IT-95-13/1-R.

1 D22 - 1/558 TER 27 January 2011

22/558 TER
SMS

UJEDINJENE NACIJE
Meunarodni sud za krivino gonjenje lica odgovornih za teka krenja meunarodnog humanitarnog prava poinjena na teritoriji bive Jugoslavije od 1991. godine
Predmet br. IT-95-13/1-R.1

Datum:

8. decembar 2010.

Original:

engleski

PRED ALBENIM VEEM

U sastavu:

sudija Theodor Meron, predsedavajui sudija Mehmet Gney sudija Fausto Pocar sudija Liu Daqun sudija Andrsia Vaz g. John Hocking 8. decembra 2010. TUILAC protiv VESELINA LJIVANANINA JAVNO

Sekretar: Presuda od:

PRESUDA PO ZAHTEVU ZA PREISPITIVANJE

Tuilatvo:

ga Helen Brady g. Paul Rogers ga Najwa Nabti ga Kyle Wood Odbrana Veselina ljivananina:

g. Novak Luki g. Stphane Bourgon

21/558 TER
Prevod

SADRAJ
I. KONTEKST....................................................................................................................................1 II. MERODAVNO PRAVO ..............................................................................................................6 III. DISKUSIJA..................................................................................................................................6 A. ARGUMENTI STRANA U POSTUPKU................................................................................................6 B. ANALIZA ......................................................................................................................................9 C. ZAKLJUAK ................................................................................................................................13 IV. KAZNA .......................................................................................................................................13 V. DISPOZITIV ...............................................................................................................................14 VI. IZDVOJENO MILJENJE SUDIJE MERONA ...................................................................16 VII. IZDVOJENO MILJENJE SUDIJE GNEYJA .................................................................18 VIII. DELIMINO SUPROTNO MILJENJE SUDIJE POCARA ..........................................19

20/558 TER
Prevod

I. KONTEKST
1. albeno vee Meunarodnog suda za krivino gonjenje lica odgovornih za teka krenja

meunarodnog humanitarnog prava poinjena na teritoriji bive Jugoslavije od 1991. godine (dalje u tekstu: albeno vee, odnosno Meunarodni sud) reava po Zahtevu u ime Veselina ljivananina za preispitivanje Presude albenog vea od 5. maja 2009. godine (dalje u tekstu: Zahtev), koji je Veselin ljivananin (dalje u tekstu: ljivananin) podneo 28. januara 2010. godine.1 Tuilatvo je podnelo odgovor 9. marta 2010. godine,2 a ljivananin je replicirao 29. marta 2010. godine.3 Shodno nalozima albenog vea,4 ljivananin je podneo dodatni Pismeni podnesak u ime Veselina ljivananina 19. oktobra 2010. godine (dalje u tekstu: Dodatni podnesak). Tuilatvo je 26. oktobra 2010. godine podnelo odgovor na Dodatni podnesak,5 a ljivananin je replicirao 1. novembra 2010. godine.6 2. ljivananin je roen 13. juna 1953. godine u Pavezu, optina abljak, u sadanjoj Crnoj

Gori. U novembru 1991. godine bio je major u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (dalje u tekstu: JNA) i na dunosti naelnika organa bezbednosti gardijske motorizovane brigade (dalje u tekstu: gmtbr) i Operativne grupe Jug (dalje u tekstu: OG Jug).7 Dana 27. septembra 2007. godine, Pretresno vee II Meunarodnog suda (dalje u tekstu: Pretresno vee) donelo je Presudu po navodima o individualnoj krivinoj odgovornosti za muenje i ubistvo vie od 190 lica izvedenih iz vukovarske bolnice i odvedenih na Ovaru (dalje u tekstu: zarobljenici). Konkretnije, Pretresno vee je konstatovalo sledee:

albeno vee podsea da je Zahtev delimino odobrilo nakon to je saslualo svedoenje Miodraga Pania (dalje u tekstu: Pani) i odobrilo preispitivanje Drugostepene presude u predmetu Tuilac protiv Mileta Mrkia i Veselina ljivananina, predmet br. IT-95-13/1-A, Presuda, 5. maj 2009. godine (dalje u tekstu: Drugostepena presuda u predmetu Mrki i ljivananin). Meutim, albeno vee jo nije reavalo po ljivananinovom zahtevu da se poniti jedna od osuujuih presuda koje su mu izreene. V. Zahtev, par. 39; Nalog o rasporedu za pretres u vezi sa zahtevom ljivananina za preispitivanje, 20. april 2010. godine (dalje u tekstu: Nalog o rasporedu pre postupka preispitivanja), str. 1-2; Odluka po zahtevu Veselina ljivananina za preispitivanje, 14. jul 2010. godine (dalje u tekstu: Odluka kojom je odobreno preispitivanje), str. 4; Pretres u postupku koji prethodi preispitivanju, AT. 3. jun 2010. godine. 2 Odgovor tuilatva na ljivananinov zahtev za preispitivanje, 9. mart 2010. godine (poverljivo). Javna redigovana verzija zavedena je istog dana. 3 Replika na odgovor tuilatva na ljivananinov zahtev za preispitivanje, 29. mart 2010. godine. 4 V. Odluka o prihvatanju dokaza i Nalog o rasporedu, 21. septembar 2010. godine (dalje u tekstu: Nalog o rasporedu), str. 3; Nalog kojim se pojanjava raspored za dostavljanje pismenih podnesaka posle pretresa u postupku preispitivanja, 13. oktobar 2010. godine (dalje u tekstu: Nalog o pojanjenju), str. 1. 5 Odgovor tuilatva na ljivananinov pismeni podnesak, 26. oktobar 2010. godine (poverljivo). Javna redigovana verzija zavedena je 27. oktobra 2010. godine (dalje u tekstu: Javni drugi odgovor). 6 Replika u ime Veselina ljivananina na odgovor tuilatva, 1. novembar 2010. godine (poverljivo) (dalje u tekstu: Poverljiva druga replika). Javna redigovana verzija je zavedena 3. novembra 2010. godine (dalje u tekstu: Druga javna replika). 7 Drugostepena presuda u predmetu Mrki i ljivananin, par. 2. 1

Predmet br. IT-95-13/1-R.1

8. decembar 2010.

19/558 TER
Prevod Vojnici JNA iz OG Jug su ujutru 20. novembra 1991. godine izveli iz vukovarske bolnice vie od 200 lica, gotovo sve mukaraca od kojih je velika veina uestvovala u neprijateljstvima, i odveli ih najpre u kasarnu JNA u Vukovaru, a odatle u jedan hangar na Ovari kod Vukovara, gde su surovo zlostavljani.8

Pretresno vee je takoe konstatovalo sledee: (i) Mile Mrki (dalje u tekstu: Mrki), tada pukovnik JNA,9 zaduio je ljivananina da izvri evakuaciju vukovarske bolnice i poverio mu odgovornost za prevoz i obezbeenje zarobljenika;10 (ii) nareenje o povlaenju poslednjih vojnika JNA koji su obezbeivali zarobljenike izdao je Mile Mrki, i to u ranim veernjim asovima 20. novembra 1991. godine11 (dalje u tekstu: Nareenje o povlaenju); i (iii) to povlaenje okonano je najkasnije u 21:00 as te veeri.12 Pretresno vee je konstatovalo da su zatim,
[u] veernjim asovima 20. novembra 1991. godine i u noi izmeu 20. i 21. novembra 1991. godine, [zarobljenici] [...] iz hangara u grupama od oko 10 do 20 ljudi odvedeni na jednu oblinju lokaciju na kojoj je tog popodneva iskopana velika jama. Tamo su pripadnici TO i paravojnih snaga iz OG Jug streljali najmanje 194 lica. Ubijanje je poelo posle 21:00 asa i trajalo je do kasno posle ponoi. Tela su pokopana u tu veliku jamu, masovnu grobnicu, a otkrivena su tek nekoliko godina kasnije.13

Vee je, izmeu ostalog, zakljuilo da je ljivananin propustio da zatiti zarobljenike od zlostavljanja 20. novembra 1991. godine, pre povlaenja vojnika JNA. Ono je stoga proglasilo ljivananina krivim za pomaganje i podravanje zloina muenja kao krenje zakona i obiaja ratovanja, i izreklo mu kaznu zatvora u trajanju od pet godina.14 Meutim, Pretresno vee ljivananinu nije izreklo osuujuu presudu za ubistvo 194 zarobljenika.15 3. Dana 5. maja 2009. godine, albeno vee je donelo Drugostepenu presudu u predmetu

