Neoekivana istina o ljudskoj motivaciji

Prevela Dijana Radinovi

Naslov originala Daniel H. Pink Drive The surprising truth about what motivates us

Copyright 2009 by Daniel H. Pink Translation copyright 2011 za srpsko izdanje, LAGUNA

Sofiji, Elizi i Solu neobinom triju koji me motivie

SADRAJ

Uvod: Zagonetne zagonetke Harija Harloua i Edvarda Desaja 11 U naunom smislu, to je bilo isto kao da ste gurnuli elinu loptu niz kosu ravan da joj izmerite brzinu kretanja, a ona poleti uvis. To je pokazalo kako je ljudsko saznanje o gravitacionoj sili naeg ponaanja nedostatno da ono to smo smatrali utvrenim zakonima ima mnogo rupa.

PRVI DEO Novi operativni sistem 1. poglavlje: Uspon i pad Motivacije 2.0 Ali u prvih deset godina ovog veka u periodu neverovatnog zaostajanja u biznisu, tehnologiji i socijalnom razvoju otkrili smo da ovaj kruti, stari operativni sistem uopte vie ne funkcionie. Neprestano puca esto, i bez najave. To primorava ljude da pronalaze zaobilazna reenja kako bi prevazili njegove nedostatke. 23

D ANIJEL H. P INK 46

ta nas pokree

2. poglavlje: Sedam razloga to metod argarepe i tapa (najee) ne funkcionie Drugim reima, nagrade mogu da izazovu vrlo udnu alhemiju ponaanja: mogu da pretvore zanimljiv zadatak u mukotrpan, da preokrenu zabavu u posao. 2a. poglavlje: i posebne okolnosti kad funkcionie To to je jedan operativni sistem zasnovan na kaznama i nagradama prevazien i to se hitno mora nadograditi ne znai da ga treba sasvim izbrisati. 3. poglavlje: Tip U i tip S Slika moda vredi hiljadu rei ali ponekad su samo dva slova vrednija i od jednog i od drugog. DRUGI DEO Tri elementa 4. poglavlje: Autonomija Moda je dolo vreme da se sama re upravljanje baci na lingvistiko zgarite, kao i lednjak i kola bez konja. Ovoj eri nije potrebno bolje upravljanje. Potreban joj je preporod samostalnosti. 5. poglavlje: Usavravanje U naim kancelarijama i uionicama previe je pokoravanja a premalo zalaganja. S prvim ete pregurati dan, ali s drugim ete pregurati no. 6. poglavlje: Svrsishodnost U naoj je prirodi da tragamo za smislom. Ali ta se priroda sada otkriva i izraava na skali koja je demografski bez

presedana i, donedavno, gotovo nezamisliva. Posledice toga mogle bi da nam preporode poslovanje i iznova stvore svet. TREI DEO Prirunik za tip U

73

83

99

126

Tip U za pojedince: Devet strategija za pokretanje vae motivacije Tip U za organizacije: Devet naina da unapredite kompaniju, kancelariju ili tim Zen kompenzacije: Plaanje ljudi na nain tipa U Tip U za roditelje i nastavnike: Devet ideja za pomo deci Obavezna lektira za tip U: Petnaest nezaobilaznih knjiga Posluajte gurue: est filozofa biznisa koji su ukapirali Fitnes plan za tip U: etiri saveta kako da postanete (i ostanete) motivisani da vebate ta nas pokree?: Rezime ta nas pokree?: Renik pojmova Vodi za diskusije o knjizi: Dvadeset pitanja koja e vas navesti na razmiljanje i pokrenuti razgovor Saznajte vie o sebi i ovoj temi Izrazi zahvalnosti Napomene O autoru

171 180 188 192 204 215 221 224 230 234 239 241 243 257

149

10

11

UVOD

Zagonetne zagonetke Harija Harloua i Edvarda Desaja

redinom prolog veka dva mlada naunika vrila su eksperimente, i trebalo je da ti eksperimenti izmene svet ali nisu. Hari F. Harlou bio je profesor psihologije na Univerzitetu u Viskonsinu, gde je etrdesetih godina prolog veka otvorena prva laboratorija za prouavanje ponaanja primata. Godine 1949. Harlou je sa dvojicom kolega sproveo dvonedeljni eksperiment na osam rezus-majmuna, u vezi sa uenjem. Istraivai su osmislili prost mehaniki problem poput ovog prikazanog na slici. Njegovo reenje podrazumevalo je tri koraka: vaenje klina, skidanje kuke i podizanje preklopa. To je za vas i mene veoma lako, ali je daleko zahtevnije za laboratorijskog majmuna od est kilograma.

