VESELIN B.

KONATAR Publicista Beograd

UDK 355.40 Monografska studija Primljen: 27.2.2012 Odobren: 31.3.2012

(NE)OBAVETAJNE OPERACIJE KAO AKTI AGRESIJE

Saetak: Bipolarni svet u kome je sve bilo crno-belo poprimio je nebrojeno nijansi. U takvim uslovima kreiranje dogaaja najee prestaje da korespondira sa stvarnou, nakon ega ona postaje falsifikat, a virtuelna realnost preuzima primat nad istinskom realnou. Osnovna poluga moi postaje oruje za masovno unitavanje istine, dok tolerancija prema nepravdi skoro da postaje apsolutna. Na ovaj nain osvedoeni zloinci postaju politiki lideri, propale drave faktori regionalne stabilnosti, teroristike organizacije - oslobodilaki pokreti, a kriminalci i teroristi borci za slobodu. Paljiva analiza svih parametara i nepristrasna nauna evaluacija stvarnih dogaaja na Kosovu i Metohiji, koji svoj epilog dobijaju stvaranjem tzv. drave Kosovo, ukazuje da se radi o velikoj, dobro osmiljenoj, politiki, ekonomsko, medijski i humanitarno briljantno izvedenoj prevari, ije je posledice teko sagledati. U tom pravcu treba naglasiti da se budua nauna istraivanja ne mogu obavljati ako se izostavi uloga obavetajnih slubi i agentura zapadnih drava u pripremanju balkanskog (albanskog) terorizma. Ta je uloga mnogo dublja i efikasnija nego to se danas moe pretpostaviti i dokazati. Kljune rei: terorizam, obavetajne slube, specijalne operacije, agresija, Povelja UN

Uvod
Za neke dogaaje koji su se meusobno lanano nadovezivali tokom XX veka teko se moe nai objanjenje u istorijskoj logici, a jo tee ih je smestiti u postojee meunarodno-pravne okvire. Tako se i albansko pitanje nalo van arhiva velikih sila, koje protivno geopolitikoj realnosti i meunarodnom pravu uestvuju u njegovoj reformatizaciji i rekonfiguraciji.

Veselin B. Konatar, (Ne)Obavetajne operacije kao akti agresije

Ujedno, reavajui albansko pitanje i zaokruujui proces uspostavljanja novog svetskog poretka, srpska pokrajina Kosovo i Metohija je posluila kao poligon na kojem je razvijana nova doktrina u okviru strategije izazivanja i upravljanja krizama. U konkretnom sluaju re je o doktrini (zlo)upotrebe terorizma za ostvarivanje geopolitikih interesa. Dakle, albanski separatizam i terorizam, podran spolja, posluio je kao sredstvo podle strategije razbijanja teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Pravei osvrt na najznaajnije istorijske datume vezane za Balkan moe se izvesti logian zakljuak da su sva reenja, ukljuujui Kosovo i Metohiju, uvek ostavljana u senci prava zapadnih drava da naknadno tumae svoje interese i podobnost balkanskih drava. U prilog ovoj istorijskoj konstanti ide i injenica da je tvorevina drava Kosovo nastala zbog stratekih interesa zapadnih drava, na elu sa SAD. Ono to je do nedavno bilo pravno, istorijski i moralno nemogue, postalo je politiki neizbeno. Zato je to moralo da bude, odgovor prema Slavenku Terziu bi mogao biti sledei - ... Srbija i srpsko pitanje u celini samo (su) deo opteg mozaika tzv. istonog pitanja ili novog istonog pitanja, odnosno opteg pitanja geopolitikog scenarija prema prostoru od Baltika do Sredozemnog mora prema Rusiji u celini, prema Bliskom i Srednjem istoku, Crnom moru, Kavkazu i Srednjoj Aziji. Glavni cilj tog scenarija je odbacivanje Rusije od Baltika, od Crnog mora i od Kavkaza, eliminisanje istorijske Rusije (Terzi, 2010: 42-43). Raa se sumnja da je u toj velikoj ahovskoj igri albanskim separatistima i teroristima namenjena uloga peaka. Kosovo i Metohija, ne Carigrad, strategijski su klju Balkana i onaj koji obezbedi dominaciju nad tim teritorijama obezbedio je prevlast na Balkanu tako je govorio austrijski general Bek (1895), insistirajui da taj prostor po cenu jednog velikog rata mora biti u interesnoj sferi Monarhije. Da je Monarhija pridavala veliki znaaj Kosovu i Metohiji vidi se i iz elaborata Ministarstva spoljnih poslova Austro-Ugarske od 9. avgusta 1908. godine u kome se kae da - Monarhija treba da obezbedi sigurne granice prema jugu, ali te sigurne granice mi neemo dobiti ako se ne reimo da zlo zgrabimo u korenu i ako ne uinimo kraj velikosrpskim snovima budunosti (orovi, 1992: 143). Bombardovanje SRJ/Srbije od strane NATO pakta (1999) bila je poslednja etapa davno zapoete operacije izdvajanja Kosova i Metohije iz sastava Srbije.1 Sa stanovita Povelje OUN moe se rei da je agresija na Srbiju
1

U dokumentu strogo poverljive prirode, koji nosi oznaku MC-400, dve zone oznaene su kao prioritetne i od prvorazrednog geostrategijskog interesa za NATO: teritorija biveg SSSR i Mediteranski basen, ukljuujui Balkan. The Alliance s New strategic concept, NATO Rewiew, Vol. 39, N. 6/1991, pp 8, 9.

28

Kultura polisa, god. IX (2012), br.17, str. 27-44

zapoeta godinama unazad kroz aktivnosti stranih obavetajnih slubi, kao supstituta zavrne vojne okupacije Kosova i Metohije. U tom cilju se albanska peta i esta kolona, saglasno kratkoronim i dugoronim interesima odreenih zemalja, dugi niz godina intenzivno bavila teroristikom delatnou, sa stepenom autonomnog delovanja koje se nije smelo ukrtati sa interesima zvanine (zapadne) politike, tj. snagama koje iza njih stoje.2 Ovakva delatnost obavetajnih slubi koje se u svojim tajnim operacijama esto koriste i teroristikim metodima3 veoma je rasprostranjena pojava, koja se uklapa u opte shvatanje amerike spoljne politike iji je cilj, prema reima biveg dravnog sekretara za spoljne poslove SAD Medlin Olbrajt Da utie na politiku i akcije drugih drava na nain koji slui vaim interesima i vrednostima. Sredstva na raspolaganju ukljuuju sve, od lepih rei do krstareih raketa. Njihovo meanje kako treba i sa dovoljno strpljenja je in diplomatije (Kovaevi, 2007: 368-369). Iz tih razloga, u situaciji kada nije mogue ostvarivanje spoljnopolitikih ciljeva legalnim sredstvima (diplomatskim putem) i neisplativosti vojne intervencije (osude javnog mnjenja, velikih trokova i sl), pristupa se proverenoj spoljnopolitikoj varijanti, tj. izvoenju specijalnih operacija obavetajnih slubi, pri emu principi, injenice i pravo postaju beznaajni a percepcija i interesi monih jedini politiki kriterijum. Ako ni to ne uspe, agresija moe biti nastavljena i pod platom humanitarne intervencije.4

