ORIGINALNI NAUNI RAD

UDC: 719

Ljiljana Gavrilovi
Etnografski institut SANU Beograd, ljiljana.gavrilovic@ei.sanu.ac.rs

Nomen est omen: batina ili naslee (ne samo) terminoloka dilema
Apstrakt: U radu se razmatra korienje termina kulturna batina i kulturno naslee za oznaavanje elemenata kulture koji su sauvani iz prolosti i smatraju se dovoljno vrednim za uvanje u okviru razliitih oblika muzealizovanja stvarnosti. Analiza bi trebalo da pokae na koji nain se, uvoenjem starog/novog termina kao to je batina, birokratskim delovanjem vraaju u kulturu patrijarhat i esencijalizam, dva elementa nematerijalnog kulturnog naslea koja su deklarativno neeljena i koja se ne preporuuju za uvanje, jer su u suprotnosti sa meunarodnim pravom. Kljune rei: heritage, batina, naslee, imovina, patrilinearno nasleivanje, esencijalizam, ljudska prava

Prizvati neto to uopte ne postoji, pozvati ga izgovarajui mu istinsko ime, to je velika tajna i ne sme se olako upotrebiti. Ursula Legvin, Zemljomorje

Istina koju su znali svi od tzv. "primitivnih" naroda, kod kojih je ime bilo neotuivo vezano za stvar/osobu, odnosno inilo njen integralni deo, do savremenih pisaca popularne fantastike u ijim delima znanje imena bilo koje osobe/stvari daje apsolutnu mo nad njom, jeste da imenovanjem odreujemo granice i svojstva onoga to imenujemo.1 Tu istinu, ipak, dosledno zaboravljaju oni koji se, u savremenoj Srbiji, bave zatitom kulturnog i svakog drugog naslea kao svedoanstva prolosti i osnove identiteta drave, nacije i/ili (razliitih, u ovom sluaju najee zanemarenih) drugih grupa. Odomaeni i sve vie upotrebljavani termin je batina,2 termin koji je odabran verovatno zahvaljujui iRad je rezultat istraivanja na projektu br. 147021: Antropoloka ispitivanja komunikacije u savremenoj Srbiji, koji u celini finansira MNZS RS. 1 ire o konceptualizaciji stvarnosti upotrebom jezika u: (2008, 192-195) 2 Povuena optom upotrebom i sama sam (nepromiljeno) koristila taj termin u vie ve objavljenih radova i/ili knjiga. Nee se ponoviti.

.. . 5. .2 (2010)

42

LJILJANA GAVRILOVI

njenici da je u svakodnevnom govoru naputen, pa ima obol "starog", "tradicionalnog", te time i "lepog" termina,3 koji se (najverovatnije upravo iz tih razloga) u irokoj javnosti smatra potpuno primerenim itavom konceptu ouvanja kulturnog naslea, kao "ouvanja" svega onoga to je prolo/zaboravljeno/u svakodnevnom ivotu naputeno, a to se izjednaava sa, pre svega nacionalnim, identitetom.4 Ovaj termin upotrebljavaju kako strunjaci iji je posao zatita delimino ili potpuno sauvanih elemenata kulture oblikovanih u nekim (bilo kojim) prolim vremenima, tako i najvii dravni rukovodioci: predsednik Tadi je tokom 2009. godine vie puta govorio o "zatiti kulturne batine",5 isti termin koristi i naa aktuelna ambasadorka u UNESCO-u, da bi se, konano, on naao i
O izjednaavanju "starog"/"tradicionalnog" sa "lepim"/"vrednim" unutar koncepta zatite naslea vidi: (2007, 65-66). Pretpostavljam da se termin batina, upravo zato to je star i praktino zaboravljen, odlino uklopio u nacionalno-rekonstruktivnu terminologiju iz perioda novog nacionalnog osveivanja, korienu tokom druge polovine osamdesetih i u devedesetim godinama 20. veka, kako se to dogodilo npr. i sa terminom ognjite. 4 U javnosti se identitet i dalje smatra neim to je "uroeno" i time nepromenljivo, to pokazuje da antropoloke dekonstrukcije razliitih, a naroito nacionalnih/etnikih identiteta i dalje ue u tami granica male zajednice antropologa, "novih" istoriara i drugih dekonstrukcionista socijalnih mitova i praksi, dok se javnost, ali i znaajan broj tzv. strunjaka (meu kojima ima i onih sa naunim zvanjima) i dalje vrsto dri nedekonstruisanog, idealizovanog pojma koji podrazumevano stavlja uroenu i zauvek definisanu granicu izmeu "nas" i "njih". U tom smislu je npr. indikativna knjiga Identitet i kulturno naslee Srba Miljojka Bazia (autor je vanredni profesor na Fakultetu za kulturu i medije Megatrend univerziteta; recenzenti knjige su prof. dr. Branko Prnjat, Fakultet politikih nauka i prof. dr Aleksandar Kadijevi, Filozofski fakultet, Beograd), koju je 2007. godine izdala Nauna KMD (2009. godine je izalo drugo izdanje), u ijem se opisu kae da je to tivo "[n]amenjeno kako usko strunoj, tako i iroj javnosti koja na jednom mestu moe da sazna o kulturnom nasleu i nacionalnom identitetu u vremenskom rasponu od devet vekova", to podrazumeva npr. srpski nacionalni identitet u vreme Nemanjia i sline paranaune konstrukcije, a da se u literaturi navedenoj na kraju knjige ne pojavljuje ni jedan jedini od nepreglednog broja tekstova koji se bave pitanjima konceptualizacije identiteta. 5 Tadieve izjave povodom regionalne konferencija "Raznolikost kulturne batine upravljanje i turistika promocija", odrane na Cetinju 4. juna 2009. godine i objavljene u izdanjima Politike, Blica, Veernjih novosti, Dnevnika, Kurira za 4. i 5. jun 2009 (ire u: Gavrilovi 2009, 31-33). Pored izjava Borisa Tadia, i ministar rudarstva i energetike Petar kundri je, na primer, na otvaranju 40. jubilarnog Sabora narodnog stvaralatva "Prooh Leva, prooh umadiju", iji je pokrovitelj bio predsednik Tadi, rekao: "Naa kulturna i prirodna batina (kurziv Lj. G.) su nai nezamenljivi izvori ivota i nadahnua, potvrda naeg nacionalnog identiteta i izvorita borbe za svoj dravni suverenitet i teritorijalni integritet", i pri tom, po reima novinara RTS-a, istakao da je "evropski identitet roen na Balkanu". http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/Kultura/ 77460/% 22Pro%C4%91oh+Leva%C4%8D,+pro%C4%91oh+%C5%A0umadiju%22+.html. .. . 5. .2 (2010)
3