12

D ANIJEL H. P INK

ta nas pokree

13

Poetni poloaj sprave (levo) i reenje problema (desno)

Eksperimentatori su stavili ove sprave u kaveze da posmatraju kako e majmuni reagovati, kao i da ih pripreme za test sposobnosti reavanja problema po isteku druge nedelje. Meutim, gotovo istog asa dogodilo se neto veoma udno. Bez ikakvih spoljanjih podsticaja i bez podstrekivanja naunika, majmuni su poeli da se igraju sa spravom, i to usredsreeno, odluno, pa ak i sa uivanjem, kako se inilo. Ubrzo potom poeli su da shvataju kako naprava funkcionie. Kada je, trinaestog i etrnaestog dana eksperimenta, Harlou testirao majmune, oni su se ve bili izvetili u reavanju problema. Radili su to brzo i esto, a u ezdeset odsto sluajeva reili bi ga za manje od jednog minuta. E, to je bilo pomalo udno. Niko nije uio majmune kako da izvade klin, gurnu kukicu i podignu preklop. Nisu ih nagraivali hranom, nenou, pa ak ni aplauzom kad bi uspeno reili problem. A to se kosilo s prihvaenim shvatanjem o tome kako se primati ponaaju ukljuujui tu i one manje dlakave primate s veim mozgom to se nazivaju ljudska bia.

Naunici su tad znali za dva osnovna pokretaa ponaanja. Prvi je bio bioloki nagon. Ljudi i ostale ivotinje jedu da utole glad, piju da utae e i pare se da zadovolje polni nagon. Ali to ovde nije bio sluaj. Reenje problema nije im prualo zadovoljenje ni u vidu hrane, ni u vidu vode, niti u vidu parenja, izneo je Harlou u izvetaju.1 Meutim, ni drugi poznati pokreta nije mogao da objasni neobino ponaanje majmuna. Ako bioloki nagon dolazi iznutra, ovaj drugi podsticaj dolazi spolja a to su nagrade i kazne iz okoline za odreeni vid ponaanja. To svakako vai za ljudska bia, koja izvanredno odgovaraju na te spoljanje uticaje. Kad nam obeaju poviicu, mi marljivije radimo. Kad nam se prui mogunost da dobijemo najviu ocenu na ispitu, vrednije uimo. Kad nam zaprete da e nam odbiti od plate ako kasnimo ili pogreno popunimo formular, mi dolazimo na vreme i popunjavamo svako polje. Ali ni to nije bilo objanjenje za postupke majmuna. Kao to je Harlou napisao, a gotovo ga moete uti kako se eka po glavi: Ponaanje koje je uoeno u ovom izuavanju namee neka veoma interesantna pitanja u vezi sa teorijom motivacije, poto je postignut znatan pomak u uenju i odran isti nivo uspenosti bez pribegavanja posebnim ili spoljanjim stimulansima. Pa ta bi to onda moglo biti? Da bi odgovorio na to pitanje, Harlou je ponudio novu teoriju a to je bio trei pokreta: Izvrenje zadatka, kazao je, prua unutranje zadovoljstvo. Majmuni su reavali problem prosto zato to im je to priinjavalo uitak. Uivali su. Sama radost savladavanja bila je nagrada. Ako je ovaj stav bio radikalan, ono to je usledilo potom samo je produbilo konfuziju i kontroverze. Moda taj

