Sveti Teofan Zatvornik - Misli Za Svaki Dan U Godini

SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PREDGOVOR NOVA GODINA. OBREZANjE GOSPODNjE. SVETI VASILIJE VELIKI (PETAK 31. NEDELjE PO PEDESETNICI) NEDELjA (31.) PRED BOGOJAVLjENjE NEDELjA PO BOGOJAVLjENjU (32.) NEDELjA MITARA I FARISEJA (33.) NEDELjA O BLUDNOM SINU (34.) NEDELjA MESOPUSNA (35.) NEDELjA SIROPUSNA
PRVA NEDELjA POSTA DRUGA NEDELjA POSTA TREA NEDELjA POSTA ETVRTA NEDELjA POSTA PETA NEDELjA POSTA ESTA NEDELjA POSTA - CVETNA SVETLO HRISTOVO VASKRSENjE TOMINA NEDELjA NEDELjA SVETIH ENA MIRONOSICA NEDELjA RASLABLjENOG NEDELjA SAMARJANKE NEDELjA SLEPOG NEDELjA SVETIH OTACA NEDELjA SVETE PEDESETNICE NEDELjA SVIH SVETIH NEDELjA DRUGA PO DUHOVIMA NEDELjA TPEA PO DUHOVIMA NEDELjA ETVRTA PO DUHOVIMA NEDELjA PETA PO DUHOVIMA NEDELjA ESTA PO DUHOVIMA NEDELjA SEDMA PO DUHOVIMA NEDELjA OSMA PO DUHOVIMA NEDELjA DEVETA PO DUHOVIMA NEDELjA DESETA PO DUHOVIMA NEDELjA JEDANAESTA PO DUHOVIMA NEDELjA DVANAESTA PO DUHOVIMA NEDELjA TRINAESTA PO DUHOVIMA NEDELjA ETRNAESTA PO DUHOVIMA
NEDELjA PETNAESTA PO DUHOVIMA NEDELjA ESNAESTA PO DUHOVIMA NEDELjA SEDAMNAESTA PO DUHOVIMA NEDELjA OSAMNAESTA PO DUHOVIMA NEDELjA DEVETNAESTA PO DUHOVIMA NEDELjA DVADESETA PO DUHOVIMA NEDELjA DVADESET PRVA PO DUHOVIMA NEDELjA DVADESET DRUGA PO DUHOVIMA NEDELjA DVADESET TPEA PO DUHOVIMA NEDELjA DVADESET ETVRTA PO DUHOVIMA NEDELjA DVADESET PETA PO DUHOVIMA NEDELjA DVADESET ESTA PO DUHOVIMA NEDELjA DVADESET SEDMA PO DUHOVIMA NEDELjA DVADESET OSMA PO DUHOVIMA NEDELjA DVADESET DEVETA PO DUHOVIMA NEDELjA TRIDESETA PO DUHOVIMA ROENjE HRISTOVO Sveti Teofan Zatvornik MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI PO CRKVENOM ITANjU REI BOIJE
PREDGOVOR
Svojim ivljenjem episkop Teofan podsea na mnoge velike oce i uitelje drevne Hrianske Crkve. Takav sud neodoljivo namee njegov moralni i
asketski ivot, njegova duboka i snana bogoslovska misao, iskazana u pisanim - objavljenim delima.
Roen je 1815. godine u selu arnovskoje (Orlovska gubernija) u svetoj Rusiji, od oca Vasilija Timotijevia Govorova, svetenika, i majke Tatjane Ivanovne koja je bila iz svetenike porodice. Na krtenju je dobio ime Georgije. Stoga je za vreme kolovanja, tj. dok nije poloio monaki zavet, poznat pod svetovnim imenom Georgije Vasiljevi Govorov.
Velika blagoastivost Georgijevih roditelja bila je prva i najvanija "kola" za njegovo osnovno hriansko obrazovanje i usmerenje. U osmoj godini ivota (1823) krenuo je u Livensku duhovnu kolu. est godina kasnije (1829) pohaao je Orlovsku seminariju, na elu koje je stajao arhimandrit Isidor, kasnije poznati jerarh Ruske Crkve. Seminariju je zavrio 1837. godine sa odlinim uspehom. Zatim se upisao na Kijevsku duhovnu akademiju, koju je zavrio 1841. godine sa naunim stepenom magistra, i to ve sa jeromonakim imenom Teofan. Monaki zavet je poloio iste te godine, dakle, pre nego to je zavrio Duhovnu akademiju.
Ve u avgustu 1841. godine jeromonah Teofan je postavljen za rektora Kijevosofijske duhovne kole. Ubrzo je (1842) odreen za inspektora Novgorodske seminarije, u kojoj se istakao kao vrstan predava psihologije i logike. Blagodarei umnim i duhovnim sposobnostima koje su ga krasile, Teofan je 1844. godine u Peterburkoj duhovnoj akademiji postavljen za predavaa moralnog i pastirskog bogoslovlja. Svoja predavanja je temeljio na psihologiji (oplemenjenoj linim asketskim ivotom i osmiljenoj uenjem Svetog Pisma) i itijima velikih bogougodnika.
Bogat bogoslovljem, otac Teofan je 1845. godine zaslueno odreen za pomonika inspektora akademije, a u 1846. godini vrio je dunosti inspektora. Sledee godine (1847), po sopstvenoj elji, postaje lan Duhovne misije u Jerusalimu, koju je predvodio arhimandrit Porfirije (Uspenski), veliki poznavalac Istoka i istaknuti crkveni arheolog. Za vreme estogodinjeg boravka na Istoku jeromonah Teofan je poseivao drevne monake obitelji i itao stare rukopise u kojima su bila sadrana itija svetitelja i ustavi monakog ivljenja. Uz to, neposredno je razgovarao sa podvinicima, naroito na Svetoj Gori. Sve je to podgrevalo njegovu ljubav i sklonost ka pustinjakom podvizavanju.
Zbog Krimskog rata (1853) Ruska duhovna misija je povuena 1854. godine iz Jerusalima u Rusiju. Trud jeromonaha Teofana u Misiji nije mogao ostati
nezapaen. To je bio jedan od razloga da 1855. godine dobije dostojanstvo arhimandrita i da bude postavljen u Peterburkoj duhovnoj akademiji na katedru kanonskog prava, a ubrzo i na dunost rektora Olonecke duhovne seminarije. Iste te 1855. godine arhimandrit Teofan je postao lan Olonecke duhovne konzistorije. U to vreme on se posebno istie propovedima i merama koje je preduzimao na suzbijanju raskolnitva.
Poznavanje prilika na Istoku kao i poznavanje grkog jezika presudno su uticali da Ruska Crkva 1856. godine postavi arhimandrita Teofana za stareinu crkve pri Ruskom poslanstvu u Carigradu. Sa tog mesta izbliza je pratio i obavetavao Sinod Ruske Pravoslavne Crkve o raspravama izmeu Carigradske i Bugarske Crkve u vezi sa raskolom Bugara. U svojim izvetajima otvoreno je ispoljavao naklonost prema Bugarima, ali i ljubav prema Carigradskoj Crkvi, naglaavajui da "velikoduna" Rusija "ne treba da ostavlja svoju majku po veri u tako bespomonom stanju".
Kada se ubrzo (1857) ukazala potreba da arhimandrit Teofan svojim sluenjem i iskustvom Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi prui nove usluge, Sveti sinod ga je ukazom postavio za rektora Peterburke duhovne akademije. Sa tog mesta objavljivao je svoje radove uglavnom u asopisu Hriansko tivo, koji je izlazio pod njegovim nadzorom. Osnovni zadatak mu je bio, meutim, da bdi nad duhovnim, vaspitnim i obrazovnim likom studenata, pa je u tom cilju prisustvovao na mnogim predavanjima profesora i na ispitima bogoslova. Za vreme njegovog rektorovanja potrefilo se da Akademija 1859. godine obelei 50. godinjicu svog osnivanja. Za trud i predanu slubu u Akademiji, Sinod Ruske Crkve ga je nagradio ordenom svetog kneza Vladimira treeg stepena. Iste te godine izabran je za episkopa tambovskog i ackog, gde je etiri godine neumorno pouavao pastvu neobino jednostavnim i izuzetno snanim propovedima koje su objavljene u dva toma. Za to vreme, episkop Teofan je otvorio mnoge crkveno-parohijske i druge kole, i pokrenuo izlaenje eparhijskog asopisa. Od posebne vanosti je njegov bogoslovski rad Pisma o hrianskom ivotu. Iz sebe je izlivao upravo ono ime je bio ispunjen: duhovnost, crkvenost, blagost, oinsku ljubav prema svima, naroito prema ucveljenima.
Kada je jednom prilikom obilazio crkve i manastire po svojoj eparhiji, episkop Teofan je posetio i Viinsku pustinju, koja mu se neobino dopala po svom poloaju i monakom ustavu. aljui za nastojatelja u pustinji igumana Arkadija, proroki je izgovorio: "Poite, oe igumane, tamo, a Bog e dati da i ja k vama doem".
Kada se 1863. godine upokojio vladimirski episkop Justin, Sinod Ruske Crkve je odluio da na njegovu episkopiju postavi tambovskog episkopa Teofana, sa obrazloenjem da je sposoban da upravlja "veom pastvom". Kao i u prethodnoj, episkop Teofan je i u novoj, Vladimirskoj eparhiji, neprekidno misionario, otvarao kole, pokrenuo eparhijski list i dr.
Posle dvadesetpetogodinjeg sluenja Crkvi kroz razne vidove, episkop Teofan je odluio da ostvari svoj monaki ideal tako to e se povui u pustinju i potpuno se odrei ovoga sveta i obaveza u njemu. Ta najuzvienija monaka odluka jeste kruna duhovnih doivljaja i nebeskih priziva koje je episkop Teofan slagao u srcu dok je kao dete posmatrao podvinike po ruskim manastirima, po Svetoj Zemlji i na Atonskoj Gori; dok je itao svetootaku literaturu i dok se neprekidno pribliavao Bogu, a naroito dok je 1861. godine prisustvovao duhovnom slavlju povodom otkrivanja motiju svetog Tihona Zadonskog.
Poto se posavetovao sa svojim duhovnim voom, mitropolitom Isidorom, episkop Teofan je odluio da uputi molbu Svetom sinodu, traei da ga razrei episkopskih obaveza u Tambovskoj eparhiji i dozvoli mu da stalno obitava u Viinskoj pustinji. Odobrenje je dobio 1866. godine, kada je i postavljen za nastojatelja Viinske pustinje, u kojoj je do kraja proveo ovozemaljski ivot, premda ne kao nastojatelj. Ubrzo je ponovo pisao Svetom sinodu, traei da ga razrei nastojateljskih obaveza, sa ciljem da ode dublje u pustinjske stene, gde e jo predanije, u pokoju, sluiti Bogu. Hteo je, dakle, neto uzvienije od opteiteljnog pustinjskog manastira i njegovog strogog ustava. Povukao se u tihovanje i stalno optenje sa Bogom, kakvo samo pustinja moe da omogui pravom i iskusnom duhovniku.
Vrhunac punote duhovnog zadovoljenja podvinik Teofan je ovako predstavio: "Nazivate me srenim. Ja sebe tako ne oseam... Viu (tj. Viinsku pustinju) je mogue zameniti samo za Carstvo nebesko". Zato je razumljivo to se nije odazvao na ponude Svetog sinoda da, na primer, opet upravlja eparhijom, ak Moskovskom, ili da ode u Japan gde je misionario otac Kasatkin.
Udubljujui se sve vie u smisao pustinjakog podvinitva, episkop Teofan je 1872. godine poeo da ivi zatvornikim ivotom. Prekinuo je dodire sa ljudima i prestao da odlazi u manastirski hram na bogosluenja, zatvorivi se u poseban kutak pustinjskih obitalita, zbog ega je nazvan Zatvornik. Od tada je primao samo nastojatelja pustinje, duhovnika igumana Tihona, i kelejnika, oca Evlampija.
U svom stanitu je napravio malu crkvu, posveenu Krtenju Gospodnjem, u kojoj je poslednjih jedanaest godina svakodnevno sluio svetu liturgiju. Tako je on svoj zatvorniki ivot provodio uglavnom u optenju sa Bogom putem molitve, itanja i pisanja. Odatle je napisao mnoga pisma - odgovore onima koji su pisali traei duhovnu pomo, u emu je video poseban nain sluenja Crkvi Boijoj. Dnevno mu je stizalo 20-40 pisama iz raznih krajeva Rusije. Zato ga s pravom jedan biograf naziva "velikim mudracem hrianske filosofije, koji je plodotvoran do stepena koji su dostigli sveti oci etvrtog veka". Nije bez osnova zapisano da je "uenje episkopa Teofana umnogome srodno uenju starca Pajsija Velikovskog, to je primeeno posebno u otkrivanju tema o staratvu, umnom radu i molitvi".
Bogoslovska nauka je mnogo obogaena radovima episkopa Teofana, jer je svoje misli kroz pouke i tumaenja izlagao jednostavno i jasno, tako da svima budu pojmljive osnovne istine Hrianske vere. Istakao se i kao vrstan prevodilac svetootake misli. Najbolji dokaz za to je njegov prevod Dobrotoljublja - knjige koja sadri uenja o duhovnom ivotu osnivaa i velikih uitelja hrianskog asketizma.
Iskrenost, skromnost, ljubav prema oveku predstavljaju osnovne odlike svete due Teofana Zatvornika. "Evo, - govorio je on,- ja knjige i itam i piem, a u meni nema nieg slinog onome to su inili ugodnici Boiji". Takav njegov unutranji svet inio ga je blagim prema svima. On bee sklon da sve ljude smatra svetim.
Velikog pravednika Bog je preselio na onaj svet 1894. godine, na dan Krtenja Gospodnjeg - dan praznika hrama koji je osnovao u svojoj keliji. Preselio se, ali nije prestao da ivi i na zemlji, u svesti ivih lanova Crkve Hristove. U jednom od mnogih napisanih dela ovog svetitelja moe se proitati: "Umrli nactavljaju i na zemlji da ive, u pamenju ivih, svojim dobrim delima". SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
NOVA GODINA. OBREZANjE GOSPODNjE. SVETI VASILIJE VELIKI (PETAK 31. NEDELjE PO PEDESETNICI)
Nova godina je poetak svih dana u godini. Stoga prilii da se tog dana u duu saberu misli, oseanja i raspoloenja, koje bi, kao misli koje su dostojne
Hrianina, trebalo da upravljaju svim njegovim delima tokom cele godine. Njih emo odmah nai im samo pomislimo ta Nova godina predstavlja u duhovnom ivotu. U duhovnom ivotu Nova godina postoji onda kada onaj koji je iveo u nebrizi pone da revnuje za svoje spasenje i da se trudi u bogougaanju. Jer, onaj ko rei tako neto, sve unutar i izvan sebe iznova preustrojava na novim naelima - staro prolazi i sve biva novo. Ako kod tebe ve jeste tako, preostaje da se obnavlja u istom smeru, a ako nije - zaponi iznova i kod tebe e zaista biti Nova godina. Na to se nadovezuje i dostojno praznovanje Obrezanja Gospodnjeg i molitveno proslavljanje spomena svetog Vasilija Velikog. Sutina spomenute promene sastoji se u tome da ovek, od toga trenutka, ivi samo za Boga (i za svoje spasenje), a ne vie iskljuivo za sebe kao ranije (ime je sebi samo spremao propast). Time on odbacuje ranije navike, sve utehe i sve ono u emu je nalazio zadovoljstvo, odsecajui strasti i pohotna raspoloenja i prihvatajui se strogog samoodricanja. Takva promena upravo predstavlja ono to, po apostolu, treba da bude obrezanje srca - na ta nas opominje i na ta nas obavezuje praznovanje Obrezanja Gospodnjeg. Primer za to imamo u linosti svetog Vasilija Velikog. Tako se sve stvari, koje se nude za razmiljanje povodom Nove godine svode na jedno - na nae unutranje obnovljenje kroz obrezanje srca. Onaj ko se, uz Boiju pomo, u Novoj godini usmeri na ovaj nain, te pored razmiljanja i ivot svoj preuredi, na najsavreniji nain e hrianski provesti praznik i pripremiti se za hriansko provoenje itave godine. Sledee godine e biti potrebno samo da ponovi i oivi ono to sada upranjava.
SUBOTA PRED BOGOJAVLjENjE
Dom Boiji, Crkva Boga ivoga, stub i tvrava istine (1.Tim.3,15). Prema tome, nema potrebe da se osvremo oko sebe i da traimo istinu ovde ili onde. Ona je blizu. Budi u Crkvi, dri sve to ona dri i bie u istini, ovladae istinom, ivee po njoj i u njoj, i zbog toga e se ispuniti istinskim ivotom. Van Pravoslavne Crkve nema istine. Ona jedina uva sve ono to je Gospod zapovedio preko svetih apostola, i zbog toga je ona istinska Apostolska Crkva. Drugi su izgubili Apostolsku Crkvu, ali zbog hrianskog oseanja da samo Apostolska Crkva moe verno da uva i ukazuje na istinu - reie da je sami ustroje. To su i uinili, i ime su joj takvo dali. No, ime su dali, ali joj sutinu nisu mogli pridodati. Jer, Apostolska Crkva je preko apostola sazdana Gospodom Spasiteljem, po blagovoljenju Oca, blagodau Svetog Duha. Sami ljudi tako neto ne mogu uiniti. Oni koji to, meutim, misle, lie na decu koja se igraju sa lutkama. Ako na zemlji nema istinske (Pravoslavne) Apostolske Crkve, onda je uzaludan trud da se ona sazda. No slava Gospodu koji ne dozvoljava adovim vratima da je nadvladaju. Ona postoji i bie, po Njegovom obeanju, do skonanja veka. To i jeste naa Pravoslavna Crkva. Slava Bogu!
NEDELjA (31.) PRED BOGOJAVLjENjE
Pred javljanje Gospoda narodu i pred Njegovo stupanje na ispunjenje domostroja naeg spasenja, bio je poslan sveti Jovan Pretea kako bi ljude pripremio da ga prihvate (Mk.1,4). Ta priprema se sastojala u prizivanju na pokajanje. I od tog vremena je pokajanje postalo put ka Gospodu i predverje vere u Njega. Sam Spasitelj na je svoju propoved zapoeo reima: Pokajte se i verujte u jevanelje (Mk.1,15). Onome koji eli spasenje, pokajanje i vera ypyyjy jedno na drugo. Pokajanje ga optereuje bremenom grehova i plai stranim i neizbenim sudom pravde Boije. No, dolazi vera i ukazuje mu na Izbavitelja, te on, skinuvi breme grehova ispoveu, sa radou ide za Njim, putem Njegovih zapovesti. Na taj nain se vera paa iz pokajanja i na njemu poiva. Onaj koji se kaje vrsto se dri vere zbog oseanja izbavljenja koje mu ona prua. Vera je, tako, iva od pokajanja. Bez pokajanja, ona je slina drvetu bez unutranjeg ivotodavnog toka, tj. mlitava i neivotvorna. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK (32.)
Kakva je korist, brao moja, ako ko ree da ima veru a dela nema? Zar ga moe vera spasti? (Jak.2,14). Put ka veri je pokajanje. A u pokajanju ta treba govoriti? "Sagreih, ali neu vie. Hey vie da greim, nego y da ivim po zapovestima". Kao to sa sticanjem vere pokajanje ne prestaje, ve je prati do kraja, tako i reenje - iveti po zapovestima - ostaje na snazi i pri veri. Zbog ega onaj koji veruje, ukoliko je veri priao pravim putem, tj. putem pokajanja, biva revnostan u ispunjavanju zapovesti i vrenju dobrih dela? Pa, vera mu daje snane pobude: ona mu prua i blagodatne sile kroz Svete Tajne. Tako vera sadejstvuje delima (Jak.2,22). Opet, i dela usavravaju veru. Jer, dok neko na delu ne uini ono u ta je poverovao, dotle vera kao da nije vera. Ona postaje oigledna samo na delu. I ne samo oigledna, nego postaje i snanija. Dela dejstvuju povratno na veru i uvruju je.
UTORAK
Smokvi koja je bila bogata liem ali nije imala ploda, Gospod je oduzeo blagoslov - i, ona se osuila (Mk.11,13-20). To je pouka delom. Pod smokvom se podrazumevaju ljudi koji su naizgled ispravni, dok su po sutini svojih dela nedostojni odobravanja. Ko su ti ljudi? To su oni koji znaju da krasno razgovaraju o veri, ali nemaju samu veru. Oni pojmove vere imaju samo u svome umu. Takvi su i oni koji su ispravni samo po spoljanjem ponaanju, dok su po svojim oseanjima i raspoloenjima vrlo neispravni. Oni pravedna dela pokazuju samo dotle dok nisu u stanju da sakriju svoju neispravnost; im je, pak, to mogye - oni ih ne ine. Na primer, oni daju milostinju kada neko prosi u prisustvu ljudi; ukoliko, pak, prosjak bude sam, oni ga ak i izgrde. Oni idu u crkvu da se mole Bogu; na oigled svih se mole, a i kod kue se mole da se ne bi osramotili pred domaima. Meutim, im su sami - nee ni da se prekrste. O misaonom i srdanom obraanju Bogu nisu ni uli. Mi se, pak, pomolimo da Bog ne dopusti da i sami budemo takvi. Jer, u tom sluaju ne bismo mogli da izbegnemo sud izreen nad smokvom.
BOGOJAVLjENjE
Krtenje Gospoda je nazvano Bogojavljenjem zato to je u njemu tako oigledno javio sebe jedini istiniti Bog, u Trojici proslavljani: Bog Otac - glasom sa neba, Bog Sin ovaploeni - krtenjem, Bog Duh Sveti - silaskom na Krtavanog. Tu je objavljena i tajna odnosa Lica Prasvete Trojice. Bog Duh Sveti od Oca ishodi i na Sinu poiva, premda i ne ishodi od Njega. Ovde je pokazano da je Ovaploenje, kao domostroj spasenja, izvreno ovaploenim Bogom Sinom, uz saprisustvo Duha Svetog i Boga Oca. Objavljeno je da je spasenje mogue jedino u Gospodu Isusu Hristu, blagodau Svetog Duha, po blagovoljenju Oca. Sve hrianske tajne sijaju ovde svojom boanstvenom svetlou i prosveuju umove i srca onih koji sa verom provode ovaj veliki praznik. Priite, potecimo umom gore i pogruzimo se u sagledavanje tajni naeg spasenja pevajui: "Dok si se krtavao u Jordanu, Gospode, javilo se proslavljenje Trojice, javilo se spasenje nae od Trojice ustrojeno, koje nas trojino spasava".
ETVRTAK (PRETEIN SABOR)
Sveti Jovan je svedoio o Hristu Isusu da je zaista Jagnje Boije, koje uzima na se grehe sveta (Jn.1,29), da je obeani Izbavitelj, oekivan od svih. Sluali su to oni koji su bili pored njega, te verovahu. Od njih je ovo svedoanstvo prelo na narod i svi su prihvatili da Onaj za koga Jovan svedoi nije obian ovek. I Spasitelj je na ovo ukazao kada je u poslednje dane crkvenim stareinama u hramu postavio pitanje: "Odakle je krtenje Jovanovo, s neba ili od ljudi?" (Mk.11,30). Oni su, meutim, izbegli da odgovore, premda je bilo nemogue ne videti da Jovan nije sam od sebe doao da krsti vodom. Meutim, da su to priznali, bili bi odmah duni da priznaju i njegovo svedoanstvo, tj. da pred njima stoji Obeani, i da se pokore Njegovom uenju. A to oni nisu hteli, i to ne iz bilo kakvih opravdanih razloga, nego jedino iz predubeenja. No, njihova tvrdoglavost niukoliko ne umanjuje silu svedoanstva svetog Jovana. Ono je i sada onoliko pouzdano koliko je to bilo i onda kada je izalo iz njegovih usta. I mi svetog Jovana Krstitelja sluamo kao onog koji nam ukazuje na istinitog Izbavitelja, oivljavajui svoju veru opipljivim dokazima.
PETAK
Na dan Bogojavljenja na delu je pokazano da se domostroj naeg spasenja vri Gospodom Isusom Hristom, po blagovoljenju Oca, pri sadejstvu Svetoga Duha. Sada nam re apostola ukazuje na to da i spasenje svakoga ponaosob ne biva drukije nego dejstvom Presvete Trojice - Oca i Sina i Svetoga Duha: Po predznanju Boga Oca, osveenjem Duha za posluanje i kropljenjem krvlju Isusa Hrista (1.Pt.1,2). Videi onoga koji je spreman da poveruje, Bog Otac ga susree svojim blagovoljenjem i priziva spasenju blagodau Svetoga Duha. Prizvavi veri onog ko je poverovao i ukrepivi ga u njoj, Duh Sveti ga u tajni krtenja okropljuje Krvlju Gospoda Spasitelja. Stekavi tako ulaz u njega, On ga ispunjava i u svemu mu pomae na putu njegovog spasenja. Zbog toga treba da hvalimo, pojemo i veliamo Presvetu Trojicu, blagog Saustrojitelja naeg spasenja, i, sa svoje strane, da uloimo svu revnost, urei da ukrasimo sebe svim vrlinama, po obrazu Onoga koji nas je sazdao, i obnovio, kako se ne bismo pokazali neplodnim za poznanje Gospoda i kako sebi ne bismo zatvorili ulazak u veno Carstvo Njegovo, u koje smo pozvani (2.Pt.1,5; 8; 11).
SUBOTA PO BOGOJAVLjENjU
Apostol oblai Hriane u sveoruje Boije (Ef.6,11). Ovo je u saglasnosti sa prolim pouenjem. Jer, onoga koji je, uvi poziv Boiji, preduzeo poetak
novog ivota i, uz pomo blagodati Boije, sa svoje strane prineo svu revnost, oekuje borba a ne poivanje na duecima. On je ostavio svet, i svet e zbog toga poeti da ga pritenjava; on se istrgao iz vlasti avola, i avo e ga goniti i postavljati mu zamke kako bi ga skrenuo sa dobrog puta i opet vratio pod svoju vlast; on se odrekao sebe, odrekao se sopstvenosti sa svim mnotvom strasti, no greh, koji ivi u nama, ne pristaje da se odjednom rastane sa ivotom u samougaanju, te e stalno pokuavati da, uz razne obmane, opet uspostavi onaj poredak ivota kojim se tako bogato ranije hranio i nasiavao. Eto tri neprijatelja - svaki sa bezbrojnom vojskom. Glavnokomandujui je avo, a njegovi najblii pomonici su demoni. Oni sve podstiu ka grehovnom ivotu protivniku duhovnog ivota. Zbog toga apostol, kao da drugih sasvim i nema, protiv njih i naoruava Hrianina. Jer, govori, ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstva, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef.6,12). Jer, kad njih ne bi bilo, moe biti, ni borbe ne bi bilo. Isto tako, ako se oni odbiju i poraze, mi ostajemo bez neprijatelja. Neka, dakle, svako vidi kuda treba da usmeri svoje strele ili, u krajnjem sluaju, sa koje strane treba najvie da se uva. I neka se uva! Apostol je naveo nekoliko orua. Meutim, sva ona imaju silu samo u Gospodu. Zbog toga su nam opitni duhovni borci i predali: imenom gospoda Isusa pobeuj protivnike.
NEDELjA PO BOGOJAVLjENjU (32.)
Jue je apostol Hrianina, koji je stupio na put spasenja, naoruao duhovnim sveorujem: a sada, radi potkrepljivanja u tekoama, ukazuje na rukovoditelje u tom borbenom teenju i poslednji sveti cilj svega. Rukovoditelji su pastiri i uitelji koje je Gospod darovao Crkvi (Ef.4,11-13) i ijim ustima je sam izrekao sve to je potrebno kao rukovodstveno ukazanje. Oni pomau svakome ko im se obrati sa verom i molitvenim obraanjem Gospodu. Ovu istinu znaju oni koji, uz samoodricanje, idu putem Gospodnjim i, bez aljenja sebe, vode borbu sa neprijateljima spasenja. Oni kod svojih pastira uvek sreu pomo i urazumljenje, ak i onda kada, sa strane posmatrano, izgleda da ih ne mogu oekivati. Jer, oni prilaze Gospodu a ne ljudima. A Gospod je uvek gotov da preko ovih ljudi rukovodi i urazumljuje svakog ko iskreno i sa verom od Njega trai pomo. Svetli, pak, i poslednji cilj je - mera rasta punote Hristove, uzrast savrenog oveka. Svi znaju ta je savren ovek u obinom smislu i ne moe se nai ovek koji ne bi eleo da postigne takvo savrenstvo. Meutim, niko ne zna ta je savren ovek u Gospodu, osim onih koji su dostigli taj uzrast. Ovo, naravno, nikome ne treba da poslui kao povod za hlaenje revnosti koja je neophodna za postizanje tog uzrasta, nego, naprotiv, kao razlog da se ona razgori. Jer, nepoznavanje njega zavisi od visine duhovnog savrenstva koje se naziva muevnim uzrastom ivota po Bogu. Apostol ga odreuje kao usvajanje svih punota savrenstva koje je projavio na Gospod Spasitelj. Iz ovoga svako vidi zbog ega ovom pozivu treba prii sa "svom revnou".
PONEDELjAK (33.)
Sada nam apostol ukazuje na "skrivenog oveka srca", kao na predmet naih najmarljivijih briga i staranja. Mi smo duni da se ukrasimo obrazujui ga u sebi. A, ta je, zapravo, skriveni ovek srca? To je ovek koji se obrazuje u srcu, kada se u njemu zacare dobra raspoloenja i oseanja. Pregledaj ova raspoloenja i oseanja i videe lik skrivenog oveka srca. Evo tih raspoloenja! Primivi Boansku silu za ivot i pobonost, i sa svoje strane uloivi svu revnost, pie sveti Petar, projavite u veri vaoj vrlinu, a u vrlini znanje, a u znanju uzdranje, a u uzdranju tppljenje, a u trpljenju pobonost, a u pobonosti bratoljublje, a u bratoljublju ljubav (2.Pt.1,5-7). Slino tome i sveti Pavle nabraja unutranja dobra raspoloenja: Plod Duha jeste ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdranje (Gal.5,22-23). I jo: Obucite se, dakle, kao izabranici Boiji, sveti i ljubljeni, u milosre, dobrotu, smirenoumlje, krotost, dugotrpeljivost... a povrh svega toga obucite se u ljubav, koja je sveza savrenstva. I mir Boiji neka vlada u srcima vaim (Kol.3,12-15). Sloi iz svih ovih krasota, kao iz nekakvih delova, jedno duhovno telo, i imae velelepni lik skrivenog oveka srca. Zatim porevnuj da se i u tvome srcu zacari slian ovek.
UTORAK
Gospoda Boga osveujte u srcima svojim (1.Pt.3,15). Osveenje Gospoda u srcu je dua i duh ranije opisanog skrivenog oveka srca. Kao to je u poetku Bog u telo oveije, koje je stvorio iz estica praha, udahnuo duh ivota i time ovek postao ono to jeste, tako i skriveni ovek srca, sainjen iz navedenih vrlina, postaje pravi duhovni ovek samo kada srcem bude osveivao Gospoda Boga, kao to itamo i u molitvi Gospodnjoj: Da se sveti ime tvoje. Ako toga nema, ovek koji je samo nagomilao reene vrline e predstavljati mrtvoroeno dete koje nema duha ivota. Neka ovo znaju oni koji misle da mogu da prou samo sa nekoliko vrlina, bez ikakvog odnosa prema Bogu! A ta znai svetiti Boga u srcu? Znai - neprestano imati strah Boiji; uvek imati misao o Njegovoj svudaprisutnosti; svom revnou revnovati da se u svakom trenutku naemo
blagougodni pred Njim i sa svakim strahom se uvati svega Njemu neugodnog; a naroito, predati Njegovoj Oinskoj brizi sav svoj i vremeni i veni ivot, te sve to nam se deava primiti smireno, posluno i sa blagodarnou, kao da iz same Njegove ruke dolazi.
SREDA
Jedan od knjievnika je upitao Gospoda: Koja je prva zapovest od svih? Gospod je odgovorio: Ljybi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom duom svojom, i svim umom svojim, i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest. I druga je kao i ova: Jby6u blinjega svoga kao samoga sebe. Druge zapovesti vee od ovih nema (Mk. 12,30-31). I ovo uzimamo kao dopunu izobraenja lika skrivenog oveka srca. Osveenje Gospoda je duh tog oveka, ljubav je dua, a sve ostale vrline su njegovi udovi: jedna je - ruka, druga - noga, jedna - oko, uho ili jezik. Napominjanje ovoga je vrlo potrebno, jer se ponekad deava da ovek, smatrajui dobra dela konanom vrlinom, misli da vie nita nije potrebno, potpuno zaboravljajui na Gospoda i na ljubav. Dobra dela bez vere i elje da se Bogu ugodi - nisu sveta, kao uostalom ni neosveeni dom ili soba bez ikona. Nemajui u sebi ljubavi, ona su slina zdanju punom beivotnih statua, koje su uz to buave i odiu memlom. Neka ovo zna svako i neka se postara da, poevi u sebi da zida novoga oveka, pred sebe postavi Gospoda, na kome nema nikakve mane.
ETVRTAK
Udovica je u crkvenu blagajnu (u crkvenu kutiju za priloge) stavila dve lepte (dva dinara otprilike). Ipak, Gospod je rekao da je ona stavila vie od svih, premda su drugi stavljali i velike novanice. ta je dalo prevagu njenom prilogu? Oigledno - namera sa kojom je uinjen prilog. Vidi li kako je razliita vrlina bez oseanja i iz navike, od vrline iz due i srca? Vrednost jednog dela ne proizilazi iz njegovog spoljanjeg izvoenja, nego od unutranjeg raspoloenja. Zbog toga se moe desiti da jedno delo, izvrsno u svakom pogledu, pred Bogom bude sasvim bezvredno, a delo, naizgled beznaajno - da bude ocenjeno kao dragoceno. Svima je jasno ta odatle sledi. No, neka niko ne pomisli da zanemari spoljanje i da se ogranii samo na unutranje. Udovica ne bi stekla pohvalu da je sebi rekla: "Imam elju i ja da priloim. Meutim, ta u da radim? Imam samo dve lepte. Ako ih dam, ostau bez iega". Ona je, naprotiv, imala elju i ostvarila je, predavi svoj ivot u ruke Boije. ak i da
nije nita priloila, niko je ne bi osudio - ni ljudi, ni Bog. No, tada ne bi pokazala raspoloenje koje je izdvojilo iz reda svih drugih i uinilo je slavnom po itavom hrianskom svetu.
PETAK
Nabrojavi vrline za koje treba da imamo svu revnost po primanju blagodatnih sila, apostol je kao podstrek jo naveo: Kad ovo sve imate i umnoava se u vama to vas nee uiniti neradnim i neplodnim za poznanje Gospoda naega Isusa Hrista (2.Pt.1,8). Koje su to vrline ve je navedeno u pouci za ponedeljak. Sada dodajmo jo i to, da njih ne treba samo jednom pokazati, ve ih svagda u sebi nositi. Njih treba ukoreniti u dui i ne dozvoliti da ostanu na jednom stepenu, ve ih sve vie i vie umnoavati i razrastati u sili i plodnosti. Samo u tom sluaju, govori (apostol), nee biti neradan i neplodan za poznanje Gospoda naeg Isusa Hrista. Do poznanja Gospoda dolazi onaj koji veruje u Njega i ispoveda ga. Ti kae da veruje! Pazi samo da ta vera ne bude bez dejstva i neplodna. ta treba da radim da moja vera ne bi bila takva? Trudi se u svakoj vrlini. Gde su oni koji tvrde da je dovoljno samo verovati i da osim toga nita nije potrebno?! Ko tako misli - slep je (2.Pt.1,8-9).
SUBOTA
Da bi upeatljivije predstavio istinu da se svagda treba moliti i ne klonuti, tj. ne padati u uninije ukoliko se molitva ne uslii brzo - Gospod je kazao priu o tome kako je sudija, koji se ni Boga nije bojao ni ljudi stideo, najzad ispunio molbu udovice i to jedino zbog toga to mu ona nije davala mira. Kad, dakle, tako ogrubeli ovek nije izdrao pred neprestanim molbama, nee li utoliko pre ovekoljubivi i milostivi Bog ispuniti molitve koje mu se stalno sa suzama i skruenou prinose. Eto, dakle, odgovora na pitanje zato nae molitve esto ostaju neusliene. Mi se ne molimo usrdno, nego samo kao usput, i pritom tako da, pomolivi se jednom danas, sutra oekujemo da nam se ispuni molitva, ne mislei da je trebalo da se oznojimo ili zamorimo na molitvi. Naa molitva se ne uje i ne ispunjava, budui da ni sami ne ispunjavamo kako treba zakon usrdne i uzdajue molitve.
NEDELjA MITARA I FARISEJA (33.)
Jue nas je Jevanelje uilo upornoj molitvi, a sada nas ui smirenju ili oseanju lienosti prava na uslianje. Ne prisvajaj sebi pravo da mora biti uslien, nego pristupaj molitvi kao onaj koji nije dostojan nikakve panje, i koji sebi daje smelost da otvori usta i da uznese molitvu ka Bogu jedino zbog beskrajnog snishoenja Gospodnjeg prema nama bednima. Neka ti ne dolazi na misao: "Ja sam to i to uradio. Prema tome, daj mi to i to". Bilo ta da uradi, sebe smatraj dunikom, jer si bio duan da uini [dobro]. Da nisi uinio, podvrgao bi se kazni, a poto si uinio, nema za ta da oekuje nagradu, budui da nisi uinio nita naroito. Farisej je, meutim, prebrojao svoja prava na uslianje, da bi iz crkve izaao prazan. Ravo kod njega nije bilo to to je radio kao to je rekao: tako je on i trebalo da radi. Ravo je to je on to iznosio kao neto osobito. Na tako neto, meutim, nije trebalo ni pomiljati. Izbavi nas, Gospode, od ovog farisejskog greha! Iako reima retko ko govori kao on, u srdanom oseanju retko ko mu nije slian. Jer, zbog ega se ljudi ravo mole? Zbog toga to sebe smatraju ispravnim pred Bogom.
PONEDELjAK (34.)
Strah Boiji privodi poetku svetog i bogougodnog ivota. On je, takoe, i njegov verni uvar, ukoliko ovek, sledei njegovom nagovoru, poloi poetak. Tome nas ui dananji Apostol, podseajui nas na strane presude i kazne Boije, koje su se javile na onima koji se ne pokoravaju Njegovoj volji. Ne potedi anele, govori, koji sagreie (2.Pt.2,4). A bili su isti i obitavali su na presvetlom mestu. No, im su sagreili, svrgnuti su u preispodnji mrak. Zar e nas potedeti, ako poemo protiv Njegove volje?! Bezakonje se namnoilo u vreme Noja. Bog je na njih naveo potop i sve pogubio, izuzev osam dua Nojeve porodice. I nije pogledao na to to ih je bilo mnogo. Zar e On nad tobom jednim da se premilja da li da te pogubi ili ne, ukoliko ne bude sluao Njegov glas?! Dugo je Gospod poputao Sodomu i Gomoru. No, oni su, umesto da se urazume, urili do samog vrha zloe i zbog toga su, neoekivano, bili poraeni ognjem, koji je praobraz venog ognja koji oekuje neastive. Ni ti ne moe zaobii taj oganj ako poe istim putem. Seajui se svega toga, sedi usamljen, i to naroito u nonoj tiini i tami, razgorevajui strah Boiji i bojei se greha, budui da ti se kroz njega prikrada plamen venoga ognja.
UTORAK
Tada ako vam ko ree: Evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte. Ustrojivi na zemlji svetu Crkvu, Hristos Gospod, Spasitelj na, eli da u njoj prebiva kao njena glava, kao njen oivitelj i upravitelj. Hristos je u Pravoslavnoj Crkvi naoj, i ni u kojoj drugoj. Stoga ga drugde ni ne trai, jer ga nee nai. Ako neko iz nepravoslavnih krugova doe i pone da te ubeuje: "Hristos je kod nas" - ne veruj mu. Ako uje od nekoga: "Kod nas je apostolska optina, kod nas je Hristos" - ne veruj. Crkva osnovana od apostola postoji na zemlji. To i jeste Pravoslavna Crkva. I tu je Hristos. A ta, jue osnovana optina, ne moe da bude apostolska, i u njoj nema Hrista. Nemoj verovati onome koji govori: "U meni je Hristos", a tui se od Crkve, njene pastire nee da prizna i ne osveuje se tajnama. U njemu nije Hristos, nego drugi duh koji sebi prisvaja ime Hrista da bi te odvukao od Hrista Gospoda i od Njegove svete Crkve. I ne veruj nikome ko ti bude predlagao neto to je i najmanje strano Crkvi. Sve takve poznaj kao orue laljivih duhova i kao propovednike lai.
SREDA
A doi e Dan Gospodnji kao lopov nou (2.Pt.3,10). Lopov se prikrada po noi kada ga niko ne oekuje. Tako e i dan Gospodnji doi onda kada ga nee oekivati. Onaj ko ne eka Onoga koji dolazi, ne sprema se za Njegov doek. Da i mi ne bismo napravili takvu pogreku, Gospod je zapovedio: Straite, dakle, jer ne znate u koji e as doi Gospod va (Mt.24,42). Meutim, ta mi radimo? Da li straimo? Da li ekamo? Trebalo bi da smo svesni toga, ali nismo. Smrt poneki jo i oekuje, ali Dan Gospodnji - gotovo niko. I kao da su u pravu. Jer, oci i praoci nai su ga oekivali i nije doao. Poto i mi ne vidimo nita zbog ega bi se moglo pomisliti da dolazi u nae dane, ni mi o njemu ne mislimo. Ne mislimo i ne ekamo. Zar e, onda, biti udno ako nas Dan Gospodnji zatekne kao lupe. Biemo tada slini stanovnicima grada kojem je upravnik oblasti najavio posetu - danas, sutra. Oni su ga ekali jedan sat, pa i dva, ekali su i itav dan, a onda su rekli: "On sigurno nee doi", i razili se kuama. No, im su se oni razili i otili na poinak - eto njega. Tako e i sa nama biti. ekali mi ili ne ekali, Dan Gospodnji e doi, i to bez najave. Jer, Gospod je rekao: Nebo i zemlja e ppoi, ali rei moje nee proi (Mk.13,31). Zar nije bolje da ekamo, da ne bismo bili zateeni u nepripravnosti. Jer, onda nas ni darovi nee mimoii.
ETVRTAK
Ono to nam je jue naveo apostol, to nam danas otvoreno napominje i Jevanelje. Pazite, bdite i molite se; jer ne znate kad e vreme nastati. Straite, dakle... da ne doe iznenada i nae vas da spavate (Mk.13,33-36). Treba oekivati, i svakog trenutka imati na pameti da e se Gospod javiti i zasjati kao munja od jednog do drugog kraja vaseljene. Neki misle da je to oekivanje Gospoda mogue zameniti sa oekivanjem smrti. Dobro je da se barem i ono ima. No, jedno je oekivanje Gospoda, a drugo oekivanje smrti. Razliite su misli o jednom i o drugom, kao uostalom i oseanja koja se iz njih raaju. ekaj Dan Gospodnji, jer e se u njemu sve zavriti po neopozivoj odluci. Posle smrti jo e se produavati vreme nereenog stanja, a Dan Gospodnji e sve raspodeliti na vekove vekova i sve utvrditi tako da se vie ne moe oekivati promena. Ti kae - ekao sam. No, i dalje oekuj. I stalno oekuj. Ali, to e, kae, otrovati svaku radost. Nee je otrovati, nego e samo iz tvoga ivota da izbaci radosti koje su se neopravdano nazivale radostima. Ti e se i dalje radovati, ali samo u Gospodu. Pri takvoj radosti je i mogue oekivati Gospoda. Ukoliko te zatekne u toj radosti, On te nee kazniti nego pohvaliti.
PETAK
I svet prolazi i pohota njegova (1.Jn.2,17). Ko to ne vidi? Sve prolazi oko nas: stvari, lica, dogaaji - i mi sami smo prolazni. Prolazi i pohota svetska: tek to okusim od slasti njenog zadovoljenja, iezava i slast i zadovoljenje. Tada se zauzimamo oko druge - a i s njom isto; trimo za treom - i opet isto. I nita ne ostaje, nego sve prolazi i odlazi. I ta? Zar nema ba niega to ostaje?! Ima, govori nam na istom mestu apostol: A onaj koji tvori volju Boiju ostaje vavek. Kako postoji svet koji je tako sav prolazan? Bog hoe i on se odrava. Volja Boija je njegova nepokolebiva i nerazruiva osnova. I onaj meu ljudima, koji tvrdo stane uz volju Boiju, istoga trenutka i sam postaje postojan i utvren. Kolebaju se misli kod onoga koji juri za prolaznim. No, im se urazumi i vrati na put volje Boije, ovek poinje da se utvruje u mislima i namerama. I kad, na kraju, uspe da stekne naviku na ovakav nain ivljenja, u njemu sve - i unutranje i spoljanje - dobija mirno ustrojstvo i bezmeteni poredak. Poevi ovde, taj duboki mir i nepomutljiva bezmetenost prei e i u drugi ivot, i tamo se produiti na vekove. Eto ta je, usred opteg toka oko nas, neprolazno i postojano u nama! - Hoenje po volji Boijoj.
SUBOTA
Ko su oni koji imaju izgled pobonosti, a sile njene su se odrekli? I ko su one koje se svagda ue, i nikad ne mogu da dou do poznanja istine (2.Tim.3,5-7)? Prvi su oni koji dre sve spoljanje poretke u kojima se inae ispoljava blagoastivi ivot, ali koji nemaju dovoljno jaku volju da bi i unutranja svoja raspoloenja drali u saglasnosti sa istinskim blagoaem. Oni rado idu u hram i u njemu rado odstoje. Meutim, ne ine napor da i umom svojim odstoje pred Bogom neodstupno i da se priljubljuju uz Njega, nego, pomolivi se malo, isputaju kormilo uma, te on, lebdei, obilazi itav svet. I ispada da su oni po svom spoljanjem poloaju u hramu, dok ih, po unutranjem stanju, u hramu nema: kod njih je ostao samo izgled pobonosti, ali ne i njena sila. Tako treba razumeti i druge sluajeve. One druge, pak, stupivi u oblast vere, samo iznalaze pitanja: ta je to, a kako ovo, zato ono i zbog ega ovo? U njima je strast prazne ljubopitljivosti. Njih ne zanima istina, nego bi jedino da zapitkuju. Naavi reenje, ne ostaju dugo pri njemu, nego uskoro oseaju potrebu da pitaju za drugo. I tako dan za danom, pitajui i pitajui, nikada se u potpunosti ne zadovoljavajui ve saznatim. Jedni, tako, jure za zadovoljstvima, a one za zadovoljenjem svoje ljubopitljivosti.
NEDELjA O BLUDNOM SINU (34.)
O emu nam sve ne govori Nedelja o bludnom sinu? Govori i o naem spokojstvu i punoti u domu Oca nebeskog, i o naem bezumnom naputanju Oevog pokroviteljstva radi neobuzdane slobode, i o bogatom nasleu koji ovek ima bez obzira na svoju nepokornost, o nepromiljenom traenju tog bogatstva na svakakve nepotrebnosti, i o krajnjem osiromaenju kao posledici toga traenja. Ona govori i o tome kako ovek, osvestivi se i doavi k sebi, promislivi i reivi da se vrati mnogomilostivome Ocu, sa ljubavlju biva primljen i vraen u svoje prvobitno stanje. I ko nee ovde za sebe nai blagu i korisnu pouku? Ako se nalazi u Oevom domu, ne uri napolje na slobodu. Jer, vidi kako se zavrio takav pokuaj?! Ako si, pak, otiao i proerdao imetak, onda se brzo zaustavi. Ako si sve utraio i upao u krajnju bedu, brzo se rei i vrati se. Jer, tamo te oekuje svaka snishodljivost, ranija ljubav i obilje. I ovaj poslednji korak se pokazuje kao najnuniji. O tome nije potrebno opirno govoriti. Osvesti se, rei da se vrati, ustani i pouri ka Ocu. Njegovo naruje te eka otvoreno, gotovo da te primi.
PONEDELjAK (35.)
Jue nas je pria o Bludnom sinu prizvala da se sa bespua vratimo na dobar put. Sada nas sveti apostol Jovan pobuuje ka istom, uveravajui nas da emo biti slini Gospodu kad se bude javio. Moe li se neto uporediti sa takvim dostojanstvom?! Pretpostavljam da i ti, sluajui ovo, trai i eli da postigne taj cilj. Zaista je to dobra i od svega potrebnija namera! Ne odlai da se prihvati onoga ime se to i postie. itaj dalje: I svaki koji ovu nadu ima u Njega, oiava sebe, kao On to je ist (1.Jn.3,3). Ima li kod tebe neto to treba da se oisti? Naravno, nai e se, i to ne neto malo. Zato pouri, jer gde je Gospod, nita neisto ne moe da ue. Nemoj se uplaiti teine posla. Jer, sam Gospod e ti biti pomonik u svemu. Samo ti imaj usrdnu elju i obrati se Gospodu za potrebnu pomo. Tvom usru e se pridodati Njegova blagodatna sila, i sve e poi lako i uspeno. Kao to nema greha koji pobeuje milosre Boije, tako nema ni bilo kakve neistote due koja bi se mogla odupreti sili blagodati. Neka sa tvoje strane samo postoji odbojnost prema neistoti, revnosno usre ka njenom odstranjenju i pribegavanje ka Gospodu sa verom.
UTORAK
Sa kakvim je oduevljenjem sveti Petar tvrdio da se nee odrei Gospoda. Ali, kad je dolo do toga da se odlunost pokae na delu, on ga se odrekao, i to triput. Takva je slabost naa! Pobedie samo onaj ko se ne uzda u sebe samoga, nego svu nadu polae na Gospoda i ide meu svoje neprijatelje. Takav pad tako znaajnog lica je i bio doputen kako niko ne bi pokuavao da uini neto dobro uzdajui se iskljuivo u sebe, ili verujui da sam moe da pobedi bilo unutranjeg bilo spoljanjeg neprijatelja. Naravno, uz nadu na Gospoda, ne treba ni svoje ruke opustiti. Pomo od Gospoda dolazi kad mi pokaemo napor. Udruivi se sa njom, napor naa dela ini uspenim. Ako nema napora, ni pomo Boija nema sa im da se udrui, te i ne dolazi. Pomo nee doi ni ako je kod tebe prisutno nadanje na samoga sebe, budui da i nema potrebe za njom. Kako ona moe da se pridoda tamo gde je smatraju suvinom?! U takvom sluaju ona se i nema ime prihvatiti. Ona se, inae, prihvata srcem. A
srce se otvara za njeno prihvatanje oseanjem potrebe. Tako je potrebno i jedno i drugo. Boe, pomozi! No, ni ti sam ne lei.
SREDA
Poto je pomo nuna - trai je. Ti kae: "Traio sam, pa nije data". Ali, kako se drugima daje? Kod Gospoda nema licemerja koje bi ga navodilo na to da jednom daje pomo a drugome, bez ikakvog razloga, da ne daje. On je rad da je svima prui, budui da je i sam eljan da daruje. Ukoliko nekome i uskrauje pomo, uzrok nije u Njemu nego u onome koji trai. Meu tim uzrocima mogu biti i takvi koje mi uopte ne moemo dokuiti. Meutim, ima i poznatih uzroka, koji su svakome ponaosob vidljivi. Jedan od takvih uzroka - ako ne i najglavniji iznosi sveti Jovan: odsustvo slobode, koje proizilazi od prekora srca ili grie savesti. Ljubljeni, govori on, ako nas srce nae ne osuuje, slobodu imamo pred Bogom; i to god itemo, primamo od Njega, jer zapovesti Njegove drimo i inimo to je ugodno Njemu (1.Jn.3, 21-22). ta da dodamo na ove rei?! One su same po sebi jasne. Koji e gospodar pomagati nevernom sluzi, raspikui i razvratniku?! I zar e nam Gospod poputati kad mi neemo da mu ugaamo i da tvorimo Njegove zapovesti; kad, moe biti, i molitvi pribegavamo samo onda kada je iskrsla krajnja nuda?!
ETVRTAK
I ovo je pobeda koja pobedi svet - vera vaa (1.Jn.5,4), vera hrianska. ta znai pobediti svet? To ne znai da sve zaljubljenike u svet treba pobiti i da sve to izaziva ljubav prema svetu treba istrebiti, i unititi, ve da treba, ivei meu zaljubljenicima u svet i kreui se u svetoljubivom nainu ponaanja, biti kao stranac prema svima i svaemu. im si se odrekao sveta i svega svetskog ve si pobedio svet. Ko, pak, treba da ui odricanju od sveta i ko treba da da snagu za to? Vera naa. Ona raskriva pogubnost svetskih prelesti i raa elju za osloboenjem od njihovih zamki. Onome ko rei da raskine veze sa svetom, da se pokaje i pristupi tajnama obnovljenja - krtenju ili pokajanju, ona daje da tajanstveno oseti sladost ivota suprotstavljenog svetu, i to takvu sa kojom se sve slasti sveta ni uporediti ne mogu. Stoga se u srce usauje odbojnost prema svemu svetskom, to najzad i znai pobedu nad svetom. Tom tajanstvenom zbivanju, koje za posledicv ima odbojnost prema svetu, dodaje se i sila za nepokolebivo ostajanje na udaljenosti od njega. To i jeste konana i temeljna pobeda.
PETAK
Sveti Jovan Bogoslov pie: Mnoge varalice izioe u svet, koji ne priznaju Isusa Hrista da je doao u telu (2.Jn.7). Tako je bilo u njegovo vreme. Sada, pak, izioe na svet varalice koje ispovedaju Isusa Hrista da je doao u telu, ali koji zbog toga nisu manje varalice i antihristi (st.7). Sa tim je poelo od vremena Arija, i sa tim se ide sve do sada. No, stari su se vie spoticali o dogmat o Linosti Isusa Hrista Spasitelja naeg, dok su se od vremana Lutera poeli spoticati o uenje o spasenju u Njemu. I koliko se ve javilo takvih?! I u nae dane su se javile takve varalice i antihristi, koji objanjavaju da je "dovoljna samo vera". Vie nita ne treba - ni Crkva, ni Tajne, ni svetenici. I oni svoju la poinju od Hrista Gospoda i spasenja u Njemu. No, poto sve krivo tumae, antihristi su i podleu kletvi. uvajte se od njih. Svaki koji prestupa i ne ostaje u uenju Hristovom, taj Boga nema (2.Jn.9). I oni ga nemaju, jer nemaju uenja Hristovog. To uenje je u Crkvi, a oni su se udaljili od Crkve. Samo oni koji slede Crkvu imaju uenje Hristovo i u Njemu prebivaju. Radi toga i imaju Hrista, Sina Boija i Boga Oca (st.9). A oni nemaju, mada i tvrde da imaju. Ne primajte takve, i ne pozdravljajte se sa njima (st.10).
SUBOTA (ZADUNICE)
Sveta Crkva danas nau panju prenosi od sadanjeg ivota ka ocima i bratiji koji su otili odavde, sa eljom da nas, ukazujui nam na njihovo stanje koje ni sami neemo moi da zaobiemo, raspoloi na dostojno provoenje Sirne sedmice i zatim, Velikog posta, koji za njom dolazi. Posluajmo, radi toga, nau majku Crkvu i, seajui se otaca i bratije nae, zapnimo da se i sami pripremimo za prelazak na onaj svet. Prisetimo se svojih grehova i oplaimo ih, donevi za ubudue vrstu nameru da se sauvamo od svake neistote. Jer, u Carstvo Boije nee ui nita neisto, i niko od neistih se na Sudu nee opravdati. Posle smrti vie ne oekuj oienje. Pourimo, jer ko sebi moe da predskae dugovenost? Ovaj ivot se naas moe presei. A zatim, kako se javiti na onome svetu neist? Kakvim emo oima da pogledamo na oce i bratiju koji imaju da nas sretnu? ta emo da odgovorimo na njihova pitanja: "Zato ovo kod tebe nije dobro? A ta je to, a ono?" Kakav sram i stid e nas tada obuzeti?! Pourimo, zato, da ispravimo sve neispravno, ne bismo li se javili na onom svetu barem koliko toliko snoljivi i prihvatljivi.
NEDELjA MESOPUSNA (35.)
Strani sud! Sudija ide na oblacima, okruen bezbrojnim mnotvom nebeskih besplotnih sila. Trube se uju na svim stranama zemlje i podiu mrtve. Ustave mnotvo hodi na odreeno mesto, ka prestolu Sudije, predoseajui ve unapred kakvu e presudu o sebi uti. Jer, svakome e dela biti napisana na elu, i sam ovekov izgled e odgovarati njegovim delima i naravima. Deoba na desne i leve e da se izvri sama po sebi. Najzad se sve podelilo. Nastalo je duboko utanje. Jo jedan tren, i ue se konana odluka Sudije - za jedne: "Priite!", a za druge: "Odlazite!" Pomiluj nas, Gospode, pomiluj nas! Neka bude milost Tvoja na nama! No, tada e ve biti kasno da se tako uzvikuje. Sada je nuno da se potrudimo da speremo sa naeg bia one nepovoljne oznake koje su na njemu napisane usled greha. A tada ni reke suza, koje bismo bili gotovi da pustimo radi umivanja, nee niemu posluiti. Stoga zaplaimo sada barem potocima, ako ne rekama suza. A ako ne ni potocima, ono barem kinim kapima. A ako ak ni to nemamo, skruimo se srcem i, ispovedivi svoje grehe Gospodu, izmolimo oprotaj, dajui zavet da ga vie neemo alostiti naruavanjem Njegovih zapovesti. Zatim porevnujmo da verno ispunimo zavet.
PONEDELjAK (36.)
ta znai "hoditi u istini"? Znai - misliti i oseati kako zahteva istina koja se primi u srce. Istina je da je Bog svugde i da sve vidi. Onaj ko tu istinu prihvati srcem i pone da se ponaa, i iznutra i spolja, kao da je pred njim sam Bog koji vidi sve to se u njemu nalazi - hodi u istini. Istina je da Bog sve dri u svojim rukama i da bez Njega mi nita uspeno ne moemo uiniti. Onaj ko tu istinu primi k srcu i pone da se u svemu to radi Bogu molitvom obraa za pomo; onaj ko sve to se sa njim deava prima kao da je iz ruke Gospodnje - hodi u istini. Istina je da nas smrt moe svakog asa uzeti i da nas po smrti odmah eka sud. Ko tu istinu primi srcem i pone da ivi kao da e sledee minute umreti i predstati sudu Boijem - hodi u istini. Tako treba razumeti i u vezi sa svakom drugom istinom.
UTORAK
Sretenje. Prilikom Sretenja Gospoda okruuju, s jedne strane, pravednost koja ne oekuje spasenje od same sebe - Simeon, i strog ivot u postu i molitvama, oivljavan verom - Ana; a s druge strane, sutinska, svestrana i nepokolebiva istota - Djeva Bogomajka, i smirena i utljiva poslunost i predanost volji Boijoj - Josif obrunik. Prenesi sva ta duhovna nastrojenja u svoje srce, pa e i ti susresti Gospoda. Susree ga ne dok ga nose, ve e ti sam prii. Primi ga u naruje srca i zapevaj mu pesmu koja prolazi nebesa i veseli sve anele i svete.
SREDA
Stoga jo govori Gospod: Obratite se meni svim srcem svojim, postei i plaui i tuei. I razderite srca vaa, a ne haljine svoje, i obratite se Gospodu Bogu svome, jer je milostiv i alostiv, spor na gnev i mnogomilostiv... Trubite u trubu, naredite post, proglasite svetkovinu... enik neka izie iz svoje kleti i nevesta iz lonice svoje... neka plau svetenici, sluge Gospodnje, i neka kau: Oprosti Gospode narodu svome (Joil 2,12-17). Ko jo slua ovaj glas koji se razlee u Crkvi? Kad bi se sa neba nasred trga razlegao gromoviti glas: "Potedite, ljudi, sami sebe, da bi vas i Gospod potedeo", moe biti da bi ga neko i uo i osvestio se od opijenosti pokojem, pohotama i vinom. Svetenici ne prestaju da vozglaavaju: "Potedi Gospode!". Meutim, od Gospoda dolazi strani odgovor: "Neu potedeti, jer niko ne trai da ga potedim". Svi leima okrenuti stoje prema Gospodu. Svi su se odvojili od Njega i zaboravili ga.
ETVRTAK
Teko onima, objavljuje sveti apostol Juda, koji se sablanjivo ponaaju u zajednici, koji jedu bez zazora, sebe napasajui, koji se penuaju svojim sramotama, koji hode po eljama svojim, ija usta govore naduvene rei i koji sebe odvajaju od jedinstva vere. Teko njima! Jer, dolazi Gospod, sa hiljadama
svojih svetih anela, da sudi svima i da izoblii sve neastive u svim delima koje je poinila njihova neastivost.