NASLEE UMESTO "BATINE"...

43

u najviim dravnim dokumentima, kao to je npr. Strategija naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije u periodu od 2009. do 2014. godine ( 2009, 44). Batina je postala uobiajeni termin i u novinskim lancima i drugim medijskim predstavljanjima muzejskih izlobi, arheolokih istraivanja i svih drugih oblika saznavanja o/predstavljanja kulture nasleene iz prolosti ili pria o nacionalnom identitetu.

Prizivanje nepostojeeg
Sve do poslednjih decenija 20. veka nije postojala ideja o sveoptoj zatiti elemenata prolosti koji su sauvani u savremenom svetu. Sve do tada su se u UNESO-vim dokumentima, kao politiko-birokratskoj meunarodnopravnoj osnovi zatite sauvanih elemenata prolosti u zemljama irom sveta, koristili termini: cultural sites i cultural property, i nije postojao ni jedan opi termin koji bi obuhvatio ne samo kulturna "dobra", odnosno fiziku imovinu, nego i delove prirodnog okruenja koje treba sauvati od "pogubnog" uticaja savremene civilizacije i/ili znanja, vetine i ideje nastale u razliitim kulturnim kontekstima. Tek se 1972. godine pojavila potreba za optim pojmom, koji bi obuhvatio istovremeno materijalne spomenike kulture (spomenici, grupe graevina, mesta) i ostatke "nedirnute" prirode (o kojima se, upravo da bi se sauvali, mora veoma briljivo voditi rauna, te je njihova nedirnutost arteficijelna, koliko i "uvanje" divljih vrsta u zoolokim vrtovima) a, koji su "od izuzetne univerzalne vrednosti sa estetske ili naune take gledita" (Convention 1972). Dalje proirenje primene novouvedenog pojma dogodilo se 2003. godine (Convention 2003), kada su materijalnim ostacima (pokretnim: muzejski materijal i nepokretnim: arheoloki i arhitektonski ostaci) pridrueni i nematerijalni aspekti nasleene prolosti. U engleskom jeziku, koji je jezik svih UNESCO-vih dokumenata, za taj pojam koristi se termin heritage, dok se u Srbiji koriste prevodi tog termina: naslee ili, ve pomenuta, sve vie i sve ee upotrebljavana: batina.6 U Srbiji sve do poetka 21. veka nije postojao opti termin koji bi obuhvatio sve elemente prolih kultura koje treba uvati. Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine (koji i danas 2010 godine regulie ovu oblast delovanja) govori, kako mu i u imenu stoji, o kulturnim dobrima, dakle o materijalnim ostacima prolosti kojima drava (koja je njihov vlasnik) priznaje vrednost, te ih u skladu sa time i uva, dok se zatieni delovi prirodnog okruenja i dalje nazivaju "prirodnim dobrima". Termin batina se, na srpskom govornom podruju, u ovom smislu prvi put pojavljuje krajem devedesetih godina 20. i u prvim godinama
Termin je ustaljen i u Hrvatskoj: Tomislav ola ga u svojim tekstovima upotrebljava jo od osamdesetih godina 20. veka (cf. ola 2003). .. . 5. .2 (2010)
6

