RENIK EMOCIONALNIH REAKCIJA

Preuzeto iz knjige Emocije psihoterapija i razumevanje emocija dr Zorana Milivojevia (http://www.milivojevic.info/knjige/emocije )

Anksioznost Anksioznost (ili teskoba) je vrsta straha koja se javlja kada subjekt procenjuje da njegova celokupna ivotna situacija prevazilazi njegove sposobnosti. Anksiozni subjekt procenjuje da nije u stanju da izae na kraj s ivotnim tekoama. Poto je kontekst u kome se javlja ovo oseanje toliko uopten, subjekt esto nije u stanju da odredi uzrok svog straha. Zbog toga se anksioznost pogreno izjednauje s neodreenim strahom, odnosno strahom kod koga je potisnuta predstava koja ga izaziva. Infantilni separacioni strah je praoblik anksioznosti. Apatija Strukturalna ravnodunost ili ravnodunost prema svetu objekata. Razliito od situacione ravnodunosti ili indiferentnosti. Vidi: Ravnodunost. Bes Afekt ljutnje. Iako besni subjekt preti gubitkom kontrole i neobuzdanom destruktivnou, radi se o kontrolisanoj nekontroli. Vano je razlikovati bes koji je afekt ljutnje, od afekta mrnje (gnev ili furor) ili od afekta prezira koji se esto pogreno nazivaju besom. Beznadenost Subjekt osea beznadenost kada shvati da se njegova pasivna elja nee ostvariti. Beznadenost se osea u situacijama koje izgledaju bezizlazne; u kojima je postojala nada da e se stvari ipak povoljno odvijati pod uti cajem neke sile koja prevazilazi mo subjekta, ali je postalo izvesno da se to ipak nee dogoditi. Vidi: Oaj. Bezvrednost Oseanje da sopstveno bie nema nikakvu vrednost. Oseanje bezvrednosti je oseanje koje osea osoba koja je saglasna s tim da je zasluila da bude objekt totalnog prezira. Oseanje bezvrednosti je, najee, rezultat samoprezira: dok jedan deo linosti osea prezir, drugi deo osea bezvrednost. Ovo oseanje se esto prepoznaje kao depresivnost (depresivnost samopreziruih). Bezvrednost je vei poremeaj od oseanja nie vrednosti ili inferiornosti jer u ovom drugom sluaju subjekt veruje da ipak ima neke vrednosti. Postoji kvalitativna razlika izmeu bezvrednosti i neprihvaenosti ili odbaenosti, kao i izmeu bezvrednosti i stida.

Blaenstvo Postojano oseanje velike prijatnosti. Intenzivna srea. Bliskost, oseanje bliskosti Oseanje da je druga osoba emotivno blizu. Subjektova emocionalna reakcija kada oceni da je neto veoma blizu njegovom razumevanju sveta i njegovim vrednostima. U uobiajenom korienju rei postoji delimino preklapanje sa oseanjem pripadnosti. Treba razlikovati doivljaj ili oseanje bliskosti od odnosa bliskosti. Oseanje bliskosti se javlja u odnosu bliskosti, ali se moe javiti i izolovano. Sinonimi su prisnost i intimnost. Bojazan Strah usmeren ka budunosti. Sinonim za strepnju. Dolazi od glagola bojati se, sinonima za platiti se, strahovati. Depresija Oseanje depresije se osea u svim onim situacijama u kojima subjekt procenjuje da je svojom grekom izgubio smisao ivota, da je upropastio sopstveni ivot, tako da se oprata od ivota. U depresivnom raspoloenju uestvuju oseanja samoprezira, samomrnje, separacionog straha, krivice, oaja i anksioznosti. Divljenje Oseanje koje subjekt osea prema nekom objektu za koji procenjuje da ispunjava neke subjektove idealne kriterijume. Dosada Oseanje koje subjekt osea u situaciji u kojoj ne moe da zadovoji nijednu svoju elju. Kada je uzrok u situaciji, re je o situacionoj dosadi, a kada je uzrok subjektovoj nemogunosti da ustanovi koje su njegove elje, re je o strukturalnoj dosadi. Dunost Oseanje koje subjekt doivljava u situacijama u kojima osea moralnu obavezu da neto uini. Ekstaza Doivljaj veoma snane prijatnosti, povezan sa stanjem transa ili izmenjene svesti. Euforija Oseanje velikog zadovoljstva, sree i radosti koje je subjektu neobjanjivo i koje nema pokrie u nekom objektivnom ispunjenju subjektove elje. Euforino raspoloenje je patoloko oseanje koje se javlja u sklopu manino depresivnog poremeaja i koje esto ima odbrambenu ulogu od veoma neprijatnih oseanja (tuga, oaj, depresija, itd.). Euforiju treba razlikovati od sree i, posebno, od paradoksalne sree. Frustracija Frustracija ili nezadovoljstvo je neprijatno oseanje koje subjekt osea u situaciji u kojoj je spreen da zadovolji neku svoju aktuelnu vanu elju. Uzrok frustracije moe biti u spoljanjim okolnostima, ali i u unutranjim

