otkrovenjem i da ne moze biti nikakvog adekvatnog razloga da se misli da su ona tako i bila data.

avo svakako nije mesto za raspravu o ovako spornim pitanjima. Ali vredi ukazati na cinjenicu da Lok sledi glediste kernbrickih platonista ili .Jatitudinarijanaca". Dok je, s jedne strane, odbacivao ono sto je smatrao obmanjujucim nadahnucern samozvanih proroka i propovednika, Lokje, takode, odbacio ono sto izgIeda kao logicka posiedica verovanja u mogucnost bozanskog otkrovenja: nairne, ako postoje dobri razlozi da se smatra da je Bog preko izvesnog portparoia otkrio istinu, onda nijedan stay kome uci ovlasceni autoritet ne moze biti suprotan umu. Lok bi bez sumnje odgovorio da je sam urn jedini kriterij za odlucivanje da Iije neko ucenje suprotno umu ili jednostavno "iznad uma". Njegovo se stanoviste moze lakse prihvatiti zato sto on sasvim iskreno dopusta mogucnost bozanskog otkrovenja ne upustajuci se u pitanje gde treba da ga trazimo i posredstvom cega je dato. Opsti stay umerenosti i odbojnost prema krajnostima, zajedno sa uverenjem da je doseg izvesnosti veoma ogranicen, dok je polje verovatnoce raznih stupnjeva veoma siroko, naveli su Loka, uz izvesne ograde, da postane pobornik tolerancije, Kazem "uz izvesne ograde" zato sto u svom Pismu 0 toleranciji Lok navodi da toleranciju ne treba prosiriti i na ateiste, na one cija vera ukljucuje i vazalni odnos prema nekoj stranoj sili i na one kojima vera ne dozvoIjava da na druge prosire toleranciju koju zahtevaju za sebe. Po njegovom misljenju, ateizam neizbezno povlaci za sobom nedostatak moralnih principa i nepostovanje obaveza koje nalazu zakletve, ugovori i obecanja, Sto se drugih dveju klasa tice, ocigledno je da on misli prvenstveno na katolike i pored toga sto pominje muhamedance. 0 ovom pitanju Lok je delio opsti stay svojih zemljaka toga vremena prema katolicima, iako bi bilo zanimijivo znati sta je on stvarno mislio 0 metodama kojima se lord ~rhovnog suda Skrogz (Scroggs) sluzio na sudenju u vezi sa "papinskom zaverom", ako je tom predmetu poklonio ikakvu stvarnu paznju. Verovatno je imao simpatija za skrivene politicke ciljeve Saftsberija i njegove klike. Medutim, ako se uzme u obzir stay koji je u to vreme preovladavao u njegovoj zemlji, kao i drugde, znacajno je sto je on uopste i bio pobornik tolerancije. On je ocigledno bio svestan toga, posto je svoje spise 0 ovom pitanju objavio anonimno. 148

SEDMO POGLAVUE

LOK (4)
Lokova eticka teorija. Prirodno stanje i prirodni moralni zakoni. Pravo na privatnu svojinu. Poreklo politickog drustva - drustveni sporazum. Driavna vlast. Raspad vlasti. Opste primedbe. Lokov uticaj. 1. U prvom poglavlju 0 Lokovoj filozofiji videli smo da je Lok, odbacujuci teoriju urodenih ideja, poricao da postoje i urodeni principi spekulativnog misljenja i urodeni prakticni ili moraini principi. Nase moraIne ideje moraju, dakle, biti izvedene iz iskustva tako sto ce, kako Lok kaze, morati da "zavrse u prostim idejama"; to znaci da bar e1ementi od kojih su one sastavljene moraju biti izvedeni iz senzacije ili refleksije. Ali Lok nije mislio da ovo ernpiristicko objasnjenje porekla nasih morainih ideja predstavlja neku prepreku nasem priznanju onih moralnih principa koje pouzdano znamo. Kada smo nase ideje jednom dobili, and a ih mozerno ispitati i uporediti, pa taka i razaznati odnose slaganja i neslaganja. To nam ornogucuje da izricemo moralna pravila; ako ona izrazavaju nuzne odnose slaganja i neslaganja izmedu ideja onda su izvesna i mogu se kao takva i saznati. Moramo, medutim, praviti razliku izmedu ideja ili termina koji se javIjaju u nekom etickorn stavu i odnosa koji se tvrdi u tom stavu. Ideje u nekom moralnom pravilu moraju, svaka ponaosob, ~akar i u krajnjoj instanci, biti izvodljive iz iskustva; ali istinitost II! valjanost nekog moralnog pravila ne zavisi od toga da Ii ga se pridrzavamo. Ako, na primer, kazern da je moral no dobro govonn istinu, onda, u krajnjoj Iiniji, mora biti moguce da se ideje govorenja istine i moraIne dobrote izvedu iz iskustva; ali odnos 149

koji se tvrdi izrnedu ovih ideja vazi cak i ako vecina ljudi govon neistinu. Ako budemo imali u vidu ovo stanoviste, nece nas iznenaditi (kao sto bi to inace bio slucaj) to sto u trecoj i cetvrtoj knjizi Ogleda Lok predlaze jedan "racionalisticki" eticki ideal. On ovde i kaze da "moral dopusta demonstrativno dokazivanje isto kao i maternatika'", Razlog je to sto se etika bavi idejama koje su realne sustine. U prirodnim naukama mi ne saznajemo realne, vec sarno nominalne sustine stvari. U matematici, medutim, ova razlika izmedu nominalnih i realnih sustina otpada, a isti je slucaj i sa etikom. Nasa ideja pravde je, u krajnjoj liniji, izvedena iz iskustva, podrazumevajuci da su e1ementi od kojih je ova ideja sastavljena na taj nacin izvedeni; medutim, "tamo napolju" ne postoji nikakav entitet koji se naziva pravda, cija bi nam realna sustina mogla biti nepoznata. Ne postoji, dakle, nikakav razlog zasto etika ne bi mogla postati demonstrativna nauka. .Posto je izvesnost sarno opazanje slaganja ili neslaganja nasih ideja, demonstracija je sarno opazanje takvog slaganja intervencijom drugih ideja ili posrednika; posto su nase moraIne ideje, isto kao i matematicke, same po sebi prototipovi, pa samim tim potpune i adekvatne ideje, svako slaganje ili neslaganje koje cemo medu njima utvrditi proizvesce stvarno saznanje, kao sto je slucaj i kod maternatickih figura. "2 Kada kaze da su nase moraIne ideje same po sebi prototipovi, Lok misli, na primer, da je sarna ideja pravde merilo za razlikovanje pravedne od nepravednih radnji; pravda nije neki postojeci entitet s kojim se nasa ideja pravde mora slagati da bi bila istinita. Ako se dakle pobrinemo da nase moraIne termine definiserno jasno i precizno, .moralno z]anje moze doseci tako veliku jasnocu i izvesnost'? kao i nase matematicko znanje. Moze nam se ciniti da ovi Lokovi predlozi impliciraju kako je za njega etika sarno analiza ideja, u smislu da ne postoji sarno jedna grupa moralnih pravila koje bi ljudi trebalo da s1ede. Ako
Ogled, 4, 12, 8; II, p. 347. 2 Ogled, 4, 4, 7; II, p. 232. } Ogled, 3, 11, 17; II, p. 157.
1