PETAK
Tako u vas izbaviti, te ete dobiti blagoslov, obeava Gospod preko proroka Zaharije. No, pod kojim uslovom? Pod tim, da svako govori istinu svome blinjem, da svoja dela vri po pravdi, da ne zlopamti u srcu svome na blinjega svoga, da ne ini lane zakletve, i da zavoli mir i pravdu. Ako su ovi uslovi ispunjeni, oni e mi, govori Gospod, biti narod i ja u im biti Bog u istini i pravdi, i meu njima e se zacariti blagoslov. Tada e uti svi na strani i rei e: "Poimo ka njima da se pomolimo pred licem Gospodnjim, jer smo uli da je Gospod sa njima". Tada e doi mnogi narodi da trae Gospoda (Zah.8,7-23). Tako je privlaila Gospodu ljude i narode visoka istota ivota pravih Hriana. I inae su oni koji ive po duhu Hristovom najbolji i najubedljiviji apostoli Hrianstva, pa makar i utali.
SUBOTA
A koji su Hristovi, raspee telo sa strastima i eljama. U nae vreme se obrnuo ovaj poredak: sada ne raspinju telo sa njegovim strastima i eljama, nego sa prodrljivou, sa pijanstvom, bludom, igranjem i zabavljanjem! Ni najnemilosrdniji seljak ne mui toliko svoju lenjivu stoku. Kada bi nae telo dobilo slobodu i razum, njegova prva re bi bila prekor protiv svoje gospodarice-due, tj. to se ona nezakonito umeala u njegova dela, unela u njega strasti koje su mu strane i mui ga upranjavajui ih. Zapravo, potrebe naeg tela su proste i bestrasne. Pogledajte na ivotinje: ne prejedaju se, ne spavaju preko mere, zadovoljavaju svoje telesne potrebe u odreeno vreme i zatim itavu godinu ostaju mirne. Jedino je dua, zaboravivi svoje bolje osobine, iz prostih potreba tela izazvala mnotvo protivprirodnih stremljenja koja su, po svojoj neumerenosti, postala protivprirodna i telu. Stoga je, da bi se od due odsekle telesne strasti, nophodno raspinjati telo, samo u sasvim suprotnom smislu od navedenog, tj. ne davati mu dovoljno ni onog to mu je potrebno, ili zadovoljavati njegove potrebe u mnogo manjoj meri nego to zahteva njegova priroda.
NEDELjA SIROPUSNA
Jer ako oprostite ljudima sagreenja njihova, oprostie i vama Otac va nebeski. Ako li ne oprostite ljudima sagreenja njihova, ni Otac va nee oprostiti vama sagreenja vaa (Mt.6,14-15). Kakav jednostavan i svima dostupan nain spasenja! Tebi se oprataju gresi pod uslovom da i ti oprata grehe blinjeg prema tebi. Ti si, dakle, sam u svojim rukama. Prelomi sebe i od nemirnih oseanja prema bratu prei u iskreno mirna - sve je u tome. Dan oprotenja - veliki nebesni dan Boiji! Kada bismo svi iskoristili ovaj dan kako bi trebalo, od hrianskih zajednica bi se stvarale rajske zajednice, i zemlja bi se stapala sa nebom...
PONEDELjAK (1. NEDELjE POSTA)
"Doe post, mati celomudrenosti" [tj. duevne istote]. A kakvo je bilo vreme do toga dana? Vreme bluenja? Dua je bludela sa svim to bi joj se kao prijatno prualo pred oima - i sa licima, i sa stvarima, a jo vie sa grehovnim strastima. Svaki ima svoju strast kojoj u svemu ugaa. No, sada uinimo kraj tome. Neka svaki shvati svoju Dalilu koja ga vee i predaje zlim neprijateljima, i neka je napusti. I bie ti dano vie nego Sampsonu: ne samo da e kosa, tj. blage misli, izrasti, i ne samo da e se vratiti snaga, tj. jaina volje, nego e se i oi otvoriti, tj. um e postati svetao i pogledae te Gospod. Jer, sada se nalazi u pravoj svetlosti. Evo, sad je najpogodnije vreme! Evo, sad je dan spasenja!
UTORAK
ita se o stvaranju, prvobitnom stanju, padu i obeanju spasenja u Gospodu naem Isusu Hristu. Pazi i pouavaj se! Sada je za tebe vreme tvoje obnove. Pripadni Gospodu i On e ti podariti svetlost koja e prosvetiti tvoju grehovnu tamu, postaviti osnovu za tvoje kolebljive misli i elje greholjubivog srca tvoga -
blagu nameru da vrsto i nepokolebivo Njemu slui, uspostaviti kopno i more: svemu e u tebi dati svoje mesto. Tada e poeti da raa, u poetku travu, zelen i drvee - zaetke vrlina, a zatim i iva stvorenja - savreno duhovna i bogougodna dela, dok se, na kraju, u tebi ne obnove obraz i podobije Boije, koje si imao na poetku. Sve e to da ti uini Gospod za ovih est dana duhovnog delanja tvoje pobonosti, ukoliko ih bude provodio sa panjom, strahom Boijim i skruenjem srca.
SREDA
Ako prizove premudrost i razumu da glas svoj, i oseanje priziva velikim glasom, razumee strah Gospodnji i nai e poznanje Boije (Pri.2,3-5). Strah Gospodnji je koren bogougodnog ivota. Kada prie strah Boiji, kao tvoraka sila, sve u tebi preustrojava i obnavlja prekrasan poredak - kozmos duhovni. Meutim, kako stei strah Boiji? On je ve u tebi, ali je zagluen. Ti ga, pak, vaskrsni. Zarad toga daj glas razumu i otvori srce svoje za primanje saveta istine. Do sada razum nije dolazio do rei: bio je u ropstvu i nije smeo da govori zdrave rei. Stoga ga pusti neka sada govori. On e poeti da govori o Boijem svedriteljstvu, koje i tebe dri i koje moe u svakom trenutku da te napusti; zatim e govoriti o Boijoj svudaprisutnosti i sveznanju, kojim On u tebi sve vidi i gnevi se na tebe za sve zlo u tebi; pa o Boijem pravosuu, koje je gotovo da te odmah nakae, ali se ustee zbog milosti; pa o smrti, koja je u svakom trenutku gotova da te epa i preda sudu i kazni. Sluaj i privodi srce svoje u oseanje tih istina. Ako za njih razbudi svoje oseanje, i strah Boiji e ti prii. Eto zore ivota.
ETVRTAK
Boj se Boga i udaljavaj se od svakog zla (Pri.3,7). Vrhunac tvoje pobonosti neka se sastoji u zacarenju straha Boijeg i ukorenjivanju tvrde namere da se uklanja od svakog zla, pa makar te to kotalo ak i ivota. Nemoj se zadovoljavati samo spoljanjim izgledom pobonosti, nego se pobrini o svojoj unutranjosti: ui u sebe i gledaj nain svog miljenja, tj. da li je saglasan sa nelanim reima Boijim; pogledaj na svoje sklonosti i raspoloenja, tj. da li su onakva kakva od tebe Gospod oekuje u Jevanelju; pogledaj na itav svoj ivot, tj. da li je u svemu saglasan sa zapovestima Boijim. I onda sve bogoprotivno oplai i zamrzni, odluivi da se vie na to ne vraa. Uinivi tako - bie premudar.
PETAK
Gospod se protivi gordima, a smirenima daje blagodat (Pri.3,34). Osobito se priseti ovih rei kada krene na ispovest. Nita tako kao gordost ne vee jezik da kae: "Grean sam". Smiri se pred Gospodom, ne potedi sebe, ne uboj se lica ljudskog. Otkrij svoju sramotu da bi se umio, pokai svoje rane da bi se iscelio, kai sve nepravde svoje da bi se opravdao. to bezoseajniji bude bio prema sebi, veu e saaljivost Gospod na tebi projaviti, te e otii sa slatkim oseanjem pomilovanja. To i jeste blagodat Gospoda naeg Isusa Hrista, koja se daje onima koji sebe smiravaju iskrenim ispovedanjem svojih grehova.
SUBOTA
Pristupili smo ka ai Gospodnjoj i bili na Njegovoj veeri: "Slava Ti, Boe! Slava Ti, Boe! Slava Ti, Boe!" Veliki je dan danas za Gospoda! Preslavno je slavlje na nebu! Nema grada, ni sela, ni doma gde nije bilo priesnika. Po celom prostranstvu Rusije, na jugu i na istoku - koliko je samo lica, obuenih u belu odeu opravdanja, okusilo od boanstvenog ivota i sjedinilo se sa Gospodom! Obnovilo se telo Gospodnje - telo Crkve, i obuklo u njemu svojstvenu slavu, sakrivenu od oiju ljudskih, no vidljivu za oi anelske. Poklonili su se aneli Prvoroenome kada je bio uveden u vaseljenu u sili svojoj; sada su mu se, pak, poklonili stoga to se vaseljena sada Njemu samome privodi. Poklonili su se i zapevali: Presto je Tvoj Boe, u vekove vekova; ezal pravde je ezal Carstva Tvoga. Zavoleo si pravdu i omrzao bezakonje (Ps.44,7-8).
PRVA NEDELjA POSTA
Pravoslavlje. Ne zaboravi pravednu re koju si rekao Gospodu, obnavljajui sa Njim zavet, naruen sa tvoje strane ravom saveu. Seti se kako i zbog ega si ga naruio i staraj se da izbegne nove nevernosti. Nije slavna lepa re slavna je vernost. Zar nije slavno biti u zavetu sa carem? Koliko je, tek, slavno biti u zavetu sa Carem careva! Ali, ta e se slava obratiti u tvoju sramotu ukoliko ne bude veran zavetu. Koliko je, od nastanka sveta, velikih ljudi
proslavljeno! I svi su oni proslavljeni za vernost, u kojoj su istrajali, ne gledajui na velike nevolje i alosti koje su imali zbog nje: A drugi iskusie poruge i ibanja, pa jo okove i tamnice; kamenjem pobijeni, prestrugani, izmueni, od maa pomree; potucae se u kousima i kozjim koama, u oskudici, u nevoljama, u patnjama; oni kojih svet ne bee dostojan, potucahu se po pustinjama i gorama i po peterama i po jamama zemaljskim... Zato i mi, imajui toliki oblak svedoka, sa trpljenjem hitajmo u podvig koji nam predstoji: Gledajui na Isusa, Naelnika i Savritelja vere (Jev.11,36-38; 12,1-2).
Svrh svega to se uva uvaj srce svoje, jer iz njega istie ivot (Pri.4, 22). Stekavi strah Boiji, ispovedivi se i priestivi se Svetim Tajnama, Hrianin u sebi obnavlja blagodatne izvore koji su potekli u nama svetim krtenjem, a koji su potom toliko puta bili zatrpavani neradom i padovima u greh, da bi zatim toliko puta opet bili oiavani pokajanjem. Sad su oni ponovo oieni od poslednjih padova. uvajmo ih, barem od sada, da se opet ne zatrpaju nepanjom, rasejanou i nebrigom za one delatnosti kojima se odrava njihova istota i njihov ispravni tok. Produimo post, ne dajmo oseanjima na volju, ne prekidajmo usrdne molitve i suze, ne zaboravimo dela ljubavi, potrudimo se oko sluanja rei Boije, a vie od svega razgovarajmo sa Gospodom koji je u nama, i tom besedom podravajmo u sebi strah Boiji i revnost za bogougaanje, u emu se i sastoji izvor naeg duhovnog ivota.
UTORAK
A Kain ree Gospodu: Krivica je moja toliko velika da se ne moe oprostiti (Post.4,13). Da li je bilo ispravno tako govoriti pred licem Boga koji je, dodue, strog u pravdi, ali i uvek spreman da pomiluje onoga ko se iskreno kaje? No, zavist je pomraila zdravo rasuivanje, prestup sa predumiljajem je ogorio srce, i Kain je grubo odgovorio samome Bogu: "Zar sam ja uvar brata svoga?" (Post.4,9). Bog hoe da omeka njegovo kameno srce ekiem svoga strogog
suda. Meutim, on se ne da i, zatvorivi se u svojoj ogrubelosti, ide ka onome to je zasluio svojom zaviu i ubistvom. I udno je to, to je i posle toga iveo kao i svi drugi: imao je decu, osnovao porodicu i ostale ivotne odnose, premda je peat odbaenosti i oajanja stalno bio na njemu. Znai, to je bilo u njegovoj unutranjosti, u njegovoj savesti, koja je u svom odnosu prema Bogu bila pritiskivana delima, strastima i grehovnim navikama. Na to treba obratiti posebnu panju! Ujedno, meutim, treba i veru svoju vaskrsavati i njome znati da nema greha koji pobeuje milosre Boije, premda i jeste neophodno uloiti vreme i trud da bi se omekalo srce. No, treba znati ta se eli - spasenje ili pogibao!
SREDA
Kada su Mojsije i Aron poeli da zastupaju svoj narod pred faraonom, sa eljom da bude otputen, kao odgovor je sledilo oteavanje radova ugnjetenih Izrailjaca do tog stepena da narod uzropta na svoje zastupnike: Omraziste nas faraonu (Izl. 5,21). Isto to osea i dua grenika koji se kaje. Jer, kada strah Boiji i savest, tj. unutranji Mojcej i Aron, ponu da oduevljavaju duu da se podigne na noge i da strese sa sebe breme grehovnog ropstva - radost prolazi sve njene delove. No, tada ni neprijatelj ne spava. On je pritie pomislima o tekoama koje proizilaze iz [navodne] nesavladivosti greha i na nju navodi strahove sa svih strana - strah za lino blagostanje, za spoljanje odnose, za ast, pa ak i za ivot. I deava se da ovek prekida sa pokajanjem, iako je tek je poeo da se kaje. No, ohrabri se brate! Gospod nad vojskama uzvisie se sudom, i Bog sveti posvetie se pravdom (Is.5,16). Bog je jai od neprijatelja. Zavapi ka Njemu i ue isto to je uo i Mojsije: Sad e videti ta u uiniti faraonu (Izl.6,1). Vrag nema vlasti nad duom. On je samo moe zastraivati uasnim prividima. Meutim, ne daj se, pretrpi, idi napred hrabro govorei u sebi: "ak ako i smrt doe, neu napustiti ovo delo i poi u smelo tamo gde me zove Gospod, duhom pokajanja koji sada deluje u meni".
ETVRTAK
Ne daj sna oima svojima, ni veama svojima dremanja. Otmi se kao srna iz ruke lovca, i kao ptica iz ruke ptiara (Pri.6,4 -5). To pravilo je duan da uzme kao kormilo svako ko je u svome srcu i pred Bogom reio da ivi po Njegovim zapovestima. Ni on ne treba da daje sna oima svojim - naravno, ne spoljanjim, nego unutranjim, tj. oima uma, kako bi one neprestano gledale
na srce i paljivo posmatrale sve to se u njemu deava, pruajui mogunost revnitelju da prepoznaje vraje zamke i da izbegava njihove opasnosti. Sada srce postaje poprite borbe sa neprijateljem. jer, tu on neprestano seje svoje, to se odraava na pomislima. Premda nisu uvek neiste na oigledan nain, one su ipak veim delom prikrivene prividnom dobrotom i ispravnou. A lanac svih pomisli je veto spletena zamka. Ko im dopusti da se razvijaju bez panje, ne moe a da ne bude njima zavezan, niti da izbegne opasnost pada. Eto zbog ega, brate, treba da dri oko tvoga uma strogo paljivim za sve ono to se deava u tebi i oko tebe. Gledaj i ispituj ta ti predlae tvoj neodstupni savetnik sa leve strane i rasudi zbog ega ti on to predlae, emu te to vodi, te nikada nee upasti u njegove zamke. Ipak, ne zaboravi da sama panja nije dovoljna, ve da treba da se udrui sa trezvoumljem, bodrou i neprestanom molitvom Gospodu. Spoji sve to i bie neuloviv.
PETAK
Nee duh moj do veka prebivati sa ovim ljudima, jer su plot (Post.6,3). U oveku postoje dve suprotnosti, a svest je samo u jednom - u linosti ljudskoj. Karakter te linosti se odreuje s obzirom na to na koju e se stranu usmeriti. Ako je na strani duha, i ovek e biti duhovan; a ako je na strani tela, i ovek e biti telesan. Duh ni u telesnom oveku ne nestaje, ali biva porobljen i nema svoga glasa. On je tu porobljen i slui telu, kao sluga gospodaru, iznalazei za njega sva mogua zadovoljstva. Isto tako ni u duhovnom (oveku) ne iezava telo, ve se potinjava duhu i slui mu, gubei sva prirodna prava - na hranu zbog posta, na san zbog bdenja, na odmor zbog neprekidnog truda i zamaranja, na nasladu ula zbog usamljenosti i utanja. Bog ne prebiva tamo gde caruje telo, zato to duh, kao organ Njegovog optenja sa ovekom, tu ne zauzima svoj pravi poloaj. Po prvi put se pribliavanje Boije osea kad duh pone da zahteva svoja prava putem buenja straha Boijeg i savesti. A kada i svest sa slobodom stane na tu stranu, Bog opti sa ovekom i poinje da prebiva u njemu. Od toga asa poinje produhovljenje due i tela, celog unutranjeg i spoljanjeg oveka, sve dok Bog ne postane sve i sva za tog oveka. Time se ovek, oduhovivi se, obouje. Kakva udesna mogunost, i kako se retko ona shvata, potuje i trai!
SUBOTA
Izie [Isus] i otide na pusto mesto i onde se moljae Bogu (Mk.1,35). Gospod se moli kao ovek, ili bolje, kao onaj koji se ooveio, tj. ljudskom prirodom. Njegova molitva je zastupnika za nas, no u isto vreme prosveujua za Njegovu oveansku prirodu, kojoj je padalo u deo da, hodei uskim putem, usvaja ono Boansko. U poslednjem znaenju, ona je za nas obrazac i primer. Apostol Pavle ui da se Duh moli u onima koji su ga primili, premda, ne sam, nego pobuujui molitvena, stremljenja u duhu oveijem. Eto prave molitve - duhovne molitve. No, takva je ona tek na svome vrhuncu. Put do nje jeste molitveni trud ljudi koji trae oienje i osveenje. Usamljenost i no su okolnosti koje odgovaraju tome trudu. Sam, pak, napor se sastoji iz mnotva poklona sa srdanim uzdisajima. Trudi se i odstrani svaku lenjost, pa e se i Gospod saaliti nad tobom i dati ti duh molitve, koji e u tebi poeti da deluje kao disanje u telu. Samo poni! Evo sad je najpogodnije vreme!
DRUGA NEDELjA POSTA
Ja sam vrata; ako ko ue kroza me spae se (Jn.10,9). Isto Gospod govori i na drugom mestu: Niko ne dolazi Ocu osim kroz mene (Jn.14,6). I jo jednom to potvruje kada kae: Bez mene ne moete initi nita (Jn.15,5). Sve vredno to u sebi ima Hrianin, koji je sav u Hristu, dobija jedino od Hrista. Njegovo opravdanje je od Hrista, i telo njegovo - takoe je Hristovo. Onaj ko se spasava, spasava se zbog toga to je obuen u Hrista. Samo u takvom stanju on moe da prie Ocu. Mi smo otpali od Boga i zato smo izazvali gnev prema sebi. (Suenje po) pravdi Boijoj odstupa od nas i milost se Njegova prua ka nama i prima nas, koji se pribliavamo, samo ako se pribliavamo Njemu u Hristu i Hristom. Peat Hristov se otiskuje na celoj prirodi Hrianina. Onaj ko ga nosi poi e usred senke smrti i nee se uplaiti zla. Da bismo bili takvi; mi imamo tajne - krtenje i Priee, koje u grenicima, po krtenju, deluju pokajanjem. No, i to je od strane Gospoda. U na udeo, pak, spada da u svome duhu obrazujemo pogodna raspoloenja za njihovo primanje - veru, koja ispoveda: "Ja sam propao, no spasavam se samo Gospodom Isusom Hristom"; ljubav, koja revnuje da sve posveti Gospodu, nita ne tedei; i nadu, koja se ne nada na sebe, nego je uverena da nee biti ostavljena od Gospoda, oekujui svaku pomo od Njega, bilo unutranju bilo spoljanju, tokom celog svog ivota, sve dok ovek ne bude uzet tamo gde je i On sam.
Strah Boiji nenavidi nepravdu (Pri.3,13). Nenavidei je, on je i progoni. Progonei je, dua postaje ista i prava pred Gospodom. A to i jeste ono to sada sa tolikim trudom traimo. Znai, vaspostavi u sebi strah Boiji i podravaj ga u sebi, te e ovladati najsnanijim sredstvom za isceljenje samoga sebe. Strah Boiji ti nee dozvoliti da grei, nego e te terati da ini svako dobro u svakom sluaju. I na tebi e se ispuniti zapovest: Ukloni se od zla i ini dobro (Ps.33,15), koju prorok daje onima koji ele istinski ivot. No, kako doi do straha Boijeg? Trai i nai e. Tu se ne moe rei: "Uradi to i to". Strah Boiji je duhovno oseanje koje se na sakriven nain zainje u srcu od njegovog obraenja Bogu. Tu pomae razmiljanje, pomae i prinuavanje sebe na sticanje [spasonosnog] oseanja. Ipak, na samom delu, on je dar Boiji. Zbog toga ga trai kao dar i dae ti se. I kada ti bude dat, samo sluaj bez pogovora ta ti nalae, pa e on ispraviti sve tvoje nepravde.
UTORAK
Premudrost, Bog Slovo, saini sebi dom - svetu Crkvu, i u njoj udesi trpezu - re Boiju i svete tajne, posebno Svetu Tajnu Tela i Krvi. I posla sluge svoje, svete apostole i njihove prejemnike, da sve pozovu na veeru (Pri.9,1-8). Mnogo je ve pozvano, ali se jo produava pozivanje, da bi se napunio itav dom. I veera traje neprestano. Slava Gospodu koji je prema nama toliko milosrdan! Hajdemo stoga svi! Uimo unutra i neka niko ne ostane iza vrata. U ove dane posta je i pozivanje pojaano i veera je obilnija. Meutim, utoliko e nam se tee oprostiti ukoliko se liimo veere. Neka svako u svojoj pameti dobro uree rei Premudrosti: Onaj koji grei meni, sam sebi ini naao (Pri.8,35), i neka se saali na sebe.
SREDA
udesno je kako Premudrost priziva bezumne: Ko je bezuman, neka pribegne meni (Pri.9,4). Iz toga sledi da "umnima" nema pristupa u dom Premudrosti ili
svetu Crkvu. Svaku "umnost" treba odloiti pri samom ulasku u taj dom. Sa druge strane, poto su svaka mudrost i znanje u domu Premudrosti, izvan njega, van svete Crkve, moe se nai samo bezumlje, neznanje i slepilo. Kako je divno delo Boije! Ulazei u Crkvu, ostavi svoj um, i postae istinski uman; ostavi svoju samostalnost i postae istinski nezavisan; odbaci i celog sebe, i postae pravi vladalac samog sobe. O, kad bi svet razumeo ovu premudrost! Meutim, to je sakriveno od njega. Ne razumevajui Premudrost Boiju, on vie na nju, i bezumne "razumnike" i dalje dri u njihovoj oslepljenosti.
ETVRTAK
Pri mnogim reima ne biva bez gpexa (Pri.10,19). Hriani koji su oprezni prema sebi sva ula nazivaju prozorima due. Ukoliko su oni otvoreni, propustie unutranju toplotu da izae napolje. No, najiri otvor i najprostranija vrata, koja u obilju proputaju tu toplotu, jeste jezik kome se daje na volju da govori koliko i ta hoe. Koliku tetu panji i unutranjem miru nanose sva ula zajedno, toliku nanosi praznoslovlje samo, budui da se dotie svih ula i ini da dua ne vidi iako gleda, da ne uje iako slua i da ne ocea dodir iako pipa. to je za unutranji ivot matanje, to je za spoljanji mnogoslovlje. Ipak, mnogoglagoljivost je pogubnija, jer postaje stvarnost, i time zadobija veu upeatljivost. Uz nju se lako privezuju samoumiljenost, drskost i samovoljnost - tj. razoritelji unutranjeg mira, koji, slino buri, za sobom ostavljaju bezoseajnost i zaslepljenost. I kako je, posle ovoga, mogue izbei greh pri mnogoslovlju?
PETAK
Bezbonost pada u nepravdu (Pri.11,5). Neastivost (bezbonost) je nepravilan odnos prema Bogu ili potpuni bogozaborav, koji prati neverovanje u postojanje Boije i Njegovo promiljanje o stvorenome. Druge due, pak, budui stenjene pritiskom slinih neastivih misli, i elei ipak da kako-tako budu ispravne linosti, donose reenje: 6iu pravedan, astan i human, ne bavei se time da li ima neko iznad mene, koji posmatra, obavezuje i trai odgovor za dela ljudska. I ta biva? Nema na njima blagoslova Boijeg, jer ga nisu ni traili, i delo njihovo nema uspeha. Savest ih svakodnevno opominje za dela ili nepravde, ili zbog neasnosti ili nehumanosti. Oni uspevaju da sebe prikau pravednim jedino pred ljudima. Radi svoga opravdanja, ako je potrebno, oni i injenice o6py, krivo ih tumaei. Ko je, meutim, iste savesti u svojoj
unutranjosti, nema potrebe za opravdavanjem. Nemarni prema sebi potpuno zanemaruju ovaj unutranji razdor, a oni paljiviji se razliito prema njemu odnose. O, kad bi bar neko od njih savesno pogledao na taj razdor i, shvativi otkuda je, potrudio se da ga otkloni! On bi i samog sebe ispravio i drugima pomogao da dou u dobar sklad.
SUBOTA
Ja nisam doao da pozovem pravednike na pokajanje, nego grenike (Mk.2,17). Ustima (starozavetne) Premudrosti prizivao je Gospod k sebi bezumne. I sam je, stranstvujui na zemlji, prizivao grenike. Ni gordim razumnicima, ni svojevoljnim pravednicima kod Njega nema mesta. Neka se raduje umna i naravstvena nemo! A sila umna i delatna neka se udalji! Svestrana nemo koja je sebe svesna, i koja sa verom pribegava Gospodu (kao nemona lekaru i kao oskudna Onome koji sve ispunjava) postaje snanija i umom i naravi, nastavljajui jednako da priznaje oskudnost svog uma i ravost naravi. Delujui u nemoi pod tim prividom neuglednosti, sila Boija nevidljivo zida novu linost, svetlu umom i naravi, koja e u svoje vreme - ponekad jo ovde, a svakako tamo - postati oigledna za sve. Eto ta je sakriveno od premudrih i razumnih, i ta se otkriva samo deci!
TPEA NEDELjA POSTA
Ko hoe za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom ide (Mk.6,34). Za Gospodom krstonoscem nije mogue ii bez krsta. Svi koji za Njim idu, nuno idu sa krstom. A ta je taj krst? Neprilike, tekoe i alosti svake vrste, koje se sreu i izvan i unutra, na putu savesnog ispunjavanja Gospodnjih zapovesti, u ivotu po duhu Njegovih naredaba i zahteva. Takav krst je srastao sa Hrianinom: tamo gde je Hrianin, tamo je taj krst, a gde nema tog krsta - nema ni Hrianina. Olakice svake vrste i ivot u utehama ne prilie istinskom Hrianinu. Jer, njegov zadatak je da se oisti i ispravi. On je kao bolesnik na kome treba da se vre as operacije, as previjanja. Zar se to moe bez bola? On hoe da se istrgne iz zarobljenitva snanoga neprijatelja: zar je to mogue bez borbe i rana? On je duan da ide nasuprot svih poredaka koji ga okruuju: kako to izvriti bez neprilika i teskoba? Raduj se to osea krst na sebi, jer poseduje znak da ide za Gospodom putem spasenja, u raj. Potrpi malo. Jer, brzo e kraj, a za njim - venci!
Apostol Pavle govori da su se Izrailjci, preavi more, krstili (1.Kor.10,2). Takvo krtenje je sluilo kao znak njihovog razlikovanja od Egipana. A apostol Petar dodaje: (Voda) i nas sada spasava krtenjem kao ispunjenjem praobraza (1.Pt.3,21). I nae krtenje nas spasava i slui kao kamen mea izmeu tamne satanske oblasti greha i sveta, i svetlog ivota u Hristu. Krteni od sebe odrezuje sve nade i potpore zemaljske i, niim vezan, ivi u ovome veku kao da je u pustinji. Njegovo srce nije na zemlji, nego je svo u onom veku. Sve sadanje se njega dotie samo usput: onaj koji ima enu, kao da je nema; onaj koji kupuje, kao da nita nema, i onaj koji ovaj svet koristi kao da ga ne koristi (1.Kor.8,29-30).
UTORAK
Krtenje je, po apostolu Petru, obeanje dobre savesti (1.Pt.3,21). Krteni daje obeanje da e ubudue iveti u istoj savesti, a i u svoj irini Gospodnjih zapovesti, koje je primio u savest. istota naravi je oznaka krtenoga. Apostol Pavle svetlost svoga ivota poistoveuje sa svetlou vaskrsloga Gospoda. Kao to, veli on, Hristos usta iz mrtvih slavom Oevom, tako i mi treba da hodimo u novom ivotu (Rim.6,4). U krtenju umire stari greholjubivi ovek, a ustaje novi, koji je revnitelj dobrih dela. I tako, krteni, smatrajte... da ste mrtvi grehu, a ivi Bogu u Hristu Isusu, Gospodu naem. Da ne caruje, dakle, greh u vaem smrtnom telu, da ga ne sluate u pohotama njegovim, niti dajte udove svoje grehu za oruje nepravde; nego predajte sebe Bogu, kao oivljeni iz mrtvih, i udove svoje Bogu za oruje pravde. Jer greh nee vama ovladati (Rim.6,11-14).
SREDA
Krtenje je u naem jeziku srodno po znaenju sa krstom. Srena srodnost! Premda je vidljiva radnja krtenja pogruenje, ipak mu se sutina sastoji u saraspinjanju Hristu na unutranjem duhovnom krstu. Apostol Pavle govori: Da se stari na ovek razap[n]e s njime (Rim.6,6) u krtenju. To nije nikakvo mehaniko delovanje, nego izmena naravi ili obrat misli, ciljeva, elja i oseanja. Ranije je sve to bilo zamrljano samougaanjem; sada se u samoodricanju sve posveuje Bogu, u Hristu Isusu, blagodau Duha Svetog. Rei e: "Ja to nisam shvatio kada sam bio krten". Ali, sada razume. Poloi u savest svoju da ispuni znaenje krtenja, budui da je neizbrisivo. ak i na Sudu e njegov peat na tebi biti vidljiv - ili u tvoju korist ili protiv tebe.
ETVRTAK
Ko ali prut, mrzi sina svoga; a ko ga ljubi, kara ga za vremena (Pri.13,24). Ostavimo decu, i pogledajmo na sebe. U odnosu prema svakom, to znai: ne tedi sebe, nego se kanjavaj na vreme. Samosaaljenje je koren svih naih saplitanja u greh. Onaj ko ne snishodi sebi, uvek je utvren u dobru. Iznad svega je potrebno da se telo dri u strogoj disciplini, budui da je sluga bez razuma. Kada ga more, ono je mirno, a im mu se da samo mala olakica odmah pokazuje kande i seva oima pohote. Ipak, dobro je to barem ne govori. Ali, telu se ipak mnogo pridaje i izmiljaju mu se svakakve ugodnosti. ak i nauka ne moe bez toga. No, kakva mi je to samo nauka?
PETAK
Gospod je rekao Avraamu: Idi iz zemlje svoje i od roda svoga i iz doma oca svoga u zemlju koju u ti ja pokazati (Post.12,1). To je oigledan praobraz promene srca koja se deava kod istinoverujuih - kada iskreno uzmu na sebe krst svoj i krenu za Hristom. Ostavljaju oni oca svoga - sopstvenost, raspinjui se samoodricanjem; ostavljaju rod svoj - svoje line grehovne sklonosti, strasti i navike, raspinjui ih reenou da nepokolebivo u svemu sleduju strastoubistvenim zapovestima Gospodnjim; ostavljaju i zemlju svoju - svu oblast svoju, svet, sa svim njegovim prohtevima, raspinjui ih reenou da im budu tui, pa makar zbog toga bilo neophodno ne samo da izgube imanje i drutveni presti, ve i samu smrt da pretrpe.
SUBOTA
Telo i krv ne mogu naslediti Carstva Boijega (1.Kor.15, 50). Iz toga sledi da se radi zadobijanja Carstva Boijeg treba obestelesiti i obeskrviti, tj. utvrditi u nainu ivota u kojem kao da telo i krv ne postoje. To se postie savrenim odricanjem od telesnih i krvnih dela. A poznata su dela tela, koja su: Preljuba, blud, neistota; besramnost, idolopoklonstvo, aranje, neprijateljstva, svae, pakosti, gnev, prkosi, razdori, jeresi, zavisti, ubistva, pijanstva, raskalanosti, i slino ovima. Nabrojavi sve ovo, apostol dodaje: Za koja vam unapred kazujem, kao to sam i ranije govorio, da oni koji tako neto ine nee naslediti Carstva Boijega (Gal.5,19-21). Ko ima ui da uje, neka uje.
ETVRTA NEDELjA POSTA
U svojoj rei o blaenstvima Gospod ocrtava rajsko srce (Mt.5,1-12). U njegovo raspoloenje ulaze: smirenje, pla i skruenost, krotost i bezgnevlje, puna pravdoljubivost, savrena milostivost, istota srca, miroljubivost i mirotvornost, trpljenje muka, kleveta i gonjenja za veru i hrianski ivot. Ako hoe raj - budi takav. Tako e jo ovde stei predukus raja, u koji e spremno da stupi po smrti, kao unaprad izabrani naslednik. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
Oi su Gospodnje na svakom mestu, gledajui zle i dobre (Pri.15,13). O, kad bi se ovoga uvek seala razumna tvar! Tada ne bi smela ne samo greiti javno i predavati se telesnim izlinostima, ve ni u unutranjosti, u pokretima srca, ne bi dopustila nita to Bogu nije ugodno. Stajala bi ona tada kao vojnik pred carem na bojnom polju, sa svom panjom i strogou prema sebi, kako ne bi ispalo da zna svoju dunost i kako zbog toga ne bi potpala pod gnev i kaznu carevu. Dunosti su njene zapovesti Boije, koje odreuju nain miljenja koji joj je svojstven, a i to kakva je duna da bude u svojim oseanjima i raspoloenjima. U svemu tome bila bi ona tada u potpunosti ispravna.
UTORAK
Pakao i pogibao su [otkriveni] pred Gospodom, a kamoli srca sinova oveijih (Pri.15,11). A grenik misli da ga niko ne vidi i, sakrivajui se od ljudskih oiju nonom tamom ili pustim mestom, smatra da ga niko ne primeuje. No, oko Boije je sve videlo; i aneo hranitelj i savest su bili svedoci. Jednog dana e stati na Sud i tada e se sve sakriveno izneti na videlo. Bie izvedeni nepotkupljivi svedoci - i ti e umuknuti. Prigovori nee moi da se stavljaju. Jedino sredstvo da se izbegne takva krajnja opasnost jeste - pokajanje. A vrata ka njemu su uvek otvorena. Pouri da ue dok jo nije doao as, vreme ijeg dolaska je neizvesno, i koji e oznaiti kraj tvojim gresima i svakoj nadi na pomilovanje.
SREDA
Put k ivotu ide gore razumnome, da se sauva od pakla ozdo (Pri.15,24). Svima je poznato ta je pakao, i da u njega svako moe dopasti zbog svojih dela. Meutim, ne seaju se svi toga i ne ive ispravno u toj meri da bi bila vidna njihova briga o izbavljenju od pakla. Mnogi ive na sreu, mislei: "Moe biti da emo nekako izbei pakao". No, gde je tu na razum? U pojedinanim zemaljskim delima jo se moe i bacati kocka. Meutim, kockanje u tako odluujuem delu, koje se u vekove vekova vie ne moe izmeniti, pokazuje nerazumnost u najviem stepenu. Ne nadimaj se razume svojom razumnou kad se toga ne sea i kad nam ne nudi misli o ivotu kojima bismo se, uklonivi se od ada, spasli.
ETVRTAK
Oholost dolazi pred pogibao (Pri.16,18). Dakle, radi se o tome da treba da odbijamo zle misli, ako ne elimo da padamo. Meutim, o emu se vodi najmanja briga? Ba o mislima. Njima se dozvoljava da se propinju koliko i kako hoe. Niko ne misli da ih treba ukrotiti i usmeriti ka nekom korisnom i razumnom zanimanju. I tako se u toj unutranjoj guvi prikrada avo i polae u srce zlo, obmanjuje ga i podstie na ravtinu. I sam ne primeujui kako, ovek postaje spreman na zlo. I njemu ostaje - ili da ispuni zlo koje je skovano
u srcu, ili da se bori. No, teko nama to se ovog drugog gotovo niko ne laa, nego [gotovo] svi, kao vezani, idu ka zlu.
PETAK
Due pravednika su u ruci Boijoj (Prem.Sol.3,1). A u ijoj su ruci due grenika? Spasitelj je govorio apostolima da ih satana iska kako bi ih vijao kao penicu, tj. kako bi ih skrenuo sa pravoga puta, uzeo u svoje ruke i inio sa njima ta hoe. Zbog toga su svi koji se udaljuju od Gospoda u rukama satane i on ih vije i kovitla kuda hoe. Grenicima se stalno vrti u glavi jer im avo, motajui ih tamo i ovamo, ne da da dou k sebi. im samo primeti da je neko poeo da se premilja o svom stanju, on jo jae poinje da ga trese kako bi mu se opet smutilo u glavi i misli mu se rasejale.
SUBOTA
Gospod je upitao apostole ta misle o tome ko je On. Kroz linost apostola Petra, oni su odgovorili: Ti si Hristos (Mk.8, 29). To ispovedanje nije sazrelo odjednom. Meutim, kada je jednom sazrelo i nastanilo se u dubini srca, ono je postalo izvor njegovog usmeravanja. Ono je bilo donekle pomraeno smru Gospoda, ali ne i pokolebano. Budui vaskrsnuto u jo veoj meri Vaskrsenjem Gospodnjim, ono je podsticalo apostole da tokom itavog ivota propovedaju celom svetu. I kod svakog verujueg postoji trenutak kada on iz sve svoje snage kae: "Ti si Hristos, Gospod moj i Spasitelj. Ti si spasenje moje, svetlost moja, sila moja, uteha moja, nada moja i ivot veni". Tada se deava sa njim isto to i sa apostolom koji je uzvikivao: "Ko e nas rastaviti od ljubavi Hristove!". Slino njemu, on poinje da se "prinuava" na sve ono to je ugodno Hristu Gospodu, dok ne dospe u meru rasta punote Njegove.
PETA NEDELjA POSTA
uvi da je Spasitelj u Simonovom domu, grenica je dola i donela alavastar mira. Stavi kod nogu Gospoda, poela je da plae i da svojim suzama omiva
Njegove noge, otirui ih svojom kosom, celivajui i pomazujui ih mirom (Lk.7,30-39). Ona nita ne govori, ve samo dela, svojim ponaanjem pokazujui najneniju ljubav prema Gospodu. Zato je i bilo reeno za nju: Oprataju joj se gresi jer je veliku ljubav imala. O, kad bi i mi manje govorili, a vie radili i svojim delima pokazivali svoju ljubav prema Gospodu! Rei e: "Kad bi On sam bio tu, ja bih odmah bio gotov da sve uinim za Njega". Pa? On i jeste tu nevidljivo svojom Linou, a vidljivo u svim Hrianima, najvie u onima koji trae pomo. Nevidljivog Gospoda sa ljubavlju pomazuj umnosrdanom molitvom, a za vidljivog ini sve to ti je mogue putem pomaganja potrebitima. Tako e delati za Boga. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
Ovako govori Gospod: Uim te da bi napredovao, vodim te putem kojim treba da ide. O, da si pazio na zapovesti moje! Mir bi tvoj bio kao reka i pravda tvoja kao valovi morski; i semena bi tvoga bilo kao peska i poroda utrobe tvoje kao zrna njegovih. No, i sada se ime tvoje nee zatrti ni istrebiti preda mnom. No, pod kojim uslovom? Izii iz Vavilona (Is.48,17-20). Vavilon je obraz svestrane grehovnosti. Ostavi greh, obrati se Gospodu svim srcem svojim i svim mislima svojim, te On nee pominjati tvoje grehe, i predae zaboravu nepravde tvoje. Opet e biti u okrilju Njegove milosti. Idi samo putem kojim te On ui, pa e tvoj unutranji mir biti kao reka, blage misli srca tvoga kao pesak, a kao zrna njegova - plodovi tvoje vrline.
UTORAK
Ko zatiskuje uho svoje od vike ubogoga, vikae i sam, ali nee biti uslien (Pri.21,13). A mi se esto udimo zbog ega Gospod ne slua nae molitve? Eto uzroka! Zbog toga to je zaista bilo sluajeva kada smo zatvarali svoje ui od rei kojima su nas molili potrebiti. Stoga ni nas Gospod ne slua. Meutim, jo nije velika tekoa ako nas Gospod ne slua u moljenjima za neto vremensko. No, teko nama kada On nee da nas uje onda kad se molimo za otputenje grehova naih. A On e to zapoeti kada vapaj onih koje smo prezreli bude snaniji od naih molitava. Treba da pourimo da odstranimo tu
krajnju bedu po primeru Zakheja, kome je Gospod, za njegovu mudru odluku rekao: Danas doe spasenje domu ovome.
SREDA
Uzvikni, govori Gospod svetom proroku Iliji, i ne potedi, izobliavajui bezakonja mojih ljudi. A ta su uradili ljudi? Trae me i ele da mi se priblie. Zar je to greh? Zar nisu oni to i duni initi? Da, jesu duni. Meutim, oni to ne ine kao to treba. Oekuju da u tome uspeju jedino sa postom, ne brinui o delima pravde i ljubavi. "I post mi je prijatan,- govori Gospod,- ali samo tada kad, smirujui svoje telo, oprataju uvrede, ostavljaju dugove, hrane gladne, beskunike uvode u dom, odevaju nage. Kada sve to bude pratilo post, moi e da me trae i da mi se priblie": Tada e sinuti videlo tvoje kao zora... i slava Boija e te obujmiti; tada e prizvati i Gospod e te uti; vikae i rei e: Evo me... I Gospod e te voditi vazda (Is.58,111).
ETVRTAK
Sluaj sine moj i budi mudar i ispravljaj misli srca svoga (Pri.23,19). Iz srca stalno izlaze misli, nekada dobre, ali veinom zle. Zle nikako ne treba prihvatati. Pa ak ni dobre ne treba uvek ispunjavati, jer se deava da i dobre misli nisu umesne s obzirom na date prilike. Eto zato se preporuuje panja prema sebi i obazrivost prema svemu to izlazi iz srca - i zlo treba odbacivati i o dobrome rasuivati i ispunjavati samo ono to se pokae istinski dobrim. Najbolje bi, meutim, bilo sasvim zakljuati srce kako iz njega ne bi nita izlazilo niti ta ulazilo bez odluke uma. Najbolje bi bilo da um u svemu prethodi, usmeravajui pokrete srca. Um je takav jedino ukoliko je - um Hristov. Radi se, dakle, o tome da se umom i srcem sjedinjavamo sa Hristom kako bi sve u nama bilo ispravno.
PETAK
Okonani su dani svete etrdesetnice! Sada neka svaki sedne i pogleda na rezultat - ta je bilo na poetku, a kako je sada? Bila je trgovina - i kakav je dobitak? Ima li bar male zarade? Mi smo stupili na trkalite i ta: da li smo trali, i da li smo, trei, postigli oekivano? Bitka je bila objavljena i ta: da li smo se naoruali, da li smo se tukli i, borei se, da li smo pobedili ili pali? Oprezni i bodri posnici, koji su se trudili skruenim i smirenim srcem, ne mogu a da se ne raduju, osvrui se unatrag. A mi lenjivi i telougodnici, koji smo se samo oko strasti i uteenja patili, moemo se samo stideti. Meutim, ni toga nema. Jer, postoje neki koje biju a oni uopte ne oseaju bol poto im je elo gvozdeno, a vrat od eleza.
SUBOTA
Lazare, izii napolje! (Jn.11,43). Kod onoga koji poseduje vrednu Martu, tj. svestranu vrlinu, i Mariju, koja sedi pored nogu Isusovih, tj. paljivo i toplo obraanje Gospodu svim srcem, doi e sam Gospod i vaskrsnuti njegovog Lazara - tj. duh njegov, razreivi ga od svih duevno-telesnih veza. Tada e u njemu poeti istinski nov ivot, u telu - netelesni i na zemlji - ne zemaljski. To e biti istinsko vaskrsenje u duhu, pre budueg vaskrsenja telom!
ESTA NEDELjA POSTA - CVETNA
Mnogo je naroda izalo na doek Gospodu koji je sveano, kao car, ulazio u Jerusalim. Ko tada nije klicao: Osana Sinu Davidovom! No, prolo je samo etiri dana i taj isti narod je tim istim jezicima vikao: "Raspni, raspni ga!" Kakav udan obrt! No, zato se uditi? Zar ne inimo i mi isto kada, po primanju Svetih Tajni Tela i Krvi Gospodnje, odmah po izlasku iz crkve sve zaboravljamo - i svoju pobonost i Boiju milost prema nama, predajui se, kao i ranije, delima samougaanja, najpre malim, a zatim i velikim. Moe biti da jo ne proe ni etiri dana, a mi sami u sebi raspinjemo Gospoda, premda i ne viemo drugima: "Raspni ga"! I sve to Gospod vidi i trpi! Slava dugotrpeljivosti Tvojoj, Gospode! SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK (STRASNE SEDMICE)
Gospod ide na dobrovoljno stradanje. I mi treba da idemo sa Njim. To je dug svakoga ko ispoveda da je Hristovim stradanjem postao ono to jeste i da e jo dobiti neto toliko veliko i slavno da ni na um oveku ne moe doi. Kako, pak, ii sa Njim? Razmiljanjem, saoseanjem. Idi milju tragom stradajueg Gospoda i razmiljanjem iz svega izvlai predstave koje bi mogle ganuti tvoje srce i uvesti ga u oseanje stradanja podnetih Gospodom. Da bi se to uspenije izvelo, potrebno je da sami ponemo da stradamo kroz osetno umanjenje jela i sna i kroz uveanje truda stajanjem na molitvi i injenjem poklona. Ispuni sve to ini sveta Crkva i bie dobar saputnik Gospodu na putu stradanja.
UTORAK
Sada narod, svetenici i judejski vlastodrci poslednji put sluaju Gospodnju re u hramu. A ona je bila sveobuhvatna: obuhvatala je sve prolo, sve sadanje i budue. Pitanjem o Jovanu Gospod nagovetava da je On istiniti Mesija; priom o dva sina ukazuje da e Judejci biti odbaeni i na njihovo mesto biti prizvani neznaboaki narodi; priom o vinogradarima govori da odbaene oekuje pogibao; priom o svadbi sina carevog ui da nee svi koji mu priu biti dostojni, zbog ega e sa pravom biti baeni u tamu najkranju; odgovorima na pitanja o danku kesarevom i o prvoj zapovesti, kao i izobliavajuom reju, odreuje karakteristine crte spasonosnog ivota; najzad, predskazanjima o bedama koje e zadesiti Jerusalim uenicima otkriva tajnu svog Drugog dolaska. Dovoljno bi bilo samo uti sve to sa panjom pa se uveriti da je On istiniti Spasitelj sveta - Hristos, i pokoriti se Njegovim zapovestima i uenju. I do danas itanje glava Jevanelja o svemu to se desilo na taj dan jeste najdelotvornije sredstvo za oivljavanje vere u Gospoda. Pomou njih Hrianin moe, dolazei do pravog saznanja, podgrevati revnost i pokazati da veruje u Gospoda ne samo reima nego i na delu.
SREDA
Gospod je utao u sredu i etvrtak do veeri, da bi se tada obratio uenicima reju kojoj nema ravne ni u ljudskim ni u Boanskim pismima. Po ukazanju Crkve, sada iz usta Gospodnjih sluamo ukazanje da ne ometaju pomazivanje mirom, budui da se
time [Njegovo telo] priprema za smrt. Pred Njegovim oima je jo samo smrt tj. zavrna tajna Njegovog dolaska na zemlju radi naeg spasenja. Udubimo se i mi u sagledavanje te tajanstvene smrti da bismo izvukli blagu nadu za spasenje dua naih, obremenjenim mnogim gresima. Udubimo se, kako bismo stekli nadu, jer inae ne znamo gde bismo nali mira od muenja razbuene savesti i kako bismo se odbranili od svesti o pravednosti Suda Boijeg nad nama, tako stranog i neizbenog.
ETVRTAK
Blagovesti i ustanovljenje Tajne Tela i Krvi. Kakvo sjedinjenje! Mi se prieujemo istinitim Telom i istinitom Krvlju Hristovom - onim istim koje je u Ovaploenju primio od preiste krvi Preiste Djeve Bogorodice. U Ovaploenju koje se dogodilo u trenutku Blagovesti, poloena je osnova Tajne Tela i Krvi. Ovim poklapanjem praznika Blagovesti sa Velikim etvrtkom, Hriani se podseaju da treba da potuju Presvetu Bogorodicu kao istinitu Majku svoju ne samo kao zastupnicu i molitvenicu nego i kao hraniteljku. Deca se hrane majinim mlekom, a mi se hranimo Telom i Krvlju, koji su od Presvete Djeve Bogorodice. Hranei se tako, mi pijemo istinsko mleko iz njenih grudi.
PETAK
Raspee Hrista Gospoda i sabor arhangela Gavrila! Novo uteno poklapanje! Gavril predskazuje roenje Pretee; Gavril blagovesti Djevi; on verovatno objavljuje i radost o roenju Spasitelja (pastirima); niko drugi nije ni enama javio o Vaskrsenju Hrista Gospoda. Na taj nain Gavril je donosilac i vesnik svake radosti. I raspee Hristovo je radost i uteha svih grenika. Grenik koji je doao do oseanja svoje grenosti i saznanja o svepravednosti Boijoj, nema gde da se sakrije osim pod senkom Krsta. Tu on postaje svestan da mu nema oprotaja sve dok sam ne stane pred Gospoda sa svojim gresima i sa suzama zbog njih. Jedino spasenje za njega nalazi se u krsnoj smrti Gospodnjoj. Jer, na Krstu je pocepana obveznica svih grehova. I svako ko to primi sa punom verom, postaje uesnik tajne pomilovanja. Sa sazrevanjem te vere sazreva i uverenost u pomilovanje i, ujedno, uteha od oseanja stupanja u stanje pomilovanja na sve vekove. Krst je izvor radosti, jer grenik verom iz njega pije utehu pomilovanja. Tako je on svojevrsni arhangel koji blagovesti radost.
SUBOTA
Gospod telom u grobu spava. Duom je, pak, siao u ad, propovedajui spasenje duhovima koji obitavaju u njemu. Starozavetni sveti nisu bili u raju, premda su imali utenu veru da e u njega biti uvedeni im na zemlju doe Obeani, tj. Onaj ijom verom oni ivljahu. Njegov dolazak predskazao je Pretea. I kad je Gospod siao, svi verujui su se prilepili uz Njega i Njime bili uzvedeni u raj. No, i taj raj je samo predvorje pravoga raja, koji treba da se otkrije posle sveopteg vaskrsenja i Suda. U tom privremenom raju blaenstvuju i svi novozavetni sveti, i ekaju jo vee i savrenije blaenstvo u buduem veku, u novom nebu i novoj zemlji, kada e Bog biti sve u svima.
SVETLO HRISTOVO VASKRSENjE
Pasha, Gospodnja Pasha! Gospod nas je svojim Vaskrsenjem od smrti priveo ivotu. I gle, ovo Vaskrsenje aneli pevaju na nebesima, videvi u licu Gospoda Iskupitelja svetlost ugotovljene slave oboene ljudske prirode, u koju e se, silom Njegovog Vaskrsenja, obui svi oni koji istinski veruju u Njega i koji mu se iz sve due prilepljuju. Slava, Gospode, preslavnom Vaskrsenju Tvome! Aneli pevaju i raduju se sa nama, predviajui ispunjenje svoga hora. I nas Gospode udostoj da Te vaskrslog slavimo istim srcem, videi u Tvome Vaskrsenju prekid trulenosti koja nas je izjedala, sejanje novog presvetlog ivota i zrak budue vene slave, u koju si Ti kao pretea ve uao Vaskrsenjem nas radi. Ne samo ljudski, nego ni anelski jezik nije u stanju da objasni neizrecivu milost Tvoju prema nama, preslavno vaskrsli Gospode! SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Blagovestei Ovaploenje Gospodnje, aneo govori: "Raduj se blagodatna"! Objavljujui pastirima roenje Hrista Spasitelja, on takoe govori: Evo javljam vam radost veliku! Meutim, obavetavajui ene o Vaskrsenju Gospoda, aneo izgovara samo: "Ustade, nije ovde"! On ne dodaje: "Radujte se", jer e
radost sama sobom ispuniti njihova srca im se uvere da je Gospod zaista ustao. Tada je to uverenje bilo opipljivo: aneo ga je pripremio, a Gospod ga je svojim javljanjem upotpunio. I radost je kod svih bila neiscrpna! Sada je kod nas sve ukraeno - i Crkva, i kue i trgovi. Sve je u odei radosti, i svi su obuzeti optom bujicom radovanja. No, ti se potrudi da svoju misao odvoji od spoljanjeg i da, sabravi se u srcu, primi istinu Vaskrsenja u svoj irini, dubini i visini njenoj, kako bi se pokazao radostan ne samo po spoljanosti, nego kako bi i u sebi samom nosio duh radosti, koji iznutra izvire kao izvor svetle vode koja izbija iz nedra zemlje.
UTOPAK
Judejci su pokuali da svetlost Hristovog Vaskrsenja zamagle maglom lai: "Ukrali su ga uenici". Meutim, tu niskost je bilo lako savladati, i istina je pobedila. Ipak, ni posle toga vremena vrag ne prestaje sa pokuajima da zamagli sunce Vaskrsenja. Ni to ne treba da nas smuuje! Od oca lai ta bi se moglo oekivati osim lai? On je mnoge od svojih saradnika nauio te su napisali itave knjige protiv Vaskrsenja. Ta magla je knjigama i rasejana. Vi, pak, ne uzimajte loe knjige pa se neete pomraiti. Ako se i desi da sluajno naie na takvu knjigu, uzmi kao protivotrovno sredstvo dobru knjigu da bi osveio glavu i prsa. Postoji, meutim, i druga magla od neprijatelja - u pomislima. Ali, i ona e se odmah razvejati kao dim od vetra putem zdravog hrianskog rasuivanja. Prohodi sa rasuivanjem sve to se desilo i lako e, kao na svetlosti dana, uvideti da se sve to nije moglo ostvariti niim drugim do silom Hristovog Vaskrsenja. To ubeenje e za tebe biti tvrava sa koje e, utvrdivi se, lako odbijati i pobeivati neprijatelje istine.
SREDA
Istinu Vaskrsenja razum moe dokazivati svojim razlozima na osnovu Pisma, i silu njegovih izvoenja ne moe da ne prizna ni neverujui, ukoliko mu nije zaglueno oseanje za istinu. Vernici, meutim, nemaju potrebu za dokazima, budui da je Crkva Boija prepuna svetlosti Vaskrsenja. I jedan i drugi ukazatelj na istinu je dobar i ubedljiv. Protiv razloga razuma, ipak, mogu da se izrode i istaknu protivrazlozi, a i vera moe da se napada i uzdrmava nedoumicama i sumnjama koje dolaze i spolja i iznutra. Zar nema, dakle, tvrde ograde za istinu Vaskrsenja? Ima! Ona e se ispoljiti u procesu istrebljivanja izopaenosti due i tela, i uspostavljanju poetaka novog ivota putem sile Vaskrsenja, preuzete
jo u svetom krtenju. Takav ovek e hoditi u svetlosti Vaskrsenja. Njemu e izgledati bezuman svako ko govori protiv Vaskrsenja, kao to e onome koji ide po danu izgledati bez pameti onaj koji govori da je nono vreme.
ETVRTAK
Zaista je pun vrline trud onih koji zdravim razlozima pobijaju la koja se sa naporom die protiv istine Vaskrsenja. I ti itaj i naoruavaj se tim razlozima. No, pri svemu tome ne lenji se da u sebi sve vie i vie naini prostora za ulazak sile Vaskrsenja Hristovog. to se vie bude trudio, sve e vie disati vazduhom Vaskrsenja, te e bezopasnije postati sve strele vraje koje se odapinju protiv te istine. Pita: "ta treba da se radi u vezi sa tim?" Nita posebno! Budi samo ono to si duan da bude po zavetu u koji si stupio svetim krtenjem, koje i jeste nae vaskrsenje. Pljunuo si na satanu i na sva dela njegova: produi da se tako prema njemu odnosi. Sjedinio si se sa Hristom: ostani sa Njim. Dela tame i svetlosti su poznata. Bei od prvih i trudi se oko drugih. No, ini to bez ikakvih ustupaka, ak i najmanjih, kako bi se u ivotu drao pravila: nema zajednice svetlosti sa tamom, niti Hrista sa Velijarom.
PETAK
Sveti oci su za neke ljude, slavne po svom hrianskom ivotu, pohvalno govorili da vaskrsoe jo pre opteg vaskrsenja. U emu je tajna takvog ivota? U tome to su oni usvojili karakteristine crte ivota posle vaskrsenja, opisane u rei Boijoj, uinivi ih svojim osobinama. Budui ivot se predstavlja kao slobodan od svega telesnog: nema enidbe ni udadbe, nema hranjenja trulenom hranom, a samo telo postaje duhovno. I tako, ko ivi kao odreen od svega telesnog, u sebe prima elemente ivota posle vaskrsenja. Potrudi se da u tebi zamre sve telesno, i vaskrsnue pre opteg vaskrsenja. Put ka tome ukazuje i apostol kada govori: Po Duhu hodite i pohotu telesnu neete initi (Gal.5,16). On uverava da se tim putem zaista moe dostignuti oekivano: Ko seje, govori on, u duh, od duha e ponjeti ivot veni (Gal.6,8).
SUBOTA
U nama postoje dva ivota - telesni i duhovni. Duh na kao da je pogreben u telu. Kada pone da vaskrsava, oivljen blagou Boijom, on se izvlai iz skrivenosti pod telom i pojavljuje u svojoj duhovnoj istoti, i to deo po deo. Kada se sav izvue iz te vezanosti kao iz groba, on izlazi u obnovljeni ivot i sam po sebi postaje iv i delatan. Telo, pak, grob, samo po sebi jeste mrtvo i bez dejstva, premda se zajedno sa duhom nalazi u jednom i istom licu. To je tajna onoga to govori apostol: A gde je Duh Gospodnji, onde je sloboda (2.Kor.3,17). To je sloboda od trulenosti koja oblae na netruleni duh, ili od strasti, koje kvare nau prirodu. Taj duh, koji je stupio u slobodu kod dece Boije, lii na leptira sa krilima punim raznih boja, koji je prhnuo iz svoje aure. A ovo su divne boje duha: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdranje (Gal.5.22).
TOMINA NEDELjA
Gospod moj i Bog moj!, uzviknuo je sveti apostol Toma. Oseate li sa kakvom se snagom on uhvatio za Gospoda i kako ga snano dri? Ni davljenik se ne dri vre za dasku koja mu daje neku nadu na spasenje od davljenja. Moemo rei da jo ne veruje onako kako bi trebalo onaj ko se ne odnosi tako prema Gospodu. Mi govorimo: "Gospod Spasitelj", mislei pri tom da je On Spasitelj svih, a apostol govori: "Moj Gospod Spasitelj". Onaj ko govori: "Moj Spasitelj", ocea svoje spasenje, koje istie iz Njega. Oseanje spasenja je srazmerno i oseanju propasti iz koje je Spasitelj izvukao spasenoga. Oseanje pogibli kod oveka koji po prirodi voli ivot, a koji zna da sam sebe ne moe spasti, prisiljava na iskanje Spasitelja. I kada ga nae i oseti silu spasenja koja iz Njega izlazi, on se hvata vrsto za Njega i nee da se odvoji, makar ga zbog toga liili i samog ivota. Dogaaji takve vrste u duhovnom ivotu Hrianina ne zamiljaju se samo umom, nego se zbivaju na samom delu. Kako vera, tako i sjedinjenje sa Hristom, kod njih postaje jako kao ivot i smrt. Samo takvi iskreno uzvikuju: "Ko e me rastaviti..."! SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Pokajte se, dakle, i obratite se da se oistite od grehova svojih (Dap.3,19). Tako govori sveti apostol Petar Judejcima koji su raspeli Gospoda, teei ih [milju da
su greh] uinili iz neznanja. Mi, pak, po drugi put svojim gresima raspinjemo u sebi Gospoda i to ne vie iz neznanja. A On nas, kao mnogomilostiv, prima kad se kajemo i iz sveg srca Njemu obraamo. A to smo mi uinili u Velikom postu. Svako je pristupao Gospodu sa suzama pokajanja zbog grehova svojih. Ukoliko smo iskrenije plakali, utoliko smo snanije oseali sveinu pomilovanja koja je dolazila od Gospoda, preko ruku i preko razrene molitve svetenika. A sada, ta nam ostaje da radimo? Da se uvamo od novih padova da ne bismo opet upadali u greh raspinjanja Gospoda. Apostol govori da je Gospoda Isusa nebo primilo samo do vremena vaspostavljanja svega (Dap.3,21). Zatim e On ponovo doi i ustrojiti Sud. Kakvim oima e da pogledaju na Njega oni koji su ga proboli! Zar neemo i mi biti u istom redu sa njima ukoliko prestanemo da prinosimo plodove pokajanja i opet se vratimo na staro.
