Forenzicka Medicina I Medicinsko Pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012
Oteenje zdravlja (LAESIO VALETUDINIS) je poremeaj anatomske grae i funkcije organizma. Oteenje zdravlja se moe zavriti kao: 1. potpuno oporavljanje 2. delimino oporavljanje ili zaleenje 3. unitenje ivota ili smrt Prema patogenezi, oteenje zdravlja moe biti: 1. prirodno oteenje (LAESIO VALETUDINIS NATURALIS) 2. nasilno (LAESIO VALETUDINIS VIOLENTA) PRIRODNO OTEENJE ZDRAVLJA razvija se samo od sebe, bez ikakvog uea oveka. ovek je pasivan objekat. Uzroci prirodnog oteenja zdravlja mogu biti: 1. endogeni - unutranji, iz organizma 2. egzogeni - spoljanji, potiu iz okruenja, spoljanje sredine Oboljenje se naziva MORBUS seu NOSEMA. Prirodna smrt ili smrtni ishod se naziva MORS NATURALIS. NOZOLOGIJA je nauka o prirodnoj smrti. Nasilno oteenje zdravlja podrazumeva: 1. nehatno 2. namerno ili 3. zlonamerno uee oveka. Uloga oveka u nasilnoj oteti zdravlja: aktivan subjekat i pasivan objekat tetnog dejstva. Uzroci nasilnog oteenja zdravlja: 1. mehaniki 2. fiziki 3. hemijski 4. asfiktini 5. nutritivni 6. bakterijski 7. psihiki. To su sve egzogene tetne nokse. Poreklo nasilnog oteenja ili nasilnog unitenja ivota: 1. zadesno (nenamerno) - ACCIDENS 2. ubilako (namerno) - HOMICIDIUM 3. samoubilako (namerno) - SUICIDIUM Nasilno oteenje je POVREDA (TRAUMA). Ishod povrede je SMRT (MORS VIOLENTA). TRAUMATOLOGIJA je nauka o nasilnoj oteti zdravlja.
Page 1

TRAUMATSKA OBOLJENJA I MORBOZNE POVREDE Predstavljaju podvrstu oteenja zdravlja. Nalaze se izmeu prirodne i nasilne otete zdravlja. Traumatska oboljenja su ili izazvana prethodnom povredom ili pogorana naknadnom povredom. Prethodna povreda dovodi do traumatskih oboljenja. Npr. Kontuzija mozga posttraumatska epilepsija Deksonovog tipa Mehanike povrede pankreasa dijabetes Ujed obolelog psa besnilo Ujed od strane obolelog hepatitis Traumatsko oboljenje moe biti pogorano naknadnom povredom. Npr. Ubrzani rast neoplazme trauma Epilepsija alkoholizam dovodi do pogoranja Dijabetes povreda pankreasa dovodi do pogoranja Morbozne povrede su ili izazvane prethodnim oboljenjem ili pogorane naknadnim oboljenjem. Prvobitne povrede su npr: a. mehanike povrede nastale usled pada u toku epi napada b. utopljenje u toku epi napada (submerzija) Pogorane povrede: a. mehanika povreda iz koje se razvila sepsa b. opekotine koje su se inficirale MORS NATURALIS moe biti fizioloka i prevremena smrt. Fizioloka smrt se deava u odmakloj ivotnoj dobi. Rezultat je laganog i postepenog gaenja ivotnih funkcija. Prevremena smrt se deava zbog akutnih i hroninih oboljenja. Nejasne prirodne smrti: a. neznana prirodna smrt - MORS IGNOTA b. sumnjiva prirodna smrt - MORS SUSPECTA c. naprasna prirodna smrt - MORS SUBITA NATURALIS MORS IGNOTA - uzrok umiranja je nepoznat. To su sluajevi umrlih koji za ivota nisu pregledani od strane lekara ili nije postavljena dijagnoza. MORS SUSPECTA - uzrok umiranja izgleda kao nasilan: a. naroite okolnosti sluaja koje su prethodile umiranju (svaa) b. postojanje agonalnih povreda c. pogreno shvaene lene osobine MORS SUBITA NATURALIS naglo i neoekivano umiranje prividno zdravih osoba: infarkt miokarda, prskanje aneurizme na krvnim sudovima mozga. U zavisnosti od trajanja umiranja, smrt moe biti: a. trenutna smrt - MORS MOMENTANEA b. ubrzana naprasna smrt - MORS RAPIDA seu MORS ACCELERATA Trenutna smrt traje vie sekundi ili vie minuta. Do umiranja dolazi u budnom stanju ili pri spavanju , pri naprezanju ili mirovanju, pri uzbuenju ili ravnodunom raspoloenju. Leevi trenutno umrlih nemaju hropake, agonalne osobine, kao to su: a. pluni edem
Page 2

b. mlitavozgrudvana krv c. odsustvo glikogena iz jetre Umiranju moe prethoditi nelagodnost, bolovi, utrnulost. Ubrzana naprasna smrt traje vie sati. Nastaje kao posledica svih akutnih i hroninih oboljenja. Leevi ubrzano umrlih imaju tanatoloke znake agonije. Uzrok smrti ( CAUSA MORTIS) je prirodno ili nasilno oteenje zdravlja koje je dovelo do smrti. Uzrok smrti moe biti prirodan i nasilan. Prema broju uzrok smrti moe biti: a. singularan b. pluralni- istovremeno, uporedno ili uzastopno dejstvuju dva ili vie uzronika. Pluralni uzroci: a. konkurentni - razvijaju se i uzajamno dopunjavaju. Neki su glavni, a neki sporedni. Proistiu jedan iz drugoga. b. direktni ( neposredni) - poslednji uzroci koji izazivaju smrt c. indirektni ( posredni) - meu prvima dovode do smrti. Krajnji uzrok smrti je trajni prestanak vitalnih funkcija: disanja i cirkulacije. Uslov smrti (CONDITIO MORTIS) je inilac koji potpomae tetno dejstvo uzroka smrti. Povod smrti (OCCASIO MORTIS) je inilac koji podstie dejstvo uzroka smrti.
Page 3

SUDSKO-MEDICINSKA OBDUKCIJA ( AUTOPSIJA) - otvaranje telesnih duplji i seenje organa po utvrenom redu u cilju utvrivanja i objanjavanja uzroka smrti. Postoje: a. klinike (patoloko-anatomske) b. sudsko-medicinske obdukcije Sudsko-medicinske obdukcije trai ili stornira istrani sudija. One se rade kada postoji sumnja ili je jasno da je smrt prouzrokovana krivinim delom ili je u vezi sa izvrenjem krivinog dela. Ako je le zakopan, radi se ekshumacija i naknadna obdukcija. Zadaci obdukcije: 1. utvrivanje uzroka, porekla, dinamike smrti 2. razjanjavanje sluajeva neznane smrti 3. utvrivanje vremena smrti 4. utvrivanje mehanizma povreivanja 5. utvrivanje da li su povrede nastale za vreme ivota, agonalno, posmrtno 6. identifikacija nepoznatih humanih leeva 7. identifikacija povrednog orua Znaaj obdukcija: 1. pravno-medicinski 2. unapreenje medicinskih saznanja 3. provera medicinskih dijagnoza 4. provera preduzetih postupaka leenja 5. poboljanje dijagnostike i terapije Vrste obdukcija: opte i specijalne obdukcije. Specijalna obdukcija je u sklopu opte, a moe i opta bez specijalne. Specijalne obdukcije se rade kod: 1. sumnje na vazdunu emboliju ( vene vrata i pazune jame) 2. zatvoreni pneumotoraks ( povreda rebara) 3. specijalno preparisanje vratnih organa ( kod asfiksije, zadavljenja) 4. obdukcija kod sumnje na trovanje 5. obdukcija zaetka/ novoroeneta- da li je ivo ili mrtvoroeno ( plovni opit) 6. obdukcije usmrenih u saobraajnim nezgodama ( peaci) Specijalni postupci: 1. preparacija koe i mekih tkiva lica 2. preparacija polnih organa i krvnih sudova karlice 3. pregled kimenog stuba i kimene modine ( kod asfiksija) * dekolman- odlubljeni miii i krvni podlivi.
Page 4

TANATOLOGIJA (tanatos- smrt, logos- nauka) je nauka koja prouava pojave u toku umiranja i promene koje nastupaju tokom smrti. AGONIJA ili hropac ili predsmrtna borba je skup pojava koje prethode smrti. Trajanje agonije: minuti, sati ili dani. Agonija se po pravilu zavrava smru, ree prelazi u ivot. Terminalni period agonije se sastoji iz preagonalnog stanja, terminalne pauze (traje nekoliko minuta) i agonije. PREAGONALNO STANJE: 1. opadanje krvnog pritiska 2. ubrzano, nepravilno disanje 3. ubrzani rad srca 4. smanjen tonus venskog sistema 5. ouvana, ree pomuena svest 6. ivlji refleksi Oko 4-5 minuta traje terminalna pauza i nastaje sama agonija. AGONIJA: 1. poremeaj svesti 2. gubitak vanijih refleksa 3. usporen, nepravilan rad srca 4. jedva ujni srani tonovi 5. puls se jedva pipa na karotidnim arterijama 6. plitko, nepravilno, isprekidano disanje (agonalni pluni edem) 7. niske vrednosti krvnog pritiska 8. poremeaj termoregulacije sa tendencijom hlaenja (35 C) Razvojem faza agonije nastaje vegetativni ivot umirueg koga karakterie: 1. poremeaj cirkulacije i rada srca 2. poremeaj svesti ( somnolencija, sopor, koma) 3. pomuenje intelektualnih funkcija 4. usporen metabolizam 5. hladniji periferni delovi tela 6. miina hipotonija 7. pasivnost tela 8. poputanje sfinktera 9. otkazuju ulo vida, ukusa i mirisa 10. ouvanost ula sluha 11. gaenje percepcije sanzibiliteta 12. prestanak spontanog disanja 13. nagli pad krvnog pritiska Pojave agonije na umiruem: 1. telesna nemo 2. FACIES HIPOCRATICUS- upale oi, zailjen nos, bledosiva boja koe oroena znojem 3. hladniji periferni delovi tela 4. drhtanje tela 5. krkljanje, buncanje
Page 5

TANATOLOKI ZNACI AGONIJE: 1. odsustvo glikogena iz jetre 2. edem plua 3. mlitavo zgrudvana krv Sudsko-medicinski znaaj agonije: 1. umirui se ne otputaju iz bolnice: da se rodbini predoi stanje umirueg, da se organima suda predoi stanje umirueg 2. u graanskoj parnici- nasleivanje, sklapanje braka, priznanje testamenta ( iskazi umirueg su problematini sa pravnog aspekta zbog pomuenja svesti). 3. umirui u agoniji je pod krivinopravnom zatitom. SMRT ( MORS) moe biti: 1. klinika 2. prividna- VITA MINIMA s. VITA REDUCTA 3. prava bioloka, elijska smrt KLINIKA SMRT - prestanak disanja, rada srca i cerebralnih funkcija. Primenjuju se mere kardiopulmonalne reanimacije. Postoji mogunost uspostavljanja prekinutih vitalnih funkcija. Vreme za uspostavljanje prekinutih vitalnih funkcija se meri u minutima. Klinika smrt je posledica: a. povreda b. hirurkih intervencija- stimulacija vagusa i trenutni zastoj srca. PRIVIDNA SMRT- stanje organizma gde su vitalne funkcije svedene na minimum. Vitalne funkcije se teko uoavaju spoljanjim pregledom. Koriste se EKG i EEG, kao i primena mera kardiopulmonalne reanimacije do potpunog gaenja vitalnih funkcija. Stanja koja dovode do prividne smrti: 1. hipotermija 2. povrede elektrinom strujom 3. trovanje depresorima CNS- sedativi, anestetici, miorelaksansi 4. elektrolitski disbalans 5. metaboliki poremeaji 6. cirkulatorni poremeaji najvie 24- 48 h 7. neonatalna asfiktina stanja PRAVA SMRT (MORS CELLULARIS) ili molekularna smrt je potpuni i trajni prestanak funkcija svih elija organizma, odnosno prestanak svih ivotnih pojava na nivou elija i molekula. Sve elije jednog organizma ne umiru istovremeno, jer neke imaju veu, a neke manju energiju. Ovo je znaajno zbog mogunosti aproksimativnog odreivanja vremena smrti.
Page 6

LENE OSOBINE su rani znaci smrti. Pojavljuju se pre LENIH PROMENA. Dobro su izraene do 24 sata posle smrti. Lene osobine su: 1. mrtvaka ukoenost - RIGOR MORTIS 2. mrtvake mrlje - LIVORES MORTIS 3. mrtvako bledilo - PALOR MORTIS 4. mrtvaka hladnoa - ALGOR MORTIS 5. postmortalna acidifikacija 6. mrtvaka mlitavost - FLACCIDAS MORTIS 7. isuenje lea - DESSICATIO POSTMORTALIS 8. samovarenje tkiva - AUTODIGESTIO POSTMORTALIS MRTVAKA UKOENOST zamenjuje primarnu mrtvaku mlitavost. Zahvata sve skeletne i glatke miie. Postoji hemizam nastanka, tj. dve teorije nastanka: acidifikacija miia (mlena kiselina) i prestanak stvaranja ATP potrebnog za relaksaciju miia. Ne pojavljuje se u isto vreme u svim miiima. Prvo nastaje u sranom miiu, 30 minuta do 1 sat posle smrti, a onda u miiima lica i vrata, nakon 1-2 sata. Posle 6-8 sati zahvata sve miie. Postoje dva tipa razvoja mrtvake ukoenosti: 1. descedentni- donja vilica, vrat, trup, gornji i donji udovi 2. ascedentni- obrnut put nastanka ( prvo u donjim ekstremitetima), retko se deava Mrtvaka ukoenost se odrava 48 sati, nestaje do 72 sata i zamenjuje je sekundarna mrtvaka mlitavost (FLACCIDES MORTIS SECUNDARIA) koja nastaje istim redosledom kojim i mrtvaka ukoenost. Posebni vidovi mrtvake ukoenosti su: 1. kataleptika- kod maksilofacijalnih povreda 2. izolovani kadaveriki spazam- le zadrava poloaj koji je imao u trenutku smrti. MRTVAKE MRLJE nastaju zbog prekida cirkulacije. Krv u krvnim sudovima stie svojstvo tenosti u sistemu spojenih sudova. Pod silom gravitacije, krv se sputa u najnie delove tela i organa. U lenom poloaju se javljaju na: zadnjoj i bonim stranama vrata, leima,zadnjiim delovima udova, izostaju na delovima tela koji su izloeni pritisku- lopatice, sedalni predeo i listovi. Pojavljuju se u prva 24 sata posle smrti. U periodu od 12-24 sata su potpuno izraene. U poetku su pojedinane, kasnije se slivaju. Stadijumi formiranja mrtvakih mrlja su: hipostaza, difuzija, hipostatska imbibicija. Boja mrtvakih mrlja potie od boje krvi. Najee su sivoljubiaste boje, jer se posmatraju kroz kou. Mogu biti i: a. otvoreno crvene- javljaju se kod trovanja CO, cijanovim jedinjenjima, kod smrzavanja, kada le dugo boravi u hladnoj i vlanoj sredini. b. okoladno smee- javljaju se kod trovanja nitritima ( methemoglobin) c. zelenkaste- kod trovanja sumporvodonikom (sulfhemoglobin) Sudsko-medicinski znaaj mrtvakih mrlja: 1. potvruju smrt 2. pomou njih se aproksimativno moe odrediti vreme smrti 3. na osnovu boje mrlja se orijentiemo o uzroku smrti 4. na osnovu lokalizacije mrlja, saznajemo kakav je bio poloaj lea. Posle hipostatske imbibicije, poloaj mrlja ostaje. MRTVAKO BLEDILO nastaje na delovima tela suprotno od mrtvakih mrlja. MRTVAKA HLADNOA je sniavanje temperature mrtvog tela usled prestanka oksidacije i metabolizma. Temperatura lea se izjednauje sa temperaturom okoline. Za 1 sat pad temperature je za 1C. Meri se temperatura jetre, jer je zatiena od spoljanje sredine. Vea razlika izmeu temperature
Page 7

lea i temperature okoline, strujanje vazduha i vlaan vazduh ubrzava hlaenje. Hlaenje u vodi je bre nego na vazduhu. Voluminozni leevi gojaznih se sporije hlade. Obueni i pokriveni leevi se sporije hlade. ISUENJE LEA znai da isparava vlaga sa povrine tela. Isuuju se usne, one jabuice, nabori na vratu. Smanjuje se teina tela, a tkiva i organi gube jedrinu. SAMOVARENJE ili AUTOLIZA je proces razlaganja mrtvog tela pod dejstvom sopstvenih enzima iz pankreasa, mozga i sri nadbubrene lezde. U elucu se autoliza odvija pod dejstvom HCL i pepsina. Nastaje zbog posmrtne provale zida eluca i autodigestije okolnih organa. Takoe u toku agonije ili postmortalno moe doi do izlivanja eludanog sadraja u jednjak, usnu duplju, disajne puteve i autodigestije. LENE PROMENE su kasni znaci smrti. Tu spadaju: 1. truljenje - PUTREFACTIO CADAVERIS 2. saponifikacija - SAPONIFICATIO 3. gnjilenje - MACERATIO 4. mumifikacija- MUMIFICATIO TRULJENJE je razlaganje mekih tkiva pod dejstvom bakterija , saprofita koji prodiru u krv iz respiratornog, digestivnog i urogenitalnog trakta, kao i pod dejstvom bakterija koji prodiru iz okruenja kroz prirodne otvore i povrede. Krajnji rezultat truljenja su: 1. skeletizacija- dolazi do eliminacije supstanci iz kojih su izgraene organske materije, tako da ostaju samo zubi i kosti 2. dolazi do stvaranja trulenih gasova: sumporvodonik, amonijak, metan, kadaverin, putrescin. Znaci truljenja: 1. prebojavanje - PSEUDOMELANOSIS 2. truleni transudat - TRANSUDAT PUTREFACTIONIS 3. nadutost - EMPHYSEMA 4. truleni mehuri - BULLAE PUTREFACTIONES 5. truleni zadah - FOETOR PUTREFACTIONIS PREBOJAVANJE podrazumeva zelenkastu ili plaviastu trulenu obojenost tela koja nastaje vezivanjem sumporvodonika za hemoglobin. Zahvata: natkljuni i podkljuni predeo, meurebarne i preponske predele, na kraju zahvata kou i unutranje organe. TRULENI TRANSUDAT je ceenje telesnih tenosti u tkiva i telesne duplje usled razlaganja tkiva (histolize). Boja potie od trulene krvi, zamuenost - od raspadnutih elija, a penuavost i smrdljivost - od trulenih gasova. NADUTOST nastaje proimanjem tkiva trulenim gasovima. Menja se izgled lica (oteana identifikacija), trbuh i monice su napeti, unutranji organi su upljikavi, transudat se istiskuje kroz otvore tela (moe da se pomea sa krvarenjem). TRULENI MEHURI nastaju odvajanjem natkoice od koice kao posledica stvaranja trulenih gasova.Natkoica se leko skida u vidu krpastih masa. Treba ih razlikovati od opekotina III stadijuma.
Page 8

NEPRIJATAN MIRIS (ZADAH) potie od trulenih gasova. Truljenje nastaje zbog dejstva aerobnih, fakultativno aerobnih i anaerobnih mikroorganizama. Stadijumi truljenja: 1. poetni stadijum - prebojavanje 2. srednji stadijum - stvaranje trulenog transudata 3. uznapredovali stadijum - trulena nadutost celog tela Faktori koji utiu na truljenje: 1. spoljanji - najpogodnija temperatura je 25-35C, preko 35 nastaje mumifikacija. Osrednja vlanost vazduha, jer prisustvo vazduha olakava truljenje. KASPEROVO PRAVILO: Le na vazduhu truli 4 puta bre nego le u vodi, a leevi u vodi 2 puta bre nego leevi u zemlji. 2. konstitucija lea - leevi gojaznih bre trule od mravih, a leevi dece bre trule od leeva odraslih ( zbog vika tenosti) 3. uzrok smrti - leevi umrli od zapaljenskih oboljenja bre trule. 4. Okolina - prisustvo bakterija, insekata (larve i crvi) ubrzava truljenje. 5. Odea - obueni i pokriveni leevi bre trule. Sudsko-medicinski znaaj truljenja: 1. siguran znak smrti 2. stadijum truljenja aproksimativno odreuje vreme smrti 3. to je destruktivna lena promena- oteava identifikaciju i dijagnozu uzroka smrti. SAPONIFIKACIJA je kasni znak smrti. Oznaava pretvaranje masti u sapune - dolazi do razlaganja masti na glicerol i masne kiseline. Masne kiseline reaguju sa Ca, K, Na i nastaju sapuni. Transformacija masnog tkiva: pretvara se u amorfnu, sivobelu masu koja suenjem postaje tvrda i lomljiva - gipsana ploa. Uslovi nastanka su: visoka vlanost, odsustvo kiseonika ili nedovoljno prisustvo kiseonika. Sudsko-medicinski znaaj: 1. siguran znak smrti 2. orijentaciono vreme smrti 3. konzervativna lena promena- olakava identifikaciju i dijagnostiku uzroka smrti. GNJILENJE 1. 2. 3. je razlaganje tkiva sopstvenim enzimima. Uslovi nastanka: leevi u vodi odsustvo ili prisustvo neaktivnih bakterija sterilno truljenje (umiranje ploda intrauterino)
SASUIVANJE nastaje strujanjem suvog i toplog vazduha. Predstavlja konzervativnu lenu promenu. Sasuivanje podrazumeva: a. tkiva gube vodu b. teina tela je 10 puta manja c. koa je vrsta kao utavljena d. meka tkiva su suva, skvrena, istanjena, tamnosmea ili crna. esto se na istom leu mogu nai dve lene promene, npr. mumifikacija i truljenje. Sudsko-medicinski znaaj: 1. siguran znak smrti 2. priblino procenjivanje vremena smrti 3. moe se identifikovati le i postaviti dijagnoza smrti.
Page 9