obrazujemo izvesnu grupu ideja, proglasicerno jedna praviJa; ako obrazujemo neku razlicitu grupu ideja, proglasicerno neka druga pravila. Stvar je slobodnog izbora koju grupu prihvatamo. Ali to uopste nije bilo Lokovo shvatanje. Sigurno je bar da to nije slwatanje izrazeno u drugoj knjizi Ogleda u kojoj Lok govori 0 ITloralnom dobru i zlu kao i 0 moralnim pravilima i zakonima. Vec smo pomenuli da je Lok definisao dobro i z10 dovodeci ih u vezu sa zadovoljstvom i bolom. Dobra je ono sto ce verovatno izazvati ili povecati zadovoljstvo duha ili tela, ili ce umanjiti bol; zlo je pak ono sto ce verovatno izazvati ili povecati neki bol ili umanjiti zadovoljstvo." Moralno je dobra, medutim, saobrazavanje nasih voljnih radnji nekom zakonu kojim nam dobra (tj. .zadovoljstvo") pripada na osnovu volje i moci zakonodavca; a moralno zlo jeste u neslaganju nasih voljnih radnji sa nekim zakonom tako da se zlo (tj. "bol") "na nas svaljuje kao rezultat volje i moci zakonodavca''>, Lok ne kaze da moralno dobra i zlo jesu zadovoljstvo i bol. Niti pak logicki sledi da on mora to da tvrdi. Nairne, dobra i zlo on nije definisao kao zadovoljstvo i bol (iako se ponekad nemarno izrazava kao da je to slucaj), vec kao ono sto pricinjava zadovoljstvo i ono sto nanosi bol. Moralno dobra je slaganje nasih voljnih radnji sa zakonom potkrepljenim sankcijama; on ne kaze da je moralno dobra isto sto i nagrada za konformizam. Koju vrstu zakona Lok ovde ima na umu? On pravi razliku izmedu tri vrste zakona: bozanskog zakona, gradanskog zakona i .zakona mnjenja i reputacije'". Pod trecorn vrstom zakona on podrazumeva odobravanje ili neodobravanje, pohvalu i pokudu "koji se tajnom i precutnorn saglasnoscu utvrduju u raznim drustvima, plemenima i udruzenjirna Ijudi u svetu, na osnovu kojih razne radnje dovode do priznanja ili sramote medu njima, vec prema sudu, nacelima ili obicaju tog mesta'", U odnosu na bozanski zakon radnje se ocenjuju kao duznosti ili gresi; u odnosu

-----Ogled, Ogled, " Ogled, 7 Ogled,

4 5

2, 2, 2, 2,

20, 28, 28, 28,

2; I, p. 303. 5; I, p. 474. 7; I, p. 475. 10; I, p. 477.

150

151

na gradanski zakon kao nevine ili zlocinacke a u odnosu na zakon mnjenja ili reputacije kao vrline ili poroci. Ocigledno da ovi zakoni mogu i da se medusobno ne slazu, Lok prirnecuje da ljudi u nekom drustvu mogu da odobravaju i radnje koje su u suprotnosti sa bozanskim zakonom. On sigurno nije mislio da je gradanski zakon osnovni kriterij pravde i nepravde. Upravo odatle sledi da je bozanski zakon taj osnovni kriterij u odnosu na koji se voljne radnje nazivaju moralno dobrim ili moralno losim. "Mislim da nema nikoga ko je tako beslovesan da porice da je Bog dao pravilo prema kojem ljudi treba da se vladaju. On ima pravo da to uradi jer smo mi njegove tvorevine; Bog poseduje dobrotu i mudrost da nase radnje upravlja prema onom sto je najbolje; a ima i moc i da ga osnazi pomocu nagrada i kazni beskonacne tezine i trajanja u drugom zivotu: jer iz njegovih ruku niko nas ne rnoze oteti. avo je jedino istinito merilo-moralne ispravnosti."" Kada bismo shvatili kako Lok tvrdi da je kriterij moralnog dobra i zla, pravih i pogresnih radnji proizvoljan Bozji zakon, onda bi izmedu onog sto on kaze u drugoj i cetvrtoj knjizi Ogleda postojala ocita protivrecnost. Jer, da je bozji zakon Bog proizvoljno nametnuo, mogli bismo da ga saznamo sarno pomocu otkrovenja. U tom bi slucaju poredenje etike i matematike, koje nalazimo u cetvrtoj knjizi, bilo potpuno deplasirano. Ali kada u drugoj knjizi govori 0 bozanskom zakonu, Lok objasnjava: "Ovde mislim na zakon koji je Bog odredio za radnje ljudi, bilo da je ovaj njima obznanjen prirodnom svetloscu ili glasom otkrovenja'", Pod prirodnom svetloscu on podrazumeva urn (reason). Lok je ocevidno mislio da pornocu uma mozerno da otkrijemo bar nesto od Bozjeg zakona, iako nas hriscansko otkrovenje jos vise prosvetljuje. Ako pogledamo u cetvrtu knjigu, u njoj nalazimo njegove reci: .Posto su u nama dovoljno jasne ideja najuzvisenijeg bica beskonacnog po rnoci, dobroti i mudrosti, cija smo mi tvorevina i od kojeg zavisimo, kao i ideja 0 nama samima kao umnim bicima koja misle, pretpostavljam da bi, ukoliko bi se razmotrile i sledile kako treba, pruzile takve temelje nasoj duznosti
Ogled, 2, 28, 8; I, p. 475. Ogled, 2, 28, 8; I, p. 475.

i pravila delanja koji bi mogli da postave moral medu one nauke u kojima je moguc demonstrativni dokaz; ne sumnjam da bi se u njoj iz sarnoocevidnih principa pornocu nuznih posledica, nepobitnih isto kao sto su one u matematici, mogla izloziti merila pravog i pogresnog svakom onom ko bi se ovoj nauci posvetio sa istom paznjorn i nepristrasnoscu koje se posvecuju drugim ovakvim naukama.":" Lokje ocigledno smatrao da posmatranjem Bozje prirode i prirode coveka, kao i odnosa izmedu njih, mozemo doci do samoocevidnih moralnih principa iz kojih bi deduktivnim putem mogla da se izvedu druga specijalnija pravila. Ovaj sistem pravila koja je moguce izvesti deduktivnim putem, bio bi onda Bozji zakon kakav je saznat prirodnom svetloscu. Nije jasno da Ii je za Loka moralni zakon saznat na osnovu otkrovenja dopunski zakon ili cini deo premisa. On sam nije ni pokusao da demonstrativno dokaze neki sistem etike na nacin koji je predlobo. Ni njegovi primeri stavova koji su sami po sebi ocigledni ne unose vise jasnoce: "gde nema svojine nema ni nepravde" i "nijedna vlada ne dozvoljava apsolutnu slobodu"!'. (Ovaj drugi stay je dat kao cinjenicka tvrdnja, ali Lokovo objasnjenje pokazuje da on nije mislio da ga tako treba i shvatiti.) Nisam, dakle, sklon da se slozim sa misljenjern onih istoricara koji kazu da nam Lok daje dye teorije morala koje nije ni pokusao da uskladi. Cini mi se, nairne, da on na izvestan nacin pokusava da pokaze povezanost dveju linija misljenja izlozenih u drugoj i u cetvrtoj knjizi Ogleda. Istovremeno, ne moze se poreci da je one sto on ima da kaze izlozeno sarno u glavnim crtama i dosta zamrseno te da predstavlja spoj razlicitih elemenata. Kao sto smo videli, njega ipak ne mozerno jednostavno nazvati hedonistom, cak i ako u drugoj knjizi postoji izvestan elemenat hedonistickog utilitarizma, mozda delimicno i pod uticajem Gasendija. ~adalje, postoji i izvestan elemenat autoritarizma, zasnovanog na ideji 0 pravima Stvaraoca. Konacno, Lokovo razlikovanje pri~odne svetlosti i otkrovenja podseca na razlikovanje Akvinskog lzmedu prirodnog zakona koji saznajemo umom i bozanskog
Ogled, 4, 3, 18; II, p. 208. Ogled, 4, 3, 18; II, p. 208.