UTORAK
Koji ne veruje ve je osuen (Jn.3,18). Zato? Zato to on ostaje u tami iz ljubavi prema njoj, iako oko njega sija svetlost. Mrakoljublje, mrnja prema svetlosti, ini ga potpunim krivcem, i bez navoenja samih dela tame. Ljubav, pak, prema istini onoga koji je osea izvodi iz tame zablude i privodi ka svetlosti istine. Oigledan primer je sveti apostol Pavle. Iskreni ljubitelj istine, on je iz sve due, bez ikakvih interesa, bio predan onome to je smatrao istinitim. Kada mu je, meutim, bila ukazana [prava) istina, i to ne u onome to je on smatrao istinitim, on je istog asa napustio sve staro (koje se pokazalo neistinitim) i svim srcem se prilepio novome (koje se na opipljiv nain pokazalo istinitim). Isto biva i sa svakim iskrenim ljubiteljem istine. Istina o Hristu je jasna kao dan: trai i nai e. Pomo odozgo uvek eka spremna za iskrenog traitelja. Stoga je [oigledno] da onaj ko ostaje u tami neverja voli tamu, i zbog toga je ve osuen.
SREDA
Sudite da li je pravo pred Bogom da sluamo vas vie nego Boga? Jer mi ne moemo da ne govorimo ono to videsmo i usmo (Dap.4,19-20). Tako su govorili vlastodrcima sveti apostoli Petar i Jovan kada im zabranjivahu da govore o vaskrslom Gospodu Isusu, neposredno poto su Njegovim imenom iscelili hromog od utrobe materine. Meutim, apostoli se nisu bojali pretnji, jer im oevidnost istine nije dozvoljavala da ute. "Mi smo videli i uli i ruke su nae opipale", kasnije je dodao sveti Jovan (1.Jn.1,1). Oni su oevidci, a
oevidci su, po pravilima ljudskog saznanja, najverodostojniji svedoci istine. S obzirom na to, nijedna oblast ljudskog saznanja nema slinih svedoka. Iako je od tada prolo osamnaest i po vekova[1], snaga njihovog svedoenja se niukoliko nije smanjila, a time ni oevidnost istine koju oni svedoe. Ako ljudi padaju u neverje - a danas ih je mnogo - padaju ne zbog neeg drugog, nego usled nedostatka zdravog razmiljanja. Hee da rasude i bivaju privueni prividima kojima lanost srca rado pridaje neku verovatnost. Jadne due! Ginu, uobraavajui da su najzad stupile na pravi put. One se osobito raduju to su prve stupile na tu koloteinu i postale predvodnice drugima. Meutim, nije velika radost sedeti u drutvu nevaljalih ljudi.
ETVRTAK
I izii e oni koji su inili dobro u vaskrsenje ivota, a oni koji su inili zlo u vaskrsenje suda (Jn.5,29). Eto ime e se sve zavriti! Kao to reke teku svaka u svoje more, tako e i tok ivota svakoga od nas najzad dospeti na mesto koje mu odgovara po karakteru. I oni koji e vaskrsnuti u ivot, bie na Sudu. Meutim, Sud e samo da zapeati njihovo opravdanje i opredeljenje na ivot. Drugi e, pak, vaskrsnuti samo zato da bi uli osudu na venu smrt. ivot i smrt njihova ogleda se jo u ovom ivotu: jedni ine iva dela, a drugi - mrtva i umrtvljujua dela. iva dela su ona koja se vre po zapovestima uz radost duha i u slavu Boiju, a umrtvljujua - koja se vre nasuprot zapovestima, uz bogozaborav i radi ugaanja sebi i svojim strastima. Mrtva dela su ona koja se po izgledu ne protive zapovestima, ali se vre bez ikakve misli o Bogu i venom spasenju - samo iz pobuda nekog od oblika samoljublja. Bog je ivot - ivot je samo ono u emu On ima udela. Tako, dakle, put onoga kod koga postoje samo mrtva i umrtvljujua dela vodi na osudu smrti, a put onoga koji ima iva dela vodi ka sticanju venog ivota u Poslednji dan.
PETAK
Zbog ega su sagreili Ananija i Sapfira? Zbog toga to su zaboravili da Bog sve vidi - i njihova dela i pomisli. Da su se seali toga da Bog sve vidi, i spolja i iznutra, i to jasnije nego svi ljudi, pa i oni sami, nikad im ne bi palo na pamet da zgree pred apostolima. Od toga potiu i svi nai gresi i grene zamisli. Mi se trudimo da nae grehe sakrijemo od ljudskih pogleda i smatramo da smo time neto uinili. Ljudi nam, ne videi naa dela, odaju potovanje kao pravednicima, premda se sutina nae nitavnosti niukoliko ne menja. Znajui
to, neka se svako pita: "Zato satana u srce moje stavlja da laem Bogu u lice?" Oi Njegove, svetlije od sunca, vide i najskrivenije tajne srca: ni no, ni more, ni podzemlje ne mogu se sakriti od Njega. Ceaj se toga i prema tome upravljaj svoje spoljanje i unutranje ponaanje, makar te i niko ne video. Kada bi Svevidei bio neko nama stran - jo bismo se i mogli ravnoduno odnositi prema Njegovom sveznanju. Meutim, poto je On i Sudija, i poto sud svoj, po svome sveznanju, nekad izvruje i pre nego to to mi oekujemo, biti ravnoduan - nije bezopasno. Moe biti da je kod Njega ve reeno da se nad nama izvri sud onoga asa kad pomislimo da se sa svojim gresima jo moemo skrivati u tamnoj lai: "Ne vidi Bog".
SUBOTA
Ono to su ranije Petar i Jovan govorili vlastodrcima, kasnije rekoe i svi apostoli: Bogu se treba pokoravati vie nego ljudima. Bog otaca naih vaskrse Isusa koga vi ubiste obesivi na drvo. Njega Bog uzvisi desnicom svojom za Naelnika i Spasitelja, da dade Izrailju pokajanje i oprotenje grehova. I mi smo Njegovi svedoci ovih rei, i Duh Sveti kojega Bog dade onima koji se njemu pokoravaju (Dap.5,29-32). Kakva iskrenost, punota, odreenost i jasnoa ispovedanja! Bog je tako uredio da Raspeti bude Spasitelj na kroz ostavljenje grehova u pokajanju. A svedoci su - apostoli oevidci i Duh Sveti koji oevidno deluje u njima i u svima koji su poverovali. Ti svedoci i danas svedoe. Govor apostola [nas obavezuje] jednako kao da smo mi sami sve videli i sluali. I Duh blagodati neprestano deluje u svetoj Crkvi preko uda, obraenja grenika i, naroito, preko obnovljenja onih koji marljivo slue Gospodu, kroz njihovo osveenje i ispunjenje oevidnim blagodatnim darovima. Poslednje daje veu silu prvome, i oba zajedno dovoljno su snani da izazovu snano ubeenje u istinu Hristovu u svim duama koje su istinoljubive. Neka je blagodarnost Bogu istine koji nam svoju istinu tako oigledno javlja!..
NEDELjA SVETIH ENA MIRONOSICA
Neumorne ene! One nisu dale sna oima, ni trepavicama dremanja sve dok nisu nale Ljubljenoga! A mukarci kao da trae vrsto tlo: idu na grob, vide ga prazna i ostaju u nedoumici ta bi znailo to to ga nisu nali. Znai li to da je kod njih bilo manje ljubavi nego kod ena? Ne, tu je bila ljubav koja rasuuje, koja se boji pogreke, budui da se radi o ljubavi visoke vrednosti i s obzirom na [prirodu] Onoga na koga se odnosi. Meutim, kada su saznali i opipali, i oni
su, ne jezikom kao Toma, nego srcem ispovedali: "Gospod moj i Bog moj". Tada ih ve nita nije moglo odvojiti od Gospoda. Mironosice i apostoli su obrasci dve strane naeg ivota: oseanja i rasuivanja. Bez oseanja ivot nije ivot; bez rasuivanja ivot je slep - mnogo se troi a proizilazi malo zdravog ploda. Zato treba stei i jedno i drugo. Oseanje neka ide napred i neka pobuuje; rasuivanje neka odreuje vreme, mesto, nain i, uopte, ustrojstvo bia onoga to srce nagovesti da treba ostvariti. Unutra - srce ide napred, a u praksi rasuivanje. No, kad oseanja postanu izvebana u rasuivanju o dobru i zlu, moemo se osloniti i na samo srce. Jer, kao to iz ivog drveta sami od sebe idu najpre pupoljci, pa cvetovi i plodovi, tako i iz srca poinje da istie samo dobro koje se razumno taloilo u toku ivota.
NAPOMENA: 1. Danas nepunih dvadeset vekova,- Prim. prev. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Sveti Stefan govori: Svevinji ne ivi u rukotvorenim hramovima... Kakav ete mi dom sazidati, govori Gospod, ili koje je mesto za poivanje moje? (Dap.7,4849). Samo nerukotvoreni hram srca moe Boga da primi, kao to je rekao Gospod: Ako me neko ljubi, re moju drae, i Otac moj ljubie njega; i njemu emo doi i u njemu emo se nastaniti (Jn.14,23). Mi ne moemo da shvatimo kako se to deava. Ipak, to je tako, jer je oigledno da tada Bog ini u nama da hoemo i da tvorimo po Njegovom blagovoljenju (Fil.2,13). I zato ne rasuuj o tome, nego samo daj Gospodu srce svoje, i pri tome - daj bez deobe. On sam e od njega sebi da napravi hram. Ako neto ne bude predato, nee moi da se napravi celovit hram. Jer, neto e biti trono, neto razbijeno. I ispae, ako uopte neto ispadne, hram sa razvalinama, ili bez krova, ili bez vrata. U takvom se, pak, hramu ne moe iveti. Ni Gospod nee u njemu prebivati. To e biti hram samo po imenu, dok e na delu predstavljati samo gomilu kamenja.
UTORAK
Simon (vra) i sam poverova i krstivi se ostade kod Filipa (Dap.8,13). I verovao je i krstio se, a nita od njega nije ispalo. Treba razumeti da u ustrojstvu njegove vere neto nije bilo u redu. Iskrena vera je odricanje od svoga uma. Um treba da se ogoli i da se kao ista tabla prinese veri. Ona e se tada na njemu upisati onakva kakva jeste, bez ikakvih primesa stranih misli i uticaja. Meutim, kada u umu ostaju njegovi stavovi, po utisnuu vere pojavljuje se meavina uticaja: saznanje se remeti, nalazei se izmeu uticaja vere i mudrovanja uma. Takav je bio i Simon - obrazac svih jeretika; takvi su i svi koji sa svojim mudrovanjem stupaju u oblast vere, kako ranije, tako i sada. Oni se upliu u veru, pri emu od njih ne izlazi nita osim tete - za njih same, ako prebivaju u utanju, ili za druge - ako se ta zbrka ne zadrava samo u njima, nego izlazi na videlo usled njihove ei da budu uitelji. Odatle uvek proizilazi odreena grupa ljudi koja manje ili vie grei u odnosu na veru, i koja projavljuje nesrenu uverenost u nepogreivost i bedno prizivanje svih da stanu u red za njom.
SREDA
Sveti Petar govori Simonu: Nema tebi dela ni udela u ovoj rei, jer srce tvoje nije pravo pred Bogom. Zato se pokaj od te zloe tvoje, i moli se Bogu da bi ti se oprostila pomisao srca tvoga (Dap.8,21-22). Nema udela! A Simon nije ni pomislio da je otiao tako daleko. On nije uradio neto vidljivo, niti neto neprilino, ve je samo neispravno pomislio. Ta pomisao je, meutim, apostola dovela u nedoumicu da li e mu se ona oprostiti ak i ako se pokaje, i ako se bude molio Bogu. Eto ta znai ustrojstvo srca i pomisli koje izlaze iz odreenog ustrojstva! ovek po spoljanosti moe izgledati jedno, a iznutra moe biti neto sasvim drugo. I to iznutra vidi samo Bog i oni kojima otkrije Duh Boiji koji ispituje srca. Sa kakvim strahom i drhtanjem treba, dakle, da gradimo svoje spasenje! I kako iskreno i usrdno treba da se molimo Bogu: Srce isto saini u meni i duh prav obnovi u unutranjosti mojoj (Ps.50): I na Sudu moe da se desi neto strano i nezamislivo. Gospod moe rei: "Ne poznajem vas", i to onima koji ne samo da su bili ubeeni da su Boiji, nego su ih i oi svih takvima videle. A ta e tek sa nama biti? Stoga moemo samo da prizivamo: "Spasi nas Gospode, kako sam zna! Kako sam zna, podaj spasonosno ustrojstvo srcu naem!"
ETVRTAK
Sveti Filip pita oglaenog: Da li razume to to ita? On odgovori: Kako bih mogao ako me ko ne uputi? (Dap.8,3031). Kako se esto nalaze u slinoj situaciji oni koji itaju re Boiju i svetootaka dela! Ono to itaju ne ulazi im u glavu. Um ne moe itano da primi i obuhvati. Jednom reju, radi se o neemu to im je strano, o predmetima iz njima nepoznate oblasti. Eto potrebe za tumaem koji razume o emu je re. Sveti Filip je imao duha kojim je i prorokovao, te mu nije bilo teko da protumai ono to je bilo nejasno oglaenom. Tako je i sa nama danas: treba da naemo oveka koji bi se nalazio na takvom stupnju ivota i znanja da mu nee biti teko da protumai tekoe koje za nas postoje u razumevanju Pisma, budui da poseduje iri duhovni horizont. Onaj koji stoji na niem stepenu ne vidi sve to vidi onaj koji je na viem. Stoga on moe samo da nagaa. Moe se desiti da se nama nejasno mesto tie predmeta vieg stepena, i da tuma koga smo nali takoe stoji na stupnju koji je nii od potrebnog za njegovo objanjenje. Stoga ni on nee moi kako treba da razjasni to mesto, ve e ga protumaiti s obzirom na svoje vienje, a mi emo i dalje ostati u tami to se njega tie. I zaista je udno kako se prihvataju tumaenja Pisma ljudi koji su sasvim tui oblasti o kojoj se radi. I kod njih nita ne ispada kako treba. Meutim, da se uzdiu svojim tumaenjem - oni ne zaboravljaju.
PETAK
Sveti Pavle je u poetku revnosno branio starozavetni poredak, jer je iskreno verovao da se u njegovoj neizmenjivosti sastoji bezuslovna volja Boija. Nije revnovao zbog otake vere, nego zato to je smatrao da Bogu slubu prinosi. U tome je bio duh njegovog ivota - sebe posvetiti Bogu i sve svoje snage posvetiti na vrenje onoga to je Njemu ugodno. Zbog toga je za njegovo preobraanje i za podsticanje da ostavi starozavetno i da prie novozavetnom, bilo dovoljno oigledno mu pokazati da Bog vie nee Stari Zavet nego - Novi. On je odmak svoje blagovoljenje preneo sa jednog na drugi. To se i dogodilo kad mu se Gospod javio na putu za Damask. Tada je njemu postalo jasno da on svoju revnost ne usmerava gde bi trebalo i da ne ugaa Bogu, ve da ide protiv Njegove volje. Taj uvid u znaenje njegove delatnosti, uz pomo blagodati Boije, odmah je izmenio njegovo stremljenje, te je on uzviknuo: Gospode, ta u da inim? (Dap.9,6). I od tog momenta je on svu svoju revnost obratio na ono to mu je bilo ukazano. On vie nikada nije zaboravio taj dogaaj, nego ga se itavog svog ivota sa blagodarnou ceao, podgrevajui njime svoju revnost i ne tedei snage u delanju za Gospoda svoga. Tako rade, a tako i treba da rade svi oni koji su se iskreno obratili Gospodu.
SUBOTA
Kada je sveti Pavle poeo da propoveda u Damasku, svi su se udili govorei: Nije li ovo onaj to satirae one koji prizivae Ime ovo? (Dap.9,21). To se uvek deava: oni u ijoj se sredi ni neko obrati od neverja ka veri ili od greha ka vrlini, iskazuju uenje zbog onoga to se desilo sa obraenim. "Kod njega je sve bilo kao i kod nas, a sad je odjednom postalo sve drugaije - i govor, i izgled, i postupci i misli i poduhvati i mesta kretanja". To je kao kad bi neko ko je iao na zapad odjednom promenio svoj pravac i poao na istok. Ta dva ivota su suprotna i jedan drugog iskljuuju. Ko bi hteo da ih sjedini, ili da spoji u celinu deo iz jednog i deo iz drugog, uzalud bi gubio vreme i trud, budui da ne bi imao nikakvog uspeha. Kakva je tu zajednica! Samo oni koji ne razumeju u emu je stvar, mogu da govore: "Zbog ega tako strogo!"
NEDELjA RASLABLjENOG
Eto postao si zdrav, vie ne grei, da ti se ta gore ne dogodi (Jn.5,14). Greh ne pogaa samo duu, nego i telo. U nekim sluajevima je to vrlo oigledno. U drugim sluajevima to nije tako jasno, premda istina da su bolesti tela sve i uvek od greha, i zbog greha - ostaje istina. Greh se zbiva u dui i odmah deluje na nju inei je bolesnom. Meutim, poto je ivot telu od due, kod bolesne due ni ivot ne moe biti zdrav. Nanosei mrak i tugu, greh ne moe blagotvorno uticati na krv u kojoj se nalazi osnova telesnog zdravlja. No, ako se setimo da greh odvaja od Boga koji je izvor ivota, i ini da ovek dolazi u nesaglasnost sa svim zakonima koji deluju u njemu samom i u prirodi zaudiemo se kako grenik uopte ostaje iv posle greha. To je samo po milosti Boijoj koja eka pokajanje i obraenje. Iz toga sledi da bolesnik treba pre svakog drugog dela da pouri da se oisti od greha i da svoju savest pomiri sa Bogom. Time e se postaviti osnova za blagotvorno dejstvo lekova. Jedan znameniti lekar nije pristupio leenju sve dok se bolesnik nije ispovedio i priestio Svetim Tajnama. I to je bolest bila tea, utoliko je on upornije zahtevao [duhovnu pripremu]. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Kada je Gospod izrekao uenje o Tajni Tela i Krvi, polaui je kao neophodan uslov za optenje sa Njim i inei je izvorom istinskog ivota, mnogi od uenika Njegovih otidoe natrag i vie ne iahu s njim (Jn.6,66). Njima je izgledalo suvie udesno takvo delo bezgranine milosti Boije. Neraspoloenje prema udesnome ih je i odbilo od Gospoda. Gospod je to video, ali nije mogao da umanji ili zameni ono to je udesno, premda je bio spreman i da se razapne za spasenje svih. Toliko je ono bilo neophodno u ikonomiji naeg spasenja! On ih je sa aljenjem ostavio da idu od Njega u tamu neverja i pogibao. I izabranoj dvanaestorici On je tim povodom rekao: Da neete i vi da odete, pokazujui gotovost da i njih pusti, ukoliko se ne priklone pred udesnou. Odatle proizilazi da beati od udesnog znai beati od Gospoda i Spasitelja, te da onaj koji se odvraa od udesnog ide u pogibao. Neka obrate panju na to oni koji se uasavaju pri samom pomenu udesnog! Jer, i oni e sresti udo kome vie nee moi da protivuree: smrt i po smrti Sud. No, da li e im tada to neprotivreenje posluiti na spasenje - jedini Bog zna.
UTORAK
Ne moe vas svet mrzeti; a mene mrzi jer ja svedoim o njemu da su dela njegova zla (Jn.7,7). Gospod ne govori uenicima, budui da je njima kasnije prorekao da e i njih svet omrzeti i goniti poto ih je On izabrao od sveta. Zbog toga osmotrite na ono ta svet mrzi i znaete gde je Hristov udeo. Na ono to je Hristovo, to je najblie Njemu i najsaobraznije sa Njegovim Duhom svet najvie ustaje. To je spoljanji ukazatelj. Meutim, za spoljanje [ljude] i to je dovoljno. Opet, svet ne deluje sam, nego ga na dela njegova podstie njegov knez - satana. Njegova dela je, meutim, razruio Gospod i produuje da ih rui u verujuim i preko verujuih. Samom Gospodu on nita ne moe uiniti. Stoga on svoju jarost obraa na verujue u Njega. Pakostei njima, on hoe da napakosti Gospodu. On ne deluje neposredno, nego preko svog orua - sveta. To ne znai da je on snaan. Ne bojte se njega, nego se, naprotiv, hrabrite jer je Gospod pobedio svet i njegovog kneza. On ne moe nita uiniti onome ko mu se sam ne podaje.
SREDA
Na "Prepolovljenje" [Pedesetice] ujemo Gospoda gde poziva: Ko je edan neka doe meni i pije. Ako je tako, onda poimo svi k Njemu. Svako e kod Njega utoliti svoju e, ma ega da je edan, naravno, ukoliko predmet njegove ei nije protivan Gospodnjem Duhu. Koji je edan znanja neka ide ka Gospodu, jer je On jedinstvena svetlost koja istinski prosveuje svakog oveka. Ko je edan oienja od grehova i umirenja savesti koja ga pee, neka ide ka Gospodu, jer je On podigao sve grehe sveta na Krst i razdrao obveznicu njihovu. edni mira u srcu - neka idu ka Gospodu: On je skrivnica zbog koje ovek zaboravlja na sva liavanja i prezire sva bogatstva. [ovek je tada spreman sve da ostavi] samo da bi Njega Jedinog stekao. Kome je potrebna snaga - u Njemu je svaka sila; ko trai slavu - kod Njega je slava nadsvetska; ko slobodu - On je Darodavac istinske slobode. On e da rei sve nae nedoumice, da rastrgne okove strasti, da razveje sve tuge i alosti, da nadvlada sve prepreke, sva iskuenja i zamke vraje, i da upravi put na ka duhovnom ivotu. Poimo zato svi ka Gospodu!
ETVRTAK
Ja sam svetlost svetu, govori Gospod, ko ide za mnom nee hodati u tami nego e imati svetlost ivota (Jn.8,12). Prema tome, ko odvodi od Gospoda - odvodi od svetlosti i vodi u tamu. Zbog toga je on pravi "opskurant" [mranjak]. Tebi je poznato ta zahteva Hristovo uenje. Stoga se ne boj nazvati mranjakom onoga ko predlae misli koje su mu protivne - to je njegovo pravo ime. Gospod ui da je Bog jedan po prirodi, a Trojian po Licima - to je zrak natprirodne svetlosti istine. Ko propoveda suprotno tome, vodi od svetlosti u tamu i jeste mranjak. Gospod ui da Triipostasni Bog promilja o svetu koji je stvorio reju svojom - to je boanstvena svetlost istine. Ko drugaije propoveda odvodi u bezutenu tamu i jeste mranjak. Gospod ui da je Bog oveka stvorio po svom obrazu i podobiju, odredivi mu da ivi u raju. Kada je, pak, sagreio, ovek je pravedno izgnan iz raja da ivi na ovoj zemlji punoj alosti i tekoa. Ipak, Bog se nije do kraja prognevio na njega, nego je blagovoleo da mu ustroji spasenje kroz krsnu smrt koja prosvetljuje mrak naravi koji lei na naoj dui. Ko propoveda drugaije - vodi u tamu i jeste mranjak. Gospod ui: veruj i, primivi silu blagodati kroz Boanstvene Tajne, ivi po zapovestima i spae se - to je jedinstveni nain da svetlost Boija ue u nas i naini nas prosveenima. Ko ui protivno - hoe da nas zadri u pomraenosti i zbog toga je mranjak. Gospod ui: Uite na uska vrata strogog, samoodrenog ivota - to je jedinstveni put ka svetlosti. Ko, pak, vodi na iroki put samougaanja odvodi u tamu i jeste mranjak. Gospod ui: seaj se kraja, tj. smrti, Suda, ada, raja - to je svetlost koja osvetljava nau budunost. Ko ui da je smrt kraj svemu - navlai tamu na na udeo i zbog toga je mranjak. Ljubitelji svetlosti, nauite se po ovome raspoznavati tamu i uklanjajte se od nje.
PETAK
Pitali su Gospoda: Ko si ti? On je odgovorio: Poetak (Jn. 8,25). On je napred, a za Njim idu sveti apostoli, a za apostolima pastiri i uitelji i sva Crkva Hristova. Prosudite sada ko su pravi prethodnici. Zbog toga to za njima tako dugo idu mnogi, i jo e ii, oni ne prestaju da su prethodnici jer su jo uvek ispred, a svi drugi su u redu za njima. Prema tome, mi Hriani imamo prethodnike. Ko, pak, pokuava da postavi nove prethodnike, oigledno namerava da ih predloi kao prethodnike koji vode u suprotnom smeru, tj. na putu koji vodi na dno adovo. Tome se nema ta dodati. uvajte se. Jer, ko bi samom sebi bio neprijatelj? Samo se postarajte da na pravi nain razumete to vam se govori i vrsto se drite saznate Hristove istine. Njih, pak, neka, nek tvrde svoje.
SUBOTA
Gospod je rekao: Ako vas Sin oslobodi, zaista ete biti slobodni (Jn.8,36). Eto, gde je sloboda! Um je svezan vezama neznanja, zablude, sujeverja, nedoumica. On se bori, ali ne moe da se probije i da ih se oslobodi. Prilepi se za Gospoda i On e prosvetiti tvoju tamu i rastrgnuti sve veze u kojima se mui tvoj um. Volju veu strasti i ne daju joj mesta da deluje. Ona se trza kao da je vezana po rukama i nogama, i ne moe da se istrgne. Stoga se prilepi uz Gospoda i On e ti dati Sampsonovu silu i rastrgnuti sve veze nepravde koje te vezuju. Srce pritiska stalna uznemirenost i ne da mu odmora. Meutim, prilepi se za Gospoda i On e te uspokojiti, te e biti miran u sebi i sve e oko sebe da gleda svetlo, bez saplitanja i smetnji, hodei sa Gospodom kroz mrak i tamu ovog ivota ka sveblaenoj, potpunoj radosti i venim prostorima.
NEDELjA SAMARJANKE
Spasitelj je u gradu Samarjanke proveo dva dana. Tada su joj njeni sugraani rekli: Sad ne verujemo vie zbog tvoga kazivanja jer sami... znamo da je ovo zaista Spasitelj sveta, Hristos (Jn. 4,42). I kod svih je tako. Najpre se spoljanjom reju ljudi prizivaju Gospodu, ili, kako je to sada kod nas
(pravoslavnih) - putem roenja. Meutim, kada na delu okusi ta je ivot u Gospodu, ovek se ve Gospoda dri zbog unutranjeg sjedinjenja sa Njim, a ne zbog spoljanje pripadnosti hrianskoj zajednici. Svi koji se raaju u hrianskim zajednicama upravo to treba da postave sebi za zakon, tj. da se ne ograniavaju samo spoljanjim pripadanjem Gospodu, nego da se pobrinu da se unutranje sa Njim sjedine, kako bi zatim stalno u sebi imati osvedoenje da staje u istini. A ta je za to potrebno? Potrebno je u sebi ovaplotiti Hristovu istinu. Istina Hristova je obnavljanje paloga. I tako, obnovi starog oveka koji se raspada u laljivim pohotama, i obuci se u novog, sazdanog po Bogu, u pravdi i dranju istine, pa e sam u sebi znati da je Gospod Isus Hristos uistinu Spasitelj ne samo sveta nego i tebe lino. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Gospod je Judejcima objanjavao zbog ega oni ne veruju u Njega. I ta mislite zato? Zato to im je govorio istinu: A meni ne verujete jer ja istinu govorim (Jn.8,45). Kod njih la kao da se otelovila i ula u njihovu krv, zbog ega im istina bee neprihvatljiva. A zato ni sada ne veruju? Razlog je isti: Gospod govori istinu. Zbog toga ne veruju. Kako to? Pa, oni su svi ueni. Koliko je samo kod njih rei! I to o istini? Da ,rei je mnogo, ali nema dela. Ispredanje sistema se takoe kod njih moe nai. Meutim, to je kao ispredanje pauine. Samo, oni ne primeuju tu krhkost. Poetak sistema im je bez osnove, i dalji izvodi su bez dokaza. Ipak, oni su njima sasvim zadovoljni. Oni imaju takvu e za pretpostavkama, da se ini da one predstavljaju sav sadraj njihovog uma. Iako imaju samo pretpostavke, oni smatraju da imaju solidno obrazovanje. Razastrli su oni, tako, jednu maglu matarija po malobrojnim injenicama do kojih su doli. U toj magli izgledaju sasvim drukije nego to su u stvari. I pored toga, oni smatraju da poseduju oblast nepromenjive istine. Tako je um postao truo, i tako se ukus izopaio! Kako e, onda, um da primi istinu? Tako oni ne veruju Gospodu koji jedini istinu govori.
UTORAK
Judejci su se zbog izoblienja razgnevili na Gospoda i uzeli kamenje da bace na njega. No, Gospod je proao izmeu njih i otiao (Jn.8,59). Gospodu nisu nita
uinili, ve su samo sebe pogubili. Jer, posledica njihovog neverja bio je straan prigovor Gospodnji: Eto e vam se ostaviti kua vaa pusta (Mt.23, 38), i jo: Hajdemo odavde. I Gospod je otiao drugde i, umesto ljubljenog Izrailja, izabrao druge narode za svoje stanite. Pa i sada nitavni ljudi u samoprelesti gordog uma koji ne prima Hristovu istinu uzimaju kamenje protivljenja Gospodu i bacaju ga na Njega. Meutim, Njemu oni ne mogu nita, budui da On ostaje Gospod i da Njegova istina prebiva kao neizmenjiva istina. Naprotiv, oni sebe pogubljuju. Gospod prolazi pored njih i preputa ih njihovom sujetnom mudrovanju, koje ih nosi kao vihor prainu. Deava se da se ceo narod okrene ka lanom mudrovanju. Tada se i on, slino Judejcima, ostavlja vlastitom izboru. Razumite narodi i pokorite se Gospodu!
SREDA
Uenici su govorili Gospodu da otpusti narod kako bi kupili hleb u selima. Meutim, Gospod im je rekao: Nema potrebe da idu; podajte im vi neka jedu (Mt.14,16). To je bilo pred udo nasienja pet hiljada ljudi, osim ena i dece, sa pet hlebova i dve ribe. Taj dogaaj, koji ima posebno znaenje u ivotu Gospodnjem, sadri jo jednu pouku. Narod je obraz oveanstva koje je gladno i edno istine. Rekavi apostolima: Podajte im vi neka jedu, Gospod je predskazao njihovo sluenje ljudskom rodu, tj. njihovu slubu pitanja [hranjenja] istinom. U svoje vreme apostoli su je ostvarili. Za kasnija, pak, vremena tu slubu su predali pastirima, svojim prejemnicima. I sadanjem pastirstvu Gospod upuuje re: "Dajte vaem narodu da jede". I pastirstvo je duno da na svojoj savesti dri obavezu da narod hrani istinom. U Crkvi je neophodno da stalno tee propoved rei Boije. Pastirstvo koje uti zar se moe nazvati pastirstvom? A ono mnogo uti, preko mere uti. Ali, ne treba rei da je to zbog toga to nema vere u srcu. Radi se samo o nesporazumu i neprikladnom obiaju. Ipak, to ne opravdava utanje.
ETVRTAK
Za sud ja doox na ovaj svet, govori Gospod, da vide koji ne vide i koji vide da postanu slepi (Jn.9,39). One koji ne vide - predstavlja prost narod koji je u prostoti srca poverovao Gospodu, a oni koji vide su tadanji knjievnici, ueni ljudi koji, zbog gordosti uma, sami ne poverovae, pa i narodu zabranjivahu. I nai obrazovani ljudi smatraju da dobro vide. Zbog takvog mnjenja oni se udaljuju od vere u Gospoda, koje se vrsto dre prosti srcem i umom. Tako je,
po istini Gospodnjoj, dolo do toga da su oni slepi a da narod vidi. Oni su slini pticama koje vide nou ali ne i danju. Istina Hristova im je tamna, la koja joj je protivna im se ini svetlom: tu su oni kod svoje kue. Ma kako da je to oigledno, oni su ipak gotovi da pitaju: Eda li smo i mi slepi? I zato kriti: "Da, slepi". I poto ste slepi po svojoj volji, greh slepoe i neprimeivanja svetlosti lei na vama. Moete da vidite, ali neete, jer zavoleste obmanjivu, prelestnu la.
PETAK
Vi ne verujete jer niste od ovaca mojih, govori Gospod Judejcima koji ne veruju. Ovce moje sluaju moj glas, i ja njih znam i za mnom idu (Jn.10,26-27). Koji ne veruju nisu iz stada Hristovog. Tada su neverujui bili oni koji jo nisu uli u stado, a sada su meu nama neverujui svi ono koji su otpali od vere i istupili od stada Hristovog. Gospod je Pastir: sve Njegove ovce idu za Njim, sledei Njegovo uenje i ispunjavajui Njegove svete zapovesti. Grenici su bolesne i slabe ovce, koje meutim, ipak idu sa stadom. Oni, pak, koji izgubie veru sasvim otpadaju i ostaju hrana zverima. To su oni koji su zaostali. Oni nisu u stadu Hristovom i Njegov glas ne sluaju. Ni On njih ne zna zbog toga to ne daju da se za njih zna. [Oni se ne ugledae na] krvotoivu koja je znala da da na znanje da je prisutna. I na Sudu e im biti reeno: Ne znam vas, idite!
SUBOTA
Ako meni ne verujete, delima verujte (Jn.10,33). Dela Gospodnja su bila svima poznata i On je mogao na njih glasno da ukae: isceljenja raznih bolesti, isterivanje besova, vlast nad prirodom, vienje pomisli u srcima, proricanje budunosti, sila rei i gospodstvo nad duama. Sva ona su jasno dokazivala da je Isus Hristos od Boga i da je re Njegova istina. Za nas verujue tim delima su se prisajedinili: udesna smrt, Vaskrsenje, Vaznesenje, silazak Svetoga Duha, osnivanje Crkve, divni duhovni darovi, pobeda nad neznabotvom i blagodatne sile koje do sada ne prestaju da deluju u Crkvi Boijoj. Sve su to dela Gospodnja. Svakom neverniku je mogue kazati: "Ako ne veruje reima, poveruj delima koja gromko svedoe o Boanskoj prirodi Gospoda naeg Isusa Hrista i, poverovavi, primi svu Njegovu istinu". Meutim, ime su Judejci odgovorili Gospodu? Tada opet traahu da ga uhvate (Jn.10,39). A sadanji nevernici? Zasedaju i pletu la za laju kako bi "uhvatili" - ako ne Gospoda (to
nisu u mogunosti), a ono proste u veri i one koji ne mogu da razmrse njihove lukave zamke.
NEDELjA SLEPOG
Spori se prostota vere sa lukavim neverjem (Jn.9). Priavi slepcu koji je progledao, vera je prosvetila i njegove umne oi, te je on jasno ugledao istinu. Gledajte kako je kod njega sve logino. Pitaju ga: "ta ti kae o onome koji ti je dao vid?" "Prorok je,- odgovorio je on,- tj. poslanik Boiji, ispunjen udotvornom silom". Neprotivrean i ispravan zakljuak. Meutim, knjika obrazovanost nee da vidi tu ispravnost i xoe da se ukloni od njenih posledica. Poto joj to nije uspelo, ona se obraa neknjikoj prostoti svojim predlogom: Podaj slavu Bogu. Mi znamo da je onaj ovek grean. Ali, prostota vere ne ume da povee grenost i udotvorstvo, te otvoreno izraava: Je li grean ne znam; jedno znam, da ja bejah slep a sada vidim. ta je mogue pei protiv takve rei? Meutim, logika nevernika je uporna i pri svoj oevidnosti se ne stidi da tvrdi da ne zna odakle je Onaj koji je otvorio oi slepome. U tome i jeste udo, govori im zdrava logika vere, to vi ne znate otkuda je, a On otvori oi moje. A znamo da Bog ne slua grenike; nego ako ko Boga potuje i volju Njegovu tvori, toga slua. Otkako je veka nije se ulo da iko otvori oi roenome slepcu. Kad On ne bi bio od Boga, ne bi mogao nita initi. Reklo bi se, posle ovoga nita drugo nije ostajalo nego da se prekloni glava pod silom ispravnog zakljuka. Meutim, knjika uenost ne moe da trpi zdravu logiku vere, i zato ga isterae... Pa, poi onda da dokazuje istinu vere onima kod kojih se um iskvario od upornosti neverja. Nevernici svih vremena su ljudi istog kroja. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
ta da radimo? Ovaj ovek ini mnoga udesa (Jn.11,47). Jedino u tome je jevrejska uenost nala Spasitelja krivim. I u dananje dane nemaka uenost u Jevanelju Hristovom nalazi da je neumesno ono to je natprirodno: sve je dobro, samo to ne ide. I u reenju se obe uenosti slau. Judejska je reila: Bolje da jedan ovek umre, da ne bi svi poginuli; a nemaka je postavila: odstranimo natprirodno, da bi se sauvale sve ostale istine Jevanelja. Meutim, ta je sledilo? Oni su pogubili narod, a ovi su odbacili sve hrianske
istine i ostali gotovo bez iega. Gospod je krajeugaoni kamen zgrade spasenja. I vera u natprirodno jeste krajeugaoni kamen cele zgrade bogonadahnutih istina. Sam Spasitelj, u Linosti svojoj, jeste venac natprirodnosti. I u Crkvi On je njihov neiscrpan izvor. Ko se dotie te take, dotie se zenice oka Boijeg.
UTORAK
Ako zrno penice padnuvi na zemlju ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, mnogi rod donosi (Jn.12,24). I tako, ako xoe da bude plodan - umri. Umri na takav nain da u srcu nosi oseanje kao da se to zaista desilo. Mrtav ovek se ne odaziva ni na ta to ga okruuje. Tako radi i ti: ako te hvale - uti, ako napadaju - uti, ako si stekao dobitak - uti, ako si sit - uti, ako si gladan - uti. Budi takav prema svemu spoljanjem, a unutar sebe se nalazi tamo gde je svaki umrli - u drugom ivotu, pred licem svepravednoga Boga, u oekivanju poslednje odluke. Kakav je, kazaete, plod od toga kad e onda sve da zamre? Ne, nee zamreti, nego e se javiti energija, i to jo kakva! "Ostala je jo jedna minuta", rei e sebi. "Sad e odluka. Daj da pourim da uradim jo neto". I uradie. Tako postupaj u svakom trenutku.
SREDA
Gospode, ko verova propovedanju naem?, ali se sa uenjem prorok Isaija (53,1). I sada se moe slino uzviknuti: "Ko sada iskreno veruje rei tvojoj, Gospode? Skoro svi su se pokolebali". Dodue, jezik mnogih jo uti o veri, ali se retko koje srce nije udaljilo na neto drugo. ta je uzrok tome? Poeo je da se ocea interes u neverju. Razvila se potreba za neverjem radi prikrivanja interesa srca, nesaglasnih sa verom. Tu je koren zla. Nije razum protivnik vere nego - razvraeno srce. Razum je samo utoliko kriv to se pokorava srcu i to prihvata da misli po eljama srca, a ne po naelima istine. Pri tome mu silni razlozi za istinu izgledaju nitavni, a nekakva malenkost protiv nje mu izgleda velika kao gora. Uopte, u oblast uma se unosi smutnja koja ga oslepljuje. On ne vidi, i u toj smutnji i ne moe da vidi. No, kad bar ne bi nita objanjavao.
ETVRTAK
Vaznesenje. Silu Vaznesenja Gospodnjeg sveti Pavle izraava ovako: Uziavi na visinu zapleni plen i dade darove ljudima (Ef.4,8). Ispunivi pravdu Boiju, Gospod je za nas otvorio sve riznice blagosti Boije. To i jeste plen ili dobit koja je posledica pobede. Poetak razdavanja tog plena ljudima je silazak Svetoga Duha. Siavi jednom, On uvek prebiva u Crkvi i svakom daje ono to mu je potrebno, uzimajui sve iz jednom zaplenjenog plena. Neka prie svako i uzme. No, neka pripremi riznicu - uvarku, tj. isto srce, i neka spremi ruke kojima e uzeti, tj. veru koja ne premilja. Neka onda pristupi sa prozbom punom nade i neodstupne molitve.
PETAK
Kada biste mene znali i Oca moga biste znali (Jn.14,7). Prema tome, doista ne znaju Boga, premda i ime Njegovo nose (Deus - Bog; odatle - deist) i mnogo o Njemu rasuuju. Nema istinitog Boga bez Sina, kao ni bez Duha Svetoga. Onaj ko veruje u Boga, a ne ispoveda ga Ocem Sina, ne veruje u Boga koji je istiniti Bog, nego u neki svoj sopstveni izum. Istiniti Bog je dao svog Sina jedinorodnog za spasenje ljudi, a ljudima koji veruju u ime Sina Njegovog, daje vlast da budu deca Boija, te ih ljubi i svaku njihovu molitvu slua radi Sina. Stoga, ko ima Sina ima i Oca, a ko nema Sina nema ni Oca. Niko ne prilazi Ocu osim kroz Sina, i od Oca nita ne dobija osim preko Sina. Bez Sina nema puta ka istinitome Bogu. Ko mata da ga nae [mimo Njega] - nalazi se u zabludi.
SUBOTA
I to god zaitete (od Oca) u ime moje, to y uiniti (Jn. 14,13). Kakvo uteno obeanje! No, kako su malobrojni oni koji se njime koriste! Retko ko ga ima na umu. Ima i takvih koji ga uopte ne shvataju i ne prihvataju. Zbog ega je to tako? Zbog toga to ne ljube Gospoda i Njegove zapovesti ne ispunjavaju. Ta nevernost srca Gospodu potire svaku smelost u obraanju Bogu sa molbom, kao to i u ivotnim stvarima neispravni sluga ne sme da trai nita od svojih gospodara, znajui da ne zasluuje nikakve samilosti. Redovne molitve se itaju po svom pravilu i u njima su veoma velike prozbe. Meutim, one se samo itaju. To jo nije i sama molitva ili prozba. Stati sa istinskom molitvom pred Gospoda i prineti mu prozbu nije mogue sve dok se ne oisti savest pred Njim.
NEDELjA SVETIH OTACA
Arije je poeo da porie Boansku prirodu Sina Boijeg i Njegovu jednosu(t)nost sa Bogom Ocem. I na njega se odmah podigla sva Crkva, sa svih strana sveta, jednim ustima ispovedajui da je Gospod Isus Hristos - Sin Boiji jedinorodni, Bog od Boga, roen, ne stvoren, jedinosu(t)an Ocu. Neko bi mogao da pomisli da se radi o sluajnom oduevljenju za jednomislenost. Meutim, ta vera je potom prola kroz ognjeno ispitivanje kada se na stranu arijanaca preklonila vlast i sila. Ni oganj, ni ma, ni gonjenja nisu mogli da je istrebe. Ona se odmah svagde projavila, im je prestao pritisak spoljanje sile. To znai da ona sastavlja srce Crkve i sutinu njenog ispovedanja. Slava Gospodu koji u nama uva tu veru! Jer, dok je nje, mi smo jo Hriani, makar i ravo iveli. Nestane li ona - i Hrianstvu je kraj. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Gospod Isus Hristos je vinova loza, a Hriani su grane i izdanci. Mi se na Njega nakalemljujemo verom i plod prinosimo ivotom po veri. Otac Nebesni je vinogradar, koji vodi brigy o lozi. On odseca granu koja ne donosi ploda, tj. veruje, ali ne ivi po veri. Onu, pak, koja donosi plod, tj. koja ne samo veruje, nego se trudi po veri i da ivi - On odrava. Njoj Bog na svaki nain pomae da se bogati dobrim delima, koja su plodovi vere. Neka po tom zakonu Boijeg delovanja na nas svako uredi svoj ivot, uvek se seajui da bez Gospoda nita ne moemo initi. Njemu pripadaj u svakoj tekoi. Ime Njegovo presveto i presladosno neka se neodstupno nalazi u tvom umu, srcu i na tvom jeziku.
UTORAK
A kada doe On, Duh Istine, uvee vas u svu istinu (Jn.16, 13). Zato se u logikama ne spominje ovaj izvor saznanja? Ne treba se uditi to se on ne spominje u neznaboakim logikama. Meutim, zato ga nema ni u hrianskim? Zar Hrianin treba da prestane da bude Hrianin i da zaboravi
na sva verna i nesumnjiva obeanja koja su mu data kad pone da se slui svojim umom? O gledanju i sluanju se mnogo pie. Dovoljno se objanjava i postupak uoptavanja i zakljuivanja iz vienog i sluanog. Meutim, kako odgonetnuti znaenje svega ostavljeno je na volju dosetljivosti uenika logike. Zato da mu se ne skrene panja: "Ima obeanja Duha istine; Njemu sledi; Njime se reava znaenje svega postojeeg, jer je Bog izvor njegovog bia"? Zar se zbog tog zaborava nisu sve dananje knjige napunile dosetkama (o svetu Boijem) i pretpostavke se tako rasplodile? Nije teko videti da su one plod deje uobrazilje.
SREDA
Gospod je pred stradanje govorio svetim apostolima: Jo malo i neete me videti, i opet malo i ugledaete me (Jn.16,19). Stradanja Gospodnja i Njegova smrt tako su porazili svete apostole da su se oi njihovog uma pomraile i oni prestali da Gospoda gledaju kao Gospoda. Svetlost se sakrila i oni su sedeli u gorkoj i munoj tami. No, tu tamu je razvejala svetlost Vaskrsenja Hristovog, i oni su opet ugledali Gospoda. Tako je svoje rei objasnio sam Gospod: Vi ete zaplakati, govorio je On, i zaridati, a svet e se radovati, i vi ete alosni biti, ali e se vaa alost okrenuti na radost (Jn.16,20). Govore da i svaka dua na putu ka savrenstvu doivljava slinu tekou. Tama je sa svih strana okruuje i ona ne zna gde da se dene. Meutim, dolazi Gospod i alost se pretvara u radost. Slino tome - i ena mora da se pomui pre nego to donese na svet novog oveka. Zar odatle ne treba izvesti zakljuak: ko to nije iskusio, jo se nije rodio kao pravi Hrianin!
ETVRTAK
Zaista, zaista vam kaem da to god zaitete od Oca u ime moje, dae vam (Jn.16,23), rekao je Gospod. On je to naglasio: Zaista, zaista vam kaem. Kako treba da se stidimo to ne umemo da koristimo takvo nelano obeanje! No, kad bismo se samo stideli. Naprotiv, senka se nadnosi i nad samo obeanje: ono izgleda suvie veliko i neispunjivo. Ne, uzrok je u nama, i uglavnom u tome to se ne oseamo vernim slugama Hristovim, te nam savest ne daje da oekujemo bilo kakvu milost od Gospoda. Biva ak i da poneko dvojeduno pribegava molitvi. Traei neto od Boga, on usput u svojoj molitvi pomene eljeno jednom ili dvaput, i zatim odustaje, govorei: "Bog ne slua". Traei, meutim, neto posebno u molitvi, treba da smo uporni i neumorni, slino
udovici koja je svojim dosaivanjem i nepravednog sudiju naterala da postupi po njenom traenju. Traei neto u molitvi, pravi molitvenici sa molitvom sjedinjuju post, bdenje, liavanja svake vrste i svako dobro delo. Pri tome, oni trae mesecima, pa i godinama, a ne jedan dan ili dva. Stoga i dobijaju. Ako elite da imate uspeh u molitvi, njima podraavajte.
PETAK
Kao ti, Oe, to si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu... ja u njima i ti u meni (Jn.17,21-23). Eto zlatnog lanca koji nas vezuje za Boanstvo. Mi smo otpali, ali je ustao Posrednik koji je jedno sa Bogom Ocem i postao jedno sa nama. Postajui jedno s Njim, mi se sjedinjujemo s Njim i, kroz Njega, s Bogom Ocem. Slava bezgraninoj milosti Tvojoj prema nama Triipostasni Boe, koji si blagovoleo ca ustroji za nas tako svetao put ka oboenju! Visoko nas je podigao Gospod. Ne odrii se toga dobroinstva, ispovedaj milost i hvali neizrecivu blagost! Odriui se takve visine ti misli da se smirava, a u stvari pokazuje grubu neblagodarnost i nebrigu prema visokom daru. Znaj da sredine nema: ili sve ili nita. Ako nee visinu, ostae u gorkom ponienju, i vremeno i veno.
SUBOTA
Neka se niko ne razlenji da pomene svoje roditelje. Meutim, treba pominjati i sve pravoslavne Hriane, i ne samo u ovaj dan, nego u svako vreme i na svakoj molitvi. I sami emo tamo biti i trebae nam tada takva molitva kao bednome kora hleba i aa vode. Seti se da je molitva o preminulima snana svojom optou - time to se uznosi od strane cele Crkve. Crkva die molitvom. U prirodnom poretku pri bremenitosti die majka, a sila disanja prelazi i na dete. Tako i u blagodatnom poretku stvari - Crkva die optom molitvom svih, a sila molitve prelazi i na usope koji se nalaze u nedrima Crkve. Jer, ona se sastoji iz ivih i mrtvih, iz onih koji vojuju i onih koji su u slavi. Ne olenji se da na svakoj molitvi pominje sve otile oce i bpay nau. Neka to bude tvoja milostinja za njih...
NEDELjA SVETE PEDESETNICE
Svrila se ikonomija kaeg spasenja! Dejstva svih Lica Presvete Trojice u ovom delu su od sada stupila na snagu. to je blagovoleo Bog Otac, to je u sebi ispunio Sin Boiji - sada je Duh Sveti siao da udeli verujuima. Jer, spasenje nae je po predznanju Boga Oca, osveenjem Duha za posluanje i kropljenje krvlju Isusa Hrista (1.Pt.1,2). Toga radi se i krtavamo u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, obavezujui se da drimo sve to nam je zapovedio Gospod (Mt.28,19-20). Oni koji ne ispovedaju Presvetu Trojicu, ne mogu imati udela u spasonosnim dejstvima Njenih Lica, i stoga - ni spasenje ne mogu stei. Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, Trojici jednosu(t)noj i nerazdeljnoj, koja nam je predala ispovedanje o sebi! "Oe Svedritelju, Slove i Due, u trima Ipostasima presutastveno i preboanstveno sjedinjavajue jestastvo, u Tebe se krstismo i Tebe blagosiljamo u sve vekove". SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Teei svoje uenike, Gospod govori da je za njih bolje da se On vaznese na nebo. Jer, vaznevi se, On e umesto sebe poslati Uteitelja - Duha. Duh Sveti je siao i boravi u Crkvi vrei u svakom verujuem oveku delo Hristovo. Svaki Hrianin je priesnik Duha. To je u toj meri neophodno da se moe rei da nije Hristov onaj ko nema Duha. Pogledaj i ti dobro i utvrdi da li je u tebi Duh blagodati? Jer, On ne ostaje kod svih. Deava se i da On ode. Eto vidi: prvo dolazi duh pokajanja i Hrianina ui obraenju Bogu i ispravljenju ivota. Zavrivi svoje delo, duh pokajanja Hrianina predaje duhu svetlosti i istote kome, najzad, sledi duh usinovljenja. Osobenost prvoga je - trudoljubiva revnost; drugoga - toplina i sladosno gorenje srca; a treeg - oseanje sinovstva, po kome iz srca izlaze uzdasi k Bogu; "Avva oe!" Vidi na kome se od tih stepena nalazi. Ako te nema ni na jednom, pobrini se i potrudi oko sebe.
UTORAK
Po krtenju, poto je na Njega siao Duh u vidu goluba, Gospod je odveden u pustinju da bude iskuan. To je opti put za sve. Sveti Isaak Sirin na jednom mestu primeuje: "im okusi blagodatnu utehu ili od Gospoda dobije kakav dar - oekuj iskuenja". Iskuenja prikrivaju svetlost blagodati od oiju samog
oveka, koji obino razjeda svako dobro samomnenjem i samouznoenjem. Ta iskuenja bivaju i spoljanja - alosti i ponienja, i unutranja - strasne pomisli koje naroito napadaju kao zver kad se pusti sa lanca. Potrebno je, dakle, da pazimo na sebe i da razmatramo ono to se deava sa nama i u nama kako bismo uvideli zato je tako kao to jeste i ta smo obavezni.
SREDA
Ako ne bude pravda vaa vea nego pravda knjievnika i fariseja, neete ui u Carstvo nebesko (Mt.5,20). Obeleje knjievnika jeste znanje zakona bez brige o ivotu po zakonu. Obeleje fariseja jeste ispravnost spoljanjeg ponaanja bez posebne brige o ispravnosti oseanja i pomisli. I jedno i drugo stanje naravi osueni su na liavanje Carstva nebeskog. Uzmi odatle za sebe potrebnu pouku. Trudi se na upoznavanju jevanelskog zakona, ali sa namerom da sa saznanjem uskladi i ivot. U ponaanju se trudi da bude ispravan, ali pazi i na unutranja ula i pomisli i raspoloenja. Saznavi potrebno, nemoj se zaustavljati na znanju nego idi dalje i napravi zakljuak na ta te znanje u pojedinom sluaju obavezuje. Zatim se neodlono potrudi da neophodno ispuni. U svom ponaanju pazi da ne idu oseanja i raspoloenja za spoljanjim delima, nego da spoljanja dela budu izazvana oseanjima i raspoloenjima, i da budu njihov tani izraz. Potrudivi se na taj nain, bie vii od knjievnika i fariseja i vrata Carstva nee biti zatvorena pred tobom.
ETVRTAK
Svaki koji pogleda na enu... ve je uinio preljubu s njom (Mt.5,28). ta, zar onaj koji ivi u zajednici da nikako ne pogleda na enu? Ne, jer ne ini preljubu onaj koji jednostavno pogleda na enu, nego onaj koji je pogleda sa eljom. Ako treba da pogleda - pogledaj, ali srce dri na uzdi. Gledaj oima deteta koje na ene gleda isto, bez ikakvih ravih misli. Treba i njih voleti, jer se ni one ne iskljuuju iz zapovesti o ljubavi prema blinjim - ali, istom ljubavlju u kojoj se ima na umu dua i duhovno srodstvo, bez ieg drugog... Pred Bogom nema mukog ni enskog pola. Tako ni u meusobnim odnosima Hriana ne bi trebalo da postoji razlika. Meutim, rei e da je to teko. Naravno, bez borbe ne biva. Ipak, borba pretpostavlja izbegavanje ravog. To, pak, izbegavanje se milostivim Gospodom rauna u istotu.
PETAK
A ja vam kaem da se ne protivite zlu (Mt.5,39). Drugim reima, daj sebe na rtvu svojevoljnosti i zlobi ljudskoj. Ali, zar se tako moe iveti? Ne uznemiravaj se. Onaj koji je dao tu zapovest jeste na Promislitelj i Staratelj. Kada sa punom verom i od sve due poeli da tako ivi, i da se ne protivi nikakvom zlu, sam Gospod e za tebe da uredi ivot koji e biti ne samo snoljiv, nego i sretan. Na samom delu biva da protivljenje jo vie razdrauje protivnika i pobuuje ga da iznalazi nove neprijatnosti, dok ga ustupak razoruava i smiruje. Stoga, ako pretrpi samo prvu navalu zlobe, ljudi e se saaliti i ostaviti te na miru. Protivljenje, pak, i osveta samo raspiruju zlobu, koja sa jednog lica prelazi na porodicu, a zatim sa pokolenja na pokolenje.
SUBOTA
Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, inite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas gone (Mt.5,44). Bez ljubavi nikoga nema na svetu: vole se roditelji i srodnici, dobrotvori i pokrovitelji. No, ljubav prema roditeljima, srodnicima, pokroviteljima i dobrotvorima jeste prirodno oseanje, koje se samo sobom u srcu izgrauje. Zbog toga mu Gospod i ne pridaje vrednost. Prava hrianska ljubav se isprobava u odnosu prema neprijateljima. Ljubav prema drugima ne treba da ugasi laka ili sluajna neprijatnost, pa ak ni napast, gonjenja, bede i liavanja koje nam sa namerom ine. Mi smo duni ne samo da blagosiljamo te ljude, nego i da im dobro inimo, molei se za njih. Pogledaj da li je kod tebe takvo raspoloenje prema neprijateljima tvojim. Po tome sudi da li je u tebi hrianska ljubav, bez koje nema spasenja?
NEDELjA SVIH SVETIH
Sveta Crkva svaki dan molitveno pominje svete. Poto je, meutim, bilo i takvih ugodnika Boijih koji su se tajno podvizavali i koji nisu poznati, sveta Crkva je, kako i njih ne bi ostavila bez poasti, ustanovila dan u koji proslavlja sve oni koji su od poetka vremena ugodili Bogu. Ona to ini posle silaska Svetoga
Duha, zato to su svi svetitelji postali i postaju sveti blagodau Svetoga Duha. Blagodat Svetoga Duha donosi pokajanje i otputenje grehova, uvodi u borbu sa strastima i pohotama i podvig venava istotom i bestrasnou. Na taj nain se javlja nova tvar koja je pogodna za novo nebo i novu zemlju. Porevnujmo i mi da idemo za svetima Boijim. Na koji nain - ui nas dananje Jevanelje, zahtevajui neustraivo ispovedanje vere u Gospoda, ljubav prvenstveno prema Njemu, uzimanje krsta, samoodricanje i odvajanje srca od svega. Ponimo i mi tako. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Ne brinite se (Mt.6,32). Ali, kako onda da se ivi? Treba da se jede, pije, odeva. Meutim, Spasitelj ne govori: "Ne radite nita", nego - "Ne brinite se. Ne morite sebe brigom koja vas jede dan i no i ne daje vam mira ni na tren". Takva briga je grehovna bolest. Ona pokazuje da se ovek oslanja na sebe, i da je zaboravio na Boga, da je uzdanje na promisao Boiji izgubio i da sve u vezi sa sobom hoe da uredi jedino na osnovu svoga truda, da sve to mu treba hoe da dobije i da ga zatim ouva svojim sposobnostima. On se uhvatio srcem svojim za ono to ima, i misli da na njemu moe poivati kao na vrstoj osnovi. Ljubav prema imanju ga je vezala i on samo misli o tome kako da to vie zgrne u svoje ruke. Taj mamon je njemu zamenio Boga. Ti, meutim, ako je do truda trudi se, ali nemoj da te mori zla briga. Oekuj svaki uspeh od Boga i u Njegove ruke se predaj. Sve to doivi primaj kao dar iz Gospodnje ruke i u vrstoj nadi oekuj produenje Njegove milosti. Ako Bog xoe od sveg bogataevog imanja u jednoj minuti moe da ne ostane nita. Sve je prolazno kao prah. Zar onda zbog toga muiti sebe? Ne brinite se!
UTORAK
uvajte se od lanih proroka (Mt.7,15). Od poetka Hrianstva pa do danas nije bilo perioda kada ova predostronost nije imala svoju primenu. Gospod nije ukazao od kakvih laljivih proroka da se uvamo. Jer, kako ih sve odrediti? Oni se menjaju, i svako vreme poraa svoje. Oni uvek nastupaju u ovijoj odei, sa izgledom dobrih namera u svojim postupcima, i sa prizrakom istine u reima. U nae vreme odea im je saivena od progresa, civilizacije, prosveenja, slobode
misli i dela, linog ubeenja koje ne prihvata veru, i tome slino. Sve je to lano pokrivalo. Sreui pojavu takve odee, ne uri da otvara duh svoj reima proroka koji su odeveni u nju. Pogledaj dobro da li se moda ne krije vuk pod ovijom koom. Znaj da je Gospod jedini pokreta ka istinskom savrenstvu, jedini umekitelj ljudskih srdaca i naravi, jedini prosvetitelj, jedini davalac slobode i ispunitelj ljudskih srdaca oseanjima istine, koja pruaju ubeenje koje nita na svetu ne moe pokolebati. Zbog toga, im samo u reima novih proroka primeti makar senku protivrenosti sa Gospodnjim uenjem, budi siguran da se radi o grabljivim vucima, i odvoj se od njih.
SREDA
Nee svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, yi u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima (Mt.7,21). ovek se ne moe spasti jedino molitvom. Sa molitvom treba da se sjedini i ispunjavanje volje Boije, tj. svega to je ovek duan da ini po svome zvanju i ureenju svoga ivota. I molitva treba prvenstveno da ima za svoj predmet prozbu da nas Bog udostoji da ni u emu ne odstupamo od Njegove svete volje. I obratno, molitva onoga ko ima revnost da u svemu ispunjava volju Boiju bie smelija pred Gospodom i blia Njegovom prestolu. Jer, molitva nije istinska, trezvoumna i srdana ukoliko je ne prati hoenje u volji Boijoj. Tada je ona spoljanja, glasna, pri emu se neispravnost naravi kao maglom pokriva mnogim reima, dok misli lutaju u nepovezanosti. I jedno i drugo treba zasladiti blagoaem. Tek e onda biti ploda.