44

LJILJANA GAVRILOVI

21. veka, na primer u Izvetaju o radu Jugoslovenskog nacionalnog komiteta ICOM-a za 1999. godinu i Nacrtu Strategije i Akcionog plana Jugoslovenskog nacionalnog komiteta Meunarodnog saveta muzeja (YU NC ICOM 2000), gde se paralelno pojavljuju termini batina i naslee, ali i ve tada naizgled napola prevazien termin: kulturna dobra. Od tada se sve vie i ee upotrebljava termin batina, da bi danas on bio u gotovo optoj upotrebi. Nagla promocija termina batina dogodila se tokom perioda u kome je premijer srpske vlade bio Vojislav Kotunica (2003-2007), kada je ponovo aktuelizovano politiko promovisanje opte retradicionalizacije drutva,7 to je praeno uvoenjem u ivi jezik starijih oblika danas postojeih rei, ili starih termina kojima danas niko, osim lingvista, ne zna znaenje, koje su zapravo ispranjene od znaenja.8 Tokom tog perioda je pria o kulturnom nasleu, njegovoj zatiti, kao i njegovom ueu u (re)izgradnji nacionalnog (kao dravnog, ali u velikoj meri i kao etnikog) identiteta,9 naglo poela da se upotrebljava u kontekstu politike prema Kosovu, te je bilo zgodno da se to naslee imenuje terminom koji ukazuje na kontinuitet sa srpskom i srednjovekovnom kulturom.10 Tako je batina instalirana u medijski i "obian" govor11 politikom/birokratskom akcijom, i ostala u njemu zahvaljujui dovoljnoj uestalosti ponavljanja. Utvrivanje terminoloke oznake bilo ega, naroito nove naune/strune discipline, pre svega njenog polja delovanja (ili proirene stare, kojoj je upravo zbog proirenja polja delovanja bilo potrebno i novo ime12), kao i njenog predProces politiki indukovane retradicionalizacije trajao je tokom poslednje dve decenije 20. veka. 8 Npr. vaskrsnuti, vaspostavljanje, moleban. O arhaizaciji svakodnevnog govora vidi ire u (2008, 211). 9 To je izvanredan primer glokalizacije: naina na koje se globalni trendovi (tokom poslednjih decenija 20. veka u svetu je briga o kulturnom nasleu postala jedna od apsolutno trendy tema) mogu koristiti u lokalnoj stimulaciji ojaavanja granice prema Drugima. 10 U to vreme su i spomenici kulture na Kosovu poeli da se nazivaju "svetinjama", ime se prvo pojam svetinje proiruje na sve sakralne objekte, a zatim se potpuno zamagljuje odnos izmeu sakralnog objekta i spomenika kulture, to su dve razliite kategorije stvari koje se u nekim sluajevima mogu podudarati, iako to nikako nije obavezno. 11 Zatita spomenika kulture/kulturnih dobara/naslea/batine je zapravo, sve do poetka ovog veka i u svetu, a kod nas posebno, tako usko-struno polje rada, da ljudi koji se nisu bavili tim poslom nisu imali ni potrebu za korienjem terminologije koja je se na njega odnosi. 12 Uvoenje termina heritologija (cf. ola 2003, 256, Bulatovi 2005, 14) za disciplinu koja se bavi nasleem samo naizgled reava problem: disciplini se daje ime pretvaranjem izvornog engleskog termina na srpski/hrvatski (pretpostavljam zato to bi batinologija zvuala besmisleno tano koliko treba), a sam predmet discipline se ostavlja neimenovanim i time nedefinisanim. .. . 5. .2 (2010)
7

NASLEE UMESTO "BATINE"...

45

meta prouavanja, zbog toga nije nimalo naivno, niti se tome moe prii olako. Definisanje termina u ovom sluaju oznaava ne samo ono to treba prouavati kao neto to je izabrano da uestvuje u konstrukciji grupnog identiteta (najee dravnog-kao-nacionalnog i/ili etnikog, ali isto tako i niza drugih) ili da ga simbolizuje, nego i ta se, u ime fiksiranja tog istog identiteta za neko vreme13 titi, i to je jo vanije ta se sve ostavlja van okvira zatite.