Spoljni (meunarodni) terorizam ima dva vida: meudravni i transnacionalni. Meudravni terorizam postoji kada organi jedne drave organizuju i izvode teroristike aktivnosti protiv druge drave ili vie drava, pri emu teroristike aktivnosti postaju sredstvo iste meunarodne politike. (Gainovi, 2005: 69). 3 Tajne subverzivno - teroristike operacije obavjetajnih slubi mogu se definisati kao konspirativne aktivnosti koje stoje izmeu diplomatije i otvorene primjene vojne sile, sa ciljem vrenja politikog uticaja. (Paanski, 1987: 130). 4 Jo poetkom 1996. godine amerika agencija za borbu protiv droge DEA detaljno je opisala u svom godinjem izvetaju balkanski put droge. Dve godine kasnije DEA je saoptila da su kosovski Albanci postali drugi po vanosti krijumari na balkanskom putu, vercujui heroin poreklom iskljuivo iz Avganistana. DEA je na svom sajtu imala odeljak koji je detaljno opisivao operacije kosovskih Albanaca u vezi sa krijumarenjem i trgovinom drogom. Taj odeljak sa sajta DEA nestao je nedelju dana pre poetka agresije NATO-a na Jugoslaviju 1999. godine. ... CIA je jo 1997. godine poslala u Tiranu ekipu eksperata da modernizuje i reorganizuje albansku tajnu slubu SHIK. Zatim je u Tiranu stigla i nemaka tajna sluba BND. U vreme dok se formirao OVK na elu BND-a bio je Hans Jerg Gajger, a njegov zamenik bio je Rajner Keselring, sin generala Luftvafe koji je bombardovao Beograd u Drugom svetskom ratu. Keslering je dobio zadatak da obuava pripadnike OVK u jednoj bazi nadomak Izmira u Turskoj, gde je on jo 1978. bio ef lokalne ispostave BND-a. (Lazanski, 2011: 14).

29

Veselin B. Konatar, (Ne)Obavetajne operacije kao akti agresije

Akti agresije sa aspekta Povelje OUN

Prema lanu 1. Povelje, etiri osnovna cilja zbog kojih su osnovane OUN su: ouvanje meunarodnog mira i bezbednosti; razvijanje prijateljskih odnosa meu narodima, zasnovanih na potovanju naela ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda; ostvarivanje meunarodne saradnje, reavanje meunarodnih privrednih, socijalnih, kulturnih ili humanitarnih problema, kao i podravanje i razvijanje potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve, bez obzira na rasu, pol, jezik i vjeru; i obavezivanje lanica da u UN, kao politikom sreditu, usklauju svoje postupke u postizanju tih ciljeva. Poveljom UN utvrene su obaveze svih drava da se u svojim meunarodnim odnosima uzdravaju od pretnje silom ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili politike nazavisnosti svake drave (lan 2, taka 4.). Takoe, njome se zabranjuje i UN-u da se meaju u pitanja koja se po sutini nalaze u unutranjoj nadlenosti svake drave (lan 2, taka 7.), s tim da to naelo nee uticati na primenu prinudnih mera predvienih u glavi VII, koje se odnose na sluaj unutranjih oruanih sukoba koji ugroavaju svetski mir i bezbednost. Pored Povelje, organi UN-a su i drugim dokumentima zabranjivali meanje u unutranje stvari i suverenitet drava. Tako je Generalna skuptina UN 21. decembra 1965.godine usvojila Deklaraciju o nedopustivosti meanja i intervencije u unutranje poslove drava, u kojoj se, pored ostalog, kae: 1. Nijedna drava nema pravo da neposredno ili posredno intervenie iz bilo kojeg razloga u unutranje ili spoljne poslove ma koje druge drave. Sledstveno tome, zabranjeni su oruana intervencija i svi drugi oblici meanja ili pokuaja ugroavanja linosti drave ili njenih politikih i kulturnih osnova. 2. Nijedna drava ne sme da upotrebi ekonomske, politike ili bilo kakve druge mere, ili da podstie na upotrebu ovih mera, da bi prinudila drugu dravu da joj se podvrgne u vrenju svojih suverenih prava ili da obezbedi za sebe bilo kakve prednosti. Isto tako, nijedna drava nee organizovati, pomagati, podsticati, finansirati, podstrekivati ili tolerisati subverzivne, teroristike ili oruane aktivnosti usmerene na nasilno svrgavanje reima druge drave ili meanje u graanski sukob u drugoj dravi. 3. Upotreba sile da bi se narodi liili svog nacionalnog identiteta predstavlja povredu njihovih neotuivih prava i naela intervencije. Svaka drava ima neotuivo pravo da bira svoje politike, ekonomske, socijalne i kulturne sisteme, bez meanja u bilo kojem obliku od druge drave.
30

