Obican Dan

KULTURA POLISA asopis za negovanje demokratske politike kulture Izdava: Udruenje za politike nauke Srbije Ogranak u Novom Sadu
Suizdava: Megatrend univerzitet, Beograd Urednitvo: dr Srbobran Brankovi, dr Mirko Mileti, dr Zoran eri, dr Aleksandar Petrovi, dr Slavia Orlovi, dr Slobodan Bjelica, dr Predrag Markovi, dr Sran Milainovi mr Neboja Petrovi, mr Nenad ureti Glavni i odgovorni urednik: dr Ljubia Despotovi Zamenik gl. i odgov. urednika: dr Zoran Jevtovi Pomonik gl. i odgov. urednika: dr Darko Gavrilovi lanovi urednitva iz inostranstva: dr Vasilis Petsinis (Grka), dr Pol Mojzes (SAD), dr Pavel Bojko (Ruska Federacija), dr Marko Atila Hoare (Velika Britanija), dr Sra Pavlovi (Kanada) Prelom i priprema: Milan Karanovi, Branimir Troi Savet asopisa: dr Ilija Vujai, predsednik, dr Vukain Pavlovi, dr Milan Tripkovi, dr Vuina Vasovi, dr Dragan Kokovi, dr edomir upi, mr Neboja Kuzmanovi Tira: 300. UDK 316.334.56:008 CIP - , 3 : / .-. 6, (2009)-.- : ; 2009-.- 21 cm : ISSN 1820-4589 COBISS.SR-ID 199568391 Urednik posebnog izdanja: dr Srbobran Brankovi Napomene: Radove objavljene u asopisu, nije dozvoljeno pretampavati ni u delovima ni u celini bez saglasnosti izdavaa. Ocene iznesene u radovima stavovi su autora istih, i ne izraavaju miljenje urednitva asopisa. Rukopisi se recenziraju, i ne vraaju autorima. Objavljeni radovi se honorariu u skladu sa finansijskim mogunostima izdavaa.
SADRAJ
UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 Prof. dr Srbobran Brankovi DNEVNA EKONOMIJA VREMENA ITELJA SRBIJE: Projekat istraivanja i osnovne dimenzije, mere i nalazi . . . . . . . . . . . . . . . 3 Prof. dr Mirko Mileti KOLA, MEDIJI I DOKOLICA U IVOTU MLADIH U SRBIJI . . . . . . . . . 37 Prof. dr Zorica Tomi UDEO KOMUNIKACIJE U DNEVNOJ EKONOMIJI VREMENA . . . . . . . 55 Prof. dr Zoran Jevtovi KOMUNICIRAM ZNAI POSTOJIM! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Irina Milutinovi UTICAJ INTERNETA NA KOMUNIKACIONU PRAKSU ~ jedan pogled na Srbiju ~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Prof. dr Ljubia Despotovi SLOBODNO VREME I IVOTNI STILOVI IZMEU PROTESTANTSKE ETIKE I KULTURE HEDONIZMA . . . . 109 PRILOZI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
Posebno izdanje Kulture polisa
UVOD
U ovom zborniku predstavljamo rezultate istraivanja Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije, koje su u decembru 2008. godine sproveli TNS Medium Galup i Fakultet za kulturu i medije Megatrend univerziteta. Istraivanje je uraeno u formi dnevnika na uzorku od 1600 ispitanika, koji reprezentuje populaciju itelja Srbije starijih od 12 godina. Zbornik je sastavljen od etiri dela: 1. Prvi deo je projekat istraivanja u kojem se iznose razlozi za njegovo pokretanje, izlae analitika podela istraivanog fenomena, postavljaju hipoteze i obrazlae metodologija istraivanja. 2. Drugi deo ine iskustveni podaci snimljeni i izmereni indikatori o nainu na koji stanovnici Srbije upravljaju svojim vremenom na kraju prve decenije 21. veka. Podaci su dati u tekstu Koordinatni sistem: osnovne dimenzije i mere dnevne ekonomije vremena i u prilogu Osnovni nalazi. 3. Trei deo nosi naziv Smisao i znaenje: Razliiti uglovi gledanja na ekonomiju vremena. Naime, istraivanje nije bilo zamiljeno kao gola deskripcija nepregledni niz frekvencija i izmerenih odnosa meu varijablama. Taj cilj ostvaren je u okviru obrazovne funkcije ovog projekta praktinog rada studenata Fakulteta za kulturu i medije u okviru predmeta Medijska analitika. U ovom, treem delu podaci se sagledavaju i tumae iz razliitih perspektiva. Za uee u ovom delu projekta pozvani su istraivai sa osobenim i snanim autorskim pristupom koji prevazilazi deskriptivni kredo o vrednosnoj neutralnosti drutvenog istraivanja, i od njih je zatraeno da daju svoje tumaenje nalaza do kojih se dolo.
Posebno izdanje Kulture polisa pp. 1-2
2 4. etvrti deo projekta ine prilozi: 1) Osnovni nalazi ono to se u statistici naziva distribucijom frekvencija 2) Upitnik 3) Struktura uzorka 4) Spisak lanova istraivakog tima studenata i TNS Medium Galupa. Konano, treba dodati da je namera autora okupljenih oko ovog projekta da, po izlasku zbornika, organizuju dalju raspravu o rezultatima istraivanja i tumaenjima koja su im data. Na kraju elim da dam jednu napomenu. Posle prvog javnog saoptavanja rezultata istraivanja, javio nam se prof. dr Predrag Aleksi sa neoekivanim poklonom na kome smo mu neizmerno zahvalni. Obavestio nas je da je slino istraivanje sprovedeno 1973. u Kragujevcu, u okviru velikog meunarodnog projekta Budet vremena gradskog stanovnitva i ljubazno nam ustupio knjigu sa osnovnim nalazima. Iako to nije istovetna populacija kao ona obuhvaena naim projektom, podaci su velikim delom meusobno uporedivi. Ovim su nai nalazi dodatno dobili na smislu: nijedan podatak, ma kako precizno izdvojen i oitan, ne moe biti od naroite koristi ako ga ne moemo uporediti s nekim slinim, tj. ako ga ne sagledamo u komparativnoj perspektivi. A poreenje sa nalazima iz doba od koga nas deli skoro pola veka vremena obeleenog burnim promenama u nainu ivota ljudi, predstavljalo je zaista uzbudljiv izazov. Stoga su u razmatranja u zborniku ukljueni i nalazi ovog istraivanja. Srbobran Brankovi
Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
ONR Primljen: 1.4.2009.
UDK 316.728:303.6(497.11)"2008" 316.776(497.11)"2008" ID 168153100
Prof. dr Srbobran Brankovi Fakultet za kulturu i medije Megatrend univerziteta Direktor TNS Medium Gallup
DNEVNA EKONOMIJA VREMENA ITELJA SRBIJE: Projekat istraivanja i osnovne dimenzije, mere i nalazi
Saetak: U tekstu se izlau projekat i glavni nalazi istraivanja Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije, koje su pod rukovodstvom autora u decembru 2008. sproveli TNS Medium Galup i Centar za istraivanja u kulturi i medijima Fakulteta za kulturu i medije Megatrend univerziteta. Istraivanje je uraeno u formi dnevnika na uzorku od 1600 ispitanika koji reprezentuje populaciju itelja Srbije starijih od 12 godina. Istraivanje je utvrdilo da prosean itelj Srbije 32 odsto svog ukupnog dnevnog vremena provede u spavanju, 30 odsto posveti svakodnevnim poslovima i obavezama (rad na radnom mestu, poslovi u kui, odnosno domainstvu, uenje, lina nega i dnevni obroci), 19 odsto u praenju medija, devet odsto ini slobodno vreme (deo koji ne obuhvata praenje medija), a 11 odsto u aktivnostima i stanjima koje ne mogu da se razvrstaju ni u jednu od pomenutih grupa. Televizija odnosi 55 odsto ukupnog vremena posveenog praenju medija, radio 24%, internet 11 i tampa devet odsto. Najvei deo slobodnog vremena (39%) otpada na posete prijatelja odnosno prijateljima, 30 odsto ini vreme provedeno u kafanama i klubovima, 10 odsto u itanju knjiga. Prosean itelj, takoe, dnevno provede 267,8 minuta u komuniciranju s drugim osobama, bilo neposredno, licem u lice, ili posredstvom neke od savremenih tehnologija. Neposredna aktivna komunikacija ini 34,5% ukupne komunikacije, neposredna pasivna 43,7%, posredna aktivna 9,6% i posredna pasivna 12,2%. On se tokom jednog dana 178,4 minuta osea posebno dobro i sreno, a 44,3 minuta posebno loe i nezadovoljno. Potomci (deca i unuci) i enski deo populacije su
Prof. dr Srbobran Brankovi
osobe koje izazivaju najvie dobrih oseanja, dok najmanje dobrih i najvie loih oseanja dolazi iz uloga vezanih za posao i odnose koji nisu porodini. Kljune rei: mediji, korienje dnevnog vremena, komuniciranje, oseaj sree, slobodno vreme, gledanje televizije, sluanja radija, itanje tampe, korienje interneta, fejsbuk, korienje mobilnih telefona
A) PROJEKAT ISTRAIVANJA 1. Formulacija problema

1.1 Osnovna pitanja koja su pokrenula ovo istraivanje bila su: kako izgleda jedan obian dan prosenog oveka u Srbiji pri kraju prve decenije 21. veka? Koliko vremena u tom danu otpada na rutinske, svakodnevne poslove, koliko je slobodno vreme, ta ljudi najee rade u tom vremenu koje im ostane posle svih obaveza? Da li su, pod snanim razvojem novih tehnologija i medija (mobilna telefonija, internet), polje i opseg komunikacije proireni u odnosu na ukupno dnevno vreme? I da li se promenio udeo neposredne komunikacije u ukupnoj komunikaciji, tj. da li je povean udeo (tehnikim sredstvima) posredovane komunikacije nautrb one koja se odvija licem u lice? Nain na koji pojedinac upravlja1 svojim vremenom postao je drutveno i nauno vano pitanje onda kada se steklo nekoliko znaajnih uslova: 1) kad je slobodno vreme2 postalo masovan fenomen, a ne samo privilegija povlaenih klasa; 2) kad je ono toliko naraslo da su u vezi sa nainom njegovog korienja bile potrebne vane privatne i drutvene odluke, i 3) kad je oko popunjavanja slobodnog vremena izrasla ogromna industrija zabave, odnosno kad je to postalo vano polje ekonomije i poprite snane trine utakmice. S druge strane, injenica je da nain na koji upravljamo svojim vremenom odraava i na ivotni stil pa i ivotnu filozofiju, ali i da je
1
U strunoj literaturi za upravljanje vremenom kod nas je uglavnom korien izraz budetiranje, ali i ekonomija vremena. U literaturi na engleskom najee se upotrebljava izraz korienje vremena (time use). Prva vanija istraivanja upravljanja vremenom su i bila usredsreena na korienje slobodnog vremena.
Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije
to istovremeno i deo drutvene svesti i samosvesti nae ue drutvene zajednice, nae nacije i cele civilizacije kojoj pripadamo. 1.2 Verovatno, prvo istraivanje koje se bavilo nainom na koji ljudi organizuju svoje vreme sprovedeno je 1912. godine u SAD. Dord Bevans (1913) je anketirao radnike u Njujorku, traei da popune koliko obino sati posvete nekim aktivnostima tokom jednog tipinog dana u nedelji. Od znaajnijih istraivanja u prvim decenijama 20. veka treba spomenuti ono koje je pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede SAD, od 1927. do 1934, sprovedeno meu domaicama u poljoprivrednim domainstvima. Najdragocenija studija o istraivanjima budeta vremena iz tog doba je Upravljanje vremenom u ponaanju ljudi Pitirima Sorokina i Klarensa Bergera (1933). Iskustvena istraivanja zasnovana na merenju vremena provedenog u razliitim aktivnostima i stanjima tokom dana, sprovoena su i u Sovjetskom savezu i to ve poetkom dvadesetih godina 20. veka: u periodu od 1920. do 1925. sprovedeno je nekoliko istraivanja na razliitim populacijama radniko stanovnitvo, seosko, gradsko, potom aktivisti nekih novonastalih organizacija. Pregled takvih istraivanja iz dvadesetih i tridesetih godina, a i kasnijih, moe se nai kod Artemova i Novohatskaje (2004). Od pedesetih godina ta istraivanja se rade i u institutima Sovjetske akademije nauka. Jedan od najiscrpnijih pregleda ove vrste istraivanja u svetu dat je u tabeli koju je sainio Centar za istraivanje korienja vremena pri Odseku za sociologiju Sent Hju koleda Univerziteta Oksford3. Istraivanja korienja vremena su poslednjih decenija toliko narasla da su nastale snane institucije i organizacije koje se time bave, poput Meunarodnog udruenja za istraivanje korienja vremena4, pomenutog oksfordskog centra, Programa istraivanja korienja vremena pri kanadskom Univerzitetu Sveta Marija5, pri kome deluje i pomenuto meunarodno udruenje. U okviru amerikog Instituta za korienje vremena sprovodi se gigantski projekat pod nazivom Ameriko istrai3
Ovaj pregled moe se nai na internet stranici http://www.timeuse.org/information/studies/ International Association for Time Use Research Saint Marys University - Time Use Research Program
4 5
vanje korienja vremena (American Time Use Survey, skraeno ATUS), jedno od retkih koje se radi na nacionalno reprezentativnom uzorku6. Prvo istraivanje u Jugoslaviji na ovu temu sprovedeno je 1957. godine u okviru jednog meunarodnog projekta u organizaciji Uneska (UNESCO). Potom je usledilo istraivanje koje je 1965. godine sproveo Institut za socioloka istraivanja u Beogradu na uzorku od 2.144 ispitanika, pod rukovodstvom dr Predraga Aleksia (Aleksi, 1973), takoe kao deo velikog meunarodnog projekta pod nazivom Budet vremena gradskog stanovnitva, koji je ostvaren u dvanaest zemalja.7 Organizator projekta bio je Uneskov Evropski centar za koordinaciju istraivanja sa seditem u Beu, a njime je rukovodio prof. dr Aleksandar Salaj (Alexander Szalai). Kako emo kasnije videti, populacijski zahvat ovog istraivanja je ui od projekta koji ovde predstavljamo. To znai da se podaci mogu porediti u ogranienom obimu, tj. samo u onim oblastima dnevnog vremena 1) koje su obuhvaene u oba istraivanja i 2) u kojima u naem istraivanju ne postoje znaajne razlike izmeu seoskog i gradskog stanovnitva. 1.3 Po emu se istraivanje koje ovde predstavljamo razlikuje od onih koja su ranije sprovoena kod nas, a i od veine drugih koja se sprovode u svetu? Najpre, ono pokriva celokupnu populaciju, a ne samo pojedine demografske ili socijalne kategorije. Druga njegova osobenost je to nastoji da meri i komunikaciju meu ljudima, naroito onu zasnovanu na najnovijim tehnologijama i socijalnim mreama, kao to su mobilni telefon i internet. Posebno se sainjava stablo komunikacije i prati njeno kretanje unutar istih polnih i generacijskih grupa, kao i ono koje se odvija izmeu grupa. Konano, ispitanici su oznaavali delove dana u kojima su se oseali posebno dobro i sreno i one kad su oseanja bila suprotna, to prua velike mogunosti za iskazivanje podataka ne samo po pojedinim demografskim grupama, ve i po vrstama aktivnosti i stanja koja su se odvijala u vreme kad se neka osoba oseala posebno dobro ili posebno loe. Poslednja
6 7
Veliina uzorka je 48.000 ispitanika! Pokriva se populacija starija od 15 godina. Belgija, Bugarska, Francuska, Maarska, Poljska, SAD, Peru i tadanje SR Nemaka, DR Nemaka, Sovjetski Savez i Jugoslavija, u okviru koje su obuhvaeni gradovi Kragujevac i Maribor.
dva uvida (obim komunikacije i stepen zadovoljstva) su novina ne samo u odnosu na istraivanja u Srbiji, ve i na ona koja se sprovode u svetu. Budui da nudi do sada neostvarene uvide u pomenute oblike mikrodrutvenosti, ovaj projekat je od izuzetnog naunog i drutvenog znaaja.
2. Ciljevi istraivanja
Osnovni cilj ovog istraivanja je prevashodno statistiki opis ekonomije dnevnog vremena u Srbiji meu populacijom starijom od 12 godina. U drugoj ravni ispitae se odnosi povezanosti izmeu nekih socijalno-demografskih inilaca (starosti, pola, obrazovanja, mesta ivljenja) i pomenute dnevne ekonomije vremena. Konano, kao mogui cilj postavlja se i pronalaenje modela koji objanjavaju neke navike i stanja istraivane populacije.
3. Predmet istraivanja
3. 1. Osnovne definicije Pod dnevnom ekonomijom vremena podrazumevamo upravljanje svojim ivotom (interesovanjima, potrebama, eljama) i raspolaganje vlastitim vremenom i resursima tokom jednog dnevnog ciklusa. U ovom istraivanju bavimo se dnevnom ekonomijom vremena pojedinca. Populacija koju obuhvatamo istraivanjem jesu itelji Srbije starosti 12 i vie godina. Osnovna jedinica analize je jedan dnevni ciklus ivota stanovnika Srbije starosti 12 i vie godina. Ne posmatra se, dakle, jedan kalendarski dan, koji poinje u 00.00 i traje do 24.00, ve jedan dan ivota koji je omeen buenjem posle glavnog spavanja i ponovnim odlaskom na naredno glavno spavanje. Pod glavnim spavanjem podrazumevamo ono koje se uglavnom odvija nou i koje je po pravilu najdue, ali koje kod razliitih ljudi poinje u razliito vreme: kod starijih ljudi na selu ono obino poinje oko 20 sati i zavrava se oko 5 ili 6 sati narednog dana, ali kod jednog broja mlaih ljudi u veim gradovima ono moe da pone, recimo, u 03.00 ujutru i traje do 11.00 pre podne tog dana. U tom sluaju, dan koji posmatramo Posebno izdanje Kulture polisa pp. 3-36
poinje od 11.00 i sve aktivnosti se u upitniku nanose u odgovarajue podeoke od tog vremena pa nadalje. Ukoliko taj dan (o kome se popunjava dnevnik) pree pono i ue u naredni kalendarski dan, onda se te aktivnosti iz narednog dana (recimo, vreme provedeno u kafiu od 24.00 do 02.30) unose u tabelu u predvienim intervalima sve do vremena ponovnog odlaska na spavanje, bez obzira na to to se to u tabeli formalno pojavljuje ispred aktivnosti tog posmatranog dana (koje su prethodile ovom pononom vremenu). Sve aktivnosti i stanja u kojima se ovek moe nai tokom dana podelimo na 1) one koje predstavljaju neku vrstu bioloke nunosti (san, obroci, lina nega i higijena) ili drutvene obaveze (posao, kola, kuni poslovi, vreme provedeno u prevozu i druge aktivnosti koje potpadaju pod neku vrstu obaveza) i 2) one koje nisu uslovljene nunou ni obavezama. Slobodno vreme odreujemo kao vreme koje ostaje po odbitku vremena obuhvaenog gore pomenutim nunostima i obavezama i o ijem korienju i organizaciji odluku moe da donosi sam pojedinac. Deo slobodnog vremena koji se koristi za praenje medija operacionalno je izdvojen jer su mediji posebno vaan predmet ovog istraivanja. Komunikaciju operacionalno definiemo kao razmenu ili samo slanje ili samo primanje informacija i poruka sa nekom drugom osobom ili grupom osoba, bilo da se ono odvija neposredno (uivo, licem u lice), ili posredstvom neke od savremenih tehnologija kao to su fiksni i mobilni telefon i raunar internet sa svim njegovim oblicima komuniciranja (i-mejl, askanje dopisivanjem, razgovor, razmena sadraja i poruka na Fejsbuku ili Maj spejsu). 3.2. Razrada predmeta istraivanja Predmet istraivanja se klasifikuje po dva osnova: a) aktivnosti i stanja u kojima se jedna osoba moe nai tokom dana; b) demografska, socijalna i druga obeleja koja mogu biti povezana sa nainom na koji ta osoba rasporeuje pomenute aktivnosti i stanja tokom jednog dana svog ivota.
Pratie se sledee aktivnosti i stanja: 1) svakodnevne aktivnosti, koje se uglavnom ponavljaju i spadaju u dnevnu rutinu, 2) praenje medija, 3) komunikacija s drugim osobama ili grupama, 4) slobodno vreme. A) Aktivnosti i stanja U okviru posmatranog dana (dnevnog ciklusa) prate se sledee aktivnosti i stanja: 1) DNEVNA RUTINA I SVAKODNEVNE AKTIVNOSTI, to obuhvata: 1) Spavanje 2) Ustajanje 3) Lina nega 4) Doruak 5) Ruak 6) Veera 7) Vreme u kui (obuhvata i sve navedene aktivnosti koje se obavljaju u kui, ali i sedenje u kui, vreme kad se nita ne radi) 8) Kuni poslovi 9) Vreme na poslu 10) Vreme u koli / fakultetu 11) Vreme u prevozu do posla, kole, fakulteta ili nekog drugog mesta 12) Dnevno spavanje (svako spavanje van glavnog) 13) Uenje 2) KOMUNIKACIJA 1) Uivo / licem u lice 2) Mobilnim telefonom 3) Fiksnim telefonom 4) SMS slanje 5) SMS primanje 6) etovanje 7) Facebook 8) MySpace Posebno izdanje Kulture polisa pp. 3-36
10
Komunikacija zauzima centralno mesto u ovom istraivanju. Klasifikovaemo je po nekoliko osnova: 1) Prema nainu na koji se odvija na: neposrednu (onu koja se odvija uivo, tj. licem u lice); posrednu (onu koja se odvija posredstvom neke tehnologije: fiksnih ili mobilnih telefona i interneta). 2) Prema aktivnosti osobe koja uestvuje u istraivanju:
aktivna kad osoba koja popunjava dnevnik govori ili se na
neki drugi nain obraa drugoj osobi ili grupi; pasivna kad osoba koja popunjava dnevnik slua ili na neki drugi nain prati obraanje druge osobe ili grupe (ovde se ne uzima u obzir obraanje preko medija, ve samo preko pomenutih sredstava komuniciranja). 3) Prema generacijskom kriterijumu:
komunikacija unutar generacije; komunikacija meu generacijama.
4) Prema polu: komunikacija unutar iste polne grupe; komunikacija meu polovima. 5) Prema tome da li meu uesnicima komunikacije postoji srodstvo: komunikacija meu srodnicima; komunikacija meu nesrodnicima. 6) Prema tome sa kakvim sagovornikom se odvija komunikacija: komunikacija meu osobama koje se poznaju; komunikacija meu osobama koje se ne poznaju (komunikacija koja se moe odvijati putem interneta). Raunanje 1) udela komunikacije u dnevnom vremenu, 2) udela pojedinih od napred navedenih oblika komunikacije u ukupnom vremenu provedenom u komunikaciji.
11
3) MEDIJI 1) GLEDANJE TV a) Muziki program b) Filmski program c) Serijski program d) Informativni program e) Obrazovni program f) Zabavni program g) Sportski program 2) INTERNET / Sajtovi i ostalo to nije komunikacija s drugim osobama ili grupama 3) RADIO a) Radio / muziki program b) Radio / informativni program c) Radio / kontakt program d) Radio / sportski program e) Muzika sa MP3/4 4) ITANJE DNEVNIH NOVINA 5) ITANJE MAGAZINA, ASOPISA 4) SLOBODNO VREME 1) Vreme provedeno u kafiu / klubu 2) Vreme provedeno u kafani / restoranu 3) Vreme provedeno u poseti prijateljima 4) Poseta kulturnim dogaajima (koncerti, bioskop, pozorite i sl.) 5) Poseta sportskim deavanjima 6) Kupovina 7) Kladionica 8) etnja 9) Sport rekreacija 10) itanje vankolskih knjiga 11) Drugo
12
Prof. dr Srbobran Brankovi B) Demografska, socijalna i druga obeleja Starost u godinama Doba godine u koje su roeni i horoskopski znak Najvii nivo zavrenog obrazovanja 1) Osnovno ili nie 2) Zavrena srednja kola 3) Via kola ili fakultet Radni status 1) Puno radno vreme ili skraeno radno vreme (ukljuuje i samozaposlenost) 2) Nezaposlen 3) Domaica 4) Student 5) Penzioner Brano stanje 1) Udata / Oenjen 2) Neudata / Neoenjen 3) Razvedena / razveden 4) Udovica / Udovac 5) U vanbranoj zajednici Lini meseni prihod ili deparac 1) Do 3000 dinara 2) Od 3001 do 6000 dinara 3) Od 6001 do 12000 dinara 4) Od 12001 do 18000 dinara 5) Od 18001 do 30000 dinara 6) Od 30001 do 48000 dinara 7) Vie od 48000 dinara
Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije Sa kim ispitanik ivi: 1) S roditeljima 2) S partner(k)om 3) S prijateljima 4) Sama Ukupan broj lanova domainstva Vrsta naselja u kome ivi 1) Gradsko naselje 2) Prigradsko 3) Seosko naselje Region 1) Beograd 2) Vojvodina 3) Centralno-zapadna Srbija 4) Jugoistona Srbija
13
Dan u nedelji u kome se vodi dnevnik (uzorkom je predvieno da svih 7 dana bude podjednako zastupljeno). C) Kako se osea u razliitim dobima dana
4. Hipoteze
S obzirom na to da ima malo ranijih istraivanja ovog predmeta i da mnogi podaci iz onih koja postoje ne mogu da se porede sa ovim dananjim, nije mogue izvesti veliki broj zasnovanih pretpostavki o svojstvima istraivanog predmeta i moguim pravilnostima koje ga odlikuju, pa se ne moe razviti ni vei broj preciznih hipoteza. Stoga emo poi od nekoliko optih hipoteza: Dnevna ekonomija vremena uslovljena je demografskim, socijalnim i drugim iniocima navedenim u prethodnom poglavlju: osobe razliitog socijalnog i demografskog profila imaju razliite navike, vreme i naine obavljanja svakodnevnih poslova, komuniciranja, praenja medija i korienja slobodnog vremena. Posebno izdanje Kulture polisa pp. 3-36
14
Takoe se moe pretpostaviti da osobe razliitog socijalnog i demografskog profila imaju znaajno razliite preferencije, tj. da u razliitim aktivnostima i stanjima tokom dana oseaju znaajno razliit stepen zadovoljstva i nezadovoljstva. Spisak moguih odnosa povezanosti i uzajamne uslovljenosti razliitih promenljivih iz ovog istraivanja (a time i moguih hipoteza), dat je u Prilogu. Ova uslovljenost je viestruka i vieslojna, to upuuje na injenicu da se mogu postavljati sledee radne hipoteze: mladi ljudi u gradu (12-20) imaju korenito razliite navike od starijih ljudi na selu (55 i vie godina); mlai mukarci u gradu vie uestvuju u kunim poslovima od starijih mukaraca uopte i znaajno vie od starijih mukaraca na selu; korisnici interneta imaju znatno iri obim komunikacije od onih koji to nisu. Jedna od konkretnijih hipoteza koju je mogue izvesti povezana je sa osnovnim istraivakim pitanjem datim u Formulaciji problema i ona glasi: nove tehnologije (raunari, odnosno internet, mobilna telefonija) proirile su obim komunikacije (udeo vremena trajanja komunikacije u jednom kalendarskom, 24-asovnom danu), ali su istovremeno poveale uee posredovane u odnosu na neposrednu komunikaciju (licem u lice).
5. Metodologija
Ovaj projekat spada u kategoriju istraivanja ivotnih stilova, ali s obzirom na definisani predmet i ciljeve istraivanja, kao i na postavljene hipoteze, on se ne moe ostvariti primenom klasinih metoda prikupljanja podataka intervjua licem u lice. Stoga se kao metod odreuje dnevnik: ispitanici popunjavaju upitnik u kome su navedeni napred pomenuti delovi predmeta istraivanja i 15-minutni vremenski segmenti koji oznaavaju vreme posveeno svakom od tih predmeta aktivnostima i stanjima (upitnik je u Prilogu). Ovakav nain beleenja podataka je mnogo pouzdaniji jer se ne oslanja na seanje, ve samo registruje ono to se deava. Stoga podaci pruaju autentinu i neretuiranu sliku o stvarnim ivotnim navikama razliitih kategorija stanovnitva. Ti podaci su ujedno i znatno precizniji nego kod klasinih istraivanja jer trajanje neke aktivnosti ili stanja mere u minutima. Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije 5.1. Populacija i uzorak
15
Prema popisu iz 2002. godine, istraivana populacija, starosti od 12 i vie godina, procenjuje se na priblino 6.500.000 ljudi. Mukaraca ima oko 48,6% (ili 3.160.000), a ena 51,4% (ili 3.340.000). Primenjuje se kvotni uzorak prema polu, starosti i danima u nedelji: svaki anketar je duan da obezbedi po 14 osoba koje e voditi dnevnik, a koje e ispunjavati sledee kriterijume. Uzorkom je obuhvaeno 1600 ispitanika. Tabela 1: Broj ispitanika u svakoj starosnoj grupi
POL ensko Muko Ukupno 12-17 18-23 24-30 31-40 41-50 51-60 61 i vie Ukupno 7 7 14
1 1 2
1 1 2
1 1 2
1 1 2
1 1 2
1 1 2
1 1 2
U uzorku od 14 osoba svaki dan u nedelji bio je pokriven sa po dva ispitanika. Izbor ispitanika unutar zadatih kvota je sluajan. Kao to se vidi, starosna grupa od 12 do 30 godina je vie zastupljena nego to uestvuje u populaciji. Razlog je to to je ova grupa najzanimljivija sa stanovita cilja istraivanja i glavnog istraivakog pitanja. Kad se podaci iskazuju za celu populaciju, uzorak se posebnim statistikim procedurama usklauje sa parametrima osnovnog skupa (itelji Srbije stariji od 12 godina). Uzorak je dovoljno velik da se mogu izvoditi veoma precizne procene. Primera radi, za procenu broja sati spavanja, iskazanu u satima s decimalama (7,505 za celu populaciju), mogunost greke za nivo preciznosti od 99% je 0,109, a za nivo preciznosti od 95% svega 0,082. To je zanemarljivo. 5.2. Hipotezu da su nove tehnologije proirile obim komunikacije, ali da su poveale uee posredovane u odnosu na neposrednu komunikaciju, nije mogue testirati prostim poreenjem jer bi nam za to bili potrebni podaci o vremenu trajanja dnevne komunikacije u periodima kad ove tehnologije nisu postojale. Posebno izdanje Kulture polisa pp. 3-36
16
5.3. Meutim, u radu sa podacima koje imamo, posluiemo se nekom vrstom kvazieksperimenta, ili pre naknadnog eksperimenta: uzorak emo podeliti na one koji ne koriste ili znaajno manje koriste moderne tehnologije i one koji ih koriste, ili znaajno vie koriste. Budui da nemamo prethodne okvirne podatke o obimu korienja moderne tehnologije u komunikaciji, za sada nije mogue postaviti kriterijume za razvrstavanje ispitanika u ove dve grupe, te e se stoga oni naknadno postaviti, u radu sa podacima do kojih se doe istraivanjem. Potom e se porediti obim neposredne komunikacije u ove dve grupe. Poreenje e se izvoditi primenom nekoliko statistikih koncepata: 1. t-testom (na uparenim uzorcima) emo ispitati znaajnost razlike izmeu aritmetikih sredina dve promenljive: p1) broj minuta posredne komunikacije u grupi ispitanika koji ne koriste ili znaajno manje koriste moderne tehnologije, i p2) broj minuta posredne komunikacije u grupi ispitanika koji koriste ili znaajno vie koriste moderne tehnologije; 2. Pirsonovim koeficijentom korelacije emo ispitati stepen i znaajnost povezanosti promenljivih p3) broj minuta posredne komunikacije i p4) broj minuta neposredne komunikacije. Da bi se iskljuio uticaj tzv. zamagljujuih inilaca8, na samim podacima e se testirati koje su demografske promenljive povezane sa obimom komunikacije, pa e se te promenljive drati pod kontrolom tako to e se porediti odnos ispitanika koji koriste i onih koji ne koriste ove tehnologije unutar pojedinih kategorija svake od njih. Na primer, ako se pokae da je pol znaajno povezan sa obimom komunikacije, onda e se posmatrati obim komunikacije u poduzorcima osoba istog pola, koje koriste (ili vie koriste) i, s druge strane, onih koji ne koriste (ili se manje koriste) ove tehnologije. Primenom regresione analize pokuaemo da razvijemo model objanjenja dobrog i loeg raspoloenja i zadovoljstva ljudi. U obzir za ukljuivanje u model objanjenja trebalo bi uzeti sledee promenljive: broj minuta posredne komunikacije; broj minuta neposredne komunikacije; broj minuta spavanja; broj minuta provedenih na poslu, u koli, na fakultetu; broj minuta provedenih u prevozu do posla / kole / fakulteta; broj minuta gledanja televizije; broj minuta sluanja muzike; broj
8
U literaturi na engleskom ovi inioci zovu se confoundings ili confounding factors /variables.
17
minuta provedenih na internetu; pol ispitanika (kao binarna promenljiva); visina prihoda; broj godina ivota; broj godina obrazovanja. Naravno, model e se dograivati tokom same analize, sve dok se ne doe do takvog skupa determinanti koji najbolje objanjava vei ili manjih stepen raspoloenja i zadovoljstva ispitanika. 5.4. Na polju drutvenih nauka sreu se razliiti pristupi u radu sa podacima do kojih se doe sociometrijskim istraivanjima ovog tipa. Jedan je ugao gledanja glavne struje u anglosaksonskoj drutvenoj nauci. Polazei od klasine pozitivistike paradigme o objektivnoj datosti drutvenih injenica (drutveno se objanjava drutvenim) i uslovljenosti individualnog ponaanja tim spoljnim agensom, funkcionalizam i bihejviorizam, kao najuticajniji pravci pokuavaju da objasne ponaanje pojedinca, prevashodno ga tretirajui kao zavisnu promenljivu u zbiru drugih drutvenih inilaca prevedenih u socijalne indikatore, odnosno u statistike varijable. Pri tome se odbacuju pokuaji da se problematizuju etika ili ontoloka pitanja. S druge strane, veoma uticajno je i stanovite da ozbiljan nauni pristup podrazumeva da se podaci do kojih se dolo raznim drutvenim merenjima stave u globalni i vremenski (ponekad i istorijski) kontekst. Korak dalje je shvatanje po kome se posao istraivaa drutvenih fenomena ne zavrava prostim opisom svog predmeta, ve se nastavlja kritikom faktikog stanja stvari, sa stanovita kljunih drutvenih vrednosti, ciljeva i sredstava glavnih aktera. Primenjeno na na predmet, to bi moglo da pokrene pitanje da li je snimljena struktura dnevnog vremena pojedinca zaista proizvod svesne odluke slobodne linosti, ili ona predstavlja jedan samooblikovani ritam potroakog drutva, nenasilno uspostavljen, ali u sutini nametnuti obrazac ivljenja, koji nam se samo prikazuje kao slobodan izbor, a u stvari to nije. Osnovna namera pripreme i izdavanja ovog zbornika bila je upravo da se podaci do kojih se dolo istraivanjem sagledaju i tumae iz razliitih teorijskih i filozofskih perspektiva.
18
B. KOORDINATNI SISTEM: OSNOVNE DIMENZIJE I MERE DNEVNE EKONOMIJE VREMENA

Svrha ovog dela teksta je da iscrta osnovne dimenzije istraivane pojave dakle, ivotne svakodnevice itelja Srbije. To drugim reima znai: da izvede osnovne analitike podele, postavi okvir, ustanovi mere i premeri taj predmet, kako bi ostala razmatranja, koja se bave pojedinim celinama ovog predmeta, mogla da se smeste u jedan prostorni kontekst. Poreenje sa nalazima iz istraivanja sprovedenog 1965. godine, omoguie nam da sadanje nalaze bar u izvesnoj meri posmatramo i u vremenskom kontekstu. Najpre emo dati presek celog jednog dana i to u njegovim najkrupnijim celinama, potom emo izloiti sastavne celine radnog dela dana, praenja medija i slobodnog vremena. Posebno emo prikazati komunikaciju, koja je bila jedno od sredinjih pitanja ovog istraivanja. Prikazano u satima, s decimalama, itelji Srbije u proseku provedu u spavanju 7,62 sata; na grupu aktivnosti koje smo nazvali dnevna rutina i svakodnevni poslovi otpada 7,12 sati; u praenju medija 4,65; oni, potom, imaju 2,03 sata slobodnog vremena, dok 2,58 sati otpada na kategoriju ostalo, gde spadaju sve druge aktivnosti i stanja koje nije mogue svrstati u neku od navedenih kategorija. Grafikon 1: Osnovna podela celokupnog dnevnog vremena
Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije Tabela 2: Prikaz po celinama: dnevna rutina svakodnevni poslovi
Minuta dnevno 77,52 162,83 33,19 18,70 37,43 57,93 39,34 426,92 Sati dnevno 1,29 2,71 0,55 0,31 0,62 0,97 0,66 7,12 Procenat
19
Kuni poslovi (kuvanje, ienje...) Posao kola nastava Uenje Lina nega Obroci Prevoz Ukupno
18,2 38,1 7,8 4,4 8,8 13,6 9,2 100,0
Najvei deo vremena koje smo oznaili kao dnevna rutina otpada na vreme provedeno na poslu. Naravno, u ovom sluaju prosek je raunat za optu populaciju, dakle, ukljuujui i one koji nisu zaposleni, pa ne provode ni minut na poslu. Ista je procena i za vreme provedeno u koli i na fakultetima dobijenih 0,55 sati odnosi se na svih est i po miliona itelja starijih od 12 godina, a ne samo na uenike i studente. Televizija dominira u medijskom vremenu, i prosean pripadnik populacije starije od 12 godina provede u praenju ovog medija 115,4 minuta, ili 2,6 sati; na drugom mestu je radio, koji se slua 1,1 sat, potom internet kome se posveuje oko pola sata, dok se u itanju novina provede priblino 25 minuta. Grafikon 2: Prikaz po celinama: korienje medija
20
Tabela 3: Raspodela preostalog dela slobodnog vremena (po odbitku onog koje otpada na praenje medija)
itanje knjiga Kafana, kafi, klub, kladionica Poseta prijateljima Poseta kulturnim dogaajima Poseta sportskim dogaajima Kupovina etnja Sport / rekreacija Drugo Ukupno Minuta dnevno 10,35 29,62 38,72 3,52 1,62 7,00 18,03 5,56 7,62 122 Sati dnevno 0,17 0,49 0,65 0,06 0,03 0,12 0,30 0,09 0,13 2,03 Procenat 8,5 24,3 31,7 2,9 1,3 5,7 14,8 4,6 6,2 100,0
U strukturi slobodnog vremena neobuhvaenog praenjem medija, najvie uestvuju posete prijateljima i izlasci u kafane, kafie, klubove i kladionice, dok se najmanje vremena posveuje sportu i rekreaciji, kao i poseti kulturnim i sportskim dogaajima.
Komunikacija
Na komuniciranje graani Srbije dnevno utroe ukupno 267,8 minuta, odnosno 4,5 sati. Naravno, to vreme se ne nalazi u grafikonu osnovne podele jer bi se preklopilo sa svim njegovim delovima, izuzev onog koji prikazuje vreme spavanja, budui da ljudi komuniciraju i u okviru svakodnevnih poslova, tokom praenja medija, u slobodno vreme. Operacionalna definicija komunikacije data je u projektu istraivanja. Tu je izvedena i podela na 1) neposrednu komunikaciju, pod kojom podrazumevamo razmenu ili primanje ili slanje informacija u kontaktu uivo, licem u lice, i 2) posrednu, koju odreujemo kao razmenu ili primanje ili slanje informacija posredstvom fiksnog i mobilnog telefona i razliitih servisa na internetu. Druga je podela na 1) aktivnu komunikaciju, u kojoj posmatrana osoba alje poruku (govorom, pisanjem, gestovima, mimikom itd.) druObian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
21
goj osobi ili grupi osoba, i 2) pasivnu, u kojoj jedna osoba prima poruku od druge osobe ili grupe osoba.9 Kombinovanjem ova dva kriterijuma dobijamo etiri oblika komunikacije: 1) neposredna aktivna, 2) posredna aktivna, 3) neposredna pasivna i 4) posredna pasivna. Komunikacija je merena tako to su ispitanici odgovarali na pitanje koliko su minuta proveli u pojedinim oblicima komunikacije (razgovor licem u lice, putem mobilnog i fiksnog telefona, askanjem na internetu i sl.).10 Oni su istovremeno izdvajali onaj deo komunikacije u kome su oni govorili, to je posluilo kao osnov da se identifikuje obim aktivne komunikacije. Tako dobijeni podaci su kasnije grupisani i tako su nastala etiri inioca ove osnovne podele. Grafikon 3: Uee pojedinih oblika komunikacije u ukupnom vremenu posveenom komuniciranju.
Na prvi pogled vidimo da je pasivna komunikacija obimnija od aktivne, jer i neposredna i posredna pasivna zajedno zauzimaju 56 odsto, a oba vida aktivne svega 44 odsto ukupnog vremena koje jedna osoba provede u komuniciranju. Neko e se zapitati kako je to mogue ako
9
Iz ovoga se vidi da je u ovom projektu istraivana prevashodno interpersonalna komunikacija, dok je grupna zahvaena u onoj meri u kojoj su ispitanici kao pojedinci u nju bili ukljueni (razgovor ili drugi oblik komunikacije u uim drutvenim grupama kao to su porodica, krug prijatelja i sl., forumi i grupe na Fejsbuku i internetu uopte. Videti upitnik u Prilogu.
10
22
je uzorak reprezentativan: jer ako je neko bio pasivan u komunikaciji, neko je za to vreme morao biti aktivan, te bi stoga udeo ova dva oblika uvek morao da se kree oko 50%. To je samo naizgled tako jer tu proporciju kvari grupna komunikacija. U jednoj grupi od tri osobe za jedan sat imamo ukupno tri pojedinana sata (ovek-sat) komunikacije i da je svako od njih govorio po 20 minuta, svako bi morao da slua po 40 minuta. Stoga je u ravni pojedinca aktivna komunikacija uvek manja od pasivne ukoliko je u komunikaciju bilo ukljueno vie od dve osobe. Nema negativne korelacije izmeu posredovane i neposredne komunikacije. Naprotiv, postoji izvesna pozitivna korelacija, koja je uz to statistiki znaajna! To znai da osobe koje vie koriste Fejsbuk i internet uopte, u isto vreme vie komuniciraju i uivo i ta razlika se ne moe smatrati proizvodom greke uzorka.11 Tabela 4
Ukupna posredna komunikacija u minutima (internet, mobilni, fiksni) ,208(**) 0,000 1.518
Ukupna komunikacija licem Pearson Correlation u lice u minutima Sig. (2-tailed) N ** Correlation is significant at the 0.01 level (2-tailed).
Jo je ubedljiviji nalaz koji pokazuje smer i stepen povezanosti (korelacije) izmeu ukupne komunikacije licem u lice i one koja je posredovana tehnikim sredstvima mobilnim telefonom, internetom i fiksnim telefonom. Ako bi bojazan da moderne tehnologije otuuju ljude bila razlona (tj. da nudei mogunost komuniciranja uz pomo tehnike one utiu na smanjenje prirodne komunikacije licem u lice), onda bi morala da postoji znaajna negativna korelacija izmeu ukupnog vremena provedenog u komunikaciji licem u lice i onog u posrednoj komunikaciji. Drugim reima, osobe koje vie komuniciraju posredstvom tehnikih pomagala, morale bi srazmerno manje da komuniciraju licem u lice. U ovom sluaju, meutim, postoji ak i snanija obrnuta korelacija (0,208, znaajnost 0,000), ona koja pokazuje
11
To je znaenje koncepta znaajnosti u tabeli o korelaciji (pokazatelj oznaen skraenicom Sig.).
23
da to je vea posredovana to je vea i ona neposredna komunikacija, i obrnuto. Drugim reima, postoje komunikativne i manje komunikativne osobe, a one prve se vie koriste i tehnikim sredstvima da zadovolje svoju natprosenu potrebu za komuniciranjem. Nema, dakle, mesta ni razloga negativno-utopijskim vizijama o odumiranju prirodne komunikacije meu ljudima. No, kad se premere pojedini oblici komunikacije, jasno se vidi koliko je mali udeo tehnikim sredstvima posredovane komunikacije u ukupnom vremenu koje dnevno provedemo u komuniciranju. Dakle, od ukupno 267,8 minuta provedenih u komuniciranju tokom jednog dana, na razgovor licem u lice otpada 222 minuta, na razgovor mobilnim telefonom 13, fiksnim 22 i na komuniciranje putem interneta 11 minuta. Istina, mlai ljudi mnogo vie koriste tehnike posrednike u komuniciranju od starijih. Tako u najmlaoj grupi od 12 do 17 godina, mobilnim telefonom se u proseku pria 15 minuta, fiksnim 21 minut, a na komuniciranje putem interneta se utroi 51 minut. Meutim, ova generacija u komuniciranju licem u lice provede 223 minuta, dakle ne manje od prosenog pripadnika nae istraivane populacije. S druge strane, najstarija generacija (61+) mobilnim pria svega pet minuta, fiksnim 20, putem interneta komunicira svega 0,1 minut, a licem u lice 116 minuta, to ukupno ini 141 minut. U njenom sluaju udeo ive komunikacije u ukupnoj je 81,9%, dakle, neto manji od proseka populacije. Grafikon 4
24
Oseaj sree
Posebna panja u ovom istraivanju posveena je merenju vremena kad su se ispitanici oseali posebno dobro i sreno i posebno loe i nesreno. Podaci su dati u grafikonu koji sledi. Grafikon 5: Procenat vremena kad se itelji Srbije oseaju posebno dobro i sreno i posebno loe i nesreno tokom 24 sata (pitanje je glasilo: Oznaite periode kada ste se oseali posebno dobro i sreno i kada ste se oseali posebno posebno loe i nesreno)
Prosean pripadnik populacije starije od 12 godina osea se posebno dobro i sreno 178,4 minuta ili tri sata dnevno, dok je loe oseanje dva i po puta manje 44,3 minuta dnevno12. Grafikon 5 pokazuje da je oseaj
12
Podaci u ovom tekstu zasnovani su na istraivanju iz decembra 2008. Slini podaci, objavljeni u Kulturi polisa, bazirani su na istraivanju i pitanjima iz marta 2009. godine, pa se oni zato u izvesnoj (veoma maloj) meri razlikuju. Razlika proistie iz injenice da je jedno istraivanje raeno u zimskom mesecu, a drugo u prolenom. Razumljivo je da u ova dva godinja doba postoje izvesne razlike pre svega u duini obdanice (trajanje dana i noi), vremenskim prilikama, mogunostima da se bude van kue, i da se sve to odraava na dnevni ritam ivota ljudi, ali i na njihovo opte raspoloenje. Dva su razloga to smo izloili podatke iz oba istraivanja: jedan je tehnike prirode ovaj tekst je pisan neto ranije, kada podaci iz drugog istraivanja jo nisu bili obraeni, a drugi je da bi se uoile upravo pomenute razlike u dnevnom korienju vremena u dva godinja doba.
25
sree i dobrog raspoloenja povezan sa dnevnim ritmom, tj. da se menja u zavisnosti od doba dana. Ako izuzmemo no, tanije vreme od ponoi do est ujutru, vidimo da je najnii stepen dobrog oseanja zabeleen u vreme kad veina ljudi ustaje, priprema se i odlazi na posao, u kolu, ili u obavljanje poslova vezanih za domainstvo. To vreme napetosti je ujedno i doba dana kad je loe oseanje najvee u vremenskom rasponu od sedam do osam sati ono je izjednaeno sa dobrim oseanjem. Smiraj dana i ponovni povratak kui, slobodno vreme, oito su dobar ambijent za dobro raspoloenje: ono se penje od 16 sati i kulminaciju dostie u vreme od 21 do 22 sata.
Stablo dobrih i loih oseanja

Ovo stablo je sainjeno tako to su svi ispitanici tokom voenja dnevnika o korienju dnevnog vremena oznaavali one delove dana (15-minutne podeljke) u kojima su se oseali posebno dobro i sreno i one u kojima je oseanje bilo suprotno. Oblast oiviena takastom linijom na grafikonu oznaava ukupno vreme kada se ispitivana populacija oseala posebno dobro u drutvu neke od navedenih osoba (uloga), a puna kad oseala posebno loe. Podaci za pojedine uloge (kolega, drugarica, komija...) dobijeni su na osnovu odgovora ispitanika na pitanje u ijem drutvu su se nalazili u vreme kad su se oseali posebno dobro i posebno loe. Potomci (deca i unuci) i enski deo populacije (gornji levi kvadrant grafikona) su oigledno osobe koje izazivaju najvie dobrih oseanja, dok najmanje dobrih i najvie loih oseanja dolazi iz uloga vezanih za posao i odnose koji nisu porodini (donji polukrug na grafikonu). Naroito je zanimljivo da se ovi podaci veoma malo razlikuju u odnosu na one objavljene u Kulturi polisa. To, s jedne strane, govori o kvalitetnom merenju, a s druge, o injenici da je poeljnost odnosno nepoeljnost osoba iz gore navedenih drutvenih uloga snano socijalno ukorenjena i da ne zavisi od doba godine kao dnevni ritam ivota ili neke odluke o dnevnom korienju vremena. Takoe se moe zakljuiti da je oseaj sree znaajno povezan sa godinama ivota i stepenom obrazovanja. Najbezbrinija i najbolje raspoloena je generacija studentskog uzrasta 18 do 24 godine: proseno vreme trajanja dobrih oseanja je 236,6 minuta, odnosno skoro etiri sata, a loe raspoloenje u proseku Posebno izdanje Kulture polisa pp. 3-36
26
traje 47,7 minuta dnevno. Najmanje oseanja sree belei se u najstarijoj grupi (61+) 135,8 minuta, ali je u ovoj grupi ima i najmanje suprotnog oseanja priblino 34 minuta. Grafikon 6: Stablo emocionalne prohodnosti: osobe (uloge) u ijem drutvu se ljudi oseaju posebno dobro (oznaeno takastom linijom) ili posebno loe (puna linija)
Grafikon 7: Procenat vremena kad pripadnici devet starosno-obrazovnih grupa oseaju posebno dobro i sreno i posebno loe i nesreno
27
Bolje obrazovani su mnogo sreniji u odnosu na one sa niim obrazovanjem: osobe sa visokim i viim obrazovanjem provedu 243 minuta dnevno u dobrim oseanjima i 45 minuta u loim, a one sa osnovnim obrazovanjem svega 116 minuta u dobrim i 31 minut u loim. Pokuali smo da kombinujemo ova dva kriterijuma i da na jedinstvenoj skali uporedimo raspodelu sree i dobrog oseanja. Radi preglednosti, obeleje starosti smo iskazali na trostepenoj skali: od 12 do 29, od 30 do 50 i 51 i vie godina. Kad se ta podela ukrsti sa obrazovanjem, takoe iskazanim na trostepenoj skali, dobijamo devetostepenu skalu sa vrlo zanimljivim nalazima. Grafikon 7 nam pokazuje da je obrazovanje vaniji faktor za procenu oseaja sree nego ivotna dob. On prikazuje broj minuta koje prosean pripadnik svake od ovih devet grupa provede u dobrom i loem oseanju i razliku koja ostane kad se od broja minuta provedenog u oseanju sree oduzme broj koji meri suprotan oseaj. Vidimo da i pripadnici najstarije grupe sa visokim obrazovanjem imaju znatno veu pozitivnu razliku u vremenu od pripadnika najmlae grupe sa osnovnim obrazovanjem, ali veu i od pripadnika najmlae generacije sa srednjim obrazovanjem. Daleko najmanje su srene osobe najnieg stepena obrazovanja u srednjim (najproduktivnijim) godinama: one provedu svega 30 minuta oseajui se posebno dobro i sreno i 21 minut u suprotnom oseanju, a pozitivna razlika iznosi svega devet minuta. Moe se pretpostaviti da je to odraz nezadovoljstva zbog injenice da je u savremenom drutvu bez formalne kvalifikacije i podrke znanja veoma teko izboriti se za dosezanje eljenih ivotnih ciljeva, ali i za sopstveni bioloki opstanak i opstanak svoje porodice. Da ta pretpostavka ima osnova, potvruje i podatak da su suta suprotnost ovoj grupi osobe najmlae ivotne dobi sa visokim obrazovanjem: one provedu 301 minut, odnosno pet sati u dobrom oseanju, sa pozitivnom razlikom od 258 minuta.
Razlike u korienju vremena 1965. i 2008.