UTVRIVANJE SMRTI (po dokaznoj vrednosti): 1. nesigurni znaci 2. verovatni znaci LENE OSOBINE 3. sigurni znaci ili pouzdani LENE PROMENE NESIGURNI ZNACI SMRTI: 1. primarna mrtvaka mlitavost 2. prestanak motiliteta i senzibiliteta 3. prekid disanja i cirkulacije 4. neosetljivost koe i sluzokoe na termike i mehanike nadraaje 5. nereagovanje zenica na svetlost Na osnovu supravitalnih znaka se aproksimativno moe odrediti vreme smrti: 1. mehaniki nadraaj miia- kontrakcija kvadricepca postoji 48 sati posle smrti 2. elektrini nadraaj- reakcija miia lica i do 6 sati posle smrti 3. reakcija zenica- na hemijske nadraaje i do 17 sati nakon smrti 4. pokretljivost trepljastog epitela respiratornog trakta- 10 do 13 sati posle smrti 5. pokretljivost spermatozoida i do 36 sati nakon smrti ( kod seksualnih delikata se ovo koristi radi utvrivanja DNK). MEHANIKE POVREDE Nastaju delovanjem mehanikih orua. Mogu nastati na tri naina: 1. kretanjem orua prema telu - UDAR 2. kretanjem tela prema oruu - PAD 3. istovremeno kretanje tela i mehanikog orua - SUDAR Teina i karakter povrede zavisi od: 1. kinetike energije 2. veliine, povrine, oblika i vrste materijala povrednog orua 3. anatomskih i funkcionalnih karakteristika delova tela na koje deluje mehanika sila (npr. pad sa visine- spoljanji nalaz je siromaan, ali je unutranji raznovrstan) 4. lina svojstva organizma u vreme povreivanja 5. ugao pod kojim deluje mehanika sila 6. prisustvo predmeta izmeu tela i orua 7. da li je povreda naneta intravitalno, u agoniji ili posmrtno 8. da li je le odeven ( odea ublaava intenzitet sile) Veliina povrede zavisi od: 1. brzine kretanja povrednog orua ili tela 2. teine povrednog orua 3. obimnosti povrednog orua i povrine na koju deluje 4. osobenosti grae povreenog dela tela. MORFOLOKI IZGLED POVREDE zavisi od povrednog dela mehanikog orua. Dejstveni deo mehanikog orua (dejstveni princip) moe biti: 1. TUPINA 2. OTRICA 3. ILJAK 4. PROJEKTIL
Page 10

Jedno isto orue moe imati vie dejstvenih principa. Npr. no ima 3 dejstvena principa: tupinu, otricu i iljak. Puka sa bajonetom ima sva etiri dejstvena principa. Povredno orue i oruje se razlikuju po nameni. Orua imaju korisnu svrhu u svakodnevnom ivotu, a uslovno slue za povreivanje. Oruja su namenjena iskljuivo za napad i odbranu. GRUPE MEHANIKIH POVREDA: 1. OZLEDE- nespecifine mehanike povrede 2. RANE- specifine mehanike povrede OZLEDE - mehanike povrede ije osobenosti ukazuju da su samo nanete mehanikim oruem. U ozlede svrstavamo: 1. Oguljotine - EXCORIATIO 2. Krvarenje - HAEMORRHAGIO: a. podliv - HAEMATOMA b. izliv - EXTRAVASATIO s. HAEMATISMUS c. iskrvarenje - EFFUSIO SANGUINIS 3. nagnjeina - CONTUSIO 4. rascep - RUPTURA 5. prodor - CANALES 6. proboj - PENETRATIO 7. provala - PERFORATIO 8. prelom - FRACTURA 9. iaenje - LUXATIO: a. delimino iaenje - SUBLUXATIO b. nategnue - DISTORSIO 10. razorina - DESTRUCTIO 11. Raskomadina - DETRACTIO OGULJOTINA - koa je liena natkoice, a koica je ogoljena. Nastaju uspravnim ili tangencijalnim delovanjem sile. Mogu biti razliite po obliku: crtaste, takaste, prugaste. Mogu nastati intravitalno, agonalno ili postmortalno. Razlikuju se oguljotine koje nastaju intravitalno od onih koje nastaju postmortalno. Intravitalno: natkoica se sljuti, a koica obnai. Ogolela koica se ovlai limfom ili limfom i krvlju. Za par sati se na mestu oguljotine formira krasta koja perzistira 7-14 dana. Epitel se regenerie od periferije ka centru. Na mestu otpadanja kraste, koa je meka i ruiasta. Oguljotine ne zarastaju oiljno, osim ako je zahvaena koica- cutis. Postmortalne oguljotine: nastaju sluajnim ili namernim delovanjem mehanikog orua na le. Na mestu oguljotine se ne formira krasta! Koica se sasui i ima izgled pergamenta - suva, mrka, tvrda. Agonalne oguljotine: osobine zavise od vremena proteklog od njihovog nanoenja do nastupanja smrti. Sudsko-medicinski znaaj oguljotina: a. ukazuju na dejstvo sile b. lokalizacija ukazuje na cilj napada c. oblik oguljotine ponekad odgovara obliku povrednog orua
Page 11

d. na osnovu izgleda oguljotine mogue je priblino odrediti vreme nastanka. KRVARENJE - isticanje krvi iz krvnog suda u telesne duplje, tkiva ili van tela. Moe se ispoljiti kao: krvni podliv i krvni izliv. Krvni podliv je isticanje krvi iz krvnog suda u okolna tkiva. Moe nastati intravitalno, agonalno ili postmortalno. Intravitalni krvni podliv nastaje oteenjem krvnog suda. Krv istie u okolno tkivo, posle 5-10 minuta koagulie, teni sastojci koaguluma se resorbuju, a vrsti sastojci se razaraju, a potom resorbuju. Iz eritrocita se oslobaa hemoglobin, koagulum se razgrauje, a hemoglobin se pretvara u hematin, hematoidin i hemosiderin. Uoava se promena boje koe iznad podliva. PREBOJAVANJE koe je apsolutni znak da je krvni podliv nastao za ivota. Sve krvni podliv je modroljubiast. Posle 3 dana, podliv je ljubiast. Posle 7 dana je zelenkaste boje, a posle 14 dana je ukast. Posmrtni krvni podliv nastaje sluajnim ili namernim dejstvom mehanikog orua na le. Izlivena krv pasivno potisne okolno tkivo. Krvna grudva je meka i slabo proima okolno tkivo. Ne menja boju u funkciji vremena, dakle ostaje modroljubiast. Sudsko-medicinski znaaj: a. ukazuje na dejstvo sile b. lokalizacija ukazuje na cilj napada c. iz oblika podliva ponekad je mogue pretpostaviti oblik povrednog orua (cipela, pendrek) d. na osnovu boje je mogue orijentaciono utvrditi vreme nastanka krvnog podliva. Kod preloma poda srednje lobanjske jame nastaju binokli, a kod preloma zigomatine kosti nastaju monokli. Na nadlanicama i podlakticama nastaju odbrambeni krvni podlivi. KRVNI IZLIV je izlivanje krvi u telesne duplje (unutranji izliv), organske upljine (unutranji izliv), spoljanju sredinu (spoljanji izliv). ISKRVARENJE je opasan gubitak krvi za ivot. Posledica je unutranjeg ili spoljanjeg krvnog izliva. Predstavlja apsolutnu vitalnu reakciju i nastaje iskljuivo zaivotno (srce radi). NAGNJEINA je morfoloki spreg oguljotine i krvnog podliva. Oblik nagnjeine moe ukazivati na oblik povrednog orua. Treba je razlikovati od kontuzije mozga. RASCEP podrazumeva cevasti ili brazdasti rascep mekih tkiva unutranjih organa. Nastaje indirektnim dejstvom mehanikog orua. Javlja se na punim parenhimatoznim organima (jetri, slezini, bubregu, pluima) kod skokova ili padova sa visine, kao i kod vozaa koji nisu bili vezani pojasom. Javljaju se i na upljim organima- srce, creva, mokrana beika, eludac. Mogu biti: a. povredne rupture - nastaju povredom krvnih sudova i miia vrata kod veanja b. spontane rupture - nastaju kod tumora slezine ili ruptura materice na poroaju.
Page 12

PRODOR je ozleda nastala ulaskom mehanikog orua u tkiva, stvarajui u njima levkaste ili cevaste prostore. Moe biti: a. potpun - ako ima ulaz i izlaz b. nepotpun - ima samo ulaz c. prav ili krivudav d. neprekidan ili isprekidan PROBOJ je ozleda kod koje mehaniko orue prolazi kroz zidove telesnih duplji stvarajui komunikaciju sa spoljanjom sredinom. PROVALA je otvaranje telesnih duplji ili organskih upljina dejstvom mehanikog orua. Ree nastaje dejstvom samog orua, ee kod aneurizmi aorte ili bazilarne arterije ili dejstvom NaOH na eludane grizlice. PRELOM je prekid kontinuiteta kotanog ili hrskaviavog tkiva. I Prema etiologiji, mogu biti: a. traumatski prelomi b. morbozni prelomi II Prema stepenu prekida kontinuiteta, mogu biti: a. potpuni prelomi b. nepotpuni prelomi: Pukotinasti - FISSURA Odlom - FRAGMENTUM Zalom INFRACTIO III Prema stanju mekih tkiva iznad kosti postoje: a. otvoreni prelomi b. zatvoreni prelomi IV Prema mestu dejstva sile, prelomi mogu biti: a. direktni prelomi b. indirektni prelomi - na bazi lobanje se sreu. To su tzv. RING frakture koje zahvataju tursko sedlo, krila sfenoidne kosti i potiljanu kost. Javljaju se kada neko sa velike visine pada na noge ili zadnjicu. Prelom krova orbite se javlja kada sila deluje na onu jabuicu i prenosi se na kost. V U odnosu na poloaj okrajaka, prelomi se dele na: a. prelome sa dislokacijom b. prelome bez dislokacije. IAENJE je povreda kod koje zglobne povrine nisu u kontaktu, a zglobne veze i aura su prekinute. Delimino iaenje je povreda kod koje su zglobne povrine delimino u kontaktu, a veze se prekinute. Nategnue je povreda kod koje su povrine u kontaktu, a zglobne veze i aura su oteeni.
Page 13

RAZORINE su povrede kod kojih je celokupan sklop tkiva uniten, tkivo je razoblieno, nejasne grae. Nastaju dejstvom tupih, tekih i jako zamahnutih mehanikih orua. RASKOMADINE su povrede do kojih dolazi do potpunog odvajanja delova tela. Nastaju: a. zaivotno: Zadesne Ubilake- makazasto dejstvo ina i tokova kod voza ili tramvaja Samoubilake b. posmrtno: Sluajne Namerne - ofanzivne i defanzivne. Nastaju kada neko eli da se rei tela, kod prikrivanja ubistva. Kada se telo see na komade posle smrti, nema krvlju podlivenih ivica. To uglavnom rade psihiki poremeene osobe. RANE su povrede vieslojnog tkiva sa otvorom na koi ili sluzokoi. Osnovna karakteristika rana je da nose svojstvena obeleja dejstvenog principa mehanikog orua. Rane su: a. razderna rana - VULNUS LACERUM (tupina) b. sekotina - VULNUS SCISSUM s. INCISUM ( otrica) c. ubodina - VULNUS PUNCTUM (iljak) d. ustrelina - VULNUS SCLOPETARIUM RAZDERNA RANA nastaje delovanjem tupine mehanikog orua. Morfoloke karakteristike: a. otvor je nepravilnog oblika b. ivice su neravne, nagnjeene, krvlju podlivene c. strane rane su neravne, nagnjeene, krvlju podlivene d. dno rane ini meko ili kotano tkivo e. prostor rane je ispunjen krvlju f. u prostoru rane postoje mostii mekih tkiva koji vezuju zidove rane g. ukoliko je okolina rane nagnjeena ili oguljena nastaje razderno-nagnjena rana ili VULNUS LACEROCONTUSUM. Podvrste razdernih rana su: a. prskotina b. ujedina - VULNUS MORSUM c. okrzotina PRSKOTINA nastaje na mestima gde je koa rastegnuta preko kosti ( koren nosa i eoni region). Morfoloke karakteristike: a. otvor rane je gotovo pravilnog oblika (crtast ili cepast) b. ivice i strane rane su lako neravne, delimino glatke c. prostor rane je ispunjen krvlju d. u prostoru rane se zapaaju tkivni mostii e. dno rane ini kost ili meko tkivo Postoji velika slinost prskotine i sekotine. RAZLIKA je u tome to kod prskotine postoje tkivni mostii, a kod sekotine NE. UJEDINA nastaje dejstvom zuba humanog ili animalnog porekla. Ujedine zubima oveka: a. sopstvenim zubima - kod epilepsije b. tuim zubima - kod fizikih i seksualnih delikata
Page 14

Prednji zubi daju ujedine koje imaju karakteristike ubodina, a humani boni zubi daju ujedine koje imaju karakteristike razdernih rana. Sudsko-medicinski znaaj ujedina: a. mogunost identifikacije osobe koja je nanela ujede. b. uzima se bris iz ujednih rana i radi se DNK analiza c. mogunost prenoenja nekog oboljenja- hepatitis B i C, besnilo SEKOTINA nastaje pritiskom i/ili prevlaenjem otrice mehanikog orua. Nastaje i dejstvom otrice pod malim (kosim) uglom i nastaju renjevite sekotine. Morfoloke karakteristike: a. disproporcija izmeu velikog otvora i male dubine prostora b. otvor rane je pravilan: crtast, unast, vretenast, cepast c. ivice i strane rane su ravne, glatke, nenagnjeene d. ivice i strane rane se na krajevima sustiu pod otrim uglom e. prostor rane je brazdast ili unast f. dno ine kost ili meko tkivo g. na poetku rane je dno najjasnije i najdublje,a prema kraju je plie h. dno se moe zavriti crtastom ogrebotinom- pacovski ili miiji rep koji ukazuje na koju stranu je bila okrenuta otrica noa u trenutku povreivanja (da li je napada levoruk ili desnoruk). Obino orue ima jednu otricu, a kama jedino ima dve otre ivice. Kod suicida postoje tzv. probni rezovi koji su paralelni. Kod samoklanja, smrt nastaje zbog iskrvarenja (presecanje a.carotis), vazdune embolije (presecanje v. jugularis), presecanja grkljana i traheje zbog ega se ovek davi u sopstvenoj krvi. UBODNA RANA nastaje pritiskom i/ili udarom iljka povrednog mehanikog orua. Morfoloke karakteristike: a. otvor rane je kruan, ovalan, trouglast b. ivice i strane rane su ravne, glatke, nenagnjeene, krvlju nepodlivene c. prostor rane je jamast ili levkast d. ako dno ini kost ili meko tkivo onda je u pitanju ZABODINA (nema izlaza) e. ako postoji i izlazna rana, znai da je u pitanju PROBODINA f. sadraj rane ini zgruana krv g. okolina rane je po pravilu nenagnjeena. Vei broj povreda na malom prostoru znai da je u pitanju ubistvo iz afekta ili ubistvo na mah. Karakteristike kanala rane: a. oblik i irina kanala rane odgovaraju dejstvenom principu mehanikog orua (samo u sluaju da je iljak delovao pod pravim uglom) b. duina kanala ne odgovara uvek povrednom oruu- kada je krai znai da orue nije itavom duinom aplikovano ili nailazi na otpor (kost). Vea duina znai da mehaniko orue nailazi na meko tkivo. USTRELINA (VULNUS SCLOPETARIUM) je rana koja nastaje dejstvom projektila ispaljenog iz runog vatrenog oruja. Runa vatrena oruja mogu biti: a. oruja kratke cevi - pitolji i revolveri b. oruja duge cevi - puke i karabini Metak se sastoji iz: aure, projektila i barutnog punjenja. Kada se povue obara, udarna igla udara u auru, dolazi do eksplozije barutnog punjenja i projektil se istiskuje iz kouljice. Projektili mogu da
Page 15

udare u vrstu podlogu i da se deformiu ili da se raspadnu na vie manjih projektila (sekundarni projektili). Ustreline mogu biti: a. zastrel - imaju: ulaz, kanal i dno rane b. prostrel - imaju: ulaz, kanal i izlaz rane Karakteristike rane: 1. Defekti tkiva 2. Nagnjeni prsten 3. Projektilna brisotina 4. Kanal rane DEFEKT TKIVA: na ulaznoj rani je prisutan defekt proizvod je probojne snage projektila NAGNJENI PRSTEN: nagnjeina oko ivica ulazne rane je proizvod probojne snage projektila posledica je trenja koe i projektila retko moe postojati i oko izlazne rane: ako osoba lei na podlozi ili stoji uza zid. Ukoliko projektil nailazi na prepreku pri izlasku iz tela. oblik nagnjenog prstena moe biti: koncentrian ili ekscentrian Koncentrian prsten postoji ako je ravnomerno trenje izmeu koe i projektila i ako projektil ulazi pod uglom od 90. Nagnjeni prsten je onda istih karakteristika kao i defekt. Ekscentrian prsten nastaje kada projektil ulazi pod otrim uglom. Tu je prsten najiri. - irina prstena se odreuje tako to se ulazna rana posmatra kao asovnik PROJEKTILNA BRISOTINA: nastaje prolaskom projektila kroz kou na koi se zadravaju estice barutnog sagorevanja i maziva iz cevi oruja. OBLIK KANALA RANE - zavisi od: a) rastojanja sa kog je izvreno ispaljenje b) svojstva projektila c) delovanja sekundranih projektila d) svojstava povreenog tkiva USTRELINE IZ DALJINE: Daljina je distanca izmeu tela i usta cevi. Kod oruja kratke cevi, distanca iznosi od nekoliko milimetara do 50 cm. Kod oruja duge cevi, distanca iznosi od 50 cm-150 cm. Kao daljina se podrazumeva sve to iznosi vie od 150 cm. Razlikuju se ustreline iz: a) apsolutne blizine: distanca izmeu tela i usta cevi iznosi svega nekoliko mm ili su usta cevi prislonjena uz telo (prislon). b) relativne blizine: distanca od nekoliko mm- 50 cm; od 50-150 cm c) daljine: preko 150 cm. Ustreline iz daljine su iskljuivo proizvod probojne snage projektila. ULAZNA RANA: - krunog ili ovalnog oblika - manja je od prenika projektila
Page 16

- jasno je izraen nagnjeni prsten ( koncentrian ili ekscentrian) - prisutna je projektilna brisotina - ivice rane su okrenute ka unutra. KANAL rane je levkastog oblika, ui na mestu ulaza, iri se prema svom dnu (balistike karakteristike projektila). Iz pravca prostiranja kanala rane, moe se zakljuiti poloaj rtve i napadaa. lebovi (vodita projektila) omoguavaju projektilu da se kree rotaciono oko svoje ose, a pri tome se kree i propulziono. Projektil obmotava tkiva oko sebe,i iri kanal rane. IZLAZNA RANA: - vea je od ulazne - krunog ili ovalnog oblika - ivice rane su izvrnute upolje. Projektili karakteristino zalamaju pljosnate kosti. Kod ulazne rane, na TABULI INTERNI je vei defekt, a na TABULI EXTERNI je manji defekt. Kod izlazne rane, na TABULI EXTERNI je vei defekt, a na TABULI INTERNI je manji defekt. USTRELINE IZ BLIZINE: - poseduju obeleja probojne snage projektila - elemenata dejstva barutne eksplozije Elementi barutne eksplozije: a) nesagorele i polusagorele barutne estice- ne vide se golim okom b) barutni plamen c) barutni gasovi Nesagorele i polusagorele barutne estice : a) vre pritisak na kou ukoliko je projektil ispaljen iz relativne blizine i nastaje barutna tetovaa ili barutna tetovacija b) slau se na odeu, kou oko ulazne rane ili poetni deo kanala rane. Barutni plamen : a) opeenost koe b) oparenost koe c) osmuenost dlaka Barutni plamen razara tkiva na ulazu i du kanala rane. USTRELINE IZ APSOLUTNE BLIZINE: ULAZNA RANA: a. nepravilnog zvezdastog oblika sa zacepima koe ( povratno dejstvo barutnih gasova). Kada se povue obara, stvara se vakuum u cevi, cev usisava barutne gasove, oni vuku tkiva za sobom i na cevi se mogu nai delii tkiva. b. ivice rane su svetlocrvene boje, zbog stvaranja karboksihemoglobina. c. ne uoava se nagnjeni prsten, jer je uniten barutnim gasovima d. koa je ogarena i opeena e. dlake su osmuene f. oko ivica ulazne rane ima sasvim malo ili nimalo barutnih estica Kod prislona ulazna rana ima oblik usta cevi (kljuaonica).
Page 17

KANAL RANE: a) ima oblik dvostrukog levka- iri delovi se nalaze prema ulazu i izlazu rane i spojeni su uim delovima. b) u zidovima kanala rane su prisutne barutne estice. IZLAZNA RANA: a) manja od ulazne b) nepravilnog oblika ili cepasta c) veeg je prenika od prenika projektila USTRELINE IZ RELATIVNE BLIZINE ULAZNA RANA a) krunog ili ovalnog oblika b) manja je od prenika projektila c) dobro izraen nagnjeni prsten d) prisutna projektilna brisotina e) pozitivne barutne estice oko ivica ulazne rane f) koa je opeena i ogarena g) dlake su osmuene KANAL RANE: ima oblik levka sa irim delom prema izlazu ili dnu rane. IZLAZNA RANA: a) vea od ulazne rane b) nepravilnog je ovalnog ili krunog oblika DOKAZIVANJE NESAGORELIH I POLUSAGORELIH ESTICA: - zasieni rastvor koncentrovane sumporne kiseline i difenil-amina - kolorimetrijska proba - dokazuju se nitrati iz barutnog punjenja - parafinska rukavica Sadraj iz okoline rane se uzima skalpelom, stavi se u Petrijevu olju zajedno sa koncentrovanom sumpornom kiselinom i difenil aminom i dobija se zasieni rastvor. Radi se jedna ili vie proba, u zavisnosti od toga koliko ima rana. Mora se raditi za svaku ranu posebna proba i mora se koristiti posuda sa belim dnom. Saeka se rastvaranje i posuda se pomera u ruci, levo-desno. Ako su prisutne barutne estice, one se kreu vidu plaviasto-zelenkastih tragova, kao repii spermatozoida. Ova proba se koristi da bi se dokazalo da je pucano iz blizine (u sluajevima kada je korien priguiva ili je pucano kroz jastuk). Parafinska rukavica se koristi da bi se utvrdio poinilac zloina. Dokazuju se barutne estice sa palca i kaiprsta. USTRELINE SAMOM Nastaju jednovremenim ispaljenjem vie projektila- olovnih kuglica, same. Kuglice se kreu paralelno, sa poveanjem rastojanja, one se rasipaju i kreu u vidu zvona. Izgled ustrelina smom je uslovljen rastojanjem sa koga je izvreno ispaljenje i to utie na kretanje same.
Page 18

