OKULTOPEDIJATM

Zlatimir Panti

OIJU MI
VLAKA MAGIJA I VLAKA UDESA

TAKO JE BILO,

OKULTOPEDIJATM

Tako je bilo, oiju mi Vlaka Magija i vlaka udesa Knjiga koja je pred vama predstavlja skup svedoenja i ispovesti ljudi iz Istone Srbije, koji su imali tu sreu ili nesreu, da se suoe i sretnu sa nekom misterioznom i neobjanjivom pojavom. Pojedini kazivai govore kako su jedno vreme proveli na onom svetu, drugi, kako su se putem magije doepali ivotnih saputnika, trei, kako su taj neobini zanat uspeli da izue ili bar upoznaju sa opakom avoljom silom... Pojedini ljudi u Negotinskoj i Timokoj Krajini zaista veruju u mo avoljih sila. Nesumnjivo je da jedino vraare oba jezika podruja (srpskog i vlakog) iz ovih krajeva, uspeno komuniciraju sa mnogobrojnim grozotama kao to su vetice, drekavci, zmajevi, vile, more, ali i druga neastiva stvorenja...

OKULTOPEDIJATM

ISTINITE IVOTNE PRIE

Knjiga koja je pred vama predstavlja pravi biser i skup svedoenja i ispovesti ljudi iz Istone Srbije, koji su imali tu sreu ili nesreu, da se suoe i sretnu sa nekom misterioznom i neobjanjivom pojavom. Zlatimir Panti je za proteklih dvadesetak godina, na granici kada prestaje jedan i zapoinje drugi vek, uspeo da sakupi nekoliko stotina zanimljivih i istinitih ivotnih pria na prostoru Timoke Krajine i istonog dela Homolja. Njegovi sagovornici su mahom bili starci i babe koji su imali prilike da se lino nau oi u oi sa nekom neistom silom, da od nje postradaju ili da putem nje ostvare neki svoj nedosneni san. Ali, Zlatimir iznosi i svedoenja osoba koje se profesionalno bave komuniciranjem sa zlim i nadprirodnim biima, koje su u svojoj viedecenijskoj praksi uspevale da te sile udobrovolje, a u krajnjem sluaju proteraju ili organizuju nesvakidanji lov. Radnje u priama su najee vezane za surove i stravine sudbinske prizore. Pojedini kazivai govore kako su jedno vreme proveli na onom svetu, drugi, kako su se putem magije doepali ivotnih saputnika, trei, kako su taj neobini zanat uspeli da izue ili bar upoznaju sa opakom avoljom silom... Iz tih pria jasno se moe uoiti da su kazivai, druei se sa tim silama uvek izvlaili dugake krajeve, ili su se na lukav nain dovijali da ih se otarase i preokrenu na suprotnu stranu. Prema Pantievim zapisima misteriozni in vraanja, gatanja i bajanja ima i kulturoloku vrednost, kao najee izraenim u ovom delu Srbije gde se prepliu dva jezika govorna podruja. Autor ovih svedoenja pripada malom broju onih koji su ovoj temi potpuno i iskreno okrenuti. On iznalazi vreme da sva ta uda i neshvatljive pojave iznese na videlo ali i sauva za neke

OKULTOPEDIJATM

narataje i za neki novi i savremeni svet. Ovde se ne postavlja pitanje verovati ili ne verovati u sadrinu tih kazivanja, ali je sasvim sigurno da su prie izreene u kristalnom i inspirativnom duhu jedne epohe koja sve vie ostaje iza nas. U svakom sluaju knjiga je inspirativna, lako se ita, a njene prie pamte i dugo prepriavaju. Kamenko Kati

OKULTOPEDIJATM

UVODNA RE

Ovo nije nauna knjiga. Njenu sadrinu predstavljaju zanimljiva kazivanja, najee starijih osoba, koja su imala tu priliku (nepriliku) da se sretnu oi u oi sa nekom neistom silom koja im je preokrenula ili poremetila ivotni i sudbinski tok. Uverio sam se, sakupljajui grau za ove redove, da pojedini ljudi u Negotinskoj i Timokoj Krajini zaista veruju u mo ovih avoljih sila, odnosno duhovno neistih bia. Nesumnjivo je da jedino vraare oba jezika podruja (srpskog i vlakog) iz ovih krajeva, uspeno komuniciraju sa mnogobrojnim grozotama kao to su vetice, korakonxule, akrepi, drekavci, nonici, stranjici, zmajevi, vile, vodeni demoni, ume, more, ali i druga neastiva stvorenja. Metod komuniciranja i optenja sa tim silama je slian, pa se za prizivanje ali i odbranu od njih najee koriste otri predmeti (srp, no, sekira, vreteno, igla), magijsko bilje (pelin, raskovnik, kopitnjak, matinjak, vratika, sevlen, bosiljak, beli luk, ljuta paprika, mahovina), kao i drugi predmeti i rekviziti (katanac, donji ve, fotografije, med, so, tamnjan, vratilo, crveni konac, beluci, bogojavljenska i urevdanska vodica) i drugo. U svojim zapisima najee sam nailazio na otvoreni problem svojih sagovornika koji nisu bili u stanju da svoje ivotne stranputice ree na adekvatan nain, pa su se za pomo obraali ba tim silama, verujui da e im izai u susret. Vie od dve decenije sakupljao sam ispovesti i svedoenja osoba oba pola, pokuavajui da ih ovekoveim za neko budue vreme i nove narataje, kao posebni vid nae narodne knjievnosti. Vera da e problem enidbe, odnosno udaje, svaa i netrpeljivosti u kui, pronalaenje pokradenih stvari, saivljavanje sa odreenim demonom, bolest ukuana i stoke i slino, biti

OKULTOPEDIJATM

otklonjen i trajno reen, navodi moje sagovornike da pomo potrae ba na toj strani, izvan bojih i ljudskih vrlina i zakona. Naravno, kad nije bilo lekara i veterinara, ljudi su se dovijali i neastive udobrovoljavali, kako bi im ovi pomogli da se neznana bolest protera, pokradena stvar vrati, zatvorenik pusti iz zatvora, uspeno doe do voljene osobe... Sluajui moje kazivae stie se utisak da avolji saradnici i sledbenici u svojim rukama dre i boanski i avolji svet. Ova knjiga je nekako skup svega toga, a najvie e doprineti da se italac priblii misteriji onostranog, ali i dobro osea dok je ita. Koliko e on u sve to poverovati, ostaje otvoreno pitanje. Zlatimir Panti

OKULTOPEDIJATM

KAKO SAM UILA I IZUILA NAJNEOBINIJI ZANAT NA SVETU

Eve, ja sam ta baba Danica iz Negotinske Krajine. Za men uli mlogi koji teli da se bave mojem zanatom, al ja sam svakoga posavetovala da se mane te orave rabote. Mlogi su probali, pa odustali, a mlogi se i sad bave tem poslovima. Ja ou da vi ispriam u kakve sam kole bila, kad sam se dala da uim ta najcrnji zanat na ovem belem svetu. Posle toga e da vi bude mlogo jasno ta sve ovek mo da doivi kad se svojeglavo uputi u neto ta mo da ti satre i zatre i duu i snagu. S ocem i materom sam u Negotin prela da ivim jo ka devoje, od etrnajes godina. U selu smo bili sirotinja. Nije imalo ta da se proda, a ni kud da se neto radi pa da se zaradi. Xabe moj otac bio mlad i zdrav, kad u selu nikakav poso nije imao. Isprodava on na pijacu ovce i koze, a imanje skoro ispoklanja, el to nije nikakva zemlja bila, posna i nerodna. U Negotinu, posle, kupi jednu kuicu u Marinkove Bare, pa ju pokrpi i preuredi. A on pone po kua da see drva, da krei i pretresa krovove. Dovijao se siroma za dinar kako znao i umeo, samo da bi preranio men i moju mater. To je bilo odma posle onoga rata, etrejes sedme, el etrejes osme godine. U selu, na pojate, gde smo iveli, u komiluku sam bila zavolela jednoga momka, pa mi je ta rastanak bio mlogo teak. Plakali smo obojica, al smo se nadali de e ne sudbina kad tad sastavi. Posle kad sam zavrila osnovnu kolu, moji nisu imali pare da me koluju dalje, a planirali, poto sam bila lepa i porasna, da me udadu i tako se otarase od men. Al ja sam vie volela da negde naem neki poso, neg da se udam u petnajes godina i raam i uvam decu. U kue tad nismo imali ni struju, a da ne priam za radio i televizor. Dobro, po neki i to imao, al mi

OKULTOPEDIJATM

smo bili sirotinja. Tako nekako u to vreme u nau kuu svrnu neka Ciganka, a iz xepa ju gvire karte za gledanje. Moja mati mrzela da ju neki prorie i unapred kazuje ta e s nama da bude, a ja sam se mlogo obradovala im sam ju videla. Dala sam Ciganke moj beleg, a ona ga ubacila u karte, prekrstila tri put, pa posle karte presekla. Ka iz topa mi je saoptila da u da budem vraara i nita drugo. Kae, ja sam od neke sile odreena da pomagam ljudma da se spasu nevolje i svakojagog zla. Jo mi ree de u se ovem poslom bavim na veliko, de u na daleko da se proujem, a ne ka ona, da s kartama idem od kue do kue, ka slepac. To me poprilino obradovalo, pa sam ozbiljno poela da mislim kako u ceo ivot da radim taj udni i zanimljiv poso. im je Ciganka otila, ja sam men zamiljala kako sedim u zadimljene sobe, kud sve mirie i zaudara na bosiljak, tamjan, vosak i beli luka. Al ta ivot mi je nekako postao blizak i zanimljiv, te sam odma donela odluku da krenem u ta arobni svet. Nita od toga do tad nisam znala, i sve mi je bilo strano i nepoznato, pa i pored toga, poela sam da se spremam za put, na planinu. Najpre sam to saoptila moje matere, i ve odma naila na veliki otpor. Al ja svoju odluku nisam tela tek tako da promenim. Zagrejalo mi se dupe da budem vraarica i tu nema beloga boga. Reila sam da krenem na planinski vis Likovac, u zaselak Tilva Goronjit. To je planina udaljena od Donjeg Milanovca oko dvanajes kilometra ka jugozapadu. E, u tem zabitem kraju ivela jako poznata vaara, po imenu Mandalina. Ja sam nju malo poznavala, al sam za nju mlogo ula, i dobro i loe. O njojne velike moi na daleko se ulo, pa su ljudi s razne strana svaki dan dolazili u njojan burdelj, da ji pogleda u sudbinu i da ju malo prekroji. Ja sam se ka petnaestogodinje devoje ve sledei dan nala na ove planine, s torbicom malo preobuke i leba. Baba Mandalinu sam zatekla u njojne sobe, a to je bila i jedina soba u drvene

OKULTOPEDIJATM

brvnare. Okolo kolibe imala je nekolko manji koara za ovce, svinje i ivinu. Kokoke su ka i u mloge domainstava najee spavale na ljive, el na dudu, a pas bi se povremeno javljao iz neke jazbine iza ti staja. Kad sam babe rekla da ja ne dolazim ka drugi svet, da mi u neto gleda i da mi spravlja ini, nego da kod njoj izuim zanat kojem u da se bavim celoga ivota, ona me dugo zaueno gledala i nikako nije mogla da se naudi ta e to men u ove godina. Al, izgleda, njoj bila potrebna pomo u kue i u tale, pa se na brzinu smirila. Kad god bi neka pridolica zala u njojnu sobu, ja sam sve poslove ostavljala i zavlaila se u oe sobe, odakle sam mogla da sluam, al i zapisujem sve babine radnje i zanimljive basme. Ona je priala na vlakem jeziku, a ja sam ji tako i zapisovala, pa sam ji

10

OKULTOPEDIJATM

posle na miru prevodila na srpski. Dolazili su ljudi svaki boji dan. Samo velike svetaka i ponedevnikom nije primala. Najvie zbog kuevne svaa, pijanstava, valeraja, da se momak i devojka zavole, da bolesnik ozdravi, da deca izue kolu, da se dobije na sudu, da se povrne dug, da se zaraene strane izmire, da se nau zakopani dukati... Bilo je oni koji su u baba Mandalininu sobu zalazili da trae i mole da ji baba napravi opasne ini i naprate. Bilo je tu i jezivi stvari koje nikad u ivotu nisam ula ni videla. Baba je takve pomalo odvraala, al kad su ovi iz njine kesa poeli da vade razne poklone i akonije, babe je br srce omekalo i privaala se da ji radi i takve stvari. Doljace bi zaklinjala da sve to ostane u velike tajnosti, el ji se to, navodno, ini iz nude, a ne iz obesti. Men je reeno da drim usta zatvorena i nikad nikomu ne kaem ta sam videla i ula. Svatila sam ja, jo tad, da je to jedna od veliki i opasni vraarski tajni. Poto sam reila da idem do kraja i proem kroz svakakve radnje, utala sam i sve privatala ka od ale, i ako je bilo dosta teko. esto sam u avlije kriomice plakala i proklinjala ceo avolji svet, kuj se koristi kod pravljenja smrtni ini. Posle sam svata doivela i na svoje koe osetila, al u Negotin nisam tela da se vrem dok celokupnu vraarsku majstoriju ne savladam. A jednu no, probudi ne neka lupnjava na penxeru. Cela soba se tresla kolko je neki udarao. Baba Mandalina je jo bila u krevetu kad sam otvorila vrata ogromnem brkajlije i uvela ga unutra. Pononi doljak je babe reko da se digne i pomaga, a za pare da ne pita. Pred nju, na astal, turio je veliki austrijski dukat. Vraara skoi laka ka pero i odma ga zapita ta ona treba da uradi. ovek je kratko reko de ga je noas ostavila ena, dok je on spavao u druge sobe, a da ona mo da mu pomogne, tako ta e ju usmrti zlem inima, bez obzira kud se sad nalazila. ovek je bio ljut, prgav i uporan. Uz to, nudio je vrednu stvar. Za taj dukat se kod nas kopalo dvajes dana u sezone kopanja kukuruza.

OKULTOPEDIJATM

11

Mladomu brkajlije iz okoline Majdanpeka, baba Mandalina je rekla da ostane tu u sobe i loi oganj, a men je rekla da se obuem i poem za njom. Jesenja no je bila mutna i prohladna. Ja sam sporo ila za babom u nekem nepoznatem pravcu, al sam predosetila de idemo sve po nekem visu kuj se posle pretvorio u blagu zaravan. Posle dueg peaenja od oko jedan sat, ispred nas se ukazae nekolko grobova, ta mi je odma palo na pamet de se ljudi po zaseocima saranjuju na ovakve mesta, a nema na glavne seoske grobalji. Takvi primera ima i po selima u okolini Kueva i Majdanpeka. Tam umrle saranjuju na svojemu imanju i pokraj kue u avlije. Kad stigomo, baba Mandalina kleknu kod jednoga groba, obrnu se prema men i kaza: Ovak i ti mora, ako oe da radi ova poso. Kad nekomu ini zlo treba da poe od pretpostavke de si ti samo prenosnik, a nisi pokreta. Naneti nekomu zlo nije tako opasno ka ta se misli. To samo prvi put tako izgleda, dok ne svikne, a posle kad se sjedini s neastivem, onda postane deo njega i vie se nikad ne pudi. On ti je uvar i on ti je gospodar! Kad sam to ula, ja se skamenosa, al mi srce, izgleda, jo lupalo u moje grudi. Vraara tad izvue pripremljeno motovilo, postavi ga preko jednoga groba pa se pomokri na njega. Posle u jedan procep zavue od ranije spremljen zamotuljak od razne magijske trava i stvarica. Tad se na glas obrati avolu, s molbom da tu i tu enu pronae na kugle zemaljske, a kud ju nae, da ju uzme duu, da ju vid pomrai, da ju srce zaustavi, da ju u ovakav grob postavi... utala sam i radela sve ono ta mi nareivala, i ako sam pomalo naputala stvarnos i ovozemaljski ivot. Bila sam na same granice izmeu ovoga i onoga sveta. Uinilo mi se de je moja dua u svakem avolu, a svaki avo je u men. Povremeno bi me pono vihor gadosti, jeze i straote. ula sam samo vetiine glasove iz koje je avo progovarao, a sve drugo je bilo pepo i ladna senka.

12

OKULTOPEDIJATM

Posle poosmo s toga mesta. Nisam ni snila de na Likovcu ima skrovita vrtaa s vodenicom, koja slui, uverila sam se, samo za ovakve vraarske rabote. Baba Mandalina se svue gola, a posle i men naredi da tako uinim. Zaosmo obe ispod vodeninoga kamena, kod vitla, kud se ukrtaju nekolko jaki vodeni mlazeva. S toga mesta sam morala da beskonano dozivljam avoljega stareinu, nekoga andora, sve dok ga uskoro nisam primetila u blizine, al i na svoje koe. Baba mu je tad izdala nareenje da odma poe i usmrti enu koja je noas ostavila mua (spomenula ju ime). Smrznuta u ladne vode nisam oseala kako se moja dua sve vie gubi i predava avoljem svetu i kako i fiziki i duhovno sve vie postajem i sam svirepi demon. Tako je bilo, oiju mi. Ne mogu da se setim kako sam se vrnula natrag u babinu kolibu i ta je sve bilo s nepoznatem ovekom. O njigove ene nisam smela ni da pomislim, el sam u neku ruku i ja bila sauesnik njojne zle sudbine, ako su ju opasne ini i naprate tu no stigle i surovo kaznile. Ujutru sam naranila ovce i koze, bilo mi je ao, a potom sam zauvek nestala iz ove vrleti. Utekla sam od najcrnjega zanata na svetu. Sve grozote su jo uvek bile u mojemu telu, ini mi se de su i danas tu negde u grudi skutane. Al avo mi ni dalje ne da mirka. U Negotinu pronaem jednu Ciganku za koju sam ula de radi s lepem stvarima. Po njojne izjave, ona samo pomaga ljudma da napreduju u ivotu. Al i ona mi otkrila njojnu veliku tajnu. U oku njojne prljave sobe imala je tri tikve i u svake tikve, po njojnem kazivanju, bio je po jedan uvaen avo. Kad bi tela da nekoga usmrti, iz tikve bi isputala po jednoga avola, el se u protivnom, svi tri ne bi nikad vrnuli. Prilikom slanja na opasan zadatak Ciganka ji molila i upuivala ta treba da urade. Ranila ji duama njojni rtava. Saradnja s neastivem u te kue bila je na visine. Jo se nisam bila oporavila i prezdravila od zla koje me zadesilo na Likovcu, a ja sam jopet zagazila u mutnu vodu.

OKULTOPEDIJATM

13

Ponovo me je avo pripremio na samoubistvo i nesreu. Mrzela sam sve i svakoga oko men i bila spremna da podignem ruku na svaki ivi stvor. Posle neko vreme reim da otidem kod baba Darinke u selo Kovilovo, pokraj Timoka. Ona je stvarno bila ista vraara. Otvoreno sam ju rekla ta sam sve doivela u moje vraarske kole. Baba se istinski potrudila da mi pomogne i svako zlo istera iz men. Potrudila se da me povrne u ivot, da mi spase duu, da mi vrne veru, nadu i ljubav. Ubrzo posle toga udam se za oveka s kojem sam izrodila dva sina. Ovaj stariji esto me prekori kad mu ovo priam: Traila si avola, pa si ga i dobila! Sad sam se posvetila Bogu i crkve i vidim de mi bolje ide. Spasla sam duu, okuila se i postala ena i majka, ta bi svakomu poelela.

14

OKULTOPEDIJATM

KAKO JE BABA GERGINA LOVILA VETICE

Ovode da mi se posere* ako te laem. Vie od eset godina se ja borim s veticama, vilama i zmajevima po Homolju i po Negotinske Krajine. Na vetice sam nekako svikla, pa pravo da ti kaem i uivam kad ju uvatim u moja eleca, a ona cii ka zmija ridovkinja i moli me da ju putim. Al oe mojega, nema tu putanja. Ni ona nikomu ne oprata kad ga zgrabi nego mu se dumanski sveti i tura na najvee muke. Posle ja nju frljim u veliki oganj, pa nek moli onoga kuj ju prato da po svetu vata i ubija ljude i decu. Vetice su postale roenjem od ene el devojke koja je zaela od avola, a roene nekrtene dana. To je vreme od Boia do Bogojavljenja. Takva enska deca kad porastu postanu zla i naopaka stvorenja. Druguju s neastivem, stvaraju nemoral, proganjaju potene ljude i vernike, al najvie nasru na nezatienu decu. Pre pedeset pa i vie godina u Timoke Krajine i Homolju bilo je mlogo te vetica, pa sam tad imala veliki poso. Obila sam tad sva planinska i podplaninska sela i varoi: sve od Miroa, preko Deli Jovana, Crnoga vra, Rtnja, Tupinice, Stare Planine i Tresibabe, pa sve do ove moje Homoljske planina i Kuaja. Ni broja se nezna kolko sam ji zadavila i spalila, samo da se ljudma spasu ukuani i stoka. Mlogi misle da sam ja neka opasna i povetiena baba, pa daleko obikaljaju moju kolibu na istone padine Homolja, al nije tako. Kad ti ja opriam ta sam sve videla i doivela, sve e ti bude jasno i isto. Mesecima i godinama ta opasna ala zalazi ljudma u talu, izmuza krave i pije ji krv. Tako propadaju i ovce, i svinje i koze... Deca ne smu da iziu uveer iz kue, nego celu no ljudi

OKULTOPEDIJATM

15

deuraju oko kue i kade krpama po avlije i oko tale. A decu vode do kole i vru ji natrag posle. E, zato sam se ja reila da tu napas zatrem i da ova kraj naisto oslobodim. Svaki dan mi dolaze ljudi i mole da spasavam i pomagam. Moje klopke i zamke su uvek tu, pa im zatreba, a ja odma na poso. Znam ja svaku njinu tajnu i zamisao i znam kako da ji udobrovoljim i primamin na moju udicu. Ja uvek zakazujem lov na vetice, el nekad poso bio veliki, pa svi ekaju na pomo. Kako mi se kuj pojavi, ja mu zakaem, pa on posle doe s konjom za men. Red mora da se potuje i tu ne sme da bude protekcija. U podnoju Kupinove Glavice ivela je neka Javorka koju sam poznavala jo ka devojku. Bile smo negde iste godina, pa smo se u mladosti esto viale po vaarima i na sedeljkama. Kad sam poela da se bavim ovem vraarskem poslovima, pre eset godina, Javorka je i lino dolazila kod men u burdelj. Jo tad ka devoka bez oca (roena je vanbrano) ponaala se mlogo udno. Nikad nije krtena ni u crkvu ula. Dok ju mati bila iva, slavile su krsnu slavu, al kad je ostala sama, ona je s tem prekinula. Tu u njojne kolibe, izolovana od sveta i ljudi ivela je neuredno i divljaki. Kako je ivela i od ega se izdravala, pravo je udo. Uz kuicu je imala jedan mali obor, al u njemu nije drala ni svinje, ni ovcu, ni ivinu. A u sobice u koje spavala i ivela, bilo samo nekolko daske s praznom slamnjaom, jedna sora i zemljena foruna. To je bilo celo njojno bogatstvo i njojan imetak. ak ni neto zemlje oko kue nije obraivala niti neto sadila. Bilo, tako, letnje vreme kad sam se vrtala iz posete neke familije u Rudne Glave. Poto sam prilino zadocnila, setim se Javorke, pa svrnem kako bi kod njoj prespavala, el mi je bila uz put. Kad sam ula u ta njojan sobiak, ona je leala na slamnjae s otvorenem oima, uperene u tovan. Primetila me tek kad sam se pribliila i povukla ju za ruku. A onda je munjevito skoila i sela na ivicu kreveta. Ree mi de ja mogu slobodno da se raskomotim i

16

OKULTOPEDIJATM

legnem, a ona e da otide na neki njojan vaan poso. To je rekla i nestala iz kue. Tu no sam u Javorkine kolibe provela ka na trnju. Od stra i od uzbuenja oko nisam mogla da sklopim. Celu no sam na tovanu sluala neke strane vike, dreke i ciktanja, a u ranu zoru naputila sam kolibu i nisam se osvrtala za sobom. Jo tad sam bila ubeena de Javorka nije obina ena, nego moe bit vetica, uma, mora el neto slino. Kad sam stigla u moju avliju dugo sam se premiljala ta me je zadesilo kod Javorke. I od tad sam poela da ju pratim i raspitujem se o njojnem kretanju preko rodbine i poznanika, a pogotovu o pononim neredima po pojatama u okolini. I ubrzo se obistinilo sve ta sam nasluivala. Qudi iz Javorkine blizine potvrdili mi de ona nikad ne noiva u svoje pojate, a izjutra, kad se odnegde vrne, neprestano lei i ne izlazi iz kue. Nita ne jede, ne loi oganj, i ne pria s nikim, a kad nekoga skobi samo savije glavu i nestane bez traga. Jednoga jutra probudi me muki glas, a kad sam otvorila vrata, na pragu je bio jedan mladi kuj me molio da odma poem s njim el mu neka ala svaku no gui po nekolko jagnjeta, a ta je najgore, poela je da se uvukuju u sobu kud spava on s enom i detetom. U poetku je miljao de se radi o vampiru, al su mu posle rekli de vampir ne gui, ne pije krv i ne usmruje. Odma sam znala de se radi o Javoke, pa sam pourila da naem pruglo, klopku, velika gvozdena eleza, drveno korito, tri vretena i jednu otvorenu omu. Bilo je to odma posle rata, mislim 1946. el 1947. Znam de sam imala dvajespet godine, a tolko imala i Javorka, kad sam zapoela prvi lov na nju. Za prvi? Pa zato ta mi je vie redi izmicala, otvarala eleza i osakaena beala, zubima otkidala omu i nestajala. Bilo je to te godina kad je bila u pune snage i kad u ovem kraju nije postojala nijedna sila koja bi ju se suprostavila i izila s njom na kraj.