Kako je ve reeno, neki podaci e biti uporeeni sa nalazima iz slinog istraivanja koje je 1965. godine sproveo Institut za socioloka istraivanja u Beogradu na uzorku od 2.144 ispitanika, pod rukovodstvom dr Predraga Aleksia (Aleksi, 1973), pod nazivom Budet vremena gradskog stanovnitva. U uvodnom tekstu ve je reeno da se Posebno izdanje Kulture polisa pp. 3-36
28
podaci mogu porediti u ogranienom obimu, tj. samo u onim oblastima dnevnog vremena: 1) koje su obuhvaene u oba istraivanja i 2) u kojima u naem istraivanju ne postoje znaajne razlike izmeu seoskog i gradskog stanovnitva. Tabela 5: Uporedivi podaci iz istraivanja iz 1965. i 2008, iskazani u broju sati tokom jednog prosenog dana13
2008. Spavanje Gledanje TV Sluanje radija itanje tampe i knjiga Ukupno mediji Obroci Sport, rekreacija, etnja Kupovina Poseta kulturnim dogaajima Vreme provedeno na poslu Kuni poslovi Vreme u prevozu Lina nega 7,53 2,62 1,05 0.42 4,78 0,96 0,33 0,14 0,06 2,92 1,18 0,7 0,68 1965. 7,6 0,8 1,4 0,6 2,8 1,1 0,2 0,5 0,1 4,1 3,2 1,3 1 Razlika (08-65) -0,07 1,82 -0,35 -0,18 1,98 -0,14 0,13 -0,36 -0,04 -1,18 -2,02 -0,6 -0,32
Iz tabele vidimo da se najvea promena desila, s jedne strane, u smanjenju udela vremena ispunjenog obavezama: vreme posveeno obavljanju kunih poslova manje je za vie od dva sata, a vreme provedeno na radnom mestu za 1,18 sati.14 S druge strane, snano je naraslo vreme posveeno praenju medija za itava dva sata, pa se s pravom moe pretpostaviti da su mediji usisali gro tog novoosloboenog vremena. Smanjenje udela kunih poslova u dnevnoj ekonomiji vremena je relativno lako razumljivo. Moe se pretpostaviti nekoliko kljunih
13
Radi uporedivosti, izdvojeni su podaci samo za gradsku populaciju, jer je Kragujevac izabran da reprezentuje upravo tu populaciju. Polazimo od (naravno grube) pretpostavke da je odnos gradsko stanovnitvo 65: gradsko stanovnitvo 08 priblino jednak odnosu seosko stanovnitvo 65: seosko stanovnitvo 08, kad su u pitanju navike u korienju vremena, te da stoga nisu znaajno naruene nae procene za celu populaciju.
14
29
razloga za to: najpre, znaajno je smanjen natalitet i pri tome je vremenom razvijana mrea deijih vrtia, celodnevne nastave i slinih ustanova, to je svakako uticalo na smanjenje vremena posveenog uvanju i nezi dece, a to je jedna od najveih celina unutar kunih poslova. S druge strane, na smanjenje vremena posveenog kunim poslovima snano je uticao i tehnoloki napredak u oblasti ureenja i odravanja stambenog prostora (poput daljinskog grejanja koje je iskljuilo ljudski rad u te svrhe u samom domainstvu), potom razvoj industrije brze hrane, korienje naprednijih materijala koji olakavaju ienje i odravanje, kao i itavog niza ureaja i aparata koji skrauju potrebno vreme za kuvanje i razliite poslove odravanja u domainstvu. Kako je smanjeno vreme koje proseni pojedinac provodi na poslu? Jedan od najvanijih razloga je, svakako, smanjenje radne nedelje, koja je 1965. iznosila 48 sati (radilo se i subotom), a danas 40 sati; kad se to prevede na celu nedelju, znai da su zaposleni tokom jedne nedelje u proseku radili 6,85 sati dnevno, dok je pri petodnevnoj radnoj nedelji, kakvu imamo danas, taj prosek smanjen na 5,71 sat, to pokazuje da je osloboeno u proseku 1,14 sati dnevno po zaposlenom. Ovde najpre treba napraviti izvesnu distancu prema uporedivosti nalaza iz 1965. i onih iz 2008. godine. Kad se tih 1,14 sati podeli sa udelom zaposlenih u ukupnoj gradskoj populaciji starijoj od 12 godina,15 dobija se da je po prosenom pripadniku ove populacije po osnovu smanjenja radne nedelje osloboeno svega oko pola sata. Ostatak ove razlike moe se objasniti najpre starenjem populacije Srbije, tj. opadanjem udela onog dela stanovnitva koje je u radno aktivnom dobu u odnosu na ukupno stanovnitvo; konano, tome treba dodati i neminovni uinak tranzicije, tj. gubitak posla znaajnog broja ljudi koji su postali tehnoloki viak. Valja rei i da je vie od pola sata osloboeno iz kontingenta vremena koje ljudi provode u prevozu, to je takoe razumljivo ako se ima u vidu da su vozila danas bra, a mrea puteva i ulica ipak znaajno kvalitetnija nego u 1965. godini. Druga strana ovog kontingenta osloboenog vremena je snaan porast vremena posveenog medijima. No, dramatinost promena ne ogleda se samo u poveanju medijskog vremena, ve i razlikama u njegovoj strukturi. Dok je sredinom 1960-ih radio zauzimao tano polo15
Taj udeo iznosi priblino 30%.
30
vinu ukupnog medijskog vremena, danas je ulogu centralnog medija preuzela televizija: sada ona zauzima vie od polovine tog vremena, dok je udeo radija spao tek na neto vie od jedne petine. Zanimljivo je da je u istraivanju iz 1973. dobijen gotovo istovetan podatak za duinu sna: i tada je proseno vreme spavanja iznosilo 7,6 sati. To u izvesnom smislu govori o kvalitetu dva istraivanja: kad su u pitanju bioloki parametri, dakle, oni ije promene nisu mnogo verovatne, procene dva istraivanja su u njima gotovo istovetne. No, vratimo se osnovnim nalazima iz tabele koja poredi rezultate iz 1965. i 2008. godine. Kad se sabere vreme osloboeno po osnovu smanjenja obima kunih poslova i vremena provedenog na poslu, dobija se ukupno 3,2 sata dnevno. Ako sada izdvojimo aktivno dnevno vreme, ono koje ostane kad se od 24 sata odbije 7,6 sati spavanja, vidimo da novoosloboeno vreme ini petinu aktivnog dnevnog vremena! Drugim reima, za itavu petinu aktivnog vremena smanjen je prostor obaveznog a povean prostor slobodnog vremena, onog koje je stavljeno na raspolaganje pojedincu i drutvu. Ako to prevedemo s pojedinca na ravan itavog osnovnog skupa obuhvaenog uzorkom, onda govorimo o uveanju slobodnog vremena od 13 i po miliona ovek-sati dnevno. S druge strane, ta uveana sfera medija i komunikacije postala je sredite ukrtanja interesa i moi snanih drutvenih inilaca: politike, krupnog kapitala, vrstih socijalnih mrea kao to su sindikati i nevladine organizacije, a u poluperifernim drutvima poput naeg, izraeniji je uticaj i krugova sive ekonomije, polukriminalnih i kriminalnih struktura. Ipak, potencijalno najvei obrt, koji e vrlo brzo doi do izraaja, jeste pojava i munjevit razvoj interneta, kao metamedija, koji u sebe ukljuuje i do tada postojee medije, ali istovremeno uva i svoju snanu osobenost. Ovi nalazi ine sredinji i najznaajniji deo projekta. Oni reljefno oslikavaju ta se deavalo s drutvom i pojedincem tokom poslednjih pola veka. Ti podaci, koji ocrtavaju glavne konture dnevne ekonomije vremena itelja Srbije, kao i oni nieg stepena optosti, bie u tekstovima koji slede podvrgnuti analizi iz razliitih uglova, ali i iz razliitih pristupa, od kojih su neki veoma kritini prema drutvenim kretanjima koja ti podaci oslikavaju. Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
31
PRILOG:
TABELA 1: Svakodnevne aktivnosti dnevna rutina
Broj lanova domainstva
Ukupno vreme trajanja
Da li ima i koliko dece
Vreme kad se odvijalo
AKTIVNOST / STANJE
Lini meseni prihod
Brae / sestara
Brano stanje
Samac ili sa...
Dan u nedelji
Obrazovanje
Radni status
Selo / grad
DNEVNA RUTINA I SVAKODN. AKTIVNOSTI Ustajanje Ukupno spavanja Lina nega Doruak Ruak Veera Vreme u kui Kuni poslovi Vreme na poslu Vreme u koli / fakultetu Vreme u prevozu Dnevno spavanje Uenje
Region
Pol
32
TABELA 2: Slobodno vreme
Ukupno vreme trajanja
SLOBODNO VREME
Lini meseni prihod
Brae / sestara
Brano stanje
Samac ili sa...
Dan u nedelji
Obrazovanje
Radni status
Selo / grad
UKUPNO Vreme provedeno u kafiu / klubu Vreme provedeno u kafani / restoranu Vreme provedeno u poseti prijateljima Kulturni dogaaji Poseta sportskom deavanju Kupovina Kladionica etnja Sport-rekreacija itanje vankolskih knjiga Drugo
Region
Pol
Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije TABELA 3: Komunikacija

Region Selo / grad Lini meseni prihod Samac ili sa... Broj lanova domainstva Brae / sestara Da li ima i koliko dece Brano stanje Radni status Obrazovanje Pol Dan u nedelji Kolege / saradnici Roak Dete Deko/devojka/partner-ka Drugarica Drug Sestra Brat Majka Otac STABLO: nije roako STABLO: roako STABLO: meugeneracijska STABLO: unutargeneracijska Ukupno vreme trajanja Uivo / licem u lice Udeo: neposredna Udeo: posredovana
33
Udeo: aktivna
Udeo: pasivna
etovanje
Facebook
Mobilni
Internet
MySpace
KOMUNIKACIJA
Sms slanje
Sms - primanje
Fiksni
Sajtovi
34
MEDIJI
OSEAJ SREE: Osea se...
... posebno dobro i sreno Vreme kad se odvijalo Ukupno vreme trajanja Dan u nedelji Pol Obrazovanje Radni status Brano stanje Da li ima i koliko dece Brae / sestara Broj lanova domainstva Samac ili sa... Lini meseni prihod Selo / grad Region
TABELA 4: Mediji
GLEDANJE TV Muziki program Filmski program Serijski program Informativni program Obrazovni program Zabavni program Sportski program INTERNET Radio / muziki program Radio / informativni program Radio / kontakt program Radio / sportski program Muzika sa MP3/4 itanje dnevnih novina itanje magazina, asopisa
TABELA 5: OSEAJ SREE
... posebno loe i nesreno
Ukupno vreme
Dan u nedelji
Pol / vreme po polu
Obrazovanje
Radni status
Brano stanje
Brae / sestara
Samac ili sa...
Lini meseni prihod
Selo / grad
Region
Aktivnosti u toku dana
Mediji
Slobodno vreme
Aktivnosti po polu
Slobodno vreme po polu
Mediji po polu
35
Literatura

Aleksi, P.: Budet vremena gradskog stanovnitva, Socioloki institut, Beograd, 1973. Artemov, V. and O. Novokhatskaya, Paper presented at the International Association for Time Use Research XXVI Conference: Time Use: Whats New in Methodology and Application Fields?, Rome, Italy, 27-29 October, 2004. Bevans, G. E.: How Working Men Spend Their Spare Time. New York: Columbia University Press, 1913. Eurostat (1999): Survey on Time Use, DOC E2/TUS/3.2/99, http://epp.eurostat.ec.europa.eu Sorokin, P. A.: Time-budgets of human behavior, Cambridge, Harvard University Press, 1939. Lundberg, G. A., Komarovky, M. and A. M. McInery: Leisure: A Suburban Study, Columbia University Press 1934. (sprovedeno u periodu novembar 1931 maj 1932) Szalai, A. (ed.): The Use of Time: Daily Activities of Urban and Suburban Populations in Twelve Countries, The Hague, Paris: Mouton, 1972. http://www.smu.ca/partners/iatur/ http://www.timeuse.org/information/studies/ (pregled istraivanja) http://www.timeuseinstitute.org/
36
OSP Received: April 1st, 2009

UDC 316.728:303.6(497.11)"2008" 316.776(497.11)"2008" ID 168153100
Professor Srbobran Brankovi, PhD Faculty of Culture and Media, Megatrend University, Belgrade CEO TNS Medium Gallup
SERBIAN CITIZEN'S DAILY TIME USE:

Research Project, Basic Dimensions, Measures & Findings
Summary: The text presents both the project and the main findings of the research The Daily Economy of Time of Inhabitants of Serbia, which was carried out in December 2008, under the authors leadership, by TNS Medium Gallup and the Center for Research in Culture and Media of the Faculty for Culture and Media of Megatrend University. The research was carried out in the form of a diary, on a sample of 1600 subjects who represented the population of inhabitants of Serbia over 12 years of age. The research showed that the average inhabitant of Serbia spends 32 percent of his/ her total daily time sleeping, 30 percent is devoted to everyday tasks and duties (work at the workplace, work in the house or household, study, personal care and daily meals), 19 percent to following media, 9 percent is free time (the part excluding following media), while 11 percent is spent in activities and states that cannot be classified in any of the said groups. Television takes up 55 percent of the total time devoted to following media, radio 24%, the Internet 11% and print media 9 percent. The largest portion of free time (39%) is reserved for visiting friends, 30 percent is time spent in cafes and clubs, and 10 percent is spent reading books. The average inhabitant also spends 267.8 minutes per day communicating with other people, either directly, face to face, or by way of one of the modern technologies. Direct active communication makes up 34.5% of total communications; direct passive communication makes up 43.7%, indirect active 9.6% and indirect passive 12.2%. The average inhabitant feels especially good and happy 178.4 minutes each day, while feeling especially bad and unsatisfied 44.3 minutes each day. Posterity (children and grandchildren) and the female part of the population are persons who elicit the greatest amount of good feelings, while the least amount of good and the greatest amount of bad feelings stem from roles tied to work and non-family relations. Key words: medias, daily time use, communication, heppines, free time, TV watching, radio listening, papers reading, Internet use, Facebook, cell phone use
UDK 379.8-053.6(497.11) 316.776-053.6:659.3/.4(497.11) ID 168153612
Prof. dr Mirko Mileti Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu
KOLA, MEDIJI I DOKOLICA U IVOTU MLADIH U SRBIJI

Saetak: Na osnovu rezultata empirijskog istraivanja o dnevnoj ekonomiji vremena graana Srbije, autor u radu analizira dva problema. Prvi: koliko vremena mladi tokom dana provode u koli i uenju, koliko su izloeni medijskim sadrajima i kako koriste slobodno vreme? I drugi: imajui u vidu medijski ambijent socijalizacije mladih u savremenosti, kojem mediju pripada budunost? Deskriptivno-analitikim metodom utvruje se da su i u Srbiji mladi, u smislu efektivnog vremena, mnogo vie izloeni delovanju medija, nego to ga provode u nastavi i uenju. U dokolici izrazito malo vremena posveuju kulturnim i sportskim aktivnostima i rekreaciji. Najdominantniji mediji u ivotu mladih su internet i televizija. Uzimajui u obzir podatke Republikog zavoda za statistiku Srbije o porastu broja personalnih raunara i korisnika interneta u poslednjih nekoliko godina, predvia se da e u budunosti novi medij zagospodariti i procesom socijalizacije mladih ljudi i u Srbiji. U zakljuku se insistira na redefinisanju sistema obrazovanja konvergencijom klasine kole i medijskog kompleksa, kao paralelnog i alternativnog obrazovnog sistema. Kljune rei: mladi, kola, uenje, mediji, mas-mediji, internet, slobodno vreme, dokolica
38
Prof. dr Mirko Mileti
I
Podaci dobijeni empirijskim istraivanjem Medium Galupa (Medium Gallup) i Fakulteta za kulturu i medije o dnevnoj ekonomiji vremena graana Srbije starijih od 12 godina1, bie u ovom tekstu korieni za promiljanje dva pitanja (problema), koja izluuju tekue drutvene promene, najee oznaene kao informaciona revolucija. Prvo se odnosi na relaciju kolamedijislobodno vreme i mladi u Srbiji, a eksplicitno formulisano glasi: koliko vremena mladi u naoj zemlji provode u koli i uenju, koliko su izloeni medijskim sadrajima i kako i koliko koriste slobodno vreme? Drugo pitanje samo na prvi pogled nije u vezi sa prethodnim i odnosi se na stepen izloenosti mladih razliitim medijima koji danas, dakle u epohi informacione revolucije, dominiraju drutvenim ivotom. Naime, utvrivanje stepena izloenosti mladih delovanju razliitih medija moe da predstavlja vrlo ubedljiv indikator mogueg dominantnog medijskog pejzaa u budunosti. Eksplicitno postavljeno, pitanje glasi: imajui u vidu medijski ambijent socijalizacije mladih u savremenosti, kojem mediju pripada budunost? Ovde emo pod pojmom mladi (mlade generacije, omladina i sl.) podrazumevati generacije od 13 do 24 godine, svrstane istraivanjem u dve grupe. Prvu ini omladina od 13 do 17 godina, odnosno uenici sedmog i osmog razreda osnovne i prvog i drugog razreda srednje kole, a drugu mladi od 18 do 24 godine, dakle uenici treeg i etvrtog razreda srednje kole i studenti (ovako obrazloena podela ne istie glavni razlog: da prvu grupu ine nepunoletni a drugu punoletni). Polazei od postavljenih pitanja, unutar pomenutih grupa nee biti uzimane u obzir njihove ostale individualne (npr. polna odreenost) i socijalne karakteristike (npr. materijalni poloaj), koje su, inae, bile obuhvaene istraivanjem. Interesuju nas mladi kao kompaktni socijalni agregat, povezan injenicom da svi ispitanici idu u kolu ili studiraju, i njihov odnos prema koli / fakultetu, medijima i slobodnom vremenu u holistikoj ravni. kola i fakultet bie tretirani kao celovit drutveni podsistem, odnosno institucionalizovani obrazovno-vaspitni sistem u drutvu, koji
1
Detaljnije o istraivanju u: prof. dr Srbobran Brankovi, Istraivaki projekat Dnevna ekonomija vremena graana Srbije, Medium Gallup Fakultet za kulturu i medije, Beograd, 2008.
kola, mediji i dokolica u ivotu mladih u Srbiji
39
je mladima socijalno nametnuta obaveza (pohaanje nastave i uenje), nasuprot izloenosti medijima i aktivnostima u slobodnom vremenu. Pojmom mediji oznaeni su drutveno najdominantniji mediji masovnog komuniciranja (dnevne i periodine novine, radio i televizija), kao i Internet, globalni sistem kompjuterskih mrea, potpuno novi medij u odnosu na mas-medije, budui da su u njemu mogui svi obrasci protoka i korienja informacija (dakle, pored alokucije, karakteristine za masovno komuniciranje, i konverzacija, registracija i konsultacija; detaljnije: cQuail, 1994). Razlikovanje mas-medija i mree svih mrea predstavlja hermeneutiku premisu za odgovor na drugo od postavljenih pitanja na poetku teksta. Slobodno vreme je skup aktivnosti kojima se pojedinac po svojoj volji moe potpuno predati, bilo da se odmara ili zabavlja, bilo da poveava nivo svoje obavetenosti ili svoje obrazovanje, bilo da se dobrovoljno drutveno angauje ili da ostvaruje svoju slobodnu stvaralaku sposobnost poto se oslobodi svojih profesionalnih, porodinih i drutvenih obaveza (Dumazdier, 1962:29). Tako shvaeno slobodno vreme ima tri osnovna sadraja: zadovoljavanje biolokih potreba, ispunjavanje porodinih rutina, i razonodu, odnosno dokolicu, koja se moe shvatiti kao vreme izvan uticaja svake bioloke, socijalno-egzistencijalne i grupno-porodine nunosti. Ovakav pojmovno-kategorijalni aparat bie korien u okviru deskriptivno-analitikog metoda koji e biti primenjen u interpretaciji podataka dobijenih u pomenutom empirijskom istraivanju, prvom takve irine i zahvatnosti u Srbiji. Meutim, empirijska istraivanja u polju postavljenih pitanja na poetku teksta ve su realizovana u svetu.
II
Poetkom osamdesetih godina minulog veka, kada su procesi internacionalizacije i globalizacije masovnog komuniciranja, proliferacije medijskih kanala, konvergencije medijskih tehnologija, koncentracije kapitala u medijskom kompleksu i komercijalizacije medijskih sadraja, dobili na intenzitetu u okviru zahuktale nauno-tehnoloke revolucije, u to vreme i nazvane informacionom revolucijom (vidi: Mileti, 2008), Posebno izdanje Kulture polisa pp. 37-54
40
najpre meu pedagozima ulo se zvono za uzbunu. Iz dana u dan postajalo je sve oiglednije da mladi vie vremena, u efektivnom smislu, provode izloeni delovanju mas-medija, nautrb koli i uenju. Budui da su u razvijenim i srednje razvijenim delovima sveta radio i televizija, brojem prijemnika po domainstvu, gotovo u potpunosti zasitili drutvo, oni su postali neizbeni deo dekora privatne sfere (Gone, 1998) i ozbiljna alternativa klasinoj, tradicionalnoj i, sve vie, konzervativnoj koli, nameui se, efektivnim vremenom koje im mladi posveuju, kao novi gospodari njihove socijalizacije od malih nogu. Isprva tiha upozorenja bivala su sve glasnija, jer se uvialo da su kole i nastavnici (...) na taj nain u velikoj meri izgubili vodee mesto koje su imali u procesu sticanja znanja (Delor, 1996:132). Prva empirijska istraivanja pokazala su da nema mesta bilo kakvoj rezervisanosti u pogledu rastue uloge mas-medija u ivotu mladih. Jedno od njih, realizovano u veem broju zapadnoevropskih zemalja poetkom osamdesetih, potvrdilo je ono to je ve bilo vie nego oigledno. kolska deca u industrijalizovanim zemljama provode u proseku dvadeset etiri i po asa svake sedmice gledajui televiziju, blizu est sati sluajui radio i muziku i tri sata itajui stripove, novine, magazine i knjige. Ovim podacima treba dodati posete bioskopu i rastue korienje videa. Grubo govorei, trideset i vie asova sedmine izloenosti mas-medijima je primetno vie od dvadeset i neto vie asova koje deca provode u uionici u najindustrijalizovanijim zemljama (New directiones in media education, 1990:3). Zato je, tokom poslednje dve decenije 20. veka, u okviru Uneska organizovano mnotvo naunih skupova i seminara, koje su rezultirale brojnim deklaracijama o neophodnosti obrazovanja mladih svih uzrasta za mas-medije. Najvanija od njih svakako je Deklaraciji Grunvald (Grunwald Declaration on Media Educatione), koju su usvojili predstavnici 19 zemalja na meunarodnom simpozijumu u SR Nemakoj 1982. godine. U njoj se istie da ivimo u svetu u kojem su mediji sveprisutni i da u najrazvijenijim zemljama deca vie efektivnog vremena provode u recepciji televizijskih i drugih mas-medijskih sadraja nego u koli. Stoga, stoji dalje u Deklaraciji, pre nego to odbacimo ili prihvatimo nesumnjivu mo medija, treba da prihvatimo njihov znaajan uticaj i proboj irom sveta kao uspostavljenu injenicu i, takoe, razumemo njihovu vanost kao elementa kulture u dananjem svetu. Uloga komuObian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
41
niciranja i medija u procesu razvoja ne treba da bude potcenjena, niti funkcija medija kao instrumenata za aktivno uee graana u drutvu. Politiki i obrazovni sistemi treba da prepoznaju njihove obaveze da pomognu njihovim graanima u kritikom razumevanju fenomena komuniciranja (www.unesco.org/education/pdf, 2009). Pod pokroviteljstvom Uneska odrano je, zatim, nekoliko konferencija koje su promovisale medijske studije, medijsku pedagogiju, edukomunikaciju. Jedna od vanijih bavila se Novim pravcima u obrazovanju za medije (Tuluz, Francuska, 1990). I organi Evropske unije su se sve uestalije bavili ovim pitanjima, naroito Vee za kulturnu saradnju i Upravni komitet za masovne medije. Rezultat je i meunarodna konferencija Obrazovanje za medije i digitalno doba, koja je 1999. godine odrana u Beu. Nimalo sluajno, jer problem je vie nego multiplikovan kada je novi medij internet, krenuo nezaustavljivo, poetkom devedesetih, da zaposeda vreme koje su mladi do tada posveivali masmedijima. Naime, jo 1997. godine je u SAD, prema jednoj studiji treina korisnika interneta provodila manje vremena gledajui televiziju od kada su poeli da koriste Net, a ve danas internet je postao suparnik konvencionalnim medijima, novinama i televiziji, kao izvor informacija (Straubhaar and La Rose, 2004:12-13). A Srbija? Srbija je devedesetih bila izolovana autistina zemlja u kojoj je mali broj strunjaka nasluivao problem suoavanja institucionalizovanih (kola) i alternativnih (medijski kompleks) obrazovno-vaspitnih sistema, kao i problem sudara mas-medija sa novim medijem internetom, u ivotima mladih ljudi. Ali, i uestali nauni skupovi i konferencije (Beograd, Sombor, Jagodina...) posle dve hiljadite, o temi mediji i obrazovanje, uglavnom su sadrali saoptenja eksperata (pedagoga, psihologa, sociologa, komunikologa...), koja su se oslanjala na empirijska istraivanja realizovana u inostranstvu. Upravo zbog toga istraivanje, koje je empirijska podloga ovog teksta, predstavlja dragocen izvor podataka za objektivno promiljanje na poetku teksta formulisanih problema i mogue odgovore na postavljena pitanja u domicilnom socijalnom kontekstu.
42
III
Podsetimo, prvo od njih glasi: koliko vremena mladi u naoj zemlji provode u koli i uenju, koliko su izloeni medijskim sadrajima i kako i koliko koriste slobodno vreme? Uzorkom obuhvaeni ispitanici iz starosnih grupa od 13 do 17 i od 18 do 24 godine, koji pohaaju kolu ili fakultet, datim odgovorima pokazuju da je tendencija njihove visoke izloenosti medijima, u poreenju sa vremenom provedenim u nastavi i uenju, a posebno aktivnostima u asovima dokolice, uoljiva i u naoj zemlji, uprkos injenici da je Srbija u svakom, a prvenstveno u materijalnom pogledu, na margini dinaminog drutvenog razvoja. Naime, mlai ispitanici (13-17) izloeni su delovanju medija neto vie od 5 sati, tj. podjednako koliko dnevno provedu u nastavi i uenju, dok je starija grupa (18-24) izloena medijima vie od 5,5 asova, ali zato bitno manje vremena samo neto vie od 3 sata, provodi u nastavi i uenju. Tabela 1.
MEDIJI 13-17 18-24 308,81 min. 347,67 min. KOLA/FAKULTET SLOBODNO VREME I UENJE (DOKOLICA) 317,11 min. 42, 83 min. 174,87 min. 43,52 min.
Grafikon 1.
350
300
250
200 13 - 17 150 18 - 24
100
50
0 MEDIJI KOLA/FAKULTET I UENJE SLOBODNO VREME (DOKOLICA)
43
Prethodni podaci ilustrovani grafikonom pokazuju da su mladi iz obe starosne grupe priblino isto vreme izloeni medijima. Znaajna razlika meu grupama u pohaanju nastave i uenju posledica je obaveznosti osnovnog i neophodnosti (u smislu poeljne minimalne obrazovanosti danas) srednjeg obrazovanja. Uostalom, to potvruju i sledee tabele, u kojima su razloeni podaci o vremenu koje se provodi na nastavi i u uenju, iz kojih se jasno vidi da uenici starijih razreda osnovne i prva dva razreda srednje kole (13-17) dvostruko vie vremena provode na nastavi, ali samo neto vie (13 minuta) u uenju. Tabela 2.
KOLA/FAKULTET I UENJE Vreme u 18-24 minutima 239,26 Nastava 77,85 Uenje 317,11 Ukupno Vreme u minutima 110,15 64,72 174,87
13-17 Nastava Uenje Ukupno
Ako se poe od pretpostavke da studenti odlaze na nastavu na kojoj ostvaruju efektivnu panju najveim delom njenog trajanja, a da uenici odreenom broju asova samo prisustvuju, ova razlika u vremenu izmeu dve starosne grupe dobija prilino ubedljivo objanjenje, koje, u krajnjem, moe da opravda zakljuak o priblino istom efektivnom vremenu koje mladi u obe starosne grupe poklanjaju nastavi i uenju. Tim pre, to je dramatina razlika u pogledu vremena koje su izloeni medijima i efektivnom uenju izvan kole / fakulteta. Velika, moglo bi se tvrditi i zabrinjavajua, razlika uoljiva je kada se poredi vreme u kojem su mladi izloeni medijima i vreme koje posveuju najznaajnijim aktivnostima u asovima dokolice, koje se odnose na kulturu, umetnost, sport i rekreaciju. Drugim reima, na tzv. samoizabrane aktivnosti koje im preostaju posle konzumiranja medijskih sadraja, obaveznog uenja, egzistencijalnih imperativa i dnevnih rutina. Poreenje se moe izvriti jednostavnim matematikim operacijama, ako se poe od idealtipskog rasporeda aktivnosti u 24 asa tokom jednog dana: 8 sati rada, 8 sati spavanja i 8 sati slobodnog vremena. Posebno izdanje Kulture polisa pp. 37-54
44
U obe starosne grupe u ovih poslednjih 8 sati (slobodnog vremena), mediji im oduzimaju vie od 5 (13-17), odnosno 5,5 sati (18-24), a pomenutim aktivnostima posveuju u proseku manje i od tri etvrtine jednog asa: 42,83 minuta (13-17) i 43,52 minuta (18-24). Grafikon 2.
350 300 250 200 150 100 50 0 MEDIJI UENJE 13 - 17 18 - 24
Grafikon 3.
350 300 250 200 150 100 50 0 MEDIJI KOLA 13 - 17 18 - 24
Tabela 3.
AKTIVNOSTI etnja itanje knjiga Sport i rekreacija Posete kulturnim dogaajima Posete sportskim dogaajima UKUPNO (u minutima tokom dana) 13-17 12,79 13,82 12,97 0.57 2,68 42,83 18-24 17,15 12,74 10,89 2,37 0,37 43,52
kola, mediji i dokolica u ivotu mladih u Srbiji Grafikon 4.
45
ETNJA 12,79
ITANJE KNJIGA 13,82 DOKOLICA (13-17)
SPORT I REKREACIJA 12,97
POSETA SPORTSKIM DOGAAJIMA 2,68
POSETA KULTURNIM DOGAAJIMA 0,57
Grafikon 5.
ETNJA 17,15
ITANJE KNJIGA 12,74 DOKOLICA (18-24)
SPORT I REKREACIJA 10,89
POSETA SPORTSKIM DOGAAJIMA 0,37
POSETA KULTURNIM DOGAAJIMA 2,37
46
Sumiranjem nekih od ovih podataka na mesenom nivou dobijaju se vrlo zanimljivi indikatori koji pokazuju u kojoj meri mediji prodiru slobodno vreme mladih u odnosu na pojedinane aktivnosti u asovima (moda je bolje rei minutima) dokolice. Naime, u obe starosne grupe meseno se, u proseku: proita samo po jedna knjiga (oko 7 sati), izvan obavezne kolske / fakultetske udbenike literature, iji je obim, zavisno od brzine itanja, neto manji ili neto vei od sto stranica; poseti jedva jedan (18-24) ili nijedan (13-17) kulturni dogaaj (filmska ili pozorina predstava, knjievno vee ili koncert...); provede u etnji od 6,5 (13-17) do 8,5 (18-24) sati; i ode na jedan sportski dogaaj (13-17) ili ni to ne uini (18-24). Na drugoj strani, medijima se meseno izlau vie od 150 (13-17), odnosno 165 sati (18-24), vreme u kojem bi mogli da proitaju najmanje: 10 knjiga od sto stranica, odu na isto toliko sportskih ili kulturnih dogaaja, svakog drugog dana tokom meseca odigraju neku utakmicu od jednog sata, te prevale u etnji vie od 750 kilometara. Ili, jo bolje, sve to meusobno uravnotee, ne iskljuujui ni umereno izlaganje medijima. Dakle, ako uzmemo zbirno vreme koje mladi potroe u izlaganju svim medijima i uporedimo ga sa bilo kojom pojedinanom aktivnou koja se odnosi na kolu ili slobodno vreme, postaje oigledno da je tvrdnja o medijima kao gospodarima socijalizacije mladih generacija (i u Srbiji) potpuno tana.
IV
Naravno, kada se izloenost pojedinanim mas-medijima i internetu razloi, dobija se skala njihovog mogueg i stvarnog uticaja na mlade, koja moe biti empirijska osnova, i u naim uslovima, za odgovor na drugo pitanje postavljeno na poetku teksta: kojem mediju pripada budunost, imajui u vidu medijski ambijent socijalizacije mladih u savremenosti? Ve letiminim uvidom u podatke dobijene istraivanjem, jasno je da se tokom najveeg dela medijskog vremena mladi nalaze pred kompjuterskim monitorima ili televizijskim ekranima, izlaui se medijima koji posreduju stvarnost u najpunijem, audio-vizuelnom simbolikom spektru. Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
kola, mediji i dokolica u ivotu mladih u Srbiji Tabela 4.

13-17 INTERNET TELEVIZIJA MUZIKA MP3/4 RADIO NOVINE Ukupno Vreme u minutima
47
120,84 113,27 35,76 23,20 15,74 308,81
Tabela 5.
18-24 TELEVIZIJA INTERNET RADIO MUZIKA MP3/4 NOVINE Ukupno Vreme u minutima 126,97 100,38 60,37 43,27 16,68 347,67
Odnosi su nedvosmisleni, jer starosna grupa od 13 do 17 godina, od 308 minuta dnevnog konzumiranja medijskih sadraja, 234 minuta (skoro 4 sata) sedi pred ekranima, dok grupa od 18 do 24 godine to ini samo neto manje tokom dana 227 minuta. Iskazano u procentima to je 76% (13-17), odnosno 65,5% (18-24) u korist interneta i televizije u odnosu na ostale medije. Grafikon 6.
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 TV I INTERNET OSTALI MEDIJI
13 - 17 18 - 24
48
Internet i televizija nesumnjivo su, kada je re o mladim ljudima, mediji kojima su oni najvie izloeni tokom dana. Odmah se, naravno, postavlja pitanje koji e od ovih medija prevladati u nailazeem informacionom drutvu, s obzirom na to da e upravo dananje mlade generacije i njihova medijska orijentacija, nastala socijalizacijom u savremenom medijskom okruenju, determinisati ulogu i znaaj svakog od postojeih mas-medija i interneta. Premise za mogui odgovor jesu: prva, poznata Mekluanova zakonitost da: Jedno novo optilo (medij M.M.) nikada nije dodatak nekom starom, niti pak ostavlja staro optilo na miru. Ono nikada ne prestaje da tlai stara optila, sve dok za njih ne pronae nove oblike i poloaje (Makluan, 1971: 224); i druga, dananja zasienost srpskog drutva, s jedne strane, televizijom, i sa druge internetom. Kada je o televiziji re, nezavisno od opteg drutvenog siromatva, nije sporno da je njom ostvarena gotovo potpuna, da ne kaemo stopostotna, zasienost, jer 98,4% domainstava u Srbiji poseduje barem jedan televizijski prijemnik (Vukumirovi i drugi, 2008:12). Zbog poznatih zbivanja u Srbiji i oko nje tokom poslednje decenije 20. veka, prvi komercijalni provajder za internet pojavio se tek 1996. godine, a razvoj novog medija, brojem personalnih raunara konektovanih na mreu svih mrea, deavao se mnogo sporije nego u drugim, poetkom devedesetih, srednje razvijenim zemljama. Ipak, podaci Republikog zavoda za statistiku pokazuju da se i kod nas razvoj novog medija poslednjih nekoliko godina deava u skladu sa poznatom S-krivom, koja ukazuje na opti model zasienosti drutva svakim medijem, kao, uostalom, i svakim izumom za masovnu upotrebu: najpre ga koristi uzak krug strunjaka i poznavalaca, zatim drutvena elita i, na kraju, najiri krug graana. Naime, personalni raunar je 2006. godine posedovalo 26,5% domainstva, 2007 34%, a 2008. godine 40,8% domainstva. Istovremeno, na Internet je bilo prikljueno: 2006 18,5%, 2007 26,3 %, i 2008. godine 33,2 odsto domainstava (isto: 14). Malo, i u jednom i u drugom sluaju, u poreenju sa razvijenim zemljama (SAD, zapadnoevropske zemlje, Japan...), u kojima preko 80% domainstava poseduje personalni kompjuter, koji su skori svi prikljueni na internet, ali sa uoljivo brzom progresijom, koju e, nadalje, sasvim sigurno podsticati pad cena hardvera i softvera i orijentacija njihovih proizvoaa na zemlje poput Srbije, u kojima je zasienost kompjuterskom tehnologijom niska, a nezaposednuto trite, uzimajui sve takve zemlje zajedno, veliko. Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
49
Ne zaboravljajui pomenute premise, moe se pretpostaviti da e meu mladima, u relativno bliskoj budunosti, vreme korienja interneta uveliko premaiti vreme u kojem se izlau svim mas-medijima, pa i televiziji, posebno ako se obrati panja na razloge zbog kojih mladi koriste internet, odnosno gledaju televiziju. Podaci pokazuju da je televizija za njih postala dominantno zabavni medij, dok ih informativni i obrazovni program, zanemarljivim vremenom koje im posveuju tokom dana, gotovo i ne interesuju. Tabela 6.
13 17 Filmovi Serije Sport Muziki program Zabavni program Informativni program Obrazovni program Ukupno (u minutima) TELEVIZIJA Vreme 18 24 31,33 Filmovi 23,28 Muziki program 22,09 Serije 15,96 Sport 15,81 Zabavni program 3,03 Informativni program 1,77 Obrazovni program 113,27 Ukupno (u minutima) Vreme 36,56 25,83 23,19 16,68 12,15 8,85 3,71 347,67
Internetu, meutim, pristupaju prvenstveno zbog njegovog najvanijeg (World Wide Web) servisa, kojim se, barem u teorijskom modelu, izbalansirano ostvaruju njegove informativne, obrazovne i zabavne drutvene funkcije. Tabela 7.
13 17 Sajtovi (surfing) askanje (chating) Facebook, My Space Ukupno (u minutima) INTERNET Vreme 18 24 70,95 Sajtovi (surfing) 29,75 askanje (chating) 20,14 Facebook, My Space 120,84 Ukupno (u minutima) Vreme 70,21 15,68 14,49 100,38
Da li e se duel izmeu televizije i interneta zavriti njihovom koegzistencijom (uz predominaciju interneta), konvergencijom (nastajanjem takozvanih telepjutera) ili apsorbovanjem svih mas-medija u mreu svih mrea (postojanjem jednog, istovremeno, unimedija i mulPosebno izdanje Kulture polisa pp. 37-54
50
timedija), ostaje da se vidi. Meutim, sva empirijska istraivanja u svetu, ukljuujui i ovo koje je prvi put izvreno u Srbiji, kao i ispoljene globalne tendencije u medijskom kompleksu, opravdavaju predikcije da e internet postati suveren ne samo u slobodnom vremenu mladih, nego i oblikovatelj novih tipova socijalnih zajednica, pretpostavka drugaijeg razumevanja javne i privatne sfere, te novog poimanja prostora (dislociranost) i vremena (asinhronost) u ljudskom komuniciranju, moda i uslov odvijanja politikog procesa (permanentni referendum), ak i razlog za nastajanje novih klasnih odnosa u drutvu (nekada zemljoposednici seljaci, danas kapitalisti radnici, sutra vektoralisti vlasnici informacija hakeri; vidi: McKenzie, 2006)... Kada je re o radiju, a posebno dnevnim i periodinim novinama, sasvim je sigurno, i podaci iz ovog istraivanja to pokazuju, da su ovi mas-mediji poeli da broje svoje poslednje dane, zapravo desetlea. To nikako ne znai njihov potpuni nestanak, ali znai preobraaj radija u dominantno lokalni mas-medij, koji e u dananjem obliku funkcionisati samo u posebnim delovima dana (uoi odlaska na poinak ili prilikom buenja, pre i posle povrataka sa posla u tzv. driving time-u, itd.), dok tirai novina, kao klasinog tampanog mas-medija sa fizikalnom strukturom, padaju vrtoglavom brzinom kod nas i u svetu, mada se ne smanjuje broj njihovih italaca, ak se i poveava, ali u onlajn verziji. No, takozvane elektronske novine su to samo svojim sadrajem; one su kao posebni medij, u posrednikom smislu, ve uveliko integrisane u globalni sistem kompjuterskih mrea internet, jer i u Srbiji sve iole relevantne (ukljuujui i lokalne) novine imaju i moraju imati svoje mreno izdanje.
V
Rezultati empirijskog istraivanja, koji su analizirani u ovom tekstu, potvruju, kada je re o odnosu kolamediji u ivotu mladih i u Srbiji, da je opstanak i budunost kole, kao tradicionalne obrazovnovaspitne institucije, neposredno zavistan od njene otvorenosti za funkcionalno povezivanje sa medijskim kompleksom i njegovim sve snanijim obrazovno-vaspitnim potencijalima, ukljuujui oba (pozitivni i negativni) vrednosna predznaka. Pedagoki svrsishodna konvergencija Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
51
dva, za sada, paralelna sistema nije mogua ako klasina kola irom ne otvori vrata medijima, tretirajui ih kao premise sasvim novih oblika nastave i uenja, kojim se impregniraju, nadopunjuju, ali i supstituu klasine forme obrazovno-vaspitnog rada. Obrazac te konvergencije ne moe da bude: mediji u koli kao nastavna sredstva, niti: kola i mediji kao paralelni sistemi, nego: kola i mediji kao potpuno novi obrazovnovaspitni sistem. Ali, koji mediji? Sudei po podacima i iz ovog istraivanja, jedan jedini internet, kome, sva je prilika, pripada budunost. Samo ovaj medij, naime, omoguava konfigurisanje potpuno novog obrazovno-vaspitnog sistema u formi multimedijske uionice, koji u prostorno dislociranom i vremenski asinhronom pohaanju nastave i uenju omoguava istovremeno i izbalansirano ostvarivanje drutvenih funkcija svakog medija, pa i kole kao svojevrsnog medija u transmisiji znanja, vrednosnih sistema i kulturnih obrazaca po vremenskoj vertikali (vidi: Debre, 2000). Internet omoguava oveku da uz pomo sve sofisticiranijih korisnikih programa, briui razliku izmeu radnog i slobodnog vremena, bude na svakom mestu i u svako vreme sa sopstvenim, individualno odreenim zahtevima i oekivanjima, bili oni motivisani informativnim, obrazovnim ili distraktivnim razlozima. U krajnjem ishodu internet, kroz ispoljenu tendenciju apsorbovanja medija masovnog komuniciranja, omoguava oveku-pojedincu (danas, ponajpre, mladom oveku) da sam uoblii i prima razliite sadraje, polazei od sopstvenih potreba i obraajui se nekom od mnotva izvora koji mu stoje na raspolaganju, u vremenu koje sam bira, a ne u satnici koje odreuju svemogui masmedijski gejtkiperi ili konzervativne kolske vlasti.
52
Literatura

Brankovi, S.: Istraivaki projekat Dnevna ekonomija vremena graana Srbije, Fakultet za kulturu i medije, Beograd, 2008. Debre, R.: Uvod u mediologiju, Klio, Beograd, 2000. Delor, .: Obrazovanje skrivena riznica, Ministarstvo prosvete Republike Srbije, Beograd, 1996. Dumazdier, J.: Vers une civilisation du loisir, Editions de Seuil, Paris, 1962. Grunwald Declaration on Media Education 1982, www.unesco.org/education/pdf/MEDIA_E.PDF, 2009. Gone, .: Obrazovanje i mediji, Klio, Beograd, 1998. McKenzie, W.: Hakerski manifest, Multimedijalni institut, Zagreb, 2006. Mekluan, M.: Poznavanje optila ovekovih produetaka, Nolit, Beograd, 1971. cQuail, D.: Mass Communication Theory, SAGE Publications, London, 1994. Mileti, M.: Informaciono drutvo: izmeu utopije i ideologije, Resetovanje stvarnosti, Protocol, Novi Sad, 2008. New directiones in media education, British Film Institut, London, 1990. Straubhaar, J. and R. La Rose: Media Now, Wadsworth/Thompson Learning, Belmont CA, 2004. Vukumirovi, D., Pavlovi, K. i uti, V.: Upotreba informaciono komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji 2008, Republiki zavod za statistiku Republike Srbije, Beograd, 2008.