USTRELINA IZ APSOLUTNE BLIZINE: a) zjapea rana b) na koi se uoava dejstvo plamena c) uoava se veliki broj kanala USTRELINA IZ RELATIVNE BLIZINE: a) postoji centralna ulazna rana sa satelitskim ulazima od pojedinanih sami b) postoje znaci ogarenja i barutne tetovae USTRELINA IZ DALJINE: a) veliki broj pojedinih ulaza b) odgovaraju zvonastom obliku kojim se iri snop sami POVREDE RASPRSKAVAJUIM SREDSTVIMA (VULNERA EXPLOSIVA) - nastaju dejstvom projektila koji se oslobaaju pri eksploziji rasprskavajuih sredstava (mine, bombe, granate). Nastaju prilikom eksplozija u industriji i korienja neispravnih kunih aparata (gasne boce, gasne instalacije, televizori). U te povrede svrstavaju se : termike, mehanike i hemijske povrederazderine, raskomadine, opekotine, trovanje. OPTA REAKCIJA ORGANIZMA NA MEHANIKU TRAUMU CRUSH SINDROM (POSTKOMPRESIVNI SINDROM) - nastaje prilikom zatrpavanja u rudnicima, zemljotresima itd. Dolazi do dugotrajnog pritiska na donje ekstremitete i prekida cirkulacije. Nakon oslobaanja prignjeenih delova tela, osoba se dobro osea. Mioglobin iz oteenih miinih elija dospeva u bubrene tubule i nastaje poremeaj funkcije bubrega: oligurija, anurija i uremija. EMBOLIJA je zaepljenje krvnog suda materijama koje su dospele u krvotok,a koje ne pripadaju normalnom sastavu krvi. Postoje: - arterijske embolije - venske embolije (ee) Vrste embolija: 1. trombna (e.thrombotica) 2. vazduna (e.aeria) 3. gasna (e.gaseosa) 4. tkivna (e.parnchymatosa) 5. embolija stranim telom (e.coprus alienum) 6. septika (e.septica) 7. masna (e.adiposa) 8. parazitarna (e.parasitaria) TRAUMATSKI OK nadraaj perifernih ili visceralnih ivaca refleksno preko vagusa dovodi do prekida rada srca i plua. Karakteristike oka: a) povrede odreenih delova tela lake dovode do oka- sluzokoa nosa, grlo, trbuh, testisi. b) tok i ishod oka nisu srazmerni jaini nadraaja c) za nastanak i ishod oka su znaajni precipitirajui inioci: konstitucija, ivotna dob, pothranjenost.
Page 19

ok moe biti: a) akutni- odmah nakon povrede b) subakutni- naglo poinje, traje 2-3 dana Dijagnoza smrti usled oka: a) na osnovu klinikog nalaza b) posebnih okolnosti sluaja c) iskljuenjem drugih uzroka smrti. KRANIOCEREBRALNE POVREDE: a) povrede tkiva poglavine b) povrede lobanjskih kostiju c) povrede unutarlobanjskih struktura Povrede tkiva poglavine: Poglavina je mekotkivni omota koji se prostire od obrva do gornje potiljane linije. Povrede na tkivu poglavine obuhvataju sve vrste ozleda i rana. Postoje obilna krvarenja (zbog prokrvljenosti) i sklonost ka infekciji. Specifina povreda je otrgnue celog tkiva poglavine (avulsio) ukoliko dugu kosu zahvati rotirajui deo neke maine (skalpiranje). Prelomi lobanjskih kostiju: a) mogu biti otvoreni i zatvoreni b) u zavisnosti od mesta dejstva sile: direktni i indirektni. Prema lokalizaciji mogu biti: a) prelom krova lobanje b) prelom poda lobanje c) prelom krova i poda lobanje Prema stepenu zahvaenosti kotanog tkiva mogu biti: a) prelomi spoljanje ploe kosti lobanje b) prelomi unutranje ploe kosti lobanje c) prelomi obe ploe Prema stepenu prekida kontinuiteta: a) potpuni prelomi-frakture b) nepotpuni prelomi- fisure Utisnuti prelom (FRACTURA IMPRESSIVA) je poseban oblik direktnog preloma. Nastaje zbog dejstva orua male udarne povrine (4 x 4cm) i velike kinetike energije. Razvijaju se velike sile savijanja pljosnatih kostiju. Utisnuti kotani odlomak verno prikazuje oblik povrednog orua (identifikacija). Indirektni prelomi: a) lokalizovani su na podu lobanje b) predstavljaju produetak linearnih preloma krova lobanje c) prema smeru mogu biti: transverzalni, kosi i sagitalni. Sagitalni mogu biti od potiljka ili frontalni.
Page 20

Povrede unutarlobanjskih struktura: EPIDURALNI HEMATOM (Haematoma epidurale) je izlivanje krvi u epiduralni prostor koji se nalazi izmeu spoljanjeg lista Dure mater i unutranje ploe kosti lobanje. Povreuju se a.meningea media ili njene grane. Lokalizovan je najee temporoparijetalno, retko frontalno i u predelu zadnje lobanjske jame (povreda grana). Epiduralni hematom nastaje najee: a) na strani dejstva sile, ree na suprotnoj strani b) ee je solitaran, ree multipli c) moe biti udruen sa prelomima kostiju lobanje, ali i ne mora (elastine kosti kod dece i mladih osoba). Nastaje: a) usled pada na glavu b) usled udara mehanikog orua u predeo glave- udar u slepooni predeo ne mora biti jak, dovoljno je da unutranja ploa slepoone kosti naprsne popreno u odnosu na paravac prostiranja krvnog suda. Klinika slika: a) osoba se dobro osea, sposobna je za normalne aktivnosti b) ne postoje nikakvi kliniki znaci povrede ( asimptomatski ili slobodni vremenski interval, naziva se jo i lucidni, traje najdue do 24 sata, jer je potrebno vreme da krv odlubi Duru mater) c) izlivena krv vri kompresiju na mozak- dovoljno je 50 grama ili manje kod dece (minimalna koliina krvi) d) nastaje poremeaj svesti- somnolencija, sopor, koma e) hemiplegija na strani povrede ili na suprotnoj strani f) Hainsonova zenica- na strani povrede je zenica ira i slabije reaguje na svetlost g) teina krvi od 250 grama uzrokuje smrt usled kompresije na vitalne centre u produenoj modini Prognoza: a) zavisi od toga kada je postavljena dijagnoza b) opservacija povreenog u toku 24 sata c) najbolji rezultati u leenju se postiu pre gubitka svesti. Leenje - hirurko: trepanacija lobanje, evakuacija krvi i saniranje krvnog suda. EPIDURALNI HEMATOM JE TEKA TELESNA POVREDA OPASNA PO IVOT!!! Ako se zavri smrtnim ishodom, mogue su dve opcije: a) lekar nije zadrao pacijenta na opservaciji (nesavesno postupanje) b) da se sama povreena osoba nije javila na vreme c) bezuslovno smrtne povrede se zavravaju smrtno bez obzira da li je primenjeno leenje ili ne! SUBDURALNI HEMATOM (HAEMATOMA SUBDURALE) je izlivanje krvi izmeu unutranjeg lista Dure i meke modanice. Po etiologiji moe biti: 1. morbozni rascep aneurizme arterija na osnovi mozga- Willisov estougao 2. traumatski- primarni i sekundarni Primarni nastaje zbog rascepa emisarnih vena izmeu tvrde i meke modanice. Sekundarni nastaje kao posledica velikih kontuzija- rascepa meke modanice i njenih krvnih sudova.
Page 21

Tok subduralnog hematoma: 1. akutan - ispoljavanje klinikih simptoma do 3 dana 2. subakutan - 3-21 dan 3. hronian - posle 21 dan Primarni hematom ima dui slobodni vremenski interval (vensko krvarenje). Slobodni vremenski interval traje vie sati ili dana. Sekundarni hematom ima krai slobodni vremenski interval. Javlja se kod meovitih- arterijskih i venskih krvarenja. Klinika slika: a. glavobolja b. poremeaj svesti- somnolencija, sopor, koma c. hemiplegija d. Hainsonova zenica e. umiranje se javlja zbog kompresije vitalnih centara Prognoza zavisi od toga: 1. kada je postavljena dijagnoza 2. kada je zapoeto leenje Terapija: hirurka Sudsko-medicinska klasifikacija: PRIMARNI SUBDURALNI HEMATOM JE TEKA TELESNA POVREDA OPASNA PO IVOT!!! SEKUNDARNI SUBDURALNI HEMATOM JE BEZUSLOVNO SMRTONOSNA POVREDA!!! (BEZ OBZIRA NA UKAZANU LEKARSKU POMO). POTRES MOZGA (COMMOTIO CEREBRI) je jedina povreda CNS-a bez organskih lezija. Nastaje pri zatvorenim povredama glave. Predstavlja kompleks klinikih i modanih simptoma. Nastaje direktnim dejstvom sile ili indirektnim dejstvom ( pad sa velike visine na noge ili zadnjicu). Po toku moe biti: 1. akutni - traje najvie par minuta 2. subakutni - traje par sati Ishod potresa mozga moe biti: nesmrtni i smrtni. Klinika slika: 1. nagli gubitak svesti 2. vegetativni sindrom 3. retrogradna i anterogradna amnezija 4. prolaznost svih simptoma GUBITAK SVESTI: Nastaje odmah posle direktnog i indirektnog dejstva sile. Gubitku svesti moe prethoditi svetlucanje pred oima. Gubitak svesti ne traje due od 6 sati, suprotno ukazuje na organsku leziju. VEGETATIVNI SINDROM Posledica je funkcionalnog poremeaja modane kore ili stabla. Nakon gubitka svesti, vitalne funkcije su u depresiji: pad krvnog pritiska, usporen puls, usporeno disanje. Nakon uspostavljanja svesti ekskaliraju vrednosti krvnog pritiska, ubrzavaju se puls i disanje. Protokom vremena dolazi do stabilizacije vrednosti vitalnih funkcija. RETROGRADNA AMNEZIJA - neseanje na dogaaje koji su prethodili povreivanju. ANTEROGRADNA AMNEZIJA: 1. neseanje na dogaaje posle povreivanja 2. osoba se automatizovano ponaa 3. ne postoji krivina odgovornost
Page 22

Ne sme se postavljati dijagnoza potresa samo na osnovu anamneze (per anamnesis) zbog agravacije i simulacije. Klinikim pregledom se moe utvrditi postojanje vegetativnog sindroma. Dijagnoza smrti zbog potresa mozga: 1. postojanje povreda poglavine ili kostiju glave 2. posebne okolnosti sluaja 3. iskljuenje drugih uzoraka smrti Sudsko-medicinska kvalifikacija potresa mozga: TEKA TELESNA POVREDA. NAGNJEENJE MOZGA (CONTUSIO CEREBRI) - skup patoloko-anatomskih promena i klinikih simptoma prozrokovanih mehanikim povredama mozga, mekih modanica i njihovih krvnih sudova. Kontuzije mozga nastaju: 1. usled udarca u predeo glave 2. usled pada na glavu Udruene su sa prelomima lobanjskih kostiju ili bez preloma lobanjskih kostiju. Lokalizacija kontuzija: 1. na strani delovanja sile- COUP (ita se ku) 2. na suprotnoj strani od delovanja sile- CONTRA COUP (kontra ku) Mogu biti lokalizovane u: 1. kori mozga 2. beloj masi 3. sivom tkivu modanih jedara Simptomi nagnjeenja zavise od: a. lokalizacije b. intenziteta c. ekstenziteta kontuzionih arita Male kontuzije i kontuzije u slepim, nemim zonama su bez simptoma. Vea kontuziona arita u zavisnosti od lokalizacije daju simptome, kao to su neuroloki ispadi, dok kontuzije produene modine dovode do smrtnog ishoda. Sudsko-medicinska klasifikacija nagnjeenja: u zavisnosti od lokalizacije, intenziteta i ekstenziteta nagnjeenje mozga se klasifikuje kao TELESNA POVREDA OPASNA PO IVOT ili BEZUSLOVNO SMRTONOSNA POVREDA!!! RAZORENJE MOZGA (CONQUASATIO CEREBRI) ili DESTRUCTIO CEREBRI - lokalizovano traumatsko razorenje pojedinih delova mozga. Nastaje: a. dejstvom tekih, tupih, jako zamahnutih mehanikih orua b. na mestu dejstva sile ili na suprotnoj strani c. praeno je prelomima lobanjskih kostiju Sudsko-medicinska klasifikacija: TEKA TELESNA POVREDA OPASNA PO IVOT ili BEZUSLOVNO SMRTONOSNA POVREDA!!! DESTRUCTIO CEREBRI - mozak je pretvoren u bezstrukturnu kaastu masu. Nastaje pri brojnim i potpunim prelomima kostiju krova i osnove lobanje. Sudsko-medicinska klasifikacija: BEZUSLOVNO SMRTONOSNA POVREDA!!!
Page 23

VITALNE REAKCIJE Vitalne reakcije su kriterijum za odreivanje vremena nastanka povreda. Vitalne reakcije nastaju tokom ivota i bioloki su odgovor organizma na povredu. Mogu biti: a. zaivotne, intravitalne povrede - nastaju tokom ivota b. posmrtne, postmortalne - nastaju nakon nastupanja smrti Po mestu nastanka, dele se na: a. lokalne- na mestu povrede b. opte- na mestima udaljenim od povrede Lokalne povrede: 1. krvni izliv 2. krvni podliv 3. retrakcija ozleenog tkiva 4. skoravanje oguljotine 5. nagnjeina 6. inflamacija 7. penuanje u organima za disanje 8. tromboza povreenog krvnog suda Opte povrede: 1. iskrvavljenost 2. embolija 3. aspiracija 4. degluticija (gutanje) Dokazna vrednost vitalnih reakcija: nemaju jednaku snagu dokaza zaivotnosti. Po dokaznoj vrednosti mogu biti: a. apsolutne b. relativne Apsolutne vitalne reakcije: imaju sigurnu snagu dokaza zaivotnosti. Proistiu iz cirkulacije, disanja, gutanja, zapaljenja. To su: a. iskrvavljenost b. embolija c. tromboza d. aspiracija e. degluticija f. inflamacija Relativne vitalne reakcije: nemaju apsolutnu snagu dokaza zaivotnosti. Mogu nastati i posle klinike smrti,u supravitalnom vremenu i posle njega. To su: a. krvni izliv b. krvni podliv c. retrakcija tkiva d. skoravanje oguljotine e. nagnjeina AGONALNE POVREDE - nastaju za vreme hropca ili usled hropca. Povrede se nanose sebi ili drugima, namerno ili nenamerno. Cilj namernih posmrtnih povreda je prikrivanje pravog uzroka smrti i/ili unitenje identifikacionih elemenata rtve. Sluajne posmrtne povrede nastaju:
Page 24

a. od mrtve prirode, b. od ivotinja c. prilikom otkopavanja i prenosa lea (manipulacija lea). UDUENJE (ASPHYXIA) Disanje ili respiracija je vitalna funkcija organizma koja podrazumeva transport kiseonika iz atmosfere do elija i povratno izbacivanje CO2. Uslovi za pravilnu respiraciju: a. normalni sastav atmosfere b. otvorenost usnog i nosnog otvora c. prohodnost disajnih puteva d. ouvan kvalitet plunog tkiva e. pravilan sastav krvi f. sposobnost eritrocita da prime kiseonik i prenesu ga do tkiva i elija Poremeaj ili prekid bilo kog uslova izaziva oteenje disajne funkcije iji ishod moe biti smrtan i nesmrtan. Prema poreklu, asfiksije mogu biti: a. prirodne b. nasilne Prirodna asfiksija (ASPHYXIA NATURALIS) nastaje kao posledica upale plua, TBC, masivne plune embolije. Nasilna asfiksija (ASPHYXIA VIOLENTA) je izazvana egzogenom noksom: mehanikog, fizikog i hemijskog porekla. Kod veine asfiksija odigravaju se dva procesa istovremeno, nedostatak kiseonika (anoxia, anoxhaemia) i nagomilavanje ugljen dioksida u krvi (hypercapnia). Nasilno fiziko uduenje nastaje delovanjem fizikih agenasa - npr. udar elektrinom strujom. Nasilno hemijsko uduenje prouzrokuju CO, cijanova jedinjenja, barbiturati, alkohol. Nasilno mehaniko uduenje (ASPHYXIA VIOLENTA MEHANICA) je poremeaj ili prekid disanja izazvan mehanikim sredstvima. Moe nastati : a. zapuenjem - SUFFOCATIO b. stezanjem - STRANGULATIO Zapuenje: a. zapuenje usta i nosa (OCCLUSIO ORIS ET NASI) b. zapuenje grkljana i grla (OBTURATIO PHARYNGOLARYNGIS) c. zapuenje dunika i dunica (OBTURATIO TRACHEOBRONCHIORUM) d. zapuenje na nivou plunih alveola - utopljenje (SUBMERSIO)
Page 25

Stezanje: a. b. c. d. zaguenje akama (STRANGULATIO MANUALIS) zadavljenje (STRANGULATIO FUNALIS) veanje (SUSPENSIO) pritisak na grudni ko i abdomen (COMPRESSIO THORACIS ET ABDOMINIS)
Opti kliniki znaci, stadijumi asfiksije: 1. stadijum dispneje 2. stadijum konvulzija 3. stadijum apneje 4. terminalni stadijum STADIJUM DISPNEJE - glad za vazduhom koja nastaje usled nedostatka kiseonika i akumulacije ugljen-dioksida. Ovaj stadijum traje 1-1,5 minut. Disajni pokreti su ubrzani i pojaani. Postoji: a. pomodrelost koe lica b. izbuljenost oiju c. poremeaj pulsa d. poremeaj krvnog pritiska e. svest je ouvana f. postoji seanje povreenog i reprodukovanje dogaaja (mesto,nain i sredstvo povreivanja) Sudsko-medicinski znaaj: LAKA TELESNA POVREDA (kratkotrajno oteenje zdravlja). Iskaz povreene osobe je verodostojan. STADIJUM KONVULZIJA a. najpre se javljaju klonino-tonini grevi b. disajni pokreti su rei i naporniji c. postoji poremeaj i gubitak svesti d. izrazitija pomodrelost lica i izbuljenost oiju e. retrogradna amnezija Ovaj stadijum traje 1-2 minuta. Sudsko-medicinski znaaj: TEKA TELESNA POVREDA, jer se javlja privremena nesposobnost za rad. Iskaz povreene osobe nije verodostojan, jer praznine ispunjava konfabulacijama! STADIJUM APNEJE a. prestanak spontanog disanja b. produbljivanje besvesnog stanja c. srana radnja je ouvana d. snien krvni pritisak e. ubrzan puls f. oduzetost miia i poputanje sfinktera Ovaj stadijum traje 2-3 minuta. Sudsko-medicinski znaaj: TEKA TELESNA POVREDA OPASNA PO IVOT, jer kod preivelih postoji mogunost trajnih i znatnih oteenja funkcije modane kore. TERMINALNI STADIJUM: a. telo je u stanju mirovanja b. srce je jo uvek u funkciji c. nekoliko terminalnih pokuaja udisanja
Page 26

d. gaenje refleksa e. na kraju prestanak srane radnje i smrt Retko se preivljava, ali ukoliko se preivi, stepen oteenja ima osobine KVALIFIKOVANE TEKE TELESNE POVREDE SA TRAJNIM POSLEDICAMA. Umiranje kod nasilnih mehanikih asfiksija traje 5-10 minuta. Opti obdukcioni nalaz je isti za sve vidove nasilnog mehanikog uduenja: 1. pomodrelost koe i vidljivih sluzokoa 2. izraene mrtvake mrlje 3. takasti i mrljasti podlivi koe i konjuktive 4. mnogokrvnost unutranjih organa 5. teno stanje krvi 6. krv je tamnocrvene boje zbog karbaminohemoglobina 7. plua su napeta sa mrljastim krvarenjima zbog forsiranih i napetih disajnih pokreta Lokalni obdukcioni nalaz je karakteristian za pojedine vidove nasilnog mehanikog uduenja. Zavisi od stranog tela koje je izazvalo uduenje. SUFOKATIVNE ASFIKSIJE OCCLUSIO ORIS ET NASI - nastaje istovremenim zatvaranjem usta i nosa. Zatvaranje moe biti ostvareno: 1. runo (manuelno) 2. materijalom nepropusnim za vazduh ili predmetom 3. odupiranjem lica o podlogu Manuelno - dlanom od strane druge osobe. Najee je ubilakog porekla. rtve su: a. novoroena i mala deca b. stare osobe c. odrasle osobe koje su fiziki slabije od napadaa. Samoubistvo nije mogue, jer gubitak svesti prekida motoriko delovanje dlana. Lokalni obdukcioni nalaz: a. na koi oko nosa i usta se uoavaju mrljasti i okruglasti krvni podlivi poreklom od jagodica prstiju b. crtaste i lune ogrebotine poreklom od noktiju c. rascepi sluzokoe usana d. povrede desni i zuba- rasklaenje ili izbijanje Pokrivanje usta i nosa materijalima nepropusnim za vazduh se deava naroito kod male dece posteljinom (zadesno). Mogue je i ubistvo navlaenjem plastine kese na glavu, jastukom, posteljinom. Samoubistvo na ovaj nain je retko, kao npr. obmotavanje glave lepljivom trakom. Lokalni obdukcioni nalaz: a. deformacija nosne piramide i usnog otvora b. lokalni nalaz izostaje kod korienja mekog materijala- jastuk, jorgan. Odupiranje lica o podlogu je najee zadesnog porekla i deava se kod: a. novoroene dece b. alkoholisanih osoba c. onesveenih osoba koje boluju od epilepsije Mogue je ubistvo, ali se kao samoubistvo iskljuuje.
Page 27