zabranama. Furor Afekt mrnje: gnev. Potrebno ga je razlikovati od besa koji je afekt ljutnje, kao i od afekta prezira. Gaenje Gaenje se osea kada subjekt procenjuje da bi nekakva tetna supstanca mogla biti uneta u njegov organizam. Kod gaenja uestvuju munina i povraanje kao refleks koristan za preivljavanje, koji se aktivira unoenjem pokvarene ili otrovne hrane. Gaenje je potrebno razlikovati od straha (kod fobija) i od prezira (koji moe biti somatizovan u obliku gaenja). Ganutost Oseanje koje se osea kada osoba proceni da prisustvuje neemu plemenitom, lepom i dobrom. Jedan od naina na koji se izraava ganutost jeste pla i zbog toga je mnogi brkaju s tugom ili alou. Gnev Prema naem predlogu treba razlikovati afekt ljutnje ili bes od afekta mrnje koji zovemo gnev ili furor. Grinja savesti Sintagma grinja savesti oznaava oseanje krivice. Meutim, esto nije u pitanju samooseajni sklop samoljutnjakrivica, ve samoprezirinferiornost ili samomrnjamortido. Ova sintagma ukazuje na izuzetnu sklonost ka somatizaciji i na svojevrstan proces telesnog propadanja. Infantilna frustracija Rano razvojno oseanje koje se javlja kada je malom detetu onemoguena neka elja. Kako dete ne razlikuje sebe od svoje elje, roditeljsko osujeenje elje ono doivljava kao njihovo odbacivanje, na ta reaguje povlaenjem i alou ili protestom i infantilnim prkosom. Tek kada dete uspe da shvati razliku izmeu sebe i svojih elja, onda je sposobno da oseti pravo oseanje frustracije. Infantilna ljubomora Rano razvojno i primitivno oseanje ljubomore koje je pomeano s mrnjom i zaviu. Poseban problem meu braom i sestrama. Infantilna krivica Kako malo dete ne razlikuje sebe od svog ponaanja, roditeljsku kaznu nekog svog ponaanja ono shvata kao odbacivanje i neljubav. Infantilna krivica je blia detetovom oseanju da je objekt roditeljskog prezira, nego oseanju krivice. Zbog toga dete reaguje tugom ili prkosom. Kada uspe da pravi razliku izmeu sebe i svog ponaanja, dete e biti sposobno da oseti diferencirano oseanje krivice. Infantilna tuga Deje oseanje koje je reakcija na gubitak znaajnog drugog (na primer, jednog roditelja) i koje je meavina tuge i separacionog straha (anksioznosti). Dete veruje da nee moi preiveti bez izgubljenog objekta. Za

razliku od deteta odrasli koji je pretrpeo gubitak znaajnog drugog (partnera, roditelja, deteta, itd.), iako je veoma tuan, zna da moe iveti bez izgubljenog objekta. Tada je re o odrasloj tuzi. Infantilna elja elja osobe koja se poistoveuje sa svojom eljom. Osoba ije su elje infantilne ne moe razumeti konflikte. Zbog toga sledi oseanje infantilne frustracije. Inferiornost, oseanje nie vrednosti Subjekt osea inferiornost kada je uveren da je bie bez nekih nuno potrebnih ljudskih vrednosti. U pitanju je, dakle, oseanje nedovoljne vrednosti, manje vrednosti ili nie vrednosti. Inferiornost je uvek reakcija na samoprezir, tako da je u pitanju samooseajni sklop parcijalni samoprezir inferiornost. Razlikujemo inferiornost od bezvrednosti po tome to inferiorna osoba veruje da ipak ima neku vrednost dok je bezvredna uverena da nema nikakvu. Inferiornost treba razlikovati od oseanja neprihvaenosti i odbaenosti, kao i od stida. Intimnost Isto to i bliskost (v. Bliskost). Izraz nastao od latinskog izraza intimus, onaj koji je najvie unutra; blizak prijatelj; superlativ od lat. in, u. Iritiranost, oseanje iritiranosti Oseanje iritiranosti (ili disforino raspoloenje) nastaje kada subjekt ugroavaju stimulusi koje smatra neizbenim ili opravdanim. Iritiranost, kod koje subjekt zna ta ne eli, treba razlikovati od frustracije s kojom je povezana i kod koje subjekt zna ta eli. Iritiranost treba razlikovati od ljutnje. Izraz nastao od lat. irritare, uzbuditi, izazvati. Iznenaenje Oseanje koje subjekt osea kada se naglo ispostavi da odreeni objekt ili situacija ima neki drugi kvalitet od onoga koji je oekivao. Iznenaenje moe biti prijatno i neprijatno. Kajanje Ponaanje osobe koja se osea krivom zbog neega to je uradila. Odatle izraz okajati grehe. Ako osoba koja se kaje ne razlikuje greh od grenika, svoj postupak od svoje linosti, tada je mogue da se kroz kajanje manifestuju ne samoljutnja i krivica, ve samoprezir ili ak samomrnja. Kontramrnja Reakcija kada se mrnjom reaguje na stvarnu ili umiljenju mrnju druge strane. Na taj nain se zatvara krug i nastaje obostrana mrnja, omraza. Kontraprezir Reakcija kojom se prezirom uzvraa na stvarni ili umiljeni prezir druge strane. Krivica, oseanje krivice Krivica je neprijatno oseanje koje subjekt osea kada proceni da je uradio neto to odstupa od njegovih linih moralnih normi i time uzrokovao neku tetu. Re je o samooseajnom sklopu samoljutnjakrivica. Oseanje krivice