OSP Received: March 15th, 2009
53
UDC 379.8-053.6(497.11) 316.776-053.6:659.3/.4(497.11) ID 168153612
Professor Mirko Mileti, PhD Faculty of Philosofy, University of Novi Sad
SCHOOL, MEDIA & LEISURE IN THE LIFE OF THE YOUTH IN SERBIA

Summary: In this paper the author is analyzing two issues at the base of results empirical research about a daily using time of citizens in Serbia. Firstly, how much time every day the youth spend in school and learning, how much time they are exposed to media contents and in what way they are using a spare time? Secondly, which medium wiil be dominant in the future, having in mind a media milieu for the socialization of the youth in contemporery times? Using the descriptive-analytics method the author ascertains the youth, in Serbia too, much more exposed to influence of media, in sense of actual time, than thay are spending a time in school and learning. In leisure they are spending distinct a short time in cultural, sports and recreation activities. Internet and television are predominant media in the life of the youth. Taking into consideration data of The Statistical Office of The Republic of Serbia about the growth of personal computer and users of Internet in last few years the author predicts that new medium will impose ones rule over a process of socialization of the yuong people in Serbia, too. In the conclusion he insists on redefining of educational system through covergency of classical school and media complex, like parallel and alternative educetional system. Key words: youth, school, learning, media, mass media, Internet, spare time, leisure
UDK 316.776:621.721.5(497.11)"2008" 316.728(497.11) ID 168154636
Prof. dr Zorica Tomi Fakultet za kulturu i medije Megatrend univerziteta
UDEO KOMUNIKACIJE U DNEVNOJ EKONOMIJI VREMENA

Saetak: U radu se interpretiraju rezultati istraivanja dnevne ekonomije vremena graana Srbije, koji se odnose na komunikativno ponaanje. Na osnovu dobijenih podataka, u radu se ispituju potencijalne promene u komunikativnim standardima utemeljenim na distinkciji izmeu komunikacije licem u lice i posredovane (telefonske) komunikacije, s obzirom na centralnu kategoriju dnevne ekonomije vremena. Cilj je detektovanje potencijalnih razlika u komunikativnom ponaanju razliitih drutvenih grupa s obzirom na parametre pola, uzrasta i mesta stanovanja. Kljune rei: komunikacija, posredovanje, mediji, socijalno umreavanje, interpersonalne relacije, bliskost, distanca
Istraivaki projekat Dnevna ekonomija vremena graana Srbije (Brankovi, S., 2008), posvetio je znatan prostor ispitivanju fenomena komunikacije. Polazei od teze da je savremeno doba u pravom smislu rei doba vladavine medijske kulture, odnosno, da je u pitanju svojevrsni News Age (Tomi, Z. 2008), u ovom delu istraivanja panja je bila fokusirana na pitanje da li je snaan razvoj tehnologije, a posebno u sferi medija (mobilna telefonija, i internet sa svojim komunikativnim performansama), uslovio i promene u nainu na koji komuniciramo. Takoe, polazei od teze da je savremeno doba moguno odrediti i kao doba obeleeno svojevrsnim delirijumom komunikacije (Bodrijar, ., 1991), jedno od centralnih pitanja odnosilo se na problem polja i opsega komunikacije u odnosu na ukupno dnevno vreme, a time i na pitanje o prevalenciji medijskog posredovanja u odnosu na direktnu i neposredovanu interpersonalnu komunikaciju. Posebno izdanje Kulture polisa pp. 55-70
56
Prof. dr Zorica Tomi
Teorijski okviri
Postoji miljenje da su se jezik i neverbalna komunikacija razvili kako bi obavljali dve razliite funkcije jezik da informie o idejama i dogaajima, a nevrebalna komunikacija o neposrednom drutvenom saobraanju, odnosno o linim doivljajima subjekata, koji su uslovljeni datim komunikativnim kontekstom. Problematinost ovog stava, meutim, osvedoena je injenicom da verbalna komunikacija zadovoljava vie potreba ukljuenih u socijalnu interakciju, pa se moe rei da izbor jezika u verbalnoj komunikaciji odraava i determinie vrstu drutvenog saobraanja i odnos meu uesnicima komunikacije, isto kao i neverbalni znaci (Tomi, Z., 2000). Utoliko se moe rei da je jedna od najznaajnijih odlika interpersonalne komunikacije, definisanje i oblikovanje odnosa sa drugim ljudima, bez obzira na to da li su ti odnosi porodini, ljubavni, poslovni ili susedski. U oblikovanju kontakta ili odnosa sa drugim ljudima veliku ulogu igra i vetina neverbalnog komuniciranja. Jezike vetine omoguavaju razvijanje, upotrebu ili nametanje odreenog stila govora, dok drutvene ukljuuju senzibilnost u odnosu na razliite zahteve uesnika interakcije, okolnosti i teme razgovora. Iako postoje brojne teorije komunikacije (Littlejohn, S., 1992), njena kontekstualna zavisnost, s jedne, odnosno topos efekata komunikacije, s druge strane, omoguava njeno tipoloko razvrstavanje. Tako, interpersonalna komunikacija moe biti: Formalna / neformalna: Ovo odreenje definie razliku izmeu kalkulisane i spontane upotrebe komunikacijske vetine, ukazujui na stepen svesti koju komunikator moe imati u pogledu efekata svog kontakta sa drugima. Javna / privatna: Ovom podelom sugerisana je razlika u pogledu konteksta komunikacije, odnosno, u pogledu predstavljanja i svesti da komunikacijski proces moe posmatrati neko sa strane. Tako na primer, kao po pravilu, komunikacija na javnom mestu pretpostavlja izbegavanje upotrebe neverbalnih znakova i iskljuuje pokazivanje emocija. 3. Distancirana / intimna: Ovo odreenje ukazuje na razliit kvalitet odnosa i veza izmeu osoba koje su u komunikaciji. Ali, isto tako moe ukazivati i na razliku u pogledu mesta na kojem se komunikacija odvija. Distancirana komunikacija ukljuuje izvestan formalizam Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
Udeo komunikacije u dnevnoj ekonomiji vremena
57
u govoru ili nastupu, dok intimna pretpostavlja blie i vre odnose meu ljudima. Ritualna / otvorena: Ova distinkcija ukazuje na razliite mogunosti predvidivosti upotrebe odreenog komunikacijskog koda. Ritualizovana komunikacija potvruje veze, sklonosti i oseanja sigurnosti u grupi koja upranjava izvesne ritualne forme optenja. Upravo zbog ovoga ona ne omoguava razvijanje otvorenih formi optenja, u okviru kojih se komuniciranje koristi kako bi se izrazila oseanja ili nove ideje. Funkcionalna / ekspresivna: Razgranienje ovog tipa ukazuje na razlike u kvalitetu i svrhovitoj upotrebi jezika. Drugim reima, u prvom sluaju jezik se koristi striktno funkcionalno, a u drugom kao sredstvo diskusije i spekulacije (Tomi, Z., 2000). Regulacija kontakta sa drugom osobom u zavisnosti je, istovremeno, i od svesnih i od nesvesnih znakova, ali isto tako i od konteksta, koda, situacije ili svrhe komunikacije shvaene kao povratna informacija ili fidbek ( feedback). U interpersonalnoj komunikaciji koncept povratne sprege ima dva aspekta. U prvom smislu, povratna sprega pretpostavlja slanje odreene poruke preko verbalnih ili neverbalnih kanala, kako bi se dobio odgovor na datu poruku, od osobe kojoj je upuena. Drugi aspekt povratne sprege ukazuje na injenicu da se odgovor podeava u skladu sa sadrajem, stilom i ciljem komunikacije. Povratna sprega moe biti i verbalna i neverbalna, ohrabrujua ili neodobravajua, pa je upotreba adekvatnih strategija efikasno sredstvo za dobijanje povratnog odgovora (sprege). Istraivanje koje je pred nama temelji se na ispitivanju potencijalne razlike u vremenu provedenom u direktnoj (licem u lice) i indirektnoj komunikaciji (posredstvom fiksnog ili mobilnog telefona) u dnevnoj ekonomiji vremena graana Srbije. Iako su istraivanja (Plant, S., 2001) pokazala da nema strukturalnih razlika meu kulturama (na primer, istone kulture i Amerika) u pogledu korienja mobilnih telefona, ini se da je ovo istraivanje jedno od prvih (ako ne i prvo) koje postavlja pitanje o mestu (znaaju i intenzitetu) meuljudskih kontakata (komunikacije) u okviru svakodnevne rutine. Ako se uzme u obzir internacionalna priroda tehnologije (Rheingold, H., 2002), fascinacija novumima savremene kulture (Tomi, Z., 2008), i ve ranije teorijski elaborirani fenomen narcistike kulture kao strukturalne forme postindustrijskih drutava (Lasch, C., 1986), u Posebno izdanje Kulture polisa pp. 55-70
58
ijem su sreditu fenomeni distance i kalkulisane komunikacije (Tomi, Z., 2006), onda se i itavo istraivanje, a posebno deo koji se tie komunikacije, moe svrstati u red onih koja fundamentalno elaboriraju problem ivotnih stilova (ejni, D., 2003). Na promenjenu strukturu iskuavanja sveta pod uticajem tehnologije, a posebno medija, ukazao je svojevremeno Makluan (Makluan, M., 1971), koji je saglasno svojoj teoriji kulture kao teoriji medija apostrofirao znaaj medija za razumevanje strukture komunikacije, a time i za procese enkodiranja i dekodiranja poruke, ime se u fokus teorije stavlja ne primarno komunikacija, ve upravo transmisija (Debre, R., 2000). Ako se prihvati njegova teorijska hipoteza, prema kojoj je telefon svojevrsni produetak ula sluha i govora (Makluan, M., 1971:238), onda se u savremenoj elektronskoj epohi moe rei da vie od toga, mobilni telefoni predstavljaju tehnoloki modus koji uslovljava savremeni fenomen komprimovanja prostora i vremena. Teza Irvina Vela da ne podnosi mobilne telefone jer nam njihovi vlasnici nasrtljivo nabijaju svoj posao u lice, danas kada mobiteli nisu vie privilegija japijevaca, uvek budnih berzanskih meetara, i kada je sve vie ak i dece koja se ne mogu zamisliti bez ove svojevrsne meavine igrake i elektronskog povodca na koji su ih smiljeno stavili roditelji, deluje anahrono. U eri hipertehnologije koja omoguava telefoniranje bukvalno sa svakog mesta, od ulice, gradskog prevoza, bioskopa ili kolskog asa, ne samo da smo potencijalno na raspolaganju drugima u svako doba i na svakom mestu, ve smo neosetno uvueni u tue privatne ivote i ispovesti, dnevne jelovnike, roaka ogovaranja ili erotska askanja. Jer, telefon je kao aparat koji jemi privatnost, kao deo line i prisne opreme pojedinca kako bi to rekao Makluan, iz zatvorenosti privatnog prostora predsoblja ili dnevne sobe, izaao u javnost na ulice i trgove. tavie, moe se rei da je pojava mobilnog telefona, kao linog komunikacionog aparata, kao deo privatne opreme pojedinca, uslovila promenu na planu funkcionalizovanja komunikativnog prostora porodice. Ako je stacionarni telefon koji su koristili svi lanovi porodice uglavnom bio lociran u predsoblju, to je potvrivalo njegovo svojstvo zajednikog dobra, i time ograniavalo vreme pojedinanog telefoniranja, ostavljajui ukuanima vie mogunosti za direktne interakcije, znai li to da je masovna upotreba mobilnog telefona, ne samo promenila komuniObian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
59
kativne navike i izuzela iz opticaja standardizovanje uobiajenog vremena u kojem se telefonira, ve i uticala na promenu intenziteta i opsega komunikacije u okviru porodice? Sudei prema rastuem broju korisnika mobilnih telefona (Plant, S., 2001), moglo bi se zakljuiti da savremeni svet neprekidno komunicira, da razgovara vie, ee i due nego ikada pre. A u stvarnosti, ini se da su u pravu oni koji su saglasno savremenoj (neo)narcistikoj paradigmi, detektovali zapravo siromaenje komunikacije (Lipovecki, ., 1987). U trendu opte telefomanije, celodnevnog prikljuenja na mobilni kao na infuziju, sveopteg, brzog i jeftinog slanja SMS poruka, pothranjuje se iluzija da je lako stii do drugoga. Kafii, trgovi i ulice su puni usamljenih ljudi koji umesto da razmenjuju poglede, kontakte i dodire sa drugima, provode vreme zadubljeni u ekrane svojih telefona igrajui igrice, aljui poruke ili razgovarajui sa odsutnima. U eri globalnog umreavanja, povrnog komuniciranja i proraunatih kontakata, ini se da je i u Srbiji sve manje ljudi spremnih na otvorenu i direktnu komunikaciju, a sve vie unezverenih solera (Tomi, Z., 2006), koji umesto partnera ili kunog ljubimca grle svoj mobilni telefon. Da li e stvarni zagrljaji ustupiti pred zavodljivou telefoniranja, ostaje da se vidi. Ali s tehnologijom moramo biti oprezni, jer su njene opcije savremena varijanta pakta sa vragom: koliko nam prui toliko e nam uzeti. Iako su do sada uraena brojna istraivanja koja su se bavila pitanjem uticaja mobilnih telefona na promene ivotnih stilova, koja su finansirale ili velike kompanije ili uticajni provajderi (Plant, S., 2001), ona su predstavljala pokuaj interpretacije uinka tehnologije na razumevanje pojave novih kulturnih i socijalnih fenomena (Rheningold, H., 2003). Tako su se kao teorijski toposi pojavili fenomeni nove pismenosti ili apologije distance (Tomi, Z., 2006), kao jedne od kardinalnih odlika visokotehnologizovane savremene kulture, kao i pitanja o razliitim mogunostima primene performansi mobilne telefonije na druge sfere socio-kulturnog umreavanja od tele-uenja, pa sve do glasanja (Nyri, K., 2003). U ovom radu se koriste samo podaci koji se odnose na vreme provedeno u direktnoj komunikaciji sa drugom osobom, licem u lice (u kui i van kue), kao i na broj razgovora (fiksnim ili mobilnim telefonom) obavljenih u toku dana. Podaci su relevantni za detektovanje potencijalnih promena ivotnog stila graana Srbije, nastalih kao posledica izofrenosti tranzicije i tekih politiko-ekonomskih pritisaka kojima Posebno izdanje Kulture polisa pp. 55-70
60
je Srbija izloena u poslednjih 20 godina, kao i ispitivanju potencijalnih razlika u komunikativnim navikama s obzirom na uzrast (7 starosnih grupa), pol i mesto stanovanja (grad / selo).
iva komunikacija
Apartno od razlike izmeu ive, odnosno direktne, i indirektne komunikacije, pokuaj detektovanja komunikativnih kvota saglasno odrednicama komunikacije u kui i van kue, imao je za cilj mapiranje potencijalnih razlika u komunikativnom ponaanju ispitanika, saglasno pomenutim promenama socio-kulturne paradigme, odnosno uticaju nove komunikacione tehnologije. Iako istraivanje u ovoj fazi nije imalo za cilj ispitivanje sadraja, odnosno kvaliteta tipoloki razvrstanih modela komunikacije, vreme posveeno komunikaciji sa drugima u kui i van kue, moe biti znaajan pokazatelj promena u intenzitetu interpersonalnih relacija ostvarenih u okviru porodinog prostora, i time, mogui indikator globalnog fenomena disfunkcionalizovanja porodice kao i generalnog labavljenja socijalnih veza (Lasch, C., 1986.) Tabela 1: iva komunikacija (licem u lice) u kui i van kue
Uesnici u komunikaciji uivo IVA KOMUNIKACIJA U KUI / STANU, s ukuanima S prijateljima Sa dekom / devojkom Sa kolegama i saradnicima na poslu UKUPNA IVA KOMUNIKACIJA VAN KUE: Koliko vremena ste van kue proveli u direktnom (licem u lice) razgovoru sa vaim... Ukuanima Sa prijateljima Sa dekom / devojkom Sa kolegama i saradnicima na poslu Sa kolegama i saradnicima na poslu Ukupna iva komunikacija sa prijateljima Ukupna iva komunikacija sa dekom / devojkom Ukupna iva komunikacija sa kolegama / saradnicima Proseno trajanje (minuta) 47,32 17,27 9,37 11,53 135,97 14,91 47,29 11,90 61,87 62,23 64,56 21,27 73,40
61
Tabela pokazuje da ukupno dnevno vreme ive komunikacije i u kui i van kue sa ukuanima iznosi proseno 62,23 minuta, sa prijateljima 64,56, sa dekom ili devojkom 21,27, dok na kolege i saradnike na poslu otpada 73, 40 minuta. U I starosnoj grupi (13-17) najvie vremena u ivoj komunikaciji posveeno je razgovoru sa prijateljima (oko 99,09 minuta), sa ukuanima (oko 67,73) sa dekom ili devojkom (oko 24,85), dok na ostale (kolege i saradnike) odlazi 32,10 minuta. Zanimljivo je, a s obzirom na uzrast i oekivano, da populacija mlaih adolescenata u ivoj komunikaciji sa ukuanima van kue provede relativno malo vremena (10,77 minuta), to pokazuje da mladi u ovom uzrastu retko provode vreme van kue sa roditeljima ili ukuanima. Takoe, injenica da slobodno vreme van kue u najveoj meri posveuju komunikaciji sa prijateljima (u proseku 82,47 minuta), moe biti pokazatelj ivotnog stila mladih, u kojem meusobne kune posete skoro da nisu u opticaju. U II grupi (18-24 godina) primetna je vea vremenska kvota posveena direktnoj komunikaciji sa dekom, odnosno devojkom, sa kojima u ivoj komunikaciji van kue provedu 36,7 minuta dnevno. Za razliku od prethodne grupe, u ovoj je primetno izvesno socijalno otvaranje, koje pretpostavlja meusobno poseivanje momaka i devojaka koji su u vezi, to potvruje podatak da proseno 26,30 minuta dnevno posveuju ovom tipu ive komunikacije u kui. Kako mladi u ovom uzrastu, zbog kolskih (i poslovnih) obaveza, najvie vremena provode van kue, sasvim je prirodno da neto vie vremena posveuju komunikaciji sa prijateljima (76,29) i saradnicima (75,91) nego partnerima (63,01) ili ukuanima (60,22). U III grupi (25-30) ispitanika, koji predstavljaju socijalno aktivan sloj mladih ljudi na poetku karijere, potpuno je oekivan rezultat prema kojem najvei deo vremena provedu u komunikaciji sa kolegama i saradnicima (110,64 minuta dnevno). U ivoj komunikaciji sa prijateljima provedu proseno 75,31 minuta dnevno, dok sa ukuanima 57,72 minuta. Zanimljiv je podatak da u poreenju sa ovim pokazateljima, drastino manje vremena, tek 40,85 minuta, provedu u komunikaciji sa partnerima. Ovaj podatak je relevantan izmeu ostalog i zato to potvruje tezu o promenjenoj kulturnoj paradigmi, i time ocenu da je problem bliskosti i ostvarivanja interpersonalnih partnerskih veza, jedan od najsimptomatinijih repera nove drutvene klime (Tomi, Z., 2006). Posebno izdanje Kulture polisa pp. 55-70
62
U IV grupi (31-40) radno i socijalno veoma aktivnoj grupi, najvea komunikativna kvota primetna je u komunikaciji sa kolegama i saradnicima na poslu, na ta odlazi 131,53 minut dnevno. Iako ovu grupu uglavnom sainjavaju ljudi koji imaju svoje porodice ili ive u braku, zanimljivo je da je u odnosu na komunikaciju sa ukuanima (68,92 minuta dnevno), komunikacija sa prijateljima, kako van kue tako i u kui, prilino intenzivna i da iznosi proseno 59,45 minuta. U V grupi (od 41-50), podaci su gotovo identini kao sa pokazateljima iz IV grupe (sa ukuanima 68,55, sa prijateljima 57,68, sa kolegama i saradnicima, 114,05 minuta u danu). Zanimljivo je da se u VI grupi (od 51-60) ukupno vreme provedeno u komunikaciji sa prijateljima neznatno, ali ipak poveava, i iznosi 63,66 minuta, dok se vreme provedeno u komunikaciji sa saradnicima i kolegama znaajno smanjuje (94,93). Ovi rezultati nedvosmisleno pokazuju razliite vrednosne i socijalne orijentacije ispitanika, u zavisnosti od ivotnog uzrasta. Ako je, naime, u radno aktivnoj dobi izrazit naglasak na socijalno-statusnom pozicioniranju i time na komunikaciji u okviru poslovnog okruenja, porast interesovanja za komunikaciju sa prijateljima, s jedne, i vie slobodnog vremena, s druge strane, bitno markiraju orijentaciju ispitanika iz VI grupe. Zanimljivo je, takoe, da se vreme provedeno u komunikaciji sa ukuanima, u IV, V i VI grupi gotovo meusobno ne razlikuje, dok u poreenju sa ispitanicima iz III grupe, postoji znatno odstupanje. Manje intenzivna komunikacija sa ukuanima u okviru ove grupe, predstavlja takoe jedan od oekivanih rezultata, budui da je u pitanju potreba za intenzivnijim socijalnim umreavanjem, van porodinog okruenja. to se tie VII grupe (61+), primetna je tendencija smanjenja intenziteta ive komunikacije, budui da ukupna komunikacija sa ukuanima iznosi 52,80, sa prijateljima 56,70, dok sa saradnicima i kolegama (zbog odlaska u penziju ili pripreme za penziju) spada na samo 3,24 minuta dnevno. Predrasuda da su ene u naelu priljivije i komunikativnije od mukaraca izgleda da e morati da bude delimino revidirana. Istraivanje je pokazalo da ene u ivoj komunikaciji sa ukuanima provedu 62,37 minuta, sa prijateljima 60,14, sa partnerima 19,09, dok sa kolegama i saradnicima provedu 70,87 minuta dnevno. Mukarci, meutim, u ivoj komunikaciji sa ukuanima provedu gotovo jednako vremena kao i ene (62,05), dok prijateljima posvete ak 10 minuta vie (70,05), a sa kolegama i saradnicima na poslu provedu 76,54 minuta. NajzaniObian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
63
mljiviji je podatak da i u komunikaciji sa partnerkama provedu vie vremena (23,96) nego ene sa svojim partnerima! Ovaj podatak moe da ukae na nekoliko zakljuaka. Prvi je da u Srbiji danas, vei broj mukaraca nego ena ima partnerku ili uiva u emotivnoj vezi, u kojoj je moguno ostvarivati direktnu, ivu i neposredovanu komunikaciju! Drugi zakljuak je, da odreeni procenat mukaraca u Srbiji ima dvostruke ili viestruke veze, ime bi se objasnila pokazana razlika u enskoj i mukoj minutai u partnerskoj komunikaciji! Konano, ovi podaci moda govore u prilog tezi da su mukarci vie nego ene, skloniji direktnoj, neposredovanoj, odnosno komunikaciji licem u lice sa partnerkama. Takoe, ovaj podatak moe ukazivati na injenicu da mukarci, za razliku od ena, ne preferiraju korienje telefona za razmenu onih poruka koje su u opticaju u partnerskim vezama i koje deluju prirodnije u ivom kontaktu. U pogledu mesta stanovanja, istraivanje je pokazalo da su ljudi koji ive u prigradskim naseljima gostoljubiviji i zainteresovaniji za komunikaciju u kui, kako od stanovnika urbanih (ne poznaju komiluk), tako i od stanovnika u seoskim sredinama (nemaju vremena za askanje). Najvie vremena u komunikaciji sa partnerima provedu stanovnici urbanih sredina (24,38), stanovnici prigradskih naselja neto manje (22,78), dok u seoskim sredinama ta kvota iznosi tek 11,94 minuta dnevno. Ovaj podatak moe ukazivati na nekoliko injenica, od kojih je prva da je u seoskim sredinama institucija zabavljanja retka, odnosno da krae traje nego u gradovima, zatim da su ispitanici iz ovih sredina uglavnom ve u braku, i konano, da u selima ivi sve manje mladih ljudi, raspoloivih za pomenuti tip komunikacije.
Posredna komunikacija
U ovom delu istraivanja panja je bila posveena detektovanju potencijalnih razlika u korienju fiksnog, odnosno mobilnog telefona, s obzirom na parametre uzrasta (sedam starosnih grupa), pol i mesto stanovanja. Cilj ovog dela istraivanja bio je da se ispitaju potencijalne razlike u navikama meu ovim grupama korisnika, kao i da se mapiraju eventualne razlike u sklonosti ka posredovanoj komunikaciji, koje Posebno izdanje Kulture polisa pp. 55-70
64
bi mogle da budu relevantni pokazatelji pojave novih socio-kulturnih fenomena. Za razliku od prethodnog dela istraivanja koje je u fokusu imalo vreme provedeno u komunikaciji, u ovom delu istraivanja akcenat je na kategoriji uestalosti upotrebe telefonskih aparata.
Fiksni telefon
Podaci pokazuju da prosean graanin Srbije dnevno obavi 4,04 razgovora fiksnim telefonom, od ega 1,76 odlazi na razgovore sa kolegama ili poslovnim saradnicima, dok 1,94 na razgovore sa majkom. ene u Srbiji koriste fiksni telefon vie nego mukarci. One telefoniraju 4,59 puta dnevno i to najee majci (3,38), dok su u ovoj praksi mukarci neto umereniji telefoniraju 3,37 puta dnevno, od ega 1,29 put kolegama na poslu. injenica da ene prednjae u telefoniranju majkama, moe biti interpretirana kao podatak koji svedoi o jo uvek ivoj porodinoj komunikaciji i snanim porodinim vezama, pa makar one bile i samo preko telefona. Takoe, ovaj podatak moe govoriti o tome da je savremeni stil ivota, prestrukturisanje radnog dana i smanjeni prostor slobodnog vremena, uslovio smanjivanje mogunosti za direktne susrete, kako sa prijateljima, tako i sa lanovima porodice. U odnosu na mesto boravka, najee koriste fiksni telefon stanovnici gradova (4,58 puta dnevno), dok ga stanovnici prigradskih i seoskih naselja koriste ree, i skoro u identinoj meri 3,25 puta u prigradskim i 3,22 puta u seoskim naseljima. Iako stanovnici urbanih sredina predominantno koriste fiksni telefon da razgovaraju sa svojim majkama, stanovnici prigradskih naselja uglavnom uravnoteeno koriste fiksni telefon, sa neto izraenijom navikom da se telefonira deci (0,56 puta). Zanimljivo je, takoe, da stanovnici seoskih sredina najvie koriste fiksni telefon za komunikaciju koja se tie posla (1,39). U I grupi (13-17 godina), proseno se obavi 3,56 telefonskih razgovora fiksnim telefonom, od ega 1,21 put se telefonira drugu ili drugarici, dok u II grupi (18-24) fiksni telefon se koristi samo 2,94 puta. III grupa (25-30) neto ree nego prva grupa koristi fiksni telefon (3,29 puta), uglavnom zbog posla (1,55 puta). Vrlo slini nalazi su i u okviru III grupe (31-40 godina), u kojoj se sa fiksnog telefona razgovara 3,63 puta dnevno, takoe najvie zbog posla (1,51). Fiksni telefon najvie koristi V grupa Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
65
(41-50) ak 6,92 puta dnevno, dok VI grupa (51-60) obavlja razgovore fiksnim telefonom 5,21 puta dnevno. Fiksni telefon najree koristi najstarija grupa ispitanika (61+), tek 2,64 puta dnevno, to je s obzirom na siromaenje njihovih socijalnih ili profesionalnih veza i oekivano. Tabela 2: Prosean broj razgovora fiksnim telefonom, dnevno
Uesnici u komunikaciji sa ispitanikom Ukupan broj razgovora fiksnim telefonom Drug / prijatelj Drugarica / prijateljica Deko / devojka partner / partnerka Majkam Otac Brat Sestra Dete (sin / erka) Roak Neko drugi Kolege i druge osobe vezane za posao kojim se ispitanik bavi Broj razgovora / dan 4,04 0,89 1,01 0,51 1,94 0,63 0,12 0,20 0,50 0,95 0,84 1,76
Mobilni telefon
injenica da prosean broj razgovora mobilnim telefonom u Srbiji za jednu etvrtinu premauje broj telefoniranja fiksnim, pre svega ukazuje na zavodljivost tehno-novuma, bogatije performanse nove generacije aparata kao i na internacionalnu prirodu tehnologije, odnosno, na injenicu da se u pogledu aplikacije novih tehno-gadeta Srbija ne razlikuje od ostalih zemalja u okruenju, budui da broj korisnika mobilne telefonije neprekidno raste. ene u proseku obave 3,95 razgovora mobilnim telefonom, od ega, 0,79 puta razgovaraju sa drugom ili drugaricom, 0,64 sa partnerom i 0,48 sa kolegama ili saradnicima na poslu. Za razliku od njih, mukarci proseno obave 6,47 razgovora dnevno mobilnim telefonom, od ega 2,11 puta razgovaraju sa kolegama ili saradnicima na poslu, 1,29 puta sa drugom, dok sa partnerkom obave 0,86 razgovora dnevno. injenica da mukarci u Srbiji skoro dva puta ee razgovaraju mobilnim telefonom sa svojim drugovima nego sa partnerkama, moe ii u prilog Posebno izdanje Kulture polisa pp. 55-70
66
tezi, da kada su u pitanju interpersonalne, a posebno partnerske relacije, muka populacija preferira direktnu komunikaciju u odnosu na telefonsku. Jedan od moguih razloga za ovakav rezultat treba traiti u tradicionalnoj podeli polnih uloga, prema kojoj muki aktivizam po definiciji iskljuuje previe prie, a posebno strast askanja karakteristinu za ene. Tabela 3: Prosean broj razgovora mobilnim telefonom, dnevno
Uesnici u komunikaciji sa ispitanikom Ukupan broj razgovora mobilnim telefonom Drug / prijatelj Drugarica / prijateljica Deko / devojka partner / partnerka Majka Otac Brat Sestra Dete (sin / erka) Roak Neko drugi Kolege i druge osobe vezane za posao kojim se ispitanik bavi Broj razgovora / dan 5,08 0,71 0,58 0,74 0,34 0,15 0,15 0,20 0,52 0,22 0,26 1,21
Sa druge strane, muka orijentacija prema razgovorima sa prijateljima, ukazuje na tendenciju ouvanja tzv. mukog saveza, to zbog promenjene strukture radnog dana i sve manje slobodnog vremena upuuje na ovaj vid komunikacije kao na supstituciju stvarnih susreta i nadometanje direktne interakcije. Generalno uzevi, i ovi podaci, kao i oni koji se odnose na ivu komunikaciju, pokazuju da su mukarci zapravo mnogo vee prialice od ena, odnosno, da su saglasno relevantnom kategorijalnom aparatu, socijalno snanije umreeni nego ene. Ako se tome doda i injenica pojave novih menaderskih poslova, u ijem su sreditu razliite forme posredovanja i strategije pregovaranja, koji pretpostavljaju neku vrstu obaveze da se komunicira, onda ovakav nalaz ne treba da udi. Sa druge strane, pomenuti rezultati pokazuju da su u odnosu na ene, kao i kad su u pitanju, recimo, automobili, ili svojevremeno audio-oprema, mukarci u veoj meri tehno-zavisnici. Takoe, treba imati u vidu da se u ovom delu istraivanja nije uzela u obzir ni uestalost kao ni sadraj epistolarne komunikacije mobilObian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
67
nim telefonom, odnosno performanse SMS komunikacije. Moguno je da bi nalazi ovog tipa mogli biti drugaiji, odnosno da bi pokazali slinu, ako ne i jednaku zainteresovanost kako mukaraca tako i ena za ovu vrstu posredovane, odnosno distancirane i potencijalno odloene komunikacije. to se tie kategorije mesta stanovanja, istraivanje je pokazalo da ljudi u gradskim sredinama obave proseno 6,06 razgovora mobilnim telefonom, u prigradskim 5,58, dok u seoskim samo 2,09. U malim seoskim sredinama, ini se da je potreba za posredovanom komunikacijom manja nego u gradskim sredinama, izmeu ostalog i zato to su razdaljine manje, a struktura organizacije radnog dana manje podreena socijalnom umreavanju nego u gradovima ili prigradskim naseljima. U pogledu starosnih grupa, ispitanici u uzrastu od 13 do 17 godina obave proseno 5,24 razgovora mobilnim telefonom. Apsolutno najvei broj razgovora mobilnim telefonom dnevno obave korisnici uzrasta od 18 do 24 godine, ak 8,53 puta dnevno. U grupi od 25 do 30 godina, taj broj je neto manji i iznosi 7,95 razgovora dnevno, da bi sa svakom sledeom grupom taj broj postepeno opadao. Tako ve u grupi uzrasta od 31 do 40 godina, broj razgovora mobilnim telefonom iznosi 6,78, u grupi od 41 do 50 godina 6,61, u grupi od 51 do 60 godina 3,96, dok u najstarijoj grupi ispitanika uzrasta preko 61 godine, u proseku se dnevno obavi tek 1,08 razgovora mobilnim telefonom. Relativno slaba upotreba mobilnih telefona u grupi najstarijih ispitanika, ne samo da potvruje prethodno iznetu tezu o postepenom slabljenju njihovih socijalnih veza, ve i injenicu da su tehno-novumi retko njihov izbor i izazov. Ako najmlai korisnici (I grupa) mobilni telefon najee koriste kako bi razgovarali sa drugovima i drugaricama (1,39 puta), najaktivniji korisnici (18-24) najvie koriste mobilni telefon za razgovor sa dekom, odnosno devojkom (1,74 puta), kao i sa drugom (1,65) ili drugaricom (1,58). U uzrastu od 25 do 30 godina, takoe se najvie puta razgovara sa partnerom / partnerkom (1,69), ali ipak manje nego u prethodnoj grupi, izmeu ostalog i zato to znatan deo komunikativne raspoloivosti ove populacije otpada na komunikaciju sa kolegama ili saradnicima (1,62 puta). Upuenost na korienje mobilnih telefona u poslovnoj komunikaciji raste sa uzrastom, pa je tako u grupi od 31 do 40 godina taj broj 2,14, dok je u najaktivnijoj i socijalno najpotentnijoj grupi (41-50 godina), taj broj znatno vei i iznosi 2,63 razgovora dnevno. Posebno izdanje Kulture polisa pp. 55-70
68
Relativno slaba upotreba fiksnih telefona u odnosu na mobilne, svakako je u vezi sa injenicom da mobilni telefon pretpostavlja privatnost kao kategoriju koja omoguava komparativnu prednost u odnosu na fiksni telefon. Takoe, laka dostupnost, permanentna komunikativna raspoloivost, mogunost kontrole komunikativnog okruenja sa opcijom identifikacije poziva u svom sreditu, kao i standard odloene, odnosno planirane komunikacije, predstavljaju opcije koje trasiraju nove forme drutvene komunikacije. Ovo istraivanje je pokazalo da saglasno promenama u strukturi radnog dana koje u doba turbo-kapitalizma u uslovima tranzicije, dramatino skrauju vreme raspoloivo za direktnu interakciju sa drugima koje doivljavamo kao bliske (porodica, partneri, prijatelji), potreba za kontaktom, s jedne strane, odnosno drutvena obaveza da se komunicira, s druge, nalazi svoju realizaciju u iroko rasprostranjenoj posredovanoj komunikaciji. Treba, meutim, uzeti u obzir injenicu da je ovo istraivanje raeno neposredno pre nego to je svetska ekonomska kriza obnarodovana. Moe se, naime, pretpostaviti da e nastupajui opoziv paradigme turbo-kapitalizma sa visokokompetitivnim naelom u svom sreditu, bezobzirnou koja se nalae kao drutveni kd i prikrivenim nalogom da se izgubimo u komunikaciji, doneti promenu vrednosnog sistema, socio-ekonomskog okruenja i time nunost povratka arhainim praksama drutvenog optenja, utemeljenim na direktnoj, otvorenoj i prisnoj komunikaciji sa ukuanima, prijateljima, partnerima i komijama.
69
Literatura

Bodrijar, .: Simulakrumi i simulacija, Novi sad, Svetovi, 1991. Brankovi, S.: Dnevna ekonomija vremena graana Srbije, Beograd, 2008. ejni, D.: ivotni stilovi, Beograd, Klio, 2003. Debre, R.: Uvod u mediologiju, Beograd, Klio, 2000. Lasch, C.: Narcistika kultura, Zagreb, Naprijed, 1986. Lipovecki, .: Doba praznine, Novi Sad, Knjievna zajednica Novog Sada, 1987. Littlejohn, S. W.: Theories of Human Communication, Belmont CA, Walsworth, 1991. Makluan, M.: Poznavanje optila, Beograd, Prosveta, 1971. Nyri, K.: Mobile Democracy-Essays on Society,Self and Politics, Passagen, 2003. Plant, S.: On the mobile-the effect of mobile telephone on social and individual life, Motorola, 2000. Rheingold, H.: Smart Mobs: The next Social Revolution, Basic Books, 2003. Schramm, W.: Man, Messages and Media, Harper and Row, 1973. Tomi, Z.: Komunikologija, Filoloki fakultet, Beograd, 2000. Tomi, Z.: News Age, Slubeni glasnik, Beograd, 2008. Tomi, Z.: Poljubac u doba kuliranja, Narodna knjiga, Beograd, 2006.
70
OSP Received: April 7th, 2009

UDC 316.776:621.721.5(497.11)"2008" 316.728(497.11) ID 168154636
Professor Zorica Tomi, PhD Faculty of Culture and Media, Megatrend University, Belgrade
THE ROLE OF COMMUNICATION IN DAILY TIME ECONOMY

Summary: The work interprets the results of a research of Serbian citizens daily time economy, as they relate to communicational behavior. On the basis of obtained data, the work investigates potential changes in communicational standards based on a distinction between face-to-face communication and indirect (telephone) communication, as they relate to the central category, daily time economy. The goal is to detect potential differences in the communicational behavior of various social groups, in accordance with the parameters of gender, age and place of residence. Key words: communication, mediation, media, social networking, interpersonal relations, closeness, distance
UDK 316.776:801.73 316.774 ID 168155404
Prof. dr Zoran Jevtovi Fakultet za kulturu i medije Megatrend univerziteta
KOMUNICIRAM ZNAI POSTOJIM!

Saetak: Posledice najnovijih globalnih zbivanja u sferi masovnog komuniciranja sve su vidljivije i u javnom prostoru Srbije, koji se sve ee nalazi pod analitikom lupom komunikologa, mediologa, psihologa, antropologa, sociologa, lingvista, filozofa i drugih naunika. Nove medijske alatke menjaju tradicionalne pojmove prostora i vremena, jer proizvodei simulacije i simulakrume nameu nove vrednosti kreativnog ivota prepunog emocionalnih, intenzivnih, kvalitetnih i multidimenzionalnih doivljaja. Otuda poruka menja identitet, slika opinjava i zavodi, idoli reprezentuju sofisticirano kreirane potroake navike, dok publika, utonula u obeavajui mrak medijskih iluzija, skoro i ne primeuje da sve vie postaje narkotiki zavisnik od komunikacionih produetaka. U fokusu ovog istraivanja je preobraaj tradicionalnog komuniciranja izazvan mobilnim telefonima i diskursom koji je nametnuo nova znaenja. Ono to je tranzistor uinio za eksploziju audio-tehnike, to je mobilni telefon za sferu modernih komunikacija. Magija SMS poruka, ali i novih medijskih formata nije samo tehnoloki, ve i kulturni proces koji redefinie nae slobodno vreme. Poplava dolazeih i odlazeih poruka postepeno osamljuje pojedinca, koji ivei u sopstvenom svetu informacije kreira prema fabrikovanim hedonistikim potrebama. Klasina nauka sporo odgovara na mobilni izazov, sa sve izglednijom nedoumicom ta se komunicira: poruka ili znaenje? Tehnoloki produeci sjajno koriste neraskidivost biolokog i komunikolokog, jer u svetu poderanih drutvenih tkanina mo je u direktnoj zavisnosti od koliine i kvaliteta simbola kojima pojedinci i zajednice raspolau. Kopernikanskim preobraajima rue se prethodne personalne barijere, medijskim predstavama bei se od stvarnosti, dok se intenzivnim komunikacionim signalima nadoknauje udnja za izvornim druenjem, ljubavlju i bivstvovanjem. Kreativne industrije nude imaginarni identitet, ali pravo pitanje je: ima li u njemu mesta za ljudsku duu? Kljune rei: mas-mediji, slobodno vreme, mobilni telefoni, nove forme komunikacije, zabava
72
Prof. dr Zoran Jevtovi
Doba u kojem ivimo nemogue je zamisliti bez masmedijskih alatki, jer su nekadanja optila ovekovih produetaka1 toliko duboko zala u prostore ovekovog delovanja, da se moe konstatovati kako bi ivot bez njih postao nemogu! U Srbiji vie od 1,9 miliona graana koristi internet, 97,8% poseduje barem jedan TV aparat, 33% prikopano je na kablovsku mreu, raunare ima 37% a laptopove 4,8%.2 Kolektivne potrebe za informacijama, zabavom i inovacijama sve vie se prilagoavaju interesima profita, to kao posledicu proizvodi dramatian preobraaj sociokulturnog okruenja. Poinje velika bitka medija za trenucima ovekove panje, redefinicija kulturnih navika koje se prilagoavaju drutvu nomada, koji se sele s kraja na kraj sveta, pratei puteve kapitala. Ukupnost mediamorfoza vodi savrenstvu samoobmanjivanja, jer medijske slike i poruke zavodljivim strukturiranjem nameu nove uloge profesionalnim komunikatorima. 3 Strah malih naroda i kolektiviteta da ne postanu Robinsoni na marginama globalnih komunikacionih talasa, rezultira olakim i ponekad nekritikim prihvatanjem konfekcijskih masmedijskih formata, koji jednosmernim determinisanjem obinog oveka vode ka slepoj ulici. Izmeu graanske kulture i ideoloke hegemonije rasprostiru se polja razliitih vrednosti i verovanja, koja lako prerastaju u kalupe politike odanosti ili mantri potroakih korporacija. Mediji imaju sve veu ulogu u promovisanju ideja globalizacije, time to irenjem ideja, slika i vrednosti, koje su u skladu sa zapadnim potroakim mentalitetom, doprinose otvaranju novih trita i prodoru domaih preduzea irom sveta (Hejvud, 2004:389). Novi mediji preoblikuju globalno drutvo, jer pored sposobnosti da trenutno primaju vesti i informacije, poseduju mo povratne veze, ukljuujui i proizvodnju poruka. Tako svaki bloger ispisujui stranice internet dnevnika moe biti i novinar, vlasnik mobilnog telefona (ako se nae u pravo vreme na pravom mestu) potencijalno postaje fotoreporter ili izveta, dok posredstvom digitalnih tehnologija i prenosa preko
1
Pojam Marala Makluana, pri emu autor ne razmatra samo sadrinu ve i kulturnu matricu u okviru koje deluje posebno optilo, 1971:45. Podaci Republikog zavoda za statistiku, prvi kvartal 2008, telefonska anketa u 2.000 domainstava. Denis Mekkvejl tako zagovara novi koncept sa etiri uloge modernog urnalizma: nadgledanja (monitoring role), podsticanja (facilitative role), saradnje (collaborative role) i radikalne ili kritike uloge (radical role).
Komuniciram znai postojim!
73
satelita pokrivamo sve take na planeti, pa tako miljenja pojedinaca teorijski postaju dostupna svim iteljima globalnog sela. Novi mediji imaju ono to nikada u istoriji nisu imali: mo bez presedana da kreiraju dogaaje, da u njima uestvuju i da ih istog asa meusobno razmenjuju.4 Njihova snaga je u dijametralno drugaijem odnosu ka tradicionalnim subjektima informaciono-komunikacionih procesa. Poruka ide od izvora (baze) ka vrhu, uz minimalan ili nikakav uredniki proces kontrole, izazivajui javno reagovanje i diskusije koje se dalje rasplamsavaju po forumima, mreama i onlajn zajednicama. Graanin vie nije ovca u stadu, anomian5i nesposoban objekt kojim manipuliu centri otuene moi. On je autonomna linost koja samostalno iri sopstveni uticaj, prikuplja, analizira, objavljuje i iri informacije, konkuriui oficijelnim institucijama i profesionalnim novinarima. O, kako je Marks bio u pravu predviajui kako e jednog trenutka ovek doi do stanja u kome e, s jedne strane, merilo potrebnog vremena biti u stvari potreba drutvene individue, a s druge strane, razvoj drutvenih snaga bie tako brz da e porasti slobodno vreme svih, jer stvarno bogatstvo je razvijena proizvodna snaga svih pojedinaca; merilo bogatstva nije tada radno, nego slobodno vreme (Marks, K., 1953:956). Brojni teoretiari kulture vekovima su pokuavali da teorijski omee konture predmeta, nudei oko dve stotine definicija, pri emu nijedna nikada nije univerzalno prihvaena.6 Iako pojam vodi poreklo od latinske rei cultus, sa znaenjem gajenje, obrada polja (poljoprivredna kultura), ve kod Cicerona imamo znaenje kultura duha (duhovna kultura), koje e se zadrati u znaajnom broju kasnijih tumaenja. Empirijska osnova traena je u kvantitativnoj, istorijskoj, pojavnoj i ulnoj stvarnosti, ime se referentni okvir saznanja irio u skladu sa pojmovnim tumaenjem prostorno-vremenskih okvira. Kultura podrazumeva ovekovo svesno i plansko preobraavanje pomou ideja i prakse, ali i kreiranje specifinih duhovnih vrednosti kojima se obli4
Peskin, D. i Naison, E.: Mediji u nastajanju preoblikuju globalno drutvo, eJournal USA, Washington, 2006, str. 4 Pojam u smislu Dirkemovog izraza anomique, u znaenju onog kojim se ne vlada, ili Rizmanovog da su to pokretni pacijenti pod okriljem moderne kulture koji pokazuju simptome suvie velikog pokoravanja i suvie malog uvida u stvarnost (2007:267). Alfred Luj Kreber, Klajd Klakon, Luj Dolo, Boovi Ratko, Avramovi Zoran
74
kuju postupci i uverenja unutar drutvene zajednice. Pitanje porekla pojma prepustiemo kulturnim antropolozima, dok emo nau panju fokusirati na savremeno doba i nove kulturne obrasce koji se posreduju masovnim medijima i javnim snovima (public dreams). Procesi globalizacije nude bazino drugaije ustrojstvo sveta, pri emu estetska, kritika i medijska aktivnost konstituiu novu stvarnost, nudei tritu propagandno oblikovanu, popularnu, postinformatiku kulturu. Zavodljivim slikama sa TV ekrana, bilborda, SMS porukama ili onim sa grafita, bukom sa radio talasa ili tihim apatom u sobama za etovanje, krui mnotvo informacionih paketa, koji zajedno ine proces prevrednovanja ivotnih stilova i navika, propagirajui hedonizam i vrtloge potroakih manira primerenih izmenjenom mentalnom tkivu mladih narataja. Komuniciram znai postojim, parafrazirani je kredo 21. veka, pri emu se sve manje rauna vodi o kulturolokim potencijalima i intelektualnim naporima. Dezintegracija linosti u prostoru prikriva se koliinom vremena provedenog u masmedijskom univerzumu, koji kreirajui stvarnost neosetno menja ljudsko ponaanje. Tako nove tehnologije nameu nove vrednosne obrasce, uz ponekad neumerena fatalistika shvatanja, po kojima su tehnoloke inovacije osnovni uzrok drutvenih promena, a ljudska bia nemaju drugog izbora nego da se zavale i gledaju kako se neizbeni proces odvija7. Vie nema nikakve dileme kada konstatujemo da masmediji oblikuju javnost. Meutim, pitanje je kako oni troe ovekovo slobodno vreme, borei se za svaki trenutak panje, jer e budunost proizvodnje masmedijskih sadraja sve vie zavisiti od naina njihove potronje. Do 2010. godine, mobilnim telefonima e se prenositi 228 milijardi slika (statinih i pokretnih). To e biti vie od ukupnog broja snimaka uraenih svim ostalim aparatima zajedno8. Mediji se podsmehuju ljudskim ogranienjima, dok ni najoprezniji futuristi ne uoavaju gde su granice njihovog rasta. U svetu je sve uoljiviji viak podataka i manjak mesta za njihovo skladitenje: da su se pre samo tri godine sve fotografije, videozapisi, elektronska pota, internetske stranice, kratke poruke, telefonski razgovori i ostali sadraji pretvorili u digitalne nule i jedinice, ispostavilo bi se da je na naoj planeti stvorena 161 milijarda gigabajta ili 161
7
Langdon Winner: The Whale and the Reactor, University of Chicago Press, Chicago London, 1986, str. 215. Info Trends, januar 2008.
75
egzabajt podataka9. To bi podsealo na 12 ogromnih gomila knjiga koje bi se poreane u nizu, protezale od Zemlje ak do Sunca. Ako vam je lake: to je tri miliona puta vie injenica nego u svim klasinim spisima ikada tampanim! Pojednostavljeno, novi komunikacioni alati izazivaju guenje u protoku podataka, jer okeani informacija uveavaju se svakog trenutka, pretei digitalnim potopom kao posledicom neumerenog korienja. Pojam slobodno vreme razliito je objanjavan u raznim enciklopedijama, monografijama, studijama i udbenicima. Terminoloki i leksiki uoavaju se znaajno drugaija gledita, od Fridmanovog da je to vremenski interval osloboen svake obaveze, u kome linost pokuava da se izrazi po izboru i da se, ako poseduje sposobnosti i sredstva, razvije,10preko Kaplanovog tumaenja o bliskoj povezanosti sa vrednostima kulture proete elementima igre,11do Markuzeovog zapaanja kako kvantitativno smanjenje radnog vremena vodi ka kvalitativnoj promeni u ljudskoj egzistenciji, otvarajui dilemu izmeu onoga to je poeljno i onoga to je razborito, izmeu nagona i uma12. Rajski vrt zabave i razbibriga pasivizira ovekov stvaralaki duh, nudei nove kontakte ije vrednosti odreuju kretanja na globalnom tritu. irenje, eksplozivnost, fragmentarnost i specijalizovanost medijskih prostora u kombinaciji s atraktivnou novih komunikacionih formi, stvaraju potrebu za demasifikacijom, to nudi savrenu prevaru, nevidljivu obinom oveku. Sve vei broj diferenciranih informacionih alata okupira sve vie ovekovog slobodnog vremena i panje, definiui modele i matrice kulturnih identiteta. Na Svetskom forumu o odrivom razvoju u Johanesburgu 2002. godine, dr Vivijen Riding, najodgovornija osoba za medije u Evropskoj uniji, konstatujui metamorfozu medija i ukupne drutvene percepcije, zapazio je kako: audiovizuelnim medijima
9 10
Stojiljkovi, S.: Nepregledni okean podataka, Politika, Beograd, 7. april 2009. Francuski sociolog Dord Fridmen u delu: Le loisir et la civilization technicienne, Revue internationale des sciences sociales, no. 4, 1960, str. 556. Maks Kaplan, analizirajui amerika iskustva, predlae est tipova slobodnog vremena, pri emu je za ovu studiju vaan trei i etvrti tip. U njima ovaj sociolog vidi sredstva masovnog komuniciranja koja dovode svet u sobu oveka, nudei kreativne mogunosti koje su ograniene u menjanju sveta, ali bogate za komunikaciju privida u udesnim zbivanjima u okruenju. Markuze, H.: Eros i civilizacija, Naprijed, Zagreb, 1965, str. 179.
11
12
76
pripada i fundmentalna uloga u razvoju i posredovanju socijalnih vrednosti. To nije samo zbog toga to oni odluuju koje e injenice o svetu i koje e slike iz sveta objavljivati, ve zbog injenice da oni politiki, kulturno, socijalno, etniki, geografski jednostavno uspostavljaju pojmove i kategorije koje trebamo da te injenice i slike postanu prihvatljive za irenje mase korisnika13. Mediji vie nisu samo informativni stubovi, izvori informacija i obavetenja; oni su i deje dadilje, partneri u deobi slobodnog vremena, uitelji koji nas uvode u svet drugih klasa, kultura, identiteta; ljubavnici koji nas uvek verno ekaju. Istovremeno, oni otueni deo drutva pretvaraju u robove konzumerizma, ali i udaljuju od stvarnog ivota, nudei masmedijski surogat koji hedonistiki ispunjava uspavane snove i vizije. Ljudsko dostojanstvo sve vie ostaje usamljeno na vetrometini zabavnog terora, koji spektakularnim, senzacionalnim, skandaloznim i estradno-revijalnim slikama, zapravo, uspavljuje kritiku svest. Tako mnotvo informacijskih robova, zadivljenih oaravajuim predstavama koje nove tehnoloke alatke podatno nude, nesvesno postaje plen korporativnih masmedijskih industrija, koje opstaju zahvaljujui njihovoj nesebinoj panji. Masovna kultura podrazumeva zbir opteprihvaenih vrednosti, znanja, navika, tradicija i miljenja jednako dostupnih svim lanovima zajednice, pri emu obrasce sadraja nameu vodei mediji. Protokom vremena (prostor je otkriem interneta ve ukinut) stvaraju se uslovi za kreiranje duha novog oveka, medijski programiranog da totalitarizam prihvati kao ideologiju budunosti.14 Promenjena je forma: stari low tech koji se temeljio na rigidnosti i snazi sile, zamenjen je high tech totalitarizmom, koji je umotan u medijski celofan i namirisan hipnozom
13
Gavranovi, A.: Novinari na raskrsnici, Novinar, glasilo Hrvatskog novinarskog dutva i Sindikata novinara Hrvatske, 1/2007, str. 15. Ako celu naciju navodimo da viri u spavae sobe i kupatila, onda nju nije teko naterati da, ako zatreba, viri i u fioke pisaih stolova ili u fajlove personalnih raunara Realiti je moda samo prva faza obuke novog oveka. Ako malo bolje pogledate, videete da kao da nema velike razlike izmeu tog ou programa koji se deava u vetakim, medijski upodobljenim uslovima i onoga to je svakodnevnica. London danas ima 200.000 kamera za video nadzor, to statistiki znai da je svakoga dana svaki stanovnik Londona oko 300 puta dnevno uhvaen u kadar kakvog elektronskog oka. Dakle, o svakome se moe snimiti i snima film ili realiti ou. Jovanovi, B.: Zbogom intimo, Crnogorski nezavisni nedeljnik Monitor, oktobar 2006, www.monitor.cg.yu
14
77
potroaki zaluenih masa. Fundamentalni formati kriju se u narcisoidnosti globalnih medija koji modeluju globalnu publiku, uniformiu je i ujednaavaju, unitavajui i ono malo specifinosti nacionalnih kultura. Otuda u otvorenim drutvima liberalne demokratije imamo prividno pluralistiko mnenje, jer medijski lanci istovrsnih poruka unificiraju trite ideja nudei instant kulturu kao zamenu za stvarni ivot. Tako pod platom komercijalizacije i irenja ljudskih prava, kao talas koji prekriva planetu, stie kultura infotejmenta, koji spajajui informacije i zabavu promovie voajerizam, egzibicionizam i osrednjost kao vrhunac novih pogleda na ivot. Seks, suze, smrt i sport ine skelet nove filozofije rulje, koja tehnoloki bogata i ne primeuje duhovnu pusto koja je sve vie otuuje. Umesto komuniciranja razliitosti, dobijamo konstrukciju monolitnosti, zahvaljujui kojoj mnotvo medija nudi bogatstvo istog ili slinog. Zavisnost od informacija postaje sve izraenija, umovi upleteni u njihov sadraj gotovo neprimetni, a usmerenost lanim autoritetima skoro nevidljiva. Drutveni junaci postaju sumorni likovi iz Velikog brata, bezbojni Idoli, uesnici raznih realiti oua i slini anonimusi, esto bez obrazovanja i morala, spremni da plate svaku cenu radi nekoliko mrvica medijske slave. Klonirano drutvo u erupciji vizuelnih i audio simbola nudi iluziju drugog ivota, imaginaciju raskoi i atrakcije, magini svet slave i uspeha, utemeljen na utamnienim eljama potiskivanim u mranim dubinama ega. Potroako drutvo valorizuje ideoloke bitke prethodnih generacija, kreiranjem specifinog globalnog identiteta koji na pijedestal ustoliava individualnost i potronju. Masovna publika opijena koliinom informacija ne uoava njihovu jednodimenzionalnost, posesivnost, manipulativnost, opscenost i narkotizovanost, darujui svoju panju globalnim medijskim zverima, veito gladnim rejtinga i tiraa. Trik je u jednostavnoj injenici da rejtinzi i tirai ne umeju da misle, tako da trijumf gledanosti i itanosti esto skriva fasadu primitivizma i tabloidizovane svesti! Informacije se dizajniraju kako bi sluile ciljevima medijskih gospodara, ali ne i potrebama graana. Obrt o kojem govorimo ovde dobija na znaaju: umesto na filtriranju informacija, akcenat treba dati ka njihovom objavljivanju! Tradicionalni mediji poivali su na profitu, dok novi mediji forsiraju razgovore, saradnju i egalitarizam. Posebno izdanje Kulture polisa pp. 71-90
78
Mobilni telefon i hiperkultura