ETVRTAK
Plovili su na drugu stranu mora. Gospod je spavao. Podigla se bura i svi su se prestraili, zaboravivi na injenicu da je Gospod s njima i da zbog toga ne treba nieg da se boje (Mt.8, 23). Tako biva i u obinom i u duhovnom ivotu. Digne se bura tekoa ili strasti, i mi se uznemirimo do raslabljenosti, smatrajui da je to sasvim normalno. Meutim, Gospod nam alje ukor: "Maloverni!" I pravino je! Naravno, ne moe a da se ne obrati panja na ono to se dogaa, ali je mogue uvek sauvati razumno spokojstvo. Pre svega, pogledaj na to ta Gospod xoe od tebe, i smireno se pokori pod Njegovu silnu ruku. Ne smuuj se i ne uzbuuj se. Zatim uzdigni veru svoju ka misli da je Gospod s tobom, i pripadni ka Njegovim stopama sa molitvom. Ipak, ne vii: "Gospode, ginem!", nego sa predanou uzvikni: "Gospode, ako hoe - moe!
No, opet, ne moja, nego Tvoja volja neka bude". Veruj da e takvim nainom bezopasno da prebrodi buru koja se podigla.
PETAK
Pitali su Gospoda zato Njegovi uenici ne poste? On je odgovorio da za njih jo nije dolo vreme da poste. Zatim je priom pokazao da, uopte, strogost spoljanjeg podvinitva treba da odgovara obnovljenju unutranjih sila duha. Prvo zagrej duh revnosti, a zatim nalai na sebe i strogost. Jer, u takvom sluaju u tebi je unutranja nova sila, koja je sposobna da strogost sa koriu izdri. Nemajui, pak, tu revnost i uzimajui na sebe strogost ivota, usled povoenja za primerom drugih ili radi pokazivanja podvinitva, nee stei korist. Neto malo vremena e se drati takve strogosti, a zatim e da oslabi i da je napusti. I bie ti jo gore nego to je bilo ranije. Strogost bez unutranjeg duha isto je to i nova zakrpa na staroj odei, ili novo vino u starim mehovima. Zakrpa e da otpadne i rupa e da postane jo vea. Stoga e vino da prodere mehove i da se prolije, a meh e postati neupotrebljiv. Ne znai da strogost nije potrebna, ve se samo napominje da treba sauvati pravilan poredak. Potrebno je raditi na javljanju unutranje potrebe za njom. Ona treba da bude potreba srca, a ne spoljanji teret.
SUBOTA
Ne sudite da vam se ne sudi (Mt.7,1). Kakva je samo bolest - ogovaranje i osuivanje! Svi znaju da je to greh, pa ipak - nita ee u reima naim od osuivanja. Ima ih koji kau: "Ne primi mi to Gospode u osuivanje", pa ipak svoju osudu dovode do kraja. Drugi se opravdava time to smatra da razumnom oveku pristoji da ima svoj pogled na ono to se dogaa. On se trudi da hladnokrvno rasuuje, ali i prosti ljudi mogu primetiti u njegovim reima nadmeno i zlurado osuivanje. Meutim, presuda Gospodnja za taj greh je stroga i odluna. Onaj ko osuuje drugog - nema opravdanja. I kako ga moe imati? Kako, dakle, izbei muku? Pobedonosno sredstvo protiv osuivanja sastoji se u dranju sebe samoga za osuenog. Ko se oseti takvim, nee imati kada da osuuje druge. Od njega e se uti samo: "Gospode, pomiluj! Gospode, oprosti moja sagreenja!"
NEDELjA DRUGA PO DUHOVIMA
Gospod je pozvao Petra i Andreja i oni su odmah, ostavivi sve, poli za Njim. Pozvao je On i Jakova i Jovana, i oni su, takoe, ostavili sve i poli za Njim (Mt.4,18-24). Zbog ega su oni tako brzo i rado poli? Zbog toga to su uvideli ono to je bolje. Takav je zakon u naoj dui: saznavi i okusivi bolje, ona se odvraa od loijeg i naputa ga. Tu se dogaa ono to je kasnije Gospod pokazao u priama o blagu sakrivenom u njivi, i o mnogocenom biseru. Blago i biser su vera u Gospoda i optenje sa Njim po sili vere. Mi ga stiemo jo u vreme krtenja. Meutim, zbog ega mi tako malo cenimo to blago, i zato ga menjamo za nitavnosti? Zbog toga to za vreme vaspitanja u nas ne unose ukus tog blaga te ono ostaje strano naem srcu. Srce nae ne zna za ono to je bolje. Ono zna samo za ono to je manje zlo ili vie zlo, i na tome zasniva svoj pogled. To je uzrok zbog koga se neki odazivaju i idu kad ih Gospod zove, dok mi, iako zvani, beimo od Njega. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
aljui na propoved svete apostole, Gospod je zapovedio da zovu sve i da govore: Pribliilo se Carstvo (Mt.10,7), tj. prilo je Carstvo - idite u njega. ta, pak, mi treba da propovedamo? Treba svima da viemo: "Vi ste sinovi Carstva. Ne beite iz Carstva u nevolju i ropstvo". Jer, mnogi bee. Jedne pleni sloboda uma: "Neemo,- govore,- okove vere i teret autoriteta, pa makar i Boanskog. Sami emo sve odgonetnuti i reiti". Pa i reili su. Nainili su takve basne u kojima je vie detinjarija nego u grkoj mitologiji. I - time se veliaju... Druge privlai iroki put strasti: "Neemo,- govore,- nikakve zapovesti, ni zahteve savesti. Sve su to apstrakcije. Nama je potrebna ulna prirodnost". I poli su za njom. ta se, meutim, desilo? Upodobili su se beslovesnim ivotinjama. Zar se nije iz tog pada naravi i rodila teorija o ovekovom poreklu od ivotinja? Eto dokle idu! A sve bee od Gospoda, sve bee...
UTORAK
Gospod je apostolima govorio da e grad koji ih ne primi ili koji ne bude sluao njihovu propoved [biti kanjen]: Lake e biti zemlji Sodomskoj i Gomorskoj u dan Suda negoli gradu onome (Mt.10,15). A ta e biti nama za nesluanje Boanskog Otkrivenja? Naoj bedi nee biti granice. Posle tolikih opipljivih osvedoenja ne verovati istini Boijoj isto je to i upasti u hulu na Duha Svetoga, u bogohulstvo. Pa ipak, mi se ne snebivamo. Jednog spiritisti ubeuju: "Kakav Sud! Radi se samo o novom roenju". Drugog knjievnici nagovaraju: "Kome da se sudi? Sve su to samo atomi. Oni se razbiju i svemu je kraj". Meutim, doi e as smrti i razbie se sva matanja kao prizraci, a istina e se javiti u svoj svojoj neodoljivosti. I ta onda?... O, bedno vreme nae. Zna da je strah od Suda i smrti najsnanije sredstvo za otrezvljenje due, i trudi se da ga na svaki nain razagna. I - uspeva. No, ugasi taj strah i otii e i strah Boiji, a bez straha Boijeg i savest e ve umuknuti. I dua postaje pusta, postaje bezvodni oblak koji biva noen svakim vetrom uenja i svakim porivom strasti.
SREDA
Koji pretrpi do kraja taj e se spasti (Mt.10,22). A imamo li mi ta da trpimo? U tome ni kod koga nema nedostataka. Kod svakoga je poprite trpljenja iroko, a time je i spasenje blisko. Pretrpi sve do kraja i spae se. Ipak, treba znati trpeti, jer se inae moe desiti da se trpi a da se nema nikakve koristi. Najpre uvaj svetu veru i vodi besprekoran ivot koji joj je saglasan. Svaki greh koji se desi odmah isti pokajanjem. Drugo, sve to nailazi da se otrpi primaj kao iz ruke Boije, tvrdo se seajui da bez Njegove volje nita ne biva. Tree, verujui da sve to dolazi od Gospoda biva na dobro naih dua, iskreno zahvaljuj Bogu, blagodarei i za alosti i za utehe. etvrto, zavoli alosti zbog velike spasonosnosti koju sadre i razbudi u sebi e za njima kao za piem, dodue gorkim, ali lekovitim. Peto, ceaj se da nesreu ne treba da odbacuje kao tesnu odeu, ve da je pretrpi. Nju svakako mora pretrpeti. Onda je bolje da je pretrpi hrianski. Roptanje ne izbavlja od bede nego je samo oteava, a smirena potinjenost odlukama promisla Boijeg, i blagodunost nesrei oduzimaju teinu. esto, smatraj sebe zaslunim jo vee nesre6e. Jer, kad bi Gospod hteo da sa tobom postupi po pravdi, kakvu bi bedu samo imao da podnese! Sedmo, iznad svega se moli, i milostivi Gospod e ti dati vrstinu duha, pri kojoj e ti se initi da se i nema ta trpeti, dok e se drugi uditi veliini tvojih iskuenja.
ETVRTAK
Nema nita skriveno to se nee otkriti, ni tajno to se nee doznati (Mt.10,26). Iz toga sledi da nemamo nikakve koristi od pokuaja da sakrijemo svoje grehe. Doi e vreme (a zar je ono daleko?) i sve e se otkriti. ta onda da se radi? Ne treba nita skrivati! Ako si neto sagreio - idi i otkri svoj greh svome duhovnom ocu. Kada dobije razreenje, greh iezava kao da nije ni postojao. I onda nee imati ta da se otkrije i da se pojavi pred svima. A ako sakrije greh i ne pokaje se, ti ga uva u sebi kako bi se u svoje vreme otkrio na tvoje izoblienje. Sve nam je to unapred otkrio Gospod da bi se mi jo ovde potrudili da obezoruamo Njegov pravedni i strani Sud prema nama grenima.
PETAK
Svaki koji prizna mene pred ljudima, priznau i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima (Mt.10,32). Zar je teko ispovedati Gospoda? Nema u tome nikakve tekoe. Kakva je tekoa rei, kada ustreba, da je Gospod na Isus Hristos jedinorodni Sin Boiji i Bog, da je radi nas doao na zemlju, ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve, i postao ovek, da je bio raspet, postradao i pogreben, da je vaskrsao u trei dan, vazneo se na nebesa i da sedi s desne strane Boga Oca, da e opet doi da sudi ivima i mrtvima, da je poslao Duha Svetoga na svete apostole i Njegovom silom ustrojio na zemlji svetu Crkvu, koja, uei istini i osveujui tajnama, nezabludnim putem vodi sva verna eda svoja u Carstvo nebesko? Sve to mi ponavljamo svaki put kada sluamo ili itamo Simvol vere. Tako i ti uzmi ove istine, zapeati ih u svome srcu i budi gotov da, ne bojei se nikakvog lica ljudskog, objavi da je neophodno upravo tako, a ne nekako drukije, verovati za spasenje. Budi ujedno gotov da pretrpi za ispovedanje sve ta bude potrebno u odreenom sluaju. Zatvaraj usta lanih uitelja i hulitelja Hrianstva reju istine - i dobie to je Gospod obeao. Ti e ispovediti Njega kao Boga i Spasitelja pred ljudima, a On e pred Bogom Ocem ispovediti da si ti Njegov verni sledbenik i ispovednik.
SUBOTA
Dananje Jevanelje pokazuje da su oni koji sluaju rei Gospodnje i izvravaju ih slini ljudima koji zidaju zgradu na kamenu. Oni, pak, koji sluaju a ne ispunjavaju slini su ljudima koji zgradu zidaju na pesku. Neka svako to naui napamet i ee ponavlja. Istina koja se tu sadri svakome je jasna i oigledna. Svako i sam iz svoga iskustva ima o tome mnogo osvedoenja. Dok su u glavi, misli bivaju nestalne i kolebljive, a kada se napiu na hartiju, zadobijaju
stalnost i nepokretnost. Neka namera se esto dovodi u pitanje i menja u pojedinostima dok se ne zapone na delu. Kad se, meutim, pone izvravati, kraj je svim dopunskim dovijanjima. Isto tako su i pravila naravi nama strana, van nas i neutvrena sve dok ih ne ispunimo. Ukoliko ih, pak, ispunimo, ona ulaze unutra, smetaju se u srce i tu polau osnovu karakteru - dobrome ili loem. Pazite dobro kako ivite.
NEDELjA TPEA PO DUHOVIMA
Ako oko tvoje bude zdravo, sve e telo tvoje svetlo biti. Ako li oko tvoje bude kvarno, sve e telo tamno biti (Mt.6,22-23). Okom se ovde naziva um, a telom svo ustrojstvo due. Kada je um prost, u dui je svetlo, a kada je um lukav, u dui je tamno. ta je prost a ta lukav um? Prost um je onaj koji sve to je napisano u Svetom Pismu prima, i koji je vrsto ubeen da je sve onako kako je napisano. Lukavi um, meutim, jeste onaj koji sa lukavstvom pristupa rei Boijoj, drei se prepredenih zapitkivanja i ispitivanja. On ne moe da jednostavno veruje, ve re Boiju podvrgava svom umovanju. On joj ne pristupa kao uenik, nego kao sudija i kritiar, da bi ispitao ta ona kae i da bi se, potom, ili podsmehnuo, ili sa visine rekao: "Da, to nije loe". Kod takvog uma ne postoji stalnost. Jer, rei Boijoj oigledno ne veruje, a u svojim umovanjima nema postojanosti: danas ovako, sutra onako. Zbog toga kod njega i postoje samo kolebanja, nedoumice, pitanja bez odgovora. Kod njega ni jedna stvar nije na svom mestu i on ide uz napor, sve pipajui oko sebe. Prosti um, pak, sve jasno vidi. Svaka stvar kod njega ima svoje odreeno znaenje, reju Boijom odreeno. Zbog toga je kod njega svaka stvar na svome mestu. On tano zna kako se prema emu odnositi. On ide, znai, po otvorenom i svetlom putu, sa punom uverenou da se njime ide ka pravom cilju. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Carstvo nebesko s naporom se uzima i podvinici ga zadobijaju (Mt.11,12). Carstvo se dostie sa naporom, sa trudom i usiljem, sa tekim podvizima. Zbog toga ga dostiu samo oni koji vode naporan, podviniki ivot. Oni na putu ka Carstvu odbijaju svaku vrstu uteha. One, u svojim raznim vidovima, udaljavaju od Carstva. Kod nas, danas, meutim, jedino i postoji briga o utehama, retko
duevnim, a veinom telesnim: kako pojesti, popiti, proveseliti se, proi i biti okruen raskoom. Na poziv na carsku gozbu rekli su: "Izgovori me", premda je i u njemu (tj. Carstvu) veera i to carska, kakva ni na um nikome ne dolazi. Meutim, ona ne odgovara naem ukusu. Ono to se tamo smatra slatkim, nama je gorko; ta je tamo prijatno, nama je odbojno; ta tamo veseli, nas pritiska - u svemu smo se razili. I Carstvo sa podvinicima koji ga zadobijaju odlazi od nas. No, mi smo tome radi. ak bismo da ih to pre oteramo. Dogovaramo se kako to da uinimo. Ipak, lukavima nedostaje sile za uspeh.
UTORAK
Gospod govori da smo mi, koji ne sluamo Jevanelje, slini onima kojima pevaju vesele pesme - a oni ne igraju; ili, kojima pevaju tune - a oni ne plau. To znai da smo slini onima sa kojima se nita ne moe uraditi. Nama obeavaju Carstvo nebesko, presvetlo i preradosno, a mi ni da mrdnemo - kao da nam se i ne govori. Prete nam Sudom nezaobilaznim i mukama bez kraja, a mi se ne uznemiravamo - kao da i ne ujemo. Zaboravivi se, izgubili smo svako oseanje istinskog samoouvanja. Idemo kao voeni pravo na pogubljenje i ne pokazujemo nikakvu brigu o svome udelu. Opustili smo ruke, predali se nehatu: ta bude neka bude! Eto kakav je na poloaj! Zar nisu zbog toga esta samoubistva? I to je plod sadanjih uenja, sadanjih pogleda na oveka i njegovo znaenje! Eto vam progresa! Eto vam i prosvete! Bolje je biti krajnji neznalica i sa strahom Boijim duu svoju spasti, nego stei ime prosveenog, a poginuti navek, i itavog ivota se ne setiti na ono to e biti posle smrti. Iz rei Boije o Carstvu nebesnom i adu nee se izostaviti ni jedno slovo. Ovu istinu neka svako primi ka srcu kao stvar koja se lino njega tie, i neka se postara o sebi koliko mu je mogue i koliko mu je jo vremena ostalo.
SREDA
Gospod je uinio mnogo udesa u Kapernaumu, Vitsaidi i Horazinu. Meutim, broj onih koji su poverovali nije odgovarao broju udesa. Zbog toga je On strogo izobliavao te gradove i presudio da e u Dan suda lake biti Tiru i Sidonu, Sodomu i Gomoru, nego njima. Po tom obrascu i mi treba o sebi da sudimo. Koliko je znamenja Gospod projavio nad Rusijom, izbavljajui je od jaih neprijatelja i pokoravajui joj narode! Koliko joj je darovao trajnih blaga koja neprestano toe znamenja: svete moti i udotvorne ikone, rasejane po celoj Rusiji! Pa opet, u nae dane Rusi poinju da se udaljuju od vere: jedan broj
ljudi sasvim i svestrano pada u neverje, drugi - otpada u protestantizam, trei tajno ispreda svoja verovanja u kojima xoe da pomea i spiritizam i geoloka naklapanja sa Boanskim Otkrivenjem. Zlo raste: zloverje i neverje podiu glavu, a vera i Pravoslavlje slabe. Zar ve neemo da se urazumimo?... I doi e najzad i kod nas do onoga to se desilo, na primer, kod Francuza... Ako se to desi, ta mislite kako e nam biti u Dan suda: posle takvih milosti Boijih na nama? Gospode, spasi i pomiluj pravoslavnu Rusiju. Jer, Tvoja pravedna pretnja dolazi!
ETVRTAK
Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja y vas odmoriti (Mt.11,28). O Boanskog, o ljubljenog, o najslaeg glasa Tvoga! Poimo svi za Gospodom koji nas zove! No, pre toga treba osetiti ono to je nama teko i naporno - da smo puni grehova i da su nam teki. Od tog oseanja e se roditi potreba traenja olakanja. Tada e nam vera ukazati na jedino pribeite u Gospodu Spasitelju i nai koraci e se sami ka Njemu upraviti. Dua koja je poelela da se izbavi od grehova zna ta da kae Gospodu: "Uzmi sa mene teko grehovno breme, a ja u uzeti Tvoje lako igo". Tako i biva: Gospod prata grehe, a dua poinje da ivi po Njegovim zapovestima. Zapovesti su - igo, a gresi - breme. No, uporedivi jedno i drugo, dua nalazi da je igo zapovesti lako kao pero, a breme grehova teko kao gora. Zato se ne bojmo, ve rado primimo blago igo Gospodnje i Njegovo lako breme! Samo emo tako, i nikako drukije, nai odmor svojim duama.
PETAK
Kada biste pak znali ta je to: Milost hou a ne rtvoprinoenje, ne biste osuivali nevine (Mt.12,7). Da bismo se izbavili od greha osuivanja, treba da imamo milostivo srce. Milostivo srce ne samo da nee da osudi onoga koga smatraju prestupnikom zakona, nego ni onoga iji je greh svima oigledan. Umesto da sudi, ono e imati saaljenja i pre e biti gotovo da plae, negoli da ukorava. I zaista, greh osuivanja je plod nemilostivog i zluradog srca, koje nalazi zadovoljstvo u poniavanju blinjeg, u ocrnjivanju njegovog imena, u uniavanju njegove asti. To delo je ovekoubistveno, i ini se po duhu onoga koji je ovekoubica od iskoni. Tu biva i mnogo klevete koja ishodi iz istog izvora, jer avo i jest avo (diavol) po tome to klevee, i svagda rasprostire klevetu. Pouri se da razbudi u sebi alost svaki put kad se u tebi javi zli poziv
na osuivanje. Sa alostivim srcem se obrati molitvom Gospodu da sve nas pomiluje: ne samo onoga koga smo hteli osuditi, nego i nas, i to moda ak i vie nego njega. Takoe e zli poziv zamreti.
SUBOTA
Jednome koji je hteo da poe za Njime, Gospod je rekao: Sin oveji nema gde glave zakloniti. Drugome, pak, koji je hteo prethodno da sahrani oca, On govori: "Ostavi mrtvog. Njega e sahraniti drugi, a ti hajde za mnom" (Mt.8,1622). Znai, ko xoe da ide za Gospodom, ne treba da oekuje nikakvu utehu na zemlji, ve jedino liavanja, nevolje i alosti. On treba da zna da ivotne brige, ni one dozvoljene (zakonite), nisu saglasne sa tim sledovanjem. Potrebno je odluno se odvojiti od svega, kako nas ve vie nita ne bi vezivalo za zemlju, a zatim se spremiti na svakojaka stradanja ili krst. Snabdevi se na takav nain, treba poi za Gospodom. Takva je sama volja Gospodnja! No, za koga vai ta zapovest: za apostole samo ili za sve Hriane? Neka svaki sam rasudi. Da li je svima kazano: "Odrekni se sebe i uzmi krst"? Da li je svima kazano: "Ljubi Gospoda vie nego oca i majku, 6pay i sestre, enu i decu"? Zakljuak je jasan. Ali, ko to moe? Jednom su i apostoli neto slino pitali Gospoda. On je odgovorio: to je ljudima nemogue Boguje mogue (Lk.18,27).
NEDELjA ETVRTA PO DUHOVIMA
Kakva je samo vera kapetana! Zadivila je i samog Gospoda (Mt.8,5). Njena sutina je u ispovedanju Gospoda Bogom svega, svemonim Vladikom i Naredbodavcem svemu to postoji. Zbog toga je i molio: "Samo reci re i ozdravie sluga moj. Verujem da se Tebi sve potinjava i da sve slua Tvoje naredbe". Takvu veru Gospod trai od svih. Takvu i od nas oekuje. Ko ima takvu veru, ni u emu nee oskudevati, i dobie sve to trai. Tako je obeao sam Gospod. O, kada bismo i mi poli za takvom verom! No, i ona je dar, i taj dar treba traiti i to opet - sa verom. Traimo je, u krajnjoj meri, iz oceanja potrebe za njom, traimo je stalno, sa naporom, potpomaui njeno razvijanje u nama odgovarajuim razmiljanjem, a iznad svega poslunou zapovestima Boijim. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Dakle, valja u subotu dobro initi (Mt.12,12). To je Gospod rekao po isceljenju oveka sa suvom rukom u sinagogi, u subotnji dan, i to na prekor farisejima koji su zapovest o subotnom mirovanju doveli dotle da su ak izbrojali koliko koraka se toga dana moe napraviti. Meutim, poto ni dobra dela nije mogue initi bez kretanja, oni ih se radije odricahu, nego da popuste prekomerno kretanje. Spasitelj ih je vie puta zbog toga izobliavao. Jer, u subotu se zahtevalo uzdranje od ivotnih briga, a ne od dela blagoaa i bratoljublja. U Hrianstvu se, umesto subote, praznuje nedelja sa istim ciljem - uzdravati se od ivotnih poslova i dan posveivati iskljuivo delima po Bogu. Hriansko zdravoumlje nikad nije ilo do farisejskog sitniarenja, odnosno do nedelatnosti u nedelju. Meutim, dozvoljeno razreenje za delanje u taj dan daleko je prevazilo granicu ispravnosti. Nedelanje u dan subote je fariseje udaljavalo od injenja dobrih dela, dok Hriane odvlae delatnosti koje oni sebi dozvoljavaju u nedeljni dan. Uoi nedelje - pozorite, a zatim svakakvo drugo uveseljavanje. Posle toga - prespavano jutro: u crkvu se nema kad. Nekoliko poseta, ruak, uvee opet uveseljavanja. Tako se sve vreme posveuje stomaku i naslaivanju ostalih ula, a o Bogu i dobrim delima se nema kad misliti.
UTORAK
Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, pacipa (Mt.12,30). Ko je sa Gospodom? Onaj koji ivi i dela u Njegovom duhu, ko sebi ne dozvoljava ni misli, ni oseanja, ni elje, ni namere, ni rei, ni dela, koja bi bila neugodna Gospodu ili protivna Njegovim otkrivenim zapovestima i opredeljenjima. Ko ivi i dela drugaije, nije sa Gospodom, i zbog toga rasipa. A ta rasipa? Ne samo snagu i vreme, nego i ono to sabira. Na primer, bogatstvo sa Gospodom ne sabira onaj koji ga samo gomila, ne delei ga sa drugim i sebe liavajui ak i najnunijeg; ili onaj koji, sabirajui ga, trai na rasko ili na sujetne rtve, ostavljajui deo i svojim naslednicima. Na onom svetu on e se javiti bez iega, i bie bedniji od najbednijih. Naprotiv, bogatstvo sa Gospodom sabira onaj koji ga, kroz ruke bednih i onih kojima je potrebno ono to je sabrao, alje u vene skrivnice. Kada umre, on e na onom svetu sve nai sauvano, sabrano, pa makar itav svoj ovdanji ivot rasipao. To se moe primeniti i na sabiranje znanja. Tu je rasipanje jo oevidnije. Jo ovde, naime, postaje poznato da onaj koji ne misli u Gospodu, ne sabira brda znanja (kao to pretpostavlja), nego samo starudije, prizrake istine (a ne samu istinu). Kod
njega ne samo da nema znanja, nego ni razboritosti. On poinje da bunca kao mesear. itajte sisteme materija.lista i videete da je tako.
SREDA
U svakom oveku koji nepokajano ivi u grehu, ivi i bes, koji, kao u kui, raspolae svim to je u njemu. Kada grenik, po blagodati Boijoj, doivi skruenost zbog svojih grehova, kaje se i prestaje da grei, avo biva izgnan iz njega. On ga spoetka ne uznemirava, jer je u pokajanom mnogo revnosti koja kao oganj saie besove i odbija ih kao strela. Meutim, kada revnost pone da se hladi, avo pristupa izdaleka sa svojim predlozima, ubacujui seanje na ranija zadovoljstva i prizivajui k njima. Dobro se uvaj, pokajnie, jer se od vezivanja oseanjem za njih brzo prelazi ka elji. I ako se ni ovde ne opomenemo i ne vratimo u stanje ranije trezvenosti, pad nee biti daleko. Iz elje se raa sklonost ka grehu i reenost, i unutranji greh je ve gotov. Za spoljanji se, pak, samo eka povoljna prilika. Ukae li se ona - greh e se uiniti. Sa tim i bes ponovo ulazi i poinje da goni oveka od greha ka grehu, i to jo bre nego ranije. Gospod je to opisao u prii o ponovnom vraanju besa u oieni i pometeni dom (Mt.12,42-45).
ETVRTAK
Jer ko izvruje volju Oca moga koji je na nebesima, taj je brat moj i sestra i mati (Mt.12,50). Gospod nam time daje da razumemo da duhovno srodstvo, koje je On doao da posadi i odneguje na zemlji, nije isto to i telesno srodstvo, premda je po formi odnosa jednako sa njim. I u njemu postoje oevi i majke - tj. oni koji poraaju reju istine ili blagovetenjem, kako govori apostol Pavle. I u njemu postoje braa i sestre - tj. oni koji su od jednog roeni duhovno i rastu u jednom duhu. Rodbinske veze ovde izgrauje blagodat. No, one nisu spoljanje, nego duboke i ivotne, kao i telesne, jedi-no to im je mesto u drugoj oblasti vioj i vanijoj. Zbog toga i jesu nadmone nad telesnim. Kada potreba zahteva, telesne veze se prinose na rtvu duhovnim interesima, bez aljenja i sa punom uverenou da je tako Bogu ugodno i da On to sam zahteva.
PETAK
Pria o sejau opisuje razne odnose dua prema rei Boijoj (Mt.13,4-9). Na prvom mestu stoje oni koji uopte ne paze na re. Sluaju, no uveno ne ulazi u duu, ve samo lei na njenoj povrini, kao seme na putu. Re se ne smeta u njih, budui da imaju drugi nain miljenja, druga pravila, druge ukuse. Zbog toga ona brzo iezava iz seanja, kao da uopte nije ni bila sluana. Na drugom mestu su oni koji rado sluaju re i primaju je brzo, ali nee nikakav trud da ponesu radi njenog ispunjenja. Dok se ne zahteva nikakva rtva, oni se naslauju reju, a naroito njenim obeanjima. Meutim, im se pokae neophodnost da se neto rtvuje radi vernosti rei, oni je izdaju. Oni se odriu nje i njenih obeanja radi ugaanja svojim privezanostima. Na treem mestu su oni koji prihvataju re i poinju da ive po njoj, da bi se zatim suvie predali brigama i okupiranjima svoga veka, zemaljskim staranjima, koja dave blage namere koje su se ve obrazovale pod dejstvom rei Boije. Na etvrtom mestu su oni koji re primaju sa punom verom i koji se reavaju da ive po njenim zahtevima, sa gotovou na sve rtve i napore, i koji svome srcu ne dozvoljavaju da se vee za bilo ta zemaljsko. Sedi i rasudi i ti kakvoj vrsti dua pripada.
SUBOTA
Kod onoga kome su, pod dejstvom straha Boijeg i delovanja savesti, razbuene duhovne potrebe, obrazuje se posebno ulo kojim se odgoneta smisao rei koje se odnose na stvari iz duhovne oblasti, pa makar one bile obuene i u formu prie. Njima prie ne skrivaju istinu, nego je jo jasnije razotkrivaju. Ko nema takvo unutranje nastrojenje, slua o duhovnim stvarima, izlaganim putem prie, i nita ne razume. Kad bi mu se i bez forme prie izloile duhovne stvari, on bi razumeo rei, ali samu sutinu ne bi shvatio, budui da bi ona upuivala prekor svim njegovim shvatanjima. Ona bi mu izgledala neprikladna, te on ne bi zakasnio da joj se naruga. To i jeste razlog to je Gospod narodu govorio u priama. Ko ima dar duhovnosti, razumee priu, a ko nema - ne treba mu ni govoriti. Jer, govori, gledajui ne vide, i sluajui ne iju niti razumeju... jer je otvrdnulo srce ovog naroda. Sposobne, pak, da vide skrivenu istinu pria nije liila nameravane pouke: Ko ima dae mu se, i pretei e mu (Mt. 13,12-15).
NEDELjA PETA PO DUHOVIMA
Gadarinci su videli divno udo Gospodnje, tj. izgnanje legiona besova, pa su ipak izali i molili Gospoda da bi otiao iz njihovog kraja (Mt.8,28-34). Nije da su se oni neprijateljski odnosili prema Njemu. Kod njih, jednostavno, nije bilo vere. Njih je obuzelo neko neodreeno strahovanje zbog ega su eleli samo jedno: "Idi kuda hoe, samo nas ne diraj". To je prava slika ljudi koji mirno ive sa svojim imanjem. Okruili su se oni ne tako ravim stanjem stvari: navikli su se na njega i ne pomiljaju, niti imaju potrebe, da bilo ta izmene ili ukinu. Oni se boje da naprave bilo kakav novi korak. Oni, ipak, nekako oseaju da e strah Boiji i savest da ih nateraju da se odreknu starog i da prihvate novo ukoliko doe naredba svie. Stoga oni na svaki nain izbegavaju sluajeve koji ih mogu dovesti do takvih ubeenja, kako bi, prikrivajui se neznanjem, mogli spokojno da ive po starim navikama. Takvi su oni koji se boje da itaju Jevanelje i otake knjige, i da razgovaraju o duhovnim stvarima. Oni ne ele da uznemire svoju savest da ih ne bi, probudivi se, terala da jedno odbace a drugo prihvate. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Zbog ega mnogi ne razumeju razgovore o duhovnim stvarima? Zbog odebljalosti srca (Mt.13,15). Srce deblja kada je puno pristrasnosti prema zemaljskim stvarima, kao to je reeno: Ugojio si se, udebljao, zasalio (Pon.zak.32,15). Budui takvo, ono, kao neki veliki teg, vue dole i prikiva na zemlju svu duu, a sa njom i um. Tada se sve okree u krugu niskih predmeta, postajui niskomisleno, bez mogunosti da se usmeri ka visini, slino ptici otealoj hranom. Okreui se, ono ne vidi ono to je gore, i itavo njegovo ustrojstvo mu je protivno... To je sasvim nepoznata strana za njega. U mnotvu svojih pojmova i iskustava ono nema nita na ta bi moglo da primeni tamonje, ne bi li ga ugledalo makar kao u ogledalu i zagoneci. Zbog toga se ni samo ne zanima rasuivanjem o tome, niti ima elje da slua druge kako o njemu rasuuju, ili da knjige koje piu o njemu uzima u svoje ruke. Zar neete kod mnogih sresti mnotvo svetskih asopisa, a nijednog duhovnog, ni jedne duhovne knjige, ak ni Jevanelja?
UTORAK
Posejano je dobro seme, ali je doao neprijatelj i posejao kukolj po penici (Mt.13,24-25). Kukolj jesu jeresi i raskoli u Crkvi, a u svakom oveku - rave pomisli, oseanja, elje, strasti. ovek prima dobro seme rei Boije, reava da ivi sveto, i postavlja poetak. Ali, kada zaspe, tj. kada mu oslabi panja, dolazi neprijatelj spasenja i u njega polae rave zamisli koje, ukoliko se ne odbace, sazrevaju u elje i raspoloenja. One pak, zavode svoj krug dela i namera koji se meaju sa dobrim delima, oseanjima i mislima. Tako do etve prebivaju zajedno i dobro seme i kukolj. etva je pokajanje. Gospod alje anele, tj. oseanje skruenosti i straha Boijeg, i oni, javivi se, kao srp seku sav kukolj, saiui ga u ognju bolnog samoosuivanja. Tako u itnici srca ostaje ista penica, na radost i oveku, i anelima, i preblagome Bogu, u Trojici slavljenome.
SREDA
Carstvo nebesko je slino goruiinom zrnu i kvascu (Mt.13,31-36). Malo goruiino zrno narasta u veliki bun; kvasac proima sve testo i ini ga uskislim. Tu se, sa jedne strane, daje slika Crkve, koja se na poetku sastojala samo od apostola i nekoliko drugih lica, da bi, zatim, razrasla i proela itavo oveanstvo. Sa druge strane, tu se daje slika duhovnog ivota svakog oveka. Prvo njegovo zrno je namera i reenje na bogougaanje radi spasenja, verom u Gospoda Spasitelja. Ma koliko da je jaka, ta reenost lii na malu taku. U poetku ona obuhvata samo svest i samodelatnost. Iz toga se, zatim, razvija sva delatnost duhovnog ivota. Sama u sebi ona se razmnoava, jaa u pokretima i snazi, a duu poinje da proima u svim njenim moima: u umu, volji i oseanjima. Ona ih ispunjava sobom i duhom svojim ini ih naraslim. Ona proima i sav sastav ljudske prirode - i telo i duu i duh, u kome se i zainje.
ETVRTAK
I bacie ih (tj. one koji ine sablazni i bezakonja) u pe ognjenu; onde e biti pla i krgut zuba. Tada e pravednici zasijati kao sunce u Carstvu Oca svoga (Mt.13,42-43). Tako e se napraviti razdeoba dobra i zla, svetlosti i tame. Sada jo tee period njihove pomeanosti. Gospodu je bilo ugodno da tako uredi da bi stvorena sloboda uzrastala i jaala u dobru kroz borbu sa zlom. Zlu je doputeno i da se dotie unutranje slobode i da dodiruje oveka spolja. No, ono ne uslovljava, nego iskuava. Onaj ko trpi iskuenja ne treba da mu poputa, nego da stupi u borbu sa njim. Pobedilac se oslobaa jednog iskuenja
i prua se napred i navie, da bi stupio u novo iskuenje. I tako do samog kraja ivota. Kada bi razumeli takvo znaenje zla koje nas iskuava, ljudi bi i ivot svoj uredili saglasno tom shvatanju! Borci se ovenavaju, najzad, prelazei u drugi ivot, gde nema alosti ni bola spolja, budui iznutra kao aneli Boiji, tj. isti i bez ikakvih pokreta ili misli koje iskuavaju. Tako se priprema proslavljenje svetlosti i dobra. To e se otkriti u Poslednji dan sveta u svoj svojoj slavi.
PETAK
Doavi u Nazaret, Gospod nije naao veru. Njegova vidljiva prostota smetala im je da vide Njegovu nevidljivu slavu i Boanstvo. Zar to isto ne biva i sa Hrianima? Hrianski dogmati su, spolja gledano, vrlo prosti. Meutim, za um koji ih posmatra iznutra, oni predstavljaju sveobuhvatni u sebi skladan sistem koji ne moe pronai nikakav tvarni um. Bacivi letimian pogled na jevaneljsku prostotu, gordoumlje se, meutim, odvraa od nje i poinje na samom sebi da gradi zdanje znanja koje se njemu ini ogromnije i sa kojeg se, navodno, prua iroki vidik. U stvarnosti, ono predstavlja gomilu karata, dok njegov vidik sainjavaju opsene i prizraci zaarenog uobraenja. Ipak, to mu ne treba govoriti. Svakoga ko pokuava da ga razuveri, ono i njemu slini, spremni su da svojim kritikim napadima odmah svrgnu sa gore u provaliju. Meutim, istina uvek prolazi izmeu njih nepovreena i ide drugim duama, koje e biti sposobne da je prime.
SUBOTA
Krvotoiva ena je govorila: Ako se samo dotaknem haljine Njegove (tj. Gospodnje) ozdraviu. I ona dobi po veri svojoj (Mt. 9,21). Za nas, koji smo ulni, neophodan je ulni dodir da bismo dobili ulnu silu. Gospod je tako uredio. Njegova sveta Crkva ima vidljivo ustrojstvo. Njeni raznorodni delovi nas obuhvataju i mi ih se dotiemo. Sila Boija, koja se nalazi unutar Crkve, prima se kroz doticanje, pri emu je prijemnik - vera koja govori: Ako se samo dotaknem, ozdraviu. Crkva je telo i haljina Gospodnja. Vidljivi delovi kojih se mi dotiemo su Boanske tajne, a posebno, posle krtenja i miropomazanja, Tajna Tela i Krvi Gospodnje, zajedno sa tajnom pokajanja. Svakako, i u svim drugim delovima dodirivanje sa verom moe privui neophodnu silu od Gospoda, koji je svagde i vidi svakoga koji tako radi, govorei mu u srcu: "Ne boj se, edo!" "Slobodni" mislioci, koji se odvraaju od spoljanjeg ina Crkve,
sami sebe liavaju dodira sa unutranjom, Boanskom, sveoivljavajuom silom. Zbog toga ostaju bolesti. U svojim sujetnim mislima i oseanjima oni se iscrpljuju, duhovno sue i zamiru.
NEDELjA ESTA PO DUHOVIMA
Gospod oprata grehe raslabljenome. Trebalo bi se radovati. Meutim, lukavi um uenih knjievnika govori: "Ovaj huli". Kad je sledilo isceljenje raslabljenog kao potvrda utene istine da vlast ima Sin oveji opratati grehe, narod je proslavljao Gospoda, a o knjievnicima se ne govori nita, svakako zato to su opet izmiljali nekakva lukava pitanja (Mt.9,1-8). Um bez vere je podmukao. On kuje lukave sumnje i izmilja hule na itavu oblast vere. udesima as ne veruje, as zahteva najopipljivije udo. No, kada mu se ono i udeli, obavezujui ga na pokornost veri, on se ne stidi da se i dalje udaljava izvrui ili krivo tumaei udesna dela Boija. Tako se on odnosi i prema osvedoenjima istine Boije. I opitna i umna svedoanstva mu se iznose u dovoljnom broju. Meutim, on i njih pokriva sumnjom. Razgledaj sve njegove prigovore i videe da je u njima jedino lukavstvo, premda se na njegovom jeziku ono zove umnost. I nevoljno dolazi do zakljuka da su umnost i lukavstvo jedno te isto. U oblasti vere apostol govori: Mi um Hristov imamo. iji je um van oblasti vere? Lukavog. Zbog toga je lukavstvo postalo njegova glavna odlika. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Nazareani nisu poverovali Hristu zato to je iveo meu njima. On u svom spoljanjem izgledu nije imao privlanu svetlost i naoitost koja bi sama po sebi izazivala uvaenje. "Mi znamo ko je on", govorili su oni. "Ne moe biti da u njemu ima neeg izuzetnog" (Mt.13,54-58). I pored toga, Gospod nije reio da uzme nametljivu spoljanjost. On sam je sve vreme ostajao krajnje prost po spoljanjosti. I apostoli su se potom isto tako drali, a posle njih i svi istiniti njihovi sledbenici i podraavaoci. Zbog ega je to tako? Zbog toga to je nemogue pronai spoljanju svetlost koja bi u potpunosti odgovarala svetlosti ivota u Hristu Isusu. I zbog toga se smatra da je bolje drati se sasvim neugledne spoljanjosti, koja sobom nee prepreavati unutranje. Ko bude imao oi da vidi, neka odmah pogleda na poslednje, ne zadravajui svoju
panju na prvome. Sveti apostol Pavle se ovako izrazio: A ovo blago imamo u zemljanim sudovima (2.Kor.4,7). Kada bismo videli kakva su po spoljanjosti bila lica koja danas proslavljamo i prizivamo u molitvama - ne bismo verovali svojim oima: do te mere su bili prosti. I danas, onaj koji poznaje ivot u Hristu Isusu, naputa spoljanjost i sav se okree unutranjem. Zbog toga prvo otpada, a drugo se uzviuje i raste. Kod mnogih ak biva da niko i ne primeuje unutranju svetlost, pa ni onaj koji je ima. Jer, zlo je oko ljudsko. Njemu i ne treba pokazivati ono to je istinski dobro, budui da mu moe koditi.
UTORAK
Dospeo je glas o delima Gospoda i do Iroda. On je odmah zakljuio: to je Jovan ustao iz mrtvih (Mt.14,2). Zar se malo ta moglo pomisliti o tim delima! No, on ni na koga drugog nije pomislio, nego na Jovana. Ko je dao takav smer njegovim mislima? Savest. Od nje nije mogue sakriti nesavesna dela. Njen sud se niim ne moe popraviti. Pravo na obezglavljenje Jovana Irod je prisvajao sebi, a ni drugi mu ga nisu poricali. Meutim, savest je govorila svoje i njene rei on niim nije mogao da zaglui. Zbog toga se njemu i namee misao o Jovanu. Koliko slinih pria mi znamo o tome kako savest proganja grenika i prikazuje mu predmet i delo greha tako da ih on ak i u spoljanjosti vidi! Radi se o tome da u nama postoji glas za koji moramo priznati da nije na. Ali, iji je onda? Boiji! Od koga je naa priroda, od toga je i glas. Ako je Boiji, onda ga treba sluati, budui da tvar ne sme da protivrei Tvorcu. Taj glas govori da ima Boga, da mi od Njega u potpunosti zavisimo i da zbog toga ne moe biti da nismo ispunjeni strahom Boijim. Imajui ga, mi smo duni da ispunjavamo volju Boiju, na koju savest ukazuje. Sve to ini re Boija koja je upisana u nau prirodu, koju mi itamo i koju su ljudi svih vremena i zemalja sluali, obraajui na nju dunu panju. Svagde veruju u Boga, svagde sluaju savest i ekaju budui ivot. Samo je sada ulo u modu ne priznavati te istine. Tako postupaju naturalisti, tj. prirodnjaci. Znai - naturalisti propovedaju neto protivprirodno.
SREDA
Ne pogani oveka to ulazi u usta; nego to izlazi iz usta ono pogani oveka (Mt.15,11). Gospod to nije rekao zbog toga to je post smatrao nepotrebnim, ili to ga nije blagovoleo. Ne, On je i sam postio i apostole je tome nauio. I Crkvi svojoj svetoj On je postove ustanovio. On je to rekao da se mi, postei, ne
bismo samo ograniavali na smanjenu koliinu hrane ili suvojedenje, ve da bismo se potrudili da i duom postimo, ne poputajui njenim eljama i strasnim pobudama. I to je glavno. Post u tom smislu slui kao najsnanije sredstvo. Osnova strasti je u telu: kad je telo izmodeno, strasti kao da su potkopane i njihova snaga se rui. Bez posta se odupreti strastima bilo bi ravno udu - nai se u plamenu i ne izgoreti. Kako bilo ta duhovno u namerama i interesovanjima moe imati onaj ko telo svoje gosti obilnom hranom, snom i odmorom? Odlepiti se od zemlje i ui u sagledavanje nevidljivih stvari on moe ostvariti u meri u kojoj se ostarela ptica moe podii sa zemlje.
ETVRTAK
Iz srca izlaze zle misli (Mt.15,19). Otkuda one u srcu? Njihov je koren u grehu koji ivi u nama, a njihovo razgranavanje, razmnoavanje i odreeni vid su u svakom oveku od njegovog samoopredeljenja. ta onda da se radi? U poetku odsecaj sve to dolazi od samovolje. To e liiti na satiranje lia sa drvea, odsecanje grana i izdanaka, da bi se, najzad, i stablo srubilo do korena. Nakon toga, ne dozvoljavaj da niu nove mladice, te e se i sam koren osuiti, tj. ne dozvoljavaj da iz srca izlaze zle misli. Ako, pak, i izau neke, odbacuj ih i goni od sebe, te e greh koji ivi u nama oslabiti i sasvim onemoati, budui da ne dobija potkrepljenje. U tome je sutina zapovesti: "Budite trezvoumni i bdite. Pazite. Opaite bedra svoga uma". Pri panji treba imati i rasuivanje. Jer, iz srca ne izlazi samo zlo nego i dobro. Meutim, ne treba ispunjavati ni svako dobro, koje nam srce predlae. O tome ta zaista treba ispuniti - odluuje rasuivanje. Rasuivanje je kalemarski no - jedne mladice odseca, a druge kalemi.
PETAK
Bez panje ni u ivotnoj oblasti nita nee uspeti niti uiniti kao to treba. U duhovnoj oblasti panja je, utoliko pre, ono - prvo. Ona primeuje zlo i predaje ga unutranjem sudu; ona sastavlja strau unutranje palate kojom se presuuje ta i kako treba uraditi, a zatim pazi i na izvrioce odluka. Zbog toga nije udno to se duhovni ivot u svom obimu svome naziva trezvoumnim ivotom. U otakim spisima vie od svega ete nai rei o trezvoumlju ili panji. Jer, to je isto. Vrlo je dragocena stvar navii se na panju! Ona sainjava poetni trud onih koji su reili da se pobrinu o dui. I njihov trud poinje da biva uspean od momenta kada kod njih panja pone da se usredsreuje. Obino je
ona sva izvan, a ne unutra. Od tog trenutka se zainje i unutranji ivot. Uporedo sa panjom, on sazreva i jaa. ta to znai? Znai - stati umom u srcu pred Gospodom i pred Njegovim licem sa punom sveu rasuivati o svemu i sve preduzimati. Ta delatnost je, naravno, sloena. Ona sazreva zajedno sa molitvom. Koliko se njome snai, toliko je i samu osnauje.
SUBOTA
Koji prima proroka u ime proroko, platu proroku primie; i koji prima pravednika u ime pravedniko, platu pravedniku primie (Mt.10,41). Time se razreavaju sve nedoumice pri davanju milostinje. Spremnost na davanje siromasima se preseca ili znatno umanjuje pitanjima: "Ko prosi" i "Gde e otii milostinja?" Gospod takvima govori: "Tvoja nagrada e biti srazmerna nainu na koji prima onoga koji prosi i pomae mu. Ne gledaj na onoga koji prosi, nego obrati panju na svoje pomisli. Kakve budu tvoje pomisli, takva e biti i vrednost tvog dela". Misli, pak, o bednom se odreuju drugom reju: Koji miluje niteg, Bogu daje u zajam, ili - Kad uiniste jednome od ove najmanje brae, meni uiniste. I tako, primaj svakog koji ima potrebu kao Gospoda. Uini za njega ta moe uiniti, sa milju da ini za Boga, te e dobiti ne samo proroku i pravedniku, nego i Gospodnju nagradu.
NEDELjA SEDMA PO DUHOVIMA
Po veri vaoj neka vam bude - rekao je Gospod dvojici slepaca i odmah im se otvorie oi (Mt.9,29). Koliko je vere, toliko je i priliva Boanske sile. Vera je prijemnik, usta i prihvatilite blagodati. Kao to su plua kod nekog vea, a kod nekog manja, te jedna primaju vie vazduha a druga manje, tako je i vera kod jednog vea, a kod drugog manja, i jedna prima vie darova od Boga, a druga manje. Bog je svuda, sve obuhvata i pokriva i rado obitava u duama ljudskim. Meutim, On u njih ne ulazi nasilno, iako je svemogu, nego kad ga pozovu, budui da nee da naruava vlast oveka nad samim sobom, Njegovo pravo vlasnosti nad sobom, koje mu je sam darovao. Onoga ko se otvori verom - Bog ispunjava. U onoga, pak, ko se zatvorio neverjem, On ne ulazi, premda je i njemu blizak. Gospode, dodaj nam vere, jer je i vera Tvoj dar. Svako od nas je duan da ispoveda: Ja sam nit i ybog (Ps.69,6). SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Fariseji i sadukeji su od Gospoda iskali da im pokae znak (Mt.16,5), i nisu ni primetili da je znak bio pred njihovim oima. Gospod sam je bio znak. Njegovo uenje i dela jasno su pokazivala ko je On, tako da drugo svedoanstvo nije bilo ni potrebno. Dela koja tvorim ja... ona svedoe za mene, govorio je On Judejcima (Jn.10,25). Lice nebesko umete raspoznavati a znake vremena ne moete (Mt.16,3). Zbog ega se to desilo sa njima? Zbog toga to su iveli spoljanjim ivotom, a unutar sebe nisu ulazili. Bez sabranosti, bez panje i samoudubljivanja, dela Boija se ne mogu ni primetiti, niti razumeti. To se nastavlja i do danas. Hrianstvo je svima pred oima kao istinski znak Boiji. Meutim, oni koji ga gledaju - ne vide, kolebaju se u veri i odstupaju. Njihove oi gube sposobnost da na njemu vide Boanski peat. Oni su gotovi da trae posebne znake sa neba, slino Judejcima. Ipak, znak se ne daje zato to ga oni koji ga trae itu radi iskuavanja, a ne radi toga da bi krenuli putem Hristovim. Ti samo stupi na taj put i od prvog koraka e uvideti njegovu boanstvenost, tj. da vodi Bogu i da Boga pribliava tebi. Judejcima je Gospod rekao: "Znak se nee dati osim znaka Jone proroka" (Mt.16,4). I dananje nevernike je predvideo Gospod, unapred pripremivi odgovor za njih: I tada e se pokazati znak Sina ovejega na nebu; i tada e proplakati sva plemena na zemlji (Mt.24,30).
UTORAK
uvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog, rekao je Gospod (Mt.16,6). Sadukeji su obrazac nepreduzimljivosti, a fariseji predstavljaju ljude koji nose masku revnitelja. Ipak, prvi ne rade nita, a drugi, prave buku, iako na delu ne ispada nita. Kod nas su njima slini ljudi koji se zanose idejom humanosti. Ako ih bolje upozna, nai e samo rei. Oni govore o dobru naroda, a narod ne vidi nikakvo dobro, budui da samo govore, a ne delaju. Kod njih je humanost izvetaena. Oni se samo prave da je imaju, a ustvari su egoisti. Rei nisu posebna rtva, i zato ih rasipaju. Ako, meutim, doe do potrebe da se na delu pokae rtva - oni se povlae. Danas su skoro svi preduzimljivi samo povrno: pred drugima izgledaju kao revnitelji dobra i, posebno - prosveivanja. Meutim, sasvim su zadovoljni kada reima uspeju nekog ubediti da su zaista takvi. Zbog toga je lako da se kod nas pojavi neki dobrotvorni poduhvat. Govorkanja uzimaju maha, ali na delu ne biva mnogo. rtve od njih ne oekuj. Njima nije do drugih, nego da im sve ide u redu. Desi se, ipak, da poneto i
rtvuju, ne lupajui mnogo glavu za dobrobit blinjih. Meutim, to ine da bi se samo to pre otarasili briga. I jedne i druge osudio je Gospod, a nama je zapovedio da budemo ispunjeni iskrenom ljubavlju jedni prema drugima: ljubavlju koja ne voli da se pokazuje.
SREDA
Kada su ga apostoli ispovedali kao Sina Boijeg, Spasitelj je rekao: Valja postradati... i ubijen biti (Mt.16,21). Delo je sazrelo. Ostalo je samo da se dovri smru. Isto biva i na putu usavravanja naravi kod Hrianina. Dok se on bori sa strastima, vrag se jo nada da e ga nekako iskuati. Kada se, pak. strasti u njemu utiaju, neprijatelj vie nema sile da ih pobuuje, te podie spoljanja iskuenja, uvrede svake vrste i to vrlo snane. On pokuava da nametne misao: "Zato si se trudio i borio? Nema od toga nikakve koristi". Dok on, meutim, spolja priprema rat, Gospod svom podviniku alje duh trpljenja. Pre nego to vrag uspe da podigne bilo kakvu nesreu, On u srcu podvinika pobuuje oduevljenu gotovost na stradanja i klevete svake vrste. Na taj nain, zamka avolja ne uspeva. Gospod je za sebe rekao: "Valja postradati". Tako i oni oseaju neku e za tekoama. Kada nastupe, oni ih sa radou susreu i piju ih kao to edan pije hladnu vodu.
ETVRTAK
Od onih koji xoe da ga slede, Gospod zahteva odluno samoodricanje: Neka se odree sebe (Mt.10,21). Isto se moe rei i na drugi nain: "Odbaci svoje interese i brini jedino o Gospodnjim interesima". U tome e uspeti ukoliko uvek bude radio ono to je Njemu ygodno. Kako u tome uspeti? Dobro pazi na ono to je u tebi unutra, i na ono to je spolja. Strogo prosudivi o tome koji bi postupak u datom clyajy bio ugodan Gospodu, ne alei sebe i ne meajui svoje raune, sa punim samoodricanjem pristupi delu. Rei e: "Rasuditi o tome je zamreno". Ne, nije zamreno. Imamo jasne i odreene zapovesti. One izraavaju sve to je sa nae ctpane ugodno Gospodu. Treba ih samo primeniti na dati sluaj. To ne predstavlja veu tekou. Treba imati zdrav razum. Ako se, pak, ne snalazi, pitaj svog duhovnog oca ili koga drugog, iju re potuje, i postupi kao to ti se kae. Ipak, svakako je bolje izotravati svoje rasuivanje kroz itanje rei Boije i otakih knjiga, kako bi reenje uvek imao uz sebe.
PETAK
Gospod je o Jovanu Pretei rekao: Ilija je doao i ne poznae ga (Mt.17,21). 36og ega? Zbog toga to nisu pazili na puteve Boije i to se njima nisu zanimali. Kod njih je bilo drugo nastrojenje, drugo gledanje na stvari; oni imaahu druge ukuse; van kruga Boanskih stvari bee njihova dosetljivost. U tom, pak, krugu oni se nisu snalazili, jer mu behu strani. Unutranje nastrojenje ima ulo kojim odmah primeuje i nalazi ono to mu je poznato, ma kako inae bilo i prikriveno. Umetnik, naunik i ekonomist gledaju na jednu istu stvar na razliiti nain - prvi sudi o lepoti, drugi o uzronim odnosima, trei o koristi koju moe izvui. Isto tako su i Judejci po svom nastrojenju sudili o Jovanu, a zatim i o Spasitelju. Poto nisu bili nastrojeni po Boijem, nisu ni razumeli da oni vre delo Boije. I sada su, takoe, poeli da ne razumevaju Preteu i Gospoda, i da sa njima rade ta hoe. Podie se tajno gonjenje na Hrianstvo. Ono se, ak, povremeno i javno pojavljuje, kao nedavno u Parizu. Ono to se tamo uradilo u malom obimu, vremenom se moe oekivati u veim razmerama... Spasi nas Gospode!
SUBOTA
Dobar ovek iz dobre riznice iznosi dobro; a zao ovek iz zle riznice iznosi zlo (Mt.12,35). U riznici e nai ono to stavi u nju: ako stavi zlato - nai e zlato; ako poloi bakar - bakar e i uzeti. Ono, i bakar se moe izdavati za zlato, ali e znalac brzo primetiti krivotvorinu. ta da radimo kako bi u naoj riznici bilo jedino zlato, tj. u srcu - samo dobro? Srce je, po prirodi, riznica dobara. Zlo je kasnije pridolo. Stoga uzmi anatomski no panje, pa odvajaj i odsecaj neprirodno. Zlo e, jedno za drugim, da otpada, a dobro e da jaa i da se iri. Na kraju e ostati samo dobro. Radi se samo o tome da se odredi ta je prirodno, a ta nije. Dananje prirodnjake ne sluaj. Kod njih je sve naopako: ono to je prirodno - kod njih je neprirodno, a to je neprirodno - kod njih je prirodno - zlo zovu dobro, a dobro zlo. Ti, pak, gledaj ta govori Gospod u Jevanelju, i sveti apostoli u svojim spisima. Prema njihovim ukazanjima odreuj ta je prirodno. Tako e sabrati mnogo dobra i moi e ga iznositi iz svoga srca. Moli se Duhu Svetome: "Riznico dobara, uriznii dobro u srcu mome"!
NEDELjA OSMA PO DUHOVIMA
Pred udesnim nasienjem pet hiljada ljudi, uenici Gospodnji su hteli da narod bude otputen. Meutim, Gospod im je rekao: Nema potrebe da idu; podajte im vi neka jedu (Mt.14,16). Nauimo tu re, te svaki put kada vam vrag bude naaptavao da odbijemo prosjaka, govorimo kao Gospod: Nema potrebe da idu; podajte im vi neka jedu Zatim im dajmo ta se nae pri ruci. Neprijatelj nas mnogo odvraa od elje za dobroinstvom, nameui nam misao da prosjak nije zasluan da bilo ta dobije. Gospod, meutim, nije razlikovao dostojanstvo prisutnih: sve je jednako ugostio, iako mu, moda, nisu svi bili jednako predani. ta vie, moda su tu bili i oni koji su kasnije vikali: "Raspni ga". Takvo je i opte Boije promiljenje o nama: On svojim suncem obasjava i zle i dobre; i daje dad pravednima i nepravednima (Mt. 5,45). Kada bi nam Gospod pomogao da i mi makar malo budemo milosrdni kao i Otac na to je milostiv (Lk.6,36)! SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Ako se ne obratite i ne budete kao deca, neete ui u Carstvo nebesko (Mt.13,3). Ustrojstvo detinjeg srca je obrazac. Deca su, sve dok se u njima ne razotkriju egoistika stremljenja - primer za podraavanje. ta vidimo kod dece? Punu veru koja ne rasuuje, besprekorno posluanje, iskrenu ljubav, bezbrinost i mir pod krovom roditelja, ivost i sveinu ivota, pokretnost sa eljom za uenjem i usavravanjem. Ipak, Spasitelj posebno naglaava jedno njihovo svojstvo - smirenje: Koji se ponizi kao dete ovo, onaj je najvei u Carstvu nebeskom (Mt.18,4). Jer, ko ima smirenje, moe imati i ostale vrline. Ono se javlja u savrenom obliku poto su druge vrline ve rascvetane u srcu i pribliavaju se zrelosti. Ono je njihov venac i pokrov. To je tajna duhovnog ivota u Hristu Isusu Gospodu naem. to je ko vii, to je smireniji, jer jasnije i opipljivije vidi da se ne trudi i ne uspeva on, nego blagodat koja je u njemu. To je mera rasta punote Hristove. Jer, u Hristu Isusu je veliko to je unizio sebe i bio posluan do smrti.
UTORAK
elei da sazna koliko puta treba da oprosti bratu, Petar je postavio pitanje i, pri tom, unapred predloio: Do sedam li puta? I rekavi to, miljae da je naznaio najvei mogui broj. Eto, kako je kratko ljudsko trpljenje. Primenjujui, meutim, svoje veliko dugotrpljenje na nae nemoi, Gospod je rekao: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam (Mt.18, 21-22). A to je isto to i rei: "Prataj uvek, i uopte ne misli na nepratanje". Svepratanje jeste obeleje hrianskog duha, kao i izvor i stalna potpora ivota po Gospodu. Svagdanje pratanje svega svima jeste spoljanja odea hrianske ljubavi koja, po apostolu, dugo trpi, blagotvori, ne razdrauje se, sve trpi (1.Kor.13,47). Ona je najpouzdanije jemstvo na Poslednjem sudu. Jer, ako mi opratamo, i na Otac nebeski e nama oprostiti (Mt.6,14). Prema tome, ako hoe u raj, oprataj svima iskreno i iz sve due, kako ni senka neprijateljstva ne bi ostala.