OKULTOPEDIJATM

17

Kad sam s mladiom silazila niz glavicu, on mi jo izdaleke pokazivao odakle napas dolazi i kud posle odlazi, a to se poklapalo s mojom pretpostavkom: da dolazi iz pravca istoka, ba iz kolibe u koje sam noila. Kad sam posle razmiljala, dolo mi u glavu de me one noi Javorka nije dirala el je znala de se ja bavim opasnim vraarskim radnjama, pa bi moglo da ju se dogodi ono najgore. I zaista, moj glavni pribor je uvek bio sa mnom, ma kud se ja tad nalazila. Kad stigomo u avliju kod toga mladia, najpre razgledasmo teren pa onda ruasmo. Posle je usledio dogovor kako da se organizujemo za dejstvo. Svi ukuani su se bili okupili u avlije da mi pokau s koje strane vetica dolazi, kako bi ja na tem

18

OKULTOPEDIJATM

udarnem mestu postavila svoje naprave za lov. Ispred glavne vratnjice postavila sam velika gvozdena eleza, a ispred sporedne klopku s oprugom od jake drenovine. Radi sigurnosti, na sred avlije postavila sam otvorenu omu, iji je jedan kraj bio u mojim rukama. Korito sam postavila naopake, tako da je bilo na otrem vrovima tri vretena. S takvom pripremom smo doekali pomrinu, a posle sam ja otila u svoju zasedu, na oblinju upu sa senom, da odande nadgledam situaciju. Domainu sam rekla da u avliju puti sve jaganjce, a on sa svojim ukuanima da ne izlazi dok ja ne pozovem i dok sve ne bude gotovo. Negde pred pono, nastade blejanje i komeanje meu jaganjcima. Neki topli vetar zapljusnu i men na senu. Zalajae pceta i zapopevae petlovi. A onda se za neko vreme sve umiri, te u tem mrtvilu primeti siluetu u belem. Lelujala se ka na vode dok je prilazila kod glavne vratnjice, a onda se udno rairi, te ono belo platno spade s njoj. Ba u to vreme pukoe eleza i visom odjeknu jeziv lelek. Pokidae pceta, jurnue na tu stranu, a onda se lelek munjevitom brzinom izgubi niz istonu padinu. Odma mi je bilo jasno de lov na Javorku nije uspeo, el je vetica eleza samo delimino okrzla, a ova se odma zatvorila. I naredne nekolko noi provela sam na te tale, u iekivanju da moj plen ponovo naie. es veeri se nije pojavljivala, al sedme jopet doe iz istoga pravca. eleza sam sad postavila na same vratnjice, gde nije bilo prostora da ji zaobie. Jopet zalajae pceta i jopet se uskomeae jaganjci. eleza se aktivirae, al nekako tupo pukoe. Gvozdeni iljci zarie se u vetiino telo. Dugakim konopcem, eleza sa svojim plenom privuko ka sredini avlije, tu kud je stajalo korito s vretenima. eleza oborie vretena, te ji u isti ma poklopie zajedno s veticom. Tek tad sam mogla da siem iz svojega zaklona i zovnem ukuane da iziu napolje. Stariji ukuani sa straom i zebnjom izioe iz kue, a deca

OKULTOPEDIJATM

19

ostadoe u sobe, da pokraj penxera gledaju ta e da bude dalje. Domainu, onem mladiu, kuj me ovode doveo, reko da uzme omu i ispod korita navue vetice oko gue, al paljivo i oprezno, el nikad se ne zna u kakvem se stanju ala nalazi. Mladi je bio bled ka krpa, ruke bez kapke krvi tresle su mu se ka neke babe. Posle on to nekako zlovoljno i uini, a kad zatee omu, i men postade lake, el je pola posla bilo svreno. Ostalo je samo da ju odnesemo na bunjite i tam spalimo. Mukarci uzee nekolko svea i veticu zajedno s koritom i elezima, pa se zaputie na bunjite, koje bilo udaljeno oko dvesta metara od pojate. ene nisu smele da mrdnu iz avlije, nego su s decama izdalje gledale udo nevieno. Bila je prola pono kad oni zaloie veliki oganj po mojem uputstvu. Jo u toku dana su pripremili suve granje od gloga, trnjina i divljakue. Sad se sve to pretvorilo u veliku buktinju koja je mogla da se vidi sa svih visova u Homolju i zapadnem delu Krajine. Kad je plamen bio najvei i kad su suvarci zapitali na njemu, reko ji da podignu korito. A onda sam ja lino obavila svoj glavni poso. Javorkino telo probodo sa ona tri vretena, pa ga moj domain i ja zajedno bacismo u plamen, ne skidajui eleza sa vetice i zlotvorke i nekadanje moje poznanice. Onda se bez osvrtanja vratismo nazad. Za nama kuljnu veliki crni dim, a onaj isti lelek i jauk prolomi se kroz padinu, ka Deli Jovanu i Miro planini. Bio je to znak de ju je dua sve do asa spaljivanja bila iva. Ujutru smo doli da uzmemo eleza. Na zgaritu je bio samo veliki sloj tamnog i mrsnog pepela. I nita vie. Sa tim elezima sam uhvatila etiri vetice. Eno ji iza vrata. Ponesi ji sinko za uspomenu, el ja vie nisam kadra za takve rabote. Dok nisam imala eleza, vatala sam ji u drenovo pruglo, al tad sam bila mlada i jaka. Sad se onemoalo i ostarelo. Otilo srce, otkazale noge, obnevidelo se... Vidi de i sama sve vie liim na veticu.

20

OKULTOPEDIJATM

KAKO JE BABA ROSA IGRALA U AVOLJEM KOLU

Bila sam, tako, kod moji, erka jedinica. Pa ka ta zna, jedine ti je prokleta maza, ofrljasto i nedokazano. A pravo da ti kaem, ja sam ji sluala, nije de nisam. Al kad mi padne moje ludilo tu nema beloga boga! Volela sam da se skitam po vaarima i saborima jo ka devoje. I tako sve ilo, ilo dok nije dolo vreme da me udadu. Moj otac imao u planu nekoga Milisava. Njigovi bili dobrostojei i od glasa ljudi, al ja to nisam fermala. Men ta padne u dupe to ti je, tu me niki iv ne mo odvrne. Mogu ja svakoga drugoga da volim, al kad se spomene onaj prcoljak od Milisava, sam se neto obeznanim i ukrutim ka drvena. Mrzela sam ga iz due i to ti je! Doe jesen, a poslovi kolko oe. Treba kukuruz da se obere, treba lojze, drva nismo dovezli, ovce se nisu izmrkale, ma trista uda ima da se urade! Kad to nekako, zlo i nevoljno urademo, moj otac, onak lud i drvendekas zovnu men i moju mater Milevu pod jabuku da sednemo i da pregrajimo neto. Odma ja vidim ta e da bude: reio kurta da me uda ove jeseni i nema vie vrdanja. A men se ne udava jo, el ja ekam bolju priliku, a i jo mi se skita pomalke. Nauila sam da budem slobodna i da idem kud ou. Ona me pipne, ona me tipne, ona izdavi... A sad, ovi moji zapeli za Milisava, pa za Milisava i to za ceo vek sve neki Milisav, stojnu mi izeo kakav je! Sitan, xgoljav, Boe me prosti ka da je zaprtak, a nije ovek i mladi u najbolje godina. Nisam ga donosila ni do dupeta, ma i ga nisam fermala, a na oru ni da ga pogledam. I tako mi sedimo pod onom jabukom, a moj otac jednako navaljuje na men, pa ak poe i da preti. Kae, kad uvati ona kolac iz petlixana, pa kad pone da me bije sve e

OKULTOPEDIJATM

21

Milisav da mi bude pred oima i niki vie! I istino, die se on i iupa ona kolac. Doe kod men i kae: Jebem li ti majku krmeljivu i mrsoljivu, ta oe jo? ta ti fali onomu oveku i ta si ti bolja od njega? ta ima u kue bolje od njega? Nemo da me blamira po selu, el kad dovatim ova palavrtak, e bude komendija! Nego nauila dupoa da juri maglu i vetar, pa ju se ne udava. Ne treba njoj kua ni deca, nego drndanje. A moja mati sam uti, ni da blekne. Dri mu stranu i tu nema da probije pa da si majka Jana! Vidim ja de proo voz kroz kukuruz, nema vie mrdanja. Sad ne mogu da izvuem glavu, pa makar crkla! Gotova mu radnja, mislim se. I nema drugo nego da pristanem, pa ta mi bude! A kroz ivot u se snalazim kako znam i umem, ali u sve njima da obijam o glavu. Za sve u da ji okrivljujem, el me oni protiv moje volje udavaju za ovoga klemponju. Odma ja ponem da planiram kako u da naem oveka kuj e men da odgovara. Posle mojega pristanka, ugovori se proevina, pa posle svadba i tako sve po redu. utim ja i pristajem, iako mi se ne pristaje, samo da ne bude belaj. Legnem ja s Milisavom, al nije to to. Boli men ona rabota za njega, okrenem mu ja dupe! Tako jednu no, tako drugu. Posle se poalo on kod moje mater. Zapreti mi ona jedan dan ka ono otac pod jabukom. Izgraja ti ona men sve ta ju dolo na usta i ta nije. Ajde pristanem ja i to, al mi dua nije s njim. Sve mislim ja na moje momce. Neki se i oenili i decu imaju, al nema veze, svaki mi dobar, sam ovaj Milisav nije ka da je avo lego sa mnom! I za ivo udo, rodi se nama i dete! Istino, dete mi nije krivo, al nisam ga mlogo ni volela, de je Milisavljevo. To prvo bilo devoje, posle se rodi i mukari, al ja sve ista. Sve ja trzam da ostavim Milisava i da naem oveka koga volim. A volela sam toga iku Persinoga mlogo. ovek bio i svira, a jo se nije oenio. Dua mi kopni kad ga vidim. Kaki moj Milisav, pa ovaj nije ni na put da mu izie! Samo da vi udo, ja trim za ikom, a ovek ne zna za to. Kad se skobimo, on proe

22

OKULTOPEDIJATM

pokraj men ka pokraj turskog groba, ni da se osvrne! I gledam ga u oi i smejem se jo izdaleke, a on sam mi kae: Dobar dan, Roso i otide. U sinje more, mislim se, kad me ne vidi! Tako legnem s ovem bilmezom od Milisava, a men u glave sve onaj ika. Miljala sam deca e ne veu, ono jok, sve gore i gore. Moja svekrva ljulja decu do pola noi dok ne zaspu, a ja ni da ji pogledam. U glave mi drugo, sam moja deca i ova kua nisu. I reim ja da se poalim neke baba Dane za moj sluaj. Bile smo tako nae i dobro smo se slagale. Vidi baba moju muku! S prva me odvrala od toga, te posle na kraju rei da mi pomogne. Prati ona men kod jedne Ciganke u Braevac. To je jedno zabaeno selo pokraj Timoka, ima ga trijes kilometra od Negotina. Kae mi baba Dana da objasnim Ciganke ta je i kako je i da mi napravi neke ini da me zavoli taj ika Persin, inae u da umrem! Doem ja peaki do Braevca, noge mi otpale, al ta da radim dupe se ogrejalo pa nema mirka nigde! Naem ja nju odma kako sam dola tamo. Svi je poznavaju u selu. Debela neka Ciganka, dupe ju ne bi stalo u ovu tepsiju, da prosti. Ispriam ti ja njoj moj sluaj, a ona se smeje ka lud na brano i vidim neto zadovoljna i raspolona. Kae, stvar e lako da uredimo, samo mora da padne jedan dukat za as, el kako ona kae, tu ima veliki vaan poso. More, nije vano, mislim se, samo da ika padne, pao mu kamen na srce, kad je bez oiju i bez glave! Samo kad je ona obeala i zna da uredi da to sve bude kako treba, a za as nema da ju boli glava. Skinem ja nisku s vrata, pa otkinem jedan dukat i turim pred nju na astal. A njoj, vidim, milo do neba, el dukat ti je bre velika stvar u ono vreme bila, pa i sad moda je. Najpre ona neto men prebaja i to zadugo, a posle mi ispria ta treba da radim kad doem doma. Ispriala mi je tri radnje koje treba da obavim, pa da ika bude moj. I jo mi rekla, ako s jednom nita ne bude, onda s drugom, pa s treom. Jo mi kae da bi bilo mlogo dobro da imam jo tri dukata da mi uije u jedno marame, pa da to stavljam pod jastuk kud spavam. A ja, ka

OKULTOPEDIJATM

23

ta me dao Bog, odma skido onu nisku pa iskida jo tri dukata, da to uije i da stvar bude sigurnija. Dok je ona dukate uivala u ono marame, ja sam morala da gledam na istok kud izlazi sunce i da mislim sve na iku. Kad je to sve bilo gotovo, krenem ja natrag u tubik. I nemam kad da ekam, nego jo prvu veer ou ono da isprobam. im je Milisav zaspao i deca se primirila, a ja ajde pa polako naprstaki u pomrinu. Odvuem se polako do Karamanievoga brva i svuem se gola, ka ta mi Ciganka kazala. Ono meseina, ba ka za inat, vidi se daleko, al nema niki, gluvo doba. Uleznem ja onak gola pod brv u vodu i ponem da traim tri belutka. Kad ji naem, moram s levom rukom da ji uznem i da se s njima prepnem na sredinu brva. Tako i uradim. Na sred brva ja se okrenem ka zalasku sunca i razviem se jako, kolko mogu: Kako sunce za goru, kako vile u goru, tako i moje ini za ikom otile! Kad ga stignu da se seti men, kad me skobi glavu da okrene! Dua mu se za mnom otvorila, pika mu se moja usladila! Posle toga preko glave prebacim jedan belutak, pa jopet iz poetka ponovim ove rei. Sve tako do tri puta, dok ne isfrljam sve one beluce. Kad sam sve to uradela, jopet se zavuem pod brv pa se okupljem cela. Ispljuskam se poteno u one ladne vode, pa ajd doma u krevet! Kad bilo ujutru, ekam ja ta e da bude: dal e se slepac odnegde javi, el e proe. Ma jok, ba nita! Iziem ja na put, provrljam do uprije, sve mislim u ga skobim negde, al oe ovu moju: nema nigde nikoga! I pravo da ti kaem, bila sam se naljutila i ne znam vie na koga. Ne da men dupe mirka da stojim i ekam, nego ajde smiljaj dalje. Mislim se: e pa, iko, naboe me, pa kad-tad, al te neu ostavim! Odma drugu no reim ja da isprobam sve ono to mi Ciganka kazala. Reko, bie sve odjedanput da zasvrbi mojega iku. Moda e te ini kad se zdrue da budu jae i da ji neki avo odnese kud treba. Znam ja da su to avolske rabote, al ovak vie

24

OKULTOPEDIJATM

ne mogu, pa mi oi izvadi! Jo istu no otidem ja jopet kod brva, pa ponovim sve ono od proli put, sve tako gola i razvezane kose. im sam to zavrila, a ja odma na drugu radnju. Od prilike do dva sata treba da obiem tri kladenca sa koje otie ista voda. Tako, u jedan krag el flau pomeam vodu sa ta tri kladenca, pa posle pred zoru doem kod nekoga gnjezda sa malim tiiima. To sam u toku videla morala da naem, el sad idem direktno tamo. Sa tom pomeanom vodom ponem da prskam one tiie u gnjezdu i jako priam, da se ori cela uma: Kako se vaa majka oko vas vila, tako se i ika Persin oko men i moje due vio. Kod men uvek doo, nikad drugu ne pronao! im sam i ovu radnju obavila, a ja, ka ta me Bog dao, ne bi lenja, nego ajde i na treu, dok jo leke ima vreme do svanua. Treba da proem pokraj groblja, pa me isto vata stra, ali kad se mora, onda nema vrdanja! Stignem ja, tako, ba u svanue, na groblje i odma, ka bez due, izvadim kljete iz kese i pravo kod jednoga krsta. Odjedanput dunu neki vetar dal vetar, el kuj moj, ne bi znala. I tako uvati me neki ladan stra, pa sam se stegla od ladnoe i od ove moje udesija. Zgrila se, pa vie i ne duvam! Ne mogu duu da povuem u dunik. Otvorim usta da viknem, a ja, ba nikako! Ali, u tom strau ja radim moj poso, pa makar crkla na mestu! Onem kljetima vadim jedan ekser iz krsta i priseam se ta treba da priam, kako mi kazala Ciganka. Iz flae, ta sam ju ponela, sipljem vodu niz ekser, a sve to preko glave onoga mrtvaca i priam: O, moj brate neznani, kako ja teb ne znam tako i ika Persin ne znao za drugu, osim za men! Posle vrnem ona ekser u rupu kud je i bio, zaukam ga dobro i reknem: Neznani brate, ja ne diram tvoj mir, nego mira ne dam iki, dok god za mnom ne krene. Kad bude ova ekser natrag krenuo, tad se i ika za drugom okrenuo! Ja drmam krst, krst drma zemlju, zemlja drma vodu, voda drma sve avole andore da idu kod ike, da ga men dovedu!

OKULTOPEDIJATM

25

Kako ja ovo izgovori i kako zakorai da prejaem ona grob i poem doma zviznu neka oluja ka bi i sve oko moje glave. Vidim razdanjuje se, al nema nigde ive due da viem nekoga u pomo. Uvatim se za obraz el za nogu, a ono jok, nita ne oseam da je moje. Sve mi se oduzelo: i snaga, i jezik, i idenje. Iskobeljam se ja nekako, zlo i nevoljno do ivice groblja pa se premetnem u jedno livae, sve mislim u se osvestim i e me mane ona oluja i ono sviranje. Kad ono, oe mojega! Podigli se avoli kolko ji zemlja dri, pa svi uglas viu, deru se, kree, mjauu, kukumave, vrite i pcuju me u dupe i ono pokraj dupeta. Nema se ja ni osvrem, nego grabim do prve kue da stignem. Kad se dovuko do prve kue, tu kod Slave zalaja pas i u isto vreme izie sunce, te prestade i ova jurnjava i pcovanje. Jao, reko, kad sad ostade iva nikad vie neu da umrem! Kad kod kue svi se podigli i trae men, pa ji udi ta mi bilo i otkud idem. Ispriam ji ja da me celu no boleo koram i grbina, pa nisam mogla da spavam od bolova, nego sam ladila elo na kladencu. Niki me za to vie nije ni pitao. Al, da vi udo! im zae sunce i poe da se smrainje, ka kroz san u onu vrevu i onu galamu od noas. I sve mi se ini de

26

OKULTOPEDIJATM

ide s onom olujom ta sviri i piti, sve blie i blie do nae kue. Ja odma vido ta e da bude, pa kaem mojima: Zabole me jopet koram i pod grudima, pa u malke, dok vi spremite veeru, da prilegnem u moje sobe. Jao, kako se ja zavuko pod ponjavu, ona uka i buka stie u avliju, a neki bradati, upavi i dlakavi do pojasa otvorie vrata i uoe kod men u sobu. Jedan od nji mi kae da odma iziem u avliju, trai me, kae, ika Persin koga sam zvala celu no i molila se avolima da ga pronau i dovedu. Sad su ga doveli i on me eka ses izdrljenim paljenikom podigo ga i eka da ja iziem. Jao, ta sam doivela, kuj me tero to da radim, Bog me ubio! Prvi put sam tad spomenula Boga i setila se da ga molim da me spase od ove udesija i grozoa. Vidim ja najebala sam ka mlada prve noi, al se pudim od Milisava e mi se rasturi kua i deca e ostanu siroii. Sad me doe ao za sve to, a traila sam tako da bude. Ovi moji, svekar i svekrva, rade njine poslove po kui, ne primeuju oni to nita, a ni moj Milisav. Samo ja to vidim i ujem. I morado ja da iziem kod nji. Kako ja izio, ima ta i da vidi puna avlija, ka de je svadba dola! Ne zna kuj ima veu bradu i kuj po grozan. I nije samo ta ima bradu po licu, nego i po cele snage, a oko one rabote po celo povesmo visi. I to svi nakrutili oke, smeju se i primiu mi se. A u sredine te guve onaj ika, koga sam zvala i trala za njim, izdrljio najvei palavrtak i vitla njim, ka ses kocom! Ja stado da ga molim: iko, molim te, mani me sad ivu za veeras, pa doi ujutru, e idemo u Dubravu, el u pop-Mikinu umu, pa me prcaj kolko oe, al nemo sad svi da mi se smeju. Pogledaj, ta je si ji doveo ka da je prcindan kod men! Odma da ji vodi odkud si ji doveo! A usred te gomile dlakavi avola i grozota, poe da se okuplja orkestar, jopet od njine ljudi. ika Persin, poznavam ga dobro, ka i teb sad, doe blizu men ses onem stojkom ukruenim i kae da svi uju: uje Roso, duu si mi izela ses molbama i albama. Celu no si