Zamke prevoenja: izvorna znaenja

U engleskom jeziku se za kulturno/prirodno i drugo naslee koje potpada pod koncept zatite koristi termin heritage, koji je razliit od termina inheritance (nasledstvo), a koji ukazuje iskljuivo na formalno-pravno nasleivanje. Razliiti engleski renici daju razliita tumaenja/objanjenja termina heritage. The Free Dictionary (s.v. heritage) kae da je heritage: (1) imovina koja je nasleena ili se moe naslediti; (2) neto to je preneto od prethodnih generacija; tradicija; (3) status koji osoba dobija roenjem: naslee bogatstva ili socijalna pozicija. Kao jedan od sinonima se definie i tradicija (tradition), a "ponekad podrazumeva neto nematerijalno, kao to su obiaji koji se prenose od jedne generacije drugoj: moralne vrednosti, pripovedanje, filozofske misli." Webster's New World College Dictionary (s.v. heritage) pod heritage podrazumeva: (1) imovinu koja je nasleena ili se moe naslediti; (2.1) neto to je potomstvu zavetano od predaka ili iz prolosti, kao karakteristike, kultura, tradicija itd; (2.2) prava, tereti ili status koji proizlaze iz roenja u odreenom vremenu ili prostoru; prava steena roenjem. U njemu se kae da je heritage, najoptiji termin koji se odnosi na nasleivanje i koji se primenjuje kako na nasleenu imovinu, tako i na tradiciju, kuilturu itd., koje se prenose na naredne generacije. Cambridge Advanced Learner's Dictionary (s.v. heritage) kae da heritage oznaava osobine koje pripadaju kulturi pojedinanog drutva, kao to su tradicija, jezik ili graevine, a koje postoje iz prolosti i imaju istorijski znaaj. Merriam-Webster Online Dictionary (s.v. heritage) navodi sledea znaenja za heritage: (1) imovina koja se ostavlja naslednicima; (2) a: neto to je preneto ili steeno od predaka: zaostavtina, nasledstvo b: tradicija; (3) neto
Ideja da e se bilo ta zatititi zauvek uvoenjem na listu zatienog naslea (bilo koju: nacionalnu-kao-dravnu ili UNESCO-vu-kao-internacionalnu) potpuno je besmislena, jer se uprkos svim birokratskim naporima ivot ne moe zaustaviti. No, o injenici da sami strunjaci koji se bave zatitom i materijalnog i nematerjalnog naslea esto imaju suprotno gledite, govori ime web programskog paketa / integrisanog informacionog sistema za upravljanje podacima o "kulturnoj batini" ( 2010), koji se, indikativno, zove Eternitas. .. . 5. .2 (2010)
13

46

LJILJANA GAVRILOVI

steeno kao rezultat prirodne situacije ili roenja: prava steena roenjem, ali u komentaru navodi da se pod time podrazumeva npr. nacionalno naslee tolerancije (the nation's heritage of tolerance). Compact Oxford English Dictionary (s.v. heritage) navodi znaenja: (1) imovina koja je ili moe biti nasleena; nasledstvo; (2) vredne stvari kao to su istorijske graevine koje su pretekle od prethodnih generacija; (3) pre svega termin koji se odnosi na stvari od istorijskog ili kulturnog znaaja, koje su vredne ouvanja. Rasprave o terminu heritage i njegovoj upotrebi voene su u Engleskoj tokom osamdesetih godina 20. veka. U njima je jasno istaknuto da heritage ne znai prosto zatitu ostataka istorijskih resursa, da je to "istorija obraena mitologijom, ideologijom, nacionalizmom, lokalnim ponosom, romantiarskim idejama ili prostim marketingom u robu iroke potronje" (Larkham 1996, 14) i da poiva na strogoj selekciji. Ona je pokazala u kojoj meri ono to se definie terminom heritage (ne) korespondira sa stvarnim ostacima prolosti i deo je opteg preispitivanja odnosa prema prolosti i njene upotrebe u svakodnevnom savremenom ivotu, u kome postoji sve vea tendencija opte muzealizacije (heritalizacije?!?) stvarnosti.

Izgubljeni u prevodu: srpska terminologija

Vukov Srpski rjenik za batinu kae da znai: (1) oevina, ili ono mjesto gdje se ko rodio (2) fundus ( 1852/1969, s.v. ). Po Reniku srpskohrvatskog knjievnog i narodnog jezika (Renik... I 1996, s.v. ), termin batina znai: (1) sve to je nasleeno od oca ili predaka, naslee, nasledstvo, dedovina, oevina; (a) zemlja i materijalna dobra uopte; (b) nasleena duhovna dobra, duhovne i telesne osobine; (2) posed, nepokretno dobro, imanje; (3) pravo sopstvenosti na nepokretnu imovinu; (4) rodni kraj, zaviaj; (5) obradivo zemljite. No, kako se kae u Etimolokom rjeniku hrvatskoga ili srpskoga jezika, to je pravni termin, koji se "iz crkvenog slavenskog jezika rairio i na zapad" (Skok 1972: s.v. batina), potie od staroslovenske rei bata (= otac), a znaenje mu je (1) oevina, djedovina, hereditas, praedium; (2) njiva. ak i sasvim novi renici, kao to je Renik srspkog jezika Matice srpske belee da je osnovno znaenje batine "imovina, prvenstveno nepokretna koju neko nasledi od oca ili nekog drugog pretka, nasleena imovina, oevina, dedovina; naslee" (2007, s.v. ), a drugo, figurativno znaenje "b. fig. nasleena duhovna, kultruna dobra, duhovno naslee: kulturna batina". Kako vidimo, termin batina upuuje na iskljuivo nasleivanje od oca, i ak i u Reniku iz 2007. godine, gde se kao sinonimi pojavljuju "oevina, dedovina". Tako ovaj termin, iako se tokom poslednjih godina naizgled koristi u
.. . 5. .2 (2010)

NASLEE UMESTO "BATINE"...

47

smislu "naslee uopte", zapravo ukazuje na iskljuivo vrednovanje patrilinearnog nasleivanja: batina je samo ono to sam/smo nasledila/nasledili od oca/oeva (u tom sistemu se, ak, moje14 naslee ni ne odraava, jer ja kao majka ne mogu da prenesem nikakve kulturne obrasce svojoj deci poto u patrilinearnoj strukturi nasleivanja niti mogu ta da nasledim, niti mogu da imam naslednike: u idealnom modelu tradicijskih patrijarhalnih socijalnih odnosa ja i nemam nita to bi se, eventualno, moglo nasleivati15). Korienje termina kulturna batina tako implicira da je kultura neto to se nasleuje iskljuivo patrilinearno, odnosno podrazumeva da u njoj (= kulturi) ne uestvuje sve ono to je eventualno "nasleeno" od roaka sa majine strane, od tetke iz Amerike, niti od komija, prijatelja i svih drugih moguih "ostavilaca" (jer se od svih njih i ne moe nasleivati). Drugi mogui termin, koji se povremeno i upotrebljava kao sinonim za trenutno modernu batinu je naslee. Za njega se u Reniku srpskohrvatskog knjievnog i narodnog jezika (XIV 1996: s.v. naslee) kae da znai:16 (1) ono to se po tradiciji preuzima iz prolosti kao elemenat duhovnog, kulturnog ivota jednog naroda, drutva; (2) prenoenje genetskih osobina, svojstava i sklonosti sa predaka na potomstvo; (3) nasledstvo. Dakle, to je iri termin koji nije ogranien ni rodno, niti samo na krvne srodnike, te nije ni esencijalistiki. On u "ostavioce" uraunava i majke, enske i muke roake sa raznih strana sveta, komije i sve druge koji svoju "kulturnu imovinu" ostavljaju u naslee narednim generacijama.

Imovina i naslee
Koncept nasleivanja je, u pravnoj teoriji i praksi, usko povezan sa konceptom privatne svojine: nasleivanje u sutini znai prenos imovine s jednog/umrlog lica na drugo/ivo (Pavkovi 1982, 25). Tako, imenovanje onoga to se ouvalo iz prolosti do naih dana bilo kojim terminom koji podrazumeva nasleivanje, znai da su prethodni "vlasnici" mrtvi, te da je ono to je ostalo iza njih preneto njihovim pravno-valjanim naslednicima. Najstroe gledano, to bi znailo da elementi kulture ne mogu biti nasleivani sve dok su i-

U ovom sluaju mislim na sebe lino, kao (izmeu ostalog i) ljudsko bie enskog pola/roda. 15 Naravno, takav idealizovani model nikada i nigde nije postojao ene su svoju osobinu ostavljale svojim kerima, ali jezik nastoji da odrazi idealnu, zamiljenu stvarnost. ire u Gavrilovi (2005). 16 U Vukovom Rjeniku termin ne postoji postoje samo razliiti oblici termina nasledstvo. .. . 5. .2 (2010)

