http://viva-fizika.org/e107_plugins/content/content.php?content.

110 Page 1/4

Reverberacija

Mateja Bokovi, Sunday 03 February 2008 - 00:03:26

Uvod

Ako se nalazite u hramu, dugakim hodnicima ili velikim salama moete uti zvuk i posle prestanka emisije zvunog izvora. Uzrok ovome su viestruke refleksije koje daju utisak da zvuk traje dosta dugo. Ovaj efekat je poznat kao reverberacija (reverberatio lat. preostalo zvuanje) ili jeka. Za vreme svake refleksije deo zvune energije je apsorbovan pa e posle izvesnog vremena zvuk prestati. Problem reverberacije jedan od prvih problema sa kojim se uhvatila akustika prostorija jedna od grana akustikih nauka (pored nje su to fizika, fizioloka, psiholoka, elektro i podvodna akustika). Intenzitet i nivo zvuka Za one koji su beali sa asova fizike kratko podseanje da intenzitet zvuka predstavlja objektivnu jainu i definisan je kao energija zvunog talasa emitovana kroz jedininu normalnu povrinu u jedinici vremena. Prema tome Za razliku od nje nivo zvuka predstavlja subjektivnu (fizioloku) jainu zvuka koja je definisama kao

gde je I referentna vrednost intenziteta zvuka (za ravne talase u slobodnom prostoru ) dok je dB oznaka za njenu jedinicu decibel.

Sabinov eksperiment

Temelje akustici prostorija i prouavanju reverberacije je udario americki fiziar i inenjer Sabin (W. Sabine). On je krajem 19. veka zamoljen da popravi prilino lou akustiku u sali Harvardskog univerziteta. Kako je to do tada bila ne istraena oblast Sabin je sistematino krenuo u niz eksperimenata. Na osnovu poetnih istraivanja Sabin je zakljuio da je uzrok loe akustike dugotrajno priguivanje zvune energije to se dogaa tek nakon mnogo refleksija (odbijanja) pri emu se svaki put deo energije apsorbuje.

Sabin je kao zvuni izvor iskoristio orgulju frekvencije 512 Hz koju je premetao po sali. Eksperimentisao je uglavnom nou da bi izbegao uticaj buke. Takoe je koristio jastuke kao materijal koji apsorbuje zvuk (zvuno apsorbujui materijal) i menjao njihov broj i poloaj. Na osnovu mnogobrojnih merenja Sabin je zakljuio da: vreme za koje zvuk opadne priblino jednako u svim delovima prostorije; vreme za koje zvuk opadne praktino ne zavisi od poloaja izvora zvuka i da zvuno apsorbujui materijal smanjuje vreme za koje zvuk opadne a ono praktino ne zavisi od poloaja ali zavisi od dimenzija i broja zvuno apsorbujueg materijala. Vreme reverberacije je definisao kao ono vreme za koje intenzitet zvuka stalne jaine opadne na milioniti deo (ili nivo zvuka za 60 dB) tj. opadne na takvu veliinu da se vie ne uje. Ova veliina predstavlja kvantitativnu meru reverberacije. Na osnovu obrade rezultata merenja i uvodei veliinu A apsorpciju prostorije (povrina prostorije obloena zvuno apsorbujuim materijalom) Sabin je pronaao obrazac za vreme reverberacije:

gde je V zapremina prostorije. Statistika teorija analize zvunog polja

Poetkom 20. veka Sabinov izraz je i teorijski izveden. Deo intenziteta zvuka koji se pri jednom odbijanju apsorbuje naziva se koeficijent apsorpcije i oznacava se sa α, dok je koeficijent refleksije ρ=1 α reflektrovani deo intenziteta zvuka. Prema tome

http://viva-fizika.org/e107_plugins/content/content.php?content.110 Page 2/4

Gde je I1 intenzitet zvuka posle a I0 pre refleksije. Poto se u prostoriji nalaze razni predmeti i zidovi sa razliitim koeficijentima apsorpcije onda se nalazi srednji koeficijent prostorije kao

Na osnovu ovoga

se definie veliina i naziva se apsorpciona povrina prostorije ili jednostavno apsorpcija prostorije. Poto koeficijent apsorpcije zavisi od frekvencije, iz istorijskih razloga (vidi gore) u tabelama se esto navodi vrednost koeficijenta apsorpcije na 512 Hz.

Osnovne hipoteze statistike teorije su da je zvuno polje difuzno (svi pravci prostiranja su podjednako verovatni) i homogeno (ukupan intenzitet zvuka je u svim takama jednak). Koristei zakon odranja energije i posledice osnovnih hipoteza statistike teorije, te reavajui par diferencijalnih jednaina dobijamo izraz za opadanje intenziteta zvuka

Gde je I0 poetni intenzitet zvuka, c brzina prostiranja zvuka u dotinoj prostoriji, V zapremina prostorije a t vreme. Eksponencijalni proces opadanja intenziteta zvuka odgovara linearnom opadanju nivoa zvuka. Napomena: E sad da se vratimo na reverberaciju. Da bi dobili vreme reverberacije uzimamo t=T i da je (zbog definicije vremena reverberacije). Odavde se elementarnom matematikom transformacijom (uz c=343 m/s) dobija to je glavom i bradom Sabinov obrazac. Korigovan Sabinov izraz za apsorpciju vazduha