OKULTOPEDIJATM

27

me jurila. Poela si od Karamanieva brva, pa kod tri kladenca, pa u zoru kod grobalja. I no pre si isto radela. Miljao sam da se ne odzivljem, el me mloge tako zovu pa ostave, ali ti si ba reila da me iskida i zadavi. Sit sam ja kurava i previna, ali teb sam doo da isprosim i da svadbu teramo. Kako to ika ree, oni svirai poee da biju u neke tupane i doboie, a karabe poee da carliu i pite. Odjedanput, na ikinu komandu, svi skoie na men, svukoe mi ono malke od dreja i frljie negde u trnje. Gurnue ti oni men u njino kolo, te morado da igram onak gola, bez ipice na men. U taj as uvati se ika s moje leve strane, a s desne jopet neki veliki upavko (to je, kae, na kum). Vidim ja e da bude upavo, al nema mrdanja! Dado ja dupe na dobo, pa ta mi bude. Bre, trajae to oro i veselje do pred zoru. Izdrndae me oni svi po redu i kuj kolko teo i ta teo to mi radeo, da prosti. A moj ika samo gleda izdalje i kebelji se. Jezik mu do dupeta dovaa kad pria. A posle se mislim, nije ni kriv, sama sam to traila, pa sam i dobila! ini mi se na glavu popele i ivu e da me pojedu. Doe mi sad da otidem kod one Ciganke i da ju ovu moju izdrndanu rabotu namaknem na glavu. Al jopet, nije me ona, ena, zvala, niti me bila po uiju. Mislim se, bie e se i ovo zavri neki put. Kad bi u svanue, ona gamad se pokupi i bez rei i glasa izgubi se negde. Naposletku bee ika. On se obrte i ree: Roso, ovak e da te obilazimo do devet veeri. Takav je na zakon i nai propisi. I mi nekomu polaemo raun. Men su ovode pratili, ne bi ja samovoljno dolazo sad tu. Mogao sam mlogo bolje i lepe enske da prcam. Zato, ako misli da se ovoga spase, beanjem nee, svud e te stignemo i jo e da te kaznimo. Nego ti idi im sunce izie kod Milice u Gamzigrad, el kod Darinke u Kovilovo, pa nek ti vrnu vratak i nek kroz bajanje zamole nae stareine da te ostave. El ti si velike molbe uloila i pomeala si inje od tri sorte za jednu no. To se nikad tako ne radi, nego se uzme po

28

OKULTOPEDIJATM

jedna radnja za svaku no. E da si tako radela imala bi samo men i to kao pravoga mladia kakvoga si volela i tela. Nikad inje ne sme da mea i gomila! A najbolje bi ti bilo da uva mua i decu i ivi mirno u svoje kue. Zato, sabajle na put, pa il u Gamzigrad, il u Kovilovo! I neka ti vratak naprave za ivoga vampirina i za mir u avolske rupe. Kad dobije vratak, a ti s njim prskaj kuu, sve u kue i oko kue, celu ovu avliju i koare sa stokom i ivinom. Tako do devet veeri, posle mani. Nemo da bude lenja i kukavica pa da jopet navue belaj na dupe i teb i tvoje kue. Kad ti padne na nekoga, a ti se bez inja udvaraj i moli ga da ti ispuni elju, ako je voljan i oran. Mani se grobalja i krstova, tvoje godine nisu za to. Sad pamet u dupe, el ga u glave nisi ni imala! I obrte se on i otide za onema. Zora zarudela i moji poee da si diguju. Jopet nji udi ta je sa mnom. Drugi put sam reila da ji ispriam, sad nemam kad. Prionem da kupim ta men treba za vratak. Ponesem za svaki sluaj slavsku sveu, tamjan, meru od ulazni vrata, is ve za men i moje ukuane, u jedne tegle med, pomeanu vodu s tri mesta, jedan no, jedan katanac i jo neke avolije. Posle toga malko jem pa put pod noge pravac Kovilovo, kod Darinke. ini mi se blie od Gamzigrada. Morala sam, nema drugi spas, no se vie ne sme doeka ka proli put. Izjae me pa mi put ne pokazae! Sad moram ene sve poteno da priznam, neu da vrdam izokolo, da ne ispadne neki nesporazum i belaj. Mani ga bestraga, da pljuje u pazu. Darinku nisam poznavala, a nije ni vano ta ima ona da me zna, a tako i ja nju! Ispriam ti ja sve njoj ta se zbilo kod men za ovi nekolko dana, a ena se zgranu od uda i neverice. Kae, mogla sam i glavu da izgubim, mogli na mrtvo da me umore. Kad se ini naprate na nekoga sa namerom da ga zakovrlje, tu ti nema ivota. A kod men je druga rabota, el sam ja tela sve odjedanput i to pre da zaimam toga pustinjaka od ika. Dalaice ga mrtva

OKULTOPEDIJATM

29

nala, ta sam zbog njega prepatila i ta mi navuko u kuu! Jo mi kae Darinka da ima koxa vreme da proe dok se moja kua i avlija ne oiste sasvim od one avola, el ima pojedini jo da obikaljaju i njue moj trag po avlije. Zato e ona da mi vrne jak vratak, a ja da dobro pazim ta treba da uradim kad doem doma. Prebaja mi ona vie put u one vode i sa onem ta sam sve odnela, pa me isprati da idem. Jo mi ree da svrnem do nekoga namastira, da mi proitaju molitvu protiv avola. Sigurnije je, el Bog usliava molitvu pokornicima i pokajnicima, a ja sam reila sve da priznam i izvuem glavu. Kad iziomo mi napolje, taman da poem, kad se ja seti da ju pitam za ono krpe ta mi Ciganka iz Braevca uila tri dukata. Tela sam da vidim, bie i to neto uticalo na ove moje udesije. Dado ja Darinke ono krpe, a njoj se smrknu u licu odma, neto zlo naslutila. Kad ona to odi, ima ta i da vidi! Ciganka umesto tri dukata uila tri ute banke, one ta vie ne rade, a dukate turila u xep. Nagrdila te i iskoristila do kraja. Gomna ti izela, prokleta ju dua bila, kad mo takva da bude! Isudismo se mi, al ta moe, od nesree nema vajde. U te sikiracije poem ja doma. Mojem kod kue za to ne smem ni da spomenem, el bi me ubili za dukate i ove ludorije. Uveer uinim sve onako kako mi Darinka kazala, a tako sve do devet veeri. I vidim ja sve prestalo ka da nita nije ni bilo! Fala Bogu kad sam se i ovak prola. Posle neki dan skobim iku, vodi kobilu na pau. Kaem mu da stane i da pregrajimo leke. Ispriam ja njemu za sve ovo, a ovek se krsti i nita ne zna. Najedanput se nasmenu, pa mi ree: Odkud sam ja znao da ti men voli i radi to. I ja sam teb voleo, al raunam udata si ena, a ima i decu. I tako povatamo se ja i ika nekolko put, a kad mi i to dosadi, vrnem se kod svoje dece i mua i ete, tu sam do dandanas.

30

OKULTOPEDIJATM

KAKO JE DEDA SPASOJE VRATIO UKRADENE DUKATE

ovek nikad ne mo da se naui pameti dok ne propati i doivi svakojake udesije i vratolomije, po ovem belem svetu. I ja sam pojeo veliko gomno dok nisam svato neke stvari i dok se nisam uputo u avolske rabote. Ti misli sposoban si da uradi kuj zna ta, al oe, im si mrdno repom i krenuo napred, neto te od pozadi vue i ne da ti da napreduje. Tu, odma iza oke, isprei ti se neto i turi ti nogu, a ti digne krace i gotova rabota. Izem ti ja takav ivot i takav provod. Bilo to, dabome, prolo koxa vreme od tad. Rodilo ni se i ovo mlae dete. Jedne nedelje, ka ta je i obiaj tu, u tubiku, reimo ja i moja Duanka da se izopiramo i ispreplakinjemo. Reko, nedelja je, a i ta e drugo da radi u taj dan, nego da se okupljemo i operemo te proklete gae. To mi muki, a ene, retko koja nosila i koja imala. Dodue, moja Duanka imala neke kuinjave i nji obukovala sam kad negde treba da poe u ljude. Nije se imalo, a malo takva bila i moda. Voli ena da ju se leti raslauje oko dupeta. Al se tad i suknje nosile dugake i iroke, pa i kad sedne nezgodno, ne mo lako da ju se vidi ona pustinja rabota. Ugrejemo mi tako vodu u bakra, pa se posle urimo, ka praci, u velikem drvenem koritu. Trljamo grbinu jedan drugomu, sapunjiemo se i smejemo. Ona imala, to ju u miraz dali, devet mali i tri veliki dukata. Pa kad se kuplje, ona ji skine, tako celu niku odvee, da bolje plakne vrat i guu. I sad, ona skinula tu niku, pa zakaila za granu od ljive, dok se mi kupljemo i ona svilen konac e se isui. I tako, okupasmo se mi i presvukosmo u isto, a posle uvatismo u sreivanje po kue. Ujutru, otidemo svaki na svoj poso. Kad bi negde pridveer, teju ide ona, ka bez

OKULTOPEDIJATM

31

due. Sve potrkava i saplee se, ka da ju, ne daj Boe, pao otac u bunar. Kae ona men onak zaduvana i ozlojeena, kud sam denuo njojne dukate, kad smo se plakinjali juer. Reko, pa bie na ljive kud je i ostavila. Ama jok, breca se ona ka pujak na mrzlem gomnetu. Nije, pa nije. Manem ja kosu, tu u livade, pa ajde za njom u ljivar. Kad tam, ono istino nema nita. A ona i zaboravila kud ji ba turila, al ja pantim, al ta vredi kad ji nema nigde. Lele, ta se tad posvaasmo, ta jedan drugomu ne rekosmo i ta lii i ta ne lii. Ubeuje ti ona men u ono ta ne mo da bude. Nikad se ja i ona tako ne posvaasmo ka sad. iveli smo prilino lepo i bez trzavica, al sad oko ove dukata njoj ispala neka velika sumnja na men. Odjedanput ti ona men kae: Zaguljenko jedan, odno si moje dukate kod kurve. Bolja ti Zagorka od men. Dukate da mi vrne kako zna, el e ti otide glava! I ta ti sve men moja Duanka ne ispria i ne izvrea me. Ja sam obisno glavu ka gusan i sam utim. A moram i da priznam, ja sam se istino po malo vato ses tom Zagorkom, pa se to i proulo. Ete, vidi, doula to i Duanka, pa sad ozlojeena ka da ju prcali strljeni i ka da je piala na osice. Samo ta ja sad dukate nisam odno Zagorke, niti bi to uinio. Ako sam ju neto kupio i poasto, to je bilo drugo.

32

OKULTOPEDIJATM

Jedanput, na negotinskom vaaru, ovem jesenjem, kupim ju opance i krpu svilenu, a na tubikem, na Miovdan, kupim ju jelee. I jo tako, po neki put, sam ju kupio po neku pomadu, el alvu od Gruje Turina. Al ovo je, bre, velika rabota, da ti da niku od dvanajes dukata. Ubeuj ti kolko oe, ona tera njojno i ne ferma me do one njojne. Vidim ja e da bude belaj. Obeam ju da u se potrudim, da ji naem iv el mrtav, al ji nisam odno kod valerke, a u to u da ju i uverim. uo sam jo ranije da u Trnavcu kod Zajara ima neka Jaglika. Ona, kau, sve ti pogaa, kuj ti ta ukrao, el ta ti kuj misli u kue i oko kue. Kaem ja to moje Duanke i smiri se ona nekako zlo i nevoljno. Ne proe mlogo dana, a ja uze leke od gornjega praga, od vratiju kud ulazimo, leke od bosiljka, jednu tikvu vode s kladenca, dva crvena vunena konca, kolko smo dugaki; leke od soli, tako isto i od balege, tri ljute suve papriice i jo po neto. Ne znam ja tano ta njoj treba, al reko bolje da ponesem sve da se ne vrem i da ne bijem tolki put za bodijav. Dabome, ponesem i neto za jelo, za nekolko dana, el ne znam ja kad u stignem i kad u se vrnem. Spremi mi Duanka proju, slaninu i vino. Bez toga nisam mogo. Obiem oko kue i oko koare, pa ajd polako na moj dugaak put. Peki sam do kraja morao, el nikakav prevoz nisam imao. Ni konja jo nismo bili kupili. Sedam sati sam putovao u jednem pravcu. Koristo sam preice, kolko sam znao i mogo. I taman da stignem, al oe jajca od komarca, zalutam na koprivnikem brdu i tu izgubim ceo sat vremena. Jao, noge mi otpale, turlo mi otealo, sukno mi izglodalo butine, a jo i ega neka udarila. Al stignem ja nekako predno. Sunce ostalo jo za jednu kobilku, pa da zae. LJudi moji, ta je naroda tam. To puni ljivari, avlija i svud oko kue. Razbakarile se ene na trave. Prostrele ponjave el kicelje. Svud samo amor, svaki pria zata doo i kakvu nevolju ima. Svaki se uvija i prenemaga ka gladan na sranje. Nita ti tee nema od nevolje. Ona i men tu

OKULTOPEDIJATM

33

dovela. Uo ja u avliju da se raspitam kako to ide i kolko se eka. Neke enturine se poreale na neke klupe, pod jednom pologom, i agore. A iz kesa ji gvire svee, bosiljak i tako to sve ta treba. Vidim, oe da se pomaknu, da mi naprave mesto, da i ja sednem. Ja, da izazovem malo smej, reko: Proli put kad sam dolazo, tu sam isto sedeo i sve me napunie buve, el tu dolazi razan svet. Jao, kako ja to reko, one ene poee da se eu i graje, kako primetile da ima buve, al ji bilo sramota da kau jedna druge. Podigovae se one odatle, pa otoe negde u lad iza kue, a ja se isprui na one klupe i odma zaspa, el sam bio umoran od puta. Vidim ja, posle, da danas nema da bude nita i de moram da tu prespavam. Mislim se, bie ujutru manja guva, a i na red u pre da doem. Ve se dobro uvatila pomrina, a Jaglika jo puta unutra. Zadrava ji moe biti i po pola sata. Neki se fale kako ji sve rekla, a neki jopet, namrgoeni i zlovoljni. Kivni na Jagliku, kako ji nita nije pogodila, pcuju ju mater laovsku i krmeljivu. To ti je, kau, neki smetenik i drkeljina od babe. Tako ja sluam od sve nji kuj izlaze iz Jaglikine sobe. Neki ju fale, a neki ju kude. Razan svet ima, a i ne mo svakomu da udene digenek. Neka Poleksija iz Brestovca otrovala mua, ustanovilo se to. Sad dola kod ove babe da ju napravi inje, da to odnese i isiplje pred sud, da ju oslobode krivice. Pa, kud to mo, bre, i taj sud radi po nekem zakonu. Usmrti oveka, pa nee u apsu! ujem, Jaglika nije tela da se privati da ju to napravi ni za velike pare. Sad Poleksija ide od jednoga do drugoga i ogovara ovu, kako nema pojma i kako ne vredi ni kolko rezervni toak od gomnarski kola. I da plae i da se smeje, ta sve ima da uje u te avlije. Prilino dockan, sve se to smiri, proredi se i mlogi otoe. Ostali samo ovi koji zakasnili toga dana. Napravim ti ja, kobajagi, neki spisak za ujutru. Ispred men ima da prou samo dve ene i jedan mladi iz okoline Poarevca. Izvadim ono iz torbe ta mi pratila moja Duanka, pa sednem na drvljenik da lacnem kolko-

34

OKULTOPEDIJATM

tolko. Kad otpi leke od vina, doe mi dua i sves. Otido, posle, te uzo jedno ope slame, te prosto pod onu pologu; mislim se, u predremljem tako do ujutru. I ini mi se, doe mi malko san i neka dremka, al poe ja da se krutim i ladim po cele snage. Oduzimlje mi se sve. Utrnue mi ruke i noge, ka da su drvene. Oduzo mi se i jezik, pa ne mogu ni da bleknem, a man nekoga da zovnem. Kad bi, mislim, posle pola noi, poe neki agor i neki krkljanac, da te bog sauva. A nikoga ne vidim, a ako mi oi ka varenomu zajcu. Iskokoljio sam se u onu pomrinu, ukruen i pola mrtav, ka da me izvukli iz ledenoga mora. Kad odjedanput, pojavi se ispod Jaglikine svisala neka grozna ala, upava i crna, a rep ju tanak i go, ba ka zmije. Ne mrdam ti ja, a vie mrtav nego iv. Kad, odjedanaput, ona upava ala poe da se dreca i kebelji, i tako jako svirnu u neko svirale da se sve zatrese i zatutnji. U taj ma pojavie se takve ale, kolko ti dua oe. Vidim, neka prozivka se sprovodi i neki dogovor za ujutru. Ne proe mlogo vreme, a to stvorenje upita jednoga upavka sa kim je doao. On se okrenu i pokazuje onom dlakavom i groznom rukom na men. Zata je doao ta ovek?, pita ga onaj avo domain. Ukraeni mu dukati iz avlije, kad se plakutario s enom u koritu, pa sad oe ena da ga mane, misli de dao valerke, odgovara ovaj drugi u moje ime. Ispriaj kako to bilo, jopet ga pituje onaj Jaglikin. Pa bilo ovak: Ova Spasoj, mlogo dobar ovek, ali oe da bude i xukela po neki put. Roen je u teak svetak, Glavoseenje bilo, al niti posti sredu i petak, niti druge postove u godine. Nemaran ovek, i to ti je. U crkvu slabo ide, a nije ni venan tam. U kue ima enu Duanku i dva enski deteta. Ono mlae boleljivo i razmaeno, a ono stareje porasno i dobar ak. S ocom i majkom nisu zajno i to zbog Duanke. Ne mo ona da se podnosi ses svekrvom. Za ovo sad to doo, nije on kriv nego ona njigova drocetina. Kad plakinjala, ona, njojan drljetak u nedelju, zakaila dvanajes dukata na ljivu i tu

OKULTOPEDIJATM

35

zaboravila. Pridveer naie Stojan, baba Radin, vidi tu niku zakaenu, i dabome, turi to u xep. Sad su kod njega, turo ji u avuru s jajcima, ispod kreveta kod leve zadnje noge. eka da vidi ta e se odigra do kraja. Kad se sve smiri i kad malko proe od vremena, on reava da ji proda nekomu zlataru u Negotine el u Zajaru. Da ji uva, to nee, el svi znaju de dukate nikad nije imao, ni on ni njigovi od starine. On je pudljiv ovek i vrnuo bi kad bi ga neki pretiso i zbrzio. To ti je sve zato je Spasoj doo kod Jaglike. I tako ti onaj Jaglikin avo ispituje sve redom, one koji su doli sa ljudima i enama. Sve ja lepo ujem za svakoga, za svaiju muku i nevolju. Tad sam ustanovio de svaki ovek ima svojega avola, isto ka i anela; i svaki avo prenosi Jaglikinom za svaiju nevolju, el ovam niki nije doo zbog dobroga. Tako, posle, ujutru, Jaglika im se digne, stupi u vezu ses svojem upavkom i preko njega saznava zata je kuj doo i koja ga mora mori. Tako mu sve pogaa kakav je on ovek, koga ima doma, ta je zgreio on i njigovi, da l e mu se vrne ena, da l e mu da mane da pije, da l e nae lopova, da l e ovo, dal e ono, i tako to. Lele, ljudi, ta sam ja sve vido i uo tu no u Jaglikine pologe. To su ti prepitovanja, pa kazivanja, pa dogovaranja. Razne ima avolske sorte. Ni jedan s ni jednem nije isti. Neki crni, neki kafeni, neki sinji; neki imaju dugaku, a neki kratku dlaku; neki s repom, a neki bez repa; neki imaju paponjce, a neki kopite. Ovaj moj, a prvi put sam ga vido, bio prilino lep, samo mu zubi malko dugaki i kad graji, a ono mu tre preko brade. I samnu se nekako na silu. Fala Bogu, kad ostado iv noas i kad nisam crko ka pas, vie od stra nego od ladnoe. im izae sunce, mi koji smo od juer tu bili, odma stadosmo na red ispred vrata, kud Jaglika radi. A posle nas, to ti je vaar pravi, naila raja od noas, pa nastale svae i udesije oko reda. Ne mo da se dogovore kuj e da ue. I ete ju Jaglika. Proe pokraj nas, ni dobro

36

OKULTOPEDIJATM

jutro da ni kae. uti samo i zavue se u ta sobiak. Posle pola sata pozva ona da ue kuj na redu. Kad prooe oni ispred men, i kad uo ja, ono me uvati neka trema i neki stra, pa sam se tresem ka meka kad ti doe u avliju. To jedan maleak sobiak od slabog materijala, a zidovi sve ispucali i na pola odlepljeni. E, sad, tu iznakainjane razne ikone i slike. Sedo ja na stolicu, a Jaglika iskosirila oi, pa se izbuila na men, ka da videla majmuna, a ne oveka. Odma ona zapali sveu, poe da se krsti i ljubi neke ikone, a u ruke dri jedno papire i neto zapisuje. Izdeklemova Oe na i jo neke molitve, pa me jopet pogleda, onak strano i iskokoljeno. I poe da mi pria. Bre, sve ta men ona sad pria, to sam noas uo i od onoga mojega avola, kad priao onomu njojnomu. Ama, ba, sve tako, nema u fas da fali. Xabe se ona kebelji, izuvija i kobajagi moli svece i Boga da ju pomogne. Sad sam vido i niki iv ne mo da me ubedi da ona radi u saradnje s Bogom. Jok, more, ona to radi samo pomou avola i to su samo avolske rabote, to ti ja kaem glavom i bradom, el sam lino uo na ove moje klempave ui. To mi se uvuklo pod kou i u belu xigericu, i to ti je tako. A, to mi isto lenjske godine priala i mati Evpraksija, kad sam io u namastir Vratnu. Kae, ona, de te injarice sve pogaaju, ali samo preko avola. Kakvi Bog, kakvi bakrai! To kobajagi uvaljuje Boga u neiste rabote, da misle ljudi druke. I reko ti, de mi pogodi ba sve, i jo mi ree da e mi se dukati vrnu i de ji Stojan uva, u te posrane avure pod krevetom. Jo, kae, nije docno, samo odma, pravac odavde da idem kod Ciganke Rue u Sikole, da ju zamolim da otidemo u vrelo, kud izvire reka Zamna, i da do triput izoremo oko izvora po tri brazdice. Frljim ja pred nju neki dinar, pa ajd odma u Sikole. Raspitam se kud je ju kua. Neki mi rekoe na kraj sela. Doo ja tam, kad ono tu sve razvreno i porasturano, neka kolija volovska razvaljena, lonci i erpelje svud po avlije, a neka krmeljiva deca plau i kree ka abe u bare. Izie jedna stara Ciganka, to bila