14

48

LJILJANA GAVRILOVI

ve generacije koje su ih stvarale, ili samo upotrebljavale.17 Ipak, u savremenom dobu, u kome se svet sve bre menja, koncept je proiren i na sve elemente kulture koji ubrzano nestaju iz svakodnevog okruenja, a drave, kao titulari svojine nad kulturom (Gavrilovi 2008), smatraju da ih je neophodno ouvati. Ipak, termin heritage se uvek odnosi na ono to je nasleeno iz prolosti, makar ona i ne bila previe udaljena. Ako se pogledaju sva navedena/mogua njegova znaenja, vidi se da termin, i u engleskom jeziku, moe imati prizvuk esencijalizma, jer se odnosi i na prava/obaveze/statuse koji se stiu roenjem, iako se ta (priroena) prava nikada ne pojavljuju u istom odeljku znaenja sa heritage kao kulturnim nasleem. No, moe se, naravno, shvatiti da se samim roenjem stie pravo i na odreenu kulturu, to bi moglo da znai da oni koji nisu roeni sa tim pravom ne mogu da koriste/primenjuju/usvajaju elemente kulture koju nisu "nasledili". To bi nas, onda, definitivno zatvorilo u vulgarizovane Levi-Strosove kulture-kao-vozove (Gerc 2008) iz kojih moemo da gledamo, ali ne moemo da doemo u istinski kontakt sa drugim kulturama, niti ak na to imamo pravo, jer bismo time ugrozili imovinska prava njihovih vlasnika. Da takva shvatanja nisu nemogua u praksi, pokazuje sluaj burne reakcije na korienje elemenata tradicionalne kulture australijskih Aboridina u oblikovanju nastupa ruskog igrakog para na svetskom prvenstvu u umetnikom klizanju 2010. godine. Izjave aboridinskih predstavnika kretale su se od: "(s)a naeg stanovita to je kraa naeg kulturnog identiteta i jo jedan dokaz koliko se naa kultura eksploatie" (Wu 2010), do primedbi da je njihovo naslee u igri ruskog para pogreno interpretirano, te da zbog toga izaziva oseaj povreenosti (Manton 2010). U oba sluaja akcenat je stavljen na posedovanje prava na korienje, tumaenje i interpretaciju kulturnog naslea u kljuu grupne-kao-privatne svojine, to je sasvim izvesno posledica birokratskog tumaenja kulture, pa tako i kulturnog naslea, kao distinktivnog u odnosu na sve druge drave/grupe, odnosno sve druge mogue "njih". Iako su birokratski metodi zatite i promovisanja esencijalizama, koji su i doveli do mogunosti reakcija ove vrste, iroko kritikovani (npr. Eriksen 2001), u praksi oni postaju evidentiji, a njihova implementacija u razliite identitetske politike se uopte ne dovodi u pitanje, jer se oslanja na snagu meunarodnih organizacija koje ih promoviu, kao to je UNESCO.
Upravo takvo gledite se u mnogome odraava i u dosadanjem zakonskom definisanju prethodne zatite "kulturnih dobara", pod koju potpadaju "predmeti likovnih i primenjenih umetnosti, arheoloki predmeti, etnografski i prirodnjaki predmeti, novac, potanske marke, odlikovanja, unikatni, retki ili istorijski znaajni predmeti tehnike kulture, muziki instrumenti i drugi slini predmeti stariji od 50 godina" (Zakon 1994). .. . 5. .2 (2010)
17

NASLEE UMESTO "BATINE"...

49

No, bez obzira na jasnu vezu sa posedovanjem (kulture), engleski termin heritage je ipak, upravo zahvaljujui tome to je rodno neodreen, znatno manje esencijalistiki od termina koji impliciraju nasleivanje u patrijarhalnom maniru: on podrazumeva naslee sa svih moguih strana, tano onako kako kulturu/kulture ine brikolai razliitih praksi, iskustava, znanja i vetina, steenih u kontaktima sa Drugima, nasleenih iz prolosti ili stvorenih sopstvenim iskustvom (u kome, opet, uestvuju kontakti sa Drugima i naslea iz njihovih, koliko i iz nae prolosti). Engleski termin nije ak ni etniki i/ili nacionalno apsolutno iskljuiv, jer podrazumeva da jedna generacija ostavlja (tagod) narednoj, makar ona bila etniki i/ili nacionalno drugaija: tako u oblikovanju onoga to se smatra aktuelnim engleskim kulturnim nasleem uestvuju negdanji Kelti, Angli, Sasi, Rimljani itd. zapravo svi koji su ostavili neki znaajniji trag na britanskim ostrvima. Batina je, meutim, termin koji implicira naslee striktno u krvnom srodstvu: ako moj otac nije (bio) Srbin ili ako on nije (bio) graanin drave Srbije, srpska kulturna batina (etnika odrednica) ili kulturna batina Srbije (dravna odrednica) nije i ne moe biti "moja", a samim tim ni svih mojih naslednika. Tako gledano stricto sensu, u srpskoj kulturnoj batini nikako ne bi mogli da uestvuju elementi kulture nasleeni od Traana, Vlaha, Rimljana, iz razliitih srednjoevropskih tradicija, pre svega austrijske i nemake, iz mediteranskih tradicija, ukljuujui Levant i Vizantiju, kao i s Istoka, pre svega iz Otomanskog carstva itd. Heritage, zapravo, ak i kada se govori o kulturi-kao-imovini, implicira privatnu imovinu (u ovom sluaju imovinu drave-kao-nacije, v. Gavrilovi 2009) kojom se moe raspolagati po slobodnoj volji (paralelno stvarnom pravu privatnih lica da raspolau svojom imovinom, koje postoji u svim pravnim sistemima modernih zapadnih drava i zasnovano je na rimskom pravu), a ne iskljuivo na osnovu uskih patrilinearnih (ili matrilinearnih ili bilo kakvih slinih krvno-srodstveniki ograniavajuih) linija nasleivanja, kako to implicira batina. Korienjem batine kao terminoloke odrednice, naslee se kako je ve reeno ograniava iskljuivo na patrilinearno, to je praktino vraanje u stvarni ivot, ukljuujui dravna dokumenta, nae (lokalne) tradicije idealizovanog patrilinearnog nasleivanja, koga smo se decenijama, makar samo deklarativno, odricali.18 Marija Todorova objanjava da se naslee moe sagledavati sa stanovita kontiniuteta, ili sa stanovita njegove percepcije, kao i da su rezultati tih razliitih naina sagledavanja potpuno nepodudarni. Ona kae: "Naslee sa stanovita kontinuiteta podrazumeva preivljavanje, ali i postepeno nestajanje odreenih odlika neke celine pre njenog sloma, dok je naslee sa staO realnom opstajanju modela i u sasvim savremenom drutvu vidi: orevi (2005). .. . 5. .2 (2010)
18

50

LJILJANA GAVRILOVI

novita percepcije artikulisanje i ponovno artikulisanje predstave koju o toj celini imaju razliiti pojedinci i grupe u razliitim periodima". (Todorova 2006, 24). Jasno je da je naslee u smislu ouvanja i zatite ostataka prolosti uvek i samo stvar percepcije, jer se ako se ono sagledava sa stanovita kontinuiteta u njemu mogu nai i delovi/elementi koji su sauvani, bez obzira na to da li se naslednicima oni dopadaju ili ne. Kako Todorova kae, tako posmatrano naslee je "neutralan apstraktni oznaiva" (2006, 24), dok je ono to se definie kao kulturno naslee u smislu uvanja i odravanja, perceptivno uva se ono to se smatra vrednim, ono to e nas prikazati u povoljnom svetlu, ono to e nas, naroito u naim sopstvenim oima, uiniti lepim. Upravo zbog toga je vano da se, ve problematinom konceptu uvanja onoga to smo izabrali da bude naa slik u ogledalu, ne dodaje problematina terminologija, koja ukazuje na patrijarhat i njegovo naslee. To bi znailo da elimo da ouvamo strukturu patrijarhalnih odnosa, koji su zaista u velikoj meri i danas aktuelni (cf. Maleevi 2004), iako su oni u suprotnosti sa svim meunarodnim konvencijama o ljudskim pravima, kao i s ustavnom definicijom ravnopravnosti polova (Ustav Republike Srbije, l. 15). Imenujui kulturno naslee batinom,19 mi, zapravo, ugraujemo patrijarhalni koncept u ono to smatramo i promoviemo kao svoj (nacionalni) identitet. Isto ine i mnoge druge drave,20 ali to nas koji ivimo u Srbiji ne abolira od odgovornosti za odluke o tome kakvo drutvo mi gradimo, a o emu se odluuje i na tako naizgled malim stvarima kao to je izbor imena za elemente prolosti koje elimo da sauvamo za budunost.
Izvori Cambridge Advanced Learner's Dictionary. http://dictionary.cambridge.org Compact Oxford English Dictionary. http://www.askoxford.com Convention 1972. Convention concerning the Protection of the World Cultural and Natural Heritage. http://portal.unesco.org/en/ev.php-RL_ID=13055&URL_DO= DO _TOPIC&URL_SECTION=201.html Ja se ovde, naravno, ne zalaem za proterivanje lekseme batina iz kolokvijalne upotrebe, u kojoj je patrijarhalna/patrilinearna konotacija izgubljena, to je nemogue, te stoga i besmisleno. Ova rasprava se odnosi iskljuivo na batinu kao struni termin, koji (treba da) opisuje elemente prolosti koje smatramo dovoljno vanim za uvanje u sadanjosti. Usvajanjem batine kao strunog termina dolazimo u situaciju da sami otvaramo mogunost da Altun-alem damija, vinanska kultura, Lepenski vir i niz drugih materijalnih i nematerijalnih ostataka razliitih kultura na tlu Srbije budu iskljueni iz zatite nekim/moguim pozivanjem na izvorno znaenje termina. 20 U Francuskoj se npr. koristi termin patrimoine, u paniji Patrimonio, u Sloveniji dediina. .. . 5. .2 (2010)
19

NASLEE UMESTO "BATINE"...

51

Convention 2003. Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage. http://portal.unesco.org/en/ev.phpRL_ID=17716&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html , . 1852/1969. . : . Manton, Bev. 2010. Russian ice dancers should rethink their routine. National Times, January 21. http://www.smh.com.au/opinion/politics/russian-ice-dancers-shouldrethink-their-routine-20100121-mnwj.html Merriam-Webster Online Dictionary, http://www.merriam-webster.com . 2010. . http://www.narodnimuzej.rs/code/navi gate.php?Id=14 2007: , : . 1996. , . I . XIV, : . Skok, Petar. 1972. Etimoloki rjenih hrvatskoga ili srpskoga jezila. Zagreb: JAZU. 2009. 2009. 2014. . http://www.nauka.gov.rs/lat/images/stories/ vesti/09-07-16/strategija _naucnog_i_tehnoloskog_razvoja_srbije_u_ periodu_od_ 2009._do_2014._godine.pdf The Free Dictionary. http://www.thefreedictionary.com Webster's New World College Dictionary. http://www.yourdictionary.com Wu, Scott. 2010. Oksana Domnina Maxim Shabalin Aboriginal Dance Offensive?. NowPublic News, January 22. http://www.nowpublic.com/sports/oksana-domninamaxim-shabalin-aboriginal-dance-offensive-video YU NC ICOM 2000. Yugoslav National Committee of ICOM. http://www.ncd. matf.bg.ac.yu/yuicom/sr/dokumenti/nsa1.htm Zakon. 1994. Zakon o kulturnim dobrima. Slubeni glasnik Republike Srbije 71/94.

Literatura , . 2008. , , . 74: 191-217. , . 2005. . 11: 7-20. , . 2005. . LIII: 213-222. Eriksen, Thomas Hylland. 2001. Between universalism and relativism: A critique of the UNESCO concepts of culture. In: Culture and Rights: Anthropological Perspectives, Jane Cowan, Marie-Bndicte Dembour and Richard Wilson (eds.), 127148. Cambridge-New York: Cambridge University Press. , . 2005. . LIII: 197-212.. , . 2007. : , 60. : .

.. . 5. .2 (2010)

52

LJILJANA GAVRILOVI

Gavrilovi, Ljiljana. 2008. Museums and Geographies of (National) Power. LVI (2): 37-52. Gavrilovi, Ljiljana. 2009. Kulturno naslee u inostranstvu: granice polja. Etnoantropoloki problemi n.s. 4 (3): 31-45. Gerc, Kliford. 2008. Upotrebe razliitosti. Kultura asopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku 118/119: 87-107. Larkham, Peter. 1996. Conservation and the city. London-New York: Routledge. , . 2004. : . LII: 43-51. Pavkovi, Nikola. 1982. Etnoloka koncepcija nasleivanja. Etnoloke sveske IV: 25-39. Samuel, Raphael. 1994. Theatres of Memory: Past and present in contemporary culture. London: Verso. ola, Tomislav. 2003. Eseji o muzejima i njihovoj teoriji. Prema kibernetskom muzeju. Zagreb: Hrvatski nacionalni komitet ICOM. Todorova, Marija. 2006. Imaginarni Balkan. Beograd: Biblioteka XX vek.

Ljiljana Gavrilovi Nomen Est Omen: Heritage Batina or Nasle e A (Not Merely) Terminological Dilemma This paper looks at the use of the Serbian terms "kulturna batina" and "kulturno naslee" (both of which are translated as "cultural heritage") to refer to elements of culture preserved from the past and considered valuable enough to be preserved as part of the musealization of reality in its various forms. It offers an analysis of how, through the (re)introduction of the old/new term batina, patriarchy and essentialism two elements of non-material cultural heritage that are ostensibly undesirable and not to be retained since they are contrary to international law are being reinstated in the sphere of culture by bureaucratic means. Key words: heritage, property, patrilineal succession, essentialism, human rights Ljiljana Gavrilovi Nomen est omen: patrimoine ou hritage dilemme (non seulement) terminologique Dans le travail est tudi lemploi des termes patrimoine culturel et hritage culturel pour dsigner les lments de la culture du pass conservs
.. . 5. .2 (2010)

NASLEE UMESTO "BATINE"...

53

et considrs suffisamment prcieux pour tre conservs dans le cadre des diffrentes formes de musalisation de la ralit. Lanalyse devrait montrer de quelle manire, par lintroduction dun terme ancien/nouveau comme celui de patrimoine, et par lactivit buraucratique, reviennent dans la culture le patriarchat et lessentialisme, deux lments de lhritage culturel nonmatriel, dclars indsirables et non recommands conserver, tant contraires au droit international. Mots-cls: hritage, patrimoine, proprit, succession patrilinaire, essentialisme, droits de lhomme

Primljeno 21.03.2010. Prihvaeno 28.03.2010.

.. . 5. .2 (2010)