SREDA
U prii o poslenicima je i onaj koji je radio samo jedan as i bio nagraen od domaina jednako kao i ostali (Mt.20,116). asovi dana u toj prii su slika teenja naeg ivota. Jedanaesti as je poslednje vreme ovog ivota. Gospod pokazuje da mu i oni koji su dotle doiveli ne sluei, mogu ugoditi, i to ne manje od drugih. Iz toga sledi da se ne treba smuivati staroy niti oajavati, izgubivi nadu na poetak. Ti samo poni, ne plaei se. Milostiv je Gospod i dae ti sve to i drugima: ovde po meri blagodati, a tamo po zakonu pravde. Samo se ti to vie sa usrem razgori i sa skruenou poali zbog nerada u kome je proveden skoro sav ivot. Rei e: "Tamo je pozvao domain. Neka i mene pozove Gospod". Pa, zar ne zove? Zar ne uje u Crkvi glas Gospodnji: Hodite k meni svi, ili apostola koji priziva: Umesto Hrista molimo, kao da Bog poziva kroz nas: Pomirite se sa Bogom (2.Kor.5,20).
ETVRTAK
Hrianstvo u punoj meri zadovoljava nae stremljenje ka prvenstvu. Ali, kako? Na sasvim drugi nain nego svet. Hoe li biti prvi? Budi svima sluga, tj. budi poslednji meu svima. To je toliko sutinski vano, koliko je vano svoj ivot ureivati po primeru Gospoda Hrista. Gospod govori: Sin oveji nije doao da mu slue, nego da slui i da dade ivot svoj u otkup za mnoge (Mt.20,28). Gospod slui, pa ak i noge svojih uenika pere. Prema tome, ni mi ne treba ni zbog ega da se stidimo u sluenju drugome. Sa im i kako moe - samo slui. Prilike ima na svakom koraku: gladnog nahrani, nagog odeni, stranca u dom
primi, bolesnog poseti i nai mu se pri ruci, i izai u susret svakome ko ima potrebu. I ne samo telu, nego i dui drugog poslui: urazumi, daj savet, ukai na dobru knjigu, utei, potkrepi. Re je vrlo snano sredstvo pri pomoi: njome dejstvuje dua. Susrevi se sa drugom duom, ona joj dodaje snage.
PETAK
Dom moj dom molitve neka se zove; a vi nainiste od njega peinu razbojniku (Mt.21,13). Svima je poznato da hram zahteva pobonost, sabrane misli, udubljeno bogomislije i stajanje u prisustvu Boijem. Kako to ispuniti? U hram se ide sa eljom za molitvom, da se kratko i sa toplim usrem odstoji. Meutim, misli brzo poinju da lutaju i u glavi postaje jo umnije nego to je to bilo u hramu Jerusalimskom kada ga je Gospod pohodio. Zbog ega je tako? Zbog toga to su boravak u hramu i misli koje u njemu imamo - odraz sveg naeg ivota. Kako se ivi, tako se i u hramu ponaa. Hram utie i unekoliko podrava duhovne potrebe, ali obian tok duhovnog nastrojenja preovladava. Stoga, ako hoe da tvoj boravak u hramu bude dostojano prebivanje pred licem Boijim, pripremi se jo u svakodnevnom obinom ivotu. Koliko god moe, hodi u molitvenom raspoloenju. Taj trud e te dovesti dotle da e i u hramu sve vreme da provede u pobonosti. Ta pobonost e, opet, da te pobuuje i na pobonost u obinom ivotu. Tako e ii sve vie i vie. Gospod e pomoi. Ti samo poni!
SUBOTA
I po drugi put je Gospod udesnim nasienjem zbrinuo narod koji ga je pratio kako bi pokazao da je uvek spreman da tedro obdari verujue ljude. On je to mogao da ini i svaki put, ali nije hteo da ne bi odvikavao od obinog naina ivota, koji je sam zaveo, utvrdio i podravao. Takav je i opti Boiji promisao. Glavno, sveobuhvatno delo promiljanja uinjeno je u poetku pri stvaranju svih stvari. Uredivi sve i pustivi u tok, Bog se niim nije vezao, ve je svojoj slobodi ostavio da, kada je nuno, ukazuje izuzetnu pomo. On dela kao domain u domu, zavodei poredak i podravajui ga, ne vezujui se njime. On se prema njemu odnosi sa vlau, sa domainskim nahoenjem. Protivnici vere ne shvataju Boiji promisao. Oni u svojim mislima proiruju njegove granice, da bi zatim, poto ne vide na delu ostvarivanje svojih pretpostavki, odbacili njegovo postojanje. Promisla koji oni hoe zaista nema, ali nesumnjivo postoji onaj koga je uspostavio sam Gospod Bog.
NEDELjA DEVETA PO DUHOVIMA
Poto je dobio saglasnost Gospodnju, sveti apostol Petar je izaao iz lae i poao po vodi. Meutim, ubrzo se uplaio i poeo da tone (Mt.14,28-30). Reenje na tako neobino delo, uz nadu na Gospoda, nije predstavljalo nita to bi izazvalo prekor, inae mu Gospod ne bi dozvolio slian poduhvat. Za prekor je, meutim, bilo to nije zadrao prvobitno svojstvo due. Njega je ispunila oduevljena nada u Gospoda i Njegovu svemo, to mu je dalo hrabrosti da se prepusti talasima. On je ve i napravio nekoliko koraka po novom putu. Trebalo je samo podravati nadu, gledajui u Gospoda koji je bio blizu, i na iskustvo stupanja putem Njegovom silom. Meutim, on se upustio u ljudska razmiljanja: "Vetar je snaan, talasi visoki a voda nije tvrda". To je poljuljalo veru i oslabilo vrstinu nade. On se iz tog razloga odvojio od ruke Gospodnje i, ostavi preputen delovanju prirodnih zakona, poeo da tone. Gospod ga je ukorio: Maloverni, zato posumnja, pokazujui da je u maloverju sav uzrok bede. Eto pouke svima koji preduzimaju bilo ta, malo ili veliko, u nameri da ugaaju Gospodu! Treba uvati prvobitno ustrojstvo vere i nade, od kojih se raa velika vrlina - trpljenje u dobrodetelji, koje je osnova bogougodnog ivota. Dok se uvaju ta raspoloenja, ne prestaje oduevljenje za napore na preduzetom putu, a smetnje se, ma kako velike bile, uopte ne primeuju. Kada ta raspoloenja oslabe, odmah duu ispunjavaju ljudski zakljuci o ljudskim nainima za ouvanje ivota i uspesima u zapoetim poduhvatima. Meutim, kako su oni uvek slabi, u duu ulazi strah: "Kako u?" Stoga poinju kolebanja: "Da li produiti?", a najzad se i sve naputa. Zato treba da se dri odluke: poeo si - dri se. Misli koje te smuuju odgoni i budi hrabar u Gospodu koji je blizu. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Gospod je smokvu osudio na besplodnost zbog toga to je bila pokrivena liem a nije imala plodova, iako je, sudei po njima, trebalo da ih ima (Mt.21,18-22). U primeni na hrianski ivot, lie oznaava spoljanja dela blagoaa i spoljanje podvige, dok su plodovi - unutranja rasloloenja. Po pravilu treba da je ovako: prvi treba da proizilaze iz drugih. Ili, nishodei nemoima, u krajnjoj meri: drugi treba da se razvijaju zajedno sa prvim. Meutim, kada su prvi
prisutni, a drugih nema ni u zametku, javlja se lani ivot: ovek lii na neto, iako nije ono na ta lii. U poetku se, moda, i nema takva nesrena namera u pameti. Kasnije se, meutim, ona javlja primetno i sama ustrojava ivot na sebi. Ko suvie polae na spoljanjost i postaje pristrasan prema njoj, prekinue panju prema srcu. Kod njega duhovna oseanja postaju gluva i u njega se useljava hladnoa. Na takvom stepenu duhovni ivot zamire. Ostaje samo privid blagoaa, lien njegove sile. Spoljanje ponaanje je ispravno, a unutra je sve obrnuto. Posledica takvog stanja je duhovna besplodnost: ine se dela, ali sve samo mrtva dela.
UTORAK
Na pitanje Gospoda o Jovanu Pretei, arhijereji i stareine pomislie: "Rekli jedno ili drugo, bie nezgodno za nas". Stoga reie da je bolje da se pokriju neznanjem (Mt.21,23-27). Njihov interes im je svezao jezik i nije im dao da posvedoe istinu. Da su oni voleli istinu vie nego sebe - rekli bi drugo, a zatim bi drugo i uinili. Njihovi interesi su prekrili istinu, ne dopustivi joj da doe do srca. Oni su zasmeteli da se u njima obrazuje iskreno ubeenje, nainivi ih ravnodunim. I uvek je tako: egoistiki interesi su izvorni neprijatelji istine. Svi drugi neprijatelji idu za njima i delaju preko njih. Ako se pogleda kako su se rodile sve zablude i jeresi, uvidee se da je izvor jedan isti. Na reima - istina, a na delu - istina nam smeta zbog jednog ili drugog, te je treba ukloniti i na njeno mesto postaviti la koja je pogodna. Zbog ega se, na primer, javljaju materijalisti - nihilisti? Zbog toga to im ideja Boga Tvorca Promislitelja i Sudije, sa idejom o duhovnom ivotu, smeta da ive iroko po svojim naklonostima. Zbog toga je i odstranjuju. Da ono to rukovodi nihiliste nije istina, vidi se po nitavnosti osnove na kojoj se oni utvruju: oni ele da bude onako kako oni misle, pa im svaki prizrak koji poraaju njihove misli, izgleda kao svedoanstvo istine. Kada bi se makar malo otreznili, odmah bi uvideli svoju la. No, alei sebe, oni ostaju kakvi jesu.
SREDA
U prii o dvojici sinova, jedan je ustro rekao: Hou, ali ne otide (Mt.21,20). To je slika svih prenagljenih dobrih namera za ije ispunjenje se, meutim, nema dovoljno ni istrajnosti, ni volje, ni trpljenja. Srce lako biva gotovo na sve to mu izgleda dobro. Ali, slaba i netrudoljubiva volja se ispoetka udaljuje od dela. Ta nemo se sree skoro kod svakoga. Kako izbei takvu neprijatnost pred samim
sobom i pred drugima? Evo kako: ne poinji nita dok nisi promislio i izmerio da li za nameravano delo ima snage. Tako je Gospod naredio u prii o vojskovoi koji se spremao za rat i o graditelju kue. U emu se sastoji to merenje? U tome (kao to nam daje Gospod da shvatimo iz navedenih pria) da se unapred naoruamo samoodricanjem i trpljenjem. Pogledaj da li se u tebi nalaze ti oslonci svih trudbenika u dobru: ako ih ima - poinji delo, a ako ih nema najpre ih stekni. Ukoliko se snabde, sve to te sretne na putu e pretrpeti i prevladati, a zapoeto dovesti do kraja. Merenje, meutim, ne znai da delo treba naputati ukoliko nam izgleda teko, ve da sebe treba da oduevljavamo na svaki napor. Otuda e proizilaziti vrstina volje i postojanost trpljenja. I nikada ti se nee desiti da kae: "Idem", pa da ne ode.
ETVRTAK
Arhijereji i fariseji su razumeli da je Gospod govorio prie na njihov raun, da im je otvarao oi kako bi videli istinu. Pa ipak, ta su uradili? Traili su nain na koji bi ga ubili (Mt.21,45-46). Da predubeenje nije smetalo njihovom zdravom rasuivanju, oni bi, ako ne poverovali (kako je zahtevala oevidnost ukazanog), a ono paljivo rasudili da li je zaista i na samom delu onako kako Spasitelj objanjava. Predubeenje ih je gurnulo na krivi put i oni su, zatim, postali bogoubice. I uvek je tako, pa i danas. Nemci, a posle njih i nai, onemivi (onemevi) umom, im u Jevanelju sretnu udo, odmah viu: "Nije istina, nije istina. To nije bilo, niti je moglo biti. To treba precrtati". Nije li to isto to i ubiti? Pogledajte sve knjige tih "mudraca": ni u jednoj neete nai ukazanje zbog ega oni tako misle. Ni jedan od njih ne moe rei nita protiv onoga ime se dokazuje jevanelska istina, i ni jedan od njih se nije pozabavio da pronikne u razloge kojima zdravomislei ljudi opovrgavaju njihovu la. Oni jednako tvrde svoje, tj. da to ne moe biti. Stoga i ne veruju Jevanelju. I sa njima se nita ne moe uraditi. Oni su spremni da idu i protiv samog Boga.
PETAK
Gospod je rekao da u buduem ivotu da nema ni enidbe ni udadbe (Mt.22,30), tj. da e se nai zemaljski odnosi i poreci zemaljskog ivota izgubiti. Ni nauke, ni umetnosti, ni vlasti, niti iega slinog tamo nee biti. Nego ta? Bie Bog sve u svima. A kako je Bog duh, kako se sa duhom sjedinjuje i duhom dejstvuje - sav ivot tamo e biti neprekidan tok duhovnih pokreta. Odatle sleduje jedan zakljuak - s obzirom da je budui ivot na cilj, a sadanji samo
priprema za njega, onaj ko sve vreme ivota posveuje samo na ono to je korisno jedino za ovaj ivot - ide protiv svog naznaenja i sebi u buduem ivotu priprema gorak, pregorak udeo. Ne radi se o tome da odmah sve treba napustiti, nego o tome da, radei koliko je potrebno za ovaj ivot, glavnu brigu obraamo na pripremanje za budui ivot, starajui se pri tome, koliko je mogue, da se i grubi zemaljski rad obrati u sredstvo za taj cilj.
SUBOTA
Gospod je naloio da daju didrahme koje su od njih traili (Mt.17,27). I sve ostale, crkvene i graanske poretke On ispunjavae, te je i apostole tome nauio. A apostoli su, zatim, taj zakon predali svim Hrianima. Samo se duh ivota novi primao. Spoljanje je sve ostalo kao to je i bilo, osim onoga to je oigledno bilo protivno volji Boijoj, tj. uee u idolskim rtvama i slino. Zatim je Hrianstvo stupilo na povrinu sa svojim poretkom ivota i njime istisnulo sve staro. Iz toga bi se moglo zakljuiti da e hrianskom duhu biti lake da se razvija i jaa. Tako je i bilo, no ne kod svih. Upoznavi se sa sloljanjim hrianskim poretkom ivota, vei deo ljudi je pri njemu i ostao, ne starajui se o njegovom duhu. Od sveg mnotva Hriana malo ko e se pokazati Hrianinom u duhu. A ta je sa ostalima? Imaju ime kao da su ivi, a mrtvi su. Kada su apostoli propovedali Jevanelje, njihova re je izabirala udeo Boiji iz celokupnog neznaboakog sveta. Sada Gospod, putem iste rei, bira svoj udeo iz sredine hrianskog sveta. Koji ita neka razume, i neka se potrudi da uistinu sazna da li pripada udelu Gospodnjem. Ako za to ne nae osvedoenja, neka se pobrine da postane "svojina" Boija. Jer, jedino je u tome spasenje.
NEDELjA DESETA PO DUHOVIMA
A ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom (Mt.17,21). Ako se ovaj rod izgoni molitvom i postom drugog lica, utoliko vie e biti nemoan da ue u onog koji sam upranjava molitvu i post. Eto ograde! Besova ima mnogo i sav je vazduh njima ispunjen. Pa ipak, oni nita ne mogu uiniti onome ko je ograen molitvom i postom. Post je svestrano uzdravanje, a molitva - svestrano bogooptenje. Prvo ograuje izvan, a drugo - iznutra usmerava ognjeno sveoruje na neprijatelje. Isposnika i molitvenika izdaleka primeuju demoni i bee daleko kako ne bi dobili bolan udarac. Treba li, meutim, misliti da avo mora obitavati tamo gde nema posta i molitve? Da, moe se tako misliti. Demoni se useljavaju u oveka i kriju svoje prisustvo. Oni iz tajnosti svog
domaina ue na svako zlo, odvraajui ga od svakog dobra. Pri tome, on je uveren da sve sam radi, iako, u stvari, ispunjava volju svog neprijatelja. Poduhvati se samo molitve i posta - i vrag e odmah da pobegne. Zatim e on sa strane oekivati priliku da se opet vrati. On se stvarno i vpaa, im budu ostavljeni post i molitva. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Teko vama... to zatvarate Carstvo nebesko pred ljudima (Mt.23,13). Ove rei se odnose na arhijereje koji narod ne ue spasonosnom putu, niti, pak, svetenike podstiu na njihovu dunost; odnose se i na svetenike koji ostavljaju narod bez brige, ne trudei se da mu objanjavaju ono to je neophodno za spasenje due. Zbog toga narod ostaje slep i jedan njegov deo prebiva u ubeenju da je sve u redu, dok drugi, premda i ocea da stvar ne ide kako treba, ipak ne preduzima nita, jer ne zna kuda da ide. Od toga dolazi do raznih ravih shvatanja u narodu. Zbog toga kod njega nalaze mesta i raskolnici, i molokani, i hlisti; zbog toga se na njega lako lepi i svako drugo zlo uenje. Svetenik obino misli da je kod njega u parohiji sve u redu. On se prihvata posla samo onda kada se zlo ve razraste i izbije na povrinu. ta, pak, tada initi? Svetenik je duan da prvom obavezom svoje savesti smatra usavravanje odraslih u poznavanju Hrianske vere. I mlade, takoe, od najranijih godina, treba da priprema putem objanjavanja onoga to oni mogu i moraju znati. Na kolu ne treba ekati. To se mora raditi usmeno, okupljanjem dece u crkvi ili u dom nedeljom predvee, ili u neko drugo zgodno vreme i pogodno mesto.
UTORAK
Oisti ono to je iznutra da bi i spoljanje bilo isto (Mt.23,26). Spoljanje ponaanje je kod nas u svakodnevnom ivotu gotovo uvek ispravno, budui da se uzdravamo, bojei se ljudskog suda. Kod ljudi, pak, koji se i u spoljanjosti predaju porocima, ve je nestao svaki stid. Ispravno ponaanje, meutim, ne prati uvek ispravan unutranji tok misli i oseanja. Tu se samougaanju daje puna sloboda, kome se u spoljanjosti inae poputa onoliko koliko doputa ljudski pogled i neophodnost da se od njega sakriju privatna dela. ta je to
drugo do - okreeni grob. Unutranja neistota i ono spoljanje ini neistim. Zato oisti ono to je unutra, pa e i spoljanjost postati ista. Tako e sav postati isti sasud, pogodan za svaku dobru upotrebu tvom Domainu. Za divljenje je, pak, zbog ega unutranjost ostaje u tolikoj nebrizi, budui da niko sebi ne eli pogibao. Svakako da neprijatelj dri takvu duu, zavaravajui je: "To nije nita. Samo da se nemaju javni gresi". On duu ui da glavno delo ostavi za sutra: "Sutra emo se ozbiljno pozabaviti sobom, a sada neka se dua nasladi strasnim mislima i matarijama, kad ve ne moe delima". uvajmo se, pak, dobro da ne bismo i ostareli u takvoj nameri, jer e tada ispravljanje ve biti nemogue. Starog oveka je nemogue iznova vaspitati.
SREDA
Koliko je samo milosti Gospod pokazao prema Jerusalimu (tj. Judejcima)! I najzad je opet bio primoran da kae: Eto e vam se ostaviti kua vaa pusta (Mt.23,38). Svi znamo kakve su bile posledice Gospodnje rei: Judejci su do dananjeg dana beskunici. Zar ne biva slino i sa duom? Brine se Gospod o njoj i na svaki nain je urazumljuje. Posluna dua ide ukazanim putem, a neposluna ostaje u svom protivljenju Boijem pozivu. Meutim, Gospod ni nju ne naputa, nego primenjuje sva sredstva kako bi je urazumio. Ako raste upornost, raste i Boija preduzimljivost. Ipak, svemu postoji granica. Ako dua doe do ogorenosti, Gospod je preputa u njene ruke da propadne, videi da sa njom vie nita ne moe da uini. I ona zaista gine, slino faraonu. Svako ko strada od strasti neka se poui da ne moe beskrajno bezakono da im ugaa. Zar nije vreme da se one napuste, i to ne samo privremeno, nego sa reenou da se napravi odluan zaokret? Jer, niko ne moe znati kad e da prestupi granicu. Moe biti, jo malo i - doao je kraj Boijoj dugotrpeljivosti.
ETVRTAK
Ali ko do kraja ppetppi, taj e biti spasen (Mt.24,13). Ne spasava se, meutim, svako ko trpi, nego samo onaj ko trpi na putu Gospodnjem. Mi ovaj ivot i imamo da bismo trpeli. Svako neto trpi i to trpi do samog kraja. Trpljenje, pak, ne prinosi korist ukoliko se ne vri radi Gospoda i Njegovog Jevanelja. Stoga stupi na put vere i jevanelskih zapovesti. Tada e se povodi ka trpljenju umnoiti, ali e od toga asa poeti da se pletu venci. Dotle prazno, trpljenje e postati plodonosno. Kakvom slepoom nas okruuje avo kad nam tekim i nesnosnim predstavlja samo ono trpljenje koje se sree na putu dobra. Ono,
pak, koje nalae na one koji slue strastima, on prikazuje kao lako i udobnije za noenje od onog koje nose oni koji se bore sa strastima i protive mu se. Mi slepi to ne vidimo... Trudimo se, trpimo i dolazimo do krajnjih granica svojih sila i sve - neprijatelja radi, a na svoju pogibao.
PETAK
Straite, jer ne znate u koji e as doi Gospod va (Mt. 24,42). Kada bi se ovo shvatilo, grenika uopte ne bi bilo. Meutim, ne shvata se, premda svako zna da se radi o nesumnjivoj istini. Ni podvinici, ak ni oni najstroi, nisu bili u stanju da se stalno ceajy te istine. Stoga su se dovijali na razne naine da potkrepljuju to seanje, kako se nikad ne bi gubilo: jedan je drao sanduk u keliji, drugi je od svojih sapodvinika traio da ga pitanjima podceajy na sanduk i grob, trei je pred sobom drao slike Suda i smrti, i slino. Smrt se ne dotie due i ona ne moe da je shvati. Ipak, nje ne moe da se ne tie ono to dolazi odmah za smru. Ona ne moe biti bezbrina u vezi sa tim, budui da se radi o njenom udelu za vekove vekova. Meutim, zbog ega se ona toga ne sea? Zato sama sebe obmanjuje, mislei da to nee tako brzo doi, te da e, moda, na cpey, dobro proi. O jadna duo! Taj nain miljenja odmah nesumnjivo pokazuje da je dua nemarna i da poputa sebi. Kako onda moe misliti da e za nju Sud imati dobar ishod? Ne, treba uvek biti u stanju u kakvom se nalazi uenik kome predstoji ispit: bilo ta da radi, njemu ispit ne izlazi iz glave. To seanje mu ne dozvoljava da ijednu minutu provede uzaludno, te on sve vreme posveuje na pripremanje ispita. Kada bismo se i mi tako oceali!
SUBOTA
Gospod govori da je branu vezu sam Bog blagoslovio od poetka i da je njen zakon poloio u samu nau prirodu. O onima, pak, koji ne ele da se ene, On je rekao: Ko moe primiti neka primi (Mt.19,5; 12). Premda je On brak priznao prirodnim zakonom, ipak ga nije smatrao toliko neophodnim i neizbenim da za bezbranost ne bi bilo mesta. I bezbranost On razreava, ograujui je uslovom koji je zbliava sa zakonom prirode. Ukopljenik je od roenja bezbraan po prirodnom zakonu. I onaj, meutim, koji svojom voljom postavlja sebe u stanje u kakvom se prirodni ukopljenik nalazi po roenju, bez uea svoje volje - stoji na jednoj liniji sa njim s obzirom na odnos prema prirodnim potrebama. Dakle, u tom odnosu su i jedan i drugi - prirodni bezbranici. Zbog
ega onda duhovno ukopljenitvo ili voljnu bezbranost smatraju neprirodnom? Zbog toga to ne shvataju prirodu. Za njih je prirodno samo ono to je prirodno telu. Ono, pak, to je prirodno duhu, i to, kao posledica njegovog dejstva na telo, postaje prirodno, oni nee da smatraju prirodnim. Moglo bi se pretpostaviti da svi ti ljudi pripadaju broju materijalista. Meutim, ne! Porazgovaraj sa njima o neemu drugom i videe da razlono rasuuju.
NEDELjA JEDANAESTA PO DUHOVIMA
Priu o dva dunika Gospod zavrava reima: Tako e i Otac moj nebeski uiniti vama ako ne oprostite svaki bratu svome od srca svojih sagreenja njihova (Mt.18,35). Znai, od nas se zahteva samo jedna malenkost: oprosti, i bie ti oproteno. A kada ti je oproteno, onda si i pomilovan. Kada si, pak, stekao milost, postao si uesnik u svim riznicama milosti. Prema tome, eto spasenja, i raja i venog blaenstva. Tako veliki dobitak za malenkost to opratamo... Da, malenkost, ali za nae samoljublje nema nita tee nego opratati. Neku nenamernu neprijatnost koja nam se uini nasamo mi jo moemo i oprostiti. Meutim, ako se radi o neem teem, i to jo u prisustvu ljudi, mi ne pratamo, ak da prestupnik i trai oprotaj. Bivaju i takve okolnosti u kojima hoenee, ne moe da iskae svoje nezadovoljstvo, te se dri utanja. Meutim, jezik uti, a srce govori i kuje zle planove. Ako se neprijatnost povea samo za jedan stepen, nestae ak i uzdravanje: tada nas ni stid, ni strah, ni gubitak, niti ita drugo nee zadrati. Uskipelo samoljublje ini oveka doslovno sumanutim, te onaj koji mu se podao poinje da govori gluposti. Takvoj nesrei su podvrgnuti ne bilo kakvi, ve veinom civilizovani ljudi. Oni se pokazuju osetljiviji na uvrede i sporiji na pratanje. Spolja gledajui, odnosi mogu ponekad i ostati glatki, ali unutra postoji odluni razdor. Meutim, Gospod zahteva da mi od sveg srca pratamo. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Svoju propoved Gospod je zapoeo reima: Ispuni se vreme i priblii se Carstvo Boije; pokajte se i verujte u jevanelje (Mk. 1,15). Na kraju veka e takoe biti reeno: "Ispunilo se vreme. Pribliilo se Carstvo". Meutim, nee se vie dodati: Pokajte se i verujte, nego: "Iziite na Sud. Vreme pokajanja i truda na
samoispravljanju se zavrilo. Neka svako da odgovor o tome ta je dobro ili zlo uinio u telu". Tako, dakle, dok ima jo vremena - pourite da se pobrinete za svoje spasenje. Naruje Oevo je otvoreno za primanje svih koji dolaze sa iskrenim oseanjem skruenosti za ono to je prolo, i sa eljom da unapred poslue Gospodu putem ispunjavanja Njegovih svetih zapovesti. Za svakog od nas kraj veka je njegova smrt. Ona predstavlja vrata za drugi ivot. Stoga ee gledaj na nju i paljivije se pitaj: "ta posle?" Zatim se, bez aljenja sebe, prihvati truda kako bi dovrio sa onim to je neophodno za stupanje u mesto gde je radost bez kraja, i kako bi odstranio sve to slugama tame najkrajnje moe dati pravo da tobom ovladaju i da te odvuku u svoju oblast, odakle vie nema izlaska.
UTORAK
Gospod je govorio u kapernaumskoj sinagogi i svi su se divili Njegovom uenju: Jer ih uae kao onaj koji vlast ima a ne kao knjievnici (Mk.1,22). Ta vlast nije u naredbenom tonu, nego u sili uticaja na due i srca. Njegova re je ulazila unutra i vezivala ljudske savesti, ukazujui im da je sve onako kako govori. Takva je uvek re koja je proniknuta Boanskom silom, re od Duha ili pomazana re. Takva je ona bila i kod svetih apostola, i posle njih, kod svih uticajnih uitelja koji nisu govorili od uenosti, nego od saoptavanja Duha. To je dar Boiji koji se stekao ne toliko trudom u ispitivanju istine, koliko srcem i ivotom u istini. Tu re postaje proniknuta ubedljivou, budui da prelazi od srca ka srcu. Tu se nalazi vlast rei nad duama. Knjievnicima koji govore i piu o onome to su nauili, ne daje se takva sila, budui da govore iz glave i u glave presipaju svoje umotvorine. Meutim, nije ivot u glavi, nego samo vrh njegov. ivot je u srcu. Samo ono to iz srca izlazi moe uticati na tok ivota.
SREDA
Neisti duh je slavio Spasitelja, a On mu je rekao: Umukni i izii (Mk.1,25). Demoni nikada nita ne govore i ne rade sa dobrom namerom. Oni uvek neto zlo imaju u vidu. Tako je bilo i ovde. Ne razobliujui njihove zamke, Gospod je jednom reju reio: Umukni i izii. On nije hteo da dugo ima posla sa neistim duhom. To je pouka i za nas. Onome ko uinn neko malo dobro, odmah prilazi bes i poinje da trubi u ui: "Ti si takav i takav". Nemoj sluati i nemoj ulaziti u razgovor sa laovom, nego ga odmah preseci govorei: "Umukni i izii". Njegov trag provetri uzdisanjem i samoukorevanjem, a mesto okadi skruenom
molitvom. On xoe u tebi da porodi samomnjenje i samooseanje i da iz njih zatim razmahne samohvalisanje i sujetu, tj. pomisli i oceanja koje su u duhovnom ivotu isto to i kradljivci u obinom ivotu. Uvukavi se u dom, oni pljakaju domainovo blago. Tako i ovi, ukorenivi se u dui, potiru i izbacuju svako dobro, tako da ve ne ostaje vie nita to bi Gospod mogao da pohvali.
ETVRTAK
A ujutru vrlo rano ustavi izie i otide na pusto mesto i onde se moljae Bogu (Mk.1,35). Eto pouke da treba rano ustajati i prve asove dana posveivati usamljenoj molitvi. Obnovljena snom, dua postaje laka, svea i sposobna za proimanje, kao svei jutarnji vazduh. Stoga ona sama trai da je puste tamo gde je sva njena uteha, tj. pred lice Oca nebeskog, u drutvo anela i svetih. U jutarnje vreme njoj je lake da ostvari tu elju, nego posle, kada na nju nalegnu dnevne brige. Sve Gospod ureuje. Od Njega treba primiti blagoslov za dela, neophodno urazumljenje i potrebno ukrepljenje. Stoga pouri izjutra, dok jo nita ne smeta, da u usamljenosti uznese srce Gospodu, da mu iznese svoje potrebe, namere i da izmoli pomo. Opremivi se molitvom i bogomislijem od prvih minuta dana, sav dan e zatim provesti u strahu Boijem i pobonosti, sa sabranim mislima. Odatle dolaze - paljivost, smotrenost i sreenost u delima i uzajamnim odnosima. To je nagrada za trud na koji si se izjutra u usamljenosti prinudio. To je blagorazumno i za svetovne ljude, i niukoliko ne ometa njihove ciljeve. Naprotiv!
PETAK
Na Preobraenje je glas sa neba izrekao: Njega posluajte (Mk.17,5). Zbog ega? Zbog toga to je pred oima bio predstavljen i plod posluanja. Otac nebesni kao da govori: "Hoete li da dostignete do ovoga? Onda sluajte ono to vam On kae i to vam zapoveda. Ukoliko poete Njegovim putem, nesumnjivo ete stupiti u oblast svetlosti koja nee dolaziti spolja, ve iznutra i koja e vas uvek drati u stanju u kome ete iz sve due govoriti: Dobro nam je ovde biti. Ispunie vas svetlost utehe, svetlost dobrih namera, svetlost znanja: sve alosti e proi, nemir strasti e ieznuti, la i zablude se rasejati. Biete na zemlji kao na nebesima, od zemnorodnih ete postati - bogorodni, od zemljanih - venoblaeni. Tada e sve biti vae, budui da ste postali Hristovi". Onoga koji voli Hrista Gospoda, voli Otac nebesni. Oni dolaze k njemu i u njemu se nastanjuju.
Eto svetlosti Preobraenja.
SUBOTA
Dva jerihonska slepca viu i Gospod im daje prozrenje (Mt.20,34). Meutim, zar su oni jedini bili bez svetlosti oiju u tom mestu. Naravno, ne. Pa zato su samo oni dobili prozrenje, a ne i ostali? Drugi nisu dobili zato to nisu vikali, a nisu vikali zato to nisu imali nade. Nisu, pak, imali nade zato to nisu ugaali Bogu. Nisu mu ugaali zato to su malo verovali. Ko stekne pravu veru odmak poinje da ugaa Bogu. Ugaanju odmah pridolazi nada, a njoj - molitva koja iznuava svaku pomo vie. Takvima se vie ne otkazuje. Oni umeju i da trae, i dobro znaju ta treba traiti, i meru u iskanju shvataju, i trpeljivu neodstupnost u molitvi pokazuju. Sve to je potrebno imati da bi se imalo uspeha. Molitva sama po sebi ima slaba krila.
NEDELjA DVANAESTA PO DUHOVIMA
Teko je bogatome ui u Carstvo nebesko (Mt.19,23). Ovde se misli na bogatae koji u sebi samima vide uzrok i mo svog blagostanja. Meutim, bogata koji odsee svaku pristrasnost prema imanju, koji u sebi ugasi svaku nadu na njega i prestane da u njemu gleda svoju istinsku potporu, u srcu postaje kao i onaj koji nita nema. Njemu se zbog toga otkriva put u Carstvo. Bogatstvo tada ne smeta, ve pomae, budui da daje mogunost da se ini dobro. Nije bogatstvo nesrea, ve uzdanje u njega i pristrasnost prema njemu. Tu misao je mogue uoptiti: ovek se bogati onim na ta se nada i onim prema emu je pristrasan. Ko se u jedinoga Boga nada i uz Njega se svim srcem prilepljuje - obogatie se Bogom; a ko se nada u neto drugo, i prema njemu okpee srce, postae njime bogat, a ne Bogom. Odatle proizilazi: ko nije bogat Bogom, ne moe yi u Carstvo Boije. To drugo mogu biti: srodnike veze, poznanstva, um, inovi, krug delatnosti itd.
PONEDELjAK
Dok je bio na zemlji, Gospod je ljudima i besima zabranjivao da ga hvale (Mk.3, 12), ali je traio da veruju u Njega i da ispunjavaju zapovesti Boije. Taj zakon vai i sada, i vaie i na Sudu: Hee svako koji mi govori: Gospode, Gospode, ui u Carstvo nebesko, no koji tvori volju Oca moga koji je ka nebesima. Otuda slavoslovlje u crkvi zapoinje: Slava na visini Bogu, da bi pri kraju ispovedalo: Isceli duu moju... naui me tvoriti volju Tvoju. Bez toga slavljenje Boga nema nikakve vrednosti, budui da ne izlazi iz due, nego se samo jezikom proiznose tue rei. Gospod na to i ne obpaa panju. Treba, naprotiv, biti takav da drugi, videi naa dela, ponu da hvale Gospoda. Sam na ivot treba da bude hvala Bogu. U stvari, On sam u nama sve treba da dela, pri emu mi ne treba da mu smetamo. Tako hvala za dela prelazi na Njega. Svako treba da postane miris Hristov. Tada e i bez hvale da se vri slavoslovlje Gospodu. Ruin cvet ne puta glas, ali se njegov miris, i pored utanja, prua daleko. Tako treba da ive i svi Hriani.
UTORAK
Gospod je izabrao apostole da budu s njim i da ih alje da propovedaju i da imaju vlast isceljivati bolesti i izgoniti demone (Mk.3,14-15). I svaki Hrianin je izabran da ini slina dela: da bude sa Gospodom, seajui se Njega i Njegove svudaprisutnosti, da propoveda i ispunjava Njegove zapovesti i da je spreman da ispoveda svoju veru u Njega. Takvo ispovedanje e za sluaoce u krugu u kome se vri biti gromka propoved. Svaki Hrianin ima vlast da isceljuje bolesti, premda ne tue, nego svoje, i ne telesne, nego duevne - grehe i grehovne navike. On ima vlast da izgoni demone, od6ijajui zle pomisli koje oni seju i gasei strasne pobude koje oni raspaljuju. ini tako i bie apostol i ispunitelj onoga na ta te je Gospod izabrao, delatnik svoga poslanstva. Ako uspe najpre u svemu tome, Gospod e te moda pozvati i na posebno poslanstvo - da spasava druge, budui da si sam poao putem spasenja, i da pomae iskuavanima, poto si sam proao sva iskuenja i stekao opit u dobru i zlu. Tvoj posao je da se trudi nad sobom - na to si ve izabran. Ostalo je u rukama Boijim. Smireni se uzvisuje.
SREDA
Ako se carstvo samo po sebi razdeli, to carstvo ne moe opstati (Mk.3,24). Sve dok u naoj unutranjosti vlada grehovna jednomislenost lukavstva, u nama je snano carstvo tame i greha. Meutim, kada blagodat Boija ka sebi privue zarobljeni deo duha, oslobodivi ga od porobljenosti, unutra dolazi do razdeljenja: gpex je na jednoj strani, a dobro na drugoj. im se ovek sveu i slobodom vezuje za dobro (to sainjava posledicu probuenja), greh gubi svaku potporu i poinje da se razara. Postojanost u preduzetoj dobroj nameri i trpljenje u naporima sasvim razaraju greh i istrebljuju ga. Unutra zapoinje carstvo dobra i traje dok se opet ne prokrade neka zla pomisao koja, privukavi volju, ponovo proizvodi razdeljenje. Ako zaetoj grehovnoj pobudi da mesta, sjedini se sa njom i sprovede u delo - dobro e opet poeti da slabi, a zlo da raste, sve dok ga sasvim ne istrebi. To je gotovo neprekidna istorija unutranjeg ivota kod onih koji su maloduni i nemaju postojanu narav.
ETVRTAK
A koji pohuli na Duha Svetoga nema oprotenja vavek (Mk.3, 29). Da li je teko upasti u takav greh? Uopte nije teko. Evo grehova te vrste: "Velika i bezmerna nada na blagodat Boiju; oajanje ili nenadanje na Boiju milost; protivreenje oiglednoj i utvrenoj istini i odbacivanje Pravoslavne hrianske vere. Drugi tome dodaju zavist prema duhovnim darovima koje blinji dobijaju od Boga; uporitost u grehu i istrajnost u zlobi; nebrigu za pokajanje sve do odlaska iz ovog ivota" (Pravosl. ispov. deo 3. pit. 38). Eto, koliko puteva! Poe li kojim od njih, bie ti teko da se vrati i bie odveden do svepogubne propasti. Protivljenje istini poinje sa malim sumnjama, koje bivaju pobuivane ravom reju ili knjigom. Ako se ostave bez panje ili leenja, one e odvesti ka neverju i upornosti u njemu. Do oajanja se takoe dolazi neprimetno: "Pokajau se", govore i nastavljaju da gree. Postupajui tako nekoliko puta i videvi da pokajanje ne dolazi, oni govore u sebi: "Tako mora da bude! Ne moe protiv samog sebe", i ve se predaju grehu u punu vlast. Tako skupljaju mnotvo grehova, a pri tome doputaju i mnotvo protivljenja oiglednim pozivima Boije blagodati. Kada u takvom stanju ovek doe do misli da se pokaje, mnotvo grehova ga davi, a protivljenje blagodati mu oduzima smelost da pripadne Gospodu. I on reava: Veliki je moj greh, da bi mi se oprostio. To ba i jeste oajanje! uvaj se poetka neverja i greholjublja i nee upasti u taj bezdan.
PETAK
Evo izie seja da seje (Mk.4,3). Od vremena kad je iziao na setvu, seja ne prestaje da seje. U poetku je sam sejao, zatim preko apostola, i najzad preko Boanstvenog Pisma i bogomudrih uitelja. I do sada se svagde seje re istine Boije. Ako si spreman da bude dobra zemlja, seme e neizostavno pasti: i posejano e Gospod da razraste. Kako se, pak, pokazati dobrom zemljom? Panjom i izuavanjem rei Boije, saoseanjem i ljubavlju prema njoj i spremnou da se odmah u delo sprovede to se sazna. Pri takvom nastrojenju, ni jedna re ne ostaje na povrini due, nego svaka ulazi unutra. Sjedinivi se sa srodnom graom duha, ona puta koren i uzrasta. Hranei se, zatim odozgo duhovnim nailascima, a odozdo dobrim eljama i trudom - ona razrasta u drvo, daje cvet i plod. Sam je Bog tako ustrojio oko nas i zato ne moemo da se ne udimo naoj besplodnosti. A to je sve zbog nepanje i nerada.
SUBOTA
Podajte kesarevo kesaru a Boije Bogu (Mk.22,21). Svakome daj svoje. Odatle i zakon: Bogu ugaaj ne samo sa jedne, nego sa svake mogue strane; svaku silu svoju i sposobnost svoju okrei na sluenje Bogu. Rekavi: Podajte kesarevo kesaru, Gospod je pokazao da mu je takva delatnost ugodna. Ako pod kesarevim bude podrazumevao uopte sve neophodne i sutinske poretke zemaljskog ivota, a pod Boijim - sve poretke Bogom ustanovljene Crkve, proistei e da su svi putevi naeg ivota prepuni nainima za spasenje. Jedino budi paljiv! Koristi se svime, i svagda delaj saobrazno sa voljom Boijom, onako kako Bog od tebe hoe, pa e spasenje biti u tvojim rukama. Moi e da dospe dotle da svaki tvoj korak bude delo ugodno Bogu. Usled toga e svaki tvoj korak biti podvig ka spasenju. Put spasenja jeste hoenje putem volje Boije. Hodi u prisustvu Boijem. Pazi, rasuuj i, ne alei sebe, odmah pristupaj delu na koje ti u tom trenutku bude ukazivala savest.
NEDELjA TRINAESTA PO DUHOVIMA
Marija je dobar deo izabrala (Lk.10,42). Uspenje Majke Boije predstavlja dobar kraj toga izbora. Sam Spasitelj je pri Njenom uspenju u svoje ruke primio njenu duu. Toga su se udostojili i mnogi sveti. U raznim oblicima i stepenima, isto doivljavaju i svi koji izabiraju dobar deo. U trenutku izbora nadom se nazire kraj. On se u izvesnom stepenu predosea. Nakon toga, trud, borbe i samoprinuavanja delimino pomrauju izabrani put. Ipak, kao zvezda vodilja ostaje dobri kraj dobrog dela. On lii na vatru koja u daljini svetluca putniku
koga je na putu zadesio mrak. Nada je podsticaj snage i potkrepljenje trpljenja i postojanosti u zapoetom. Ona sama jaa verom. Verom se pravi izbor, nadom se istrajava u izboru, a trpljenjem se dolazi do dobrog kraja.
PONEDELjAK
Dunu Bog duh ivotni i postade ovek po obrazu Boijem. Tako je i u preporodu: nadahnjivanjem Duha Boijeg, koji neznano otkuda i neznano kako prilazi, postavlja se poetak novog ivota i obnavlja se obraz oveka. To je polazna taka. Od tada poinje trud usavravanja obraza do podobija. Preporoeni po obrazu Onoga koji ga je sazdao se Gospodnjim Duhom preobraava iz slave u slavu, iako ne bez linog udela. Na je trud i staranje, a Bog, po naoj veri u Gospoda, izgrauje i uzrasta [delo] blagodau Presvetog Duha. Eto ideala i naina ostvarenja obraza i podobija Boijeg! A koliko samo piu i govore o vaspitanju! Meutim, u rei Boijoj ono je u potpunosti odreeno sa nekoliko rei. Poduhvati se samo da ostvari napisano i vaspitanje e samo po sebi uspeno da krene ka svom cilju. To je Boiji put. On, meutim, ne iskljuuje i ljudske puteve. Naprotiv, on im daje smer i venava ih uspehom. Kad se ostaje samo na ljudskom, vaspitanje obino biva nedovoljno i manjkavo, a ne retko i sasvim izopaujue za vaspitanike. Posle toga i ivot poinje da ide naopako. Gde se umnoava naopako vaspitanje, sve drutvo poinje da se sve vie i vie nakrivljuje - i u svom ivotu i u svojim pogledima. Kraj toga je sveopta iskrivljenost. Jedan vue na jednu stranu, a drugi na drugu.
UTORAK
Pria o postepenom rastu penice iz semena (Mk.4,26-29) u odnosu na svakog oveka simvolizuje postepeni rast skrivenog oveka srca, blagodau Boijom posejanog i uvanog, a u odnosu na oveanstvo - postepeni rast tela Crkve ili zajednice spasavanih u Gospodu Isusu Hristu, na nain koji je On ustanovio. Tom priom se daje odgovor na pitanje zbog ega ni do naeg vremena Hrianstvo nije postalo sveobuhvatno? Seme koje ovek baci na zemlju klija i raste samo po sebi, bez njegovog znanja, dok on spava i ustaje. Poloivi na zemlji seme boanstvenog ivota, i Gospod ostavlja slobodu da se po sebi
razrasta, potinivi ga njegovom prirodnom toku dogaanja i ne vrei nasilje nad njim. On ga samo uva, pomaui mu u nekim sluajevima i dajui mu opte usmerenje. Uzrok tome je u slobodi oveka. Gospod trai da mu se sam ovek potini i eka priklanjanje njegove slobode. Zbog toga se delo i oduilo. Kad bi sve zavisilo samo od volje Boije, ve odavno bi svi bili Hriani. Druga misao: telo Crkve koje je u izgradnji, gradi se na nebu. Sa zemlje, meutim, pritie materijal, koji se takoe oblikuje nebeskim delateljima. Re dolazi sa neba na zemlju i privlai one koji je hoe. Oni koji je prihvate i slede joj, kao sirovi materijal dolaze u radionicu Boiju, u Crkvu, i tu se prerauju po obrascima koji su sa neba dati. Po izlasku iz ovog ivota, preraeni prelaze na nebo i ulaze u zdanje Boije, svako na odgovarajue mesto. I tako bez prekida. Prema tome, delo Boije nije u zastoju. Sveopta rairenost Hrianstva i nije neophodan uslov za njega. Zdanje Boije se gradi nevidljivo.
SREDA
Uenici plove po moru. Podie se bura i oni dospevaju u opasan poloaj. Gospod, meutim, spava. Oni viu: "Gospode, spasi!" On jednom reju utiava buru (Mk.4,38-39). Drugo injeniko projavljivanje poretka Boastvenog promiljanja. Svaki ovek, i narod, i Crkva - sami plove po moru ivota, prirodnim n natprirodnim silama koje su u njih poloene, po poretku koji je Bog uspostavio. Gospod poiva, iako prebiva usred dogaaja koji se zbivaju. Sam poinje da deluje tek kada preti neminovna beda, koja namerava da smer dogaanja skrene suprotno Njegovim Boanstvenim planovima. On je svagde i sve uva, sve zagreva disanjem svoje ljubavi, premda svojoj tvari ostavlja da deluje silama koje je On dao, po zakonima i porecima koje je On zaveo za svagda i opredelio na trajnost. Ne deluje On svagde lino, iako je sve od Njega i premda bez Njega nita ne biva. Uvek je gotov da i sam deluje, kada, po svojoj bezgraninoj mudrosti i pravdi, vidi da je neophodno. Molitva je, pak, primalac Boijeg dejstva. A najbolja je: "Gospode, Ti sve zna! Uini sa mnom kako sam hoe!"
ETVRTAK
Legion mi je ime; jer nas je mnogo (Mk.5,9). Duhovi nisu telesni i zbog toga ne zauzimaju i ne ispunjavaju prostor, kao to je sluaj sa telima. Time se objanjava fizika mogunost prebivanja mnogih duhova u jednom oveku. Naravstvena mogunost takvog prebivanja sa strane duhova je shvatljiva usled
njihove beznaravstvenosti, ili odsustva svakog naela naravi, a sa strane oveka - usled mnogostukog dodirivanja njegovog duevnog ustrojstva sa mranim oblastima neistih sila. Ipak, time se objanjava samo mogunost, dok stvarnost useljenja besova podlee uslovima koje ne moemo da odredimo. Moemo samo rei da useljenje duhova ne biva uvek vidljivo i da se ne prepoznaje uvek po odreenom ponaanju avoimanih. Postoji useljenje duhova koje se ne pokazuje, tj. - skriveno. Postoji, opet i vlast duhova nad umovima mimo tela. U takvim sluajevima, oni umom rukovode kako hoe, putem strasti koje u njemu deluju. Pri tome, ljudi sve misle da sami dejstvuju, zbog ega postaju podsmeh neistim silama. ta tu da se radi? Budi pravi Hrianin i nikakva vraja sila te nee moi savladati.
PETAK
Vaskrsavi ker Jairovu, Gospod vrlo zapreti njenim roditeljima da niko ne dozna za to (Mk.5,43). Time nam je ukazano: ne trai slavu, niti pohvale ljudske, makar tvoja dela bila takva da se ne mogu sakriti. ini ono na ta te primorava strah Boiji i savest, a prema govoru ljudskom se dri kao da uopte i ne postoji. I gledaj na svoju duu: im se makar malo nakrivi na tu stranu, odmah je vraaj na svoje mesto. elju da nas ljudi vide prouzrokuje enja za pohvalom. Kada primimo pohvalu, postiemo cilj. Meutim, ona podriva energiju i preseca duhovnu delatnost i, samim tim, produenje pohvala. Odatle proizilazi da sam sebe mrzi onaj koji eli da ljudi znaju njegova dobra dela. Nije loe ako ljudi neto hvale. Jer, kako ne hvaliti ono to je dobro? Ti, pak, nemoj o tome da misli, da oekuje ili trai. Ako to sebi dopusti, sasvim e se pokvariti. Poputanje u jednoj stvari dovodi i do druge. Uestalost u tome dovodi do stvaranja navike i ovek postaje hvalisav. A ako doe dotle, ve nee sva njegova dela biti pohvalna i pohvale e se smanjiti. Usled nedostatka pohvala sa strane, poee samohvalisanje, koje je Gospod nazvao trubljenjem pred sobom. To je jo gore. Dua postaje sitniava, trai laan sjaj, i istinskog dobra vie od nje ne oekuj.
SUBOTA
A najvei izmeu vas da vam bude sluga (Mt.23,11). Saglasio rei Gospodnjoj, veliina se ne meri rodom, ni vlau, ni merom sposobnosti i umea, nego umenjem injenja dobra za druge. Najvei je onaj ko najneumornije i najire deluje u tom smislu. Onaj ko je u porodici najvei, na sebe uzima brigu o svim
lanovima. Svoju ast i preimustvo vidi u tome da sve podmiri i svima uini dobro. Ko, pak, u hrianskoj zajednici xoe da bude najvei, mora na sebe da primi brigu o hrianskom blagostanju svih onih u ijem se krugu nalazi, i u onoj vrsti delatnosti koju je za sebe izabrao. Bolje rei: neka odbaci svaku misao o veliini i prihvati se srdane brige o tome da koliko je vie mogue poslui na dobro onih koji ga okruuju. Tako e biti najvei u oima Boijim, a moe biti, i kod ljudi. Kad bi svi najvei ovaj zakon Hristov nainili zakonom svoje savesti - odmah bi se meu nama zacarilo blagostanje i izobilje! No, ravo je t to se veliina kod nas brzo okree u sluenje sebi i svojim interesima, i to se gotovo uvek deava da ona zahteva usluge za sebe, a ne da drugima slui. Savest se, pri tome, umiruje ispravnou voenja oficijelnih poslova. Zbog toga imamo mnogo velikih, ali dobro ne uspeva meu nama, te dobre ustanove ne prinose dobro koje se od njih oekuje.
NEDELjA ETRNAESTA PO DUHOVIMA
Car naini svadbu za svoga sina i posla po zvanice. Posla jednom, pa drugi put. Meutim, zvanice ne dolaze zbog itejskih briga: jedan je otiao u polje svoje, drugi u trgovinu. Upuen je nov poziv u drugim sferama i brana palata se napunila. Meu ostalima, naao se jedan koji nije bio odeven u svadbeno ruho. Zbog toga je izbaen (Mt.22,2-14). Smisao prie je jasan. Svadba je - Carstvo nebesko, poziv - propoved Jevanelja, oni koji su odbili poziv - neverujui, a bez svadbenog ruha - verujui, ali bez ivota po veri. Ko kojoj grupi ljudi pripada, neka sam prosudi. Da smo zvani - jasno je. Meutim, da li verujemo? Opet, mogue je, kao pod optim imenom, biti i meu verujuima, a u stvari biti bez vere. Jedan uopte ne misli o veri, te je kod njega uopte i nema, a drugi neto i zna o veri i iz vere, i time je zadovoljan; jedan krivo tumai veru, a drugi se sasvim neprijateljski odnosi prema njoj. Pa ipak, svi se ubrajaju u Hriane, premda kod njih nema nieg hrianskog. Ukoliko ti veruje, ispitaj da li su sa tvojom verom saobrazna tvoja oceanja i dela - tj. ruho duevno - zbog kojih te Bog vidi odevenim ili neodevenim za svadbu. Mogye je ak i dobro poznavati veru i revnovati za nju, a u ivotu sluiti strastima, tj. odevati se u sramnu odeu greholjubive due. Kod takvih je jedno na reima, a drugo u srcu. Na jeziku je: "Gospode, Gospode! ", a unutra: "Izgovori me". Razmislite da li ste u veri, i posebno, da li ste u svadbenom ruhu vrlina ili u sramnim dronjcima grehova i strasti. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Kod krvotoive ene odmah presahnu izvor krvi, im se samo dotae sa verom Gospoda, i im joj prie sila od Gospoda (Mk. 5,29). Teenje krvi je slika strasnih misli i zamisli koje neprestano istiu iz srca koje se jo nije oistilo od svakog saoseanja prema grehu. To je naa grehovna bolest. Nju oceajy oni koji su se pokajali i reili da dre sebe u istoti, i to ne samo spolja, nego i unutra. Oni vide da iz srca neprestano izlaze zle pomisli, i zbog toga pate i trae sebi leka. Meutim, taj lek se ne moe nai ni kod sebe, ni kod drugih. On dolazi samo od Gospoda, i to kad ga se dua kosne i kad od Njega izie sila u nju. Drugim reima, kada proizae osetno optenje sa Gospodom, koje se osvedouje osobitom toplotom i unutranjim gorenjem. Ukoliko se to desi, dua e odmah osetiti da je ozdravila od bolesti. To je veliko blago. Meutim, kako ga dostii? Krvotoiva se probijala ka Gospodu i dobila isceljenje. I mi treba da se probijamo ka Gospodu, da bez lenjosti idemo kroz tesnace unutranjih i spoljanjih podviga. U poetku sve izgleda teskobno i Gospod se ne vidi. Meutim, odjednom e se i Gospod pojaviti, a sa Njim i radost! Carstvo Boije ne dolazi na vidljiv nain...
UTORAK
Otkud ovome to? I kakva mu je premudrost dana? (Mk.6,2). Tako su o Gospodu govorili Nazareani koji su poznavali Njegov preanji, skromni ivot. Isto biva i sa svima koji istinski slede Gospoda. Onaj ko se strogo dri puta Gospodnjeg, posle truda i poto u sebi pobedi neispravnost, u itavom svom sastavu doivljava promenu: u pogledu, u hodu, u rei, u dranju. Sve od tada nosi peat osobene ureenosti i dostojanstva, pa makar on vodio poreklo iz najnieg sloja i bio sasvim neobrazovan. I, moe se uti: "Odakle njemu to?". Kada se telesno i vidljivo tako preobraava, ta da se kae o unutranjem i duevnom, koje neposrednije i lake podlee dejstvu preobraavajue blagodati, i u odnosu na koje spoljanje slui kao izraz i posledica? Kako su tada o svemu svetle misli, kako tane i odreene! Kako je ispravno prosuivanje o svemu to postoji i to se deava! Tada je pogled na sve - vii od filosofskog! A namere, a dejstva, a poduhvati? Sve je isto, sve je obasjano svetom nebeskom svetlou. To je zaista novi ovek! Obrazovanje nije stekao, nije sluao predavanja na akademiji, vaspitanje nije imao nikakvo, a pokazuje se kao dobro vaspitan i premudar. Panja prema sebi, trud nad sobom, molitva i pribliavanje ka Bogu sve su preradili blagodau Boijom. Nain, pak, niko nije video. Odatle i proistie pitanje: Otkud ovome to?
SREDA
aljui na propoved svete apostole, Gospod je zapovedio da sa sobom nita ne nose. Jedna odea na ramenima, sandale na nogama, tap u rukama - i, nita vie. Naloio je da, pristupajui tome trudu, nemaju nikakve brige, jer e biti svestrano obezbeeni. I stvarno, apostoli su bili u potpunosti zbrinuti, iako nisu imali nikakvu spoljanju obezbeenost. Kako se to ostvarivalo? Njihovom savrenom predanou volji Boijoj. Zbog toga je Gospod promiljao da oni ni u emu ne oskudevaju. On je pokretao srca onih koji su sluali propoved, te su obezbeivali hranu i pokoj propovednika. Meutim, apostoli nisu na to raunali i nisu nita oekivali, sve preputajui Gospodu. Zbog toga su trpeljivo snosili ako se i neto neprijatno deavalo. Oni su imali samo jednu brigu - da propovedaju, i samo jednu alost - kada ne sluaju propoved. Otuda istota, nezavisnost i mnogoplodnost propovedi. I sada bi tako trebalo da bude. Meutim, naa nemo zahteva spoljanju opskrbljenost, bez koje mi ni korak ne pravimo. Meutim, nije tu prekor naim sadanjim apostolima. U poetku se oni oslanjaju na opskrbljenost, a zatim im ona iezava iz glave, te se oni svojim trudom uzvode u stanje bogopredanosti. Od tog momenta, moe se smatrati, i poinje prava plodonosnost propovedi. Bogopredanost je vii stepen naravstvenog savrenstva, i do nje se ne dolazi odmah im se spozna njena vrednost. Ona sama dolazi posle truda nad samim sobom.
ETVRTAK
I peice iz svih gradova hitahu onamo... i skupie se oko njega (Mk.6,33) u pustinji Vitsaidskoj, gde je uinjeno udo nasienja pet hiljada ljudi sa pet hlebova i dve ribe. ta je vuklo narod ka Gospodu? Oseanje za Boansko. Sakriveno pod pokrovom ljudske prirode, Boanstvo Gospoda se projavljivalo u rei, delu, pogledu, u svemu to je bilo vidljivo na Njemu. Projavljivanja Boanstva budila su u srcu skriveno oseanje za Boanstveno, i njime vukla ka Gospodu. Niko nije u mogunosti da sprei takvo pribliavanje, ne samo sa strane, nego ni sam ovek koji ga osea u sebi, budui da je ono dublje i jae od svih drugih oseanja. To Boansko u Gospodu Spasitelju privlailo je Njemu kasnije ljude svih naroda pod nebom. Isto se deavalo tokom istorije Crkve, a i do sada tako biva. I mali trag Boanskog privlai ka sebi. ta sledi iz takvog iskustva stremljenja naeg duha ka Boanskom na svim mestima i u svim vremenima? Ono svedoi o natprirodnom, o Boanstvu, koje je njegov izvor. To stremljenje lei u osnovi naeg duha i ini njegovu prirodu, to se moe videti iz naih umnih, estetskih n delatnih zanimanja. U prirodi ne moe postojati
obmana i la. Dakle, njih nema ni u tom stremljenju ka Boanskom. Odatle proistie da Bog i Boansko postoje, i da naunici, koji odriu natprirodno, idu protiv prirode duha ljudskog.
PETAK
Ne bojte se, ja sam, ne plaite se (Mk.6,50). Eto potpore nadi naoj! U bilo kakvoj nevolji i bedi da se nae - seti se da je Gospod blizu, i ispuni se hrabrim trpljenjem. Kao to je tada iznenada pomogao apostolima, koji su upali u nevolju na moru, tako e i tebi, koji si u tekoi, iznenada javiti svoju pomo i zastupnitvo. On je svagda i uvek spreman sa svojim pokrovom. Stani samo i ti sa Njim ili pored Njega sa verom, molitvom, nadom i predanou Njegovoj svetoj volji. Odatle e proizai spajanje duha sa Gospodom, a iz njega se roditi svako blago. Meutim, to ne znai da e samim tim odmah doi i dostojanstvo i slava i ast i tome slino. Spoljanje moe da ostane kao to jeste, ali e zato doi hrabra i blagoduna istrajnost u poretku dogaaja koji e Gospod ustrojiti za svakoga. A to i jeste glavno to treba da trai svaki nevoljnik. Cpey unutra, a ne spolja. Unutranje blaenstvo je uvek kod onoga ko je u ivoj vezi sa Gospodom.
SUBOTA
I to e se umnoiti bezakonje, ohladnee ljubav mnogih (Mt.24,12). Ljubav se ponitava bezakonjima. to je vie grehova, manje je ljubavi. Gde su samo gresi, ljubav nemoj ni traiti. Ko ite rasprostranjenje ljubavi i potiranje neljubavnosti, duan je da se pobrine o umanjenju grehova i smanjenju oblasti greholjublja. Eto pravog naela humanosti! Ko ga prihvati, treba da usvoji i sve naine kojima je mogue protiviti se grehu. Gresi izvan, plod su unutranje grehovnosti. Unutranja grehovnost se sva koreni na egoizmu i njegovom porodu. Odatle sledi da humanisti moraju prihvatiti za zakon poretke kojima se suzbija egoizam. On se, pak, najsnanije suzbija nedavanjem sebi na volju. Ne ustupaj svojoj volji i brzo e pobediti egoizam. Ako, meutim, bude sebi davao na volju, nita sa njim nee uiniti, ma kakva sredstva protiv njega upotrebljavao. Odatle sledi: gde se trai svojevoljnost, tamo se trai rairenje egoizma i ohlaenje ljubavi - tj. vee zlo. Takav je ba duh sadanjeg vremena. I - zlo raste.