Kultura polisa, god. IX (2012), br.17, str. 27-44

Rezolucijom 2625/XXV Generalne skuptine OUN od 24. oktobra 1970. godine u vezi sa naelima meunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji drava ponovo je naglaen princip neintervencije, odnosno nemeanja kao znaajnog uslova za ouvanje mira i bezbednosti. U Rezoluciji se, pored ostalog, kae: Nijedna drava niti grupa drava nema pravo da intervenie neposredno ili posredno ili iz bilo kojeg razloga u unutranje ili spoljne poslove neke druge drave. Prema tome, ne samo oruani ve i svaki drugi oblik meanja ili svaka pretnja uperena protiv linosti drave ili protiv politikih, ekonomskih ili kulturnih elemenata suprotni su meunarodnom pravu. Nijedna drava ne moe da primeni niti podri upotrebu mera ekonomske, politike ili svake druge prirode da bi prisilila neku drugu dravu da joj se potini u vrenju suverenih prava, ili da dobije od nje koristi bilo koje vrste. Sve drave treba da se uzdre od organizovanja, pomaganja, podravanja, finansiranja, podsticanja ili tolerisanja oruanih subverzija ili teroristikih aktivnosti koje imaju za cilj da nasiljem promene reim u drugoj dravi, kao i da interveniu u unutranjim sukobima u drugoj dravi (Deklaracija OUN, 1970: 320). Zabrana je sveobuhvatna i odnosi se ne samo na oruanu, ve i politiku, diplomatsku, ekonomsku i svaku drugu intervenciju, nezavisno od toga da li se izvodi neposredno ili posredno. U lanu 3. Rezolucije 3314 Generalne skuptine OUN, od 14. decembra 1974. godine, izmeu taksativno nabrojanih akata agresije je i sledea zabrana: Upuivanje od strane, odnosno u ime jedne drave oruanih bandi, grupa, neregularnih vojnika ili najamnika, koji protiv druge drave vre akte neoruane sile... (Rezolucija Generalne skuptine OUN, 1974). U Deklaraciji o nedopustivosti intervencije i meanja u unutranje poslove drave, usvojenoj 9. decemba 1981. godine, konstatuje se da je striktno potovanje principa intervencije i nemeanje u unutranje i spoljne poslove suverenih drava od sutinskog znaaja za odravanje meunarodnog mira i bezbednosti i za ostvarivanje ciljeva i principa Povelje UN. Deklaracijom se utvruje da nijedna drava ili grupa drava nemaju pravo da interveniu ili se meaju u bilo kojem vidu i iz bilo kojih razloga u unutranje i spoljne poslove drugih drava. Principi neintervencije i nemeanja sadre niz meunarodnih obaveza, prava i dunosti. Drava je obavezna da se uzdri od oruane intervencije, subverzije, vojne okupacije ili bilo kakvog oblika intervencije ili meanja, otvorenog ili prikrivenog, koji su upereni protiv druge drave ili grupe drava, ili pak od bilo kakvog akta politikog, vojnog ili ekonomskog meanja u unutranje poslove drave, ukljuujui i akte represalija uz upotrebu sile. Obaveza je svake drave da se uzdri od jaanja, podsticanja ili davanja podrke, neposredne ili posredne, pobunjenikim ili ustanikim aktivnos31

Veselin B. Konatar, (Ne)Obavetajne operacije kao akti agresije

tima na teritoriji druge drave pod bilo kojim izgovorom, ili bilo koje akcije kojom se nastoji razruiti jedinstvo ili uzdrmati ili sruiti politiki poredak drugih drava. Takoe, dunost je svake drave da sprei obuku, finansiranje i regrutovanje plaenika na svojoj teritoriji, ili slanje takvih plaenika na teritoriju druge drave, kao i da dobije olakice ukljuujui i finansiranje, opremu i tranzit plaenika. Svaka drava je obavezna: da se uzdri od zakljuivanja sporazuma ija je svrha intervencija ili mijeanje u unutranje i spoljne poslove treih drava; da se uzdri od klevetnike kampanje, poniavanja ili neprijateljske propagande radi intervenisanja ili meanja u unutranje poslove drugih drava; i da se u voenju svojih meunarodnih odnosa na ekonomskom, drutvenom, tehnikom i drugim poljima uzdri od mera koje bi znaile intervenciju ili meanje u unutranje ili spoljne poslove druge drave. To obuhvata, izmeu ostalog, dunost drave da se ne koristi programom svoje spoljne ekonomske pomoi ili da ne pribegava bilo kakvoj multilateralnoj ili unilateralnoj ekonomskoj odmazdi ili blokadi, kao i da sprei korienje transnacionalnih i multilateralnih korporacija pod svojom jurisdikcijom i kontrolom, kao instrumenata politikog pritiska ili prinude protiv druge drave, krei tako Povelju Ujedinjenih nacija. Deklaracijom su utvrene i sledee obaveze svake drave: da se uzdri od eksploatacije i korienja prava oveka kao sredstva za intervenciju u unutranje poslove drava, vrenje pritiska na druge drave ili izazivanje nepoverenja i nereda u dravama i izmeu drava ili grupa drava; da se uzdri od organizovanja, obuke, finansiranja i naoruavanja politikih ili etnikih grupa na svojoj teritoriji ili teritorijama drugih drava radi izazivanja subverzije, nereda i nemira u drugim dravama; da se uzdri od organizovanja, izazivanja, pomaganja ili uestvovanja u aktima graanskih nereda ili teroristikim aktima u drugoj dravi, da ne priznaju situaciju stvorenu pretnjom ili silom preduzetim aktima koji su u suprotnosti s principima neintervencije i nemeanja i dr. (Rezolucija Generalne skuptine OUN, 1974: 349-350). Uprkos velikom broju dokumenata usvojenih u UN, koji u interesu mira i bezbednosti meunarodne zajednice zabranjuju dravama da se meaju u unutranje poslove drugih drava, subverzivna (neobavetajna) dejstva obavetajnih slubi, najee, nisu efikasno sankcionisana. Zbog toga ova dejstva, nesumnjivo, predstavljaju jedno od najsigurnijih sredstava za ostvarivanje (spoljno)politikih interesa i ciljeva.5
5

Vjeruje se da su SAD u skladu sa Poveljom UN definisale nacionalnu bezbednost kao zatitu jedne zemlje od svih vrsta spoljne agresije, pijunae, sabotae, subverzija, uznemiravanja i drugih neprijateljskih djelovanja. (Colins, 1973).

32

Kultura polisa, god. IX (2012), br.17, str. 27-44

Tajne operacije u funkciji ostvarivanja ciljeva spoljne politike

Voene linim interesima, koji se ne zavravaju na sopstvenim granicama i interesnim zonama koje se ne poklapaju sa sopstvenom geografijom, neke zemlje su koristei nesumnjivu mo sebi postavile cilj preureenje sveta po meri vlastitih kriterijuma. Najee to realizuju sledeim aktivnostima: a) diplomatsko-politikim; b) obavetajnim (subverzivnim)6; c) vojnim i d) kombinovanim (diplomatske, subverzivne, vojne). Bez obzira o kojoj vrsti aktivnosti se radi obavetajne slube su jedan od nezaobilaznih instrumenata za kreiranje i sprovoenje spoljnopolitikih odluka drave. Dosadanja praksa pokazuje da drave koje su izvodile specijalne operacije uz pomo obavetajnih slubi, ma koliko surovo ili flagrantno krile postulate na kojima se zasnivaju meunarodni odnosi, nikada nisu doivele otru osudu ili sankcije od strane UN. Upravo je iz tih razloga unutranja konfliktna situacija u mnogim zemljama stvorena uspenim izvoenjem ovakvih operacija.7 Poto unutranjim interesima drave pripada sutinska uloga u kreiranju i realizaciji specijalnih (neobavetajnih) operacija obavetajnih slubi, moe se zakljuiti da one predstavljaju sloen proces realizacije unutranjih interesa drave na domaem i/ili meunarodnom planu, primenom specifinih, prevashodno konspirativnih metoda i radnji specijalizovanih organa drave (obavetajne i bezbednosne slube) i najireg spektra ilegalnih (nezakonitih) delatnosti u situaciji nemoi legalnih aktivnosti (politike i diplomatije) da te interese ostvare i neisplativosti vojne intervencije (zbog osude javnog mnjenja, velikih trokova i sl). Dakle, specijalne operacije obavetajnih slubi predstavljaju sloen proces, koji u sebi sadri sve karakteristike obavetaj
6

Pod subverzijom (lat. prevrat, razaranje, ruenje) se podrazumeva sloeni oblik institucionalnog nasilja koje karakterie indirektna i direktna primena sile, odnosno nastojanje i realizacija maksimiliziranog prodora takvih globalnih ideolokih, ekonomskih i kulturnih obrazaca i odnosa po ukupan profil drutva i bitnih drutvenih i privrednih usmerenja, sve do naina individualnog i kolektivnog ivljenja, koji omoguavaju realizovanje stratekog cilja nosilaca subverzije u odgovarajue pore drutva objekta subverzivne penetracije (Simeunovi, 1989: 134). 7 U knjizi Marka Zipezauera pod naslovom Najvei uspesi CIA, autor navodi njena etrdeset dva najvea uspeha, odnosno naine njihovog ostvarivanja. Poslednji od njih obraen je pod nazivom Jugoslavija, a odnosi se na ulogu CIA u razbijanju prethodne Jugoslavije. U uvodu knjige autor naglaava da je najvea zabluda u verovanju da se glavne operacije CIA odnose na prikupljanje podataka, zbog ega i jeste potrebno postojanje snanih obavetajnih slubi. Meutim, uprkos njenom imenu, glavna svrha postojanja CIA jeste i uvek je bila izvoenje tajnih (pokrivenih) operacija, koje sainjavaju ekonomsko ratovanje, montiranje izbora, atentate, pa ak i genocid (Zepezauer, 1997: 13).

33

Veselin B. Konatar, (Ne)Obavetajne operacije kao akti agresije

ne organizacije koja izvodi operaciju i spoljne politike sistema u kome obavetajna organizacija institucionalno egzistira.8 U amerikoj literaturi prikrivene akcije obuhvataju proces navoenja jedne vlade na odreeni kurs putem tajnih operacija na vojnom, politikom, ekonomskom, propagandnom i nauno umetnikom podruju, uz totalno ignorisanje pravnih i etikih standarda (Avramov, 1999: 21), a izvrnom naredbom br. 13470 predsednika SAD iz 2008 godine tajne akcije se definiu kao jedno od najmonijih amerikih spoljnopolitikih sredstava.9 Savremena definicija tajnih operacija (tajna modifikovana upotreba sile i ubeivanja) koju je prihvatila CIA je da su to - bilo koje tajne operacije ili aktivnosti odreene za ostvarivanje uticaja na strane vlade, organizacije, pojedince ili dogaaje u podrci spoljnoj politici SAD-a (Fain, 1997: 675). Najznaajnije karakteristike tajnih obavetajnih operacija su: nepotovanje etikih, moralnih i pravnih normi na kojima se zasniva meunarodni poredak; uruavanje tradicionalnih vrednosti drave-rtve; manipulisanje javnim mnjenjem, tj. zloupotreba sredstava javnog informisanja; fiziko uklanjanje nepodobnih protivnika; organizovanje i finansiranje teroristikih kolektiviteta i izvoenje teroristikih akata kada se proceni da je vreme za izazivanje krize, ili njihovo intenziviranje do stepena koji otvara vrata za primenu spoljne intervencije i sl.10 kolski primer faznog izvoenja specijalnih operacija Specijalnim operacijama obavetajnih slubi se postiu stratekopolitiki rezultati, te se zbog svoje sloenosti uvek izvode u vie faza. Ukoliko je cilj operacije izazivanje oruane pobune, prvoj fazi (koja obuhvata stvaranje oslonca u zemlji - objektu obavetajnog interesovanja) uvek prethode raznovrsna neoruana specijalna dejstva. Naime, ukoliko u zemlji-rtvi posPrema Defriju Rielsonu, prikrivene akcije obuhvataju: 1) savete i obavetenja; 2) subvencionisanje pojedinaca; 3) finansijsku podrku i tehniku pomo politikim partijama ; 4) pomo privatnim organizacijama, ukljuujui radnika udruenja (sindikati) i privatne firme; 5) tajnu (prikrivenu) propagandu; 6) obuku pojedinaca; 7) ekonomske operacije; 8) paravojne ili politike akcione operacije namenjene za ruenje novog reima ili podrku novom reimu; i 9) pokuaje atentata. 9 Executive Order 13470 of July 30, 2008: Further Amendments to Executive Order 12333, United States Intelligence Activities, U.S. Federal Register, Vol. 73, No. 150, August 4, 2008, pp. 45325 45342. 10 U New York Review of Books od 30. decembra 1971. godine bila je citirana jedna od retkih izjava Riarda Helmsa, nekadanjeg direktora CIA, izreena u Nacionalnom klubu tampe. Opravdavajui tajne operacije CIA, on je rekao: Vi treba da nam vjerujete. Mi smo asni ljudi (Agee, 1975: 8).
8

34

Kultura polisa, god. IX (2012), br.17, str. 27-44

toji pobunjeniki ili teroristiki subjekt, neposredni izvoai u prvoj fazi uspostavljaju kontakt sa njim ili ga konstituiu ako ne postoji. Prvu etapu uspostavljanja kontakta sa pobunjenikim ili teroristikim elementima, ili njihovo stvaranje, karakterie njegovo sveobuhvatno osnaivanje (obavetajno, propagandno, finansijsko, vojno i sl) do nivoa koji garantuje nastavak operacije. Neposredni izvoai specijalnih operacija obavetajnih slubi (obavetajni timovi, timovi vojnih ili policijskih specijalnih snaga, snage emigracije iz zemlje-rtve i dr), jaanje odabranog pobunjenikog subjekta ostvaruju realizacijom raznovrsnih mera na svojoj teritoriji, teritoriji zemlje-rtve i teritoriji treih zemalja (Mijalkovski i Konatar, 2010: 179 - 180). Pokazalo se da u konfliktnim meunarodnim odnosima i eventualnom ratu emigracija moe uvek da poslui kao baza za regrutovanje pijuna, terorista, obavetajaca, policijskih organa i sl. Tako je bilo i sa albanskom emigracijom. Njihove veze sa obavetajnim slubama Zapada datiraju iz perioda pre Drugog svetskog rata, vrsto su izgraene za vreme rata (prvo sa italijanskom obavetajnom slubom, potom nemakim Abverom, a zatim i sa engleskom obavetajnom slubom), da bi svoju kulminaciju doivele tokom agresije NATO pakta na SRJ. Albanske emigrantske organizacije, posebno njihove rukovodee strukture, su u stranim obavetajnim slubama nale oslonac za realizaciju svojih planova, a obavetajne slube u njima agenturu spremnu da bespogovorno izvrava naloge. Od ispunjavanja naloga zavisi stepen tolerancije, pomoi i podrke delovanju i ostvarivanju ciljeva emigracije, koji su uvek ogranieni interesima zemalja pod ijom se kontrolom nalaze. Dakle, svi oblici delovanja albanske emigracije bili su u funkciji i pod kontrolom stranih obavetajnih slubi, i zato se moe rei da u istoriji nije bilo slinog primera da je neka emigracija tako efikasno koriena u subverzivnim aktivnostima i funkciji ostvarivanja planova Zapada. Vei deo emigranata je proao specijalne logore (u Albaniji11, Turskoj, Iranu, Nemakoj), u kojima je zapoeto njihovo grupisanje i selekcija od strane obavetajnih slubi, a istovetnu obuku su prolazili i albanski ekstremisti sa Kosova i Metohije, juga Srbije i Crne Gore. Jozef Bodanski u svom izvjetaju pod naslovom Italija postaje iranska baza za teroristike aktivnosti, objavljenom 1998.
11

Ekonomska i vojna mo Albanije bila je neuporedivo manja od moi Jugoslavije (Kraljevine i komunistike), meutim, rukovodstvo te zemlje je duboko promiljenim i neprekidnim tajnim aktivnostima, iji su nosioci prvenstveno bile njene obavetajne slube, uspevalo da sistematski pokree, odrava, podstie i osnauje ekstremizam i terorizam meu pripadnicima albanske nacionalne manjine u Jugoslaviji. Neopreznost i nesnalaenje rukovodstva Jugoslavije u vezi sa nunom odsutnom odbranom vitalnih dravnih vrednosti od te specifine agresije, pored ostalog, doveli su do toga da su prikrivene neobavetajne delatnosti Albanije u srpskoj Pokrajini Kosovo i Metohija sukcesivno kulminirale u oruanu pobunu 1912 1921, 1944/45, 1968, 1981, 1990. i 1998. godine (Mijalkovski, 2009: 131).

35

Veselin B. Konatar, (Ne)Obavetajne operacije kao akti agresije

godine u asopisu Strateka politika, kae: Do kraja 1997. Teheran je finansirao, obuavao i naoruavao pripadnike takozvane OVK. Promet oruja i ljudstva preko Albanije znaajno je uvean. Bitno je da je prvobitna ideja Teherana da na Kosovu zatiti muslimansku manjinu evoluirala sada do ideje o muslimanskoj dravi od Tirane do Sarajeva. To je ak obznanjeno kao vitalni muslimanski interes na ovim prostorima. I pored subverzivnih dejstava stimuliu se i brojni drugaiji naini borbe. U jesen 1997. godine vostvo Irana naredilo je vrhovnoj komandi Pazdarana (Iranska revolucionarna garda) da sprovede program snabdevanja kosovskih Albanaca velikim koliinama oruja i druge vojne opreme. ... Brojni pripadnici ove organizacije obuavaju se u vojnim logorima u Iranu, a sve vreme su nastavljene isporuke naoruanja kosovskim Albancima. Tako je Iran bio na najboljem putu da uspostavi, vojnikim renikom reeno, mostobran na Kosovu (Tomi, 2000: 191-192). Gregori Kopli u svom intervjuu dnevnom listu Politika, od 13. maja 1999. godine, tvrdi da su administracija biveg predsjednika SAD Bila Klintona i nemaka vlada aktivno podravale OVK od 1992. godine, snabdevajui je orujem i obavetajnim podacima, obuavajui njihove pripadnike i, to je najvanije, obezbeujui im znaajnu politiku podrku. Novinar New York Times-a, Kris Hedis, izvetavajui leta 1998. godine iz Vuidola u Severnoj Albaniji, kae: Porodino sedite ranijeg albanskog predsednika Sali Berie, koji je siao sa vlasti prole godine, postalo je baza UK. ... Trgovina orujem, finansirana od strane Albanaca i iz vajcarske, pojaala je pozicije Berie. ... Gospodin Beria gleda na borbe na Kosovu kao na sveti rat. ... za njega albanska nacija ne obuhvata samo Albaniju, ve i Kosovo i zapadnu Makedoniju, gde Albanci ine veinu (Elzeser, 2006: 118). Vezu zapadnih obavetajnih slubi sa Oslobodilakom vojskom Kosova rasvetljavaju i mnogi drugi autori (Miel osudovski, Brus Hofman...). Druga etapa specijalne (subverzivne) operacije obavetajne slube koja za cilj ima stvaranje kriznog arita (tj. izazivanje oruane pobune) poinje sa izvoenjem selektivnih teroristikih akata i stvaranjem pretpostavki da prerastu u pobunu irih razmjera protiv legitimnih vlasti u dravi - objektu napada. Izvrioci ove etape su pripadnici teroristiko-pobunjenikog subjekta (posredne snage teroristike organizacije u zemlji ili ubaene iz inostranstva), kojem drava/drave nosilac/nosioci specijalne operacije obavetajne slube prua(ju) politiku i svaku drugu vrstu pomoi. Stvarni nosilac/nosioci specijalne operacije (obavetajna sluba zemlje agresora ili vie njih) posredstvom direktnog izvrioca kljunih sadraja operacije postavlja ultimativne zahtjeve dravi-rtvi. U ovoj fazi se ukljuuju i mediji, koji postaju sauesnici ili promoteri teroristikih akata, stavljajui sav svoj potencijal u slubu glorifikacije oslobodilakih ciljeva i (ne)djela.
36

Kultura polisa, god. IX (2012), br.17, str. 27-44

Vano je napomenuti da dosadanja praksa pokazuje da, kao po pravilu, pokreti na koje SAD imaju odluujui uticaj i ije se aktivnosti uklapaju u amerike strategijsko-politike projekcije dobijaju kvalifikaciju oslobodilaki, to podrazumeva svu meunarodnu pomo i podrku, koja svoj legitimitet nalazi i u dokumentima OUN. U takvoj situaciji zemlja - rtva je osujeena legalnog i legitimnog prava da se na svojoj teritoriji bori protiv terorizma.12 Meutim, u situacijama kada se radi o pokretima koji se ne uklapaju u amerike politike projekcije, pogotovu ako su im suprotstavljeni, dobijaju kvalifikativ - teroristiki. Situacija na Kosovu i Metohiji predstavlja eklatantan primer takvog pristupa.13 Dakle, potvruje se teza da kada je definisanje terorizma u pitanju - problem je u definiciji problema (Vajt, 2004: 10). Postojanje problema u definisanju terorizma moe se videti i u okviru institucija jedne iste drave, kao npr. SAD. Ameriki Federalni istrani biro definie terorizam kao - nezakonitu upotrebu sile ili nasilja protiv ljudi i imovine, sa ciljem da se zaplai ili na neto prisili neka vlada, civilno stanovnitvo ili bilo koji segment vlade ili stanovnitva, da bi se postigli neki politiki ili drutveni ciljevi (Gainovi, 2005: 46). Stejt department istu pojavu vidi kao - unapred smiljeno, politiki motivisano nasilje koje se ini protiv neborbenih ciljeva od strane subnacionalnih grupa ili tajnih agenata, a koje obino ima za cilj delovanje na odreeni auditorij (Gainovi, 2005: 46). Ministarstvo odbrane SAD ima neto drugaije miljenje terorizam je nezakonita upotreba sile ili nasilja, ili pretnja silom ili nasiljem uperena protiv pojedinaca ili neije imovine da bi se izvrila prisila ili zastraila vlada ili drutvo, a u mnogim sluajevima da bi se postigao neki politiki, verski ili ideoloki cilj (Gainovi, 2005: 46). Zbog svega ne iznenauje injenica da danas postoji vie od 150 razliitih definicija terorizma.

12 U Izvetaju saradnika SDB Republike Srbije pod pseudonimom Jastreb od 18. juna 1997. godine se kae: ...Kosovo je odreeno kao prva kaznena mera. Ovde je definitivno (misli se na Ameriku, n.a.) sazrelo saznanje da Kosovo nikako nee moi da ostane deo Srbije u bilo kojoj formi. Jedino je nejasno u kom trenutku i u kom kontekstu e do ove operacije odvajanja doi... Da li e proces ii mirnim putem ili na bazi delovanja Oslobodilakog pokreta Kosova zavisie od trenutne situacije i optih okolnosti u Evropi i svetu. Ukoliko bi reakcija srpskih vlasti na odvajanje Kosova bila nasilna, tj. dovela do upotrebe policije i vojske velikih razmera, treba oekivati primenu najotrijih sankcija i drugih moguih mera, ukljuujui i vojnu. (Mijatovi, 2001: 5-7). 13 Sve zapadne drave su znale za injenicu da se na Kosovu i Metohiji nalazi veliki broj pripadnika teroristike mree Al kaida, koji su tamo formirali svoje logistike i finansijske baze. Jedan od rukovodilaca ogranka ove organizacije za Balkan, bivi ef albanske tajne policije Bakim Gazideda, lino je imenovan od strane Bin Ladena, dok je jedan od komandanata OVK za vreme sukoba na Kosovu i Metohiji bio Muhamed Zavahiri, brat sadanjeg lidera Al kaide Ajmana al Zavahirija.

37

Veselin B. Konatar, (Ne)Obavetajne operacije kao akti agresije

Ako napadnuta drava ispuni sve ispostavljene zahteve znai da je njen nosilac postigao krajnji cilj. U takvoj situaciji posredne snage (obavetajna sluba zemlje/zemalja agresora) ija je uloga kljuna, uvruju svoj poloaj i prisustvo na terenu. U sluaju odbijanja zahteva sledi eskalacija nasilja i vojna intervencija protiv agresora, koja se zasniva na unapred pripremljenom scenariju14 i, kako je govorio bivi ministar inostranih poslova Velike Britanije Robin Kuk, naem zajednikom uverenju da oivljavanje (srpskog, n.a.) faizma, kojemu smo svedoci na Kosovu, nema mesta u modernoj Evropi. NATO je roen posle poraza faizma i genocida u Evropi. NATO nee dozvoliti da se ovaj vek zavrava trijumfom faizma i genocida (Hjum, 2001: 48). Iz svega navedenog se zakljuuje da neobavetajne (subverzivne) operacije obavetajnih slubi prema Povelji UN predstavljaju akte agresije, kojima je Republika Srbija intenzivno izloena dugi niz godina.

Drava Kosovo izvor regionalne nestabilnosti

Prema Frensisu Fukujami, kraj hladnog rata ostavio je buljuk propalih i oslabljenih drava od Balkana do Kavkaza, Bliskog istoka, Centralne i June Azije. (Fukujama, 2007: 8). Slabe ili propadajue drave kre ljudska prava, izazivaju humanitarne katastrofe, prouzrokuju masovne imigracione talase, napadaju svoje susede i skrivaju teroriste. U takve drave Fukujama ubraja i Kosovo (Fukujama, 2007: 106). Skrivajui svoje geopolitike interese i ciljeve iza prie o novom geopolitikom i bezbednosnom poretku zapadne drave su, stvarajui tvorevinu pod nazivom drava Kosovo, pokrenule lanac bezakonja, krenja ljudskih prava, razaranja i (u)kidanja nacionalnih drava, unitavanje ivotne sredine... itd. Argumenti sile su uzdignuti iznad argumenata prava, koje je stavljeno u slubu davanja legitimiteta sili, bez obzira na vrstu i cilj, a cilj, prema direktoru izraelskog Instituta za odbranu u Jerusalimu je bio ... razaranje Srbije i uklanjanje njenog uticaja na Balkanskom poluostrvu (Avramov, 1997: 45). Meutim, uzimajui u obzir neskrivene tenje veine Albanaca, opravdano je pitanje da li stvaranje tvorevine pod nazivom drava Kosovo predstavlja prvi korak ka stvaranju Velike Albanije ili Prirodne Albanije,
14

Svoj potpis na zavretak kosovskog scenarija je stavio ameriki diplomata Vilijem Voker, koji pripada najuem krugu eksperata CIA za izvoenje tajnih operacija. Iskonstruisani masakr nad nedunim civilima u Raku predstavljao je medijski upotrebljiv dogaaj ne kome se temeljila odluka o vojnoj intervenciji protiv SRJ/Srbije.