OKULTOPEDIJATM

37

Ruina svekrva. Kae ona men de Rua spava i de e uradi tu rabotu, samo treba da platim dve iljade za ta poso i njoj jednu iljadu ta e ju uva decu. Die ona Ruu, a to bila lepa Ciganka da ju pije vodu iz ustiju. Nekako, zavole ja tu Ciganku na brzinu. Kae ona men de ona samo radi to na izvoru Zamne i de tam ne mo da ide zaprega, nego ima ona napravljen malecak drven plug, procep i jaram. Kae, da upregnemo dve make, i tako e da izvedemo to kako treba. Ja sam utim, el se ne razumem u te avolske rabote. Izvadi tri iljade, podeli ji to, pa sedo u lad pod ora. Kae Rua da e to da obavimo noas u pola noi i, posle toga, u roku od tri dana, dukati ima sami da dou u kuu. Lekarim tako u onem ladu, ekam da se smrkne pa da poemo, a do tam ima oko tri sata peaenja. To ti doe, ba, ispod Deli Jovana u plavljanskem ataru, u jednem kru i kamenjaru. Turi te svoje spreme Rua u jednu torbu, pa ajd polako. Kad bismo u popovikem ataru, ono izie mesec. Tu sedo malke da odmorimo i prezalogajimo. Izvadi ja slaninu, i to ta mi ostalo, pa navalismo ka da nismo jeli od lani. Tako na one meseine gledam Ruu, a ona rumena, pa lepa. Kad vidim tako lepu enu, odma mi doe da ubijem onu moju kod kue. Uzdravam se ja kolko mogu, al vie ne vredi. Vidim pocepani ju opanci i erape, a i one anterice ju podrpane i pomakljane. Izvadi ju ja jo dve iljadarke i dado ju. Njoj bi jasno sve. Podie suknju na oi, pa ti gledaj ta e radi i ta si traio. Prekrsti se ja i reko, neka ni pomogne Bog, da obavimo i ova, a i ona poso, kud smo poli. Zavuko se ja kod Rue u gnjezdo, ka brave pod jaram, i sve molim Boga da mi oprosti ta greim duu u ovakvo nevreme. Gledam, tako, u mesec, a on ide kroz obalace, promie sve negde ka lud. Sve mi se obre i rastee u glave i po snage, ka da nikad nisam spavao ses ensku. Ka da sam otio u Vrnjaku banju, ba tako. Sve mi posle laknu i razvedri se i mi poosmo preko livada laki ka pero. A jopet, u seb molim Boga da mi oprosti, el u upropastim onaj vaniji poso, da naem

38

OKULTOPEDIJATM

dukate i da me ena ne ostavi. Stigomo mi nekako na to mesto. Spustimo se niz neki stenjar i kamenjar, polagake. Kad, ono, tu brbori i vri voda ka u kazanu. Rua izvadi one naprave i namesti to kako treba, a iz jedne kese izvadi dve make, prilino pripitomljene, el one kuj zna kolko put tu dovoene i to radele. Nji upregnu u ona jaram, te mi, kobajagi, okrenusmo tri brazde oko kladenca. To sam onak strue po onem kamenjaru, kakvi brazda, kuj moj, nema od toga nita. To bi trebalo ses pravom zapregom, al kuj e sputa stoku u ova ambis, to je neizvodljivo nikako. Za to vreme ona jednako neto baje, malo na srpskem, malo na vlakem, a malo na ciganskem. I sve spominje dvanajes dukata i neznanoga lopova. Kad i to zavrismo, ja dovedo Ruu doma, taman pred zoru, poljubi je na pragu i vrto se u tubik. Ona mi vie s praga: Kad ti se vrnu dukati, doi da asti. Ja, tako, poo s uverenjem da e tako i da bude. Nekako i men bi lake i istinski sam poverovo de je stvar ureena. Kad, kod kue, Duanka se digla, rani svinje i kokoke u najvee. udi ju ta me nema dva dana. Reko, stvar zavrena i samo treba da ekamo kako e se stvari odvijaju i kuj e dukate da donese. Ono za Ruu, u popovikem ataru, sam sam teb kazao i nikome vie. I to bilo i prolo, lepo je to kad se ovek seti u stare godina. Sad je drugo vreme, ostarelo se i u zebnje ekam da mi sveti Petar ukne na penxer. Srce mi oslabelo, noge izdale, ali, ete, tako pomiem dance kolko se moe. E sad, da vidi udo. Na trei dan, kako se ja vrto iz Sikola, sedimo ja i Duanka pred kuom u avlije i obijamo pasulj. Kad se odjedanput na vratnjice pojavi Stojanova Poleksija. Kojem li dobrom ona ide sad, mislimo se mi, el ona u nau kuu retko zalazi. Onak zaduvana i uzrujana kae de ju prato Stojan da proveri neto. Kae, da noas snio mlogo ruan san. Napali ga avoli u snu i celu no ga nisu ostavljali, i to sve zbog neke dukata. Pa sad, sobajle prato nju da pita prvo nas da nisu nai, i to

OKULTOPEDIJATM

39

kobajagi, mislim se. Zna ta odakle ji skino, nego se pravi malo otkaen i zaostao. Reko Poleksije de nao neke dukate negde, ali ne zna kud; da ide da se raspita po selu iji su, ali najpre kod nas, el mu se tako predskazalo. Zna samo de drugu no ne sme da doeka, ako ji ne vrne odkud ji uzo. Moja Duanka odma rgnu na Poleksiju, ta ju blamira i poniava. Jo ukrao, pa jo nije pokoran, nego izuvija tu krive Drine i pravi se mlogo fini. Otide Poleksija ka upiana, ni re ne kae. Obisla nos do dupeta, pa sam izmie u ljivar, a Duanka ju ne ostavlja nego klepee za njom ka nakovalj pokojnomu ivku Ciganinu. Te, da ju poje ovo, te ono. I ono od napred, i ono od pozadi. Da se krsti i levom i desnom. Posle pola sata, nosi lino Stojan niku dukata. Samo ju prii i vrte se bez rei. Ni re da blekne, sram ga bilo. U prkno ga posrano. erka mu pred udajom, a on se poniava i ubija ugled. I tako se to, na moju sreu, lepo zavri. Tako ja sauva moju kuu i moju Duanku. Odnegovasmo decu i poudavamo. Poneki put se setim za Ruu Ciganku, kad ujanem moju Duanku, ali i to me proe ka i svakoga. Nije lud ona ta kazao mladostludost". Bilo i prolo, tako sve, tako i ovo. Fala Bogu ta ne jo dri ive i zdrave, pa ako smo nekad i zgreili, nismo mi jedini takvi. I vama elim dobro zdravlje i sreu u kue i u drave.

40

OKULTOPEDIJATM

KAKO JE DOLIJAO ZMAJ-LJUBAVNIK

Vie od dvajes godina ivim sama. Nigde nikoga nemam na ovem belem svetu. Onda kad je trebalo da se udam i proivim ka i druge ene, ja sam bila vezana za kuu i nigde nisam smela da mrdnem. Ali, ovek ti je udo boije. ta on mo da istrpi i propati, to ne mo ni najvei magarac. A posle, kad prou godine, sve se zaboravi i sve otide u pizdu materinu. Ali, ta ti pa vredi dobar ivot u osamdeset godina, ka men sad. Samo, ne bi volela ni da se mlados vrne, jer mlados koju sam ja proivela ne bi poelela nikomu. Tek to sam poetkom ovoga veka napunila etiri godine, umre mi otac. Poleao nekolko nedelja, i gotovo. Moja mati, Savka se zvala, bog da ju duu prosti, zavijala mu crni luka, sire i kukuruzno brano svud po snage, al ni to nije pomoglo. Ostade ona udovica u dvajesdve godine, a ja siroe, jedine i prokleto. Od pokojnoga oca Stanka nemam nikakvu sliku za uspomenu. A posle ceo poso na njive i oko stoke ostade na moje matere. Pojata ni bila na tromee tubika, arkamena i Jasenice. Otac mi bio tubianac, pa se prizeto kod moje matere u Jasenicu. Kua ni bila prizemljua i oblepljena kaljitom i balegom. Prvo se ue u kuu, pa iz kue u sobu. I to je bilo sve. Od pokustva smo imali drvenu soru, zemljani poret, jednu staru rogou i neke stare zemljane grnce. Ja i mati smo spavale dol na te rogoe. Sirotinja do boga... Ba u to vreme se prialo de u blizine nae pojate, u one guste ume, ivi zmaj. Ja tad nisam znala kakva je to ala, sve dok ni jedan dan nije doo ujka Janko. On kae moje matere: Mori Savko, jel si ula de u Karbulovu proteran zmaj? Skupili se ljudi iz toga sela, pa ga najurili, a on pravo u onu cerovu umu, nie vae

OKULTOPEDIJATM

41

pojate! Nego se ti, Savko, prepazi da ne zae kod teb. Mlada si, pa jo bez muke glave u kue. Zapali uveer krpe, pa obikoli tri put oko kue, neka se zadimi malo. Posle, kad legne, turi tamnjan u ognjite, el zmaj ulazi kroz komin. On uvek zna kuj kud ivi, kolko ima ukuana, kakvog su imunog stanja, kuj koju slavu slavi, dal ide u crkvu, dal potuje Boga, dal je pudljiv... On zna i kuj kud ima njivu el je on uvar polja i useva. To je njigov rejon i nemo da se udi ako ti nekad svrne u kuu, ovak ka i ja. Moja mati od tad poe da pali stare krpe i obikalja oko kue, a pred spavanje da kadi s tamnjanom i katranom. Ali, i to se na brzinu potroi pa umesto toga, poe da pali i upree balegu u ar. I ilo to nekako. Tad mi bila esta godina. Jedne veeri vrtale smo se mi dve ses zavetine iz arkamena. Moja mati tam imala sestru od strica, pa smo bile na ruku, a posle smo ostale i na igranke malo. Bio je to Sveti Ilija. Uz put ne stie neka oluja, ses grmljavinom i kiom. Jo izdaleka videmo de preko nae pojate puca i seva ka da se ale sudaraju. S nama je doo i neki deda ika. Njigova pojata bila jo dalje. On ni na rastanku ree de to zmaj vodi borbu s alama, koje oe da navuu gradobitinu i unite nae useve. Sveti Ilija se, kae, zdruio ses zmajem, pa zajedniki biju i pale te ale. Kako doosmo u na sobiak, ono kroz ono penxere bljunu neki jak oganj, tako da se sve iznutra zasjaji, ka da je od zlata, a ne od kaljita i pleve oblepljeno. Moja Savka me uze i postavi u oe, na rogou da legnem, a ona izie u kuu da vidi ta je to bilo. Ja ispod mojega ponjaveta ujem da ona s nekim apue, a posle se to pretvori u galamu i svau. Potraja to jo malo, a posle moja mati ue u sobu s nekem mladiem. Ona svue koulju i nastavak, pa legoe zajedno u drugo oe. Na te meste kud je spavala s mojem ocom. Tako i ja zaspim. Kad ujutru, mati spremila kaamak i ovije mleko. To ni je bio doruak. Tako mi ono mleko kusamo, kad e ti ona: Deso, eri! Ja sam ti u grdne

42

OKULTOPEDIJATM

muke zapala od noas. Ona oganj i ona veliki plamen, to bio zmaj. Borio se s alama za nau imovinu i sauvao ju. On je noas noio kod nas, ali e i dalje da dolazi, a ti nemo da se pudi, el je on ka i drugi ljudi, samo mlogo lepi. Ti nee nikad da ga vidi el si mala, pa e do njigovoga dolaska da zaspi. Vidi, Deso, sino nisam kadila kuu, a on to jedva eko i iskoristoo. Mi smo same i ne moemo nita protiv te sile. Jo mi zapretio da nou ne smem nigde da omrknem niti da se s kim sastajem. Danju mogu da idem na njivu i na druge poslove u polju, pa i u Negotin na pijac, sredom i subotom." Ja jo malecka, ali sve razaznajem i svatam. Poneki put se i probudim nou kad to udo nailazi. Vidim samo veliko svetlilo oko kue, a im se sputi kroz komin, sve se ugasi. Vrata se polako otvore, oknjari reza i ip, a posle se sve utia. ujem samo ukanje na rogoe i ljubljenje moje matere. Ona uti, duva samo retko i jako. Posle, zaspim, a ujutro ka da se nita nije dogodilo. I naredne noi sve isto. A moja mati bleda i izmuena. I, za udo, vie nee nita da mi pria. utim i ja, vidim, nije ju zgodno da vie o tomu pria. Posle smo kobajagi svikle obe. Vie me ne zanima da nou ekam svetlilo na penxeretu, nego odma legnem i zaspim. Ali, moja mati, Savka, naisto propade i iscrpe se. Pravi se de ju nije nita, ali nije ona od elika. Danju radi na njive i oko stoke, a nou ni da trene. Nema komu da se ali i kuj da ti pomogne. Sve misli de e to zlo da se odseli na drugu stranu. ivi se u neke proklete nade od danas do jutre. Ilo to nekolko godina bez promene. Kad, jednu letnju no, grad potuko sva sela oko Timoka i Dunava. Nita u polju nije ostalo. Tu no ale navukle zlo na useve, a zmajevi bili u enske kua. A i ovaj na bio celu no kod moje Savke. Posle toga nije ga bilo tano tri meseca. Priala mi mati de ga njigovi kaznili ta tu no nije io u odbranu. Za to vreme malo smo ivnule i okrepile se, a moja mati miljala da je nao neku bolju priliku, lepu i

OKULTOPEDIJATM

43

mlau, pa se iselio. Ali, im se zajeseni, ete ti njega i jopet stara pesma. Samo ta ja rastem i sve mi je jasnija situacija. Uverila sam se de on spava s mojom materom ka mu ses enom. ujem samo utanje i neujednaeno duvanje, ka ta duvaju volovi u jarmu. Kad sam imala negde petnajes-esnajes godina, jedan dan, leti to bilo, iamo mi ovce. U stvari, ona ia, a ja drim. Kako na pladne sedosmo da prezalogajimo i danemo duom, moja Savka uze da mi pria: Deso, men je jasno de si ti sad velika i de sve zna za ovaj nou dolazi. Sad me malo i sramota. Veliku sam greku napravila ta se odma nisam udala, im je tvoj otac umro. Druke je kad ima nekoga da te odmeni i zatiti. Jednu no, dok si spavala, zmaj mi reko de ivi u jednem bukovem upljaku, u blizine jasenike reke i de je okolo njigovoga dvorca veliki gusti. ive due tu ni danju ne zalaze. Tu ivi ve dvajes godina i kae de mu je lep ovaj kraj. Kae, kad je neki aran iz Dunava napuno sto godina, iskoio iz vode i poleteo u nebo. Posle je dobio krila i guterski rep, a iz nosa i oiju mu izbija oganj. Od arana mu ostale samo krljuti. Moe da ivi mlogo, a i jak je prilino. Pudi se samo vraara i vetica, el one mo da ga proteraju i unite smrtnim inima. Dobro da mi je reko za tu njigovu slabu stranu, el sam vie put poela da mislim kako da ga smaknem. Ali, nije mi se dalo i nisam smela da pojem takvo gomno. I jo mi reko od koje se vraara najvie pudi i od koje ini moe da poboli i crkne. I to je dobro ta mi je reko, el ja mogu da umrem, a ti e da u ove kue i dalje ivi." Kako mi ona to ree, sve mi postade jasno i isto. Da sam bar malo vea, pa da se udam daleko odavde. Nije me ao za ovo mesto, kud sam se rodila i porasla, nego samo da spasem ivu glavu. Druge godine u leto, kad sam napunila sedamnajestu, doli mi ujaci i strievi, pa su ni preuredili kuu. Iznova ju oblepili i okreili s obe strane. Malo smo i sobu doterale, el sam se nadala

44

OKULTOPEDIJATM

da e neki momak da naie i odvede me. Ali, od toga ekanja nije bilo nita. Proulo se svud de u nau kuu zalazi zmaj, pa jo se pria de dolazi i kod matere i kod erke. Kuj e ti takvu devojku da isprosi? Prokleta ni sudbina bila. Bolje da smo obe crkle im smo se rodile u nesrean dan. Svaki obikalja oko nae kue, ka oko turskoga groblja. Posle nekolko godina, moja mati naisto obole. Sve se neto ukoila i udrvenela. Lice ju poutelo, a ruke se otanjile i osuile. Zar ti misli njoj lako kad zna de ju erka vidi i uje kako se, da prosti, celu no jae ses zmajem? Izgleda da tu njojnu slabos i boles ta ala primetila, el te iste jeseni on se naisto preseli na moje areno ponjave. I to iznenada i odjedanput. Tek sam napunila osamnajestu oko Velike Gospoe, a on poe da lega sa mnom uoi Svetoga Nikole. Odma sam znala da od men nema vie ni ene ni domaice koja e da se okui, uda i izrodi decu. Nikad nisam nita imala s mukarcima, kad ete, i to se dogodi. Ono, istino, to udo je pravi mladi, nema nikakvu falinku. LJubi me i mazi celu no. Leke prespavamo pa jopet iznova. Sve se pudim da ne zatrudnim, el sam ula da ona ena koja rodi zmajevo dete odma umre. Pravo da ti kaem, men se to s njim i svidelo. Ali, on ne zna za dosta. Nego ala zapne dok se ne preznoji petnajes put do zore.

OKULTOPEDIJATM

45

Vidim ja, nema vie mrdanja, ali se ni ovak ne mo ceo ivot. Nemam ja tu grbinu i dupe ta e da izdri ovakvu silu. I kaem ti, moja Savka se izvue nekako, ali dosta oslabe i obole. Kad bi u prole, ona mi ree da e da se raspita za neku dobru vraaru, koja zna da protera zmaja. Da probamo, pa ta bude. Otide ona jedne subote u Negotin, da se po pijacu raspita kod ena koje su sa sela za ono ta mui i nju i men. Vrnu se ona dockan uveer, sede na prag i poe da kazuje: Prilino sam se raspitala, i mloge ene po okolne sela patile su od toga, ali su ji na vreme proterali. Ima neka baba Vasilka u Malajnice, ta skoro isterala zmaja neke devojke iz Dupljana. Pa ima neka Vida iz Brze Palanke, pa neka Bosiljka u Laznice. Ta u tem Babejievom selu je najbolja, ali i najdalja. Nego da u zdravlju preguramo Veligdan, pa u najpre da otidem kod baba Vasilke u Malajnicu. I tako i bi. Otide ona u prvu sredu posle Veligdana u Malajnicu, a odande se vrnu predveer. im doe, odma poe da pria ta treba da uradimo. Najpre, da naemo tri lepa i zdrava mladia iz sela, pa da se nou posle dvanajes sati svuu goli i saekaju zmaja. Pa kad on naie, a oni da lupaju u bakrae, tepsije i plekove. A uz to jo da krete, zavijaju i urliu. Na vr komina treba da zakae svi po jedne stare gae, zaprljane od mukosti, el e zmaj, im oseti miris smradi, odma da utee i vie nee da se

46

OKULTOPEDIJATM

vre. Jopet moja mati u nevolje, sad tri po selu da nae mladie. Mlogi nee, sramota ji, a mlogi i ne smu da vide zmaja. Kau da e da ji se zatre kua i familija. Zato je zamolila neke nae ljude. Neki su iz familije, a neki iz poznanstva. Sve ji dobro pamtim el su bili negde moji godina i svi neoenjeni. Doli oni jo uveer kod nas, a moja mati ji sve po redu ispria ta treba da rade. Tu su kod nas i veerali. Ispekle smo jagnje, izvadile sira i umesile pogau. A posle veere svaki na svoj poso. Onak kako je baba Vasilka kazala. Ja sedim u sobe i ne izlazim, a moja mati izila daleko na livadu, pa izdalje gleda ta e sve da bude. A, pravo da ti kaem, sramota ju da se muva oko one gole mladia. Odma iza ponoi se najedared zasja cela uma, pa posle i naa velika livada iza kue, i na kraju cela kua i obor. Sve gori ka usred bela dana. Momci se rasporedili svud oko kue, s raznem plekovima i bakraima, pa kad zmaj stie do komina, oni zalupae i zavritae. To samo treti i puca na sve strane. ini mi se, uteko bi od stra i najcrnji avo. I potraja to due. A ona ala na kominu niti odlazi, niti ulazi. Ka da eka da vidi ta e sve do kraja da bude. Posle malo, ugasi se ono svetlilo i on se na brzinu zavue, sad ve kao mladi, u moju sobu. Vidim, ljut je i ceo se trese od besnila. Ree mi samo da ovu zajebanciju nee vie da podnosi, a ako se to jo jedared ponovi, e da ni zapali kuu i nas dve u njoj. Naseto de su po avlije sve ljudske due, pa se zato i ne pudi. Nema toga kuj njemu moe da zabrani da svre kod mlade devojke. Moe samo da se naljuti, pa posle da bude gri belaj i osveta. Oni mladii utekli im se zmaj sputo u kuu. Za gae doo Voja tek drugi dan oko pladne. Od stra zaboravili da ji zapale onu no. Premrli ljudi od stra, a ja i moja mati smo na sve navikle. Pria ni Voja kako svi spavali kod njega el nisu smeli dalje. Kae de moe ovo stvorenje da ji stigne i pokolje ka pilie. I jopet proe mlogo vreme, moda sedamosam godina, samo je moja mati naisto propala. Vie lei nego ta se kree. Ja

OKULTOPEDIJATM

47

sam preuzela sve tee poslove. Jedno jutro ona me zovnu da doem kod njoj, a sedela je na kunjem pragu. Kae: Deso, ja u da umrem, ali moram pre toga da te vidim veselu i da te oslobodim ove napasti. Men nisam, ali teb ou. Moram ja da otidem kod Bosiljke u Laznicu, pa makar umrela na putu. u da zovnem tea iku, da upregne kobilu i da me odveze tam. Za nju sam ula de je mloge zmajeve proterala iz Homolja i iz Krajine. Ovaj na zmaj zna za nju i njojne opasne ini, priala sam ti jedanput. Nego ti spremi neto za jelo, da imamo za put, a ja idem do tea ike.... Ujutru, zorom, otide moja Savka s tea ikom, i ako mrtva bona, ali reena da istera stvar do kraja. Posle etiri dana vrnue se umorni i gladni. Mati mi pria kako ju Bosiljka sve redom rastumaila ta treba da se uradi. Ona ju se zaklela da emo da ga proteramo ak preko Dunava, ali ako uinimo kako je ona kazala. Jo ju je dala jedno pare loja od zmaja. A krljuti od njega e da naemo na ognjitu kud se svaku no provukuje. Mora to da ima, njoj se na belegu predskazuje. E, u prvu subotu taj loj i krljuti treba staviti u neki stari sud i na aru zagrevati dok potpuno ne sagore. Tem dimom mora da se kadi cela kua, a najvie soba kud spavamo. Kae, kad on naseti miris zmajevog tela, pa jo da gori, ima da se vrne jo s one strane naega imanja. Ali, nije to sve. Na ognjitu u isto vreme provriti pun bakra vode, pa u sluaju da ga miris ne odvrati i proe kroz komin, tu e se u vrele vode obari. U to vreme ja treba da odseem s temena malo kose, pa s njom da kadim kuu i sobu, kako bi zmaj pomislo da sam izgorela u najvee muka, ta znai de e i on tako da proe. Tako e zasigurno da bude isteran iz kue, a ako oemo da ga proteramo iz mesta, onda da idu tri ili devet mukarca i zapale mu bukvu kud ivi. Vie mu nema mesta u ovem kraju. U prvu subotu uzmemo loj i one krljuti pokupismo po ognjitu, pa sve to zapalismo u gluvo doba. Na ognjitu voda samo

48

OKULTOPEDIJATM

vri, a ja sam i kosu zapalila i kadim po kue. Moja mati skupila neke stareje ljude da zapale bukvu im zmaj krene ovam. Iza ponoi pojavi se svetlilo, ba ka i uvek, najpre iznad ume, a onda sve blie prema nae pojate. Kad doe do ljivara, s donje strane, tu zastade, pa obikoli, sve dalje oko pojate. I tu se zaustavi malo, pa posle obikoli celu kuu nekolko put, ali na komin ne dolazi, nego sve na stotinu metra od kue. Kad proe neko vreme, moja mati ga vide kako otide ka upian, odakle je doo. Kad stie iznad ume i kad vide kako mu gori dvorac, bez kruenja se podie prilino visoko i velikom brzinom odlete na sever, prema Dunavu. Mlogi su ga videli iz sela pokraj Dunava, a i neki ribari, kako je munjevito preleteo reku i otio u pravcu Karpata. I tako se zavri ta ludorija i ta cirkus kod moje matere i kod men. Posle dve godine, umre i ona. Pomirila sam se s tem de tako mora da bude. Ponekad mi i svrne po neki ovek i pristajali da spavaju sa mnom, ali da me uzmu za enu e, to nisu teli. Bila sam tad mlaa, pa je bilo svata. Sad je loe, ostarelo se i onemoalo. Prepisala sam celo imanje nekem ljudma da me nadgledaju i da me sarane. Posle sam ula, kad sam malo zala meu ljude, de po rumunske planina ima mlogo zmajeva i drugi ala. im ji proteraju, one otidu tam. Mloge babe i sad kad baju od zmajeva, one spominju te planine. Ovaj moj je bio prilino muevan i ponekad zaalim za njim. Videla sam de su ovi nai ljudi mlogo slabiji, ali, jopet, nikad ne bi ni jedne ene poelela da ju ala ujane i da ju nosi celu mlados. Ako ba neka oe, neka ga sama potrai.