Lokalni obdukcioni nalaz: a. na koi brade i oko usta i nosa se uoava bledilo b. deformisanost nosa i usta OBTURATIO PHARYNGOLARYNGIS predstavlja zapuenje grkljana i grla stranim mekim ili vrstim predmetom. Najee je zadesnog porekla i esta je kod male dece. Posebno treba biti oprezan u stomatolokom radu sa sitinm instrumentima. Ubistvo je mogue kod: a. osoba koje su slabije od napadaa - guranje tkanine ili zguvanog papira duboko u drelo kod edomorstva b. samoubistvo se retko deava, ali je teorijski mogue. SMRT USLED ZALOGAJA (MORS E BOLO): - zapadanje veeg zalogaja hrane u grkljanski otvor Deava se kod: a. alkoholisanih osoba b. osoba sa poremeenim refleksom gutanja c. osoba bez i sa malim brojem zuba d. osobe koje u toku jela priaju, smeju se ili pevaju (deca) Smrt nastupa trenutno usled nadraaja grlenih nerava (vagusa i glosofaringeusa) i refleksnog zastoja srca. OBTURATIO TRACHEOBRONCHIORUM - nastaje vrstim predmetima (zrno pasulja, kiki-riki, kliker, pesak, zemlja), kaastim sadrajem (povraen sadraj eluca), polutenim sadrajem (krv, mulj). Npr. kod Le Fort III fraktura, krv se sliva niz zadnji zid drela i moe da se aspirira. Najee nastaje zadesno: a. upadanjem u silose sa itom i septike jame b. udisanje sitnih predmeta (mala deca) c. u toku stomatolokih intervencija- polomljeni delovi zuba, Ker proirivai, boreri. Lokalni obdukcioni nalaz: strano telo. Karakteristino kod aspiracije zrna pasulja osoba kolai oi, ne moe da udahne, ima poremeaj disanja, i cijanozu, poinje da kalje. Kada zrno sklizne u dunik obino je manjeg prenika od samog dunika, te se kaljanje smiri, nestanu ostali znaci i simptomi, da bi posle izvesnog vremena dolo do bubrenja zrna u vlanoj sredini i pogoranja stanja. Zato se kod svih aspiracija mora uraditi bronhoskopija! SUBMERSIO - nasilno mehaniko uduenje udisanjem i prodorom tenosti u disajne puteve sa posledinim zapuavanjem njihovih donjih i zavrnih delova. Tenost utopljenja moe biti: a. najee voda- tekua, stajaa, slatka ili slana. b. druge tenosti: pivo, ulje, vino, benzin Uslovi nastanka: nije neophodno da celo telo bude potopljeno u tenosti, dovoljno je da su samo spoljanji disajni putevi - nos i usta ispod nivoa tenosti.
Page 28

Mehanizam umiranja kod utopljenja prolazi kroz etiri faze koje ukupno traju 3-5 minuta. To su: 1. IMMERSIO - disajni otvori dospevaju ispod povrine tenosti pa kroz nos i usta umesto vazduha poinje nadiranje tenosti koje ima za posledicu REFLEKSNI PREKID DISANJA - to se ostvaruje : a. refleksnom imobilizacijom grudnog koa b. refleksnim zatvaranjem epiglotisa Na taj nain tenost ne moe dospeti u grlo ali moe gutanjem dospeti do drela, jednjaka i eluca. 2. SUFFOCATIO- Poto raste potreba za disanjem zbog sve veeg nedostatka O2 i sve veeg nagomilavanja CO2, na kraju dolazi usled nadraaja centra za disanje u modini do refleksnog otvaranja disajnih puteva i poetka refleksnih pokuaja dubljeg disanja. Podie se epiglotis i dolazi do nadiranja tenosti u disajne puteve kao i u organe za varenje, to dovodi do nadraaja sluznice disajnih puteva i grevitim iskaljavanjem tenost se izbacuje u vidu pene meavina vazduha , tenosti utopljenja ,sluzi organa za disanje. Nastaje ponovni pokuaj za udisaj i izbacivanje tenosti , a ona zapravo prodire jo dublje u disajne organe. Pri obdukciji moe postojati karakteristian nalaz peurkaste sivo-ljubiaste pene oko usnog otvora. 3. APNEA prekid disanja besvesno stanje se produbljuje prisutna je srana radnja voda pasivno prodire u disajne organe i organe za varenje nastaje gubitak refleksa i poputanje sfinktera
4. TERMINALNI STADIJUM- nastupa prekid srane radnje i smrt. Mogunost preivljavanja: utopljenje se moe nadiveti i preiveti, a moe se i nadiveti i umreti od posledica kao to su: - edem plua - smrtni ishod u prvoj fazi - aspiraciona upala plua - blast povrede U drugoj fazi je smanjena mogunost preivljavanja. Da li je le utopljenika ili neutopljenika ? Kada se le izvadi iz vode, dok se ne uradi obdukcija ne zna se da li je u pitanju utopljenik ili neutopljenik te se tretira kao "le iz vode" zbog toga to osoba moe biti usmrena na neki drugi nain, pa tek onda ubaena u vodu da bi se simulirao zades ili samoubistvo. Spoljanji znaci boravka tela u vodi: 1. najeena koa - CUTIS ANSERINA - nastaje grenjem miia u korenu dlaica, nastaje nakon 3-4 sata boravka u vodi 2. psedomaceracija koe dlanova i tabana- kao u pralje 3. mrtvake mrlje u predelu usta i uglova usana Ovi znaci, meutim, nisu dokaz utopljenja. Znaajan spoljanji znak utopljenja je pena u vidu peurke oko nosa i usta (beliasta ili rozikasta).
Page 29

Znaci zaivotnog prodiranja tenosti su: 1. karakteristian izgled plua- plua su napeta, tre iz grudne duplje, na njima se uoavaju otisci rebara. 2. pri presecanju, pluno tkivo kripi i to je penasti emfizem - EMPHYSEMA SPUMOSUM s. AQUOSUM. Poto je tenost dospela do plua iskljuivo aspiracijom koja predstavlja apsolutnu vutalnu reakciju, ovakav nalaz govori da je osoba bila iva kada je dospela u tenost. Nalaz tenosti u elucu i duodenumu je takoe znak utopljenja, jer degluticija predstavlja apsolutnu vitalnu reakciju. Nalaz dijatomeja, silikatne alge u kostnoj sri i parenhimatoznim organima moe biti znak utopljenja, ali postoje suprotni stavovi o dijagnostikom znaaju dijatomeja u dokazivanju utopljenja. RAZBLAENOST KRVI - hemoliza eritrocita i razreivanje serumskih proteina nastaje usled prelaska tenosti iz alveola u plunu cirkulaciju zatim u srce i u veliki krvotok. Zato postoji nalaz da je krv u levoj komori otvorenije crvene boje, (tu dospeva i najvie tenosti iz plua), nego u desnoj komori, to se naroito ispoljava kod sveih utopljenika. Po poreklu, utopljenje moe biti: 1. zadesno - najee 2. samoubilako - esto 3. ubilako - ree, mora postojati disproporcija u snazi, rtve i napadaa ili kod edomorstva Takodje moe biti i primarno ili sekundarno: PRIMARNO UTOPLJENJE- posledica prodiranja tenosti utopljenja do alveola SEKUNDARNO UTOPLJENJE posledica: 1. besvesnog stanja izazvanog povredama (trauma glave, potres mozga), 2. oboljenjima (epilepsija) 3. dospevanja pored ili u tenost i sufokacija u tenosti, npr srani ili modanni udar kod plivaa gubitak svesti aspiracija tenosti utopljenja. STRANGULACIONE ASFIKSIJE Kod strangulacionih asfiksija je VRAT ciljni predeo povreivanja. Povreivanje se ostvaruje stezanjem i pritiskom. Mehanizam povreivanja: kompleksan 1. zatvaranje disajnih puteva 2. poremeaj modane cirkulacije zbog zatvaranja velikih vratnih krvnih sudova- a.carotis communis, v.jugularis 3. refleksna smrt zbog nadraaja vratnih ivaca- n.vagus, n.laryngeus superior
Page 30

ZAGUENJE (STRANGULATIO MANUALIS) - nastaje pritiskom i stezanjem vrata akom ili akama. Poreklo zaguenja: 1. po pravilu ubilako 2. iskljuena je mogunost zadesnog ili samoubilakog povreivanja Klinika slika: identina je klinikoj slici uduenja uopte. Mehanizam umiranja: kompleksan Opti tanatoloki nalaz: -identian je optem tanatolokom nalazu kod asfiksija uopte. Lokalni nalaz: 1. spolja na koi su karakteristini okrugli ili ovalni krvni podlivi poreklom od jagodica prstiju. 2. oguljotine i lune ogrebotine poreklom od noktiju- izostaju ako napada nosi rukavice. Ako je zaguenje nastalo jednom akom, na jednoj strani vrata se moe videti otisak palca, a na drugoj strani vrata, otisci drugih prstiju. Unutranji nalaz: 1. podlivenost potkonog mekog tkiva vrata, miia i njihovih omotaa 2. prelomi titaste hrskavice i podjezine kosti 3. oko preloma postoje podlivi ako je osoba bila iva 4. retko postoje povrede velikih krvnih sudova vrata- tunica interna a.carotis communis POSEBNI VIDOVI PRITISKA NA VRAT: 1. kragna - nastaje pritiskom podlaktice napadaa 2. podlakticom i nadlakticom savijene ruke napadaa. ZADAVLJENJE (STRANGULATIO FUNALIS) - nastaje stezanjem vrata omom koju zatee aktivna (iva) sila ili pasivna (mrtva) sila. Oma moe biti: a. otvorena - nabaci se na vrat, a krajevi se ukrste b. zatvorena - prilikom stezanja, krajevi se veu u vor c. jednostruka d. dvostruka Poreklo zadavljenja: 1. najee ubilako iznenadnim namicanjem ome oko vrata 2. retko zadesno - kod radnika na mainama sa rotirajuim delovima (primer: Isidora Dankan kojoj se earpa zakaila za toak kabrioleta) 3. izuzetno retko samoubistvo Mehanizam umiranja: kompleksan Opti tanatoloki nalaz: identian kao kod ostalih asfiksija. Lokalni nalaz: 1. spolja na vratu se uoavaju promene karakteristine za zadavljenje 2. postoji trag u vidu pruge 3. prua se horizontalno du itavog obima vrata 4. jednake je dubine 5. u odnosu na grleno ispupenje (Adamovu jabuicu) se nalazi iznad ili ispod. Poto je postojala mehanika opstrukcija vratnih vena koja je onemoguavala protok krvi iz glave i vrata,koa lica je modra i oteena a oi iskolaene, dok je koa ispod ome bleda. Ako postoje dva traga, treba voditi rauna da osoba nije bila prvo zadavljena pa obeena, u cilju sakrivanja tragova ubistva.
Page 31

Unutranji nalaz na vratu: 1. potkono tkivo vrata je krvlju podliveno 2. vratni organi su krvlju podliveni 3. prelomi titaste hrskavice i podjezine kosti su rei nego kod zaguenja, ei su nego kod veanja. VEANJE (SUSPENSIO) - nasilno mehaniko uduenje, nastaje stezanjem vrata omom koju pasivno zatee delimina ili potpuna teina sopstvenog tela veanika. Oma ima: luk, vor i krake. Moe biti oma sa: 1. fiksnim vorom 2. klizajuim vorom Prema poloaju vora, veanje moe biti: 1. tipino - vor se nalazi pozadi u predelu ije, lice veanika je bledo, zbog potpunog prestanka cirkulacije. 2. atipino - vor se nalazi napred ili na bonoj strani vrata. Lice veanika je modro, usled nepotpunog prekida protoka krvi. U zavisnosti od poloaja tela, veanje moe biti: a. potpuno - veanik potpuno visi i ne dodiruje podlogu b. nepotpuno - veanik se oslanja o podlogu (omu ne zatee potpuna teina tela veanika). Masa od 5-15 kg koliko iznosi teina glave, vrata i ramena je dovoljna za zatvaranje karotidnih arterija i disajnih puteva. Teina od 5kg je 7% ukupne telesne teine i zatvara karotidne arterije, dok teina od 15kg zatvara dunik. Karakteristike mehanizma umiranja: nastaje skoro trenutni gubitak svesti, po Ponsoldu iznosi 8 sekundi. Zatim, nastaju grevi lica, nogu i ruku, poputanje sfinktera, poslednji pokuaj disanja i na kraju prestanak rada srca. Smrt nastupa za nekoliko minuta, za 4-5 minuta. Upravo zbog prvenstvenog gubitka svesti usled anoksemije mozga, ne postoji mogunost samospaavanja. Poreklo veanja: 1. najee samoubilako (s prolea) 2. zadesno retko - kod dece u igri, radnika na visinama, seksualnih aberacija (autoerotski zades) 3. ubilako izuzetno retko (prethodno onesposobljavanje osobe) Opti, spoljanji, unutranji znaci veanja - identini su znacima nasilnog mehanikog uduenja uopte. Lokalni nalaz: razlikuje se: 1. postoji trag u vidu brazde, izuzetno retko u vidu pruge 2. nalazi se iznad grlenog ispupenja 3. trag je koso poloen 4. ne obuhvata itav obim vrata 5. nejednake je dubine (najdublji je na luku ome, jer je tu najvei pritisak) Tragovi izostaju ako se izmeu ome i koe nalazi neki materijal (npr.pekir). Trag veanja ne predstavlja znak zaivotnog veanja, jer neko moe da se zadavi i da mu se postavi oma radi fingiranja samoubistva. Posmrtna promena je sasuina. Brazda je mrke boje, sasuene koe (crveno-mrka, vrsta i suva), a nastaje ve posle 15minuta. U cilju utvrivanja zaivotnog veanja radi se preparacija vratnih organa: pregled konih grebena, kada je oma viestruka - postoje takasta i mrljasta krvarenja na grebenima koe.
Page 32

Unutranji nalaz: a. postoji rascep intime karotide b. postoji prelom titaste hrskavice i prelom podjezine kosti i njenih rogova c. podlivi mekih tkiva su slabo izraeni d. povrede jugularnih vena su retke e. povrede karotidnih arterija, kime i kimene modine su retke, mogue su kod padajuih veanja. Veanje kao smrtna kazna: - vor ome je veliki i nalazi se bono - konopac je duine oko 2m, a kraci ome su dva puta dui od tela veanika - podloga se naglo izmakne - dolazi do fleksije i rotacije glave - preloma zuba C2 ili razdvajanja C2-C3 ili C3-C4 sa povredom vratne kimene modine. Znaaj razlikovanja tragova stezanja kod zadavljenja i veanja je u tome to treba znati da li je osoba prethodno zadavljena, a simulira se samoubistvo veanjem. PRITISAK NA GRUDNI KO I TRBUH je nasilno mehaniko uduenje. Dolazi do istovremenog pritiska na grudni ko i abdomen. Poreklo: 1. ubilako, kada napada klei na rtvi uz istovremeno stezanje vrata akama 2. zadesno - najee kod zatrpavanja, zemljotresa, lavina, na utakmicama. Tanatoloki nalaz: 1. iznad mesta pritiska, na venjai, koi i sluzokoama se uoavaju brojna mrljasta i takasta krvarenja 2. podbulost lica 3. pomodrelost lica, vrata i grudnog koa 4. unutranji nalaz odgovara znacima ostalih mehanikih uduenja. Mehanizam nastanka smrti: 1. pritisak na grudni ko se prenosi na unutranje organe i onemoguava priliv venske krvi u desno srce 2. dolazi do prepunjenosti vena glave i vrata (v.cavae superior), prskanja kapilara sa ekhimozama u predelu vrata i lica izrazito modro-crvena boja glave i lica, koja zahvata vrat i ramena i gubi se ispod nivoa kljunih kostiju 3. smrt nastupa kao rezultat kombinovanih mehanikih i/ili asfiktinih povreda * pokuaj samoubistva- tentamen suicidi
Page 33

HEMIJSKE POVREDE ( TROVANJA) INTOXICATIONES CHEMICAE s. VENENATIONES - oteenje zdravlja ili unitenje ivota pod uticajem hemijskih sredstava. OTROVI (VENENA s. TOXINA) - neorganske ili organske supstance koje dovode do prolaznih ili trajnih oteenja sastava ili funkcije organizma. Prema poreklu mogu biti: 1. mineralni- iva, olovo, arsen 2. biljni- opijum, kokain 3. ivotinjski- pelinji, zmijski 4. sintetiki- lekovi Tok trovanja moe biti: 1. akutan- jednokratno unoenje otrova veih koliina i koncentracija 2. subakutan i hronian- viekratno unoenja otrova manjih koliina i koncentracija. Ishod trovanja: 1. nesmrtan 2. smrtan Poreklo trovanja: 1. zadesno 2. samoubilako - esto, 2/3 su ene 3. ubilako - retka, justifikovana i ratna trovanja Delovanje otrova: 1. lokalno - na mestu kontakta 2. sistemsko - nakon resorpcije i distribucije 3. kombinovano Uslovi trovanja: 1. ne postoje apsolutno otrovne hemijske materije 2. hemijske materije su relativno otrovne 3. pod odreenim optim i posebnim uslovima, hemijska materija predstavlja otrov. OSOBINE HEMIJSKIH MATERIJA afinitet prema elijama ili njihovim metabolikim procesima: podrazumeva afinitet prema svim elijama ili elijama pojedinih tkiva agregatno stanje: teno, gasovito stanje, rastvorljivost u vodi i mastima koncentracija: vee koncentracije izazivaju tei stepen intoksikacije koliina: toksina doza (DOSIS TOXICA) je najmanja koliina otrova koja dovodi do oteenja zdravlja. Smrtna doza (DOSIS LAETALIS) je najmanja koliina otrova koja izaziva smrt. PUTEVI UNOENJA: a. Digestivni trakt b. Respiratorni sistem c. Preko koe i sluznica d. Ubrizgavanje otrova u tkiva
Page 34

Digestivni trakt: 1. unoenje je PER OS 2. u usnoj duplji poinje resorpcija i nastavlja se u jednjaku, elucu i crevima 3. u usnoj duplji i jednjaku je neznatna resorpcija zbog kratkog zadravanja otrova 4. najvea reorpcija je u tankom crevu. Respiratorni sistem: 1. otrovi su u gasovitom stanju ili u vidu aerosola 2. resorpcija je brza 3. sistemska dejstva su intenzivna i brza 4. smrt nastupa u kratkom vremenskom periodu. Koa: 1. resorpcija se vri kroz epitel, folikule dlaka i lezde koe 2. to su otrovi sa organskim rastvaraima Ubrizgavanje: 1. ujedi ivotinja i insekata i injekcije 2. resorpcija je brza 3. intravenski dat otrov se distribuira do svih tkiva za 23 sekunde Lina svojstva organizma: ista hemijska supstanca u istoj dozi ne izaziva uvek iste efekte na organizam. Lina svojstva organizma potpomau ili oteavaju dejstvo supstance. U osobine organizma spadaju: 1. ivotna dob 2. telesna teina 3. zdravstveno stanje 4. konstitucija 5. kondicija 6. preosetljivost 7. otpornost ili tolerancija ivotna dob - deca i starije osobe razliito reaguju. Telesna teina - odnos telesne teine i koliine je upravo proporcionalan. Hronina oboljenja - oboljenja srca, plua, jetre, bubrega. Otpornost (tolerancija) se javlja kod hroninog unoenja otrova. To je steena tolerancija koja postoji kod puaa ili alkoholiara. Postoji i uroena tolerancija. DIJAGNOSTIKA: 1. 2. 3. 4. posebne okolnosti sluaja klinika slika hemijsko-toksikoloka analiza obdukcioni nalaz
POSEBNE OKOLNOSTI SLUAJA 1. iznenadno pogoranje zdravstvenog stanja 2. povraanje 3. brzo umiranje prividno zdravih osoba 4. oteenje zdravlja vie osoba koje su jele istu hranu 5. miris otrovne supstance u prostoriji 6. pronalazak farmakolokog proizvoda na licu mesta.
Page 35

KLINIKA SLIKA: zavisi od tipa otrova moe biti iznenadna praena simptomima od strane GIT-a: muka, povraanje, dijareja simptomi od strane CNS-a su: glavobolje i poremeaji svesti, konvulzije, paraliza simptomi od strane KVS: poremeaj sranog ritma, ok, cirkulatorni kolaps. HEMIJSKO-TOKSIKOLOKA ANALIZA: 1. detekcija otrova 2. identifikacija otrova 3. kvalifikacija otrova u odreenom biolokom materijalu Hemijsko-toksikoloka analiza je obavezna, jer se bez nje ne moe postaviti dijagnoza trovanja! Ukoliko se sumnja na neku odreenu supstancu, onda se radi OPTA TOKSIKOLOKA ANALIZA kojom se iskljuuje trovanje. To je kvantitativna analiza i njom se odreuje koliina i koncentracija otrova. CILJANA TOKSIKOLOKA ANALIZA potvruje sumnju na odreenu supstancu. To je kvalitativna analiza kojom se dokazuje koji otrov je u pitanju. Hemijsko- toksikoloka analiza kod IVIH: - krv - urin - saliva - povraeni sadraj - stolica - kosa i nokti (hronino trovanje arsenom) - bris sluznice (sumnja na narkomaniju) Dijagnoza trovanja sa oralnim manifestacijama: Ubedljive intraoralne manifestacije 1. ciljana hemijsko-toksikoloka analiza 2. kvantitativna analiza: odreuje se tip otrova i koncentracija radi odreivanja simptomatske terapije ili antidota. Uzimaju se krv, urin i pljuvaka za analizu. Bez ubedljivih manifestacija: 1. radi se kompletna analiza na biljne, mineralne i sintetike otrove 2. kvantitativna analiza: krv, urin i pljuvaka. Hemijsko-toksikoloka analiza kod UMRLIH: - uzimaju se uzorci organa i stavljaju se u hemijski iste staklene posude (oprane samo vodom). Svaka posuda (ima ih ukupno 6) je oznaena imenom i prezimenom i brojem obdukcije. Posude sa uzorcima se dre u hladnjaku. Uzimaju se: a. donja polovina mozga b. srce, plua, slezina (delovi) c. jetra sa neotvorenom unom kesom d. eludac sa sadrajem e. jedan bubreg i mokrana beika sa sadrajem f. metra tankog i metra debelog creva sa sadrajem
Page 36

OBDUKCIONI NALAZ: 1. utvrivanje lokalnog i sistemskog dejstva otrova 2. mali broj otrova dovodi do karakteristinih ili specifinih patoloko-anatomskih promena. Opti obdukcioni nalaz - netipine lene osobine Lokalni obdukcioni nalaz - promene i povrede na koi i sluzokoi npr. koagulaciona nekroza na miris sireta, ujed zmije, ujedi insekata. Podela otrova prema NAINU DEJSTVA: 1. korozivni 2. nadraajni 3. parenhimski: tkivni, nervni, krvni otrovi KOROZIVNI (JETKI) OTROVI: Koncentrovane kiseline - predstavnik je siretna kiselina Baze - predstavnik je masna ili kamena ili iva soda, NaOH Mehanizam dejstva korozivnih otrova: - lokalno oteenje koe i sluzokoe - slabo izraeno resorptivno dejstvo Trovanje kiselinama: najuestalija trovanja su trovanja koncentrovanom siretnom kiselinom (esencija). Koristi se kao zain i konzervans. Moe se nabaviti u slobodnoj prodaji u koncentraciji od 80%. Smrtonosna doza je 20 ml. Lokalno na koi i sluzokoi digestivnog trakta nastaje koagulaciona nekroza. Komplikacije koje nastaju su u vidu perforacije zida jednjaka ili eluca i pojava medijastinitisa ili peritonitisa. Trovanje bazama: u ruralnim sredinama se NaOH koristi za pravljenje sapuna. NaOH se nalazi u obliku vrstih kristala ili belih tapia. Da bi se ispoljio toksini efekat mora da se rastvori. Lako se rastvara u vodi. Smrtonosna doza je: 10-20 g iste supstance. Lokalno na koi i sluzokoi stvara kolikvacionu nekrozu. Komplikacije su u vidu perforantnih erozija zidova organa. Klinika slika: identina je za baze i kiseline: - estok bol nakon gutanja kiseline ili baze - povraanje otrovne supstance sa primesama izumrle sluznice - smrt nasupa u roku od nekoliko asova- ok, uduenje zbog otoka grla. Kod nadivelih, smrt nastupa posle nekoliko dana usled komplikacija i posledica trovanjaupala plua i sredogrua. Kod preivelih, smrt moe nastupiti kao posledica stvaranja oiljnog tkiva- stenoze jednjaka i deformacije eluca. Poreklo trovanja: 1. najee samoubilako 2. zadesno, ree zbog jakog bola (deca i alkoholiari) 3. ubistvo - mogue, nasilnim sipanjem otrova u usta.
Page 37

OBDUKCIONI NALAZ je specifian: Obino se na koi oko usta vide opekotine od prelivanja otrova preko usne duplje. Radi se i specijalna obdukcija -PREPARISANJE GIT-a U BLOKU (od jezika do zavrnog dela debelog creva) i prati se lokalno dejstvo koroziva TROVANJE IVOM I IVINIM JEDINJENJIMA iva (Mercuris) je tean, na sobnoj temperaturi lako isparljiv metal. Postoje 3 oblika ive: 1. elementarna iva 2. organska jedinjenja ive 3. neorganska jedinjenja ive ELEMENTARNA IVA: - neotrovna je PER OS uneta - pare ive su otrovne - udisanje pare od 2,5 g ive dovodi do smrti. NEORGANSKA JEDINJENJA IVE: - merkuri-hlorid (SUBLIMAT) - merkuro (2-hidroksi)-hlorid (KALOMEL) - merkuri-cijanid SUBLIMAT je vrlo toksina so ive. Toksina doza je 0,2 g. Letalna doza je 0,5-1 g. KALOMEL je slabo toksino jedinjenje. Toksina doza za odraslu osobu iznosi 2-3 g. CIJANID je najotrovnije jedinjenje ive. U prisustvu HCL u elucu oslobaa otovni cijan-vodonik ! Klinika slika akutnog trovanja: - metalni ukus u ustima - bolovi u trbuhu - povraanje - krvavi proliv Klinika slika subakutnog trovanja: - oligurija - anurija - uremija - ulcerozni stomatitis - modro-sivi rub na gingivi. Klinika slika HRONINOG trovanja ivom: ispoljava se pojavama sa sa strane CNS-a - razdraljivost, glavobolja, nesanica... Tremor ruku i nogu hipersalivacija, taman rub gingive OBDUKCIONI NALAZ - inflamacija sluzokoeeludca sa krvnim podlivima i sivo-belim mrljama zato to iva zgruava belanevine ali ne pretvara Hb u hematin
Page 38

TROVANJE ARSENOM: - elementarni arsen je neotrovan - neorganska jedinjenja arsena su vrlo jaki otrovi. To su omiljena sredstva za podmukla ubistva. Mehanizam delovanja: 1. mesni - u vidu iritacije 2. opti - dominantan. Arsen blokira mitohondrijalne enzime tj. tkivno disanje i nastaje hemijska asfiksija! Jedinjenja arsena: 1. arsen- trioksid (ARSENIK ili MIOMOR) 2. arsenasta kiselina 3. arsen-vodonik ARSEN-TRIOKSID - bezbojni kristali ili prah - bez ukusa i mirisa - pogodan za podmukla ubistva (porodica Bordija) Smrtonosna doza: 0,1-0,2 g. Prema poreklu: 1. najee zadesno 2. samoubilako 3. ubilako (danas retko). Klinika slika: - znaci trovanja posle 15-30 min nakon ingestije - dominantni znaci u GIT- u : muka, povraanje, bolovi, proliv - poremeaj svesti: sopr, koma - toniki grevi, konvulzije - smrt nastupa unutar 30 min ili vie sati - obdukcioni nalaz nije karakteristian (hemijsko-toksikoloka analiza). Dokazivanje trovanja: 1. Klinika slika 2. Posebne okolnosti sluaja 3. Hemijsko- toksikoloka analiza 4. Obdukcioni nalaz Kod trovanja jedinjenjima arsena, za dokazivanje se koriste kosa i nokti (arsen se vezuje za keratin) i jedinjenja arsena se mogu dokazati godinama nakon smrti! Arsenofagizam je navika svakodnevnog unoenja malih koliina arsena (afrodizijak, stimulans). Kod arsenofaga, prag osetljivosti prema arsenu je povean. Arsenofag konzumira smrtne doze arsena bez posledica. TROVANJE UGLJEN-MONOKSIDOM: - bez boje i mirisa - laki od vazduha - nastaje nepotpunim sagorevanjem organskih materija Mehanizam dejstva: vezuje se selektivno za isto mesto na hemoglobinu za koje se vezuje kiseonik. Stvara se jedinjenje: KARBOKSIHEMOGLOBIN koje nema sposobnost transporta kiseonika (hemijsko uduenje). Vrednost karboksihemoglobina zavisi od: 1. koncentracije CO u vazduhu 2. duine ekspozicije
Page 39

- 0,01% u vazduhu ne izaziva trovanje. - 0,02% izaziva blage tegobe, a koncentracija od 0,05% izaziva trovanje. Letalna doza je 0,3-0,5%. Klinika slika: - miina slabost - gubitak svesti - nemogunost samospaavanja - klinika slika zavisi od procentualne saturacije hemoglobina sa CO Koncentracija od 5-10 % ne izaziva tegobe kod puaa. Vrednosti 0d 11-20% izazivaju glavobolju i muninu. Vrednosti od 21-30% izazivaju jaku glavobolju, muninu, povraanje, miinu slabost. Vrednosti od 31-40% izazivaju prethodno navedene poremeaje, samo intenzivnije, adinamiju, ataksiju. Vrednosti od 41-50% izazivaju sinkopu i kolaps. Vrednosti od 51-60% izaivaju konvulzije i komu. Vrednosti od 61-70% izazivaju cirkulatorni i respiratorni kolaps. Vrednosti od 71-80% dovode do smrti za nekoliko sati. Vrednosti od 81-90% dovode do smrti za 1 sat. Vrednosti preko 90% dovode do smrti za nekoliko minuta (hemijsko uduenje). Ukazivanje pomoi: - izvlaenje iz atmosfere u kojoj ima CO - davanje istog kiseonika Obdukcioni nalaz: - otvorenocrvene mrtvake mrlje (karakteristino!) - tena krv otvorenocrvene boje - pluni emfizem * otvorenocrvene mrtvake mrlje se sreu kod trovanja cijanovim jedinjenjima, trovanja CO i smrzavanja. Prema poreklu: 1. najee zadesno (u garai u kojoj je motor u pogonu, u poarima, u stambenim prostorijama sa neispravnim instalacijama za gas) 2. retka su samoubistva- broj raste u sredinama sa zemnim gasom 3. ubistva su retka. TROVANJE CIJANOVIM JEDINJENJIMA: 1. cijanovodonik 2. cijanovodonina kiselina 3. cijanidi CIJANOVODONIK: - gas bez boje - miris gorkog badema - nastaje isparavanjem cijanovodonine kiseline CIJANOVODONINA KISELINA - najotrovnija - smrtonosna doza je 1-2 mg/kg - resorpcija je skoro trenutna - bezbojna, lako isparljiva tenost
Page 40

CIJANIDI: - soli cijanovodonine kiseline - predstavnik je kalijum-cijanid - to su jaki otrovi - smrtonosna doza je 2-3mg/kg Mehanizam delovanja: - vezivanje jona cijana za ferment disanja, citohrom-oksidazu - blokada respiratornog lanca u mitohondrijama - anoksija i smrt elija. Klinika slika: - pri prvom udisanju vazduha sa cijanvodonikom se gubi svest i osoba pada - smrt nastupa za nekoliko sekundi uz par greva Obdukcioni nalaz: - slian nalazu kod trovanja CO - otvorenocrvene mrtvake mrlje - tena krv otvorenocrvene boje - mnogokrvnost organa - miris gorkog badema Poreklo trovanja: - najee zadesno - ree samoubilako - ubilako- podmetanje u hranu i pie. U II svetskom ratu su se cijanova jedinjenja koristila za masovnu egzekuciju u nacistikim logorima. TROVANJE PESTICIDIMA: Pesticidi su hemijske materije koje se koriste za borbu protiv tetoina, korova i insekata. To su moni otrovi. Male doze, od 3 mg/kg dovode do smrti. Prodaju se u obliku rastvora. Poreklo trovanja: - najee zadesno - kod radnika u fabrikama pesticida ili zbog nepridravanja tehnikih mera. - samoubistvo - zbog delotvornosti - ubilako trovanje je najree. Prema nameni, pesticidi se dele na: 1. Insekticide 2. Herbicide INSEKTICIDI - najee se koriste organofosforna jedinjenja. Predstavnici su: MALATION i PARATION. Putevi unoenja: 1. PER OS- znaci trovanja se ispoljavaju za 10 min do 2 sata 2. Udisanjem- trovanje nastupa za 20 minuta 3. Kroz kou- simptomi trovanja nastaju za 2-6 sati Mehanizam dejstva: - blokiraju holinesterazu (vei afinitet imaju prema krvnoj nego prema tkivnoj holinesterazi) - dolazi do nagomilavanja acetil-holina na pre i postganglijskim holinerginim nervnim vlaknima i sinapsama CNS Acetil-holin ima: muskarinsko, nikotinsko i kurariformno destvo.
Page 41

Muskarinsko dejstvo: - znojenje - salivacija - mioza - smetnje u GIT- u - bronhospazam - edem plua Nikotinsko i muskarinsko dejstvo: - miini grevi - paraliza Smrt nastupa zbog uduenja: - depresija centra za disanje - paraliza disajne muskulature - opstrukcija bronhija- bronhospazam, sekrecija sluzi. ALKOHOL METIL ALKOHOL- razreiva boja i lakova u industriji. Trovanje ne daje tipinu kliniku sliku. Ako osoba preivi, toksino deluje na optikus i moe dovesti do trajnog slepila. ETANOL (ETIL-ALKOHOL) - bezbojna, lako zapaljiva tenost, karakteristinog mirisa. Nastaje vrenjem glukoze ili fruktoze. Putevi unoenja: 1. PER OS 2. preko koe- alkoholne obloge 3. preko disajnih puteva 4. injekcijama Resorpcija se odvija du celog digestivnog trakta, zapoinje u usnoj duplji, a najvea je u elucu i tankom crevu. U elucu se resorbuje oko 20% unetog alkohola,a vie od 50% se resorbuje u tankom crevu. Resorpcija se odvija po fiziko-hemijskim zakonima difuzije. Faktori koji utiu na resorpciju: 1. Brzina resorpcije: - zavisi od koncentracije alkohola u piu, - prisustva hrane u elucu Kod koncentrovanijih alkoholnih pia je bra resorpcija, dok je resorpcija razblaenih alkoholnih pia sporija. Kod unoenja alkohola na prazan eludac, resorpcija traje 30-60 minuta. Kod konzumiranja alkohola nakon obilnog obeda, resorpcija traje 2-3 sata. 2. Resorpcioni deficit - masti i belanevine usporavaju resorpciju. - Resorpcioni deficit moe biti prividni i stvarni. PRIVIDNI - nastaje vezivanjem alkohola za hranu. Resorbuje se nakon varenja i naknadno dospeva u cirkulaciju. STVARNI - nastaje vezivanjem unetog alkohola za belanevine hrane. Alkohol ne dospeva u krv.
Page 42

Drugi faktori koji utiu na resorpciju: - bra je resorpcija kod osoba sa resekcijom eluca - bre se resorbuju topla, gazirana i alkoholna pia - resorpcija je bra u febrilnim stanjima Distribucija alkohola: - u periodu resorpcije, najvea koncentracija alkohola je u sistemu vene porte - posle dospevanja alkohola u srce, alkohol se distribuira po tkivima - koncentracija alkohola nije ista u tkivima - vea koncentracija je u dobro prokrvljenim i tkivima sa dosta vode- mozak Dinamiki ekvilibrijum - postoji izmeu alkohola u cirkulaciji i tkivima. Eliminacija alkohola: Eliminacija dovodi do pada koncentracije u tkivima. Eliminacija alkohola se vri: 1. metabolikom razgradnjom 2. izluivanjem u nepromenjenom obliku Oko 90-95% alkohola se razgrauje u jetri. Enzimi alkohol-dehidrogenaza (ADH) i katalaza biotransformiu alkohol do ugljendioksida i vode. Izdahnutim vazduhom se eliminie oko 4-7% alkohola. Preko urina se eliminie oko 3% alkohola. Zanemarljiva koliina alkohola se eliminie znojem i mlekom. Widmarck-ov faktor ili eliminiui faktor predstavlja srednju vrednost eliminacije i iznosi 0,15 g/kg na 1 sat. To je konstanta koja iznosi 0.13-0,15 na 1 sat. Ima znaaj u izraunavanju alkoholemije u momentu injenja krivinog dela. Cx = Ct + x t Cx - vrednost alkoholemije u krvi u trenutku dogaaja Ct - nivo alkohola u trenutku vaenja krvi t - broj sati od trenutka krivinog dela do trenutka uzimanja krvi. Formula se uslovno koristi. Ne koristi se ako je: 1. zavrena eliminacija 2. osoba primila infuziju ili transfuziju 3. osoba iskrvarila DEJSTVO ALKOHOLA: - toksino na sve elije organizma - oteuje protoplazmu nervnih elija - razlae masti - koagulie belanevine - smanjuje oksidativne procese - dovodi do hipoksije mozga
Page 43

Manifestacije dejstva alkohola na CNS: - pojava euforije - smanjena sposobnost inhibicije - smanjenje centralne koordinacije pokreta - produeno reakciono vreme - proirenje krvnih sudova - inhibirano luenje antidiuretskog hormona. Klinika slika akutne alkoholisanosti: Ponaanje akutno alkoholisane osobe ne zavisi od nivoa alkohola u krvi. Ne reaguju sve osobe isto na isti nivo alkohola u krvi- postoje individualne razlike. Tei simptomi pijanstva se sreu kod: - dece i starijih osoba - osoba posle povreda mozga - osoba obolelih od epilepsije - umornih i iscrpljenih - ena u prolaznim fiziolokim stanjima Individualna tolerancija prema alkoholu postoji kod hroninih alkoholiara! Kod njih postoji odsustvo klinikih manifestacija nakon popijenih veih koliina alkohola. Odnos izmeu klinike slike pijanstva i alkoholemije nije pravilan i konstantan. Klinika slika akutne alkoholisanosti ne ukazuje na vrednost alkoholemije. STEPENI AKUTNE ALKOHOLISANOSTI: I stepen ALKOHOLEMIJA - koncentracija alkohola je 0,03-0,50 . Koncentracija od 0,03 je endogeni alkohol (vea koncentracija je prisutna kod osoba koje konzumiraju voe), sve preko je egzogeni alkohol. Simptomi: - diskretne promene u strukturi linosti - panja slabi - javlja se nistagmus - suava se vidno polje i sluni pag je nii - naruena je koordinacija preciznih i sloenih pokreta. II stepen - PRIPITOST (NAPITOST) - alkoholemija je 0,51-1,50 . Simptomi: - gubi se kontinuitet misli - pamenje slabi - prisutna je sugestibilnost - prisutni su znaci ataksije - izraenija je nekoordinisanost pokreta - smanjena otrina vida - naruena prostorna orijentacija - naruena mo adaptacije na tamu i svetlost III stepen - PIJANSTVO - alkoholemija je 1,51-2,50 . Simptomi: - intelektualne funkcije su redukovane
Page 44

samopouzdanje raste prostorna i vremenska dezorijentacija drsko ponaanje
IV stepen - TEKO PIJANSTVO - alkoholemija je 2,51-3,50 . Simptomi: - psihomotorna depresija - vazomotorna depresija - muskularna depresija - osoba ne moe da prati tok misli - nedostatak objektivne procene - povraanje i pospanost (kod nenaviknutih) - kod netolerantnih se moe javiti koma V stepen - SMRTNO TROVANJE ALKOHOLOM - alkoholemija preko 4. Smrt nastupa zbog depresije centra za disanje (hemijsko uduenje) i edema mozga. UTVRIVANJE ALKOHOLISANOSTI: Analiza izdahnutog vazduha o za kontrolu saobraaja, kod saobraajnih prekraja. o Koriste se dve metode: 1. Alkotest - balon i ampula sa kristalima 2. Bredanalizator - elektronska maina Kliniki pregled - za potrebe prekrajnog postupka. Potrebno je: - upisati datum, sat i minut izvrenja pregleda - pitati pacijenta: kako je ispijao alkoholno pie- sporo ili brzo? - Da li je uzimao hranu ili ne? - Koju vrstu hrane i u kojoj koliini? - Da li je konzumirao hranu pre ili u toku konzumiranja pia? - Kada je zapoeo i kada je prestao da uzima pie? - Da li je povraao? - Da li se sea dogaaja?- u potpunosti, delimino, ne - Da li je orijentisan u prostoru, vremenu i prema licima? - teina u kg- mrav, normalan, uhranjen, gojazan - visina - izgled lica- bled, normalan, crven - govor- tean, zamuckuje, nerazumljiv - ponaanje- miran, torpidan, uzbuen ili razdraljiv. - znaci ataksije- hod po pravoj liniji, uzimanje sitnih predmeta, proba prst-nos - fizioloki i patoloki refleksi- obrtni nistagmus- trajanje ispod ili iznad 9 sekundi - miris na alkohol - oboljenja- postoje, ne postoje i koja? - povrede- postoje, ne postoje, vrsta i opis povrede. - alkotest- negativan ili pozitivan
Page 45

Hemijsko-toksikoloka analiza - za potrebe prekrajnog postupka; kod uesnika dogaaja koji podleu odredbama Kivinog zakonika, kada se ne prihvata rezultat dobijen analizom izdahnutog vazduha. Cilj: tana koncentracija alkohola i stadijum pijanstva. Uzorci: krv i urin, uzimaju se u zdravstvenoj ustanovi. Krv uzima lekar ili medicinski tehniar pod nadzorom lekara. Uzimaju se 2 uzorka krvi iz vene u razmaku od 30-60 minuta. Mesto uboda se ne sme dezinfikovati alkoholom ili sredstvom koje sadri alkohol- sublimat 1% (znaajno je kod graninih vrednosti pijanstva). Ukoliko je vrednost manja od prvobitne, znai da je zapoela eliminacija, a ukoliko je vrednost vea,onda je poela resorpcija. Urin se uzima da bi se videla eliminacija, tako da je merodavna analiza krvi. Epruvete moraju dobro da se zatvore, obelee imenom i prezimenom i uvaju na +4 C ( u friideru). U roku od 24 sata se radi analiza, u suprotnom se osporavaju rezultati. Urin se uzima pod kontrolom slubenog lica u cilju odreivanja da li je u pitanju faza resorpcije ili eliminacije. Obeleavanje, uvanje i dostavljanje je isto kao krv. Widmarck-ova analiza je nesigurna. ADH odnosno enzimska analiza je spacifina. Gasna hromatografija je specifina i najpouzdanija. ALKOHOL I KRIVINA DELA: 1. alkoholisane osobe su sklone deliktima - tue, silovanja, incesti, razbojnitva, prostitucija. 2. alkohol je stimulans za zades, samoubistvo ili ubistvo. POSLEDICE ALKOHOLIZMA: - pothranjenost - tremor ruku - hronino zapaljenje jednjaka - hronini gastritis - pankreatitis - oboljenja jetre- masna degeneracija i ciroza jetre - miokardiopatije - hipertenzija - aritmije.
Page 46