NEDELjA PETNAESTA PO DUHOVIMA
Predavi zapovest o ljubavi prema Bogu i blinjima, Gospod je odmah dodao uenje o svom Sinovstvu Bogu i o svom Boanstvu (Mt.22,35-46). Zbog ega? Zbog toga to istinska ljubav prema Bogu i ljudima nije mogua osim pod dejstvom vere u Boanstvo Hrista Spasitelja, tj. da je On ovaploeni Sin Boiji. Takva vera pobuuje ljubav prema Bogu. Jer, kako ne voleti Boga koji nas je toliko zavoleo da ni Sina svog jedinorodnog nije potedeo, nego ga je predao za nas? Ona tu ljubav dovodi do punote savrenstva ili do onoga to trai. Ljubav, pak, trai ivi savez. Da bi se dostigao taj savez, potrebno je prevazii oseanje pravde Boije koja prekoreva za greh. Bez toga je strano pristupati Bogu. To oceanje se pobeuje ubeenjem da je pravda Boija ispunjena krsnom smru Sina Boijeg. To, pak, ubeenje dolazi od vere. Odatle sledi da vera otkriva put ka ljubavi prema Bogu. To je prvo. A drugo: vera u Boanstvo Sina Boijeg, koji se radi nas ovaplotio, stradao i bio pogreben, daje obrazac ljubavi prema blinjima. Jer, onaj koji voli pokazuje ljubav kad polae duu svoju za voljene. Vera daje snagu za projavljivanje takve ljubavi. Da bi se imala takva ljubav, treba postati novi ovek, tj. samoodricanjem napustiti sve egoistiko. Samo u Hristu ovek postaje nova tvar. U Hristu, pak, jeste onaj ko se sa verom i blagodatnim preporodom kroz svete tajne, primakne sjedinjenju sa Hristom. Stoga, oni koji oekuju da bez vere u sebi sauvaju makar naravstveni poredak - uzalud polau nadu. Jer, sve ide zajedno: ovek se ne moe razdeliti. On se mora itav ostvariti. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Gospod ne prekoreva fariseje zbog spoljanjeg poretka koji su zaveli, niti za pravila ponaanja, ve za njihovu privrenost njima, i stoga to su se opredelili jedino za spoljanje potovanje Boga, izostavljajui brigu o onome ta je u srcu (Mk. 7,1-8). Bez spoljanjeg se, svakako, ne moe. I najvia unutranjost ima potrebu u spoljanjem, kao za izrazom i odeom svojom. Na delu, ono nikada i ne ide samo, nego uvek u vezi sa spoljanjim. Njih samo lane teorije odvajaju. Sa druge, opet, strane, oigledno je da sama spoljanjost nije nita. Njena vrednost dolazi od prisutnosti onog unutranjeg u njoj. im njega nema, ni sama spoljanjost nije potrebna. Meutim, mi se esto brinemo za ono spoljanje i vidljivo (u emu se pretpostavlja unutranje koje u spoljanjem i vidljivom prima odreeni oblik) do te mere da, ispunivi ga, ostajemo mirni, ne
mislei da li u tome zaista ima unutranjeg ili ne. A poto je unutranje tee od spoljanjeg, sasvim je prirodno zaustaviti se na spoljanjem, ne dolazei do unutranjeg. ta da se radi? Treba upravljati sobom i imati u vidu ono unutranje. Uvek treba ka njemu stremiti kroz ono spoljanje, i ono spoljanje smatrati vrednim samo kada je sa njim i unutranje. Panja prema sebi, trezvoumlje i bodrost jesu jedinstvene poluge za podizanje nae oteale prirode, lakome na ono nisko. Zanimljivo je da onaj ko ima unutranje, ni spoljanje nikad ne ostavlja, premda mu ne pridaje osobitu vrednost
UTORAK
Nita nema to bi oveka moglo opoganiti od onoga to spolja ulazi u njega, nego to izlazi iz njega ono je to pogani oveka (Mk.7,15). To mesto, kao i slina njemu (na primer: Jelo nas ne postavlja pred Bogom) obino istiu oni koji ne dre post po ustavu i poretku Crkve, smatrajui da tim dovoljno opravdavaju svoje nepoenje. Koliko je i da li je zaista zadovoljavajue to pravdanje zna svaki verni lan Crkve. Postom je ustanovljeno uzdravanje od nekih jela ne zbog toga to bi bila neista, nego stoga to se podvizavanjem lake postie stanjivanje tela, neophodno za unutranji napredak. Taj smisao zakona posta je toliko sutastven da se oni koji bilo kakvu hranu smatraju neistom, pribrajaju jereticima. Zbog toga oni koji nisu skloni postu ne bi trebalo da nastoje na tome. Oni pre treba da istiu da post nije obavezan, premda i predstavlja sredstvo za pobeivanje grehovnih priziva i stremljenja tela. Meutim, ni na toj taki se ne mogu utvrditi. Ako je unutranje napredovanje obavezno, obavezno je i sredstvo koje ga omoguuje, tj. post. Upravo to savest i govori svakome. Meutim, da bi umirili savest, neki govore: "Ja y na drugi nain da nadoknadim naputanje posta", ili: "Meni post moe da kodi", ili: "Ja y da postim kad xoy, a ne u utvrene postove". Prvo izgovaranje je neumesno, budui da bez posta jo niko nije uspeo da izae na kraj sa svojim telom i da svoju unutranjost uredi kako treba. Poslednje je takoe neumesno zato to je Crkva jedno telo: odvajati se od drugih u njoj protivno je njenom ustrojstvu. Napustiti opta pravila Crkve moe samo onaj koji izae iz nje. Sve dok je ovek njen lan, ne moe da govori i postupa na taj nain. Drugo izgovaranje poseduje privid ispravnosti. Tano je, meutim, da se obaveza posnih ograniavanja skida sa onih kojima posna jela kode. Post je ustanovljen ne radi ubijanja tela, nego radi umrtvljenja strasti. Meutim, kad bi se ljudi koji ne mogu podneti post savesno prebrojali, pokazalo bi se da ih je tako malo da im je broj sasvim zanemarljiv. Ostaje od svega samo jedan uzrok nepoenja - odsustvo htenja. Protiv toga se ne moe sporiti. Ni u raj nikoga nee uzeti protiv njegove volje. Meutim, kada budu osudili na ad - hoe nee - morae da ide: uhvatie i bacie.
SREDA
Iznutra iz srca ljudskog izlaze misli zle, preljube, blud, ubistva, krae, lakomstva, pakosti, lukavstvo, razvrat, zlo oko, hula na Boga, gordost, bezumlje (Mk.7,21-22). Ovde su nabrojani samo najraireniji gresi. Meutim, i svi drugi, i vei i manji, izlaze iz srca. Vid u kome se oni javljaju jeste zla pomisao. Prvo seme zla koje pada na misao jeste: "Da se uini to i to". Odakle i kako ono pada? Jedan deo tih pomisli se moe objasniti izvesnim zakonima sejanja i sjedinjavanja ideja i likova. Meutim, samo jedan deo. Drugi, znatniji deo, dolazi od samopokretnog razdraenja strasti. ivei u srcu, strast ne moe a da ne zahteva zadovoljenje. Taj zahtev se ispoljava pozivom na ovo ili ono, a sa pozivom je sjedinjen ovaj ili onaj predmet. Odatle misao: "A, eto ta treba uraditi!" Otuda se, na primer, kod gladi osea poziv na hranu. Sa pozivom pada na misao i sama hrana, a sa njom elja da se doe do ovog ili onog i da se ono pojede. Tpei, i moda najobimniji deo, proishodi od neistih sila. Njima je ispunjen vazduh i one se u oporu vrzmaju oko ljudi. Svaki po svome rodu razvija dejstvo na lica sa kojima se cpee. Od njih leti zlo kao iskre od uarenog eleza. Gde postoji prijemivost, iskra se unedrava, a sa njom i misao o zlom delu. Time, i ni sa im drugim se ne moe objasniti (inae neobjanjivo) raanje zlih pomisli usled poslova koji nemaju nikakvo srodstvo sa njima. Meutim, sva ta razlika u uzrocima ne zahteva i razliku u postupanju sa zlim pomislima. Zakon je jedan: ako se javi zla pomisao - odmah je odbaci, i posao je zavren. Ne odbaci li je u prvom trenutku, u drugom e biti tee, a u treem jo tee. I ve nee primetiti kako e se roditi saoseanje, elja i reenje, i kako e se javiti i sredstva... Pa, eto i greha pod rukom. Prvo protivljenje zlim pomislima je trezvoumlje i bodrost sa molitvom.
ETVRTAK
ta je podstaklo Sirofenianku da prie Gospodu i da bude tako uporna u iskanju? (Mk.7,24-30). Ubeenje, koje se u njoj obrazovalo. Ona je bila ubeena da je Spasitelj moan da isceli njenu ker i zato mu je prila. Bila je ubeena da On nee ostaviti njenu molbu neispunjenu. Stoga nije prestajala da trai. Ubeenja su zbir sveg ivota, vaspitanja, uobiajenih misli, utisaka od onog to nas okruuje, uenja koja sreemo i raznovrsnih sluajeva i zanimanja u ivotu. Pod dejstvom svega toga misao radi i dolazi do izvesnih ubeenja. Pri tome treba imati na umu da svuda postoji i odasvud se tiska u duu oveka istina Boija. Istina lei u srcu oveka. Istina Boija je zapeaena i u svakoj tvari. Ima je n u obiajima i u naravima ljudskim. Ima je i u uenjima, manje ili vie. Ali,
svugde ima i lai. Ko je od istine, sabira istinu, i pun je istinitih i spasonosnih ubeenja. Ko, pak, nije od istine, sabira la i pun je lanih ubeenja i pogubnih zabluda. Da li od oveka zavisi da je od istine ili da nije od istine, neka svako sam rasudi. Sud Boiji, meutim, oekuje sve...
PETAK
Nahranivi etiri hiljade dua sa sedam hlebova, Gospod odmah ue u lau... i doe u predele dalmanutske (Mk.8,1-10), ba kao da nita naroito nije uradio. Takva je istinska vrlina - dela i samo dela, a ne o6paa panju na ono to je uinjeno. Ona uvek zaboravlja ono to je za njom, stremei ka onome to je pred njom. Kod onih koji su ispunjeni dobrotom, to se odvija kao po prirodi. Snaan ovek podie veliki teret bez napora, a slabi se napree i sa malim tovarom. Tako i snani dobrotom svako dobro delo vri bez naprezanja, im mu se samo ukae prilika. Siromani dobrotom, pak, bez napora nita ne moe uiniti. Prilika mu je pred oima, a on se sve pogleda i sve se osvre. Dobro srce je edno dobrog dela i nije zadovoljno kada ne nae dovoljno prilika da svoju elju ispuni, kao to ovek ne biva sit dok se ne najede. Gladan ovek ne zaboravlja jelo sve dok ne utoli glad. Kad je, pak, glad utoljena, jelo se zaboravlja. Tako i onaj ko je istinski dobar stalno misli na dobro delo sve dok ga ne uradi, a zatim ga odmah zaboravlja.
SUBOTA
Straite jer ne znate u koji e as doi Gospod va (Mt. 24,42). Straiti ne znai sedeti skrtenih ruku, ve razmiljati o iznenadnom dolasku Gospodnjem, i uvek se ponaati i postupati onako kako zahteva susret sa Njim, ime se odstranjuje bojazan da e se zasluiti ukor ili osuda. Kako to ostvariti? Vrlo prosto. Ispunjavanjem Njegovih zapovesti, s tim da se ni jedna ne naruava. Ako se i desi da neku naruimo, odmax treba da se istimo pokajanjem i dunim izmirenjem sa svoje strane. Tada e kod nas sve biti isto. Greh ne ostavljaj ni jednog trenutka na dui: odmah se kaj, plai u srcu svome i tri ka duhovnom ocu da se ispovedi i dobije razreenje. Zatim se opet prihvati ispunjavanja zapovesti Boijih. Ako bude revnostan u voenju ispravnog ivota, ubrzo e se ispraviti. Jedino nemoj ostajati dugo u stanju pada. Padanja e u takvom ustrojstvu biti sve rea i rea, pa e se i sasvim prekratiti, uz
pomo sveisceljujue blagodati Boije. Tada e se u tebe useliti radosno uverenje da nee nespreman sresti Gospoda.
NEDELjA ESNAESTA PO DUHOVIMA
Pria o talantima navodi na misao da je ovaj ivot vreme trgovine. Treba, dakle, da pourimo kako bismo iskoristili vreme, kao to na trgu svako uri da proda ono to moe. ak i onaj ko iznese opanke ili liku ne sedi skrtenih ruku, nego se trudi da privue kupce kako bi svoju robu prodao, a zatim kupio to mu je nuno. Niko od onih koji su primili ivot od Gospoda ne moe rei da nema ni jedan talanat. Svaki ima neto, i to ne samo jednu [stvar]. Prema tome, svako ima im da trguje i da stvara dobit. Ne obaziri se na stranu i ne broj koliko su drugi dobili, nego dobro pogledaj na sebe i paljivo odredi ta je u tebi i ta moe na to jo dodati. Zatim se potrudi na tom planu bez lenjosti. Na Sudu te nee pitati zato nisi stekao deset talanata ako si imao samo jedan, niti e te pitati zato si na svoj talanat stekao samo jedan talanat, ve e rei: "ta si stekao - talanat, pola talanta ili njegov deseti deo?" I nagrada nee biti po tome to si primio, nego po tome to si stekao. I ovek se nee moi niim opravdati: ni svojom neznatnou, ni siromatvom, ni neobrazovanou. Jer, ako nije dano, nee se ni pitati. Meutim, ti si imao ruke i noge. Stoga e te pitati: "ta si sa njima stekao?" Imao si jezik, te e pitati: "ta si sa njime dobio?" Tako se na Sudu Boijem izjednaava nejednakost zemaljskih okolnosti. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Saznavi da Gospod prolazi, jerihonski slepac poe da vie. I njegov glas je dopro do Gospoda. Nita to je okruavalo Gospoda nije moglo da mu zasmeta da uje. I pozvavi ga, Gospod mu povrati vid. Tako je i u svako vreme i na svakom mestu: Gospod ne samo da prolazi ve i boravi. On upravlja celim svetom. Po ljudskom sudu On, dakle, ima mnogo briga. Pri tome ga i zbor anela okruuje svojim slavoslovljem. Meutim, ako ti rei da podigne svoj glas, slino jerihonskom slepcu, nita nee zasmetati da tvoj glas dopre do Gospoda. On e uti i ispuniti tvoju molbu. Stvar nije do Gospoda. On je blizu i sve to ti je potrebno, kod Njega je ve spremno. Samo se na tebe eka. Rei se da podigne svoj glas do te mere da Gospod moe da te uje i odmah e
sve dobiti. Koja je to mera? Vera, nada i predanost volji Boijoj. Meutim, i te mere imaju svoje mere. Kakve treba da budu te mere? Pitaj onoga ko se molio i dobio traeno. On e ti rei: "Molio sam se ja za to i to i dobio sam traeno. Sada mi je potrebno ovo i ovo. Molim se i ne dobijam, a znam i zbog ega: jer, nikako ne mogu da doem do mere molitve kakvu sam ranije imao". Odatle proistie da se ta mera ne moe odrediti sa striktnom tanou. Samo je jedno tano odreeno: da delo zavisi od nas, a ne od Gospoda. im dospe do sposobnosti da primi, neizostavno e dobiti.
UTORAK
Sva pokrivena liem, smokva je bila naizgled divna, ali se nije udostojila blagoslova od Gospoda, budui da nije imala ploda. Ploda, pak, nije bilo zato to nije bilo unutranje plodotvorne sile. Koliko takvih smokava ima u naravstvenom smislu! Naizgled je sve u redu, a unutra nema niega. Ima ljudi koji su ozbiljni, asni i sve po hrianski ispunjavaju, ali koji duha ivota u Hristu Isusu nemaju. Zbog toga i nemaju plodova ivota. Ono to je u njima samo se naziva plod, premda u stvari nije. U emu je, pak, duh ivota u Hristu Isusu? O tome moemo rei: u njemu je jedno od Gospoda, a drugo od nas. Od Gospoda je plodotvorna duhovna sila, a od nas je samo prijemnik te sile. O poslednjem vie treba da se pobrinemo. Njegov koren je oseanje da gine, i da bi, kad ne bi bilo Gospoda, zaista poginuo. Iz njega se, za sav ivot, pri svim delima i naporima, raa skruenost i smirenje u srcu. Osim toga, poto je budunost neizvesna a neprijatelja ima mnogo, i poto je spoticanje mogue u svakom trenutku - javljaju se strah i trepet u graenju spasenja i neprestani vapaj: "Kako sam zna, spasi me!" Teko onome ko se utvruje na bilo emu drugom osim na Gospodu. Teko onome koji se trudi za bilo ta osim za Gospoda! Stoga ti, koji se trudi na delima koja se smatraju bogougodnim, zapitaj sebe za koga se trudi? Ako savest smelo odgovori: "Samo za Gospoda", bie dobro, a ako ne, onda zida kuu na pesku. Eto nekoliko ukazanja o unutranjem plodotvornom duhu. Po tome i ostalo razumi.
SREDA
Ako vi ne opratate drugima sagreenja prema vama, ni Otac va koji je na nebesima nee oprostiti vama sagreenja vaa, rekao je Gospod (Mk.11,26). Ko je taj to drugima ne oprata? Pravednik, ili onaj koji sebe smatra takvim? Onome ko sebe
smatra pravednikom ostaje samo da sudi o drugima, da pronalazi prigovore i trai kazne za krivce. Onome, pak, ko se ocea grenim, zar je stalo do drugih? Njegov se jezik nee pokrenuti na osuivanje drugog, niti na zahtevanje nadoknade od njega, budui da ga njegova vlastita savest neprestano izobliava i neprestano mu preti pravednim sudom Boijim. ta, zar je bolje greiti nego pravednovati? Ne, uvek revnuj za pravednost, ali pri svoj svojoj pravednosti smatraj sebe nepotrebnim slugom, i to ne dvosmisleno (pri emu bi ispred stajala misao o nepotrebnosti, a pozadi se skrivalo oseanje pravednosti), nego uz potpuno svesno oseanje line grenosti. Kada doe do tog stepena (to bez truda nee biti mogue, budui da se on ne stie odjednom), nee vie traiti kanjavanje brata, ma koliko da ti sagrei, s obzirom da e ti tvoja savest govoriti: "Zasluuje ne samo to, nego i mnogo vie". I oprostie. Oprostivi, pak, i sam e se udostojiti oprotaja. I tako za itav ivot: oprotaj za oprotajem. Zbog toga e i na Sudu dobiti sveoprotaj.
ETVRTAK
Spasitelj dokazuje svoje nebesko poslanstvo svedoanstvom Jovana Pretee, a [prvosvetenici] ute, budui da se nita nije moglo rei protiv. Pa ipak - ne veruju (Mk.11,30-33). Drugi put je Gospod i delima dokazivao svoje poslanstvo, a oni izmislie prigovor: Pomou kneza demonskog... Pa, kada se i taj izgovor pokazao sasvim neumestan, opet zautae, ali ne poverovae. Tako je svagda sa nevernicima: ma ta im govorili, i ma kako ubedljivo dokazivali istinu - oni ne veruju, premda ne mogu da kau nita protiv. Rekao bi ovek da je kod njih um paralizovan. Meutim, kako o drugim predmetima rasuuju zdravo? Samo kad se povede re o veri, oni poinju da se zapliu u reima i pojmovima. Zapliu se takoe kada iznose svoje poglede u zamenu za postavke vere, od Boga date. Pri tome sumnja kod njih narasta do tog stepena da poinju da misle kao da su na vrstoj steni. No, posluajte samo itavu njihovu teoriju: i dete e shvatiti da je kao paukova mrea. Oni, pak, to ne vide. Neshvatljiva zaslepljenost! Upornost nevernika moe se objasniti odsustvom htenja da se veruje. Ali, odakle samo to nehtenje? I otkuda ono samo stie takvu vlast da i umnog oveka primorava da se svesno dri neloginog naina miljenja? Nije li ta tama od oca tame?
PETAK
Priom o vinogradu izobraena je starozvetna Crkva i Boije staranje o njoj. Poto je novozavetna Crkva nasledila starozavetnu, i na nju se moe odnositi ova pria. I opet, poto je i svaki Hrianin takoe crkva ivoga Boga, pria se i na njega moe primeniti. Poslednje je za nas posebno vano. ta, dakle, predstavlja vinograd? Duu, koja je primila oienje grehova, blagodat preporoda, dar Svetog Duha kao zalog naslea venog Carstva, re Boiju, svete tajne, anela - uvara. Ko su poslenici? Svest i sloboda. Oni primaju darove i daju obeanje da se trude oko njih i da Gospodu prinose plodove. Ko su neispravni poslenici? Oni koji xoe da se koriste preimustvima Hriana, koliko im je potrebno u spoljanjem poretku ivota, ali nee da Gospodu prinose dostojne duhovne plodove. Koga Gospod alje k njima? Savest sa strahom Boijim, re Boiju, uitelje i pastire. Njima xoe da urazumi neispravne. Ali, oni nee da se isprave i ne obpaajy panju na njih. Jedni ih gone i trude se da zaglue njihov glas, a drugi idu dotle da i protiv samog Gospoda poinju da neprijateljstvuju, odbacujui veru u Njega na razne naine. Kraj toga je: Zloince e zlom smru pogybiti.
SUBOTA
ita se pria o deset devojaka. Sveti Makarije ovako opisuje njen smisao: "Pet mudrih devojaka, kao trezvoumne, pourie ka onome neobinome za svoju prirodu, i uzevi ulje i sasude svoga srca (tj. odozgo darovanu blagodat Duha), uoe sa enikom u nebesku lonicu. Druge, pak, lude devojke, ostavi privrene sopstvenoj prirodi, ne bejahu bodre, niti se postarae da, dok se jo nalaahu u telu, u svoje sasude uzmu ulje radosti, nego se iz lenjosti, ili zbog samoubeenja u svoju pravednost, predadoe nekakvom snu. Stoga i nisu bile putene na svadbu Carstva, ne ugodivi nebeskom eniku. Sputavane svetskim vezama i zamaljskom ljubavlju, one nisu svu svoju ljubav i privrenost posvetile nebeskom eniku, niti sa sobom prinesoe ulje. Due koje trae ono neobino za svoju prirodu, tj. svetinju Duha, svom svojom ljubavlju se veu za Gospoda. Stoga idu za Njim, odvraajui se od svega, ka Njemu ustremljujui molitve i pomisli. One se i udostojavaju primanja ulja nebeske blagodati. Due pak, koje ostaju u svojoj prirodi, gmiu po zemlji svojim pomislima, o zemlji misle, i um njihov ivot svoj ima na zemlji. One misle da pripadaju eniku, budui ukraene telesnim ukrasima. Meutim, ne primivi ulje radosti, one se nisu preporodile Duhom odozgo" (Bes.4, 6).
NEDELjA SEDAMNAESTA PO DUHOVIMA
I kao to Mojsije podie zmiju u pustinji, tako treba da se podigne sin oveiji, da svaki koji veruje u Njega ne pogine, nego da ima ivot veni (Jn.3,14-15). Vera u Sina Boijeg, koji je razapet radi nas, jeste sila Boija za spasenje, jeste ivi izvor oivotvoravajuih naravstvenih stremljenja i namera. Ona je primalac obilne blagodati Svetog Duha, koja uvek u srcu prebiva, kao i sakrivenih nailazaka blagodati koji se u pravo vreme, u asu nevolje, alju odozgo. Vera sadri ubeenja koja privlae Boije blagovoljenje i silu odozgo. Jedno i drugo zajedno i jeste sticanje venog ivota. Dok je ovaj ivot celovit, Hrianin se ne koleba, jer se prilepljuje za Gospoda i jedan je duh sa Njim. Gospoda, pak, nita ne moe pobediti. Zbog ega se, onda, ipak pada? Zbog slabljenja vere. Slabe hrianska ubeenja, slabi i naravstvena energija. Po meri tog oslabljenja, blagodat se istiskuje iz srca, i ravi pozivi podiu glavu. U odreeni as dolazi do saglasnosti sa njima i - eto pada. Ti, ipak, budno uvaj veru u svoj njenoj irini i nee pasti. U tom smislu sveti Jovan i govori da roeni od Boga ne ini greh (1.Jn.3,9). SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Irod je olienje razdraenog samoljublja, koje od neprijatnosti zbog uznemirene savesti, razobliene pravdom, oekuje da se izbavi nasiljem. Sveti Jovan Pretea je olienje pravde koju goni samoljublje, naavi pogodnu priliku. Ma koliko se pravda umekavala snishoenjem u obrtima rei, kakve samo nenost ljubavi koja ne eli naneti drugome rane u srcu moe da iznae, ipak e lik pravednosti pred oi savesti da stane i podigne buru izoblienja. Kratkovidost individualnosti ne moe da shvati da izobliavanje ne dolazi spolja, nego iznutra. Stoga se svom svojom silom stara da ustane na spoljanjeg izobliitelja. Zatvoriii mu usta, ona oekuje da zaglui i unutranji glas. Meutim, u tome ne uspeva. Jer, briga i ne treba da se tamo usmerava. Treba umiriti savest. Tada se unutranji mir ne moe naruiti, ma koliko bilo spoljanjih izobliitelja. On se njima moe samo probuditi, poto se prisiljava da unutar sebe sabere umirujua ubeenja - veru u raspetog Gospoda, iskrenost pokajanja i ispovesti, vrstinu reenja da se nita ne radi protiv savesti. Eto na ta treba da obratimo panju! Jer, ko e sve Jovane zatvoriti u tamnice! Rei pravde Boije ire se svuda po zemlji, i svaka od njih za tebe moe biti Jovan izobliitelj.
UTOPAK
Usred Velikog posta iznosi se asni Krst radi poklonjenja, tj. da bi podvinike posta oduevio na trpeljivo noenje bremena koje su uzeli na sebe. A zato se vri poklonjenje u septembru? Sluajno se tako desilo? Ali, u promisliteljskoj premudrosti, koja sve ustrojava, nema sluajnosti. Evo, dakle, zbog ega: u septembru se anju polja. Da neki od Hriana, sa oseanjem zadovoljstva, ne bi rekli: Duo, ima mnoga dobra... poivaj, jedi, pij, veseli se ; kao uostalom i da drugi, usled svoga siromatva, ne bi pali duhom - pred oi svih postavlja se uzdignuti krst. On prve podsea da potpora blagostanja nije imanje, nego hriansko, unutranje krstonoenje (ak i kada se spoljanje bogatstvo, po blagosti Boijoj, nagomilava), a druge - da trpljenjem spasavaju due svoje, uveravajui ih da krst vodi pravo u raj. Stoga, jedni treba da trpe, znajui da idu utabanim putem u Carstvo nebesko, a drugi treba da sa strahom koriste spoljanje utehe, kako im ne bi zatvorile ulaz u nebo.
SREDA
avo Bogooveku pristupa sa iskuenjem (Lk.4,1-13). I od ljudi ko biva osloboen od toga? Onaj koji vri volju lukavog ne trpi napade, nego samo biva usmeravan na sve vee i vee zlo. im, pak, ovek pone da dolazi k sebi i da pomilja na novi ivot po volji Boijoj, odmah se pokree sva vojska satanska: kako koji zna uri da raseje dobre misli i namere pokajnika. Ako ne uspeju da ga od toga odvrate, oni se staraju da ometaju dobro pokajanje i ispovest. Ako, pak, ni u tome ne uspeju, trude se da poseju kukolj usred plodova pokajanja i napora u oienju srca. Ne uspeju li da uliju svoj duh, pokuavaju da iskrive dobro. Odbijani u unutranjosti, napadaju spolja. I tako do kraja ivota. ak ni umreti ne daju u miru. I po smrti jure za duom dok ne proe vazduna prostranstva u kojima lebde i imaju svoje jazbine. "O kako je to neuteno i strano!" Za verujue, meutim, tu nema nieg stranog. Jer, nad onim ko je bogobojaljiv oni nemaju nikakve sile, ve samo galame unaokolo. Trezvoumni molitvenik puta strele na njih, i oni se dre daleko od njega, ne smejui da mu pristupe. Jer, oni se boje istinskog poraza. Oni u poneemu uspevaju samo zbog naih propusta. Ukoliko oslabimo u panji, ili dozvolimo da se zavedemo njihovim prizracima, oni poinju da nas smelije uznemiravaju. Ako se na vreme ne opomenemo svog propusta oni nas opkoljavaju, a ukoliko se dua doseti prevare - opet odskau i iz daleka posmatraju ne bi li opet kako prili. Tako dakle, budi trezvouman, bdi, moli se, i neprijatelj ti nita nee moi uiniti.
ETVRTAK
Gospod nije samo propovedao o dolasku prijatne godine, nego je i doneo (Lk.4,19). A gde je ona? U duama verujuih. Zemlja nee biti pretvorena u raj sve dok bude postojao sadanji poredak stvari. Meutim, ona jeste i bie poprite pripremanja za rajski ivot. Njegovi zaeci se polau u duu. Takva mogunost se nalazi u blagodati Boijoj. Blagodat je, pak, doneo Gospod na Isus Hristos. Prema tome, On je duama doneo prijatnu godinu. Onaj ko slua Gospoda i ispunjava sve zapovesti koje je dao, stie blagodat, i pomou nje se naslauje prijatnom godinom. To se istinski deava sa svima onima koji iskreno veruju i postupaju po veri. Samim mislima dua se nee ispuniti tom prijatnou. Ako se, meutim, deluje, prijatnost e se useliti sama od sebe. Moe se desiti da spoljanji pokoj potpuno izostane, ali zato postoji unutranji, koji je neodvojiv od Hrista. Uostalom, za onog u koga se useli unutranji mir, spoljanja uznemirenja vie nemaju teinu ni gorinu. Prema tome, i sa te strane je dola prijatna godina. Jedino u spoljanjosti ona moe izgledati kao hladna zima.
PETAK
Nazareani su se divili reima Gospoda, ali ipak nisu verovali. Tome je smetala zavist, kao to je sam Gospod otkrio (Lk.4,22-30). Svaka strast je protivna istini i dobru, a zavist - vie od svih. Jer, njenu sutinu ine la i zloba. Ta strast je najnepravednija i najotrovnija, kako za onoga ko je ima tako i za onoga na koga je usmerena. U malim razmerama ona se moe nai kod svakog. Ona se javlja u sluajevima u kojima neko ko je ravan nama poinje da se istie. Ona je utoliko vea ukoliko se istie neko ko je loiji od nas. Egoizam se razdrauje i zavist poinje da grize srce. Stanje nije tako muno sve dok je nama samima otvoren put. Meutim, ako je on zatvoren, i to ba od strane onoga prema kome se i zaela zavist, njenim stremljenjima ve nema konice. Mir je tada ve nemogu. Zavist zahteva srozavanje protivnika i ne umiruje se dok u tome ne uspe, ili pak, dok ne upropasti samog zavidljivca. Ljudi dobre volje, kod kojih saoseanje preovladava nad egoizmom, ne trpe od zavisti. To ukazuje na put ka gaenju zavisti u onome koji je muen njome. Treba da pourimo da u sebi probudimo dobru volju, naroito prema onome kome zavidimo, i da to pokaemo na delu. Tada e i zavist da se stia. Nekoliko ponavljanja u tom smislu, i ona e, uz Boiju pomo, sasvim iileti. Meutim, ako je ostavimo kao to jeste, ako ne pobedimo sebe i ne nateramo se da inimo dobro onome kome zavidimo - ona e nas namuiti, isuiti, i u grob oterati.
SUBOTA
Ako ne poverujete da ja jesam, umreete u gresima svojim (Jn. 8,24). Nema drugoga Imena pod nebom danoga ljudima kojim bi se mogli spasti (Dap.4,12). Potrebno je stei oprotaj grehova. On se, meutim, ne moe stei bez vere u Sina Boijeg, koji je telesno raspet za nas, niti bez reenja da se ne popusti grehovnim navikama i delima. Jer, kad sagreimo, jedino Njega imamo kao zastupnika kod Oca (1.Jn.2,1). Onaj koji je dao re da e se uzdravati od greha treba da primi pomo blagodati Presvetog Duha, koja je na zemlju sila posle Vaznesenja Gospodnjeg i Njegovog sedanja s desne strane Boga Oca. Ona se daje samo onima koji veruju u divni domostroj naeg spasenja, i s tom verom pristupaju Boanstvenim Tajnama, koje su uspostavljene u svetoj Crkvi Gospodnjoj preko apostola. Prema tome, ko ne veruje u Gospoda, ne moe biti ist od grehova. Ne oistivi se, pak, od njih, on e umreti u njima, a zatim biti osuen srazmerno njihovoj teini. Ako nekome hoe da uini dobro i to veno vredno dobro, poui ga veri u Gospoda, istinitoj veri, koja ne doputa premiljanja i kolebanja. Oni pak, koji neposredno ili posredno ometaju veru u Gospoda, mogu se smatrati venim zloincima, budui da priinjavaju zlo koje se niim ne moe popraviti, i ije se posledice prostiru na svu venost. Njih ni neznanje ne opravdava. Jer, kako ne znati istinu koja je poznata celom svetu? Ne opravdava ih ni pravo na posedovanje suprotnih ubeenja. Jer, im se ona samo ponu proveravati, odmah se koleba njihova "snaga". Posle toga se ovek ni na ta ne moe osloniti osim na veru u Gospoda. Od vere otpadaju oni koji njene osnove ne shvataju kako treba, kao uostalom ni osnove drugih uenja kojima pristupaju. Ako tano ispitamo uslove spasenja, doi emo do ubeenja da je ono ostvarivo jedino uz pomo Boga koji se ovaplotio, umro na Krstu i poslao Duha Svetog. U tome se sastoji sutina Hrianske vere. Onaj ko se iskreno dri takve vere, nee umreti u gresima svojim. Jer, on sam u sebi nosi silu koja donosi pomilovanje. A ko ne veruje - ve je osuen, budui da sam u sebi nosi osudu.
NEDELjA OSAMNAESTA PO DUHOVIMA
Ribari su se celu no trudili i nita nisu uhvatili. Meutim, kada je Gospod, posle propovedi, uao u njihovu lau i rekao da bace mreu, oni uhvatie toliko da nisu mogli da izvuku mree, koje poee da se cepaju od teine riba (Lk.5,5-6). Eto slike svakog truda bez Boije pomoi, i truda uz pomo Boiju. Dok se ovek trudi, oslanjajui se jedino na svoje sile, sve mu ispada iz ruku, a kad mu se priblii Gospod - odmah potekne dobro za dobrom. U duhovno-naravstvenim
odnosima nemogunost uspeha bez Gospoda je vidljiva i oigledna. Bez mene ne moete initi nita, rekao je Gospod. Taj zakon deluje u svakom. Grana koja nije srasla sa drvetom ne samo da ne donosi ploda, ve se i sui. Tako ni ljudi koji ne stoje u ivom optenju sa Gospodom ne mogu prinositi plodove pravde koji su znaajni za veni ivot. Poneko dobro koje se kod njih moe nai, u stvari samo nosi izgled dobra, a u sutini nema svojstvo dobrote. umska jabuka je naizgled lepa. Meutim, ako je proba, videe da je kisela. I u spoljanjim, ovozemaljskim odnosima ivota takoe je mogue opipljivo videti: ovek se mui, trudi, a uspeh sve izostaje. Ali, kada sie blagoslov Boiji, iznenada sve polazi za rukom. Oni koji paze na sebe i na puteve ivota, iz iskustva znaju tu istinu. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
I u drugim gradovima treba mi blagovestiti o Carstvu Boijem; jer sam na to poslan (Lk.4,43). Re: Jer sam na to poslan, nae svetenstvo treba da prihvati kao svoj nepromenjivi zakon. Obraajui im se kroz linost svetog Timoteja, i apostol zapoveda: Propovedaj re, nastoj u vreme i nevreme, pokaraj, zapreti, utei (2.Tim.4,2). Istinu je na zemlju doneo Duh Sveti, koji je apostole ispunio na dan Pedesetnice. Od tada ona obitava na zemlji. Njeni provodnici su usta svetenika Boijih. Ako neko od njih zatvori svoja usta, pregradie put istini koju oekuju due verujuih. Stoga pate due verujue, ne dobijajui istinu. Pa i sami svetenici treba da oseaju tegobu od istine, koja ih, ne nalazei izlaska, obremenjuje. Rastereti se, svetenie Boiji, od te teine, i ispusti potoke boanskih rei, i radi svoje utehe i radi oivljenja poverenih ti dua. Ako uvidi da i u tebi samom nema istine, uzmi je iz Svetog Pisma. Ispunivi se njome, alji je ka svojoj duhovnoj deci. Samo nemoj utati. Propovedaj, jer si na to prizvan.
UTORAK
Pred Gospoda je pao niice gubavi ovek molei: Gospode, ako hoe moe me oistiti. Gospod je rekao: Hou, oisti se! I odmah guba pade sa njega (Lk.5,12-13). Kada ovek sa verom, pokajanjem i ispoveu pribegne Gospodu, odmah spada svaka naravstvena guba. Ona istinski spada i gubi svaku silu nad
njim. Zbog ega se, pak, guba ponekad opet vraa? Zbog toga to se vraaju i telesne bolesti. Onome ko je ozdravio kae se: "Nemoj to da jede... Nemoj to da pije... Ne idi tamo". Ako on ne poslua, bolest se vraa. Tako je i u duhovnom ivotu. Treba biti trezvouman, treba bdeti, moliti se. Tada se i grehovna bolest nee vratiti. Ako, pak, ne pazi na sebe, ako sebi bez razmiljanja dozvoli da sve vidi, ili slua, ili govori, ili radi - greh e se vratiti i ponovo se osnaiti? Gospod je gubavome naredio da sve ispuni po zakonu. Evo ta to znai: po ispovesti treba primiti epitimiju i ispravno je izvriti. U njoj je sakrivena velika predupreujua sila. Meutim, zbog ega neki govore: "Mene je savladala grehovna navika i ne mogu sa sobom da izaem na kraj". Ili zbog toga to su u ispovesti ili pokajanju bili nepotpuni, ili to se slabo dre predostronosti, ili to se samo prave da su nemoni. Onaj ko bez truda i samoprinuavanja hoe sve da uradi, biva ismejan od vraga. Rei se da istraje do smrti, i da na delu pokae reenost, pa e videti kakvu e silu obresti. Istina je da kod svake snane strasti strah ovladava duom. Meutim, to nije opravdanje. Jer, on e pobei im, uz Boiju pomo, uini zaokret prema unutra.
SREDA
Svatovima ne prilii da poste dok je enik sa njima (Lk.5,34), rekao je Gospod, i time izrekao zakon da meu vrlinama i podvizima sve treba da ima svoje mesto i vreme. Zaista, neblagovremeno i neumesno delo moe i da izgubi svoju vrednost, ili u potpunosti ili delimino. U spoljanjoj prirodi Gospod je sve ustrojio srazmerno, uravnoteeno i skladno. On hoe da i u naravstvenom poretku sve bude blagoobrazno i umesno. Unutranja blagoobraznost predstavlja vezu vrline sa skupinom svih vrlina, ili harmoniju vrlina, pri emu se ni jedna ne istie bez potrebe, ve su sve u skladu, kao glasovi u horu. Spoljanja blagoobraznost svakom delu daje svoje mesto, vreme, i druge prikladnosti. Rezultat takvog blagoustrojstva bie utisak slian utisku koji odaje lepa osoba odevena u prekrasnu odeu. Vrlina je blagoobrazna, prijatna i unutra i spolja. Takvom je ini hrianska blagorazumnost. Lepota, pak, staraca jeste rasuivanje, steeno iskustvom i zdravim razmatranjem itija svetih, u svetlosti rei Boije.
ETVRTAK
I provede svu no u molitvi Bogu (Lk.6,2). To je osnova i naelo hrianskih svenonih bdenja. Molitveni ar odgoni san, a zanos duha ne daje da se primeti proticanje vremena. Pravi molitvenici ga ne primeuju. Njima se ini kao da su tek stali na molitvu, a ono se ve i dan pojavljuje. Meutim, treba proi veliki trud u bdenju da bi se dolo do tog savrenstva. Taj podvig su preduzimali i preduzimaju usamljenici; vrili su ga i vre u opteiu; upranjavali su ga i upranjavaju ga poboni i bogobojaljivi svetovnjaci. Bdenje se vri sa naporom, ali je plod od njega u dui oigledan i trajan: umirenje i umilenje due pri iznemoglosti tela. Ovo stanje je veoma dragoceno za one koji revnuju za duhovni napredak! (Na Atonu), gde su uvedena, nikako ne ele da ih napuste. Svi oseaju da je bdenje naporno, ali niko ne eli da izmeni poredak, i to zbog koristi koju dua od njega stie. San vie od svega uspokojava i hrani telo, a bdenje ga vie od svega smirava. Ko je sit sna, spor je za duhovna dela i hladan prema njima, dok je onaj koji bdi - brzopokretan kao srna, i vatren duhom. Telo treba pouavati dobru, kao roba. To se niim tako uspeno ne moe postii kao estim bdenjem. Tu telo u potpunosti "trpi" vlast duha nad sobom; tu se izbegava navika da telo gospodari duhom; tu se duh ui da vlada nad telom.
PETAK
Gospod govori da su blaeni siromani, gladni, oni koji plau, osramoeni (Lk.6,20-23), premda pod uslovom da se trpljenja dre Sina oveijeg radi. Blaenim se, dakle, naziva ivot koji je ispunjen nevoljama i liavanjima svake vrste. Uteha, sitost u svemu, poast, po ovoj rei, ne predstavljaju nikakvo blago. A tako i jeste. Meutim, dok boravi u njima, ovek toga nije svestan. Tek kada se oslobodi od oaranosti njima, on vidi da ne predstavljaju nikakvo blago, ve da samo nose njegov prizrak. Dua ne moe bez uteha, ali njih ne treba traiti u ulnome; ona ne moe bez vrednosti, ali one nisu u zlatu i srebru, u raskonim kuama i odeama, niti u spoljanjoj punoti; ona ne moe bez asti, ali se ona ne sastoji u ropskom ljudskom klanjanju. Postoji druga vrsta uteha, drugo izobilje, druga poast - duhovne prirode, koja je srodna dui. Ko ih nae, vie nee hteti ono spoljanje. I ne samo da ga nee hteti, nego e ga i prezirati i mrzeti budui da spreava javljanje i vienje onog duhovnog, i budui da duu dri u mraku, opijenosti i grehu. Zbog toga oni iz sve due pretpostavljaju siromatvo, nevolje i svoju neznatnost. Oni se u njima oseaju dobro, kao u nekoj sigurnoj ogradi od oaranosti obmanama sveta. Meutim, ta da rade oni koji sve to spoljanje imaju bez vlastite elje? Oni treba da se, po rei svetog apostola, prema svemu tome odnose - kao da nita nemaju (1.Kor.7,30).
SUBOTA
Ali da znate da vlast ima Sin oveiji na zemlji opratati grehe - ree uzetome: Tebi govorim, ustani i uzmi odar svoj i idi domu svome (Lk.5,24). Opratanje grehova je unutranje, duhovno udo, a isceljenje od raslabljenosti - spoljanje, fiziko udo. Ovim dogaajem se opravdava i utvruje priliv sile Boije u poredak naravstvenog sveta, kao i u tok pojava fizikog sveta. Poslednje se i ini radi prvog, u kome je cilj svega. Gospod ne vri nasilje nad slobodom, ve urazumljuje, pobuuje, zadivljuje. Najbolje sredstvo za to je spoljanje udo. Mogunost takvog uda lei u postojanju razumnog stvorenja, koje poseduje slobodu. Ta veza je sutinska. Oni koji pobijaju natprirodno Boije dejstvo na svet, ujedno poriu i slobodu oveka. Jer, poslednja neophodno zahteva ono prvo. I obratno, oni koji ispovedaju istinu dejstva Boijeg na svet, mimo prirodnog toka pojava, mogu smelo onima da kau: "Mi oseamo da smo slobodni". Svest o slobodi je isto tako silna i neodoljiva kao i svest o postojanju. Sloboda neophodno zahteva neposredna promisliteljska dejstva Boija. Posledica toga je da njihovo priznanje biva isto tako vrsto kao i svest o slobodi.
NEDELjA DEVETNAESTA PO DUHOVIMA
Temeljna, izvorna zapovest jeste - ljubiti. Mala re, ali izraava sveobuhvatan in. Lako je rei - ljubi, ali nije lako dostii do potrebne mere ljubavi. Nije sasvim jasno ni kako je postii. Zbog toga Spasitelj ovu zapovest okruuje drugim objanjavajuim pravilima: Ljubi, kao samog sebe; kako hoete da vama ine ljudi, inite tako i vi njima (Lk.6,31). Ovde ukazana mera ljubavi je, moe se rei, beskrajna. Jer, ima li mere ljubavi prema samome sebi; ima li dobra koje mi sami sebi ne bismo za sebe poeleli od drugih? Meutim, ta zapovest nije neispunjiva, kao to se moe initi na prvi pogled. itava stvar se sastoji u tome da postignemo savreno saoseanje za druge, da dospemo do stanja u kome emo njihova oseanja preneti u sebe i oseati ono to oni oseaju. Kada dospemo do toga, vie nee biti potrebno da nam se ukazuje ta u pojedinanom sluaju treba da uradimo za druge. Samo srce e na to ukazati. Ukoliko se potrudimo da u sebi podrimo to oseanje, odmah nam pristupa egoizam sa namerom da nas vrati sebi samima, da nas zakljua u nas same. Tada je i palac teko pokrenuti za drugoga. Nama tada nije do njega, pa makar on bio na samrti. Rekavi: Ljybi blinjeg kao samoga sebe, Gospod je hteo da blinji umesto nas ue u nas, tj. u nae srce. Ukoliko se tamo, po starome, bude nalazilo samo nae "ja", nemoj oekivati dobro.
PONEDELjAK
Teko bogatima, sitima, koji se smeju, o kojima ljudi dobro govore. I opet, blago onima koji trpe svako ponienje, udarce, otimanja, prisilne napore (Lk.6,22-30). Dakle, neto sasvim suprotno od obinog ljudskog rasuivanja i oseanja! Misli Boije su daleko od pomisli ljudskih kao nebo od zemlje. A i kako bi moglo biti drukije? Mi smo u izgnanstvu, a izgnanicima nisu tue uvrede i alosti. Mi smo pod epitimijom, a epitimija se i sastoji od liavanja i napora. Mi smo bolesni, a bolesnima su korisniji gorki lekovi. Sam Spasitelj nije imao gde glavu skloniti u itavom svom ivotu, i zavrio je na Krstu. Kako, onda, mogu oekivati bolji udeo oni koji slede za Njim? Duh Hristov je duh gotovosti da se sve trpi i da se blagoduno nosi svaka alost. Uteha, ast, rasko, izobilje - strani su za Njegov ukus i Njegove zahteve. Njegov put ide kroz besplodnu i surovu pustinju. Obrazac za to je etrdesetogodinje lutanje Izrailja po pustinji. A ko ide tim putem? Svaki onaj koji iza pustinje vidi Hanaan, u kome teku med i mleko. U vreme svoga stranstvovanja putnik dobija manu, i to ne sa zemlje nego sa neba, ne telesno, nego duhovno. Sva slava je u onome - unutra.
UTORAK
"Ne sudite, opratajte, dajte"... (Lk.6,30-38) - na prvi pogled sve sam gubitak, i niotkuda dobitak. Meutim, evo ta se obeava: ako ne bude osuivao, i tebe nee osuditi; ako bude opratao i tebi e se oprostiti; ako bude davao, i tebi e se dati. Sada taj dobitak nije vidljiv, ali e nesumnjivo doi onome koji od srca uini ukazana liavanja. Doi e, naime, u as kada se vie od svega bude oseala potreba za neosuenou i oprotajem. Kako e se samo on tada obradovati, iznenada se udostojivi takvih blaga, i to, naoigled, ni zbog ega! I obratno, kako e aliti i tugovati onaj koji u svoje vreme nije umeo umesno da iskoristi svoje naslee! Tada bi on sve da oprosti i da sve razda. Meutim, ve je kasno. Sve, naime, ima svoje vreme. Ne ure svi za takvom dobiti, koja dolazi pravo u ruke, premda gotovo uvek posle gubitka. Baci, po ruskoj poslovici, hleb i so iza sebe, i oni e se obresti ispred tebe. Vid delovanja u pokazanim sluajevima zaista lii na bacanje. Meutim, tu se ne baca u propast, nego u ruke Boije. A u tim rukama je sigurno ouvanje. I dobijanje iz njih je nesumnjivo. Samo dodaj veru i nadu.
SREDA
A to me zovete: Gospode, Gospode, a ne izvrujete to govorim? (Lk.6,46). Zbog ega ga zovu Gospodom, a ne vre volju Gospodnju, tj. zbog ega delima ne priznaju Njegovo Gospodstvo? Zbog toga to samo jezikom zovu, a ne i srcem. Kada bi srce izgovorilo: "Gospode, Ti si moj Gospod", u njemu bi prebivala puna gotovost da se povinuje Onome koga ispoveda svojim Gospodom. Poto toga nema, jezik i dela se razilaze. Meutim, dela su uvek onakva kakvo je srce. ta, zar ne treba ni zvati: "Gospode, Gospode"? Ne, ne to. Neophodno je da se spoljanjoj rei pridoda i unutranja re, tj. oseanje i raspoloenje srca. Sedi i razmisli o Gospodu i o samome sebi: ko je Gospod, a ko si ti; ta je Gospod za tebe uinio i ini; zato ivi i dokle e iveti... Tada e doi do ubeenja da se ne moe bez ispunjavanja sve volje Gospodnje. Nema nama drugog puta. To ubeenje e roditi spremnost da se na delu ispuni ono to se govori reju "Gospod". Pri takvoj gotovosti probudie se i potreba za pomou svie. Sa njom e, pak, doi i molitva: "Gospode, Gospode! Pomozi i daruj nam silu da hodimo po volji Tvojoj". Tada e mu nae prizivanje biti ugodno.
ETVRTAK
Sveti Jovan Pretea alje svoje uenike da pitaju Gospoda: Da li je On Onaj to e doi ili drugoga da ekaju? (Lk.7,19). On nije pitao radi sebe, budui da je, kao obaveten sa neba, tano znao ko je Isus Hristos. Pitao je radi uenika. Uenici su, pak, traili reenje tog pitanja ne iz ljubopitljivosti, nego iz iskrene elje da saznaju istinu. Takvima nema potrebe da se mnogo govori. Gospod im i nije govorio, nego je samo ukazao na ono to je tom prilikom uinio. Boanstvena dela su svedoila o Njegovom Boanstvu. To je bilo tako oigledno, da oni koji su doli sa pitanjem, vie nisu postavljali pitanja. Tako je uvek. Sila Boija ivi u Crkvi. Onaj ko iskreno trai istinu, odmah e je doiveti i uveriti se u nju. To opitno osvedoenje ini kraj svim pitanjima i savreno umiruje. Onome ko nee da veruje i ko u Crkvi i Hrianstvu pone da, umesto osnove vere, trai povode za opravdanje svoga neverja, nikakva ukazanja nee izgledati zadovoljavajua. On e svoje neverje da smatra osnovanim, makar njegove osnove bile nitavne i zasnivale se na sitnicama. To hoe njegovo srce - i zbog toga sve kod njega moe da proe.
PETAK
S kime u uporediti ljude ovoga roda (Lk.7,31), tj. nevernike? Gospod to pitanje postavlja kao u nedoumici. Zar mi neemo jo vie biti u uenju povodom javljanja neverja? Mi smo zaueni pred nedoumicom: kako ii protiv svestrane oevidnosti? Meutim, ipak idu. to se satana protivi - nije udno. Samo ime je takvo: protivnik istine i dobra. On jasno vidi da Bog postoji, da e mu suditi i da e biti osuen, da mu je kazna ve pripremljena. Pa ipak, sve ide protiv - i ne radi ega drugoga, nego samo radi zla, tj. na veu svoju pogibao. Zar ne vlada isti duh bogoborstva i u onima koji ne veruju? U krajnjem sluaju, po pojmovima koje imamo o dui i njenim dejstvima, neverje je pri svoj oevidnoj osnovanosti vere - neobjanjivo. Neobjanjivo je i ropstvo grenika grehu i nakon to jasno uvidi da ga greh vodi u propast. I do kakve se samo protivrenosti dolazi! Samo oni koji ne veruju i strastoljupci odbacuju postojanje satane i neistih duhova. Oni kojima bi vie od svih priliilo da su na njihovoj strani, sasvim odstupaju od njih. No, zar nije i samo to miljenje od neistih duhova? Tamni ljube tamu i ue govoriti da ih nema, i da se u naravstvenom svetu sve vri samo od sebe, bez njihovih zamki i lukavstava.
SUBOTA
Nisam doao da pozovem pravednike nego grenike ka pokajanje (Lk.5,32). Kakva uteha za grenike! Ali, potrebno je prestati sa gresima, i initi samo dobro. Osim toga, i tvorei dobro, sve sebe treba smatrati grenikom, i to ne samo na jeziku, nego i u srcu. Ne grei, a ipak se, kao pravi grenik, kaj i prizivaj Gospoda da te pomiluje. Ako ima takvo nastrojenje, stoji u istini. Ukoliko se, pak, poda oseanju samopravednosti, i pone sebe da smatra bezgrenim, znaj da si skrenuo s pravoga puta i poao stazom koja ne vodi u cpacenje. Kako da se ispravan ivot spoji sa oseanjem grenosti? O tome pitaju samo knjievnici koji piu a ne delaju. Onome, pak, ko ide delatnim putem, sasvim je jasno da ne moe biti drugaije.
NEDELjA DVADESETA PO DUHOVIMA
Gospod vide majku koja plae zbog smrti sina i saali se na nju (Lk.7,13). Drugom prilikom je bio pozvan na svadbu i uze uea u porodinoj radosti (Jn.2,2). Time je pokazao da Njegovom Duhu nije protivno da ima udela u obinim radostima i alostima. Tako ine i istinski, poboni Hriani, koji sa strahom provode svoj ivot. Ipak, oni prave razliku meu obiajima koji vladaju u obinom ivotu. Jer, meu njima ima mnogo toga na emu ne moe biti Boijeg blagovoljenja. Postoje obiaji koji su izazvale strasti i koji su izmiljeni radi njihovog zadovoljenja; drugima se hrani jedino sujeta. Ko ima Duh Hristov, uspee da razlikuje dobro od zlog: jednog e se drati, a drugo e odbacivati. Onoga koji tako postupa, drei se straha Boijeg, drugi se ne klone. Premda on i ne postupa po njihovom. Jer, on uvek dejstvuje u duhu ljubavi i snishoenja prema nemoima svoje brae. Jedino duh revnosti, koji prevazilazi meru, bode oi i proizvodi razdvajanja i deljenja. Takav duh se nikako ne moe uzdrati od pouavanja i opominjanja. Prvi se brine jedino o tome da svoju porodicu zadri u hrianskom nastrojenju. Meanje, pak, u tua dela, on ne smatra svojim delom, govorei u sebi: "Ko mene postavi za sudiju?". Takvom krotou on izaziva raspoloenje svih, privodei i druge uvaavanju njegovog naina ivota. Samozvani uitelj, pak, i sebe ini odbojnim, i na dobar poredak ivota koga se dri navlai negodovanje. Smirenje, hriansko smirenje je u takvim sluajevima neophodno. Ono je izvor hrianske blagorazumnosti, koja ume dobro da postupi u datim sluajevima. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Simon farisej potuje Gospoda i zove ga kod sebe. Meutim, on se sablanjava, videvi da Gospod bez odbojnosti k sebi puta grenicu. On poinje da misli: Da je On prorok... (Lk.7, 39). Zbog ega se tako desilo? Zbog toga to se on sav obuzeo brigom oko goenja. Usled tog usra on je zanemario zdravo rasuivanje o Boijem poretku. Te dve oblasti - ivotna i duhovna, svojim svojstvima i zakonima nimalo ne lie jedna na drugu. Na um, meutim, sudi upravo po zakonima onoga ime je u najveoj meri obuzet. Prema graanskim normama, sa javnom grenicom ne treba optiti. Simon tako i rasuuje, zaboravivi da pokajanje svakoga ini istim, i da grenike ravna sa pravednicima. On misli da grenici ne prilii da bude prisutna. Poto je ne tera, zakljuuje on, Spasitelj sigurno i ne zna ko je ona. Od te misli se odmah rodila i druga: "Ako ne zna, kakav je On onda prorok?" Simon to nije izrekao reima, ve je samo pomislio. Spolja gledano, na njemu i u njegovoj revnosti, kao dobrom domainu, nije dolo ni do kakve promene. Meutim, Gospod je video njegovo srce, i po njegovom srcu mu i daje urazumljenje. On mu je skrenuo panju da je ba grenicima mesto oko Njega, te da mu je grenica, koja je
prila srcem, u veoj meri ukazala ast nego on koji ga je samo ugoenjem poastvovao. Ono to je spoljanje, oveka moe dovesti do oseanja samopravednosti, koje je neprijatno Gospodu. Ono, pak, unutranje uvek oveka dri pri oseanju njegove nepotrebnosti pred licem sveznajueg Gospoda.
UTORAK
Gospod propovedae, a ene mu sluahu svojim imanjem. Na taj nain one se pokazae kao sauesnice u samoj propovedi (Lk.8,1-3). Nije svima dano da propovedaju Jevanelje, ali svi mogu sadejstvovati u njegovom rasprostranjenju i biti sauesnici u najznaajnijem poslu na zemlji. Takvih sauesnika i sauesnica je bilo mnogo u vreme propovednikog truda svetih apostola, njihovih prejemnika, i najzad, u itavoj istoriji Crkve. Oni se i do danas javljaju. Nai apostoli na Kavkazu i u raznim mestima Sibira se usrdno trude, trpei svaku nevolju i sva liavanja. Oni produavaju delo Gospoda i svetih apostola. One ene i udi koje im pruaju pomo stupaju, takoe, u red ena koje su sluile Gospodu, i udostojavaju se ravne nagrade sa njima. Gospod je rekao: Koji prima onoga koga poaljem, mene prima (Jn.13, 20). Znai, On poistoveuje sebe sa onim koga alje na propoved. Iz toga sledi da i uslugu, koja se ukazuje onima koje je On poslao, poistoveuje sa sluenjem Njemu samome. Po zakonu blagosti i Njegove pravde svako e primiti nagradu po tome kako je primio [Njegove] poslenike (Mt.10,40-42). To je, dakle, dovoljna pobuda da ruke svoje ne odvraamo od napora za sveobuhvatnu pomo velikom delu jevanelske propovedi.
SREDA
Da li su, ulazei u lau da bi otplovili na drugu stranu jezera (Lk.8,20-25), apostoli mislili da e ih zadesiti bura i da e im ivot biti izloen opasnosti? Jer, iznenada usledi oluja i oni gotovo ne oekivahu da e ostati meu ivima. Takav je put naeg ivota! Ne zna kako ni odakle moe da doe beda, koja moe da te slomi. Vazduh, voda, vatra, zver, ovek, ptica, kua, jednom reju sve to nas okruuje, moe iznenada da se preobrati u orue nae smrti. Odatle i zakon: ivi tako da u svakom trenutku bude spreman da se sretne sa smru i da bez straha stupi u njenu oblast. Sada si iv - ali je sledei trenutak neizvestan. Saglasno toj misli se i ponaaj. Radi sve to zahteva poredak tvog ivota, ali nikako ne zaboravljaj da se svakog asa moe preseliti tamo odakle
vie nema povratka. Zaborav toga nee udaljiti odreeni as, a namerno potiskivanje iz misli te odluujue promene nee umanjiti veni znaaj onoga to nam sledi posle nje. Predavi svoj ivot i sve svoje u ruke Boije, as za asom provodi sa milju da je svaki od njih u stvari poslednji. Zbog toga e se u ivotu smanjiti broj sujetnih uteha, a po smrti e takvo liavanje biti neizmerno nagraeno radou sa kojom se obine radosti ivota uopte ne mogu meriti.