Istorija kulture po ko zna koji put poinje tehnolokim revolucijama, koje menjajui svest masovnog auditorijuma stvaraju nizove reakcija u svesti pojedinaca, edukujui ih za doba koje dolazi. Brze komunikacije su uslov hvatanja koraka sa globalnim promenama, amblemi nove kulture koja nastaje kao posledica njihovog masovnog korienja. Sutina nije u tehnikim otkriima, ve u pridobijanju publike da ih to vie koristi, preputajui retko slobodno vreme arima informativnih prezentacija. Topli ljudski razgovori kao da se povlae pred cimanjem mobilnim telefonima ili tihim kucanjem raunarskih tastatura; klasine knjige i novine nestaju pred naletima emocionalnih i digitalizovanih slika, dok elektronske mree grade nevidljive komune udnovatih sajber zavisnika, koji konzumirajui beskrajno futurizovane sadraje, stvarni svet menjaju medijskim. Granice fizikog i simuliranog kao da nestaju, pri emu se u masovnom drutvu gube kulturne veze meu pojedincima koji individualna znanja, moral i karakter rtvuju na oltar bezlinosti. Stapaju se javno i privatno, itav svet podsea na dinovski tabloid koji sladei se prljavim prizorima nosi bujicu vrednosno predestiniranih globalnih informacija kao stoera nove, hiperkulture. Ako se nasilje i seks dobro prodaju, u uslovima trine konkurencije oni e u ogromnim koliinama biti zastupljeni u programima, iako njihove posledice mogu biti drutveno tetne (Herman, Mekesni, 2004:203). Lingvistike i kulturne barijere premouju se estim scenama erotike i krvi, dok ekonomija obima i dinamike rejtinga ozbiljno ugroava potencijalni doprinos obrazovanju ili dejoj prosveenosti. Globalni kapital dobija funkciju redukovanja ljudskih ideja, motiva i elja, a veto usmeren masmedijskim kanalima postaje teko uoljivo sredstvo upravljanja. On pomae u potkupljivanju kulturnog establimenta, kako bi ovaj mislio u skladu sa miljenjem, potrebama i interesima privilegovane finansijske elite, traei od njih teorijski legitimitet i praktino priznanje svoje dominacije (Kajtez, 2006:118). Cilj medijatizacije krije se u slabljenju panje korisnika, koji bombardovani gustim rojevima informacija postaju podloniji nametnutim simbolima, koji su, opet, produkti reklamnih kampanja i korporativnih identiteta. Kada danas iskreno pogledamo sebe i svoje prijatelje, pie psiholog Marta Nusbaum, vidimo one koji besomuno jure za novcem, slavom, gastronomskim akonijama, straObian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
79
snom ljubavlju, ljude ija su uverenja zasnovana na samoj kulturi, , bolesno drutvo, drutvo koje vie ceni novac i luksuz od duhovnog zdravlja (Nussbaum, 1994:103). U dobu reklamokratije15, na integrisanom tritu elje se realizuju uz podrku korporativnih centara moi, masmedijskih institucija, raznih eksperata, lobija i agencija za odnose s javnou, koji su vani promoteri korporativne kulture. Amerikanac Li Braun prvi se osmelio da izjavi (jo 1971) kako cilj medija nije da zabavi i informiu, ve da publiku odvede oglaivau! Epikur je pre dve hiljade i trista godina zakljuio kako novac, slava, mo i seks nemaju pravu vrednost. Izgleda da ga mnogi jo uvek nisu razumeli! Kopernikanski obrt u kulturnoj prizmi ogleda se i u smanjenju vremena koje mladi u Srbiji odvajaju za itanje (populacija izmeu 13 i 17 godina 13,82 minuta, a neto stariji, od 18 do 24 godine jo manje 12,74 minuta dnevno)16. Knjiga i tampa kao negdanji temeljci kulturne politike sve manje su u rukama mladih, koji koristei digitalne alatke postaju virtuelni zarobljenici hipertekstova. Najvea globalna knjiara na planeti Amazon.com, ovih dana predstavila je digitalni ureaj kojim e konano potisnuti klasinu Gutenbergovu presu. Elektronska sprava, koja oblikom neobino podsea na knjigu, umesto korica na naslovnoj strani ima ekran, sa kompletnom tastaturom za navigaciju, dok se u digitalizovanoj formi unutra smetaju tekstovi oko dve stotine knjiga. Ureaj je ve nazvan kindle (kindl u imenicu pretvoren engleski glagol, sa znaenjem obasjati, osvetliti), teak je samo 290 grama, a tekst sa ekrana dijagonale 15 santimetara ita se u kvalitetu vrhunske tampe. Romantiari e, istina, gunati kako ne treba pljuckati po prstima prilikom listanja stranica, slino primedbama diskofila da elektronski zapisi sa interneta nikada ne mogu imati ar pucketanja ploa. Meutim, portabl biblioteka je namenjena generacijama ije vreme dolazi, onima koji imaju potrebu za stanovanjem na mrei, tako da onlajn ukljuenjem u Amazonovu internet knjiaru za nepun minut mogu dobiti bilo koju od stotinak hiljada knjiga, pripremljenih za ovakvu vrstu itanja. Uz podatak da je cena ovako digitalizovanih sadraja znatno nia od
15
Do punoletstva, mladi u SAD posredstvom masmedija vide vie od 200.000 reklama i priblino 80.000 ubistava. Detaljnije o istraivanju u: Istraivaki projekat Dnevna ekonomija vremena graana Srbije, rukovodilac Brankovi Srbobran, Fakultet za kulturu i medije, Beograd, 2008.
16
80
nabavke klasinih, tampanih izdanja, ali i injenicu da korisnik ima neogranien pristup svim elektronskim adresama (npr. Njujork tajms, Mond, Politika , itd.), dobijamo jo jednu potvrdu o svetu ekranske kulture koja polako oblikuje Planetu. Klasino izdavatvo odumire, muzika industrija trpi dramatino redizajniranje, dok mnotvo informacija ubija njihov smisao! Novu komunikacionu formu predstavljaju SMS (short message service) poruke, koje su kombinujui mobilne telefone i elektronske medije stvorile privid dvosmerne komunikacije. Poetak se vezuje za prvu godinu tekueg veka kada je posredstvom GSM mrea17 preneseno 17 milijardi poruka meseno, da bi ve u leto dostignuta cifra iznosila 46 milijardi. Naredne (2002) godine, broj SMS poruka premaio je 1.200 milijardi, 2003. cifra je vea jo pet puta, a eksperti prognoziraju da pravi bum tek predstoji? U Velikoj Britaniji, koja u Evropi prednjai upotrebom ovakve komunikacije18, stopa rasta se meri hiljadama procenata, to ne udi ako se zna da deca prvi mobilni telefon dobijaju ve kao devetogodinjaci. Na razmeu dve godine (2004/05), u ovoj dravi, tokom samo jednog dana razmenjeno je 103 miliona poruka, koje su najee sadrale novogodinje estitke, menjajui poljupce ili telefonski poziv. Mobilni telefon sve vie postaje daljinski upravlja za nae ivote, a poruke koje prenose nepresuna ljudska potreba. Poslednji podaci Ujedinjenih nacija govore da irom Planete postoji vie od tri milijarde mobilnih telefona, koji nude spektar razliitih sadraja. Tako je celularna alatka ujedinila svet, snanije nego to je to uinilo otkrie tranzistorskog aparata 1954. Mala japanska firma koja je proizvela prve prenosive ureaje (Tokio Cuin Kogjo) kojim su se informacije sa muzikom sluale na bilo kom mestu, danas je jedna od najpoznatijih na Planeti.19 Kod nas se, s telefona na telefon, alje oko 20 miliona poruka dnevno, i to samo u Telenorovoj mrei, a drugi provajder proseno ima
17
GSM je skraenica od groupe systemes mobiles, kategorije u meunarodnoj podeli frekvencija rezervisanih za beinu telefoniju. Ispravan naziv za takve ureaje je celularni telefon. Sada postoji 71 milion mobilnih telefona, sa oko 70 miliona SIM kartica. S obzirom na injenicu da je oko 45 miliona odraslih, jednostavna matematika pokazuje da je to 1,6 mobilnih telefona po oveku. tavie, devet procenata Britanaca tvrdi da ima vie od etiri broja! (www.kombib.co.yu/vest.php?s=2028) Sony.
18
19
81
isto toliko. U odsustvu pravih drutvenih sadraja i autentine komunikacije, TV-SMS poruke klizaju uglovima ekrana dok pratite prenos utakmice, filma, pesme ili omiljene serije. Kao to su zidovi postali medij, tako SMS televizijskom prezentacijom postaju javne arene, dostupne irokom krugu gledalaca. Oglasi, komentari, brane ponude i slini, esto neukusni sadraji na nae prostore stigli su iz zapadne Evrope. Kad Jelena izjavi ljubav Milou , zadovoljno ruke trljaju zaposleni u Telenoru, Telekomu, ali i TV stanicama i provajderskim kuama, jer svi u lancu uzimaju svoj deo profitnog kolaa. Ako TV stanica ili radio program prime dnevno nekoliko hiljada poruka (ija je cena od pola do jednog evra), postaje jasnije kojom se brzinom (u ime poboljanih komunikacija) ostvaruju prihodi organizatora! Statistika kae da u Srbiji poetkom 2009. imamo vie od devet miliona mobilnih brojeva, to znai da skoro 30% graana ima dva telefonska ureaja. Prosean korisnik nedeljno primi ili poalje pedesetak SMS-ova, to potvruje hipotezu o eksplozivnoj primeni novih komunikacionih formi. Re je o diskretnom obliku razmene informacija koji podsea na nekadanja pisma, s razlikom to recipijent uva svoju autonomnost. Problem se javlja u smanjivanju interpersonalne komunikacije, jer ljudi sve manje razgovaraju licem u lice, a sve vie priaju, povremeno oslukujui druge! Skoro etvrtina ukupne komunikacije odnosi se na poslovne obaveze ili je u indirektnoj vezi, a zatim slede razgovori izmeu branih ili ljubavnih partnera. Utisak je da slabe veze unutar porodice iji lanovi meusobno najmanje stupaju u komunikaciju, ali to moe biti i varka, budui da je meu njima snana interpersonalna komunikacija. Nova forma komuniciranja veoma je esta kod mladih, koji kombinujui mogunosti povezivanja sa elektronskom mreom stvaraju virtuelno drutvo, to nije beznaajno za proces nastanka javnog mnenja. Setite se kako u danu izbora dobijate poruke koje vas podseaju da obavezno izaete na glasanje, i sve e vam biti jasnije!20 elja za slobodom pretvara se u nepromiljeni juri za zabavom i udobnou, to je karakteristika zajednice potroaa. Ako je Planeta kontrolisana od globalnih masmedija, logino je da lokalna kultura trpi soficticirane udare komer20
Teoretiari medija ve konstatuju pojavu fle-mobinga (flash mobbing), kada se SMS porukom iznenadno zakae neko okupljanje ili pozove na odreenu vrstu drutvenog regovanja (Hartli, 2007:259).
82
cijalnih osvajaa, povlaei se u sve ui i konzervativniji prostor. Bitka za informaciono-komunikacioni uticaj u praksi je borba za slobodno vreme i javni prostor! Grafikon 1: Koliko puta ste danas razgovarali mobilnim telefonom sa...? (procentualno uee broja razgovora sa pojedinim kategorijama sagovornika u ukupnom broju razgovora)
Kolege s posla 24%
Majka 7%
Devojka /deko partner/ka 15%
Otac 3%
Drug 14%
Sestra 4%
STABLO KOMUNIKACIJE K E
Drugarica 11%
Brat 3% Dete sin / erka 10% Roaci 4%
Drugi 5%
Za razmiljanje je koliko nova forma menja socijabilni ivot oveka, koji prihvatajui mobilni telefon za stalnog pratioca (na poslu, u automobilu, autobusu, jednom reju, svuda) i ekran kao civilizaciju pisma, postaje rtva impersonalnosti, hermetizma, otuenosti. Postojee komunikacione teorije razlikuju dva istraivaka smera: pitanje protoka (mobilna mrea za difuziju poruka, informacije kao sadraj, uticaj medija kao tehnologije koja oblikuje recipijente) i znaenja (selektivnost simbola i potrebe publike, dekodiranje poruke ili konteksta). Koncept medijskih primatelja (media audience) fokusiran je ka odreenoj strukturi publike, u skladu sa autorovim opredeljenjem da medijski uticaji nisu determinirani niti apsolutni. Drugim reima, korisnike mobilnih telefona treba smatrati aktivnim uesnicima komunikacionih procesa u duhu teorije o zadovoljenju potreba (uses and gratifications). Ona polazi od toga da ovek koristi medije da bi zadovoljio svoje specifine potrebe (informisanja, razvijanja Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
83
socijalnih odnosa, kreiranja kulturnog identiteta, zabave, bega od stvarnosti itd.). Rudnik informacija prividno nudi bogatstvo, ali retki uoavaju ispraznost koja je u pozadini. U optoj plimi dolazeih i odlazeih poruka nazire se dominacija individualistikih pogleda, jer pojedinci zakljuani u sopstvenom informacionom okruenju opsluuju line potrebe, odravajui kontakte sa spoljnim svetom. Za ovaj deo istraivanja izdvojili smo analizu tri karakteristine starosne grupe: najmlau, od 13 do 17 godina, potom onu od 18 do 24 i srednju, od 31 do 40 godina. Grafikon 2: Stablo komunikacije pripadnika tri starosne grupe
13-17 18-24 Sa drugom
2.50
31-40
Kolegama
2.00 1.50
Sa drugaricom
Nekim Drugim
1.00 0.50 0.00
Sa deckom /devojkom /partner(k)om
Rodjacima
S majkom
Detetom (sin/cerka)
Ocem
Sestrom
Bratom
Brzo emo zapaziti kako je komunikacija mobilnim telefonima najoskudnija u prvoj (najmlaoj) grupi, pri emu je sadraj usmeren ka drugovima, drugaricama i majci. Dobru komunikaciju ini razmena podataka, a sudei prema trajanju, ona izostaje. Moe biti da je razlog ekonomske prirode (ogranienje troenja impulsa), ali i u raanju komunikativne racionalnosti. Habermas naglaava vanost dubine komunikacije mobilnim telefonima, istiui da u drutvu u kojem se poslovi obavljaju razmenom od 20 ili 30 poruka na sat, uskoro e biti zaboravljen smisao izraavanja. Takva komunikaciona patologija moe da se razume kao rezultat brkanja inova orijentisanih ka postizanju uzajamnog razumevanja i onih koji su iskljuivo okrenuti uspenoj reaPosebno izdanje Kulture polisa pp. 71-90
84
lizaciji (Habermas, 1984:332). Najea i najtrajnija je komunikacija u grupi od 18 do 24 godine, to je i razumljivo kada se ima u vidu da se znaajan deo komunikacije usmerava ka ljubavnim partnerima U generaciji od 31 do 40 polje komunikacija izmeta se iz desnog gornjeg kvadranta (drugarica, drug) ka levom gornjem, pre svega ka poslovnim kontaktima, dok je komuniciranje s ostalima u stablu komunikacije znatno manje zastupljeno. Teorijski, SMS poruke mogu predstavljati dobar kanal dvosmerne komunikacije medija sa publikom, koja dobija priliku da brzo i direktno pita gosta u studiju. Fizioloki, davno je zakljueno kako tehnologija pri stalnom korienju preinauje oveka, ali ako je kanadski mediolog Maral Makluan u pravu kada kae kako svet maina uzvraa ovekovu ljubav time to mu pospeuje elje i udnje (1971:85), jasno je da se nalazimo na raskru koje odreuje eventualnu potinjenost kulture arima liberalnog trita. Firma koja je merila korienje mobilnih poruka u pet zemalja (M:Metrics), dola je do saznanja o realnosti multimedijalnog povezivanja. Reklamna poruka i oglasi poslati celularnom alatkom naili su na povratno reagovanje kod 29,1% panaca, 18,5% Engleza, 10,1% Francuza, oko sedam procenata Amerikanaca i 3,4% Nemaca.21 Kljuno pitanje koje se postavlja pred istraivae medija i kulture je u shvatanju njihove budunosti. Ako je Habermas bio u pravu kada je tvrdio da e do promena u komunikaciji doi dolaskom novog drutva, znai li to da ve ivimo u njemu? Da li je mozak deteta koje je raslo u svetu klikera i lutkica isti kao kod njihovih dananjih vrnjaka, kojima video igrice zamenjuju dadilje, a mobilni telefoni i raunari roditelje i familiju? Otvara li to masovna kultura manipulativni prostor u kojem se koliina kritikog rezonovanja meri koliinom novca i moi ili je i to privid medijskog cirkusa kojim dominiraju Juvenalove rei: panem et circenses22 (hleba i igara)?
21
Od 36,5 miliona ljudi koji su odgovorili na SMS poruku, vie od 18 miliona izjavilo je da je uestvovalo u nekim kvizovima, televizijskim rijaliti ouima ili u glasanjima za osvajanje neke nagrade! U Srbiji je, prema podacima od 21.12.2006, bilo 5,2 miliona korisnika mobilne telefonije (izvor: www.creativematch.co.uk). Cirkus Maksimus je u Cezarovo doba primao oko 260.000 gledalaca, a posle proirenja i skoro 400.000. Rimske igre su pratile degeneraciju drutva, pa su brutalne i krvave zabave predstavljale zadovoljstvo za ponieni i obespravljeni narod. Epikur je to vreme objasnio stanjem u kojem je telo bez bolova, a dua bez uznemirenja
22
85
Statistika otkriva kako je broj pretplata mobilne telefonije u Evropskoj uniji pokazao da na svakih 100 stanovnika 80 ima jednu ili vie pretplata na mobilni servis, to je neverovatno ako se uporedi sa 1995. godinom, kada je ovaj procenat bio svega pet odsto! To znai da se broj korisnika sa 22 poveao na 419 miliona, pri emu se moe videti koje drave prednjae u upotrebi novog komunikacionog pomagala: Luksemburg ima 125 pretplata na sto stanovnika, vedska 115, Italija 104, eka 95, dok su na dnu lestvice Litvanija sa 62, Letonija sa 54 i Poljska sa 46. U Srbiji dominira pristup prepoznavanja potroakog identiteta koji namee novu paradigmu: potroai ne ele izbor, oni ele da komuniciraju. Posle rada i sna, ovek najvie vremena (priblino 60%) provodi u primanju poruka, koje brojnim kanalima informacionih tokova bukvalno bombarduju njegova ula. Svakog minuta u svetu se pojavljuje novi sajt, svakog dana napie est do sedam hiljada naunih tekstova, godinje izda i distribuira 13 milijardi kataloga, dok itajui samo jedan primerak dnevnih novina dobijamo vie informacija nego to je na predak pre nekoliko vekova primao tokom itavog ivota. Umesto miia sve vie se trai mozak, umesto sirove snage intelektualni kapital! Nove tehnologije stvaraju drugaiji model ivljenja, koji oblikuje politiku, ekonomsku, socioloku, kulturoloku i infosferu, obavijajui planetu makluanovskom digitalnom koom surovog, ali postojanog globalnog poretka. Platonovu definiciju o oveku kao znatieljnom, racionalnom biu, menja nastanak homo informaticusa, linosti koja neprekidno prima, stvara, oblikuje i posreduje informacije, pribliavajui se antikom idealu slobode u meri u kojoj ih kontrolie. Tako u svojevrsnom komunikacijskom obilju dolazimo do neoekivanog paradoksa: guimo se u haosu informacija koje su svuda oko nas, ostajui gladni istinski potrebnih znanja i umea (?). Zadatak medija i masovnih komunikacija u odbrani istinskih kulturnih vrednosti bie sve tei i izazovniji, tim pre to novo drutvo ne ivi od ideja, ve od njihove instrumentalizacije! Parafrazirajui Rusoa, ljudi se raaju slobodni, ali ih drutvene obaveze i odnosi okivaju u lance, emu pomau brojni oblici vidljive i prikrivene cenzure i kontrole. Informacije su pokretai svih drutvenih procesa, odluujui inioci brojnih ekonomskih, politikih, kulturolokih, socijalnih i drugih aktivnosti, tako da se novi drutveni odnosi Posebno izdanje Kulture polisa pp. 71-90
86
grade na temelju njihovog bogatstva. Sve vei broj raznovrsnih medija koji slue javnom komuniciranju na trpezi uvek gladnog auditorijuma nudi mnotvo sadraja i stereotipa, trudei se da prepozna i odgovori njegovim navikama i potrebama. Menja se i karakter informacija: umesto ka masama, protokom vremena sve vie se personalizuju, odnosno usmeravaju ka segmentiranoj publici. oveanstvo u toku samo jedne godine proizvede oko jednog egzabita podataka, to je otprilike bilion, odnosno 1.000.000.000.000 knjiga. To nije daleko od iznosa oko 200 knjiga po stanovniku Planete. U optoj metamorfozi vrednosti, masmedijskih tehnologija i okruenja, gotovo neprimetno provlai se podatak i o naem, sopstvenom menjanju. To vie nije svet ljudi gladnih informacija u kojem smo do skora iveli, ve globalna miolovka predoziranih i preoptereenih pojedinaca.
Perspektive i reenja
Svet sve vie shvata da se pod platom slobodnog trita odvija strateki lukava, kamuflirana borba za publiku, jer velike, internacionalne kue nudei savreno dizajnirane, informativno obraene i udesno perfektne slike dogaaja, pojava i procesa, nude reklamne i druge poruke. Sada je jasno da to nije puka prodaja informacionih paketa, poto se njihov sadraj prilagoava potrebama ciljnih grupa krijui nevidljivu ideoloku icu, koja deluje na podsvest gledalaca. Austrijski filozof Karl Poper, autor teorije otvorenog drutva, govorei o ekstremizmu hiperkulture jasno zahteva disciplinovanje uesnika u komunikacijskom lancu: Da bi trite funkcionisalo, ne samo da su potrebna pravila, ve i izvesna koliina poverenja, samodiscipline i saradnje. Tako se vraam na argument da televizija ima enormnu mo nad ljudskim duhom, mo koja nikada ranije nije postojala. Ako ne ograniimo njen uticaj, ona e nastaviti da nas vodi na stranputicu, dalje od civilizacije, inei uitelje nemonim da uine bilo ta u vezi s tim. A na kraju tunela nema niega osim nasilja (2002:86). Minijaturizacija medijskih alatki toliko je napredovala da se mobilni aparati danas mogu smestiti na dlan, dok je brzina delovanja, pristupa bazama podataka i razmene informacija neverovatna. U Velikoj Britaniji grupa naunika ve uveliko radi na eksperimentisanju priObian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
87
jema digitalne televizijske slike preko mobilnih telefona. U Oksfordajr regionu pet stotina korisnika trenutno na svojim alatkama za telefoniranje gleda 16 TV programa sa muzikom, vestima, dokumentarcima, dramama, crtanim filmovima i slinim sadrajima. Kablovske mree CNBS, MSNBC i Fox u Americi ve direktno emituju programe preko mobilnih telefona, a u pripremi je izrada softvera za direktno ukljuivanje izvetaa. Lusi Hud, potpredsednica kompanije Njuzkor, na konferenciji odranoj u Los Anelesu, maja 2005, obelodanila je da pet najveih TV kua u Americi planira da na mobilnim telefonima pored informativnih ponudi zabavne i sportske sadraje. Cilj je stvaranje globalnog proizvoda kojim e televizija postati deo ovekovog ivota, bukvalni pratilac u bilo kojem prostoru i vremenu! Krvotok menja infotok, traei od dravnih zajednica da se uklope u novu, globalnu informacionu infrastrukturu. Ve je uoljiva pojava stvaranja novog diskursa, koji kreira stil kratkog, agresivnog, provokativnog i nametljivog ponaanja, koje organizuje posebne modele poruka. Tako se recipijenti sve vie povlae u otuenost, menjajui socijalne veze TV dramatikom, koja suava vidike ivota, nudei kao surogat nove tipove drutvene telebliskosti. Postmodernisti to vide kao pojavu nove televizije, koja vie nije zaduena da informie ili zabavlja masu gledalaca, nego da izloi, osvoji kuni prostor privatnog lica, prema novom osvetljenju koje je sposobno da preobrazi pojam jedinstva susedstva neke stambene zgrade ili etvrti (Virilio, 2000:61). Totalitarna tehnokultura vodi anrovskom ujednaavanju i bliskosti, tako da programske matrice sve vie nalikuju jedna drugoj, zasipajui publiku zamiljenim predstavama. Fiziki svet se rastvara, nestaje pred digitalnim naletima impulsa i cifara koje provociraju lakovernost i infantilnost gledalaca. Adam Klejton Pauel, direktor Centra za integrisane medijske sisteme na Univerzitetu u Junoj Karolini, predvia mobilne telefone kao jezgro buduih povezanih komunikacija. Mi emo se etati izmeu emitovanih programa i mobilnih video zapisa, uz istovremeno komentarisanje novosti i informativnih emisija s prijateljima. Pitanje je samo da li e u ovom spojenom svetu korisnici i dalje biti nazivani gledaocima, a programi koje prate televizijom? 23 Ljudska ula su sve izloenija senzacijama koje razaraju um, tako da se gledalac neosetno preputa dejstvu emocija i informacija, ne razmiljajui ta se
23
Grelnik, D.: Stigla je sledea novina, eJournal USA, Washington, 2006, str. 46.
88
krije u dubinama ekrana. Digitalna tehnologija nije samo promena analogne tehnike, kako se naivno misli, ve stvaranje novog naina miljenja, organizovanog i vrstog komunikacionog sistema koji se oslobaa arhainih modela proizvodnje kulturnih informacija. Vano je shvatiti Makluanovu poruku da produeci (alatke) nikada nisu neutralni, kao i da neverovatnom perfekcijom u funkcionisanju utiu na formu i sadraj informacije. Zavodljivi mehanizmi kontrole i dominacije pletu brojne medijske zamke, pa je mogunost obinog oveka da ne upadne u paukovu mreu satkanu od zavodljivih slika, varki, obmana i obeavajuih rei skoro nikakva. Hiperkultura u prvi plan istie globalni diskurs, dok daleko od reflektora javnosti krije osvajanje lokalnih prostora. Verbalna sloboda raste, a praktina se smanjuje, pa kreiranjem globalne banke podataka (formalno se konstituiu radi bezbednosti graana od terorista), svetom legitimno upravljaju samoproglaene elite. One dobro znaju ta su elje, potrebe i snovi masovne publike, pa njihovim jeftinim ispunjavanjem kreiraju novi kulturni identitet, utemeljen na poetici masa. Mobilna groznica skupo e kotati globalnu zajednicu, ali malo je pojedinaca spremnih da to priznaju.
Koriena literatura:

Avramovi, Z.: Kultura, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2006. Boovi, R.: Iskuenja slobodnog vremena, Kultura, Beograd, 1975. Debre, R.: Uvod u mediologiju, Klio, Beograd, 2000. Dolo, L.: Individualna i masovna kultura, Klio, Beograd, 2000. Friedmann, G.: Le loisir et la civilization technicienne, Revue internationale des sciences sociales, br. 4, 1960. Grelnik, D.: Stigla je sledea novina, eJournal USA, Washington, str. 46, 2006. Habermas, J.: The Theory of Communicative Actin I, Heinemann, London, 1984. Habermas, J.: The Theory of Communicative Actin II, Polity, Cambridge, 1984. Hartli, D.: Kreativne industrije, Klio, Beograd, 2007. Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena

89
Heidegger, M.: Being and Time, Oxford: Blackwell, 1962. Hejvud, E.: Politika, Klio, Beograd, 2004. Herman, E. S., Mekesni, R. V.: Globalni mediji, Klio, Beograd, 2004. Kajtez, N.: Metafizika novca, Topolino, Novi Sad, 2006. Kaplan, M.: Leisure in America: A Social Inquiry, New York, 1960. Kroeber, A. L., Kluckhohn, C.: Culture. A Critical review of concepts and definitions, New York, 1952. Kvejl, D. M.: Uloge medija u drutvu, CM, FPNProtokol, Beograd Novi Sad, 2007. Majerson, D.: Hajdeger, Habermas i mobilni telefoni, Esotheria, Beograd, 2003. Makluan, M.: Poznavanje optila ovekovih produetaka, Prosveta, Beograd, 1971. Marks, K.: Grundrisse der Kritik der politischen Oekonomie, Berlin, 1953. Markuze, H.: Eros i civilizacija, Naprijed, Zagreb, 1965. Nussbaum, M. C.: The therapy of desire: Theory and practice in Hellenistic ethics, NJ: Princeton University Press, Princeton, 1994. Otaevi, B.: Televizija - zrelo doba, RTS, Beograd, 2002. Peskin, D., Naison, E.: Mediji u nastajanju preoblikuju globalno drutvo, eJournal USA, Washington, 2006. Peskin, D., Naison, E.: Mediji u nastajanju preoblikuju globalno drutvo, eJournal USA, Washington, 2006. Platon: Fedar, Dereta, Beograd, 2002. Poper, K. R.: Lekcija ovog veka, Nova srpska politika misao, Beograd, 2002. Risman: Usamljena gomila, Mediteran pabliing, Novi Sad, 2007. Virilio, P.: Informatika bomba, Svetovi, Beograd, 2000. Vuksanovi, D.: Filozofija medija, FDU i igoja tampa, Beograd, 2007. Winner, L.: The Whale and the Reactor, University of Chicago Press, ChicagoLondon, 1986.
90
OSP Received: April 12th, 2009

UDC 316.776:801.73 316.774 ID 168155404
Professor Zoran Jevtovi, PhD Faculty of Culture and Media, Megatrend University, Belgrade
I COMMUNICATE THEREFORE I AM!

Summary: The consequences of the latest global events in the mass communications sphere are also becoming increasingly visible in Serbias public sphere, which is increasingly being subjected to the analytical scrutiny of communicologists, mediologists, psychologists, anthropologists, sociologists, linguists, philosophers and other scholars. New media tools are changing traditional concepts of space and time as, in producing simulations and simulacra, they are imposing the new values of a creative life overflowing with emotional, intense, quality and multidimensional experiences. Thus, the message changes identity, the image charms and seduces, idols represent sophisticatedly created consumer habits, while the public, submerged in the promising darkness of media illusions, barely notices that it is increasingly becoming addicted to communicational extensions. The focus of this research is the transformation of traditional communications caused by mobile telephones and a discourse that has imposed new meanings. What the transistor did for the expansion of audio technology, the mobile telephone has done for the sphere of modern communications. The magic of SMS messages as well as new media formats is not just a technological but a cultural process, which is redefining our free time. The flood of incoming and outgoing messages gradually isolated the individual who, living in their own world of information, creates in accordance with fabricated hedonistic needs. Classical science is slow to answer the mobile challenge, faced with ever-growing uncertainty about what is being communicated: the message or the meaning? Technological extensions make splendid use of the inseparability of the biological and the communicational since, in a world of torn social fabrics, power is directly dependent on the quantity and quality of symbols that individuals and communities have at their disposal. Previous personal barriers are being destroyed by Copernican turns, media presentations are used to escape reality, while intense communication signals compensate for the desire for fundamental socializing, love and being. Creative industries offer imagined identity, but the real question is: is there a place within it for the human soul? Key words: mass media, free time, mobile telephones, new forms of communication, entertainment.
UDK 316.776.33:004.738.5(497.11)"2000/... ID 168155660
Irina Milutinovi Megatrend univerzitet, Beograd
UTICAJ INTERNETA NA KOMUNIKACIONU PRAKSU ~ jedan pogled na Srbiju ~

Saetak: Jedno od kljunih pitanja savremene nauke o komuniciranju jeste problem implikacija medijima posredovane komunikacije na drutvenost. Umesto apriorne katastrofine vizije, nastojali smo da prilike na planu komunikacionih navika u savremenosti, posmatramo kao element sveobuhvatnog pretapanja civilizacijskih talasa1, u kojem tehnologije za posredovanje komunikacije igraju ulogu vanih pokretaa promena. U empiriji utemeljeno istraivanje izdvojilo je dva presudna faktora koja opredeljuju afinitete graane Srbije prema internetu, a to su starosna dob i stepen obrazovanja. Kao dominantna komunikaciona stanita oko kojih se okupljaju virtuelne zajednice na ovom prostoru, istraili smo internet stranice Fejsbuk (Facebook) i Maj spejs (MySpace) koje irom sveta slue kao servisi prevashodno socijalne mree. Pokazalo se da ne postoje nikakve direktne negativne implikacije internetom posredovane komunikacije na drutvenost. Kljune rei: mas-mediji, multimediji, internet, informaciono drutvo, Facebook, MySpace, posredno/neposredno komuniciranje, virtuelno komuniciranje
Prema Alvinu Tofleru, postoje tri talasa civilizacije. Njegova periodizacija temelji se na kontroli izvora energije i organizacije drutva u zavisnosti od tih resursa. Meutim, Tofler nije uzeo samo izvore energije za jedini faktor koji odreuje uspon civilizacije, ve civilizacijski talas podrazumeva i odreenu tehnologiju upravljanja informacijama u nekom istorijskom periodu, prema emu se integrie odreeni tip drutvenosti, i oznaava revolucionarne civilizacijske promene u nainu ivota ljudskih zajednica, odnosima meu pojedincima i zajednicama, u nainu miljenja i gledanja na kljuna drutvena pitanja...
92
Irina Milutinovi
1. Uvod
Drutvena istorija medija nam pokazuje da su se pioniri novih medija retko kada bavili dugoronim promiljanjima. Istini za volju, naunici jednako kao i laici mogli bi se sloiti u tome da budunost nema odreeni raspored. Ipak, ivei u drutvu i kulturi sa dugom istorijom, uoavamo da nekakve pravilnosti u dinamici drutvenih kretanja postoje. Moda je jedan od prvih dugova nauke prema oveku i oveanstvu da ih odgovorno analizira, predoava, kvantitativnim i kvalitativnim pokazateljima preispituje i dokumentuje, u interesu potrebe oveka da u okruenju koje tei haosu (stanju najvee mogue verovatnoe) uspostavlja pravce poretka i zakonomernosti. Pokuali smo da opsenim istraivanjem izmerimo vreme posveeno aktivnostima na internetu u toku jednog 24-asovnog dana graana Srbije, da predoimo pravilnosti u istraivanom predmetu u dnevnom rasporedu vremena pojedinca, i da opiemo neke socijalno-demografske determinante i varijable koje interaguju s ovim procesom. Podsticaj ovom poduhvatu je uverenje da e navedena studija biti od koristi kao uporedni pokazatelj aspekata razvoja medijske kulture u Srbiji u buduim vremenima. Dakle, kako stojimo s internetom na poetku 21. veka? Nae pitanje glasi: Koliko vremena graani Srbije provode u komuniciranju putem interneta, i kakav je taj odnos u poreenju sa vremenom koje se posveti ukupnom komuniciranju putem svih medija? Pokazaemo koliko se u tim aktivnostima razlikuju pojedine socijalne i demografske kategorije, naroito mlai i stariji, iz sela i grada, bolje i slabije obrazovani. Premisa ovog istraivanja je teza da su nove tehnologije (internet) proirile obim komunikacije u odnosu na ukupno dnevno vreme (udeo vremena trajanja komunikacije u jednom kalendarskom danu). Da li je pod uticajem interneta istovremeno povean udeo (tehnikim sredstvima) posredovane komunikacije u odnosu na neposrednu komunikaciju (licem u lice)?
Uticaj interneta na komunikacionu praksu
93
2. Osvrt na nejednoznanu drutvenu vrednost Interneta

Radi precizne deskriptivno-analitike interpretacije podataka dobijenih empirijskim istraivanjem, neophodno je da se podsetimo osnovnih odrednica odgovarajue pojmovne aparature. Dok tehniko-tehnoloka dostignua nailaze u talasima, sinhronizovano sa dinamikom vodeih ekonomskih trendova, drutva dobijaju svoje istorijske nazive obino prema onome to predstavlja dominantnu komunikacionu tehnologiju (praksu) neke epohe.2 Od poetka 20. veka tehnoloki napredak se intenzivno ubrzavao, stavljajui na probu stare medije pri emu, tokom gotovo stogodinjeg razvoja elektronskih medija, nijedan medij nije ukinuo drugi: stari i novi mediji postojali su i postoje uporedo. Meutim, nove, sofisticiranije i savrenije tehnologije transmisije i distribucije informacija, zahtevale su odgovarajui institucionalni okvir koji je morao uvek iznova da se osmiljava. Najnovija, ve uveliko angaovana tehnologija, obeleena konvergencijom medija i nazvana multimedijom, determinie obrise novog oveka novih korisnika i specifinog globalnog drutva, ije su razvojne pravce prepoznali i nagovestili autori s poetka 80-ih godina prolog veka. Jo tada je raznoliko tivo o informacijama poelo da se proima sa tivom o globalizaciji. Izraz postindustrijsko drutvo dugo je preovladavao nad drugim metaforama. Termin informaciono drutvo ulazi u svakodnevni jezik ve tokom 60-ih godina 20. veka, da bi se njime oznaila najnovija faza razvoja industrijskog drutva postindustrijsko drutvo. Institut u Aspenu je 1977. godine objavio je rad pod naslovom Globalne implikacije informacijskog drutva iji je autor Mark Pora, a koju je naruila Agencija za informisanje SAD. U terminolokim opredeljenjima, jedna od uticajnijih bila je i knjiga Informacijsko drutvo kao postindustrijsko drutvo autora Jodenija Masuda, koju je objavio Institut za informacijsko drutvo u Tokiju, 1980. godine. Japanski naunik je tada predviao da e, u decenijama koje slede, rad biti rairen po elektronskim kolibama, da mediji vie nee biti masovni, a da e se ljudska svest
2
Neki uticajni teoretiari (Tofler, Debre, Makluan) zapaaju vrstu povezanost izmeu tipa drutvenosti i oblika komunikacione prakse koji se u njemu ostvaruje, i taj odnos uzimaju kao jedno od merila za odreivanje stupnjeva u razvoju civilizacije.
94
Irina Milutinovi
poveati kako se protok informacija bude ubrzavao.3 Masuda je u odeljku knjige posveenom raspravi o informacijskom drutvu, takoe nametnuo temu globalizma: Informacije nemaju prirodne granice. Kada se formira globalni prostor za informacije, komunikacija meu ljudima irom sveta prei e sve dravne granice. (...) Za razliku od konvencionalnog geografskog prostora, globalni prostor za informacije bie prostor povezan informacijskim mreama.4 U istom periodu, Alvin Tofler u svojoj trijadnoj podeli civilizacijskih epoha, opisuje nastupajui trei talas civilizacije u kojem kao glavni integrativni faktor zajednica pretpostavlja infosferu. Kao kljuno obeleje infosfere on najavljuje opadanje znaaja konvencionalnih masovnih medija, i porast uloge novih demasifikovanih komunikacionih tehnologija. Tofler je medijacentriki zakljuio da e dolazea tehnologija potisnuti dominantne mas-medije, i uticati na uspostavljanje novog tipa drutvenosti, ali podsticati i promene u psihi pojedinca. Nesumnjivo je, dakle, da vodei komunikolozi i futurolozi druge polovine 20. veka, prilino usaglaeno anticipiraju komunikoloka i civilizacijska kretanja. Ve u njihovo vreme, novi mediji su bili premreili planetu, diseminacija informacija bila je trenutna, javila se poplava informacija. Od Makluanove unekoliko ohrabrujue vizije elektronskih medija kao produetaka ljudskih ula, udaljila su nas mnoga uveravanja da e posledice elektronske civilizacije biti loe. ta je to loe danas? Na prvi pogled, ini se da se ostvaruju vizije onih autora koji su na temelju uverenja da mediji menjaju nain na koji ovek dela i uspostavlja drutvene veze drutvenu zajednicu treeg talasa najavili kao neotribalnu (novo pleme itavo oveanstvo). ivotno okruenje neotribalca ini olakano dolaenje do mnotva informacija usled mnogobrojnih posrednika, nizak stepen zajednitva koje je razoreno konceptom masovnog drutva, prevrednovanje drutvenih uloga i normi, gubljenje ljudske prisutnosti, alijenacija. Biolokofizioloko obeleje neotribalca je reorganizovana sinergetska upotreba ula. Usamljena gomila (Rizman) obezlienih pojedinaca zatrpanih medijskim fikcijama, nala je svoj najdramatiniji izraz u Bodrijarovoj tezi o odnoenju savremenika prema realnom ivotu kao prema simulakrumu.
3 4
Prema: A. Brigs, P. Berk: Drutvena istorija medija, Klio, Beograd, 2006, str. 357. A. Brigs, P. Berk, ibidem.
95
Kratkom reminiscencijom na komunikoloki diskurs, podseamo na aktuelni psihosocijalni kontekst onako kako je on vien preteno iz pesimistike perspektive. Meutim, nauka ne odbacuje ni manje katastrofinu viziju: Savremeni ovek suoen sa brzinom drutvenih promena i njihovom nepreglednou primoran je da vrlo aktivno uestvuje u posrednom komuniciranju dodue doprinosei konstruisanju realnosti uz pomo simbolikih formi. Mas-mediji su konstitutivni inilac drutva, jedan od jaih agenasa socijalizacije. ini se da je civilizacija treeg talasa zaplovila prema informacionom potopu, kojim se najavljuje kraj masovne komunikacije: umesto dominacije mas-medija, sve su prisutniji interaktivni, demasifikovani mediji. Na razmei civilizacijskih talasa, razvijaju se snane alternativne komunikacione magistrale, utemeljene izvan drutvenog i institucionalnog main-streama. Komunikatori su sve manje situirani u fizikom, a sve vie u sajber prostoru koji nema jedinstven dizajn ni strukturu, ali tei univerzalizmu. Novi splet pokretakih sila civilizacije digitalizuje i komunikacionu tehnologiju. Neto vie od decenije, mree raunara obezbeuju slobodan pristup virtuelnim diskusionim grupama, iji korisnici pripadaju svim krajevima sveta. U multimedijskom drutvu, pored problema dehumanizacije i koncentracije moi5, analitiare danas najvie zabrinjava uspon kulture izjava i tvrdnji na raun starije kulture dokazivanja.6 Problem je u tome to internet ohrabruje anonimne izvore, dakle relativizuje vanost istinitog i pouzdanog prikazivanja dogaaja. On svojim korisnicima nudi zavodljive sadraje, najee koncentrisanim dejstvom Infotainmenta: emulziju informisanja i zabave. Protivurenosti drutvene vrednosti interneta temelje se na specifinom globalnom komunikacijskom kontekstu i odgovarajuim komunikacijskim formama koje su na poetku 21. veka presudno obeleene vrhunskom informacionom tehnologijom, sajber-zajednicama i virtuelnom kulturom.
Predavanje kulture tehnologiji tehnopol autentina kovanica Nila Postmana. Autor pripada struji koja se negativno odreuje prema budunosti interneta. Ameriki kritiar Dejvid Halberstam naroito ukazuje na problem poveanja broja anonimnih izvora i nepostojanje komunikacionih vratara na internetu.
96
Irina Milutinovi
3. Raspodela aktivnosti na internetu

Pokuaemo da na osnovu rezultata navedenog empirijskog istraivanja7 rekonstruiemo kako i koliko pomou interneta komuniciraju itelji Srbije stariji od 12 godina. Naime, prosean stanovnik Srbije u toku jednog dnevnog ciklusa priblino jednu petinu vremena raspodeljuje na sve medije, odnosno medijima posveuje 278,58 minuta ili 19,4% ukupnog vremena.8 Udeo interneta u ovakvoj ekonomiji vremena tokom jednog dana, iznosi 10,9% ukupnog vremena posveenog svim medijima (dijagram 1). Drugim reima, ukupno vreme koje u toku jednog dana prosean stanovnik Srbije provede na internetu iznosi 27,59 minuta. Onda, najpre pogledajmo ta se krije iza ovog proseka, kada se razdvoje kategorije korisnika interneta prema polu: ene se dnevno bave na internetu 25,21 minuta, a mukarci 5 minuta due. Jednostavnom raunicom dolazimo do zapaanja da mukarci godinje koriste internet priblino 30 sati vie nego ene. Do zanimljivih podataka dolazimo i kad stablo komunikacije internetom razvijemo dublje, unutar grupa koje se razlikuju po raznim sociodemografskim kriterijumima: starost, stepen obrazovanja, brano stanje, visina mesenog prihoda, radni status, mesto ivljenja (selograd), ili pak po kriterijumu dana u nedelji.
7
S. Brankovi: Istraivaki projekat Dnevna ekonomija vremena graana Srbije, Medium Gallup Fakultet za kulturu i medije, Beograd, 2008. Retki izvori o ranijim medijskim navikama stanovnitva Srbije pokazuju da se tokom poslednjih par decenija drastino uveala koliina vremena koju prosean itelj posveti nekom od medija u toku jednog dnevnog ciklusa. Obim i nain komunikacije medijski posredovanim porukama znaajno se promenio. Ako uzmemo, radi uporednog pregleda, ezdesete godine prolog veka (terenski deo istraivanja sproveden je 1965), kada su mukarci u proseku gledali televiziju priblino 48, a ene 45 minuta dnevno, i radio programe pratili od 84 (m.) do 66 (.) minuta svakog dana, dolazimo do zakljuka da je dolo do preraspodele u medijskim preferencijama graana, ali i do znatno obimnijeg konzumiranja medija na poetku 21. veka, dakle do znaajnog porasta obima medijski posredovane komunikacije, to je ozbiljno izmenilo ivotne navike i stilove. Opirnije o srednjem trajanju komunikacionih aktivnosti u navedenom periodu u Srbiji: P. Aleksi: Budet vremena gradskog stanovnitva, meunarodno ispitivanje koje je sprovedeno u Jugoslaviji u Kragujevcu i Mariboru. Istraivanje je realizovao Socioloki institut u Beogradu.
Uticaj interneta na komunikacionu praksu Dijagram 1: Udeo pojedinih medija u ukupnom dnevnom vremenu posveenom praenju svih medija
Ukupno vreme posveeno praenju: 278,58 minuta
97
Sluanje radija: 67,45 min.
Gledanje televizije: 155,40 min.
Internet: 30,38 min.
itanje tampe: 25,41 min.
Najpre, izdvojili smo sedam starosnih grupa: 13-17, 18-24, 25-30, 31-40, 41-50, 51-60, i vie od 60 godina. Nesumnjivo najmanje vremena aktivnostima na internetu posveuju ljudi poslednje navedene kategorije (u proseku neto malo vie od 1 minuta), ali i pripadnici este decenije znatno ree poseu za internetom nego mlai (8,34 minuta). Posebno privlai panju injenica da po vremenu provedenom na internetu ubedljivo prednjai starosna grupa od 25 do 30 godina, sa 68,25 minuta dnevno, a za njima prilino ujednaeno vreme koriste obe kategorije mlaih, dakle svi od 13 do 24 (oko 50 minuta). Primeujemo da posle 31. godine dnevne potrebe za internetom posustaju i gotovo ravnomerno opadaju po ak dvadesetak minuta, s obzirom na jedno desetogodite. Razlike u pogledu vremena koje pripadnici razliitih generacija u Srbiji posveuju ovom mediju, toliko su izrazite da nas navode na nedvosmislen zakljuak: starost je presudan faktor u korienju interneta u Srbiji. Ovaj zakljuak se prelama kroz sve ostale socio-demografske parametre, i definie korienje interneta u Srbiji kao generacijsko obeleje (tabela 1). Na primer, posebno je interesantno ako ispitanike rasporedimo prema branom statusu (tabela 2). Pokazalo se da neudati i neoenjeni najvie vremena provode na internetu u odnosu na sve ostale ispitane kategorije neto vie od 58 minuta, a za njima slede pojedinci koji ive u vanbranim zajednicama bezmalo 50 minuta. Sve ostale kategorije Posebno izdanje Kulture polisa pp. 91-108
98
Irina Milutinovi
pokazuju znatno manju opredeljenost ka internetu, a naroito udovci / udovice, koji ovom mediju ne posveuju ak ni 1 minut dnevno. Interesantno je da udate i oenjeni provode u proseku na internetu svega neto manje od 12 minuta dnevno, to nas opet vraa na zakljuak o starosnoj opredeljenosti ka internetu. Naime, ako neoenjeni najvie koriste internet, a udovci najmanje, to svakako ne upuuje na determinisanost branim statusom, ve injenicom da su neoenjeni u najveem procentu mladi ljudi, a udovci stariji. Tabela 1. Ukupno vreme provedeno na internetu, Fejsbuku i Maj spejsu i u askanju, u toku 24 h, prema starosnim grupama
Starosna grupa/raspon godina Ukupno vreme Internet (min.) Ukupno vreme Facebook i MySpace (min.) Ukupno vreme Chat (min.) 13-17 51,33 15,35 29,75 18-24 51,20 13,36 15,68 25-30 68,25 9,95 8,60 31-40 47,14 4,37 7,72 41-50 20,45 1,06 1,50 51-60 8,34 0,22 0,35 60 + 1,08 0,01 0,02
Tabela 2. Ukupno vreme provedeno na internetu u toku 24 h, prema branom statusu