8
oj

10 II

152

153

pozitivnog zakona; nesumnjivo je da je do ovog razlikovanja uglavnom doslo pod uticajem Hukera (Hooker), koji je dosta toga preuzeo iz srednjovekovne filozofije." Uticaj Hukera, a preko njega i srednjovekovne teorije na Lokovu misao, moze se zapaziti i u Lokovom pojmu prirodnih prava, koje cerno sada raz. matrati u vezi sa njegovom politickorn teorijom. 2. U predgovoru Raspravama 0 gradanskoj vladi'? Lok izrazava nadu da je one sto je napisao dovoljno da "utvrdi presto naseg velikog obnovitelja, naseg sadasnjeg kralja Vilj~ma (kao i) da dokaze njegovo pravo na polozaj shodno pristanku naroda". Kao sto cemo kasnije videti, Hjum (Hum e) je smatrao da Lokova politicka teorija nije mogla da izvrsi ovaj zadatak. Ali, u svakom slucaju, bilo bi pogresno misliti da je Lok svoju politicku teoriju razvio sarno u cilju utvrdivanja Viljemovog prava na presto; jer on je principe svoje teorije imao znatno pre 1688. godine. Nadalje, njegova je teorija od trajnog istorijskog znacaja kao sistematski izraz liberalne misli toga doba, a njegove su rasprave mnogo vise od vigovske brosure. Ne bi trebalo da se zadrzavamo na prvoj Raspravi 0 gradanskoj vladi. U njoj Lok izlaze argumente protiv teorije bozanskog prava kraljeva izlozene u delu ser Roberta Filmera Patriarchia (1680). Tu je patrijarhalna teorija prenosenja kraljevske vlasti izlozena ruglu. Ne postoji nikakav dokaz da je jos Adam irnao od Boga podarenu kraljevsku vlast. Ako ju je on i imao, ne postoji nikakav dokaz da su je posedovali njegovi naslednici. Ukoliko su je oni i imali, pravo nasleda nije jos bilo utvrdeno, a cak i da je postojao Bogom odreden red nasleda, sve sto 0 njemu znarno davno je nestalo. Cinjenica je, medutim, da Filmer nije bio takva neznalica kao sto ga Lok predstavlja; nairne, on je vec bio objavio vrednija dela od Patriarchiae. U to je vreme ovo dele tek izaslo i izazvalo je mnogo polemika, tako da je razumljivo zasto je u svojoj prvoj raspravi Lok izabrao da bas njega napadne.
0 Hukeru videti III tom, II deo ove lstorije. I) Ako nije drugacije naznaceno, Rasprava u napomenama Raspravu,
12

U prvoj Raspravi"

Lok tvrdi "da je glavno stanoviste

ser

R berta Filmera da 'Ijudi nisu prirodno slobodni'. To je temelj na

~em je zasnovana njegova apsolutna monarhija." Lok je bez kOiezanja odbacio ovu teoriju prirodnog potcinjavanja Ijudi; u dr ugoj Raspravi on tvrdi da su u prirodnom stanju Ijudi bili prirdno slobodni i jednaki. "Ovu prirodnu jednakost Ijudi razbori~~ Buker smatra to.liko samoo~ev!dnom i v~n s~ake sumnje. da je postavlja za ternelj obaveze ljudi da vole jedni druge, zatim na osnovu toga sazdaje duznosti koje imamo jedan prema drugom i odatle izvodi velika nacela pravde i milosrda." 15 Lok, dakle, kao i Hobs, pocinje od ideje prirodnog stanja; i, po njegovom misljenju, "svi ljudi su p:irodno u tom stanju i t~ ostaju sve dok na osnovu sopstvenog pnstanka ne postanu clanovi nekog politickog drusrva':". Ali njegovase ideja prirodnog stanja veorna razlikuje od Hobsove. U stvari, Hobs je ocevidno glavni protivnik koga on u drugoj Raspravi ima na umu, iako to izricito ne kaze. Po Loku, izmedu prirodnog stanja i stanja rata postoji korenita razlika. .Pravo prirodno stanje je kada Ijudi u skladu sa svojim umom zive zajedno bez nekog zajednickog staresine na zernlji koji ima vlast da im sudi."!? Ako se sila upotrebljava bez prava, stvara se stanje rata; ali to stanje ne treba poistovetiti sa prirodnim stanjem, jer one predstavlja povredu prirodnog stanja, to jest onoga sto bi trebalo da bude. Lok moze da govori sta treba da bude neko prirodno stanje, posto dopusta prirodni moralni zakon koji se moze otkriti pomocu razuma. Prirodno stanje jeste stanje slobode, ali ne i razuzdanosti. .Prirodno stanje ima prirodni zakon koji upravlja njime i koji obavezuje svakog; a urn, buduci da je taj zakon, uti sve Ijude koji sarno zele da ga saslusaju da, posto su svi oni jednaki i nezavisni, niko ne bi smeo da povredi zivot, zdravlje, slobOdu i svojinu drugog coveka.':" Jer, svi su ljudi Bozja stvorenja.
14 15

---2,6.
1(,

oznacave drugU

Rasprava, RasJ7rava 17 ' Rasprava ' I~ . Rasprava,

2, 5.

2 15. , 3, 19.
2, 6.

154

155

I mada covek moze da se odbrani od napada i da kazni napadaca, na svoju licnu inicijativu, posto, kako se ovde pretpostavlja, ne postoji zajednicki svetovni vladar ili sudija, njegova savest je vezana prirodnim moralnim zakonom koji obavezuje sve Ijude nezavisno od gradanskog drustva i njegovih pravnih propisa. Prema tome, Lok shvata prirodni zakon sasvim drugacije od Hobsa. Za Hobsa prirodni zakon je znacio zakon moci i sile i prevare, dok je za Loka znacio opsteobavezan moralni zakon koji proglasava ljudski razum razmisljajuci 0 Bogu i Njegovim pravima, 0 covekovom odnosu prema Bogu i 0 osnovnoj jednakosti svih ljudi kao razumnih bica. Vec smo spomenuli da je Huker jedan od izvora Lokove teorije prirodnog moralnog zakona. Mozerno pomenuti i kernbricke platonicare u Engleskoj, a na kontinentu pisce kao sto su Grocije.'? (Grotius) i Pufendorf (Pufendorf). Kako je verovao u prirodni moaalni zakon koji obavezuje savest nezavisno od Drzave i njenog zakonodavstva, Lok je verovao i u prirodna prava. Svako, na primer, ima prava da sebe cuva i da brani svoj zivot, a ima pravo i na svoju slobodu. Naravno, postoje i duznosti saobrazne ovim pravima. U stvari, upravo zato sto covek ima duznost da cuva i brani svoj zivot, on ima pravo da to i cini. Posto je on moralno obavezan da sva sredstva koja mu stoje na raspolaganju upotrebi kako bi sacuvao svoj zivot, on nema prava niti da sebi oduzme zivot niti da nekom drugom da moc da mu ga oduzme tako sto bi se podvrgao ropstvu u punom smislu te reci. 3. Prirodno pravo kojem je Lok poklanjao najvise paznje bilo je, ipak, pravo na svojinu. Kao sto covek ima duznost i pravo da cuva samog sebe, on ima i pravo na one stvari koje su mu u tu svrhu potrebne. Bog je ljudima dao zemlju i sve sto je u njoj radi njihove ishrane i blagostanja. Ali, iako Bog nije podelio ni zemlju ni stvari na njoj, urn nam pokazuje da je u skladu sa Bozjom voljom da postoji privatna svojina ne sarno na plodove zemlje i stvari na njoj i u njoj vec i na samu zemlju. Na cernu se zasniva prvobitno pravo na privatnu svojinu? Po Lokovom misljenju to je rad. U prirodnom stanju covekov rad je
J'I