OKULTOPEDIJATM

49

KAKO SU DEDA STOJKA JAHALE KORAKANDE

Jedne zime, im sam doo iz vojske, obredim pa svake veeri u kafanu. Nije ti tad bila struja, ka sad, nego ia Milisav upali po nekolko fenjera i izakainje ji svud izokolo po kafane. To je bio mlogo dobar kafexija. On i njigova baba voleli ljude, a i znali kako da privuu ljude. Kuj popije tri pia, etvrto ga aste oni. ia Milisav sam sluio goste, iako imao ve sedamdeset godina i bio prilino glomazan. I tako mi do pred mrak namirimo stoku, naseemo drva i posluamo jo po neto ene, pa posle ajd u kafanu. Kud e ti da legne jo za videla, a no zimska, dugaka. Imali smo jednu lampicu bez stakla, ali ni za nju nismo uvek imali gas. ene predu kuinu el vunu sprem meseine, el pa odignu jedno koture s table na poretu, da se vidi kolko tolko. E, zato smo mi muki ili u kafanu da ni proe od noi i da se malo razonodimo, a i popriamo ses naem tubiancima. Bio to lep ivot, iako nismo imali struju, radione, ni televizore. Ali smo svaki dan bili s naem ljudma i s naom familijom. I tako, te zime, ka ta ti reko, zadravao sam se prilino nou u kafane, a popijao prilino. A jednu no, odma posle Boia, nekrtene dana, vrto sam se sam iz kafane. Neu da laem i popio sam prilino i to na domai crnjak. To je moje stalno pie bilo. Lepo ja poem doma ka i do sad, ali im doo do reke Miljkovae, taman kad u da proem upriju, neto mi se uini ka da nosim neko breme na grbine. I tako mi se to otobolji natrag i vue me da se izvrnem na tu stranu. Miljao sam se svata. Bie, reko, neki poo za mnom pa me zajebava i vue za kaput, al oe digenek. Pipnem ja rukom pozadi, kod vrata, i napipam neto meko i upavo. Sve mi tad proe kroz glavu. Da l je meka, da l je

50

OKULTOPEDIJATM

jazavac, da l vampir... Probam da viknem, ali ni da pisnem. Ono mi se uvatilo rukama, el apama za vrat i ne puta me. Poe da se tresem i skaem onde na uprije, poe da trim i da se uvijam, al jok, sve isto. Probam da poem doma i okrenem na tu stranu. Reko, bie e me ostavi kad doem blizu kod kue i kad mi zalaje pas. Al ovo me obre sve na drugu stranu ka da mi uzde turo u usta. Idem ja, al sve na drugu stranu. Srea moja to sneg nije bio veliki, neg tek opraio pa se ilo lako. I uvre ti men to udo na trkovac, pa na Zbegovite, pa u gornji kraj sela. I sve po okolne brda, nikako da se vrnemo prema centru, sve okolo sela po neke uvala i po urvina. Kad izbimo na Drljino brdo, reko da vidim ba ta je i kakvo je to udo, a dua mi u nosu samo ostala. Napipujem meku dlaku i dugake ruke ses dugakem noktima. Ruke vidim el mi se dri oko gue i vise mu na moje grudi. Dlaka mu crna, a nokti veliki, ali vie lie na ljudske nego na peke. Prvo sam pomiljao da je to neki vampir, ali sam uo de njega ne moe da napipa, a ovoga moe. U poetku me bilo prilino stra, al posle sam se vie umorio, pa sam vie bio u nekom bunilu i na mukama. Otea ta ala, pa mi se ini ka da nosim xak od eset kila. Obisnulo mi se to udo, a noge mu udaraju nie mojega dupeta, sam kolko ne udaraju po zemlje i ne vuu se. I nema stajanja, nego jopet samo napred i samo preko reke i preko brda. Ja navijam sve blie kod kua da sam, a ono obre sve u polje i u umu. Ne da mi da uem u selo, pa Bog. Kad bi pred zoru i kad zapopevae posledni petlovi, slaka mi odjedanput s grbine i sjuri se u Miievu barugu. Osvrnem se br da vidim ta je i kako izgleda, kad ono crno, vlasato i mlogo runo stvorenje, vie mi lii na majmuna, nego na psa. Ali no je jo pa se ne vidi dobro. Sad kad mi se slaka s grbine, lako poo doma, ka da nita nije bilo, a priznavam, istreznio sam se naisto.

OKULTOPEDIJATM

51

Upado u kuu i im se dovati do kreveta, odma me obuze umor i ja zaspa, vie mrtav nego iv. Niko od moje ukuana za to nije znao, el svi spavali kad sam uo. Kad se ujutru ja digo, rei da ispriam mojem ukuanima ono ta sam doiveo, a nije se ni moglo skuta, el moja ena odma videla kakave pantalone i mokar kaput. Ispriam ji ja sve po redu kako sam se bogovski proveo noas po okolne brda, po reke i po virova. Svi se ude i krste s obe ruke, a najvie deca vole da ji priam kako to sve bilo. Ja ispriam jedanput, a oni oe jopet. Samo moj otac nema da se udi, izgleda da mu sve poznato, ka da je bio noas sa mnom. Zapali on lulu, sede blie pokraj furune i poe da pria: Tano je sve to ta Stojko kae. Nije to ni avo, ni vampir, nego je to korakanxa. Ja sam nji gledo u oi ka ta vas sad gledam. I to kuj zna kolko put. Ta grozoija samo uti i navodi te

52

OKULTOPEDIJATM

u najvei gusti i vodu, i nikako nee da se skine s teb dok ne zapeva peto, el ne rikne magarac. Korakanxa zna za to pa te zato i tera sve oko sela i to dalje od kua. Ali pred zoru, doe mi i ona na mojega. Tad zapopevaju svi petlovi uglas, kolko ji kog ima u selu. Tad ti se frune s grbine pa bei kud dovati. Korakanxa ima crno krzno i dugake ruke, da mo da ti se obesi oko vrata, a nokte ti zarije u grude pa te sam pretiska i bode. Dok se penje na teb, zadnjem nogama ti sve izgrebe grbinu i, da prosti, dupe. Zato sam najvie mrzeo tu alu. Nema da ti se prepne ka dete, pa ju ti nosi, nego se pomie i mekolji jednako. Ne mo nikako da se ugnjezdi i smiri. Te ju vise noge, te nije te dobro stegla oko gue, te ju ne odgovara kako ti ide, a kad oe da te uvrne na njojnu stranu, samo te stegne za grkljan, el ti pa jedan nokat zabije u dunik. Dua ti se sapre i primiri, pa ti vidi ta e i kako e. Glavu ima mlogo slinu oveku, samo ta ju lice rutavo, a oi crvene i krupne. Neposlune ljude i ene jae samo nekrtene dana. Pijanice najpre pronae, el oni ne znaju da se uvaju kad malo popiju. Ja sam imao u familije u arkamenu oveka koj se, kad umro, mlogo vampiro i na kraju postao korakanxa. Bio sam tad dete, al se dobro seam tog deda Sime. Bio to neenja ovek, tvrdica i svojeglav, a i koja bi kod takvoga i dola. On ti je sam sebe mrzeo. Duman i baksuz od oveka. Kad umro, niko ga nije sauvao sa sveom, zato se posle vampiro i pudio svakoga po selu. Neki kau de jo za ivota postao ivi vampirin, a s vremena na vreme i korakanxa. I to bezduna i drvendekasta. Jae te i mrcvari dok ti ne istera duu i na nos i na dupe. Natera te u najdublji vir dok ti ne doe voda do pod guu, a ti ako si jak i ako ima jako srce i ivce e da preivi, a ako ne, onda do mojega. ta si traio u nevreme dobo po uprije i po reke. Kad si pudljiv, sedi kod deca i kod ene. Posle sam sazno da ta deda Sima roen nekrtene dana i de nije bio poboan ovek.

OKULTOPEDIJATM

53

Zato, kad god sam io u arkamen, ja sam za svaki sluaj u xepu imao malko soli, korku leba i nekolko enja beloga luka. To ti je najbolja odbrana od korakanxe. Namerie ona beli luka iz daleka i ne prilazi ti blizu. Al kud e se pijan ovek seti da ponese te rabote. On da zna da je pijan, ne bi iz kue nou nigde ni io. Doiveo i moj otac da ga korakanxa nou jae i mrcvari, el se i on opijao u mlade dane. Samo, nama ukuanima nije do sad o tome priao. Ima sluajeva da se korakanxa na nekoga i okomi, pa jo za videla doe i prepne se kod streje. Tu eka odreenoga oveka, el enu, pa mu odozgor skoi za vrat il na glavu. Zakovrlji ti iju na jednu stranu ka piletu, pa posle ajd kud ju se stojna oe. Ponegde zaredi pa svaku veer tako isto. Ne sme da izae ni da pia, a kamoli negde dalje. Ako te promai kad si otio, e te potrevi kad se vrne sigurno. Koga prvi put jau korakanxe, mo i da umre od straa, al kad se navikne, onda mu to pree u naviku, ka i svaki drugi poso. Svaki bi voleo to da doivi al da mu nita ne fali i da se lepo provede. To ti je isto i kod onoga ta skae ses padobranom. Voli da skoi, a stra ga. Tu u mojem komiluku ivela neka baba Persa. Ona nije ka druge ene potovala svece, nego radela enski rad kad ju padne. U nedelju radi da se ubije, a posle u ponedevnik spava, ni dupe ne zna kud je ju. Takva ti to ena bandoglava bila, nit se jae, nit se tera. E, nju opazi korakanxa pa se zavue kroz komin, el napolje nije smela da izlazi. Kad ju se ova prepne za vrat, ta Persa posle morala da izie napolje, el ju ova stee i primorava. Odna ju dotera do neke provalije i odatle ju gurne dol. Ako nije strmo i nema trnji i voda, ona e proe nekako, ali ako ima, ona ima da se vrne izubijana i izgrebana, da posle od srama ne izlazi mesec dana iz kue. e da misle ljudi de ju njojan mu izubijao. A uvek bila njojna krivica. Te nekrtene dane volela da radi uveer, ka da ona izdrava ova svet. Tad uzme da krpi, da ije, da pere i da iznalazi razna uda. Posle ju kriv oka, kad ju ona ujane odozgor. im ju

54

OKULTOPEDIJATM

korakanxa vidi de neto radi oko enske poslova, promeni glas i zovne ju napolje. ena ka ena, vie radoznala nego pametna, izie napolje da vidi kuj je i ta je, kad ono oe ga, ima ta i da vidi i da oseti. Turi ti se na grbinu pa ajde u pop Mikinu umu, el u optinski gaj. Kud ju se digne, tu te tera, dok te ne dotera kako se njoj nagodi. Jedanput se ove Perse, da ju se osveti zbog predenja nekrtene dana, obesila niz dupe pa ajd u Suvaju u najvei gusti. Tu ju izujeda svud po vratu i po snage, pa ju posle gurne niz najveu srminu u vir. Srea njojna ta tad bila plitka voda i ta bila istina po urvine, inae bi tu zagulila krivak. Takvo ti je to vreme bilo. Kuj se uvao i kuj potovao svece, on prolazo dobro, a kuj se pravo svojeglav i tvrdoglav, e, taj najebo za ceo vek svoj. Zato ene, koje se dete rodi nekrtene dana, a ima i takvi sluajevi, ona treba da se to pre prepne na komin i, spram onoga otvora kud izlazi dim, da izatka detetu kouljicu. To kobajagi da malo izukrta runo potku i osnovu, el kud e ona istinski da diguje razboj na vr kue. Posle, to dete kad poraste, niti mo da postane korakanxa, niti ga pa jau. I jo neto, a to je isto mlogo vano. ena ne sme da zatrudni nekrene dana, el e ju dete sigurno postane korakanxa. Dananji mladii ne vode mlogo raun o tome, zato ji se i raaju svakakva deca, pa posle ceo ivot ne mo da iziu s njima na kraj. Takvi budu pijanice, lopue, prevaranti, kradljivci, valeri i tako slino. Kad bi ovek znao kad kuj pravljen i kad kuj roen, on nikad ne bi trebo s takvema da se drui i zapoinje neki poso. Mislim na one koji su po neemu vezani za nekrtene dane. Ne treba nikakve poslove zapoinjati od Boia do Krstovdana, ako je ena u drugom stanju, el e ju dete bude runo i e da lii na korakanxu, a mo i da postanu korakanxe u svoje vreme. Niko to ne zna tano kako e da bude, ali je bolje da se sluaju stari ljudi, el su oni mlogo vie doiveli i pretrpeli. Nisu tad bili televizori, kompjuteri i druge zanimacije, nego ti je vampir, zmaj, korakanxa, el neka druga ala,

OKULTOPEDIJATM

55

bila sva razonoda od roenja do smrti. Na zavetinama, na slavama, na krtenjima i na svadbama samo se o tem udovitima prialo. A svaki znao po neto. Retko da se u neiju kuu nije zavukla neka alurda, pa posle, da vidi grdan belaj, ne moe da ju istera kad oe. Posle ajde kod vraare, pa razna bajanja, pa trista oke ti trebaju da se oisti i otkai. Vie se ovek bojao da ga ne zadesi takva nevolja, neg neka boletina. Zato nije nikakvo udo ta su mlogo vie verovali i u Boga. Potovali se mlogo vie ukuani i cela familija. iveli ljudi mlogo blizu, ka da su jedna dua. ta zaboli jednoga, zaboli svakoga. ta zafali jednomu, fali svima. Zato su tad bile mobe, prela, sedeljke, svearske i slavske posete, razne povorke i obredi. Sad svaki sedi u svoje kue, zabio se ceo u televizor, pa misli da mu vie nita ne treba. Al nije tako. Ja da vi kaem, ka star ovek, bez blinjega svojega i bez ljudi nema nita. im se zavre nekrteni dani, ljudma odma lakne. Nekako ji se skine teret s due. Zato se na Bogojavljenje osveti voda*, i od te osveene vode treba da okusi i da se poprska svaki lan domainstva, i svako brave u tale. Tom vodicom se odstrani svaka ala, svaki zli duh, pa i korakanxa. Vrne se rados i mir u svaku kuu. Pijanicama i nedokresanim enama ponajvie.

56

OKULTOPEDIJATM

VERENICA SA ONOGA SVETA

Ja sam ta Momir za koga su uli svi u Istone Srbije. udilo se i veliko i malo kako ivot mo da se poigra s ljudskom sudbinom i kako to ba men da snae. Ono istino, ja sam poraso u podnoju uvene Miro planine, na koje se jo od vremena Kraljevia Marka pojavljuju vile i zmajevi, pa mi se neto od toga zavuklo pod kou i u duu. Ne mo to da bude ba sluajno i tek tako. Ja sam ka dete uvao ovce i koze po Mirou, al tad nita nisam vido od te prekazanija, mada su moji starci iz familije i viali i esto priali. Za men je moja planina bila sve u ivotu. Voleo sam ju ka svoje oi, el sam s njoj svaki dan gledo lae na Dunavu, odakle se pruao vidik na sve etiri strane. Samo od planine nije moglo da se ivi. Moji su se nekako trudili oko stoke i oko prodaje drvi, al ja to nisam mogo, pa sam od oca traio da me upie u mainsku kolu u Negotin, da izuim za mainbravara i tako doem do sopstvenoga dinara. Godine 1979. zavrim ja tu kolu, al poso u Negotinu nisam nao. Posle sam se zaputio u Majdanpek i tam sam ostao do danas. Bilo je tad posla kolko oe, a bilo je i para. Pola plate sam troio za moj provod i moje momake dane, a pola sam odnosio mojima u selo, kako bi platili porez, struju i kupili namirnice za kuu. Voleo sam ja moje selo i uvek sam odlazio kad god sam stigo. Mlogo sam voleo prvu smenu, el sam posle pladne bio slobodan da iziem u grad meu ljude, a pravo da kaem voleo sam da tu u Majdanpeku upoznam i neku devojku koja bi priliala i men i mojima u selu. I upoznao sam nekolko devojaka, samo mi je najvie zapala za oko jedna srednjokolka po imenu Lidija. Ona je tad bila pri kraju gimnazije, a poprilino lepa i mirna devojka. I

OKULTOPEDIJATM

57

njojni roditelji su bili poteni i cenjeni ljudi. Sve sam ja to sagledo el mi je mlogo stalo do njoj. U poetku smo se viovali vie sluajno, pa smo s vremenom nae vienje ugovarali na odreene meste u gradu. I onda je buknula velika ljubav. Tu jesen nismo mogli jedan bez drugoga ni pola dana. Lidija je dolazila i kod men na poso kako bi smo se videli i dogovorili kud da se posle pladne naemo. Svakodnevno je svrtala u moj momaki stan, al sam ja odlazio i u njojan. Njojni roditelji su me zavoleli i bili zadovoljni ta smo se nali ka dobar i lep par. Za narednu godinu smo i svadbu ugovorili. A tokom zime sam i moje roditelje doveo s planine kako bi smo se svi oko svega dogovorili. I spisak zvanica smo bili napravili. Niki iv nije bio sreniji od nas. U prole 1980. godine Lidija je s majkom otila u goste kod kuma u Poarevac. Tela je da ga lino obavesti za nau svadbu. Kum je velika stvar i mora dobro da se ispotuje. Ja sam ta dan proveo usamljen i zlovoljan. Neto sam slutio de s Lidijom nee da bude dobro. Narednu no mi je bilo jo gore. Ujutru me rano probudio telefon. Zvao me njojan otac uplakanem glasom. Reko je samo de je Lidija povreena u saobraaju, na putu u blizine Kueva i de se nalazi u kritinem stanju u poarevake bolnice. Moja slutnja se obistinila, al sam skupo snagu i otio do njinoga stana i s nesuenem tastom pozovemo bolnicu u Poarevcu. Odande su ni javili de je Lidija u nesvesti i de e se teko izvue. To ne je jo vie dotuklo. Lidija je jo istu veer umrela na rukama njojne majke, koja je stalno bila uz nju. Moja srena ljubav potrajala je kratko i pretvorila se u pakao. Bez Lidije nisam mogo da zamislim dalji ivot, pogotovu ta mi je ona bila prva i jedina ljubav. Slomljen od alosti i tuge jedva sam odlazio na poso, a jo mi je tee bilo kad sam se vrto u stan. Tu sam jo uvek oekivao Lidijin dolazak, iako sam bio svesan de vie nikad nee da otvori moja vrata. inilo mi se ka da e se jedan dan i to udo dogodi i moja Lidija pojavi. Pa ipak i to se jedne noi dogodilo...