14

D ANIJEL H. P INK

ta nas pokree

15

novootkriveni pokreta Harlou ga je kasnije nazvao unutranja motivacija stvarno postoji, ali svakako je sporedan u odnosu na ostala dva. Da su majmuni za reenje problema bili nagraeni suvim groem! bez sumnje bi ga savladali jo lake. Meutim, kad je Harlou testirao taj pristup, majmuni su zapravo vie greili i manje puta reili problem. Uvoenje hrane u sadanji eksperiment, zapisao je Harlou, samo je omelo izvoenje, to je fenomen nezabeleen u literaturi. E sad, ovo je bilo ba udno. U naunom smislu, to je bilo isto kao da ste gurnuli elinu loptu niz kosu ravan da joj izmerite brzinu kretanja, a ona poleti uvis. To je pokazalo kako je ljudsko saznanje o gravitacionoj sili naeg ponaanja nedostatno da ono to smo smatrali utvrenim zakonima ima mnogo rupa. Harlou je naglasio silinu i istrajnost elje majmuna da obave zadatak. Potom je kazao: ini se da je ovaj pokreta primaran i snaan kao i ostala dva. tavie, ima razloga da se veruje kako efikasno moe da olaka proces uenja.2 U to vreme, meutim, naunici su se vrsto drali stava o postojanju dva osnovna pokretaa. Iz tog razloga Harlou je podigao uzbunu. Pozvao je naunike da zatvore velike delove naeg teoretskog smetlita i ponude sveija, tanija tumaenja ljudskog ponaanja.3 Upozorio je da nae objanjenje zato radimo to to radimo nije potpuno. Kazao je kako moramo da uzmemo u obzir i ovaj trei pokreta da bismo zaista razumeli ljude. A onda je gotovo odustao od te ideje. Umesto da se upusti u borbu sa establimentom i ponudi potpunije vienje motivacije, Harlou je napustio ovo sporno

istraivanje i kasnije se proslavio prouavanjima afektivnog vezivanja.4 Njegovo miljenje o postojanju treeg pokretaa provlailo se po psiholokoj literaturi, ali je ostajalo na periferiji i nauke o ljudskom ponaanju i naeg razumevanja sebe. Proi e dve decenije pre nego to jedan naunik nastavi tamo gde je Harlou onako provokativno stao u laboratoriji u Viskonsinu. U leto 1969, Edvard Desaj bio je na doktorskim studijama psihologije na Univerzitetu Karnegi Melon i traio je temu za disertaciju. Desaj, koji je stekao magistarsku diplomu na Vortonu, bio je vrlo zainteresovan za motivaciju, ali je pretpostavljao da naunici i poslovni ljudi imaju pogreno shvatanje o njoj. Stoga se poveo za Harlouom i bacio se na prouavanje te teme pomou jedne slagalice. Desaj je odabrao soma-kocku, tada popularan proizvod Parker bradersa, koji i danas ima svojevrsni kultni status zahvaljujui sajtu Jutjub (YouTube). Slagalica, kako je pokazano na slici, ima sedam plastinih delova est se sastoji od etiri kockice, a jedna od tri. Od tih sedam delova igrai mogu da naprave nekoliko miliona kombinacija od apstraktnih oblika do prepoznatljivih predmeta.

Sedam delova soma-kocke: rastavljeni (levo) i (desno) sastavljeni u jedan od vie miliona moguih oblika.

16

D ANIJEL H. P INK

ta nas pokree

17

Desaj je u svrhu prouavanja podelio uesnike, studente i studentkinje, u dve grupe: eksperimentalnu (koju u nazvati grupa A) i kontrolnu (koju u nazvati grupa B). Obe su grupe uestvovale u tri jednosatne sesije, odrane dan za danom. Evo kako su te sesije izgledale: svaki bi uesnik uao u prostoriju i seo za sto na kome su bili sedam delova soma-kocke, crtei tri konfiguracije i primerci Tajma, Njujorkera i Plejboja. (Hej, bila je 1969!) Desaj bi seo preko puta da d uputstva i topericom meri vreme za koje je zadatak izvren. Na prvoj sesiji lanovi obe grupe morali su da sastave delove soma-kocke po uzoru na konfiguracije na crteima. U drugoj sesiji radili su isto, samo sa drugaijim crteima a ovog puta Desaj je rekao grupi A da e dobiti po jedan dolar (to bi danas bilo otprilike est) za svaku konfiguraciju koju uspeno sloe. I grupa B je dobila nove crtee, ali im nije ponuen novac. Na kraju, na treoj sesiji, obe su grupe dobile nove crtee koje su morale da reprodukuju bez novane nadoknade, kao u prvoj sesiji. (Vidi tabelu) Kako su grupe tretirane
1. dan Grupa A Grupa B Bez nagrade Bez nagrade 2. dan Uz nagradu Bez nagrade 3. dan Bez nagrade Bez nagrade