njegova,.svojina i sv~ sto on izvede iz njegov~g pr:'0bitnog stanj~, spajajucI ga sa svojim radom, takode postaje njegovo. ,,Iako Je voda koja tece iz izvora svacija, ko moze da sumnja da voda u krcagu pripada samo.onome ko ju je zahvatio? Njegov rad je nju uzeo iz ruku prirode u kojoj je bila zajednicka i podjednako pripadala svoj njenoj deci; time je nju prisvojio za sebe."20 Pretpostavimo da neko radi svoje ishrane prikupi jabuke ispod nekog drveta u sumi. Niko mu ne bi osporio vlasnistvo nad njima i njegovo pravo da ih pojede. Ali kada su one postale njegove? Kada ih je svario? Dok ih je jeo? Kada ih je kuvao? Kada ih je doneo kuci? Jasno je da su one postale njegove onda kada ih je pokupio; to znaci onda kada je "svoj rad spojio" sa njima i tako ih izveo iz stanja zajednicke svojine. Svojina nad zemljom stice se na isti nacin. Ako neko posece drvece u sumi i stvori krcevinu, poore i poseje, zemlja i prinos sa nje su njegovi: jer oni su plod njegovog rada. Zemlja ne bi rodila zito da je on nije za to pripremio. Lokova teorija rada kao primarnog prava na svojinu postal a je kasnije deo radne teorije vrednosti i koriscena je na nacin na koji njen stvaralac nikada nije pomisljao. Ali ovde nije prilika da se razmatra njen dalji razvoj. Umesnije je ukazati na cesto izreceno rnisljenje da je Lok tolikim isticanjem prava na privatnu svojinu izrazavao mentalitet vigovskih zemljoposednika, svojih zastitnika. U toj tvrdnji bez sumnje ima nesto istine. U najmanju ruku nije neosnovano misliti da je paznja koju je Lok poklonio privatnoj svojini delimicno i posledica uticaja pogleda prihvacenih u drustvenom krugu u kome se kretao. U isto vreme treba imati na umu da ucenje kako pravo na privatnu svojinu postoji nezavisno od zakona gradanskih drustava nije bilo Lokov izum. Trebalo bi takode primetiti da on nije tvrdio da neki covek ima prava da zgrce svojinu bez ikakvog ogranicenja i na stetu drugih. Lok iznosi prigovor da ako skupljanje plodova zemlje daje pravo na njih, onda svako moze da zgrce koliko hoce; on odgovara na ~~jprigovor: "Nije tacno. Isti taj zakon prirode koji nam na taj naem daje svojinu takode i ogranicava ovu svojinu.'?' Plodovi zem-

-------2U 2J

0 Grociju videti 1lI tom, II cleo ove Istorije.

Rasprava, 5,29. Rasprava, 5, 31.

156

157

Ije su dati za upotrebu i uzivanje; a "koliko neko od toga moze da koristi za zivot pre nego sto se pokvare, toliko svojim radom moze sebi da prisvoji: sve sto je iznad toga nije njegov deo i pripada drugirna'F'. Sto se zemlje rice, ucenje da rad daje pravo na svojinu postavlja i granicu na svojinu. J er "koliko zemlje covek moze da obraduje, sadi, unapreduje i kultivise i koliko moze njene prinose da koristi, toliko je njegova svojina."23 Jasno je da Lok pretpostavlja stanje u kome postoji dovoljno zemlje za svakog, sto je i bio slucaj u njegovo doba u Americi. "U pocetku ceo svet je bio Amerika jos i vise nego sto je ona danas; jer nigde se nije znalo za nesto slicno novcu. "24 Lok ocigledno pretpostavlja da postoji prirodno pravo na naslede svojine. U stvari, on izricito i kaze "da je svaki covek roden sa dvostrukim pravom: prvo, pravom na slobodu svoje licnosti ... drugo, pravom da, pre ma ~g drugog coveka, nasledi sa svojom bracom dobra svoga oca.'?' Porodica je prirodno drustvo i ocevi imaju duznost da zbrinjavaju svoju decu. Lok, ipak, poklanja vise paznje objasnjavajuci kako se stice svojina nego sto opravdava pravo nasleda, koje, uostalom, ostavlja prilicno nerazjasnjenim. 4. Iako u prirodnom stanju Ijudi nemaju nikakvu zajednicku vlast nad sobom, Bog je "njega [coveka] silom nuznosti, pogodnosti i sklonosti naterao u drustvo'?". Ne mozerno, dakle, reci da je drustvo neprirodno za coveka. Porodica, primarni oblik ljudskog drustva, prirodna je za coveka, a gradansko ili politicko drustvo jeste prirodno po tome sto zadovoljava Ijudske potrebe. Iako su Ijudi, posmatrani u prirodnom stanju, nezavisni jedni od drugih, u stvarnoj praksi bilo bi im tesko da sacuvaju svoje slobode i prava. Jer iz cinjenice da su u prirodnom stanju svi po savesti obavezni da postuju zajednicki moralni zakon ne s1edi da
22 23 24 25 2"

vi zaista i postuju taj zakon. Iz cinjenice da svi uzivaju jednaka s rava i da su svi moralno obavezni da postuju prava drugih ne ~edi da svi stvarno postuju prava drugih. Dakle, u covekovom je interesu da obrazuje organizovano drustvo kako bi efikasnije ocuvao svoja prava. Iako je prirodno stanje Lok prikazao drugacije nego Hobs, on ga, ipak, nije smatrao nekim idealnim stanjem stvari. Na prvom me.s,t.u,,,~ada je prirod~i z~kon jasa~. i ~azumljiv svi~ razumnim bicima, ipak, kako su IJudI zbog svojih interesa puru predubedenja i zive u neznanju jer ne proucavaju ovaj zakon, nisu ni skloni da ga priznaju kao zakon koji ih, primenjen na njihove posebne slucajeve, obavezuje. "27 Pozeljno je, dakle, da postoji i neki pisani zakon koji bi definisao prirodni zakon i odlucivao u spornim slucajevima. Drugo, iako i u prirodnom stanju covek ima prava da kazni prekrsaje, ljudi su suvise skloni da budu prekomemo revnosni kada su u pitanju njihovi in teresi, a isuvise nemarni kada su u pitanju interesi drugih. Stoga bi trebalo da postoji utvrden i opstepriznat sudski sistem. Trece, u prirodnom stanju ljudi cesto nemaju snage da kazne zlocine cak i kada su njihove presude pravedne. "Tako je covecanstvo i pored svih prednosti prirodnog stanja, posto zivi u nepovoljnim uslovima dok se u njemu nalazi, ubrzo naterano u drustvo.'?" Po Lokovom shvatanju, .veliki i glavni cilj ujedinjenja ljudi u drzave (commonwealths) i njihovo potcinjavanje vladi (government) jeste ocuvanje njihove svojine'?". Ova tvrdnja bi, medutim, bila pogresno protumacena ako bi se rec "svojina" shvatila u svom uobicajenom, ogranicenom smislu. Lok je, naime, vec objasnio da ovu rec upotrebljava u sirern smislu. Ljudi se udruzuju "radi uzajamnog cuvanja svojih zivota, slobode i dobara, sto nazivarno opstim imenom svojina'?". Lokova je zelja da pokaze da politicko drustvo i vlada pocivaju na racionalnim temeljima. On misli da je jedini nacin na koji
27 28 29 Jll

Rasprava, Rasprava, Rasprava, Rasprava, Rasprava,

5, 3l.
5, 32. 5, 49. 16, 190. 7, 77. Rasprava, 9, 124. Rasprava, 9, 127. Rasprava, 9, 124. Rasprava, 9, 123.

158

159

to moze da se pokaze tvrdenje da se politicko drustvo i vlada osnivaju na pristanku (consent). Nije, medutim, dovoljno sarno objasniti nepogodnosti prirodnog stanja i prednost politickog drustva, cak i ako takvo objasnjenje pokazuje da je ovo drustvo racionalno zato sto sluzi jednoj korisnoj svrsi. Nairne, potpuna sloboda prirodnog stanja je, u izvesnoj meri, nuzno suzena ustanovom politickog drustva i vlade, a ovo suzenje moze se opravdati sarno ako proizlazi iz pristanka onih koji su ukljuceni iIi, bolje receno, onih koji se ukljucuju u politicko drustvo i potcinjavaju vladi. Politicko drustvo nastaje "gde god vise ljudi u prirodnom stanju ude u drustvo da bi stvorili jedan narod, jedno politicko tela pod jednom vrhovnom vladom; ili kada se neko pridruzi izvesnoj vec stvorenoj vladi i ukljuci u nju.'?' .Kako su svi ljudi, kao sto smo vec rekli, po prirodi slobodni, jednaki i nezavisni, niko se, bez sopstvenog pristanka, ne moze izbaciti iz ovog stanja i potciniti politickoj moci nekog drugog. Je~ni nacin na koji neko sebe moze da lisi svoje prirodne slobode i stavi okove gradanskog drustva jeste da se sa drugim ljudima slozi da se udruze i ujedine u zajednicu radi zajednickog, ugodnog, bezbednog i mirnog zivota, kako bi osigurali svoje vlasnistvo i obezbedili se od onih koji toj zajednici ne pripadaju."32 Sta ljudi gube kada se udruze da bi obrazovali politicku zajednicu? I za sta oni daju svoj pristanak? Prvo, ljudi ne odustaju od svoje slobode da bi stupili u stanje ropstva. U stvari, svaki covek se odrice svojih zakonodavnih i izvrsnih moci u onom obliku u kojem mu one pripadaju u prirodnom stanju. On ovlascuje drustvo ili, bolje receno, zakonodavca da donese onakve zakone kakvi su potrebni za opste dobro (common good), a drustvu prepusta moc da ove zakone sprovodi u delo i da kaznjava njihovo krsenje. U toj je meri, dakle, sloboda prirodnog stanja smanjena. Ali ljudi se ovih svojih rnoci odricu sarno da bi bezbednije uzivali svoje slobode. .Jer ne moze se pretpostaviti da bi ijedno razumno bice svoje stanje menjalo s namerom da ga ucini gorim.'?' Drugo, "mora se
)1

podrazumevati oni koji iz ~~iro~nog stanja.stu~e ~ ~ajednicu rnoraju prepustiu sve one mOCI nuzne za postizanje ciljeva zbog kojih se i ujedinjuju u drustvo vecini ove zajednice, sem ako se nisu izricito slozili za neki jos veci broj.">' Po Lokovom misljenju, dakle, mora se podrazumevati da "prvobitan sporazum" ukljucuje pristanak pojedinca da se potcini volji vecine, "Nuzno je da se telo krece tamo kuda ga nosi veca sila, koja je ovde pristanak verine."35 IIi je jednoglasan i izricit pristanak svakog pojedinca potreban za svaku meru koju treba ozakoniti, a to je u vecini slucajeva neizvodljivo, ili pak mora da prevagne volja vecine. Lok je oCigledno smatrao da je pravo vecine da predstavlja zajednicu prakticno samoocevidno; on izgleda nije uvideo da vecina prema manjini moze da se ponasa tiranski. U svakom slucaju, njegova glavna briga bila je da pokaze da je apsolutna monarhija suprotna prvobitnom drustvenom sporazumu (social compact); on je bez sumnje mislio da je za slobodu daleko manja opasnost od vlasti vecine nego opasnost koja dolazi od apsolutne monarhije. A posto je u svoj "prvobitni sporazum" ukljucio pristanak na vladavinu vecine, mogao je da kaze .Jcako je apsolutna monarhija, koju neki Ijudi smatraju jedinim oblikom vladavine na svetu, u stvari nesaglasna sa gradanskim drustvom i, prema tome, uopste ne moze ni biti oblik gradanske vlade'<". Ocevidan prigovor teoriji drustvenog sporazuma ili ugovora (contract) predstavlja teskoca da pronaderno istorijske primere za nju. Postavlja se, dakle, pitanje da li je Lok mislio da je drustveni sporazum istorijski dogadaj. On sam prigovara da ne postoje slucajevi da su se ljudi u prirodnom stanju sastali i izricito sporazumeli da obrazuju politicko drustvo. Medutim, on u nastavku dOkazuje da se u stvari neki takvi slucajevi mogu naci, kao sto su, na primer, poceci Rima i Venecije i izvesnih politickih zajednica u Americi. A cak i da nemamo istorijskih svedocanstava ni 0 jednom takvom slucaju, cutanje ovde ne bi predstavljalo pobijanje hipoteze 0 drustvenom sporazumu. Jer .vlada svuda prethodi
34 35 36

?~

32 33

Rasprava, 7,89. Rasprava, 8, 95. Rasprava, 9, J 31.

II

Rasprava, 8, 99. Rasprava, 8, 96. Rasprava, 7, 90.

160

161

svedocanstvima, a nauka se retko siri medu ljudima dok im duze trajanje gradanskog drustva ne obezbedi pornocu drugih, nuznijih vestina, sigurnost, udobnost i obilje. "37 Sve ovo navodi na misao da je Lok, u stvari, drustveni sporazum smatrao jednim istorijskim dogadajem. Ali on u isto vreme tvrdi da cak i kada bi se moglo pokazati da je gradansko drustvo izraslo iz porodice i plemena i da se gradanska vlada razvila iz patrijarhalne uprave, to ne menja cinjenicu da je pristanak racionalan temelj gradanskog drustva i vlade. Medutim, postoji jos jedan prigovor. Cak i da se rnoze pokazati da se poreklo politickih drustava nalazi u drustvenom sporazumu, u pristanku ljudi koji su dobrovoljno stvorili ova jdrustva, kako bi to opravdalo politicko drustvo kakvo mi poznajemo? Jer jasno je da gradani Velike Britanije, na primer, ne daju izricito svoj pristanak da budu clanovi svog politickog drustva i podanici njegove vlade, bilo sta da su bcinili njihovi daleki preci. I stvarno, posto je i sam bio svestan ove teskoce, Lok to i naglasava tako sto tvrdi da otac "ne moze nikakvim sporazumom da obaveze svoju decu ili potornstvo">. Svako moze u svojoj oporuci postaviti takve uslove da njegov sin ne rnoze da nasledi i nastavi da uziva njegovu svojinu ukoliko ne bude i ne ostane clan istog politickog drustva kao i njegov otac. Ali on ne moze da obaveze svog sina da primi svojinu 0 kojoj je rec. Ako se njegovom sinu ne svidaju uslovi, moze da se odrekne svog nasledstva. Kako bi odgovorio na ovaj prigovor, Lok mora da pribegne razlikovanju izmedu izricnog i precutnog pristanka. Ako covek odraste u izvesnom politickorn drustvu, nasledi svojinu u skladu sa zakonima Drzave i uziva privilegije gradanina, mora se pretpostaviti da je on dao bar precutan pristanak da bude clan toga drustva. Bilo bi sasvim nelogicno da neko uziva privilegije gradanina, a da u isto vreme tvrdi kako se i dalje nalazi u prirodnom stanju. Drugim recima, ako se neko koristi pravima i privilegijama gradanina izvesne drzave, mora se pretpostaviti da je dobrovoljno primio, bar precutno, duznosti gradanina te drzave.
37 38

