Generalni Plan Novi Pazar 2020

GENERALNI PLAN NOVI PAZAR 2020.
GENERALNI PLAN NOVI PAZAR 2020.

SADR@AJ TEKSTUALNOG DELA
UVODNE NAPOMENE
PRVI DEO
I. OSNOVNI CILJEVI URE\ENJA NASELJA
1.1. DEMOGRAFSKI, PRIVREDNI i DRU[TVENO-EKONOMSKI RAZVOJ................................. 2 1.2. FUNKCIONALNI RAZVOJ ............................................................................................................... 5 1.3. PODRU^JA GENERALNOG PLANA .............................................................................................. 7 1.3.1. OPIS GRANICE GENERALNOG PLANA. .................................................................................. 7 1.3.2. OPIS FRANICE GRA\EVINSKOG REONA (prilog)= ............................................................. 10 1.3.3. OPIS GRANICE ZONA ZA[TITE NKD OD IIZUZETNOG ZNAÂJA (prilog) .................. 11
DRUGI DEO
2. PRAVILA URE\ENJA PROSTORA
PODELA POVR[INE OBUHVA]ENE PLANOM NA GRA\EVINSKI REON I OSTALO ZEMLJI[TE 2.1. GRA\EVINSKI REON - javno i ostalo gra|evinsko zemlji{te .................................................... 12 2.1.1. PODELA GRA\EVINSKOG REONA NA URBANISTI^KE CELINE I ZONE .................... 13 2.1.2. JAVNO GRA\EVINSKO ZEMLJI[TE ....................................................................................... 14 2.1.2.1. 2.1.2.2. 2.1.2.3. 2.1.2.4. 2.1.2.5. 2.1.2.6. 2.1.2.7. 2.1.2.8. 2.1.2.9. Obrazovanje.................................................................................................................................. 14 Zdravstvo ...................................................................................................................................... 17 De~ja i socijalna za{tita .............................................................................................................. 19 Kultura, informisanje, religija ..................................................................................................... 20 Administracija i uprava ............................................................................................................... 21 Zelenilo ..................................................................................................................................... 22 Sport i rekreacija ......................................................................................................................... 25 Komunalni objekti ....................................................................................................................... 28 Posebne namene........................................................................................................................... 31 OBJEKTI I MRE@E SAOBRA]AJNE INFRASTRUKTURE Saobra}ajni objekti ................................................................................................................. 31 Saobra]ajne veze sa okruènjem........................................................................................... 32 @elezni~ki saobra}aj................................................................................................................ 35 Generalno regulaciono re{enje ............................................................................................... 35
2.1.2.10. 2.1.2.10.1. 2.1.2.10.2. 2.1.2.10.3. 2.1.2.10.4.
2.1.2.11. MRE@E I OBJEKTI KOMUNALNE INFRASTRUKTURE 2.1.2.11.1. Vodosnabdevanje, odvo|enje i pre~i{}avanje otpadnih voda i regulacija vodotokova ................................................................................................... 36 2.1.2.11.2. Elektroenergetika ..................................................................................................................... 38 2.1.2.11.3. Telekomunikacije ................................................................................................................... 41 2.1.2.11.4. Toplifikacija ............................................................................................................................ 44 2.1.3. OSTALO GRA\EVINSKO ZEMLJI[TE 2.1.3.1 Stanovanje.................................................................................................................................... 47
3 2.1.3.2. Privre|ivanje ................................................................................................................................ 50 2.1.3.3. Usluge i sistem centara ............................................................................................................... 52 2.1.3.4. Verski objekti ............................................................................................................................. 56 2.2. OSTALO ZEMLJI[TE (poljoprivenjdno {umsko i vodno zemlji{te) ............................................ 56 BILANS NAMENE PROSTORA - tabela 2
TRE]I DEO
3. PRAVILA I USLOVI ZA[TITE