Brani status Ukupno vreme (min.) Udata / oenjen 11,95 Neudata / neoenjen 58,32 Razvedeni 23,12 Udovica / udovac 0,55 U vanbranoj zajednici 49,74
Isto se odnosi na status zaposlenja (tabela 3). Uenici i studenti koriste internet mnogo vie nego penzioneri (prirodno, jer su mnogo mlai), ali znatno vie i u odnosu na zaposlene. Tabela 3. Ukupno vreme provedeno na internetu u toku 24 h, prema statusu zaposlenja
Radni status Ukupno vreme (min.) Zaposlen 32,31 Nezaposlen 26,46 Domaica 2,92 Student / uenik 55,78 Penzioner 1,12
99
Interesantno zapaanje se namee posebno kad analiziramo odnos prema internetu s obzirom na visinu mesenog prihoda (ili deparca). Naime, ne zbunjuje injenica da se sa smanjenjem mesenog prihoda smanjuje i broj minuta provedenih na internetu, ali u tom opadanju primeujemo jednu nepravilnost: na odreenom nivou prihoda / deparca, umesto da nastavi da se smanjuje, vreme provedeno na internetu naglo poinje da se uveava. Da budemo odreeniji: ispitanici koji meseno prihoduju manje od 6000 dinara, vie vremena posvete ovom mediju od onih koji prihoduju izmeu est i 12000 (sa razlikom od itavih 20 minuta u korist siromanijih). Ako uzmemo u obzir i one koji meseno na raspolaganju imaju manje od 3000 dinara, zapaamo da ni njihovo vreme na internetu ne zaostaje znatno. Ova disproporcija bi mogla da se tumai pretpostavkom da navedeni niski prihodi ne treba da se tretiraju kao zarada ve kao deparac, dakle radi se o mlaim generacijama ije dohodovne kapacitete kontroliu roditelji. Naime, najvei procenat ispitanika (46,2%) koji pripadaju starosnoj grupi od 13 do 17 godina, ima meseni deparac manji od 3000 dinara, a 34,6% ove populacije dobija meseno 3000-6000 dinara.9 Dakle, ovakvo tumaenje bi moralo da ukazuje na zakljuak da implikacije linog mesenog prihoda na dnevno vreme utroeno na internetu, nisu naroito indikativne. Upadljivo variranje koliine vremena koju ispitanici posveuju internetu u toku radnih dana i vikendom (tabela 4), takoe ukazuje na generacijsku determinantu: u dane vikenda internet se znatno manje koristi, to je logino, budui da su to za najmlae dani rezervisani za izlaske. Tabela 4. Ukupno vreme provedeno na internetu u toku 24 h, prema danu u nedelji
Dan Ponedeljak Utorak Sreda etvrtak Petak Subota Nedelja
Ukupno vreme (min.)
35,60
24,35
27,68
35,34
39,76
19,82
12,78
Varijabla koja odstupa od uoene generacijske pravilnosti u poseivanju interneta, jeste stepen obrazovanja. Ubedljivo najvie vremena internetu posveuju fakultetski obrazovani graani 50 minuta dnevno. Ovo vreme se smanjuje ravnomerno sa sniavanjem nivoa obrazovanja,
9
S. Brankovi, ibidem
100
Irina Milutinovi
s tim to su grupe ljudi koji poseduju osnovno ili srednje obrazovanje meusobno uravnoteenije, i sa 20-25 minuta dnevne posveenosti internetu prilino udaljene od akademske grupacije (tabela 5). Tabela 5. Ukupno vreme provedeno na internetu u toku 24 h, prema stepenu obrazovanja
Stepen obrazovanja Ukupno vreme (min.) Osnovno ili nie 20,40 Srednja kola 25,14 Via kola ili fakultet 40,99
Ako zakljuimo, dakle, da su dva presudna faktora koja opredeljuju afinitete graane Srbije prema internetu starosna dob i stepen obrazovanja, zapitaemo se koji sadraji najvie privlae panju domaih poklonika interneta? Dakle, koji su to komunikacioni stoeri oko kojih se okupljaju virtuelne zajednice na ovom prostoru? *** Javnost je podeljena u pogledu stavova o implikacijama interneta na drutvenost. Na prethodnim stranicama ovog rada nastojali smo da ukaemo i na dalekosenu teorijsku raspravu u kojoj se prilino podvojeno nauna javnost odreuje prema aktuelnom fenomenu internetom posredovane komunikacije. Izvesno je na delu anticipirano pretapanje civilizacijskih modela, u kojem tehnologije za posredovanje komunikacije igraju ulogu kljunih pokretaa promena. Vratimo se u empiriji utemeljenim saznanjima, nee li nam ona posluiti kao valjan orijentir u nejednoznanom razumevanju novog komunikacionog konteksta. Tokom poslednjih nekoliko godina, nesumnjivo najpopularnije internet stranice koje slue kao servisi prevashodno socijalne mree, su sajtovi Fejsbuk (Facebook) i Maj spejs (MySpace). Kao sveobuhvatna internet stranica na koju se moe svako ulaniti, uspostavljati poznanstva i odravati kontakte sa ljudima irom sveta, Fejsbuk se razvija neverovatnom progresijom. Ova mrea je postala jedna od najintenzivnijih komunikacionih magistrala, najsavremenija forma okupljanja i interakcija ljudi. Statistiki pokazatelji rasprostranjenosti i popularnosti posredovane duhovne razmene, prenuli su komunikologe i kulturologe. Nemali broj njih upozorava na opasnosti lanih profila i predstavljanja Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
101
na Fejsbuku, kojem se pripisuje i odgovornost za minimiziranje ivog komuniciranja meu njegovim korisnicima, kao i opasnost da su oni, osim otuenja i dehumanizacije, izloeni i riziku stvaranja zavisnosti od tog sajta. Nita bolje po procenama analitiara ne stoji ni ameriki sajt za sklapanje poznanstava Maj spejs. Pomou njega ljudi predstavljaju svoje profile, nastojei da se poveu sa srodnim duama po linim interesovanjima ili hobijima. Mi se na ovom mestu neemo baviti kvantitativnim procenama upotrebe navedenih medijuma komuniciranja u odnosu na druge medije, niti ispitivanjem linih afiniteta i motiva poklonika ovakve komunikoloke prakse. Umesto toga, nastojaemo, kao i u prvom delu ove studije, da ukaemo na realan odnos koliine dnevnog vremena koju stanovnici Srbije poklone druenju putem posrednika kao to su Fejsbuk i Maj spejs. Naime, nae istraivanje pokazuje da prosean stanovnik Srbije potroi ukupno 4,80 minuta dnevnog vremena, na sajtovima Fejsbuk i Maj spejs. Interesantan je podatak (moda izvan oekivanja s obzirom na uobiajene polne predrasude) da muka populacija neto vie vremena poklanja ovakvom vidu druenja. Podatak koji ne iznenauje, jeste injenica da se sa uveanjem godina starosti korisnika interneta, smanjuje vreme provedeno na navedenim sajtovima (tabela 1), dakle i interesovanje za ovaj vid komunikacione prakse. Zapaamo da vrlo ravnomerno opada broj minuta koje u dnevnoj ekonomiji vremena provedu starosne grupe, poev od najmlae (od 13 do 17 godina 15,35 minuta), preko srednje zrele dobi (od 31 do 40 godina 4,37 minuta), do najstarije ispitivane populacije (vie od 60 godina 0,01 minut). Zakljuak o generacijskoj opredeljenosti ka virtuelnoj komunikaciji podrava i injenica da ubedljivo najvie vremena na predmetnim internet stranicama provode upravo predstavnici najmlae populacije studenti i uenici (u proseku 15 minuta), a najstariji penzioneri, za takvu komunikaciju ne pokazuju nikakvo interesovanje. Pri tome, kategorija zaposlenih upranjava Fejsbuk i Maj spejs neto manje od nezaposlenih (3,52 : 4,30 minuta). Visokoobrazovani ljudi ree poseu za komunikacionim servisima kao to su Fejsbuk i Maj spejs. Nije teko utvrditi da navedena populacija intenzivno koristi bogate kapacitete interneta, meutim, nae istraivanje potvruje da prednost u korienju servisa za virtuelno druenje pripada nie obrazovanim i mlaim. Posebno izdanje Kulture polisa pp. 91-108
102
Irina Milutinovi
U odnosu na stanovnike centralne Srbije i Vojvodine, Beograani prednjae u konzumiranju internet novotarija. Konano, Fejsbuk i Maj spejs su najslabije primljeni u manjim, seoskim sredinama (koje su po pravilu socijalno integrisanije od gradskih), tako da nije netano zakljuiti da su seoskim sredinama u Srbiji jo uvek strani servisi za virtuelnu komunikaciju (sa izuzetkom malog procenta korisnika interneta koji stanuju na selu i provode proseno ukupno 0,47 minuta svog dnevnog vremena, druei se na popularnom Fejsu ili Spejsu). S obzirom na veliinu mesenog prihoda (koja se u drugim sluajevima pokazala kao vrlo indikativna varijabla), ne mogu se utvrditi odreene pravilnosti koje bi ukazivale na nekakav trend, izuzev zapaanja da navedeni parametar ne utie na raspodelu dnevnog vremena u posmatranom aspektu. Rezultati istraivanja prema branom statusu ispitanika su oekivani: najvie vremena sajtovima za sklapanje poznanstava posveuju neudate i neoenjeni (13,28 min.), to moe da se tumai linom motivacijom za eventualno upoznavanje budueg partnera, ali i injenicom da su u ovakvom statusu uglavnom pripadnici mlae populacije. Meu udatima/oenjenima, jednako kao i razvedenim, a posebno meu udovcima/udovicama gotovo da ne postoji nikakav interes za druenje putem interneta. Za to su neto raspoloeniji predstavnici vanbranih zajednica (svega 3,24 min.). Zakonomernost u nedeljnoj raspodeli vremena korisnika Fejsbuka i Maj spejsa, po danima, kompatibilna je sa nedeljnim ritmom korienja interneta uopte. Dakle, znaajnije odstupanje od dnevne minutae uoavamo samo nedeljom u proseku, 4 puta manje vremena se ovim danom provodi u druenju na internetu (to je mogua posledica fakultativnijih i intenzivnijih socijalnih kontakata tokom vikenda). Jedno od najpopularnijih interesovanja pripadnika virtuelnih komunikacionih zajednica je svakako Chat (etovanje, askanje). To je komunikaciona forma koja omoguava momentalnu interaktivnu razmenu poruka, koja se ostvaruje izmeu najmanje dva komunikatora, ali u kojoj moe da uestvuje istovremeno i itava grupa. Upravo ovakvim komunikacionim modelima se razgrauju i pretapaju tradicionalni oblici komunikacione prakse. Virtuelno komuniciranje je revolucionarna tehnika utoliko to omoguava ljudima da komuniciraju na ranije nezamislive naine. Njegova revolucionarnost je ponajpre u ponitavaObian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
103
nju razlika izmeu interpersonalnog i masovnog komuniciranja: neogranieno mnotvo emitera i recipijenata poruka koji na nekom forumu, na primer, uspostavljaju ravnoteu; zaivljava stvarna interaktivnost (izmenjivost i naizmeninost uloga na relaciji emiter-recipijent) izmeu pojedinaca i grupa, sa mogunou direktnog fidbeka, bez obzira na broj recipijenata. Oni se istog momenta preobraaju u emitere, a poruka distribuirana na ovaj nain za tili as moe postati predmet interpersonalnog komuniciranja po vertikali emiter-recipijent(i) ili horizontali recipijent(i)-recipijent(i).10 Pri tome se razgrauje neprikosnoveni autoritet komunikacionog centra, ali i kategorija masovnosti publike. Podaci koji opisuju pojedinano dnevno uestvovanje u askanju putem interneta, sasvim korespondiraju sa prethodno proveravanim afinitetima ispitanika prema virtuelnim komunikacionim stanitima. Dnevno uee itelja Srbije starijih od 12 godina u askanju iznosi blizu 5 minuta. U ovoj aktivnosti najrevnosniji su opet pripadnici mlae populacije: adolescenti gotovo pola sata svakog dana provode u intenzivnom virtuelnom razgovoru! Sledi grupa starije omladine (18-24 godine) koja upola manje vremena utroi ovim povodom na Mrei, i tako redom askanje je, takoe, generacijsko obeleje. Takva praksa se iroko primenjuje u gradskim i prigradskim sredinama (ubedljivo intenzivnije u Beogradu u odnosu na Vojvodinu), a zanemarljivo (gotovo da ne postoji) u manje urbanim oblastima (tabela 6). Tabela 6. Ukupno vreme provedeno na internetu u toku 24 h, prema mestu ivljenja
Oblast RS Beograd Vojvodina Centralna Srbija Ukupno vreme (min.) Internet Facebook Chat 32,23 16,02 14,65 5,83 2,02 2,23 Tip naselja Gradsko 12,25 naselje Prigradsko 3,98 naselje Seosko 2,85 naselje Ukupno vreme (min.) Internet Facebook Chat 33,87 18,74 3,49 5,61 4,33 0,47 7,19 6,43 0,54
10
M. Radojkovi, M. Mileti: Komuniciranje, mediji i drutvo, 2005, str. 165.
104
Irina Milutinovi ***
Svakako je jedno od osnovnih komunikolokih pitanja danas, kako se novosteene medijske navike pojedinaca odraavaju na kvalitet i obim neposredne ljudske komunikacije, budui da smo se sloili da dominantne komunikacione tehnologije u jednoj eposi u dobroj meri predodreuju strukture njenih kulturolokih koncepata. Prema istraivanju Republikog zavoda za statistiku Srbije sprovedenom tokom 2008. godine, pokazalo se da meu ispitivanim korisnicima interneta, 12,7% populacije koristi servise interneta umesto da ostvaruje line kontakte ili da poseuje javne ustanove ili organe administracije, dok je 58% ispitanika zainteresovano za tu mogunost, ali je trenutno ne koristi, a 29,3% ispitanika izjasnili su se kao potpuno nezainteresovani da koriste tu mogunost. 11 Konano, bez namere da ovom prilikom opirnije ulazimo u istraivako polje koje se tie neposredne komunikacije, osvrnuemo se ukratko na zapaanje o udelu efektivne virtuelne komunikacije u ukupnim dnevnim komunikacionim aktivnostima pojedinca. Dakle, kakva je korelacija izmeu broja minuta provedenih u komunikaciji licem u lice i broja minuta provedenih na Fejsbukui Maj spejsu, i na internetu ukupno? Ako je istinita bojazan izreena u kategorikoj formi da komuniciranje putem interneta otuuje ljude i smanjuje uinak komunikacije licem u lice, onda bi korelacija izmeu broja minuta provedenih u neposrednoj komunikaciji i broja minuta provedenih na Fejsbuku i na internetu ukupno, morala da bude negativna, odnosno, oekivali bismo da postoji pravilnost: kad se uveava vreme provedeno na internetu, opada vreme provedeno u ivoj, neposrednoj komunikaciji. Meutim, nae istraivanje dovelo je do drugaijih rezultata. Ispostavilo se da postoji ak pozitivna korelacija (Pearson Correlation) sa Fejsbukom 0,100, a sa internetom 0,140. Drugim reima, to onda znai da nema opravdanja za katastrofine vizije: neki ljudi uopte su skloni tome da komuniciraju manje, a neki ljudi imaju bogatije komunikacione potencijale. Dakle, verovatno je da ljudi koji raspolau veim brojem kontakata neposredne komunikacije, takoe svoju izraeniju
11
D. Vukumirovi, K. Pavlovi i V. uti: Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji 2008, Republiki zavod za statistiku Republike Srbije, Beograd, 2008.
105
komunikativnost raspodeljuju i na druge forme komunikativne prakse, pa u veoj meri upotrebljavaju i tehnologije za posredno komuniciranje. Oni vie koriste i internet jer su, jednostavno, komunikativniji od drugih. Bilo bi interesantno ovu tezu razmotriti iz drugih komunikolokih pravaca, ali svakako bi je trebalo situirati i u odgovarajui psiholoki i socioloki diskurs.
3. Zakljuak
Jedno od kljunih obeleja savremenosti jeste injenica da je pojedincu nametnuto uinkom tehnologija da na posredno komunicirane dogaaje reaguje kao na realnost, ime esto podlee lanom utisku da i sam uestvuje u dogaajima koji mu se posreduju. Problem u percepciji realnosti nastupa kad ponemo da reagujemo na znak umesto na ono njime oznaeno. A kada takva praksa pretenduje da postane zakonitost novog komunikacionog talasa, mnoge civilizacijske vrednosti su poljuljane. S druge strane, ovek informatike je, istina, sklon da precenjuje domete informatike tehnologije. Smislenije je govoriti o sloenoj razvojnoj interakciji okruenja i medija, koja ne mora da ukazuje na jednoznano negativne posledice. Zato? Prisetimo se nakratko Habermasovog koncepta javne sfere. Zato takav koncept nije izdrao test vremena? Idealnotipska predstava pojedinaca koji angaovano raspravljaju o pitanjima od opteg drutvenog interesa u otvorenom, transparentnom i pristupanom medijskom okruenju, pokazala se kao prevaziena i utopistika koncepcija graanske javne sfere kao prostora napetosti izmeu drave i graanskog drutva. Ona pripada prolosti zato to su njoj imanentni oblici drutvenosti (saloni, klubovi) davno nestali, mediji su komercijalizovani, a politike stranke birokratizovane i odvojene od graana.12 Umesto jedinstvenog javnog prostora u kojem se raspravlja o pitanjima od opteg interesa, nastupila je, tokom 20. veka, refeudalizacija javne sfere. Posebni interes prevladava opti, a umesto javnog mnjenja kao kritike
12
M. Radojkovi, B., Stojkovi: Informaciono-komunikacioni sistemi, Klio, Beograd, 1971, str. 212-216.
106
Irina Milutinovi
supstance, stvara se manipulativni publicitet, koji je utemeljen na dravi i njenim nadzornim mehanizmima.13 Meutim, da li je ovaj proces refeudalizacije jednoznano negativan? Posmatrajui ga u svetlu mondijalizacije, neki autori upravo tu vide novu ansu za civilno drutvo na poetku 21. veka. Prostorni okviri komunikacije se pomeraju, dok posustaje prevlast dravno strukturisanog i teritorijalno omeenog javnog ivota posredovanog radiom, televizijom, novinama. Hegemoniju centristikog komunikacionog konteksta potkopava mnotvo premreenih nivoa komuniciranja koji nisu neposredno vezani za teritoriju, te natkriljuju ono to je nekada zaposedalo privilegovan poloaj jedinstvene javne sfere unutar nacionalne drave. Danas se kreemo kroz kompleksni mozaik meusobno isprepletenih javnih sfera nejednakog obima. Javne sfere u ovakvoj konstelaciji imaju priliku da ive kao poprite sukoba aktera razliitih definicija javnog dobra, od kojih je svaka interesno uslovljena. Takoe, pod uticajem mnotva medija u savremenim drutvima, javne sfere su fragmentizovane. Ljudi se koncentriu na pojedine medije vie nego na druge, biraju razliite informativne tokove, imaju priliku da se opredele za razliita tumaenja dogaaja i odgovarajue vrednosne sisteme. Empirijska realnost tako postaje medijski konstruisana javna sfera, ije se krajnje negativne konsekvence, istina, mogu razumeti u duhu Bodrijara ako svako predstavljanje vidimo kao simulakrum. Kako bilo, makar jedan izvestan zakljuak moemo izvesti na ovom nivou raspravljanja: na poetku 21. veka masovni mediji tee konvergenciji, a masovna publika tei razjedinjenju (to pokazuje i komunikacioni kontekst istraen na reprezentativnom uzorku na teritoriji Srbije). Bez namere da na osnovu pojedinanog sudimo o optem, usuujemo se da zakljuimo: i jedno i drugo moe biti pozitivno za oveanstvo, ukoliko ovek prepozna prednosti novog talasa civilizacije i artikulie ih u smeru humanistikih vrednosti.
13
M. Radojkovi, B., Stojkovi, ibidem, str. 214.
107
Literatura

Aleksi, P.: Budet vremena gradskog stanovnitva rezultati meunarodnog ispitivanja u Kragujevcu, Beograd, 1973. Brankovi, S.: Istraivaki projekat Dnevna ekonomija vremena graana Srbije, Fakultet za kulturu i medije, Beograd, 2008. Brigs, A., Berk, P.: Drutvena istorija medija, Klio, Beograd, 2006. Debre, R.: Uvod u mediologiju, Klio, Beograd, 2000. Lorimer, R.: Masovne komunikacije, Klio, Beograd, 1998. Mekluan, M.: Poznavanje optila ovekovih produetaka, Nolit, Beograd, 1971. Radojkovi, M., Mileti, M.: Komuniciranje, mediji i drutvo, STYLOS d. o. o., Novi Sad, 2005. Radojkovi, M., Stojkovi, B.: Informaciono-komunikacioni sistemi, Klio, Beograd, 1971. Vukumirovi, D., Pavlovi, K. i uti, V.: Upotreba informacionokomunikacionih tehnologija u Republici Srbiji 2008, Republiki zavod za statistiku Republike Srbije, Beograd, 2008.
108
OSP Received: April 16th 2009
Irina Milutinovi
UDK 316.776.33:004.738.5(497.11)"2000/... ID 168155660
Irina Milutinovi Megatrend university, Belgrade
THE INFLUENCE OF THE INTERNET ON COMMUNICATIONAL PRACTICE ~ a View of Serbia ~

Summary: One of the key issues of contemporary communication science is the problem of the implications that media-conveyed communications will have on sociability. Instead of offering an a priori catastrophic vision, we attempted to view conditions on the plane of contemporary communication habits as an element of an all-encompassing commingling of civilizational waves, in which the technologies of communicational mediation play the role of important agents of change. Empirically-based research has singled out two decisive factors determining Serbian citizens affinity toward the Internet: age and education. We researched two dominant communicational centers around which virtual communities in this region gather the Facebook and MySpace portals, whose primary role worldwide is that of social networks. The results show that Internet-based communications bear no direct negative implications on sociability. Key words: mass media, multimedia, Internet, information society, Facebook, MySpace, direct/indirect communication, virtual communication
UDK 316.722:379.8(497.11)"200" 316.728(497.11)"200" ID 168156172
Prof. dr Ljubia Despotovi Fakultet za kulturu i medije Megatrend univerziteta
SLOBODNO VREME I IVOTNI STILOVI IZMEU PROTESTANTSKE ETIKE I KULTURE HEDONIZMA

Saetak: U radu se razmatraju osnovni rezultati empirijskog istraivanja fenomenologije slobodnog vremena, smetenih u kontekst tranzicijskih promena koje su zahvatile srpsko drutvo (i graane) na poetku novog milenijuma. Sakupljena empirijska graa dobijena sociometrijskom metodom istraivanja, protumaena je u radu kroz paradigmu potroake kulture i kulture hedonizma. Dominirajua ideologija konzumerizma odluujue je delovala na stilove potronje kao stilove ivota. Kljune rei: slobodno vreme, stilovi ivota, kultura hedonizma, potroaka kultura, konzumerizam
Aktuelni sociokulturni trenutak Srbije obeleen identifikatorima tranzicije, izofreno je podelio narastajui urbani individualizam, raspinjui ga izmeu ultimativnog zahteva za prihvatanje vrednosnog i moralnog obrasca modernog protestantizma (sfera rada i proizvodnje ivota) i kulture potroakog drutva masovnog tipa, gurajui ga ka kulturi hedonizma (narcis je pojekao Edipa) i mogunostima samooblikovanja vlastitih stilova ivota (ili pak opsenarskoj predstavi da je to mogue u kontekstu planetarne dominacije pomodarstva i podraavanja drugih). Socioloka literatura nas podsea da su markantna obeleja (post) modernih drutava posmatrana kroz vizuru fenomenologije slobodnog vremena fokusirana u pravcu pomeranja klatna ka kulturi potronje i onoga to bi smo uslovno mogli nazvati procesima samooblikovanja stilova ivota i pretvaranja kulturnog kapitala u resurse potronje. Posebno izdanje Kulture polisa pp. 109-136
110
Prof. dr Ljubia Despotovi
Uoeno pomeranje senzibiliteta individue (konzumenta) od interesa za proizvodnju ka interesima za potronju kao modernog obeleja narastajue kulture potronje (u zapadnim drutvima pa sledstveno i kod nas), sve ee je u direktnoj konfrontaciji sa zahtevom politike (i standarda evrointegracija), da se ovaj prostor i jedinke u njemu moraju prilagoditi zahtevima protestantske etike rada i kapitalistikog naina proizvodnje (teror rada i uspeha). Postojeu kulturoloku izofrenost kod nas dodatno optereuje niska kupovna mo i ukupni ekonomski minimalizam naih graana, koji u najveem broju ostaju frustrirani i osujeeni u nameri da zadovolje narasle potrebe konzumerizma. Postepena obnova srednje klase u naem drutvu, takoe pridonosi jaanju procesa proizvodnje i difuzije konzumerizma, kako u domenu proizvoda masovne industrije (materijalna dobra, usluge kao i kulturna dobra), tako i u polju kulturnih simbola i njihove potronje. Ovi procesi snano podstiu i podravaju jaanje sfere individualizacije potronje, ali i pluralizacije ivotnih stilova, bilo kao segment podraavalake kulture, bilo kao prostor individualne samokreativnosti. Polje potroake kulture omeeno je navedenim obelejima, kao i prostor potronje slobodnog vremena. Poveanje uslunih delatnosti i informatikih tehnologija, ak i kod nas (uz izvesno kanjenje za zapadnim uzorima) proizvode posledice ne samo u polju koliine, vrste i naina potronje slobodnog vremena, ve i samim inom permanentne promene utiu na to da se postepeno vri razgradnja patrijarhalnog obrasca i lineranog shvatanja vremena ivota, doskora nerazdvojivo povezanih sa ideologijom klasinog industrijalizma. Prema tome, putem meraa vremena, postavljanjem subjektivnih kriterijuma ovek odvaja sebe od vremena i suprotstavlja mu se (Bodrogvari, F., 1976:38). Potronja slobodnog vremena esto se poima kao simulacija socijalnih igara meu individuama, posredovana tehniko-tehnolokim pomagalima i internetovskim komunikolokim kapacitetima. Homo ludens je ovim tehniko-komunikolokim podsticajima dobio nesluene mogunosti za proigravanje vlastite komunikoloke i simbolike prirode, rastereen prostorno-vremenskih ogranienja i ohrabren naraslim intimnim potrebama. U tom smislu, sr modernog individualizma jeste nihilistika, jer pojedinac opravdanje sopstvenog bia nalazi iskljuivo u linoj srei. U okviru i s onu stranu tog nihilizma, javlja se tenja da se ponovo pristupi ludistikim infrastrukturama ivota. DokoObian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
Slobodno vreme i ivotni stilovi...
111
lica kao Igra-Spektakl i dokolica kao opravdanje linog ivota, postaju zajedno usmerenje i smisao ivljenja (E. Moren, 1979:88.). Novi hedonizam produkt je modernizma, a stvorili su ga intelektualci i umetnici 20-ih godina 20 veka. Hedonistika kultura je ne samo inkompatibilna s dominirajuom racionalnosti koju zahteva ekonomski sistem, nego ak i podriva tradicionalne amerike vrednosti, poput tedljivosti i marljivosti. Kad je protestantska etika bila odseena od buroaskog drutva, ostao je samo hedonizam, a kapitalistiki sistem izgubio je svoju transcedentalnu etiku (...) U potroakoj etici ljudi trae robu kao sredstvo zadovoljenja, ali i kako to tano primeuje Foks (R. W. Fox), vide svoje vlastite osobe kao robu na tritu personalnih razmena (Tomi-Koludrovi, I., Leburi, A., 2002:16). Kultura potronje je svojom disperzijom i zamanim ueem u budetu raspoloivog slobodnog vremena doprinela da i socioloka i kulturoloka istraivanja pomere klatno svog interesovanja ka onome to nazivamo linom perspektivom identiteta, ali i ukupnom prostoru svakodnevnog ivota. Tako su i sadraji koji se troe u prostoru nove strukture i koliine slobodnog vremena, prilagoeni generalnoj tendenciji potronje masovne kulture kao kulture potronih dobara, usluga i simbola. Novi kulturoloki senzibilitet premeta nastale razlike sa polja isto ekonomskih na prostor kulturoloko-komunikativnih razlika projektovanih kroz prizmu individuacije i sauesnitva u komunikolokoj ravni. Tako nam se nova potroaka kultura otkriva kao kultura razlike u pristupu potronje vlastitog slobodnog vremena. ak i onda kada neodluni i zbunjeni stojimo pred prenatrpanim rafovima megamarketa, opinjeni prividom robnog blagostanja, ak i tada senzibilitet line potroake filozofije ostaje iskljuivo na privilegovani izbor. Razlika i jeste u tome to moja pozicija da troim svoje slobodno vreme nije sputana ukupnim zbirom tuih izbora. Koliina vlastitog slobodnog vremena i njegova potronja, ak i ovde, danas kod nas predstavlja privilegiju troenja neega to nije uvek zaraeno, nego je plod vremena u kojem ivimo i dostignutih kapaciteta kulture i civilizacije, koju i mi, makar i na njenom okrajku, ipak doseemo. Znaenje i vanost potronje zavisi, meutim, i od injenice, izraavaju li obrasci potronje razliite, resursno uslovljene mogunosti konzuma kao u drutvima oskudice, ili pak mogunosti za subjektivne preference izbora, kao u drutvima obilja. (...) To, dodue, ne znai kako se stilovi ivota mogu Posebno izdanje Kulture polisa pp. 109-136
112
reducirati na odreene naine ponaanja u konzumu, ali, ipak, ukazuje na povezanost naina ivota, ivotnog stila i potronje na koju su upozoravali jo i socioloki klasici na prelazu iz 19. u 20. vek (isto: 26-27). ak i onda kada nema fizikog ina potronje, kada potroaka korpa (ukljuuje i fiziku i simboliku komponentu ovog pojma) ostaje prazna, ak i tada, na komunikolokoj ravni, potronja nastavlja da se odvija u inovima razgovora o njoj, bilo o onoj koja je ve bila ili o onoj koja e uslediti. Nae slobodno vreme ispunjeno je u velikoj meri ovom dimenzijom razgovora o potronji, i onda kada nema manifestnih oblika potronje. Priom o potronji, mi i na komunikolokoj ravni, vrimo vlastito pozicioniranje na socijalnoj lestvici stratifikacije, inei da manifestni vid potronje kao vaan deo nae drutvenosti (koji esto, iako javan, ostaje izvan vidokruga nae blie okoline), zamenimo onim simbolikim koji treba da informie o naoj potroakoj poziciji u bliem ili daljem socijalnom okruenju. Ovaj potroaki diskurs osobito je rairen kod nas, i on na vrlo jasan nain pokazuje optu sliku nae sklonosti ka neumerenoj potronji. Uvodei kupovinu na kredit, odnosno politiku ivi sad, plati kasnije, ta je kultura inicirala zaokret od asketskog protestantizma prema duhovnim i moralnim vrednostima hedonizma (isto: 30). Rasipniki konzum je socioloki pojam koji na najslikovitiji nain oslikava ovu socijalnu karakteristiku naih potroaa. I dok kod zapadnog sveta potronja esto oznaava poziciju socijalnog bogatstva i moi jedinki, kod nas je ona povezana sa psiholokim faktorima kompenzacije loeg socijalnog poloaja, ili pak to je jo ei sluaj terapeutskog ina odbrane od stresa. Prekomerna potronja u okvirima raspoloivog slobodnog vremena, tako kod nas vie predstavlja oblik odbrane od vlastite socijalne osujeenosti negoli statusni simbol. Potronja proizvoda, u isto vreme, postaje samopotronja linog ivota. Nikome vie nije cilj da prosto preivi u borbi protiv oskudice, da se savija oko domaeg ognjita, niti pak, naprotiv, da istroi svoj ivot u zanosima, ve da potroi sopstveno postojanje. Mase pristupaju, u okviru dokolice koju odreuje tehniki razvoj, nivou individualnosti koji su ve dostigle srednje klase. Savremena dokolica postaje, dakle, organski deo linog ivota, okvir u kojem ovek nastoji da potvrdi sebe kao linost (Moren, E., 1979:79). Podraavalaka komponenta ovog procesa ukazuje na snaan grupni uticaj na stilove potronje, ovo je osobito bitna karakteristika mlae populacije. Eventualno odbijanje da se troe isti proizvodi, usluge ili Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
113
simboli, na isti nain i na istim mesima, obino predstavlja veoma rizian potez koji moe dovesti do izolacije, odbacivanja i iskljuivanja iz grupe, ili ak otvorenog ostrakizma jedinke iz njenog prirodnog generacijskog ili rezidencijalnog okruenja. Slobodno vreme sa tako javlja kao znaajan inilac kulturne socijalizacije unutar, generacije, grupa ili socijalnih slojeva. Te esto predstavlja nau razapetost izmeu poimanja slobodnog vremena kao anse za kreativni in ili pak traganja za vlastitim izgubljenim identitetom. Slobodno vreme je stoga mogue odrediti kao: ono vreme koje je potpuno osloboeno od neposrednih radnih obaveza; kao vreme koje pripada oveku koji je slobodan da njime raspolae po vlastitom izboru (ma koliko taj izbor bio uslovljen proizvodima i uslugama masovnog drutva i masovne kulture); ono je osloboeno od prinudnog zadovoljenja ljudskih potreba (misli se na potrebe vezane za prostu reprodukciju radne snage); kao vreme osloboeno obavezama prema drugima (kuni i ostali porodini poslovi); kao vremenski prostor za ljudski razvoj i realizaciju ovekove celovitosti (identitetska perspektiva slobodnog vremena); kao mogunost individuacije i odbrane integriteta ljudske linosti; kao vreme povezano sa zadovoljenjem nekih hedonistikih vrednosti (radost, srea, zadovoljstvo, uivanje, odmor i sl.); kao simbol drutvenog poloaja, profesionalnog uspeha i socijalno-klasne diferencijacije. Nain ivota linosti predstavlja celokupnost raznovrsnih ispoljavanja ivotnih delatnosti koje se meusobno smenjuju sledei jedna drugu u vremenu i prostoru. Svaki ovek, u potpunosti, raspolae odreenim vremenom u toku dvadeset etvoroasovnog kontinuiteta, i pri tom vri specifinu delatnost; on postupa na jedan ili drugi nain; radi na odreen nain, uestvuje u razliitim delatnostima, vri odreenu porodinu funkciju, odmara se ili na neki drugi nain provodi slobodno vreme, a sve to, u celini, ini njegov nain ivota. Dakle, nain ivota ukljuuje zbir raznovrsnih ivotnih delatnosti (celina egzistencije) koje protiu u vremenu, a koje su svojstvene odreenim individuama i gruPosebno izdanje Kulture polisa pp. 109-136
114
pama. Meutim, nain ivota ne predstavlja samo prosti zbir ivotnih delatnosti drutvenih grupa i individua, ve ukljuuje razmenu delatnosti izmeu tih drutvenih grupa, odnose saradnje ili protivurenosti (sukoba), njihov stil ivota, i tako dalje (Kokovi, D., 2007:47). Empirijska graa koju smo koristili u ovom radu predstavlja vid sociometrije koji kod nas nikada nije primenjen, a izuzetno je redak i u svetu. Upravo to je posluilo kao inspiracija istraivaima TNS Medium Gallupa i istraivakom timu studenata tree godine Fakulteta za kulturu i medije Megatrend univerziteta da se zajedno upuste u jednu zanimljivu avanturu: da metodom dnevnika snime i rekonstruiu dnevnu ekonomiju vremena itelja Srbije starijih od 12 godina. U okviru ovog projekta, u 15-minutnim intervalima mereno je vreme koje itelji nae zemlje posveuju sledeim aktivnostima: 1) svakodnevni poslovi koji spadaju u dnevnu rutinu, kao to je vreme provedeno na poslu, u koli ili na fakultetu, kuni poslovi (kuvanje, ienje...), toaleta, obroci, uenje; 2) praenje medija, odnosno pojedinih vrsta programa na radiju i televiziji, itanje dnevne, nedeljne tampe i magazina, praenje pojedinih sadraja na internetu; 3) koliko je njihovo slobodno vreme i koliko u okviru njega posveuju kupovini, itanju knjiga (vannastavnih aktivnosti i onih koje nisu vezane za posao), koliko vremena provode u kafiu ili klubu, koliko u restoranu odnosno kafani, u kladionicama, u poseti prijateljima, poseti kulturnim dogaajima, sportskim deavanjima, etnji, sportu i rekreaciji (podvukao LJ. D.); 4) kako i koliko komuniciraju: koliko vremena su proveli u komunikaciji licem u lice, razgovoru ili slanju poruka mobilnim telefonom, i-mejlom, ili u etovanju sa svojim prijateljicama, prijateljima, ljubavnim ili branim partnerima, kolegama s posla, majkom, ocem, sestrom, bratom, decom; 5) 5) konano, koliko vremena provode u spavanju. Terenski deo istraivanja sproveden je od 24. novembra do 20. decembra 2008. godine. Primenjen je kvotni uzorak od 1600 ispitanika koji reprezentuje itelje Srbije starije od 12 godina. Populacija pokriObian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
115
vena uzorkom broji oko 6,5 miliona ljudi. Uzorak je komponovan tako da budu pravilno zastupljeni polovi, starosne grupe i dani u sedmici, imajui u vidu injenicu da se dnevni ritam bitno razlikuje po danima tokom nedelje. Ostali parametri od znaaja uravnoteeni su primenom odgovarajuih statistikih procedura. Takav uzorak je dovoljno velik i pouzdan da se mogu izvoditi najrazliitije tabele ukrtanja (S. Brankovi, napomene o istraivanju). Naravno, mi smo za nae potrebe koristili samo onaj deo grae i podataka koji se odnose na strukturu i karakter potronje slobodnog vremena. Ranija socioloka istraivanja koje su se odnosila na problem formiranja kulturnog identiteta mladih, pa shodno tome i fenomenologiji slobodnog vremena koja je svakako uticala na identitetsku ravan mlade generacije, uoila su neke vane karakteristike: - Istraivanje je pokazalo da se sve vie vri usko grupisanje mladih oko odreenih kulturnih aktivnosti. Ono to je posebno interesantno jeste da se to strukturisanje odnosno grupisanje odvija upravo po mestu, odnosno pripadnosti u drutvenoj podeli rada, kao i na klasno-socijalnoj osnovi. Ono to je za mlade svakako bolnije i neprijatnije saznanje, jeste opteprisutna kulturna neaktivnost, oputenost i nezainteresovanost najveeg dela njenih pripadnika. - Postojei kulturni obrazac u dobrom delu uslovljava omladinsku kulturnu pasivnost. - Preliminarna istraivanja pokazala su da su meusobne razlike u toj meri i smeru da simptomatino ukazuju na stanovitu kulturnu dehomogenizaciju omladine Jugoslavije, i u nainu potronje slobodnog vremena, a shodno tome i interesovanja za odreene fenomene. - Najvei broj mladih su rtve kulturne manipulacije i jeftine zabave. - Veliki broj mladih reenje nalazi u kompromisima ili potpunom i nesvesnom utapanju u ponuene forme kulture ( LJ. Despotovi, S. Jovovi, 1998: 67-69).
116
Sve aktivnosti u slobodno vreme zajedno

Nae istraivanje je pokazalo da se od ukupnog budeta vremena (24 asa), u proseku dnevno formira obrok od 122 minuta raspoloivog slobodnog vremena, ukljuujui u to sve ispitanike sa svim moguim varijablama (pol, starosna grupa, obrazovanje, rezidencijalni status, materijalni prihodi, brani status, radni status i dan u sedmici) (vidi tabelu 1). Tabela 1.
Descriptive Statistics N SLOBVREME1 SVE AKTIVNOSTI U SLOBODNO VREME ZAJEDNO Valid N (listwise) Minimum Maximum Mean Std. Deviation 124,319
1.417 1.417
1.260
122,03
Ukupno slobodno vreme posmatrano u vizuri rodne (polne) varijable pokazuje oekivani rezultat. ene u proseku dnevno imaju na raspolaganju 119 minuta slobodnog vremena, a mukarci neto vie 125,74 minuta. Iako oekivana ova razlika i nije tako velika s obzirom na subjektivni doivljaj da ene imaju znatno manje slobodnog vremena od mukaraca, kako zbog tradicionalnog patrijarhalnog obrasca i podele uloga (porodini poslovi), tako i zbog sve veeg radnog angaovanja ena na radnom mestu (profesionalne obaveze). Kada se isti pokazatelji (ukupno slobodno vreme) uporede prema starosnim grupama, dobijaju se sledei zanimljivi podaci. U starosnoj grupi od 13 do 17 godina, ukupno slobodno vreme za tu grupu iznosi 134,60 minuta. Tu se ve vidi blagi porast slobodnog vremena u odnosu na opti prosek. Za grupu od 18 do 24 godine, koliina raspoloivog slobodnog vremena raste, kako u odnosu na opti prosek, tako i na najmlau starosnu grupu obuhvaenu istraivanjem. Njihovo slobodno vreme iznosi 165,73 minuta. Poto ovu starosnu grupu ine u najveem delu studenti i nezaposleni srednjokolci, to pokazuje da je nivo obaveza koji imaju mladi u zavrnim razredima osnovne kole i u srednjoj koli u ukupnom zbiru vei od studentske populacije, a naroito od nezapoObian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
117
slenih srednjokolaca. Starosna grupa od 25 do 30 godina ima blagi pad obroka slobodnog vremena u odnosu na prethodnu dobnu grupu, on iznosi 155,2 minuta. Starosnoj grupi od 31 do 40 godina drastino opada koliina raspoloivog slobodnog vremena, to je i razumljivo jer se radi o starosnoj grupi koja je u punom radnom i profesionalnom angamanu, pa je potpuno oekivano da ta grupa ima drastian pad koliine slobodnog vremena kako u odnosu na opti prosek tako i na mlae starosne uzraste. Oni na raspolaganju imaju svega 104,23 minuta slobodnog vremena u proseku po danu. U starosnoj grupi od 41 do 50 godina nastavlja se trend opadanja koliine raspoloivog slobodnog vremena tano 101 minut, to je takoe oekivano i razumljivo jer je i to znaajna grupa radno angaovane populacije. Grupi od 51 do 60 godina raste koliina slobodnog vremena i ona je u minut ista sa koliinom slobodno vremena uzetom u optem proseku, dakle 122 minuta. Neoekivan rezultat se pojavio kod starosne grupe iznad 61 godine ivota, koja u proseku ima svega 105,62 minuta slobodnog vremena, iako se radi o grupi koju sainjavaju uglavnom penzioneri i drugo radno neaktivno stanovnitvo (domaice, nezaposleni i sl.). Ovaj pokazatelj moe da ukae na teak socijalni poloaj ovog dela stanovnitva koje, iako radno dezangaovano, svoje dnevno raspoloivo vreme troi na obezbeivanje dodatnih prihoda za ivot, te stoga to utie u konanom zbiru na ukupno smanjenje budeta njihovog slobodnog vremena. Kada obrok slobodnog vremena posmatramo iz ugla obrazovnog nivoa ispitanika, stvari postaju jo zanimljivije. Ispitanici osnovnog ili nieg obrazovnog nivoa na raspolaganju imaju samo 96,98 minuta dnevno. Ovaj podatak ukazuje na to da su dnevne obaveze kod ovog profila ispitanika verovatno vee od drugih, kao i da oni potrebama koje zadovoljavaju u tom vremenu ne pridaju odvie vaan znaaj. Kako raste obrazovni nivo, tako se zakonomerno poveava i budet slobodnog vremena, kao i broj i vrsta kulturnih potreba koje se u njegovom okviru daju zadovoljiti. Tako srednji nivo obrazovanja navodi da ima na raspolaganju 135,24 minuta slobodnog vremena. Dok ispitanici koji imaju vii ili visoki nivo obrazovanja imaju i najvei obrok slobodnog vremena od 146,55 minuta dnevno, skoro duplo vie od ispitanika koji spadaju u osnovni ili nii nivo obrazovanja. Kada se navedeni podaci uporede sa rezidencijalnim statusom ispitanika, stvari takoe dobijaju Posebno izdanje Kulture polisa pp. 109-136
118
oekivani rezultat. Ispitanici koji ive na selu imaju 104,14 minuta slobodnog vremena, u prigradskim naseljima 116 minuta, a ispitanici koji ive u gradu 130,41 minut. Ovi podaci ukazuju na to da ispitanici koji su vieg obrazovnog nivoa i stanuju u urbanim sredinama ulau srazmerno vie napora za stvaranje veeg budeta slobodnog vremena, kako bi u tim okvirima imali vei prostor za zadovoljenje svojih potreba. Ako raspoloivo slobodno vreme posmatramo iz pozicije materijalnih prihoda ispitanika, uoiemo da ne postoji strogi linearni rast koliine slobodnog vremena sa poveanjem materijalnih primanja. Ispitanici iji je meseni prihod / deparac do 3000 dinara imaju 149,29 minuta slobodnog vremena dnevno, dakle vie nego to je to opti prosek. Ako znamo da u ovu kategoriju ispitanika ulaze uglavnom mladi, onda je takav rezultat potpuno razumljiv: mladi ljudi, uprkos skromnim prihodima u domenu svojih obaveza, nalaze vie prostora za svoje slobodno vreme negoli drugi ispitanici. U grupi ispitanika iji se prihodi kreu izmeu 3001 i 6000 dinara, obrok slobodnog vremena blago pada na 122,84 minuta. Dok u grupi koja ima prihode od 6001 do 12000 dinara, budet slobodnog vremena naglo skae na ak 154,37 minuta dnevno. Poto se tu radi o uglavnom mladim ljudima koji imaju pristojna mesena primanja oekivano je da oni imaju i vie prostora za realizaciju svojih potreba. Ono to je vrlo zanimljiv i pomalo neoekivan rezultat je da grupa ispitanika koja ima primanja u rasponu od 12001-18000 dinara ima ubedljivo najmanji budet slobodnog vremena. I to skoro duplo manje od prethodne grupe, samo 85,30 minuta. Iako se radi o grupi u kojoj preovlauju uglavnom zaposleni ljudi i studenti, koji teko mogu da sebi stvore vei prostor slobodnog vremena, ipak je ovako oskudan obrok rezultat koji pomalo iznenauje. U grupi od 18001 do 30000 dinara raste koliina slobodnog vremena na 121,17 minuta. Od 30001 do 48000 dinara nastavlja se blagi rast slobodnog vremena na 127,36 minuta, da bi u grupi preko 48000 dinara, taj rast bio znaajniji i iznosio ak 139,30 minuta. Ovaj rezultat je sasvim oekivan jer ispitanici koji spadaju u ovu socijalnu grupu, s obzirom na svoj standard, jesu u mogunosti da sebi obezbede vie nego pristojan obrok slobodnog vremena, kao i ekonomsku osnovu za njegovu lagodnu potronju. Ispitanici koji su brano organizovani (udati ili oenjeni) imaju srazmerno manje slobodnog vremena od ispitanika koji nemaju branih obaveza ili su pak razvedeni. Brani ispitanici imaju budet sloObian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
119
bodnog vremena u iznosu od 104,23 minuta, dok neudate / neoenjeni imaju znatno vie 155,59 minuta, razvedeni ispitanici samo malo manje od neudatih / neoenjenih 142,32 minuta. Ispitanici koji ive u vanbranoj zajednici su naveli da imaju duplo vie slobodnog vremena od udovica / udovaca, ili pak branih ispitanika. Tako vanbrani ispitanici imaju 212,96 minuta, a udovice / udovci svega 100,01 minut. Pretpostavka je da je loa egzistencijalna situacija udovica / udovaca razlog da vie vremena provode u obavezama (dopunska delatnost), dok je ovako velika razlika kod vanbranih ispitanika teko objanjiva, i bez dodatnog istraivanja nije je mogue na korektan nain prokomentarisati (pretpostavlja se da i vanbrani ispitanici imaju jednak nivo obaveza kao i oni brani, pa je teko dokuiti otkud tolika razlika u koliini raspoloivog slobodnog vremena), osim ako se nain ivota i kvalitet odnosa takvih suprunika bitno razlikuje od onih koji su u klasinom branom statusu (bolja podela posla, vie poverenja, vie motiva za brigu o svom partneru i sl.). Zaposleni ispitanici imaju na raspolaganju 110,17 minuta slobodnog vremena, nezaposleni vie 136,48 minuta, ali ne i mnogo vie to bi se moglo oekivati. Domaice uprkos uvreenom miljenju imaju srazmerno malo slobodnog vremena 107,46 minuta, dok student / uenik oekivano vei obrok od 166,99 minuta. Penzioneri neoekivano malo samo 112,41 minuta, tek neto vie od domaica. Da li je njihov teak materijalni poloaj i na to uticao ili je u pitanju i udeo steenih navika (navika da se uvek neto raducka), teko je pouzdano utvrditi. Ako pak posmatramo budet slobodnog vremena po danima u nedelji, dobijamo zanimljive rezultate. Ponedeljkom 126,47 minuta, utorkom 107,14, sredom 125,65, etvrtkom 132,84, petkom 109,66, subotom 138,89 i nedeljom 117, 86 minuta. Kao to se iz ovih podataka d videti, utorak i petak su dani kada imamo najmanje slobodnog vremena, sredom, etvrtkom i subotom najvie. Iznenauje podatak da je nedelja (i inae dan namenjen za odmor) trei dan u sedmici kad imamo najmanje slobodnog vremena. Da li je to zaista egzaktan pokazatelj nae zauzetosti ili je to vie na psiholoki i emocionalni doivljaj (raste polako nivo stresa kao priprema za nastupajuu radnu sedmicu) koji se prenosi na percepciju naih obaveza u ovom danu, teko je poudano odgonetnuti.
120
Slobodno vreme poseta kulturnim dogaajima