je istovremeno i manifestacija i afirmacija usvojenog vrednosnog sistema. Oseanje krivice nastaje potpunom internalizacijom roditel jskih vrednosnih normi, a preko meustanja koje karakterie pojava straha od kazne. Krivicu je potrebno razlikovati od samomrnje koja se manifestuje kao destruktivan odnos prema samome sebi i od samoprezira u kojem osoba misli da je loa kao bie. Kada se subjekt osea krivim zato to je naruio neku vrednost koja je nerazumljiva lanovima njegove sociokulturne okoline, re je o idiosinkratskoj krivici, a kada iz njegovog postupka nije nastala neka teta, re je o fantazmatskoj krivici. Ljubav Oseanje ljubavi je prijatno oseanje koje subjekt osea prema onom objektu kojeg doivljava kao izuzetno vrednog i kojeg smatra sastavnim delom svoga intimnog sveta. Ljubav je posledica emocionalnog vezivanja. Postoje razne vrste ljubavi u odnosu na objekat koji je voljen. Kada je u pitanju ljubav izmeu dve osobe razlikujemo: oseanje voleti i oseanje biti voljen; ljubav prema sebi (samoljubav) i ljubav prema drugome; uslovnu i bezuslovnu ljubav. Dok je ljubav zasnovana na poznavanju stvarnosti druge osobe, zaljubljenost je bazirana na projekciji idealizovane predstave o drugome. Ljubav navika Odnos ljubavi u kojem subjekt nije svestan prijatnog oseanja prema objektu, ali je svestan neprijatnog oseanja koje se javlja usled pretnje gubitkom ili samog gubitka objekta. Ljubav navika se esto pogreno oznaava kao ravnodunost. Ljubomora Ljubomora je vrsta straha, ili preciznije straha od gubitka ljubavi koji subjekt osea kada procenjuje da postoji opasnost da osoba koju on voli, zavoli nekog treeg. Subjekt reaguje na oseanje ljubomore kroz etiri tipina sklopa: strahugaanje, ljutnjanapad, mrnjadestrukcija i tugapovlaenje. Imaginarna ljubomora moe imati razliitu genezu: ljubomora iz inferiornosti, projektivna ljubomora, sestrinska ili bratska ljubomora, paranoidna ljubomora, itd. Ljubomoru ne treba meati sa zaviu s kojom se, inae, esto brka. Ljutnja Subjekt osea ljutnju kada procenjuje da se neko neopravdano ponaa na nain koji ugroava neku subjektovu vrednost. Svrha ljutnje je u tome da motivie subjekt na one akcije kojima e drugoga naterati da promeni svoje ponaanje. Dakle, subjekt se ljuti kada procenjuje da se dogaaji neopravdano ne odvijaju u skladu s njegovim eljama i kada veruje da je on dovoljno moan da to promeni. Ljutnju je mogue gradirati u odnosu na intenzitet oseanja tako da je bes najintezivnija ljutnja. Ljutnja je povezana s agresivnim ponaanjem, za razliku od mrnje (sa kojom se esto mea, iako se ova dva oseanja sutinski razlikuju) koja je povezana s destruktivnim ponaanjem, i za razliku od prezira koji se izraava kao poniavanje ili ignorisanje. Mortido elja za smru i samounitenjem. U samoseajnom sklopu samomrnja mortido, mortido osea onaj deo linosti koji trpi samomrnju. Mortido moe biti svestan ili nesvestan, ali uvek motivie osobu na direktne i indirektne

oblike samodestrukcije. Mortido treba razlikovati od krivice i od bezvrednosti. Mrnja Oseanje koje subjekt osea prema nekoj osobi za koju veruje da svesno i neopravdano ugroava neku subjektovu visoku vrednost, odnosno da je zla. Mrnja moe biti emocija, raspoloenje, afekt i strast. Ona je uvek povezana s fantaziranim ili stvarnim destruktivnim osvetnikim akcijama koje kulminiraju u unitenju objekta. Ubistva iz oseanja mrnje su esto hladnokrvna i svirepa. Destruktivni postupak koji je proizaao iz oseanja mrnje nije praen oseanjem krivice, ve oseanjem ponosa. Potrebno je razlikovati mrnju od ljutnje i besa, odnosno destruktivnost od agresivnosti. Mrnja se moe generalizovati na klasu objekta za koje subjekt veruje da su zli, tako da je znaajan faktor u socijalnoj psihologiji. U psihopatologiji je posebno znaajno oseanje samomrnje. Nada Nada je oseanje da e se stvari koje su izvan subjektove kontrole odvijati na nain koji e dovesti do ostvarenja neke njegove vane elje. U tom smislu nada je pasivna elja. U ekstremnim situacijama (bolest, zatvor, logor, itd.) ona je jedino uporite bia, dok postaje neadekvatna ukoliko se subjekt samo nada u okolnostima u kojima je mogue da se aktivno angauje kako bi ostvario svoju elju. Neodreeni strah, neodreena strepnja Svaka vrsta straha kojoj subjekt ne moe da odredi izvor. Anksioznost je samo jedna vrsta neodreenog straha, jer je teko shvatiti da se neko plai Sveta i da strepi od budueg ivota. Strah moe biti neodreen i zbog toga to je potisnuta mentalna predstava koja ga izaziva. Nekada je strah neodreen jer je posledica poremeene unutranje psihike ravnotee i pretnje da bi zabranjeni impulsi mogli doi do izraaja. Neprihvaenost, oseanje neprihvaenosti Subjekt osea neprihvaenost kada procenjuje da neka, njemu vana osoba ili grupa odbija da s njim uspostavi pozitivan odnos. Neprihvaenost je univerzalno oseanje tako da mentalno zdravlje podrazumeva toleranciju oseanja neopravdane neprihvaenosti. Neprihvaenost treba razlikovati od odbaenosti kod koje drugi prekidaju prethodno postojei pozitivni odnos sa subjektom. Neprihvaenost treba razlikovati od inferiornosti kod koje subjekt veruje da je on kriv to nije prihvaen jer ne vredi dovoljno da bi bio prihvaen. Nestrpljivost Osobina nekoga ko teko podnosi neprijatnost izazivanu injenicom da njegova elja nije ostvarena. Osoba nee da trpi, da se strpi. Sinonim za tehniki izraz netolerisanje frustracije. Nostalgija Oseanje tuge ili alosti za starim dobrim vremenima ili za starim dobrim krajem. Hronina nostalgija je bolest iseljenika. Izraz je nastao kao kovanica grkog nostos, vraanje kui, i algos, bol. Odbaenost, oseanje odbaenosti Oseanje koje subjekt doivljava u situaciji kada procenjuje da znaajni drugi