58

OKULTOPEDIJATM

Ne bio ja Momir, ako ne priam istinu. Jednu no u tem mojem bunilu i alosti, ostao sam budan do kasno u no. Teo sam da me savlada umor i da lake zaspim. Posle sam ugasio svetlo i lego da spavam. im sam zatvorio oi, jasno i glasno sam uo kako me Lidija zove da otkljuam vrata. Nisam ustajao, el nisam verovao de je to mogue, al dozivanje mojega imena postalo je stvarnos. Digo sam se i doo kod ulazni vrata i otvorio ji, al od odgovora ni traga ni glasa. Tu no u san mi doe Lidija. Bila je lepa nego pre. Podigla je ebe i zavukla se u moj krevet. Dobro se seam svakoga pokreta i svake njojne rei. LJubila me strasno i vatreno ka nikad do sad, a pred zoru je ta moj polusan isezo, a s njim i moja Lidija. Lepo sam uo kako je za sobom zalupila vrata i nestala. Od te noi poela je stalno da me zove i da mi svre u krevet. U poetku je to bio samo san, el neto slino, al to su noi prolazile Lidija je dolazila u moj stan i u moj krevet i onda kad sam ja bio budan. To sam odma ispriao njojnem roditeljima, a oni mi nisu verovali, el se njima nije nikad javila, ni ka devojka ni ka senka. Kad god bi se Lidija zavukla pod moje ebe, ja sam ju molio da upalim sijalicu i da ju vidim lice, al mi ona to nikad nije dozvoljavala. Pa ipak, ja sam mogo da ju beskrajno dodirujem i tako se uverim de je ona u stvarnosti bila priljubljena uz men. Najvanija je bila naa ljubav. Nju sa Lidijom nisam vodio u snu, ka u poetku, nego je to bilo istinski. Ona me je ljubila i mazila lepe i nenije nego ta bi to uradela druga devojka. Pred svanue uvek je odlazila neujno i neprimetno. Tako se to oduilo, moda godinu i vie. Samo, ja sam, bez obzira na sve, morao da mislim i na moju budunos. Lidiju sam voleo i sad ju volim, al ona je za men nestvarna, bez obzira ta mi u drugem obliku zalazi u krevet. U isto vreme poo sam da traim pravu devojku za enu, koja bi mi izrodila decu i snjom proveo ivot. Posle upoznam jednu devojku, rodom iz Rudne Glave, te s

OKULTOPEDIJATM

59

njom ponem da se viam i izlazim. Istu no moja Lidija doe u moj krevet mlogo ljuta i nervozna. Odma poe da me gui i grize svud po telu, pa nisam mogo da se odbranim, i ako sam bio jai. Celu no sam vritao i molio da me ostavi. Pred zoru mi ree de mi je to kazna za moju novu devojku, a ona ne voli da mi se to vie ponovi. I drugu no se moje muke ponovie. Teo ne teo, novu vezu sam morao da prekinem. Devojka se samo nasmejala i oterala me u majinu. Nije mi dozvolila da ju objasnim pravi razlog, a men je proglasila za ludaka i nonika. Posle nekolko meseci upoznam i drugu devojku, al i s njom ista pria. Lidija me i zbog njoj kazni. Na kraju, pomirio sam se sa sudbinom, te je ovak, izgleda, moralo da ostane do kraja ivota. Lidija je i dalje nastavila da dolazi svaku no i da pred zoru odlazi. Takva ljubav ne mo da se opie, niti to neki mo da doivi i veruje. Ka dvajestogodinjak iveo sam udnem ivotom. Izbegavao sam da priam o pononim posetama, a poo sam vidno da slabim i propadam. Od osamdesetes kila spao sam na esetdva. A jedan dan sam morao i mojima u selu da otkrijem tajnu, el su se oni zaudili kad su me videli mravog i zaputenog. Moja mati mi jedan dan predoi de bi bilo dobro da naem neku dobru vraitorku koja e svojem avolskem rabotama da odvrati dolazak pokojne devojke. ak mi je rekla za neke, tu odma, u podnoju Miroa. Isti dan se vrnem natrag, a u prolazu kroz Rudnu Glavu neke ene mi rekoe de u Crnajke ivi neka dobra vraara po imenu Mila. Mlogo sam se namuo dok ju nisam uo u trag, el ona ivela na salau, podalje od sela. U to vreme imala oko trijespet godine, a bila poprilino vidovita i sposobna da izvue sve ljudske tajne. Ta dan nije bila guva, te me je odma primila i otvorila karte. Bez ustezanja mi je rekla de se ne radi o devojke vampiru, kako sam ja miljao, nego o neke vile, el nekem drugem enskem demonu, kuj se bio zaljubio u men. Kad sam ju reko de sam poraso blizu Miroa, sve je razumela. Slegla je ramenjima i

60

OKULTOPEDIJATM

rekla de je to vila i nita drugo, al de se javlja u neistem duhu vampira. To me je zbunilo, el nikad do sad nisam uo za tako neto. Rekla mi de vampir ne mo da se napipa, niti s njim rade one prconeke rabote, a s vilom mo, sam i ona voli da ti doe glave. Ona za takav sluaj jo nije ula u njojne prakse. O vilama sa Miroa je dosta ula i zna de zalaze samo u muke kue, za razliku od zmaja kuj zalazi samo u enske. Radnja proterivanja je slina. Poverovao sam ju i pristao da tu opasnu radnju izvede ubrzo, el ja ovak vie nisam smeo no da saekam. Kod Mile sam io tri put, da bi me kadila nekem miriljavem travama, katranom, belem lukom i pelinom. Posle me vodila na oblinju reku i tu odvezivala od svakojake napraene ala i zle sila. Posle svake ove radnje u stan sam se vrto lak ka pero. A kad se i to zavri, moja Lidija naisto prestade da mi dolazi. Nisam vie uo njojan glas, korace i kripanje vrata. Moj krevet je za nju ostao prazan. Samo avo i dalje radi njigov poso. Jedno jutro, dok sam jo spavao, potar mi donese jedno obino pismo ove sadrine:

OKULTOPEDIJATM

61

Dragi moj Momire, bilo mi mlogo lepo kad sam ti dolazila svaku no i kad smo spavali zajno. Sad si se uvato s veticama i vraarama, kako bi men unito a tvoje dupe izvuko. One su me okovale i bacile u mranu tamnicu, al da zapamti de je moj duh vean i de e ti se javi kad tad. Moj lik e vidi u jedne druge osobe, samo e do tad da proe jo mlogo dana. Bez obzira ta su ti vraare izdeklemovale, ja sam, ipak, samo tvoja Lidija s Miroa, koja se u teb zaljubila jo dok si ka momi uvao ovce u moje blizine. Posle, kad si otio, uvek sam ila tvojem stopama, da bi se na kraju nastanila kod ljudi koji nisu imali porod. Nji sam zavolela i opinila, te nisu znali ta ine. Nametnula sam ji se ka erka i oni su to nesvesno privatili. Tako se nije moglo veito, zato sam stradala, samo da bi ti dokazala de sam tvoja i de te neu putim tek tako. Moja dua e uvek da bude sastavni deo tvojega tela, a men e prepozna po svoje krvi. A sad uzdravlje! To pismo me je zbunilo i potreslo, te jo dugo nisam mogo

62

OKULTOPEDIJATM

da se smirim i ponem neki novi ivot. Ono istino, Lidija mi vie nije zalazila u stan, niti je vie praala poruke i pisma. Poslednji put sam ju vido kad sam se iz sela vrto u Majdanpek, a bilo je to s jeseni 1980. godine. Kod esme Zlatica, nadomak Majdanpeka ugase mi se kola. Tu no, teo ne teo, morao sam da iziem i pogledam neto oko motora. S leve strane puta ugledo sam Lidiju kako se u bele aljine s raspletenom kosom umiva pod jakim mlazom vode. Teo sam da ju zovnem, al mi se grlo ukoilo, te glas nisam mogo da isputim. Dok sam ulazo u kola, ona je bila okrenuta licem u men. Smejala se dok mi je manula rukom, a motor je lako upalio. Znam de me je zaustavila kako bi ju vido, a ja sam i dalje ostao u dileme, dal mi se javila ka vampir, el ka vila. Kod ove esme se i sad esto gase vozila i viaju razne utvare i neiste sile. U tem mi prola cela zima, a ja sam se ba ponadao de u naisto da zaboravim Lidiju i udesne dogaaje u vezi njoj. Tu prole, na vaaru u selu Topolnici upoznam osamnajestogodinju Duicu i odma ju predloim brak. Sve se odvijalo na brzinu i iznenada. Najpre ju odvedem na planinu, da ju upoznam s mojima, a posle se vrnemo u moj stan, kud smo i danas. Ne mogu udom da se naudim kako me je Duica odma privatila za mua, ka da sam ju bio presueni spasilac i ka da je veito ekala na men. Toga leta napravimo veliku svadbu, te se lepo proveselimo. Ja sam posebno bio srean, el sam dobio pravu, ivu i zdravu enu. Posle su dola i deca. Za naredne dve godine dobismo i dve lepe erkice. Duica ji je uvala, a ja sam radio. I tako ni je lepo teko ivot gledajui kako ni deca rastu i napreduju. U esnajeste godine, stareja erka iznenada poe da lii na moju verenicu s onoga sveta. Svakem danom lik ju je postajao sve jasniji i lepi, a kad je napunila osamnajes nisam mogo da ju odvojim od lika moje nekadanje Lidije. Jo ka decama dali smo ji imena kako smo mi teli. Ove

OKULTOPEDIJATM

63

stareje sam reko da nosi ime moje misteriozne verenice. Ne znam da li se to dogodilo ba sluajno, al mislim de nije. Sad je preda mnom bila potpuno ista jo jedna osoba, ba ka ona u koju sam bio beskrajno zaljubljen. Samo ta za ovu tajnu niki nije znao, osim men. Moja Duica nikad nije videla niti ula za moju nekadanju vezu, koja je nestala pod velom velike tajne, a ja sam muku muo kako da otkrijem razlog slinosti dva enska stvorenja. Posle skoro dvajes godina, jopet sam se nao pred vratima Mile vraare. ena me nije poznala, al to nije mlogo vano. Odma je uoila moj veliki problem i nevolju i rekla de u mojem telu i krvi postoji neto ta nije ljudski i ovozemaljsko. Dua neke nepoznate sile nalazi se u svakem deliu mojega bia, a stareja erka je bila oiti primer te sile. Vraare nisam teo nita da priam o moje prolosti, el je ena bila zaborvila kad sam kod njoj dolazo i kad mi pomagala. Dovoljno je da ja o tomu sve znam i de su mi stvari danas sasvim jasne. Moja nekadanja verenica, Lidija, mi je u pismu izriito rekla de e mi se javi kad proe mlogo dana, i de e njojna dua da bude sastavni deo mojega tela. Nju sam, ipak, prepozno u svoje krvi, kroz moju erku Lidiju. Naalos, ona o tem nita ne zna. Planiram da ju jedan dan, nasamo, sve opriam. Mo da se desi da mi ne poveruje. To me mlogo pudi i zabrinjava. Nekanja mona vila s Miro planine je skroz pomutila moj ivot. Skroz mi zagulila stvar.

64

OKULTOPEDIJATM

MISTERIOZNI LOV NA DEVOJKE U KRAJINI

Te 1970. bio sam napunio dvajes osam godina, mada mi nije mlogo smetalo, al mojima u selu jeste*1. Mati mi jedan ree kako bi bilo dobro da se raspitam za neku dobru vraaru, pa da kod njoj proverim da nisam zavezan od neke enturine, el mi pa suenica zakljuana. To sam mlogo olako svato, al sam mater posluo. Ba je i men kopkalo ta znaju te babetine i ta imaju u te njine nepismene glave, kad mo da utvrde da l sam zavezan i od ije ruke. Sam sam se u sebi smejao, pa sam jedan dan reio da otidem kod jedne. U Majdanpeku od moje gazdarice saznam da u Mosni kod Donjeg Milanovca ima neka baba Anka koja mo oveku da preokrene sve u ivotu. Jedno posle pladne kad se vrnem s posla, ja ujanem biciklu, pa pravo kod te babe. Ona je ivela visoko gor na brdu, na oko jedan sat vremena kad se ide peke. Baba me lepo privati i izljubi ka da se znamo od pamtiveka. Bilo to, dabome, na nekolko dana pred veliki negotinski jesenji vaar. Baba Anka mi ree neto ta nikad neu da zaboravim. Rekla mi da na sam dan vaara ujanem biciklu i rano ujutru doem dol na drum i da ju tu saekam. Posle u ja nju da turim na biciklu, pa u da je odvezem do Negotina. E, onda e ona tam, na licu mesta, da uradi ono to zna i ume, samo da ja prs uperim u devojku koja mi se svia. Tako je i bilo. Na dan Velike Gospoe, u Mosne, na moju biciklu prepnem vraaru, pa onda pravac Negotin. U to vreme nije bilo mlogo vozila po putu, pa ak ni autobusi nisu ili redovno. U Negotinu* biciklu ostavim u avlije kod neke ljudi, a onda

* Kazivanje Radeta Jevtia iz Negotina.

OKULTOPEDIJATM

65

s babom na vaarite, da biram onu koja mi se svia. Bilo je tam mlogo lepi i mladi devojaka, kolko ti oka oe. Najgore je to nijednu iz tog kraja nisam poznavao, ali po velikim niskama dukata pretpostavio sam da su iz oblinje sela i da su prilino imune. Ja idem napred kroz narod, a baba za mnom. Kod jedne komendije**2 malko zastanem, el mi se tu uinilo da ima najvie devojaka. Ba tad je sa te obrtaljke iskoila jedna lepotica. Oi crne, ka upisane, a kosa do dupeta dovaa. Na grudima je imala preko trijes veliki dukata. Odma donesem odluku da to bude ona. Baba Anku povuem za rukav i uperim prs u devojku. Njoj je to bilo dovoljno, jer je odma uzela svoj vraarski alat u ruke i prionula da radi. Iz kese je izvadila veni od magijske trava, venani prsten iz namastira Svete Petke i tri flaice sa vodicom: bogojavljenskom, boinom i urevdanskom. Kroz veni je devet put proturala prsten i zalevala ga pomeanim vodicama. U isto vreme iz vida nije gubila devojku koja mi se svidela. Vraarka se stalno vrzmala oko njoj, te od napred, te od pozadi, i stalno ju gledala kroz veni i prsten. Potrajalo je to oko dvajes minuta, a onda mi je baba rekla da dobro vodim raun ta e devojka da radi i kud e da otide. Bio sam prilino uzbuen pogotovu to je oko men bilo na iljade ljudi koji su mileli ka mravi. Rade je posle netremice pratio lepu devojku koja se po vaaritu kretala u drutvu jo nekih devojaka. Ta etnja je potrajala oko pola sata, a onda se devojka ubrzanim koracima uputila prema zaprenim kolima koja su bila prekrivena arnjevima. im je stigla do kola u kojoj su joj bili roditelji, devojka se pruila po travi pored njih. Pritrali su joj roditelji, ali i drugi ljudi koji su je videli u takvom stanju i koji su se tu zatekli. Rade je sve to gledao na
** Ringipil.

66

OKULTOPEDIJATM

udaljenosti od desetak metara. Drhtao je od straha i pomisli da je s babom nainio veliki greh, a pogotovu ako devojka ne doe svesti, ili ne daj Boe... Svet kuj se bio skupio oko devojke polivao ju je vodom i drmusao. Zvali su je po imenu, dizali s trave i okretali, ali nita nije pomoglo. Devojka, koju su zvali Jelena, nije se mrdala, niti ta izgovarala. Disala je retko i malaksalo. Neki je ba tad od negde doveo neku Ciganku, koja je devojku prskala i bajala ju pokraj glave. Posle je u neki sud turila nekolko ugljena, a ovi su svi propali na dno. Ali, Jelena se ni dalje nije mrdala s mesta. Posle su je podigli na kola i poloili na prostirku, gde su nastavili da ju trljaju i lade slepoonice i elo. Ja sam i dalje bio u velikom strahu i molio Boga da ju se ne desi ono najgore. Sakriven iza susedne kola, ekao sam i gledao ta e sve da bude s Jelenom, koja je mojom krivicom izgubila sves. Potrajalo je due, a onda se ona polako podigla, ka da se budi iz sna. Protrljala je oi i udno pogledala na sve strane unaokolo. Sve prisutne je dugo zagledala u lica, ba ka da u njima iitava neto mlogo vano. A onda je spazila men. Skameno sam se i ostao na mestu ka prikovan. Usta su mi se osuila, a u gue neto steglo. Devojka je odjedanput stala na noge, al je i dalje gledala u moje oi. A onda je naglas povikala, rairila ruke i pola prema men. Rekla je tad: Ovo je mladi koga sam snila. To je moja srea i moja sudbina. LJudi, ja smesta polazim u svet za ovem ovekom. U snu mi se prikazao ka moja jedina sudbina, ka moj spasitelj i gospodar. LJudi, on je moj i ja sam njegova.... U te povike, Jelena mi je potrala u zagrljaj. Bio sam zbunjen i preplaen. Svi mi se oni ljudi vrteli u glave. Izgubio sam kontrolu i ravnoteu. Posle me je ona ljubila, ini mi se beskrajno i estoko, kako se samo poeleti moe. A onda me je uvatila pod ruku i povela u etnju kroz vaarite. Tad su njojni roditelji u besu

OKULTOPEDIJATM

67

pritrali, ne verujui ta se s njinom erkom deava. Vikali su na nju da je luda i da me ostavi na miru, el ne zna kuj sam i odakle sam. Ali, nita nije vredelo. Jelena me nija isputala ispod ruke, pa smo tako nekolko put obili ceo vaar. Zagledali smo raznoraznu robu i akonije po tezgama, ba ka da se godinama poznavamo i da smo ka mu i ena. Povremeno smo zastajali da me ona poljubi i pomiluje po kose, a onda smo ili dalje. I sa mnom su se deavale udne stvari. U isto vreme bio sam ponosan, ali i uplaen i zbunjen. Ka da sam tu pao s neke druge planete. Nee da mi verujete, ali Jelena je tela da odma poe sa mnom u moj Majdanpek. Tela je da nau vezu odma zaponemo i da se vie nikad ne razdvojimo. U bunilu nisam znao ta da

68

OKULTOPEDIJATM

odgovorim, pa sam io uz nju ka izgubljeno jagnje. udilo me je kolku je magijsku mo imala vraara iz Mosne i kako je ta mo brzo delovala na devojku koja mi zapala za oko kad sam na nju pokazao prstom. Tako je bilo, oiju mi... Tog dana na vaaru kupim ju veliko licedersko srce, srmeni jelek i vezenu maramu. Ponovo smo otili do sudbonosne obrtaljke od pre par sati. Provozali smo se na njoj i s visine razgledali celo vaarite i varoicu Negotin. Mislim da smo tad i ona i ja bili presreni. Posle otidem kod njojne roditelja, pod arnjeve. Tam se sakupi cela njojna familija. Svi samo o nama priaju. Ne mo da se naude ta se danas s njinom Jelenom dogodilo. Posle su i men ispitivali: kuj sam, ta sam, odakle sam, koga imam, s kim sam doo? Ali, istog dana se pred njima, s Jelenom dogovorismo o veridbi i venanju. Na men je ostalo da odma o svemu ovome obavestim moje na Kupinovoe glavice, pa da se budui prijatelji to pre vide i o svadbe dogovore. Kako u samo moju mater da obradujem kad uje da sam nao suenicu! A ona, jadnica, bila ubeena da sam sa 28 godina uzgubio svaki voz za enidbu, kad ono ispalo da vrea nala zakrpu. Predveer tog dana sam morao da se vrnem natrag. Baba Anka me je ekala na ugovorenom mestu, na ulazu u vaarite, ne znajui ta se sa mnom dogaalo. Jeleninoj familiji obrazloim za moram da idem, al izostavim baba Anku. Bilo bi glupo da otkrijem kako je do svega ovoga dolo. Verujem, a i mlogi su priali, da se i sad u negotinskom kraju momci i devojke ene i udavaju uz pomo vraarice. Tu se nije mlogo promenilo, el ovo je kraj kud se mlogo veruje u mo te baba. Dogovorimo se s Jeleninom familijom da u nju i sve njojne za nekolko dana da obiem kod nji u selu, uz bukliju i sve ta uz to ide. Bie to prava proevina, obeao sam ji. S Jelenom se iza kola dobro i poteno izljubimo i, da prostite, malo izvatamo, pa ja poem da traim moju maijarku. Naem ju tam kud smo rekli,

OKULTOPEDIJATM

69

dobro ju nagradim, natovarim ju na biciklu, pa pravac Mosna. Kod tubike pivnica ne uvati mrak. Ba kod esme, baba Ankin kaput se uplete u ice na prednjem toku. Ona tela da se vozi napred na ramu, strao ju de e pozadi da ispadne. Kad ono ovak ispalo jo gore: popadamo s bicikle nasred druma i dobro se uzubijamo i izgrebemo. Jedva smo se digli i nastavili put. Znali smo de nam se to vre zajam za to smo devojke preokrenuli pamet, ali smo uteli i ili dalje kroz pomrinu. Tu no baba Anku ostavim u Mosni, a ja ve pred zoru stignem u Majdanpek. Muke velike, al fala Bogu, do sad uspene. Odma nastavim dalje kod moji na planinu. Za par dana svi se naemo u kue kod moje Jelene. Do Debelog Luga siemo peki, a odande vozom, preko Bora i Zajeara, do Negodina. Povedem i neke svoje tetke i strinke, da proevina bude po mere i kako treba i da se ne obrukamo, el mi smo planinski i zaostali ljudi u tem pogledu. Mi na planine jo uvamo ovce i koze, a oni jo pre trijes godina otili u inostranstvo. Tam smo pili, jeli i veselili se, a za naredni mesec ugovorimo i svadbu. Jedne nedelje da svadba bude u Jeleninom selu, a druge nedelje u mojem. Sve smo se lepo dogovorili i sve je ilo ka podmazano. Baka Ankine ini su jo bile na snage. Ujutru Jelenu povedemo s nama. Ja i ona otidemo u moj stan, a moja familija u Homolje. I na jedne i na druge strane se ubrzano radelo na pripremanju svadbe. U to vreme spramali se veliki darovi za mnogobrojne zvanice. Moj i Jelenin ivot sve do dana svadbe bio je savren, a posle sve krenulo niz mojega. LJubavni polet je ispoetka bio veliki. Niki ni tad nije bio ravan. I svadba je prola u najboljem redu. U oba sela je veselje bilo za priu i za pamenje. Kod men je svirao najbolji orkestar u Homolju. Svirao je Mile Matui iz Brodice kod Kueva. Pljutale su pare na svaku stranu. A posle svadbe, e, to je drugi kraj alosne prie... Tu mi se vrnulo milo za drago...

70

OKULTOPEDIJATM

Rade se tu zagrcnuo. Njegova ispovest je odjenom krenula drugim tokom. Odmah saznajemo da je drugog dana posle svadbe Jelena postala sasvim druga osoba. Bila je histerina, hladna i nepodnoljiva. Tuga, haos i svae postali su svakodnevica u kui, odnosno u stanu Jevtia. A onda je Rade morao opet u Mosnu, kod vraare. Odande je donosio raznorazne obajane vode, ali i druge maije. Stvar bi se samo prividno stiala, a onda bi sve krenulo starim tokom. Jeleni je sve smetalo. Smetao joj je Rade kad jede, kad hoda, kad govori, kad spava... Smetali su joj njegovi u selu, kua u kojoj su iveli, vazduh nad gradom... Sve joj je smetalo do Boga nebeskog. Kod baba Anke sam io jo nekolko put, pa mi i to dosadi. Njojne ini su sve vie bledele i gubile mo. Jelena se vie nije popravljala, a ni ja vie nisam mogo da je podnosim. Jedan dan, dok sam bio na poslu, pokupila je njojne stvari i otila. Ni ja nisam io da ju vrem. Videli smo se jo nekolko put na sudu, zbog razvoda. Decu nismo imali, pa se presuda nije otezala. O prvem naem susretu kod komendije na vaaritu vie nikad nismo progovorili. Ona je sada ponovo udata i, kako ujem, ivi u Negotinu. Mu ju neki buxovan, neki kurevski direktor. Fala Bogu, takvi sad ima na svaku stranu. Nagrdie i boije i ljudsko. Opustoie preduzea i utekoe u penziju, el u inostranstvo, a radnik nek se snalazi, nek pase travu. Oiju mi, tako je. uo sam da je Jelena sad baba, el ju se stareja erka jo pre neku godinu udala. Neka ju je sa sreom. Ne mrzim ju. Ja sam sve to zamrsio. Ja i baba Anka, Bog da ju duu prosti. Posle godinu dana od razvoda sa Jelenom, u mojem selu pronaem Draginju, ovu koja nas slui i slua. I mi imamo dve erke. Obe su srednjokolke i dobri su aci. Jelena mi ponekad doe u glavu, a moda i ja njoj? Voleo bi

OKULTOPEDIJATM

71

da se skobimo, posle trijes i vie godina. Imali bi mlogo da priamo. Bez obzira na baba Ankine ini i maije, ja sam Jelenu istinski zavoleo, e, sad, to nije moglo preko sudbine da se proe, to je druga rabota. Al ni to nije bilo nikakvo udo. Mlogi se i danas ene uz pomo takve baba. Kod nekoga to traje, kod nekoga se prekine. Kod men se prekinulo, prekinulo mu se srce da Bog da onomu kuj ne rastavo. Nije lud on to kazao: avo ne trai oveka, nego ovek avola. Ba je tako.

