I TAKO......

Eto suza baš nikako !

A rado bih ja oplako
Svoj Vavilon - stare dane
I sve nade - zatrpane
Sa životom; ali tako
Suza nema baš nikako.

Mnogo suza o da mi je
Da ih oko plače, lije-
Da prelije misli, snove,
Ljubav, mladost i bolove -
I sve mrtve...pa i želje!
Čini mi se kad bih plako-
To bi bilo tek veselje!
...Ali suza baš nikako.

Katkad samo dušom pline

Uspomena i magline
Zasnivane moje sreće,
I zadrhti biće celo:
Iz daljine šum se kreće -
Razliva se u opelo.

Ja ga slušam dugo tako,

Ne misleći otkud dodje.
Uspomena dušom pline,
Drhti biće - pa sve mine,
Ali suza baš nikako!
....Kako brzo sve nam prodje!