prekidaju odnos s njim zbog toga to veruju da on kao bie nije valjan. Odbaenost je oseanje onih kojima je upuen prezir. Neprijatnost neopravdanog odbacivanja je univerzalno ljudsko iskustvo, tako da svako mora nauiti da prihvati takvu situaciju i da tolerie neprijatnost odbacivanja. Kada subjekt veruje da je odbaen zato to ne vredi dovoljno kao osoba, tada nije u pitanju oseanje odbaenosti ve oseanje inferiornosti. Odbaenost treba razlikovati od neprihvaenosti koja se osea kada vaan drugi nee da uspostavi pozitivan odnos sa subjektom. Odgovornost Oseanje koje subjekt osea prema biima ili stvarima koje je obuhvatio svojom ego granicom, s kojima se identifikovao. Odgovornost proistie iz dunosti. Oaj Veoma neprijatno oseanje koje subjekt osea kada shvata da vie nema nade da zadovolji neku svoju sutinsku elju ili da sauva neku svoju visoku vrednost. Oaj esto vodi u apsolutnu ravnodunost i pasivno preputanje sudbini (rezignaciju). Patoloki oaj je znak egzistencijalnog sloma i ponitavanja osnovnih ontolokih i aksiolokih pretpostavki na kojima je fundirano bie. Zbog toga je oaj povezan s umiranjem i samoubistvom. Olakanje, oset olakanja Olakanje je prestanak neprijatne emocije. Olakenje je oset, a ne emocija. Oset olakanja je unutranji signal da je usledila readaptacija. Kada je neprijatno oseanje bilo u formi afekta, tada oseanje olakanja moe biti stimulus za pojavu afekta sree. Omraza Obostrana mrnja. Neprijateljski odnos dveju strana (pojedinci ili grupe) zasnovan na oseanju mrnje. Oprez Oseanje opreza subjekt osea kada se nalazi u situaciji koju procenjuje kao potencijalno opasnu, ali i da bi mogao kontrolisati izvor opasnosti. Oprez je stanje uzbuenosti koje je blisko oseanju straha niskog intenziteta, a njegova svrha je da osobu pripremi na ona ponaanja kojima e umanjiti rizik, kao i da pripremi organizam na brze reakcije. Oseanje lepog Osoba osea oseanje lepog kada oceni da odreeni stimulus zadovolja va njene estetske kriterijume. Oseanje lepoga motivie subjekta da prie onome to ocenjuje kao lepo kako bi produio trajanje ovog poeljnog emocionalnog stanja. Oseanje praznine Oseanje praznine ima slinu strukturu kao i oseanje dosade jer oseanje praznine ukazuje na neispunjenost neke znaajne elje. Razlika izmeu dosade i oseanja praznine je u odnosu na objekt za koji se vezuje oseanje: dosada se vezuje za drugog ili za svet (Svet je dosadan), dok oseanje praznine subjekt vezuje za samoga sebe (Ja sam prazan). Dok subjekt kome je dosadno moe uz pomo svoje mate pobei u neki drugi svet, subjekt koji osea prazninu ne moe pobei od samog sebe. Re je o

konkretizovanoj dosadi koja jeste poremeaj u odnosu bia i sveta. Oseanje praznine se pojavljuje kao manifestacija strukturalne usamljenosti, kada je osoba hronino nesposobna da se emocionalno vezuje za ljude i druge objekte. Oseanje runog Subjekt osea oseanje runog kada oceni da odreeni stimulus ugroava njegove estetske kriterijume. Oseanje runog motivie subjekta da se udalji od onoga to je ocenio runim. Oseanje smenog Oseanje smenog je prijatno oseanje koje izaziva neoekivana, neobina i kreativna asocijacija koja ne ugroava subjektove vrednosti. Smeno i smeh mogu postojati u simpatijskim i antipatijskim odnosima. Podsmeh je manifestacija prezira ili mrnje. Subjektu mogu biti smeni drugi ili moe biti smean sam sebi (samosmeh i samopodsmeh). Otuenost, oseanje otuenosti, oseanje tueg Oseanje da neto to je bilo blisko to vie nije. Oseanje koje se pojavljuje kad se osoba emotivno razvee od onoga za koga (ili za ta) je bila emotivno vezana. Oseanje koje subjekt osea prema onim objektima, ljudima i situacijama koje je nekada ranije doivljavao kao bliske, svoje, kao da sa njima sainjava neku celinu. Otuenost nastupa onda kada subjektu vie nije vaan objekt za koji je ranije bio vezan, tako da emocionalno vezivanje slabi. Sinonim je alijenacija. Za razliku od oseanja otuenosti, koje se pojavjuje prema objektima prema kojima je subjekt oseao bliskost i pripadnost, oseanje tueg nastaje prema objektima sa kojima subjekt ne moe da nae slinost i sa kojima ranije nije bio blizak. Panika Strah posebnog kvaliteta. Paniku oseaju oni ljudi koji, suoeni s opasnou, nisu sigurni da li mogu ili umeju da se iz nje izvuku. Zbog toga oni pokuavaju da u veoma kratkom vremenu generiu razna ponaanja u nadi da je izlaz iz opasnosti u jednom od njih, a to spolja gledano lii na dezorganizovano i haotino ponaanje. Izmeu straha i panike postoji kvalitativna razlika, tako da panika nije veoma snaan strah: ona moe biti niskog, srednjeg i visokog intenziteta. Panini poremeaj je posebna vrsta neuroze, u kome razlikujemo dve podvrste: napade hipohondrijske panike i napade opsesivne panike. Paradoksalna anksioznost Oseanje strepnje i zabrinutosti koje se pojavljuje onda kada je sve u redu i kada bi osoba trebalo da osea sreu. Rezultat uverenja da intenzivna srea poziva veliku nesreu. Magijski postupak kojim se tera nesrea. Paradoksalna tuga Neoekivano oseanje tuge koje se pojavljuje kao reakcija na pozitivne ivotne promene. Znak da osoba reaguje na skrivene ili nesvesne negativne aspekte promene; na injenicu da tim promenama gubi neto za ta se emotivno vezala. Paradoksalna srea Oseanje sree koje se pojavljuje kao reakcija na neki tuni ili nesreni dogaaj. Ukazuje na ambivalentnost prema dogaaju i na postojanje nekih