Deo istraivanja koji je posveen strukturi potronje slobodnog vremena pokazae pravi nivo nae potroake kulture, ali i ukupnog odnosa prema kulturnim potrebama, sportu, rekreaciji, i slino. Kada posmatramo ukupan prosek potronje slobodnog vremena na posetu kulturnim dogaajima u toku jednog dana, dolazimo do zapanjujueg podatka da se na ovu vrstu kulturnih potreba dnevno u proseku troi samo 3,52 minuta. Ovako ogoljen i egzaktan pokazatelj ne govori samo o tome koliko smo egzistencijalno ugroeni, pa shodno tome kulturnim dogaajima pridajemo malo panje, ve i poraavajui podatak da nam je nivo kulturnih potreba zakrljao do te mere da je gotovo pred gaenjem. Tranzicioni procesi erozije sistema primarnih i pozitivnih drutvenih vrednosti (meu kojima su kulturne vrednosti jedne od najvanjih), danas u Srbiji su dostigli taku u kojoj je potrebno ukljuiti sva zvona za uzbunu. Ukoliko ne zaustavimo ovako pogubne drutvene i politike trendove, nama preti opasnost da u decenijama koje slede u potpunosti izgubimo vlastiti kulturni identitet. to bi istovremeno znailo i gubitak nacionalnog identiteta, jer je kulturna osnova njegov kamen temeljac. Nacionalno i kulturno bie jedno bez drugog ne mogu da opstoje. U ovom otrenjujuem podatku, ene imaju malo bolji rezultat od proseka, i duplo bolji rezultat od mukaraca: one dnevno troe 4,52 minuta, a mukarci jedva 2,27 minuta (vidi tabelu 2). Ovo ne svedoi o tome da su ene duplo kulturnije od mukaraca (mada bi to mnogi posvedoili), ve o veem nivou izgraenosti kulturnih kapaciteta (kulturne navike) pripadnica lepeg pola, pa shodno tome i vei obrok slobodnog vremena namenjen zadovoljenju ove vrste primarnih ljudskih potreba. Tabela 2.
N KultDogUK Poseta kulturnim dogadjajima Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana Valid N (listwise) Minimum Maximum Mean Std. Deviation 18,128
1.417 1.417
195
3,52
121
Starosna grupa ispitanika od 13 do 17 godina dnevno na posete kulturnim dogaajima troi simbolinih 0,57 minuta, dakle ni ceo minut. Grupa od 18 do 24 godine troi 2,37 minuta, a grupa 25-30 godina 2,31 minut. Starosna grupa od 31 do 40 jo manje, svega 1,28 minuta, a grupa od 41 do 50 neto vie 2,72 minuta. Starosna grupa od 51 do 60 godina rekordnih 10,71 minuta, a grupa preko 61 godinu ivota samo 2,35 minuta. Iz priloenog rezultata moe se videti da je nivo kulturnih potreba, ali i ustaljenih navika da se te potrebe upranjavaju u slobodnom vremenu, najvea kod starijih ispitanika, to deluje okantno kada se uporedi sa mlaom populacijom iji je nivo kulturnih potreba i motiva da se one zadovolje u raspoloivom slobodnom vremenu poraavajue nizak. Razarajue pojave rastakanja kulturnih vrednosti najvie su pogodile srednju generaciju i mlade, dakle one na kojima sada poiva ili e tek poivati kulturna ali i egzistencijalna osnova srpske nacije. To je gorko saznanje i najtea optunica za one koji u Srbiji u poslednje dve decenije sebe smatraju u politikom elitom. Kulturni, nacionalni i egzistencijalni sunovrat srpske nacije posmatran iz ove perspektive izgleda zastraujue. Posmatrani kroz prizmu obrazovnog nivoa, rezultati su sledei. Ispitanici koji imaju osnovno ili nie obrazovanje dnevno na posetu kulturnim dogaajima troe 3,37 minuta, a srednjokolski nivo obrazovanja neznatno vie, 3,51 minut. Ispitanici sa viom kolom ili fakultetom neoekivano malo 3,98 minuta. Posmatrano po regionima, stvari stoje ovako: region Beograda 3,05 minuta, region Vojvodine neto manje 2,29 minuta, region centralne Srbije neoekivano vie od regiona Beograda i Vojvodine 4,51 minut. U gradskom naselju 2,90 minuta, u prigradskom neoekivanih 6,51 minut i seoskom 2, 94 minuta. Pomalo nestvarno deluju ove cifre i dovode u sumnju iskrenost ispitanika, jer je teko poverovati da stanovnici sela gotovo istovetno poseuju kulturne priredbe u odnosu na gradsko stanovnitvo, a ispitanici iz prigradskih mesta gotovo tri puta vie. Iako nam je poznata injenica da je vei deo tzv. gradskog stanovnitva ruralnog porekla i da je u veem delu zastupljen u naim gradovima, ipak nam je teko poverovati da je prigradsko stanovnitvo tri puta vie posveenije kulturnim sadrajima od stanovnika grada. Tu se mora uzeti u obzir i neuporedivo skromnija kulturna ponuda u seoskim i prigradski sredinama, to dodatno problematizuje navedene podatke. Posebno izdanje Kulture polisa pp. 109-136
122
Kada posete kulturnim dogaajima posmatramo sa stanovita mesenih prihoda, stvari postaju dodatno zanimljive. Ne moe se utvrditi direktna srazmera izmeu visine mesenih primanja i koliine slobodnog vremena utroenog na kulturna deavanja. Ne raste u srazmeri koliina ovog vremena sa porastom primanja. U grupi ispitanika do 3000 dinara mesenih primanja / deparca samo 1,02 minuta. Od 3001 do 6000 nagli skok na 9,54 minuta, da bi se u sledeoj grupi iji je meseni prihod od 6001 do 12000 dinara vreme prepolovilo na 4,98 minuta. U grupi od 12001 do 18000 dinara dodatan pad na 3,75 minuta. U grupi od 18001 do 30000 dinara novi pad na 2,97 minuta, to samo ukazuje na zakljuak da visina prihoda nije uslov za bogatiju kulturnu aktivnost individua. U grupi od 30001 do 48000 dinara zapaamo opet blagi pad na 2,11 minuta, da bi u grupi ispitanika sa prihodima iznad 48000 dinara dolo do neznatnog rasta na skromnih 2,93 minuta. Brani ispitanici na posetu kulturnim dogaajima troe dnevno 3,81 minuta svog slobodnog vremena, dok neudate / neoenjeni neto manje 2,46 minuta. Razvedeni ispitanici troe neto vie 3,85 minuta, a udovice / udovci ak 4,60 minuta. Ispitanici u vanbranim zajednicama najvie polau na ove aktivnosti sa 4,91 minuta. Zaposleni ispitanici dnevno troe na kulturne dogaaje skromnih 2,36 minuta, a nezaposleni oekivano vie 9,83. minuta. Domaice 4,85 minuta, uenici / studenti skromnih 2,72 minuta, a penzioneri srazmerno malo 3,47 minuta. Kada posmatramo ovu potronju po danima u nedelji, stvari izgledaju ovako: ponedeljkom na kulturne dogaaje ispitanici troe 10,59 minuta slobodnog vremena, utorkom neverovatno malo svega 1,21 minut, sredom neverovatnih 0,33 minuta, etvrtkom takoe malih 0,65 minuta, petkom neto vie 1,56 minuta, subotom isto vie ali i dalje skromnih 2,39 minuta, dok nedeljom imamo neto vei skok na 6,60 minuta. Vanbrani ispitanici srazmerno najvie vremena troe na posete kulturnim dogaajima, to ukazuje na kvalitet i prirodu njihovog meusobnog odnosa, kao i da je, po ovim nalazima, ponedeljak dan kada najvie vremena troimo na posete kulturnim dogaajima (ne znamo u uvom trenutku da li ovaj podatak ima nekakvu direktnu vezu sa eventualno poveanom kulturnom ponudom u ovom danu, to bi donekle objasnilo ovako neoekivan rezultat), a sredom da gotovo ne radimo nita to bi imalo veze sa kulturnim dogaajima. Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
123
Slobodno vreme posveeno itanju knjiga

Ukupno slobodno vreme utroeno na itanje knjiga za sve grupe ispitanika iznosi skromnih 10,35 minuta dnevno (vidi tabelu 3), ali ipak neto vie nego kada su u pitanju posete kulturnim dogaajima. To je mogue objasniti time da je za itanje knjiga je potrebno znatno manje napora i angamana (knjige se itaju uglavnom kod kue), negoli to je potrebno da bismo se pripremili za posete kulturnim priredbama. Tabela 3.
N CitKnjUK CITANJE KNJIGA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana Minimum Maximum Mean Std. Deviation 33,330
1.417
630
10,35
ene na druenje s knjigom potroe dnevno 14,85 minuta, a mukarci tri puta manje 4,77 minuta (jo jedna potvrda prethodno izreenih tvrdnji). U starosnoj grupi ispitanika od 13 do 17 godina ivota, za vreme provedeno sa knjigom izdvaja se 13,82 minuta slobodnog vremena, od 18 do 24 godine 12,74 minuta, a od 25 do 30 godina 9,47 minuta. U grupi od 31 do 40 godina na to se troi 9,41 minuta, od 41 do 50 godina 10,87 minuta, od 51 do 60 godina 8,78 minuta, a preko 60 godina 9,73 minuta. Pokazalo se tako da najvie vremena uz knjigu provode ene i srednjokolci, dok ostale grupe na to troe standardno malo vremena. Ispitanici sa osnovnim ili niim obrazovanjem uz knjigu provode 7,63 minuta dnevno; srednjokolski nivo obrazovanja 9,97 minuta, a via kola / fakultet, oekivano, duplo vie 20,41 minut. Razlika izmeu prva dva nivoa obrazovanja je minimalna, dok je najvii nivo obrazovanja pokazao znatan rast koliine slobodnog vremena koje se troi na itanje knjiga. Razlika koja se pokazala izmeu starosne dobi i visokog nivoa obrazovanja sadrana je u injenici da skupinu koja ima najvii obrazovni nivo u velikoj meri ine i ostale starosne kategorije a ne samo najmlae, te je tako lako objasniti od kuda tolika vremenska razlika u korist onih sa visokim nivoom obrazovanja. Regionalno posmatrano utvruje se pravilnost da urbaniji regioni malo vie vremena posveuju ovoj kulturnoj aktivnosti: Beograd 13,64 Posebno izdanje Kulture polisa pp. 109-136
124
minuta, Vojvodina 10,29 minuta, a centralna Srbija 8,47 minuta. A kada se radi o tipu naselja, ova pravilnost ima obrnuti smer: to je naselje manje urbano vie se vremena troi na itanje knjiga: gradsko naselje 9,51 minut, prigradsko 11,82 minuta, a seosko naselje najvie 11,52 minuta. Moramo primetiti da ova dva podatka pomalo zbunjuju, a odgovor se moe potraiti u injenici da je broj seoskih naselja mali u urbanim regionima, tako da on bitnije ne utie na ukupan rezultat i utvrenu pravilnost kod regionalne podele, da itanost knjiga raste sa porastom urbaniteta. Ipak, svakako je znaajan i podatak da se, gledano pojedinano po tipu naselja, knjige najvie itaju ba na selu. Ova kulturna aktivnost, posmatrana kroz prizmu mesenih primanja, pokazuje dosta raznorodne rezultate, te se ne moe utvrditi pravilnost da porast itanosti raste sa mesenim primanjima. Kod ispitanika ija mesena primanja ne prelaze 3000 dinara, vreme utroeno na itanje knjiga je gotovo simbolino 3,81 minut, od 3001 do 6000 dinara to se vreme utrostruava na 15,56 minuta, od 6001 do 12000 dinara gotovo isto 15,82 minuta, od 12001 do 18000 dinara drastian pad na svega 5,14 minuta, od 18001 do 30000 dinara 11,34 minuta, od 30001 do 48000 dinara opet znaajan pad na 7,73 minuta, a preko 48000 dinara na solidnih 13,05 minuta. Brani ispitanici dnevno na itanje knjiga troe 9,53 minuta, neudate / neoenjeni neto vie 11,26 minuta, razvedeni ispitanici, pak, solidnih 16,92 minuta, udovice / udovci 8,38 minuta, a vanbrani suprunici ubedljivo najvie 22,65 minuta, duplo vie nego brani suprunici. Zaposleni ispitanici troe 11,29 minuta, nezaposleni 6,34 minuta, domaice 6,79 minuta, studenti / uenici oekivano vie 13,30 minuta dnevno, a penzioneri 9,22 minuta. Posmatrano po danima moemo uoiti da vreme provedeno sa knjigom polako raste kako se ide prema sredini odnosno kraju nedelje. Ponedeljkom 7,18 minuta, utorkom 7,62 minuta, sredom 13,04 minuta, etvrtkom blagi pad na 9,10 minuta, petkom skok na najviih 14,51 minuta, subotom blagi pad na 11,37 minuta i nedeljom 10,70 minuta. Petak se tako iskazao kao dan kada se u nedelji najvie druimo sa knjigom, kao to su se i ovde vanbrani suprunici iskazali kao najaktivnija skupina koja za itanje knjiga odvaja najvie svog slobodnog vremena.
125
Slobodno vreme provedeno u sportu i rekreaciji

Ukupno uzevi, dnevno, na sport i rekreaciju nai ispitanici troe 5,56 minuta (vidi tabelu 4). Tabela 4.
N SportRkrUK SPORT / REKREACIJA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana Valid N (listwise) Minimum Maximum Mean Std. Deviation 23,318
1.417 1.417
420
5,56
ene za ovaj vid slobodnih aktivnosti troe 3,76 minuta, a mukarci neoekivano vie 7,78 minuta, ime je naa subjektivna predstava da ene vode vie rauna o ovom vidu aktivnosti, ovim nalazima bitno dovedena u pitanje. Re je o vlastitoj percepciji koja enu vidi kao aktivnijeg subjekta sportske rekreacije kao stila ivota. Treba kao korektivnu injenicu naglasiti da je to stil ivota uglavnom mlaih i urbanih ena, to u ukupnom zbiru ne ini dovoljan broj da bi iskazani rezultat bio povoljniji za ensku populaciju uopte. Takoe, treba istai i injenicu da ene vie polau na rekreaciju, a mukarci na sportske aktivnosti, to u krajnjem daje ovakvu sliku. Starosna grupa ispitanika izmeu 13 i 17 godina dnevno na ove aktivnosti troi 12,97 minuta svog slobodnog vremena. Rezultat je oekivan i potvruje da mladi zaista dosta vremena troe na sport i rekreaciju. Grupa od 18 do 24 godine neto manje 10,89 minuta, ali jo uvek dovoljno. I ovde je mogue utvrditi pravilnost (obrnutu proporciju): to je grupa ispitanika starije dobi, to koliina vremena koje troi na sportskorekreativne aktivnosti opada. Grupa od 25 do 30 godina 7,68 minuta, a grupa od 31 do 40 skoro duplo manje 3,91 minuta. Starosna grupa od 41 do 50 godina 3,58 minuta, a grupa od 51 do 60 za nijansu vie 4,74 minuta, da bi starosna grupa preko 60 godina ivota nastavila utvrenu pravilnost sa 3,20 minuta sportsko-rekreativnih aktivnosti dnevno. Posmatrane kroz vizuru obrazovnog nivoa, stvari poinju da bivaju takoe zanimljive. I ovde je kao to emo videti mogue utvrditi socioloku pravilnost, ovoga puta direktnu srazmeru: to je obrazovni Posebno izdanje Kulture polisa pp. 109-136
126
nivo vii vei je i obrok slobodnog vremena koji se troi na sportskorekreativne aktivnosti. Grupa ispitanika sa osnovnim ili niim nivoom obrazovanja 3,76 minuta, srednjokolski nivo skoro duplo vei rezultat 6,60 minuta, a via kola ili fakultet neto vie, 6,92 minuta. Regionalno posmatrano, rezultati su i ovde pokazali oekivan iznos. Region Beograda 7,92 minuta, Vojvodine 6,14 minuta, a centralne Srbije skoro duplo manje od Beograda i Vojvodine 3,83 minuta. U gradskom naselju na ovu vrstu aktivnosti dnevno se troi 7 minuta slobodnog vremena, u prigradskom iznenaujue malo, svega 2,75 minuta, a u seoskoj sredini solidnih 3,80 minuta. Kada posmatramo nivo mesenih primanja i koliine potroenog vremena na sport i rekreaciju dobijamo dosta raznolike rezultate. Koliina slobodnog vremena potroenog na ove aktivnosti prema ostvarenim rezultatima nije direktno uslovljena visinom mesenih primanja. Ispitanici ija su mesena primanja do 3000 dinara troe rekordnih 11,39 minuta, a grupa od 3001 do 6000 dinara skoro etiri puta manje samo 3,07 minuta. Grupa ispitanika od 6001 do 12000 dinara osrednjih 6,93 minuta, a grupa od 12001 do 18000 dinara 5,66 minuta. Od 18001 do 30000 dinara rekordno malih 2,66 minuta, grupa od 30001 do 48000 dinara solidnih 6,20 minuta. Grupa preko 48000 dinara respektabilnih 9,32 minuta. Tako se pokazalo da dve ekstremne grupe kada su u pitanju meseni prihodi, najmanja i najvea, troe najvie svog slobodnog vremena na sport i rekreaciju; oekivan rezultat jer prvu grupu ini uglavnom mlaa populacija, a drugu bogati pojedinci koji dosta vremena posveuju ovoj aktivnosti, nekad kao posledicu pomodarstva i podraavanja zapadnih uzora, a nekad i kao autentinu potrebu za koju imaju dovoljno finansijskih predispozicija da je zadovolje. Ispitanici koji su udati / oenjeni dnevno na sport i rekreaciju troe 3,84 minuta svog slobodnog vremena, dok neudate / neoenjeni duplo vie 9,74 minuta. Razvedeni, pak, troe samo 3,22 minuta, udovice / udovci kao i razvedeni 3,55 minuta, a vanbrani ispitanici neto vie 5,49 minuta. Zaposleni izdvajaju za sport i rekreaciju 4,97 minuta svog dnevno raspoloivog slobodnog vremena, nezaposleni neznatno vie 5,30 minuta, domaice skromnih 3,31 minuta, studenti / uenici oekivano vie itavih 11,20 minuta, da bi kod penzionera to ponovo palo na skromnih 3,57 minuta. Posmatrano po danima u nedelji, ponedeljkom troimo na navedene aktivnosti 8,17 minuta, utorkom znatno manje Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
127
4,99 minuta, sredom opet raste nivo ovih aktivnosti na 9,87 minuta, etvrtkom pada na 6,51 minut, petkom neoekivano malo svega 3,29 minuta, subotom je neoekivano skroman rast na 5,66 minuta, a nedeljom izuzetno malo svega 1,70 minuta. Tako ispada da su dani stvoreni za rekreaciju ponedeljak i sreda, a da petkom to ne radimo jer smo valjda umorni na kraju radne nedelje, kao i nedeljom kada, pak, najvie lenarimo i svoju neaktivnost oputamo do krajnjih granica.
Slobodno vreme posete sportskim dogaajima

Poseta sportskim dogaajima u ukupnom dnevnom proseku nosi skromnih ili ak simbolinih 1,62 minut naeg slobodnog vremena (vidi tabelu 5). Ovako skroman rezultat pokazuje jo jednu vanu injenicu da je ukupan kvalitet naeg sporta i sportskih priredbi na tako niskom nivou da nije u stanju da ozbiljnije motivie graane za znaajnije prisustvo ovim dogaajima. Tabela 5.
N SportDogUK Sportski dogadjaji - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana Valid N (listwise) Minimum Maximum Mean Std. Deviation 19,823
1.417 1.417
705
1,62
enski deo populacije na ove aktivnosti troi simbolinu koliinu slobodnog vremena, 0,36 minuta dnevno, a mukarci razumljivo vie 3,17 minuta, ali i oni znatno manje od oekivanog rezultata. Starosna grupa od 13 do 17 godina dnevno troi 2,68 minuta, a grupa od 18 do 24 godina, kao i pripadnice lepeg pola svega 0,37 minuta. Starosna grupa od 25 do 30 godina troi rekordnih 11,62 minuta na posete sportskim priredbama, to samo ukazuje na to da su oni najbrojnija dobna skupina koja redovno prati sportske dogaaje, ali i ini najpostojanije jezgro sportskih navijaa. U grupi od 31 do 40 godina vremenski obrok drastino pada na svega 1,69 minuta, a u grupi od 41 do 50 godina dodatan pad na 1,31 minut, za stariju dob od 51 do 60 godina to je jedva izmerljiv Posebno izdanje Kulture polisa pp. 109-136
128
rezultat od 0,06 minuta, kao i za grupu preko 61 godine ivota. Stariji ispitanici oigledno nemaju naviku da odlaze na sportske priredbe, ali su pri tom izgubili i iluziju da se u domaem sporu neto jo moe desiti dobro i autentino. Za grupu ispitanika nieg i osnovnog nivoa obrazovanja 0,31 minut, srednjokolski nivo 2,43 minuta, a via kola ili fakultet gotovo isti nivo od 2,40 minuta dnevno. U regionu Beograda, u proseku, na sportske dogaaje troi se 1,76 minut dnevno, Vojvodine neto manje 0,87 minuta, a centralne Srbije najvie 1,98 minuta. U gradskom tipu naselja 2,59 minuta, u prigradskom 0,30 minuta , a u seoskom 0,00 minuta, to se moe objasniti skromnom ponudom sportskih dogaaja, ali i odsustvom navike kod ovog dela stanovnitva da odlazi na ovakve manifestacije, kao i poodmaklim procesom starenja sela (vidimo da jezgro navijakih grupa uglavnom ine mlai ljudi). Ispitanici koji imaju mesene prihode do 3000 dinara dnevno na sportske dogaaje troe 0,28 minuta svog slobodnog vremena, grupa od 3001 do 6000 dinara neto vie 0,78 minuta, dok grupa od 6001 do 12000 dinara iako sa znaajnijim prihodom troi simbolinih 0,07 minuta. Za grupu sa primanjima od 12001 do 18000 dinara, takoe minimalnih 0,13 minuta, a grupa od 18001 do 30000 dinara za ovu aktivnost dnevno troi rekordnih 4,94 minuta. Dalji porast mesenih prihoda pokazuje tendenciju pada, to ukazuje na zakljuak da visina mesenih primanja nije glavni faktor za to da neko svoje vreme troi na sportske dogaaje. Od 30001 do 48000 dinara 0,83 minuta, a preko 48000 dinara 2,10 minuta. Brani ispitanici dnevno na ove aktivnosti troe 0,51 minut, neudate / neoenjeni neto vie 1,58 minuta, razvedeni ispitanici 0,51 minut isto kao i brani ispitanici (valjda, kada je ova aktivnost u pitanju, i posle braka zadravaju svoje stare navike). Udovica / udovac 0,16 minuta, a vanbrani ispitanici neverovatnih 49,73 minuta. Ovaj poslednji rezultat toliko odskae od ostalih vremena da sam po sebi trai dodatna ispitivanja. Zaposleni 1,59 minuta, nezaposleni 0,00; dakle, po sopstvenom svedoenju uopte ne poseuju sportske dogaaje (u ta je teko poverovati), kao i domaice (0,00 minuta), dok uenici / studenti pokazuju vie zanimanja sa itavih 5,57 minuta, i penzioneri minimalnih 0,07 minuta. Posmatrano po danima u nedelji, stvari stoje ovako: ponedeljak 5,23 minuta, utorak 1,38 minuta, sreda neoekivano malo (ipak je to Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
129
sportski dan) 0,52 minuta, etvrtak jo manje 0,28 minuta, petak 0,97 minuta, subota malo vie 1,21 minut, a nedelja 1,49 minuta. Ponedeljak se i ovde kao i kod kulturnih dogaaja pokazao kao najaktivniji dan u nedelji, iako ta injenica nije u direktnoj korelaciji sa bogatijom kulturnom i sportskom ponudom u tom danu (tanije nismo sigurni da je tog dana ponuda sportskih i kulturnih dogaaja vea nego nekim drugim danima u nedelji, to bi donekle objasnilo ovakav aktivizam graana ponedeljkom).
Slobodno vreme posete kafanama, kafiima, restoranima i kladionicama

Ukupan proseni utroak dnevno raspoloivog slobodnog vremena na posete kafanama, kafiima, restoranima i kladionicama iznosi 29,62 minuta (vidi tabelu 6), vie nego, ukupno uzevi, sve ostale aktivnosti u slobodnom vremenu, izuzimajui jedino posete prijateljima. Dakle, na kafanu i kladionice Srbi dnevno troe ukupno svog slobodnog vremena koliko i na posete kulturnim dogaajima, sportskim priredbama, sportu i rekreaciji, itanju knjiga i etnji, uzevi zajedno. Tabela 6.
N KafRstKlad VREME UKAFICU, KAFANI, RESTORANU, KLADIONICI Valid N (listwise) Minimum Maximum Mean Std. Deviation 74,211
1.417 1.417
900
29,62
enski deo ispitanika na ove aktivnosti dnevno troi 20,02 minuta, a muki deo, oekivano duplo vie, 41,52 minuta. Starosna grupa ispitanika od 13 do 17 godina 52,50 minuta, a grupa od 18 do 24 godine rekordnih 66,54 minuta. Poraavajua je injenica da nam mlada generacija ne izlazi iz kafana, kafia i kladionica. Da im je poseta ovakvim mestima u fokusu interesovanja i dnevnih aktivnosti. I sledea starosna grupa od 25 do 30 godina, troi gotovo istovetan broj minuta 61,32, to pokazuje da su mladi ljudi u najveem segmentu potronje svog slobodnog vremena okrenuti igrama na sreu i gluvarenju po ugostiteljskim objektima. Posebno izdanje Kulture polisa pp. 109-136
130
Sa grupom od 31 do 40 godina ivota poinje trend postepenog smanjenja poseta kafanama, kafiima i kladionicama, i to na 40,57 minuta, dok starija grupa od 41 do 50 godina na te posete troi 19,94 minuta, dakle duplo manje od rekordne grupe. Starosna grupa od 51 do 60 godina nastavlja trend smanjenja na 12,07 minuta, a starosna grupa preko 60 godina najmanje svega 6,71 minuta. Graani koji pripadaju starijim generacijama u velikoj meri odstupaju od vaeeg trenda potronje njihovih naslednika. Ovde se ne radi samo o prirodnom konzervativizmu starijih, nego i o drugaijem vrednosnom sistemu koji implicira izbegavanje ovakvih ivotnih aktivnosti, kao drutveno manje prihvatljivih. Ispitanici sa osnovnim ili niim stepenom obrazovanja dnevno na ove aktivnosti troe 12,02 minuta svog slobodnog vremena, srednjokolci najvie 42,50 minuta, a sa viom kolom ili fakultetom 32,28 minuta. Ispitanici iz regiona Beograda na ove aktivnosti troe 36,30 minuta, iz Vojvodine 28,97 minuta, a centralne Srbije 26,10 minuta. Ispitanici iz gradskog naselja 35,91 minut, prigradskog neto manje 20,77, a seoskog dva puta manje od gradskog 19,41 minut. Uoljiva je pravilnost da graani u urbanijim sredinama vie upranjavaju ovakvu vrstu slobodnih aktivnosti. Kada kao kriterijum uzimamo meseni prihod / deparac, onda su rezultati sledei: kod ispitanika do 3000 dinara to je 37,60 minuta, u grupi od 3001 do 6000 dinara manje 27,77 minuta, od 6001 do 12000 dinara prosenih 31,99 minuta, u grupi od 12001 do 18000 dinara, drastian pad na svega 14,80 minuta; zatim u grupi od 18001 do 30000 dinara primeujemo blagi porast na 23,14 minuta, od 30001 do 48000 dinara, dalji rast na 37,25 minuta koji je izjednaen sa grupom koja ima najmanja mesena primanja i u grupi preko 48000 rekordnih 58,89 minuta. Ako bolje pogledamo ove rezultate, videemo da visina mesenih prihoda ne igra veliku ulogu u koliini slobodnog vremena (osim kod poslednje najbogatije skupine), koje se troi na ovu vrstu aktivnosti, iako je ona direktno skopana sa velikim materijalnim trokovima. Verovatno se kod pripadnika grupe sa niim prihodima ovde radi o stilu ivota i ustaljenim navikama, pa se oni koji preferiraju ovakav stil ponaanja nekako snalaze da zadovolje svoje navike, makar im meseni prihodi oteavali realizaciju ove potrebe. Udate / oenjeni dnevno na ove aktivnosti troe samo 14,37 minuta, neudate / neoenjeni visokih 62,53 minuta, razvedeni rekordnih 68,16 minuta (valjda kao nain utehe), udovice / udovci simbolinih 2,41 Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
131
minuta, a u ispitanici koji su u vanbranoj zajednici visokih 57,59 minuta (dosta polau na provod i uivanja koja pruaju ovakva mesta). Zaposleni ispitanici 31,74 minuta, nezaposleni 36,92 minuta, domaice minimalnih 1,94 minuta, studenti / uenici ubedljivo najvie 65,32 minuta (zabrinjavajua pojava da nam mlada generacija ogroman obrok svoga vremena troi na ovu vrstu aktivnosti), a penzioneri skromnih 7,53 minuta. Posmatrano po danima: ponedeljkom 33,30 minuta, utorkom 21,06 minuta, sredom najvie 41,24 minuta, etvrtkom prosenih 28,09 minuta, petkom 25,34 minuta, subotom se belei blagi porast na 35,40 minuta, a nedeljom se prosenih 26,27 minuta troi na posmatrane aktivnosti. Dakle, sreda se pokazala kao dan kada najvie slobodnog vremena troimo na odlaske u kafane, kafie, restorane, kladionice i slino.
Slobodno vreme posete prijateljima

Ukupno utroeno vreme na posete prijateljima iznosi 38,72 minuta slobodnog vremena dnevno (vidi tabelu 7). Graani Srbije ovim rezultatom potvruju da stepen otuenosti njihovih odnosa, na sreu, jo uvek nije na nivou razvijenih zapadnih drutava. Ova emotivna bliskost i drueljubivost naeg oveka, pokazuje da je poseta prijateljima pored ustaljene socijalne potrebe i najmanje zahtevna slobodna aktivnost, kako s aspekta finansijskih izdataka, tako i na planu organizacije ivota. Skoknuti kod prijatelja na kaficu, i dalje je omiljena drutvena aktivnost naeg oveka, ali i potvrda njegove solidarnosti i bliskosti sa sredinom koja ga okruuje. Tabela 7.
N PosPrijUK POSETA PRIJATELJIMA Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana Minimum Maximum Mean Std. Deviation 70,338
1.417
915
38,72
ene na poste prijateljima dnevno troe 43,51 minuta svog slobodnog vremena, a mukarci znatno manje 32,78 minuta. Pokazalo se i ovim podatkom da ene imaju izraenije sklonosti ka druenju i razviPosebno izdanje Kulture polisa pp. 109-136
132
janju prijateljskih odnosa, nego mukarci. Ispitanici u starosnoj grupi izmeu 13 i 17 godina ivota, dnevno troe skromnih 19,15 minuta na posete prijateljima, a grupa od 18 do 24 godine duplo vie 37,70 minuta. Starosna grupa od 25 do 30 godina 34,43 minuta, a grupa od 31 do 40 godina skoro duplo manje 18,90 minuta. Kod grupe od 41 do 50 godina rezultat raste na visokih 39,02 minuta, a kod grupe od 51 do 60 godina na rekordnih 55,41 minuta. Preko 60 godina ivota 42,13 minuta. Starije uzrasne grupe ispitanika pokazale su ubedljivo vie sklonosti ka druenju i izgradnji prijateljskih odnosa. Ovde nije re samo o tome da je njihov obrok slobodnog vremena vei od mlaih i profesionalno vie optereenih grupa, ve i o znaajnijoj razlici u nivou socijalizacije i percepcije meuljudskih odnosa. Ispitanici sa osnovnim ili niim obrazovanjem dnevno za posete prijateljima izdvajaju 41,04 minuta, oni sa srednjokolskim nivoom obrazovanja 37,74 minuta, a sa viom ili visokom kolom najmanje 35,49 minuta. I ovaj pokazatelj potvruje prethodnu konstataciju, u grupi ljudi niskog obrazovnog nivoa najzastupljeniji su stariji graani, pa se tako i u ovoj varijabli potvruje njihova sklonost ka eim i prisnijim socijalnim kontaktima. Mlaa generacija iskazuje i po ovim podacima tendenciju srazmerno vee usamljenosti i otuenosti nego starije generacije graana, to moe dodatno da zabrine. Ispitanici u regionu Beograda troe na posete prijateljima 31,18 minuta dnevno, Vojvodine 27,22 minuta, a centralne Srbije najvie 49,98 minuta; stanovnici naselja gradskog tipa 36,96 minuta, prigradskih naselja 37,07 minuta, a u seoskim naseljima najvie 44,65 minuta. I ovde se moe utvrditi pravilnost: to je region ili tip naselja ruralnijeg karaktera, raste i koliina slobodnog vremena koja se posveuje socijalnim kontaktima. To potvruje injenicu da stanovnici ovog tipa naselja vie panje posveuju tipu neposredne interpersonalne komunikacije (tzv. topliji tip komunikacije), dok su stanovnici urbanijih delova Srbije sve vie skloni komunikaciji koja je posredovana tehnikotehnolokim artefaktima, pa samim tim i znatno hladnija. Ispitanici ija su mesena primanja do 3000 dinara, na posete prijateljima troe dnevno 39,60 minuta svog slobodnog vremena, od 3001 do 6000 dinara 41,06 minuta, od 6001 do 12000 dinara 46,27 minuta, a od 12001 do 18000 dinara 39,62 minuta, od 18001 do 30000 dinara 39,21 minut, a od 30001 do 48000 dinara 44,53 minuta i preko 48000 dinara najmanje 23,51 minut (bogati se najmanje drue). Na osnovu navedeObian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
133
nih podataka moe se zakljuiti da nivo mesenih prihoda ne utie bitnije na koliinu vremena koja se izdvaja za posete prijateljima, osim kod poslednje skupine najbogatijih ispitanika, koji su iskazali duplo manje sklonosti ka ovakvom tipu troenja svog slobodnog vremena. Brani ispitanici u druenju sa prijateljima provode 41,21 minut, a neudate / neoenjeni 33,87 minuta. Razvedeni ispitanici, pak, dnevno troe 28 minuta slobodnog vremena na posete prijateljima, a udovice /udovci 40,35 minuta, dok ispitanici u vanbranoj zajednici rekordnih 50,17 minuta. Vanbrani tip zajednice i ovde iskazuje najvii nivo pozitivnih rezultata, to ga i na ovim primerima iskazuje kao drutveno najfunkcionalniji model partnerskih odnosa. Zaposleni troe 34,83 minuta, nezaposleni svega 24,57 minuta, domaice rekordnih 72,55 minuta, uenici / studenti prosenih 37,98 minuta, a penzioneri 40,84 minuta. I ovi rezultati pokazuju da ljudi nieg nivoa obrazovanja, starije uzrasne dobi i ruralnog rezidencijalnog statusa, najvie vremena posveuju svojim socijalnim odnosima. Po danima posmatrano, vidimo da se izdvojio etvrtak kao dan za posete prijateljima. Ponedeljkom na te aktivnosti troimo 34,65 minuta slobodnog vremena, utorkom malo manje 32,51 minut, sredom najmanje 29,22 minuta, etvrtkom rekordnih 50,93 minuta, petkom solidnih 43,56 minuta, subotom kao i petkom 43,17 minuta, a nedeljom svega 38,16 minuta.
Slobodno vreme vreme provedeno u etnji

Ukupno dnevno za etnju odvajamo 18,03 minuta svog slobodnog vremena (vidi tabelu 8). Tabela 8.
N SetnjaUK SETNJA Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana 1.417 Minimum 0 Maximum 300 Mean 18,03 Std. Deviation 40,563
Dnevno na etnju ene troe 15,98 minuta slobodnog vremena, a mukarci znatno vie 20,57 minuta. Ispitanici starosne grupe od 13 do 17 godina ivota skromnih 12,79 minuta, a grupa od 18 do 24 godine Posebno izdanje Kulture polisa pp. 109-136
134
17,15 minuta. Grupa od 25 do 30 godina najmanje 8,94 minuta, od 31 do 40 minuta 14,92 minuta, od 41 do 50 godina dnevno na etnju troi 11,33 minuta, a grupa od 51 do 60 godina 13,80 minuta. Grupa starijih od 60 godina ubedljivo najvie 30,15 minuta. Stariji graani srazmerno vie vremena troe na etnju, doivljavajui je kao vid zdrave rekreacije ali i oblik druenja (este su slike zajednike etnje vie starijih graana). Ispitanici sa osnovnim ili niim obrazovnim nivoom na etnju dnevno troe 18,29 minuta, kao i sa srednjokolskim nivoom 18,78 minuta, dok ispitanici sa zavrenom viom kolom ili fakultetom neto manje 14,19 minuta. Stanovnici Beograda dnevno etaju 15,47 minuta, Vojvodine 17,16 minuta, a centralne Srbija najvie 20,04 minuta; gradskih naselja 20,02 minuta, u prigradskim 15,05 minuta, a u seoskim najmanje 14,94 minuta. Posmatrano regionalno, u ruralnim sredinama graani vie vremena provode u etnji, a ako to sagledamo po tipu naselja, uoavamo obrnutu tendenciju da vreme provedeno u etnji raste sa stepenom urbaniteta. Ispitanici iji je meseni prihod do 3000 dinara dnevno na etnju troe rekordnih 29,33 minuta slobodnog vremena. Grupa ispitanika koji prihoduju od 3001 do 6000 dinara, dnevno na etnju troe tri puta manje vremena skromnih 8,01 minuta, a grupa od 6001 do 12000 dinara 24,01 minuta; grupa ispitanika sa prihodima od 12001 do 18000 dinara 11,31 minut, a grupa od 18001 do 30000 dinara 23,27 minuta; od 30001 do 48000 dinara 18,63 minuta, a preko 48000 dinara 13,81 minuta. Nivo mesenih primanja ne utie bitnije na koliinu slobodnog vremena koje se troi na etnju. Brani suprunici dnevno na etnju troe 17,72 minuta, neudate / neoenjeni 17,25 minuta, a razvedeni ispitanici 12,21 minuta. Udovice / udovci visokih 25,03 minuta, a ispitanici u vanbranoj zajednici svega 9,32 minuta. Zaposleni troe na etnju svega 10,82 minuta, a nezaposleni duplo vie 24,75 minuta. Domaice skromnih 12,51 minuta, a uenici / studenti 14,35 minuta, dok penzioneri troe rekordnih 32,93 minuta. Kada posmatramo dane u nedelji, zapaamo da je dan za etnju utorak. Ponedeljkom na etnju odvajamo 15,12 minuta slobodnog vremena, utorkom rekordnih 31,19 minuta, sredom 18,05 minuta, etvrtkom 12,84 minuta, petkom rekordno niskih 5,94 minuta, subotom prosenih 16,09 minuta, a nedeljom solidnih 22,79 minuta. Ovo istraivanje, po mnogo emu jedinstveno, donelo nam je ne samo ogromnu koliinu empirijske grae, ve i mogunost da u korekObian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena
135
tnoj sociolokoj analizi osvetlimo neke bitne drutvene i kulturoloke fenomene koji su vezani za fenomenologiju slobodnog vremena, ali i nain njegove potronje, kao i stilove ivota na njemu sazdane. Ponuena interpretacija rezultata istraivanja samo je prvi pokuaj da se pronikne u smisao i sutinu nae drutvene stvarnosti i njene pojavne oblike. Ovim radom nismo imali odvie visoke teorijske pretenzije, ve nastojanje da u kratkim obrisima ukaemo na mogue pravce razumevanja i tumaenja istraivanih fenomena. Stoga emo svaku novu i korektnu interpretaciju istraivanja primiti kao doprinos daljem sagledavanju ove problematike.
Literatura:

Bodrogvari, F.: Slobodno vreme i sloboda, RUV Vlahovi, Subotica, 1976. Brankovi, S.: Metodi iskustvenog istraivanja drutvenih pojava, Megatrend univerzitet, Beograd, 2009. Veblen, T.: Teorija dokoliarske klase, Mediteran, Novi Sad, 2008. Despotovi, LJ., Jovovi, S.: Odrastanje u komarima tranzicije, Istonik, Novi Sad, 1998. Kokovi, D.: Fenomenologija slobodnog vremena, Tims, Novi Sad, 2007. Moren E.: Duh vremena I, Bigz, Beograd, 1979. Tomi-Koludrovi, I., Leburi, A.: Sociologija ivotnog stila, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2002.
136
OSP

UDC316.722:379.8(497.11)"200" 316.728(497.11)"200" ID 168156172
Received: March 18th, 2009.
Professor Ljubia Despotovi, PhD Faculty of Culture and Media, Belgrade
FREE TIME & LIFESTYLES BETWEEN THE PROTESTANT ETHIC & THE CULTURE OF HEDONISM
Summary: The work considers the basic results of an empirical research of the phenomenology of free time, placed in the context of transitional changes that have affected Serbian society (and citizens) at the beginning of the new millennium. The collected empirical data, gained by way of the sociometric research method, is interpreted in the work through the paradigm of consumer society and the culture of hedonism. The dominant consumerist ideology has waged decisive influence on consumption styles as lifestyles. Key words: free time, lifestyles, culture of hedonism, consumer culture, consumerism
PRILOZI
Prilog 1 - Struktura uzorka
POPULACIJA I UZORAK
Istraivanje je uraeno u formi dnevnika na uzorku od 1600 ispitanika koji reprezentuje populaciju itelja Srbije starijih od 12 godina. Prema popisu iz 2002. istraivana populacija, starosti od 12 i vie godina, procenjuje se na oko 6.500.000 ljudi. Mukaraca ima oko 48,6% (ili 3.160.000), a ena 51,4% (ili 3.340.000). Primenjuje se kvotni uzorak prema polu, starosti i danima u nedelji: svaki anketar je duan da obezbedi po 14 osoba koje e voditi dnevnik, a koje e ispunjavati sledee kriterijume:
POL ensko Muko Ukupno 12-17 BROJ ISPITANIKA U SVAKOJ STAROSNOJ GRUPI 18-23 24-30 31-40 41-50 51-60 61 i vie Ukupno
1 1 2
1 1 2
1 1 2
1 1 2
1 1 2
1 1 2
1 1 2
7 7 14
U uzorku od 14 osoba svaki dan u nedelji je bio pokriven sa po dva ispitanika. Izbor ispitanika unutar zadatih kvota je sluajan. Starosna grupa od 12 do 30 godina je vie zastupljena nego to uestvuje u populaciji. Razlog tome je to je ova grupa najzanimljivija sa stanovita cilja istraivanja i glavnog istraivakog pitanja. Kad se podaci budu iskazivali za celu populaciju, uzorak e se posebnim statistikim procedurama uskladiti sa parametrima osnovnog skupa (itelji Srbije stariji od 12 godina). Uzorak je dovoljno velik da se mogu izvoditi veoma precizne procene. Primera radi, za procenu broja sati spavanja, iskazanu u satima s decimalama (7.505 za celu populaciju), mogunost greke za nivo preciznosti od 99% je 0.109, a za nivo preciznosti od 95% svega 0.082. Posebno izdanje Kulture polisa pp. 139-188
140
Prilozi
STRUKTURA UZORKA PO DEMOGRAFSKIM OBELEJIMA

O1 O1. Koji ste najvii nivo obrazovanja zavrili?
Frequency Valid 1 Osnovno ili nie 2 Zavrena srednja kola 3 Via kola ili fakultet Total 429 943 228 1.600 Percent 26,8 58,9 14,2 100,0 Valid Cumulative Percent Percent 26,8 26,8 58,9 85,8 14,2 100,0 100,0
O2zaposl O2. Kakav je va sadanji status po pitanju zaposlenja?

Frequency Valid 1 Zaposlen 2 Nezaposlen 3 Domaica 4 Student/uenik 5 Penzioner Total 696 138 120 261 384 1.600 Percent 43,5 8,7 7,5 16,3 24,0 100,0 Valid Cumulative Percent Percent 43,5 43,5 8,7 52,2 7,5 59,7 16,3 76,0 24,0 100,0 100,0
O3 O3. Koje je vae brano stanje?

Frequency Valid 1 Udata/Oenjen 2 Neudata/Neoenjen 3 Razvedena/razveden 4 Udovica/Udovac 5 U vanbranoj zajednici 9 NZBO Total 886 471 47 164 27 5 1.600 Percent 55,4 29,4 2,9 10,3 1,7 0,3 100,0 Valid Cumulative Percent Percent 55,4 55,4 29,4 84,8 2,9 87,8 10,3 98,0 1,7 99,7 0,3 100,0 100,0
O3a O3.a. Imate li dece?

Frequency Valid 1 Da 2 Ne Total 1.053 547 1.600 Percent 65,8 34,2 100,0 Valid Cumulative Percent Percent 65,8 65,8 34,2 100,0 100,0
Prilozi O3a_broj O3a Broj dece

Frequency Valid 1 2 3 4 5 6 System Total 230 653 134 25 11 1.053 547 1.600 Percent 14,4 40,8 8,4 1,6 0,6 65,8 34,2 100,0
141
Valid Cumulative Percent Percent 21,8 21,8 62,0 83,9 12,7 96,6 2,4 99,0 0,9 100,0 100,0
O3b_braca O3.b Imate li brae?

Frequency Valid 0 Nemam brae 1 2 3 4 5 Total 662 699 158 76 4 1 1.600 Percent 41,4 43,7 9,9 4,8 0,2 0,1 100,0 Valid Cumulative Percent Percent 41,4 41,4 43,7 85,1 9,9 94,9 4,8 99,7 0,2 99,9 0,1 100,0 100,0
O3b_sestre O3.b Imate li sestara?

Frequency Valid 0 Nemam sestara 1 2 3 4 Total 609 670 257 43 21 1.600 Percent 38,1 41,9 16,1 2,7 1,3 100,0 Valid Cumulative Percent Percent 38,1 38,1 41,9 80,0 16,1 96,0 2,7 98,7 1,3 100,0 100,0
O3c_majka O3.c. Da li su vai roditelji ivi? Majka

Frequency Valid 1 Da 2 Ne Total 932 668 1.600 Percent 58,2 41,8 100,0 Valid Cumulative Percent Percent 58,2 58,2 41,8 100,0 100,0
142
Prilozi
Valid Cumulative Percent Percent 47,2 47,2 52,8 100,0 100,0
O3c_otac O3.c. Da li su vai roditelji ivi? Otac

Frequency Valid 1 Da 2 Ne Total 755 845 1.600 Percent 47,2 52,8 100,0
O4 O4. Ukupan broj lanova domainstva u kom ivite

Frequency Valid 1 2 3 4 5 6 7 8 Total 97 373 317 495 199 107 9 2 1.600 Percent 6,1 23,3 19,8 30,9 12,4 6,7 0,6 0,1 100,0 Valid Cumulative Percent Percent 6,1 6,1 23,3 29,4 19,8 49,2 30,9 80,1 12,4 92,6 6,7 99,3 0,6 99,9 0,1 100,0 100,0
O4a O4A. ivite sa ...

Frequency Valid 1 Roditeljima 2 Bratom 3 Sestom 4 Partnerom 5 Prijateljima 6 Sami 7 Sa decom - porodica Total 232 11 13 583 21 97 644 1.600 Percent 14,5 0,7 0,8 36,4 1,3 6,1 40,2 100,0 Valid Cumulative Percent Percent 14,5 14,5 0,7 15,2 0,8 16,0 36,4 52,4 1,3 53,7 6,1 59,8 40,2 100,0 100,0
O6 O6. ivite u ....?

Frequency Valid 1 Gradskom naselju 2 Prigradskom naselju 3 Seoskom naselju Total 661 219 720 1.600 Percent 41,3 13,7 45 100,0 Valid Cumulative Percent Percent 60,4 60,4 16,9 77,3 22,7 100,0 100,0
Prilozi O5 O5. Koliki je va lini meseni prihod/deparac ?