72

OKULTOPEDIJATM

KAKO JE NESUENI ZET OENIO TATU-VRAARU

Za krajinsku vraaru Nataliju uli su mlogi, el je pre trijes godina na veliko radila svoje maijake rabote po Krajine, Kljuu i Poreu. Najvie ju pante budue mladoenje i udavae, el je njima najvie pomogla i na tu stranu najvie radela. Bila se dobro izvebala za ljubavna poznanstva i veze, potajne susrete, svoenja, pa i sreivanje brani razmirica i razlaza. Svakodnevno u njojne avlije ekali su na desetinu ljudi i ena iz sve krajeva, da ji ona primi, pogviri u budunos i vidi izabranika i izabranicu. A kad nije mogla da ji vidi ni u pasulju ni u kartama, Nata je obeavala i uzimala obavezu da uini da se voljena osoba iz beloga sveta ubrzo pojavi. Obeavala je Nata, al je poprilino u tem i uspevala. Nije ona tela mlogo da reskira, vie je volela da ide na sigurno, pa makar svoj poso radela i u nevreme i na najgroznijemu mestu. Pa ipak, Nata je iz oblinjega sela, pokraj Negotina, otila u Austriju, da tam zaradi vee pare. Bila je mlada i vredna, a tad se poso mlogo lake i nalazo. Snala se dobro, pogotovu ta su iz njojnoga sela tam bili mlogi. Do tad se ona i Golub, to jes ja, nisu poznavali. Ono istino, ja sam imao prilike da uem u njinu kuu, al mi se neto nije dalo. Nije bilo sueno. Maijarka Nata u selu je ostavila oca i mater, koji su bili dosta oronuli i nemoni za poslove u polju. Ostavila je i sedamnaestogodinju erku Vericu. S muem se razila prilino odavno, el nije voleo da ona prevre ljudsku pamet i da ji presuuje kako oni trae. Digo je ruke od njoj i otio za drugom enom. Nata se vie nije udavala iako tad nije imala vie od trijes godina. im je ona otila u Austriju, ja sam njojnu Vericu sluajno

OKULTOPEDIJATM

73

skobio na negotinskem buvljaku, pa smo se leke zbliili i ugovorili novo vienje. Tako je bilo, oiju mi. Od tad sam kod Verice poo slobodno da zalazim u kuu. Od njojnoga dede i babe se nisam pudio, al kad se Nata vrtala iz Austrije mi smo se sastajali na druge meste. Kad god je Nata odlazila uvek je spominjala Verice da pazi ta radi i s kim se drui, i da ju ne osramoti pred familijom i celem selom. Za to mi je Verica odma rekla al mi nau vezu nismo prekidali, nego smo se jo vie viovali i sastajali. Vericina baba i deda su ak i men zavoleli, pa su jedva ekali da me vide. I oni su se nadali de emo ja i Verica da se uzmemo i udomimo ka pametni ljudi. Sa Vericom sam ja i stvarno imao ozbiljne namere i ona mi je dosta verovala, ba ka i ja njoj. S vremenom sam u Vericinoj sobi poo i da noivam. Nismo se vie kutali ni zazirali ni od komija ni od prijatelja. Jedino, im bi Nata najavila dolazak, onda smo se primirivali. Al to je kratko trajalo, br se ona vrtala. A onda je jednoga dana iz Austrije doo moj stric i s vrata reko: Golube, spremaj dokumente da te vodim za Austriju. Sad je poslednji voz za zaposlenje gor. Nema ovode kod nas nita. Vi de svi otoe i de se izbogatili. Svaki napravo kuu i svaki se podigo. Siguran poso ima u moje firme, i zato nemo da se mlogo pimani! Ta njigov predlog nisam mogo odma da privatim, el nisam mogo da zamislim rastanak s mojom Vericom. Al jedan dan i to je dolo na red. Morao sam da ju kaem ta mi je stric reko, pa je to nju prilino zbunilo i iznenadilo. Nekako se sporazumesmo da u Be na tri meseca otidem ja prvi i da zaradim pare za nau svadbu, a posle emo, ako Bog dan, da zajno otidemo i zaradimo sve ta ni treba za na ivot i za nau decu. I pristade ona nekako, zlo i nevoljno. Posle dvajes dana pripreme otidem ja u Be, i moj stric me saeka i obezbedi dobro i sigurno mesto na poslu. Rastanak s

74

OKULTOPEDIJATM

Vericom nije bio lak, al mi se ini de me razumela i de e me eka. Iz Bea sam ju se esto javljao i pismima i telefonom, s porukom da me eka i de e za uvek da budemo zajno. I ona je men uzvrtala pisma i razglednice, pa mi je vreme nekako bre i lepe prolazilo. Niki tad iv nije mogo da posumnja de e ni se avo zavue u dupe i de e tu pone da mrda i da ni zamrsi planove. Velika i neizmerna ljubav je predvoena avolom jednoga dana morala da se raspline ka sapunica. Kuj se uvati u avolje kolo, ta ima da bude prcan kroz ceo ivot. Tad ja to nisam znao, a ne bi ni verovao. Moj ivot se u Beu svodio sam na poso i na stan. Nikakvi

OKULTOPEDIJATM

75

izlasci i poznanstva me nisu zanimali, i ako je nai zemljaka iz Krajine bilo kolko ti oka oe. Dobro sam znao i koje devojke tam ima na kolovanju, el na poslu, pa me ni one nisu prevukovale. Jedanput sam reko de e moja da bude samo Verica i ni jedna druga. Ako bi nao drugu, bio bi najvei usranko na svetu, korio sam samoga sebe. A jedan dan sam sluajno, od jednoga mojega zemljaka, doznao de u moje blizine stanuje neka dobra vraarica i maijarka i to rodom iz Negotinske Krajine. U poetku mi to mlogo nije znailo, al me posle zagolicalo da doznam dal me moja Verica voli i kolko mi je verna. E, to me je kopkalo da doznam i to je bio glavni razlog da otidem i potraim tu vraaru. Nao sam ju lako, el su ju svi nai zemljaci dobro poznavali i svi su kad tad seli za njojan astal, da ji pogviri u sudbinu. Odnegde mi je po malo bila poznata, al nisam traio da mi se ispoveda iz koga je mesta, mada sam docnije i to doznao. Da zavaram trag o men lino, reko sam de sam ba iz Negotina i de elim da mi malo pogleda u karte, a to vie iz razonode nego iz stvarne potrebe. Tu sam ju slagao, el sam arko voleo da ujem ta je s mojom Vericom. Vraara je bila prilino mlada, lepa i zgodna ena. Po moje neke glupe procene, sigurno ju je falilo nekolko godina od etrejes. Ka mukarac zapazo sam de ima savreno graeno ensko telo. To mi je odma zapalo za oko, mada sam se trudo da se usmerim na njojne rei i tumaenje iz karata. Pogodila mi je de imam devojku, de je naa veza jaka i stvorena iz ljubavi, al de je budunos te veze na staklene nogu. Po njoj, devojka koja je ostala u Srbije, sve me je manje volela i sve se vie obrtala od men, a pribliavala nekomu visokomu i crnjomanjastomu mladiu koji ju je zadnje dana sve vie jurio i nametao ju se. Ja ju ba i nisam oko toga mlogo poverovao, al jopet ta ga zna i kuj zna ta se Verice uselilo u glavu i u dupe. Ako ju se i jedno i drugo zagrejalo, onda je vraara bila u pravu, mada sam samo klimao glavom ka ta klima

76

OKULTOPEDIJATM

konj. Nije tela da mi kae puno ime moje devojke, samo je rekla poetno slovo, a to je bilo slovo V. Tad sam ju poverovao i ono ta mi je pre toga rekla. Rekla mi je jo de ta devojka nije men od Boga namenjena i de s njom neu da ostarim, niti da imam decu. I jo mi ree, de u u sve to uskoro da se i lino uverim. im sam poo od vraare, odma sam otio u stan i Verice napisao jedno opirno pismo, s napomenom de sam ja u nju poo pomalo i da sumnjam. Nisam ju pomenuo vraaru, al sam ju reko de sam to nauo od nai ljudi koji su dolazili u na kraj. Nisam mogo da ju zovnem telefonom i to ju kaem u lice, el se ne bi uzdrao da ju ne kaem de je najobinija flinta, uliarka i baraba. Ovak u pismu, malko sam se uzdrao i izdalje ju reko, mislim dovoljno da mo da zna i razume na ta ciljam i ta ou da ju saoptim. U meuvremenu, dok mi se pismo ne vrne, jopet sam otio kod vraare, moje zemljakinje. Teo sam da se jopet uverim u njojnu tvrdnju, a moda i u neku promenu, al sam, da budem poten, otio da ju ponovo vidim, mada je od men bila stareja pune deset godina. Sad je bila ljubaznija neg pre, pa me je vie ubeivala da od moje devojke odustanem, nego ta je to videla u kartama. Nji tad nisam bio ni preseko, ni rukom prekrsto, a ona je ve znala moju nesrenu zaljubljenos i veliki promaaj. Neki avo je sve vie ulazo u moju duu i ja sam sve vie poinjo da ju verujem, a s druge strane zaslepljujem njojnom lepotom i stasom. Moram da priznam de sam u vraaru, za poetak, bio dovoljno zaljubljen, a de sam na Vericu i njojno pismo sve manje miljao, ma kakav odgovor bio. Al, primetio sam jo neto. Nata me je pozvala da u njojan stan svrnem kad god mogu i kad god zaelim, el je navodno usamljena i malo poseivana. Men je ta poziv dobro doo, pa sam se narednu veer jopet nao u njojnem stanu. im me je videla, odma mi je potrala u zagrljaj ka da smo

OKULTOPEDIJATM

77

stari znanci i veliki ljubavnici. isto me je mamila zanosnem pokretima i pogledima, a crna kosa padala ju niz gola ramena. Tu no, al i budui, ja sam noivao kod Nate, moje zemljakinje i poznate Krajinske maijarke i gatare. Vie nisam traio da mi gleda u karte, el pa neto izmaija. ak je ona traila da ja njoj pogledam, al ne u karte, nego u gaice. Kunem vi se, ba je tako bilo. Preko dana smo radeli svaki svoj poso, a uveer smo bili zajno, uz poljupce i jo po neto, i to uvek u njojnem stanu. Kod men nisam smeo da ju dovodim, el je u moj stan esto svrto moj stric, pa i drugi ljudi iz naega kraja. Samo ja sam imao i jedan veliki problem, a to je ta mi je boravak od tri meseca u Austrije skoro isticao, pa sam morao da se vrnem natrag u Krajinu. Nata mi jednu veer predloi neto ta me je oborilo s nogu. Bilo je to ka grom iz vedroga neba, al je to bilo spasonosno za men. Ponudila mi je brak ka jedino reenje za moj dui boravak u ove zemlje, el je ona imala neogranienu vizu. Ja sam ta predlog odma privato, pa preko jednoga roaka kuj skoro dolazi u Srbiju, traio da mi donese potrebne dokumente za ta brak. Nekako u to vreme, od Verice mi stie odgovor na pismo od pre dvajes dana. Al ne samo odgovor, ve i ves da ona ba sve zna, pa i to de sam se spano s njojnom materom, Natalijom, i de kod njoj stalno boravim i noivam. Rekla mi je de za sad nema drugoga mladia, al e da ga skoro potrai, el mi valeraciju s buduom i nesuenom tatom nee nikad da oprosti. Mo i svet da se preobrne, al ona nikad nee. Pismo je zapoela i zavrila bez pozdrava. Neki me je dumanski otkuco i Verice preno sve do tanina. Moda sam i ja kriv, el se nisam pazo, al tu vie nita nije moglo da se izmeni. Pismo sam posle odno kod Nate, koja mi je priznala de njojna Verica ima nekoga momka, koga je prilino kutala, al da nije znala o komu se radi, a najmanje da sam to bio ba ja. To

78

OKULTOPEDIJATM

saznanje je potreslo i nju, a i men, pa smo nekako i zaalili to smo poli tem putem. A onda sam se ja obrnuo i poo iz njojnoga stana, s namerom da se u njega vie nikad ne vrnem. Tad me je Natalija uvatila za ruku i u jecaju poela da se kida. Na rastanak nita ne bi izmenio, pa me je ta misao povrnula natrag u sobu. Posle nekolko dana, kad mi je stigla dokumentacija, venali smo se i nastavili da ivimo u njojnem stanu. Verica se u meuvremenu udala za momka iz drugoga sela i s njim otila u Francusku. Danas ima dvajesdvogodinje bliznace. I men je Natalija rodila sina. Men je tad bilo dvajesosam, a Natalije trijesosam godina. Od tad je prolo koxa vreme, a ja i Nata smo i sad na starem mestu. U krajinu doemo dvaput godinje. Verica i Natalija su se nekako pomirile, pa se ponekad uju telefonom. Ja to nebi mogo. Sramota bi me bilo da ju u oi pogledam. Noivao sam u njojne kue i kleo ju se na vernos, a ovam krenuo u novu avanturu s njojnom materom. Zer to nisu avolska posla i kud to ima kod pametne ljudi? Istino, to je bilo iz neznanja, al je ipak bilo. I danas po nekad pomislim, de je Natalija moda spravljala ljubavne ini, pa me otrgla iz zagrljaja svoje eri? Ako je tako, onda isto snosimo odgovornos. A moda je i sudbina tako tela? Al ne alim, majka je, i ako stareja, mlogo zgodnija i lepa. ak i da izuzmem avolje rabote, ja sam i prirodno bio zaljubljen u Nataliju, mlogo vie nego u Vericu. Sudbina je tela da iz te kue bude moja ivotna saputnica. A Natalija i sad pomaga mladima da se skobe na putevima ljubavi, upoznaju, zblie i krenu u nov ivot. Ja se ponekad dobro ismejem kad se setim kako je meni gledala i proricala novu izabranicu, a ni sama nije znala de je to ona.

OKULTOPEDIJATM

79

UDESNI POROAJ U RAJSKOJ PEINI

Bajalica sam vie od etrejes godina i tu nema ta da se laemo*. Ne mogu ja to da izvrdam i da kaem de nisam. Bajala sam i po malo maijala svud i svakomu kuj god me pozvao i imao neku nevolju. Ila sam i po kuama, a i kod men su dolazili s razne strana, al najvie iz ove nae Krajine. A bilo ji i iz Homolja, pa ak iz okoline Poarevca i Nia. Al Rajska peina je bila i ostala sveto mesto za bajalice i maijarke. Koga god sam tam odvela da mu neto odradim, uvek je bilo uspeno i bajanje se primilo. Nerotkinje iz ovi krajeva to dobro znaju. Al znaju i ove sa gluvonemom i nesposobnom decom. U svoje dugogodinje prakse doivela sam da vidim i ujem najudesnije pojave, koje nisam mogla ni da zamislim da postoje. Seam se dobro, jedna nesrena ena iz okoline Majdanpeka, uoi onoga rata, donela mi dvogodinje devoje, koje je bilo nepokretno i nije napredovalo u razvoju, a ta je najgore, nikad nije putilo glasi iz gue. Dete je sve manje jelo i nije razlikovalo svetlos od pomrine, niti toplotu od zime. Posle treega dolaska u peinu i posle mojega napora da ga povrnem u ivot, dete se vidno oporavilo i poelo da trai ranu, ide po sobe i postepeno pria. Kad ju je bilo etiri godine doveli su da ju vidim. Bilo je to najlepe i najpametnije stvorenje koje sam videla. Devoje je pred mojim oima tralo, igralo se i popevalo. Najvie su me za pomo zvale nerotkinje, pa sam magijski ritual s njima izvodila u velike sale u Rajske peine, na mestu zvanom Prerast. Ta peina se nalazi ba kod ua reice Dubanice u reku Zemnu, na mei dva sela: Plavne i tubika. Pored delotvorni ladni zidova u peini, za ovu radnju sam koristila magijske biljke sa Miro planine, koje potpomau zaee.

80

OKULTOPEDIJATM

Unesreene ene, a eljne da postanu majke, molile su me i preklinjale da ji pomognem da odre porod, kako bi opstale u kue u koju su dole da provedu ivot ka ene i majke. Te njine suze bile su presudne za sve ta sam za nji inila. Ja sam lino zadovoljna onem ta sam postigla i ta je bilo u moje moi. Posebno mi je u pamenju ostao jedan zanimljiv sluaj ene koja je dolazila i preklinjala da ju pomognem. Tri put smo zajno ile u peinu i obe smo se trudile da doemo do cilja, al ni je uspeh uvek izmicao. Kad god bi dola klekla bi pred moje noge i molila da ponovo pokukamo, el e je, kazivala je, mu ka nerotkinju oterati iz kue. Tad sam uinila neto ta retko inim i ta nije u moje navike, el se te radnje sramim i nisam u

OKULTOPEDIJATM

81

mogunosti da tem inu prisustvujem, al zbog eninog preklinjanja i suza, ja sam popustila i pristala. Za tu radnju je bio potreban i mu, ta je, na sreu pristao, samo da u kuu stigne naslednik imanja, kunog ognjita i krsne slave. Jednoga majskoga dana, oko urevdana, otili smo svi troje do peine. Ja sam ponela i sve druge potrebne stvarice, a onda sam ji na ulazu u peinu rekla kako da postupe. Malo me je sramota da o tem priam, al ne mogu druke da opiem ta je dalje bilo. Da budem kraa i jasnija: one stvari su morali da obave u Rajskoj peini, i to onako kako je njima najvie odgovaralo. Na to sam ji upozorila jo dok smo dolazili ovam. Bili su zbunjeni i posramljeni, al bez toga nije moglo dalje, i nisu imali drugi izbor. Rekla sam ji da uu do sredine peinske dvorane, da se tu raskomote i posle, dabome, sve ono kako treba... Moje prisustvo nije bilo potrebno unutar peine, al na ulazu u peinu jeste, el je moj maijski udeo bio i pre i posle njinoga spajanja. Dok sam prekraivala vreme i ekala da se oni pojave ispred ulaza u peinu, prepela sam se na oblinju strmu liticu i razgledala prelepi kraj oko peine, kud su uborili potoci i razvijala gora. Gor na vru, na zaravni, raslo je na stotine stabala plavog jorgovana. Nabrala sam veliku kitu, u elje da ju poklonim mladem paru, kao seanje na peinu i ono ta su u njoj radili. A onda se u kanjonu Zemne prolomio glasan poziv, ta je men trebalo da znai da su oni svoje zavrili. Posle sam ji dala onu kitu i poelela uspeh u porodu. Bila sam naisto de u ovu peinu nikad ne ulazi neastivi kuj bi mogo da omete zaee, ta se posle i obistinilo. Al oni su u peinu morali da dou jo dva put, kako bi se udovoljilo ritualno pravilo i zagarantovao uspeh zaea i trudnoe. Samo, kad se mladi brani par po trei put pojavio pred mojom kuom, a posle i u peine, ka za inat, ta dan je poela kia. U poetku je bila sitna i podnoljiva, a posle se pretvorila u pravu prolenu bujicu. Poto su doli iz daljine, ak iz okoline Kueva,

82

OKULTOPEDIJATM

nisu odustajali od toga da po kie otidemo u peinu i okonamo maije. Pristala sam, al sam znala de po kie ne mogu da budem izvan peine, el bi bila mokra ka urka. Posle sam se u peine, dok su se oni svukovali, okrenula na drugu stranu, ba tam kud su se dve vode sudarale i zajno nastavljale u pravcu Dunava. Bila sam samo na par koraka od mladi ljudi koji su se spremali da naprave, pa posle i izrode jedan novi ivot. Povremeno sam oslukivala ukanje na prostirke od rasprostete rogoe, koje se mealo s umovima oblinji vodopada sa stena i litica. Molila sam Boga i sve svece da se dogodi udo nad udima, da mlada ena zane i posrei ju se budui ivot. A kad su ovi bili gotovi, prila sam i crvenem koncem unakrs povezala ruke i noge. Tako uvezani, morali su da naprave tri kruga i da dodiruju studene i vlane zidove peine. Ja sam za to vreme izgovarala basmu za uspean porod i basmu protiv zle i neiste sila, koje mo da ometu da zaee ne uspe. Onda smo u znak uspeha, na velike kamene ploe postavili jelo i pie. Posle dobrog ruka pod vedrem nebom, rastali smo se, svaki na svoju stranu. Dogovorili smo se da me odma obaveste u vezi naega truda, kad za to bude bilo vreme. Zadugo nikakvi vesti nije bilo, iako je prolo nekolko meseci. A onda je jednu veer u moju kuu banuo mu sa osmehom na licu i reko de je njigova Draginja ostala. Da me puno pozdravlja i eli mi dug ivot. A kad se dete bude rodilo, to e tek da bude veliko slavlje, na koje e i men da zovnu. Bila sam presrena, el sam verovala u svoj trud i u njinu zaslugu. Nekako u zimu sledee godine, na uspeh se pozlatio. Draginja, istino, nije rodila muko, kako su voleli, al radosti ni u ove prilike nije bilo kraja. Na krenje su zovnuli i men, al nikomu od gostiju nisu rekli koja sam ja, ta sam i odakle sam. Jednostavno, nala sam se tu, da ka i svi drugi, proslavimo ta nezaboravni dan.

OKULTOPEDIJATM

83

Pamtim jo jedan slian dogaaj kuj se dogodio nekako u isto vreme, desetak kilometra severoistono od Rajske peine, ba na zaravni u blizine vratnjanski prerasta i poznatoga manastira. Tu u tem kraju, na jednu pojatu udala se prilino lepa devojka. Bila je rodom iz nekog podmirokog sela, al ju to nije smetalo da se s decom igra i drui. I ona je na neki nain bila dete, el se udala s tek navrene petnajes godine. Njojni u novopridole kue navalili da ta pre izrodi decu, pa su se malko zabrinuli kad odma nije ostala u drugem stanju. Bili su se uspaniili i dali se na raznorazna maijanja po celem kraju. Tako su uli za men, pa sam ji i ja vie put maijala. Al nju su u isto vreme vodili po crkvama i manastirima. Tam su ju itali neke molitve za trudnou s verom de e sve da bude u redu. I ona sama, stalno bi za ovcama kleala i molila Boga da ju podari buduega naslednika el naslednicu. Oblinji manastir Vratnu, najee je obilazila, ponekad s muem, a ee sama. Pokojni iguman ba se bio zauzeo da stvar istera na istinu. Voleo je ta boji sluga da pomaga nevoljnicima u svake prilike. Al mlade ene se uinilo de previe dosauju tem kalueru, pa se reila da sama odlazi na nepristupane stene, pred sami ulaz u peinu. Tu se i sad nalazi ruevina kelije Svetog Nikodima komu se prepisuje osnivanje manastira. Tu je sama na miru mogla dugo da klei i moli za pomo. Ponekad je ukuanima priala kud ide, al je ee odlazila bez iijega znanja i odobrenja. Tako je to potrajalo celo leto. A onda je jednoga dana, tu jesen, ila putanjom sa toga tajnoga zadatka. Zaustavila se da se odmori ba na Kaluerskom polju, nedaleko od manastira. Zadobila je teke bolove koji su bili iznenadni i neobini. Rukama se uvatila za mlado hrastovo stablo i celom duinom protegla uz njega. Miljala je de e ju tako bude bolje. I bilo je. Za kratko vreme i potpuno sama, porodila se, tu na livade pod otvorenem nebu. Rodila je, istino sitasto, al prilino otporno i zdravo dete. Bio je to poroaj za priu.