ETVRTAK
uvi o delima Hrista Spasitelja, Irod je govorio: Jovana ja posekoh; ali ko je taj? I nastojae da ga vidi (Lk.9,9). eleo je da ga vidi i traae priliku, ali se ne udostoji, jer je traio iz puste ljubopitljivosti, a ne radi vere i spasenja. Ljybopitljivost je golicanje uma. Njoj nije draga istina nego novost, posebno atraktivna novost. Zbog toga se ona esto ne zadovoljava samom istinom, ve u njoj trai neto posebno. Izmislivi ga, ona se na njemu zaustavlja i druge privlai njemu. Istina se ostavlja pozadi, a napred se stavlja lina dosetka. U nae dane tako praktikuje nemaki um. Nemci su opsednuti eljom za izmiljanjem. Svu oblast istine Boije kao maglom su prekrili svojim dosetkama. Uzmite dogmate, uenje o naravstvenosti, istoriju, re Boiju - sve su tako pretrpali dosetkama, da se do istine Boije teko moe doi. A, ustvari, ba te dosetke njih interesuju, kao i one koji su jedne nastrojenosti sa njima. Istina Boija je prosta! Zar e gordi um da se zanima sa njom? On e radije svoje da izmisli. To je atraktivno, iako pusto i slabo kao zamka od pauine. Da je tako, moete se uveriti na novim teorijama o postanku sveta. One lie na buncanje spavaa ili pijanca. A kako se samo ine dobrim svojim pronalazaima! Koliko se tu samo gubi snage i vremena - i sve uzalud! Meutim, delo se izvrilo veoma prosto: Ree i postade, zapovedi i sazda se. Bolje reenje od ovog niko nee izmisliti.
PETAK
udesno nasienje naroda u pustinji je slika nasienja verujuih Svetim Prieem, tj. preistim Telom i preistom Krvlju Gospoda (Lk.9,12-17). Gospod sedi odvojeno. Narod je podeljen na skupine, a apostoli posreduju, primaju hleb i razdaju. Tako je i sada: verujui su svi podeljeni na skupine - u male pojedinane crkve u kojima Gospod, nevidljivo prisustvujui, razdaje svoje Telo i Krv preko apostolskih prejemnika. Kao nekada apostolima, On i sada njihovim prejemnicima govori: Podajte im vi neka jedu. Kao nekada, tako i sada verujui
narod neodstupno stoji pred Gospodom u postu, sluanju rei, molitvenom traenju isceljenja od grehova, pripremi za pristupanje Boanstvenim Tajnama. Zapoeta sa javljanjem Gospoda, tajna se produava do sada i produavae se do kraja veka. I u buduem veku e postojati Priest svoje vrste, budui da je Gospod obeao da e dati da se jede od skrivene mane i od drveta ivota (Otk.2,7; 17). I u zemaljskom raju je za praroditelje bila ustrojena tajanstvena Priest - okuanje od drveta ivota. U starozavetnoj crkvi nju je simvolizovalo jedenje pashalnog jagnjeta. Na taj nain, tajanstvena Priest je zapoela sa rodom ljudskim, trajala i trajae s njim u vene vekove, u raznim vidovima, ali sa jednim znaenjem - najtenjeg optenja sa Gospodom. Jer, u njemu bee ivot i ivot bee svetlost ljudima (Jn.1,4). Sazdanima po obrazu Boijem i prilii da budu u takvom optenju sa Onim koji je sjaj slave i oblije bia Oevog (Jev.1,3).
SUBOTA
Gospodnji uenici su trgali klasje, trli rukama i jeli u subotu. Dakle, injahu dela vrlo malo vana i po spoljanjosti i po sutini svojoj. Meutim, fariseji nisu izdrali ve ih ukorie (Lk.6,1-2). ta ih je navelo da povedu re o tome? Po spoljanjosti - nerazumna revnost, a u sutini - duh ogovaranja. Taj duh se kai za sve, i sve predstavlja u mranom vidu bezakonja i pogubnosti. Ta nemo je u veoj ili manjoj meri, gotovo opta za ljude koji ne paze na sebe. Rei se jo i mogu izbei, ali od osuivakih misli retko ko e uspeti da se uzdri. Neko ui pored srca i podstie ga na osuivanje. Ono poinje da toi osuivanje. U isto vreme ogovara je i sam spreman na rava dela, im ga niko ne vidi. On nepromenjivo stoji u ravom nastrojenju u svakom pogledu. Izgleda da on zato i sudi i osuuje da bi oseanje pravde, koje je pogoeno i prigueno u njemu samome, nadoknadio napadima na druge, premda i neopravdanim. Onaj, pak, ko je pravdoljubiv i koji stoji u pravdi, zna kako je teko biti ispravan na delu, a jo tee u oseanjima, te nikada nee poeti da osuuje. On je pre gotov da snishoenjem pokrije ne samo male nego i velike prestupe drugih. Gospod nije sudio farisejima koji su ogovarali, nego im je snishodljivo objasnio da su uenici pribegli postupku koji svako moe lako da opravda, ukoliko ga prosudi kako treba. I gotovo uvek biva ovako: rasudi o postupku blinjeg i nai e da on uopte nema onaj teak i uasan karakter, koji se nama prikazivao na prvi pogled.
NEDELjA DVADESET PRVA PO DUHOVIMA
Pod trnjem koje uguuje re Boanske istine, osim bogatstva, slasti i ivotnih briga (Lk.8,14), u nae vreme treba razumeti i razna lana uenja koja ire naunici koji su izgubili istinu i zalutali sa njenog puta. Takva uenja su se kod nas vrlo rairila: jedna glasno i otvoreno idu protiv istine; druga isto potajno nagovetavaju pojmovima koji su shvatljivi samo onima kojima su upueni. U sutini, ona dejstvuju kao ugljenmonoksid koji, kad se neprimetno udie, pomuuje glavu i dovodi do gubitka jasne svesti o onome to nas okruuje. Ko se nadie tog gasa, poinje da bunca kao onaj koji spava i sve mu se predstavlja u lanom vidu, tj. kao onako onome koji ima pomuen um. Susrevi takvo lice, vi vidite da je u njemu potisnuta svaka istina, pa ak i oseanje za nju prigueno, a la se unedrila u sve sastave uma. ta treba raditi u vezi sa takvim pojavama? Ne treba sluati i itati takva buncanja. Ako se nenamerno uju i proitaju, treba ih izbaciti iz glave. A ukoliko se ne izbacuju tako lako, treba ih podvrgnuti razmatranju i sve e ieznuti kao dim. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
ta govori narod ko sam ja upitao je Gospod. Odgovarajui, apostoli su izneli mnenja koja su po narodu kruila o Njemu, i koja su se sva izgradila po tadanjem nainu shvatanja: jedan je govorio da je On Jovan Krstitelj, drugi - da je Ilija, a trei opet, da je neki od drevnih proroka koji je vaskrsao (Lk.9,18). Kako, pak, danas govore? Takoe razliito, svaki po svom obrascu miljenja. Kakav e odgovor dati materijalisti, bezbonici i bezdunici iz roda majmuna, kad kod njih nema ni Boga ni due? Spiritisti se, slino arijancima, izdvajaju odgovorom koji je anatemisan na Prvom vaseljenskom saboru. Deisti vide Boga suvie udaljenog od sveta i, budui u nemogunosti da u svoj sistem smeste tajne Ovaploenja, odgovaraju kao evioniti, i socinijani. Sline odgovore nai ete i u ruskom drutvu, budui da navedene tri vrste ljudi postoje i mnoe se i kod nas. Ipak, neka je slava Gospodu to kod nas preovladava broj onih koji iskreno veruju i koji se strogo dre apostolskog ispovedanja da je Gospod Isus Hristos ovaploeni jedinorodni Sin Boiji koji je jo u raju obean praroditeljima naim kao Spasitelj i Iskupitelj roda ljudskog. Koja e strana pretegnuti, jedino Bog zna. Mi se molimo za ouvanje svetlosti Hristove kod nas i za odgnanje tame lanih uenja. Mi smo skloni zlu. Zbog toga nee biti za uenje ako la zauzme prvo mesto. Ona ve i sada otkriveno ide po trgovima grada, dok se ranije oprezno uvala od pogleda verujuih Hriana.
UTORAK
Ne stidi se da ispoveda Gospoda Isusa Hrista ovaploenim Sinom Boijim, koji nas je iskupio svojom krsnom smru, a Vaskrsenjem i Vaznesenjem svojim nam otkrio ulaz u Carstvo nebesko. Ukoliko se postidi i On e se postideti tebe kada doe u slavi svojoj i Oevoj i svetih anela (Lk.9,26). Danas je u drutvo ula moda da se uopte ne govori o Gospodu i o spasenju, dok je ranije samo o tome bilo rei kao o najvanijoj stvari. Srce rado zavoli re o onome emu je naklonjeno. Znai li to da je srce poelo da bude manje naklonjeno ka Gospodu? Sudei po reima, izgleda da je tako. Jedni ga uopte ne znaju, drugi su hladni prema Njemu, dok oni koji imaju toplinu prema Njemu uopte ne zavode re. A i svetenstvo uti. Dolo je do toga da je re o Gospodu Spasitelju i o naem glavnom delu - spasenju, iskljuena iz kruga tema koje su prihvaene u drutvu. "ta,- rei ete,- zar treba samo o tome govoriti?" Zato samo o tome? O svemu se moe govoriti sa te take posmatranja, tako da svaki razgovor bude osenjen duhom Hristovim. Tada e i biti mogue pogoditi ko govori - Hriani ili neznaboci. Sada, pak, vi to ne moete poznati ni po reima, ni po spisima. Pogledajte sve urnale: o emu sve tamo ne piu? Meutim, niko nije rad da povede re o hrianskom ivotu. Mudrijako vreme!
SREDA
Ko mene prima, prima Onoga koji je mene poslao, rekao je Gospod (Lk.9,48). Onaj koji ga je poslao jeste Bog. Prema tome, ko ispoveda Gospoda, ispoveda Boga. Ko, pak, Njega ne ispoveda, ni Boga ne ispoveda. Rei e: "Ja ispovedam Hrista kao velikog, premudrog, sveoveanskog uitelja". Ne! Ispovedaj ga onako kako je On sam o sebi govorio. On govori da su On i Otac jedno, da su Lica jedne Boanske sutine, osobena, ali jednoasna i saprestolna. Onaj ko ga ne ispoveda na taj nain, ma kako ga inae veliao, jednak je onome koji ga uopte ne ispoveda. A ko Njega ne ispoveda, ne ispoveda ni Oca, ne ispoveda ni Boga. Ma kakvim se bogopotovaocem pokazivao, ti ne potuje Boga ukoliko ne ispoveda Gospoda Isusa Hrista za Sina Boijeg jedinorodnog, koji se radi nas ovaplotio i koji nas je svojom krsnom smru spasao. Nije svejedno kakvog Boga ispovedamo, niti je samo ispovedanje dovoljno. Oni koji se poklanjaju suncu i zvezdama ili nekim izmiljenim predmetima, ne nazivaju se bogopotovaocima zato to potuju neto to nije Bog. Ni onaj ko ne ispoveda Gospoda nije bogopotovalac, budui da ne ispoveda Njega koji je istiniti Bog. Istiniti Bog nije bez Sina, savenog i sabespoetnog. Stoga, ukoliko ne ispoveda Sina, ne ispoveda ni Boga istinitog. Kakva je vrednost tvog ispovedanja, jedini Bog e rasuditi. Nama je Boga otkrio istiniti Bog, i izvan ovog Otkrivenja nije mogue imati istinitog Boga.
ETVRTAK
Kako se odnositi prema onima koji ne veruju, koji ne ispovedaju Gospoda? Isto onako kako se Gospod postavio prema selu koje ga nije primilo. Pokazujui mnogo ara, mladalaka revnost je htela da sa neba na njih sie oganj. Meutim, Gospod je zadravao: Ne znate kakvog ste vi duha... Gospod Spasitelj nije nita uradio onima koji ga nisu primili (iako prihvatiti Njega znai prihvatiti spasenje). Obiavi ih, On je poao u drugo selo (Lk.9,55-56). Njih je ostavio sebi samima. Tako i sada treba initi. Pusti neverujue da idu svojim putem, a verujue svojim. Bog je Onaj koji e sve rasporediti u svoje vreme. Za njih se treba moliti i treba ih aliti. Treba eleti da i oni poznaju istinu i traiti priliku da im se pomene o njoj. Meutim, kada glasno stanu da napadaju istinu, treba im dati odgovor sa ljubavlju i poukom. I to je dovoljno.
PETAK
Da li e se onima koji ne primaju Gospoda i na onom svetu snishoditi, kao to im se snishodilo ovde na zemlji? Ne, nee. aljui sedamdesetoricu na propoved, Gospod je zapovedio da na raskrsnicama [mesta] gde ih ne prime govore: I prah to nam je prionuo od grada vaeg za noge nae, otresamo vam. Ali ovo znajte da vam se pribliilo Carstvo Boije (Lk.10,11). Drugim reima: "Nita nam vae nije potrebno. Mi vam ne propovedamo iz koristoljublja, ve radi objavljivanja mira i Carstva Boijeg. Neete da prihvatite blago? Kako hoete! Mi idemo dalje". Tako je zapoveeno za sadanje vreme. A ta za budue? Sodomu e biti lake u dan onaj negoli gradu tome (Lk.10,12)! Radi se, dakle, o tome da oni koji ne veruju, nemaju radi ega da se nadaju snishoenju Gospodnjem. Dok su ovde na zemlji, ostavljeno im je na volju. Meutim, kad doe smrt, sva e se grozota "gneva" Boijeg obruiti na njih. Velika je nesrea nai se meu nevernicima! Ni na zemlji im nije prijatno, budui da bez Boga i Gospoda Isusa Hrista, Spasitelja i Iskupitelja, sve izgleda mrano i neuteno. A tamo? Njihovo stanje se ni reju ne moe opisati, niti se uobraziljom moe zamisliti. Utenije bi bilo unitenje, ali ni ono nee biti omogueno.
SUBOTA
Kakva je samo svetla linost kapetan! Kako je on doao do vere kojom je prevaziao sve Izrailjce, koji su vaspitani na Otkrivenju, prorotvima i udesima (Lk.7,2-10)? Jevanelje ne kae kako, ve samo opisuje njegovu veru i navodi Gospodnju pohvalu. Put vere je tajni, sakriveni put. Ko sebi samome moe da objasni kako se u srcu slau ubeenja vere? Bolje od svih objanjava sveti apostol, nazivajui veru darom Boijim. Vera zaista jeste Boiji dar. Meutim, neverujui nisu bez odgovornosti za svoje neverovanje. Ako nisu bez odgovornosti, znai da su sami krivi to im se taj dar ne daje. Nema prijemnika za njega, pa se i ne daje. On nema ime da se primi. U takvom sluaju davati bilo bi isto to i troiti u prazno. Nije lako odrediti kako dua postaje sposobna da primi dar vere. Kod kapetana je vidno krajnje smirenje, bez obzira to je bio ovek na vlasti, sa vrlinama i razuman. Zar nije, uopte uzev, smirenje vrlina koja privlai veliku milost pruanja vere? Tome se ne treba uditi. Uostalom, svi znamo da su oni koji ne veruju gordog duha, i da vera iznad svega zahteva da se um pokori pod njeno igo.
NEDELjA DVADESET DRUGA PO DUHOVIMA
Pria o bogatau i Lazaru pokazuje da e se oni koji nisu iveli kako treba, iznenada otrezniti, premda im nee biti mogue da poprave svoj poloaj. Njihove oi e se otvoriti i oni e jasno videti u emu je istina. Setivi se da je na zemlji mnogo slepih, slinih njima, oni e eleti da neko od umrlih bude poslan da ih uveri da treba iveti i stvari razumevati po ukazanju Otkrivenja Gospodnjeg. Meutim, i u tome e biti odbijeni zato to je za one koji ele da znaju istinu dovoljno samo Otkrivenje. Za one, pak, koji ne ele i ne vole istinu, ni samo vaskrsenje mrtvoga nee biti ubedljivo (Lk.16,19-31). Oseanje ovog bogataa iz prie nasigurno dele svi koji odlaze odavde. Po tamonjem ubeenju (koje e biti ubeenje svih nas), jedinstveno rukovodstvo na putu ivota jeste Otkrivenje Gospodnje. Meutim, za mnoge e tamo biti kasno za takvo ubeenje. Ono bi u ovom ivotu bilo dobro dolo, iako ga mnogi nemaju. Poverujemo, u krajnjem sluaju, svedoanstvu tamonjih, prenosei sebe u njihovo stanje. Oni koji se nalaze u mukama nee lagati. alei nas, oni bi hteli da se otvore nae oi kako i mi ne bismo doli na mesto njihovog muenja. O tom predmetu ne bismo smeli da govorimo, kao to, esto, govorimo o obinim stvarima: "Moe biti da e to nekako i da proe". Ne, to ve nee proi bilo kako. Treba da imamo osnovano osvedoenje da neemo dopasti na mesto bogataa. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Niko ne zna ko je Otac, osim Sina, i ako Sin xoe kome otkriti (Lk.10,22). Sin je bio na zemlji i sve neophodno nam otkrio - bilo sam, bilo kroz Duha Svetog, koji je delovao u apostolima. Prema tome, o Ocu i o Boanskim stvarima moe znati jedino iz onoga to nae u Jevanelju i Apostolskim spisima. Vie od toga ne trai, i ne misli da e bilo gde drugde nai istinu o Bogu i planovima Boijim. Kakvo samo blago mi imamo!.. Sve je ve reeno. Ne lupaj glavom, nego samo sa verom primi ono to je otkriveno. Otkriveno je da je Bog jedan po sutini, a trojian Licima: Otac, Sin i Sveti Duh. Primi tu istinu sa verom i dri je se. Otkriveno je da je Triipostasni Bog sve stvorio reju, da sve dri u svojoj desnici i da o svemu promilja. Primi tu istinu sa verom i dri je se. Otkriveno je da smo bili u blaenom stanju i da smo pali, i da se radi naeg obnovljenja i iskupljenja Sin Boiji, Drugo Lice Presvete Trojice, ovaplotio, stradao, umro na Krstu, vaskrsao i vazneo na nebo. Primi tu istinu sa verom i dri je se. Otkriveno je da onaj ko eli da se spase mora da poveruje u Gospoda i da, primivi Boanstvenu blagodat u Svetim Tajnama, ivi po zapovestima Gospodnjim, borei se sa strastima i pohotama, posredstvom odgovarajuih podviga. Primi tu istinu sa verom i delaj po njoj. Otkriveno je da e onaj ko ivi po ukazanju Gospodnjem po smrti stupiti u svete obitelji, koje nose predukus venog blaenstva, dok e onaj ko ivi suprotnim ivotom po smrti predokusiti adske muke. Primi tu istinu sa verom i njome urazumljuj i oduevljavaj sebe na dobro i na podvige. Sve sa verom primaj i verno uvaj. Nema potrebe de se lomi glava radi izmiljanja bilo ega svoga. Nemoj sluati one koji mnogo mudrijae, jer su poli u nepoznatom smeru.
UTORAK
Gospod je dao optu molitvu kojom obuhvata sve nae potrebe - duhovne i telesne, unutranje i spoljanje, vene i vremenske. Ipak, poto jednom molitvom nije mogue obuhvatiti sve ono to u ivotu moemo iskati od Boga, dato je i pravilo za pojedinane molbe u raznim sluajevima: Itite i dae vam se, traite i nai ete, kucajte i otvorie vam se (Lk.11,1-10). U Crkvi Boijoj se tako i ini: svi Hriani se mole optim molitvama za opte potrebe, ali svaki pojedinano izlae pred Gospoda i svoje potrebe i nude. Mi se optim molitvama molimo u ustanovljenim inodejstvima, koja sva zajedno nisu nita drugo nego razjanjenja i u raznim vidovima izloena molitva Gospodnja [tj. "Oe na"]. Pojedinano se, pak, kod kue, svako moli kako ume, traei od
Gospoda neto za sebe. I u hramu se moemo moliti za svoje potrebe, kao to se i kod kue moemo moliti optom molitvom. Meutim, o jednome samo treba voditi brigu, tj. da, stojei na molitvi kod kue ili u crkvi, u naoj dui bude istinska molitva, istinsko obraanje i uznoenje uma i srca naeg ka Bogu. Kako ko moe, neka se trudi. Samo nemoj stojati kao kip i ne mrmljaj molitve kao navijena sprava za sviranje. ak i da dugo stoji i mrmlja na taj nain, molitve nee imati, budui da ti um luta i budui da ti je srce puno praznih oseanja. Ako ve stoji na molitvi, potrudi se jo da privue i um i srce? Privuci ih, makar se i suprotstavljali. Tada e se uspostaviti prava molitva i privui milost Boija. Tada e se ispuniti Boije obeanje molitvi: Itite i dae vam se. esto se ono ne ispunjava zbog toga to nema molitvenog iskanja, nego samo iskajueg poloaja.
SREDA
Gospod pobuuje na molitvu obeanjem uslienja, objanjavajui ga prirodnim saoseanjem oca koji je blagonaklon iskanjy svoje dece. Meutim, Gospod odmah nagovetava i uzrok zbog kojeg, ponekad, ne bivaju usliene molitve i iskanja. Otac ne daje deci kamen umesto hleba, ni zmiju umesto ribe (Lk.11,1013). Kad zemaljski otac ne postupa na taj nain, tim pre tako nee postupati Otac nebeski. A naa iskanja esto lie na iskanje zmije i kamena. Nama se ini da ono to traimo predstavlja hleb i ribu, a Otac nebeski vidi da e nam to biti kamen ili zmija, te ne daje to traimo. Otac i majka pred Bogom izlivaju tople molitve za sina, tj. da mu da sve najbolje, iznosei ujedno i ono to smatraju najboljim za njega: da bude iv, zdrav i srean. Gospod slua njihovu molitvu i ustrojava za sina ono to je najbolje, samo ne po njihovom shvatanju, nego onako kako je zaista najbolje za njega: alje bolest od koje sin umire. Za njih, za koje se sve zavrava sadanjim ivotom, ono to se desilo nije uslienje, nego suprotnost traenome, ili, pak, preputanje lica za koje su se molili sopstvenoj sudbini. Za verujue, meutim, koji znaju da sadanji ivot jeste samo priprema za drugi, ne moe biti sumnje da je sin, za koga su se molili, oboleo i umro zaista zbog toga to je molitva usliena i to je za njega bilo bolje da ode odavde. Rei e: "Zato se onda moliti?" Bez molitve se ne moe. Meutim, u molitvama za odreene stvari uvek treba imati na umu i isticati uslov: "Daj nam, Gospode, ako sam nalazi da je to spasonosno za nas". Sveti Isaak Sirin savetuje da svaku molitvu skraujemo na ovaj nain: "Tebi je, Gospode, poznato ta je meni korisno. Uini sa mnom po Tvojoj volji".
ETVRTAK
Kad se jaki naorua i uva svoj dvor, imanje je Njegovo u miru. A kad doe jai od njega i nadvlada ga, uzme sve oruje njegovo u koje se uzdao, i razdeli to je zaplenio od njega (Lk.11,21-22). Ovaj opis objanjava kako Gospod razara avolsku vlast nad duama. Dok je dua u grehu, zli duh u potpunosti ima prevlast nad njom. Dodue, on to ne pokazuje uvek oigledno. On je jai od due te se i ne boji pobune sa njene strane. On vlada i tiranie je bez protivljenja. Meutim, kada, privuen verom i pokajanjem, doe u duu, Gospod razriva sve satanske uze, izgoni besa i liava ga svake vlasti nad njom. Sve dok dua slui Gospodu, besi ne mogu njome ovladati. Jer, ona je snana Gospodom i silnija od njih. Kad, pak, naini propust i okrene se od Gospoda, bes opet napada i pobeuje. Tada joj, bednoj, biva gore nego ranije. To je sveopti nevidljivi poredak pojava u duhovnom svetu. Kada bi nam se otvorile umne oi, videli bismo sveopti rat duhova sa duama. Tu pobeuje as jedna, as druga strana, zavisno od toga da li due sa Gospodom opte verom, pokajanjem i revnou za dobra dela, ili od Njega odstupaju neradom, nebrigom i hlaenjem za dobro.
PETAK
Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji sa mnom ne sabira rasipa. Iz toga sledi da ovek moe da se trudi celi vek i da misli da je sabrao mnogo raznovrsnog dobra, premda je sve uzalud, budui da nije sabirano sa Gospodom. ta znai sabirati sa Gospodom? Truditi se i dejstvovati po veri u Gospoda, po Njegovim zapovestima, uz pomo Njegove blagodati, oduevljavati se Njegovim obeanjima. Jednom reju - iveti tako da duh naeg ivota bude Duh Hristov. U svetu postoje dve oblasti: dobro i zlo, istina i la. Samo dobro i istina predstavljaju pravo, trajno i dragoceno imanje. Meutim, dobro i istina su jedino od Gospoda, i stiu se jedino s Njegovom pomou. Odatle se da razumeti da ko ne sabira sa Gospodom, ne sabira istinu i dobro, tj. ne sabira ono to se moe nazvati pravim, trajnim i dragocenim imanjem. Poto se osim toga nita ne moe nazvati trajnim i dragocenim, razume se zato svako drugo sabiranje ostaje beskorisno, predstavljajui uzaludni trud, uzaludni gubitak snage i vremena.
SUBOTA
Nema nita tajno to nee biti javno, ni sakriveno to se nee doznati i na videlo izii (Lk.8,17). Naa rava dela e se, dakle, u svoje vreme pokazati, ma koliko se trudili da ih sakrijemo. O njima se, nezavisno od nas, vodi zapisnik. Kakva je to hartija na kojoj se vodi taj zapisnik? To je savest naa. Mi je ponekad prisiljavamo da uti - i ona zaista uti. Ipak, premda i uti, ona vri svoje delo, i vodi najtaniji letopis naih dela. ta da radimo ako je na njemu zapisano mnogo ravog? Potrebno je izbrisati napisano. ime? Suzama pokajanja. Te suze e oprati sve, tako da nee ostati ni traga od onoga to je ravo i to je bilo zapisano. Ako, pak, ne operemo ono ravo, biemo prinueni da na Sudu sve napisano sami proitamo. Poto e tada naom sveu ovladati pravda, sami emo sebi doneti sud, dok e ga Gospod samo potvrditi. Ta odluka e biti neopoziva, budui da e svako sam sebe osuditi. Do drugih mu tada nee biti. I sve e se to zavriti u treptaju oka: pogledae i videe kakav si. Tog asa e od Gospoda svudaprisutnog uti potvrdu suda. Posle toga je svemu kraj...
NEDELjA DVADESET TPEA PO DUHOVIMA
Gadarinski avolom posednuti ovek se, po svom iscelenju, prilepljuje za Gospoda i eli da stalno bude sa Njim. Meutim, uvi Njegovu volju, on ide i propoveda po celom gradu o dobru koje je primio. Dobroinitelj privlai i Njegova volja postaje zakon za onoga kome je uinjeno dobro. Jezik ne moe da se zaustavi i da ne razglauje o onome to je od Njega dobijeno. Kada bismo uvek imali u seanju sva dobra koja smo primili i koja primamo od Gospoda, meu nama ne bi bilo nezahvalnih, ne bi bilo naruilaca Njegove svete volje, ne bi bilo onih koji ga ne bi ljubili vie od svega. Krtenjem smo izbavljeni od praroditeljskog greha i sve njegove pogubnosti; u pokajanju se stalno omivamo od grehova koji se neprestano lepe za nas; promisao Boiji nas titi od nesrea, esto nevidljivih za nas same; na ivot dobija usmerenje koje je najbezopasnije za nas i najpogodnije za nae ciljeve. Najzad, sve to imamo, od Gospoda smo primili. Zbog toga treba iz sve due da pribegavamo Gospodu, da u svemu ispunjavamo Njegovu volju, da proslavljamo Njegovo presveto ime, i to pre svega ivotom i delima, kako ne bismo bili gori od gadarinskog avoimanog, koji se odmah pokazao toliko mudar da je svima postao dostojan primer za podraavanje. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Carica juna ustae na sud sa ljudima roda ovoga i osudie ih (Lk.11,31). Zato? Zato to su ravnoduni prema delu koje Gospod vri pred naim oima. uvi o mudrosti Solomonovoj, carica je dola iz daljine da ga uje, a oni ne obraaju panju na Gospoda, iako ga imaju pred licem, i premda je oevidno vei od Solomona koliko je nebo vie od zemlje. Carica juna osuuje i sve ravnodune prema delima Boijim, budui da je Gospod uvek i meu nama oevidno prisutan u jevanelskim priama, kao to je bio prisutan i tada. itajui Jevanelje, mi pred oima imamo Gospoda sa svim Njegovim divnim delima. Jer, ono je tako nesumnjivo, kao to je nesumnjivo svedoanstvo oiju. Meutim, ko od nas obraa panju na Gospoda, koji se na takav nain ocrtava u naim duama? Mi smo zatvorili svoje oi ili smo ih okrenuli na drugu stranu, zbog ega i ne vidimo. Ne videi, pak, mi se i ne zanimamo delima Gospodnjim. Meutim, tu nema opravdanja, budui da uzrok lei u nepanji koja je isto toliko prestup koliko i delo koje iz nje proizilazi. Delo Gospodnje, tj. - spasenje due jeste nae prevashodno delo. Na ono to je od Gospoda mi smo duni da obraamo panju, ak ako se neposredno i ne odnosi na nas. Utoliko vie smo duni da pazimo na ono to se odnosi na nas same, na ostvarivanje naeg sutinskog dela, ije znaenje se prostire na svu venost? Sami sudite koliki je prestup nepanja prema tom delu!
UTORAK
Svetiljka telu je oko (Lk.11,34), a svetiljka due je um. Kada je telesno oko zdravo, sve je oko nas, u spoljanjem ivotu, vidljivo, i znamo kuda i kako da idemo i ta da radimo. Tako nam je, pri zdravom umu, sve vidljivo u naem unutranjem ivotu, u naem odnosu prema Bogu i blinjima, tj. u svetu naih dunosti. Um, tj. via strana due, u sebi sadri ulo za Boansko, zahteve savesti i nadu na ono bolje u odnosu na sve to posedujemo i znamo. Kad je um zdrav, u dui caruje strah Boiji, ista savest i nevezanost spoljanjim. Kada, pak, on nije zdrav, Bog je zaboravljen, savest hramlje na oba stopala i dua se sva pogruava u vidljivo i posedovano. U tom sluaju u oveku vlada tamna no: shvatanja su sputana, u postupcima postoji nezgrapnost, u srcu neutena tuga. Takvog oveka nose tekue okolnosti i on se vue za njima kao to trska biva noena strujom potoka. On ne zna ta je do odreenog trenutka uraeno, ko je on zapravo i ime e se zavriti njegov put. Naprotiv, onaj ko ima zdrav um, ima strah Boiji, paljivo upravlja svojim delima, slua jedino zakon savesti koji daje jednoobrazno ustrojstvo itavog njegovog ivota, ne pogruava se u ulnost, i okriljuje se nadanjem na budue blaenstvo. Zbog toga je jasan njegov pogled na itav tok ivota, sa svim onim to u njemu sree. Za njega je sve svetlo, kao to je svetlo onome koga obasjava svetiljka (Lk.11,36).
SREDA
Gospod poinje da prekoreva svoje savremenike zbog toga to obilaze pravdu i ljubav Boiju (Lk.11,42). Pomanjkanje pravde i ljubavi jeste koren svakog nereda, kako u drutvu, tako i u oveku. Ono proizilazi od preovladavanja samoljublja ili egoizma. Uselivi se u srce, egoizam dovodi mnotvo strasti. Egoizam gazi pravdu i ljubav, koji zahtevaju samoodricanje. Pobuene time, strasti izgone i sve druge vrline. I ovek, po ustrojstvu svoga srca, postaje neprikladan za bilo kakvo istinsko dobro. On jo moe da da desetak od metvice i rute i od svakog povra. Meutim, da uini neto sutinsko, on u sebi ne nalazi hrabrosti. To ne znai da je i spoljanje njegovo ponaanje neprikladno. Ne, ono se na svaki nain ukraava dobrim poretkom. Ipak, takav ovek, sam u sebi, jeste kao neprimetan grob po kojem ljudi bez znanja gaze (Lk.11,44). Poetak samoispravljanja jeste poetak buenja samoodricanja u srcu. Za njim dolazi obnavljanje pravde i ljubavi, od kojih, jedna za drugom, poinju da oivljavaju i sve ostale vrline. ovek tada, po ustrojstvu svoga srca, postaje blagoobrazan pred oima Boijim, iako za ljude, spolja, moe da izgleda kao da je sasvim bez krasote. Meutim, sud ljudski nije vaan. Samo da sud Boiji nije protiv nas!
ETVRTAK
uvajte se kvasca farisejskoga, a to je licemerje (Lk.12,1). Licemera odlikuje crta da sve radi na pokaz ljudima. Delovati pred oima drugih nije, meutim, samim tim licemerje, budui da vei broj dela koji smo duni da izvrimo za ljude, inimo meu njima samima i na njihove oi. Dobro postupaju oni koji se trude da sve rade u tajnosti. To, meutim, nije uvek mogue. One, dakle, koji rade pred oima drugih ne treba odmah ukorevati za elju da se pokau. Kod njih moe postojati iskrena elja da ine dobro, dok je vidljivi karakter neto to po neophodnosti prati dela koja se vre otvoreno. Licemerje poinje od trenutka kada se javlja namera da se pokaemo dobrim, ali ne i da stvarno inimo dobro. Meutim, ni to samo po sebi nije prestup, zato to moe biti samo trenutni napad pomisli, koje se odmah uoavaju i progone. Licemerje duboko ulazi u srce tek kad ovek prihvati nameru da o sebi rairi dobar glas. Kada se svemu tome pripoji jo i sakriveni cilj: koristiti se prednostima takve reputacije, licemerje se projavljuje u svoj svojoj sili. Neka svako ispita ta Gospod zahteva zapovedajui da se uvamo kvasca farisejskog. ini dobro radi elje da drugima bude dobro, radi shvatanja da je takva volja Boija, u slavu
Boiju. O tome, pak, ta e ljudi rei, nemoj da se brine. Tako e izbei licemerje.
PETAK
Ne bojte se onih koji ubijaju telo i potom ne mogu nita vie uiniti. Nego u vam ukazati koga da se bojite: Bojte se onoga koji, poto ubije, ima vlast baciti u pakao; da, kaem vam, njega se bojte (Lk.12,4-5). Najsnaniji strah u nama jeste strah od smrti. Gospod, meutim, govori da strah Boiji treba da bude iznad straha od smrti. U sluaju da javi okolnost koja zahteva ili da se izgubi ivot ili da postupi protivno strahu Boijem, radije izaberi smrt. Jer, ako postupi protiv straha Boijeg, po telesnoj smrti (koju svakako nee moi izbei) susree i drugu smrt, koja je bezmerno stranija od svake, i najuasnije telesne smrti. Kada bismo to uvek imali u vidu, strah Boiji ne bi slabio u nama i ne bismo imali dela koja bi mu bila protivna. Pretpostavimo da se bude strasti. U vreme kada one ustaju, savest, oivljena strahom Boijim, zahteva da im se suprotstavimo. Otkazivanje zahtevima strasti izgledae nam kao rastavljanje sa ivotom, kao ubijanje tela. Zbog toga, kada se rodi uznemirenje ula ovakve vrste, i pone da koleba savest, pouri da podigne u sebi strah Boiji i strah od Suda Boijeg sa njegovim posledicama. Tada e bojazan od najstranije smrti prognati bojazan od slabije smrti, i tebi e biti lako da istraje u zahtevima dunosti i savesti. Eto kako se ispunjava ono to je rekao Eklisijast: "Seaj se svoga kraja i doveka nee pogreiti".
SUBOTA
I posla ih (tj. svete apostole) da propovedaju Carstvo Boije (Lk.9,2). Tada samo po Palestini, a zatim po itavoj vaseljeni. Propoved koja je tada zapoeta ne zavrava se ni do danas. Svaki dan u svetom Jevanelju i Apostolskim poslanicama sluamo ono to je svetim apostolima predao Gospod. Vreme u tome ne pravi razliku. Mi sluamo svete apostole i samog Gospoda kao da su pred nama, a sila, koja je delovala u njima, dejstvuje i do sada u Crkvi Boijoj. Gospod nikog od verujuih ne liava ni u emu: to su imali prvi, imaju i poslednji. Vera je to uvek drala i dri. Meutim, dola je sujetna mudrost i razdelila sadanje i prvobitno. Njoj se tu ukazala velika provalija: u glavi joj se zavrtelo, oi su joj se pomutile, a Gospod sa svetim apostolima bi potisnut u mrak koji se ini neprozirnim. Neka joj bude po delima njenim: neka ponje plodove svoga sejanja. U njoj postoji jedino slom duha. Svest o tome da je
pogruena u mraku i da ne vidi svetlost, ne treba smatrati neiskrenom. Meutim, ko je za to kriv? Ona je sama sebe zamaglila i produava da se zamagljuje. Sve do sada ona nije rekla zbog ega rei Novozavetnog Pisma ne bi mogle da se smatraju istinitim reima svetih apostola i samog Gospoda. Pa ipak, bez prestanka vie: "Ja ne vidim, ja ne vidim". Verujemo, verujemo, da ne vidi! Ali, prestani da iz sebe isputa tamu, i atmosfera oko tebe e da se provetri, te e svetlost Boija moi da se pokae. Tada e ugledati poneto. "Meutim, to je isto kao da prestanem da budem ono to jesam". "Kakva teta! Pa, prestani. Drugi e da budu mirniji". "Ne, nije mogue. Meni je odreeno da postojim do kraja veka, da se pokau oni koji su postojani. Ja sam zaeta u prvom stvorenom umu, jo pre ovog vidljivog sveta. Dok on postoji, nosiu se, slino vihoru, po putevima istine i podizati protiv nje oblake praine". "Ti sama sebe zamagljuje, a okolo je svetlo". "Ne, makar nekome u da zaspem oi! A ako ne, onda neka znaju kakva sam. Neu uutati, i vama sa vaom istinom nikada nee uspeti da mi zatvorite usta". "Ko to zna? Svi znaju da je tvoje prvo ime tama, uporno ostajanje na svome, bez obzira na oevidnosti koje izobliavaju tvoju laljivost. Ti si hula na Duha Svetoga. Prema tome, oekuj ispunjenje presude koju je za nju odredio Gospod".
NEDELjA DVADESET ETVRTA PO DUHOVIMA
Pavi pred Spasiteljeve noge, Jair je glasno pred svima molio Gospoda za isceljenje svoje keri. I bio je uslien. Nita ne rekavi, Gospod je ustao i poao domu njegovom. Na putu ka Jairu bila je isceljena krvotoiva ena, svakako, ne bez njene molitve, premda i nije zvala reima, niti padala pred noge Gospodnje. Ona je imala samo srdanu molitvu vere. Gospod je, pak, i nju usliio i iscelio. Tu se sve izvrilo neprimetno. Krvotoiva se srcem obratila Gospodu; Gospod je uo vapaj njenog srca i usliio molbu. I kod ene i kod Jaira molitva je po sutini jedna, premda se i moe napraviti razlika u stepenu. Takve molitve, pune vere, nade i predanosti, nikada ne ostaju bez uslienja. Ponekad se uje: "Molim se, molim se, a molitva moja nikako da se uslii". Potrudi se, meutim, da doe do mere molitve kojoj se ne otkazuje, i uvidee zbog ega nije bila usliena. Ukoliko bude u molitvenom poloaju kao Jair, ili u prostom, obinom, kao i svi ostali, slino krvotoivoj, u tvom srcu e se javiti prava molitva, i nesumnjivo doi do Gospoda, privolevi ga na milost. Najvanije je, dakle, doi do takve molitve. Trudi se i doi e. Sva molitvena pravila imaju za cilj da molitvenike dovedu do takve mere molitve. Svi, koji razumno prohode taj molitveni put, dolaze do svoga cilja. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Ko mene postavi sudijom ili deliteljem nad vama?, rekao je Gospod onome koji je od Njega traio da izvri deobu sa njegovim bratom (Lk.12,14). A zatim je dodao: Ne brinite se (Lk.12,22) ta ete jesti i piti i u ta ete se obui. Neto pre, On je uio: "Ostavite mrtvima da ukopavaju svoje mrtvace". Drugi put je savetovao da je bolje ne eniti se. Znai, panja i srce Hriana koji se uklanjaju od svega zemaljskog, sloboda od ovozemaljskih uznemirenja i veza ine jednu od crta duha Hrianstva. Premda Gospod blagosilja brak i utvruje njegovu neraskidivost, premda obnavlja silu zapovesti koja odreuje odnos roditelja i dece, premda odreuje znaenje graanske vlasti i graanskih poredaka, Hriani nemaju pravo da se uklanjaju od njenog pridravanja i njenog usaivanja u srce. Uporedi i jedno i drugo, i uvidee da na tebi lei obaveza da pri svim ovozemaljskim poslovima dri srce svoje daleko od ovozemaljske privrenosti. Kako, zapravo? Sam svojim ivotom nai reenje: u tome je sva praktina mudrost. Sam Gospod upuuje ka reenju sledeim pravilom: Itite najpre Carstvo Boije. Obratite svu brigu na to da se Bog zacari u vama, i sve ovozemaljsko e izgubiti dra. Tada e vriti svoja spoljanja dela, a tvoja unutranjost, tj. tvoje srce e biti obuzeto neim drugim. Pa ako se, usled toga, u tebi rodi reenost da presee i prekine i sa tim spoljanjim odnosom prema itejskom - nee biti u gubitku. Bie samo blii cilju koji ti daje vera Hristova.
UTORAK
Pria o pristavu (Lk.12,42-48) pokazuje kako Hrianin treba da se odnosi prema onome to sainjava obian ivot. Pristav sa staranjem izvrava svoj posao, ali se srcem ni za ta ne vezuje i slobodan je od svih veza: prema svemu se odnosi spoljanjim reagovanjem. Tako i Hrianin treba da se postavi prema svemu ovozemaljskom. Da li je to mogue? Mogue je! Kao to postoji spoljanja pobonost, tako je mogue biti unutar ovozemaljskog samo po spoljanjosti, bez unutranjih veza. Zar se nee, u takvom sluaju, sve meu nama pretvoriti u beivotnu formu? Zar nee sve odisati hladnoom, poput mramorne statue? Nee! Tada e se unutar "itejskog" razviti drugi ivot, koji e biti privlaniji od "itejske" sveukupnosti. Ono "itejsko" e, kao takvo, zaista postati forma. Ono, pak, ime e se zagrevati srce, ishodie iz drugog izvora. Svako ko bude pio od njega, ve nee oedneti. U takvom sluaju je bolje sve napustiti? Zato? Jer, i napustivi sve spoljanje, mogue je ostati vezan u srcu! I opet, ne napustivi ga, mogue je biti slobodan od veza. Naravno, onaj ko se i
po spoljanjosti razvee od svega lake savlauje svoje srce. Izaberi ta ti vie odgovara, samo se postavi onako kako Gospod zapoveda.
SREDA
Mislite li da sam doao da mir dam na zemlji! Ne, kaem vam, nego razdeljenje. Jer od sada e petoro u jednoj kui biti razdeljeni: troje protiv dvoje i dvoje protiv troje. Odelie se otac od sina i sin od oca; mati od keri i ki od matere; bie svekrva protiv snahe svoje i snaha protiv svekrve svoje (Lk.12,51-52). ta je uzrok tome? Verujui u Gospoda ispunjavaju se sasvim drugim duhom, suprotnim od onoga koji je vladao ljudima do Njegovog dolaska. Zbog toga se oni meu sobom i ne slau. Mnogoboaki svet je sledio iskljuivo "itejske" i zemaljske interese. Premda su imali pouke o viem blagu, i Judejci su se na kraju priklonili mnogoboakom putu. Doavi na svet, Gospod je ljudima pokazao druge riznice, izvan porodice i drutva, i pobudio druga stremljenja. Oni koji su primili Njegovo uenje obrazovali su, naravno, nov nain ivota, razliit od preanjeg. Zbog toga su bili izloeni mrnji, gonjenjima i ugnjetavanjima. Eto i razdora. Apostol Pavle je rekao da e svi koji hoe da ive pobono u Hristu Isusu biti gonjeni (2.Tim.3,12). Tako je bilo, tako je i sada. Kada ponu da prevladavaju "itejski" i zemaljski interesi, drutvo prestaje blagonaklono da gleda na one koji pokazuju druge, tj. nezemaljske elje. Ono ak i ne moe da shvati kako je mogue interesovati se za takve stvari. Ono ne moe da trpi ljude koji su predstavnici takvog, razliitog, naina ivota. To se sada deava pred oima svih. Nije li to znak vremena?..
ETVRTAK
Pilat je krv Judejaca pomeao sa njihovim rtvama. A Gospod je rekao: Ako se ne pokajete svi ete tako izginuti. Pala je kula Siloamska i pobila osamnaest ljudi. Gospod je takoe rekao: Ako se ne pokajete svi ete tako izginuti (Lk.13,1-4). Kada se, dakle, neka nesrea deava drugima, mi ne treba da rasuujemo o njenim uzrocima, nego pre da se osvrnemo sebi i pogledamo nema li i kod nas grehova koji zasluuju vremensku kaznu radi urazumljenja drugih. Ako ih naemo, treba da pourimo da ih izgladimo pokajanjem. Pokajanje isti grehe i odstranjuje uzrok koji privlai nesreu. Dok je ovek u grehu, sekira stoji kod korena drveta njegovog ivota, spremna da ga posee. Ukoliko ga ne see, znai da oekuje pokajanje. Pokaj se i bie odstranjena sekira. Tvoj ivot e tei prema kraju prirodnim putem. Ako se, pak, ne pokaje,
oekuj poseenje. Ko zna da li e doiveti do sledee godine. Pria o neplodnoj smokvi pokazuje da Spasitelj ublaava svoj sud i tedi svakog grenika u nadi da e se pokajati i dati dobre plodove. Meutim, deava se i da pravda Boija ne slua nikakvo zastupnitvo i tek po nekog ostavlja jo na jednu godinu meu ivima. Jesi li siguran, grenie, da ne ivi poslednju godinu, poslednji masec, dan ili as?
PETAK
Eto, ostavlja vam se va dom pust, rekao je Gospod o Jerusalimu (Lk.13,35). Znai, postoji granica Boijeg dugotrpljenja. Milosre Boije je gotovo da veno trpi, oekujui dobro. Meutim, ta da radi kada mi dolazimo do takvog rastrojstva da ve nismo ni za ta? Zbog toga nas i odbacuje. Tako e biti i u venosti. Svi govore: "Milosre Boije nee dopustiti venu odbaenost". Da, ono nee! Meutim, ta da ini sa onima koji su prepuni zla i ne ele da se isprave? Oni sami sebe stavljaju van granica Boije milosti. Tamo se i zadravaju, jer nee da iziu. Spiritisti su izmislili mnotvo raanja kao sredstvo za ponovno oienje grenika. Onaj, meutim, ko se oskrnavio gresima u jednom roenju, moe se oskrnaviti i u deset drugih, a zatim i beskonano. Kao to postoji progres u dobru, tako postoji i napredak u zlu. Mi na zemlji vidimo okorele u zlu. Takvi oni mogu ostati i van zemlje, a zatim i za svagda. Kad svemu doe kraj (a on e neizbeno doi), gde da se smeste oni koji su okoreli u zlu? Svakako izvan oblasti koja je ispunjena svetlou i koja je namenjena onima koji su se trudili oko sebe, oko oienja svojih neistota. Samim tim eto i ada! Oni koji se nisu ispravili pri boljim okolnostima, zar e se ispraviti pri gorim? A ako nee, eto onda venog ada! Nije Bog uzronik ada i venih muka u njemu, ve sami grenici. Kada ne bi bilo nepokajanih grenika, ni pakla ne bi bilo. Gospod eli da nema grenika. Zbog toga je i doao na zemlju. Poto eli da ovlada bezgrenost, znai da eli da niko ne dopadne u vene muke. Sve zavisi od nas. Hajde da se dogovorimo i da ad unitimo bezgrenou. Gospod e se tome obradovati. On je nama i otkrio postojanje ada, da bismo se priuvali da ne upadnemo u njega.
SUBOTA
Po silasku sa Gore Preobraenja, Gospod je iscelio deaka u kojem je bio avo. Isceljenju je prethodio ukor za neverje, koje je bilo uzrok zbog koga uenici nisu iscelili posednutog avolom (Lk.9,27-41). Ma ije da je bilo neverje - oca koji je
priveo sina, naroda koji se sabrao, ili, moe biti, i apostola - moe se zakljuiti da njegovo prisustvo zatvara vrata milostivog pogleda Boijeg i Njegove pomoi, a da ih vera otvara. Gospod je i rekao ocu: "Dobie po meri vere". Vera nije delo jedino misli i uma, nego obuhvata celo bie oveije. Ona obuhvata uzajamne obaveze verujueg i Onoga kome on veruje, pa makar se one i ne izrekle bukvalno. ovek se nada na onoga kome veruje, na njega se u svemu oslanja i od njega ni u emu ne oekuje odbijanje. Zbog toga mu se i obraa bez sumnje kao ocu, i ide k njemu kao u svoju riznicu, u uverenju da se nee vratiti praznih ruku. Takvo raspoloenje i bez rei izaziva naklonost kod onoga kome se ovek obraa. Tako biva meu ljudima. Meutim, isti vid raspoloenja potreban je i u odnosu prema Gospodu, svemoguem i sveznajuem, koji eli da daruje svako dobro. Onaj koji istinski veruje nikada ne biva obmanut u svojim oekivanjima. Ako neto nemamo, premda smo i traili, znai da nemamo potrebnu veru. Pre svega, potrebno je traiti i smestiti u srce punu veru u Gospoda. Treba je traiti i umoliti od Njega, budui da je nemamo sami po sebi i da je dar Boiji. Od oca deaka se traila vera i on se pomolio: Verujem, Gospode, pomozi mome neverju. Verovao je slabo, kolebao se, i molio se za utvrenje vere. I ko e se pohvaliti savrenstvom vere? Kome, dakle, nije neophodno da se pomoli: Pomozi, Gospode, mome neverju? Kad bi vera kod nas bila na snazi, misli bi bile iste, oseanja sveta i dela bogougodna. Tada bi nas Gospod sluao kao otac decu. Sve to bi nam dolo u srce (a u takvom stanju moglo bi doi samo ono to je ugodno Gospodu) mi bismo dobijali bez odbijanja i odlaganja.
NEDELjA DVADESET PETA PO DUHOVIMA
Onome koji ga je upitao kako da se spase, Gospod je uzvratio pitanjem: ta je napisano u zakonu? Kako ita? (Lk.10,26). Time je pokazao da se za reenje svih nedoumica treba obraati rei Boijoj. Da, pak, ne bi bilo nedoumica, najbolje je itati Boansko Pismo. itaj sa panjom, rasuivanjem, saoseanjem, povezujui sve sa svojim ivotom: ono to se tie misli ispunjavaj u mislima; to se tie oseanja - oseanjima i raspoloenjima, a to se tie dela - delima. Onaj ko slua re Boiju sabira svetle pojmove o svemu to je u njemu, oko njega i iznad njega. On sebi razjanjava obaveze u odnosima koji se javljaju u ivotu, te sveta pravila, kao dragocene bisere, nie na nit savesti koja mu, zatim, tano i odreeno ukazuje kako i kada postupati na nain koji je ugodan Gospodu. On obuzdava i strasti. Jer, itanje rei Boije uvek na njih deluje smirujue. Ako pone da ita re Boiju, strast e, ma kakva bila, poeti da biva sve slabija i slabija, da bi na kraju sasvim iezla. Ko se bogati znanjem rei Boije, stie nad sobom stub od oblaka, koji je vodio Izrailjce u pustinji.
PONEDELjAK
Iz ukazanja o tome koga zvati na ruak ili veeru (Lk.14, 12) pozajmi pravilo za sebe: ne initi nita za blinje sa oekivanjem da se u ovom ivotu doivi uzvraanje. To ne znai da e se truditi uzalud. U svoje vreme, sve e ti biti vraeno. U besedi na Gori Gospod je propovedao da se sva bogougodna dela, tj. molitva, post, milostinja - ine tajno. Zbog ega? Zbog toga to Otac nebeski onima koji tako postupaju vraa javno. Radi se o tome da je Hrianin duan svim silama svog ivota da sebi priprema budue blaenstvo, da sebi gradi veni dom i da tamo unapred alje zalihe za venost. Takav nain postupanja nije delovanje sa interesom. Interes svoje mesto nalazi u ovdanjem ivotu, i takvo postupanje mu samo teti. Da bi se ivelo tako, neophodno je imati veru, nadu i ljubav prema Gospodu. Dejstvovanje po zapovestima u oekivanju nagrade je jedno neuslovljeno dejstvovanje. Meutim, ono je blie i shvatljivije srcu od bilo kog drugog, suvie idealnog, kao na primer, delanja dobra radi dobra. Njega u Pismu neete nigde nai. Ovde je via pobuda: ini sve radi Gospoda, i ne boj se gubitka.
UTORAK
So je dobra ali ako i so obljutavi, ime e se osoliti? (Lk. 14,34). So su uenici Gospodnji. Oni su, predajui Njegovo uenje, od ljudi otklanjali naravstvenu gnjilost. Ako takvo prenoenje nazovemo prosveivanjem, i sam e naziv soli dobiti isto znaenje. Zbog toga bi itava izreka mogla da dobije ovakav oblik: "Dobro je prosveenje! Meutim, ako prosveenje obljutavi, za ta e biti pogodno? Baci ga!.." Prosveenje dejstvuje kao so ukoliko je ispunjeno naelima i elementima Gospodnjeg uenja, i ukoliko se samo nalazi u uenikom poloaju u odnosu na Gospoda. im, pak, odstupi od svog usmerenja, i umesto pouka Gospodnjih usvaja tua uenja, ono postaje bljutavo i nepotrebno, zaraava se gnjilou zablude i lai, i poinje da deluje zarazno, a ne isceljujue. Istorija je to potvrdila i potvruje mnogim primerima. Zbog ega, meutim, niko ne obraa panju na iskustvo? Neprijatelj na sve navlai mrak i svima se ini da postoji svetlost u uenjima koja se dre daleko od uenja Gospodnjeg.
SREDA
Pria o zalutaloj ovci i izgubljenoj drahmi (Lk.15,1-10). Kako je samo veliko milosre Gospodnje prema nama grenima! On ostavlja sve ispravne i okree se ka neispravnim, kako bi ih ispravio. On ih sam trai. Naavi ih, sam se raduje i poziva sve nebo da se raduje sa Njim. A kako On trai? Zar On ne zna gde smo mi koji smo odstupili od Njega? Zna i vidi sve! Meutim, kada bi se itava stvar sastojala samo u tome da On uzme grenika i prinese ka pravednima, svi grenici bi istog trenutka bili meu pravednima. Potrebno je prethodno privoleti ih na pokajanje, kako bi obraenje i vraanje ka Bogu bilo slobodno. To se, pak, ne moe uiniti zapoveu ili bilo kakvom spoljanjom naredbom. Gospod ite grenika tako to ga navodi na pokajanje. On sve ustrojava tako da grenik stie priliku da se urazumi i da vidi bezdan ka kome stremi, te da se vrati nazad. U tom smislu su usmerene sve okolnosti ivota, svi susreti sa trenucima gorine i radosti, ak i rei i pogledi. Unutranja dejstva Boija kroz savest i druga ispravna oseanja koja lee u srcu, nikad ne prestaju. ta se sve ini radi obraenja grenika na put vrline! Pa ipak, oni i dalje ostaju grenici!.. Neprijatelj navlai mrak na oi i njima se ini da nema problema, i da e sve proi. Ukoliko se i zabrinu, oni govore: "Sutra u prekinuti sa ravim", da bi zatim i dalje ostali u istom stanju. Tako prolazi dan za danom. Ravnodunost za spasenje sve vie raste. Jo malo i ona e prerasti u okorelost u grehu. Da li e tada doi do obraenja? Ko zna?
ETVRTAK
Pria o izoblienom nepravednom upravitelju (Lk.16,110). Vidi li kako se on na svaki nain trudio da se izvue iz nevolje! Kada bismo se samo svi mi tako trudili da ustrojimo sebi pokojan ivot po ishodu iz ovog ivota! Meutim, ne! Sinovi ovog veka mudriji su od sinova svetlosti u svome narataju. Zbog ega se upravnik tako zauzeo? Zbog toga to je nevolja bila blizu. Blizina nesree probudila je energiju i dovitljivost u domiljanju i on je brzo sve uredio. A zar mi nismo blizu nevolje? Smrt moe svakog trenutka da nas zadesi, a zatim odmah treba poloiti raun o upravljanju domom. Svi to znaju, pa ipak, gotovo niko da se makne sa mesta. Kakvo pomraenje! Niko ne misli da e uskoro umreti, ve pretpostavlja da e poiveti i drugi dan. Premda i ne odreujemo rok, ipak smo nekako uvereni da je smrt jo negde tamo daleko. Zbog toga se i nevolja vidi negde daleko. Nevolja je udaljena, pa se domiljanja u vezi sa njom odlau za budue vreme. Niko ne namerava da ceo ivot ostane u neispravnosti.
Meutim, samo ispravljanje se odlae za drugi dan. Poto se, pak, itav ivot sastoji od sadanjice, a ne od sutranjice, briga oko pripreme za budunost praktino izostaje.
PETAK
Nije mogue da ne dou sablazni; ali teko onome preko koga dolaze (Lk.17,1). Radi se o tome da ne treba iveti bez opreznosti. Treba dobro da pazimo da nekoga ne sablaznimo. Razum se nadima i ni na koga ne gleda. Meutim, unaokolo budi sablazni delom, a jo vie reju. Sablazan raste i uveliava bedu samog sablaznitelja. On to ne osea i jo vie iri sablazan. Srea da se pretnja Boija za sablazan ovde na zemlji gotovo i ne ispunjava, u oekivanju ispravljenja. Kazna je odloena za Budui sud. Tek tada e sablaznitelji osetiti koliko je veliko zlo sablazan. Ovde skoro niko i ne misli da li svojim reima i delima sablanjava ili ne sablanjava one koji ga okruuju. Dva greha, vrlo velika u oima Boijim, ljudi gotovo u potpunosti zanemaruju: sablazan i osuivanje. Za sablaznitelja je, po rei Gospodnjoj, bolje da nije iv; onaj, pak, koji osuuje ve je osuen. Meutim ni jedan ni drugi uopte ne ne razmiljaju. ak ne mogu ni rei da su greni u neem slinom. Kakvo nas samo oslepljenje okruuje i kako neoprezno hodimo usred smrti!
SUBOTA
Nijedan koji je metnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad, nije pripravan za Carstvo Boije (Lk.9,62). Tj. onaj ko misli da se spase, a osvre se ka onom to je, radi spasenja, neophodno napustiti - u stvari se ne spasava i ne ide ka Carstvu Boijem. Potrebno je, meutim, odluno prekinuti sa svim to je nespojivo sa delom spasenja. Oni koji su mislili o spasenju i sami su svesni toga, ali rastanak sa nekim navikama sve odlau za sutra. Izgleda im suvie velika rtva da odjednom sve napuste. Oni bi hteli da se od njih odvoje postepeno, kako drugima nita ne bi padalo u oi. Meutim, ta namera se gotovo uvek proigra. Oni ustrojavaju spasonosne poretke, a raspoloenja srca ostaju ista kao i ranije. U prvo vreme je taj nesklad veoma upadljiv. Meutim, to "sutra" i obeana promena savesti zatvaraju usta. Na taj nain, sve od "sutra" do "sutra", savest se umara da jednako opominje, i najzad otpoinje sa utanjem. A onda dolaze misli da se moe i ovako, da je mogue sve ostaviti kao to jeste. Ta misao polako jaa i najzad se ustaljuje. Tako se dobija lice koje je spolja ispravno, ali ne i iznutra. To je okreeni grob u oima Boijim. Najgore
je to to je obraenje takvih ljudi veoma teko, gotovo koliko i onih koji su okoreli u javnim gresima. A moda i tee... A njima se sve ini da to nije nita.
NEDELjA DVADESET ESTA PO DUHOVIMA
Ispriavi o bogatau koji je nameravao samo da jede, pije i veseli se, a zatim bio poraen smru, ne doivevi naslade koje je oekivao, Gospod je zakljuio: Tako biva onome koji sebi tee blago, a ne bogati se Bogom (Lk.12,21). Takav udeo njih postie. Oni koji se bogate bogozaboravom, misle samo o telesnim utehama. Oni, pak, koji ele da izbegnu taj gorki udeo, neka se potrude da ne stiu za sebe, ve neka se bogate samo Bogom. Svo bogatstvo je od Boga. Ukoliko ga stekne, posveti ga Bogu i proistei e sveto bogatstvo. Sve vikove deli sa onima koji imaju potrebu. Tako e vratiti Bogu ono to ti je dao. Ko daje bednome, Bogu daje. Onaj ko tako troi bogatstvo, istinski se bogati. Bogatei se dobrim delima, on se bogati radi Boga, sa namerom da mu ugodi; on se bogati Bogom, privlaei Njegov blagoslov; on se bogati od Boga, koji vernoga u malome postavlja nad mnogim; on se bogati kod Boga, a ne sam za sebe, budui da sebe ne smatra gospodarem, nego samo pristavom i raunovoom, ija se sva briga sastoji u tome da namiri sve koji mu dolaze sa potrebama. On se boji da bilo ta utroi na sebe samog, jer smatra da bi neispravno upotrebio imanje koje mu je povereno. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Gospod je rekao da e se Sin oveiji javiti u svoj dan kao to munja sine sa neba i obasja sve to je pod nebom. Zatim je dodao: Ali mu najpre treba mnogo postradati i odbaenu biti od roda ovoga (Lk.17,24-25). Oigledno je da stradanje treba da prethodi javljanju u slavi. Prema tome, sve vreme do tog dana jeste vreme Njegovog stradanja. On je lino stradao u jedno odreeno vreme. Posle toga, Njegova stradanja se produavaju kroz verujue - kroz stradanja njihovog raanja, njihovog vaspitanja u hrianskom duhu i uvanja od neprijateljskih dejstava, bilo unutranjih bilo spoljanjih. Jer, savez Gospoda i Njegovih vernih jeste iv, a ne samo mislen i naravstven. Sve njihovo On prima kao svojom glavom. Sledei tu misao, moe se videti da Gospod mnogo strada. Veoma bolne alosti za Njega jesu padovi verujuih. Jo bolnije na Njega deluje
otpadanje od vere. Meutim, to su rane koje dokrajuju. Postojane, pak, strele su alosti, sablazni i kolebanja vere neverjem. Rei i pisanja koja odiu neverjem su ognjene strele neastivog. U sadanje vreme je lukavi unajmio mnogo kovaa za kovanje takvih strela. Srca verujuih boluju, bivajui sama pogoena ili videi druge pogoenim. Sa njima i Gospod trpi. Ipak, javie se dan slave Gospodnje: tada e se otkriti tajne tame, i stradalnici e se obradovati sa Gospodom. A do toga vremena potrebno je trpeti i moliti se.