3.1. ZA[TITA I UNAPRE\ENJE @IVOTNE SREDINE...................................................................... 57 3.1.1. 3.1.2. 3.1.3. 3.1.4. 3.1.5. 3.1.6. 3.1.7. 3.1.8. 3.1.9. UNAPRE\ENJE PLANIRANJA I URE\ENJA PROSTORA ................................................... 57 ZA[TITA ZEMLJI[TA ................................................................................................................. 58 ZA[TITA VODA ........................................................................................................................... 58 ZA[TITA VAZDUHA ................................................................................................................... 59 ZA[TITA [UMA ........................................................................................................................... 59 ZA[TITA OD JONIZUJU]EG I NEJONIZUJU]EG ZRAÊNJA ........................................... 59 ZA[TITA OD BUKE I VIBRACIJA ........................................................................................... 59 ZA[TITA OD UDESA .................................................................................................................. 59 UPRAVLJQNJE OTPADOM ........................................................................................................ 59
3.2. ZA[TITA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA I AMBIJENTALNIH CELINA ........................................................................................................ 60 3.2.1. PREGLED NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA .............................................................. 60 3.2.2. USLOVI I MERE ZA[TITE ....................................................................................................... 61 3.3. EKOLO[KA VALORIZACIJA PROSTORA ................................................................................ 69 3.3.1. EKOLO[KE CELINE .................................................................................................................... 69 3.3.2. VALORIZACIJA PROSTORA ZA DALJI URBANI RAZVOJ ................................................. 70 3.4. USLOVI I MERE ZA[TITE OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I RATNIH RAZARANJA ............................................................................................................... 73 3.4.1. 3.4.2. 3.4.3. 3.4.4. 3.4.5. 3.4.6. ZA[TITA ZA[TITA ZA[TITA ZA[TITA ZA[TITA ZA[TITA OD OD OD OD OD OD POPLAVA ............................................................................................................. 73 KLIZI[TA ............................................................................................................. 73 ZEMLJOTRESA.................................................................................................... 74 PO@ARA ............................................................................................................... 75 AKCIDENATA ..................................................................................................... 75 RATNIH RAZARANJA ....................................................................................... 75
ÊTVRTI DEO
4. PRAVILA GRA\ENJA
4.1. OP[TA PRAVILA ZA SPROVO\ENJE GENERALNOG PLANA............................................. 76 4.1.1. PROGRAMSKI PRIORITETI .................................................................................................... 77 4.2. PRAVILA GRA\ENJA PO ZONAMA I CELINAMA ................................................................. 78 4.2.1. JAVNO GRA\EVINSKO ZEMLJI[TE ....................................................................................... 78 4.2.2. OSTALO GRA\EVINSKO ZEMLJI[TE..................................................................................... 85
4 UVODNE NAPOMENE Generalni plan Novog Pazara zapo~et je na osnovu Zakona o planiranju i ure|enju prostora (Sl. gl. RS br. 44/95) koji je stavljen van snage dono{enjem novog Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. gl. RS 47/2003). Pre dono{enja Novog Zakona doneta je Odluka o pristupu izradi Generalnog plana Novi Pazar 2020. Ura|ena je dokumentaciona osnova plana koja sadrì analizu postoje}eg stanja sa podacima o stvorenim i prirodnim resursima na podru~ju plana, nameni zemlji{ta, karakteristikama pojedinih namena javnog i ostalog gra|evinskog zemlji{ta i objekata, mreì saobra}ajnica, infrastrukturnim objektima i trasama, komunalnim i drugim objektima, objektima kulturno istorijskog i graditeljskog nasle|a, banjske i druge prirodne, morfolo{ke karakteristike podru~ja plana. Pored analize postoje}eg stanja ura|ene su dve studije i to: - Demografski i dru{tveno-ekonomski razvoj Novog Pazara. - Studija ekolo{ke valorizacije podru~ja Generalnog plana Novi Pazar 2020.god. Za pribavljanje odgovaraju}ih saglasnosti nadle`nih komunalnih organizacija i institucija, poslati su zahtevi. Prema odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. gl. RS 47/2003 ~l. 36, 40, 41, 43, 44, 45) i Obavezne instrukcije o primeni Zakona o planiranju i izgradnji u oblasti urbanisti~kog planiranja koju je doneo Ministar urbanizma i gra|evina 22.07.2003. (broj 011-00-000264/2003-01), definisano je da planovi ~ija je izrada zapo~eta pre stupanja na snagu Zakona, a za koje nije obavljen javni uvid, zavr{avaju se prema odredbama Zakona i Pravilnika donetih na osnovu Zakona. U tom smislu Direkcija za urbanizam i izgradnju-Kragujevac kao obra|iva~ plana nastavlja sa izradom Generalnog plana Novog Pazara po odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Obzirom da je Odluka o izradi plana doneta, dokumentaciona osnova plana i odgovaraju}e navedene studije zavr{ene, pristupa se izradi KONCEPTA PLANA koji sadrì ocenu stanja podru~ja Generalnog plana Novog Pazara i razvojne mogu}nosti ovog podru~ja za ure|enje i izgradnju ovog gradskog naselja.
I PRVI DEO
1.OSNOVNI CILJEVI URE\ENJA NASELJA
1.1. DEMOGRAFSKI, PRIVREDNI I DRU[TVENO-EKONOMSKI RAZVOJ
Koncept Generalnog plana se zasniva na svestranoj i iscrpnoj analizi faktora i uzroka koji generi{u prostorno-fizi~ki i urbani razvoj. U tom smislu, radjena je i Studija demografskog i dru{tvenoekonomskog razvoja koja obuhvata probleme i perspektive razvoja Novog Pazara do 2020. godine. Demografske promene i indikatori koji odraàvaju dostignuti stepen ekonomskog razvoja analiziraju se u baznom periodu, identifikuju njihovi uzroci, posledice i tendencije tokova na osnovu kojih se sintetizuju ocene o razvojnim procesima na osnovu kojih se izradjuju relevantne projekcije. Trenutno, a po svemu sude}i i u daljoj perspektivi, jednu od osnovnih karakteristika demografskih tokova u svetu prouzrokuju procesi dezagrarizacije i urbanizacije. Kao posledica migracije, promene mesta stanovanja, iz ruralnih naselja u urbana, stanovni{tvo napu{ta primarne delatnosti i uklju~uje se u sekundarne i tercijalne, podstaknuti vi{im zaradama i pobolj{anim uslovima ìvota. Poljoprivreda i druge primarne delatnosti nisu inicijalne i propulzivne kao tercijalne i sekundarne koje su po pravilu sme{tene u urbanim zonama. Slobodno se moè re}i, da je to jedan od osnovnih razloga porasta stepena urbanizacije, pored {iroke lepeze drugih od porodili{ta, preko obrazovanja i rada do grobnih mesta. Naseljenost pojedinih teritorija uslovljena je geografskim poloàjem, dru{tveno-ekonomskim kretanjima i razvojem, istorijskim procesima, promenama uslovljenih kretanjem ukupnog broja stanovnika i njihove socijalno-ekonomske strukture, kao i formiranjem diferencirane mreè uslovljene funkcionalnim i infrastrukturnim razvojem. Posmatrano od okruga, preko op{tine, naselja i zone Generalnog plana Novi Pazar (koji obuhvata 17 naselja), moè se konstatovati da je porast broja stanovnika, u posmatranom periodu, bio prili~no ujedna~en. Intenzitet porasta broja stanovnika na nivou podru~ja koje je obuhva}eno granicom Generalnog plana Novi Pazar, ujedna~en je u posmatranom periodu. Broj stanovnika se uve}ava za oko 15.000 u razdoblju izmedju popisnih godina, pri ~emu je 1981. godine bilo 49.049 stanovnika, 1991. godine 64.759 a po popisu 2002. godine 80.177 stanovnika. Zapaà se da je na nivou podru~ja Generalnog plana, znatno vi{i natalitet i prirodni prira{taj. To je i logi~no zbog ve}eg broja mladog reproduktivnog stanovni{tva koje je skoncentrisano u gradskom jezgru u odnosu na ruralno podru~je pomenute op{tine. Prirodni prira{taj stanovni{tva u Op{tini Novi Pazar predstavlja rezultantu izmedju ìvorodjenih i broja umrlih. Na pomenutoj teritoriji prirodni prira{taj je vrlo visok i kre}e se od 9,19%o do 11,46%o, koji je zabeleèn 2001. godine. Stanovni{tvo de~ijeg uzrasta (od 0-4 godine) ispoljava tendenciju porasta, isti trend se zapaà i u dobnim grupama od 5-9 godina i od 10-14 godina. Srednjo{kolska, vi{a i visoko{kolska dobna grupa, popisom iz 1981. godine i 1991. godine beleè apsolutni i relativni porast. Sa aspektra kratkoro~nog privrednog i ekonomskog razvoja, posebnu pa`nju i analizu zasluùju dobne grupe od 25-59 godine, iz koje se naj~e{}e regrutuje radno aktivno i zaposleno stanovni{tvo. Procentualno u~e{}e stanovni{tva u ovoj dobnoj grupi je niè od republi~kog proseka, jer je dominantno u~e{}e mladjeg stanovni{tva. Interesantno je ista}i da je procentualno u~e{}e starije populacije u ukupnom broju stanovnika vrlo nisko, od 4,7% 1981. godine, do 8,6% 1991. godine. U sredinama u kojima se ostvaruje porast broja stanovnika u ve}oj ili manjoj meri brè ili sporije, uve}ava se i broj doma}instva. Razlozi za ovakav tok kretanja broja doma}instava su isti kao i oni koji uti~u na promene ukupnog broja stanovnika ali i raslojavanjem vi{e~lanih doma}instava. Ukupan broj doma}instava po popisu 2002. godine na nivou op{tine je 22.488, na nivou grada 14.290, a u zahvatu Generalnog plana 18.212 doma}instava. Od ukupnog broja doma}instava ~etvoro~lana su najbrojnija, ~ine od 22%-27% od ukupnog broja i peto~lana od 18-22% doma}instava.
6 Sa demografskog gledi{ta cilj je da Novi Pazar zadrì i nastavi sa porastom broja stanovnika, pri ~emu se posebna pa`nja mora obratiti planiranju i izgradnji prostora za specifi~ne potrebe po~ev{i od de~ijih ustanova, obrazovanja, radnih mesta, stambenih zona, sporta i rekreacije . . . Usled visokog stepena nepouzdanosti faktora koji uti~u na demografske promene, projekcije su radjene u tri varijante, pri ~emu prva varijanta ra~una sa minimlanim brojem pove}anja stanovnika, druga varijanta sa maksimalnim impulsima podsticajnih faktora demografskog razvoja, dok tre}a varijanta predstavlja srednju vrednost prethodno pomenutih varijanti. Tako da se na podru~ju Generalnog plana Novi Pazar do 2020. godine o~ekuje po prvoj varijanti 103.000 stanovnika, po drugoj varijanti 110.000 stanovnika, i po tre}oj varijanti 105.000 stanovnika. Na nivou grada po prvoj varijanti 79.000 stanovnika, po drugoj varijanti 81.000 stanovnika, i po tre}oj varijanti 80.000 stanovnika. Na nivou op{tine po prvoj varijanti 119.000, po drugoj 123.000 i po tre}oj varijanti 121.000 stanovnika. Na osnovu o~ekivanih kretanja broja stanovnika i promene uzroka koji ih determini{u, o~igledno se projektuje pove}anje broja stanovnika na nivou sva tri posmatrana segmenta-op{tina, Novog Pazara i podru~ja GP-a, mada razli~itim tempom. Osnova za planiranje celokupne gradske opreme do 2020. godine je varijanta 2, koja predvidja maksimalno mogu}e pove}anje stanovnika. Razlog tome je {to gradska oprema najve}im delom predstavlja veoma skupa i trajna potro{na dobra. Na taj na~in se tehni~kim normativima obezbedjuju kapaciteti i struktura opreme budu}e moderne urbane sredine. U baznom stanju mogu se koristiti pouzdani, zvani~ni statisti~ki podaci dok se kretanja i tokovi do planskog horizonta procenjuju, ta~nije planiraju na osnovu empirije. Kroz projekcije starosne strukture i funkcionalnih dobnih grupa stanovni{tva za sve tri varijante, ra~una se sa relativnim opadanjem (mada apsolutno raste) broj stanovnika mladjih dobnih grupa, kontigent radnog stanovni{tva od 25-59 godina se pove}ava {to se uo~ava i kod stanovni{tva preko 60 godina starosti. Prema o~ekivanim promenama broja stanovnika u op{tini, op{tinskom centru i podru~ju obuhva}enom Generalnim planom treba planirati i srazmerno pove}anje i broja i strukture doma}instava na pomenutom podru~ju. Ukoliko se ostvare o~ekivanja o broju planiranih stanovnika do 2020. godine i blagog smanjenja prose~ne veli~ine doma}instava, tada bi broj doma}instava na nivou op{tine bio oko 33.000 doma}instava, na nivou grada Novog Pazara oko 21.000 i na nivou podru~ja Generalnog plana Novi Pazar 25.000 doma}instava. Ako se prose~na veli~ina doma}instava po broju ~lanova uzme kao osnova za planiranje stanova, tada bi trebalo ra~unati sa 5% jedno~lanih, 10% dvo~lanih, 15% tro~lanih, 30% ~etvoro~lanih i 40% peto i vi{e~lanih doma}instava. Dugoro~ni razvoj Novog Pazara zasnovan je na dostignutom stepenu razvoja, opremljenosti naselja, fiksnim fondovima, sadràjima, opremom i infrastrukturom ali i poloàjem u odnosu na pravcekoridore razvoja Srbije i ukupnog okruènja. Novi Pazar predstavlja kulturni i ekonomski centar Sandàka. Zahvaljuju}i svom poloàju Novi Pazar je dugi niz godina bio najva`nija i najrazvijenija varo{ izmedju Dubrovnika i Ni{a, taj zna~aj je zadrào do dana{njih dana koji predstavlja jedan od mostova izmedju Srbije i Crne Gore, tj. povezivanje kontinentalnog dela teritorije sa Jadranskim morem. Po Prostornom planu Republike Srbije, Novi Pazar se svrstava u regionalni centar sa gravitacionim podru~jem koje pokriva ve}i broj funkcionalnih podru~ja. Ovom podelom Novi Pazar se svrstava u jednu od ukupno 17 regija na teritoriji Republike. Osnovne funkcije grada finansiraju se najve}im delom iz sredstava koja se na brojne na~ine prikupljaju na nivou grada. Iz ovog razloga se i rade odredjene procene visine dru{tvenog proizvoda i narodnog dohotka iz kojih bi se izdvojio deo sredstava za ove namene. Naravno, vi{i nivo dru{tvenog bogatstva pruà mogu}nost vi{eg stepena razvijenosti i standarda u gradu. Pomenuto podru~je ima stvorene lokacije, proizvodne i druge radne sadràje kao i veliki broj radno sposobnog stanovni{tva, koji zajedno ~ine osnovu za ostvarivanje ambicioznih razvojnih ciljeva. Ocenjuje se da kao realan osnovni cilj ukupnog razvoja Novog Pazara treba da bude dostizanje planiranog stepena razvijenosti Republike Srbije, izmedju 2015. i 2020. godine, izraèno dru{tvenim proizvodom i narodnim dohotkom po stanovniku i po zaposlenom, {to bi se moglo izraziti realno sa oko 3000$ USA po stanovniku.
7 Ovu planiranu sumu dru{tvenog proizvoda trebalo bi da obezbedi zaposlenost od oko 250 zaposlenih na 1000 stanovnika na nivou op{tine, dok na nivou grada treba o~ekivati preko 300 zaposlenih na 1000 stanovnika. Osnovni preduslov za ispunjenje ovih o~ekivanja je investiranje u novo, dokazano profitabilne proizvodne programe kao i prilagodjavanje kadrovske osnove novoj strukturi i tehni~ko-tehnolo{koj opremljenosti. Ovako definisan osnovni cilj podrazumeva ~itav set posebnih i pojedina~nih ciljeva koje treba realizovati u planskom periodu, sa jasno definisanim operativnim zadacima i sistemom organizacije i zaduènja za njihovo ostvarivanje. Po nekoj oceni obavezno bi bilo da se obuhvate grupe slede}ih aktivnosti: Pravno sistemske mere-propisi sa ciljem sprovodjenja privatizacije i ostvarenja povoljnih uslova za angaòvanje stranog kapitala, kao i set stabilnih-postojanih dràvnih fiskalnih obaveza po osnovu ulaganja i privredjivanja. Podsticanje realizacije profitabilnih privrednih programa (eventualne stimulacije i beneficije fiskalne i kreditne politike) {to bi privla~ilo strani kapital i propulzivne-ekonomski efektivne projekte, {to je izmedju ostalog, zadatak i lokalne komunalne politike razvoja. Podsticanje i ja~anje lokalnih i {irih trì{nih potencijala. Programe {kolovanja i obrazovanja u skladu sa savremenim potrebama i zahtevima privrede i ukupnog razvoja grada, a na osnovu iskustva razvijenih sredina. Odmereno izdvajanje i racionalno ulaganje sredstava za opremanje i komunalno uredjivanje grada (zadovoljavanje ekolo{kih i tehni~kih normativa, sociopsiholo{kih i ekonomskih potreba i mogu}nosti stanovni{tva) sa ciljem da se pove}a atraktivnost i privla~nost ulaganja u gradske sisteme, pored ostalih ciljeva. Ukoliko dodje do investicionih ulaganja, koja prema{uju o~ekivanja, logi~no je da se o~ekuje porast polarizacije Novog Pazara u odnosu na naselja u blièm i {irem okruènju. Zadatak tima koji radi na izradi GP Novi Pazar je da i osmisli zadovoljavanje svih urbanih funkcija na jednom vi{em nivou standarda od dosada{njeg.
1.2. FUNKCIONALNI RAZVOJ

Jedan od osnovnih ciljeva planiranja i ure|enja naselja zasniva se na, pre svega, kvalitetnoj prostornoj organizaciji Novog Pazara kao regionalnog grada u kome se stvaraju i obezbe|uju dobri uslovi ìvota i rada i vr{i pozitivan uticaj na {ire okruènje. To podrazumeva: 1. O~uvanje i unapre|enje ukupnog graditeljskog nasle|a Novog Pazara, Graditeljske tradicije i stvorenih vrednosti naselja koje su stvarane vekovima, pre svega od nastanka stare ~ar{ijekulturno istorijskog jezgra, odakle se {iri grad i stvaraju nove vrednosti, 2. dopuna postoje}ih, podizanje i stvaranje novih urbanih vrednosti koje se odnose na: eliminaciju kvantitativne i kvalitativne stambene nesta{ice obezbe|enje prostora za novu stambenu izgradnju rekonstrukciju pojedinih naselja i blokova afirmaciju i razvoj malih i srednjih preduze}a obezbe|enjem novih lokacija i rekonstrukcijom starih dotrajalih industrijskih pogona, izgradnju sajmi{ta koje je osnov za afirmaciju sada{njih i budu}ih proizvodnih i uslu`nih preduze}a i celokupne privrede Novog Pazara i {ireg okruènja, izgradnju hotelskih kapaciteta,
8 formiranje vi{e centara razli~itih kategorija (gradski, reonski, lokalni, linijski poslovni) koji }e zadovoljiti potrebe stanovni{tva grada i {ireg okruènja i smanjiti evidentan pritisak na glavni gradski centar, dalji razvoj Univerziteta regionalnog i {ireg zna~aja, modernizacija i razvoj raznih fakulteta, izgradnju novih osnovnih i srednjih {kola u smislu rastere}enja novih za novo stanovni{tvo koje }e se razvijati u budu}nosti, formiranje novih poslovnih zona u okviru razli~itih nivoa centara i na novim lokacijama za ve}e diskontne i druge tr`ne centre, razvoj novih sportskih centara u okviru centara i na pojedina~nim lokacijama, ure|enje parkovskih i drugih zelenih povr{ina, izgradnja novih verskih objekata, naro~ito modernizacija na~ina kori{}enja ovih objekata, kod sprovoda i organizacije sahranjivanja pre svega na novim lokacijama muslimanskih grobalja.