skrivenih ili nesvesnih pozitivnih aspekata tog gubitka ili dogaaja. Ponos Ponos je oseanje koje subjekt osea kada procenjuje da neka njegova osobina ili akcija izaziva odobravanje znaajnog drugog ili socijalne sredine. Za razliku od samozadovoljstva, ponos esto ima formu infantilnog oseanja. Suprotno, takoe infantilno oseanje je sram ili stid. Potovanje Oseanje koje subjekt osea prema osobi za koju veruje da ima neke visoke kvalitete. Dok je ljubav odnos prema totalitetu drugog bia, potovanje je odnos prema njegovim parcijalnim kvalitetima. Kada je u pitanju subjektov odnos prema samome sebi tada on moe osetiti samopotovanje. Potreba Bioloki programirano htenje za nekim objektom koje ima unutranji uzrok zasnovan na uroenom oseaju za nedostatak. Iako se potrebe reprezentuju u psihikom, vano ih je razlikovati od elja koje su psihike, a ne bioloke pojave. Dok je potreba povezana s prijatnou ili neprijatnou, elja je povezana sa zadovoljstvom i nezadovoljstvom (frustracijom). Poverenje Oseanje poverenja se javlja kada je subjekt procenio drugu osobu kao dobronamernu, pouzdanu i odgovornu. Objekt poverenja je konstantno i konzistentno dobar. Poverenje je oseanje od velike vanosti u odgajanju dece jer je to bazino oseanje koje deca treba da osete prema roditeljima. Internalizovano roditeljsko poverenje je osnova za razvoj onoga to se moe nazvati poverenje u samoga sebe ili samopoverenje ili samopouzdanje. Prezir Oseanje koje subjekt osea prema nekome ko je svojim postupcima obezvredio neku od osnovnih ljudskih vrednosti i time dokazao da je nedostojno ljudsko bie. Prezir je potrebno razlikovati od mrnje, jer se drugi ne procenjuje kao zao, tako da ga subjekt odbacuje kao bezvrednog ili kao nedovoljno vrednog, ali bez elje da ga uniti. Prijatnost Oset, ali ne i oseanje, koji se javlja kada je zadovoljena neka subjektova potreba. Bebe prijatnost oseaju generalizovano, a odrasli vie lokalizovano. Pripadnost, oseanje pripadnosti Subjektova emocionalna reakcija na onaj deo sveta koji doivljava kao svoj, kao svoju prirodnu okolinu. Subjekt osea da pripada i da njemu pripadaju one stvari, ljudi i delovi sveta koje je obuhvatio svojom ego granicom, tako da sa njima sainjava neku viu celinu (par, porodica, druina, drutvo, organizacija, nacija, itd.). Pripadnost je posledica emocionalnog vezivanja, koje je osnova svake ljubavi. Treba razlikovati doivljaj pripadnosti od odnosa pripadanja. Prisnost Videti Bliskost. Prkos

Prkos ili inat je subjekt osea u situaciji u kojoj procenjuje da drugi svojim zahtevom pokazuje da ima neopravdano negativno miljenje o subjektu. Svrha prkosa je da motivie osobu na ona ponaanja kojim e osporiti negativno miljenje koje o njoj ima neko drugi i time sauvati integritet svoga Ja. Dakle, prkos je uvek manifestacija identiteta i integriteta linosti onoga koji prkosi. Prkos je povezan s aktivnim i pasivnim negativizmom, kao i s pasivno-agresivnim ponaanjima. Kod dece, prkos je povezan s oseanjima infantilne frustracije i infantilne krivice. Pseudosrea ili lana srea Svako oseanje sree koje nije posledica zadovoljenja neke znaajne subjektove elje. Ovakvo oseanje sree je mogue ostvariti drogama, elektrostimulacijom i meditacijom, ali se moe i spontano javiti kao euforija. Radost Oseanje koje subjekt osea u situaciji u kojoj je izvesno da e neka njegova znaajna elja biti uskoro ostvarena. Odnos zadovoljstva i radosti je kao odnos straha i strepnje. Radoznalost Oseanje koje subjekt osea prema nekom objektu iju stvarnu prirodu eli da utvrdi. Ravnodunost Ravnodunost je oseajno stanje koje karakterie izostanak bilo kakvih prijatnih ili neprijatnih oseanja koja bi se oseala prema nekom objektu ili situaciji. U tom smislu, ravnodunost je negacija afektivnog odnosa, a samim tim i svih onih konotacija koje bi imali takvi odnosi. Kada se ravnodunost osea prema nekom objektu ili situaciji, re je o situacionoj ravnodunosti (indiferentnost), a kada je ona hronino raspoloenje koje se osea prema Svetu, tada je re o strukturalnoj ravnodunosti (apatija, athymia). Apatija je fundamentalni poremeaj odnosa bia prema svetu. Treba razlikovati indiferentnost prema nekom voljenom objektu od ljubavi navike. Razoaranje Oseanje koje se osea kada neko drugi neoekivano ne postupa u skladu sa subjektovim vanim eljama. Samogaenje Oseanje gaenja prema samom sebi ili prema nekom delu svoga tela. Samogaenje je esto konkretizovani samoprezir. Samoljubav Subjektovo oseanje prema samome sebi koje je rezultat procene da je subjekt u celini vredan i dobar kao bie. Samoljubav se sastoji iz samovoljenja i samovoljenosti. Samoljubav je ukorenjena u internalizovanoj roditeljskoj ljubavi prema subjektu. Dok je samozaljubljenost zasnovana na umiljenim idealnim vrednostima, samoljubav je bazirana na stvarnim vrednostima subjekta. Samoljutnja Samoemocija kod koje se subjekt ljuti na samog sebe jer je neko svoje ponaanje ocenio kao tetno. Cilj samoljutnje je promena ponaanja u