38

Kultura polisa, god. IX (2012), br.17, str. 27-44

u emu, prema najnovijim izjavama, imaju podrku SAD i EU?! Da je to jasno profilisan krajnji politiki cilj nazire se i iz zakletve pripadnika teroristike OVK, koja glasi: Zaklinjem se da u kao pripadnik Oslobodilake vojske Kosova ratovati za osloboenje okupiranih teritorija Albanije i njihovo ujedinjavanje, ... ne alei pri tom ni svoj ivot. Lako se uoava da se ova zamisao ostvaruje uz pomo onih drava koje su i ranije ratovale protiv Srbije i u ijoj zoni stratekih interesa se Balkan oduvek nalazio. Upravo je njihova pomo sutinska karakteristika velikoalbanske strategije i doktrine, a terorizam instrument za ostvarivanje geopolitikih aspiracija spoljnih mentora i albanskog velikodravnog projekta. Posledice stvaranja propale drave Kosovo Stvaranje tvorevine pod nazivom drava Kosovo predstavlja najvei bezbednosni i politiki izazov ne samo za Republiku Srbiju ve i za iri region, prevashodno Crnu Goru, Makedoniju i Grku. Jasno je da aspiracije i apetiti albanskih separatista nijesu utoljeni stvaranjem ove tvorevine, koja poiva na strahovitoj kampanji nasilja, terora, terorizma i etnikog ienja nealbanaca. Slaba ekonomska podloga koja se, uglavnom, zasniva na donacijama, slabe i neizgraene dravne institucije, velika stopa kriminalizacije i korupcije drutva, snane paramilitarne formacije u ijim je rukama stvarna vlast, sutinski nedostatak meunarodne kontrole i davno zapoeta ideja stvaranja Velike Albanije, nose ogromnu opasnost od ove propale drave, koja se po principu spojenih sudova moe preliti na susjedne zemlje. Kako bi se izbegli negativni psiholoki efekti pri pominjanju Velike Albanije taj termin je zamenjen terminom Prirodna Albanija, koji u osnovi poiva na istoj ideji objedinjavanja svih podruja na kojima ive Albanci. Ova ideja prema Koi Danaju (direktoru Instituta za regionalne prognoze, predsedniku Liste za Prirodnu Albaniju i bivem savetniku dva albanska premijera - Fatosa Nanoa i Pandelji Majka) ima podrku SAD. Da je to tako, Danaj se poziva na preambulu ustava Republike Albanije, u kojoj stoji da se kao zakonito prihvata ujedinjenje Albanaca u jednu dravu, protiv ega SAD nikada nijesu izrazile negodovanje, jer one, po Danaju, u Albancima imaju glavnog saveznika u Evropi. Kako bi se itava stvar ubrzala planirano je da se obrate Meunarodnom sudu pravde u Hagu, sa zahtevom za revidiranje Londonske konferencije (1913.) i Berlinskog kongresa (1878), u cilju ispravljanja istorijske greke prema Albancima.15
Prema pisanju crnogorskog dnevnog lista DAN, od 20. 07. 2011. godine, impliciranje zahteva za reviziju crnogorskih teritorija od strane Republike Albanije ne prestaje, uprkos tome to

15

39

Veselin B. Konatar, (Ne)Obavetajne operacije kao akti agresije

Priznajui nezavisnost i pomaui u stvaranju tzv. drave Kosovo Zapad je balkanski region pretvorio barutanu, preputajui piromanima da se staraju o njenoj bezbednosti.

Zakljuak
U sferi nevojnih operacija razrauju se i usavravaju razne metode izazivanja i upravljanja kontrolisanog haosa, posebno u zemljama koje podleu socijalno-politikom proiavanju. Tako se u strategiji sukoba niskog intenziteta osavremenjuju nekonvencionalna dejstva u kojima terorizam, kao najdrastiniji oblik politikog nasilja, zauzima jedno od najvanijih mesta. Treba istai da ma kako moni bili teroristiki projekti ne mogu biti ostvareni linim naporima fanatika. Potrebni su analitiari koji imaju veze sa tajnim slubama, vojnici, finansijski centri i, na kraju, vrhovni voa koji upravlja sudbinama svih tih analitiara, finansijera, instruktora, kurira i izvrilaca teroristikih akata. Taj vrhovni voa je, najee, najamni menader (ili vie njih) neke od monih obavetajnih slubi, ijoj je agresiji Republika Srbija izloena dugi niz godina a kulminaciju doivljava prevoenjem Kosova i Metohije iz statusa sastavnog dela drave Srbije u zaseban dravni entitet, u kome se itav politiki ivot odvija u tesnoj sprezi s kriminalno-teroristikim grupama. Stvoreni civilni mirnodopski sistem bezbednosnih snaga sastavljen od kriminalno-teroristikih struktura OVK ne pokazuje znake transformacije odnosa prema Srbima i ostalim nealbancima. ak ni prisustvo meunarodnih institucija ne garantuje njihovu linu i imovinsku bezbednost. Kriminal i terorizam, kao strukturno usaene pojave, predstavljaju neotklonjiv faktor politikih odnosa u tvorevini pod nazivom drava Kosovo, ime ona postaja kljuna determinanta geostratekih procesa ne samo na Balkanu. Eventualno neispunjena politika nadanja, loe ekonomsko stanje, velika nezaposlenost, neizgraene institucije, visok stepen frustriranosti i uticaja radikalnih islamskih elemenata, klanovski sukobi uzrokovani podelama novosteenih poluga moi i dr., prestankom spoljanje kontrole stvaraju vakuum u politikom prostoru koji bi mogao generisati nove konflikte i biti izvor ugroavanja regionalne bezbednosti. Meutim, na putu ostvarenja svojih
je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova. Ovaj list je preneo delove iz aktuelnog albanskog udbenika geografije za etvrti razred Srednje kole u kome se nalazi mapa teritorija na koje Albanci polau istorijsko pravo, a one obuhvataju - delove Srbije, Crne Gore, Makedonije i Grke, koje su prema autorima udbenika, Periklji irazu, Dhimiter Doki i Aslanu Puki, sve do 1912. godine bile deo geoetnike, kompaktne celine Albanije.