UTORAK
Ako koji nastoji da sauva ivot svoj izgubie ga; a koji ga izgubi, oivee ga (Lk.17,33). Reeno treba ovako razumeti: sauvati ivot svoj znai aliti sebe, a izgubiti ivot - ne aliti sebe. Pri tome treba podrazumevati da se govori o putu zapovesti Gospodnjih ili delanju u Gospodu. Spasava se, dakle, onaj ko dela Gospodu, ispunjavajui Njegove zapovesti ne alei sebe. Onaj, pak, ko ali sebe - gine. Ako samo stane da ali sebe, neizbeno e se pokazati ruiteljem zapovesti i, prema tome, ravim slugom. Kakva je presuda ravom sluzi? Bacite ga u tamu najkrajnju; tamo e biti pla i krgut zuba. Potrudite se da pazite na sebe makar u toku jednog dana, i uvideete da samoaljenje smeta svim naim delima, udaljujui spremnost da ih vrimo. Bez truda i napora, meutim, nita nee uraditi. alei sebe zbog napora, uklanjaemo se od dela. Postoje dela koja, hoe-nee, mora uiniti. Takva se dela vre neodstupno, makar i sa trudom. Tu se samoaljenje pobeuje samoaljenjem. Ako ne radi - nee ni jesti. Poto dela zapovesti nisu takve vrste, usled samoaljenja uvek e biti izostavljena. Poputanje ravim delima se takoe vri radi samoaljenja. ao ti je da se odrekne onoga to ti se prihtelo - i, elja se ispunjava. Ona je, meutim, ili neposredno grena, ili vodi ka grehu. Prema tome, onaj ko sebe ali uvek izostavlja ono to je potrebno, dok, sa druge strane, sebi poputa u onome to ne prilii. Tako dolazi do toga da postaje neprikladan za bilo ta. O kakvom se spasenju tu jo moe govoriti?
SREDA
Koji ne primi Carstvo Boije kao dete nee ui u njega (Lk. 18,17). Kako ga, pak, primiti kao dete? Evo kako: u prostoti, punim srcem, bez premiljanja. Razumska analiza je neprimenjiva u oblasti vere. Ona moe imati mesta samo u onome to joj prethodi. Kao to onaj koji vri anatomski pregled razlae telo do detalja, ali ne vidi ivot, tako i razum, ma koliko rasuivao, ne moe da
shvati silu vere. Sama vera prua sagledavanja koja je u potpunosti ine sposobnim da u celosti odgovara na sve potrebe nae prirode. Ona obavezuju svest, savest i srce da je prihvate. Oni je i prihvataju, i prihvativi je, nee vie da se odvoje od nje. Isto se deava sa onim ko okusi prijatnu i zdravu hranu: okusivi jednom, on zna da je ona hranljiva i ubraja je u red onih namirnica kojima se hrani. U tom ubeenju hemija mu ne pomae ni pre ni posle. Njegovo ubeenje je zasnovano na linom iskustvu, koje je neposredno. Tako i onaj koji veruje istinitost vere poznaje neposredno. Sama vera u njega useljava nepokolebivo ubeenje da je [re o istinskoj] veri. Kako posle toga da bude jo i razumna? Razumnost vere se i sastoji u tome to se neposredno zna da se radi o veri. Razum samo teti stvari, hladei veru i slabei ivot po veri. I to je najtee - on se nadima i odbija blagodat Boiju. Time dovodi do najgoreg zla u hrianskom smislu.
ETVRTAK
Gospod je uenicima govorio o svome stradanju, ali oni nisu nita razumeli: I ova re bee sakrivena od njih (Lk.18,34). Kasnije su, pak, rasuivali da verujuima ne prilii da znaju ita sem Isusa Hrista, i to raspetoga. Dok nije dolo vreme, oni nita nisu shvatali o ovoj tajni. Poto je, pak, dolo, oni su je shvatili i svima je preneli i razjasnili. Tako biva i sa svima, i to ne samo u odnosu na ovu tajnu, nego i na svaku drugu. Nepojmljivo u poetku, vremenom postaje shvatljivo. Naime, zrak svetlosti ulazi u svest i razjanjava ono to je ranije bilo tamno. Ko razjanjava? Sam Gospod, blagodat Duha koja ivi u verujuima, aneo hranitelj, a nikako sam ovek. On je tu prijemnik, a ne stvaralac. Pri svemu tome, neto ostaje neshvatljivo itavog ivota, i to ne samo za pojedine ljude, nego i za celo oveanstvo. ovek je okruen neshvatljivostima. Neke mu se razjanjavaju u toku ivota, a druge ostaju za drugi ivot. Tamo e se shvatiti. Isto biva ak i sa bogoprosveenim umovima. Zbog ega se to ne otkriva sada? Zbog toga to je jedno neshvatljivo, te o njemu ne vredi govoriti. Drugo se, pak, ne govori radi predostronosti, tj. zato to bi bilo tetno znati ga pre vremena. U drugom ivotu e se mnogo toga razjasniti, pa e se otkriti drugi predmeti i druge tajne. Stvoreni um nikako ne moe da izbegne nedostine tajne. Um buntuje protiv tih uza. Meutim, buntovao ili ne, uze tajanstvenosti se nee prekinuti. Smiri se gordi ume pod krepku ruku Boiju i veruj!
PETAK
Pria o deset kesa srebra izobraava itavu istoriju oveanstva do Drugog Hristovog dolaska (Lk.19,12-28). U njoj Gospod govori da kroz stradanja, smrt i Vaskrsenje ide ka Ocu nebeskom da primi carstvo nad oveanstvom, koje je Njegovo oinsko naslee. Oni koji ostaju na zemlji, dele se na dve strane: na sluge koje su se potinile Gospodu kroz posluanje u veri, i na one koji, usled svog neverja, nisu hteli da ga imaju za cara i da mu slue. Onima koji Gospodu pristupaju sa verom i sa gotovou da mu slue, daju se darovi Svetoga Duha u svetim tajnama. To su upravo kese srebra! Svaki verujui ih prima radi sluenja u krugu drugih verujuih. Kada mu se pokore svi (voljni) iz roda ljudskog, On e opet doi kao Onaj koji je primio carstvo. Njegovo prvo delo tada e biti da sudi slugama, da vidi ta je ko stekao datom blagodau. Zatim e da sledi sud i onima koji nisu hteli da ga imaju za cara, koji nisu poverovali, ili koji su otpali od vere. Zapeati te istine u svome umu i ne odvajaj svoju panju od njih. Jer, tada e da se donese odluka koja ve nee moi da se izmeni. Bei od neverja. Meutim, nemoj ni verovati samo prazno, ve prinosi i plodove vere. Naavi te vernim u malom, Gospod e te i nad mnogim postaviti.
SUBOTA
Hvalim te, Oe, Gospode neba i zemlje, to si ovo sakrio od mudrih i razumnih a otkrio si bezazlenima. Da, Oe, jer je tako bila volja tvoja (Lk.10,21). Eto suda nad ljudskom mudrou i razumnou. I on se oigledno ispunjava. Otkrivenje je sada pred oima, u Boanskim Pismima, i mudrijai ga itaju, ali ne shvataju. Zaista je za uenje: pisano je prosto, a njima sve izgleda drukije nego to je napisano. Jednom reju - oni su slepi. Bezazleni vide i shvataju, a za njih je otkriveno skriveno. Takav poredak je bio po volji Ocu nebeskom. Prema tome, nemamo zbog ega ni da se protivimo. Da uopte nije bilo otkriveno ono to je sutinski nuno, mudrijai bi i mogli jo po neto prigovarati. Poto je, meutim, otkriveno, bilo je potrebno samo doi i uzeti. Zato je i otkriveno da bi ti uzimao. Samo postani bezazlen. "Ko, ja?.. Nikako!" Pa, kako hoe! Ostani premudar i razuman za sebe. Meutim, nita sutinski nee shvatiti i smestiti u svoju glavu, nego e ostati usred prizraka i iluzija koje se raaju iz tvog mudrijaenja. One te dre u punoj zaslepljenosti, pri emu misli da vidi iako si, u stvari, slep i kratkovid. Dodue, ti poneto i vidi, ali kao kroz gustu maglu. To ti ne omoguuje da vidi prav put, i ne vodi te ka cilju, nego te samo dri u bezizlaznom krugu grehovnosti. Izbavi nas, Gospode, od takvog stranog stanja!..
NEDELjA DVADESET SEDMA PO DUHOVIMA
Na praznik Vavedenja u hram Presvete Bogorodice poinje da se peva: Hristos se raa. Time se verujui pripremaju za dostojno sretanje praznika Hristovog Roenja. Shvativi taj nagovetaj, postupaj po njemu. Udubi se u tajnu Ovaploenja jedinorodnog Sina Boijeg; doi do njegovog uzroka u predvenom savetu Boijem o postanku sveta i oveka u njemu; uvidi njegov odblesak u stvaranju oveka; radosno susretni prvu blagovest o tome odmah posle pada; razumno ispitaj njegovo postepeno raskrivanje u prorotvima i starozavetnim praobrazima; razjasni sebi ko i kako se u Izrailju pripremio za prihvatanje ovaploenog Boga, pod uticajem boanskih vaspitnih ustanova i inova. Zatim prei, ako hoe, iza granica naroda Boijeg, i saberi zrak svetlosti Boije, koja sija u tami, razmotrivi u kojoj meri su izabrani od svih naroda doli do predoseaja pojave neobinog Boijeg promiljanja o ljudima. To e biti misaona priprema. Meutim, tu je i post. Spremi se na uzdranje, ispovedi se i priesti Svetim Hristovim Tajnama. To e biti delatna i ivotna priprema. Ako ti Gospod, usled svega toga, da da oseti silu Njegovog dolaska u telu, kada doe praznik ti ve nee praznovati zbog tue radosti, nego zbog svoje roene. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Narod uzvikuje osana, a Gospod plae (Lk.19,38-41). Ne deava li se neto slino i na naim crkvenim praznicima? Spoljanjost je u ono vreme bila praznina. Meutim, Gospod je video ono to je nevidljivo bilo prisutno u duama i narod ocenio dostojnim plaa. I kod nas je ono to je vidljivo na praznicima uvek sveano. Ali, da li je kod svih i unutranje nastrojenje takvo? Jedan uopte ne shvata vanost i znaenje praznika; drugi jedva neto zamagljeno osea, iako nita jasno ne vidi. I tek poneki vidi i osea i biva raspoloen dostojno praznika. Nai praznici odnose mnogo ulaganja. Meutim, koliko se od toga udeljuje Gospodu i bratiji? Ili nita ili najneznatnija sitnica. Gotovo sve odnese stomak i sujeta. Od Gospoda se to ne moe sakriti. Nije ni udno ako On, govorei po ljudskom, plae dok mi isputamo praznine uzvike. Eto kakvi su iskupljeni, opravdani, usinovljeni!.. Dali su zavet, primili su obavezu da hode u duhu i da ne udovoljavaju telesnim pohotama. A, ta je na delu? Sinovi carstva su gori od poslednjih slugu!..
UTORAK
Dom moj, dom je molitve (Lk.19,46). I zaista, ui samo u hram i ve te sve poziva na molitvu. Sve je u njemu tako ureeno, sve se u njemu vri tako da bi raspoloilo na molitvu i pomagalo joj. Zbog toga, ako hoe da molitvu razgori u svome srcu, idi ee u hram Boiji. Kod kue se nee pomoliti kao u hramu. Zar se oni koji se i kod kue toplo mole, ako ih uopte ima, nee jo toplije moliti u hramu? No, budui u hramu, nemoj biti prisutan samo telom, nego i duhom. Stani tamo gde je tie i, gledajui umom Gospoda pred sobom, izlivaj svoju duu. Matanja razgoni, brigama ne doputaj da prilaze, i samo na jedno pazi - na delo molitve. Dii svoju otealu duu gore, i njenu teinu razbijaj sagledavanjem Boanstvenih stvari. Ono to ima na sebi skini pokajanjem i obeanjem popravke. Ako savest jo nije izmirena, dodaj dela samoodricanja i ljubavi. Stojei u hramu, pripremaj se da se i sve vreme, dok si van hrama, mislima ne udaljuje od Gospoda, nego da ga uvek gleda pred sobom. Tako se tvoje stope sa pravog puta nee pomeriti na krivi. Kada zatim ode u hram, bie ti lake da u njemu odstoji kako treba. Od dostojnog prebivanja u hramu bie ti lake da paljivo hodi pred Gospodom kada se nae van hrama... I tako e tvoje prebivanje u Gospodu rasti sve vie i vie. A vie od toga ta se moe poeleti?
SREDA
Svetenici, knjievnici i stareine nisu verovali u Gospoda. Da bi ih prizvao ka veri, On im je postavio pitanje: Krtenje Jovanovo - da li bee sa neba ili od ljudi? (Lk.20,4). Rasudite o tome bespristrasno i rasuivanje vae e vas privesti ka veri. to je reeno o javljanju Jovana, moe se rei i o svakom dogaaju koji je pratio dolazak Gospoda u telu, o samom dolasku i o svemu to je sa njime povezano. Svako ko rasudi o svemu tome doi e do jednog zakljuka: Zaista ovaj bee Sin Boiji. Mogu se javljati razne misli, raati nedoumice, susretati nesaglasnosti. Pa ipak, na kraju svih ispitivanja proistei e samo jedno svestrano ubeenje: ne moe se misliti drukije do onako kako je predstavljeno u Jevaneljima i Apostolskim poslanicama. Velika je tajna pobonosti: Bog se javio u telu. Tajna e ostati tajna, premda e, svojom jasnoom i naravstvenom silinom koja proizilazi iz ispitivanja, uticati na um da ispoveda tako a ne drukije. Oni koji ne veruju ili uopte ne ispituju sve kao to treba, ili ispituju povrno, sa tuim umom, ili zauzimaju nesreno nastrojenje, suprotno zahtevima vere. Da bi opravdali svoje neverje, oni se zadovoljavaju i sitnicama, koje navode kao razlog za odricanje vere. I verujue mogu da kolebaju njihove rei zbog toga to se ponekad zadovoljavaju prostom verom, ne razjanjavajui sebi njene osnove. Te rei nevernika ih zatiu nespremne. Zbog toga se i kolebaju.
ETVRTAK
Pria o vinogradu (Lk.20,9-28) izobraava starozavetnu crkvu. Vinogradari su njena tadanja jerarhija. Poto nije odgovarala svom naznaenju, izreena joj je presuda: uzeti od nje vinograd i dati ga drugima. Ti drugi su najpre bili sveti apostoli, a potom njihovi prejemnici - arhijereji sa svim svetenstvom. Vinograd Boiji je jedan od poetka sveta, a zadatak vinogradara je bio, jeste i bie do kraja veka - da Gospodaru prinose plod vinograda, tj. spasenje dua. Taj zadatak hrianske jerarhije je, prema tome, i na posao. U kakvoj meri se on ispunjava - svi mi vidimo. ta da se kae na to? Zbog mnogoga - slava Bogu! Ipak, u mnogome nije mogue ne poeleti bolje. To se osobito tie propovedi i rei Boije. Samo se ponegde uje propoved, premda i sainjava jedinstveni vinogradarski no u rukama delatelja vinograda Boijeg. Samo da se i na nama ne ispuni: Doi e gospodar vinograda i pogubiti ove vinogradare i dae vinograd drugima. Samo da se i ovi drugi ne odbace, i da se ne pogube ne samo vinogradari, nego i sam vinograd...
PETAK
Kesarevo kesaru, a Boije Bogu (Lk.20,25). Svakome, znai, svoje. U nae vreme umesto kesarevo treba staviti "itejsko", i rei: "itejsko" na jednoj strani, a Boije na drugoj. Meutim, svi su se bacili jedino na ono "itejsko", a Boije ostavljaju iza sebe. Zbog toga ono ne samo da ne stoji na svome mestu, tj. u prvom planu, nego se sasvim zaboravlja. Posledica toga, navodno nenamernog zaboravljanja, jeste zamagljivanje u svesti onog Boanskog. Zatim ve sledi nejasnoa njegovog sadraja i njegove osnove. Otuda slabost uverenja i nestalnost vere, a zatim i njeno naputanje i uticaji svakakvih vetrova raznih uenja. Taj put prohodi svaki ponaosob kada pone da zanemaruje ono to je Boansko; tim putem ide i zajednica kada u svome poretku pone da zanemaruje ono to Bog od nje zahteva. Kada je Boije stavljeno u zadnji plan, u zajednicu poinje da se useljava emancipacija od Boijih zahteva na umnom, naravstvenom i estetikom planu, i sekularizacija (tj. sluenje duhu vremena) politike, obiaja, zabava, a zatim i vaspitanja i svih ustanova. U sadanje vreme ne misle, ne govore i ne piu o onome to je Boije. To im ak ni na pamet ne pada u njihovim poduhvatima. Zar je onda udno to, pri takvom nastrojenju, uenja protivna veri nalaze put ka drutvu i to se ono priklanja optem bezverju?
SUBOTA
Neka budu bedra vaa opasana i svetiljke zapaljene (Lk.12,35). Treba biti spreman svakog asa, jer se ne zna kad e doi Gospod - bilo radi Poslednjeg suda, bilo da te uzme odavde (to je za tebe podjednako vano). Smrt sve reava. Iza nje je svoenje rauna ivota: to si stekao, to e i imati na svu venost. Ako si stekao dobro - i tvoj udeo e biti dobar, a ako zlo - onda rav. To je tako izvesno kao to je izvesno da postoji. Sve se to moe dogoditi jo ovoga minuta, upravo ovog asa dok ita ove redove, a zatim je svemu kraj: stavie se peat na tvoje bie, koji niko vie nee moi da skine. Imamo, dakle, zbog ega da se zamislimo!.. Meutim, nije mogue nauditi se zbog toga to se tako malo o tome misli. Kakva se tu tajna vri nad nama! Svi mi znamo da je smrt na vratima i da se ne moe izbei, pa ipak gotovo niko o njoj ne misli. Ona e, meutim, prii iznenada i zgrabiti. ak i kada nas obuzme smrtna bolest, mi ne mislimo da nam je doao kraj. Neka to analiziraju psiholozi sa naune strane. Sa naravstvene strane, ovde se ne moe prevideti neshvatljiva samoobmana, koja je strana jedino onima koji paze na sebe.
NEDELjA DVADESET OSMA PO DUHOVIMA
Mnogo je zvanih, ali je malo izabranih (Lk.12,24). Zvani su svi Hriani, a izabrani su oni koji veruju i ive hrianski. U prvo vreme Hrianstva ka veri je prizivala propoved. Mi smo, meutim, prizvani samim roenjem od Hriana i vaspitanjem meu njima. I slava Bogu! Polovinu puta, tj. stupanje u Hrianstvo i ukorenjenje njegovih naela u srcu od samoga detinjstva, mi prelazimo bez truda. Reklo bi se da e utoliko biti jaa vera i ispravniji ivot za sve budue vreme. Tako je i bilo. Meutim, od pre nekog vremena poelo je kod nas da biva drukije. U kolsko vaspitanje su uvedena nehrianska naela koja kvare omladinu; u drutvo su uli nehrianski obiaji koji omladinu razvrauju po njenom izlasku iz kole. I nije onda udno to se, po rei Boijoj, ionako mali broj izabranih, u nae vreme pokazuje jo manjim. Jer, ve je i duh vremena protivhrianski! A ta e biti dalje? Ako se kod nas ne izmeni nain vaspitanja i ako se ne izmene obiaji u drutvu, sve vie i vie e slabiti istinsko Hrianstvo, i najzad e sasvim nestati. Ostae samo ime hriansko, a duha hrianskog nee biti. Sve e ispuniti svetovni duh. ta da se radi? Treba se moliti ...
PONEDELjAK
Sadukeji su protiv vaskrsenja imali prigovor, koji im se inio nepobitnim. Meutim, Gospod ga je pobio sa nekoliko rei, i to tako jasno da su svi shvatili i priznali da su sadukeji pobeeni istinom Njegove rei (Lk.20,27-40). Ono to su nekada radili sadukeji, sada ine nevernici svih vrsta. Oni su sebi nagomilali mnotvo izmatanih pretpostavki, koje su uzdigli do "istina" i koje smatraju nepobitnim. Oni se njima veliaju, pretpostavljajui da se protiv njih nita ne moe kazati. U stvari, sve su one tako nitavne da se protiv njih i nema ta govoriti. Sva njihova mudrovanja su kao kua od karata - duni i razletee se. U pojedinostima njih ne treba opovrgavati. Dovoljno je da se prema njima odnosimo kao prema snovima. Govorei protiv snova, mi ne dokazujemo njihovu neprikladnost u celini ili u pojedinanim delovima, nego samo kaemo: "To je san". Time se sve reava. Upravo takva je teorija o postanku sveta iz maglina, sa svojim pododeljcima - teorijom o sluajnom nastanku ivota, darvinovskim poreklom rodova i vrsta, i sa njegovim poslednjim matanjem o nastanku oveka. Sve je to kao buncanje sanjalice. itajui ih, ide kao meu senkama. A naunici? ta sa njima da uradi? Njihovo pravilo jeste: "Ako nee da slua - nemoj, ali nam ne smetaj da varamo ljude".
UTORAK
I svi e vas omrznuti imena moga radi (Lk.21,17). Ko udahne u sebe makar i malo svetovnog duha, postae hladan za Hrianstvo i za njegove zahteve. Ta ravnodunost prelazi u mrnju ukoliko se u njoj dugo ostaje bez otrenjenja, osobito ukoliko se pri tome prihvati makar i deo od suprotnih uenja. Duh sveta sa suprotnim uenjima jeste duh mrnje prema Hristu. On je [duh] antihristov. Njegovo irenje je irenje neprijateljskih raspoloenja prema hrianskom ispovedanju i hrianskom poretku ivota. Izgleda da se oko nas ve vri neto slino. Dodue, jo se ostaje na potmulim glasovima. Meutim, nee biti udno ako uskoro pone i ono to je Gospod prorekao: Dignue ruke svoje... i gonie vas... i predae vas... i pobie neke od vas (Lk.21,1216). Duh antihristovski je uvek jedan: ta je bilo u poetku, bie i sada, moda u drugoj formi, ali u istom smislu. ta raditi? Trpljenjem svojim spasavajte due svoje (Lk.21,19). Trpi sa tvrdom reju ispovedanja istine na ustima i u srcu.
SREDA
Uenici su ukazivali Gospodu na lepotu hrama i zavetnih poklona, a On je rekao: Doi e dani u koje od svega to vidite nee ostati ni kamen na kamenu koji se nee razmetnuti (Lk.21,6). To je odluka o svemu lepom ovoga sveta. Spolja, ono izgleda tvrdo i vekoveno, ali e za dan-dva sve izgubiti iz vida, kao da nieg nije ni bilo: lepota e uvenuti, snaga e se istroiti, slava e potamneti, umovi e se iscrpsti, odea e se pocepati. Sve u sebi samome nosi silu raspadanja, koja nije kao neko nerazvijeno seme, ve se nalazi u neprestanom dejstvu. Sve tee ka svome kraju. Prolazi oblije ovog sveta... ovek hodi kao prizrak; sabira i ne zna kome e pripasti. A mi se sve usiljeno trudimo, napreemo se i glavoboljama naim nema kraja. Sreemo oko sebe stalne pouke, a sve se drimo svoga. Jednom reju, slepi smo i nita ne vidimo. Da, istina je kad kaemo da smo slepi ili zaslepljeni, jer ni sebi niti iemu to nas okruuje i to nama vlada ne vidimo kraj. I ta jo? im nam je, kako se nama ini, dobro, uvereni smo da stojimo tvrdo, kao na steni. Meutim, na poloaj pre podsea na stojanje na movarnom terenu: mi samo to nismo propali. Meutim, mi to ne oseamo, i predajemo se bezbrinom naslaivanju onim to prolazi, kao da e svagda postojati. Pomolimo se da nam Gospod otvori umne oi te da uvidimo sve onako kako jeste, a ne kako se nama ini.
ETVRTAK
Ali pazite na sebe da srca vaa ne oteaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga ivota, i da Dan ovaj ne naie na vas iznenada (Lk.21,34). Dan ovaj, tj. poslednji dan sveta ili svakoga od nas, dolazi kao lopov i hvata kao zamka. Zbog toga Gospod i nalae: Bdite, dakle, u svako vreme molei se (Lk.21,36). Budui da su sitost i mnogobriljivost prvi neprijatelji molitve, unapred je ukazano da sebi ne doputamo da oteamo jedenjem, pijenjem i "itejskim" brigama. Onaj ko je pojeo, popio i razveselio se - predaje se spavanju. Poto se naspava, on se opet vraa na isto. Zar je takvom do bdenja? Zar je do molitve onome ko je dan i no zauzet jedino onim "itejskim"? "Pa reci ta treba da se radi? Bez hrane se ne moe: ona se mora pribaviti - pa eto i briga". Da, Gospod nije rekao: "Ne radi, ne jedi, ne pij", nego: "Da ne oteaju srca vaa svim tim". Rukama radi, a srce dri slobodnim. Ako jede - jedi, ali se ne preoptereuj hranom. I vino popi, kada je potrebno, no ne doputaj da se pomute glava i srce. Razdeli svoje spoljanje od unutranjeg, i poslednje uini glavnim delom svog ivota, a prvo samo dodatkom. U unutranjem budi panjom i srcem, a u
spoljanjem samo telom, rukama, nogama i oima: Bdite u svako vreme molei se, da se udostojite bez straha stati pred Sinom oveijim (Lk.21,36). Da biste se toga udostojili, potrebno je jo ovde, u ovom ivotu, utvrditi se pred Gospodom. Za to, pak, postoji samo jedno sredstvo - bodra molitva u srcu koja se vri umom. Za onoga ko se tako postavi, Dan onaj nee naii iznenada.
PETAK
Satana je uao u Judu i nauio ga da izda Gospoda. On se saglasio i izdao ga (Lk.22,3-4). Satana je uao zbog toga to su mu bila otvorena vrata. Inae, naa unutranjost je uvek zakljuana. I sam Gospod stoji izvan i kuca da mu se otvori. A ime mu se otvara? Saoseanjem, naklonou, saglasnou. Satana, meutim, ulazi kod onoga kod koga sve to naginje na njegovu stranu. Gospod, opet, ulazi kod onoga koji Njemu naginje. Za ulazak satane, a ne Gospoda, kriv je sam ovek. Ne poputaj mislima koje su ugodne satani, ne saoseaj se njima, ne upravljaj se po njihovim savetima, i ne saglaavaj se sa njima. Tada e satana obilaziti okolo, i najzad - otii, budui da mu nije data vlast ni nad kim. Onaj nad kim on vlada, sam mu se daje u ropstvo. Poetak itavom tom zlu jesu misli. Ne dozvoljavaj da tobom ovladaju rave misli, i uvek e za satanu tvoja vrata biti zakljuana. U vezi sa nailaenjem ravih misli, ne moe se nita uiniti. Bez njih nije niko na svetu. Tu nema nikakvog greha. Progoni ih i - svemu je kraj. Kad ponovo dou, opet ih progoni - i tako itav ivot. Ukoliko, pak, primi pomisli i pone da se zanima njima, nee biti udno ako se javi i saoseanje prema njima. Tada e one postati jo nametljivije. Posle saoseanja doi e i rave namere i podsticaj na rava dela. Neodreene i neoformljene namere usmerie se, zatim, ka pojedinanim stvarima ili licima. Zapoee izbor, koji prati saglaavanje i revnost - i eto ve greha u unutranjosti! Tu su vrata srca otvorena irom. im se samo obrazuje saglasnost takve vrste, satana uskae unutra i poinje sa tiranisanjem. Tada bedna dua, kao suanj i kao teglea ivotinja, biva gonjena i iscrpljivana u vreenju neprilinih dela. Da ona, meutim, nije primila rave misli, ne bi bilo ni nesree.
SUBOTA
Borite se da uete na uska vrata (Lk.13,24). Uska vrata oznaavaju ivot u kome se ne poputa svojoj volji, svojim eljama i ugaanju sebi. iroka, pak, vrata znae ivot po svim pokretima i stremljenjima strasnog srca, bez i najmanjeg uzdranja. Na taj nain, vrata u Carstvo jesu samostenjivanje.
Stenjuj sebe u svemu, pa e izgledati kao da gura i upire o vrata kako bi ih otvorio i provukao se kroz njih. Kako, meutim, i ime sebe stenjavati? Zapovestima Boijim koje su suprotne strasnim pokretima srca. Kada poinje da se gnevi na nekoga, seti se Gospodnje zapovesti: Ne gnevite se, i stesni svoje srce. Kada se jave bludne misli, seti se zabrane da se ena pogleda sa eljom, i pritesni svoju pohotu. Kada ti doe da nekoga osudi, seti se rei Gospodnje da je nebeski Sudija neumoljiv prema onima koji osuuju, i pritesni svoju nadmenost. Tako postupaj u odnosu na svaki poroan pokret u srcu. Saberi protiv svakog od njih izreke iz Boanskog Pisma i dri ih u seanju. im iz srca izie bilo kakva rava elja, posegni za izrekom koja joj je suprotna i vei je. Ili, unapred vei sve svoje elje i pomisli Boanstvenim reima i hodi u njima. Tada e biti kao okovan. Meutim, u tim okovima se nalazi sloboda ili slobodni put u Carstvo Boije.
NEDELjA DVADESET DEVETA PO DUHOVIMA
Isceljeno je deset gubavih, a vratio se samo jedan da zablagodari Gospodu (Lk.17,21-19). Nije li takva proporcija zahvalnosti i meu svim ljudima koji su primili dobro od Gospoda? I ko od ljudi nije primio dobro, ili, bolje reeno, ta imamo i ta biva sa nama to nije dobro? A jesu li svi blagodarni Bogu i da li za sve blagodare? Ima, naprotiv, i takvih koji sebi dozvoljavaju pitanje: "Zato je Bog dao ivot? Bolje bi nam bilo da nas nema". Bog ti je dao ivot radi venog blaenstvovanja. On ti je udelio ivot kao dar i tedro te je snabdeo i svim sposobnostima za dostizanje venog blaenstva. Sada sve samo od tebe zavisi. Treba samo neto malo da se potrudi. Meutim, ti govori: "Da, ali ja sreem samo gorinu, nesreu, bolesti i napasti". Pa ta! I to spada u broj sredstava za sticanje venog blaenstva. Samo potrpi! itav tvoj ivot se ne moe nazvati ni trenom u odnosu na venost. U odnosu na venost nije nita ak kad bi i sav ivot trebalo da strada. Meutim, ti ima i asove utehe. Ne gledaj na sadanje, nego na to ta ti se sprema u budunosti, i pobrini se da ga bude dostojan. Tada nee ni primetiti gorine. Sve one e biti progutane nesumnjivom nadom na vene utehe. Blagodarnost tada nee zatajiti u tvojim ustima. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Gospod je plovio sa uenicima na drugu stranu mora. Oni su zaboravili da uzmu hleb. Imajui sa sobom samo jedan, poeli su da misle ta e da rade. Znajui njihove pomisli, Gospod ih je podsetio na nasienje etiri i pet hiljada ljudi. Time je hteo da ih dovede do vrste nade u to da pored Njega nee umreti od gladi, makar ne imali ni jednog jedinog hleba (Mk.8,13-21). Koliko nemira ponekad.u oveka unosi pomisao o neizvesnoj budunosti! Umirenje od tih uznemirenja je samo jedno - nada na Gospoda. Oivljavanje i ukrepljenje te nade crpi se iz razumnog razmatranja onoga to je ve bilo sa drugima i sa nama samima. Nee se nai ni jedan ovek koji u svom ivotu nije iskusio neoekivana izbavljenja od nevolja, odnosno neoekivane obrte svoga ivota nabolje. Seanjem na takve sluajeve oivljavaj svoju duu kada ponu da te mue mrane misli o tome ta e biti. Bog i sada sve ustrojava na dobro kao i ranije. Osloni se na Njega. Jo pre izbavljenja od nevolje, On e ti poslati blagodunost pri kojoj nee ni primeivati svoju nevolju. Onoga koji se uzda u Gospoda okruuje milost. Istrauj takve primere u Svetom Pismu, u ivotima svetitelja, u svom ivotu i ivotu svojih poznanika. Tako e kao u ogledalu videti da je Gospod blizu svih koji ga prizivaju. I tada strahovanja za tvoj udeo nee pomutiti tvoju duu.
UTORAK
Slepoga iz Vitsaide Gospod nije iscelio odjednom, ve najpre delimino, a zatim u potpunosti. I ovaj poe sve jasno da vidi (Mk.8;22-26). Zbog ega je tako uinio, samo On zna. Mi odatle moemo da zakljuimo: kad je za isceljenje telesnog vida bila potrebna postepenost, za prosveenje oiju naeg uma svakako e biti potrebna jo vea postupnost. Tako je i bilo. U periodu patrijaraha, bogootkriveno znanje nije bilo sloeno; u podzakonskom periodu ono je postalo sloenije i podrobnije; a u nae - hriansko vreme, ono je jo podrobnije i uzvienije. Meutim, da li je tu kraj? Na zemlji neto vie ne oekuj. Na onom svetu, pak, bie jo toga. Dva sveta apostola nas uveravaju o tome sveti Jovan i sveti Pavle (Jn.3,2; 1.Kor.13,12). Sada vidimo sve kao u ogledalu, a onda emo sve videti jasno. Ali i tamo e postojati razliiti stepeni umnog prosveenja, budui da je oblast znanja Boijeg beskrajna. Na zemlji je Otkrivenje Boije ve zavreno. O neem viem ne treba ni misliti, budui da imamo sve to je neophodno. Usvoj dato i ivi po njemu. Hriansko Otkrivenje unapred ne obeava nova otkrivenja. Ono samo govori o rairenosti Jevanelja po celom svetu. Ta svudaprisutnost i sveoptost poznavanja Jevanelja bie znak za kraj postojanja sadanjeg poretka stvari. Tada e vera oslabiti, i ivot e postati teak. Tada e blagost Boija uiniti kraj ovome svetu.
SREDA
Pozivajui nas da ga sledimo sa krstom, Gospod blie odreuje sam put, odstranjujui glavne prepreke na njemu, i to ne spoljanje, nego unutranje, koje se korene u ovekovom srcu. Ako hoe da ide za mnom - kao da govori prvo, nemoj aliti sebe. Jer, ko bude alio sebe - pogubie sebe. Drugo, ne vezuj se ljubavlju za stvari, jer kakva je korist oveku ako sav svet zadobije a dui svojoj naudi? Tree, ne ustruavaj se zbog onoga to e rei ili zbog toga kako e na tebe gledati drugi, jer ko se postidi mene i mojih rei u rodu ovom grenom i preljubotvornom, i Sin e se oveji postideti njega kada doe u slavi Oca svoga sa svetim anelima. Samoaljenje, ljubav prema imanju i stid pred licem oveijim jesu tri glavna lanca kojima se ovek dri u okvirima nebogougodnog ivota, na putu strasti i greha. Oni su glavna prepreka koja ometa obraenje grenika. Oni su glavni predmet duhovne borbe u oveku koji se kaje i koji je ve poeo da prinosi plodove pokajanja. Dok se te veze ne pokidaju, nema mnogo izgleda na hrianski ivot. Naime, sve dotle on e biti pun saplitanja i padova, ako i ne uvek spoljanjih, a ono svakako unutranjih. Stoga, neka svako na sebe pogleda paljivo. Ako u sebi nae neto od reenoga, neka se potrudi da se oslobodi, inae neka se ne nada da e dospeti do savrenstva u Hristu, makar po spoljanjosti i bio sasvim ispravan.
ETVRTAK
Istorija tee i, ine se, neumoljivo odreuje pojedinane dogaaje. Koliko je samo bilo priprema za prihvatanje Spasitelja!.. Najzad, doao je i Njegov najavljiva - Jovan. I ta se zbilo? Sa Jovanom uinie ta htedoe (Mk.9,13), a Sin oveiji postrada i bi unien (Mk.9,12). Tok dogaaja nije mogao da se promeni. Tako je uvek: tekua istorija sve vue za sobom. Meutim, postavlja se pitanje: "Gde je sloboda? ta ostaje od nje pri takvom poretku dogaaja? Nita drugo do prizrak". Tako, obino, rasuuju fatalisti. Ipak, sveopredeljujua neophodnost toka dogaaja nama se samo priinjava: u stvari, svi ljudski dogaaji, i opti i pojedinani, plod si slobodnih poduhvata oveka. Ono opte tee kako tee stoga to svi ili veina tako hoe. I pojedinano dolazi u saglasnost sa optim stoga to ovaj ili onaj u pojedinanosti tako hoe. Dokaz za to je oigledan: usled opteg dobra bivaju i rave pojedinanosti; i usred opteg zla bivaju dobre pojedinanosti. I jo: usled vrsto ustrojenog opteg, raaju se pojedinanosti koje, razrastajui se i jaajui sve vie i vie, najzad nadvaladavaju i samo opte i zauzimaju njegovo mesto. Meutim, pojedinanosti su uvek delo slobode. ta je bilo zajedniko izmeu Hrianstva i karaktera vremena u kome se ono zaelo? Hrianstvo je posejalo nekoliko lica koja nisu bila porod neophodnog toka istorije. Ono je k sebi privuklo one
koji imadoe elju da ga prihvate, nadaleko se rairivi i postavi opte za tadanje oveanstvo: ono je bilo delo slobode. Isto se deava i u ravom smeru. Kako se iskvario zapad? Sam sebe je iskvario, budui da su ljudi, umesto od Jevanelja, poeli da se ue od neznaboaca i da primaju njihove obiaje. Najzad su se i iskvarili. Tako e biti i kod nas: poeli smo i mi da se uimo od zapada koji je otpao od Hrista Gospoda. U sebe primamo njegov duh. To e se zavriti time to emo, slino njemu, okrenuti lea istinskom Hrianstvu. Ukoliko ushtemo, prognaemo zapadnu tamu, a ako ne - konano emo se pogruziti u nju.
PETAK
Spasitelj kao obraz vere i ivota postavlja dete (Mk.9, 36). Prostota vere raa prostotu ivota: iz jedne i druge proishodi uzorno naravstveno ustrojstvo. Ako se mudrijaenju otvori pristup pod vidom nekakvog poboljanja, unutra e se proizvesti razdor i itav ivot e se rastrojiti. Mudrijai uvek viu: "To ne treba tako, ovo ne treba ovako. Dajte, ja u sve da uredim iznova. Staro je neprikladno i dosadno". Meutim, oni jo nigde, i nikada, i nita dobro ne uradie, ve samo sve kvare. Um treba da slua ono to je Gospod zapovedio. Um se, dodue, naziva carem u glavi, ali mu nije data zakonodavna vlast, ve samo izvrna. im se prihvati da bude zakonodavac, on odmah izaziva rastrojstvo naravstvenih, verskih, politikih i ivotnih poredaka. I sve odmah poe naglavake. U drutvu nastaje velika nesrea kada se umu da sloboda da leti bez obaziranja na Boansku istinu. To je "gnev" Boiji. A o njemu je reeno: "Prikrij se zaas, dokle proe". U ovom jeku mudrijake samovolje bolje je od svega sakriti se u prostotu vere. Kao to je za vreme bure bolje sedeti u kui i ne izlaziti sa samouverenou u borbu sa njom, tako je i u vreme burnog svojeumlja bolje ne izlaziti u borbu i ne hvatati se za oruje mudrijaenja u elji za suprotstavljanjem. Prostota vere je jaa od nadmudrivanja. Obuci se u nju, kao u oklop, i odolee.
SUBOTA
Kada te negde pozovu, ne sedaj u zaelje (Lk.14,8). Ako uoptimo ovaj savet, dobiemo sledee: uvek i svuda se dri poslednjeg mesta. U tom prostom pravilu je izraena sva bogata sadrina smirenja. Uzmi ga, sedi i razmotri sve mogue sluajeve tvog ivota, te unapred za sebe u svima njima izaberi poslednji udeo. Tako e se stei praksa smirenja koja e od spoljanjih dela,
malo po malo, prei unutra, i, kao temelj, poloiti naslagu smirenja. Vremenom e to seme, potpomagano praksom, da se razvije, te e smirenje, najzad, ispuniti tvoju duu i telo, i sva spoljanja dela. I ta e se desiti? Naravstvena uzvienost e sijati na tvome elu i privlaiti sveopte uvaenje. Na tebi e se ispuniti ono: Jer koji se uzdie ponizie se, a koji se ponizi, uzdignue se. Meutim, upranjavajui smirenje - imaj u vidu jedino njega samog i nita drugo. Ono samo sobom u duu unosi blaeno nastrojenje ka dobru. Gde se useli smirenje, prestaju svi unutranji nemiri, i nikakve spoljanje nezgode ne izazivaju porazne utiske. Kao to se talasi, ne susreui prepreke, bez uma i udara razlivaju po otvorenom moru, tako i spoljanje i unutranje alosti ne udaraju u smirenu duu, ve prelaze preko nje, ne ostavljajui traga. To je, da tako kaemo, ivotna prednost smirenog. Kakva njega samo svetlost odozgo osenjuje, kakve mu se utehe alju, kakva mu se irina slobodnih dejstava otkriva!.. Zaista, smirenje sve u sebe smeta...
NEDELjA TRIDESETA PO DUHOVIMA
Sveti praoci. Zaista, veliki ljudi! Ako uoptimo misao kojom se odreuje njihova veliina, dobiemo sledee: istinski veliki ljudi su samo oni koji ispunjavaju potvrdnu volju Boiju u odnosu na ljudski rod, budui da mnogo toga biva samo po doputenju Boijem. Sa druge strane, ima silnih delatelja koji dejstvuju zaobilazei volju Boiju, ili joj se ak suprotstavljaju. Oni izgledaju veliki, premda ne sami po sebi, nego zbog velikih protivdejstava koje promisao Boiji preduzima radi ponitavanja zla koje su izazvali. Neposrednu volju Boiju o venom spasenju mi znamo. Meutim, planovi Boiji o vremenskom prebivanju ljudi na zemlji su sakriveni od nas. Zbog toga je nama teko da odredimo ko dejstvuje ispravnije, tj. po volji Boijoj. Samo jedan odreeni kriterijum moe da se prizna kao nedvosmislen: onaj ko dejstvuje protivno odluci Boijoj o venom spasenju ljudi ne moe se smatrati velikim, ma kakva bila njegova dela, budui da je oigledno da ide protiv otkrivene volje Boije. I premda se ta otkrivena volja Boija ne tie onoga to je vremensko ve onoga to veno, ipak je nesumnjivo da jedna volja Boija ne moe protivreiti drugoj. SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI
PONEDELjAK
Jer e se svaki ognjem posoliti, i svaka e se rtva solju posoliti (Mk.9,49). Neto pre ovoga Gospod je govorio o tome da je neophodno biti spreman na rtve svake vrste i na svakojaka dela samoodricanja, sa ciljem da se istraje na dobrom putu. rtve treba prineti bez razmiljanja, pa makar bile dragocene, kao oko, ili neophodne, kao desna ruka. Jer, ako bude alio da prinese takvu rtvu, i usled toga skrene sa pravog puta na krivi, bie prinuen da u buduem ivotu strada veno. I tako, prinosi rtvu - munu i alosnu ovde, kako bi tamo izbegao muenje. Bez ovdanjeg ognjenog oienja nije mogue spasti se od venog ognja. Svako ko eli da se spase duan je da bude posoljen ognjem, da proe kroz ognjeno oienje. Svi smo mi, po zakonu stvaranja, duni da sebe prinesemo na rtvu Bogu. Meutim, svi smo mi neisti. Zbog toga treba najpre da se oistimo, kako bismo postali rtva prijatna Bogu. Meutim, onaj ko pone da se isti, da iz due odstranjuje strasti, osea bol kao od eenja ognjem. Dejstvo unutranjeg samooienja je slino dejstvu ognja kojim se isti metal. Metal nema oseanja. Kad bi ih imao, oseao bi istovremeno i ienje i eenje. Isto to se deava i sa ovekom koji sam sebe isti. istei se, on kao da sav biva een ognjem. Oiavajui oganj prolazi kroz sve njegove delove, kao to so prodire u soljeno telo. I samo onaj ko se oiuje, biva prava bogougodna rtva. Zbog toga je neophodno da svako bude posoljen ognjem, slino kao to se u Starom Zavetu svaka rtva solila pre prinoenja na svespaljivanje.
UTORAK
A to je Bog sastavio ovek da ne rastavlja (Mk.10,9). Tim reima Gospod utvruje neraskidivost braka. Ukazan je samo je dan zakonit povod za razvod nevernost suprunika. ta treba raditi ako doe do tekoa? Pretrpeti! Imamo optu zapovest: "Nosite bremena jedan drugoga". Tu zapovest treba prvenstveno da ispunjavaju suprunici. Izbegavanje trpljenja umnoava neprijatnosti i sitnice uveliava do te mere da izgledaju velike kao stena. Ali, zbog ega nam je dat um? Da ravnamo ivotni put! Blagorazumnost nadvladava protivrenosti na koje nailazi. Ako to nadvladavanje nedostaje, znai da nema ivotne blagorazumnosti, da nema htenja da se dobro shvati stanje stvari, ili da se u ivotu nema drugi cilj osim naslade. Sa prestankom naslaivanja, prestaje i meusobna trpeljivost. to se ide dalje, razvod je sve blii. to se vie banalizuju ciljevi ivota, ee se javljaju razvodi i ee dolazi do privremenog nezakonitog ivljenja. Izvor, dakle, toga zla je u materijalistikom pogledu na svet i ivot.
SREDA
Sa kakvom se samo ljubavlju Gospod odnosi prema deci (Mk. 10,13-16)! Da, i ko se prema njima ne bi odnosio sa ljubavlju? to due ovek ivi, sve vie voli decu. Kod njih se moe videti sveina ivota, istota i neporonost naravi stvari koje ne mogu da se ne vole. Gledajui na nevinost detinjstva, ponekima dolazi misao da ne postoji prvorodni greh i da svaki ovek pada sam, dospevajui u odrasli uzrast i susreui protivnaravstvena stremljenja kojima je teko suprotstaviti se. Svako pada sam, ali prvorodni greh ipak postoji. Apostol Pavle u nama vidi zakon greha koji je suprotan zakonu uma. Taj zakon se, kao seme, u poetku ne vidi, ali se, potom, otkriva i zavodi oveka. Slino tome, roeni od gubavih roditelja, do izvesnog uzrasta na sebi ne ispoljavaju gubu. Kasnije, meutim, ona se otkriva i poinje da ih razjeda, isto kao i njihove roditelje. ta je bilo sa gubom od tog vremena? Sakrivala se unutra. Tako se prvorodni greh do izvesnog vremena sakriva, a zatim izlazi napolje i ini svoje. Sredina u kojoj se ivi moe mnogo doprineti priguivanju ili raskrivanju tog greha. Kada uokolo ne bi bilo grehovnih povoda, sakriveni greh ne bi imao ime da se hrani. On bi se, moe biti, sam po sebi osuio. Meutim, naa beda je u tome to u okolini uvek biva mnogo onoga to mu slui za hranu. Mnogo je greha i u svakom pojedincu i u drutvu. Pa ipak, nas nita ne primorava na greh. Greh je uvek delo slobode: bori se i nee pasti. Pada jedino onaj ko nee da se bori. Zbog ega, pak, neemo da se borimo? Za htenje ili odsustvo htenja nema pravila: "Hou zato to hou, i neu zato to neu!" Samovlasnost je izvorno naelo. Dalje od njega se ne moe ii.
ETVRTAK
Neko se obratio Gospodu sa pitanjem: Uitelju blagi, ta mi treba initi da nasledim ivot veni? (Mk.10,17). ta je podstaklo ovo pitanje? Zar nije postojalo Pismo? Zar nisu svake subote itali zakon za sve? Postojalo je sve - i Pismo, i njegovi tumai. Meutim, u drutvu nije postojala jednomislenost. Zbog toga je dolazilo do zabune. Fariseji su govorili jedno, sadukeji drugo, jeseji svoje, Samarjani svoje. U Galileji su se, moe biti, ula i mnogoboaka uenja, i svako je isticao svoje uenje sa ubeenjem. Onaj ko je revnovao za svoje spasenje dolazio je, prirodno, do pitanja: "ta treba raditi i emu slediti kako se ne bi pogubila dua?" Nae stanje je vrlo slino tadanjem. Kakvih samo kod nas nema uenja i u kolama i u drutvu i u literaturi! Ravnoduni se zbog toga ne brine, ali onaj kome nije svejedno kakvom uenju sledi ne moe a da ne trai reenje. ta on treba da radi? Kakvo on reenje moe nai? Onakvo kakvo je dao Spasitelj: veruj i ivi kao to je zapovedio Bog, a ljudska uenja ne sluaj. Neka oni samo priaju svoje. I govor naunika mnogo puta je slian glasinama i
modi: danas jedno a sutra drugo. Ti, pak, pazi jedino na re Boiju koja ostaje vavek. Ono to je Gospod zapovedio nikakvo mudrovanje ne moe da zameni. Sve e se obavezno ispuniti. Jer, Sud e biti po rei Gospodnjoj, a ne po naem umovanju.
PETAK
uvi re Gospodnju da je bogatima teko ui u Carstvo Boije, uenici su pomislili: Pa ko se onda moe spasti? Gospod je na to rekao: Ljudima je to nemogue, ali Bogu nije; jer sve je mogue Bogu (Mk.10,27). Nemogue je pobediti strast srebroljublja bez dejstva blagodati na srce. Bez blagodati Boije se ne moe izai na kraj niti sa bilo kojom drugom strau, niti sa bilo kojim grehom koji ivi u nama, kao uostalom, ni sa njegovim porodima. Blagodat Boija se daje po veri u Gospoda, u tajnama svete Crkve. Dri se vre svete Crkve Boije, i svih njenih obiaja, te e sila Boija, koja pomae svako dobro, uvek biti sa tobom. Pri tome se, meutim, uvek seaj da su osveujui ivotvorni obiaji samo sredstva a ne cilj. Zbog toga im prilazi samo radi toga da bi pod njihovim dejstvom oiveo i razvio blagodatne sile koje su u tebi sakrivene, i da bi, zatim, kao silan mu koji je gotov na svako dobro delo, izaao na svoju delatnost. Ako u sebi zadri ono to si primio i ne da mu da se ispolji u dobrim delima, nee biti ispravan, isto onako kao to nije ispravan ni onaj koji se otuuje od svega crkvenog. Zbog revnitelja pobonosti koji ne revnuje po razumu, sami obiaji blagoastivog ivota se podvrgavaju prekorima. Ipak, to ne oduzima znaaj samim obiajima i ustrojstvima, i ne opravdava mudrijae koji se od njih otuuju samo iz tog razloga.
SUBOTA
Ne moete sluiti Bogu i mamonu (Lk.13,16). Podeljena misao i podeljeno srce ine da ovek nije podesan ni za ta: dvojeduan ovek nepostojan je u svim putevima svojim (Jak.1,8). On ili nita ne ini, ili radi, pa onda popravlja, tj. jednom rukom gradi a drugom rui. Izvor istinski bogougodnog ivota je tvrda reenost da se u svemu ugaa Bogu. Ta reenost usmerava sve ovekove pomisli, elje i oseanja na jedno i, objedinjujui njegovu unutranjost, ini da je spreman za dela. Ona unosi jedinstvo u sveukupnost njegove delatnosti, dajui joj jedinstven karakter. Takva dela su uspena i plodotvorna zbog toga to su puna istinskog ivota. A od ega se javljaju mlitavost, sporost i besplodnost? Od unutranje beivotnosti, a ona, opet, dolazi od unutranje
razdvojenosti. Ako jedan jedinstveni cilj nije postavljen za zakon ivota, sva dela se vre nemarno. Jedna su usmerena na jednu stranu, a druga na drugu i ivotno zdanje ne moe da se izgradi. Izaberi cilj i posveti mu svoj ivot. Pravi i glavni cilj ukazan je bogopodobnom prirodom oveka: ivo bogooptenje. U odnosu na taj glavni cilj usmeravaj i pojedinane ciljeve: "itejske", graanske, poslovne, slubene, naune, upravne. Kada bi se svi u drutvu toga drali, u zajednicu bi se uselio jedan opti sklad, i sve bi jedan duh ispunio.
ROENjE HRISTOVO
Slava Tebi Gospode! Opet smo doekali svetle dane Hristovog roenja. Veselimo se sada i radujmo se. Da bi uveala nae radovanje, sveta Crkva je u ove dane odredila post kao izvesnu vrstu ogranienja. Zavravajui post i pribliavajui se prazniku, mi oseamo kao da izlazimo na slobodu. Pri svemu tome, ona nikako nee da se mi samo predajemo naslaivanju ula i telesnim zadovoljstvima. Iz starine su ovi dani nazvani svetima. Stoga bi trebalo da i nae veselje bude sveto. A da se neko ne bi, veselei se, zaboravio, ona nam je stavila u usta kratku pesmu u slavu roenog Hrista, kojom otrenjava telo i uzviuje duh, ukazujui mu na misli dostojne praznika: Hristos se raa, slavite, i ostalo. Slavite Hrista, i slavite ga tako da se slavoslovljem usladi dua i srce, te zagui privlanost svakog nebogougodnog dela i posla, koje obeava nekakvu utehu.
Slaviti Hrista ne znai da treba da mu sastavljamo duge pohvalne pesme, nego da, pomiljajui i sluajui o Njegovom Roenju, jednostavno iz dubine due uskliknemo: "Slava Tebi Gospode to si se rodio!" I to je dovoljno. To e biti tiha pesma srca koja e proi nebesa i doi do samoga Boga. Razjasnimo sami sebi ta je za nas uinio Gospod i uvideemo koliko e biti prirodan takav usklik. Da bi nam to bilo lake, naveemo sledee sluajeve. Zakljuanome u tamnici i okovanome car je obeao slobodu. Zatoenik eka dan, eka i drugi, mesec, godine... i ne vidi da se obeanje ispunjava. Ipak, on ne gubi nadu, verujui carevoj rei. Najzad, pojavljuju se znaci koji nagovetavaju skoro ispunjenje nade. Njegova panja se napree. On uje agor onih koji se pribliavaju veselo razgovarajui. Evo, najzad, spadaju katanci i ulazi izbavitelj... "Slava Tebi Gospode!", lako se iz usta zatoenika otima uzvik. "Doao je kraj mome zatoenitvu! Uskoro u videti svetlost Boiju!" Drugi sluaj: bolesnik, pokriven ranama i raslabljen celim telom, bee isprobao sve lekarije i promenio mnoge lekare. Njegovo trpljenje je na izmaku i gotovo je dospeo u oajniku malodunost. Ipak mu govore: "Postoji jo jedan veoma iskusan lekar koji sve lei, ak i tvoju bolest. Mi smo ga zamolili i on je obeao da e doi". Bolesnik poverova, ponada se i poe da eka obeanog... Prolazi jedan as, drugi -
nespokojstvo ponovo poinje da mui njegovu duu... Tek predvee neko je doao... dolazi, pribliava se... otvaraju se vrata i mnogooekivani ulazi... "Slava Tebi Gospode!", klie bolesnik. Evo i jo jednog sluaja: podigla se strana oluja, mrak je pokrio lice zemlje, grom iz osnove trese goru i munje cepaju nebo od kraja do kraja. Zbog toga su svi u strahu. Jednom reju, nastao je kraj sveta. Meutim, kada pretnja proe i nebo se razvedri, svako sa olakanjem uzdahuje: "Slava Tebi Gospode!"
Dovedite ove sluajeve u vezu sa sobom i videete da se u njima sastoji itava naa istorija. Strana oluja "gneva" Boijeg nadvila se nad nama. Meutim, doao je Gospod Pomiritelj i razagnao oluju. Mi smo bili pokriveni ranama grehova i strasti. Meutim, doao je Lekar dua i iscelio nas... Bili smo u okovima ropstva, ali je doao Osloboditelj i raskinuo nae uze. Privijte sve to k svome srcu i osetite svim svojim biem. Tada neete moi da se uzdrite, ve ete uzviknuti: "Slava Tebi Gospode to si se rodio!"
Ne trudim se da vam reima objasnim takvu radost: to nije dostupno reima. Delo koje je izvrio roeni Gospod tie se svakog od nas. Oni koji stupaju u optenje sa Njim, primaju slobodu, isceljenje, mir. Oni stiu sve to i oseaju sladost svega toga. Onima koji su sve to iskusili ne treba govoriti: "Radujte se", zato to oni ne mogu a da se ne raduju. Onima, pak, koji to nisu iskusili, zato i govoriti: "Radujte se", kad ne mogu da se raduju. Onaj ko je vezan po rukama i nogama nee se obradovati, ma koliko mu govorio: "Raduj se izbavljenju". Odakle e doi isceljenje pokrivenom ranama grehova? Kako e uzdahnuti sa olakanjem onaj koji je uplaen strahotom "gneva" Boijeg? Takvima je jedino mogue rei: "Doite ka povitome Mladencu koji lei u jaslama i od Njega traite izbavljenje od svih zala koja su vas zadesila. Jer, taj Mladenac jeste Hristos, Spasitelj sveta".
eleli bismo da vidimo da se svi raduju ovom radou i da ne ele da znaju za druge radosti. Meutim, nisu svi koji vode poreklo od Izrailja Izrailjci. Otpoee se sada sa pustim uveseljavanjem, ludovanjem koje raspaljuje pohotu. Doi e do pomodarstva, igranki, maskarada. Onima koji to vole ne vredi govoriti: "Ukrotite se", budui da zatvaraju svoje ui i ne sluaju. Oni svetle dane praznika provode tako da milostivog Gospoda dovode dotle da svoje oi odvraa od nas i da kae: Odvratnost su meni vai praznici! I zaista, mnoga naa veselja u drutvu su mnogoboaka odvratnost: jedna su direktno prihvaena iz mnogoboakog sveta, a druga, premda kasnija, obiluju mnogoboakim duhom. I kao da se ona naroito izmiljaju u veem broju u dane Boia i Pashe. Zanosei se njima, mi dajemo knezu sveta, svome muitelju i Boijem protivniku, povod da kae Bogu: "ta si mi nakodio svojim Roenjem i Vaskrsenjem? Eto, svi k meni idu!" Zato, neka se ee ponavljaju u
dubinama naeg srca rei 50. Psalma: Da se opravda u reima svojim i pobedi kada ti sude...
Nas zavodi prosveena Evropa... Da, tamo su prvo obnovljene mnogoboake odvratnosti koje su ve bile izgnane iz sveta. Odatle su one ve prele i jo prelaze k nama. Udahnuvi u sebe taj adski zadah, mi se zanosimo kao da smo poremeeni i kao da nismo pri sebi. Meutim, setimo se dvanaeste godine. Zato su nam tada dolazili Francuzi? Bog ih je poslao da istrebe zlo koje smo od njih preuzeli. Tada se Rusija pokajala i Bog je pomilovao. Sada smo, ini se, ve poeli da zaboravljamo pouku. Ako se otreznimo, naravno, nee biti nita. Ali, ako ne, moe biti da e Gospod ponovo da poalje na nas nae uitelje kako bi nas nauili pameti i upravili na ispravan put. Takav je zakon pravde Boije: leiti od greha onim ime smo bili zavedeni na greh. To nisu prazne rei, nego delo koje je potvreno glasom Crkve. Znajte pravoslavni da se Bog ne da obmanjivati. Znajui to, veselite se i radujte se sa strahom u ove dane. Osvetite svet li praznik svetlim delima, znanjima i veseljima kako bi svi koji nas gledaju, rekli: "Kod njih je svetkovina, a ne nekakvo ludo igralite neastivaca i razvratnika koji ne znaju za Boga".

Sveti Teofan Zatvornik - Misli Za Svaki Dan U Godini

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sveti Teofan Zatvornik - Misli Za Svaki Dan U Godini

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SVETI TEOFAN ZATVORNIK MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI