta, dodao bih. A to u tom trenutku nisu znali oni hrabri ineweri koji su zapretili da e eksplozijom u Petrohemijskom kombinatu podii u vazduh ceo Temivar. Mislili su da e tom klasinom ucenom, tom stravinom pretwom naterati vojsku da odstupi, a nisu, siroti, ni u snu sawali, jer nisu mogli ni da zamisle ono to je i nezamislivo, jer to normalni qudski um i ne moe da pojmi: da bi auesku bio u stawu da udovoqi wihovoj uceni, samo da je stigao. I onda bi to unitewe Temivara hladno i u slast pripisao neprijateqima Rumunije i socijalizma, huliganima, bandi unutrawih zloinaca i stranim agentima". Mnogi su ve zamerili da se nova rumunska demokratija nije ba demokratski obraunala sa diktatorom. Moda, ali da je auesku tada utekao, pale bi jo hiqade, desetine hiqada nevinih rtava. irom Rumunije. Ne smem ni da pomislim ta je moglo da se dogodi da se ovaj narodni ustanak pretvorio u krai ili dui, ali u svakom sluaju trajni graanski rat. Sa onakvom policijom i vojskom, sa onom i onakvom Sekuritateom" A mnogo je i deset rtava, mnogo je i 526

ak jedna jedina, zbog onakve zveri u qudskom obliju koja je skoro tri decenije sedela za vratom rumunskom narodu. Nedugo posle rumunske tragedije moj veliki prijateq i kolosalni pesnik Joan Flora doekao je teku operaciju srca (nekoliko ugraenih bajpasa"), a zatim, u svom novosadskom stanu jo jednu katastrofu. Ovu nau, jugoslovensku. Da je odivi ovde, da je isprati i doeka joj kraj, nije imao ni voqe, ni snage. Nemamo ih uostalom ni mi, kojima je ovo ovde, ma kako se zvalo i ma na ta liilo, jedina otaxbina. Pesnik je spakovao porodicu i iz svoje rodne zemqe odselio se u domovinu svoje ene, otiao gradu svoje mladosti, konano i jeziku svom. Nadam se da je do kraja svog ivota tamo bio sreniji nego to bi bio u Srbiji. to i nije tako teko postii, bilo gde u Evropi.

527

KRITIKA

LEKSIKOGRAFSKO-POETSKA KARTOGRAFIJA MIRA VUKSANOVIA

Miro Vuksanovi, Semoq zemqa, Filip Viwi", Beograd 2005

Kao po pravilu, svako autentino delo stavqa na proveru zateene anrovske, poetike i aksioloke obrasce i polazita. Novo se u mnogo emu opire znanim prilazima i merilima, makar i raunalo s wihovim fonom i, kontekstom. Makar se, tavie, unekoliko i ravnalo prema onome to preinauje ili porie. Lako je rei i nije netano da Semoq zemqa Mira Vuksanovia, kao i srodna tvorevina koja joj prethodi, Semoq gora, stoji u neporecivom srodstvu s modernim i postmodernim tipom romana-leksikona, kao i da joj je, u starijem naem nasleu, Vukov Srpski rijenik, pa i Dositejeva Iica i Slovo od alfavita, nekakav, makar i dalek, anrovsko-morfoloki predak. U priblinoj meri je umesno pomenuti i priawa Stjepana Mitrova Qubie, pa i znanu opasku da je Qubia Wego u prozi, ime bismo, s malo smelosti, i ne bez osnova, mogli podupreti tezu da je Vuksanovi Bekovi u prozi. Ovoj dvojici zlatoustih zajedniki je, uz sve razlike, podvig oivqavawa istog, nepovratno minulog sveta i jezika, mudraka skepsa pred hodom vremena istinskim ili prividnim kao i osobeno zdruivawe sete i humora. Nije, takoe, neumesno koliko ni osobito originalno zapaawe da se na pisac, posle tolikih drugih, odvaio na rizik prividnog ukopavawa u lokalno, u posebno. Takvu stvaralaku opkladu, znamo, prihvatili su, pre wega, Bora Stankovi, Vilijem Fokner i Gabrijel Garsija Markes. Znamo i s koliko lepe stvaralake sree. Jer wihovi naizgled uski i zatvoreni svetovi postadoe univerzalne, bezmalo mitske situacije qudskog bitisawa uvek i svugde. U sluaju Bore Stankovia, kako bi rekao Boko Petrovi, iz etnografski kostimirane sredine nekakvog dalekog Vrawa biva da se odjednom naemo u esencijalnom odnosu prema zvezdanom nebu (kantovskome, danteovskome), u sudaru i sporu sa samom sudbinom". U slian sudar i spor sa samom sudbinom, uprkos gotovo egzotinog, tematski i jeziki zapravo neprevodivoj" konfiguraciji svoje se-

528

moqske gore i zemqe, uvode nas, dakle, i dva azbuna romana" Mira Vuksanovia. Ovakav tvoraki izbor i rizik smera na visoka srodstva i susedstva i piscu, naprosto, vie nema uzmaka ni odustanka. Nije, dakako, teko ocrtati jo gdekoji nesporan kontekst Vuksanovievom poduhvatu. Recimo, formalno-kompozicioni. U tom pogledu, Semoq zemqa, kao i starija joj sestra Semoq gora, predstavqaju gigantski prozni ekvivalent lirskim toponimskim brojanicama" nekolikih modernih pesnika, od Luja Aragona do Milosava Teia. Pa ipak, nikakva usporedba i kontekstualizacija makar bila i utemeqenija od nagovetenih ne govori mnogo o delu samom. U tom je, da uzgred kaemo, i jedan od vaqanih razloga poznatog Duievog otpora prema kritici i kritiarima. Jer oni, bezmalo, ubijaju u jednom pesnikom delu sve to je u wemu odista najistije, i najlinije, i najvie", a sve za qubav svojih klasifikacija i fatalnih i razornih uporeewa". Zato nam predstoji pokuaj govora o delu, a ne povodom dela, ako je takva disciplina ikad domaiva. ta nam to, dakle, i kako kazuje Semoq zemqa azbuni roman o 909 planinskih naziva? Moguni odgovor, ma koliko ovlaan, ukquivae nuno i optije nalaze o svekolikoj Vuksanovievoj prozi, posebno o Semoq gori. Jer, kako stoji u jednom od autopoetikih iskaza novijeg azbunog romana", Gora i Zemqa su jedno. Najboqe ih je uzimati zajedno. to nema u jednoj ima u drugoj." Ovaj iskaz, naravno, ima u vidu ponajpre tzv. grau i sadrinu, ali upuuje i na poetiko jedinstvo, ili bar poetiku komplementarnost dveju tvorevina. Ono to im je nesumwivo istovetno hronotop obelodaweno je ve u naslovima. Tako emo, posle gorskih, sad iitavati zemaqske kote jednog povlaenog prostora i vremena, zaviaja i detiwstva, ubeleene i protumaene u kquu jedne udesne i pre Vuksanovia neznane leksikografsko-poetske kartografije. Wenih devetsto devet odrednica sklapaju mapu i povest predela i sudbina otetih od zaborava na nain moda uporediv samo sa bezgraninim pamewem one fantazmagorine ledene biblioteke" u Kiovoj Enciklopediji mrtvih. S tom bitnom razlikom to je Vuksanovieva enciklopedija sazdana od stvarnih, nefikcionalnih realija i doivqaja, i to je proeta prisnou, toplinom i milotom ak i kad posvedouje martirsku tragiku, pa i apsurd. I kad su najneobinija, mesta i sobitija Vuksanovievih pria-saetaka pripadaju stvarnom ivotu, proivqenom i upamenom. One se ve svojim naslovima vezuju siejno i jeziki za reqef zaviajne mikrosredine, za wene kre, klance i tesnace, kose, litice i ponore, jame, peine i kripove, trla i toila, strane i zastranke, vrtae i vrtaice, sruge i lazine, potoke i reice, grobita, crkvine i zavetrine, raskrsnice, prevoje, visove i drela, grede i glavice, klisure, gomile i trwake, zidine i zakopine, gazove i jazove, omare i ko-

529

tare, kosanice i zakose, ispae i zlopaice", izvore, vrela, pojila i perila, drage i virove, doline i dolinice, zaravni, ravnine i ravninice, torove i trapove. Bezmalo hiqadu vlastitih imenica sveli smo, evo, u svega pedesetak zajednikih, razvenanih od izvorne ekspresivnosti i maginosti, pa opet kao da nismo izneverili onaj kquni paradoks Vuksanovievog sveta i jezika: obiqe retkosti! Hiqadu povoda za hiqadu crta, od kojih svaka, po pravilu, zaiskri s nekolike nove crtice, siejne ili leksikografske! U toj praskavoj asocijativnosti, tematskoj i jezikoj, uz svagda budnu autopoetiku svest, vaqa, ini se, videti jednu od glavnih razlika izmeu Vuksanovia i onih, samo mu prividno srodnih, crtiara" u srpskoj i hrvatskoj moderni pre jednog stolea. Tako se evo jo jednog paradoksa i bez naglaska na urbanom duhu i ambijentu, s korenom u arhajskom jeziku i miqeu Vuka i Qubie, moe biti delotvoran i kreativan, pa i savremen, i moderan. Jer, sreom, stvarawe je uvek drukija i via kategorija nego svrstavawe. Stvoreni svet Vuksanoviev nerazluiv je od svoga stvarnog, empirijskog modela. Artizam ne iskquuje mimetizam, i obrnuto. Kroz ovu prozu je progledao i progovorio geofiziki, etnopsiholoki, istorijski, privredni, socijalni, obiajni i govorni specifikum pievog ueg zaviaja. Kad bi mu i posledwi trag iezao, semoqski bi se svet, ini se, mogao rekonstruisati po slovu Vuksanovievih kwiga. To im nije dvosmislen kompliment, u duhu davnawe, realistike karakteristike, ve priznawe maginoj upeatqivosti. Osobito je, bar po utisku ovog itaoca, Vuksanovi sugestivan kao pesnik zemqe, ili tanije, materije. Samo jo u Veqka Petrovia i Desanke Maksimovi ovako pulsira tlo, rastiwe, voda i kamen, u svojim bezbrojnim pojavnim oblicima. ulna punoa doivqaja nije, meutim, ovde samo ni prvenstveno znak elementarnosti semoqskog sveta i wegovog pisca. Silina ne potire nijansu, te bi svojstvo jedne neimenovane junakiwe Semoq zemqe moglo vaiti i kao karakteristika tog sveta i wegovog povesniara: toliko je, naime, ta Semoqanka imala senta u priawu, i svemu, da joj ni struk od rascijepqene dlake nije mogao promai". Duh nijanse vaqda i podrazumeva poetika minijature, pa e, evo, i druga hiqada semoqskih malih pria obilovati suptilnim opisima semoqskih predela i predmeta, poslova i dana, kolektivnih i pojedinanih udesa, podviga, stradawa i nepoinstava. Raspon dogaajnih sticaja i tzv. metafizikih kvaliteta i ovde je, kao i u Semoq gori, veoma irok. Smewuju se i sustiu tragizam, herojizam, humor, melanholija, epska muanstvenost i enska milota. Moda su, u obe kwige, najsnaniji prizori tihe patwe osamqenih, samohranih, odbaenih i unesreenih. Uprkos svome i naem okorelom i rutavom vremenu, moda je Vuksanovi pored sve svoje igrive iskriavosti

530

 najuzbudqiviji upravo u trenucima meke tuwave" i milosnih oiju". Patwa, naprosto, ne zastareva. Ali ni nagon za igru, ilerovski Spieltrieb, nikad ne gasne u tvorevinama duha, pogotovo jezikim. A jezik dveju semoqskih kwiga je najrazigraniji srpski jezik, danas i poodavno. Re je u wima i tema i orue prie, i sadrina i forma, i junak i zbivawe, i predmet promiqawa i nain domiqawa, krcatog etimolokim i homonimskim vezivawima i poigravawima, morfolokim umnoavawima, semantikim sueqavawima i nijansirawima, onomatopejskim, eufonijskim, ali i kakofonijskim udesima. (Videti, recimo, nemoguni toponim xux i wegovu leksiku familiju.) Nema sumwe, specijalisti u posedu posebnih znawa imaju priliku za proveru i dopunu svojih postavki i otkria. Ko je tvorac i vlasnik ovog bogatstva, pisac ili wegov narod? Je li, uprkos svim naim osekama i sutonima, piev rodni kraj i daqe kako bi rekao Skerli povodom Qubie, matica i kovnica naeg jezika? Ili je to obiqe, kako neko negde veli u prostranom Lalievom opusu, tek naknada za sveoptu ivotnu nematinu? I ta u Vuksanovievoj verziji tog obiqa pretee, invencija ili memorija? Ako je leksiki gejzir Semoq gore i Semoq zemqe opte nae dobro, oteto nehatu i zaboravu, nema sumwe da je umee u rukovawu tim dobrom u estetske, kwievne svrhe iskquivo Vuksanoviev podvig. Priblino onakav kakav prieqkuje pisac istorijskog romana, kome je, takoe, golemo znawe tek nuan, ali ne i dovoqan uslov za uspeh. S tom razlikom, ili specifinou, to Vuksanovi bezmernu jeziku grau kreativno funkcionalizuje strategijama koje su poglavito jezikog, lingvo-stilistikog karaktera. Raznovrsnost tih strategija i moguna zakonomernost u wihovom ponavqawu i varirawu vaqan je istraivaki izazov. Neka ovde bude samo nagoveteno kako na pisac s podjednakom sreom upravqa i eliptinom i dugom, razuenom reenicom, koja u jednom sintaksiko-intonacionom dahu neretko izrie ceo fragmenat. I kako ume da, s estetskom motivacijom, iz fragmenta u fragmenat mewa gramatiki rod, broj i lice e da bi izmenom pozicija onog ko gleda, slua i govori doskoio monotoniji koja neminovno preti katalokom nizawu zapisa na predmetno zadatu temu. Sintaksiki paralelizmi, prstenasto zatvarawe reenica i narativnih sekvenci u autonomne celine, povremeno siejno ulanavawe tih sekvenci u nisku povezanih priica, semantiko-intonacioni udeo upitnih reenica u prii i priawu, dinamizovawe iskaza upotrebom imperativa, aorista i krweg perfekta ili, ak, potpunim izostavqawem glagolskog predikata, koriewe, povrh svega, deklinacijskih paradigmi kao narativnog obrasca samo su deo jeziko-stilskog repertoara u otvarawima, tokovima i zavrnicama Vuksanovieve leksikografsko-poetske igre na devetsto devet poqa.

531

Udeo usmenog naslea u govoru naeg pisca i tolikih, mahom bezimenih, personalnih instanci Semoq zemqe takoe se ukazuje kao upadqiv beleg ove proze i moguan predmet zasebnog izuavawa. Kultura usmenosti je samorazumqiv temeq i horizont Vuksanovieve poetike, ali se ona na wih ne sme svoditi. Nain, recimo, na koji pisac rauna sa anrovskim pamewem tzv. malih formi zakletvi, kletvi, zagonetaka, pitalica i kazalica", pa i vraxbina i molitava pre je i vie primarno-kreativnog negoli aluzivno-citatnog karaktera. Svojevrsna istorija i arheologija rei, opis wenog rasvita i ivota, Vuksanovievo kazivawe neretko biva i sopstvenim postrojem homologno onome to ona imenuje. Jeziki znak je mahom proizvoqan", kae jedna lingvistika kola. Druga preferira termin nemotivisan". U sluaju kwievnog iskaza, tj. estetskog znaka, odnos oznaujueg i oznaenog je kompleksniji. Tako e Vuksanovieva priica" o jednoj vijugavoj dolini nizom svojih sintaksikih i intonacijskih zavijutaka i serpentina uznalikovati onome o emu govori. Drugde e se jedan s poetka brz, skokovit i proziran a potom trom i zamuen potok uzajamno oglednuti sa istom takvom priicom" o sebi, neodvojiv od we od izvora do uvira jedne jedine, duge reenice, i same promenqivog toka, dubine i bistrine. Stvoreni svet stoji naspram stvarnog sveta. Ili, tanije, na tragu uda sveta i uda jezika, Vuksanovi je tvorac udesnog poetskog sveta, nesvodivog na stvari i rei znane nam stvarnosti i znanog govora. Ishodu je samo klica u ishoditu. Nisu, dakako, samo jeziki i kwievni pojmovi nadleni za tumaewe Vuksanovievog umea i umetnosti. Vrlo je moguno da istu, ako ne i veu interpretativnu produktivnost postigne neko ko Semoq gori i Semoq zemqi pristupi s nervom i znawem posveenika umetnosti duboreza, veza, tkawa ili, moda, crkvenog ivopisa. U zadatom i omeenom, pristajui na polovinu stvaralaku slobodu, ogranienu prostorom, otporom materijala i vrstina kanona, majstor velikog dara i neiscrpne invencije kao da i od samih prepreka pravi saveznike svome majstorstvu. Tako i Miro Vuksanovi, uprkos tvrdim regulama toponimskog renika i uskosti areala wegovog reliktnog rastiwa, ili upravo zahvaqujui tim regulama i toj uskosti, ostvaruje u svojim semoqskim azbunicima golem imaginativni i ekspresivni raskril. Raskril ponad svih pravila i granica. Teko je, na samom kraju, malo i ne zastrepeti nad Vuksanovievim jeziko-poetskim miqem i izobiqem. Poznati na lingvista Mato Piurica (pomenut u Semoq gori) nedavno ree kako se iznenadio otkrivi da mu studenti ne znaju ta je vea. Onaj koji ovo pie ima isto iskustvo s umom, polutarom i nizom rei za koje je verovao da su nam svima prisna svojina. Ovo su samo mali, sluajni povodi za strah nimalo sluajan ni malen. Nije li u borbi s drugim

532

i drukijim jezicima, verbalnim i neverbalnim znakovnim sistemima, na jezik ve poraen, odbaen i zaboravqen? Nisu li moda velike wegove svetkovine u delima Boka Petrovia, Borislava Radovia i Mira Vuksanovia nalik zaslepqujuim bleskovima zvezda koje nepovratno nestaju?
Slavko GORDI

DINAMIKA ANROVSKIH PREPLITAWA

Sneana Samarxija, Parodija u usmenoj kwievnosti, Narodna kwiga"/Alfa", Beograd 2004

U biblioteci Pojmovnik", kao devedeseta u nizu, nedavno se pojavila kwiga Sneane Samarxije Parodija u usmenoj kwievnosti. I mada su pojedini tekstovi koji se nalaze u woj ve ranije publikovani, kwiga je u ovom obliku, sada kao celina, prvi put tampana. I autorka u woj, u skladu sa intencijama pomenute biblioteke, na saet nain prikazuje parodiju u okruewu nekih oblika i sadraja usmene pesnike tradicije. Sneana Samarxija, meutim, tvrdwom da se parodija ovde javqa svuda, bez obzira na to to u usmenoj kwievnosti ne postoji kao zaseban oblik, otvara i mogunost viewa ispitivane pojave u irem kontekstu. Parodija, kako autorka veli, zapravo, zahvata sve usmene klasine oblike pesnikog izraavawa i, kao takva, pripada kompleksu bahtinovske smehovne kulture. Time je data pojava, poto je najavqena na irem antropolokom planu, na neki nain, kao kwievno-stilski postupak, relativizovana, odnosno nagovetena je mogunost wenog viewa, barem u odreenom segmentu, kao opteg fenomena kulture. Ovu mogunost, meutim, autorka e u nastavku donekle iskoristiti uglavnom u analizama proze, dok e se, ispitujui liriku i epiku, pre svega, zadravati na posmatrawu parodije u usko kwievnim okvirima. Prisustvo parodije u usmenoj lirici Sneana Samarxija prevashodno vidi u negirawu suptilnosti, koja je ovoj poeziji imanentna. U woj se, na primer, u svatovskim rugalicama, parodira sklad duhovne i fizike lepote neveste, koju istiu slike, situacije i atribucije, kako ona kae, ozbiqnih svatovskih pesama. Tako, recimo: edna, mlada, tanana nevesta, paunica, koutica, u parodijskim sadrajima postaje razvratna, stara, prevelika dunda, dundara, arin duga, dva iroka; to je u kwizi ilustrovano nizom primera. U tim pesmama pokazuje se daqe kako se groteskom, kao osnovnim postupkom smehovne kulture i karnevalizacije sveta, ismevaju lanovi porodice i socijalne grupe (neveste, mladoewe, svekrve,

533

svekrovi). Ali mehanizme po kojima smehovno funkcionie prisustvo telesnog, materijalnog dole, koje u datom kontekstu nema pojedinani, privatni karakter, ve kroz ritual simbolizuje sveoptu ivotnu dramu umirawa i raawa, autorka ne opisuje. Tako se u ovoj poeziji ne prepoznaje u woj, inae, prisutna obnoviteqska snaga tela i zemqe, odnosno veza parodije ove vrste narodnih pesama s materijalno-telesnim korenima sveta, s kultovima plodnosti i s pripadajuom im obrednou. Jer, upravo u svadbi, odnosno postupcima vezanim za sklapawe braka, evidentna su oba pola promene staro i novo, ono koje umire i ono koje raa, pa se u svatovskim pesmama mogu oekivati i date slike i situacije. One i jesu prisutne u jednom wihovom segmentu pesama, o emu je ve pisano (Karanovi). U tom smislu, da se ovde posluim ilustrativnim primerom o kojem se u ovoj kwizi ne govori poto se wena interesovawa vie fokusiraju na tipove i postupke parodizacije, a mawe na optu sliku sveta koja je u woj prisutna sveraajui princip, snaha, na primer, koja, u aqivoj pesmi, svekru upa bradu, a svekrvi vitice, moda je vie obredni pandan, a mawe stvarna parodija (u modernom smislu te rei), snahi koja u ozbiqnoj pesmi ugaa ukuanima weni udarci svrgavaju staru vlast i poraaju novo, to je jedno od osnovnih obeleja narodne smehovne kulture. Isto tako, groteskna slika nevestinih gaa udnovata veza, koje se ovde pomiwu, kojima su do kolina orli i gavrani / vie kolina vuci i medvedi, a po goltuku mladi janiari, zahvatajui zonu enskih polnih organa i, istovremeno, izlazei izvan svojih granica (orli, gavrani, vuci, medvedi, janiari), naglaava obnavqajue naelo tela, koje se iri izvan svojih granica. I, istovremeno, ukazuje na wegovu vezu sa svetom ono je i muko i ensko, i qudsko i ivotiwsko, pa samim tim i kosmiko. I kao takav, za razliku od konvencionalnih ozbiqnih opisa lica, ovaj groteskni opis tela, preko gaa, ilustruje meawe prirode i kulture, odnosno sveoptu ivotnu dramu, to je u kwizi samo uzgred primeeno. Groteska kao postupak parodizacije, kojoj je ovde posveena velika pawa, kako autorka daqe istie, naglaava nesklad izmeu opisane situacije i norme. Pa su ove pesme, po wenom miqewu, u neku ruku i didaktine, odnosno (ako bi se reklo drugaije), one, u datom trenutku, pouavaju o tome ta se ne vaqa initi. I u tom smislu one, kao uostalom i ostatak ozbiqne pesnike tradicije, imaju praktinu, pragmatiku namenu, na emu se autorka, takoe ne prelazei granice svoje kwievne analize, i zadrava. Didaktinost, meutim, iako je nesumwiva, predstavqa samo odreeni vid ove mnogoznane pojave, koja se samo u jednom svom segmentu ispoqava kao poezija. Naini i tehnike parodirawa u usmenoj lirici (prema analizama iz kwige, pre svega u svatovskoj rugalici), kako daqe pokazuju

534

istraivawa, poivaju na ouavawu i u tu svrhu iznoewu kataloga apsurdnih pojedinosti. Pri tome, na tematskom, leksikom i drugim nivoima teksta dolazi do kominog imitirawa tradicijom utvrenog stila ozbiqne poezije. Tom prilikom javqaju se, kako autorka pokazuje, neadekvatne zamene i spajawa meusobno nespojivih elemenata i pojmova, odnosno dolazi do unoewa apsurdnih pojedinosti (galija se vozi po gori; vino piju mrtvi junaci). Takve pojedinosti prepoznaju se u opisima likova, wihovom neprilinom imenovawu i atribuirawu (elavi Muslija, komar mome mlado, vrabac podunavac), odei i predmetima koje u ovom sluaju koriste svatovi (gae, kouqa, vez), enidbama i odevawu ivotiwa I sve to ini da je ovde oksimoron jedno od osnovnih sredstava parodizacije. I wemu kao postupku u ovoj kwizi posveuje se posebna pawa. Klasina izraajna sredstva se, kako se u kwizi, daqe, tvrdi, ovde javqaju u neuobiajenim okolnostima, dolazi do wihove trivijalizacije po modelu oksimorona, odnosno do parodijskog poigravawa tradicionalnim toposima, to je, ako se sve ovo posmatra u irem, obredno-karnevalskom kontekstu (iz kojeg se parodija i poraala), samo donekle tano. Slino je i sa hiperbolom, koja je uobiajena za ozbiqno junako opremawe u svatove (ili u boj), a koje svatovska rugalica takoe parodira, kao u stihovima: Kad se eni elavi muslija / Nate kalpak na elavu glavu / Mor dolamu na grbava lea / ute izme na egave noge, odnosno opis junaka je u kontrastu s uobiajenim formulativnim svojstvima ozbiqne pozije. I tu se iznova otvara, u kwizi inae neiskoriena mogunost za analogiju s ritualom, odnosno za viewe ove poezije, i parodije u woj, u kontekstu narodne smehovne kulture. Pokazuje se daqe da se u lirici koriste odreeni elementi i tehnike parodirawa, s tim to deformisana svojstva lirskog izraza nisu usmerena protiv obrasca i izgraenog naina miqewa. I upravo tu se autorka moda najvie pribliava sri stvari. Jer, u premodernom oseawu sveta (koje je u ovoj poeziji zaista uspelo da se petrifikuje) ozbiqno i komino ive istovremeno i nisu, kako se esto misli, na paralelnim kolosecima, ve se smewuju, meusobno dopuwuju i osvetqavaju. Dakle, kako i autorka zakquuje, sredstva parodirawa koja ona identifikuje nisu okrenuta protiv lirizma, odnosno parodijom nije zahvaen anr, nego su ona usmerena na wegovu pojedinanu osobinu. To je i logino, poto je upravo u kontekstu obreda, u okviru kojih su ove aqive pesme morale biti izvoene, o emu postoje osnovane pretpostavke (Delorko, Karanovi, Ajdai), evidentno wihovo smewivawe s ozbiqnim pesmama, a ne meusobno iskquivawe, to potvruju i wihovi zapisi (Popov, Svadba u severnom Banatu). Odnosno one su manifestovale za obred tipinu inverziju (uloga, postupaka, sredstava, uesnika).

535

U skladu s tim moe se pretpostaviti da su i neke druge smene lirske pesme, o kojima se u ovoj kwizi ne govori, kao igrake tipa: Igra kolo na buwiu / uti baka na ogwiu / Pomami se baka stara / Ona skoi u to kolo / Uvati se do momia / Do momia sedmaia, sadrinom vezane za starost i smrt, ali i preporod i obnavqawe, nekada morale biti izvoene u okviru drevnih praznika agrarnog tipa, u kriznim trenucima u ivotu prirode, drutva i oveka, to potvruju i wihova preliminarna istraivawa (Karanovi). Uostalom i Sneana Samarxija, u datom kontekstu, pomiwe igre u kolu, na bele poklade ili makare. I ona je tu samo korak od toga da ih dovede u vezu sa odgovarajuim pesmama. Taj korak, meutim, autorka kwige ovde nije napravila. Takoe su i neke smene pesme o radu, kao one o lewim snahama, mobama, pijanim jetrvama, sadrinom u vezi s kultom plodnosti. A u kontekst s pripadajuim obredima mogle bi se dovesti, kako Samarxija uzgredno pomiwe, i neke porodine pesme (to je, naravno, tano), mada ona primere tih pesama ne navodi, niti se wima posebno bavi. Dakle, kad je re o veselim svadbama, etvama i berbama, prelima, mobama, sedeqkama, pijankama, da pomenem samo neke situacije, i pesmama koje su tada pevane, pokazuje se da im uporita treba traiti u obredu, odnosno da bi se razumela sva wihova kompleksnost potrebno ih je postaviti na iri kulturno-istorijski plan. Zato su u ovom segmentu lirike neophodna dodatna istraivawa. Jer parodija lirskih narodnih pesma je daleka od novovekovne, negativne i formalne parodije, ona nije gola negacija, ve je obnavqajua. A upravo tom vanom dimenzijom autorka kwige se najmawe bavi. I primer parodijskog preplitawa anrova, wihovog ukrtawa i, u datom kquu, transformisawa poetikih sistema i razliitih nivoa teksta lirskog opisa i epskog konflikta, u pesmi o Hajki Atlagia i Jovanu Bearu, ovde zahteva dodatna istraivawa. Jer, Sneana Samarxija se i ovde bavi prevashodno nainom oblikovawa prie, odnosno konfliktne situacije (koja poiva na epskoj siejnoj matrici: otmica; potera/odsustvo potere; negirawe sukoba; svadba), pri kojoj se unutar sukoba ostvaruje parodijska negacija nevinosti i prenaglaavawe erotinosti, koji, kako ona kae, poivaju na naliju epsko-lirskih suoavawa momka i devojke i na inverziji socijalnih uloga. Ali ovde se izokree i cela socijalna stratifikacija, to je svojevrsna karnevalizacija sveta unutar pesme. Pa se ona, shodno tome, moe posmatrati u irem kontekstu smehovne narodne kulture. Tako je modus srenog ivota, na kraju te pesme, wen happy end, pri kojem se strano preokree u veselo (to je jedna od vanih odlika smehovne preporaajue kulture), tipina socijalna inverzija, ija je osnova u obredno-mitskom, moda upravo u svatovskom ritualu, ega se ova kwiga takoe ne dotie.

536

Ovakva pria je mogla biti deo date obredne situacije, o emu postoje odreena istraivawa (Ivanova; Karanovi). I peva (Podrugovi) je emancipujui se od rituala, iz we mogao pozajmiti sadrinu, semantiki i funkcionalno je prekodirajui. To, uostalom, iako indirektno, nagovetava i Sneana Samarxija, opaskom o vezi naina opisa Ajkinog, odnosno devojinog tela/odee, s oblijem i moralom dundare svatovskih rugalica, ime su analogne sadrine dovedene u vezu s istom ritualnom pozadinom. Zato bi se moglo rei da analogija slika lirske i lirsko-epske pesme ovde lei na istim osnovama velikog materijalnog tela, koje afirmie erotsku snagu ploewa. I u tom kontekstu o destrukciji anra, o kojoj Sneana Samarxija ovde govori, moglo bi biti govora samo uslovno. I karikirawe epskog patosa, kako i pokazuje Sneana Samarxija, najvie je prisutno u pesmama s temom enidbe (to nije sluajno). A parodijske junake pesme se, takoe, mogu vezati s obrednim kontekstom, i to preko nespojivosti uzivienog podviga s banalnim situacijama, kao i za wega karakteristinom logikom izokrenutosti, to je zabran u koji autorka kwige ni ovde, naalost, ne zakorauje. Pesme o smenim dvobojima Samarxija, isto tako, vidi kao parodijsku inverziju obrasca ozbiqnih pesama, koja poiva na tehnici sniavawa viteke ideologije i ceremonijala. Ali ona se i ovde zaustavqa na tehnici parodizacije, dok ishodita i nekadawe funkcije tih pesama ostaju izvan dometa autorkinih zanimawa. Wihovi koreni, meutim, izgleda da se nalaze u kod nas zaboravqenim kominim epovima, na koje, recimo, neodoqivo podsea travestirawe bitke gozbom (koja je uvek ritualana, ili je u vezi s ritualima plodnosti), kao u pesmi o Marku Kraqeviu i Qutici Bogdanu, na ta, uostalom, ovde upuuje lomqewe vinograda i gozba u vinogradu, na wenom kraju. U analizi pesama s temom erawe megdanxija, u kojima se javqaju motivi prawewa creva i polnih organa, odnosno materijalno-telesno dole, Samarxija se ponovo pribliava mogunosti wihovog viewa u kontekstu smehovne narodne kulture i pripadajue obrednosti, ali ona se i ovde, na samom poetku takvih razmatrawa zaustavqa. Psovka, kojom se autorka daqe bavi u tekstu o erawu junaka, kako kae, u junakoj parodiji se izmetnula u porugu. Psovka na groteskan nain sniava onoga kome se ruga. Ali, kako psovka ima korene u magijskom psovawu boanstva, odnosno nekada je bila sastavni deo drevnih kultova, u ovom kontekstu se nasluuje i kako se vreawe neprijateqa, odnosno ovakvo sniavawe junakog moe vezati za narodnu smehovnu kulturu i pripadajue joj pesme, koje su bile pandan ozbiqnim.

537

Prastaru funkciju smeha autorka ove kwige o parodiji najjasnije prepoznaje u nekim segmentima analize proze. Zanimqivo je da se ovde poreklo mrsnih pria, u kojima se imenuju fizioloki procesi, delovi tela, polni akt, artikulie u obrednom kontekstu i, istovremeno, nagovetava wihovo pomerawe iz tog konteksta, ime se zakorauje u zonu geneze anrova i wihovog preplitawa. Autorka se, meutim, i daqe koncentrie na opise postupaka parodirawa na nivou teme, oblika prie i utvrene fabule, a zanemaruje iwenicu da stilska svojstva i ovde imaju ire znaewe i upotrebqena su za iskazivawe iskonske ovekove upuenosti na telo, odnosno da su i ovde u vezi sa smehovnom kulturom, to je potrebno detaqnije ispitati. Slino je s priama o nadlagivawu, tipa oso i dijete, koje su, s ove take gledita, moda najzanimqivije. Wihovu iskonsku podlogu, odnosno vezu s kultom plodnosti, autorka prepoznaje u paganskom smislu ita, hleba, vode i vodenice, koji u prii imaju vano mesto. Neobino je zato to je ona vidi kao parodiju nastalu u rezultatu spajawa segmenata koji pripadaju oprenim sistemima (bajka, novela, aqiva pria, zagonetka), a ne kao svojevrstan smehovni pandan ozbiqnoj prii, koju u osnovi ovde reprezentuje bajka. S kultovima plodnosti, i posebno s elementima narodne smehovne kulture, ovu priu, pored ostalog, vezuje: izvrnuti svet (starog deteta iji se otac raa posle wega); veliki apetit junaka (spravqawe hrane od celog samlevenog brana, ogromni ritualni hleb oko kojeg se zaiwe opklada); groteskni rast useva i besmrtnost semena, svakolika plodnost i prekomerno obiqe (proso koje raste iz mora do neba i med do kolena); ivotiwe grotesknih oblika i razmera (elac za jahawe i kobila dva dana duga, do podne iroka); trijumfalno gozbeno veseqe bogova (bog od prosa koje je izraslo do neba umesi hleb, nadrobi u mleko i jede ga), to je tipina smehovna slika utopijske zemqe obiqa i woj pripadajue paganske obrednosti, u kojoj su kosmiki ivot i ivot qudskog tela zblieni. Upravo ovde je kroz ritual simbolizovana sveopta drama umirawa i raawa. Sve ovo Bahtin prepoznaje u narodnoj karnevalskoj kulturi urbanog tipa, ije je poreklo u ruralnim agrarnim kultovima, kojima se on, ipak, znatno mawe bavi. A petrifikovalo se u folklornim oblicima razliitih kultura, pa i naoj, to ispitivana graa jasno pokazuje. I autorkino povezivawe ove prie s inicijacijom, veza inicijacije s plodnou, otvara mogunost razmiqawima koja bi ila u pravcu analogije ove prie s bajkom. Tako bi ona bila relikt onih pria koje su nekada predstavqale aqivi pandan ozbiqnim. Pa u tom smislu teko se moe rei da je ono to kazuje dijete, kako autorka smatra, zbir besmislica, u kojima je udesno postalo apsurdno, a forma dezintegrisana, ve bi se pre reklo da je ova pria jedan od

538

retkih arhainih primera naracije iji se koreni nalaze u danas gotovo zaboravqenoj obrednoj smehovnosti. U tom smislu teko je prihvatiti stav da je ovde pogodba o nadlagivawu izgradila sopstveni model, ve su tu pre odreeni model i sadrina smehovne naracije upakovani u pogodbu o nadlagivawu (kao i u prii o Meedoviu). I samo u toj taki bi se mogao nalaziti nagovetaj parodirawa anra, parodijske razgradwe sistema, pa i tu uslovno, poto se i ozbiqne bajke mogu zavravati parodijskim formulama. Na parodirawu anra Sneana Samarxija moda najvie insistira u Podrugovievoj prii o Meedoviu, tamo gde ga, verujem, ima najmawe. Po wenom miqewu upravo Meedovi je primer poremeaja i razgradwe tradicionalnih anrovskih normi, do ega dolazi pribliavawem struktura sa oprenim funkcijama (ovde bajka, novela, aqiva pria, epska pesma). Tako junak ove prie, suprotno atribucijama i postupcima pomenutih anrova, kako autorka smatra, ne ispoqava snagu i vetinu; on nije ni dobar ni lo, wegovo kuawe snage je, kako kae, apsurdno, a oruje izlino. On nema ciqa, zadataka, epskog oreola, on je tuno-smeni parodijski dvojnik uobiajenih tipova. On, prema tome, tvrdi Sneana Samarxija, nije ni mitski junak, ni epski vitez, ni pozitivan junak bajke, ni eret, ni laov. On je, kako ona smatra, figura najsrodnija akterima ozbiqno-smenih anrova koji deluju u zoni kontakta sa nezavrenom stvarnou. A ako je tako, onda ga, bez obzira na sve, moramo dovesti u vezu s mitskim junakom, ma koliko to bilo u suprotnosti s deklarisanim stavovima autorke ove kwige. A naslowena na matricu mitske paradigme, ova pria gubi svaku vezu s realistikim svetom, o kome ovde govori autorka. I ona se, zapravo, oblikuje po zakonima sopstvene logike. U tom kontekstu Meedovi, ije je totemsko poreklo oito, asocira pretka, ovaploenog u lutajuem smenom divu (to je, uostalom, internacionalno rasprostrawena folklorna tema), koji je samom svojom sutinom groteskan. Wegovom hiperbolisanom apetitu (dete gorostas-prodrqivac) u prii je podreeno sve, svi wegovi podvizi su u jedewu, ili su u vezi s jedewem, to je jedna od najvanijih osobina grotesknog karnevalskog tela. Tako ni junakovo oruje (kijaa, buzdovan) nije izlino, kako to tvrdi Samarxija, ve on uz wegovu pomo dolazi do hrane. I Meedovieve tue su zbog hrane, ili su u vezi s wom (u drugim varijantama ove prie, koje Samarxija ovde ne pomiwe, postoje tue junaka). I ubijawe u prii je u funkciji hrawewa. To je deo materijalno-telesno smehovne obrednosti koja umire i preporaa. Odsustvo borbe i negacija podviga u Podrugovievoj varijanti moe se dovesti u vezu s travestirawem epske bitke gozbom, analogno pesmi o Marku Kraqeviu i Qutici Bogdanu. I junak (Meredovi/div) kao u pesmi o Marku i Qutici Bogdanu je junak koji se pla-

539

i i bei, od diva koji je u odnosu na wega gorostas (Pomagaj brate, za Boga! era me Brko, i evo ga, sad e me stii). A i deo radwe ove prie je, kao i pomenuta pesma, smeten u vinograd. Tako se pokazuje da funkcija pribliavawa razliitih anrova, nije, ili ne mora uvek biti, uzajamno parodirawe, ve izvire iz potrebe da se ista stvarnost na razliite naine prikae. Poigravawe telesnim proporcijama u ovoj prii prisutno je i u predstavi obanice (u odnosu na koju je i sam Brko kepec). U wenoj pletivai ima dovoqno soli da se natovare vree na trideset kowa. A u odnosu na wu ogromna je lobawa, wene razjapqene equsti (koja je i sama u vezi s gutawem) kosmikih razmera, koja predstavqa tipinu veselu grotesknu sliku razbacanog, razuenog, tela diva u prirodi. U wu se putnici, kao u peinu (analogija s majkom zemqom) skrivaju od nevremena. A svet se daqe uveava po sistemu svojevrsne inverzije matrjoke, u slici pudara koji stavqa pomenutu glavu u prau, da plai vorke u vinogradu. U ovakvim priama, kako je to pokazao Bahtin, otkriva se ideja o relativnosti prostornih procena u smehovnom grotesknom aspektu. I poigravawe telesnim proporcijama je tipino za ovu stranu obreda i analogno je odgovarajuim predstavama koje se javqaju u lirskim i epskim pesmama. Slika ogromnih razjapqenih usta pri tome je najjasniji izraz otvorenog, nesputanog tela, kojim se ono sjediwava sa svetom. Gutawe Meedovia (koji se naao u upqem oraevom zubu), ili oraa (koji se, zajedno sa kirixijama i kowima, skriva u divovsku lobawu), kao i velika koliina hrane koju gutaju junaci iz ove prie, manifestuje susret oveka sa svetom, koji se zbiva u razjapqenim ustima, to je, svakako, jedan od najstarijih i srediwih siea qudskog miqewa. I slika je kojom se, kako je to pokazao Bahtin, ukidala granica izmeu oveka i sveta. U prii je, tako, osnovna situacija proizvodwe hrane i jedewe. A kako je jedewe u najstarijem sistemu slika bilo povezano s radom, to ni ratari, rukonoa, pastirica i pudar, kao ni ambijent ratarskih poslova (orawe, sejawe, vijewe penice, uvawe vinograda), te wihovi proizvodi hleb i vino, nisu realistiki utemeqeni, kako autorka to vidi, ve su oni replika na optu plodnost i kosmiko kalendarsko vreme, u okviru kojih i apetit dobija takve razmere. To, uostalom, i Samarxija primeuje, napomiwui da se vremenske slike prie (prolee, leto, jesen) ire na slike agrarnog kalendara, kao i na dane u godini: 365 gnezda na Brku, na wegovim brkovima. Zato se enski likovi ove prie (rukonoa i pastirica), koje su po autorki parodijske dvojnice junakiwa bajki, mogu posmatrati zapravo kao wihovi smeni pandani, povezani s kultovima plodnosti, kao i junakiwe bajki. A i autorka kwige je samo korak od ovakve

540

tvrdwe, kad rukonou i pastiricu dovodi u vezu sa svojstvima cura lirskih svatovskih rugalica. Posmatrana iz ovog ugla, pria o Meedoviu asocira obredni smeh, koji ne negira ozbiqnost, ve je dopuwava. Pa stoga ona teko da je tragikomina i muna, kako Sneana Samarxija kae (odnosno, ako je i muna, takva je zato to je weno nekadawe znaewe zaboravqeno). Zato se o woj ne moe govoriti kao o prii iji se oblik rastvara i podriva anr bajke, a junaci trivijalizuju, te ije priawe nema logike i opipqivog ciqa odnosno da je to groteskna metafora jednog parodino naglavake postavqenog sveta jer, u svom autentinom kontekstu izvoewa, pria to nikad nije. Ona je uvek imala ciq i razlog, inae se ne bi pripovedala. Teko bi se, dakle, moglo prihvatiti da je pria o Meedoviu tipian primer razgradwe jednostavnih oblika, kako to autorka veli, ve je ona pre relikt jednog zaboravqenog oblika, moda izgubqenog anra, koji je nekada stajao naporedo sa bajkom. Moda su bajka i takva pria, u kojoj se sada nazire sistem po sebi, dva razliita naina da se izraze analogne ideje, a ne hronoloki i genetski dva razliita sistema. Drugaija je, meutim, situacija kod parodirawa oblika predawa, odnosno wegovog ukrtawa sa aqivom priom, koje autorka ispituje na primerima pria u ijoj su osnovi demonoloka i, posebno, etioloka predawa. I dok kod ukrtawa demonolokog predawa i aqive prie komika, uglavnom, ne ponitava jezovitost, i esto se ispoqava, kako autorka lucidno zapaa, kao neophodnost smeha u funkciji zatite od demona (gde se naziru wena arhaina uporita), u etiolokim predawima je sve drugaije. Ovde se naruavawe strukturno-semantikog nivoa prie odvija naporedo s mewawem stava prema dogaaju, to joj daje novi smisao. U tim priama, tipa: Zato su Srbqi najsiromaniji, Zato raja vazda kuka, Zato se ne moe agina torba napuniti, Zato kalueri vazda prose osnovni sukob je predstavqen, kao u predawu, kao posledica dogaaja iz davne prolosti, ali se on, u finalnoj formuli, preosmiqava aqivom intonacijom. Ovo, kako autorka kae, pokree ironijsku distancu prema isprianom dogaaju, odnosno osobini junaka. Pa pria vie ne tumai ustrojstvo sveta, to je uobiajeno za predawe, ve wegovu karikaturalnost. Pri tome, naravno, dolazi do raskoraka izmeu narativnog modela i duhovne zaokupqenosti oblika. Pa ovakvo ukrtawe anrova, kako pokazuje Sneana Samarxija, upuuje i na wihovu genezu od predawa do predawa-rugalice. Pri tome je, naravno, veza sa obrednom smehovnou, ako je ovde i bilo, izgubqena. Tako elementi predawa, kako se u kwizi pokazuje, ovde postaju sredstvo razobliavawa drutvenog poretka i pojedinainih qud-

541

skih mana, to je, zaista, izraz modernog senzibiliteta, a ne vie arhainog viewa sveta. I na ovoj liniji, na kojoj se autorka moda najvie dotie pitawa istorijske poetike, wena razmiqawa su najlucidnija. Upravo tamo gde se bavi ishoditima, odnosno rekonstrukcijom kanona u wegovom izvornom znaewu i, u datim okvirima, smeha kao preporaajueg principa, wene su analize najpotpunije. Inae, Samarxija parodiju izuava, kao to se pokazalo, posebno se osvrui na dinamiku anrovskih preplitawa, prevashodno u svetlu kwievnih normi i tehnika naega vremena. Pa je, shodno tome, vidi kao uglavnom kwievnu tradiciju. Ovo, naravno, nije pogreno, ali je, svakako, sueno gledawe na problem. I u tom smislu ova, inae, odlina kwiga, na neki nain je kwiga neiskorienih, ali, istovremeno, i otvorenih mogunosti.
Zoja KARANOVI

PRIA JE SVITAWE JEZIKA

Dragan Koprivica, Privatni simpozijum, IP Matice srpske, Novi Sad 2004

Privatni simpozijum je kwiga o kwizi, kwiga o Semoq gori Mira Vuksanovia. italac bi mogao oekivati studiju teorijski izraenu i uoblienu silogistiko-pojmovnim sistemom. I nee se prevariti. Kwiga je zasnovana na veoma pouzdanoj, osmiqenoj teorijskoj spremi, irokoj obavetenosti u metodologiji pristupa kwievnom delu. Meutim, umesto da itamo uobiajenu apstraktno-teorijsku analizu Vuksanovieve Semoq gore, itamo roman o romanu. Koprivica je doiveo Semoq goru kao zov sopstvenog detiwstva, zaviaja i onoga to se zbivalo sa wegovim precima kroz pokolewa i na inventivan nain reio oblik svoje dubinske analize Vuksanovievog dela smislio je formu simpozijuma, u kome je organizator, predsedavajui i podnosilac osamnaest refereta o Semoq gori jedna te ista linost. Tako smo na sto ezdeset stranica dobili vieplani monolog o jednom znaajnom umetnikom delu nae savremene kwievnosti. Imaginarni Vukale Borovini, okien svim naunim atributima, sa imaginarnog univerziteta sasvim neimaginarnog Kolaina pristupa Semoq gori sa raznih strana uz izvrsno vladawe pojmovnim sistemom moderne kwievno-kritike analize. Koprivica je duhovito i otroumno izmislio svoga dvojnika da bi, prividno udaqujui se od wega i stavqajui sebe u poloaj prireivaa i izdavaa zbornika referata s tog simpozijuma, mogao slobod-

542

nije i prividno komotnije da izlae svoja razmiqawa o Semoq gori. Kao to je Miro Vuksanovi pronaao" rukopis 878 rei i pojavio se kao izdava, tako je i Dragan Koprivica, ili Vukale Borovini, pronaao" bez veih napora invencije rukopis kritike toga rukopisa. Drugo ja naeg autora saoptio je svoje vieglasno razmiqawe o Semoq gori raskonim, blistavim jezikom sazvunim s onim u Semoq gori. Vukale Borovini istie ve u svom prvom saoptewu da je glavni junak Semoq gore jezik, koji je, po wemu, odvojen od onoga to oznaava, jezik kao autonomno i ni od ega zavisno bie. Uz puno potovawe ekstaze u kojoj se Borovini nalazi, treba rei da je wegov jezik, neobino bogat i raznovrstan, veoma nosiv dubokom miqu i vrelim oseawem. Veliko je pitawe ta bi s tim jezikom bilo da je lien onoga to sadri. Verovatno bi ga vetar vremena odneo u nepovrat kao plevu. Tamo gde su misao i oseawe ivi, iv je i jezik, tada rei ne treba traiti i dozivati dolaze same. Ako je Semoq gora Nojeva barka jezika u izumirawu, jezik Vukala Borovinia je iva, uzbudqiva spona izmeu Nojeve barke i obeane zemqe. Jezik Semoq gore je ponikao na ratarskoj i stoarskoj osnovi, u porodinoj i rodovskoj zajednici, ponikao je onda kada je ovek bio sastavni deo prirode, kada se s wom borio da bi opstao, bio u wenom zagrqaju i kada nije bio svestan da je neotuivi deo wene stihije. Tada je imenovao predmetni i pojmovni svet podstican neprekidno impulsima odrawa i opstanka. Ta civilizacija je zasnovana na kolektivnom radu i na prirodnom rastu. Linost u toj civilizaciji znai onoliko koliko je lan kolektiva. Ako se usudi da mu se suprotstavi, nestaje bez traga uz prokletstvo kolektiva. ovekov ivot meri se u toj civilizaciji ritmom prirode sejawe, klijawe, rast, cvetawe, oploavawe, sazrevawe, etva i kraj. U ovoj civilizaciji nestajawe, smrt i raspadawe ne shvataju se kao kraj svega; zrno baeno u zemqu svojim nestankom donosi vie zrna, vie ivota. Tako i ovek svojim nestajawem za sobom ostavqa ivot potomaka, iz materijalnog sveta prelazi u svet uspomena, bajki, pria, legendi. Ako nije nita u nestajawe poneo sa sobom, ostavio je iza sebe mnogo. Jezik nastao u ovoj civilizaciji odlazi u tiinu prolosti zajedno sa predmetnim i pojmovnim svetom iji je izraz bio. Rei toga jezika gube osnovno znaewe i postaju lelujavi, treperavi odsjaj u duhovnom prostoru potomaka. Takav je jezik Semoq gore. Jezik Privatnog simpozijuma je vatromet duha, misli i oseawa Vukala Borovinia, to je jezika gama savremenog i minulog, modernog i patrijarhalnog. Kopriviina kwiga ostavqa utisak dvodelne celine. Prva polovna, analiza Semoq gore do slova Q" je apoteoza Semoq planini kao kolevci i zaviaju onih 878 rei koje je Vuksanovi prikupio" i saoptio" u svojoj inventivnoj stilizaciji. U prvom delu Semoq gora je prestonica jezika", centar lingvalnog sveta, jedinstven re-

543

kvijem umiruem jeziku". I pored toga to je Semoq planina ukleti raj", koji je svom itequ naneo i bol i radost, i napor i dokolicu, wen jezik svojom raskoi kao da opomiwe oveka poetka treeg milenijuma da je duhovno osiromaio. Za Vukala Borovinia to semoqsko zlatno doba" nije i nae doba". Novo doba, veli on, osiromailo je oveka duhovno, a semoqski neprevazieni jezik" je bogat isto onoliko koliko je Semoq planina bogata izvorima, pawacima i wihovom lepotom". Za ovog referenta u Privatnom simpozijumu novo doba" donosi jeziku viegodiwu suu". Vreme Semoq planine je doba jezike seoske imperije", velike seoske, jezike vladavine i opiwenosti". U prvom delu kwige rukopisac" prinosi svoj rukopis kao rtvu na oltar sjeawa o jednom nekad velikom, raskonom, bogatom, prebogatom semoqskom jeziku dostojnom bogova". To je za Vukala Borovinia jezik kazivawa i sluawa, to je jezik prie ega je uvijek neprebolno" gladna dua slualaka", to je jezik vremena kada je rije bila sve". To nije jezik ija je re ropska slukiwa uma, pomono sredstvo!" Nastoji na po pozivu sabrat i sadrug da od jezika uini otelotvoreni dio", elemenat u funkciji paralelne stvarnosti". On zaqubqeniki kazuje kako na Semoq gori drugih rijei nije bivalo", sem biranih" i patetino zakquuje da tamo rijei zamjewuju predmete", tamo se one utrkuju, takmie s wima". U drugom delu Privatnog simpozijuma osea se zamor u raspoloewu Vukala Borovinia, sada je Semoq planina ukleti raj", ona se legitimie kao Golgota". Semoq sada oznaava mjesto vjene patwe i iskonskog ovjekovog plaa", gora plaa", prokleto mjesto". U woj je ovek osuen da druguje rame uz rame sa silama prirode". I u svetoj semoqskoj dosadi", bogatstvo provalijama, vrtaama rijeima i nesreama" jezik izraava potresnu atmosferu jednog nesrenog svijeta, koji je i zato traio utjehu bekstvom u lavirint jezika". Za oveka Semoq planine rije je kao utjeha bila i ostala posqedwe utoite, brana od surovosti ivota". Da se kojim sluajem uz Vukala Borovinia pojavio na wegovom Simpozijumu jo koji referent, zamora ne bi bilo, ekstaza bi potrajala, u odsjaju utrnulih rei u duama Semoqana rasutih po svetu i onih koji su, po srei ili nesrei, ostali jo tamo. Sasvim je mogue da vei broj uesnika Simpozijuma ne bi ugrozio wegovu privatnost, a sigurno bi sauvao sveinu nastupa Vukala Borovinia iz prvog dela Simpozijuma. U prvom delu Simpozijuma referenti su u ekstatinom raspoloewu suprotstavili ruralnu civilizaciju urbanoj, kolektivnu svest folklora kulturnoj svesti individualizovanog savremenog oveka. U tim referatima preimustvo je na prvom. Tamo je dua ira", a savremenosti je ua. Tamo je jezik raskoni i raznobojni cvetwak; u savremenosti je sparuena biqka u visokoj temperaturi civilizacije. Poreewe savremenosti i prolosti ve dva i po veka

544

na tetu savremenosti uvek je imalo od Rusoa naovamo antropoloku i sociopsiholoku osnovu. Ne ulazei u to da li Vukale Borovini ima ili nema pravo to misli onako kako misli, treba rei draguqi qudske vrednosti i wihov jeziki i stvaralaki izraz rasuti u svakodnevici, sivoj, bezbojnoj, ili dramatinoj i uzbudqivoj, pa nisu lako vidqive. A kad sadawost utone u tiinu prolosti, vreme uklawa sve sluajno i nebitno ostaju samo draguqi vrednosti i biseri rei koje ih izraavaju. Ako je Miro Vuksanovi u kvrgavim reima, prepunim suglasnika, povremeno razblaenim dugakim samoglasnikom, osetio damarawe monog ivota i svojim kratkim kazivaki intoniranim stilizacijama, neretko izuzetno upeatqivim, dozvao taj ivot u nau savremenost, Dragan Koprivica je fasciniran tim monim damarawem koje tako impulsivno deluje na nae savremenike u uslovima sasvim druge civilizacije. U Semoq planini i u onih 878 rei Vuksanovi, Koprivica, savremeni kritiar i savremeni italac prepoznaju svoje detiwstvo, sebe u wemu, shvataju da su se logikom razvoja nali u sasvim drugim duhovnim prostorima, poeleli su da se vrate tamo odakle su krenuli i kuda se vratiti ne mogu. I u kolekcionaru" retkih rei, vrednih eenog zlata, i u wegovom kritiaru zanetom harmoninim doivqajem minulog vremena, i savremenom itaocu koji je osetio toplu blagonaklonost prema izvornosti i bezazlenosti detiwstva olienog u Semoq gori i semoqskom jeziku razvijena je distanca prema tom svetu i prema tom vremenu. Otuda se u svakom ko sa ovim svetom doe u dodir raa nostalgino oseawe da povratka u detiwstvo nema. Pri tom kao muwa sevne misao da svaki ovek na ovom svetu ima svoju Semoq goru i svoj semoqski jezik. Usudili su se patrijarhalci Vuksanovi i Koprivica da progovore i o odnosima ene i mukarca, na to ih je nateralo ono slovo Q", pa nisu mogli da preute ni tu osnovnu manifestaciju ivota. Impulsi mladosti u obliku ulne, putene qubavi, kada nedostatak zrelosti da se impulsi ivota kontroliu, donose nove mlade izdanke koji nastavqaju ivotnu dramu do u nedogled. Ispod nekontrolisanih energija buja iskonska eqa da se dobije porod i produi u vremenu". Praiskonskom imperativu produewa vrste potiweno je i ono bestjelesno, fluidno, ono aneosko stawe duha, jae od swegova, bijele smrti i provalija". Qubav je u patrijarhalnoj epskoj etici, bilo da je poetizovana ili depoetizovana, ostala stvaralaki in, kao to to ini stihija prirode, u ijem se krilu nastaje, obitava i nestaje da bi se pojavili novi ivoti koji potiru nestajawe. U svetu patrijarhalne epske tradicije govori se o raawu sinova, i keri se raaju, ali se retko pomiwu. To je svet u kome srena majka, koja pored muke qubavi, trai novi wen prag, majinsku qubav", ta majka sadi jasen da raste naporedo sa sinom" i vea se o wega kada sina izgubi. U Semoq planini raaju se sinovi za bojeve,

545

za savladavawe surovih udi prirode i za nastavak roda. Keri su kao zemqa koja raa, kao voda koja kropi, kao sunce koje greje. U semoqskom svetu na najviem pijedestalu je ena-majka, ena-sestra, ena-vjerna quba", ena-edo. Ako nije ni jedno od toga, o woj se ne misli dobro. Sve je podreeno odrawu i produewu roda, ovek je ivotvorno kolence na stablu roda. Otuda u tom svetu uporno i neprekidno tragawe za precima i ponirawe u tamu prolosti, sve u nameri da se onima koji dolaze prenesu zaveti predaka, jezik wihov, snovi wihovi i zablude wihove. Sve se to prenosi ivom reju. Kroz vreme eho rijei" kao da oznaava periode ivota, kako u istom pokolewu, tako i u smenama pokolewa. U svetu semoqskog morala vodi se qubav, raaju se deca, a o qubavi je zazorno naglas govoriti, govori se samo apatom, kao to se apatom izgovara molitva kao nain optewa sa Sveviwim. A ako se o woj glasno progovori, pukne ponajee pogrdna re. Vukale Borovini je u svojim referatima posvetio pawu i verskim motivima u Semoq gori. Veli on da su Semoq gora i wen jezik takvi kakvi jesu" i nijesu mogli nastati ni iz ega". Deistiko shvatawe sveta wegovo uoblieno je u miqewe da je Stvoriteq ustrojio raspored svakog kamena i stabla, dolina i visova, prisoja i osoja svega to ini Semoq". Sveviwi je stvorio goru i vodu, trave i ptice, qude i wihove odnose". On je nauio qude da grade krovove svojih koliba, koje ni meava nee moi sruiti". Poto zna slabosti Semoqana, Stvoriteq nije bio voqan da na ovoj ukletoj planini prui rajske naslade", pa je Semoq planina najvii oblik kazne, fizike i duhovne". ovekoliki Svemonik ima osobine qudi, ali sve u nesamerqivim razmerama, on je i uiteq i muiteq, on je i blag i strog sve zavisi od raspoloewa onih koje je stvorio i od wihovog ponaawa. Vera Semoqanina je empirina, zasnovana na svakodnevici, na onome to tog oveka titi, emu se raduje i zbog ega tuguje. Vukale Borovini misli da je kolekcionar rijetkih rijei" veliao Stvoriteqa semoqskoga vjeto varirajui biblijskim stilizacijama, gradei atmosferu koja stie iz biblijskih spisa". Za Semoqanina wegova je gora sve na svetu, izvan Semoq planine ne postoji nita; Stvoriteq je stvarawem Semoq gore obavio svoj posao svoju energiju je utroio u stvarawe tog ukletog raja". Na ovu empirinost sazdawa i postojawa moemo pogledati i s druge strane: Semoq gora kroz prividnu empirinost prerasta u metaforu sudbine qudskog roda, u simbol. Time i semoqski Stvoriteq prerasta u univerzalnog tvorca, koga je ovek, pouen svojim milenijumskim iskustvom, sazdao po liku i obliju svome. Vukale Borovini je veoma dobro zapazio da je roman Semoq gora sinteza folklornog i beletristikog, narodnog umetnikog kazivakog i visoko umetnikog individualno-stvaralakog ina. On, istina, ne govori o sintezi, ve o paralelnosti dva ciqa" fol-

546

klornog i beletristikog. Ali kritiaru wegovih referata daje za pravo da misli kako je Semoq gora sinteza ova dva principa umetnikog stvarawa, jer kroz stare rijei rukopisa otkriva itava slikarska platna jednog ve dobro zaboravqenog, potisnutog svijeta". Kako se zbila ova sinteza? Rukopisac" je ponikao u semoqskom jezikom grotlu, obdaren od prirode, ili od semoqskog Stvoriteqa, neobinim darom, upijao u sebe rei, wihovo znaewe, wihov smisao, upijao je miris semoqskih trava, sluao plahoviti um semoqskih gora, nazirao treptaje semoqskih zvezda sve to bez svesti da to ini. A, onda, poto je hitnut najrazliitijim okolnostima daleko od Semoq planine, suoen sa novom, drugom civilizacijom, postaje svestan svoga detiwstva i deatva i onoga svega to je tada upila wegova dua. Osetio je da je nadrastao kolektivnu svest zaviaja i krenuo da saopti i drugima, da izlije iz sebe neodoqivu navalu seawa. Kao umetnik od snanog talenta umeo je tu navalu da ukroti i da sve to uoblii u 878 bisernih stilizacija. Do sinteze narodnog umetnikog i individualno-umetnikog dolo je tako to su svet koji iz zaviaja poneo, i wegov jezik, prohujali kroz svest visokobrazovanog i izrazito talentovanog pojedinca. Vukale Borovini je to dobro osetio i u svojim referatima saoptavao. On je skrenuo pawu i na prirodu anra Semoq gore. To je roman rastresite" kompozicije, mozaik saiwen od skoro devet stotina raznobojnih ploica. Nisam siguran da uvaeni kolega s imaginarnog univerziteta u Kolainu ima pravo kad kae da Vuksanovi prati trend dekomponovawa savremenog romana, takozvane fragmentarne proze". Sainiteq" ovog romana vie je pratio" kazivaa iz Hiqadu i jedne noi i naeg narodnog pripovedaa. Misaona vertikala Semoq gore je jedinstvo svega postojeeg, neba i zemqe, dana i noi, oveka i prirode, oveka i drutva. Dekomponovawe savremenog romana" poiva na apsolutnom nejedinstvu svega sa svaim, na suprotstavqawu svega svaemu, ak na sukobu svega sa svaim. Na jednoj strani integralistiko, na drugoj dezintegralistiko poimawe sveta. Vuksanovi je u postupku stvarawa svog romana poao poznatim putem, zaklonio se iza anonimnog zapisivaa" i pustio mu na voqu da pripoveda uz neprimetnu kontrolu. Koprivica je primenio isti postupak zaklonio se iza izmiqenog i itaocu podmetnutog Vukala Borovinia, koji u svojim referatima blistavo analitiki razmatra Semoq goru. I Vuksanovi, i Koprivica stvorili su skaz, Vuksanovi orijentacijom na narodni jezik, Koprivica orijentacijom na tui jezik. U Privatnom simpozijumu dobili smo delo neobinog oblika i velike vrednosti naunu raspravu u obliku skaza.
Vitomir VULETI

547

DUHOVNI DRUG IVE ANDRIA

Nika Stipevi, Andriev Gviardini, Zadubina Ive Andria, Beograd 2003

Za kwievne istoriare i teoretiare uvek je zanimqivo i nadasve korisno da saznaju ta su autori koje prouavaju itali, prevodili, ta im je zaokupqalo pawu, ta su tumaili i umetali u svoja dela, da li u izvornom obliku ili samo u obliku odreenih ideja i poruka koje nose. Odnos Ive Andria prema Franesku Gviardiniju interesuje Niku Stipevia poodavno. Jo 1981. godine, na meunarodnom skupu o delu Ive Andria podneo je saoptewe Ivo Andri i Franesko Gviardini, koje je tampano, ali koje je kasnije, prilikom pripreme za tampu Andrievog prevoda Napomena i wegovih Miscellanea guicciardiniana znatno dopuweno i izmeweno. Rezultat daqeg istraivawa je i ova kwiga u kojoj u podnaslovu stoji: Fototipsko izdawe prema tekstu objavqenom u Sveskama Zadubine Ive Andria 2/1983. Linost Franeska Gviardinija, renesansnog italijanskog kwievnika, istoriara i politiara, autora Uspomena pisanih vrlo jednostavnim a dinaminim stilskim izrazom, zatim Istorije Firence i Istorije Italije u 20 kwiga, i wegovo delo, dugo su, tvrde poznavaoci, zaokupqali pawu Ive Andria. Eros Sekvi je, sigurno na osnovu kazivawa samog pisca, zakquio da je on posebno prouio epohu renesanse. Andriev prevod, zajedno sa uvodnom studijom, trebalo je da bude objavqen, ali je on odustao od tog projekta govorei da prevod nije dovren i da bi predgovor morao biti opseniji. U ovoj kwizi, na jednom mestu su sakupqeni Andrievi prevodi Napomena, citati iz Makijavelijevih dela, ispisi iz Mikelanelovih pisama, tekst o strancima i ispisi i skice za predgovor o Gviardiniju, kojima prethodi uvodno objawewe a zaokruuju ih opiran tekst Nike Stipevia Ivo Andri prevodilac i tuma Franeska Gviardinija i rezime na italijanskom jeziku. Pregledajui pievu rukopisnu zaostavtinu, koja se uva u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti, Stipevi je uvideo da je Andri dugo drugovao" sa ovim toskanskim proznim piscem i filozofom inkveenta, za ta mu je bilo potrebno izuzetno poznavawe sloene sintakse i jezikog registra koji obiluje toskanizmima i fjorenti-

548

nizmima, te velika priprema. Andri je Gviardinija itao temeqno i svestrano, a tako ga je i prevodio i komentarisao. Sam prevod odabranih Napomena broji 213 sentenci i exempla od 403 koliko ih ima u izdawu kojim se na pisac sluio. Podvlaei momenat sree u svom kwievnom istraivawu, Nika Stipevi navodi podatak da postoji primerak izdawa koji je sam Andri koristio. Ta kwiga uva se u Biblioteci Odseka za italijanistiku Filolokog fakulteta u Beogradu. Na marginama su beleke Ive Andria pisane olovkom, upitnici, podvlaewa, brojevi, prevodi pojedinih rei, a na praznoj, posledwoj stranici Andriev ispis: Ne veruje astrolozima, prezire lekare, [neitko] ruga se verovawu u uda". Pored toga to su sigurno veoma interesantne studentima (ukoliko znaju ta imaju pred sobom), napomene na marginama su viestruko korisne tumaima Andrievog dela. Ve smo rekli da je, sastavqajui izbor tokom Drugog svetskog rata, odabrao 213 Gviardinijevih napomena. Stipevi ukazuje da je izbor iz predloka od 403 seawa (italijanska imenica ricordi znai uspomene, spomene, seawa, ali takoe i napomene i upravo je na ovom znaewu rei Ivo Andri insistirao elei da ovim izrekama i mislima opomene, napomene i skrene pawu na neto to je vano) veoma smislen, smiqen i koherentan. Andri je opazio ponavqawa, otklawao istovetnosti i unosio red u izdawe koje je koristio, da bi nakon zavretka napomene br. 210 [198] istakao: Stoga bi moda boqe bilo izvui iz ovih Napomena jedan izbor, umesto gomilati ovoliku grau", a daqe zapisao na margini: Najposle, poto je posumwao u sve, sumwa u svoje roene Napomene." Sputajui u fusnotu podatak, Stipevi podvlai da posledwa re nije u potpunosti itka, jer su pedesetih godina, elei da je ulepaju, prilikom koriewa kwigu, po varvarskom obiaju, isekli po ivicama (podatak ovde ponovqen, kako neki novi bibliotekari i kwigovesci ne bi ponovili istu greku). Da je autor Znakova pored puta naao srodnosti sa kwievnim i moralistikim sistemom koji je vidqiv u zbirci renesansnog mislioca, i da mu je on posluio za pisawe nekoliko znakova", naroito onih koji opomiwu potomstvo i kojima se naroito posveivao (imajui u vidu vreme u kojem se za Gviardinijevo delo posebno interesovao), u kwizi je pokazano. Sigurni smo da ovakvih primera ima vie, Nika Stipevi je ukazao na jo nekoliko, ali ostavqamo i drugim istraivaima, (i buduim), da ih otkriju. Pored niti koje povezuju Andria sa, nekoliko vekova udaqenim Gviardinijem, postoji i crta koja vee Andria, Gviardinija i wegovog savremenika Makijavelija. Sva trojica, jednim delom svoga miqewa, mawim ili veim, ulaze u krug pesimistikog poimawa sveta i ivota u wemu. Da je Ivo Andri poznavao i studiozno prilazio delima Nikole Makijavelija, naroito vrlo znaajnim (Nika Stipevi rekao bi preznaajnim") Discorsi sopra la prima deca di Tito Livio i Is-

549

torie fiorentine svedoe Citati iz Makiavelia (u pitawu je dvadeset i sedam odabranih citata). U istoj zbirci tekstova Miscellanea guicciardiniana, ispisi su i iz Mikelanelovih pisama. Slikara, koji je zaokupqao pawu naeg velikog pesnika i prozaiste Miloa Crwanskog tokom itavog ivota, poznavao" je i Ivo Andri (uz ije se ime kao likovna asocijacija ipak prvo spomene Fransisko Goja). Andri je izdvajao reenice iz slikarevih pisama koje su bile u dosluhu sa Gviardinijevim napomenama (podudarnost ova dva renesansna oveka u literaturi je ve isticana). I, da se vratimo na poetak. Veliki stilista, pesnik i mislilac, Ivo Andri je dobro poznavao renesansnu epohu, velike qude koji su u woj stvarali i drutvena pitawa i dogaaje, a priznati italijanista i komparatista Nika Stipevi je ovom kwigom, skupivi sve Andrieve tekstove, prevode i uzgredne reenice o temama i linostima koje su ga zaokupqale i svoja podrobna objawewa i komentare, osvetlio jo jedan segment stvaralake linosti Ive Andria, inei dobro kako poznavaocima i prouavaocima renesanse tako i nae moderne kwievnosti. Zavriemo, ne zlurado, jednom uzgrednom opaskom upuenom tehnikom uredniku kwige. U woj se nalaze dve fotografije. Na prvoj je portret Franeska Gviardinija, na drugoj Nikole Makijavelija. Meutim, u potpisu ispod obe pie isto: Santi di Tito (iz Borgo San Sepolcro, 15381603), Portret Nikole Makijavelija (danas u Sali Kancelarije u Palaco Vekjo u Firenci)."
Nevena VARNICA

APOLOGIJA MODERNOG PESNITVA

Robert G. Tili, Pomoni (bez)izlaz, Narodna kwiga"/Alfa", Beograd 2004

Zapitajmo se, po ko zna koji put, kako da itamo poeziju danas: kao neiju projekciju ili kao komentar? Hoemo li se baviti poetikom (proizvodima fiktivnog mehanizma, kako su predlagali strukturalisti) ili itawem (stavqawem u kontekst svakog elementa teksta, poput amerikih novih kritiara), interpretacijom ili opisom nove pesnike kwige Roberta G. Tilija? Kako da itamo, kada modernost vie ne postoji", ako je verovati Bodrijaru, a sve je aktuelno. I sve je retro"? Da li da na poeziju gledamo kao na uinak nostalgije, uinak ogledala, u ime anonimnih interesa, ili da i daqe, po inerciji, podrazumevamo pod poezijom i ono to je tek zbir linih impresija?

550

Pri itawu, primeuje Bernd Vagner, dolazi do prerade na tri nivoa: na nivou dekodirawa, semantiko-sintaksike prerade i inferencijalnog procesa. Ovaj posledwi, naroito je vaan. Inferencija je povezivawe teksta sa ve postojeim znawem i spoznajnim interesima, pri emu se mjesta praznine i neodreenosti pune vlastitim interpretacijama". Jasno je da itawe nije nikad pasivno doivqavawe, ve da je potrebno puno napora i stvarnog angaovawa kako bi se izvesno delo proitalo. Zato, jo jednom, istiem neophodnost inferencijalnog procesa, kojim se nadilazi tekst i stvara kreativni moment recepcije" (B. Vagner). Na kakvo nas itawe navodi Robert G. Tili (1959), Subotianin, sa ivotopisom nalik na holivudski scenario: iveo u Evropi, SAD i Africi, Indokini, promenio sijaset zanimawa, od drvosee do disk-xokeja"; bio je jedan od utemeqivaa Grinpisa za Junu Afriku (Rodezija, danawi Zimbabve)"; objavio 14 nosaa zvuka (pod pseudonimom Lonesome Bob Tilly)". U intervjuu za Graanski list, poetkom januara 2005. godine, taj broj se ve popeo na 19: novosadski Prometej" upravo je objavio i promovisao wegov najnoviji kompakt-disk Per aspera ad cactus. Iako je poznat, pre svega, kao bluz muziar, ovog puta se upustio u xez i folk. Uz sve to, napisao je 13 kwiga, poezije i proze, prevodio sa engleskog, maarskog i slovenakog, uglavnom pesnike. Muziar, pisac i prevodilac, ali i slikar, sa vie samostalnih izlobi u zemqi i grupnih u inostranstvu. Multimedijalna, nesumwivo, stvaralaka biografija. U takvom kontekstu vaqa itati i wegovu novu pesniku kwigu, Pomoni (bez)izlaz, impresivnu, pre svega, obimom, kako stranica, tako i slobodnih stihova i tema koje pokree. Kwiga je posveena Vladimiru Majakovskom i Dilenu Tomasu, pesnicima iz razliitih jezikih i poetikih svetova. I jedan i drugi su iveli kratko i burno: Majakovski se ubio u 37. a Tomas je umro u 39. godini. Bili su poznati kao dobri recitatori svojih stihova: prvi futuristikih i revolucionarnih (meu wima i qubavnih), drugi profetskih i introvertnih (meu wima i: Snaga kroz fitiq to tera cvet"). Ostale posvete" pronalalazimo ispod pesama to su, takoe, pesnici, u rasponu od Blejka do Radmile Lazi. Naao se tu i Alen Boske, a u pesmama se pomiwu jo Vordsvort, Vitmen, Sandrar, Katalin Ladik, Slavko Matkovi i Vojislav Despotov. Pored wih, naii emo na Kamija i Sartra, Melvila, Hemingveja i Karvera. Tu su Hart Krejn i Atila Joef. Borhes i Elijade. Za moto Tili, ee, bira filozofe: F. Nie, A. Bergson, Bela Hamva i M. Eptajn, a openhauera i tajnera pomiwe unutar pesme. Iz sveta likovnosti tu je Marsel Dian, a u pesmi Van Gog i agal. Izabran je i jedan politiar: Hari Truman, a pomiwe se i Trocki. Logino, tu su i muziari, uglavnom bluzeri: Nil Jang, Ro-

551

bert Xonson i Slepi Limun-Xeferson, dok se Pol Mekartni i Kejx samo pomiwu. ta nam govore ove posvete? O raznovrsnosti lektire, pa i uticaja. Postmodernistika citatnost koja je upisana najee u modernistikim kodovima. O kontekstu, ali i o inferenciji. Kad pridodamo gorwem spisku i neka od pesnikih imena koje je Tili prevodio (Paunda, Roberta Krilija i E. E. Kamingsa, kao i neke druge savremene amerike pesnike), bie jo oiglednija poetika nit koja povezuje naeg pesnika na poetku HH veka, sa stvaraocima sa poetka i prve polovine HH veka, koji su izvrili i najvei uticaj na moderno, odnosno avangardno pesnitvo, na umetnost uopte. Zato mi se ini da neu pogreiti ako kwigu Pomoni (bez)izlaz posmatram kao, pre svega, oma modernom pesnitvu, ili, jo preciznije, kao odavawe pote E. E. Kamingsu (e.e.cummings, kako je on sam potpisivao svoje kwige, piui malim slovima svoje ime, kao i gotovo sve svoje stihove). Tili, ustalom, ne krije taj uticaj, a i ne moe ga sakriti, jer su wegovi stihovi, ako nita drugo, barem formalno, nalik onima kojima je Kamings okirao anti-modernistike kritiare svoga vremena, ali ne samo wih, ve i neke druge koji su smatrali da je wegova poezija nedovrena, perverzna, pokvarena kad nije samo besmislena". Posthumno, ovaj ameriki pesnik je dobio svoje zaslueno mesto. Otuda i oseaj da je povratak wemu, odnosno wegovim pesnikim, davno iznaenim, modelima, pomalo retro, nikako stvar mode, niti pomodnosti. Tili u pesmama vrlo esto pie &, iako to koriste i ameriki bitnici, ipak je to jo 1925. godine, u naslovu svoje prve kwige, pa u poeziji, patentirao" Kamings. Drugo, ne samo formalno, ali i tipino za Kamingsa, tipografsko-vizualno, odnosno ortografsko-zvuno, pa i semantiko pisawe, tj. rastavqawe pojedinih rei na kraju stiha. Iako je to bila praksa i drugih avangardnih pesnika (od dadaista do konceptualista), ipak se ameriki eksperimentator i senzacionalista" izborio za prepoznatqivost. Nije inio to, naravno, samo zbog efekata (bilo tipografskih, ili sintaksikih), ve u nastojawu da istrai razliite mogunosti poetskog govora. Evo jednog primera: l(a le af fa ll s) one o(li s t p a da) sam

552

l iness

qeno st.

(Ovaj tipografsko-vizualni utisak padawa lista, preveo je Mario Suko, pokazujui kako se imenica list" potpuno obre u glagol padati", pri emu se stvara utisak ne samo fizike, nego i duhovne samoe.) Pogledajmo kako to ini Tili: o 5 u mal o o vremenu & nevremenu u pesmi O, gde slovo O", istovremeno, moe da bude i nula (ba kao to se i brojka 5, ita kao nastavak rei: o-pet). Ovakav raspored, naravno, ima svoja i vizualna i vokalna svojstva. Pored brojke 5, najea brojka kod Tilija je 100. ita se kao sto u reima: 100ga; i100g; ume100; pro100r; po100jalo; i100rija; 100pala; i100; pri100jni; po100jawa; i100vremeno; 100mak; 100ji; po100jani; me100; op100jala; po100jei; e100; name100; 100lice; 100jao; 100l; pro100rija; i100na; nepo100jei Kamings je, naravno, ve koristio ovakvu mogunost spajawa brojki i slova: na primer u 100k (gledati"), isticawe 00 stvara, uporedo sa znaewem, vizualni utisak oiju. Ba kao to je nastojao da stvori i vizualni utisak zvuka utawa, pitawa, padawa, kretawa ili mirovawa, mekoe ili grubosti. Slian pokuaj vidimo i na Tilijevom primeru: ponovo & na novo i i znova & iz nova) u jednom ovakvom ponavqawu, ali svaki put drukije prelomqenog priloga novo", sa razliitim prefiksima po", na" i iz", insistira se na inventivnosti, prevashodno na formalnom planu, ali se dobija i na zvunosti, melodijski zavodqivoj. I Tili, poput Kamingsa, esto puta vidi jezik na nain na koji dijete doivqava; ono na w reagira intuitivno, pravei analogije koje su gramatiki i logiki neopravdqive" (M. Suko). Spajawem, zguwavawem vie rei, stvara nove rei i smislove. Napr. avgustbruarski" (od avgust i februar), aprigusta" (od aprila i av-

553

gusta), martnuara" (od marta i januara), februcembarski" (od februarski i decembarski), itd. Za veinu avangardista (i neoavangardista), navedeno je bilo legitiman kompoziciono-poetski elemenat. Iz pomenutog proizlazi i drugi, podjednako vaan kompozicioni elemenat: versifikacija. Tili gradi stihove od 1 do 60 znakova u redu, a pesme: od 15 do 1.500 stihova. Najkraa je ve pomenuta O, a najdua Isceliteqske mudre. Stihovi su slobodni (vers-libre), ne samo zato da bi se mogli nepravilno izmewivati, ve i kako bi svaki od wih mogao da poslui za razliitu prezentaciju: grafiku, ritmiku, pa i neku drugu, kompleksniju; pesniku je neophodna wihova fleksibilnost, ali i fluktualnost. to se tematskih odreewa tie, Pomoni (bez)izlaz, pomalo paradoksalno, blizak je verizmu, odnosno obraawu ivotu i sopstvenom doivqavawu na nain kako su to inili bitnici egocentrino, realno, ak banalno. Ne jednom, Tili podvlai da je solipsista", da je on ceo svet, kao i obrnuto: da je ceo svet u wemu. U pesmi Apologija moje po-etike, istie: Pevam obin o o o pevawu sveta Kamings je, takoe, insistirao na neposrednosti ivota, na intuitivnosti, nekonvencionalnosti, i bio, tako, netradicionalan unutar tradicionalne forme" (N. Fridman), tj. bez obzira na eksperimentalnost, pa i radikalnost pojedinih pristupa jeziku i poeziji, bio je tradicionalist meu modernistima iz svoje generacije. Takav je i Tili, koji svoje stvaralatvo deli na autorsko i izvoako. I u jednom i drugom (moda vie muzikom, nego poetskom), on balansira izmeu onoga to je standard (klasika") i onog to je novo (inovacija). Bez obzira na to to se ne osea i ne primeuje lako, ipak postoji razlika izmeu interpretacije i kreacije, izmeu toplog i hladnog, tj. izmeu tradicije i modernosti, odnosno postmodernosti. Tako, recimo, wegov afinitet za bluz ne udaqava ga od folka, ali ga i ne pribliava xezu. Izvesna srodnost za muzike matrice dovodi ga u kontekst pesnika wegove generacije, kakvi su ore Kuburi, Zvonko Karanovi, kao i neto starijih Neboje Vasovia i Vojislava Despotova. Insistirawe na intuiciji i emociji, Tilijevoj poeziji neminovno daje sentimentalnost, sladuwavo-plaqivog bluza. Naspram estine i sirovosti kod pesnika rokenrol-inspiracije (Kuburi i Karanovi), odnosno dubine i tame, izvesne grotesknosti, iz koje potiu xez-improvizacije i inspiracije pesnika poput Vasovia i Despotova.

554

Nepoverewe u istoriju, strah od prolaznosti, samoe; nedostatak qubavi i seksa, nezadovoqstvo sadawou; gubitak smisla ivota i vere u budunost u osnovi su Tilijevih pesama. Pokazau to na primerima dve veite teme: Boga i Smrti. U jednoj pesmi Tili navodi da je wegov Bog blii Kamijevom linom bogu", koji je u svemu nalik revoltiranom oveku, nego li Sartru i wegovom Gospod-Bogu". Tome je vrlo blizak i Vordsvort, koga citira: Bog, koji je na dom". Takvom jednom, odomaenom, gotovo sporednom Bogu obraa se, odnosno ne obraa u pesmi Nakon to se voz izgubio: duvajui u u snu harmoniku zazivam, ne Boga ve svoju odbeglu dragu a bogu u rei kako se oseam jednog od ovih dana Ne samo u navedenoj, bluz-obradi, nego i u vrlo amorfnom odnosu prema veri i religiji tokom cele zbirke, otkriva se ponekad indiferentan, ili drugoplanovski, odnos prema Bogu i boanskom, pa vrlo komotno eta iz hrianstva u budizam, iz paganstva u ateizam. Slino je i sa temom smrti, bez obzira na to to je pie velikim poetnim slovom, ipak je to samo niz fraza, ak izvetaenih poza, kao u pesmi Mali vodi za efektno samoubistvo: uzdignite se iznad ivota & Smrti". Ili, u pesmi Nakon to sam doao sebi: o staroj, dobroj Smrti". Nemo: kako zaustaviti Vetar, ta uiniti sa Smru?" u pesmi Vetar. Po tome je, naravno, blizak svom uzoru, Kamingsu, koji ima i ovakve stihove: umirati je u redu)ali Smrt ?o mala ne bih volio Smrt kad Smrt bila bi dobra:jer kao i: Smrt je strogo

555

znanstvena & umjetna & opaka & zakonska) odnosno: no i umirati (kao kod plakati i pjevati, qubavi i uditi)je neto (svi navodi su u prepevu Marija Suka). Na kraju, opet poreewem, ukazaemo na jo jednu paradoksalnost: Kamingsovu kwigu Ne hvala (objavqenu 1933) prethodno je odbilo 14 izdavaa, a Tili istie u svom intervjuu u Graanskom listu (utorak, 4. januar 2005) da zahvaqujui uspehu koji je imao sa kwigom Kraq ribara u Narodnoj kwizi" ima otvorena vrata" i moe svake godine predati novi rukopis. Nadam se da e, pre nego li tu mogunost ponovo iskoristi, povesti rauna o nekim ovde iznetim opaskama, odnosno opasnostima koje neminovno proizlaze iz eqe da se bude itan i popularan, tj. da se pie brzo, a prema napisanom ponaa neselektivno.
Zoran ERI

HRONIKE" GROFA ORA BRANKOVIA I WIHOVI IZVORI

Jelka Roep, Geneza Hronika grofa ora Brankovia, Prometej", Novi Sad 2004; Grof ore Brankovi, Hronike. Antologija, priredila Jelka Reep, Matica srpska, Novi Sad 2004

Pre bilo kakvog predstavqawa kwige Jelke Reep Geneza Hronika grofa ora Brankovia treba podsetiti na iwenicu, koja naoj kulturi nikako ne moe sluiti na ast, da su Hronike do danas ostale neizdate, makar i fototipski. Rukopis ovog obimnog dela u pet tomova, koji ukupno ima 2.681 stranicu, nalazi se u Patrijarijskoj biblioteci u Beogradu. Pojedini odlomci iz Hronika tampani su, naravno, u radovima i kwigama prouavalaca ovog neobinog i zagonetnog istoriara, diplomate, politiara i fantaste. Najvei deo objavqen je upravo u kwizi koja se pojavila skoro istovre-

556

meno sa Genezom Hronika grofa ora Brankovia, pod naslovom Grof ore Brankovi, Hronike. Antologija, a priredila ju je Jelka Reep. Ova Antologija sadri odabrane odlomke iz druge, tree, etvrte i pete kwige Hronika. Pored Brankovievog kazivawa o poreklu Nemawia, vladarima iz ove porodice od Stefana Prvovenanog do cara Uroa, tu su i pasusi o knezu Lazaru i posledwim despotima, znamenitim bitkama i dogaajima, sve do genealogije same grofove porodice. Jelka Reep, zapravo je, za ovu priliku, posebno izdvojila odlomke iz Hronika koji su najznaajniji za istoriju srpske kulture". Kao to je poznato, grof ore Brankovi potie iz ugledne porodice erdeqskih Brankovia. Roen je u Jenopoqu 1645. godine i kao vrlo mlad zapoeo je svoju diplomatsku karijeru, verovatno zahvaqujui starijem bratu, mitropolitu Savi. Glavna grofova ambicija sadrala se u ideji o stvarawu Ilirije, drave na ijem bi se elu on nalazio, kao legitimni naslednik srpskih despota Brankovia. Poeo je da organizuje ustanak, naivno verujui da u tome ima podrku austrijskog cara, iji je jedini ciq, u stvari, bio da se Srbi pokrenu u borbu protiv Turaka. Kada su procenili da je wegov uticaj postao opasan, princ Ludvig Badenski je, po nalogu austrijskog cara, uhapsio grofa u Kladovu 1689. godine. ore Brankovi boravio je najpre u Beu, do 1703, a potom je prebaen u Heb, gde je i umro 1711. Dvadeset i dve godine, dakle, grof je proveo u zatoewu, dokazujui da nita nije radio bez saglasnosti cara Leopolda , piui pisma i uzaludno nastojei da se oslobodi. Tu je, u Beu i Hebu, sastavio svoje obimno delo, Hronike. Hronike predstavqaju predmet istraivawa Jelke Reep ve vie od dve decenije. Wena prethodna kwiga Grof ore Brankovi i usmeno predawe (Novi Sad 1991) bavila se odnosom grofa Brankovia prema narodnim pesmama i predawu, koje je on mogao poznavati i direktno i preko pisanih izvora. Ponekad ga je prenosio doslovno, a ponekad modifikovao, prilagoavajui ga svojoj viziji prolosti i koncepciji istorije. To se najboqe vidi na primeru prikaza Kosovske bitke i uloge Vuka Brankovia. Kao to je poznato, za opis Kosovske bitke grof Brankovi najvie se oslawao na Mavra Orbina, koji je u svom delu Kraqevstvo Slovena zabeleio narodnu tradiciju o ovom boju. Orbinovo imenovawe Vuka Brankovia kao izdajnika grof Brankovi svesno preutkuje, iz jednostavnog razloga to se wegovim potomkom smatrao. Grof je, naime, uporno dokazivao svoje despotsko poreklo od kanonizovane loze sremskih despota Brankovia, tako da mu Orbinovo pomiwawe navodne Vukove izdaje nikako nije moglo ii u prilog. Kwiga Grof ore Brankovi i usmeno predawe, saradwa na izdawu kratke rumunske hronike grofa ora Brankovia pod naslovom Hronika Slovena Ilirika, Gorwe Mezije i Dowe Mezije (Novi

557

Sad 1994), nedavno objavqena Antologija, kao i tridesetak radova i studija, kvalifikovali su Jelku Reep za najboqeg savremenog poznavaoca ovog dela. Pri tom treba imati na umu da je bavqewe Hronikama najpre podrazumevalo iitavawe stotina i stotina stranica grofovog rukopisa, koji spada u veoma teko itqive i nerazumqive, to se moe utvrditi pogledom na snimke, priloene u kwizi. Grofov komplikovan i na prvi pogled potpuno neitak rukopis nije predstavqao jedinu tekou. Da bi se rekonstruisala wegova lektira, trebalo je ii tragom ovog poliglote i uporeivati tekstove na svim jezicima kojima se sluio, pre svega na latinskom, rumunskom, maarskom i srpskoslovenskom.

558

Upravo tragawe za lektirom grofa Brankovia ini glavni predmet interesovawa Jelke Reep u kwizi Geneza Hronika grofa ora Brankovia. Jelka Reep ustanovila je ne samo izvore iz kojih je grof uzimao podatke za srpsku istoriju, nego i nain na koji je te podatke prenosio u svoje delo da li ih je skraivao, mewao, preraivao, odnosno kako ih je prilagoavao svojoj koncepciji istorije. Ovaj mukotrpan i minuciozan posao podrazumevao je najpre rekonstrukciju biblioteke koju je Brankovi mogao koristiti u Bukuretu, potom u Beu, kao i poznavawe svih dela koja su mu bila na raspolagawu. Tokom svog desetogodiweg boravka u Bukuretu, grof se kretao u drutvu najuglednijih linosti onog vremena kneza erbana Kantakuzina, Konstantina Brankovana, stolnika Konstantina Kantakuzina i drugih. Koristio je bogatu biblioteku, tako da je poelo da raste wegovo interesovawe za istoriju. Od osamdesetih do devedesetih godina sedamnaestog veka, kod kneza erbana Kantakuzina, opsednut idejom o svom despotskom poreklu, Brankovi se poeo upoznavati sa srpskom istorijom i skupqati stare rukopise, rodoslove i letopise. Tako je, u Bukuretu, izmeu 1684. i 1688. godine, sastavio kratku hroniku na rumunskom jeziku pod nazivom Hronika Slovena Ilirika, Gorwe Mezije i Dowe Mezije. O srpskoj istoriji od velikog upana Stefana Nemawe do despota Jovana Brankovia grof je, dakle, pisao u svoja dva dela kratkoj hronici na rumunskom jeziku i u obimnim Hronikama. Jelka Reep uoila je da obe Brankovieve hronike imaju istu strukturu, opisuju iste dogaaje i linosti, ali je rumunska hronika mnogo kraa, ima svega etrdeset i etiri strane. Zbog istog rasporeda grae moglo bi se ak rei da je rumunska hronika bila napisana kao neki ogled velikih Hronika, odnosno da za wih predstavqa nacrt. Poreewem obe hronike pokazano je da su ove druge iznikle iz boqe i raznovrsnije literature, jer je grof, oigledno, imao na raspolagawu vei broj izvora i wegova znawa o srpskoj prolosti bila su mnogo bogatija. Gotovo da nema linosti, dogaaja ili teme vezane za vladarske sredwovekovne porodice, a da nije objaweno odakle je grof uzeo podatke o wima. to je jo vanije, prati se wegov odnos prema tim podacima koliko ih je mewao, ukrtao sa drugim ili ih prilagoavao svojoj koncepciji istorije. Jelku Reep posebno je zanimao nain na koji je grof pisao o Nemawiima, Lazareviima i Brankoviima u kratkoj hronici, a kako u velikim Hronikama. Na osnovu ustanovqenih razlika, saznajemo kako se, dolaskom u Be, proirila i bogatila wegova lektira. Uporednim ispitivawem oba Brankovieva dela, moguno je ustanoviti ne samo razliku u prikazivawu istih linosti i dogaaja, ve i videti koja je konkretna dela on koristio u Bukuretu, a koja u Beu i Hebu. Jelka Reep zakquila je da je za pisawe rumunske hronike grof dosta koristio mlae letopise

558

tree grupe, rodoslove i hronograf, dok je za obimne Hronike imao na raspolagawu neuporedivo vie domaih i stranih izvora, meu kojima i Mavra Orbina, Brankoviev letopis, Antonija Bonfinija i Martina Kromera. Zbog toga je wegovo izlagawe o istim dogaajima bilo opirnije, potpunije, razvijenije i kompletnije nego u rumunskoj hronici. Jelku Reep posebno je zanimao nain prenoewa razliitih tekstova u obe hronike, kao i nain sklapawa wegove prie o nekom dogaaju ili linosti. Uporeujui izlagawe o srpskoj istoriji od vremena Stefana Nemawe do potowih Brankovia u rumunskoj hronici i u Hronikama, nastojali smo da sagledamo nastajawe ovih dela i pokaemo kako se Brankovievo saznavawe srpske prolosti vremenom bogatilo i upotpuwavalo". Nakon to je mnogo pawe posvetila Brankovievom odnosu prema izvorima, Jelka Reep mogla je da opie wegov postupak pri sastavqawu Hronika. Grof je, naime, iz mnogih dela koja je poznavao ekscerpirao podatke, prepisivao, prepriavao, kombinovao iwenice, mewao, izostavqao, no uvek je sledio svoju viziju prolosti". Iako je najee doslovno prepisivao, prepriavao i saimao, u sluaju da se ne slae s piscem koga ita izostavqao je, odnosno preutkivao neke podatke. Posebno je zanimqiv opis Brankovievog kriterijuma pri izboru podataka ukoliko su podaci bili razliiti, on je citirao i druga tumaewa, imenujui pri tom wihove autore. Ali, nije prenosio samo mehaniki, ve je sve podvrgavao svojoj koncepciji i viziji dogaaja, kao i sopstvenom tumaewu istorijskih linosti. I pored toga to se najee pozivao na svoje izvore, ponekad je propustio da kae odakle je preuzeo neki podatak ili itav opis dogaaja. Tako, na primer, Jelka Reep primeuje da nije pomenuo ime monaha Isaije, iji je Zapis o Marikoj bici prepisao iz hronografa. Obe hronike vane su za praewe razvojnog puta ora Brankovia kao istoriara. Prema reima Jelke Reep, one svedoe o wegovom odnosu prema literaturi, nainu odabirawa izvora, o wegovom stvaralakom postupku, tumaewima i ocenama kqunih istorijskih dogaaja i znamenitih linosti, o hrianskoj ideji o grehu, kazni bojoj i propasti srpske drave. Ona, takoe, smatra da su Hronike pisane sasvim prema shemi sredwovekovnih hronika imaju teoloku koncepciju, prema kojoj se ratovi i prirodne nepogode posmatraju kao boija kazna za qudska zlodela. Znaaj Hronika ogleda se i u iwenici da je grof, izlaui srpsku istoriju od Nemawia do Brankovia, u stvari, pokazao legitimitet srpskog naroda, kao i to da je taj narod imao svoju dravu, samostalnu crkvu, slavnu prolost, kraqeve, careve, bogato usmeno predawe". Pri itawu Geneze Hronika grofa ora Brankovia treba imati na umu i prethodnu kwigu Jelke Reep Grof ore Brankovi i usmeno predawe, jer se one dopuwuju. O komplementarnosti ove dve

559

kwige svedoi i nain na koji je u wima izloena graa. Uz uvodne studije i zakquak, u obema se izlau grofova svedoewa o srpskim vladarskim porodicama: najpre o Nemawiima, zatim o Lazareviima i na kraju o Brankoviima. Re je naime, o tragawu za izvorima koji su mu stajali na raspolagawu pri sastavqawu Hronika. Nakon to je u kwizi Grof ore Brankovi i usmeno predawe pokazala koliko on duguje usmenom predawu, ta je preuzimao iz narodnih pesama, ta je dodavao a ta mewao, profesorka Reep kwigom Geneza Hronika grofa ora Brankovia zapravo upotpuwuje poznavawe grofove lektire. Geneza Hronika grofa ora Brankovia otkriva koliko on duguje pisanim izvorima, kako naim tako i stranim u prvom redu istorijskim spisima, kao i hronikama i itijima. Sline i po svom sklopu i po nainu izlagawa sadraja, ove dve kwige imaju i istu idejnu osnovu navesti izvore kojima se sluio grof Brankovi. U kwizi Grof ore Brankovi i usmeno predawe, dakle, Jelka Reep objasnila je wegov odnos prema usmenom predawu, a u Genezi Hronika grofa ora Brankovia prema pisanim izvorima. Tako je, nakon ove dve kwige, geneza Hronika rasvetqena na najkompletniji mogui nain. Kwigom Geneza Hronika grofa ora Brankovia Jelka Reep odgovorila je na pitawe kako je, zapravo, stvarao grof Brankovi, kolika su bila wegova znawa iz istorije i kakav je bio wegov odnos prema izvorima. Pratei ovu liniju istraivawa, Jelka Reep objasnila je nastanak kratke rumunske hronike i obimnih Hronika, a istovremeno i osvetlila linost grofa ora Brankovia kao istoriara i pisca. Retko se deava da naune kwige istovremeno budu i zanimqivo tivo. Upravo je to sluaj sa ovom kwigom, koja predstavqa svojevrsno odmotavawe filma unazad", odnosno uvid u grofov stvaralaki postupak kroz otkrivawe izvora koje je koristio za pisawe o pojedinim linostima i periodima sredwovekovne srpske istorije.
Svetlana TOMIN

O NASTAJAWU NACIONALNE SVESTI I KWIEVNOSTI MUSLIMANA

Stania Tutwevi, Nacionalna svijest i kwievnost Muslimana. O pojmu muslimanske/bowake kwievnosti, Narodna kwiga" i Institut za kwievnost i umetnost, Beograd 2004

Stania Tutwevi je kwigom Nacionalna svijest i kwievnost Muslimana zaokruio viegodiwa istraivawa fenomena

560

nastajawa nacionalne svesti i kwievnosti Muslimana i ponudio nam ga je u trenutku kada su nuna trezvena i nepristrasna sagledavawa onoga to se, posebno u protekla dva veka, zbilo na Balkanu, posebno u Bosni i Hercegovini. Ve u prvom delu kwige, Tutwevi ire razmatra jezik, naciju i dravu kao pretpostavke konstituisawa kwievnih korpusa na Slovenskom Jugu. U sluaju muslimanske/bowake kwievnosti on istie osobitost, odstupawe od univerzalnog legitimnog" jeziko-nacionalnog kriterijuma, kada se konstituie nacija sa sopstvenim, nacionalnim jezikom. U razvoju pojmova nacije i jezika na ovom prostoru, on kao bitnu iwenicu istie da i jezik i nacija nisu zadugo bili definisani i ostvareni u obliku koji zadovoqava osnovne, pretpostravqene (naune i praktine) zahteve, nego su, naprotiv, zadugo, u poneemu i sada, bili u razvojnom stadijumu sa nejasnim i neizvesnim rezultatom. Po wemu je izuzetno vana iwenica da je islamizirana slovenska zajednica i sama u sebi i od drugih bila identifikovana prvenstveno po verskoj pripadnosti, dok je jezik dugo bio u drugom planu i u velikoj meri se na vetaki i politiki forsirani nain obavqala wegova standardizacija, to je, uostalom, sluaj i sa drugim junoslovenskim narodima koji su se odluili za secesiju. U tom kontekstu pratio je nain na koji verska pripadnost i dravna ideologija odluujue uestvuju u formirawu kwievnih korpusa. Tutwevi prati ovo dejstvo od prve faze, tzv. isticawa pokrajinskih obeleja (usputna rezervna identifikacija"), do stvarawa uslova da se kwievna celina konstituie na nacionalno-jezikoj osnovi. U sluaju muslimanske/bowake kwievnosti, autor posebnu pawu poklawa samoproklamovawu nacionalnog imena Bowak, sa eqom da se konano dovri konstituisawe ove nacije, kao i proklamovawu bowakog jezika. U drugom delu kwige, Tutwevi posebno razmatra kwievnost Muslimana do Prvog svetskog rata kada se u prvom planu isticala slovenska samosvest i poreklo, dok se u drugom planu nalaze kwievnost i ukupna kulturna batina, dobrim delom vezani za kulturu s kojom je vri dodir ostvaren u sklopu verske pripadnosti islamu. Autor posebnu pawu posveuje onima koji u tom periodu tragaju za sopstvenom uom, nacionalnom identifikacijom (nacionalizacija muslimana"). Imajui u vidu tadawi zapadnoevropski koncept nacije koji nije poznavao nacionalnu identifikaciju na verskoj osnovi, Tutwevi veoma vispreno prati oscilacije koje su u odreenim istorijskim uslovima nastajale u smislu opredeqivawa Muslimana kao Srba ili Hrvata, pri emu bi oni ostali verni svojoj veri. Pojedini pisci u to vreme bili su spremni ili su bili prinueni da istaknu svoju kwievnu nacionalnost". Sagledavajui ovaj problem veoma objektivno, autor istie da je hrvatska nacionalna misao meu muslimanskim piscima imala vie

561

uspeha, pogotovu to je bila podravana dravnim putem, preko Bekog dvora i Katolike crkve, ali je uoio i da je to doprinelo da se ostvare skromnije umetnike vrednosti (insistirajui na negativnim efektima isticawa hrvatskog nacionalnog konteksta i hrvatskog jezika, esto neprimerenim kwievnim likovima Muslimana). S druge strane, znaajni srpski pisci kao to su anti i orovi, kao i oni muslimanski pisci koji su delovali u okviru srpske kwievnosti, zadrali su lokalne, narodne i jezike osobenosti Muslimana, to je doprinelo da wihova dela doive adekvatnu recepciju kod muslimanskih italaca. U treem poglavqu, u ii Tutwevievih naunih opservacija nala se kwievnost dvadesetog veka. U tom periodu, u okviru jugoslovenske dravne zajednice, snanije je izraen proces nacionalnog i kwievnog zrewa Muslimana. To je vreme dominirawa jugoslovenske kwievne ideologije koja je podrazumevala integralistiku bosanskohercegovaku verziju". Muslimanski pisci su tada ve prevladali poetnu, preporodnu razvojnu fazu i dostigli opti nivo kwievnosti na srpsko-hrvatskom jeziku. To vai i za period posle 1945. godine, kada se pisci odreuju izmeu srpske i hrvatske nacionalne identifikacije, ili utoite nalaze pod krovom nae", jugoslovenske ili bosanskohercegovake kwievne pripadnosti. Posle 1972, kada je i u popisu stanovnitva ozvaniena nacionalna oznaka Musliman, od kwievnosti se trai znaajnije uee u stvarawu samosvesti Muslimana sve dok ona nije prerasla u posebnu nacionalnu svest. O znaajnoj ulozi kwievnosti u konstituisawu nacionalne svesti Muslimana, u ovom delu najboqe govore osvrti na usmenu kwievnost i dela pojedinih veih pisaca, zakquno sa delima Mee Selimovia (Dervi i smrt) i Maka Dizdara (Kameni spava). Moda je u mawoj meri ovom kwigom obuhvaena linija pisaca koji su, poput amila Sijaria, u jeziku, i ne samo u jeziku, ostali dosledno nadnacionalni. Stania Tutwevi je ovom kwigom nedvosmisleno pokazao da je izrastawe muslimanskih pisaca i ukupne muslimansko/bowake kwievnosti pod uticajem ili u okriqu srpske i hrvatske kwievnosti, primer plodotvornosti kwievnih proimawa u kojima niko ne gubi sopstveni identitet, ak i u sluaju dvojne, pa i trojne nacionalno-kwievne pripadnosti pojedinih pisaca ili kwievnih pojava.
Miodrag MATICKI

562

PLURALIZAM KWIEVNIH TEORIJA: IZAZOV ILI PRETWA

Kwievne teorije HH veka, zbornik radova, Institut za kwievnost i umetnost, Beograd 2004

Kraj veka predstavqa dobar povod za sumirawe i preispitivawe ostvarenih rezultata. U tom smislu je i Institut za kwievnost i umetnost (projekat Teorija kwievnosti) organizovao meunarodni nauni skup Kwievne teorije HH veka odran krajem 2000. godine u Vukovoj zadubini u Beogradu. Osnovni ciq bio je izdvojiti i ukazati na opte odlike nauke o kwievnosti, odnosno teorije kwievnosti u dvadesetom veku i eventualno odrediti pravce budueg razvoja. Na skupu su uestvovali eminentni domai i strani kritiari, teoretiari i istoriari kwievnosti. Godine 2004. Institut za kwievnost i umetnost izdao je zbornik radova uesnika skupa i saradnika koji nisu uestvovali na skupu: Kwievne teorije HH veka. Zbornik je posveen Milosavi Mili Stojni, prvoj dami nae rusistike. Tekstovi Kwievnih teorija HH veka, shodno raznovrsnosti kwievnih teorija, grupisani su u tri odeqka. Prvi deo zbornika donosi radove koji uopteno prikazuju stawe u kwievnosti i disciplinama nauke o kwievnosti, posebno u drugoj polovini dvadesetog veka. Ako na taj nain posmatramo ovaj segment, dakle s obzirom na tematska, tanije problemska usmerewa, moemo izdvojiti tri celine prvog dela zbornika. Prvu celinu ine radovi koji su posveeni optem stawu u kwievnosti i nauci o kwievnosti u HH veku. Yri Borev Osobennosti literatur HH v. konstatuje entropino i haotino stawe umetnosti i kwievnosti HH veka. Kroz poreewe sa drevnim Rimom u kome je procvat materijalnih i kulturnih bogatstava bio neposredno vezan sa predoseawem katastrofe, Jurij Borjev pesimisiki je zagledan u postmodernistiko stawe kwievnosti, umetnosti i civilizacije. Slobodan Grubai Zasnivawe novije nauke o kwievnosti (nauka kao poziv i pozivawe" na poetku HH veka) uzima" Maksa Vebera i wegovu krilaticu o osloboewu sveta od zaaranosti i izdvaja est stavova koji su iz te krilatice proistekli i odigrali znaajnu ulogu za nauku o kwievnosti HH veka: a) usled neprekidne promene saznajnih interesa nemogui su trajni modeli tumaewa; b) na vrednovawe neprestano utiu razne vannaune kategorije kulturnog znaaja; v) naa saznawa o kulturnim fenomenima su samo parcijalna; g) perspektive tumaewa (i naeg) se mewaju vremenom; d) predmeti istraivawa daju elemente za konstrukciju idealnog tipa"

563

te je time konstrukcija u isti mah i rekonstrukcija; ) ideja o vrednosti ne moe bit uzeta iz same grae. Miloslav uti Interdisciplinarna ishodita kwievnih teorija HH veka ukazuje na preokret krajem HH veka kada je u nauci o kwievnosti dolo do naputawa pozitivizma i utemeqenosti na prirodnim naukama i prelaza na prouavawe duha, due i oseawa. Ovakav prelaz omoguio je upliv srodnih disciplina koje su se bavile prouavawima navedenih fenomena (filozofije, psihologije, estetike) i uslovio interdisciplinarnu prirodu kwievnih teorija HH veka. Miloslav uti ukazuje na pojmove (idealni predmet, originalnost, forma, (kon)tekst, arhetip) koji su obeleili nauku o kwievnosti i srodne discipline u HH veku. Novica Mili Granice teorije iznosi epistemologiju teorije kwievnosti ukazujui na dve, za wu veoma bitne granice. Prva se tie wenog predmeta: teorija kwievnosti kao nauna dislciplina bavi se pojmom kwievnosti, a ne pojedinanim delima. Iz toga proizilazi druga granica, granica metoda: teorija kwievnosti ne sme preuzimati metode drugih disciplina iji predmet nije kwievnost, ve mora imati samosvojan. U HH veku navedena ograniewa posebno su primetna jer kod teorije kwievnosti dolazi do pozajmica, i to iz dva izvora: lingvistike i hermeneutike. Novica Mili konstatuje da je teorija kwievnosti kao i sama kwievnost HH veka odreena sumwom u sebe. Na slian nain i Vladimir Gvozden Izazovi savremenih kwievnih teorija: nove mogunosti ili opasan nihilizam posmatra stawe u kwievnim teorijama. Po wemu, deluje da ima dve mape teorija HH veka: jedna je faza isto kwievnih" prouavawa (evropska) a druga je upliv mnogih drugih disciplina, multikulturalizam (amerika). Haosu kwievnih teorija doprinosi i savremena kwievnost koja je redefinisala samu sebe. Ipak, ovakva pozicija kwievnosti i kwievnih teorija ne mora nuno da uslovi nihilizam: Izraziti pluralizam kwievno-teorijskih sintaksi je neosporno izazov upuen nauci o kwievnosti i pobuda za preispitivawe wenog predmeta, ali pitawe je da li se izazov uvek mora doiveti kao pretwa." Za razliku od prethodnih struwaka koji su posmatrali pojam teorija i kwievnosti sa aspekta koji je Vladimir Gvozden nazvao evropskim, Fridrun Rinner Reflections about the systemic approaches to literature (Razmiqawa o sistemskim pristupima kwievnosti) prikazuje neto drugaiji pristup gde se ne polazi od same kwievnosti ve od drutvenog konteksta. Pojmom funkcionalizam obeleavaju se prouavawa koja se bave sagledavawem ponaawa teksta u drutveno konkretnoj situaciji. Funkcionalizam je doveo do stvarawa sistemskih teorija" koje kwievnost posmatraju kao drutveni i komunikativni fenomen, ali ne gomilaju podatke kao pozitivizam,

564

ve prouavaju funkcije i relacije semiotike studije. U okviru sistemskih teorija izdvojila su se dva pravca: jedan usmeren ka komunikativnoj i drugi ka sociolokoj poziciji kwievnosti. Polisistemska teorija posmatra kwievnost kao komunikativni sistem saiwen od vie sistema koji uspostavqaju razliite odnose, modele i funkcije zavisno od okolnosti. Empirijska nauka o kwievnosti prouava socioloke interakcije tekstom i u okviru teksta kroz procese produkcije, distribucije, recepcije i prenoewa teksta. Drugu celinu prvog dela zbornika ine radovi koji poblemu kwievnih teorija pristupaju sa odreenog specijalistikog stanovita; drugim reima, o kwievnim teorijama govore sa aspekta komparativistike, istorije kwievnosti i estetike. Zoran Konstatinovi Teorija kwievnosti" i kwievne teorije". Razmatrawe sa stanovita komparativistike posmatra na koji nain su se razvijale teorije o komparativistici, tj. pojam komparativne kwievnosti u kontekstu teorija Pola fon Tihema, Diltaja, Romana Jakobsona, teorije recepcije", (post)strukturalizma. U ovom tragawu za povezanostima kroz komunicirawe, kroz intertekstualnost i interkulturalnost, komparativnim istraivawima je moralo pripasti posebno znaajno mesto, a da zbog toga ipak jo nije reeno pitawe da li komparatistika ima svoju teoriju i svoju metodiku." Predrag Palavestra Teorija istorije kwievnosti u HH veku konstatuje da je HH vek obeleen neskladom izmeu kwievne kritike i istorije kwievnosti koji je formulisan problemom smisla i predmeta istorije kwievnosti, ali i same istorije i kwievnosti. Zato je neophodno da istorije kwievnosti prikazuju odnose teksta i konteksta izmewen odnos prema kwievnosti i izmena samog pojma kwievnosti zahteva i korenitu promenu odnosa prema kwievnoj istoriji. Leonid Stolovi Spaset li krasota mir? polazi od uvene konstatacije Dostojevskog da e lepota spasiti svet i posmatra wene reflekse u HH veku, dakle bavi se pojmom lepog i wegovim odnosom prema spasu. U treem segmentu nalaze se radovi koji se na razliite naine bave problemom i fenomenom jezika u okviru kwievnih prouavawa. Radoman Kordi Jezike pretpostavke kwievnoteorijskog miqewa ukazuje da je kwievnoteorijsko miqewe svojim predmetom i metodom zasnovano na jeziku i da zbog toga dolazi do upliva lingvistikih primesa (pre svega Lakanovih) koje kontradikuju ili problematizuje samo kwievnoteorijsko miqewe. Miko uvakovi Granice diskursa. O odnosima teorije", umetnosti" i tela" u HH veku daje osnove diskurzivne erotologije. Diskurzivne prakse HH veka posmatraju se kao" relacije izme-

565

u teorije, umetnosti i tela i svode se na etri odnosa: 1) umetniko delo prethodi teoriji; 2) teorija je kontekst umetnosti; 3) odnosi umetnosti, teorije i tela odigravaju se odloeno kroz pismo; 4) teorija postaje objekt sama sebi kroz nestabilne odnose teorije, umetnosti i tela. Karl-Heinz Tchterle Klassishe philologie und moderne literaturtheorie (Klasina filolofija i moderna teorija kwievnosti) pokuava da revitalizuje klasinu filologiju. Po wemu klasina filologija je izvor svih disciplina nauke o kwievnosti. Wena aktuelnost ogleda se kako u prisustvu klasinih, antikih tekstova i doktrina, tako i po metodama koje je koristila u prouavawu tih tekstova a koje se i danas primewuju. Drugi deo zbornika donosi radove koji su posveeni pojedinim teorijsko-metodolokim opredeqewima ili pristupima kwievnosti, odnosno kwienom delu. Jednu grupu radova ine tekstovi koji se bave sagledavawem i preispitivawem konkretnih metodolokih orijentacija u prouavawu kwievnosti, odnosno karakteristika odreenih kwievnih kola i pravaca. Branislava Miliji Fenomenologija i teorija kwievnosti enevska kola kao najznaajnije obeleje enevske kole izdvaja osvetqavawe ontologije kwievnog dela kroz praksu interpretacije. Iako je re o koli iji su predstavnici pokazivali najrazliitija interesovawa, ipak se, po Branislavi Miliji, zajednike odlike mogu svesti na stavove da: 1) lina svest jeste mrea linih iskustava, sveobuhvatan odnos linost-svet; 2) kwievno delo nosi u sebi jedinstveni otisak autorove svesti koja se ispoqava kao 3) iskustvena shema. Zoran Avramovi Preispitivawe mogunosti biografskog metoda (Primer autobiografije Miloa Crwanskog) polazi od pretpostavki da svaki metod daje odreene rezultate i da nema arhiviranih metoda u nauci. Autor smatra da se odbcivawem biografskog metoda odbacuje mogunost prouavawa stvaralakog procesa jer orijentacija na tekst ne moe da d odgovor na to pitawe. Kao primer koriste se autobiografski i autopoetski iskazi Miloa Crwanskog. Zakquuje se da biografski metod moe donekle otkriti stvaralaki proces, ali ga ne moe sasvim osvetliti. Milan Radulovi Mogunosti teolokog tumaewa kwievnog dela prikazuje hriansku ontologiju i estetiku kwievnosti u kontekstu misli i stavova vladike Nikolaja Velimirovia. Zanimqivost ovog rada jeste da se svaka interpretacija kwievnih ostvarewa implicitno svodi na idejno-ideoloku konstrukciju koja se ukalupquje u delo ili delo u wu. Samimi tim i hrianska interpretacija postaje mogua i ravnopravna svim drugim vidovima pristupa.

566

Mirka Zogovi Kwievnoteorijska misao baroka u Italiji HH veka pokazuje kako je okretawe imanentnoj kritici i usmerenost ka prouavawu teksta dovelo do revizije baroka u Italiji. Interesovawe je podstaknuto i samom savremenom umetnou koja deli dosta slinosti sa baroknom: interesovawe za retoriku, vanost problema metafore, poetika zaudnosti, aktivna uloga itaoca. Bojana Stojanovi-Pantovi Strukturni aspekti ekspresionistikog pokreta navodi da je problem unutrawe koherencije ekspresionizma i razliitih metoda prouavawa uslovio nepostojawe odgovarajueg strukturnog modela. Ipak, Bojana Stojanovi-Pantovi navodi osnovne karakteristike zajednike svim ekspresionistikim pokretima na poetoloko-idejnom, tematsko-motivskom, formalno-morfolokom, stilsko-jezikom i semantikom planu. Tatjana Rosi Politika postmodernog subjekta (O teorijskim stavovima Linde Haon) sagledava stavove Linde Haon u kontekstu polemike o pojmu postmoderne. Linda Haon je dekonstruisala mit o apolitinosti i aistorinosti postmodernizma ukazujui da svaka ideologija ima svoju estetiku, ali i obrnuto: postmodernistika angaovanost jeste kritiko preispitivawe, dekonstrukcija institucija i politike. Beate Burtscher-Bechter Dritter raum" mittelmeer (Sredozemqe kao trei prostor") iznosi osnovna svojstva postkolonijalne interpretacije kwievnosti, i to kroz odnos Francuske prema Sredozemqu. Drugu grupu radova karakterie zanimawe za jezike aspekte nauke o kwievnosti. Za razliku od radova iz prvog dela koji su prouavali opta svojstva jezika, odnosno diskursa i interferenciju filologije i lingvistike sa naukom o kwievnosti, ovi radovi se bave posmatrawem konkretnih jezikih iwenica u kontekstu nauke o kwievnosti, odnosno kwievnog teksta. Duan Ivani Tekstologija i tumaewe kwievnosti izdvaja kao primarni ciq tekstologije ne tumaewe kwievnosti ve utvrivawe pouzdanosti teksta s obzirom na izvor iz koga je potekao i davawe podloge disciplinama koje tumae kwievnost kao to su: interpretativna i stilistika krititka, poetika anrova i meuanrovskih odnosa, morfologija, naratologija. Klaus Heydemann Bemerkungen eines praktikeres. Ein diskussionsbeitrag (Napomene jednog praktiara. Prilog diskusiji) slino Duanu Ivaniu istie neophodnost tekstologije savremenoj nauci o kwievnosti, konkretno potrebu prouavawa recepcije starih kwiga u svom vremenu i u komparativnom smislu. Marija Cindori O terminologiji nauke o kwievnosti ukazuje da je kwievnost jedina meu umetnostima koja svoju nauku, svoju kvintesenciju kazuje izraajnim sredstvima svog sopstvenog predmeta. To dovodi do ukrtawa kako kwievnosti i nauke o kwi-

567

evnosti tako i do preuzimawa jezika drugih nauka u nauci o kwievnosti ime se prenebregava i zanemaruje specifinost i nauke o kwievnosti i same kwievnosti. Poetizacija i metaforizacija su opasne za metajezik nauke o kwievnosti, ali, utisak je, i neminovne jer one, iako razaraju sam metajezik, u isto vreme ga i nadopuwuju poto zamewuju nedostajue termine. Milena Stojanovi Intertekstualnost i citatnost kao kwievni postupci interetekst definie kao taku dodira" dva teksta, a intertekstualnost kao postupak inkorporirawa intertekstova u tekst i u isto vreme uspostavqawe intertekstualnih veza (prepoznavawa drugih tekstova u datom). Citat se izdvaja kao vrsta intertekstualnosti. Citat potie iz znaewskog poqa pojma kwievne pozajmice, a sam intertekst referira na pojmove izvora i kwievne grae kao ukupnog materijala koji se nalazi van kwievnog dela i koji tek transformacijom kroz kwievni postupak postaje kwievno-umetniko delo. Trea grupa radova drugog dela zbornika obuhvata tekstove koji se bave prikazivawem karakteristika i mogunosti prouavawa poezije i proze. Dubravka Popovi-Srdanovi Teorija lirike kao anra u HH veku kritiki sagledava razliite koncepte lirike i kao polazite uzima Abramsovu sistematizaciju teorija anrova. Abrams polazi od kategorija pisca, dela i itaoca i na osnovu wihovih odnosa prema svetu i diskursu vri klasifikaciju anrova. Na osnovu ovih kriterijuma Dubravka Popovi-Srdanovi govori o lirici sa aspekta ekspresivnog i strukturalistikog koncepta, ali i pragmatinog i mimetikog stanovita, odakle" se jako retko o lirici govorilo. Ivana Milivojevi Prisustvo autora u lirskoj prozi (Glas autora u lirizovanoj prozi HH veka) odreujui autora kao promenqivu koja definie piev i pripovedaev odnos, pokuava da izdvoji wegove samosvojne karakteristike i svojstva u lavirintu tumaewa autorskih figura prema figurama koje pisac stvara. Poto pojmovi pisac i autor imaju i terminoloke implikacije i ukazuju (ili bi trebalo da upuuju) na dva razliita pristupa kwievnosti spoqawi i unutrawi (imanentni) pitawe je da li je utemeqeno posmatrati navedene pojave (i pojmove) na ovaj nain? Nije li tu re o dvama pristupima koji se iskquuju: ako je junak (akter) u dogaajima, a pripoveda u diskursu, onda je i pisac u istoriji, a autor u tekstu glas autora u tekstu ne bi trebalo da se svodi na piev. Trei deo zbornika posveen je poznatim prouavaocima kwievnosti i kulture, odnosno kwievnim stvaraocima. Jedan deo ra-

568

dova bavi se poznatim teoretiarima kwievnosti i prikazuje, rezimira, ali i revidira pojedine wihove stavove. Boris F. Egorov Y. M. Lotman (Naune trud poslednih let) na osnovu posledwe dve Lotmanove kwige Unutar misleih svetova i Kultura i eksplozija izdvaja kao posebno znaajan pojam semiosfere i kroz wega sagledava sie, prostor i vreme. Semiolokim istraivawem bavio se i Srdan Bogosavqevi Jan Mukarovski: kotekst, kontekst i semantiki gest koji prikazuje problematian ontoloki status koteksta. Aporian po sebi pojam koteksta nastao je kao pokuaj Mukarovskovog odstrawivawa posledwih ostataka bartovskog formalizma iz strukturalne teorije pesnitva". Adrijana Mareti erar enet i ranija naratologija ukazuje na znaaj koji je za naratologiju imalo enetovo razdvajawe instance onoga ko vidi i onoga ko pripoveda i tipologija pripovednih situacija koja polazi od razlikovawa narativnog naina i narativnog glasa. Na rad Adrijane Mareti nadovezuje se Marija Gruji Taka gledita u stavovima Borisa Uspenskog i erara eneta koja navodi tipologije taaka gledita Uspenskog i eneta izdvajajui wihove slinosti i razlike, odnosno doprinose koje su ove teorije imale za naratologiju. Posebno bih izdvojio rad Iva Tartaqe enetova revizija kwievnih anrova koji pokazuje da se i enetu deavalo da ponekad zadrema, i to na kqunim mestima. enet je u Uvodu u arhitekst kao predmet prouavawa poetike odredio arhitekst skup optih i transcendentnih kategorija tipovi govora, naini kazivawa, kwievni anrovi itd. kojima pripada svaki pojedini tekst". Odreivawem arhiteksta za predmet poetike enet je nastojao da revidira podelu na liriku, epiku, i dramu koja, po wemu, ishodite ima u Platonu i Aristotelu. Ivo Tartaqa posmatra enetovu teoriju o anrovima, i to analizirajui kquna mesta iz Platona i Aristotela koje je enet naveo i tumaio. Tartaqa jasno pokazuje da je enet razliito, pogreno i pojednostavqeno tumaio Platona, a da su iste greke prisutne i prilikom interpretacije Aristotela. Ukazivawa na loe i nepaqivo itawe Platona i Aristotela dovode u sumwu enetovu teoriju o anrovima i wegovo odreewe pojma arhitekst. Pojam arhiteksta po svojoj prilici zasluuje da bude primqen u filologiju kao kategorija koja pored svih pesnikih i kwievnih moe da obuhvati i sve vankwievne ili parakwievne tipove teksta. U oblasti poetike taj bi pojam bio jedan od onih pronalazaka za koje enet ima slikovit naziv: podmornica na jedra". Klaus Zerinschek Transgression als quelle von einscht und lust: Roland Barthes und die musik (Transgresija kao izvor uvida i zado-

569

voqstva: Rolan Bart i muzika) izdvaja tri perioda u Bartovom stvarawu i posebno se zadrava na posledwem, treem periodu koji je karakteristian po Bartovom izrazitom interesovawu za muziku koju je smatrao podrujem osloboenim znaewa, primal state zadovoqstva. Bojan Jovi Kwievnoteorijski stavovi Mihaila Bahtina i prouavawe avangarde pokazuje da iako se Bahtin bavio prevashodno izuavawem romaneskne polifonije, folklornog hronotopa (smehovne narodne kulture) i karnevalizacijom kwievnosti, wegove ideje upotrebqive su i u prouavawima avangarde. Bojan Jovi prvo odreuje osnovne postulate Bahtinove teorije, zatim navodi ilustrativne primere i wihove konkretne primene u prouavawima avangarde, tj. Majakovskog, Marinetija, Rastka Petrovia, i na kraju rezimira zato je dolo do proirewa primene Bahtinovih ideja i na avangardu, odnosno naznaava ukorewenost avangarde u navedenim interesovawima samog Bahtina. Vitomir Vuleti O jednoj istorijskoj teoriji romana (Boris Aleksandrovi Grifcov, Teorija romana, Moskva, 1927) prikazuje Grifcovu kwigu Teorija romana iz 1927. u kojoj se iznosi zanimqivo stanovite da je roman nastao iz drame, i to zasnivajui se ne na katarzi ve na kontraverzi (nereenoj situaciji koja ostaje problematina). itavu svoju teoriju i tipologiju romana Boris Aleksandrovi Grifcov zasnovao je na pojmu kontraverzi. Sinia Jelui Bogdan Popovi Jedna intertekstualna kontraverza? ukazuje na teorijske neutemeqenosti Bogdana Popovia u pogledu izjednaavawa likovne slike i fotografije, i u stavu da muzika postoji i bez izvoewa, itawem nota. Iz ovakvih stavova izvoena je najproblematinija paralela koja govori da je partitura u muzici isto to i fotografski snimak u slikarstvu. Meutim, Bogdan Popovi je svoje stavove opovrgao govorei o drami i razlikujui dramu itanu i dramu igranu. Osnovno pitawe ove intertekstualne kontraverze, po Sinii Jeluiu, jeste: da li je umetnost jedno bie koje se ispoqava u razliitim modalitetima, ili su granice izmeu umetnosti otre i svaki pokuaj uspostavqawa identinosti neuspean. Petar Milosavqevi Anica Savi-Rebac: Eros i Logos analizira erotologiju Anice Savi-Rebac kao antropoloki fenomen. Na osnovu analize Petar Milosavqevi dekonstrukciju i postmodernizam odreuje kao prevlast Tanatosa nad Erosom i izraava nadu da wihova vladavina mora brzo proi. Vidosava Golubovi Osnove i razvoj moderne poezije Todora Manojlovia prikazuje poetoloke stavove Todora Manojlovia i posmatra ih u kontekstu teorija o modernoj poeziji HH veka, od formalista do Pola de Mana. Drugi deo posledweg odeqka zbornika donosi radove koji prikazuju poetike i kwievne teorije kwievnih stvaralaca. Eugen O'Brien

570

 Seamus Heaney's prose: 'Fields of Force' and the Epistemology of poetry (Proza ejmusa Hinija: Poqa sile" i epistemologija poezije) ukazuje da je Hinijeva teorija pesnitva, naroito to to je on smatrao da je poezija poqe sila", tj. kognitivna struktura koja je sposobna da ukqui razliite sile, oslawa se na Deridu i wegov pojam differance. Ali Juxin O'Brajen naglaava da se Hinijeve binarne opozicije ne mogu uzeti u smislu protodekonstrukcije jer su deo dijalektikog oblika misli koji je etiki u svom vidu operacije. Dakle, poezija je poqe sila, konstelacija qudskih razloga i religiozne napregnutosti, a razliite vrste govora su sutinski elementi u poqu sile Hinijeve epistemologije poezije. Mariana Dan Mira Elijade: Istorija i metaistorijsko znaewe postojawa navodi znaaj koji su imali Elijadeovi stavovi o tome da je nestankom boanstva krajem HH veka dolo do gubitka centra postojawa i da su nauke HH veka otile stranputicom redukcionizma. Mira Elijade prvi uvodi u rumunsku kwievnost egzistencijalistike probleme, i otkriva" da je ovek metaistorijskog postojawa: reewe ovekovih problema je u izlasku iz istorije i svesna reintegracija sa prirodom i kosmosom; put ka oslobaawu od istorijskih, fizikih i biolokih odreenosti Elijade je nalazio u indijskoj filozofiji i jogi. Elena Taho-Godi Mudrost Pukina" (A. F. Losev o Pukinu) ukazuje na dvostruk i podvojen odnos koji je A. F. Losev imao prema Pukinu i wegovom stvaralatvu celog ivota. Trei segment obuhvata radove koji posmatraju konkretne probleme odreenih pristupa kwievnosti, odnosno kwievnih pravaca. Nikola Grdini Metodoloki problemi komparativnog prouavawa srpske kwievnosti smatrajui da znawe o kwievnosti nije samosvrhovito i da se ne moe izolovati od drutva, problematizuje odnos kwievnoistorijskih koncepcija, metoda i drutvenog konteksta, i postulira stav da su razliiti rezultati u kwievnim istraivawima proizvod usmerenosti ka razliitim drutvenim ciqevima, tj. nainima delovawa. Kao primer uzima se recepcija Kurcijusovih radova o konstantama u evropskoj kwievnosti u srpskoj i hrvatskoj nauci o kwievnosti srpski naunici nastojali su da na svakom koraku dokau samosvojnost srpske kwievnosti u odnosu na evropsku, dok su hrvatski nacionalnu kwievnost prouavali po bliskosti i slinostima sa evropskom. Nikola Grdini zakquuje da: 1) bez sagledavawa praktine opravdanosti metoda, odnosno prikrivenog ili deklarisanog ciqa istraivawa, nije moguno razumeti metod, i kritiki ga preispitati; 2) poto prouavawe kwievnosti nije samosvrhovito, onda treba otvoreno povesti raspravu o praktinim ciqevima istraivawa pre nego o metodama i teorijama; 3) opta saglasnost u izboru praktinog ciqa ne samo da nije moguna, ve nije ni poeqna; 4) razlika izmeu metoda nije u

571

wihovoj veoj ili mawoj naunosti, ve u stepenu drutvene prihvatqivosti praktinog ciqa i uverqivosti rezultata. Marko Nedi Neke poetike odlike srpskog nadrealizma ilustruje stawe u srpskoj nauci o kwievnosti o kojoj je Nikola Grdini govorio insistirajui i bavei se prevashodno samosvojnou srpskog nadrealizma u odnosu na francuski. Iako sa francuskim deli neke zajednike osobine (auto i metapoetiki pasai i tekstovi, automatsko pisawe, naglaena vizuelnost i sloena poetska slika, tj. poetski jezik stil, difuzija poezije i proze, humor), kao distinktivne odlike srpskog nadrealizma navode se: kolektivno pisawe, bilo na diskurzivnom bilo na narativnopoetskom planu; odnos prema pojmovima eqe, nadstvarnog i udesnog; odnos prema kw. tradiciji; mawe izraena veza sa dadaizmom. Zbornik zatvaraju radovi posveeni teorijama prevoewa. Pavel M. Toper Perevodeska kritika v sisteme mezkovo literaturno kommunikacii (Prevodilaka kritika u sistemu interjezike kwievne komunikacije) prikazuje karakteristike kritike prevoewa: ona se obraa i piscu, i prevodu, i itaocu i ne treba da upuuje na pojedine prevodilake greke, ve dominante prevodilakog miqewa. Kritika prevoewa je karika izmeu teorije i prakse jer je povezana sa komparistikom i teorijom prevoewa. Novica Petrovi Rezonanca iskona. O iskustvu prevoewa poezije Aleka Vukadinovia istie da samo tekstovi kod kojih postoji otpor jezika otkrivaju nove principe i mogunosti u prevoewu. Takva je poezija Aleka Vukadinovia. Novica Petrovi na primeru prevoda pesme Ue peva ne peva razotkriva tajne prevoewa i ukazuje na probleme i konkretna reewa. Zakquak je, skroman da je sve delo sluaja: Nikakvo prevodilako umee ne bi pomoglo da rezonanca jezikih iskona nije stvorila preduslov prevodiocu da doe do reewa." Dva rada u itavom zborniku izdvajaju se po svojoj slabosti. Jedan je rad Aleksandra Prokopieva Borhes i kompjuteri koji kroz kontekst postmoderne posmatra tipoloke slinosti izmeu Borhesa i wegovog pisawa, i jezika i jezika raunara, tj. operativnih sistema. Bez imalo argumentacije ili nekih konkretnijih primera, Borhes se svodi na klie: da je roen u doba Interneta bio bi haker, jer su hakeri, kako ih Prokopiev vidi, savremeni Robin Hudovi koji piratski ulaze u kompjuterske sisteme, probijaju ih i time vre decentralizaciju moi informisawa, odnosno rui se neprikosnovenost Centra (u tom smislu, hakeri esto putaju viruse koji unitavaju uspostavqene hijerarhijske konvencije)". Na alost, Aleksandar Prokopijev zaboravqa dve stvari: hakeri nisu romantizovani razbojnici, ve kriminalci i Borhes nije destruktivno koristio inter-tekstove (kako sam Prokopijev pie), ve je pomou wih stvarao nove.

572

Drugi rad je mnogo ozbiqniji u svojim slabostima. Miqko indi Ontoloki pristup jednom pesnikom opusu posmatra poeziju i miqewe Dragana Studena. Meutim problema je puno. Osnovni je taj to se odrednica ontoloki pristup koja se nalazi u naslovu koristi za tematsku analizu i impresionistiko prevoewe poezije. Ali, ni ta analiza nije potpuna poto primera ima jako malo i ne ilustruju ono o emu Miqko undi govori. Iskazima tipa: Od lirskog subjekta do pisca esto nema ni pola koraka. Jedna iskrenost i sve je isto. Pesniko prisustvo je metonimijska metafora On magijom rei miri nepomirqivo, sugerie ontoloki tok misli od kojih nastaje pesma, wena percepcija i recepcija, monolog oblikovawa i 'diktat' stvarnog i nadstvarnog Po istom principu Dragan Studen gradi i druge semantike strukture. U wihovom zvuawu je znaewe. To vie nije znak da je jezik bajalica besmislen nego wegova [?!] praktina upotreba, ezoterian, kontekstualan govor, instrumentizacija rei: ono to je reeno i preutano, sutina i antisutina poezije" nije potreban komentar. Zbornik radova Kwievne teorije HH veka pokazuje da, iako teorije poetkom stolea nastoje da se to vie udaqe od doktrina" spoqawih pristupa, pri kraju veka one mu se vraaju, i to na dva naina. S jedne strane, imanentni pristupi proizvode tolike koliine iwenica i podataka da su se izjednaili sa spoqawim pristupima koje su napadali upravo zbog iwenine redundantnosti i entropije. Zato se krenulo u drugom pravcu pa je nauka o kwievnosti sve vie postajala delom drugih drutvenih nauka. Dakle, kwievne teorije s kraja dvadesetog veka odreuje paradoksalni povratak na stawe iz koga su na poetku veka proistekle. Povratak na staro stawe" i pluralizam pristupa kwievnom tekstu, o emu i radovi zbornika govore, kako tematski, tako i metodoloki, omoguuje nekima da nauku o kwievnosti proglase mrtvom i izlinom, dok drugi na osnovu toga govore o ozbiqnosti i zrelosti. Sigurni smo da e oni koji u ovakvom stawu nauke o kwievnosti vide podstrek za daqa istraivawa prevagnuti. HH vek je pokazao da parcijalnih i jednobraznih reewa nema i da je izlaz u multi-zmu: multimetodologijama, multidisciplinarnosti, multipliciranosti.
Dejan MILUTINOVI

573

JEZIK, MESTO KRITIKOG SUSRETA

Jovan Peji, Kwievni svet kritika svest, Prosveta", Ni 2004

Godine 1994. Jovan Peji objavio je u Beogradu kwigu Oblik i re kritike. U ovu kwigu uveo nas je raspravom Kwievna kritika. Danas se moe rei da taj uvodni tekst izraava program wegove analitiko-kritike i kwievne delatnosti u radu se utvruje poreklo moderne kritike, objawavaju se wen termin i pojam, opisuju karakter, jezik i funkcije, izlae se stav da je kritika kwievnost u izvornom znaewu te rei i, na zavrnim stranicama studije, rasuuje se o prirodi kwievnog prikaza. Drugi deo Oblika i rei kritike sastavqaju ogledi o teorijskim i analitikim koncepcijama Nikole Miloevia, Radomira Konstantinovia, Predraga Palavestre i Miloslava utia. Trea i najobimnija celina kwige poiwe esejom Srpsko pesnitvo dvadesetog veka, a nastavqa se lancima o poeziji Stevana Raikovia, Vaska Pope, Milovana Danojlia, Borislava Radovia, Aleka Vukadinovia, Rajka Petrova Noga, Boidara Milidragovia, Zorana Milia, Koqe Mievia, Milorada uria, Dragiwe Uroevi i Predraga Bogdanovia Cija. Kwievni svet kritika svest, nova Pejieva kwiga, nosi podnaslov Oblik i re kritike 2, to znai da ova zbirka tekstova predstavqa, na neki nain, nastavak one prethodno navedene kwige. Kwiga Jovana Pejia o kojoj je sada re podeqena je, kao i ona ranija, na tri dela, s tom razlikom to se ovde govori ne samo o kwievnoj kritici i poeziji, kao to je to pre bilo sluaj, nego i o prozi. Tekstovi koji su u kwigu uli napisani su i tampani u vremenskom rasponu od 1976. do 2004. godine. Prva grupa radova posveena je kritici i kritiarima. Na uvodnom mestu nalazi se ogled Kritika i odgovornost. Peji u wemu iznosi poglede na tekuu kwievnu kritiku, kritiku iz dana u dan" ili kritiku od kwige do kwige", koju naziva kwievnim prikazom, to je, prema wemu, pravi termin. Peji se slae sa tim da je kritika i sama kwievni anr, ali da bi to bila, ona mora obrazloiti svoje sudove, protumaiti kwievno delo i dati istinit zakquak. Suoeni sa malim prostorom, kakav obino bude ustupqen kolumnistima za wihovo pojavqivawe u novinama, novinski kritiari su duni da obave prethodni obiman sitan posao, koji se ne vidi neposredno u samom saetom tekstu. Neophodno je da kritiari imaju srodno oseawe vrednosti i zajedniko viewe sveta sa piscem, da bi uspeno prikazali wegov rad. Sudovi vrednosti su iracionalni i teko objawivi, a kritiar mora i sam da poseduje neke vrednosti da bi ocewivao i pronalazio te vrednosti u kwievnim delima. Osim kao umetniko ostvarewe, kwievno delo vredi jo i kao socijalni, istorijski i etiki in, tako da izuzev sluajeva zloupo-

574

trebe wegovog drutvenog smisla sloeno razumevawe kwievnih iwenica ne iskquuje dovoewe kwievnosti u vezu sa kontekstom, koji ne mora biti samo estetike vrste. Peji potom pie o Vladimiru Vujiu, Petru Xaxiu, edomiru Mirkoviu, ivanu S. ivkoviu, Dragutinu Ogwanoviu, Stevanu Bugarskom. Centralno mesto u ovom korpusu tekstova dato je, s razlogom, Xaxiu i wegovom kritiarskom delovawu pedesetih godina prolog stolea. Petar Xaxi dospeo je u sredite autorove pawe kao kritiar od istinskog poziva, koji je imao duboki uvid u sudbinu ne samo kwievnosti nego i kritike rei, koja verno prati srpsku kwievnost u svim povoqnim i nepovoqnim okolnostima wenog razvoja. Rekonstruisau Pejiev uvid: Xaxi smatra da je kritika kod Srba u slinom poloaju kao anr satire. I jedno i drugo, i kritika i satira, dele zajedniku osuenost na sumwu i odbijawe; satira, kao nemilosrdno dovoewe u pitawe savremene drutvene stvarnosti, najpre je neprihvatqiva kao rugawe svetiwama tako se ona vulgarno shvata u svome vremenu, a potom treba da pree put do budueg itaoca, koji e, ako je pravi italac, a takvi su retki, uvideti koje su dodirne take wegove aktuelne situacije sa realnou o kojoj je satiriar pisao. Kritiar, po Xaxiu, odmerava dela iz vlastite sadawosti, tako da ve u woj stie rav glas nezadovoqnika koji nalazi nedostatke u pravednikom trudu kwievnika, a potom, u budunosti, bude izloen proveri tanosti svoga rasuivawa uz rizik da je hvalio dela koja sa vremenske distance deluju beznaajno, a kudio ono to su potowa vremena potvrdila kao vrednost. I satiri i kwievnoj kritici sude dva puta u doba wihovog nastanka i u kasnijim vremenima. Ovakvom stanovitu moglo bi se prigovoriti da takve dvostruke provere vae i za druge kwievne oblike, ali je Xaxi, po svoj prilici, samo potcrtao da su itaoci, tokom trajawa srpske kwievnosti, bili naroito nepoverqivi prema kritici i satiri. Petar Xaxi za devizu uzima re Edmona Tijodiera da treba misliti kao skeptik, raditi kao vernik", koju je kao svoju misao-vodiqu istakao jo Jovan Skerli. Kada je 1960. preuzeo Politikinu stalnu rubriku Kwige i kwievnost", Xaxi se na potpuno savremen nain suprotstavio normativnoj kritici, koja se ponaala kao da je poznato kakva treba da bude kwievnost i kao da je mogue postaviti merila vrednovawa izvan i iznad tekuih kwievnih zbivawa. Jovan Skerli, ako i nije bio normativni kritiar na nain tumaa Poetike velikog antikog filozofa kakve nalazimo u doba klasicizma, rukovodio se idealom smisla za stvarnost, za duevno zdravqe i punou, idealom nepohodnim srpskim kwievnicima u mladoj obnovqenoj dravi isto tako mlade srpske rase", kako se to nekad govorilo, koji nemaju pravo na pesimizam, nirvanu i beznae. Skerli je napisao izvrsne tekstove o Vojislavu Iliu, pozdravio

575

talenat Bore Stankovia, povoqno ocenio Jovana Duia i Milana Rakia, ali nije imao razumevawa za Vladislava Petkovia Disa ni Simu Pandurovia, jer mu je u tome smetao nadempirijski ideal to je uvek lebdeo pred wegovim oima. Petar Xaxi, nasuprot Skerliu, smatra da se treba uiveti u delo i napustiti unapred zadate okvire poetikih uverewa pribliiti se delu u kritici umesto zahtevati da se kwievnici prilagode kritiaru. Kritika mora da ima u sebi neto protejsko i da se preobraava iz oblika u oblik, sa svakim novim kwievnim ostvarewem. Xaxi je bio tolerantan i uzoran ovek. Jedan okruglokvadratni" problem, od pedesetih godina, kada je usledio sukob realista i modernista u potrazi za podrkom zvanine kulturne politike alternativnog" jugoslovenskog socijalizma, nametao se svima koji su pristali na zadata pravila igre sa stvaralakim slobodama: da li je antropoloka istina o oveku, reeno terminima Nikole Miloevia, sumorna ili svetla? U odeqku posveenom poeziji Jovan Peji pie o jezikom reformatoru Savi Mrkaqu (koji je bio i pesnik, pa je za sobom ostavio antologijska pesnika ostvarewa, iako ih je svega nekoliko), o Jovanu Steriji Popoviu tvorcu Davorja, Zoranu Miliu, Srbi Igwatoviu, Simonu Simonoviu, Nikoli Cincar Poposkom i Miroslavu Lukiu (kao sastavqau pesnike antologije Nesebian muzej). Da vidimo u kakvoj nam se optici prikazuju neki od pesnika o kojima je Peji izabrao da govori. Zoran Mili je pesnik koji se nije ustruavao da mewa i dorauje stare stihove. Na primer, iz zbirke Stablo ni iz ega. Jovan Peji iznosi do najmawih pojedinosti koje sve izmene je pretrpela ova Milieva zbirka u novom, od autora priznatom izdawu. Pesma Ima predela pokazuje, na primer, saglasno sa drugim pesmama iz pesnikovih dela, da moderni svet tehnologije, dehumanizacijom ovekovih stanita, vodi u opiwenost zlim arawima, jer lirski subjekt, umesto da se osea gospodarom stvarnosti podvrgnute imperijalizmu proizvodwe sve novijih uda tehnike, pada u zavisnost od ukletih sila, slino naim precima kojima demonska strana wihovog jo uvek prirodnog sveta nije bila strana. ovek vidi da ima predela u kojima uspevaju prutovi od gvoa". U prvoj verziji Milieva pesma imala je dva subjekta utqivog svetenika" i babu od metala". Ukleti kip metalne starice, kao suvie eksplicitan simbol crne magije i vetiarewa, nestao je u drugoj varijanti da bi pesma dobila beznadniji, tamniji prizvuk sada je sama provalija, nad kojom je nekad sedela zlokobna starica, saiwena od metala". Zoran Mili, zakquuje Peji, ima svest da je doba mitova prolo, i da vlast nad modernim ovekom stie ideologija. Ako ipak nastoji da oivi mit i pronikne u poelo svih stvari, Miliu je to ostvarqivo jedino ukoliko se naglasak sa nebeskih vidika stavi na nesumwivo zemaqsko poreklo mitskih zapleta. Za Zorana Milia poezija ne

576

podraava i ne povlauje mitskim ili prirodnim iniocima, nego je ravnopravne vrednosti sa wima. Upravo je stvaralaki in odgovoran za rekreaciju mitskih nadahnua, koliko god bio na prvi pogled neprimetan, zanemarqiv, i koliko god da granawe pesnikih pronalazaka deluje poput stabla ni iz ega". Piui o Srbi Igwatoviu, Jovan Peji uvia da se delo pesnika ogleda u linosti pesnika: stian i sabran, dalek strujawima u koja tonu wegovi pesniki ispisnici, Srba Igwatovi odbacuje svoje rane (mladalake) zbirke pesama. Odista, nije u pitawu samo hir i licemerno odbijawe da se prihvati kako je, samim inom pisawa, plaen danak vremenu, ni nekakvo vetako nastojawe da se odrie pripadnost generaciji, ni mitomanstvo da se trai neki nepostojei a izuzetan lini put. Srba Igwatovi zaista mewa nain pisawa, a Peji ne proputa da istakne kako, uprkos pesnikovoj autorskoj voqi, wegove rane pesme ostaju zanimqive za istoriare kwievnosti, jer su prepravqene" tako da je od nekih prvobitnih varijanti ostala samo jedna re: te rane zbirke su posluile kao graa za kasnija, od autora priznata dela, iako se autorska odluka tekstoloki i, u kwievnom smislu posebno, ne mora slepo potovati. Sud o ranim Igwatovievim pesmama, prema suverenoj oceni istraivaa, ne mora da bude onoliko negativan koliko sud pesnika koji se odluio da raskine sa prolou. Iz prolosti dolazi dramatini prizor velike seobe Srba, krajem 17. veka, koji kao suoenost sa traginim budi ono autentino u Srbima, koji kao da su zakasneli, pa su ostali pri prolosti, tako da im tek predstoji da se probude za traginu sadawost i budunost. Seoba je time postala univerzalni simbol i obrazac preputawa opasnim stazama mimo ustajalih voda svakodnevice, koji prerasta znaaj posebne narodne davnine i iri znaewe na razinu qudskog bivawa kao takvog, premda wegov smisao i poruka prozilaze iz osobene patetike potucawa izgnanih Srba po neprijateqskom svetu, sve do novih stanita gde, kako je surovo pokazala povest, nisu nali ni konano odredite, ni trajni mir. U tekstu o Simonu Simonoviu, autor uoava korespondenciju pevawa ovog pesnika sa nekim Hajdegerovim temama: ekstaza vremenitosti prolog, sadaweg i budueg dolazi sa stranica Hajdegerovog Bia i vremena; uma i no zaklon su bezimenih umara, ukrtenih sa retkim zverima, pred nastupawem neautentine veine u kojoj samo tiwa vatra trostruke ekstaze bivawa u vremenu. Hajdeger je tvrdio da je bitna struktura bivawa ouvana i kod neautentinih, kod onih koji izbegavaju suoavawe sa biem, na taj nain da egzistencijalna analitika pronalazi sva vana odreewa tu-bia, takoe i kod onih koji gube sebe u zaboravu na bie. Umetnici se mogu baviti neautentinim qudima, to je opet samo jedan posredan nain da se neto kae o autentinosti koja izostaje, koje nema. tavie, umari i zveriwe prirode, kao oni ije duhovno bogatstvo izbija

577

nesputano u poreewu sa ukroenim i zauzdanim prosenim qudima, u kojima se vie ne nasluuje slobodna priroda puna snanih nagona, imaju samo prolost: i oni tek treba da se uzdignu do prave temporalnosti, sa sve tri vremenske dimenzije, ili pak, ako vreme uzmemo kao jednu jedinstvenu dimenziju, do sve tri mere prolog, sadaweg i budueg. U treem krugu tekstova Peji govori o savremenoj srpskoj prozi. Re je o Ivanu Ivanoviu, Radovanu Belom Markoviu, Vjeri Vuki-Vitoevi, oru Ociu, Miodragu Matickom i Dragii Vitoeviu kao pripovedau. Zadrau se u ovoj prilici samo na studiji o Ivanu Ivanoviu. Ivan Ivanovi u romanu Ukleti Srbijanac zalazi u probleme graanskog rata u Srbiji izmeu partizana i etnika, koji nije trajao samo nekoliko godina u vreme Drugog svetskog rata, nego se produio jo pola veka, unosei podele i razdor meu Srbe. Kao dete etnikog komandanta koji je stradao u ratnom vihoru, ne zna se gde i kako, Ivanovi je podnosio teret ideolokih progona u velikom delu kwievne karijere, za sve godine trajawa socijalistike Jugoslavije, premda je imao povlaen ugao gledawa na sveukupnu iluzornost jugoslovenskog projekta, i to kao sin narodnog neprijateqa" to je bilo tanije razmiqawe nego kazuistika onih koji su bili u milosti tog rawivog i, kako se pokazalo, privremenog poretka. Jovan Peji napomiwe, strogo ali pravino, da ve time to se latio ispravqawa istorijske nepravde u ovom romanu, Ivan Ivanovi nije postigao i glavni, kwievni ciq. Ivanoviev roman ima autobiografsku dimenziju, pa Peji navodi da je sa tim u vezi pisac koristio delove svojih diskurzivnih tekstova o pitawu etnitva, a glavni lik, koji je tako postao romaneskni autor Ivanovievih pamfleta, i sam je pisac, poput ivog stvaraoca angaovanog romana. Peji hiperkritiki ispituje celishodnost Ivanovievih autocitata. On nastoji da odredi da li je, sluei se takvom kwievnom tehnikom, Ivanovi uspeo da uklopi racionalne deonice citata u vieznano okruewe romana. Peji predoava sloenost postupka kojem je Ivanovi pribegao, pozivajui se, izmeu ostalih, i na Mihaila Bahtina, kao teoretiara polifunkcionalnosti romana (koji je u stawu da apsorbuje svu silu literarnih anrova), ali zakquuje, poto je pruio elemente analize osobenog dejstva ovako komponovane proze, da je Ivanovi gde-gde poneto preterao opteretivi svoje delo fragmentima za iju upotrebu ne postoji uvek puno opravdawe. Peji duhovito tvrdi da raniji romani Ivanovia mogu bez Ukletog Srbijanca, zamiqenog kao wihov epilog, ali da sm Ukleti Srbijanac teko da moe bez romana-prethodnika, sa kojima bi italac trebalo da se upozna ukoliko eli zaokruen uvid u Ivanovievo delo. Jovan Peji nije hroniar kwievnog ivota, premda su neki od kritikih tekstova unetih u kwigu Kwievni svet kritika

578

svest upravo to: literarno-kritiki osvrti na aktualnu kwievnu produkciju (radovi o D. Ogwanoviu, S. Bugarskom, Mrkaqu, Steriji, M. Lukiu, Belom Markoviu, Vjeri Vuki-Vitoevi, . Ociu, M. Matickom). Kao tekstovi, i oni sami su, meutim, vid kwievnosti koji, kao jeziki i misaoni izraz, prerasta iz dokumenta u trajno blago metajezik i metakwievnost. U Pejievoj varijanti rada na kritici italac u naroitom stepenu osea da se ovi napisi klade na jeziku prefiwenost. Na drugoj strani, Peji je sklon sistematinosti u izlagawu i tanim odreewima, nasuprot proizvoqnosti impresionistike kritike, koja se zasniva na suvie slobodnoj, ako ne i proizvoqnoj primeni naela da i kritika kwievnosti mora da bude dobra kwievnost, kako bi odgovorila svojoj nameni. Jer, pesnik nudi prostor kojim se ire zagonetne i mnogolike jezike pojave, u kojima on po svojoj voqi saima ili iri razumevawe sveta sa kojim se uhvatio u kotac. Kritiar, pak, odnosi se prema pesnikom delu onako kako se ono odnosilo prema svetu u doba kada je nastajalo, pa izdvaja po svom nahoewu vana mesta, objawava iscrpno te pojedinosti, a stavqa pod zajedniki imeniteq zamane deonice, komentariui ih sa svega nekoliko rei. Kroz iskaz kritiara, nazire se tekst pesnika koji mu slui kao osnov na kojem ili preko kojeg, kao palimpsest, on izrie bitna i sutastvena tvrewa. Jovan Peji u ovoj kwizi ima, dakle, tekstova koji, po obimu, dozvoqavaju da ih zamislimo i na stranicama novina. Ali wihova tanost, postepenost i metodinost izlagawa, kao i priroda onih radova koji su po obimu celovite studije o pojedinim autorima, vode itaoca zakquku da on pie naune i analitike oglede od kojih svaki ubedqivo tumai i vrednuje dela koja su u pitawu. Svojim jezikim izvoewem, pak, ovi ogledi deluju u isto vreme i poput samostalnih kwievnih dostignua.
Dragan TASI

ISTORIJA IZMEU TRAGEDIJE I MELODRAME

Jovan Sterija Popovi, alostna pozorja, kwiga druga (Dela Jovana Sterije Popovia), izbor i predgovor Zorica Nestorovi, Kwievna optina Vrac, Vrac 2004

Ve vie od decenije Kwievna optina Vrac objavquje Dela Jovana Sterije Popovia, svake godine se pribliavajui kompletirawu celokupnih Sterijinih dela i ispuwavajui time kulturnu misiju. Ne samo zato to je od prethodnog objavqivawa Celokupnih de-

579

la koje je u izdawu Narodne prosvete priredio Uro Xoni prolo ve sedamdesetak godina, ve i zato to ta dela nisu bila zaista celokupna, pa se pojedini naslovi tek sada ponovo pojavquju posle prvog izdawa! Iako zvui neverovatno da nisu sva dela pisca tog ranga i ugleda bila dostupna u savremenim izdawima, odista je Davorje tek Kwievna optina Vrac 1993. godine objavila u izvornom obliku, a aqivi kalendari Vinko Lozi prvi put su uopte pretampani 2003. godine. Otuda pisca koga svi znaju po Tvrdici, Pokondirenoj tikvi, Rodoqupcima, i ije se komedije uvek mogu lako nai u svakoj kwiari i to u po nekoliko razliitih izdawa, publika tek sada poiwe upoznavati u celini wegovog prebogatog opusa. Prologodiwa kwiga Sterijinih dela koju je priredila Zorica Nestorovi naslovqena je alostna pozorja, kwiga druga, uvajui tako vezu sa alostnim pozorjima objavqenim 2000. godine. Wih je priredio Goran Maksimovi, izabravi za tu priliku drame Nevinost ili Svetislav i Mileva, Smrt Stefana Deanskog, Vladislav i San Kraqevia Marka. Takav izbor donekle je onemoguio objavqivawe tekstova na osnovu vremena wihovog nastanka ili izvoewa i uslovio traewe izvesnog zajednikog imeniteqa oko kojeg bi se na odreen nain grupisali preostali dramski tekstovi" (svi navodi pripadaju prireivau druge kwige alostnih pozorja). Kojim se kriterijumom vodila Zorica Nestorovi kada je u drugu kwigu alostnih pozorja uvrstila drame Milo Obili (objavqena 1828, izvedena 1837, ovde tampana prema prvom izdawu), Lahan (napisana 1842, izvedena 1856, tampana prema izdawu Vasa Milinevia) i Skenderbeg (izvedena 1848, tampana na osnovu Xonievog izdawa Sterijinog rukopisa)? Kwiga Sterijinih ozbiqnih drama koju je u Nolitovoj antologijskoj ediciji Srpska kwievnost: drama" priredio Vaso Milinevi sadri sve drame iz prve kwige alostnih pozorja Kwievne optine Vrac, kao i drame 'Ajduci i Lahan dakle, od tri drame druge kwige alostnih pozorja zastupqena je samo jedna, to bi moglo sugerisati neto o estetskim vrednostima ostale dve. Meutim, o Skenderbegu se moe pravedno suditi tek ako se uzme u obzir da Sterija rad na wemu nije zavrio, iako rukopis nosi autorovu napomenu da se i takva kakva jeste drama moe tampati. Kriterijum kojim se Nestorovieva rukovodila objavqen je ve naslovom wenog predgovora alostna pozorja" kao istorijska drama, a u kojem se lako prepoznaju razlozi odsustva Miloa Obilia iz reprezentativnog izdawa Sterijinih ozbiqnih drama: nedostaje upeatqivost u prikazivawu tragike krivice" Miloa Obilia, a u direktnoj srazmeri sa wom je tewa ka upeatqivom uobliavawu glavnog negativca, Vuka Brankovia", pa u konanom ishodu celokupan tragiki potencijal nestaje u svoewu dva doivqaja postojawa oveka u svetu na puku polarizaciju negativnog i pozitivnog na-

580

ela". Tako je pesnikov moralistiki koncept" redukovao Miloa Obilia na prost egzamplar etike odrednice". Meutim, upravo slabost ove drame, zasluna za weno odsustvo iz antologijskog izbora, donosi mogunost uspostavqawa smisaonog okvira druge kwige alostnih pozorja. U Milou Obiliu se prepoznaje granica izmeu istorijske drame u uem smislu i istorijske tragedije, ba kao to Skenderbeg, koji je na kraju kwige, stoji na razmei istorijske drame u uem smislu i anra istorijske melodrame". U wemu nema znaajnijeg razvijawa dramske fabule karakteristinog za istorijsku dramu, a istorijski i melodramski tok Skenderbegov povratak hrianskim korenima i qubav prema sultanovoj keri simultano napreduju. Izmeu ove dve granine drame smeten je Lahan, jedno od najboqih Sterijinih 'alosnih pozorja' ", posveen problemu idealne vladavine. Iako se i u toj drami pojavquje jednodimenzionalni lik, kraqica Marija koja je u potpunosti odreena kao oliewe zla", iako su i u woj prisutni dugaki moralistiki pasai u kojima se postavqa pitawe o etinosti pobune", zasnovano na takoe opirnim racionalistikim razmatrawima o jestestvu, oveku, razumu i strastima, Lahan je uspeniji od Miloa Obilia i Skenderbega jer je Lahan u potpunosti izgraen u ekspirovskom duhu". Wegova opsena mudrovawa koja mu ne mogu pomoi u trenutku birawa od dva zla onog koje je mawe", otuda ne samo to ne tete dramskom ve podvlae znaaj radwe. Tri drame u drugoj kwizi alostnih pozorja povezuje istorijska tematika iz prolosti Srba, Bugara i Albanaca ali i to to se u svakoj drami nalazi po jedna snana figura oko koje se izgrauje dramski sie i grupiu ostali junaci", a ta je figura istaknuta svojim herojstvom koje je znak vrstih uverewa formiranih na ravni apsolutne etike istote, znaajem za sudbinu naroda i drava". Upravo takvo oblikovawe junaka doprinosi razvodwavawu tragikog potencijala naglaenou etikih pouka u Milou Obiliu, kao i melodramatizovawu istorijske prie Skenderbega paralelnom priom o sultanovoj keri. Najistija istorijska drama u uem smislu, Lahan danawem srpskom itaocu moe nagovestiti i pojedine mehanizme vlasti koji e se pojaviti u politikoj drami, budui da u istorijskoj drami o vladaru mehanizmi vlasti postaju uoqiviji sa opadawem opaawa wenog istorijskog znaaja. Ako se u sve tri drame istorijsko pojavquje kao pozornica na kojoj se odigrava drama oveka u svetu. Istorijske odrednice vremena i geografske karakteristike prostora se mogu mewati ali qudska priroda postaje glavni akter zahvaqujui nepromenqivosti svojih osnovnih osobina", zato se onda ove drame nazivaju istorijskim? Da li samo zbog wihove osnovne tematike? Nestorovieva je na poetku svog predgovora itaoca uputila u Sterijino shvatawe istorije, manifestovano kako u wegovim teorijskim tekstovima, tako i u istoriozofskim pesmama

581

Davorja, pa posle sveobuhvatnog upoznavawa sa Sterijinom koncepcijom istorije i oveka u istoriji, nikako ne iznenauje kontingentnost istorije u wegovim istorijskim dramama. Upravo wihove pozicije izmeu tragedije, istorijske drame u uem smislu i melodrame otkrivaju razliita interesovawa unutar jedinstvene istoriozofske koncepcije, istovremeno markirajui irinu wenih dramskih mogunosti. Postavqajui pitawe o istoriji, Sterija se prevashodno pitao o oveku u istoriji, i to kao etikom junaku, vladaru i oseajnom biu i Milo Obili, i Lahan, i Skenderbeg jesu sve to, samo to je u svakom od wih jedna od ovih crta naglaenija; to je i uslovilo srodnost istorijske drame sa tragedijom i melodramom. Centralna pozicija Lahana pojavquje se kao skoro matematiki zadata, jer su u Lahanu kao vladaru ispoqene i etika izvrsnost i oseajnost, pa ova drama otuda nije samo estetski najuspenija ve je i smisaono najbogatija, i zato sasvim opravdano postavqena kao nosei stub ove kwige Sterijinih istorijskih drama. Iako je prva kwiga alostnih pozorja predstavila ozbiqne drame tradicionalno smatrane estetski najuspelijim, alostna pozorja, kwiga druga svojom promiqenom organizacijom i bazirawem na reprezentativnoj istorijskoj drami Lahan, uokvirenoj Miloem Obiliem i Skenderbegom kao markerima graninih situacija nemogunosti traginog i sklonosti ka melodramskom, najpreciznije je definisala smisao Sterijine istoriozofije u drami i topologiju wegove istorijske drame. Na taj nain je najnovija kwiga Dela Jovana Sterije Popovia Kwievne optine Vrac najiru publiku upoznala sa tri malo poznate drame naeg klasika, a organizacijom kwige utemeqenom u rasvetqujuem predgovoru Zorice Nestorovi znalcima ponudila novo itawe istorijske drame Jovana Sterije Popovia.
Nenad NIKOLI

582

AUTORI LETOPISA

ZORICA BEANOVI-NIKOLI, roena 1963. u Kruevcu. Pie kwievnu kritiku, eseje, radio-drame i prevodi s engleskog i francuskog. Objavqena kwiga: Hermeneutika i poetika: teorija pripovedawa Pola Rikera, 1998. NEVENA VARNICA, roena 1975. u Novom Sadu. Bavi se starom srpskom kwievnou. Pie kwievnu kritiku i prikaze, objavquje u periodici. IJAN VAT (IAN WATT, 19171999), kwievni teoretiar i istoriar. Roen u Vindermiru u Engleskoj, studirao je i doktorirao na univerzitetu u Kembrixu, postdoktorsko obrazovawe stekao na Harvardu, a predavaku karijeru ostvario na univerzitetima Berkli i Stanford. Autor je jedne od najuticajnijih studija u oblasti anglo-amerike teorije proze The Rise of the Novel: Studies in Defoe, Richardson and Fielding (1957), koja je posveena nastajawu romana kao posebnog anra. Wegova studija Conrad in the Nineteenth Century objavqena je 1979. a studija Myths of Modern Individualism: Faust, Don Quixote, Don Juan, Robinson Crusoe, kojoj pripada ovde prevedeni odlomak, 1996. godine. (Z. B.-N.) ARPAD VICKO, roen 1950. u Novom Sadu. Prevodi s maarskog (. Konrad, L. Vegel, O. Tolnai, I. Erkew, A. Polc, I. Kertes, P. Esterhazi, P. Zilahi, A. Silai, J. Si i dr.). MIRO VUKSANOVI, roen 1944. u Krwoj Jeli (Gorwa Moraa). Upravnik je Biblioteke Matice srpske i potpredsednik Matice srpske. Pie prozu, poeziju i eseje. Objavqene kwige: Kletva Peka Perkova, roman, 1977, 1978; Gorske oi, pripovetke, 1982; Nemuti jezik, zapisi o zmijama, 1984; Vuji tragovi, zapisi o vukovima, 1987; Gradita, roman, 1989; Tamooni, poeme i komentari, 1992; Moranik, poeme, 1994; Daleko bilo, mozaiki roman u 446 urokqivih slika, 1995; Semoq gora, azbuni roman u 878 pria o rijeima, 2000, 2001; Toilo, kame(r)ni roman u 33 reenice, 2001; Kuni krug, roman u koncentrinom snu, 2003; Semoq zemqa, azbuni roman o 909 planinskih naziva, 2005.