Mrki i ljivananin u kojoj je, izmeu ostalog, potvrdilo osuujuu presudu koja je ljivananinu izreena za pomaganje i podravanje zloina muenja kao krenje zakona i obiaja ratovanja, ali je konstatovalo da kazna zatvora u trajanju od pet godina na adekvatan nain ne odraava teinu krivinih dela koja je poinio ljivananin.16 albeno vee je izreklo i jednu novu osuujuu presudu i konstatovalo, uz suprotno miljenje sudije Pocara i sudije Vaz, da je ljivananin pomagao i podravao ubistvo 194 zarobljenika kao krenje zakona i obiaja ratovanja (dalje u tekstu: nova osuujua presuda).17 Na temelju tih konstatacija, albeno vee je ponitilo

Tuilac protiv Mileta Mrkia i drugih, predmet br. IT-95-13/1-T, Presuda, 27. septembar 2007. godine (dalje u tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Mrki i drugi), par. 9. 9 Id., par. 2. 10 Id., par. 400. 11 Id., par. 293. 12 Id., par. 294. 13 Id., par. 9. 14 Id., par. 667-670, 674, 715-716. 15 Id., par. 674, 715. 16 Drugostepena presuda u predmetu Mrki i ljivananin, str. 169. V. takoe id., par. 211. 17 Id., par. 103, str. 169. 2

Predmet br. IT-95-13/1-R.1

8. decembar 2010.

18/558 TER
Prevod

ljivananinovu prvobitnu kaznu zatvora u trajanju od pet godina i izreklo, uz suprotno miljenje sudije Pocara i sudije Vaz, novu kaznu zatvora u trajanju od 17 godina.18 4. Nova osuujua presuda zasnivala se na novom injeninom zakljuku vezanom za

ljivananinovu mens rea za pomaganje i podravanje ubistva. Oslanjajui se na indirektne dokaze, albeno vee je konstatovalo da je, tokom razgovora izmeu ljivananina i Mrkia u noi 20. novembra 1991. godine (dalje u tekstu: Razgovor), Mrki morao rei ljivananinu da je povukao obezbeenje JNA nad [zarobljenicima] koji su drani na Ovari.19 albeno vee je istaklo konstataciju Pretresnog vea da ljivananin, zbog toga to je znao da su tamo prisutni vojnici JNA, nije mogao zakljuiti da e zarobljenici verovatno biti pobijeni20 i zakljuilo da je ljivananin, poto je saznao za Nareenje o povlaenju, morao biti svestan injenice da e njegov propust da neto preduzme kako bi spasio zarobljenike doprineti njihovom ubijanju. Na temelju te analize, albeno vee je zakljuilo da je ljivananin posedovao mens rea za pomaganje i podravanje zloina ubistva kao krenje zakona i obiaja ratovanja.21 5. ljivananin u Zahtevu tvrdi da je Pani, potpukovnik i naelnik taba gmtbr i OG Jug,22 bio

spreman da o Razgovoru iznese svedoenje koje bi ljivananina oslobodilo krivice po pitanju nove osuujue presude. ljivananin je izneo tvrdnju da to svedoenje predstavlja novu injenicu u smislu lana 26 Statuta Meunarodnog suda (dalje u tekstu: Statut) i pravila 119 i 120 Pravilnika o postupku i dokazima Meunarodnog suda (dalje u tekstu: Pravilnik).23 U Zahtevu je, izmeu ostalog, zatraeno da se preispita Drugostepena presuda u predmetu Mrki i ljivananin i poniti nova osuujua presuda izreena ljivananinu.24 6. albeno vee je, uz suprotno miljenje sudije Pocara, naloilo da se 3. juna 2010. godine

odri usmeni pretres (dalje u tekstu: pretres u postupku koji prethodi preispitivanju) kako bi saslualo Panievo svedoenje.25 Na pretresu u postupku koji prethodi preispitivanju Pani je, izmeu ostalog, posvedoio da je u noi 20. novembra 1991. godine bio u poziciji da prati Razgovor i da Mrki nije obavestio ljivananina o Nareenju o povlaenju.26 Pani je objasnio da bi on, da je lino iz Razgovora saznao da se zatita JNA povlai, shvatio da zarobljenicima usled

Id., str. 170. Id., par. 62. V. takoe id., par. 61. 20 Id., par. 62, gde se poziva na Prvostepenu presudu u predmetu Mrki i drugi, par. 672. 21 V. id., par. 63. 22 Prvostepena presuda u predmetu Mrki i drugi, par. 62, 70. 23 Zahtev, par. 2-3, 5, 9-10, 30-38, Prilog A. 24 Id., par. 39. 25 V. generalno, Nalog o rasporedu pre postupka preispitivanja, str. 1-2; Pretres u postupku koji prethodi preispitivanju, AT. 3. jun 2010. godine. 26 Pretres u postupku koji prethodi preispitivanju, AT. 3. jun 2010. godine, str. 26-32; 63-64.
19

18

Predmet br. IT-95-13/1-R.1

8. decembar 2010.

17/558 TER
Prevod

tog povlaenja preti opasnost i da bi i on mogao snositi krivinu odgovornost jer nije nita uinio da se povue Nareenje o povlaenju.27 Pani je dalje precizirao da je za Nareenje o povlaenju saznao tek kad se vratio u Beograd28 i da, poev od 21. novembra 1991. godine, gmtbr vie nije bila odgovorna za pripadnike JNA koji su straarili nad zarobljenicima.29 Pored toga, Pani je tvrdio da se samoinicijativno obratio ljivananinovom timu odbrane nakon to je saznao za Drugostepenu presudu u predmetu Mrki i ljivananin i konstatacije koje su u njoj iznete u vezi s Razgovorom30 i da ne bi kontaktirao ljivananinov tim odbrane da je imao bojazni po pitanju sopstvene krivine odgovornosti.31 Konano, Pani je sugerisao da je Mrki moda izdao Nareenje o povlaenju a da o tome nije obavestio podreene stareine, kao to je i sam Pani.32 7. Nakon pretresa u postupku koji prethodi preispitivanju, albeno vee je odobrilo

ljivananinov zahtev za odravanje pretresa u postupku preispitivanja33 objasnivi sledee:

nova informacija koju je Pani dao u vezi s razgovorom predstavlja "novu injenicu" (dalje u tekstu: Nova injenica na koju je ukazao Pani), koja bi, ako se potvrdi da je istinita, bitno mogla da promeni injenino stanje u ovom predmetu i ukine osnov po kom je albeno vee u Drugostepenoj presudi u predmetu Mrki i ljivananin zakljuilo da je kod ljivananina postojao element mens rea pomaganja i podravanja krivinog dela ubistva kao krenja zakona i obiaja ratovanja[.]34

Mada je smatralo da je ljivananinov branilac, uz dunu revnost, mogao otkriti Novu injenicu na koju je ukazao Pani, albeno vee je bilo miljenja da je preispitivanje Drugostepene odluke u predmetu Mrki i ljivananin neophodno zbog toga to je uticaj Nove injenice na koju je ukazao Pani, ako se ona potvrdi, takav da bi njeno zanemarivanje dovelo do neostvarenja pravde.35 8. Nakon to je donelo Odluku kojom je odobreno preispitivanje, albeno vee je odobrilo

zahtev tuilatva za dodatno vreme za prikupljanje dokaza u svrhu duplike,36 pristalo da saslua svedoenje vetaka tuilatva Reynauda Theunensa (dalje u tekstu: Theunens)37 i prihvatilo

27 28

Id., str. 64-65. Id., str. 56. 29 Id., str. 71-72. 30 Id., str. 11-18. 31 Id., str. 66. 32 Id., str. 72-74. 33 V. Odluka kojom je odobreno preispitivanje, str. 4. 34 Id., str. 3. 35 Id., str. 3-4. 36 Nalog u vezi sa zahtevom tuilatva za produenje roka, 23. jul 2010. godine, str. 2. 37 Nalog o rasporedu, str. 2.

Predmet br. IT-95-13/1-R.1

8. decembar 2010.

16/558 TER
Prevod

nekoliko dodatnih dokaznih predmeta koje je podnelo tuilatvo,38 meu kojima je bio Theunensov izvetaj.39 9. albeno vee je 12. oktobra 2010. godine odralo pretres u postupku preispitivanja (dalje u

tekstu: pretres u postupku preispitivanja), na kojem je Theunens svedoio, a strane u postupku iznele usmenu argumentaciju.40 Theunens je, izmeu ostalog, u svom iskazu rekao da Panieva tvrdnja da je za Nareenje o povlaenju saznao tek kad se vratio u Beograd nije u skladu ni s doktrinom JNA ni s operativnim kontekstom u OG Jug, s obzirom na Panievu ulogu i dunosti kao naelnika taba, a 21. novembra 1991. godine i vrioca dunosti komandanta OG Jug.41 Theunens je potvrdio da svaka sugestija da je M[rki] pokuao da svoje nareenje o povlaenju sakrije od svog najblieg saradnika (i zamenika), [Pania] i oficira kojeg je zaduio za operaciju evakuacije [ljivananina], ini se prilino neuverljivom.42 U vezi s konstatacijom Pretresnog vea da u OG Jug nisu dosledno potovane standardne procedure JNA,43 Theunens je objasnio da nije video nijedan dokaz krenja osnovnih naela rukovoenja i komandovanja.44 10. Theunens je dalje rekao da bi, prema doktrini JNA, bilo nedopustivo da Mrki 21.

novembra 1991. godine izdaje nareenja kao komandant OG Jug, dok je Pani na funkciji vrioca dunosti komandanta OG Jug i da bi, u svakom sluaju, Pani bio obaveten o takvim nareenjima.45 Theunens je takoe izneo tvrdnju da su, na osnovu njegovog shvatanja procedura JNA i dokaza na kojima se ono temelji, pripadnici JNA koji su straarili nad zarobljenicima bili potinjeni OG Jug bar do 23. novembra 1991. godine.46 Pored toga, Theunens je rekao da je Pani, kad je 21. novembra 1991. godine u svojstvu vrioca dunosti komandanta OG Jug potpisao izvetaj o situaciji na Ovari koji je bio nekompletan po pitanju stanja zarobljenika, postupio na nain koji nije u skladu s doktrinom JNA, koja je nalagala da izvesti o njihovoj sudbini.47

Id.; Odluka u vezi s raznim podnescima tuilatva, 7. oktobar 2010. godine, str. 3. V. Nalog o rasporedu, str. 2; dokazni predmet u postupku preispitivanja br. RP7, Izvetaj u vezi sa svedoenjem Miodraga Pania Pretres u postupku koji prethodi preispitivanju odran 3. juna 2010. godine, 27. avgust 2010. godine (i prevod na b/h/s i original na engleskom zavedeni su 29. septembra 2010. godine) (dalje u tekstu: Theunensov izvetaj). 40 Nalog o rasporedu, str. 2-3; Pretres u postupku preispitivanja, AT. 12. oktobar 2010. godine. 41 Pretres u postupku preispitivanja, AT. 12. oktobar 2010. godine, str. 165-169, 195-197, 205-207. V. takoe Theunensov izvetaj, str. 3-7. 42 Theunensov izvetaj, str. 6; Pretres u postupku preispitivanja, AT. 12. oktobar 2010. godine, str. 212-213. 43 V. Prvostepena presuda u predmetu Mrki i drugi, par. 285. 44 Pretres u postupku preispitivanja, AT. 12. oktobar 2010. godine, str. 194. 45 Id., str. 150-154, 179-181. V. takoe Theunensov izvetaj, str. 17, 21-25. 46 V. Pretres u postupku preispitivanja, AT. 12. oktobar 2010. godine, str. 163-165. V. takoe Theunensov izvetaj, str. 8-10; Prvostepena presuda u predmetu Mrki i drugi, par. 74, 275. 47 Pretres u postupku preispitivanja, AT. 12. oktobar 2010. godine, str. 150-155. V. takoe Theunensov izvetaj, str. 1417; dokazni predmet u pretresnoj fazi br. 368, Redovni borbeni izvetaj br. 467-1, 21. novembar 1991. godine (i prevod na engleski i original na b/h/s zavedeni su 26. aprila 2006. godine).
39

38

Predmet br. IT-95-13/1-R.1

8. decembar 2010.

15/558 TER
Prevod

11.

Nakon odravanja pretresa u postupku preispitivanja, strane u postupku su podnele dodatne

pismene podneske.48

II. MERODAVNO PRAVO

12. albeno vee podsea da je postupak preispitivanja predvien lanom 26 Statuta i da, prema

pravilima 119 i 120 Pravilnika, ukoliko albeno vee odlui da neku presudu treba preispitati, ono e nakon to saslua strane u postupku, izrei novu presudu.49

III. DISKUSIJA
A. Argumenti strana u postupku

13.

ljivananin tvrdi da, u svetlu Odluke kojom se odobrava preispitivanje, albeno vee treba

samo da rei pitanje da li je dokazano da je Nova injenica na koju je ukazao Pani istinita50 i istie da argumenti tuilatva ne pokazuju da Panievo svedoenje nema dokaznu vrednost. ljivananin zakljuuje da je dokazano da je Nova injenica na koju je ukazao Pani istinita i da se nova osuujua presuda mora ponititi zbog nepostojanja mens rea.51 14. ljivananin tvrdi da tuilatvo nije uspelo da pokae da Pani nije pouzdan svedok.52

ljivananin dodaje da je Pretresno vee prihvatilo vei deo Panievog svedoenja, a da delovi u vezi s kojima je Pretresno vee izrazilo rezerve nisu bili vezani za dogaaje na koje se odnosi Nova injenica na koju je ukazao Pani,53 kao i da je na suenju tuilatvo implicitno prihvatilo Panievo svedoenje u vezi s Nareenjem o povlaenju i da se delimino oslonilo na njegovo svedoenje u krivinom postupku protiv Mrkia.54 15. ljivananin takoe odbacuje tvrdnje tuilatva da je Pani svedoio voen sopstvenim

interesom da ne kae istinu, da njegov iskaz nije ubedljiv i da je Pani pristrasan u njegovu korist i u korist gmtbr.55 ljivananin istie Paniev navod da je samoinicijativno kontaktirao njegovog branioca i primeuje da tuilatvo nije osporilo Panievo objanjenje o tome kako je stupio u kontakt sa ljivananinovim timom odbrane.56 ljivananin takoe tvrdi da ni Pretresno vee ni

48 49

V. Nalog o pojanjenju, str. 1. V. takoe Dodatni podnesak; Javni drugi odgovor; Druga javna replika. Pravilo 120 Pravilnika. 50 Dodatni podnesak, par. 2. 51 Id., par. 4-5, 9-10, 43, 50. 52 Id., par. 21-22. 53 Id., par. 17. 54 V. id., par. 19. 55 Id., par. 21-22. 56 Id., par. 27-28.
6

Predmet br. IT-95-13/1-R.1

8. decembar 2010.

14/558 TER
Prevod

albeno vee nisu razmotrili pitanje da li je Pani uo Razgovor.57 U tom kontekstu, on zakljuuje da Pani nije izneo lano svedoenje iz razloga sebinosti.58 ljivananin dodaje da sugestija tuilatva da je Pani izmislio lane dokaze o Razgovoru i potom pristao da o tome svedoi na Meunarodnom sudu kako bi sakrio da je kasnije saznao za Nareenje o povlaenju naprosto nema smisla.59 16. ljivananin dalje tvrdi da Theunensov izvetaj i Theunensovo svedoenje ne podrivaju

kredibilitet Nove injenice na koju je ukazao Pani. On tvrdi da se Theunens oslonio na izvore koji su ve bili predoeni Pretresnom veu, da nije uzeo u obzir konstataciju Pretresnog vea da tokom dogaaja u Vukovaru standardne procedure JNA esto nisu potovane i da nije iskljuio mogunost da je Mrki mogao protivpravno izdati Nareenje o povlaenju, a da o tome ne obavesti Pania.60 ljivananin takoe iznosi argument da je Theunens potvrdio da je izmeu oficira JNA i ogranka za bezbednost JNA postojao zategnut odnos i tvrdi da se time moe objasniti zato Mrki nije obavestio ljivananina o Nareenju o povlaenju.61 17. Tuilatvo odgovara da Paniev opis Razgovora nije verodostojan i da stoga nije dokazano

da je Nova injenica na koju je ukazao Pani istinita.62 Tuilatvo tvrdi da nove informacije koje je Pani izneo nisu u skladu s nekim od njegovih ranijih izjava i zakljuuje da ta nepodudarnost ukazuje na to da bi Panievo svedoenje moglo biti lano.63 Tuilatvo takoe tvrdi da se Paniev opis Razgovora kosi s nekim aspektima injeninih zakljuaka Pretresnog vea i ljivananinovim svedoenjem pred Pretresnim veem.64 18. Tuilatvo takoe istie nedoslednosti u Panievom svedoenju po pitanjima koja nisu

vezana za Razgovor, koje, kako ono tvrdi, dodatno dovode u pitanje njegov kredibilitet.65 Konkretno, tuilatvo upuuje na indirektne dokaze koji, kako ono tvrdi, podrivaju Panievu tvrdnju da je za Nareenje o povlaenju i njegove posledice saznao tek kad se vratio u Beograd. Ti dokazi tiu se hitnih operativnih potreba i doktrine JNA, u skladu s kojima su, kako tvrdi tuilatvo, Pani i Mrki morali biti u kontaktu po pitanju Nareenja o povlaenju i situacije na Ovari, i usled kojih bi Pani morao saznati za Nareenje o povlaenju iz drugih izvora, a ne samo od

57 58

Id., par. 29. Id., par. 24-26, 30. 59 Id., par. 31. 60 V. id., par. 32-39. V. takoe Prvostepena presuda u predmetu Mrki i drugi, par. 285. 61 Dodatni podnesak, par. 40. 62 Javni drugi odgovor, par. 1-3. 63 Id., par. 14-18. 64 Id., par. 14, 18-19. 65 V., na primer, id., par. 22. 7

Predmet br. IT-95-13/1-R.1

8. decembar 2010.

13/558 TER
Prevod

Mrkia.66 Tuilatvo aludira na konstataciju Pretresnog vea da se OG Jug nije dosledno pridravao procedura JNA,67 ali se poziva na Theunensovo svedoenje na pretresu u postupku preispitivanja i Panievo svedoenje na suenju u prilog svom stavu da je 20. novembra 1991. godine sistem izvetavanja u OG Jug u celosti funkcionisao i da sa OG Jug uopteno uzevi nije bilo problema.68 U tom kontekstu, tuilatvo napominje da je 21. novembra 1991. godine Pani podneo izvetaj u kojem nije pomenuo zarobljenike i da se nije raspitao o njihovoj sudbini, a da se, s druge strane, bavio manje znaajnim poslovima, kao to su pripreme za konferenciju za tampu.69 Tuilatvo tvrdi da se Panievo ponaanje 21. novembra 1991. godine jedino moe objasniti time da je oseao krivicu jer je znao za Nareenje o povlaenju i ubistvo 194 zarobljenika nakon izvrenja tog nareenja.70 19. Uz to, tuilatvo tvrdi da je Pani sebian i da ima sve razloge da podri ljivananinovu

lanu tvrdnju, jer konstatacija albenog vea da je ljivananin tokom Razgovora saznao za Nareenje o povlaenju podrazumeva i Panievu odgovornost.71 Tuilatvo napominje da bi Pani zbog dela koja je nekada poinio mogao biti krivino gonjen od strane domaih pravosudnih organa i da je priznao da bi ga to to je znao za Nareenje o povlaenju inkriminisalo.72 S tim u vezi, tuilatvo naglaava da je Pretresno vee odbilo da se osloni na Panievo svedoenje po pitanjima koja bi podrazumevala njegovu odgovornost za kanjivo ponaanje.73 20. Tuilatvo takoe navodi da je Pani pristrasan i voen motivima kodeksa lojalnosti da

zatiti gmtbr i njene pripadnike, meu kojima je i ljivananin.74 Ono napominje da su Pani i ljivananin pet godina sluili u istoj jedinici, tvrdi da je Pani u svom svedoenju pred Pretresnim veem nastojao da prikae ljivananina i gmtbr u pozitivnom svetlu, primeuje da je Pani priznao da je intenzivno saraivao s Mrkievim timom odbrane i dodaje da je Pani oklevao da Mrkiu pripie krivinu odgovornost.75 21. ljivananin u replici navodi da, s obzirom na to da tuilatvo nije izvelo dokaze kojima se

pobija Nova injenica na koju je ukazao Pani, treba smatrati da je njena istinitost dokazana.76 On istie da je Pani u svom svedoenju iskreno i uporno tvrdio da Mrki tokom Razgovora nije
66 67

Id., par. 23-29. V. id., par. 30. V. takoe Prvostepena presuda u predmetu Mrki i drugi, par. 285. 68 Javni drugi odgovor, par. 30. 69 V. id., par. 31-34. 70 Id., str. 10 (naglasak izostavljen). V. takoe id., par. 30-35. 71 Id., par. 5. 72 Id., par. 7-8. 73 V. id., par. 9, gde se poziva na Prvostepenu presudu u predmetu Mrki i drugi, par. 297. 74 Id., par. 10. 75 V. id., par. 11-13. V. takoe Pretres u postupku preispitivanja, AT. 12. oktobar 2010. godine, str. 229-232. 76 Javna druga replika, par. 1. V. takoe id., par. 6-10. 8

Predmet br. IT-95-13/1-R.1

8. decembar 2010.

12/558 TER
Prevod

obavestio ljivananina o Nareenju o povlaenju.77 Uz to, ljivananin tvrdi da je Panievo svedoenje mahom u skladu s njegovim ranijim izjavama i da manje nepodudarnosti sa ljivananinovim svedoenjem pred Pretresnim veem zapravo potkrepljuju Paniev kredibilitet.78 ljivananin takoe naglaava da je Pretresno vee, ukupno gledano, smatralo Pania pouzdanim svedokom.79 22. Pored toga, ljivananin tvrdi da Pani nije imao linog interesa da svedoi i napominje da

je Pani tokom suenja bio podrobno unakrsno ispitan i da je znao da e njegov kredibilitet biti osporavan tokom eventualnog postupka preispitivanja.80 ljivananin dalje tvrdi da to to Pani svojim svedoenjem ukazuje na Mrkievu odgovornost podriva sugestiju tuilatva da je on pristrasan.81 B. Analiza

23.

U Drugostepenoj presudi u predmetu Mrki i ljivananin, albeno vee je pregledalo

relevantne indirektne dokaze i konstatovalo da je jedini razuman zakljuak taj da je ljivananin tokom Razgovora saznao za Nareenje o povlaenju. Na osnovu toga, albeno vee je zakljuilo da je ljivananin posedovao mens rea potrebnu za pomaganje i podravanje zloina ubistva kao krenje zakona i obiaja ratovanja.82 Meutim, albeno vee smatra da Nova injenica na koju je ukazao Pani, ukoliko se potvrdi da je istinita, predstavlja direktan dokaz o tome da ljivananin nije saznao za Nareenje o povlaenju tokom Razgovora i s tim u vezi podsea da je uticaj nove injenice na koju je ukazao Pani, ako se potvrdi da je ona istinita, takav da bi njeno zanemarivanje dovelo do neostvarenja pravde.83 Kljuno pitanje koje albeno vee sada treba da rei jeste da li je dokazano da je Nova injenica na koju je ukazao Pani istinita. 24. albeno vee konstatuje da je na pretresu u postupku koji prethodi preispitivanju Pani

verodostojno svedoio i po pitanju Razgovora i po pitanju motiva iz kojih je doao da svedoi. Pani je koherentno i dovoljno detaljno govorio o ta dva pitanja, a njegovo ponaanje nije sugerisalo da pokuava da sakrije istinu. Pri donoenju ovog zakljuka, albeno vee je imalo na umu injenicu da tuilatvo, iako nije izvelo dokaze koji direktno pobijaju Panieve navode o

77 78

Id., par. 23-24. Id., par. 7-9, 18-19, 27-28. 79 Id., par. 20. 80 Id., par. 12, 25, fusnota 10. 81 Id., par. 17. V. takoe id., par. 26. 82 V. gore, par. 3-4. 83 Odluka kojim je odobreno preispitivanje, str. 4.
9

Predmet br. IT-95-13/1-R.1

8. decembar 2010.

11/558 TER
Prevod

Razgovoru, jeste iznelo jedan broj tvrdnji u vezi s Panievim kredibilitetom uopte, koje nalau ozbiljno razmatranje. 25. Najdirektniji prigovor tuilatva na Panievo svedoenje u vezi s Razgovorom jeste tvrdnja

da se Panievo svedoenje na pretresu u postupku koji prethodi preispitivanju kosi s nekim od njegovih ranijih izjava.84 Na pretresu u postupku koji prethodi preispitivanju Pani je rekao da je, tokom Razgovora, ljivananin s Mrkiem diskutovao o pitanju odvoenja zarobljenika iz bolnice.85 Tuilatvo napominje da je, za razliku od toga, u izjavi koju je 2005. godine dao tuilatvu, Pani izjavio da je on pretpostavio da je ljivananin obavestio Mrkia o evakuaciji bolnice.86 Meutim, albeno vee smatra da te dve izjave nuno iskljuuju jedna drugu i napominje da razlike mogu da budu posledica proteklog vremena, konteksta u kojem su uzete Panieve izjave i Panievih linih prilika.87 Tuilatvo takoe primeuje da je Pani pred Pretresnim veem tvrdio da ne zna da li se iko obraao ljivananinu u vezi s civilnim vlastima ili pretnjama kojima su bili izloeni zarobljenici u bolnici.88 Meutim, albeno vee primeuje da se razlika izmeu te izjave i Panievog svedoenja na pretresu u postupku koji prethodi preispitivanju moe objasniti irinom i prirodom pitanja koje mu je postavljeno na suenju.89 Posmatrane u kontekstu, Panieve prethodne izjave ne podrivaju njegov kredibilitet kad je re o Razgovoru. Isto tako, manje nedoslednosti Panievog svedoenja na pretresu u postupku koji prethodi preispitivanju, konstatacija Pretresnog vea i ljivananinovog svedoenja pred Pretresnim veem90 nisu od znaaja. U stvari, te manje nedoslednosti ukazuju na to da Paniev iskaz nije prilagoavan tako da ide u prilog Zahtevu. 26. Uoptenije govorei, albeno vee ima u vidu tvrdnju tuilatva da je Panievo svedoenje

manje verodostojno zbog njegove sebine elje da smanji verovatnou da bude krivino gonjen zbog krivinih dela koja je eventualno i sam poinio.91 Ta tvrdnja je posebno ozbiljna ako se posmatra u svetlu konstatacije Pretresnog vea da je Pani u svom iskazu nastojao da neke aspekte svoje uloge prikae u povoljnijem svetlu i da izbegne da pomene stvari koje bi se mogle protumaiti kao da je i sam bio odgovoran za kanjivo ponaanje.92 Meutim, albeno vee primeuje da Panievo svedoenje na pretresu u postupku koji prethodi preispitivanju u sutini odraava njegovo

V. gore, par. 17. Pretres u postupku koji prethodi preispitivanju, AT. 3. jun 2010. godine, str. 26-28. 86 Javni drugi odgovor, par. 16 i reference u njemu. 87 V., na primer, pretres u postupku koji prethodi preispitivanju, AT. 3. jun 2010. godine, str. 46-47. 88 Javni drugi odgovor, par. 16. 89 V. Panievo svedoenje na suenju, T. 13. novembar 2006. godine, str. 14551 (Pitanje: Da li vam je poznato, s obzirom da ste bili kasnije u komadi u Negoslavcima tog dana, da se bilo ko tog dana obraao ljivananinu u vezi sa zahtevima civilnih vlasti ili u pogledu ugroenosti ovih lica, tog dana?). 90 V. Javni drugi odgovor, par. 18-19. 91 V. gore, par. 19. 92 Prvostepena presuda u predmetu Mrki i drugi, par. 297.
85

84

Predmet br. IT-95-13/1-R.1

10

8. decembar 2010.

10/558 TER
Prevod

svedoenje pred Pretresnim veem utoliko to ne sadri nikakvo eksplicitno priznanje sopstvenog kanjivog ponaanja. albeno vee takoe napominje da je malo verovatno da bi Pani iz sebine elje opovrgavao nove injenine zakljuke iz Drugostepene presude u predmetu Mrki i ljivananin, imajui u vidu da albeno vee nije iznelo nikakve konkretne konstatacije po pitanju razmera njegovog uea u Razgovoru.93 Shodno tome, albeno vee ne vidi kakvu je dodatnu bitnu zatitu od krivinog gonjenja Pani mogao oekivati da stekne putem svog uea u ovom postupku preispitivanja. 27. Nasuprot tome, albeno vee napominje da je Pani, kao bivi svedok, nesumnjivo bio

svestan mogunosti da tuilatvo tokom postupka preispitivanja javno ukae na njegovu sopstvenu potencijalnu krivinu odgovornost, to bi moglo da privue panju tuilaca u domaem pravosuu.94 Da je Pani bio motivisan eljom da smanji mogunost da bude krivino gonjen, kao to tvrdi tuilatvo,95 on verovatno ne bi stupio u kontakt sa ljivananinovim timom odbrane i ponudio da svedoi u postupku preispitivanja. S obzirom na te okolnosti, Panieva odluka da svedoi doprinosi njegovom kredibilitetu kad je re o Razgovoru.96 28. to se tie pristrasnosti, tuilatvo tvrdi da je Pani motivisan da ne kae istinu o Razgovoru

zbog svoje line lojalnosti gmtbr i ljivananinu.97 albeno vee se slae da je u svom svedoenju pred albenim veem Pani mahom oklevao da nekome pripie krivicu za zloine poinjene nad zarobljenicima. Meutim, albeno vee smatra da su dokazi tuilatva donekle spekulativne prirode. Najkonkretniji dokaz o moguoj pristrasnosti koji izvodi tuilatvo jeste da je Pani intenzivno saraivao s Mrkievim timom odbrane.98 To sugerie da je Pani moda bio pristrasan u Mrkievu korist, ali ne i u ljivananinovu korist. albeno vee takoe primeuje da je Pani priznao da bi Mrki mogao snositi odgovornost za zloine poinjene na Ovari i sugerisao da je Mrki moda zaobiao standardnu proceduru JNA i praktino uspeo da obmane svoje potinjene kako bi izdao i sproveo Nareenje o povlaenju.99 U tom smislu, Pani svojim svedoenjem nije mnogo doprineo tome da se JNA, njene jedinice, Mrki, ljivananin ili on sam prikau u povoljnom svetlu. Panievo svedoenje takoe se kosi s najkonkretnijom tvrdnjom tuilatva, a to je da je on potencijalno pristrasan u Mrkievu korist. S obzirom na te okolnosti,

V. Drugostepena presuda u predmetu Mrki i ljivananin, par. 61-63. Up. Javni drugi odgovor, par. 7, 30-35; Javna druga replika, par. 12; Poverljiva druga replika, par. 16. 95 V. Javni drugi odgovor, par. 5-8. 96 albeno vee napominje da se tuilatvo slae da je Panievo svedoenje vezano za Razgovor u skladu s njegovim ranijim tvrdnjama da svojevremeno nije znao za nareenje o povlaenju. V. Pretres u postupku preispitivanja, AT. 12. oktobar 2010. godine, str. 228. 97 V. gore, par. 20. 98 V. Pretres u postupku koji prethodi preispitivanju, AT. 3. jun 2010. godine, str. 22; Javni drugi odgovor, par. 13. 99 V. Pretres u postupku koji prethodi preispitivanju, AT. 3. jun 2010. godine, str. 72-74.
94

93

Predmet br. IT-95-13/1-R.1

11

8. decembar 2010.

9/558 TER
Prevod

tuilatvo nije pokazalo da je Paniev kredibilitet po pitanju njegovog iskaza vezanog za Razgovor podriven njegovom pristrasnou. 29. Tuilatvo tvrdi da su neprihvatljivi aspekti Panievog svedoenja koji nisu direktno vezani

za Razgovor, naroito kad je re o tome kada je saznao za Nareenje o povlaenju, i da to podriva njegov ukupni kredibilitet. Konkretno, tuilatvo tvrdi da se Paniev iskaz o postupcima oficira OG Jug kosi s procedurama i postupcima koje nalae doktrina JNA.100 Meutim, albeno vee podsea na konstataciju Pretresnog vea da []injenice u ovom predmetu pokazuju da uobiajena pravila i propisi JNA esto nisu potovani, na svim nivoima, to se odrazilo na irok spektar situacija, od samog uspostavljanja i strukture OG Jug do potovanja lanca komandovanja.101 S obzirom na te okolnosti, postojanje razlika izmeu postupaka o kojima je on govorio i onih propisanih doktrinom JNA ne podriva nuno Paniev kredibilitet po pitanju Razgovora. 30. Tuilatvo takoe tvrdi da razlika izmeu hitnih operativnih potreba OG Jug i Panievog

svedoenja o tome da je kasno saznao za Nareenje o povlaenju, kao i nedoslednosti u Panievom ponaanju 20. i 21. novembra 1991. godine, dovode u pitanje Paniev ukupni kredibilitet.102 Dokazi tuilatva pokreu znaajna pitanja kad je re o istinitosti Panievog svedoenja o pitanjima nevezanim za Razgovor, kao to su njegovi postupci 21. novembra 1991. godine; s obzirom na kontekst, ini se moguim da su neki delovi Panievog svedoenja, kako tokom postupka preispitivanja tako i pred Pretresnim veem, obeleeni njegovom eljom da se zatiti od mogueg krivinog gonjenja.103 Meutim, albeno vee podsea da nije iznet uverljiv razlog zato bi Pani dobrovoljno ponudio da lano svedoi u vezi s Razgovorom. tavie, albeno vee je napomenulo da se ini da se Panieva odluka da u postupku preispitivanja svedoi o Razgovoru najverovatnije kosi s njegovim linim interesima.104 albeno vee dalje podsea na svoju konstataciju da je Panievo svedoenje o Razgovoru bilo koherentno i da njegovo ponaanje nije ukazivalo na to da on ne govori istinu.105 U tom kontekstu, albeno vee konstatuje da mogue nepodudarnosti u drugim delovima Panievog iskaza ne podrivaju njegov kredibilitet kad je re o Razgovoru.106

V. gore, par. 18. Prvostepena presuda u predmetu Mrki i drugi, par. 285. albeno vee primeuje da je Theunens u svom svedoenju rekao da u dokazima koje je pregledao nije pronaao primere krenja naela rukovoenja i komandovanja, Pretres u postupku preispitivanja, AT. 12. oktobar 2010. godine, str. 194, ali napominje da je priznao da nije analizirao [Prvostepenu presudu u predmetu Mrki i drugi], id., str. 193. 102 V. gore, par. 18. 103 V. gore, par. 26. 104 V. gore, par. 27. 105 V. gore, par. 24. 106 albeno vee napominje da nije uspelo da utvrdi da je Pani iz sebine elje uestvovao u postupku preispitivanja, ali da je on, kad je odluio da uestvuje, svakako bio motivisan da ponovi svaki svoj iskaz prethodno dat Pretresnom veu koji mu ide u prilog, kako bi se zatitio od optubi za krivokletstvo i mogueg krivinog gonjenja u svojoj zemlji.
101

100

Predmet br. IT-95-13/1-R.1

12

8. decembar 2010.

8/558 TER
Prevod

31.

Iz gorenavedenih razloga, albeno vee konstatuje da je Panievo svedoenje kad je re o

Razgovoru verodostojno i da je stoga dokazano da je Nova injenica na koju je ukazao Pani istinita. C. Zakljuak

32.

albeno vee podsea na svoj raniji zakljuak da je uticaj nove injenice [na koju je ukazao

Pani] na donoenje odluke takav da bi njeno zanemarivanje dovelo do neostvarenja pravde.107 S tim u vezi, albeno vee napominje da se nova osuujua presuda temeljila kako na definiciji ljivananinove dunosti da zatiti zarobljenike108 tako i na konstataciji albenog vea da je ljivananin posedovao mens rea za pomaganje i podravanje ubistva kao krenje zakona i obiaja ratovanja.109 albeno vee dalje primeuje da se njegova konstatacija u vezi sa ljivananinovom mens rea zasnivala na zakljuku da jedino razumno tumaenje raspoloivih indirektnih dokaza jeste da je Mrki tokom Razgovora obavestio ljivananina o Nareenju o povlaenju. Nova injenica na koju je ukazao Pani ini taj zakljuak neodrivim i time baca sumnju na konstataciju iz Drugostepene presude u predmetu Mrki i ljivananin da je ljivananin kriv za pomaganje i podravanje ubistva kao krenje zakona i obiaja ratovanja.110 Shodno tome, albeno vee ponitava novu osuujuu presudu.111

IV. KAZNA
33. U Drugostepenoj presudi u predmetu Mrki i ljivananin albeno vee je bilo miljenja da

kazna zatvora u trajanju od pet godina koju je Pretresno vee izreklo ljivananinu za pomaganje i podravanje muenja ne odraava na odgovarajui nain nivo teine krivinih dela koja je poinio ljivananin.112 albeno vee je posebno napomenulo da je to muenje karakterisala [] izuzetna okrutnost i surovost prema [] zarobljenicima, od kojih su neki pre toga bili ranjeni budui da su odvedeni iz vukovarske bolnice113 i pozvalo se na posledice muenja po rtve i
albeno vee smatra da bi njegova elja da ponovi sve takve eventualne neistine, meutim, bila ograniena na pitanja o kojima je on ve svedoio pred Pretresnim veem, to, po definiciji, ne obuhvata njegove nove dokaze vezane za Razgovor. U tom kontekstu, albeno vee podsea da nije nelogino da jedan presuditelj o injenicama neke delove svedoenja svedoka prihvati, a neke odbije. Tuilac protiv Ramusha Haradinaja i drugih, predmet br. IT-04-84-A, Presuda, 19. jul 2010. godine, par. 237; Tuilac protiv Momila Krajinika, predmet br. IT-00-39-A, Presuda, 17. mart 2009. godine, par. 150. 107 Odluka kojom je odobreno preispitivanje, str. 4. 108 V. Drugostepena presuda u predmetu Mrki i ljivananin, par. 74. albeno vee primeuje da taj zakljuak iz Drugostepene presude u predmetu Mrki i ljivananin nije predmet rasprave u ovom postupku preispitivanja. 109 Id., par. 63. V. takoe id., par. 75. 110 Id., par. 103, str. 169. 111 U svetlu ove odluke, albeno vee se nee baviti ljivananinovim zahtevom da pozove sopstvenog vetaka za vojna pitanja. V. Javna druga replika, par. 32. 112 Drugostepena presuda u predmetu Mrki i ljivananin, par. 413, 417. 113 Id., par. 412.
13

Predmet br. IT-95-13/1-R.1

8. decembar 2010.

7/558 TER
Prevod

njihove porodice, naroito ranjiv poloaj zarobljenika, i veoma velik broj rtava.114 Na osnovu okolnosti ovog predmeta, ukljuujui teinu krivinih dela za koje je ljivananinu izreena osuujua presuda od strane Pretresnog vea, kao i izricanje nove osuujue presude,115 albeno vee je ponitilo ljivananinovu prvobitnu kaznu zatvora u trajanju od pet godina i izreklo mu, uz suprotno miljenje sudije Pocara i sudije Vaz, novu kaznu zatvora u trajanju od 17 godina.116 Poto je albeno vee sada ponitilo novu osuujuu presudu koja je inila deo osnova za pootravanje ljivananinove kazne, ono mora da razmotri da li treba preinaiti kaznu zatvora u trajanju od 17 godina. 34. ljivananin tvrdi da je pootrenje [njegove] kazne [po albi] moralo mahom biti posledica

osuujue presude koja [mu] je izreena za pomaganje i podravanje ubistva117 i da, pri odmeravanju eventualne nove kazne, albeno vee mora da uzme u obzir vanredne okolnosti ovog predmeta, ukljuujui njegovu traumu vezanu za mogunost da mora izdravati kaznu za zloin koji nije poinio.118 Na osnovu toga, ljivananin tvrdi da eventualna nova kazna koja mu bude izreena ne bi trebalo da bude vea od est godina, koliko je ve izdrao.119 35. Tuilatvo odgovara da kazna u trajanju od est godina oigledno nije ni adekvatno ni

svrsishodno pravno sredstvo za to to je Pretresno vee pri odmeravanju kazne pogreno primenilo svoje diskreciono ovlaenje.120 U svetlu razmera i brutalnosti predmetnih zloina, kao i drugih faktora, tuilatvo predlae da se izrekne kazna zatvora u trajanju od najmanje 15 godina.121 36. albeno vee smatra da ponitavanje nove osuujue presude znatno umanjuje

ljivananinovu krivicu i nalae preinaenje kazne. Meutim, albeno vee primeuje da to to je ljivananin pomagao i podravao muenje zarobljenika predstavlja izuzetno teak zloin. U okolnostima ovog predmeta, albeno vee, uz suprotno miljenje sudije Pocara, umanjuje ljivananinovu kaznu zatvora u trajanju od 17 godina na kaznu zatvora u trajanju od deset godina.

V. DISPOZITIV
37. Iz gorenavedenih razloga ALBENO VEE,

NA OSNOVU lana 26 Statuta i pravila 119 i 120 Pravilnika;

114 115

Id., par. 413. Id., par. 419. 116 Id., str. 170. 117 Dodatni podnesak, par. 47. 118 Id., par. 48. 119 Id., par. 49.