Do obrta je dolazilo na sredini svake sesije. Poto bi uesnik sastavio soma-kocku po uzoru na dva od tri crtea, Desaj bi sve prekinuo. Kazao bi da e im dati i etvrti crte, ali da bi odabrao pravi, mora najpre da ubaci u kompjuter vreme za koje su izvrili zadatak. A poto je to bilo krajem ezdesetih godina, kad nisu postojali desktop raunari ve

samo mejnfrejm kompjuteri, koji su zauzimali itavu sobu, to je znailo da e nakratko morati da ih napusti. Desaj bi im sa vrata kazao: Vraam se za pet minuta, a vi dotle radite ta vam je volja. Ali on nije ukucavao brojeve u prastari teleprinter, ve bi otiao u susednu prostoriju povezanu transparentnim ogledalom sa sobom u kojoj se vrio eksperiment. A onda je tano osam minuta posmatrao ta ljudi rade kad su ostavljeni sami. Da li nastavljaju da se igraju slagalicom, pokuavaju moda da reprodukuju trei crte? Ili rade neto drugo listaju asopise, gledaju duplericu, zure u prazno, dremaju? U prvoj sesiji nije bilo velike razlike izmeu onoga to su pripadnici grupe A i grupe B radili dok su tajno posmatrani za vreme osmominutne pauze, to nije iznenaujue. I jedni i drugi nastavili su da se igraju slagalicom, u proseku izmeu tri i etiri minuta, to je ukazivalo na to da im je koliko-toliko zanimljiva. Drugog dana, kad je grupa A bivala nagraena za svaku uspenu konfiguracija, a grupa B ne, lanovi grupe B ponaali su se za vreme pauze gotovo isto kao i prethodnog puta, a lanovi grupe A veoma su se zainteresovali za soma-kocku. Ljudi iz grupe A igrali su se slagalicom vie od pet minuta u proseku, moda da bi lake reprodukovali trei crte ili to su bili zagrejani za mogunost da zarade pare za pivo, kad se Desaj vratio. Ovo se moglo naslutiti, je li? Slae se sa naim miljenjem o motivaciji: nagradi me, i radiu marljivije. Ipak, ono to se dogodilo treeg dana potvrdilo je Desajeve pretpostavke u vezi sa naroitim funkcionisanjem motivacije i dovelo u pitanje osnovnu premisu modernog ivota. Ovog puta Desaj je uesnicima grupe A kazao da ima novaca da ih plati samo za jedan dan, te im se ova trea sesija nee

18

D ANIJEL H. P INK

ta nas pokree

19

platiti. Potom se sve odvijalo kao i dotad dve slagalice, pa prekid. Za vreme osmominutne pauze koja je usledila, ispitanici iz grupe B, koji nijednom nisu plaeni, igrali su se slagalicom ak i due nego prethodna dva puta. Moda ih je vie zainteresovala; a moda je to bilo samo statistiko odstupanje. Ali ispitanici iz grupe A, kojima je prolog puta plaeno, reagovali su drugaije. Sad su proveli znatno manje vremena igrajui se slagalicom i to ne samo dva minuta manje nego onda kad im je bilo plaeno ve i ceo minut krae nego za vreme prve sesije, kad su se prvi put susreli sa slagalicom i oito uivali u njenom reavanju. Desaj je, kao i Harlou dve decenije pre toga, ustanovio da ljudska motivacija funkcionie prema zakonima koji su u suprotnosti sa onim u ta veina naunika i obinog sveta veruje. Od kancelarije do sportskog terena, znali smo ta pokree ljude. Nagrade a naroito novac bude interes i pospeuju rezultate. Ono to je Desaj otkrio, a posle i potvrdio u jo dva eksperimenta koja je nedugo potom izveo, bilo je skoro sasvim suprotno od toga. Kad se novac koristi kao spoljanja nagrada za neku aktivnost, ispitanici gube interesovanje za nju, napisao je.5 Nagrade su samo kratkotrajni stimulans kao to vas doza kofeina dri u pokretu jo nekoliko sati. Ali dejstvo prestane, a to je jo gore, oveku moe da oslabi i dugorona motivacija da nastavi s nekim projektom. Ljudska bia, kazao je Desaj, imaju uroenu sklonost da tragaju za novinama i izazovom, da proire i upotrebe svoje kapacitete, da istrauju i da ue. Ali taj trei pokreta slabiji je od druga dva; da bi se odrao, potrebno mu je pravo okruenje. Oni zainteresovani za razvoj i pospeivanje unutranje motivacije kod dece, zaposlenih, studenata i tako dalje, ne bi trebalo da se usmere na sisteme spoljanje