3. Obnova i rekonstrukcija bogatog kulturno-istorijskog nasle|a i ambijentalnih celina,kroz: definisanje granica za{ti}enih zona i njihove za{ti}ene okoline za celine i pojedina~ne objekte, ure|enje starog gradskog jezgra, spajanje starih i novih urbanih vrednosti, remodelacija pojedinih objekata i prostora o~uvanje i unapre|enje ambijentalnih celina,
4. Uskla|enost izgradnje infrastrukture i drugog javnog gra|evinskog zemlji{ta - definisanje saobra}ajnih tokova izgradnjom novih saobra}ajnica i obilaznice i rastere}enje gradskog centra i centralne gradske zone, - izgradnja parking garaè u centralnoj zoni grada, - pove}anje broja parking mesta racionalnim kori{}enjem prostora u centralnoj zoni grada, - rekonstrukcija i izgradnja komunalne infrastrukture, - uvo|enje gasa iz {ireg okruènja kao neophodan energent za toplifikaciju naselja, - izgradnja sistema za pre~i{}avanje otpadnih voda, - izgradnja deponije, 5. o~uvanje zemlji{ta od erozije, o~uvanje poljoprivrednog zemlji{ta na {irem podru~ju Generalnog plana i za{tita ìvotne sredine Novog Pazara. 6. Negovanje funkcionalne komplementarnosti sa susednim op{tinama (Sjenica, Tutin, Ra{ka)
1.3. PODRU^JA GENERALNOG PLANA

Granicom Generalnog plana Novi Pazar 2020. obuhva}ena je jedna cela KO NOVI PAZAR i delovi 16 katastarskih op{tina: Mur, Paralovo, Varevo, Pobrdje, Ivan~a, Lukocrevo, Savci, Raj~inovi}e, Vojni}e, Boturovina, Pr}anova, Postenje, Banja, Hotkovo, Izbice i Osoje: KO KO KO KO KO KO KO KO KO KO KO KO KO KO KO KO KO Novi Pazar .................................................................................. 1.538,00ha Varevo (deo) .................................................................................. 133,85ha Pobrdje (deo) ................................................................................. 218,00ha Ivan~a (deo) ..................................................................................... 92,71ha Lukocrevo (deo) ............................................................................... 20,20ha [avci (deo) ......................................................................................... 5,94ha Raj~inovi}e (deo) ............................................................................. 66,76ha Vojni}e (deo) ................................................................................... 11,15ha Boturovina (deo) .............................................................................. 84,41ha Pr~Inova (deo) ................................................................................. 89,60ha Postenje (deo) ................................................................................ 373,70ha Paralovo .......................................................................................... 210,45ha Hotkovo ............................................................................................ 34,72ha Izbice ................................................................................................ 65,50ha Ostore ............................................................................................... 75,60ha Banja ................................................................................................ 51,55ha Mur ................................................................................................. 142,86ha
Svega .................................................................................................. 3.215,00ha
1.3.1. OPIS GRANICE GENERALNOG PLANA