FIZIKE POVREDE Fizike povrede su nasilna oteenja zdravlja izazvana dejstvom fizikih energija. Mogu biti: 1. POVREDE ELEKTRICITETOM 2. TERMIKE POVREDE 3. POVREDE JONIZUJUIM ZRAENJEM 4. POVREDE NISKIM I VISOKIM PRITISKOM (Baro trauma) 5. Povrede elektricitetom mogu biti: 1. povrede tehnikim elektricitetom - ELECTROCUTIO 2. povrede atmosferskim elektricitetom FULGURATIO TERMIKE POVREDE - mogu biti povrede visokom i niskom temperaturom. - Visoka temperatura moe imati sistemsko i lokalno dejstvo. Sistemsko dejstvo: 1. toplotni udar - SIDERATIO 2. sunanica - INSOLATIO Lokalno dejstvo moe biti 1. dejstvo visoke suve 2. visoke vlane temperature. Visoka suva temperatura daje opekotine ili COMBUSTIO. Visoka vlana temperatura daje oparotine ili AMBUSTIO. Niska temperatura ima sistemsko i lokalno dejstvo. Sistemsko dejstvo: - smrzavanje - CONGELATIO Lokalno dejstvo: - smrzotine - PERNIONES - prehlaenost PERFRICTIO POVREDE TEHNIKIM ELEKTRICITETOM (STRUJOM) - nastaju kada telo doe u kontakt sa neizolovanim provodnikom pod naponom odnosno kada telo ue u strujno kolo. Dva najznaajnija efekta dejstva elektriciteta na telo su: a) elijska depolarizacija nerava i miia b) produkcija toplote Povrede zavise od elektrinih faktora: - napona struje ( 220 V) i jaine struje - oblika toka struje- jednosmerna ili naizmenina: jednosmerna izaziva opsene opekotine,a naizmenina dovodi do paralize disanja i rada srca. - frekvencije struje- 40-70 Hz - otpora koe na mestu kontakta - veliine kontaktne povrine - vremena trajanja kontakta - smera prolaska struje kroz telo - opteg telesnog stanja Ljudsko telo je odlian provodnik zbog visokog procenta vode.
Page 47

Koa prua otpor. Neuljevita koa prua otpor od 100 000 oma, vlana tanka koa i sluznica pruaju otpor od 100 oma, dok suva i uljevita koa prua najvei otpor koji iznosi 1 000 000 oma. Smer prolaska struje je znaajan za bioloku posledicu povreivanja- nesmrtnu ili smrtnu. Smer prolaska kroz telo je najkraim putem od mesta ulaska prema mestu izlaska iz tela. Najei smerovi su: 1. ruka-noga 2. ruka ruka 3. glava-noga 4. glava-ruka Mehanizam umiranja: - paraliza modanih centara i/ili fibrilacija srca -paraliza disajne muskulature (jedino kod udara jednosmerne struje) Obdukcioni nalaz: Elektrini beleg (SIGNUM ELECTRICUM) je posledica lokalnog termikog dejstva. Javlja se na mestu ulaska, ree na mestu izlaska elektrinog toka iz tela. Izgled: sivo-belo ispupenje (opekotina III stepena), veliine iodine glave do zrna soiva. U centru belega je kraterasto udubljenje, vre od okolne koe. Ponekad ima izgled nekrotine opekotine oblika provodnika. Najee se javlja na dlanu i prstima. Beleg je odsutan na mestu ulaska kod kratkog kontakta kroz tenost ili kontakta po irokoj povrini. Poreklo povreivanja: 1. najee zadesno - u domainstvu, pri radu (mealice, builice), vrlo retko autoerotski zades. 2. ubilako poreklo 3. samoubilako poreklo. Dokazivanje smrti: 1. elektrini beleg, ako postoji 2. poznavanje okolnosti sluaja 3. iskljuenje drugih uzroka smrti Uzima se iseak srca za patohistoloki nalaz. Miofibrile su talasaste ako je struja prola kroz srce. POVREDE STRUJOM VISOKOG NAPONA - to je napon struje od 1000-100 000 Vdalekovodi, elektro lokomotive. Nastaju ekstremne opekotine od ugljenisanja. Udar struje nastaje posredno i indirektno (nije neophodno uspostaviti kontakt sa provodnikom). Kada se uspostavi elektromagnetno polje, nastaje Voltin luk, odnosno dolazi do kontakta tela i elektromagnetnog polja. POVREDE PRIRODNIM (ATMOSFERSKIM) ELEKTRICITETOM - nastaju elektrinim pranjenjem u atmosferi pri emu se oslobaa velika koliina elektrine energije visokog napona. U zoni udara, elektrina energija je visokog napona i dolazi do poveanja temperature jonizovanog vazduha. U neposrednoj zoni udara dolazi do ugljenisanja tela odnosno opekotina IV stepena. Bioloke posledice su smrtne ili nesmrtne- kod osoba koje su neposredno uz direktnu zonu udara, kod osoba pogoenih prenetim praenjenjem kroz tehnike provodnike (telefonski i elektrini kablovi).
Page 48

Obdukcioni nalaz: - opekotine na telu - munjine are na koi- razgranato, arborizovano crvenilo koe - namagnetisanost metalnih predmeta - rastopljenost metalnih predmeta - pocepanost odee du avova - odvojenost ona od cipela. - Javlja se trijas: mehanike, termike i elektrine povrede. Poreklo povreivanja: - zadesno- sezonskog karaktera, ee na selima i planinama. ivotni znaci su minimizirani (prividna smrt), a pokuaji oivljavanja su obavezni. TOPLOTNI UDAR (SIDERATIO) nastaje kao proizvod delovanja visoke spoljne temperature i visoke vlanosti vazduha. Odavanje toplote je oteano. Znaci: - slabost - e - glavobolja - bolovi u miiima - nagli skok telesne temperature do 43C - gubitak svesti i mogua smrt. Poreklo: zadesno- neadekvatno odevene osobe, osobe nenaviknute na fizike napore, osobe sa predisponirajuim faktorima (umor, neispavanost, alkoholisanost). SUNANICA (INSOLATIO) nastaje direktnim dejstvom sunevih zraka na nezatienu glavu i vrat. Znaci: - glavobolja - povraanje - centralno povraanje nastaje zbog edema mozga i mekih modanica - poremeaj svesti - delirantno stanje - mogua smrt Poreklo: zadesno poreklo- sezonski karakter. Prva pomo: prenoenje osobe u hlad i davanje velikih koliina tenosti. Obdukcioni nalaz: nespecifian je i isti je kod umrlih od toplotnog udara i sunanice. Vidi se: 1. edem mozga 2. mnogokrvnost modanica 3. tena krv Dijagnoza se postavlja na osnovu: 1. klinike slike 2. posebnih okolnosti sluaja 3. iskljuenja drugih uzroka smrti.
Page 49

OPEKOTINE (COMBUSTIO) nastaju dejstvom plamena i kontaktom sa vrelim predmetima. Prema dubini oteenog tkiva, dele se na: I stepen - STADIUM ERYTHEMATOSUM II stepen - STADIUM VESICULOSSUM ET BULOSSUM III stepen - STADIUM NECROTICANS IV stepen - CARBONISATIO ili carbonificatio I stepen - zahvaen je samo epiderm. Javljaju se crvenilo, bol i otok. II stepen karakterie pojava vezikula i bula. Natkoica se odvaja od koice, vezikule i bule su ispunjene tenou sa belanevinama i leukocitima, dno je crveno sa trombima u krvnim sudovima i to je dokaz da je opekotina nastala zaivotno. Ako je nastala posmrtno, dno nije crveno. III stepen - zahvaena je cela debljina koe. Povrede zarastaju stvaranjem oiljaka. IV stepen - ugljenisanost delova tela ili celog tela. Ukoliko je ugljenisanost ograniena, onda je nastala zaivotno, a ukoliko je ugljnisanost zahvatila celo telo, onda je posmrtna. Teina telesnog oteenja zavisi od: 1. zahvaenosti povrine koe 2. zahvaenosti dubine tkiva Ukoliko je zahvaenost koe 15%, postoji neposredna opasnost po ivot. Kod dece je to zahvaenost koe od 5-7%. Kada je procenat opeenosti 30% i vie, preivljavanje je retko. Smrt usled opeenosti: 1. rana- gubitak tenosti i proteina (hipovolemijski ok) 2. odloena- prodor raspadnutih proteina u krv (endotoksini ok) ili prodor bakterija u krv (septini ok). Ugljenisani leevi - nastaje koagulacija miinih belanevina - prelomi dugih kostiju - borilaki ili koitalni poloaj lea - posmrtne prskotine - kosti su sivo-bele boje, zubi su krti i mat bele boje. - epiduralni zliv - lokalizovan je na vrhu temena. Masti iz kosti se tope i izlaze u epiduralni prostor. Da li je osoba umrla u poaru ili je njena smrt prethodila poaru? Element za utvrivanje zaivotnog boravka u atmosferi poara je nalaz estica gara u disajnim putevima ASPIRATIO FULGINIS - uglavnom su zahvaeni drelo, traheja, ali mogu i donji disajni putevi. Drugi element za utvrivanje zaivotnog boravka u poaru je utvrivanje koncentracije karboksihemoglobina koja iznosi 7-9%. OPAROTINE nastaju dejstvom vrelih tenosti i kontaktom sa vrelim parama. Prema dubini oteenja tkiva, dele se na: I, II, III stepen, nema IV stepena, jer tenosti isparavaju na taki kljuanja.
Page 50

SMRZAVANJE je posledica disbalansa izmeu stvaranja i gubitka telesne toplote. Uslovi nastanka su: - niska spoljanja temperatura - visoka vlanost vazduha - vetrovitost - neadekvatna obuenost i obuvenost - telesna iscrpljenost - alkoholisanost - dejstvo droga Telesna temperatura 32C - dovodi do pomuenja svesti i halucinacija. Telesna temperatura 30C - dovodi do stanja potpune anestezije. Telesna temperatura 26C - dovodi do gaenja svih refleksa i smrti. ehanizam nastanka smrti kod smrzavanja je: 1. depresija CNS-a 2. prestanak elijskog metabolizma 3. srana fibrilacija Obdukcioni nalaz: delimino karakteristian - otvoreno crvene mrtvake mrlje - akutni stres ulkusi - mrlje Vinjevskog - perivaskularne hemoragije u zidu III modane komore SMRZOTINE se javljaju na okrajcima tela-nos, ui, prsti. Nastanak nije iskljuivo u vezi sa niskom temperaturom, slaba odevenost i loa cirkulacija krvi doprinose nastanku smrzotina. Stepeni: I stepen - crvena ili lividna koa II stepen - pojava mehurova III stepen - odumiranje koe i potkonih tkiva (nekroza), kasnije nastaje gangrena.
Page 51

POVREDE JONIZUJUIM ZRAENJEM Izvori jonizujuih zraka mogu biti: PRIRODNI I VETAKI. Vetaki izvori su: 1. RTG aparati 2. nuklearni reaktori 3. radioaktivni izotopi 4. nuklearna oruja 5. nuklearni otpad Vrste jonizujuih zraka: 1. zraci- imaju slabo prodorno dejstvo 2. zraci- umerena prodorna mo 3. zraci- visoka prodorna mo 4. x zraci- vrlo prodorni 5. neutroni- visoka prodorna mo 6. kosmiki zraci Mehanizam dejstva: 1. sposobnost menjanja stanja atoma i molekula svih elijskih organela. 2. kancerogeni efekat 3. mutageni efekat. Efekat jonizujueg zraenja zavisi od: 1. vrste zraenja 2. doze zraenja 3. brzine apsorpcije zraenja 4. ozraene povrine 5. osetljivosti tkiva. RTG zraci imaju dijagnostiku primenu. Traumatsko dejstvo nastaje zbog: prekoraenja doze zraenja prekomerne duine zraenja neprimenjivanja zatitnih sredstava. Telesne povrede RTG zracima nastaju kod osoba koje profesionalno dolaze u kontakt sa RTG zracima i kod pacijanata. Osetljivost tkiva prema RTG zracima je razliita. Najosetljiviji su: 1. koa 2. krvni i limfni sudovi (osim eritrocita, koji nemaju jedro) 3. slezina 4. polne lezde 5. embrionalno tkivo. Najmanje osetljivi su nervno i kotano tkivo. tetni efekat se ne ispoljava za vreme ili odmah posle zraenja, jer postoji period latencije. Vie godina nakon zraenja, dolazi do oteenja tkiva ispod koe i sluzokoe. Manifestacije RTG zraenja: KOA - opadanje dlaka, atrofija koe, pojava ulcera i raka koe HRSKAVICA - prekid rasta GENITALNI ORGANI - sterilitet
Page 52

Obdukcioni nalaz je nespecifian, mogu se nai: a. aplastina tj. pihtijasta kosna sr b. atrofija slezine c. fibroze organa Radijaciona bolest - nastaje optim, masovnim ozraenjem dozom od 200-300 rada. Simptomi su: umor munina krvarenje po koi gubitak kose posle dve nedelje. Ozraenje dozom od 400 rada dovodi do progresivnog oteenja krvne slike i smrti u treoj nedelji. Ozraenje od 600 rada dovodi do rapidnog pogoranja hematopoeze i smrtnog ishoda za dve nedelje. POVREDE NUKLEARNOM EKSPLOZIJOM Efekti eksplozije su: 1. svetlosni bljesak 2. udarni talas vazduha 3. termiki efekat 4. jonizujue zraenje Svetlosni bljesak - unitava nervne elemente mrenjae za manje od 1 sekunde. Udarni talas vazduha - dovodi do mehanikih povreda blastnog tipa- vazduni blast. Postoje jo i vodeni i solidni blast. Vazduni blast dovodi do razaranja krvnih sudova i rupture unutranjih, upljih organa. Termiki efekat - prilikom nuklearne eksplozije se oslobaa toplota od vie milona stepeni i dolazi do nastanka opekotina. Ukoliko se osoba nalazi na 900 metara udaljenosti od centra eksplozije, nastaje ugljenisanost tela. Ukoliko je na rastojanju od 900- 2500 metara, nastae opekotine II i III stepena.
POVREDE VISOKIM I NISKIM PRITISKOM - BARO TRAUMA POVREDE VISOKIM PRITISKOM (HYPERBARYSMUS) - nastaje na veim dubinama, kod ronilaca i pri udesima podmornica. Prvi tip oteenja: prskanje alveola, emfizem, pneumotoraks, oteenje bubnih opni. Drugi tip oteenja: trovanje azotom, kod koga nastupa anestetiki efekat CNS, dezorijentisanost i nema mogunosti samospasavanja. Trei tip oteenja: kod dubinskih ronilaca dolazi do udisanja istog kiseonika. Nastupaju halucincije i euforija.
Page 53

POVREDE NISKIM PRITISKOM (HYPOBARYSMUS) - nastaje pri naglom prelasku u sredinu sa niim atmosferskim pritiskom, kod ronilaca i radnika u kesonima. U uslovima povienog atmosferskog pritiska, azot prelazi u teno stanje. Kod nagle dekompresije, gasovi iz tenog stanja ponovo prelaze u gasovito, stvaraju se mehurii gasa koji zapue krvne sudove i tada nastaje gasna embolija. U toku naglog prelaska osobe sa vieg na nii pritisak ili u toku nekoliko narednih sati mogu nastati poremeaji od kojih neki mogu da : uzrokuju smrt - npr gasna embolija neke modane arterije ostave teke i trajne posledice - oduzetost donjih udova uz potpunu neosetljivost, drugi poremeaju CNS-a budu privremenog karaktera - poremeaj disanja, povraanje, jaki bolovi u zglobovima i kostima, jak svrab, potkoni emfizem, krvarenja, poremeaj sluha, vrtoglavica. NUTRITIVNE POVREDE - nastaju nasilnim prekidom uzimanja hrane i /ili tenosti. Nasilno gladovanje (INANITIO VIOLENTA) - po toku moe biti: akutno i hronino. Poreklo: a. zadesno - u zatrpanim rudnicima, u odronima b. samoubilako - osobe liene slobode c. ubilako neinjenjem - novoroena, mala deca i starije osobe. Prognoza nasilnog gladovanja, uz uzimanje tenosti 1. kod novoroenih, smrt nastupa za 5 dana 2. smrt srednje uhranjenih nastaje za oko 3 nedelje 3. smrt gojaznih osoba nastupa posle 3 nedelje. Obdukcioni nalaz: - potpuni gubitak potkonog masnog tkiva - edemi - gubitak miine mase - smanjenje svih organa. NASILNA E (SITIS VIOLENTA), prema poreklu, moe biti: a. zadesno - posebne okolnosti b. samoubilako c. ubilako - uskraivanje uzimanja tenosti. Smrt nastupa bre nego kod gladovanja. Retko je nadivljavanje iznad 3 dana. Dijagnoza uzroka smrti se postavlja na osnovu: - obdukcionog nalaza - podataka o okolnostima sluaja. BAKTERIJSKE POVREDE - predstavljaju nasilno oteenje zdravlja bakterijama ili toksinima. Mogu biti primarne i sekundarne infekcije. Primarne nastaju direktnim prodiranjem ili unoenjem bakterija i njihovih toksina u organizam. Sekundarne infekcije se nadovezuju na druge povrede.
Page 54

Alimentarne infekcije su bakterijske povrede koje nastaju unoenjem kontaminirane hrane i pia. Najei uzronik infekcije je Salmonella. Alimentarne intoksikacije su hemijske povrede izazvane hemijskim jedinjenjima koja nastaju pri spravljanju hrane. Poreklo povreivanja: a. zadesno - najee b. samoubilako - vrlo retko, kod zdravstvenih radnika c. ubilako - bioloki rat PSIHIKE POVREDE - predstavljaju oteenja zdravlja psihikim reakcijama. Nastaju patofizioloke reakcije krvotoka, nervnog i endokrinog sistema: - tahikardija - ubrzano disanje - bledilo ili crvenilo koe - promena boje glasa. Psihika trauma moe dovesti do trenutne naprasne smrti, oboljenja modanih ili sranih krvnih sudova. Psihika trauma je povod smrti, a ne uzrok! Relacija povod uslov uzrok smrti. Z A D E S (ACCIDENS) je nenamerno, sluajno nasilno oteenje sopstvenog ili tueg zdravlja ili nenamerno, sluajno nasilno unitenje sopstvenog ili tueg ivota. Samozades (AUTOACCIDENS) - nenamerno, sluajno nasilno oteenje sopstvenog zdravlja ili nenamerno sluajno nasilno oteenje sopstvenog ivota. Elementi zadesa: 1. ZADESILAC - nenamerni izvrilac zadesa 2. ZADEENJE - in zadesa 3. ZADEENIK - rtva zadesa. Zadesilac je ovek - neposredni ili posredni zadesilac. ovek moe u isto vreme da bude i zadesilac i zadeenik. Bez uea oveka se deavaju elementarne nesree - poplave, zemljotresi itd. Zadesi po ishodu mogu biti: smrtni i nesmrtni. Po toku, mogu biti: akutni, subakutni, hronini. Prema nainu izvrenja, mogu biti: - mehaniki - fiziki - hemijski - asfiktini - nutritivni - bakterijski - psihiki.
Page 55

Akcidentogeni faktori su sadrani u zadesiocu,zadeenju i zadeeniku. Zades je rezultat akcidentogenih faktora. Najei su saobraajni zadesi (ACCIDENS CIRCULATORIA). U odnosu na godinje mesece, zadesi se najee deavaju u tromeseju jun - avgust. Najree se deavaju u tromeseju decembar - februar. U odnosu na dane u nedelji, zadesi se najee deavaju od subote-ponedeljka. U odnosu na doba dana, zadesi su ei danju, nego nou. Prema mestu nastanka, mou biti: u saobraaju, na radnom mestu, u domainstvu, na javnim mestima. Prema nainu izvrenja, najei su MEHANIKI ZADESI (u saobraaju). Akcidentogenost proistie iz: psihikih osobina zadeenika somatskih svojstava. Psihike osobine mogu biti: - psihofizioloke - psihopatoloke Psihofizioloke mogu biti: intelektualne, etike i emocionalne. Intelektualne osobine: - nerazumnost male dece - umna ogranienost odraslih - nepaljivost - neobazrivost - nepredvianje opasnih situacija. Etike osobine: - bezobzirnost - drskost - nestrpljivost Emocionalne osobine: - zbunjenost - premorenost - rasejanost - zabrinutost Psihopatoloke osobine: - psihoze - neuroze - epilepsija - akutna alkoholisanost Somatska svojstva: - somatofizioloka - somatopatoloka svojstva Somatofizioloka svojstva: - dominacija osoba mukog pola u treoj deceniji ivota (zbog aktivnosti) - prolazna fizioloka stanja: pubertet, klimakterijum, graviditet Somatopatoloka svojstva podrazumevaju razna oboljenja.
Page 56