sadanjosti ili neponavljanje datog ponaanja u budunosti. Re je o samoemotivnom sklopu samoljutnjakrivica: subjekt se poistoveuje s onim delom sebe koji se ljuti, a ne s onim koji trpi samoljutnju i osea krivicu. Samoljutnju treba razlikovati od samoprezira i samomrnje. Samomrnja Oseanje koje subjekt osea prema samome sebi kada proceni da je nekim svojim postupkom dokazao da je zao. Samomrnja se izraava kroz samoproganjanje, okrutno samokanjavanje, samosakaenje i druge oblike samodestrukcije koji kulminiraju u samoubistvu. Od izuzetne vanosti je razlikovati oseanje samomrnje od oseanja krivice s kojim se esto mea. Samomrnja je esto nesvesna, a osoba se od nje brani tako to je eksternalizacijom i projekcijom, pretvara u mrnju. Samopotovanje Subjektovo oseanje prema samome sebi kada smatra da neki njegovi kvaliteti zadovoljavaju visoke kriterijume. Za razliku od samoljubavi koja je odnos prema celini svog bia, samopotovanje je odnos prema svojim parcijalnim kvalitetima. Samopouzdanje Oseanje koje rezultira iz uverenja u sopstvenu sposobnosti i ist rajnost. Samoprezir Oseanje koje subjekt osea prema samome sebi kada proceni da je svojim postupcima prekrio neku od osnovnih vrednosti i dokazao da je nedostojan kao bie. Deo linosti koji je objekt samoprezira osea oseanje inferiornosti ili bezvrednosti. Samoprezir se ispoljava kao samoponiavanje. Osoba koja se samoprezire, povlai se u socijalnu izolaciju. Samoprezir je kvalitativno razliit od stida i krivice, ali i od samomrnje. Samoprezir nastaje introjekcijom stvarnog ili umiljenog prezira znaajnih drugih tokom detinjstva. Kroz eksternalizaciju i projekciju samoprezir se moe transformisati u prezir ili u strah od tueg prezira. Samosaaljenje Samosaaljenje je vrsta saoseanja sa samim sobom. Subjekt je tuan zbog pretrpljenog gubitka, ali i zbog toga to e mu gubitak bitno izmeniti ivot. To je situacija u kojoj subjekt istovremeno osea i saosea sa samim sobom. alost i samosaaljenje se mogu spiralno meusobno potkrepljivati ime eskalira alost. Samosumnja Oseanje sumnje u sopstvenu dobrotu, sposobnost ili istrajnost. Samouverenost Isto to i samopouzdanje. Samozadovoljstvo Oseanje koje subjekt osea nakon ispunjenja nekog sv og vrednosnog standarda. Samozaljubljenost Oseanje subjekta prema samome sebi koje je rezultat subjektove uverenosti

da poseduje idealne kvalitete, a to nije zasnovano na realnosti. Samozaljubljenost je potrebno razlikovati od samoljubavi, samopotov anja i samopouzdanja. Saoseanje Bilo koje oseanje, prijatno ili neprijatno, koje subjekt osea kao reakciju na prijatno ili neprijatno oseanje drugog bia. Dok za saoseanje u prijatnim emocijama ne postoji re, za saoseanje u neprijatnim emocijama se koriste rei saaljenje i samilost. Saoseanje ili simpatija je osnovni princip odnosa ljubavi, a zasnovano je na identifikaciji i solidarnosti. Saaljenje Saoseanje s drugim biem u nekom njegovom neprijatnom oseanju, a naroito u njegovoj tuzi. Separacioni strah Separacioni strah subjekt osea kada procenjuje da nee moi autonomno funkcionisati bez znaajne druge osobe. Separacioni strah je posledica simbioze, koja je prirodna za malu decu ili hendikepirane odrasle, a koja je patoloka kod zdravih odraslih. Sinonimi su: strah usled odvajanja; anaklitiki strah; simbiotski strah; itd. Separacioni strah moe biti u formi straha, strepnje, panike ili uasa. Seta Oseanje blage tuge. Sigurnost Sigurnost je oseanje koje rezultira iz subjektove uverenosti da zna kako se odvijaju ili kako e se odvijati zbivanja u stvarnosti. Subjekt moe biti siguran u samog sebe (samopouzdanje), u tue sposobnosti ili u funkciju nekih predmeta. Sigurnost je suprotna sumnji, a treba je razlikovati od zatienosti koja je rezultat zatite od ugroavanja i opasnosti, odnosno od oseanja straha. Sram Sinonim za stid. Videti Stid. Srdba Sinonim za oseanje ljutnje. Srea Oseanje koje subjekt osea kada je ostvarena neka od njegovih najveih elja, odnosno afirmisana neka od najviih vrednosti. Apsolutna ili potpuna srea bi se odnosila na ispunjenje svih subjektovih potreba i elja. Srea je intenzivnija od zadovoljstva jer je ispunjena elja koja je sutinska i najznaajnija. Somatizovani strah Telesne senzacije koje osea subjekt koji se boji, a koji nije svestan samog oseanja straha. Re je o telesnim ekvivalentima straha koji je potisnut ili priguen, odnosno o senzacijama usled straha koje svest pogreno ita (disatribucija tipa somatizacije) kao fizioloke senzacije ili kao znak bolesti.