Frequency Valid 1 Do 3000 dinara 2 Od 3001 6000 dinara 3 Od 6001 12000 dinara 4 Od 12001 18000 dinara 5 Od 18001 30000 dinara 6 Od 30001 48000 dinara 7 Preko 48000 dinara 9 NZBO Total 122 135 217 272 377 250 155 71 1.600 Percent 7,6 8,4 13,6 17,0 23,6 15,7 9,7 4,5 100,0
143
Valid Cumulative Percent Percent 7,6 7,6 8,4 16,0 13,6 29,6 17,0 46,6 23,6 70,2 15,7 85,8 9,7 95,5 4,5 100,0 100,0
pol pol
Frequency Valid 1 ensko 2 Muko Total 778 822 1.600 Percent 48,6 51,4 100,0 Valid Cumulative Percent Percent 55,4 55,4 44,6 100,0 100,0
star7gr 7 starosnih grupa

Frequency Valid 1 13-17 god 2 18-24 3 25-30 4 31-40 5 41-50 6 51-60 7 61+ Total 69 283 157 208 317 279 493 1.600 Percent 3,8 15,7 8,7 11,5 17,6 15,4 27,3 100,0 Valid Cumulative Percent Percent 3,8 3,8 15,7 19,5 8,7 28,2 11,5 39,7 17,6 57,2 15,4 72,7 27,3 100,0 100,0
REGION Region
Frequency Valid 1 Beograd 2 Vojvodina 3 Centralna Srbija Total 429 437 734 1.600 Percent 26,8 27,3 45,9 100,0 Valid Cumulative Percent Percent 26,8 26,8 27,3 54,1 45,9 100,0 100,0
Prilozi
145
Prilog 2 - Osnovni nalazi

Descriptives
Descriptive Statistics
N vrustajstmin Vreme ustajanja u satima i decimalama P2a_num P2a. Ukupno spavanja u SATIMA, s decimalama Valid N (listwise) 1,600 1,600 1,600
Min. 4.00 4.00
Max. 13.80 15.00
Mean 7.50 7.62
Std. Dev. 1.58 1.39
P.3 P3. Ako ste danas putovali do posla/kole/fakulteta, kako ste najveim delom putovali?
Percent
Valid Percent
Cumulative Percent 14.75 33.22 34.03 35.56 56.15 60.30 100.00
Valid
1 Peice 2 Svojim kolima 3 Motorom / skuterom 4 Biciklom 5 Gradskim prevozom 6 Neki drugi nain 7 Nisam putovao/la Total
14.75 18.47 0.80 1.53 20.59 4.15 39.70 100.00
14.75 18.47 0.80 1.53 20.59 4.15 39.70 100.00
146
Prilozi
Descriptives
N Min. 0.00 0.00 0.00 0.00 Max. 1812.00 30.20 1500.00 640.00 Mean 267.75 4.46 221.46 46.29 Std. Dev. 194.86 3.25 174.74 57.27
UKUPKMNK UKUPNO MINUTA KOMUNIKACIJE: ZIVA + POSREDOVANA komusatima Ukupno komuniciranja u satima s decimalama UkZIVAKom UKUPNA ZIVAKOMUNIKACIJA (LICEM U LICE) UkPOSRKom UKUPNA POSREDOVANA KOMUNIKACIJA u minutima (mobilni, fiksni telefon, internet - chatovanje, i-mejl, fejsbuk, maj spejs) UKAKTKom UKUPNA AKTIVNA KOMUNIKACIJA UKUPPASKOM UKUPNA PASIVNA KOMUNIKACIJA UkAKTPOSRED UKUPNA AKTIVNA POSREDOVANA: (mob, fksn, int / 2 - ispitanik govori) UKPASPOSRK UKUPNA PASIVNA POSREDOVANA (Mob, Fksn, Int - drugi govori) UkAKTZivKm UK AKTIVNA ZIVA komun (Licem u lice, ispitanik prica) UKPASZIVA UKUPNA PASIVNA ZIVA (Licem u lice, drug prica) ZKuKuci UK ZIVA KOM (LICEM U LICE) U KUCI AktKmuK Ukupna AKTIVNA ziva kom U KUCI K1LuLUkuc K1 Licem u lice u U KUCI/STANU, s Ukucanima K1.1UkAkt K1.1 AKTIVNA s ukucanima Od toga, ja sam govorio/la otprilike K2LuLPrij K2 ...Priljateljima K2.1AKTprij K2.1 Od toga, ja sam govorio/la otprilike K3LuLKDD K3 ...S deckom / devojkom K3.1AKTLDD K3.1 Od toga, ja sam govorio/la otprilike K4LuLKKol K4 ...Kolegama i saradnicima na poslu K4.1AKTKKol K4.1 Od toga, ja sam govorio/la otprilike ZKvanKuce UKUPNA ZIVA KOM VAN KUCE AktKmVanK Ukupna AKTIVNA kom LuL VAN KUCE V1LuLVanK V1 ZIVA KOM VAN KUCE S UKUCANIMA: Koliko vremena ste VAN KUCE proveli u direktnom (licem u lice) razgovoru sa vasim... Ukucanima V1.1AktVanUkuc V1.1 AKTIVNA, VAN, s UKUC Od toga, ja sam govorio/la otprilike
1,600 1,600 1,600 1,600
1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600
0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
1031.00 1028.50 465.00 390.00 875.00 868.00 720.00 435.00 120.00 120.00 100.00 60.00 240.00 120.00 480.00 300.00 780.00 640.00 180.00
116.85 150.91 19.26 27.03 97.58 123.88 85.49 38.71 47.32 20.97 17.27 7.69 9.37 4.97 11.53 5.09 135.97 58.87 14.91
92.31 117.33 27.64 35.94 82.57 106.41 81.94 40.89 38.43 19.70 23.68 11.33 31.03 16.88 52.54 25.03 138.88 64.63 31.65
1,600
0.00
100.00
6.89
15.01
Prilozi
N V2LuLVanPr V2 ...Priljateljima V2.1AktVPr V2.1 AKTIVNA VAN S PRIJAT Od toga, ja sam govorio/la otprilike V3LuLVDD V3 ...ZIVA VAN K S DECKOM / DEVOJKOM V4LuLVKol V4 ...ZIVA KOM VAN S Kolegama i saradnicima na poslu V4.1AktVK V4.1 AKT VAN S KOLEGAMA Od toga, ja sam govorio/la otprilike UkZivasUkuc Uk Ziva s Ukucanima (u kuci + van kuce) UkZivasPrij Uk Ziva s prijateljima UkZsDeckDev Uk Ziva s Deckom / devojkom UkZivsKoleg Uk Ziva s Kolegama / saradnicima KmnkTelBrRzgv Ukupan BROJ razgov telefonoom - MB+Fksn UkKomTelMIN Ukupna kom telefonom (Ukupan BROJ MIN - MB+Fksn) M1BrRzgvMob M1. BROJ razgovora mobilnim M1.1UkMinRzgMob M1.1 Ukupno MINUTA MOB AKTKmMob AKT KOM: UK MIN RAZG,minus "OD TOGA VAS SU ZVALI" M2 M2. Od ukupnog broja razgovora mobilnim, vas su zvali ______ puta M2.1 M2.1 VAS SU ZVALI, sto je trajalo MINUTA M3 M3. Vi ste zvali______ puta M3.1 M3.1 Sto je ukupno trajalo oko______ minuta, M4.1 M4.1 U svim razgovorima mobilnim telefonom....Sa drugom sam pricao/la oko ______ puta M4.2 M4.2 ...Sa drugaricom ______ puta M4.3 M4.3 ...Sa deckom/devojkom/partnerom ______ puta M4.4 M4.4 ...S majkom ______ puta M4.5 M4.5 ...Ocem______ puta M4.6 M4.6 ...Bratom ______ puta M4.7 M4.7 ...Sestrom ______ puta M4.8 M4.8 ...Detetom (sin/cerka)______ puta M4.9 M4.9 ...Rodjacima______ puta M4.10 M4.10 ...Nekim drugim______ puta M4.11 M4.11 ...Kolegama i drugim osobama vezanim za posao kojim se bavim______ puta RazgsMUSK BROJ razgovora MOBILNIM s muskarcima RazgsZENAMA BROJ razgovor sa zenama UKRAZG UK BR polno identifikovanih RZG: S MSK + SA ZNM + s deckom/dev/prtnr Valid N (listwise) 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Max. 200.00 150.00 360.00 480.00 480.00 240.00 270.00 400.00 960.00 180.00 465.00 100.00 70.00 60.00 80.00 60.00 40.00 60.00 25.00 20.00 20.00 20.00 15.00 10.00 11.00 10.00 15.00 23.00 90.00 25.00 40.00 55.00 Mean 47.29 20.62 11.90 61.87 25.91 62.23 64.56 21.27 73.40 9.15 35.12 5.08 13.34 5.07 3.06 8.27 2.02 5.07 0.71 0.58 0.74 0.34 0.15 0.15 0.20 0.52 0.22 0.26 1.21 1.01 1.12 2.87
147
Std. Dev. 51.63 23.98 40.61 111.77 51.60 51.85 56.85 57.09 128.65 11.74 37.93 7.28 15.73 7.95 4.51 10.72 3.49 7.95 1.84 1.40 1.60 0.95 0.57 0.58 0.67 1.13 0.70 1.03 4.20 2.22 2.14 4.50
148
Prilozi
N Min. 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Max. 82.00 69.00 90.00 20.00 21.00 29.00 25.00 25.00 20.00 32.00 35.00 127.00 50.00 41.00 34.00 45.00 10.00 10.00 15.00 15.00 10.00 10.00 12.00 20.00 80.00 41.00 40.00 60.00 15.00 11.00 14.00 15.00 15.00 11.00 30.00 20.00 Mean 2.83 1.87 2.97 0.46 0.13 0.36 0.61 0.68 0.38 0.75 0.65 11.70 5.26 1.31 0.88 1.30 0.20 0.06 0.18 0.28 0.31 0.17 0.33 0.25 6.43 1.52 0.99 1.67 0.26 0.07 0.18 0.33 0.37 0.21 0.43 0.40 Std. Dev. 6.79 5.25 8.58 1.61 0.79 1.71 2.09 1.97 1.41 2.44 2.60 20.10 9.16 3.27 2.60 3.86 0.80 0.42 0.86 1.05 0.99 0.73 1.15 1.17 11.72 3.77 2.84 5.20 0.91 0.44 0.89 1.12 1.05 0.83 1.49 1.64
SmsUkDrugca SmsUkDrug SmsUkDckDv SmsUkMajka SmsUkOtac SmsUkBrat SmsUkSest SmsUkDete SmsUkRodj SmsUkKol SmsUkDrugo UKSMS S1. UKUPNO POSLATIH I PRIMLJENIH SMS S1UkPoslSMS S1. UKUPNO POSLATIH SMS S2 S2. Od toga, drugarici sam posalo/la ______ poruka, S3 S3. Drugu sam poslao/la ______ poruka, S4 S4. Decku/devojci/partneru ______ poruka, S5 S5. Majci ______ poruka, S6 S6. Ocu______ poruka, S7 S7. Bratu ______ poruka, S8 S8. Sestri ______ poruka, S9 S9. Detetu (sin/cerka)______ poruka, S10 S10. Rodjacima______ poruka, S11 S11. Kolegama/saradnicima na poslu ______ poruka. S12 S12. Drugima______ poruka. P1UkPrimSMS P1. UKUPNO PRIMLJENIH SMS P2 P2. Od toga, drugarica mi posalo/la ______ poruka P3 P3. Drug mi je poslao/la _____poruka P4 P4. Decko/devojka/partner mi je poslao/la ______ poruka, P5 P5. Majka ______ poruka, P6 P6. Otac______ poruka P7 P7. Brat ______ poruka, P8 P8. Sestra ______ poruka P9 P9. Dete (sin/cerka)______ poruka, P10 P10. Rodjaci______ poruka, P11 P11. Kolege/saradnici na poslu_____ poruka. P12 P12. Drugi______ poruka. Valid N (listwise)
1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600
Prilozi
Descriptives
Descriptive Statistics N F1BrRzgFiks F1 Ukupan BROJ razgovora FIKSNIM F1.1UkKomFiks F1.1 Ukupno MINUTA Fiksnim F2 F2. Od ukupnog broja razgovora fiksnim, vas su zvali ______ puta F2.1 F2.1 Sto je ukupno oko______ minuta, F3 F3. Vi ste zvali______ puta F3.1 F3.1 Sto je ukupno oko______ minuta, F4.1 F4.1 U svim mojim razgovorima fiksnim telefonom... Sa drugom sam pricao/la oko ______ puta, F4.2 F4.2 ...Sa drugaricom ______ puta, F4.3 F4.3 ...Sa deckom/devojkom/partner ____ puta, F4.4 F4.4 ...S majkom ______ puta, F4.5 F4.5 ...Ocem______ puta, F4.6 F4.6 ...Bratom ______ puta, F4.7 F4.7 ...Sestrom ______ puta, F4.8 F4.8 ...Detetom (sin/cerka) ______ puta, F4.9 F4.9 ...Rodjacima______ puta, F4.10 F4.10 ...Nekim drugim______ puta, F4.11 F4.11 ...Kolegama i drugim osobama vezanim za posao kojim se bavim______ puta UkKomIntr UKUPNA KOMUNIKACIJA INTERNETOM (min chat+min FB+min MS+BROJ mejlova) I2BrMejlova I2. BROJ MEJLOVA I3.1CHATMIN I3. 1. CATOVANJE Minuta I3.2 I3.2. Od toga, catovanje sa prijateljima koje licno poznajem, _________ minuta I3.3 I3.3. Catovanje sa prijateljima koje sam upoznao na internetu, _________ minuta UpoznnaNETU Catuje s nepoznatima I3.4 I3.4. Catovanje sa devojkom/deckom, _________ minuta I3.5 I3.5. Catovanje sa nekim drugim _____ minuta. I4.1 I4.1 On-line igrice ...Oko ______ minuta sa prijateljima koje licno poznajem I4.2 I4.2 _________ minuta sa prijateljima koje sam upoznao na internetu I4.3 I4.3 _________ minuta sa devojkom/deckom I4.4 I4.4 ________minuta sa nekim drugim I4.5 I4.5 ________ minuta bez protivnika/partnera IGREONLINE IGRICE ON LINE - UKUPNO FaceBMySp FACEBOOK & MY SPACE zajedno I6 I6. Poseta sajtovima - ukupno _______minuta. Valid N (listwise) 1,410 1,410 1,410 1,410 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,410 Min. 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Max. 150.00 405.00 120.00 300.00 110.00 405.00 1000.00 1000.00 500.00 3000.00 1000.00 10.00 6.00 20.00 1000.00 1000.00 500.00 480.00 100.00 480.00 300.00 180.00 1.00 300.00 480.00 500.00 315.00 200.00 60.00 200.00 900.00 300.00 200.00 Mean 4.04 21.77 2.35 13.10 1.72 9.25 0.89 1.01 0.51 1.94 0.63 0.12 0.20 0.50 0.95 0.84 1.76 11.17 1.08 5.55 3.58 0.72 0.03 0.60 0.55 2.32 0.95 0.57 0.10 0.34 4.28 4.53 0.40
149
Std. Dev. 7.66 33.45 5.41 25.41 3.82 21.58 23.93 23.96 12.01 71.74 23.91 0.51 0.49 1.16 23.94 23.94 13.56 38.85 4.72 25.34 17.15 6.68 0.16 7.43 10.32 19.89 10.08 7.54 1.87 7.63 37.56 18.81 5.66
150
Prilozi
N Min. 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Max. 60.00 30.00 60.00 60.00 45.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 30.00 45.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 45.00 0.00 0.00 0.00 0.00 15.00 30.00 30.00 60.00 60.00 60.00 45.00 60.00 60.00 45.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Mean 0.56 0.34 0.21 0.22 0.34 1.50 5.89 5.68 3.68 2.37 2.17 1.29 1.36 0.67 0.65 0.61 0.65 0.79 0.59 1.11 1.15 1.85 2.09 1.65 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.13 0.81 2.29 3.90 4.67 3.45 2.16 0.92 0.49 0.00 0.00 0.00 0.00 Std. Dev. 3.29 2.58 2.61 2.55 2.85 5.50 10.10 11.20 9.14 7.28 7.24 6.34 5.34 3.86 3.56 3.38 3.31 3.74 4.35 4.91 5.64 6.25 6.74 5.98 0.00 0.00 0.00 0.00 0.26 1.57 4.00 6.69 9.40 8.87 7.69 6.77 4.87 3.72 0.00 0.00 0.00 0.00
A1_0_1SATI Toaleta i sredjivanje A1_1_2SATI Toaleta i sredjivanje A1_2_3SATI Toaleta i sredjivanje A1_3_4SATI Toaleta i sredjivanje A1_4_5SATI Toaleta i sredjivanje A1_5_6SATI Toaleta i sredjivanje A1_6_7SATI Toaleta i sredjivanje A1_7_8SATI Toaleta i sredjivanje A1_8_9SATI Toaleta i sredjivanje A1_9_10SATI Toaleta i sredjivanje A1_10_11SATI Toaleta i sredjivanje A1_11_12SATI Toaleta i sredjivanje A1_12_13SATI Toaleta i sredjivanje A1_13_14SATI Toaleta i sredjivanje A1_14_15SATI Toaleta i sredjivanje A1_15_16SATI Toaleta i sredjivanje A1_16_17SATI Toaleta i sredjivanje A1_17_18SATI Toaleta i sredjivanje A1_18_19SATI Toaleta i sredjivanje A1_19_20SATI Toaleta i sredjivanje A1_20_21SATI Toaleta i sredjivanje A1_21_22SATI Toaleta i sredjivanje A1_22_23SATI Toaleta i sredjivanje A1_23_24SATI Toaleta i sredjivanje A2_0_1SATI DORUCAK A2_1_2SATI DORUCAK A2_2_3SATI DORUCAK A2_3_4SATI DORUCAK A2_4_5SATI DORUCAK A2_5_6SATI DORUCAK A2_6_7SATI DORUCAK A2_7_8SATI DORUCAK A2_8_9SATI DORUCAK A2_9_10SATI DORUCAK A2_10_11SATI DORUCAK A2_11_12SATI DORUCAK A2_12_13SATI DORUCAK A2_13_14SATI DORUCAK A2_14_15SATI DORUCAK A2_15_16SATI DORUCAK A2_16_17SATI DORUCAK A2_17_18SATI DORUCAK
1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600
Prilozi
N A2_18_19SATI DORUCAK A2_19_20SATI DORUCAK A2_20_21SATI DORUCAK A2_21_22SATI DORUCAK A2_22_23SATI DORUCAK A2_23_24SATI DORUCAK A3_0_1SATI RUCAK A3_1_2SATI RUCAK A3_2_3SATI RUCAK A3_3_4SATI RUCAK A3_4_5SATI RUCAK A3_5_6SATI RUCAK A3_6_7SATI RUCAK A3_7_8SATI RUCAK A3_8_9SATI RUCAK A3_9_10SATI RUCAK A3_10_11SATI RUCAK A3_11_12SATI RUCAK A3_12_13SATI RUCAK A3_13_14SATI RUCAK A3_14_15SATI RUCAK A3_15_16SATI RUCAK A3_16_17SATI RUCAK A3_17_18SATI RUCAK A3_18_19SATI RUCAK A3_19_20SATI RUCAK A3_20_21SATI RUCAK A3_21_22SATI RUCAK A3_22_23SATI RUCAK A3_23_24SATI RUCAK A4_0_1SATI VECERA A4_1_2SATI VECERA A4_2_3SATI VECERA A4_3_4SATI VECERA A4_4_5SATI VECERA A4_5_6SATI VECERA A4_6_7SATI VECERA A4_7_8SATI VECERA A4_8_9SATI VECERA A4_9_10SATI VECERA A4_10_11SATI VECERA A4_11_12SATI VECERA A4_12_13SATI VECERA A4_13_14SATI VECERA 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Max. 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 15.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Mean 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.06 1.26 2.88 5.69 5.67 3.68 1.88 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
151
Std. Dev. 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.97 5.89 8.38 11.24 11.76 9.00 6.74 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00
152
A4_14_15SATI VECERA A4_15_16SATI VECERA A4_16_17SATI VECERA A4_17_18SATI VECERA A4_18_19SATI VECERA A4_19_20SATI VECERA A4_20_21SATI VECERA A4_21_22SATI VECERA A4_22_23SATI VECERA A4_23_24SATI VECERA A5_0_1SATI Vreme provedeno u kuci A5_1_2SATI Vreme provedeno u kuci A5_2_3SATI Vreme provedeno u kuci A5_3_4SATI Vreme provedeno u kuci A5_4_5SATI Vreme provedeno u kuci A5_5_6SATI Vreme provedeno u kuci A5_6_7SATI Vreme provedeno u kuci A5_7_8SATI Vreme provedeno u kuci A5_8_9SATI Vreme provedeno u kuci A5_9_10SATI Vreme provedeno u kuci A5_10_11SATI Vreme provedeno u kuci A5_11_12SATI Vreme provedeno u kuci A5_12_13SATI Vreme provedeno u kuci A5_13_14SATI Vreme provedeno u kuci A5_14_15SATI Vreme provedeno u kuci A5_15_16SATI Vreme provedeno u kuci A5_16_17SATI Vreme provedeno u kuci A5_17_18SATI Vreme provedeno u kuci A5_18_19SATI Vreme provedeno u kuci A5_19_20SATI Vreme provedeno u kuci A5_20_21SATI Vreme provedeno u kuci A5_21_22SATI Vreme provedeno u kuci A5_22_23SATI Vreme provedeno u kuci A5_23_24SATI Vreme provedeno u kuci A6_0_1SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_1_2SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_2_3SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_3_4SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_4_5SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_5_6SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_6_7SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_7_8SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_8_9SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_9_10SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje)
Prilozi
N 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Max. 0.00 0.00 0.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 Mean 0.00 0.00 0.00 0.20 2.67 5.42 4.65 3.38 1.03 0.62 19.65 19.23 18.75 18.61 18.61 19.28 23.42 25.07 25.89 27.35 26.06 25.26 25.42 26.55 28.92 31.21 34.18 36.12 36.67 38.73 40.15 40.34 40.05 37.63 0.06 0.03 0.02 0.02 0.02 0.04 0.38 2.54 4.78 6.64 Std. Dev. 0.00 0.00 0.00 2.89 8.09 9.92 9.46 9.13 5.27 4.55 28.03 27.91 27.73 27.73 27.73 27.65 27.49 27.76 28.58 29.15 28.94 28.91 28.78 28.74 28.85 28.75 28.25 27.98 27.93 27.64 27.14 27.37 27.07 27.87 1.79 1.24 1.02 1.02 1.02 1.46 3.86 10.95 14.57 16.71
Prilozi
N A6_10_11SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_11_12SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_12_13SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_13_14SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_14_15SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_15_16SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_16_17SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_17_18SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_18_19SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_19_20SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_20_21SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_21_22SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_22_23SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A6_23_24SATI Kucni poslovi (kuvanje, ciscenje) A7_0_1SATI Vreme provedeno na poslu A7_1_2SATI Vreme provedeno na poslu A7_2_3SATI Vreme provedeno na poslu A7_3_4SATI Vreme provedeno na poslu A7_4_5SATI Vreme provedeno na poslu A7_5_6SATI Vreme provedeno na poslu A7_6_7SATI Vreme provedeno na poslu A7_7_8SATI Vreme provedeno na poslu A7_8_9SATI Vreme provedeno na poslu A7_9_10SATI Vreme provedeno na poslu A7_10_11SATI Vreme provedeno na poslu A7_11_12SATI Vreme provedeno na poslu A7_12_13SATI Vreme provedeno na poslu A7_13_14SATI Vreme provedeno na poslu A7_14_15SATI Vreme provedeno na poslu A7_15_16SATI Vreme provedeno na poslu A7_16_17SATI Vreme provedeno na poslu A7_17_18SATI Vreme provedeno na poslu A7_18_19SATI Vreme provedeno na poslu A7_19_20SATI Vreme provedeno na poslu A7_20_21SATI Vreme provedeno na poslu A7_21_22SATI Vreme provedeno na poslu A7_22_23SATI Vreme provedeno na poslu A7_23_24SATI Vreme provedeno na poslu A8_0_1SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_1_2SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_2_3SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_3_4SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_4_5SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_5_6SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Max. 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 60.00 Mean 8.29 8.62 5.44 6.35 6.17 4.60 4.89 4.96 5.44 3.89 2.35 1.25 0.40 0.34 0.44 0.44 0.42 0.41 0.41 0.60 1.24 7.92 14.39 16.64 17.69 18.00 18.14 17.61 15.67 10.96 6.23 4.40 3.59 2.67 1.94 1.38 0.90 0.74 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.06
153
Std. Dev. 19.46 20.27 16.06 17.33 16.90 14.70 15.37 15.03 16.09 13.44 10.75 7.39 4.40 4.17 4.81 5.12 4.97 4.92 4.91 5.95 7.18 19.44 25.18 26.64 27.27 27.33 27.41 26.98 25.84 21.99 17.26 14.98 13.88 11.79 10.28 8.61 7.10 6.56 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 1.39
154
Prilozi
N Min. 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Max. 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 30.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 60.00 Mean 0.05 0.48 2.32 3.24 3.56 3.50 3.68 3.47 2.99 3.28 2.38 1.93 1.40 0.62 0.10 0.07 0.04 0.02 0.15 0.05 0.13 0.09 0.11 0.60 3.22 4.31 2.56 1.47 1.72 2.02 2.05 2.15 3.12 4.35 3.69 1.82 1.25 1.80 0.89 0.72 0.54 0.53 Std. Dev. 1.52 4.50 11.26 13.19 14.08 13.89 14.02 13.41 12.51 13.43 11.37 10.27 8.82 5.04 1.88 1.85 1.43 1.00 1.80 1.20 2.46 2.31 2.40 5.10 10.21 11.77 10.23 7.01 8.60 8.89 8.85 8.93 10.50 11.63 11.96 7.66 6.70 7.49 5.42 4.63 3.68 4.07 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600
A8_6_7SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_7_8SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_8_9SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_9_10SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_10_11SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_11_12SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_12_13SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_13_14SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_14_15SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_15_16SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_16_17SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_17_18SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_18_19SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_19_20SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_20_21SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_21_22SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_22_23SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A8_23_24SATI Vreme provedeno na fakultetu/u skoli A9_0_1SATI Vreme provedeno u prevozu A9_1_2SATI Vreme provedeno u prevozu A9_2_3SATI Vreme provedeno u prevozu A9_3_4SATI Vreme provedeno u prevozu A9_4_5SATI Vreme provedeno u prevozu A9_5_6SATI Vreme provedeno u prevozu A9_6_7SATI Vreme provedeno u prevozu A9_7_8SATI Vreme provedeno u prevozu A9_8_9SATI Vreme provedeno u prevozu A9_9_10SATI Vreme provedeno u prevozu A9_10_11SATI Vreme provedeno u prevozu A9_11_12SATI Vreme provedeno u prevozu A9_12_13SATI Vreme provedeno u prevozu A9_13_14SATI Vreme provedeno u prevozu A9_14_15SATI Vreme provedeno u prevozu A9_15_16SATI Vreme provedeno u prevozu A9_16_17SATI Vreme provedeno u prevozu A9_17_18SATI Vreme provedeno u prevozu A9_18_19SATI Vreme provedeno u prevozu A9_19_20SATI Vreme provedeno u prevozu A9_20_21SATI Vreme provedeno u prevozu A9_21_22SATI Vreme provedeno u prevozu A9_22_23SATI Vreme provedeno u prevozu A9_23_24SATI Vreme provedeno u prevozu Valid N (listwise)
Prilozi
Descriptive Statistics N T1_0_1SATI TV - Muzicki program T1_1_2SATI TV - Muzicki program T1_2_3SATI TV - Muzicki program T1_3_4SATI TV - Muzicki program T1_4_5SATI TV - Muzicki program T1_5_6SATI TV - Muzicki program T1_6_7SATI TV - Muzicki program T1_7_8SATI TV - Muzicki program T1_8_9SATI TV - Muzicki program T1_9_10SATI TV - Muzicki program T1_10_11SATI TV - Muzicki program T1_11_12SATI TV - Muzicki program T1_12_13SATI TV - Muzicki program T1_13_14SATI TV - Muzicki program T1_14_15SATI TV - Muzicki program T1_15_16SATI TV - Muzicki program T1_16_17SATI TV - Muzicki program T1_17_18SATI TV - Muzicki program T1_18_19SATI TV - Muzicki program T1_19_20SATI TV - Muzicki program T1_20_21SATI TV - Muzicki program T1_21_22SATI TV - Muzicki program T1_22_23SATI TV - Muzicki program T1_23_24SATI TV - Muzicki program T2_0_1SATI TV - Filmski program T2_1_2SATI TV - Filmski program T2_2_3SATI TV - Filmski program T2_3_4SATI TV - Filmski program T2_4_5SATI TV - Filmski program T2_5_6SATI TV - Filmski program T2_6_7SATI TV - Filmski program T2_7_8SATI TV - Filmski program T2_8_9SATI TV - Filmski program T2_9_10SATI TV - Filmski program T2_10_11SATI TV - Filmski program T2_11_12SATI TV - Filmski program T2_12_13SATI TV - Filmski program T2_13_14SATI TV - Filmski program T2_14_15SATI TV - Filmski program T2_15_16SATI TV - Filmski program T2_16_17SATI TV - Filmski program T2_17_18SATI TV - Filmski program 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Max. 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 15 0 30 30 30 30 60 60 60 60 60 60 60 60 Mean 0.28 0.22 0.07 0.03 0.03 0.10 0.18 0.09 0.47 1.01 0.81 0.62 0.69 1.86 1.30 0.66 1.36 1.12 0.96 0.69 1.72 5.36 2.56 0.77 1.51 1.22 0.37 0.07 0.00 0.00 0.00 0.01 0.01 0.02 0.44 0.94 0.70 0.44 0.71 1.04 0.89 1.39
155
Std. Dev. 3.294 3.339 1.472 1.153 1.230 1.936 3.246 2.143 5.117 7.490 6.495 5.477 5.552 10.100 7.363 5.247 8.126 7.442 6.828 5.904 9.237 15.964 11.054 6.185 9.150 8.120 4.257 1.711 0.185 0.000 0.338 0.559 0.510 0.720 4.294 7.120 6.183 4.947 5.614 7.528 6.554 8.602
156
T2_18_19SATI TV - Filmski program T2_19_20SATI TV - Filmski program T2_20_21SATI TV - Filmski program T2_21_22SATI TV - Filmski program T2_22_23SATI TV - Filmski program T2_23_24SATI TV - Filmski program T3_0_1SATI TV - Serijski program T3_1_2SATI TV - Serijski program T3_2_3SATI TV - Serijski program T3_3_4SATI TV - Serijski program T3_4_5SATI TV - Serijski program T3_5_6SATI TV - Serijski program T3_6_7SATI TV - Serijski program T3_7_8SATI TV - Serijski program T3_8_9SATI TV - Serijski program T3_9_10SATI TV - Serijski program T3_10_11SATI TV - Serijski program T3_11_12SATI TV - Serijski program T3_12_13SATI TV - Serijski program T3_13_14SATI TV - Serijski program T3_14_15SATI TV - Serijski program T3_15_16SATI TV - Serijski program T3_16_17SATI TV - Serijski program T3_17_18SATI TV - Serijski program T3_18_19SATI TV - Serijski program T3_19_20SATI TV - Serijski program T3_20_21SATI TV - Serijski program T3_21_22SATI TV - Serijski program T3_22_23SATI TV - Serijski program T3_23_24SATI TV - Serijski program T4_0_1SATI TV - Informativni program T4_1_2SATI TV - Informativni program T4_2_3SATI TV - Informativni program T4_3_4SATI TV - Informativni program T4_4_5SATI TV - Informativni program T4_5_6SATI TV - Informativni program T4_6_7SATI TV - Informativni program T4_7_8SATI TV - Informativni program T4_8_9SATI TV - Informativni program T4_9_10SATI TV - Informativni program T4_10_11SATI TV - Informativni program T4_11_12SATI TV - Informativni program T4_12_13SATI TV - Informativni program T4_13_14SATI TV - Informativni program
Prilozi
N 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Max. 60 60 60 60 60 60 60 60 30 0 0 0 30 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 30 0 0 30 60 60 60 60 60 60 60 60 Mean 1.20 2.31 3.43 7.03 8.12 5.41 0.31 0.08 0.02 0.00 0.00 0.00 0.00 0.01 0.05 0.14 0.67 0.83 0.28 0.40 0.50 0.52 1.62 2.82 1.99 1.34 7.00 2.50 1.66 1.59 0.04 0.04 0.01 0.00 0.00 0.07 0.63 1.39 1.13 1.08 0.96 0.88 0.85 0.33 Std. Dev. 7.336 11.045 13.097 18.046 18.609 15.618 4.150 1.768 0.704 0.000 0.000 0.000 0.263 0.557 1.455 2.023 5.568 6.613 3.658 4.476 4.853 4.952 8.836 11.762 8.867 7.314 18.463 10.788 8.847 8.896 1.405 1.268 0.498 0.000 0.000 1.185 5.041 7.845 6.998 6.027 6.740 6.528 5.788 4.060
Prilozi
N T4_14_15SATI TV - Informativni program T4_15_16SATI TV - Informativni program T4_16_17SATI TV - Informativni program T4_17_18SATI TV - Informativni program T4_18_19SATI TV - Informativni program T4_19_20SATI TV - Informativni program T4_20_21SATI TV - Informativni program T4_21_22SATI TV - Informativni program T4_22_23SATI TV - Informativni program T4_23_24SATI TV - Informativni program T5_0_1SATI TV - Obrazovni program T5_1_2SATI TV - Obrazovni program T5_2_3SATI TV - Obrazovni program T5_3_4SATI TV - Obrazovni program T5_4_5SATI TV - Obrazovni program T5_5_6SATI TV - Obrazovni program T5_6_7SATI TV - Obrazovni program T5_7_8SATI TV - Obrazovni program T5_8_9SATI TV - Obrazovni program T5_9_10SATI TV - Obrazovni program T5_10_11SATI TV - Obrazovni program T5_11_12SATI TV - Obrazovni program T5_12_13SATI TV - Obrazovni program T5_13_14SATI TV - Obrazovni program T5_14_15SATI TV - Obrazovni program T5_15_16SATI TV - Obrazovni program T5_16_17SATI TV - Obrazovni program T5_17_18SATI TV - Obrazovni program T5_18_19SATI TV - Obrazovni program T5_19_20SATI TV - Obrazovni program T5_20_21SATI TV - Obrazovni program T5_21_22SATI TV - Obrazovni program T5_22_23SATI TV - Obrazovni program T5_23_24SATI TV - Obrazovni program T6_0_1SATI TV - Zabavni program T6_1_2SATI TV - Zabavni program T6_2_3SATI TV - Zabavni program T6_3_4SATI TV - Zabavni program T6_4_5SATI TV - Zabavni program T6_5_6SATI TV - Zabavni program T6_6_7SATI TV - Zabavni program T6_7_8SATI TV - Zabavni program T6_8_9SATI TV - Zabavni program T6_9_10SATI TV - Zabavni program 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Max. 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 0 15 0 0 0 0 45 45 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 30 60 30 0 60 60 60 60 60 60 Mean 0.56 0.99 0.80 1.32 1.90 9.28 2.11 0.52 0.61 0.38 0.00 0.01 0.00 0.00 0.00 0.00 0.12 0.07 0.07 0.34 0.36 0.34 0.42 0.33 0.54 0.46 0.46 0.29 0.42 0.84 0.57 0.50 0.22 0.14 0.08 0.07 0.01 0.00 0.02 0.04 0.14 0.49 0.13 0.65
157
Std. Dev. 4.978 6.916 5.211 7.126 8.838 16.358 8.941 4.389 5.470 3.410 0.000 0.334 0.000 0.000 0.000 0.000 2.340 1.752 1.841 3.811 4.198 4.096 4.812 4.047 5.149 4.647 4.544 3.746 4.270 6.105 4.915 5.386 3.477 2.635 1.442 1.498 0.466 0.000 1.175 1.324 2.548 4.833 2.208 5.738
158
T6_10_11SATI TV - Zabavni program T6_11_12SATI TV - Zabavni program T6_12_13SATI TV - Zabavni program T6_13_14SATI TV - Zabavni program T6_14_15SATI TV - Zabavni program T6_15_16SATI TV - Zabavni program T6_16_17SATI TV - Zabavni program T6_17_18SATI TV - Zabavni program T6_18_19SATI TV - Zabavni program T6_19_20SATI TV - Zabavni program T6_20_21SATI TV - Zabavni program T6_21_22SATI TV - Zabavni program T6_22_23SATI TV - Zabavni program T6_23_24SATI TV - Zabavni program T7_0_1SATI TV - Sportski program T7_1_2SATI TV - Sportski program T7_2_3SATI TV - Sportski program T7_3_4SATI TV - Sportski program T7_4_5SATI TV - Sportski program T7_5_6SATI TV - Sportski program T7_6_7SATI TV - Sportski program T7_7_8SATI TV - Sportski program T7_8_9SATI TV - Sportski program T7_9_10SATI TV - Sportski program T7_10_11SATI TV - Sportski program T7_11_12SATI TV - Sportski program T7_12_13SATI TV - Sportski program T7_13_14SATI TV - Sportski program T7_14_15SATI TV - Sportski program T7_15_16SATI TV - Sportski program T7_16_17SATI TV - Sportski program T7_17_18SATI TV - Sportski program T7_18_19SATI TV - Sportski program T7_19_20SATI TV - Sportski program T7_20_21SATI TV - Sportski program T7_21_22SATI TV - Sportski program T7_22_23SATI TV - Sportski program T7_23_24SATI TV - Sportski program Valid N (listwise)
Prilozi
N 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Max. 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 45 15 0 0 0 0 15 45 60 45 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 Mean 0.87 0.73 1.29 1.11 0.91 0.93 1.19 1.51 1.70 2.09 3.83 4.37 1.26 0.61 0.04 0.03 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.03 0.09 0.03 0.12 0.45 0.60 0.96 0.88 1.32 1.35 1.31 1.35 1.66 2.37 1.29 0.54 Std. Dev. 6.922 6.046 7.915 7.614 7.152 7.341 8.041 9.025 8.976 8.470 13.742 14.446 7.817 5.235 1.367 0.951 0.249 0.000 0.000 0.000 0.000 0.131 0.708 2.267 1.063 2.515 5.062 5.465 7.147 6.380 8.116 8.406 8.118 8.093 8.376 11.120 7.675 4.997
Prilozi
Descriptive Statistics N I1_0_1SATI INTERNET I1_1_2SATI INTERNET I1_2_3SATI INTERNET I1_3_4SATI INTERNET I1_4_5SATI INTERNET I1_5_6SATI INTERNET I1_6_7SATI INTERNET I1_7_8SATI INTERNET I1_8_9SATI INTERNET I1_9_10SATI INTERNET I1_10_11SATI INTERNET I1_11_12SATI INTERNET I1_12_13SATI INTERNET I1_13_14SATI INTERNET I1_14_15SATI INTERNET I1_15_16SATI INTERNET I1_16_17SATI INTERNET I1_17_18SATI INTERNET I1_18_19SATI INTERNET I1_19_20SATI INTERNET I1_20_21SATI INTERNET I1_21_22SATI INTERNET I1_22_23SATI INTERNET I1_23_24SATI INTERNET R1_0_1SATI Radio - muzicki program R1_1_2SATI Radio - muzicki program R1_2_3SATI Radio - muzicki program R1_3_4SATI Radio - muzicki program R1_4_5SATI Radio - muzicki program R1_5_6SATI Radio - muzicki program R1_6_7SATI Radio - muzicki program R1_7_8SATI Radio - muzicki program R1_8_9SATI Radio - muzicki program R1_9_10SATI Radio - muzicki program R1_10_11SATI Radio - muzicki program R1_11_12SATI Radio - muzicki program R1_12_13SATI Radio - muzicki program R1_13_14SATI Radio - muzicki program R1_14_15SATI Radio - muzicki program R1_15_16SATI Radio - muzicki program R1_16_17SATI Radio - muzicki program R1_17_18SATI Radio - muzicki program 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Max. 60 60 60 60 60 30 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 Mean 1.02 0.53 0.27 0.18 0.01 0.01 0.07 0.56 1.08 0.91 1.82 2.34 2.54 1.62 1.56 1.86 2.00 1.89 1.45 1.40 1.78 2.02 1.97 1.50 0.13 0.09 0.06 0.06 0.06 0.15 0.95 1.75 3.25 4.98 6.08 5.48 3.86 3.63 3.38 2.95 2.56 2.59
159
Std. Dev. 7.138 5.189 3.885 2.987 0.742 0.588 1.463 5.380 7.414 6.508 9.520 11.018 11.065 8.920 8.983 9.339 10.224 9.606 8.430 8.276 9.297 10.043 9.457 8.513 2.782 2.275 1.864 1.835 1.798 2.813 6.352 9.397 12.781 15.712 17.895 16.310 14.315 13.896 13.160 12.471 11.561 11.806
160
R1_18_19SATI Radio - muzicki program R1_19_20SATI Radio - muzicki program R1_20_21SATI Radio - muzicki program R1_21_22SATI Radio - muzicki program R1_22_23SATI Radio - muzicki program R1_23_24SATI Radio - muzicki program R2_0_1SATI Radio - informativni program R2_1_2SATI Radio - informativni program R2_2_3SATI Radio - informativni program R2_3_4SATI Radio - informativni program R2_4_5SATI Radio - informativni program R2_5_6SATI Radio - informativni program R2_6_7SATI Radio - informativni program R2_7_8SATI Radio - informativni program R2_8_9SATI Radio - informativni program R2_9_10SATI Radio - informativni program R2_10_11SATI Radio - informativni program R2_11_12SATI Radio - informativni program R2_12_13SATI Radio - informativni program R2_13_14SATI Radio - informativni program R2_14_15SATI Radio - informativni program R2_15_16SATI Radio - informativni program R2_16_17SATI Radio - informativni program R2_17_18SATI Radio - informativni program R2_18_19SATI Radio - informativni program R2_19_20SATI Radio - informativni program R2_20_21SATI Radio - informativni program R2_21_22SATI Radio - informativni program R2_22_23SATI Radio - informativni program R2_23_24SATI Radio - informativni program R3_0_1SATI Radio - kontakt program R3_1_2SATI Radio - kontakt program R3_2_3SATI Radio - kontakt program R3_3_4SATI Radio - kontakt program R3_4_5SATI Radio - kontakt program R3_5_6SATI Radio - kontakt program R3_6_7SATI Radio - kontakt program R3_7_8SATI Radio - kontakt program R3_8_9SATI Radio - kontakt program R3_9_10SATI Radio - kontakt program R3_10_11SATI Radio - kontakt program R3_11_12SATI Radio - kontakt program R3_12_13SATI Radio - kontakt program R3_13_14SATI Radio - kontakt program
Prilozi
Prilozi
N R3_14_15SATI Radio - kontakt program R3_15_16SATI Radio - kontakt program R3_16_17SATI Radio - kontakt program R3_17_18SATI Radio - kontakt program R3_18_19SATI Radio - kontakt program R3_19_20SATI Radio - kontakt program R3_20_21SATI Radio - kontakt program R3_21_22SATI Radio - kontakt program R3_22_23SATI Radio - kontakt program R3_23_24SATI Radio - kontakt program R4_0_1SATI Radio - sportski program R4_1_2SATI Radio - sportski program R4_2_3SATI Radio - sportski program R4_3_4SATI Radio - sportski program R4_4_5SATI Radio - sportski program R4_5_6SATI Radio - sportski program R4_6_7SATI Radio - sportski program R4_7_8SATI Radio - sportski program R4_8_9SATI Radio - sportski program R4_9_10SATI Radio - sportski program R4_10_11SATI Radio - sportski program R4_11_12SATI Radio - sportski program R4_12_13SATI Radio - sportski program R4_13_14SATI Radio - sportski program R4_14_15SATI Radio - sportski program R4_15_16SATI Radio - sportski program R4_16_17SATI Radio - sportski program R4_17_18SATI Radio - sportski program R4_18_19SATI Radio - sportski program R4_19_20SATI Radio - sportski program R4_20_21SATI Radio - sportski program R4_21_22SATI Radio - sportski program R4_22_23SATI Radio - sportski program R4_23_24SATI Radio - sportski program R5_0_1SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_1_2SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_2_3SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_3_4SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_4_5SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_5_6SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_6_7SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_7_8SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_8_9SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_9_10SATI Slusanje muzike sa MP3/4 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Max. 60 60 60 60 60 60 60 60 60 45 0 0 0 0 0 0 0 0 30 15 0 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 0 60 60 60 60 15 60 60 60 60 60 Mean 0.03 0.02 0.05 0.01 0.01 0.01 0.01 0.04 0.13 0.02 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.05 0.01 0.00 0.02 0.02 0.02 0.02 0.12 0.11 0.12 0.07 0.02 0.03 0.03 0.03 0.00 0.19 0.11 0.02 0.02 0.00 0.02 0.20 0.55 0.57 0.66
161
Std. Dev. 1.378 0.865 1.111 0.742 0.787 0.782 0.798 1.579 2.183 1.046 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.859 0.294 0.000 1.175 1.175 1.175 1.182 2.575 2.544 2.662 1.620 1.183 1.276 1.218 1.201 0.000 3.333 2.251 0.996 0.996 0.249 1.003 2.451 5.112 5.339 5.323
162
R5_10_11SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_11_12SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_12_13SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_13_14SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_14_15SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_15_16SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_16_17SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_17_18SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_18_19SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_19_20SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_20_21SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_21_22SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_22_23SATI Slusanje muzike sa MP3/4 R5_23_24SATI Slusanje muzike sa MP3/4 Valid N (listwise) Descriptive Statistics
Prilozi
N 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Max. 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 Mean 0.82 0.91 1.03 1.18 0.96 0.72 0.75 0.95 0.51 0.56 0.51 0.37 0.40 0.37 Std. Dev. 6.596 6.843 7.158 7.905 6.931 6.054 6.357 6.714 5.123 5.195 5.027 4.457 4.633 4.431
N C1_0_1SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_1_2SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_2_3SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_3_4SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_4_5SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_5_6SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_6_7SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_7_8SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_8_9SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_9_10SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_10_11SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_11_12SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_12_13SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_13_14SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_14_15SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_15_16SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_16_17SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_17_18SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_18_19SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_19_20SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_20_21SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_21_22SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_22_23SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C1_23_24SATI Citanje knjiga - vanskolska literatura C2_0_1SATI Citanje novina C2_1_2SATI Citanje novina 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600
Min. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Max. 60 60 60 60 60 45 45 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 0 0
Mean 0.70 0.17 0.06 0.03 0.02 0.02 0.01 0.05 0.07 0.23 0.31 0.85 0.40 0.55 0.41 0.48 0.94 0.60 0.38 0.23 0.31 1.04 1.41 1.07 0.00 0.00
Std. Dev. 6.008 2.674 1.832 1.244 0.996 0.881 0.638 1.475 1.766 2.790 3.614 6.351 4.512 5.304 4.417 4.660 7.099 5.236 4.380 3.090 3.854 7.010 8.399 7.000 0.000 0.000
Prilozi
N C2_2_3SATI Citanje novina C2_3_4SATI Citanje novina C2_4_5SATI Citanje novina C2_5_6SATI Citanje novina C2_6_7SATI Citanje novina C2_7_8SATI Citanje novina C2_8_9SATI Citanje novina C2_9_10SATI Citanje novina C2_10_11SATI Citanje novina C2_11_12SATI Citanje novina C2_12_13SATI Citanje novina C2_13_14SATI Citanje novina C2_14_15SATI Citanje novina C2_15_16SATI Citanje novina C2_16_17SATI Citanje novina C2_17_18SATI Citanje novina C2_18_19SATI Citanje novina C2_19_20SATI Citanje novina C2_20_21SATI Citanje novina C2_21_22SATI Citanje novina C2_22_23SATI Citanje novina C2_23_24SATI Citanje novina C3_0_1SATI Citanje magazina, casopisa C3_1_2SATI Citanje magazina, casopisa C3_2_3SATI Citanje magazina, casopisa C3_3_4SATI Citanje magazina, casopisa C3_4_5SATI Citanje magazina, casopisa C3_5_6SATI Citanje magazina, casopisa C3_6_7SATI Citanje magazina, casopisa C3_7_8SATI Citanje magazina, casopisa C3_8_9SATI Citanje magazina, casopisa C3_9_10SATI Citanje magazina, casopisa C3_10_11SATI Citanje magazina, casopisa C3_11_12SATI Citanje magazina, casopisa C3_12_13SATI Citanje magazina, casopisa C3_13_14SATI Citanje magazina, casopisa C3_14_15SATI Citanje magazina, casopisa C3_15_16SATI Citanje magazina, casopisa C3_16_17SATI Citanje magazina, casopisa C3_17_18SATI Citanje magazina, casopisa C3_18_19SATI Citanje magazina, casopisa C3_19_20SATI Citanje magazina, casopisa C3_20_21SATI Citanje magazina, casopisa C3_21_22SATI Citanje magazina, casopisa 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Max. 0 0 0 15 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 30 45 15 0 0 0 0 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 Mean 0.00 0.00 0.00 0.00 0.34 1.23 2.55 3.08 2.36 1.33 0.98 0.38 0.64 1.41 0.82 1.04 0.94 0.31 0.21 0.19 0.39 0.32 0.02 0.02 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.10 0.34 0.16 0.39 0.64 0.42 0.36 0.20 0.73 0.31 0.88 0.52 0.32 0.36 0.73
163
Std. Dev. 0.000 0.000 0.000 0.223 3.205 6.411 8.326 10.375 9.138 7.065 6.351 3.645 4.155 7.611 5.148 5.794 5.875 3.886 2.541 2.326 4.278 4.160 0.738 0.820 0.185 0.000 0.000 0.000 0.000 2.062 3.089 2.224 3.347 4.972 3.478 3.700 2.607 5.625 3.196 6.353 3.875 3.480 4.367 6.105
164
C3_22_23SATI Citanje magazina, casopisa C3_23_24SATI Citanje magazina, casopisa C4_0_1SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_1_2SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_2_3SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_3_4SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_4_5SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_5_6SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_6_7SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_7_8SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_8_9SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_9_10SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_10_11SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_11_12SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_12_13SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_13_14SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_14_15SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_15_16SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_16_17SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_17_18SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_18_19SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_19_20SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_20_21SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_21_22SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_22_23SATI Ucenje, strucno usavrsavanje C4_23_24SATI Ucenje, strucno usavrsavanje Valid N (listwise) Descriptive Statistics
Prilozi
N 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Max. 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 Mean 0.16 0.20 0.29 0.16 0.05 0.06 0.02 0.02 0.02 0.08 0.22 0.93 1.43 1.28 1.58 1.82 1.50 1.11 1.25 1.54 1.50 1.25 0.75 0.64 0.61 0.60 Std. Dev. 2.361 2.996 4.067 2.853 1.617 1.862 1.120 1.113 1.003 2.039 3.197 6.806 8.855 8.024 9.029 9.823 9.064 7.520 8.195 8.807 8.802 7.591 6.133 5.947 5.497 5.144
N S1_0_1SATI Kafic, klub S1_1_2SATI Kafic, klub S1_2_3SATI Kafic, klub S1_3_4SATI Kafic, klub S1_4_5SATI Kafic, klub S1_5_6SATI Kafic, klub S1_6_7SATI Kafic, klub S1_7_8SATI Kafic, klub S1_8_9SATI Kafic, klub S1_9_10SATI Kafic, klub S1_10_11SATI Kafic, klub S1_11_12SATI Kafic, klub S1_12_13SATI Kafic, klub S1_13_14SATI Kafic, klub 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600
Min. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Max. 60 60 60 60 60 60 15 15 45 60 60 60 60 60
Mean 0.87 1.21 1.06 0.73 0.52 0.03 0.01 0.00 0.01 0.19 0.21 0.56 0.61 0.32
Std. Dev. 7.000 8.319 7.795 6.351 5.256 1.413 0.352 0.169 0.444 2.957 3.093 5.156 5.282 4.078
Prilozi
N S1_14_15SATI Kafic, klub S1_15_16SATI Kafic, klub S1_16_17SATI Kafic, klub S1_17_18SATI Kafic, klub S1_18_19SATI Kafic, klub S1_19_20SATI Kafic, klub S1_20_21SATI Kafic, klub S1_21_22SATI Kafic, klub S1_22_23SATI Kafic, klub S1_23_24SATI Kafic, klub S2_0_1SATI Kafana, restoran S2_1_2SATI Kafana, restoran S2_2_3SATI Kafana, restoran S2_3_4SATI Kafana, restoran S2_4_5SATI Kafana, restoran S2_5_6SATI Kafana, restoran S2_6_7SATI Kafana, restoran S2_7_8SATI Kafana, restoran S2_8_9SATI Kafana, restoran S2_9_10SATI Kafana, restoran S2_10_11SATI Kafana, restoran S2_11_12SATI Kafana, restoran S2_12_13SATI Kafana, restoran S2_13_14SATI Kafana, restoran S2_14_15SATI Kafana, restoran S2_15_16SATI Kafana, restoran S2_16_17SATI Kafana, restoran S2_17_18SATI Kafana, restoran S2_18_19SATI Kafana, restoran S2_19_20SATI Kafana, restoran S2_20_21SATI Kafana, restoran S2_21_22SATI Kafana, restoran S2_22_23SATI Kafana, restoran S2_23_24SATI Kafana, restoran S3_0_1SATI Poseta prijateljima i slicno S3_1_2SATI Poseta prijateljima i slicno S3_2_3SATI Poseta prijateljima i slicno S3_3_4SATI Poseta prijateljima i slicno S3_4_5SATI Poseta prijateljima i slicno S3_5_6SATI Poseta prijateljima i slicno S3_6_7SATI Poseta prijateljima i slicno S3_7_8SATI Poseta prijateljima i slicno S3_8_9SATI Poseta prijateljima i slicno S3_9_10SATI Poseta prijateljima i slicno 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Max. 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 15 0 0 0 30 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 Mean 0.41 0.60 0.92 1.26 1.62 1.67 1.81 1.75 1.97 1.95 0.10 0.04 0.03 0.05 0.03 0.02 0.00 0.00 0.00 0.00 0.21 0.60 0.73 0.74 0.46 0.56 0.38 0.40 0.49 0.43 1.00 0.65 0.47 0.26 0.45 0.25 0.08 0.03 0.02 0.02 0.02 0.02 0.27 0.69
165
Std. Dev. 4.433 5.569 6.985 8.170 8.914 9.221 9.685 9.560 10.252 10.186 2.407 1.448 1.408 1.724 1.140 0.996 0.249 0.000 0.000 0.000 2.462 5.625 6.494 6.499 4.501 4.868 4.103 4.555 4.887 4.088 7.584 6.055 5.021 3.293 5.081 3.867 2.094 1.244 0.996 0.996 0.996 0.996 3.021 6.220
166
S3_10_11SATI Poseta prijateljima i slicno S3_11_12SATI Poseta prijateljima i slicno S3_12_13SATI Poseta prijateljima i slicno S3_13_14SATI Poseta prijateljima i slicno S3_14_15SATI Poseta prijateljima i slicno S3_15_16SATI Poseta prijateljima i slicno S3_16_17SATI Poseta prijateljima i slicno S3_17_18SATI Poseta prijateljima i slicno S3_18_19SATI Poseta prijateljima i slicno S3_19_20SATI Poseta prijateljima i slicno S3_20_21SATI Poseta prijateljima i slicno S3_21_22SATI Poseta prijateljima i slicno S3_22_23SATI Poseta prijateljima i slicno S3_23_24SATI Poseta prijateljima i slicno S4_0_1SATI Kulturni dogadjaji S4_1_2SATI Kulturni dogadjaji S4_2_3SATI Kulturni dogadjaji S4_3_4SATI Kulturni dogadjaji S4_4_5SATI Kulturni dogadjaji S4_5_6SATI Kulturni dogadjaji S4_6_7SATI Kulturni dogadjaji S4_7_8SATI Kulturni dogadjaji S4_8_9SATI Kulturni dogadjaji S4_9_10SATI Kulturni dogadjaji S4_10_11SATI Kulturni dogadjaji S4_11_12SATI Kulturni dogadjaji S4_12_13SATI Kulturni dogadjaji S4_13_14SATI Kulturni dogadjaji S4_14_15SATI Kulturni dogadjaji S4_15_16SATI Kulturni dogadjaji S4_16_17SATI Kulturni dogadjaji S4_17_18SATI Kulturni dogadjaji S4_18_19SATI Kulturni dogadjaji S4_19_20SATI Kulturni dogadjaji S4_20_21SATI Kulturni dogadjaji S4_21_22SATI Kulturni dogadjaji S4_22_23SATI Kulturni dogadjaji S4_23_24SATI Kulturni dogadjaji S5_0_1SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_1_2SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_2_3SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_3_4SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_4_5SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_5_6SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA
Prilozi
Prilozi
N S5_6_7SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_7_8SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_8_9SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_9_10SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_10_11SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_11_12SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_12_13SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_13_14SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_14_15SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_15_16SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_16_17SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_17_18SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_18_19SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_19_20SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_20_21SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_21_22SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_22_23SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S5_23_24SATI PRISUSTVO UTAKMICAMA S6_0_1SATI KUPOVINA S6_1_2SATI KUPOVINA S6_2_3SATI KUPOVINA S6_3_4SATI KUPOVINA S6_4_5SATI KUPOVINA S6_5_6SATI KUPOVINA S6_6_7SATI KUPOVINA S6_7_8SATI KUPOVINA S6_8_9SATI KUPOVINA S6_9_10SATI KUPOVINA S6_10_11SATI KUPOVINA S6_11_12SATI KUPOVINA S6_12_13SATI KUPOVINA S6_13_14SATI KUPOVINA S6_14_15SATI KUPOVINA S6_15_16SATI KUPOVINA S6_16_17SATI KUPOVINA S6_17_18SATI KUPOVINA S6_18_19SATI KUPOVINA S6_19_20SATI KUPOVINA S6_20_21SATI KUPOVINA S6_21_22SATI KUPOVINA S6_22_23SATI KUPOVINA S6_23_24SATI KUPOVINA S7_0_1SATI Kladionica S7_1_2SATI Kladionica 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Max. 0 15 15 0 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 0 0 0 0 0 0 0 15 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 30 0 30 0 Mean 0.00 0.01 0.01 0.00 0.03 0.04 0.04 0.03 0.21 0.22 0.22 0.23 0.09 0.21 0.10 0.16 0.03 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.01 0.49 0.48 0.36 1.11 0.98 0.66 0.42 0.34 0.35 0.45 0.54 0.37 0.35 0.09 0.01 0.01 0.00 0.01 0.00
167
Std. Dev. 0.000 0.349 0.349 0.000 1.408 1.429 1.429 1.126 3.551 3.594 3.620 3.701 1.974 3.078 2.161 3.047 1.244 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.294 5.062 4.209 3.558 7.095 7.155 5.779 3.786 3.705 4.037 4.538 4.702 4.017 4.010 1.910 0.784 0.385 0.000 0.498 0.000
168
S7_2_3SATI Kladionica S7_3_4SATI Kladionica S7_4_5SATI Kladionica S7_5_6SATI Kladionica S7_6_7SATI Kladionica S7_7_8SATI Kladionica S7_8_9SATI Kladionica S7_9_10SATI Kladionica S7_10_11SATI Kladionica S7_11_12SATI Kladionica S7_12_13SATI Kladionica S7_13_14SATI Kladionica S7_14_15SATI Kladionica S7_15_16SATI Kladionica S7_16_17SATI Kladionica S7_17_18SATI Kladionica S7_18_19SATI Kladionica S7_19_20SATI Kladionica S7_20_21SATI Kladionica S7_21_22SATI Kladionica S7_22_23SATI Kladionica S7_23_24SATI Kladionica S9_0_1SATI Setnja S9_1_2SATI Setnja S9_2_3SATI Setnja S9_3_4SATI Setnja S9_4_5SATI Setnja S9_5_6SATI Setnja S9_6_7SATI Setnja S9_7_8SATI Setnja S9_8_9SATI Setnja S9_9_10SATI Setnja S9_10_11SATI Setnja S9_11_12SATI Setnja S9_12_13SATI Setnja S9_13_14SATI Setnja S9_14_15SATI Setnja S9_15_16SATI Setnja S9_16_17SATI Setnja S9_17_18SATI Setnja S9_18_19SATI Setnja S9_19_20SATI Setnja S9_20_21SATI Setnja S9_21_22SATI Setnja
Prilozi
Prilozi
N S9_22_23SATI Setnja S9_23_24SATI Setnja S10_0_1SATI Sport i rekreacija S10_1_2SATI Sport i rekreacija S10_2_3SATI Sport i rekreacija S10_3_4SATI Sport i rekreacija S10_4_5SATI Sport i rekreacija S10_5_6SATI Sport i rekreacija S10_6_7SATI Sport i rekreacija S10_7_8SATI Sport i rekreacija S10_8_9SATI Sport i rekreacija S10_9_10SATI Sport i rekreacija S10_10_11SATI Sport i rekreacija S10_11_12SATI Sport i rekreacija S10_12_13SATI Sport i rekreacija S10_13_14SATI Sport i rekreacija S10_14_15SATI Sport i rekreacija S10_15_16SATI Sport i rekreacija S10_16_17SATI Sport i rekreacija S10_17_18SATI Sport i rekreacija S10_18_19SATI Sport i rekreacija S10_19_20SATI Sport i rekreacija S10_20_21SATI Sport i rekreacija S10_21_22SATI Sport i rekreacija S10_22_23SATI Sport i rekreacija S10_23_24SATI Sport i rekreacija S11_0_1SATI DRUGO S11_1_2SATI DRUGO S11_2_3SATI DRUGO S11_3_4SATI DRUGO S11_4_5SATI DRUGO S11_5_6SATI DRUGO S11_6_7SATI DRUGO S11_7_8SATI DRUGO S11_8_9SATI DRUGO S11_9_10SATI DRUGO S11_10_11SATI DRUGO S11_11_12SATI DRUGO S11_12_13SATI DRUGO S11_13_14SATI DRUGO S11_14_15SATI DRUGO S11_15_16SATI DRUGO S11_16_17SATI DRUGO S11_17_18SATI DRUGO 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Max. 60 60 0 0 0 0 0 15 45 60 30 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 30 0 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 Mean 0.58 0.23 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.03 0.08 0.02 0.03 0.04 0.06 0.06 0.10 0.26 0.27 0.41 0.64 0.49 0.52 0.84 0.91 0.71 0.09 0.11 0.11 0.07 0.03 0.01 0.00 0.05 0.25 0.73 0.43 0.20 0.20 0.20 0.36 0.47 0.44 0.79 0.54
169
Std. Dev. 4.483 3.073 0.000 0.000 0.000 0.000 0.000 0.131 1.025 2.065 0.685 1.361 1.541 1.725 1.666 2.373 3.404 3.541 4.420 4.985 4.909 5.264 6.784 6.724 5.987 1.804 2.375 2.537 2.012 1.108 0.498 0.000 1.509 3.022 6.526 4.976 3.256 3.340 3.351 4.467 4.762 4.691 6.437 5.369
170
S11_18_19SATI DRUGO S11_19_20SATI DRUGO S11_20_21SATI DRUGO S11_21_22SATI DRUGO S11_22_23SATI DRUGO S11_23_24SATI DRUGO Valid N (listwise)
Prilozi
N 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0 0 0 0 0 0 Max. 60 60 60 60 60 60 Mean 0.74 0.54 0.33 0.37 0.35 0.28 Std. Dev. 6.254 5.433 3.717 4.670 4.248 3.856
Descriptives
Descriptive Statistics N RAS1_0_1SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_1_2SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_2_3SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_3_4SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_4_5SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_5_6SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_6_7SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_7_8SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_8_9SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_9_10SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_10_11SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_11_12SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_12_13SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_13_14SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_14_15SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_15_16SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_16_17SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_17_18SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_18_19SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_19_20SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_20_21SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_21_22SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_22_23SATI Posebno dobro raspolozeni RAS1_23_24SATI Posebno dobro raspolozeni RAS2_0_1SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_1_2SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_2_3SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_3_4SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_4_5SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_5_6SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_6_7SATI Posebno lose raspolozeni 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Max. 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 Mean 2.07 2.21 2.02 1.66 1.62 1.47 2.40 4.09 5.09 6.91 8.00 8.60 8.54 9.21 9.18 10.18 10.39 11.25 11.77 12.83 13.76 14.56 12.08 8.54 0.43 0.37 0.36 0.45 0.55 0.95 1.70 Std. Dev. 10.777 11.245 10.785 9.694 9.555 9.085 11.177 14.520 16.523 18.610 19.853 20.715 20.155 20.886 21.098 21.950 21.814 22.449 23.035 23.571 24.276 25.194 22.935 20.174 4.966 4.600 4.598 4.714 5.623 6.765 8.976
Prilozi
N RAS2_7_8SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_8_9SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_9_10SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_10_11SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_11_12SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_12_13SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_13_14SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_14_15SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_15_16SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_16_17SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_17_18SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_18_19SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_19_20SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_20_21SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_21_22SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_22_23SATI Posebno lose raspolozeni RAS2_23_24SATI Posebno lose raspolozeni Valid N (listwise) 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Max. 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 60 Mean 3.94 3.49 3.53 2.78 2.28 2.73 2.59 2.38 2.40 1.71 1.78 2.12 2.33 1.76 1.86 1.09 0.73
171
Std. Dev. 14.275 13.077 13.225 12.200 10.898 11.850 11.457 11.105 11.184 9.249 9.672 10.499 11.198 9.631 9.669 7.515 6.452
UKRUPNJENI POKAZATELJI
Descriptive Statistics N TOALETAUK TOALETA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana DORUCAKUK DORUCAK - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana RUCAKUK RUCAK - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana VECERAUK VECERA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana KucnipslUK KUCNI POSLOVI (kuvanje, ciscenje...) Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana VrnapslUK POSAO - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana VruskoliUK SKOLA - NASTAVA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana UcenjeUK UCENJE - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana VruprevUK PREVOZ do posla, skole - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana TVMuzUK TV Muzicki program - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana TVFilmUK TV Film - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Max. 300.00 75.00 135.00 420.00 1425.00 930.00 675.00 1440.00 750.00 1440.00 450.00 Mean 37.43 18.84 21.12 17.97 77.52 162.83 33.19 18.70 39.34 22.99 37.26 Std. Dev. 29.83 11.67 13.79 19.58 127.28 231.48 97.90 64.26 63.15 54.36 61.47
172
Prilozi
N Min. 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Max. 480.00 465.00 315.00 525.00 690.00 1095.00 1440.00 720.00 915.00 720.00 735.00 435.00 630.00 900.00 540.00 915.00 195.00 705.00 270.00 120.00 300.00 420.00 390.00 1440.00 Mean 24.31 25.86 6.50 24.05 14.43 30.38 48.58 4.96 0.85 0.67 12.39 25.41 10.35 20.28 7.65 38.72 3.52 1.62 7.00 1.69 18.03 5.56 7.62 178.44 Std. Dev. 42.06 40.10 24.74 59.59 43.59 81.26 136.90 30.31 15.38 16.02 57.72 33.49 33.33 63.83 33.64 70.34 18.13 19.82 23.48 9.06 40.56 23.32 37.19 289.56 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600
TVSerUK TV Serije - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana TVInfUK TV Inform. program - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana TVObrUK TV, Obrazovni program - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana TVZabUK TV Zabavni program - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana TVSportUK TV Sport - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana IInternUK INTERNET - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana RMuzUK RADIO Muzicki program - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana RInfUK RADIO, INF. program - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana RKontUK RADIO Kontak program - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana RSportUK RADIO Sport - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana RMuzMP3UK Muzika, radio, MP3/4 - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana StampaUK CITANJE STAMPE - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana CitKnjUK CITANJE KNJIGA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana KaficKlubUK KAFIC/KLUB - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana KafRestUK KAFANA/RESTORAN - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana PosPrijUK POSETA PRIJATELJIMA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana KultDogUK Poseta kulturnim dogadjajima - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana SportDogUK Sportski dogadjaji - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana KupovinaUK KUPOVINA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana KladionUK KLADIONICA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana SetnjaUK SETNJA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana SportRkrUK SPORT / REKREACIJA - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana DrugoUK DRUGO - Ukupno vreme utroseno na to tokom 1 dana UkdobroRasp POSEBNO DOBR RASPOLOZEN I ZADOVOLJAN POPRAVLJENO
Prilozi
N UkLoseRasp POSEBNO LOSE RASPOLOZEN I ZADOVOLJAN POPRAVLJENO DNOBROCI1 UKUPNO VREME NA DNEVNE OBROKE DNRUTINA1 Svi rut. poslovi bez vremena proved-og u kuci i spavanja TV1 CELOKUPNO VREME PROVEDENO U GLEDANJU TV RADIO1 CELOKUPNO VREME PROVEDENO U SLUSANJU RADIJA Valid N (listwise) 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 1,600 Min. 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 Max. 1440.00 450.00 2100.00 1440.00 1440.00 Mean 44.28 57.93 426.92 155.40 67.38
173
Std. Dev. 126.51 31.10 258.54 129.69 151.91
Prilozi
175
Prilog 3 - Upitnici
MEGATREND UNIVERZITET Fakultet za kulturu i medije Goce Deleva 9a, 11070 Novi Beograd Preduzee za istraivanje trita, javnog mnjenja i medija TNS MEDIUM GALLUP, Beograd, Savski trg 9 mail: office@tnsmediumgallup.co.rs, www. tnsmediumgallup.co.rs
KAKO STE PROVELI DANANJI DAN?