Predmet br. IT-95-13/1-R.1

14

8. decembar 2010.

6/558 TER
Prevod

IMAJUI U VIDU pismene podneske strana u postupku i argumente koje su one iznele na pretresu u postupku preispitivanja; ZASEDAJUI na otvorenoj sednici; ODOBRAVA ostale delove Zahteva; UKIDA osuujuu presudu koja je izreena Veselinu ljivananinu za pomaganje i podravanje ubistva 194 zarobljenika; UKIDA kaznu zatvora u trajanju od 17 godina koju je albeno vee izreklo Veselinu ljivananinu i IZRIE, uz suprotno miljenje sudije Pocara, kaznu zatvora u trajanju od deset godina, pri emu se u nju, u skladu s pravilom 101(C) Pravilnika, uraunava period proveden u pritvoru; i POTVRUJE da Drugostepena presuda u predmetu Mrki i ljivananin ostaje na snazi u svim drugim aspektima. Sastavljeno na engleskom i francuskom, pri emu je merodavan tekst na engleskom.

/potpis na originalu/

/potpis na originalu/

sudija Theodor Meron, predsedavajui /potpis na originalu/

sudija Mehmet Gney

/potpis na originalu/

/potpis na originalu/

sudija Fausto Pocar

sudija Liu Daqun

sudija Andrsia Vaz

Sudija Meron prilae izdvojeno miljenje. Sudija Gney prilae izdvojeno miljenje. Sudija Pocar prilae delimino suprotno miljenje. Dana 8. decembra 2010. godine, U Hagu, Holandija. [peat Meunarodnog suda]
120 121

Javni drugi odgovor, par. 38. Id.

Predmet br. IT-95-13/1-R.1

15

8. decembar 2010.

5/558 TER
Prevod

VI. IZDVOJENO MILJENJE SUDIJE MERONA

1. albeno vee je odobrilo preispitivanje Drugostepene presude u predmetu Mrki i

ljivananin i ponitilo osuujuu presudu za pomaganje i podravanje ubistva kao krenje zakona i obiaja ratovanja koja je ljivananinu izreena po albi. U svetlu nove injenice koju je predoio ljivananin i konteksta u kojem su se odigrali relevantni dogaaji, ja podravam tu meru. Izdvojeno miljenje prilaem kako bih istakao da je Drugostepena presuda u predmetu Mrki i ljivananin i dalje uverljiva kad je re o obrazloenju odgovornosti koju agenti Sile koja dri ratne zarobljenike imaju u odnosu na te zarobljenike. 2. U Drugostepenoj presudi u predmetu Mrki i ljivananin objanjeno je, izmeu ostalog,

sledee:
Iako dunost da zatiti ratne zarobljenike pre svega lei na Sili koja dri zarobljenike, ona ne iskljuuje individualnu odgovornost. Prvi paragraf lana 12 enevske konvencije III odgovornost za ratne zarobljenike jasno poverava Sili koja dri zarobljenike; meutim, u njemu se takoe navodi da je to [n]ezavisno od individualnih odgovornosti koje mogu postojati. U Komentaru MKCK objanjeno je da je [s]vako krenje prava morao poiniti neki pojedinac ili vie pojedinaca i obino su oni ti koji moraju odgovarati za svoje postupke.1

albeno vee dalje zakljuuje sledee:

enevskom konvencijom III [se] na sve agente Sile koja dri ratne zarobljenike, a pod iji su nadzor doli ti ratni zarobljenici prenosi obaveza njihove zatite na osnovu poloaja tih agenata. Nije potrebno nikakvo dodatno konkretno prenoenje odgovornosti na agente u pogledu ratnih zarobljenika. albeno vee smatra da su svi agenti drave, koji se nau u poziciji da imaju nadzor nad ratnim zarobljenicima, duni da zatite te zarobljenike bez obzira na to da li im je odgovornost prenesena izriitim delegiranjem, na primer, putem zakonskih propisa ili nareenja nadreenog, ili je proizala iz situacije u kojoj se agent drave naao u poziciji da ima de facto nadzor nad ratnim zarobljenicima zato to su mu se, na primer, oni predali.2 Prema tome, albeno vee smatra da je ljivananin imao obavezu da zatiti ratne zarobljenike koji su drani na Ovari i da je njegova odgovornost obuhvatala dunost da sprei da se nadzor nad ratnim zarobljenicima prenese na bilo koga drugog pre nego to se prethodno uveri da im niko nee nauditi. Mrkievo nareenje o povlaenju vojnika JNA nije ga razreilo dunosti koje je imao kao oficir JNA. U tom svojstvu, ljivananin je ostao agent Sile koja dri ratne zarobljenike i bio je, prema tome, i dalje vezan enevskom konvencijom III da ne prebacuje ratne zarobljenike drugom agentu koji im ne bi garantovao bezbednost.3

3.

Kao to je navedeno u Presudi po zahtevu za preispitivanje koju je donelo albeno vee,

ponitavanje ljivananinove osuujue presude za pomaganje i podravanje ubistva zasniva se na utvrivanju injeninog stanja po pitanju jedne konkretne interakcije izmeu Mrkia i
Drugostepena presuda u predmetu Mrki i ljivananin, par. 72, gde se citiraju, izmeu ostalog, Komentari MKSK uz enevsku konvenciju III, lan 12, str. 128. 2 Id., par. 73. 3 Id., par. 74. 16
1

Predmet br. IT-95-13/1-R.1

8. decembar 2010.

4/558 TER
Prevod

ljivananina. To utvrivanje nije vezano za iru pravnu analizu albenog vea. Prema tome, ovo ponitavanje se ne kosi s argumentacijom na osnovu koje je u Drugostepenoj presudi u predmetu Mrki i ljivananin definisana zakonska odgovornost koju je imao ljivananin i koju i dalje imaju agenti Sile koja dri zarobljenike prema ratnim zarobljenicima pod svojim nadzorom. 4. Kao to je potvreno u Presudi po zahtevu za preispitivanje, Pretresno vee je istaklo da se

snage JNA u Vukovaru esto nisu pridravale standardnih procedura.4 Taj zakljuak je jedan od glavnih razloga iz kojih prihvatam Panievo svedoenje, uprkos sugestiji da su oficiri JNA preduzimali izvesne naizgled neprihvatljive korake. Meutim, ak i u ratnoj pometnji u kakvoj su, po svemu sudei, bile snage JNA u Vukovaru, neka pravila ostaju jasna. Meu njima su zakonske odgovornosti koje snose agenti Sile koja dri ratne zarobljenike. Bez obzira na to to se neke druge procedure mogu prenebregnuti u vreme stresa i sukoba, te odgovornosti nisu ni nejasne ni proizvoljne, tako da briljivo odmereni stavovi o tom pitanju izneti u Drugostepenoj presudi u predmetu Mrki i ljivananin i dalje ostaju valjani.

Sastavljeno na engleskom i francuskom, pri emu je merodavan tekst na engleskom.

Dana 8. decembra 2010. godine, U Hagu, Holandija

/potpis na originalu/ sudija Theodor Meron

V. Presuda u postupku preispitivanja, par. 29, gde se poziva na Prvostepenu presudu u predmetu Mrki i drugi, par. 285.

Predmet br. IT-95-13/1-R.1

17

8. decembar 2010.

3/558 TER
Prevod

VII. IZDVOJENO MILJENJE SUDIJE GNEYJA

1. Prikljuujem se miljenju sudije Merona i potvrujem valjanost pravnog zakljuka iznetog u

paragrafu 74 Drugostepene presude, prema kojem svi agenti Sile koja dri ratne zarobljenike (dalje u tekstu: zarobljenici) snose trajnu zakonsku odgovornost za zatitu tih zarobljenika.1 Po mom miljenju, to to je u Drugostepenoj presudi poniten injenini zakljuak na kojem se zasnivala osuujua presuda ni na koji nain ne menja pravnu argumentaciju na kojoj poiva gorepomenuto pravno naelo.2 2. albeno vee je iznelo sledei pravni zakljuak:
Prema tome, albeno vee smatra da je ljivananin imao obavezu da zatiti ratne zarobljenike koji su drani na Ovari i da je njegova odgovornost obuhvatala dunost da sprei da se nadzor nad ratnim zarobljenicima prenese na bilo koga drugog pre nego to se prethodno uveri da im niko nee nauditi. Mrkievo nareenje o povlaenju vojnika JNA nije ga razreilo dunosti koje je imao kao oficir JNA.3

Tim pravnim zakljukom se ponitava zakljuak Pretresnog vea kojim je ljivananinova odgovornost ograniena na period pre izdavanja naloga o povlaenju vojnika zaduenih za bezbednost zarobljenika.4 Po mom miljenju, to prenoenje nadzora podrazumevalo je obavezu agenata Sile koja dri zarobljenike da obezbede kontinuiranu zatitu zarobljenika, kako bi se spreilo da se ti agenti oslobode te njenim prenoenjem na neku drugu instancu.

Sastavljeno na engleskom i francuskom, pri emu je merodavna verzija na francuskom.

Dana 8. decembra 2010. godine, U Hagu (Holandija) /potpis na originalu/ Mehmet Gney
Presuda, 5. maj 2009. godine (dalje u tekstu: Drugostepena presuda). Tuilac protiv Mileta Mrkia i drugih, predmet br. IT-95-13/1-T, Presuda, 27. septembar 2007. godine, par. 673 (dalje u tekstu: Prvostepena presuda). 3 Drugostepena presuda, par. 74. 4 Prvostepena presuda, par. 673.
2 1

Predmet br. IT-95-13/1-R.1

18

8. decembar 2010.

2/558 TER
Prevod

VIII. DELIMINO SUPROTNO MILJENJE SUDIJE POCARA

1. U ovoj Presudi, albeno vee ponitava osuujuu presudu za pomaganje i podravanje

ubistva 194 zarobljenika, koja je ljivananinu izreena u albenom postupku, ukida kaznu zatvora u trajanju od 17 godina koju mu je izreklo albeno vee i izrie novu kaznu zatvora u trajanju od deset godina.1 Iz ve navedenih razloga, potvrujem svoje suprotno miljenje da zakazivanje usmenog pretresa s ciljem da se oceni dokazna vrednost i eventualna relevantnost svedoenja Miodraga Pania u vezi s navodnom novom injenicom pre nego to je albeno vee donelo odluku o postojanju takve nove injenice, izlazi iz delokruga postupka preispitivanja predvienog lanom 26 Statuta Meunarodnog suda (dalje u tekstu: Statut) i pravilima 119 i 120 Pravilnika o postupku i dokazima Meunarodnog suda.2 Bez obzira na to, slaem se s ovom odlukom albenog vea da poniti osuujuu presudu za pomaganje i podravanje ubistva 194 zarobljenika koja je ljivananinu izreena u albenom postupku i da ukine kaznu zatvora u trajanju od 17 godina koju mu je izreklo albeno vee iz razloga koje sam ve izneo u svom suprotnom miljenju u Drugostepenoj presudi u predmetu Mrki i ljivananin.3 Meutim, na moje aljenje, iz razloga koji slede ja se, s dunim potovanjem, ne slaem s odlukom veine da se ljivananinu izrekne nova kazna zatvora u trajanju od deset godina.4 2. Izrekavi novu kaznu od deset godina, Vee je veinom glasova ublailo kaznu zatvora u

trajanju od 17 godina koju je ljivananinu izreklo u albenom postupku. Meutim, to i dalje predstavlja znatno poveanje u odnosu na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, koju je ljivananinu izreklo Pretresno vee.5 U mom delimino suprotnom miljenju u Drugostepenoj presudi u predmetu Mrki i ljivananin sloio sam se s veinom da je Pretresno vee napravilo primetnu greku u primeni svog diskrecionog ovlaenja kad je konstatovalo da kazna zatvora u trajanju od pet godina na odgovarajui nain odraava teinu zloina koje je poinio ljivananin, a naroito posledice koje je muenje imalo po rtve i njihove porodice, posebnu ranjivost

Odluka u postupku preispitivanja, par. 37. Nalog o rasporedu za pretres u vezi sa zahtevom ljivananina za preispitivanje, 20. april 2010. godine, Protivno miljenje sudije Pocara, str. 3-4, par. 1-8. 3 Tuilac protiv Mileta Mrkia i Veselina ljivananina, predmet br. IT-95-13/1-A, Presuda, 5. maj 2009. godine (dalje u tekstu: Drugostepena presuda u predmetu Mrki i ljivananin), Delimino suprotno miljenje sudije Pocara, str. 171-177, par. 1-13. V., konkretno, ibid., par. 1-2, 12. Meutim, podseam da sam se sloio s pravnim naelima izloenim u paragrafima 72-74 Drugostepene presude u predmetu Mrki i ljivananin, koji su u skladu s onima koje je izloilo albeno vee u vezi sa svim zatienim licima, Tuilac protiv Tihomira Blakia, predmet br. IT-95-14-A, Presuda, 29. jul 2004. godine, par. 668, 670. 4 Presuda po zahtevu za preispitivanje, par. 37. 5 Tuilac protiv Mileta Mrkia i drugih, predmet br. IT-95-13/1-T, Presuda, 27. septembar 2007. godine, par. 716.
2

Predmet br. IT-95-13/1-R.1

19

8. decembar 2010.

1/558 TER
Prevod

zarobljenika i veoma veliki broj rtava.6 Uprkos tome, nisam se sloio s odlukom veine sudija da se pootri kazna koju je ljivananinu izreklo Pretresno vee.7 3. Iz razloga koje sam ve podrobno izloio u svojim suprotnim miljenjima u predmetima

Gali,8 Semanza,9 Rutaganda10 i posebno Mrki i ljivananin,11 ovim potvrujem da ne smatram da albeno vee ima ovlaenje da optuenom izrekne otriju kaznu od one koju je izreklo Pretresno vee. Mada se ljivananinova odbrana neoprezno sloila s tim da je mogue da ljivananinu, usled zahteva za preispitivanje bude pootrena kazna,12 smatram da je albeno vee duno da primenjuje lan 25(2) Statuta, pridravajui se osnovnih naela meunarodnog humanitarnog prava propisanih, izmeu ostalog, Meunarodnim paktom o graanskim i politikim pravima (dalje u tekstu: MPGPP).13 lan 14(5) MPGPP predvia da [s]vako ko je osuen za neko krivino delo ima pravo na to da osuujuu presudu i kaznu koja mu je izreena preispita vii sud u skladu sa zakonom. Shodno tome, optueni pred ovim Meunarodnim sudom trebalo bi da imaju pravo na ulaganje albe na kaznu u svim situacijama, to nije sluaj kad je re o novoj kazni koja je izreena ljivananinu. Naalost, u ovom predmetu veina sudija nije iskoristila priliku da prizna svoju greku i naprosto potvrdi kaznu zatvora u trajanju od pet godina koju je ljivananinu izreklo Pretresno vee. 4. Iz gorenavedenih razloga, s dunim potovanjem istiem da se protivim odluci veine da

ljivananinu izrekne novu kaznu zatvora u trajanju od deset godina. Sastavljeno na engleskom i francuskom, pri emu je merodavan tekst na engleskom.

Dana 8. decembra 2010. godine U Hagu, Holandija /potpis na originalu/ sudija Fausto Pocar

Drugostepena presuda u predmetu Mrki i ljivananin, Delimino suprotno miljenje sudije Pocara, str. 171, par. 1, gde se upuuje na Drugostepenu presudu u predmetu Mrki i ljivananin, par. 413. 7 Drugostepena presuda u predmetu Mrki i ljivananin, Delimino suprotno miljenje sudije Pocara, str. 171, par. 1, gde se upuuje na Drugostepenu presudu u predmetu Mrki i ljivananin, par. 418-419. 8 Tuilac protiv Stanislava Galia, predmet br. IT-98-29-A, Presuda, 30. novembar 2006. godine, Delimino protivno miljenje sudije Pocara, str. 187, par. 2. 9 Laurent Semanza protiv tuioca, predmet br. ICTR-97-20-A, Presuda, 20. maj 2005. godine, Suprotno miljenje sudije Pocara, str. 131-133, par. 1-4. 10 Georges Anderson Nderubumwe Rutaganda protiv tuioca, predmet br. ICTR-96-3-A, Presuda, 26. maj 2003. godine, Suprotno miljenje sudije Pocara, str. 1-4. 11 Drugostepena presuda u predmetu Mrki i ljivananin, Delimino suprotno miljenje sudije Pocara, str. 171-177, par. 1-13. 12 Pismeni podnesci u ime Veselina ljivananina, 19. oktobar 2010. godine, par. 49-50. 13 Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, 999 U.N.T.S. 171, stupio na snagu 23. marta 1976. godine.
20

Predmet br. IT-95-13/1-R.1

8. decembar 2010.