Stid Stid ili sram je vrsta straha od odbacivanja koju subjekt osea u situaciji u kojoj procenjuje da je nekim svojim postupkom potvrdio negativnu sliku o sebi pred znaajnom osobom. Dakle, subjekt se stidi kad uini neto to odstupa od predstave za koju bi on eleo da drugi imaju o njemu. Kod kulturnog stida subjekt se stidi zbog toga to je prekrio neke kulturne norme, a kod idiosinkratskog stida, zbog toga to je prekrio neke svoje privatne idealne standarde. Strah Strah je oseanje koje subjekat osea u situacijama u kojima procenjuje da je ugroena neka njegova vrednost i da ne bi mogao da se adekvatno suprotstavi objektima ili situacijama koje ga ugroavaju. Pojam strah je dosta neodreen jer se odnosi na specifinu emociju straha, ali i na celokupnu grupu emocija koje se kvalitativno razlikuju od emocije straha: oprez, panika, uas, strepnja, trema, anksioznost, zabrinutost, itd. Razlikujemo strah za sebe, strah za druge, strah od drugih i strah od sebe. Izvor straha moe biti lociran u spoljanjosti, u unutranjosti ili na telesnoj granici. Strah od kazne Oseanje koje subjekt osea pred autoritetom i zbog kojeg ne ini neto to bi inio da autoritet nije prisutan, odnosno koje osea kada ga je autoritet uhvatio na delu. Strah od kazne razvojno prethodi oseanju krivice: dok je kod straha od kazne kontrola spoljanja, kod oseanja krivice je ona unutranja. Strahopotovanje Strahopotovanje je vrsta straha i nije oblik potovanja. Subjekt se plai da e ga, ukoliko se ne ponaa prema objektu s potovanjem, objekt, koji je moniji od njega, kazniti ili unititi. Strahopotovanje je sinonim za ponizno ponaanje. Zbog toga strahopotovanje spada u odnose antipatije, za razliku od potovanja koje je odnos simpatije. Strepnja Strepnja oznaava svaku vrstu straha usmerenu prema nekom buduem ugroavajuem dogaaju koji prevazilazi subjektove moi. Prema tome, strepi se kada se osea oprez, trema, anksioznost ili zabrinutost. Svianje Svianje je oseanje koje subjekt osea prema objektu koji zadovoljava neke subjektove potrebe, elje ili vrednosne standarde, ali koji subjekt ne doivljava svojim. Svianje se razlikuje od elje po tome to objekt nema stalnu mentalnu reprezentaciju, odnosno to nije internalizovan kao intrapsihiki objekat. Sujeta Lani ponos. Sujetna osoba je ponosna na neto to nije razlog za ponos. I re sujeta i njen sinonim tatina etimoloki nose znaenje ispraznosti, praznine. Sumnja Sumnja je oseanje koje subjekt osea u situaciji u kojoj procen juje da bi druga osoba mogla biti zla, nesposobna ili nedosledna. Pored sumnje prema

drugima, subjekt moe sumnjati i u samoga sebe (samosumnja). Teskoba, oseanje teskobe Isto to i anksioznost. Oseanje koje je razultet osobine procene da je nedorasla ivotnoj situaciji u kojoj se nalazi ili u koju treba da ue. Izraz je izveden od pojma tesno, zbog oseta stezanja u grudima do kojeg dolazi zato to se zatee dijafragma. Videti Anksioznost. Tok, oseanje da tee Oseanje majstorstva. Pojam koji je predloio iksentmihalji da bi opisao prijatno oseanje koje je posledica snane koncentracije na zadatak koji osoba majstorski obavlja i u emu uiva. Od eng. flow, tok. Jedna vrsta transa. Trema Trema je vrsta straha (strepnje) koju subjekt osea u vezi s nekom jasno odreenom buduom situacijom za koju procenjuje da prevazilazi njegove sposobnosti. Razlikujemo stimulativnu i inhibitornu tremu, kao i adekvatnu i neadekvatnu tremu. Izraz dolazi od latinskog tremere, odnosno grkog tremein, tresti se. Medicinski izraz tremor oznaava nevoljno treenje, podrhtavanje. Tuga Subjekt osea tugu ili alost u situacijama u kojima procenjuje da nepovratno gubi neto to mu je vredno. Infantilna tuga se bitno razlikuje od tuge odraslih, jer dete doivljava gubitak roditelja kao pretnju svojoj egzistenciji. Tugovanje Proces prihvatanja injenice da osoba ili drugi objekt za koji je subjekt emocionalno vezan, vie nije sastavni deo subjektovog sveta. Tugovanje je proces kojim dominira oseanje tuge ili alosti, a koje prolazi kroz razliite faze. U sluaju znaajnog gubitka uobiajeno je da se tuguje oko est nedelja. Vezanost, oseanje vezanosti Oseanje da je druga osoba ili neki objekt vaan na pozitivan nain. Psiholoki mehanizam vezivanja omoguuje da se oseti povezanost, pripadnost, bliskost, ljubav, prijateljstvo, ali i tuga u sluaju gubitka objekta vezivanja. Bez vezivanja ljubav ne bi bila mogua. Ljudi koji se ne vezuju nisu u mogunosti da osete ova oseanja, tako da se esto oseaju praznima. Proces vezivanja moe biti hronino blokiran strahom od naputanja ili odbacivanja. Postoje simbiotsko, zavisniko, anaklitiko ili infantilno vezivanje (eng. attachment) kada osoba koja se vezala tano ili pogreno veruje da ne moe preiveti bez osobe za koju se vezala, i postoji nezavisno ili odraslo vezivanje (eng. bonding) kada osoba koja se vezala veruje da moe preiveti i bez osobe za koju se vezala. Zavisniko vezivanje je tipino za nain na koji se deca vezuju za svoje roditelje, to omoguuje simbiozu, ali je tipino i za patoloke zavisnike ljubavne odnose. Odraslo vezivanje je tipino za zrele partnerske i prijateljske odnose. Usamljenost Oseanje koje osea subjekt koji procenjuje da nije u mogunosti da u svojoj okolini kontaktira s osobama koje bi mogle da uestvuju u njegovim eljama i interesovanjima. Usamljenost se javlja kada nedostaju vani drugi i pokree