kontrole kao to su novane nagrade, napisao je on u sledeem radu.6 Tako je zapoela Desajeva, kako e se ispostaviti, doivotna potraga za novim objanjenjem zato radimo ono to radimo potraga koja ga je ponekad dovodila u sukob s kolegama psiholozima, zbog koje je otputen s fakulteta za poslovne studije, i koja je dovodila u pitanje principe rada svih organizacija. Bilo je to kontroverzno, kazao mi je Desaj jednog prolenog jutra, etrdeset godina posle eksperimenta sa soma-kockom. Niko nije oekivao da e nagrade imati negativno dejstvo. Ovo je knjiga o motivaciji. Pokazau vam da je nae miljenje o tom pitanju uglavnom pogreno i da su saznanja do kojih su Harlou i Desaj doli pre nekoliko decenija mnogo blia istini. Problem je u tome to veina preduzea nije uznapredovala do ovog novog shvatanja ljudske motivacije. Suvie organizacija i to ne samo kompanija ve i vladinih ustanova i neprofitnih organizacija bazira svoj rad na pretpostavkama o ljudskom potencijalu i pojedinanom uinku, koje su prevaziene, neispitane i ukorenjene vie u folkloru nego u nauci. I dalje sprovode prakse kao to su kratkoroni podsticajni planovi i eme plaanja prema postignutom rezultatu, iako je sve vie dokaza da te mere obino ne funkcioniu i esto kode. to je jo gore, takva se praksa uvukla i u kole, gde naoj buduoj radnoj snazi dajemo ajpodove, novac i kupone za pice kako bismo ih podstakli da ue. Neto je polo naopako. Dobra vest je ta da je reenje pred nama u radu grupe naunika to prouavaju ljudsko ponaanje koji su nastavili

20

D ANIJEL H. P INK

ta nas pokree

21

Harlouov i Desajev pionirski rad i ija nam nenametljiva delatnost tokom proteklih pola veka prua mnogo dinaminiju sliku ljudske motivacije. Predugo je postojao raskorak izmeu onoga to nauka zna i onoga to preduzea rade. Cilj ove knjige jeste da premosti taj jaz. Ova knjiga ima tri dela. U prvom delu baviemo se nedostacima naeg sistema nagrade i kazne i ponuditi nov nain razmiljanja o motivaciji. U prvom poglavlju ispitaemo kako preovlaujui stav o motivaciji postaje nekompatibilan sa mnogim aspektima savremenog poslovanja i ivota. U drugom poglavlju naveemo sedam razloga zato se metodom argarepe i tapa kao spoljanjim motivatorom, to jest faktorom motivacije, esto postie suprotan efekat od eljenog. (Za njim sledi kratak dodatak, 2a. poglavlje, u kome se navode posebne okolnosti pod kojima metoda argarepe i tapa moe zapravo da bude efikasna.) U treem poglavlju uvodi se ono to nazivam ponaanjem tipa U, to je nain razmiljanja i pristup poslovanju zasnovan na pravoj nauci o ljudskoj motivaciji, pokrenut naim treim pokretaem naom uroenom potrebom da upravljamo sopstvenim ivotom, da uimo i stvaramo neto novo, i da inimo dobro i sebi i svetu. U drugom delu ispituju se tri elementa ponaanja tipa U i pokazuje se kako ih pojedinci i organizacije koriste da poveaju uinak i sopstveno zadovoljstvo. U etvrtom poglavlju istrauje se autonomija, naa elja da budemo samostalni. U petom poglavlju baviemo se usavravanjem, naom eljom da budemo sve bolji u onome to radimo. U estom poglavlju istraiemo svrsishodnost, nae stremljenje da budemo deo neeg to nas nadilazi. Trei deo pod nazivom Prirunik za tip U sadri brojne savete koji e vam pomoi da stvorite okruenje pogodno za

razvoj ponaanja tipa U. Tu ete pronai svata od desetina vebi za buenje motivacije u sebi i drugima, preko pitanja za raspravu u knjievnom klubu, do kratkog rezimea knjige koji e vam pomoi da se snaete na koktel-zabavi. I mada se ova knjiga uglavnom odnosi na poslovanje, u ovom u vam odeljku ponuditi i neka reenja kako da primenite ove ideje na obrazovanje i ivot van posla. Ali pre nego to preemo na to, hajde da ponemo od jednog misaonog eksperimenta koji iziskuje da se vratimo u prolost u vreme kad je Don Mejdor bio premijer Engleske, Barak Obama mravi mladi profesor prava, kada se internetu pristupalo putem telefonske veze i kad je blekberi bio samo voe.*

* Blackberry (engl.) kupina. (Prim. prev.)