84

OKULTOPEDIJATM

Neki su u selu priali kako se dete rodilo uz Boju pomo, a neki da je ta poroaj bio mojom zaslugom. Zli jezici su priali da je dete od avola i da je ena zaela od neke zle sile koja je u nju ula samo maijanjem. Niko nije znao pravu istinu, nego se o svemu vie nagaalo i nasumice pretpostavljalo. ak ni mlada esnajestogodinja ena nije znala da objasni kako je zaela, kako se to desilo i kuj ju najvie pomogo. Zna samo da je u isto vreme obilazila okolna sveta mesta, dozivala svece i ljubila ruevine na visokoj steni, a s druge strane podvrgavala maijskim ritualima u prerastima i Rajskoj peini. Posle kad je s bebom uvijenom u lanenoj koulji dola na pojatu, prva sam otila da ju vidim i obiem. Bila je tad bleda i iscrpljena. udilo me je kako je mogla da prevali dug put preko uma, livada i njiva. To je naporno i za zdravu enu. U njoj je bila neka sila jaa od njoj same. Kod kue su svi bili presreni, a pogotovu kad se deji pla oglasio na njinem pragu. U kuu je stigo naslednik i budui domain, a to nije mala stvar. Dete su te jeseni odneli u manastir da se krsti. Krstio ga je lino iguman, koji ga je blagoslovio i darivao jednem austrijskem dukatom. Ja sam za to vreme dete drala na rukama, u mesto babice i kume. Uvek sam se pitala, moda je roenje deteta na Kaluerskom polju bilo jo ranije predodreeno i nagovetavalo njigovo roenje koje je zaeto negde na udesnim putevima, izmeu peine i manastira i izmeu bajanja i molitava. Bilo kako da je bilo i ja sam ga blagoslovila na moj nain i zaelela dugaak i srean ivot. U ove prilike znam i to de nije bilo potrebno da se mlatimo badava, el ena nije prestarela. Porodila se s nenavrene esnajes godina. Naa pomo se trai kad devojka zae u godine, a ne bude nita na pomolu, a ne u ovakve situacije kad i bez nas mo da rodi. Razlog je bio u njoj samoj, el se bila mlogo upudila de e je oteraju iz kue ako nema decu. A nije imala kud da se vrne...

OKULTOPEDIJATM

85

KAKO JE OKA BUDI IAO NA ONAJ SVET

Zovem se ore Jovanovi, a svi me zovu oka Budi. Od najmanjeg deteta pa do starca mojih godina svi me kao takvog i znaju, a pravo moje ime i prezime zapisano je samo u crkvene knjiga i u line karte. Otac mi se zvao Josif, a mati Mileva. Rodili me iljaduosamstodevedesetdevete godine, u jesen kad se brao kukuruz i grojze. Kuj zna kolko je to tano, al tako kau knjige starovremske. Kuu u tubiku, mislim u selu, nismo imali, nego smo iveli kod tora na pojati, zvano mesto ib ili Biljevina, na oko pola sata oda do sela. To kaem za mlae ljude, a ja ponekad u ove godine peaim i po ceo sat. Volim alu, volim priu, volim i ljude. Tako volim sve... Mlogo sam za ivota prepato i namuo se. Tri puta sam se enio i sve mi tri ene umrele. Eto, sad sam vie od trijes godina udovac. Mlogi kau: oka ivi dobro, blago oke. On nita ne radi, nita ne prikodi i nikakva vajda od njega. Al nije tako, nije men lako bilo ni kad mi jedna erka umrela, a i ja sam s jednom nogom bio na onem svetu. Imao sam tad dvajesosam godina, a mlad i jak ka Deli Jovan. Sad u da ti kaem kako je to bilo: Bee neka jesen nevaljana do boga. Kia neka, pa magla, pa ladno, a ja uvam ovce po Biljevine. To je poso za decu al vreme gadno nekolko dana, pa reko da i ja odmenim malko. Tako, doteram ja te ovice pa ajd pravo u sobu a oseam groznica me trese svud po snage. Vidim ja u se pobolim od mokrinje i od vlage. U ono vreme amrel niko nije imao. Tako zametne gunj, dok ne probije voda, posle ne mo ga osui nedelju dana. Sednem na krevet a ono nesves me vata, pa as mi zima, as mi vruina. I sve tako... Nisam ni veero. Istrlja me ena rakijom, pa se ja uvi u

86

OKULTOPEDIJATM

krparu da me proe groznica i da me probije znoj. Bre, sinko, vie nita nisam znao za men. Tako mi se ini ka da se vozim u neke lae, sve dalje i dalje. I posle neko vreme izbaci ti men ta voda na neku livadu, al to nije livada ka ta su nae livade, nego je to udo nevieno. Preko njoj kad ide sve ka po svile. A ja nekako lak pa ne napipujem zemlju, sve tako odozgor... A neki ljudi, neka udna lica imaju i iz sve nji neki sjaj izbija, jai od sunca. A rei ji nekako zvonke i glasne ka crkvena zvona. Sve ti to puca, trese se i mekolji. Vidim dobro neka guva, iskrcavaju se s one vode jo ljudi i ene i pravo ji prifaaju ovi isti udni ljudi i to po grupicama, kao kad doekuju regrute. im te api vie te ne pua, nego ti saopti da od ovog asa vie nisi zemaljski ovek, nego iva dua koja mora da odgovara za nedela iz zemaljskog ivota. Nisam do tad zamiljao kako izgleda smrt, a sad sam ju i vido. To je strana ala kakva ne mo da se opie. Mlogo je stranija i od vampira i od avola. A ve za avole da ti i ne priam, to sila jedna. Vrvore na svaku stranu da ne mo se protisne, a svi te nekako gledaju krvniki, ka da oe krv da ti popiju. Odjedanput u kako neki nevidljivi glas ree da sam ja bio veliki grenik i kako e stranu smrt da mi prirede, kakvu samo grenici dobijaju. Ja vie i onak ne znam nita za men, mislim se nek bude ta oe sad. Te strane i jezive ale poee odjedanput da zavijaju, riu, urlaju i da kriu najstranijim glasovima, koje nisam nikad do tad uo. Propast jedna. Neto mi doe da pogledam men, da vidim kakav sam i kako izgledam. Kad ono, ini mi se, nemam donji deo tela, nemam ni ruke... Samo ujem svoj glas kako zapomae i pravda se pod nasiljem i pritiskom crni kao ugljen avola. Tako ti to... E, posle nji tri najstraniji, ka neki odbor, ka neka komisija da je, poee da se dogovaraju da pute smrt i da me razvue to moe bre. Neki vie, njega ne vidim, ujem mu samo glas, da se ne uri sa smru, nego da se odma sastave komisije i pone sa

OKULTOPEDIJATM

87

isledstvom kako bi se otkrili moji gresi. Ali, jopet, veina je da mi se dua od tela odvoji, pa da se sudi samo dui kao i kod svih. Dete, kad men neto zabole, upa mi se iz grudi, a ini mi se grudi nemam. Pa tako jedanput, pa druti put i tek trei put iupae mi duu. A ja se sa tom duom odvoji na jednu stranu, a moje telo bacie u neku mranu i vlanu jamu da ga rastrgnu neka grozna stvorenja koja nemaju oi, niti imaju kou po telu, nego ji dre meso na njima kao pitije. Tad sam vido da od men nema nita i da je tu kraj svemu. Sa svi strana me opkolie avoli u pakao i da se sa mnom ne razvlae mlogo. Kad u jedan ma pojavi se jedna lepa enska, obuena u neke svetle aljine koje same od sebe svetle. Takve aljine nikad nisam vido, niti tako lepo lice. Kad me opazi ta

88

OKULTOPEDIJATM

lepotica, ona mi prie i ree: Ne boj se ore, ja sam tvoja zastupnica i boriu se da te odavde izvuem ili da te prebacim u raj. Ovod, kae, nije mesto za teb. Ja sam tvoja krsna slava Velika Gospojina, koju si od malena potovao, svetkovao i slavio i ti a i tvoji ukuani. Na moj dan koga si potovao i zalivao krvlju pragove na toru, palio mi svee i davao namenu, sama u da se potrudim da te spasem ovi grozota koje te optuuju. Nikad me nisi posramio, nisi opsovao, nisi zaalo to svetkuje na moj dan, a drugi rade... Biu s tobom do stranoga suda Hristovoga. Jao, ljudi, kad odjedanput oko nje stadoe dvanajes anela, ne zna koji belji i koji lepi. Sve gori pod njima od beline i od sjaja. I oni su na strani moje svete Velike Gospojine i oni e da me upaju iz blata kako znaju i umeju. A znaju oni svi kolko sam ja zgreio i ta sve nisam ispotovao, al eto, srce im takvo da vole oveka i da ga izbavljaju. Neki mi ree kako su oni tu po volji bojoj i kako su oni njegovi izaslanici. Kako su lepi, ne mo da veruje. Sveti aneli odmah poee da obru neke velike knjige i da trae moje grehe u njima zapisane. Ne mo da veruje kolo su to velike knjige. Oni poee da trae samo nekoliko greha ili dobra dela koja sam poinio, a lica im se odma razvedrie jer ne naoe mloga moja zla dela. Videe da sam siromase pomagao, da sam skitnicama i gladnima uvek odlomio po pare leba, onolko kolo sam imao. Videe i moje iskreno srce kad sam se pred ikonom krstio, ljubio ju i potovao sve to je sveto i crkveno. Nikomu se nisam nasmenuo, nikoga nisam optuio, ni svedoo lano. A sve to slua moja sveta Gospojina i vidim milo ju dolo, jer ocenjuje i ona da u da se spasem nekako. Ona se osmenu tako lako i blago da meni srce, iako ga vie nemam, postade veliko i meko, pa i meni bi milo. Tad kaza kako treba aneli da me preuzmu i povedu na nebo, jer kako ree, treba po sitnicama da me ispituju za razna dela ako sam napravo. A to nebo nije plavetno ka nae neg doe

OKULTOPEDIJATM

89

nekako zeleno, zeleno, pa toplo ka po neke letnje meseine. S jedne strane tako sede poreani avoli i druge grozne ale, a s druge aneli i moja roena slava. Dva lepotana od anela me uvatie pod miku i povedoe me na nebo. A iznad nas, tako, poreana grupica neki islednika koji e da me okrivljuju i nalaze mane moje i prestupe za zemaljskoga ivota. Kasnije, kad sam mu priao, pop Steva mi rekao de su to mitarstva i da svaki kuj umre ima kroz nji da proe, jel kae ovekova dua ima da odgovara za sve to je radela loe. Dovedoe me moji aneli, tako, pred prvu tu isledniku grupicu, kud samo crni avoli sede i jo neka grozoija od stvorova, da te Bog sauva. Poee odma da me napadaju i osuuju za nevaljaan moj govar, ta sam ga do sad izreko. Uvati me neko udo odakle ji to sve da znaju za moje rei koje sam izgovarao. Znali su sve kad sam i s kim i na koje mesto izgovorio. Podsetie me kako sam baba Frusku zafrkavao na Bugarke, a njoj oba sina bili na frontu negde. Bio to prvi rat, a ja deko obljesan pa sam teo da se naalim. Ali, vidi, oni i to pamte. Pa kako sam opcovao mater mojemu komije Jose, ta me prokazao kod ocketa za puim. Pa kako sam izrezileo gospodina jo u kolu dok sam zlonevoljno io. Sve mi kazuje tako u sitnice, a ja se odma setim ka da je juer bilo. Al moji aneli neke dobre due rekoe u moje ime kako sam ja tad bio dete pa nisam znao ta kazujem. Ubeivae se neko vreme, pa me na kraju putie dalje. Jopet moji aneli men pod miku pa dalje. Putujemo mi sve vie na nebo. Kad odjedanput im me vide druga grupa, jo iz daleke poe da me osuuje kako sam ja bio prevarant i laov i odma oe da me bace u onaj mrani pakao. Kae jedan od nji, prevaro si Milutina opanara pa si mu uz opance uzo jo jedan par oputa, a rekao si de nisi. Pa si prevaro to i to, pa to i to... i to sve neke sitnice koje mi otile suma jo kuj zna kad. Tad u glas moje Gospojine koja potvrdi da sam vie potene rei kazivao neg

90

OKULTOPEDIJATM

krive. Tako ti se ja uz njojnu pomo probi dalje. Tako putujemo mi po one zelene meseine, sve se vidi dol kud god pogleda. Sve se vidi odjedanput i selca i varoi i ljudi u nji. Tano mo da pozna kuj je grean kuj nije, kojemu se sudi i kuj e bude osuen. Odatle, ispod nogu ima jedan debeo sklad kuj deli pakao i raj. S jedne strane je med i mleko i tu se ubacuju oni koji izau do na vr neba bez mlogo grehova, a s one druge je sve tama i neki gorak dim kuj sve gui i unitava. Boe, kad bi me izvuko odavde da otidem u ovaj raj pun cvea, lepote, pesme i dobrote. Da se tu naivim dok ne doe po drugi put na Gospod Isus Hristos da ni sudi i da ne izabira, jedne za veni ivot kako u Svetom pismu kae, a druge u veni sumpornji oganj. Dok ja tako premiljam mi doosmo do jedne komisije. Poim utvrdie de nikoga nisam klevetao, i izigravao, jer ta obiaj nisam imao, na kratko se sporazumee i putie me napred. I jao, kako sam tu lako proo, fala ti Boe! Kad stigosmo na etvrto mitarstvo, ono neki grozni i iskusni avoli sede i ekaju me. A po kormu i svud po snage izmazani od jela i pia. Vidim e me zakae ta sam po neki put bio lakom i neumeran u jelu i piu. Kae, na te i te slave si jeo ka svinja i nisi znao za dosta. Pa si posle pio i kolko ti dosta i kolko nije. Vidim pred njima sva ona peenja i vina koja sam pojeo i popio preko mere. I tako mi se naslika ispred oiju onaj dan kad sam to uradeo. I jopet turaju oni na kantar moje lakomstvo i neumernos, al se ja nadam da e se izvuem ka i do sad. I pravo da ti kaem izvue me moje detinjstvo i neznanje, a da sam bio u ove godina zaglavio bi pakao odma. Reko men pop Steva posle: Trebo si se oko ispovedi pre, pa sad bi ti dua bila ista i ne bi te muvali po mitarstva, nego bi ti odma dua otila u raj. Druge dve komisije proo lak ka pero. Niti sam bio lenj ka ta to ljudi ima, niti sam krao. Jes kao dete ukrao sam duduk pokojnem Vladislavu Stanojeviu, al sam kad mi dosadilo i kad

OKULTOPEDIJATM

91

sam vido de se ne mogu nauim da svirim i vrnuo. Pa sam tako, pokojnomu Radenku Dimriu uzo sikirku, al odnela moja mati pa kazala nao ju moj oka kod kladenca. Videli oni to al kae sitnice i nisam to sa srcom ukrao neg iz neznanja. I na druge dve komisije ne muie me mlogo. Nisam ja bio tvrdica i bezdunik. Niki nije zamnom zaplako i nikoga nisam zacvileo, a nisam se nikad bavo nekom pikulacijom pa da kae obogatio se oka zato ta iskoristio Pavla el Janka. Boe, sauvaj! Srce mi bilo takvo dobroduno i meko, takva i mati bila, Bog da ju duu prosti. Na devetom odboru ispado malko sumnjiv, al kad otvorie one knjige odma videe da ja nikomu nita nisam zakino ni lano izmero. Deseti se samo osmenue i rekoe taj nije ni mrava zgazo, a man da je nekoga mrzeo i zlo pomislo. Tako oni sve vide o men ka na dlanu, al men jopet stra, nije mi svejedno, jer sam mloge stvari zaboravo. Penjemo se mi sve vilje i vilje, a ja sve bolje vidim odatle na dol. Vidim vrvu, guvu i zapomaganje u paklu. Oni jadnici mokri i izmazani u neko grozno kaljite, a oi ji krmeljive i crvene pa grozne i strane. Kukaju oni u onem smradu, ladnoi i dimu, pa udo jedno. A s druge strane onoga sklada smej, veselje i lepota boja. Ni tu me mlogo ne zadrae, jel, kae, nikam nisam svesno bio gord, niti je moje srce imalo oholu narav, da zloesti i pakosti drugomu. To nikad nisam voleo ni ka dete kad sam bio. Uini mi se da e skoro kraj da bude i de vie ne treba da se penjemo ja i moji aneli, ali ono ima jo grupica zli duhova koji e da me isleuju. I na dvanajeste meste proo lako, jer ne znado za gnev i svirepos. Na trinajeste jo lake jer nikomu nisam zamero pa da mu se posle svetim i vrem za zlo. Nisam ni imao zata. Odbor za ubistva je najstroi. Tu te cede i ispituju do koe. Ja istina

92

OKULTOPEDIJATM

nisam nikoga ubio ne daj boe, al sam se pobio ka dete tako i to jopet s decama. Jedanput ja momi, a u selu bila zavetina Trojica, pa se okupili momii i igraju na igritu. Zovnu ti men Stojan Savi da se obaramo kod duda. Ja netedo odma, al posle poo. Obaramo se mi tu, a skupie se jo neki. Ja ga obrnu oko men pa ga frlji ozemlju ka ludaju. Pue Stojan ka tikva, a nos mu sve oguljen i izubijan pa se crveni. Za to se odma ovi uvatie, al moja sveta Gospojina progrme on ga zvao da se obaraju, pa desilo se tako. A to misli na Stojana. I tako jo neko sitno batinanje mi naoe, al jopet, kae, nije iz zle namere i osvetniki. Kod mitarstva za bajanja pronaoe mi nekolko zamerke. Moja pokojna baba volela da baje, tako, stoke i ljudma, pa sam poneto i ja nauio. Vie to bilo za zanimaciju, al nikakav interes nisam od toga imao. Od Usova sam najvie bajo, ali i od nicine, od suvoga sunca i tako, od glave... Al i tu me otkupie moji aneli i moja Gospojina, koje samo glas ujem. Doomo ti mi kod bludnika, kod one zaduene za blud. I da vi udo. Znaju oni i pomisli moje u srcu skrivene. Iako nisam blud inio ja sam na to pomiljao, kau oni, a ono tako je i bilo. U Svetom pismu negde pie de ako se na to samo pomisli, isto kao da se i uinilo. Takvi su ti crkveni zakoni, boga mi... Al, kae ajd da te putimo, samo ovi iznad nas, kae, nee da te pute tako lako. I doomo mi kod one zaduene za preljubu, a ja da ti priznam i bio sam u mlade godine prilino aren. Tako voleo sam te puste rasputenice ka leba. Bilo, tako, neko gadno vreme pa rasputenice puno selo, a i sam sam se enio nekolko put. Lele, vidim ja ovod najgue. Vidim ja pred men sve moje preljube, pa razgovore na sokacima nou, pa preskakanje plotova, beanje, pa uda... Jes, tako je bilo. A vidim ja i moje devojke. Lica ji ista i lepa ka da su i sad tako lepe i mlade. Sve mi se to pokazuje, udo jedno. Kad u tem ispitivanju, u te moje optube za to i za to, grunu neto preko celoga neba i zasjaja jae od sunca. Tad zau moje ime,

OKULTOPEDIJATM

93

tako jako da se sve zatrese: ore Jovanovi, zvani oka Budi, da u svoje pratnje sie kod ulaznih vrata za onaj svet, radi hitne provere. Ufatie ti oni men za mike pa ajd dol ka munja. Jo nisam bio proo sva mitarstva, kako ree pop Steva, a oni me pozvae da se odma vrem. Kad dol kod ulaznih vrata za onaj svet stoje neka ozbiljna muka lica u crnini, a sve mi lie na neke poznate svece koje sam viao po ikonama. Kae jedan od nji: Kud ste ga vodili? Na mitarstva, kao i sve druge, odgovorie aneli u glas. Vi ste pogrenog oveka uzeli na ovaj svet i vi ste njega maltretirali tako neto ree. Vi primate platu za badava i ne mislite nita drugo nego samo da skidate glave, zar je Bog zato vas tu postavio i odredio. Jedva ekate da se neki poboli el ga strese groznica, a vi pravo ovam. Imate knjige pred vama pa pogledajte za svakoga ta su presudnjae odredile do trei dan roenja za svakoga. Ne mo to da se presuuje sad. Dva moja anela prnue do oni knjiga da vide ta je napisano. Kad se vrnue odma rekoe da je na spisku ore Jovanovi i ja jopet utrnu. Al da vi, jedan od one svetaca otide sam i otvori knjigu, a ita na glas: ore Jovanovi iz sela Gornjane, star esetsedam godina, propala mu xigerica od pia i nema vie dance. Je ste uli, tom idite i odma uzmite duu, ovo je mlad ovek, treba neki decu da mu neguje. On ima da ivi osamdesetes godina i posle e ga uzmemo, a sad odvedite oveka i putite natrag nek ivi ka svaki ovek. Povrnite mu telo, spojte s duom i obuite oveka u svoje odelo. I da vi se vie ne desi.... I vie nita ne pantim, sam vidim kad otvori oi, kuknjava u sobe, a kraj glave gori votanica svea, kuj zna koja po redu. Kae moja ena: Vega duva, mrdaju mu se grudi. oko more, el me uje ivu, dik se, more nemo ne vie pudi. etiri dana te zovemo, a ti se ne mrda. Niti si iv ni mrtav. I tako je bilo. etiri dana sam ja bio u tem stanju. A moji sve

94

OKULTOPEDIJATM

mi spremili za saranu, samo akaju as. Al eto sudbina ima, i bez sudnjega dana nema smrti, pa nek pria kuj ta oe. Posle me omie i dadoe mi svareno mleko da pinem malko. I tako ja progunu nekolko put i poe da se osveujem i bi mi bolje. A tu u sobe se okupili komijari, familija i kuj ti ja znam nije sve doo da me vidi i naudi se ta je sa mnom bilo, ja uvatim pa ji sve lepo opriam, ka i teb sad. Nema da te laem, tako je bilo. Ete, svi znaju da se etiri dana nisam razbirao, ni iv ni mrtav. Kau bio sam vru celo vreme, al nikako ne duvam i ne mrdam se. Dolazo i pop Steva pa ji reko da me ne diraju i viu. Posle mesec dana spremim se ja, pa u crkvu kod pop Steve, te me ovek ispovedi kako zna i ume. Prizno sam mu sve, jer sam vido da nita ne vredi da se kuta. Kod popa moe i da ne kae sve, on ne zna, al oni tam sve znaju. Veli men pop Steva: oko, sad si miran, nee vie da ide na mitarstva, al pazi da ne grei vie. I pravo da ti kaem, uvao sam se svega, nisam nikomu zlo pomiljao, nisam se vie vato ni s enama, s nikim se nisam zamero... Fala Bogu to me poiveo, evo, osamdeset i peta mi sad. Kolko u da ivim jo, nije ni vano, proiveo sam ja svata, sad neka ive ovi mlai i nek se slagaju.

OKULTOPEDIJATM

95

BELEKA O PISCU

Zlatimir Panti roen je 1955. godine u tubiku kod Negotina, od oca Branislava i majke Dragice. Oenjen, supruga Ljiljana, sin Dragan. Po obrazovanju Organizator programa kulturnih aktivnosti. Radi kao referent matiar u mesnoj kancelariji u tubiku Feljtone, pripovetke, basme, ispovesti o zagrobnom ivotu, vlakoj magiji i dogaajima sa granice realnog objavljivao u listovima Raskovnik, Tree Oko, esto ulo, udo, Timoke Novine, Na TRAG, Moj Prijatelj, Timoka Krimi Revija i drugim. Zastupljen u antologiji avolski svatovi srpske horor prie, Velika Plana, 2002. Pisao scenario i glumeo u vie etno filmova. Za rekonstrukciju obiaja uskrnjih praznika u etno filmu: Velika nedelja u tubiku dobio Specijalnu pohvalu na festivalu Homoljski motivi (Kuevo, 1999) i Prvu nagradu na Meunarodnom festivalu etno filma u Beogradu (1999). Saradnik na etno filmovima Kamenka Katia: Vampir u tubiku (Prva nagrada na festivalu u Kuevu, 1998) i Vraare. Objavio knjige pesama Rajska zemlja, Negotin, 1991, i Mo ljubavi, Bor, 1993. Prevoen na ruski jezik.

96

OKULTOPEDIJATM

OKULTOPEDIJATM

97