osobu na traenje drutva takvih ljudi. Kada subjekt smatra da je to greka same okoline tada osea dosadu, a kada smatra da je greka u njemu tada osea usamljenost. Uvreenost Uvreenost je oseanje subjekta koji veruje da je od strane drugoga neopravdano potcenjen kao ljudsko bie, da nije uvaen onoliko koliko zasluuje. U tom smislu uvreenost je emocionalna reakcija subjekta koji veruje da je neopravdano prezren. Uvreenost je socijalno oseanje koje je povezano sa pripadnou i drutvenim statusom. Uvreenost motivie na ona ponaanja iji je cilj povraaj statusa i potovanja. Kada uvreena osoba dobije izvinjenje kojim se reafirmie njena vrednosti i njen status, tada prestaju razlozi za uvreenost. Veoma esta rekcija uvreene osobe jeste uzvratni prezir kontraprezir, koji se moe izraziti aktivno (kontranapad) ili pasivno (prekid odnosa). Zbog toga je uvreenost est razlog za prekid prethodno postojeeg emocionalnog odnosa. Uas Posebni kvalitet straha kada uplaeni subjekt procenjuje da ne moe izmai opasnosti. Uas je povezan s aktivacijom parasimpatikog sistema (parasimpatiki strah) i reakcijama paralize i onesveivanja. Sinonimi su strava, zgroenost i prestravljenost. Uitak Veoma intenzivno prijatno stanje u kojem se uiva. Izraz se odnosi kako na prijatne senzacije, tako i na prijatne emocije. Zabrinutost Zabrinutost je vrsta straha koju subjekt osea kada procenjuje da bi nekakva okolnost u koju subjekt nema uvid i/ili nad kojom nema kontrolu mogla ugroziti neto to subjekt smatra vanim ili za ta sebe smatra odgovornim. Zadovoljstvo Zadovoljstvo je oseanje koje subjekt osea kada doe do ostvarenja neke svoje elje. Izraz implicira da je do-volje, odnosno onako kako je osobu volja, kako osoba eli. Zahvalnost Oseanje koje subjekt osea prema nekome ko mu je ispunio neku znaajnu elju ili zatitio neku visoku vrednost. Zaljubljenost Afektivno stanje koje je rezultat nesvesne projekcije idealizovane predstave o mukarcu ili eni. Zaljubljeni subjekt je samo naizgled opsednut drugim, on je opsednut sopstvenim psihikim kompleksom koji se naziva anima ili animus. Zaljubljenost traje onoliko dugo koliko je mogue odravati projekciju. Zaljubljenost treba razlikovati od ljubavi i treba znati da zaljubljenost nije prva faza ljubavi. Postoji i samozaljubljenost. Zavist Oseanje zavisti se osea kada subjekt proceni da neko drugi nezaslueno ima neku vrednost na koju subjekt polae isto ili vee pravo. Svrha zavisti je da osobu motivie na ona ponaanja koja e dovesti do toga da se izmeu

subjekta i drugog izjednai razlika u linoj ili socijalnoj vrednosti. Zavist je uvek manifestacija odnosa antipatije. Razlikujemo konstruktivnu i destruktivnu zavist. Zatienost, oseanje zatienosti Oseanje koje je rezultat postupka kojim je nestao ili se umanjio strah. Kod dece koja su po prirodi svoje egzistencijalne pozicije nemona da se kompetentno snalaze u svetu koji ih okruuje, esto se javlja oseanje straha. Roditelji svojim postupcima tite dete od takvog sveta omoguujui mu oseanje zatienosti. Ovo prijatno oseanje je po svojoj sutini izjednaeno s olakanjem usled prestanka neprijatnosti straha. Dok je zatienost povezana sa strahom, slino oseanje koje nazivamo sigurnost ima neto ire znaenje. alost Sinonim s oseanjem tuge. Videti Tuga. aljenje Neodreeni izraz s vie znaenja: 1. isto to i tugovanje; 2. zaaliti zbog nekog svog postupka koji je doveo do nekog gubitka, krivica; 3. izraziti saoseanje s gubitkom koji je doivela druga osoba, saaljenje; 4. prepoznati da je neki subjektov postupak izazvao neprijatnost kod druge osobe i saoseati s njom, ali ne smatrajui nuno da je taj postupak bio pogrean; saoseati s drugim bez oseanja krivice za postupak koji je razlog za takvo oseanje drugog. elja elja je oseanje tenje da se neto poseduje, postigne ili ostvari. elja je svesnost o postojanju vanog cilja. Za razliku od potrebe koja je bioloki determinisana, elja je psihiki fenomen. Za razliku od svianja, kod elje postoji stabilna mentalna reprezenatacija onoga to se eli. Razlikuje mo reprezentativnu i kreativnu elju, odnosno elju za neim to postoji, a to je mentalno predstavljeno u svesti subjekta i elju za ostvarenjem neega to postoji samo u svesti subjekta. elja je uvek aktivno htenje subjekta, za razliku od nade koja je pasivna elja. Oseanje elje i psihiki sistem koji ga omoguava su kljuni za razumevanje brojnih oseanja koja se diferenciraju iz elje. elja za bliskou elja za uspostavljanjem odnosa bliskosti sa drugom osobom ili za onim ponaanjima koja e potvrditi ve uspostavljeni odnos bliskosti. elja za smru, mortido Oseanje onoga ko sebe mrzi ili smatra da toliko ne vredi da ne zasluuje da ivi. Videti Mortido.