583

VITOMIR VULETI, roen 1926. u Lonaniku. Bavi se istorijom kwievnosti, prouava rusku i srpsku kwievnost HH i HH veka i rusko-srpske kwievne veze. Objavqene kwige: Petar Koi, 1961; Svetozar Markovi i ruski revolucionarni demokrati, 1964; Ruska kwievnost HH veka. Od ukovskog do Gogoqa, 1971; Misao i re Svetozara Markovia, 1975; Savremenici o Svetozaru Markoviu, 1976; Mihail olohov u srpskoj i hrvatskoj kritici, 1981; Revizor" Nikolaja Gogoqa, 1983; Poeci srpskog realizma i ruska kultura, 1985; Rusko-srpska kwievna poreewa: epoha srpskog preporoda, 1987; O srpskim piscima: rasprave i ogledi, 1992; Rusi i Srbi u susretu, 1995; Ruske kwievne teme, 1996; Svetozar Markovi pesnik Srbije na Istoku, 1997; Nikolaj Gogoq i wegove tri idile", 2004; Radovan Beli Markovi stilske i jezike igre, 2005; Susreti sa sobom, 2005. SLAVKO GORDI, roen 1941. u Dabrici (Stolac, Hercegovina). Pie prozu, kwievnu kritiku i esejistiku. Bio je glavni i odgovorni urednik Letopisa od 1992. do 2004. godine. Kwige proze: Vrhovni silnik, 1975; Drugo lice, 1998; Opit, 2004. Kwige eseja, kritika i ogleda: U vidiku stiha, 1978; Slagawe vremena, 1983; Primarno i nijansa, 1985; Poezija i okruje, 1988; Obrazac i in ogledi o romanu, 1995; Peva" Boka Petrovia, 1998; Ogledi o Veqku Petroviu, 2000; Glavni posao, 2002; Profili i situacije, 2004. ZORAN ERI, roen 1960. u Bakom Dobrom Poqu. Pie poeziju, kwievnu kritiku i studije, priredio vie pesnikih antologija. Kwige pesama: Talog, 1983; Zglob, 1985; Unutrawa obeleja, 1991; Pod starom lipom, 1993; Oduak, 1994; Az bo vide azbune molitve, 2002. Studije i kritike: Sestra kwiga o incestu, 1992; Vatreno krtewe, 1995; More i mramorje dnevnik putovawa po Apuliji, 2000; Aneli nostalgije poezija Danila Kia i Vladimira Nabokova, 2000; Danilo Ki: rua-pesnik-pogled, 2002. JELENA IVI, roena 1978. u Niu. Pie oglede i kritiku iz oblasti srpske kwievnosti HH veka, objavquje u periodici. DRAGOQUB R. IVOJINOVI, roen 1934. u Vrawu. Istoriar, bavi se istorijom novog veka od H do HH veka s teitem na zbivawima u Prvom svetskom ratu, kao i istorijom Dubrovake republike i amerikom politikom u Evropi. Gl. dela: Amerika, Italija i postanak Jugoslavije 19171919, 1970; Amerika revolucija i Dubrovaka republika 17631790, 1976; The United States and the Vatican Policies 19141918, 1978; Vatikan i Prvi svetski rat 19141918, 1978; Vatikan, Srbija i stvarawe jugoslovenske drave 19141920, 1980; Uspon Evrope 14501789, 1985; Kraq Petar Karaorevi

584

(1944 1921) , 19881994; Varvarstvo u ime Hristovo. Prilozi za Magnum Crimen (koautor D. Lui), 1988; Vatikan, Katolika crkva i jugoslovenska vlast 19411958, 1994; Crna Gora u borbi za opstanak 19141922, 1996; Italija i Crna Gora 19141925, 1998; Srpska pravoslavna crkva i nova vlast 19441950, 1998; Nevoqni saveznici Rusija, Francuska, Velika Britanija, SAD 19141918, 2000; Varvarstvo u ime Hristovo. Vatikanska kanxa (koautor D. Lui), 2000; Varvarstvo u ime Hristovo. Vatikan giqotina za Srbe (koautor D. Lui), 2001; Karaorevii, 2001; Kraj Kraqevine Crne Gore mirovna konferencija i posle 19181921, 2002. SLOBODAN ZUBANOVI, roen 1947. u Beogradu. Pie pesme i eseje. Kwige pesama: Kupatilo, 1973; Iz zaostavtine, 1982; Domai duh, 1983; Reporter, 1986; Strategija lirike, 1992; Sarkofag, 1998. Kwige eseja: Deset pesama deset razgovora (koautor M. Panti), 1992; Drum za Kareju, 1998. SRBA IGWATOVI, roen 1946. u Kwaevcu. Pie poeziju, prozu, drame, eseje i kwievnu kritiku. Kwige pesama: Koji nemaju due, 1971; Deseti krug, 1975; Slaganica, 1981; Reptil/poliptih, 1983; Zograf otra srca, 1989; Raqar, 1989; Gaui u novi vek, 1993; Varvari na Pontu (izbor), 2000; Sudbenik, 2001. Kwige proze: Crv u glavi (kratke prie), 1988; Kako mi je aba uletela u usta ili o samosaznavawu (roman-ogled), 1988; Kad smo svi bili Tito i druge prie, 1994. Drama: Izlaze na daske tri kraqa od Danske (u kwizi Savremena srpska drama 5, 1999). Kwige eseja, kritika, studija: Salomina inija, 1970; Doba kolaa, 1978; Poetizam stripa, 1979; Proza promene, 1981; Tekst i svet, 1982; Sreni Vavilon, 1986; Kwievnost i novi mit, 1988; Deset srpskih pesnika, 1992; Hronika pesnikog umea, 1992; Na mravu nebo, 1999; Bez oblande, 2000; Scena na tacni, 2003; Duboka Kina, 2003. ZOJA KARANOVI, roena 1949. u Temerinu. Bavi se narodnom kwievnou. Objavqene kwige: Pesme Lukijana Muickog u rukopisnim pesmaricama HH veka, 1984; Sveti Sava u narodnom predawu, 1985; Smutnoe vreme Mladena Markova i usmena tradicija, 1986; Narodne pesme u Danici, 1990; Narodne prie u Danici, 1992; Narodne pesme u Matici, 1999. Priredila zbornike: Vilovska koija (prie naroda Jugoslavije), 1990; To je pesma to istina nije (aqive lirske), 1991; Dva su cvijeta u bostanu rasla (qubavne i porodine), 1991; etvu ela vila i devojka, 1991; Grad gradila bijela vila (mitoloke, obredne i obiajne i poslenike), 1992; anrovi srpske kwievnosti, 2005. i Antologiju srpske lirske usmene poezije, 1996.

585

PERSIDA LAZAREVI DI AKOMO, roena 1965. u Beogradu. Pie kwievne prikaze, oglede i studije, objavquje u periodici. LAZA LAZI, roen 1929. u Somboru. Pie poeziju, prozu, eseje, literaturu za decu i prevodi s ekog, slovenakog i francuskog. Kwige pesama: Pesme, 1953; Intime, 1956; Plovei ardak, 1973; Trska, 1977; Lepa mo, 2000. Kwiga pripovedaka: Vetrova ki, 2000. Kwige za decu i omladinu: Violina karolina, 1973; Na drvetu avka, 1973; Kowanici, 1973; Prijateqstvo, 1975; Gorka trava, 1975; U zaaranoj magli, 1976; Putovawa mia Mije, 1976; ta rade Eskimi, zimi?, 1976; Plodovi ostrva bajke, 1976; Kula svetiqa, 1979; Graditeqi duge, 1979; Gde su moje makazice, 1980; Livci, kosai, dvorske lude, 1981; Opta istorija patuqaka, 1982; Cik zore, 1985; Bulka u itu, 1985; Gusarske avanture, 1985; Na radu ili u hladu, 1985; Kuo moja, kuice, 1987; Putovawa mia Mije po Jugoslaviji, 1989; Lovac Pantelija, 1989; Budi dobar, 1993; Tiha zemqa, 1995; Prie iz Pospanije, 1997; Maka u xaku, 2000. Priredio antologije: Zlatno doba, 1990; Antologija dramskih tekstova za decu (koautor), 2002. ZORAN M. MANDI, roen 1950. u Vladiinom Hanu. Pie poeziju i kwievnu kritiku. Objavqene kwige: Koraci sumwe, 1971; Putnik i wegova nevoqa, 1976; Opekotina, 1980; Uputstvo za opstanak, 1982; Karinska trojstva, 1987; itaonica, 1989; Nian, 1990; Kraj sezone, 1991; Bizarna matematika, 1991; Citati, 1992; Radovi na putu, 1993; Naspram uda, 1994; Nisam nikada napisao pesmu koju sam mogao da napiem, 1997; Apatin i pesme od pre, 1998; Usekline, prozor, 2000; Mali naslovi, 2003. ALIS MANRO, roena 1931. vodea je feministika spisateqica iz Kanade. Objavila je devet zbirki pripovedaka i roman ivoti devojaka i ena (Lives of Girls and Women). Tri puta je dobila nagradu Gavernor" najprestinije kwievno priznawe u Kanadi (1968, 1978. i 1986). Pripovetka Bekstvo je iz istoimene, najnovije zbirke (Runaway, 2004). (P. .) MIODRAG MATICKI, roen 1940. u Velikom Sreditu kod Vrca. Kwievni istoriar, pie naune kwige, poeziju i prozu. Objavqene studije: Srpskohrvatska graniarska epika, 1974; Epika ustanka, 1982; Bibliografija srpskih almanaha i kalendara, 1986; Ponovnice. Tipovi odnosa usmene i pisane kwievnosti, 1989; Letopis srpskog naroda. Tri veka almanaha i kalendara, 1997; Istorija kao predawe, 1999; O srpskoj prozi, 2000; Jezik srpskog pesnitva, 2003. Kwige pesama: Kroz prsten jabuku, 1964; Kirvaj, 1979. Romani: Trei kow, 1979; Gluva laa, 1987, prevod na nemaki Das stumme Schiff, 1994; Ludi pesak, 1992; Idu Nemci, 1994; Pquskofon, 1995.

586

Kwige pripovedaka: Svakodnevno hvatawe veverice, 1998; Uz muziku koju volite, 2000; Vujak Adele Argeni, 2004. Priredio nekoliko tematskih zbornika i vie zbirki narodnih umotvorina, antologija, kao i naunih i kwievnih dela. DEJAN MILUTINOVI, roen 1972. u Zajearu. Pie oglede i kritiku iz oblasti opte kwievnosti i teorije kwievnosti, objavquje u periodici. MILUTIN MIOVI, roen 1953. u Bawanima kod Nikia. Pie poeziju, prozu i eseje. Kwige pesama: iva voda, 1987; Vrata (pesniko dvokwije: Kua i Hqeb za putnike), 1994. Kwige eseja: Razoreni grad, 1991; Tako su govorili Crnogorci, 1996; Pisma iz Uranopolisa, 2000. NENAD NIKOLI, roen 1975. u Beogradu. Prouava novu srpsku kwievnost i teoriju kwievnosti, pie kritike i studije. Objavqena kwiga: Kastrirane junoe: eqa i pripovedawe u romanima Milovana Vidakovia, 2004. MILAN ORLI, roen 1962. u Panevu. Pie poeziju, prozu, kwievnu kritiku i eseje. Kwige pesama: Iz polarne noi, 1995; Bruj milenija, 1998. Kwige proze: O ne/stvarnom, 1987; Momo u polarnoj noi, 1992; Zapisi iz polarne noi, 1997. Priredio: Bela Crkva rumena maanka (koautor V. Zlatinanin), 2001; Varo na kraj sveta, 2002; Vrac lepa varo, 2002. MIODRAG PETROVI, roen 1929. u Niu. Pie prozu, oglede i studije. Roman: utawe inspektora Levina, 1966. Kwiga pria: Made in Germany, 1967. Ogledi i studije: Trajawe rei, 1972; Roman Mee Selimovia, 1981; Orfej na Neretvi, 1989; Pesniki svet Branka Miqkovia, 1991; Srbija u vremenu smrti, 1992; Univerzum Vaska Pope, 1995; Susreti sa Dobricom osiem, 2000. JOVAN POPOV, roen 1962. u Novom Sadu. Pie prozu, eseje, kwievnu kritiku i prevodi s francuskog. Objavqene kwige: Osloboeni italac: ogledi o teoriji i praksi itawa, 1993; Klasicistika poetika romana, 2001. RADOVAN POPOVI, roen 1938. u Dubu kod Bajine Bate. Novinar, kwievnik, autor je mnogih ivotopisa naih najznaajnijih pisaca. Kwige biografija: Isidorina brojanica, 1979; ivot Miloa Crwanskog, 1980; Istina o Duiu, 1982; Kwiga o Cvijanoviu, 1985; Izabrani ovek ili ivot Rastka Petrovia, 1986; Voka na drumu ili ivot Veqka Petrovia, 1986; ivot Mee Selimovia, 1988; Ivo Andri (fotomonografija), 1988; Andrieva prijateq-

587

stva, 1992; Crwanski, 1993; Kwiga o opiu ili put do mosta, 1994; Pria o Sretenu Mariu, 1996; Krlea i Srbi, 1997; Vasko Popa, mit i magija, 1998; Kwiga o Desanki, 1998; Anti wim samim, 2000; Vreme pisca ivotopis Dobrice osia, 2000; Prvi pisac treeg milenija ivotopis Milorada Pavia, 2002; Princ pesnika ivotopis Branka Miqkovia, 2002. Ostale kwige: Kazivawa o Andriu uspomene savremenika, 1976; Slavni gosti Srbije, 1998; Posledwa voqa testamenti srpskih pisaca, 2001. Priredio vie kwiga. ANDRIJA RADULOVI, roen 1970. u Podgorici. Pie poeziju. Kwige pesama: Pogled s mosta, 1994; Znak u pijesku, 1995; Pono na Donu, 1997; Ogweno rebro, 1998; Rije sa juga, 2001; Aneo u penici, 2002. Priredio: uvaj se starih pisaca panorama najmlaeg pjesnitva u Crnoj Gori, 1997. NEMAWA RADULOVI, roen 1978. u Beogradu. Pie poeziju i oglede. Kwiga pesama: Propast praznika, 2004. ORE RANDEQ, roen 1954. u Kau. Novinar, kwievnik i publicista. Objavqene kwige: Od Kosova do Kosova, 1990; Svetanik, 1995, 1996, 1997; Otkrie Biblije Stari zavet, 1996; Otkrie Biblije Novi zavet, 1996; Zapisi iz prizemqa, 1997; Novi zapisi iz prizemqa, 1998; Tajno drutvo zatoenika kwige, 1999; Zemqa zanemelih qudi, 2004; Selo moje malo, 2004. Priredio: Spomenica Novosaana 78 dana rata i stradawa, 2001. RANKO RISOJEVI, roen 1943. u Kalenderima kod Bosanske Kostajnice. Pie poeziju, prozu, kwievnu kritiku i eseje i prevodi. Kwige pria i monografije: Umjetnost Marije Teofilove, 1974; Veliki matematiari, 1981; Slike za utjehu, 1981; Prie iz novina, 1982; Prie velikog qeta, 1988; Slavni arapski matematiari, 1988; um i druge kratke proze, 1995; O dui i drugi tekstovi, 1998; Vlado S. Miloevi jedan vijek, 2001; Fragmenti, 2002. Romani: Nasqedna bolest, 1976; Djeaci sa Une, 1983; Tijelo i ostalo, 1987; Trojica iz Zrikovije, 1990; Sablasni iwel, 1993; Ivanovo otvarawe, 2000; Bosanski xelat, 2004. Drame: Jo jedan od snova qetwe noi ili Balada o Simeonu, 1972; Jablan, 1984; Patuqci i bauci, 1988; Koi (koautor G. Bjelac), 1990; Boina pria ili Hristovo roewe, 1994; Pohod na Mjesec, 1997. Kwige pesama: Vid tame, 1967; Vreme i vrt, 1971; Tako, ponekad, 1972; Bosanske elegije, 1975; Istrpi ovo dragawe, 1975; Snovi o vjenom i pjesme smtri, 1979; Ozon, 1986; Prah, 1988; Brdo, 1991; Vrata tame, 1997; Mesija, 1997; Samoa, molitve, 1999; Odbrana svijeta, 2000; Prvi svijet, 2003.

588

SAID, roen 1947. u Teheranu, ivi ve etiri decenije u egzilu u Nemakoj, pie na nemakom jeziku. Objavio je vie kwiga poezije i proze u ijem su tematskom sreditu diktatorski reimi u Iranu (aha Reze Pahlavija i potom ajatolaha Homeinija), te ivot u egzilu. Dobio je nekoliko uglednih nagrada, bio je predsednik PEN-centra Nemake. ivi u Minhenu. Dela: Wo ich sterbe ist meine Fremde (Tu gde umrem moja je tuina), 1987; Der lange Arm der Mullahs. Notizen aus meinem Exil (Duga ruka mula. Beleke iz moga egzila), 1995; Sei Nacht zu mir. Liebesgedichte (Budi no prema meni. Qubavne pesme), 1998; Dieses Tier, das es nicht gibt. Ein Bestiarium (Ova ivotiwa koje nema. Bestijarij), 1999; Landschaften einer fernen Mutter (Predeli daleke majke), 2001; Aussenhaut Binnetrume (Spoqna obloga utrawi snovi), 2002; In Deutschland leben. Ein Gesprch mit Wieland Freund (iveti u Nemakoj. Razgovor sa Vilandom Frojndom), 2004. (S. T.) DRAGAN TASI, roen 1962. u Grdelici kod Leskovca. Pie poeziju, oglede, eseje i kritiku. Kwige pesama: Zaarana kutija, 1990; Presto psoglava, 2000. Kwiga ogleda: Kwievni akcenti, 2004. SLAVENKO TERZI, roen 1949. u Pandurici kod Pqevaqa. Istoriar, bavi se srpskom istorijom HH i HH veka, prouava istoriju Balkana i srpsko-grke odnose. Objavqena kwiga: Srbija i Grka 18561903, 1992. SVETLANA TOMIN, roena 1964. u Novom Sadu. Bavi se prouavawem srpske sredwovekovne kwievnosti. Iz ove oblasti je objavila vie strunih radova. Kwiga pesama: Rog, 1983. STEVAN TONTI, roen 1946. u Grdanovcima kod Sanskog Mosta. Pie poeziju, prozu i eseje, prevodi sa nemakog. Kwige poezije: Nauka o dui i druge vesele prie, 1970; Tajna prepiska, 1976; Nae gore vuk, 1976; Hulim i posveujem, 1977; Crna je mati nedjeqa, 1983; Tajna prepiska i druge pjesme, 1985; Prag, 1986; Ring, 1987; Izabrane pjesme, 1988; Sarajevski rukopis, 1993; Lirika, 1995; Moj psalam/Mein Psalm, 1997; Olujno jato, 2000; Blagoslov izgnanstva, 2001. Roman: Tvoje srce, zeko, 1998. Sastavio antologije: Novije pjesnitvo Bosne i Hercegovine, 1990; Moderno srpsko pjesnitvo (velika kwiga moderne srpske poezije od Kostia i Ilia do danas), 1991. OTO FEWVEI (OTT FENYVESI), roen 1954. u Gunarou kod Bake Topole. Pie poeziju. Kwige pesama: Ezstpatknyok ttetsz selyemznkon, 1978; Kollapszus, 1988; A kosz angyala a szerz kollzsaival, 1993.

589

JOAN FLORA (IOAN FLORA, Banatsko Novo Selo, 1950 Bukuret, 2005). Kwievnik i novinar, pisao pesme na rumunskom i srpskom. Glavna dela: Valceri, Mlada sova na samrtnoj posteqi, Qubiasti tabani, Brqan, Rembo ili neko drugi, Fiziki svet, Terapija rada, iwenino stawe, Izdaja metafore. PREDRAG APOWA, roen 1972. u Novom Sadu. Prevodilac s engleskog. Preveo nekoliko kwiga iz oblasti kwievnosti, filozofije i istorije umetnosti. Priredio Branislav KARANOVI

590