S A M O U B I S T V O (SUICIDIUM) je svesno ili namerno unitenje sopstvenog ivota. Elementi samoubistva: a. svesnost postupka i njegovih posledica b. namera da se samoubistvo izvri c. postupak unitenja sopstvenog ivota Samoubistvo je proizvod dejstva suicidogene dispozicije i motiva. Suicidogena dispozicija je nasleeno ili steeno smanjen nagon za ivot ili neadekvatna psihika reakcija na spoljanje ili unutranje nadraaje. Suicidogeni motiv je injenica koja pobuuje osobu na izvrenje samoubistva; Suicidogeni motiv je problem koji osoba shvata kao razlog za oduzimanje ivota. To su subjektivni inioci. Suicidogena stimulacija potpomae ili olakava odluku o izvrenju samoubistva. To su: alkoholisanost, narkomanija, posebna stanja organizma (pubertet, klimaks, erotisanost). Suicidogeni motivi, prema oblasti iz koje proistiu, mogu biti egzogeni i endogeni. Endogeni motivi se nalaze u samoj linosti samoubice. To su somatska oboljenja, teka i neizleiva. Mogu biti i psihika oboljenja: inicijalna ili u remisiji. Egzogeni motivi proistiu iz odnosa samoubice prema okolini. Egzogeni faktori su: afektni - ljubavni, brani, porodini, nesporazumi ekonomski - gubitak posla, osiromaenje moralni - osramoenost, uvreenost. Suicidogeni motivi mogu biti: - jednostruki i viestruki (ee) - glavni i sporedni - neposredni (odmah se izvrava) ili posredni (naknadno deluju suicidogeno) - javni i tajni - pravi (stvarno postoje i deluju) i lani (navode se da bi se prikrili pravi motivi). Moe postojati kombinacija: jaa dispozicija i slabiji motivi ili slabija dispozicija i jai motivi. Vrste samoubistava prema trajanju: a. naprasno samoubistvo - izvoenje traje sekundu, minut ili nekoliko sati. b. smrtni ishod koji nastupa posle 12-24 sati c. lagano - do smrti dolazi nakon vie dana, meseci ili godina. U zavisnosti od uea, moe biti: 1. direktno- aktivno uee samoubice 2. indirektno 3. pojedinano 4. udrueno samoubistvo a) dvojno: dvojno indukovano b) nepotpuno dvojno
Page 57

c) prividno dvojno d) porodino samoubistvo Dvojno samoubistvo podrazumeva istovremeno samoubistvo dve seksualno vezane osobe. Postoji obostrana saglasnost za samoubistvo, kao i isto vreme i isto mesto za izvrenje samoubistva. Moe biti da se svaka osoba ponaosob ubija ili da se naizmenino meusobno ubijaju, a najee je jedan izvrilac za oboje. Indukovano dvojno samoubistvo podrazumeva da je ena podstreka, a a mukarac izvrilac. Kod nepotpunog samoubistva, mukarac ubija enu, ali odustaje da ubije sebe, jer izostaju sugestije inicijatorke. Prividno samoubistvo znai ubistvo jedne, a samopovredu druge osobe. Porodino samoubistvo podrazumeva uee dveju ili vie porodino vezanih osobaroditelji, deca, braa, sestre. Moe biti: potpuno i nepotpuno. Potpuno podrazumeva smrtni ishod svih uesnika. Nepotpuno znai da je smrtni ishod delimian. Altruistiko samoubistvo - osoba se ubija da bi drugom priinila korist (npr. materijalna korist- novac od osiguranja). Tendenciozno samoubistvo - samoubica optuuje druge osobe za samoubistvo. Balansno samoubistvo - rezultat odluke za samoubistvo nakon svoenja dogaaja iz prolosti. Kombinovano samoubistvo - samoubistvo koje je istovremeno izvreno sa dva ili vie sredstva. Komplikovano samoubistvo - samoubistvo sa istovremenim zadesom ili ubistvom. Simulirano samoubistvo - prirodna smrt, zades ili ubistvo se predstavljaju kao suicid. Disimulirano samoubistvo - suicid se predstavlja kao prirodna smrt, zades ili ubistvo. ee u sredinama gde je sramota da osoba izvri suicid. Lano samoubistvo (PSEUDOSUICIDIUM) je nesvesno ili nenamerno unitenje sopstvenog ivota. Deava se kod dece i duevnih bolesnika. POKUAJ SAMOUBISTVA (TENTAMEN SUICIDII) je zapoeto, ali nedovreno samoubistvo, zbog: a. nepodobnosti naina ili sredstva izvoenja b. neodlunosti samoubice c. sluajnog spasavanja od drugog lica d. pravovremenske lekarske pomoi Pokuaj samoubistva moe biti: a. jedan put - prvi i poslednji b. vie puta - samoubilaki recidivisti Pokuaj samoubistva je apel okolini.
Page 58

SAMOPOVREIVANJE (AUTOMUTILATIO) - svesno i namerno oteenje sopstvenog zdravlja u cilju postizanja odreene koristi. Samopovredilac bira: a. sredstvo b. nain c. vreme d. deo tela koji e povrediti Samopovredilac svesno i namerno eli oteenje sopstvenog zdravlja, a ne unitenje ivota. Postoji: 1. direktno samopovreivanje - osoba sama sebi nanosi povrede 2. indirektno - druga osoba povreuje u saglasnosti sa samopovrediocem. Vrste samopovreivanja: 1. Demonstraciono skretanje panje 2. Protestno gladovanje zatvorenika 3. Sentimentalno odobrovoljenje neke osobe 4. Malafidno radi smetanja u bolje uslove 5. Fiktivno maskiranje pljake 6. Mistifikaciono izbegavanje vojne obaveze. Samopovreivanje, samoubistvo i pokuaj samoubistva ne predstavljaju krivina dela! Krivina dela: 1. navoenje na samoubistvo - druga osoba podstie lice da izvri samoubistvo (teko je dokazivo) 2. pomaganje u izvravanju samoubistva - osoba nabavlja sredstvo za izvrenje samoubistva. U B I S T V O (HOMICIDIUM) je svesno i namerno unitenje tueg oveijeg ivota. Ubistvo je krivino delo. Objekat krivinog dela je ovek od roenja do smrti. Kao posledica ubistva nastaje smrt, koja moe nastupiti odmah nakon izvrenja krivinog dela,a moe nastupiti i kasnije. Postoji uzrona veza izmeu ubistva i smrti. Elementi krivinog dela ubistva su: - svest o posledicama dela - namera izvrenja dela LANO UBISTVO (PSEUDOHOMICIDIUM) je nesvesno unitenje tueg oveijeg ivotakod dece, psihoza, mentalne retardacije, esto kod vizuelnih halucinacija. Elementi ubistva su: 1. izvrilac dela - ubica 2. postupak - ubijanje 3. rtva - ubijeni
Page 59
Homicidogeni faktori : 1. psihiki: psihofizioloki - intelektualni. etiki, emocionalni psihopatoloki - psihike alteracije i alkohol 2. somatski faktori 3. socijalni faktori Kao razultat delovanja svih ovih faktora nastaje ubistvo. Vrste ubistva: 1. Utilitarna - ubistva iz koristi 2. Afektna (ili ubistva na mah) 3. Utilitarna i afektna 4. Promiljena (ili ubistva sa predumiljajem) 5. Nepromiljena 6. Jednostruka 7. Viestruka - vei broj ubijenih 8. Javna 9. Tajna 10. Iznenadna 11. Oekivana 12. Naprasna 13. Lagana 14. Direktna 15. Indirektna - plaena ubistva 16. Simulirana 17. Disimulirana 18. Kombinovana 19. Seksualna 20. Fanatina- sekte, krvna osveta. Afektno ubistvo je izazvano najee unom raspravom pri emu dolazi do suenja svesti. Na afektno ubistvo utie broj povreda, odnosno veliki broj povreda na maloj povrini. Meutim, broj povreda ne znai svirepost. Svirepo ubistvo je kvalifikovano ubistvo koje ima za cilj da osoba polako umire, da ima fizike i psihike patnje,a da je svest ouvana (npr. ubod jetre,a osoba se puta da polako iskrvari). Svirepo ubistvo se tee kanjava od afektnog. EDOMORSTVO (INFANTICIDIUM )- ubistvo novoroenog deteta od strane majke. Objekat krivinog dela je novoroene (dete se tretira kao novoroene dok ne otpadne pupanik). Subjekat krivinog dela je iskljuivo majka. edomorstvo se karakterie kao kvalifikovano, privilegovano ubistvo zbog male drutvene opasnosti i posebnog stanja svesti za vreme ili neposredno nakon poroaja.
Page 60

ZLONAMERNO POVREIVANJE je svesno i namerno oteenje tueg oveijeg zdravlja. Elementi su: - postojanje svesnosti i namere - krajnji efekat je nesmrtan POKUAJ UBISTVA: - ubilaka namera - zapoinjanje ostvarenja namere - upotreba za ivot opasnog sredstva - povreda je naneta ili nije. IDENTIFIKACIJE Identifikacije su radnje koje se preduzimaju u cilju utvrivanja identiteta nepoznatih osoba na osnovu njihovih karakteristinih osobina. Moe biti: 1. Intravitalna - utvrivanje identiteta nepoznate ive osobe 2. Postmortalna - utvrivanje identiteta nepoznatih humanih leeva. Postupak identifikacije: - prikupljanje podataka u momentu kada se identifikacija obavlja - uporeivanje prikupljenih podataka sa ve postojeim ili poznatim podacima - eliminacija podataka na osnovu prikupljenih i uporeenih podataka. INTRAVITALNA IDENTIFIKACIJA: o u sluajevima kada nalau pravno-administrativne norme: pri prijemu u zdravstvenu ustanovu, pri izdavanju medicinske dokumentacije i pre sudskomedicinskog vetaenja o koriste se lina karta i zdravstvena knjiica Intravitalna identifikacija se radi u sluajevima: 1. kada osoba nije u stanju da potvrdi svoj identitet (ne poseduje linu dokumentaciju i nepoznata je okolini) 2. duevno obolelih osoba 3. obolelih ili povreenih sa poremeajem svesti 4. osoba sa amnezijom 5. mentalno retardiranih osoba 6. osoba koje svesno i namerno prikrivaju svoj identitet. Postmortalna identifikacija radi se u sluajevima: a. pronalaska mrtvih nepoznatih osoba bez ikakvih ili bez verodostojnih isprava b. umrlih na ulici ili usamljenom mestu c. leeva sa uznapredovalim lenim promenama d. humanih ugljenisanih leeva e. humanih leeva sa obimnim mehanikim povredama. * Do 2 godine od prijavljivanja nestanka, osoba se vodi kao NN lice,a nakon 2 godine se proglaava mrtvom.
Page 61

Identifikacija velikog broja smrtno stradalih osoba se vri: a. u prirodnim katastrofama b. poarima c. saobraajnim nesreama d. ratnim sukobima Parametri identifikacije: - u cilju dobre i pouzdane pozitivne identifikacije primenjuju se klasine metode: 1. Utvrivanje polne pripadnosti 2. Utvrivanje ivotne dobi 3. Opisivanje osoba i stvari 4. Pokazivanje osoba i stvari 5. Fotografisanje 6. Antropometrija 7. Daktiloskopija (uzimanje otisaka) Parametri za identifikaciju su isti za intravitalnu i postmortalnu identifikaciju. Meutim, ne mogu se uvek primeniti u postmortalnoj identifikaciji. Utvrivanje polne pripadnosti: gledaju se sekundarne polne karakteristike. Problemi se javljaju kod: a. dvopolaca (hermafrodita) - rade se hromozomske analize odnosno kariogram, kao i analize hormona b. osoba sa nepotpunim spoljanjim polnim organima - zbog povreda, oboljenja, hirurkih intervencija - tada se gledaju unutranji polni organi. Utvrivanje ivotne dobi: - gledaju se spoljanji i unutranji znaci - to je osoba mlaa preciznije se moe odrediti ivotna dob Spoljanji znaci: 1. Izgled i kvalitet koe: - bore oko spoljanjih uglova oiju se pojavljuju oko 30. godine - bore na elu se pojavljuju oko 35.godine - bore na vratu i akama se pojavljuju posle 50.godine ivota - starake pege na nadlanenoj strani aka se pojavljuju oko 60. godine - suva, tanka i perutava koa nastaje posle 65.-70. godine 2. Kosa: - pojava sedih dlaka oko 35. godine u slepoonim delovima glave - posle 40. godine pojavljuju se sede na prsima kod mukaraca i polnom predelu - prosedost brade se javlja kod mukaraca oko 50. godine ivota 3. Zubi - mlena, meovita i stalna denticija. Sa starenjem se javljaju abrazivne promene na seivnim ivicama i griznim povrinama zuba,parodontopatija. 4. Promene na beonjai - javlja se staraki prsten, GERONTOXON. To je redovna pojava posle 70. godine. Gerontoxon spada u degenerativne promene i to je sedefasti prsten blizu ronjae, irine 1 mm. Unutranji znaci: Gleda se stepen okotavanja izmeu epifize i dijafize humerusa i analizira se rtg snimak (centri rasta):
Page 62

a. hrskavice postoje izmeu epifize i dijafize kod devojica oko 15.godine i kod mukaraca oko 16.godine. b. okotala hrskavina mea postoji oko 21-22. godine c. nejasna i iezla hrskavina mea preko 22. godine d. okotavanje, sinastozis avova lobanje od 21-25 godine, nepouzdano je zbog individualnih odstupanja. Opisivanje podrazumeva: 1. lini opis 2. opis odee 3. opis stvari Lini opis podrazumeva opisivanje telesnih karakteristika, posebna obeleja, funkcionalne mane i opisivanje obeleja u vezi sa profesijom. Telesane karakteristike su: a. visina b. pol c. konstitucija d. ivotna dob e. karakteristike pojedinih delova tela, posebno glave. Kod glave se gleda: - oblik glave - okrugla, jajasta, etvrtasta - oblik lica - ovalno, etvrtasto, trouglasto - kosa - boja, duina, gustina kose, ravna, kovrdava, farbana - brada - rupica, isturena - elo - visoko, nisko, istureno, koso - obrve - spojene, ravne, tanke, guste - nos - veliina, oblik, nosni greben - usne - tanke, pune, uglovi usana stoje na gore ili na dole - duica - boja - one jabuice - veliina, iskolaenost - une koljke - veliina, odstoje ili ne odstoje od glave. Posebna obeleja - mladei, bradavice, tetovae, hipo i hiperpigmentisana podruja, oiljci od povreda ili hirurkih intervencija. Gledaju se i da li postoji: razrokost, bezokost, bezuhost, poremeaj okluzije, grbavost, o i x noge. Funkcionalne mane: a. poremeaj vida - kratkovidost, dalekovidost b. nagluvost c. gluvonemost d. zamuckivanje e. poseban naglasak f. posebna boja glava g. hramanje h. tikovi.
Page 63

Obeleja u vezi sa profesijom: obino postoje na akama posebne oznake karakteristine za odreene profesije, kao to su uljevite ake, zaprljanost mainskim uljem, farbarskom bojom, prisustvo hemikalija na dlanovima. Opisivanje odee i stvari: detaljno opisivanje, fotografisanje, uvanje odee i stvari. Pokazivanje osoba i stvari: najjednostavniji metod identifikacije je AGNOSTIFIKOVANJE. Neophodno je: a. prethodno uzimanje iscrpnih podataka o telesnim i funkcionalnim karakteristikama osobe b. istovremeno pokazivanje vie osoba istog pola, ivotne dobi, visine, izgleda, telesnog sklopa. Nedostatak je subjektivnost agnoscenta i emocionalno stanje (uzrujan, uplaen, tuan ,besan). Greke u prepoznavanju: a. mo zapaanja i seanja nejednaka kod svih osoba b. mo zapaanja kolebljiva kod iste osobe c. promena linog opisa dotine osobe oteava agnostifikovanje d. postoji mogunost svesnog i namernog lanog prepoznavanja ili neprepoznavanja. Fotografisanje je klasina metoda identifikacije. Osnovni princip je da se svako lice fotografie pod istim uslovima u zatvorenoj prostoriji u tri poze glave: eono (en face), desni profil i levi poluprofil u srazmeri 1:10. Foto robot (identi kit) je rekonstrukcija izgleda lica na osnovu opisa. Stari naziv ove metode je portrait parle (portret koji govori). Predstavlja dvodimenzionalno modeliranje izgleda lica po etapama opisa (ili dok svedok opisuje, slikar slika portret). Najee se kombinuju razliiti delovi lica iz baze podataka (oi, nos itd.) i formira se odreeni lik. Nedostaci: a. b. c. d. e. izgled lica se menja u funkciji vremena neke osobe nisu fotogenine pojedine osobe teko prepoznaju lica sa fotografija postoje sline fotografije razliitih osoba mogunost promene izgleda lica plastinim operacijama, promenom frizure i boje kose, putanjem brade i brkova. ANTROPOMETRIJA Kostur oveka je nepromenljiv po veliini od 21- 60. godine ivota. Veliina delova tela u tom periodu ivota je stalna. Kosti jedne osobe se razlikuju po veliini od istih kostiju neke druge osobe. U antropometriji se vri merenje: 1. Duine tela 2. Raspona rairenih ruku
Page 64

3. 4. 5. 6. 7. 8. Visine prilikom sedenja Duine i irine glave Duine i irine leve une koljke Duine levog stopala Duine leve podlaktice Duine srednjeg i malog prsta leve ake.
Nedostatak: neprimenljiva je kod mlaih od 21. godine i starijih od 60. godine. DAKTILOSKOPIJA je klasina metoda identifikacije. Uvedena je 1891. godine u Buenos Airesu od strane Ivana Vuetia. Daktiloskopija podrazumeva identifikaciju na osnovu izgleda papilarnih linija (vijuga i brazdi) koe prstiju dlanova i tabana. Papilarne linije imaju strogo individualan karakter. Specifine su za svaku osobu. Formiraju se intrauterino i mogu se unititi povredama i hirurkim intervencijama. POSTMORTALNA IDENTIFIKACIJA: Koriste se klasine metode. Primenljive su: 1. kada su ouvane karakteristike humanih kadavera 2. humani leevi bez opsenih povreda 3. humani leevi bez uznapredovalih lenih promena. Odreivanje polne pripadnosti: gledaju se sekundarna polna obeleja. Tekoe se javljaju kod nejasno izdefinisanih sekundarnih polnih obeleja i ako su sekundarna polna obeleja unitena zbog povrede ili lenih promena. Tokom obdukcije, nalaz materice ili prostate (unutranji polni organi) omoguava identifikaciju pola. Unutranji polni organi su smeteni duboko u maloj karlici, dobro su zatieni i manje su podloni povredama i lenim promenama. Karakteristike kotanog sistema: - mogunost identifikacije polne pripadnosti - kosti mukaraca su masivnije - kotane kvrge (mesta pripoja miia) su znaajnije naglaene kod mukaraca - polni dimorfizam je najizraeniji na karlici, natkolenicama i lobanji. Karlica - izgled i oblik kod mukaraca: - uska i visoka - ulaz u malu karlicu je srcolik - ugao izmeu preponskih kostiju je otar Karlica - izgled i oblik kod ena: - plitka i iroka - ulaz u malu karlicu je ovalan - ugao izmeu preponskih kostiju je tup (zbog funkcije raanja).
Page 65

Zglobna aica kuka : - kod mukaraca je vea i okrenuta vie bono - kod ena je manja i okrenuta vie unapred Foramen opturatum: - kod mukaraca je ovoidnog oblika - kod ena je trouglastog oblika Kosti lobanje: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. kod ena je elo nisko sa izraenim eonim kvrgama, kod mukaraca je suprotno Arcus supraorbitalis i glabela su vrlo slabo izraeni kod ena mastoidni nastavak je manje izraen, kratak i zailjen kod ena Protuberantia occipitalis externa je neznatno razvijena kod ena u odnosu na mukarce. orbite su okruglije, vee, otrijih ivica kod ena zigomatini luk je tanji i pljosnatiji kod ena telo donje vilice je tanje i telo sa ramusom zaklapa ugao od oko 130 kod ena (kod mukaraca je ovaj ugao vei) zglobna glavica donje vilice je mala kod ena.
Odreivanje ivotne dobi: - obdukcijom se uoava stepen razvoja znakova starenja na unutranjim organima: razvijenost ateroma na krvnim sudovima, iezavanje hrskavica izmeu tela i okrajaka kostiju. Odreivanje visine tela: Duina tela se dobija tako to se izmerena duina skeleta sabere sa 2-5 cm. Problemi utvrivanja visine tela se javljaju ukoliko postoje samo pojedine kosti. Visina tela po Walcher-u se izraunava na sledei nain: - duina humerusa x 5 - duina radijusa x 7 ZNAAJ ODONTOSTOMATOLOKIH PODATAKA: ODONTOLOGIJA je grana sudske medicine koja se bavi pregledanjem zuba, vilica i tkiva usne duplje i njihovom analizom, to omoguava vrenje identifikacije osoba na osnovu zubnog statusa. Gornja i donja vilica i zubi ostaju najdue nepromenjeni nakon nastupanja smrti, zbog visokog neorganskog sastava tvrdih zubnih supstanci. Oni su najotporniji na delovanje svih uslova spoljanje sredine - niska i visoka temperatura i velika vlanost. Odontostomatoloka identifikacija se nalazi na drugom mestu po dokaznoj vrednosti, posle daktiloskopije. Individualne karakteristike vilica i zuba su pouzdani parametri za identifikaciju.
Page 66