OdgovarajuCi na prigovor da neko ko je roden kao Englez ili Francuz nema drugog izbora vec da se podvrgne obavezama gradanina, Lok kaze da se on ipak moze i stvarno povuci iz drzave, bilo tako sto ce otici u neku drugu drzavu ili sto ce se povuci u neki udaljeni deo sveta gde moze da zivi u prirodnom stanju. Naravno, ovaj se odgovor mora shvatiti u svetlu onih okolnosti koje su vladale u Lokovo vreme, kada se jos nije znalo za pasoske propise, za emigracione zakone, za opstu vojnu obavezu itd., i kada je bar fizicki bilo rnoguce da neko ode i ako hoce zivi u divljinama Amerike ili Afrike. AIi, pri svem tom, ova Lokova zapazanja doprinose da se pokaze vestacki i nerealni karakter teorije drustvenog sporazuma. U Lokovom prikazu porekla politickog drustva nalazimo stapanje dvaju elemenata: srednjovekovne ideje (poreklom iz greke filozofije) 0 "prirodnom" karakteru politickog drustva i racionalistickog pokusaja da se pronade neko opravdanje za ogranicenja slobode u organizovanom drustvu, pod pretpostavkom da je postojalo neko prirodno stanje u kojem se uzivala neogranicena sloboda (izuzev za Loka, jer on smatra da je u tom slucaju postojala moralna obaveza postovanja prirodnog zakona). 5. Kao sto smo videIi, Hobs je tvrdio da postoji ugovor (covenant) kojim izvestan broj ljudi predaje suverenu ona "prava" koja su uzivali u prirodnom stanju. Tako su jednim jedinim pristankom stvoreni i politicko drustvo i vlada u isto vreme. Tvrdi se, medutim, da Lokova politicka teorija dopusta postojanje dva ugovora odnosno sporazuma (compacts or contracts): jedan kojim se obrazuje politicko drustvo, i drugi kojim se uspostavlja vlada. Naravno, on izricno ne pominje dva sporazuma; ali, smatralo se da Lok precutno pretpostavlja da ih ima dva. Prvim sporazumom covek postaje Clanjednog odredenog politickog drustva i obavezuje se da prihvati odluke vecine, dok se drugim sporazumom vecina (ili svi) clanovi novoobrazovanog drustva slazu ili da sami vladaju ili da ustanove oligarhiju, odnosno naslednu ili izbornu monarhiju. Prema Hobsovoj teoriji, ako se svrgne suveren, onda logicki sIedi da se dato politicko drustvo razbija, dok po Lokovoj teoriji to nije ~lueaj,jer je politicko drustvo obrazovano posebnim sporazumom 1 moze se razgraditi sarno dogovorom njegovih clanova.
II'

Rasprava, 8, lOI. Rasprava, 8, 116.

162

163

U prilog ovom tumacenju moze se nesumnjivo navesti mnogo toga. Ali istovremeno izgleda da Lok na odnos izmedu gradanina i vlade gleda vise kao na odnos punornocstva (trusteeship) nego kao na odnos zasnovan na sporazumu. Narod postavlja vladu i poverava (entrust) joj odredeni zadatak; vlada je onda obavezna da ispuni ono sto joj je povereno (to fulfil trust). .Prvi i osnovni pozitivni zakon svih drzava je utvrdivanje zakonodavne vlasti.'?" I .zajednica predaje zakonodavnu vlast onima koje smatra dostojnim ovog poverenja, tj. da ce se njima vladati na osnovu proglasenih zakona ili ce, u protivnom, njihov mir, spokojstvo i svojina i dalje biti izlozeni istoj nesigurnosti kao sto su bili i u prirodnom stanju. "40 zakonodavnom telu Lok govori kao 0 .vrhovnoj vlasti" u drzavi." Tako "sve druge moci bilo kog clana ili dela drustva (rnoraju) iz ove proizlaziti i biti njoj podredene. "42 Kada postoji monarh koji poseduje vrhovnu izv\snu vlast, on se, u obicnom jeziku, moze nazvati vrhovnom vlascu, pogotovo ako odluke, moraju dobiti njegov pristanak da bi postale zakoni, a zakonodavno se tela ne sastaje uvek; ali to ne znaci da on u sebi samom poseduje svu vlast zakonodavca; vrhovna vlast u tehnickorn smislu je celokupno zakonodavno telo. Lok je naglasavao da je pozeljno da u drzavi postoji podela vlasti. Na primer, veoma je nepozeljno da one osobe koje donose zakone same te zakone i sprovode. Jer "oni mogu da izuzmu sami sebe od pokoravanja zakonima koje donose i da zakon podese u svoju licnu korist, i kada ga stvaraju i kada ga sprovode, cime sticu korist razlicitu od koristi ostalog dela zajednice. "43 Dakle, izvrsno tela treba da se razlikuje od zakonodavnog. Upravo zato sto je Lok na ovaj nacin isticao da je pozeljna podela vlasti u drzavi, tvrdilo se da kod njega ne nalazimo nista sto bi odgovaralo Hobsovom suverenu. To je naravno istina sarno ako reci "suveren" pridamo celokupno

39 40
41

42 43

Rasprava, Rasprava, Rasprava, Rasprava, Rasprava,

11, 11, 11, 13, 12,

134 136. 134. 150. 143.

znacenje koje joj je Hobs pridavao; medutim, kao sto smo videli, Lok priznaje jednu vrhovnu vlast, naime zakonodavnu. Ukoliko je ona i vrhovna vlast u drzavi, utoliko se mozda i za to tela moze reci da odgovara Hobsovom suverenu. Medutirn, iako "moze postojati sarno jedna vrhovna vlast, zakonodavna, kojoj se sve ostalo podreduje i mora biti podredeno, ipak, posto je zakonodavnoj vlasti povereno sarno da sluzi odredenim ciljevima, narodu jos uvek preostaje vrhovna vlast da ukloni ili promeni zakonodavno tela ako utvrdi da ono dela u suprotnosti sa poverenjem (trust) koje mu je poklonjeno'?". Vlast zakonodavnog tela nesumnjivo nije apsolutna: ono mora da del a u okviru svog ovlascenja (a trust to fulfil). I on a, naravno, podleze moralnom zakonu. U skladu stirn Lok navodi "ogranicenja koja zakonodavnoj vlasti svake drzave bilo kog oblika vladavine postavljaju (clanovima zakonodavnog tela) ovlascenje propisano od strane drustva, zakon bozji i priroda?". Prvo, zakonodavno telo mora upravljati na osnovu objavljenih zakona jednakih za sve, koji se ne menjaju u zavisnosti od datog slucaja. Drugo, ovi zakoni ne smeju da budu namenjeni nikakvom drugom cilju sem dobrobiti naroda. Trece, zakonodavno tela ne sme da ubira porez bez pristanka naroda, koji je dao sam taj narod ili njegovi predstavnici. Jer, glavna svrha obrazovanja drustva jeste sticanje i zastita svojine. Cetvrto, zakonodavno tela nije ovlasceno da prenese pravo donosenja zakona na neku drugu osobu ili skup, koje narod nije ovlastio i koji to valjano ne mogu da obave. Kada govorimo 0 podeli vlasti (power), uglavnom imamo na umu trostruko razlikovanje izmedu zakonodavne, izvrsne i sudske vlasti. Lokova je trijada, medutim, drukcija i sastoji se od zakonodavne, izvrsne i vlasti koju on naziva .federativnom". Ova federativna vlast obuhvata i vlast vodenja rata i sklapanja mira, kao i sklapanja saveza i vodenja pregovora, a ukljucuje "i sve pregovore sa svim licima i zajednicama izvan drzave":". Lok je nju smatrao posebnom vlascu, mada primecuje da se ona tesko moze
44

45
46

Rasprava, 13, 149. Rasprava, 11, 142. Rasprava, 12, 146.

164

165

odvojiti od izvrsne vlasti, jer ako bi se poverila nekoj drugoj osobi ili osobama, to bi moglo da dovede do "nereda i propasti":". Sto se tice sudske vlasti, izgleda da je nju Lok smatrao delom izvrsne vlasti. U svakom slucaju on istice: prvo, da zakonodavna vlast mora biti vrhovna i, drugo, da svaka vlast, ukljucujuci tu i zakonodavnu, mora da izvrsi odredeni zadatak (a trust to fulfil). 6. .Kad god se drustvo raspadne, sigurno je da ni vlada tog drustva ne moze da ostane."48 Ako neki osvajac "raskomada drustva'?", jasno je da su njihove vlade svrgnute. Ovo nasilno razbijanje Lok naziva "rusenjem spolja". Moze se, medutim, javiti i razbijanje "iznutra"; toj temi Lok posvecuje veci deo poslednjeg poglavlja druge Rasprave. Vlada se rnoze svrgnuti iznutra ukoliko se promeni zakonodavna vlast. Pretpostavimo, kaze Loksocigledno imajuci na umu britansko uredenje, da zakonodavna vlast pripada skupstini od naroda izabranih predstavnika, skupstini naslednog plemstva i jednom naslednom lieu, kralju, koji poseduje vrhovnu izvrsnu vlast kao i pravo da saziva i raspusta ove dye skupstine. Ako sada kralj zamenjuje zakone svojom samovoljom, ili ako sprecava zakonodavnu vlast (to jest skupstine, a posebno predstavnicku skupstinu) da se sastaje na vreme ili da slobodno dela, ili ako samovoljno menja nacin izbora bez pristanka naroda i suprotno interesima naroda - u svim tim slucajevima zakonodavna vlast se promenila. Zatim, ukoliko posednik vrhovne izvrsne vlasti napusti ili zanemari izvrsenje svojih obaveza, vlada je prakticno raspustena. Nadalje, vlade su raspustene kada kralj ili zakonodavna vlast deluju u suprotnosti sa svojom duznoscu, kada, na primer, oni zadiru u imovinu gradana ili pokusaju da zadobiju samovoljnu vlast nad njihovim zivotima, slobodama ili imovinom. Ukoliko je vlada .raspustena" na neki od ovih nacina, pobuna je opravdana. Tvrdenje da ovo ucenje podstice ceste pobune nije dobar argument. Jer ako su gradani izlozeni cudima
47 48
4V

tiranske vlasti, bice spremni da ugrabe svaku eriliku da se pobune, rna koliko da je uzdizana svetost vladara. Stavise, cinjenica je da se .ljudi ne b.une""usled svakog i ~ajmanjeg lose.~,~pravljanja jav11lm poslovima 50: I mada gOVO~I?IOo. "p~bun! I "P?bunjenicima" kada govonmo 0 podanicima 1 njihovim delirna, moida bi umesnije bilo da 0 vladarima govorimo kao 0 pobunjenicima kada se oni pretvore u tirane i deluju suprotno voIji i interesu naroda, Istina je da moze biti neopravdanih ustanaka i pobuna, i to su zlocini, ali mogucnost zloupotrebe ne uklanja pravo na pobunu. A ako se postavi pitanje ko ce da prosudi kada okolnosti Cine pobunu legitimnom, "odgovaram: narod ce biti taj koji ce prosuditi"". Jer sarno on, voden Bogom, moze da odluci da li je onaj kome je dato poverenje to poverenje zloupotrebio ili ne. 7. Ocigledno je da Lokovu politicku teoriju mozerno kritikovati sa vise strana. Kao i ostale politicke teorije koje ne izlazu sarno veoma opsta nacela, tako opsta da se mogu nazvati .vecnirn", i njen nedostatak je to sto je suvise usko povezana sa tadasnjim istorijskim okolnostima. To je svakako neizbezno u slucaju teorije koja manje ili vise ulazi u detalje. Stoga ne iznenaduje sto Lokova Rasprava 0 gradanskoj vladi donekle odrazava savremene istorijske okolnosti kao i licna politicka ubedenja njenog autora, koji je bio vigovac i protivnik dinastije Stjuart. Ako filozof koji se bavi politickom filozofijom ne zeli da se ogranici sarno na izlaganje stavova poput "treba vladati imajuci za cilj opste dobro", on ne moze a da ne uzme kao materijal za svoje razmisljanje politicke cinjenice svoga vremena. U politickim teorijama sagledavamo kako izvesni pogledi, duh i kretanje u politickom zivotu dobijaju osmisljen izraz; politicke su teorije u razlicitoj meri neizbezno zastarele. To je ocevidno istinito i za Platonovu politicku teoriju. Takode je to istinito i za marksisticku politicku teoriju. I prirodno je da je to istina i za Lokovu teoriju. Moglo bi se reci da one sto je, prakticno uzev, neizbezno ne moze u pravom smislu da se nazove nedostatkom. Ali ako poli50 51

Rasprava, 12, 148. Rasprava, 19,211. Rasprava, 19, 211.

Rasprava, 19,225. Rasprava, 19, 240.

166

167

ticki filozof izlaze svoju teoriju kao pravu, mislim da bi bilo jalovo cepidlaciti u vezi sa upotrebom ove reci. U svakom slucaju, Lokova politicka teorija ima i druge nedostatke. Vec smo ukazaIi na izvestacenost teorije drustvenog ugovora. Takode rnozemo primetiti da Lok nije dao potpunu analizu pojma opsteg dobra. On je skion da bez ustezanja pretpostavi da su u svakom pogledu ocuvanje privatne svojine i unapredivanje opsteg dobra sinonimni izrazi. Moze se reci da je ova kritika upucena sa stanovista nekog ko ima u vidu onaj razvoj ekonomskog, drustvenog i politickog zivota koji Lok nije mogao da predvidi, razvoj koji je nuzno zahtevao reviziju liberalizma njegovog vremena. To je delimicno istina. Ali iz toga ne sledi da, cak u okviru istorijskih okolnosti svog vremena, Lok nije mogao da nam pruzi adekvatnije objasnjenje uloge politickog drustva i vlade. Njegovom objasnjenju nedostaje nesto sto je bilo prisutno, pa makar i u zametku, i u grckoj i u srednjovekovnoj politickoj misli. Medutim, iako se Lokova politicka teorija moze kritikovati, to ne znaci da ona ne poseduje nikakvu trajnu vrednost. A tvrditi da su nacela koja se mogu smatrati kao vecno valjana, nacela koja upravo zbog svoje opstosti prevazilaze ogranicenja i primenu na neko posebno doba ili neki poseban skup okolnosti, nije isto sto i reci da su ova nacela bezvredna. Neko nacelo ne postaje bezvredno zato sto mora da se primenjuje u razlicitim vremenima na razlicite nacine. Lokovo nacelo da vlada, u sirokom smislu drzavne organizacije, a ne sarno u uzem smislu u kome se termin .vlada" danas uglavnom upotrebljava, mora da izvrsi izvesni zadatak i da postoji radi unapredenja opsteg dobra, istinito je sada isto toliko koliko je bilo istinito kada ga je on izlozio. Svakako da ni tad a one nije bilo nesto novo. I Toma Akvinski bi rekao to isto. Ali stvar je u tome da ovo nacelo mora stalno da se ponavlja. Da bi bilo delotvorno, one mora da se primeni u razlicitim vremenima na razlicite nacine; a Lok je pokusao da pokaze kako bi ga, po njegovom misljenju, trebalo primeniti u okolnostima njegovog vremena, koje nisu bile iste kao one u srednjem veku. Odgovornost vlade narodu i njena uloga u unapredenju opsteg dobra uglavnom se prihvataju. Zeleo bih tome da dodam, 168