40

Kultura polisa, god. IX (2012), br.17, str. 27-44

geopolitikih interesa za Zapad su takvi rizici, za sada, prihvatljivi. Igrajui znaajnu ulogu u trasiranju tog puta albanske kriminalno-teroristike formacije su nagraene tzv. dravom Kosovo, to je stepenica ka stvaranju Velike ili Prirodne Albanije. No, Pandorina kutija nasilja na Balkanu i Evropi i pored stvaranja tzv. drave Kosovo nije zatvorena.

Literatura:
1. Avramov, Smilja (1997): Poloaj Srba u geopolitikim zamislima velikih sila. U: Zbornik: Geopolitika stvarnost Srba, Institut za geopolitike studije, Beograd. 2. Avramov, Smilja (1999): Prikrivene akcije u strategiji Sjedinjenih Amerikih Drava, Vojno delo, Vol.1, str. 21. 3. Agee, Philip. (1975): CIA Dnevnik agenta, Globus , Zagreb. 4. Bergner, T. Jefrey (1995): Supersile Novog Svetskog Poretka, Beograd. 5. Bjukenen, Alen (2008): Od Nirnberga do Kosova: Moralnost nezakonite reforme meunarodnog prava. U: Humanitarne vojne intervencije. Slubeni glasnik, Beograd. 6. Vajt, R. D. (2004): Terorizam, Alexandria Press, Beograd. 7. Velika Albanija zamisli i mogue posledice (1998): Institut za politike studije, Beograd. 8. Wendt, Alexander (1999): Social Theory of International Politics, Cambridge University Press, Cambridge. 9. Gainovi, Radoslav (2005): Terorizam, Draslar partner, Beograd. 10. Graa meunarodnog javnog prava (prva knjiga) (1968): Novi Sad: Dnevnik. 11. Glennon, J. Michael (1999): The New Interventionism: the Search for a Just International Law. U: Foreign Affairs 78, 3. 12. Deklaracija OUN o naelima meunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji drava, 2625/XXV, od 24. 10. 1970. godine 13. Executive Order 13470 of July 30, 2008: Further Amendments to Executive Order 12333, United States Intelligence Activities, U.S. Federal Register, Vol. 73, No. 150, August 4, 2008. 14. Elzeser, Jirgen (2006): Kako je dihad stigao na Balkan, Jasen, Beograd. 15. Zepezauer, Mark (1997): Th CIA,s Greatest Hits, Odonian Press, Tucson, Arizona. 16. Kisinder, Henri (1999): Diplomatija (knjiga I), VERZALpress, Beograd. 17. Kovaevi, ivorad (2007): Amerika i raspad Jugoslavije, IP Filip Vinji- Fakultet politikih nauka, Beograd. 18. Konstantinovi, Zoran (1996): Mesto Srba u srednjoevropskom krugu kulture, Evropa i Srbi, Beograd 19. Colins, John, M.(1973): Grand Strategy, Annapolis, Md. 41

Veselin B. Konatar, (Ne)Obavetajne operacije kao akti agresije 20. Mijalkovski, Milan (2009): Obavetajne i bezbednosne slube, Slubeni glasnik, Beograd. 21. Mijalkovski, J. Milan, Konatar, B. Veselin (2010): Neobavetajna rovarenja obavetajaca, Prometej, Novi Sad. 22. Mijatovi B. Z.: Poverljiv izvetaj naeg pijuna Jastreba iz Amerike: prva kaznena mera bie Kosovo, Nedeljni Telegraf, 10. januar 2001. 23. Paanski, Milan (1987): Savremene kamikaze, NIRO Knievne novine, Beograd. 24. Rieff, David (2002): A Bed for the Night: Humanitarianism in Crisis, Vintage, London. 25. Jeffry T. Richelson (1989): The U.S. Intelligence Community (Second edition), Ballinger Publ. Co. Cambridge, Mass. 26. Simeunovi, Dragan (1989): Politiko nasilje, Radnika tampa, Beograd. 27. Terzi, Slavenko (2010): Evroatlanski prodor na Istok. U: Srbija i NATO: Za i protiv, Akademija za diplomatiju i bezbednost, Beograd. 28. Tomi, Duko (2000): Kosovski levijatan - NATO agresija i razaranje multietnikog drutva, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd. 29. The Alliance s New strategic concept. NATO Rewiew, Vol. 39, N. 6/1991. 30. The White House Executive Order United States Foreign Intelligence Activities, White. 31. orovi, Vladimir (1992): Odnosi izmeu Srbije i Austro-Ugarske u XX veku, Beograd. 32. Hjum, Mik. (2001): Nacifikovanje Srba, od Bosne do Kosova. U: Mediji i kosovska kriza, Beograd. 33. Hofman, Brus (2000): Unutranji terorizam, Narodna knjiga - Alfa, Beograd. 34. Fain, G. Tyrus (1997): The intelligence Community: History, Organzation, and Issues, R.R.Company, New York, 1977. 35. Fukujama, Frensis (2007): Graenje drava, Filip Vinji, Beograd.

(NON)INTELLIGENCE OPERATIONS LIKE ACTS OF AGGRESSION

Summary: Bipolar world in which everything was mostly black and white assumed countless hues. In these circumstances the creation of events mostly ceases to correspond to reality and then it becomes a false, and a virtual reality takes the advantage over a geniune reality. The fundamental power lever becomes the weapon for massive truth destruction, while the tolerance for injustice becomes almost absolute. In this way proven evil doers become 'political leaders', 'destroyed' countries become factors of regional stability, terrorist organizations become 'liberation movements', and criminals and terrorist 'freedom fighters'. 42

Kultura polisa, god. IX (2012), br.17, str. 27-44 An accurate analysis of all parameters and unbiased expert evaluation of the real events in Kosovo and Metohija, that got their epilogue with creation of of the socalled 'State of Kosovo', points out that it is all about a big, well conceived, politically,economically, medium and humanitarian perfectly performed fraud, whose consequences are hard to be perceived at the moment. In regard to that, it should be emphasized that the further expert researches can not be done excluding the role of intelligence agencies and secret services of the western countries for preparation of the Balkans (Albanian) terrorism. That role is much more complexed and more efficient than it could be supposed and proved nowadays. Key words: terrorism, intelligence agencies, special operations, aggression, UN Charter

43