U dosadasnjim razmatranjima uzeto je da su jedini krivci za apsorpciju energije zidovi i drugi materijali. Medjutim esto treba uzeti u obziri i vazduh. Za sve talase pa i zvune vai Bugerov zakon apsorpcije

gde je μ energijski koeficijent apsorpcije a x pravac prostiranja (u nasem slucaju put koji zvuk predje x=ct). U ovom sluaju izraz (*) postaje

odatle se slicno kao i predjanjem postupku dobija

to predstavlja korigovan Sabinov izraz. Teorija srednjeg slobodnog puta

Iako je Sabinov obrazac davao praktine rezultate (Sabin je svoje rezultate primenio na Bostonskoj akustikoj hali koja po nekima spada u 3 najbolji akustiki obraene sale na svetu) 1930. izvesni Ajring daje bolji izraz koristei teoriju srednjeg slobodnog puta. Zbog ega je uopte bilo potrebe za tim? Ako je α=1 tj. ako okolina apsorbuje svu raspoloivu energiju (u pitanju je otvorena prostorija) to znaci da bi trebalo da je T = 0. Ipak Sabinov obrazac nam ne daje eljeni rezultat. Pristup teorije srednje duine slobodnog puta je takodje statistiki ali za razliku od prethodne teorije ne posmatra zvuno polje kao homogeno nego prati ta se dogaa sa pojedinim snopovima zvunih talasa koji se prostiru u razliitim pravcima i nailaze na razliite zvuno apsorbujue materijale. Opet uz malo diferencijalnih jednaina, redova i verovatnoe dobijamo srednju duinu slobodnog puta zvunih talasa tj. put koji talas predje izmedju dve uzastopne refleksije u jednoj prostoriji i ona iznosi

http://viva-fizika.org/e107_plugins/content/content.php?content.110 Page 3/4

Posle n odbijanja talas e prei put x kreui se brzinom c za vreme t pa je

Ako posle n refleksija intenzitet zvuka opadne na

opet uzimajui zbog definicije vremena reverberacije (t=T) (kao i c=343 m/s) uz malo matia dobijamo to i za α=1 daje ispravno T=0. Ako se izraz u imeniocu razvije u red u prvoj aproksimaciji za malo matia dobijamo Sabinov obrazac tj. moemo rei da je Sabinov obrazac posledica Ajringovog.

Napomenuu da se Ajringov obrazac naziva jo i Ajring Norisov obrazac a da postoji i trei obrazac za vreme reverberacije Milingtonov.

Uticaj reverberacije i praktina reenja

Prevelika reverberacija prouzrukuje da nam izgovorene rei zvuce neobino a za sluaoca na malo veem rastojanju i nerazgovetno. S druge strane premala reverberacija uzrokuje da je zvuk tup i prigu en. Za velike koncertne sale, bioskope ali i za obine prostorije neophodno je prilagoditi eljenu vrednost reverberacije zbog prijatnog boravka i sluanja muzike.

Za oveka je najprijatnije vreme reverberacije u nametenim sobama (nametaj apsorbuje zvuk) gde vreme reverberacije iznosi izmedju 0,7 do 1,5 s.

U velikim prostorijama, dvoranama velika reverberacija izaziva nerazumljivost govora, lou reprodukciju muzike itd. Ona se smanjuje presvlaenjem stolica pliom, zidova rupiastim drvenim ili slinim ploama. Zbog potrebe za uobiajnom reverberacijom koncertne, operske i baletske probe se izvode redovno pred punom dvoranom jer se jedino tako moe oceniti da li je muzika proba postigla odredjeni kvalitet. esto se u praksi u koncertnim salama postavljaju oblaci reflektorske povrine. Njihova uloga je spreavanje efekta prve refleksije. Vreme izmedju koga do sluaoca doe direktan zvuk i prvi reflektovani stvara utisak izolovanosti. Zato se oblaci postavljaju da stvore raniji prvi reflektovan zvuk i umanje optu reverberaciju

Reverberacija jedino ne postoji u otvorenim prostorijama ili u tzv. gluvim sobama, iji su zidovi obloeni vatom ili slinim materijalom. Uslovi u gluvoj sobi posle kratkog vremena postanu za oveka psihiki ne izdrljivi.

Literatura

1. Dr Husnija Kurtovi

Osnovi tehnike akustikeNauna knjiga, Beograd (1982)

2. Dr Dragia Ivanovi, Vlastimir Vui Fizika I Nauna knjiga, Beograd (1973) 3. Dr Tihomil Jelakovi Zvuk. Sluh. Arhitektonska akustika kolska knjiga, Zagreb (1978) 4. Dr Miomir Miji Elektroakustika skripta http://telekomunikacije.etf.bg.ac.yu/predmeti/te4e/ 5. Dr Dragan Cvetkovi, Dr Momir Praevi Buka i vibracije Univerzitet u Niu (2005)

6. Dr Gojko Dimi, Mr Dragomir Radivojevi Fizika za II razred gimnazije prirodno matematikog smera Zavod za udbenike i

http://viva-fizika.org/e107_plugins/content/content.php?content.110 Page 4/4

nastavna sredstva, Beograd (1972) 7. John Avison The World of Physics Nelson (1989) 8. HyperPhysics http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/hframe.html