Zubni status - ODONTOGRAM je specifian za svaku osobu. Identifikacija na osnovu odontograma podrazumeva: a. uzimanje detaljnog zubnog statusa POST MORTEM b. pravljenje OPT (da bi se utvrdilo koji zubi su endodontski leeni) c. fotografisanje d. uporeivanje utvrenog nalaza sa podacima iz stomatolokog kartona ANTE MORTEM . Sve mora da se poklopi. Uzimanje detaljnog zubnog statusa podrazumeva: a. utvrivanje denticije: mlena, meovita, stalna b. broj zuba c. poloaj zuba d. postojanje ispuna: na kom zubu, na kojoj povrini zuba, materijal ispuna e. prisustvo karijesa: na kom zubu, na kojoj povrini f. vrsta zagriaja (skeletna klasa) g. protetski radovi: fiksni ili mobilni. Kod fiksnih radova neophodno je navesti od kog materijala su izraeni i koliko zuba nadoknauju, ako je most u pitanju koji zubi su nosai. Kod mobilnih nadoknada takoe treba navesti koji zubi su nadoknaeni. Samo adekvatno sainjena stomatoloka dokumentacija omoguava identifikaciju! (znaaj stomatoloke dokumentacije) Nedovoljna i nepotpuna stomatoloka dokumentacija je nekvalitetna za proces pouzdane i pozitivne identifikacije. Pri prvoj poseti pacijenta: - konstatovani zubni status precizno i tano uneti u stomatoloki karton. Pri obeleavanju zuba se koristi FDI metoda dvocifrenih brojeva i mora se potovati legenda (za karijes, plombu itd.) a. opisati sve vrste zubnih nadoknada i notirati materijal od koga su uraene b. notirati svaku fazu rada c. sainjeni RTG snimci moraju biti adekvatno obeleeni sa imenom i prezimenom pacijenta i datumom snimanja. Znaaj zubnih nadoknada: adekvatno obeleavanje mobilnih i fiksnih zubnih nadoknada. Ovo je rutinska metoda u pojedinim zemljama (vedska). Meunarodno udruenje stomatologa preporuuje svojim lanicama obeleavanje zubnih nadoknada. Obeleavanje se vri na razliite naine: modelovanje markera u akrilatu proteze pravljenje prostora elinim svrdlima i popunjavanje akrilatom druge boje
Page 67

upisivanje obeleja UV fluorescentnim mastilom ugraivanje staklenog vlakna ili lemelirane polietilenske trake ugraivanje ploica ili ica od legure srebra i paladijuma, legure zlata i platine, CoCr-Mo legure ugradnja mikroipova u zubnu nadoknadu (radi se kod pilota). Kod primene markera je vano: jeftina ugradnja treba da minimalno prolongira izradu zubne nadoknade ne sme da se remeti funkcija proteze materijal za izradu obeleja mora da bude biokompatibilan i otporan na vlanost i delovanje visoke temperature ne sme da ometa okluziju mora da bude estetski prihvatljiv identifikaciono obeleje mora da bude individualno. Superpozicija je nain identifikacije nepoznatih lobanja pomou fotografija zaivotnog izgleda lica ,dobijenih od porodice ili MUP-a. Radi se meusobno preklapanje fotografije lobanje i fotografije zaivotnog izgleda lica i gleda se poklapanje odreenih antropometrijskih taaka na obe fotografije. to je vei broj podudarnih taaka, to je bolja mogunost identifikacije. IDENTIFIKACIJA U MASOVNIM KATASTROFAMA: Najpre se fotografie mesto nesree. Ekipom za identifikaciju rukovodi istrani sudija. U ekipi se nalaze specijalista sudske medicine, stomatolog, kriminalistiki tehniari. Postupak rada: svaki deo tela ili le pregleda doktor na licu mesta i obeleava ga brojem istim brojem se obeleavaju predmeti za koje se pouzdano zna da su pripadale toj osobi obavlja se transport do mesta za obavljanje autopsije vri se obdukcija i prikupljanje identifikacionih podataka Laka je identifikacija nakon avionskih nesrea zbog spiskova putnika koji postoje. Takoe je lake identifikovati osobe stradale u poaru u nekoj zgradi, zbog postojanja spiska stanara. Lake je identifikovati mukarca nego enu, jer mukarci svoje dokumente najee nose u depovima. IDENTIFIKACIJA BIOLOKIH TRAGOVA HUMANOG POREKLA: Znaaj je u povezivanju izvrioca krivinog dela sa mestom gde su tragovi pronaeni. Bioloki tragovi humanog porekla su najee krv i pljuvaka. Tragovi krvi: da li trag potie od krvi ili ne ? Reakcije za dokazivanje prisustva krvi su: 1. benzidinska 2. fenolftaleinska 3. luminolska
Page 68

Benzidinska proba je izuzetno senzitivna. Pozitivna je i u prisustvu malih koliina krvi. Na tapi sa tragom krvi se nakapa benzidin, a krv menja boju u plavo-zelenu boju. Fenolftaleinska proba se radi na isti nain kao i benzidinska, samo to krv menja boju u roze. Luminolska proba - pri kontaktu reagens-krv pojavljuje se plavo-ljubiasta svetlost. Negativna strana metode je to mora da se izvodi u potpunom mraku. Da li je krv ljudskog ili ivotinjskog porekla se utvruje metodom precipitacije (seroloka metoda). Ukoliko je krv ljudskog porekla: 1. odreuje se krvna grupa - ABO sistem, MNS sistem 2. odreuje se Rh faktor 3. radi se DNK analiza Tragovi pljuvake: 1. pronalaze se na telu ili odei rtve 2. kod poinilaca u svim vidovima seksualnih delikata 3. nalaze se na: opucima cigareta, priboru za jelo i pie, vakaim gumama, etkicama za zube, kovertama i potanskim markama. Utvrivanje porekla traga pljuvake se radi: primenom amilaza testa mikroskopskim pregledom - prisustvo ili odsustvo ploastih elija sluzokoe usne duplje metodom DNK analize. DNK ANALIZA - humani genom sadri oko 3 milijarde baznih parova i oko 30 000 gena po haploidnom setu. Geni ine 10-15% ukupnog genoma. Preostali deo humanog genoma ini anonimna ili sebina DNK. Ona nije genetiki aktivna, ne kodira proteine i nema gensku ekspresiju. Ova DNK predstavlja nasledni materijal pogodan za genetike analize u forenzike svrhe. U nekodiranoj DNK se nalaze repetitivne sekvence znaajne za humanu identifikaciju. Delovi DNK sa repetitivnim sekvencama (razliit broj ponavljanih jedinica) imaju visok stepen varijabilnosti izmeu nesrodnih osoba. Ove jedinice postoje u velikom broju alelskih formi i to je hipervarijabilni polimorfizam broja uzastopnih ponovaka. Jednojajani blizanci imaju isti DNK profil. Dve osobe se razlikuju u ukupno 3 milona nukleotida. Svaki pripadnik ljudske vrste ima jedinstvenu genetsku grau. Primena u forenzike svrhe: 1. humana identifikacija 2. ekspertiza spornog roditeljstva 3. ekspertiza srodnikih odnosa
Page 69

Tehnika analize DNK polimorfizama je PCR tehnika (Polymerase chain reaction) ili lanaana reakcija polimeraze uvedena 1984. godine. Ova tehnika podrazumeva: 1. imitaciju replikacije DNK molekula u IN VITRO uslovima 2. umnoavanje tano odreenog segmenta DNK molekula Pre PCR reakcije je raena izolacija molekula DNK iz razliitog biolokog materijala humanog porekla: a. krv b. pljuvaka c. delii tkiva d. ejakulat e. vaginalni sekret f. dlake i malje (ne iane dlake i malje, nego sa korenom) g. kosti h. zubi (dentin i pulpa). Iz odontoblasta se uzima DNK. Korienje dentina nije vremenski ogranieno, jer su odontoblasti zatieni, kao i osteociti. PCR tehnika- postupak: 1. Denaturacija DNK - denaturacija predstavlja odvajanje lanaca DNK na dva pojedinana lanca koji slue kao matrice. Vri se na temperaturi od 90-95 C 2. Dodavanje prajmera i njihovo vezivanje za ciljnu sekvencu (onu koju elimo da umnoavamo). Prajmeri vre ograniavanje te ciljne sekvence. 3. Elongacija - sinteza novih lanaca DNK. Zatim se ovi ciklusi ponavljaju dok se ne dobije neki odreeni broj (10 na 15) na kraju procesa i to se analizira. Pojedine osobe imaju istu alelnu varijantu za isti genski lokus tj. isti broj ponovaka. Mogue je da postoji pokalapanje i na 2-3 lokusa. Analizira se vei broj genskih lokusa u cilju smanjivanja verovatnoe poklapanja lokusa. Verovatnoa da postoje dve osobe sa istim alelnim varijantama na 15 genskih lokusa je 1/1,83 x 10 na 17. Na osnovu DNK baze podataka se utvruje identitet osobe kojoj pripada genotip odreen PCR metodom. Problem se javlja: a. kada postoji vie osumnjienih- uzimanje i analiza uzoraka krvi b. rana faza istrage, a osumnjieni ne postoji. Nacionalne DNK baze podataka su formirane u Velikoj Britaniji 1995. godine i u SAD 1997. godine. Kriterijumi za unos podataka o DNK profilu su razliiti od zemlje do zemlje. Osobe sa registrovanim DNK profilima su: 1. osueni na smrtnu kaznu, 2. ubice recidivisti i 3. poinioci seksualnih delikata.
Page 70

V E T A E NJ E (EXPERTISIS) je korienje znanja i iskustva raznih nauka (sem pravne) u pravnom sporu, u cilju utvrivanja i objanjenja injenica koje su predmet sudskog dokazivanja. Sud odreuje vetaenje za sva sporna pitanja koja izlaze iz domena pravne nauke. Vetaenje ima snagu dokaznog sredstva bitnog za donoenje sudske odluke. Sudskomedicinsko vetaenje ili EXPERTISIS MEDICOFORENSIS je korienje medicinskog znanja i iskustva u cilju utvrivanja i objanjavanja pravno relevantnih injenica. To je primena medicinskog znanja i iskustva u pravnoj praksi. Sudskomedicinsko vetaenje je dokazno sredstvo ija je dokazna snaga iskljuivo u medicinskim injenicama. Vetak je struno, poslovno i pravno podobno lice. Vetak je strunjak za balistiku, finansije, saobraaj, rukopise itd. Sudskomedicinski vetaci su: 1. doktori opte medicine 2. doktori opte stomatologije 3. specijalisti medicinskih grana 4. specijalisti stomatolokih grana Doktori medicine i stomatologije: a. utvruju i tumae nalaz b. ocenjuju medicinske injenice c. daju struni zakljuak i miljenje Sudskomedicinski vetaci utvruju i ocenjuju samo medicinske injenice. Neprihvatljivo je uputanje u raspravljanje pravnih pitanja! Vetaenje ne sme da izlazi iz okvira strune kompetencije. Vetaenje podlee kritikoj oceni suda. Sud nije obavezan da prihvati vetaenje. Sud ceni vetaenje kao druge dokaze po principu slobodnog sudskog uverenja. Sud ne prihvata a priori vetaka kao neprikosnovenu linost. Sud odreuje: a. b. c. d. e. da li je vetaenje sprovedeno u skladu sa naredbom da li su dati odgovori na postavljena pitanja da li se vetak sluio iskljuivo strunim znanjem da li ima protivurenosti izmeu nalaza i miljenja da li ima neloginosti u zakljuivanju.
Predmeti sudkomedicinskih vetaenja: 1. Intravitalna vetaenja: prirodna oteenja zdravlja - oboljenja nasilna oteenja zdravlja - telesne povrede
Page 71

Identifikacija nepoznatih ivih osoba Sporni paternitet Sporni polni odnosi Vetaenje snoajne i oplodne moi Vetaenja u vezi sa trudnoom, poroajem, pobaajem Alkoholisanost i narkomanija
2. Postmortalna vetaenja: utvrivanje smrti utvrivanje porekla i uzroka smrti identifikacija nepoznatih leeva 3. Vetaenje delova tela i biolokih tragova humanog porekla: da li su delovi tela ljudskog ili ivotinjskog porekla da li pripadaju odreenoj osobi koliko dugo su odvojeni od tela Bioloki tragovi humanog porekla su: 1. krv i krvne mrlje 2. pljuvaka 3. ejakulat 4. vaginalni sekret 5. mleko 6. kolostrum 7. urin 8. feces 9. dlake. 4. Vetaenje povrednih orua i oruja - CORPORA DELICTI 5. Vetaenje medicinske dokumentacije i vetaenje na osnovu medicinske dokumentacije i sudskih spisa 6. Vetaenje u vezi sa medicinskom etikom i deontologijom: sluajevi neovlaenog odavanja lekarske tajne sluajevi nesavesnog leenja i nesavesnog postupanja sa pacijentom neukazivanje lekarske pomoi lano vetaenje krivino delo izdavanje i upotreba lane medicinske dokumentacije krivino delo, kazna zatvora do 3 godine Zahtev za vetaenje daje organ koji vodi postupak. Organ koji vodi postupak zahteva i odreuje vetaka. Zahtev ne sme da ima karakter primoravanja. Obaveza doktora je da se odazove vetaenju i to je zakonom regulisano. Doktor ne prihvata vetaenje: 1. ukoliko za takvu delatnost nema dovoljno znanja i iskustva 2. ukoliko predmet nije u okviru strune kompetencije.
Page 72

Dobar izbor vetaka je uslov za kvalitetno vetaenje. Izbor lekara vetaka moe biti: slobodan i zvanian. Vetaenje se moe poveriti: lekaru pojedincu i strunoj ustanovi. Broj angaovanih vetaka: pojedinani ili grupa vetaka (dva ili vie). Kada ima vie vetaka postoji meusobno savetovanje i uzajamna pomo. Procesna sposobnost vetaka zavisi od: a. poslovne sposobnosti b. pravne podobnosti Poslovna sposobnost znai: a. struna kvalifikacija b. zavren fakultet c. obavljen obavezni sta d. poloen struni ispit e. pet godina radnog iskustva. Pravna podobnost izraava se u negaciji: a. apsolutna pravna nepodobnost b. relativna pravna nepodobnost Apsolutna pravna nepodobnost znai da lekar ne moe da vetai ni u jednom sluaju. Relativna pravna nepodobnost znai da lekar ne moe da vetai u odreenim sluajevima. Za vetaka se ne moe uzeti: a. lice koje ne moe biti sasluano kao svedok b. lice prema kome je uinjeno krivino delo Dunosti svedoenja su osloboeni: a. lekari koji su uestvovali u postavljanju dijagnoze i leenju pacijenta koji je umro b. brani drug okrivljenog Moe se izvriti izuzee vetaka ukoliko se sumnja u nepristrasnost. Vetak ima pravo da trai sopstveno izuzee za konkretan sluaj (ukoliko poznaje dotinu osobu). RAZLIKA IZMEU VETAKA I SVEDOKA - Svedoke stvara krivino delo, dok vetake, naprotiv bira sudija. Svedoenje je opta graanska dunost, bez obzira na to da li su u pitanju nai ili strani dravljani i bez obzira na poloaj i funkciju u drutvu. Uslovi koje lice treba da ispuni da bi bilo svedok: a. svedok mora da bude sposoban da neku injenicu koja je u vezi sa krivinim delom opazi b. svedok je NEZAMENLJIV- lino saznaje injenice vezane za krivino delo c. svedok NE MOE i NE MORA da se upozna sa predmetom vetaenja i injenicama pravnog spora d. svedoci se sasluavaju pojedinano
Page 73

Sudskomedicinsko vetaenje je posebna dunost zasnovana na naredbi suda. Lekar vetak prouava sluaj i daje objektivni nalaz i miljenje. Lekar vetak je ZAMENLJIV i moe ga zameniti drugi. Vetak se pre pristupanja vetaenju upoznaje sa predmetom vetaenja. Vetaci daju zajedniko struno miljenje (l. ZKP 245). Rukovoenje vetaenjem ne predstavlja nadreeni poloaj organa postupka u odnosu na lekara vetaka. Rukovoenje vetaenjem podrazumeva odreene dunosti organa postupka prema vetaenju. Dunosti organa koji vodi postupak: a. precizno definisanje ciljeva vetaenja b. prisustvovanje izvoenju vetaenja c. obezbeenje optimalnih uslova za obavljanje vetaenja. Pre vetaenja, pravosudni organ: a. upozorava lekara na posledice lanog vetaenja b. zahteva od lekara da poloi zakletvu Precizno definisanje ciljeva vetaenja: a. precizno formulisanje pitanja b. pitanja ne smeju izlaziti iz okvira medicinske nauke i struke c. vetak odgovara na pitanja postavljena od strane okrivljenog, oteenog, branioca, tuioca d. vetak postavlja pitanja strankama i svedocima Prisustvovanje vetaenju: - poeljno je prisustvo pravosudnog organa - ne mora da bude prisutan ukoliko je: due vreme potrebno za vetaenje (specijalistiki pregledi itd.) ukoliko tako nalau obziri morala (npr. ginekoloki pregled kod rtve silovanja) vetaenje povereno strunoj ustanovi Obezbeenje optimalnih uslova za vetaenje: 1. u cilju kvalitetnog vetaenja neophodno je upoznavanje vetaka sa predmetom vetaenja 2. vetak ima pravo da trai podatke o vetaenju 3. organ koji vodi postupak omoguava vetaku da se upozna sa podacima iz sudskih spisa i dostavlja vetaku traenu medicinsku dokumentaciju. 4. organ koji vodi postupak obavetava stranke o mestu i vremenu zakazanog klinikog pregleda 5. organ omoguava vetaku da postavlja pitanja svedocima i strankama u sporu. Vreme i mesto vetaenja: odreuje organ koji vodi postupak. Na zahtev vetaka se vreme vetaenja, iz objektivnih razloga moe odloiti.
Page 74

Naravno, vreme vetaenja se moe odloiti ukoliko su potrebne dodatne laboratorijske analize, dodatno vreme za pribavljanje medicinske dokumentacije, za konsultaciju strune literature, za razmatranje podataka iz sudskih spisa, konsultaciju sa lekarima odreenih specjalnosti. Mesto vetaenja je u direktnoj vezi sa predmetom vetaenja. Mesto moe biti: a. zdravstvena ustanova (vetaenje telesnih povreda) b. psihijatrijska ustanova (vetaenje psihijatrijskih stanja) c. laboratorije (analiza biolokih tragova) d. vetaenja na sudskim pretresima e. sudskomedicinske obdukcije- na institutima, zavodima, terenu f. ekshumacije i obdukcije kadavera na grobljima Saoptenje sudskomedicinskog vetaenja: a. obavljanje vetaenja b. izdavanje saoptenja o obavljenom vetaenju Naini saoptenja su: usmeni i u pisanoj formi. Usmeni nain: na glavnim pretresima i sasluanjima. Ree se sree od pisanog. Usmeno saoptenje se unosi u zapisnik i vetak ga na kraju potpisuje. U pisanoj formi: ee se javlja. Mora da bude sainjeno na maternjem jeziku bez strune terminologije. Saoptenje mora da bude sastavljeno u dva primerka. Dostavlja se onome ko je zahtevao vetaenje (pravosudni organ) i vetaku (zbog mogunosti dodatnog vetaenja). Pisano saoptenje sadri: 1. Zaglavlje - ko zahteva vetaenje, kome je povereno, kada i gde se obavlja, tano i precizno formiranje pitanja, identifikacioni podaci osobe predmeta vetaenja. 2. Podaci o posebnim okolnostima sluaja - omoguavaju da se predmet bolje razume. Mogu biti delimino ili potpuno netani, tako da je potreban kritiki odnos vetaka prema podacima. 3. Nalaz - veran i smiljen opis konstatovanog stanja, povreda, promena i zapaenih pojava. Pogreno je da u nalazu stoji samo dijagnoza. Iz nalaza sledi dijagnoza. Imperativ je da nalaz bude kratak, ali potpun, jasan i taan! 4. Zakljuak i miljenje - zavrni deo saoptenja. Ne predstavlja rekapitulaciju ustanovljenih injenica, nego strunu ocenu. Treba da bude jasan, odreen, zasnovan na nalazu. Izvetaj neupotrebljiv za sud: 1. nejasan i nepotpun 2. nije zasnovan na nalazu 3. kontradiktoran nalazu Nekad izvetaj moe da se saini nakon obavljenih pregleda, a nekada nakon izvesnog vremena- specijalistiki pregledi, laboratorijske analize, struna konsultacija itd. Struno miljenje ne predstavlja apodiktiku tvrdnju. Struno miljenje je u okviru: neiskljuivog, mogunosti, verovatnoa.
Page 75

Vrednosti vetaenja: 1. odraava istinitost postojeeg injeninog stanja 2. odraava objektivnost utvrenog nalaza i datog strunog miljenja 3. predstavlja dokaz na osnovu koga se sigurno moe doneti pravilna sudska odluka. Postoje: 1. tano sudskomedicinsko vetaenje 2. netano sudskomedicinsko vetaenje Tano sudskomedicinsko vetaenje je zasnovano na objektivno utvrenom nalazu. To je sigurno dokazno sredstvo. Sudska odluka bazirana na tanom vetaenju je ispravna. Netano sudkomedicinsko vetaenje po svojoj vrednosti i kvalitetu ne zadovoljava. Miljenje ne odgovara injeninom stanju iz nalaza. Sudska odluka je pogrena. Vetaenje moe biti: 1. pogreno 2. lano Pogreno vetaenje je nenamerno loe obavljeno ili netano saopteno. Posledica je: a. pogrene analize predmeta vetaenja b. brzopletost vetaka c. nedovoljna strunost d. vrenje pritiska na vetaka e. sugestibilnost vetaka f. ometanje vetaka u vrenju dunosti Za pogreno vetaenje, lekar moe da odgovara pred etikim komitetom pri lekarskom drutvu. Lano vetaenje je svesno i namerno prikazivanje neistinitog stanja, svesno i namerno dat netaan nalaz i miljenje. . Lano vetaenje je krivino delo. Motivi za lano vetaenje su: a. netrpeljivost prema nekoj od stranaka u sporu b. sadri elemente umiljaja c. predviena je sankcija zatvora do 3 godine Stepeni sudskomedicinskog vetaenja: 1. prvobitno vetaenje 2. dopunsko (naknadno) vetaenje 3. ponovno vetaenje 4. vrhovno (fakultetsko) vetaenje
Page 76

Kada prvobitno vetaenje ne zadovoljava, radi se dopunsko vetaenje. Radi se kada je nalaz realno neupotrebljiv za sud, nejasan, nepotpun, kada je zakljuak kontradiktoran nalazu. Isti vetak je u pitanju, samo je potrebna dopuna. Ponovno vetaenje se radi posle neupotrebljivog dopunskog vetaenja. Pravosudni organ tada angauje druge vetake. Vrhovno vetaenje se radi na nivou sudskomedicinskog odbora. lanovi su vetaci sa najveim strunim znanjem. To su: specijalisti sudske medicine, interne medicine, hirurgije i traumatologije, farmakotoksikologije, neurologije. Znaaj stomatoloke dokumentacije u ekspertizi: Stomatoloka dokumentacija (nalazi specijaliste, otpusne liste) je dokaz o pretrpljenoj povredi i osnov za vetaenje. Stomatoloka dokumentacija NIJE vetaenje, jer: 1. nije proizala iz naredbe suda 2. sud nije odredio lekara 3. pregled se ne vri pod rukovodstvom sudije 4. miljenje nije u formi koju iskazuje sudski postupak.
Page 77

Forenzicka Medicina I Medicinsko Pravo 2012

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Forenzicka Medicina I Medicinsko Pravo 2012

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012

Forenzika medicina i medicinsko pravo 2012