kao stanoviste trajne vrednosti, glediste koje je Lok uvek zastupao, ali koje se dovodi u sumnju. Ovde imam na umu ucenje da postoje prirodna prava i da postoji prirodni moralni zakon koji obavezuje savest i vladara i onih kojima se vlada. avo ucenje nije neraskidivo povezano sa teorijom 0 prirodnom stanju i drustvenom ugovoru; a kad se iskreno prihvati, to je trajna zastita od tiranije. Nezavisno od svojih unutrasnjih vrlina i mana, Lokova politicka teorija ima veliku istorijsku vaznost. I pored nekih kritika, ona je u XVIII veku postala opsteprihvacena u njegovoj domovini. Cak kada su pisci, kao sto je bio Hjum (Hume), napali teoriju o drustvenom ugovoru, Lokova opsta shvatanja 0 vladi ipak su bila prihvacena. Kasnije su se, naravno, pojavile i razlicite struje u misljenju, na jednoj strani bentamizam, a na drugoj Berkove (Burke) teorije. Ipak, mnogo toga sto je Lok rekao ostalo je opste dobro. U meduvremenu, njegova politicka teorija postala je poznata i u kontinentalnoj Evropi, naravno i u Holandiji, gde je ziveo u progonstvu, a takode u Francuskoj, gde je on uticao na pisce prosvetiteljstva poput Monteskjea (Montesquieu). Nadalje, ne moze biti sumnje 0 njegovom velikom uticaju u Americi, cak i ako je tesko tacno odrediti u kojoj je on meri uticao na pojedine vode revolucije, kao sto je Dzeferson (Jefferson). Najzad, Lokova Rasprava 0 gradanskoj vladi imala je trajan i veoma sirok uticaj, sto pokazuje da je netacno shvatanje po kojem filozofi nemaju nikakvog uticaja. Nesumnjivo je tacno i to da je Lok nasao artikulisan izraz jednom vec postojecern toku misljenja; ali i sam taj artikulisani izraz snazno je uticao na ucvrscivanje i sirenje ovoga toka misljenja i smera politickog zivota koji je on izrazio. 8. Lok je, kako kaze D'Alamber (D'Alembert), francuski enciklopedista, metafiziku stvarao onako kako je Njutn (Newton) stvarao fiziku. U ovom slucaju, D' Alamber je pod metafizikom podrazumevao teoriju saznanja kakvom ju je Lok zamislio, dakle, kao odredenje opsega, moci i granica ljudskog razuma. Sigurno je da je podsticaj koji je Lok dao razvoju teorije saznanja i obradi metafizike u zavisnosti od analize ljudskog razuma bio jedan od najznacajnijih nacina na koji je on snazno uticao na filozofsku 169

misao. Njegov je uticaj isto taka znacajan i u etici: preko hedonistickih elemenata u njegovoj etickoj teoriji i - kao sto sma u poslednjem odeljku videli - u njegovoj politickoj teoriji. Mozerno da dodamo da i ekonomski liberalizam tipa laissez-faire _ koji nalazimo u radovima francuskih "fiziokrata", na primer, Fransoa Kenea (Francois Quesnay, 1694-1774) kao i u Bogatstvu naroda (The Wealth of Nations) Adama Smita (Adam Smith) - stoji bar u nekoj daljoj vezi sa politickim i ekonomskim teorijama Dzona Loka. Uticaj Lokovog empirizma najbolje se uocava u filozofijama Barklija i Hjuma, koje cemo kasnije razmatrati. Tokom ovog razvoja misli, njegov empiristicki princip primenjen je onaka kako on sarn nije ni pomisljao. To uopste ne iznenaduje, jer Lok je bio umeren i uravnotezen mislilac. Mogao se stoga dopasti coveku kao sto je bio Semjuel Klark (Samuel Clarke), koji ga je, ocigledno, veoma postovao, Sasvim je prirodno sto su razlicite strane Lokove misli drugi razvijali na nacin koji bi on sam smatrao preteranim. Na primer, njegova tvrdenja a umu kao sudiji otkrovenja uticala su na deiste, koje cemo razmotriti kasnije, a vidimo da Bolinbruk (Bolingbroke) velica Loka kao jedinog filozofa prema kame gaji svako postovanje. Zatim, Lokova zapazanja u Ogledu a asocijaciji ideja urodila su plodom kasnije u asocijacionistickoj psihologiji Dejvida Hartlija (David Hartley, 1705-1757) i Dzozefa Pristlija (Joseph Pristley, 1733-1804). Obojica su isticali povezanost fizickih i psihickih dogadaja, a PristIi je zastupao i materijalisticko stanoviste. Sam Lok, naravno, nije bio materijalista, niti je misIi i ideje prosto smatrao preobrazenim senzacijama. Istovremeno, neke ad Lokovih tvrdnji mogu da posluze kao osnova za senzacionalizam. Na primer, Lok je rekao da, koliko mi znamo, Bog maze rnoc misljenja dati i cisto materijalnoj stvari. Ovi su eIementi senzacionalizma uticali, na primer, na Pitera Brauna (Peter Browne, umro 1735), biskupa ad Korka (Cork) i francuskog filozofa Kondijaka (CondiIlac, 1715-80). U stvari, eIementi senzacionaIizma u Lokovoj filozofiji znatno su uticali, kako neposredno taka i posredno, na mislioce francuskog prosvetiteljstva, na enciklopediste, na primer. 170

Ukratko, Lok je bio jedan ad istaknutih licnosti perioda prosvetiteljstva uopste, koji je olicavao sobom i svojim radovima duh slobodnog istrazivanja, "racionalizma" kao i antipatiju prema svakom autoritativizmu svojstvenom ovom dobu. Morarno, medutim, dodati da je Lok posedovao i umerenost, poboznost i ozbiljan smisao za odgovornost, osobine koje su ponekad nedostajale misliocima u kontinentalnoj Evropi koji su potpali pod njegov uticaj. Ali aka je Lok bio jedan ad vodecih mislilaca svog doba, takav je bio i Njutn. Zato ih D'Alamber opravdano pominje zajedno. Stoga, iako ova delo nije zarnisljeno kao istorija prirodnih nauka, ipak se bar nesto mora reci a velikom maternaticaru i fizicaru koji je taka duboko utica a na ljudsku misao.

171