Ovaj upitnik deo je eksperimentalnog istraivanja ekonomije dnevnog vremena koje se prvi put sprovodi kod nas. Vi ste izabrani u uzorak ispitanika koji reprezentuju populaciju Srbije stariju od 15 godina. Molimo da paljivo proitate upitnik i odgovorite na svako pitanje. Upitnik popunajvate zaokruzivanjem ponudjenih odgovora ili upisivanjem odgovora i brojeva. Ako neke od aktivnosti niste imali tokom dana, upisite 0 (NULA). Unapred Vam se zahvaljujemo! 1. Vae ime i prezime _____________ ______________________
2. Dan, mesec i godina roenja _____, ____, _____ godine 3. Pol (ZAOKRUITI) 1.ensko 2. Muko
POETAK DANA
P1. Datum i dan kada se popunjava upitnik:
P1.2. P1.1.
Datum (dan, mesec, godina) ____.____.______.
Danas je ......(ZAOKRUITI)
1. Ponedeljak, 2. Utorak, 3. Sreda, 4. etvrtak, 5. Petak, 6. Subota, 7. Nedelja
P2. Danas sam ustao/la u ______asova, i ______minuta

P2a.
I ukupno sam spavao/la _______ sati
P3. Ako ste danas putovali do posla/kole/fakulteta, kako ste najvecim delom putovali? 1. Peice 2. Svojim kolima 3. Motorom / skuterom 4. Biciklom 5. Gradskim prevozom 6. Neki drugi nain 7. Nisam putovao/la
KOMUNIKACIJA UIVO/DIREKTNO LICEM U LICE

(Odgovore upisujte BROJEVIMA i paljivo proitajte pitanja. Pokuajte da budete to precizniji!) U kui/stanu - Koliko vremena ste U KUI/STANU proveli u direktnom (licem u lice) razgovoru sa vaim.... K1. Ukuanima ukupno ______ minuta, K1.1. Od toga, ja sam govorio/la otprilike _____ minuta K2. Prijateljima ukupno ______ minuta, K2.1. Od toga, ja sam govorio/la otprilike _____ minuta K3. S dekom / devojkom ukupno ______ minuta, K3.1. Od toga, ja sam govorio otprilike _____ minuta K4. Sa kolegama i saradnicima ukupno ______ minuta , K4.1. Od toga, ja sam govorio/la otprilike _____ minuta. Van kue - Koliko vremena ste VAN KUE proveli u direktnom (licem u lice) razgovoru sa vaim ....: V1. Ukuanima - ukupno ______ minuta, V1.1. Od toga, ja sam govorio/la otprilike _____ minuta V2. Prijateljima ukupno ______ minuta, V2.1. Od toga ja sam govorio/la otprilike _____ minuta V3. S dekom / devojkom ukupno ______ minuta , V3.1. Od toga, ja sam govorio/la otprilike _____ minuta V4. Kolegama i saradnicima na poslu ukupno ______ minuta, V4.1. Od toga, ja sam govorio otprilike _____ minuta.
(MOLIMO VAS DA PROVERITE DA LI STE ODGOVORILI NA SVA PITANJA I DOBRO PREDSTAVILI CEO DANANJI DAN!)
176
Prilozi
MOBILNI TELEFON
RAZGOVORI M1. U celom dananjem danu sam ukupno imao/la______ razgovora mobilnim, i to je ukupno trajalo oko ______ (M1.1.) minuta M2. Od ukupnog broja razgovora mobilnim, vas su zvali ______ puta, to je ukupno oko______ (M2.1.) minuta, M3. Vi ste zvali______ puta, to je ukupno trajalo oko______ (M3.1.) minuta. M4. U svim razgovorima mobilnim telefonom.... 1. Sa drugom sam priao/la oko ______ puta, 2. Sa drugaricom ______ puta, 3. Sa dekom/devojkom/partnerom ______ puta, 4. S majkom ______ puta, 5. Ocem______ puta, 6. Bratom ______ puta, 7. Sestrom ______ puta, 8. Detetom (sin/cerka)______ puta, 9. Roacima______ puta, 10. Nekim drugim______ puta, 11. Kolegama i drugim osobama vezanim za posao kojim se bavim______ puta.
SMS PORUKE SLANJE SMS-a S1. Danas sam poslao/la ukupno ________ SMS poruka S2. Od toga, drugarici sam posalo/la ______ poruka, S3. Drugu sam poslao/la ______ poruka, S4. Deku/devojci/partneru ______ poruka, S5. Majci ______ poruka, S6. Ocu______ poruka, S7. Bratu ______ poruka, S8. Sestri ______ poruka, S9. Detetu (sin/cerka)______ poruka, S10. Roacima______ poruka, S11. Kolegama/saradnicima na poslu ______ poruka. S12. Drugima______ poruka.
PRIMANJE SMS-A P1. Danas sam primio/la ukupno ________ SMS poruka P2. Od toga, drugarica mi posalo/la ______ poruka, P3. Drug mi je poslao/la _____poruka P4. Deko/devojka/partner mi je poslao/la ______ poruka, P5. Majka ______ poruka, P6. Otac______ poruka, P7. Brat ______ poruka, P8. Sestra ______ poruka, P9. Dete (sin/cerka)______ poruka, P10. Roaci______ poruka, P11. Kolege/saradnici na poslu_____ poruka. P12. Drugi______ poruka.
FIKSNI TELEFON
F1. Tokom celog dananjeg dana ukupno sam imao/la______ razgovora fiksnim telefonom, i to je ukupno trajalo oko ______ F2. Od ukupnog broja razgovora fiksnim, vas su zvali ______ puta, to je ukupno oko______(F2.1.) minuta, F3. Vi ste zvali______ puta, to je ukupno trajalo oko______(F3.1.) minuta. F4. U svim mojim razgovorima fiksnim telefonom... 1. Sa drugom sam priao/la oko ______ puta, 2. Sa drugaricom ______ puta, 3. Sa dekom/devojkom/partner ______ puta, 4. S majkom ______ puta, 5. Ocem______ puta, 6. Bratom ______ puta, 7. Sestrom ______ puta, 8. Detetom (sin/cerka) ______ puta, 9. Roacima______ puta, 10. Nekim drugim______ puta, 11. Kolegama i drugim osobama vezanim za posao kojim se bavim______ puta.
(F1.1.) minuta
INTERNET
I1. U toku celog dananjeg dana, na internetu sam bio/la ukupno ______minuta. I2. Od toga, slao/la sam mejlove_______ puta I3. 1. atovanje - ukupno ______ minuta I3.2. Od toga, catovanje sa prijateljima koje lino poznajem, _________ minuta I3.3. Catovanje sa prijateljima koje sam upoznao na internetu, _________ minuta I3.4. Catovanje sa devojkom/dekom, _________ minuta I3.5. Catovanje sa nekim drugim _________ minuta. I4. On-line igrice ... 1)Oko ______ minuta sa prijateljima koje lino poznajem, 2)_________ minuta sa prijateljima koje sam upoznao na internetu, 3)_________ minuta sa devojkom/dekom, 4) _________minuta sa nekim drugim, 5) _________ minuta bez protivnika/partnera I5. Face book ukupno ______ minuta I5a. MySpace ukupno ______ minuta I6. Poseta sajtovima ukupno _______minuta. I6a. Koje sajtove ste sve sajtove danas posetili UPISATI ITKO _____________________________________________________ ______________________________________________________ ______________________________________________________
Prilozi
177
Dodatak - OPTI PODACI

OVAJ UPITNIK OBAVEZNO SPOJITE SA GLAVNIM UPITNIKOM ZA ODGOVARAJUEG ISPITANIKA! Ime i prezime ispitanika _____________________ IK1. Da li koristite internet? 1. Da IK2. Da li imate mobilni telefon? 1. Da 2. Ne 2. Ne _____________________________
O1. Koji ste najvii nivo obrazovanja ZAVRILI? 1. Osnovno ili nie 2. Zavrena srednja kola
3. Via kola ili fakultet
O2. Kakav je va sadanji status po pitanju zaposlenja? 1. Puno ili skraceno radno vreme (ukljuuje i samo-zaposlenost) 2. Nezaposlen 3. Domaica 4. Student/uenik 5. Penzioner O3. Koje je vae brano stanje? 1 Udata/Oenjen 2 Neudata/Neoenjen 3 Razvedena/razveden 4 Udovica/Udovac 5 U vanbranoj zajednici O3.a. Imate li dece? 1. Da (UPISATI BROJ)______ dece 2 . Ne, nemam dece
O3.b. Imate li brae ili sestara? UPISATI BROJEM (0 AKO NEMA BRAE/SESTARA) 1) Brae (UPISATI BROJ) ______ 2) Sestara (UPISATI BROJ) ______ O3.c. Da li su vai roditelji ivi? 1) Majka? 1. Da 2.Ne 2) Otac? 1. Da 2.Ne O4. Ukupan broj lanova domainstva u kom ivite, ukljuujui i vas je ... (UPISATI BROJEM) _________lanova O4A. ivite sa ... 1. Roditeljima 2. Bratom 3. Sestrom 4. Partnerom
5. Prijateljima 6. Sami 7. Ostalo
O5. Koliki je va lini meseni prihod/deparac ? 1. Do 3000 dinara 5. Od 18001 30000 dinara 2. Od 3001 6000 dinara 6. Od 30001 48000 dinara 3. Od 6001 12000 dinara 7. Preko 48000 dinara 4. Od 12001 18000 dinara O6. ivite u ....? 1. Gradskom naselju 2. Prigradskom 3. Seoskom naselju
O7. Region 1. Beograd 2. Vojvodina 3. Centralno zapadna Srbija 4. Jugoistona Srbija
MOLIMO VAS DA PROVERITE DA LI STE ODGOVORILI NA SVA PITANJA! HVALA NA UEU! POTVRDA STUDENTA: "Ovim potvrdjujem da sam sam istraivanje sproveo/la u skladu sa uputstvima" Ime i prezime studenta: ____________________ Licni potpis: _______________ Datum: ___________________ _______________
Za svaku od navedenih aktivnosti (ukoliko ih je bilo u toku celog dananjeg dana) oznaite na vremenskoj skali koliko su trajale. Ako ste se n
RASPOLOENJE I ZADOVOLJSTVO
C1. Knjige (vankolska/poslovna literatura) C2. Dnevne novine C3. Magazini, asopisi C4. Uenje-skolska/strucna literatura
A1. Toaleta i sredjivanje A2. Dorucak A3. Rucak A4. Vecera A5. Vreme provedeno u kui A6. Kuni poslovi (kuvanje, ienje i sl.) A7. Vreme provedeno na poslu A8. Vreme provedeno na fakultetu / u koli A9. Vreme provedeno u prevozu / na putu
POETAK I KRAJ AKTIVNOSTI OBELEITE SA X , A INTERVALE IZMEU SPOJITE LINIJOM. AKO AKTIVNOST ULAZI U JEDAN INTERVAL, DOVOLJNO JE JEDNO X.
S4. Kulturni dog. (pozorite, bioskop, koncert)
S1. Vreme provedeno u kafiu/klubu S2. Vreme provedeno u kafani / restoranu S3. Vreme provedeno u poseti prijateljima
Kod za vremenski interval (UNOSI AGENCIJA)
S10. Sport-rekreacija (tranje, aerobik...) S11. Drugo - UPISATI
R1. Radio / muziki program R2. Radio / informativni program R3. Radio / kontakt program R4. Radio / Sportski program R5. Muzika sa MP3/4
S5. Poseta sportskom deavanju S6. oping S7. Kladionica
AKTIVNOSTI/VREME
T1. Muziki program T2. Filmski program T3. Serijski program T4. Informativni program T5. Obrazovni program T6. Zabavni program T7. Sportski program
I1. Korienje interneta
178
R1. Posebno dobro R2. Posebno loe
A10. Spavanje
S9. etnja

03 04 05 06 07 IZLASCI/SLOBODNO VREME SLUANJE RADIJA/MUZIKE 02 GLEDANJE TV-a 01 INTERNET ITANJE 00
09:45 - 10:00 09:30 - 09:45 09:15 - 09:30 09:00 - 09:15 08:45 - 09:00 08:30 - 08:45 08:15 - 08:30 08:00 - 08:15 07:45 - 08:00 07:30 - 07:45 07:15 - 07:30 07:00 - 07:15 06:45 - 07:00 06:30 - 06:45 06:15 - 06:30 06:00 - 06:15 05:45 - 06:00 05:30 - 05:45 05:15 - 05:30 05:00 - 05:15 04:45 - 05:00 04:30 - 04:45 04:15 - 04:30 04:00 - 04:15 03:45 - 04:00 03:30 - 03:45 03:15 - 03:30 03:00 - 03:15 02:45 - 03:00 02:30 - 02:45 02:15 - 02:30 02:00 - 02:15 01:45 - 02:00 01:30 - 01:45 01:15 - 01:30 01:00 - 01:15 00:45 - 01:00 00:30 - 00:45 00:15 - 00:30 00:00 - 00:15
40 39 38 37 36 35 34 33 32 31 30 29 28 27 26 25 24 23 22 21 20 19 18 17 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1
09:45 - 10:00 09:30 - 09:45 09:15 - 09:30 09:00 - 09:15 08:45 - 09:00 08:30 - 08:45 08:15 - 08:30 08:00 - 08:15 07:45 - 08:00 07:30 - 07:45 07:15 - 07:30 07:00 - 07:15 06:45 - 07:00 06:30 - 06:45 06:15 - 06:30 06:00 - 06:15 05:45 - 06:00 05:30 - 05:45 05:15 - 05:30 05:00 - 05:15 04:45 - 05:00 04:30 - 04:45 04:15 - 04:30 04:00 - 04:15 03:45 - 04:00 03:30 - 03:45 03:15 - 03:30 03:00 - 03:15 02:45 - 03:00 02:30 - 02:45 02:15 - 02:30 02:00 - 02:15 01:45 - 02:00 01:30 - 01:45 01:15 - 01:30 01:00 - 01:15 00:45 - 01:00 00:30 - 00:45 00:15 - 00:30 00:00 - 00:15
09:45 - 10:00 09:30 - 09:45 09:15 - 09:30 09:00 - 09:15 08:45 - 09:00 08:30 - 08:45 08:15 - 08:30 08:00 - 08:15 07:45 - 08:00 07:30 - 07:45 07:15 - 07:30 07:00 - 07:15 06:45 - 07:00 06:30 - 06:45 06:15 - 06:30 06:00 - 06:15 05:45 - 06:00 05:30 - 05:45 05:15 - 05:30 05:00 - 05:15 04:45 - 05:00 04:30 - 04:45 04:15 - 04:30 04:00 - 04:15 03:45 - 04:00 03:30 - 03:45 03:15 - 03:30 03:00 - 03:15 02:45 - 03:00 02:30 - 02:45 02:15 - 02:30 02:00 - 02:15 01:45 - 02:00 01:30 - 01:45 01:15 - 01:30 01:00 - 01:15 00:45 - 01:00 00:30 - 00:45 00:15 - 00:30 00:00 - 00:15
08
09
(oznaiti samo periode kada ste se oseali posebno dobro i posebno loe)
Prilozi
179
nekom aktivnou bavili vie puta u toku dana, oznaite to u vie intervala.
23:45 - 00:00 23:30 - 23:45 23:15 - 23:30 23:00 - 23:15 22:45 - 23:00 22:30 - 22:45 22:15 - 22:30 22:00 - 22:15 21:45 - 22:00 21:30 - 21:45 21:15 - 21:30 21:00 - 21:15 20:45 - 21:00 20:30 - 20:45 20:15 - 20:30 20:00 - 20:15 19:45 - 20:00 19:30 - 19:45 19:15 - 19:30 19:00 - 19:15 18:45 - 19:00 18:30 - 18:45 18:15 - 18:30 18:00 - 18:15 17:45 - 18:00 17:30 - 17:45 17:15 - 17:30 17:00 - 17:15 16:45 - 17:00 16:30 - 16:45 16:15 - 16:30 16:00 - 16:15 15:45 - 16:00 15:30 - 15:45 15:15 - 15:30 15:00 - 15:15 14:45 - 15:00 14:30 - 14:45 14:15 - 14:30 14:00 - 14:15 13:45 - 14:00 13:30 - 13:45 13:15 - 13:30 13:00 - 13:15 12:45 - 13:00 12:30 - 12:45 12:15 - 12:30 12:00 - 12:15 11:45 - 12:00 11:30 - 11:45 11:15 - 11:30 11:00 - 11:15 10:45 - 11:00 10:30 - 10:45 10:15 - 10:30 10:00 - 10:15
96 95 94 93 92 91 90 89 88 87 86 85 84 83 82 81 80 79 78 77 76 75 74 73 72 71 70 69 68 67 66 65 64 63 62 61 60 59 58 57 56 55 54 53 52 51 50 49 48 47 46 45 44 43 42 41
23:45 - 00:00 23:30 - 23:45 23:15 - 23:30 23:00 - 23:15 22:45 - 23:00 22:30 - 22:45 22:15 - 22:30 22:00 - 22:15 21:45 - 22:00 21:30 - 21:45 21:15 - 21:30 21:00 - 21:15 20:45 - 21:00 20:30 - 20:45 20:15 - 20:30 20:00 - 20:15 19:45 - 20:00 19:30 - 19:45 19:15 - 19:30 19:00 - 19:15 18:45 - 19:00 18:30 - 18:45 18:15 - 18:30 18:00 - 18:15 17:45 - 18:00 17:30 - 17:45 17:15 - 17:30 17:00 - 17:15 16:45 - 17:00 16:30 - 16:45 16:15 - 16:30 16:00 - 16:15 15:45 - 16:00 15:30 - 15:45 15:15 - 15:30 15:00 - 15:15 14:45 - 15:00 14:30 - 14:45 14:15 - 14:30 14:00 - 14:15 13:45 - 14:00 13:30 - 13:45 13:15 - 13:30 13:00 - 13:15 12:45 - 13:00 12:30 - 12:45 12:15 - 12:30 12:00 - 12:15 11:45 - 12:00 11:30 - 11:45 11:15 - 11:30 11:00 - 11:15 10:45 - 11:00 10:30 - 10:45 10:15 - 10:30 10:00 - 10:15
23:45 - 00:00 23:30 - 23:45 23:15 - 23:30 23:00 - 23:15 22:45 - 23:00 22:30 - 22:45 22:15 - 22:30 22:00 - 22:15 21:45 - 22:00 21:30 - 21:45 21:15 - 21:30 21:00 - 21:15 20:45 - 21:00 20:30 - 20:45 20:15 - 20:30 20:00 - 20:15 19:45 - 20:00 19:30 - 19:45 19:15 - 19:30 19:00 - 19:15 18:45 - 19:00 18:30 - 18:45 18:15 - 18:30 18:00 - 18:15 17:45 - 18:00 17:30 - 17:45 17:15 - 17:30 17:00 - 17:15 16:45 - 17:00 16:30 - 16:45 16:15 - 16:30 16:00 - 16:15 15:45 - 16:00 15:30 - 15:45 15:15 - 15:30 15:00 - 15:15 14:45 - 15:00 14:30 - 14:45 14:15 - 14:30 14:00 - 14:15 13:45 - 14:00 13:30 - 13:45 13:15 - 13:30 13:00 - 13:15 12:45 - 13:00 12:30 - 12:45 12:15 - 12:30 12:00 - 12:15 11:45 - 12:00 11:30 - 11:45 11:15 - 11:30 11:00 - 11:15 10:45 - 11:00 10:30 - 10:45 10:15 - 10:30 10:00 - 10:15
21
22
23
10
11
12
Prilozi
13
14
15
16
17
18
19
20
180
Prilozi
Preduzee za istraivanje trita, javnog mnjenja i medija TNS MEDIUM GALLUP, Beograd, Savski trg 9 mail: office@tnsmediumgallup.co.rs, www. tnsmediumgallup.co.rs
MEGATREND UNIVERZITET Fakultet za kulturu i medije Goce Deleva 9a, 11070 Novi Beograd
KAKO STE PROVELI DANANJI DAN?

Ovaj upitnik deo je eksperimentalnog istraivanja ekonomije dnevnog vremena koje se prvi put sprovodi kod nas. Vi ste izabrani u uzorak ispitanika koji reprezentuju populaciju Srbije stariju od 15 godina. Molimo da paljivo proitate upitnik i odgovorite na svako pitanje. Upitnik popunajvate zaokruzivanjem ponudjenih odgovora ili upisivanjem odgovora i brojeva. Ako neke od aktivnosti niste imali tokom dana, upisite 0 (NULA). Unapred Vam se zahvaljujemo! 1. Vae ime i prezime _____________ ______________________
2. Dan, mesec i godina roenja _____, ____, _____ godine 3. Pol (ZAOKRUITI) 1.ensko 2. Muko
POETAK DANA
P1. Datum i dan kada se popunjava upitnik:
P1.2. Danas je ......(ZAOKRUITI) P1.1.
Datum (dan, mesec, godina) ____.____.______.
1. Ponedeljak, 2. Utorak, 3. Sreda, 4. etvrtak, 5. Petak, 6. Subota, 7. Nedelja
P2. Danas sam ustao/la u ______asova, i ______minuta

P2a.
I ukupno sam spavao/la _______ sati
DEMOGRAFIJA
Ime i prezime ispitanika _____________________ _____________________________ IK1. Da li koristite internet? IK2. Da li imate mobilni telefon? 1. Da 1. Da 2. Ne 2. Ne
O1. Koji ste najvii nivo obrazovanja ZAVRILI? 1. Osnovno ili nie 2. Zavrena srednja kola
3. Via kola ili fakultet
O2. Kakav je va sadanji status po pitanju zaposlenja? 1. Puno ili skraceno radno vreme (ukljuuje i samo-zaposlenost) 2. Nezaposlen 3. Domaica 4. Student/uenik 5. Penzioner O3. Koje je vae brano stanje? 1 Udata/Oenjen 2 Neudata/Neoenjen 3 Razvedena/razveden 4 Udovica/Udovac 5 U vanbranoj zajednici
Prilozi
O3.a. Imate li dece? 1. Da (UPISATI BROJ)______ dece 2 . Ne, nemam dece
181
O3.b. Imate li brae ili sestara? UPISATI BROJEM (0 AKO NEMA BRAE/SESTARA) 1) Brae (UPISATI BROJ) ______ 2) Sestara (UPISATI BROJ) ______ O3.c. Da li su vai roditelji ivi? 1) Majka? 1. Da 2.Ne 2) Otac? 1. Da 2.Ne O4. Ukupan broj lanova domainstva u kom ivite, ukljuujui i vas je ... (UPISATI BROJEM) _________lanova
O4A. ivite sa ... 1. Roditeljima 2. Bratom 3. Sestrom 4. Partnerom 5. Prijateljima 6. Sami 7. Ostalo O5. Koliki je va lini meseni prihod/deparac ? 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Do 3000 dinara Od 3001 6000 dinara Od 6001 12000 dinara Od 12001 18000 dinara Od 18001 30000 dinara Od 30001 48000 dinara Preko 48000 dinara 1. Gradskom naselju 2. Prigradskom 3. Seoskom naselju
O6. ivite u ....?
O7. Region 1. Beograd 2. Vojvodina 3. Centralno zapadna Srbija 4. Jugoistona Srbija
ta od sledeeg najbolje opisuje va sadanji status po pitanju zaposlenja? 1. Radi puno ili skraeno radno vreme (ukljuuje samo-zapoljavanje) 2. Nezaposlen/a, trai posao 3. Uenik / student 4. Domaica 5. Penzioner
Koje je vae glavno zanimanje: 1. Zaposlen u proizvodnji 2. Zasposlen van proizvodnje administracija, medicinsko osoblje i sl. 3. Strunjak (profesor, advokat, inenjer i sl.) 4. Rukovodilac (u javnom ili privatnom sektoru) 5. Vlasnik ili suvlasnik manje firme, radnje 6. Vlasnik ili suvlasnik srednje ili vee firme, kompanije 7. Poljoprivrednik 8. Samozaposlen 9. Uenik / student 10. Domaica 11. Penzioner
182
12. Nezaposlen 99. (NE ITATI) Bez odgovora
Prilozi
(DEMOGRAFIJU PRENETI I NA ZADNJU STRANU) OVAJ DEO IDE NA SREDNJU STRANU: Za svaki od vremenskih perioda koje ste oznaili kao one u kojima ste se oseali sreno i zadovoljno, molim vas navedite TA ste u to vreme radili ili ta se deavalo: 1. Period ____ (popunjava anketar) Radio / deavalo se: __________________________ 2. Period ____ (popunjava anketar) Radio / deavalo se: __________________________ 3. Period ____ (popunjava anketar) Radio / deavalo se: __________________________ 4. Period ____ (popunjava anketar) Radio / deavalo se: __________________________ 5. Period ____ (popunjava anketar) Radio / deavalo se: __________________________ 6. Period ____ (popunjava anketar) Radio / deavalo se: __________________________ 7. Period ____ (popunjava anketar) Radio / deavalo se: __________________________ S kim ste sve od dole navedenih osoba bili u periodima koje ste oznaili kao one u kojima ste se oseali posebno sreno i zadovoljno? 1. Sam/a 2. Sestra 3. Brat 4. Supruga 5. Suprug 6. Majka 7. Otac 8. Baba 9. Deda 10. Drugarica 11. Drug 12. Koleginica(e) 13. Kolega(e) 14. Devojka / partnerka 15. Deko / partner 16. Kominica 17. Komija 18. Neko drugi ____________ (navedite ko) Za svaki od vremenskih perioda koje ste oznaili kao one u kojima ste se oseali posebno loe i nezadovoljno, molim vas navedite TA ste u to vreme radili ili ta se deavalo: 1. Period ____ (popunjava anketar) Radio / deavalo se: __________________________ 2. Period ____ (popunjava anketar) Radio / deavalo se: __________________________ 3. Period ____ (popunjava anketar) Radio / deavalo se: __________________________ 4. Period ____ (popunjava anketar) Radio / deavalo se: __________________________ 5. Period ____ (popunjava anketar) Radio / deavalo se: __________________________ 6. Period ____ (popunjava anketar) Radio / deavalo se: __________________________ 7. Period ____ (popunjava anketar) Radio / deavalo se: __________________________
Prilozi
183
S kim ste sve od dole navedenih osoba bili u periodima koje ste oznaili kao one u kojima ste se oseali posebno loe i nezadovoljno? 1. Sam/a 2. Sestra 3. Brat 4. Supruga 5. Suprug 6. Majka 7. Otac 8. Baba 9. Deda 10. Drugarica 11. Drug 12. Koleginica(e) 13. Kolega(e) 14. Devojka / partnerka 15. Deko / partner 16. Kominica 17. Komija 18. Neko drugi ____________ (navedite ko) OVAJ DEO NA ZADNJU STRANU, POSLE DEMOGRAFIJE Da li biste rekli da je oseanje sree i zadovoljstva danas kod vas manje u odnosu na period pre izbijanja svetske globalne krize, da je vee ili da se nita u tom pogledu nije izmenilo 1. Manji oseaj sree i zadovoljstva 2. Otprilike isto nita se nije promenilo 3. Vei oseaj sree i zadovoljstva
184
23:45 - 00:00 23:30 - 23:45 23:15 - 23:30 23:00 - 23:15 22:45 - 23:00 22:30 - 22:45 22:15 - 22:30 22:00 - 22:15 21:45 - 22:00 21:30 - 21:45 21:15 - 21:30 21:00 - 21:15 20:45 - 21:00 20:30 - 20:45 20:15 - 20:30 20:00 - 20:15 19:45 - 20:00 19:30 - 19:45 19:15 - 19:30 19:00 - 19:15 18:45 - 19:00 18:30 - 18:45 18:15 - 18:30 18:00 - 18:15 17:45 - 18:00 17:30 - 17:45 17:15 - 17:30 17:00 - 17:15 16:45 - 17:00 16:30 - 16:45 16:15 - 16:30 16:00 - 16:15 15:45 - 16:00 15:30 - 15:45 15:15 - 15:30 15:00 - 15:15 14:45 - 15:00 14:30 - 14:45 14:15 - 14:30 14:00 - 14:15 13:45 - 14:00 13:30 - 13:45 13:15 - 13:30 13:00 - 13:15 12:45 - 13:00 12:30 - 12:45 12:15 - 12:30 12:00 - 12:15 11:45 - 12:00 11:30 - 11:45 11:15 - 11:30 11:00 - 11:15 10:45 - 11:00 10:30 - 10:45 10:15 - 10:30 10:00 - 10:15 09:45 - 10:00 09:30 - 09:45 09:15 - 09:30 09:00 - 09:15 08:45 - 09:00 08:30 - 08:45 08:15 - 08:30 08:00 - 08:15 07:45 - 08:00 07:30 - 07:45 07:15 - 07:30 07:00 - 07:15 06:45 - 07:00 06:30 - 06:45 06:15 - 06:30 06:00 - 06:15 05:45 - 06:00 05:30 - 05:45 05:15 - 05:30 05:00 - 05:15 04:45 - 05:00 04:30 - 04:45 04:15 - 04:30 04:00 - 04:15 03:45 - 04:00 03:30 - 03:45 03:15 - 03:30 03:00 - 03:15 02:45 - 03:00 02:30 - 02:45 02:15 - 02:30 02:00 - 02:15 01:45 - 02:00 01:30 - 01:45 01:15 - 01:30 01:00 - 01:15 00:45 - 01:00 00:30 - 00:45 00:15 - 00:30 00:00 - 00:15
Prilozi
96 95 94 93 92 91 90 89 88 87 86 85 84 83 82 81 80 79 78 77 76 75 74 73 72 71 70 69 68 67 66 65 64 63 62 61 60 59 58 57 56 55 54 53 52 51 50 49 48 47 46 45 44 43 42 41 40 39 38 37 36 35 34 33 32 31 30 29 28 27 26 25 24 23 22 21 20 19 18 17 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 23:45 - 00:00 23:30 - 23:45 23:15 - 23:30 23:00 - 23:15 22:45 - 23:00 22:30 - 22:45 22:15 - 22:30 22:00 - 22:15 21:45 - 22:00 21:30 - 21:45 21:15 - 21:30 21:00 - 21:15 20:45 - 21:00 20:30 - 20:45 20:15 - 20:30 20:00 - 20:15 19:45 - 20:00 19:30 - 19:45 19:15 - 19:30 19:00 - 19:15 18:45 - 19:00 18:30 - 18:45 18:15 - 18:30 18:00 - 18:15 17:45 - 18:00 17:30 - 17:45 17:15 - 17:30 17:00 - 17:15 16:45 - 17:00 16:30 - 16:45 16:15 - 16:30 16:00 - 16:15 15:45 - 16:00 15:30 - 15:45 15:15 - 15:30 15:00 - 15:15 14:45 - 15:00 14:30 - 14:45 14:15 - 14:30 14:00 - 14:15 13:45 - 14:00 13:30 - 13:45 13:15 - 13:30 13:00 - 13:15 12:45 - 13:00 12:30 - 12:45 12:15 - 12:30 12:00 - 12:15 11:45 - 12:00 11:30 - 11:45 11:15 - 11:30 11:00 - 11:15 10:45 - 11:00 10:30 - 10:45 10:15 - 10:30 10:00 - 10:15 09:45 - 10:00 09:30 - 09:45 09:15 - 09:30 09:00 - 09:15 08:45 - 09:00 08:30 - 08:45 08:15 - 08:30 08:00 - 08:15 07:45 - 08:00 07:30 - 07:45 07:15 - 07:30 07:00 - 07:15 06:45 - 07:00 06:30 - 06:45 06:15 - 06:30 06:00 - 06:15 05:45 - 06:00 05:30 - 05:45 05:15 - 05:30 05:00 - 05:15 04:45 - 05:00 04:30 - 04:45 04:15 - 04:30 04:00 - 04:15 03:45 - 04:00 03:30 - 03:45 03:15 - 03:30 03:00 - 03:15 02:45 - 03:00 02:30 - 02:45 02:15 - 02:30 02:00 - 02:15 01:45 - 02:00 01:30 - 01:45 01:15 - 01:30 01:00 - 01:15 00:45 - 01:00 00:30 - 00:45 00:15 - 00:30 00:00 - 00:15
Za svaku od navedenih aktivnosti (ukoliko ih je bilo u toku celog dananjeg dana) oznaite na vremenskoj skali koliko su trajale. Ako ste se nekom aktivnou bavili vie puta u toku dana, oznaite to u vie intervala.
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
POETAK I KRAJ AKTIVNOSTI OBELEITE SA X , A INTERVALE IZMEU SPOJITE LINIJOM. AKO AKTIVNOST ULAZI U JEDAN INTERVAL, DOVOLJNO JE JEDNO X.
Kod za vremenski interval (UNOSI AGENCIJA)
S11. Drugo - UPISATI
RASPOLOENJE I ZADOVOLJSTVO
R1. Posebno dobro
R2. Posebno loe
(Oznaite na vremenskoj skali one periode kada ste se oseali posebno sreno i zadovoljno i posebno loe i nezadovoljno)
00
01
02
03
04
05
06
07
08
09
10
11
12
13
Prilozi
185
UESNICI U ISTRAIVANJU
Prof. Dr Srbobran Brankovi, autor projekta i upitnika, rukovodilac istraivanja Aleksandra Majdarevi, FKM, rukovodilac istraivakog tima Slaana Brakus, Milana Aleksi, TNS Medium Gallup, saradnice u izradi upitnika i organizaciji baze podataka Milan Markovi, TNS Medium Gallup, izrada baze podataka, organizacija i kontrola unosa Marko iri, Duan Jerini, TNS Medium Gallup, kontrola unosa, ienje baze Predrag orevi, tehnika izrada upitnika priprema za tampu
LANOVI ISTRAIVAKOG TIMA

Studenti osnovnih studija Fakulteta za kulturu i medije
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. Draga Maja ori Petar Petrovi Maja Ili Tea Zagorac Jovana Paskulj Ivana Aneli Nikola Momilovi Ljiljana Majdarevi Branislava Vukajlovi Duko Starevi Tamara Deveerski Ksenija Stanojev Savina Jankovi Aleksandra Bojovi Vladimir Proki Petar Nikoli Mihajlo Babi Vanja 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. tevanov Jovana Milovanovi Milo Bartula Kristina Stani Milo Masalovi Slaana Markovi Marko Viri Katarina Bogojevi Milica olovi Katarina Jovi Biljana epanovi Zorana Milovanovi Slavko Madarevi Marko Lazi Milica Joi Milo Gaea Ivona Vii Vojislav Marjanovi Stefan
186
37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71. 72. 73. 74. 75. 76. Petrovi Zorana aji Ana Stanovi Jovana Velikovi Mirjana Stojanovi Milica Velikovi Vladimir Miloevi Aleksandra Avramovski Sara Mladenovi Sran Jakobovi Nina Denda Aleksandra Tasi Aleksandra Loi eljana Nedeljkov Kristina Kneevi Milica Stankovi Nemanja Dizdarevi Danka ivkovi Tamara Bukovi Sneana Bosioi Danijela Damjanac Sandra Vorkapi Marina Markovi Mia Nestorovi Vasa Davi Jovana Filipovi Nataa Kuga Tatjana Milosavljevi Danica Mladenovi Marija Markovi Mileki Jovanka Todorovi Suzana Martinovi Gordana Petrovi Andrijana Mateji Dragana andorov Jelena Mijukovi Ivana Vuksanovi Damjana Lonar Marina Tokanovi Sanja Hadi Milo
Prilozi
77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. 85. 86. 87. 88. 89. 90. 91. 92. 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99. 100. 101. 102. 103. 104. 105. 106. 107. 108. 109. 110. 111. 112. 113. 114. 115. 116. Grabe Dragana oki Natalija Gnjatovi Sandra Kandi Bojana Milovanovi Svetlana Milovanovi Katarina Stankovi Jelena okovi Vesna Nikitovi Jovana kori Marina Lazi Sandra osovi Tijana Lazarevi Kristina Jovi Jelena Stokua Dragana Peri Ksenija Aleksi Jelena Vidovi Milica Gombar Ivan Pavlovi Ana Vuak Anelka oki Jelena Peji Lana Pai Mirela Gaji Ana Nikoli Jelena Milenkovi Andrijana Markovi Jelena Mikovi Tamara Savinovi Ljiljana Obuina Jelena Topalovi Vanja Lazovi Ana Pavkov Ana Gligorijevi Ana iri Marija Dermaku Adrijana Lutovac Mirko Cvijeti Sneana Karaleji Vladimir
Prilozi
117. 118. 119. 120. 121. 122. 123. 124. 125. 126. 127. 128. 129. eretovski Nataa Popovi Kristina Joki Marija ilovi Sandra Paji Aleksandra Spasojevi Ivana Anelkovi Aleksandra Ili Aneta Malovi Milan Medi Jovana Pljea Naa Stanisavljevi Milica Velemir Danko 130. 131. 132. 133. 134. 135. 136. 137. 138. 139. 140. 141. 142. Drljaa Marija Glavan Bojana Adaip Sanja Mari Jovana Todori Marko Toni Julija Stokanovi Danica Nekovi Miljana Radivojevi Andrijana Seek Mina Kiki Jelena Sretenovi Jelena Manojlovi Marija
187
Studenti diplomskih studija master

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. Kovaevi Nikola Jankovi Jasna Kneevi Danica Muhamedagi Emil Radulovi Dejan Tei Tatjana Bualina Andrea Cari urica Ivanovi Ivan Ocokolji Milo ivulovi Jasna Kurtaj Selveta Stankovi Marijana Rajkovi Katarina eran Katarina Vasiljevi Ivana Zulevi Jelena Popovi Sonja Mikuljevi Milica Antoni Vesna 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. Nikevi Marina Grbi Ana Markovi Aleksandra Mii Jovana uri Jelena Spasenovi Bojana Strainovi Irena Milivojevi Vanja Nikoli Aleksandar Banduka Maja Ignjati Mladenka Komnenovi Tatjana iri Saa Milojevi Bojana Stanimirovi Ivana Petkovi Dragoljub uki Stefan Stevi Milo Pavlovi Radica

Obican Dan

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Obican Dan

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

KULTURA POLISA asopis za negovanje demokratske politike kulture Izdava: Udruenje za politike nauke Srbije Ogranak u Novom Sadu

Posebno izdanje Kulture polisa

Posebno izdanje Kulture polisa pp. 1-2

Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena

ONR Primljen: 1.4.2009.

UDK 316.728:303.6(497.11)"2008" 316.776(497.11)"2008" ID 168153100

Posebno izdanje Kulture polisa pp. 3-36

Prof. dr Srbobran Brankovi

A) PROJEKAT ISTRAIVANJA 1. Formulacija problema

Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije

Posebno izdanje Kulture polisa pp. 3-36

Prof. dr Srbobran Brankovi

Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije

Prof. dr Srbobran Brankovi

Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije

Prof. dr Srbobran Brankovi

Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije

Posebno izdanje Kulture polisa pp. 3-36

Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena

Prof. dr Srbobran Brankovi

Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije 5.1. Populacija i uzorak

Prof. dr Srbobran Brankovi

Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije

Posebno izdanje Kulture polisa pp. 3-36

Prof. dr Srbobran Brankovi

B. KOORDINATNI SISTEM: OSNOVNE DIMENZIJE I MERE DNEVNE EKONOMIJE VREMENA

Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena

18,2 38,1 7,8 4,4 8,8 13,6 9,2 100,0

Posebno izdanje Kulture polisa pp. 3-36

Prof. dr Srbobran Brankovi

Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije

Posebno izdanje Kulture polisa pp. 3-36

Prof. dr Srbobran Brankovi

To je znaenje koncepta znaajnosti u tabeli o korelaciji (pokazatelj oznaen skraenicom Sig.).

Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije

Posebno izdanje Kulture polisa pp. 3-36

Prof. dr Srbobran Brankovi

Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije

Stablo dobrih i loih oseanja

Prof. dr Srbobran Brankovi

Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije

Razlike u korienju vremena 1965. i 2008.

Prof. dr Srbobran Brankovi

Obian dan: Istraivanje dnevne ekonomije vremena

Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije

Taj udeo iznosi priblino 30%.

Posebno izdanje Kulture polisa pp. 3-36

Prof. dr Srbobran Brankovi

Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije

Broj lanova domainstva

Ukupno vreme trajanja

Da li ima i koliko dece

Vreme kad se odvijalo

Lini meseni prihod

Samac ili sa...