Sa severa po~inje iznad Raj~inovi}ke banje ( brdo "Gladnice") i ide u pravcu zapada obuhvataju}i Dojevi}e, fabriku blokova "Sloga" u Pobr|u, i severni deo Pobr|a do trome|e Pobr|eVojni}e-Novi Pazar, i ide granicom Novi Pazar-Vojni}e,i prelazi u KO Boturovinu (obuhvataju}i selo Boturovinu) i ide do reke Deève.Ovde granica GP-a skre}e niz reku Deèvu ( oko 500 m) pa skre}e i ide u pravcu istoka obuhvataju}i naselja Straì{te i Pr}enovu, zatim granica skre}e ka severu i ide iznad starog puta Novi Pazar-Ra{ka i dolazi do zaseoka Blaèvo,skre}e ka istoku obuhvataju}i selo Postenje i Filipovi}ev lug,zatim prelazi reku Ra{ku i izlazi na novi put Novi Pazar-Ra{ka pa prelazi do ispod brda zvano "Petlovac" gde se granica lomi i skre}e ka jugu. Sa istoka granica od mesta ispod brda "Petlovac" ide u pravcu juga, i obuhvata brdo " Gradina" ( arheolo{ke iskopine) i dolazi do Petrovi}evog luga ( kojeg obuhvata) i skre}e ka istoku i obuhvata Novopazarsku banju i izlazi na trome|u Novi Pazar-Banja-Izbice-Hotkovo, zatim nastavlja granicom Novi Lazar-Hotkovo i obuhvata deo Hotkova (oko borja) i skre}e u pravcu jugoistoka obuhvataju}i deo Izbica ( naselje kod fabrike obu}e Ras), zatim obuhvata zaseok "Netvr|e" i skre}e ka istoku ( iznad trome|e Osoje-Izbice-Trnava) i ide do serpentina (par uzastopnih krivina) na putu Novk Pazar-Rajeti}e gde skre}e ka jugu i ide do reke Trnavske iznad Zadru`nog doma i fabrike Trikotaè u Trnavi. SA SEVERA: KO POSTENjE: put 3406, 1212/1, 1213/1, 1213/2, reka Ra{ka 3422, 2305, 2304/9, put 3398, 2304/1, 2281, 2288, 2286, 2285,2289,2275, 2270, put 2242, 2251, 2243/1, 2243/2,2244/1, 2220, put 3416, 2217, 2218, 2216,2215,2214,2206/4, 2206/1,2199,2197,2201/10,2192,2191,2187,2177, put 2163,2162, . 2161, 2160, 2159, 2158, 2157, 2156, 2153, put 3411,3089, 3090, 2047/15, 2047/14, 2047/13, deo 2047/1, 2047/12, 2047/10, 2047/9, 2047/8, 2047/7, 2047/6, 2047/16, put 3410,
10 KO PR]ENOVA: KP. 256, 257/1, 258/1, 258/2, 258/3, 254, 250/1, 249, 248, 246,243/2, 241/2, put 227/1,242/1, 227/4, 227/2, put 3419, 263/2, 263/1, put 264, 292, 259/2, 268/1, 268/3, 268/2, 269, 272/2, 270/1, reka Deèva 449, 337/2, 336/2, 343/1, 344/1, 335/2, 335/3, 335/1, 335/4, 335/5, 334, 332/3, 332/1, KO BOTUROVINA. KP. 177/3, 177/2, 177/1, 177/4, reka Deèva 949, put 1783, 1783/1, 179, 180,734,733,729,727, 726, 730/3, put 730/2, 591/3, 599, 591/1, 601/1, 602, 604, 605, 710/1, 705, 611/1, 611/2, 613, put 945, 66Z,662,661, 660, deo 659/1, 922/1,659/3, 659/2,936/1,936/2, 936/3, 935,948/2, KO VOJNI]E: KP.130/1, put 624,381,382, 383,385/1, deo 384, KO NOVIPAZAR KP.2960,2967, 2968, 3378, put 4962, 3258/1, 3259/3, 3259/2, 3259/1, 3257, 3256, KO VOJNI]E; KP.590; deo 589, 588, 585, 571, 570, put 630, 561, deo 558, deo 562, 545,put 629, 543, 541, 538, KO POBR\E: K.P.deo 97/96, 142,143,141,119, 120, 121, put 547, 302, 303,306, put 42,49, 50,4,2,1, KO IVANÂ KP.335, 336, put 334, 346/3, 346/1, 352/1, 351,349, put 374, 348, 347, 356/1, 355, deo 391, 390, 389,388,398,400, 401,402, pug 550,256,258/1,258/2, 258/3,257/2, 459,461,464, KO. RAJINOVIE K.P.707,702,698/692, 696, 685, put 683, 684,687,673,671,666, put 633,635, 637, put 829,662, 650, 651, 661, 652, 653, 654, 655, Navedene katastarske parcele obuhva}ene su Generalnim planom Novog Pazara. KO MUR : 1151/2, 1151/1, 1150,1151/4,1149/2, put kp.br. 1152,1157,1155, 1154,1167,1168,1172,1171, 1125, 1126, 1123, 1120, 1096. 1o95, 1o88, 1o87, 1o7o, 1o67, 1o68, reka Zagulja~ka 1417, 100Z, 1010, 1oo7, 1o12, 1o13, 1o14, put 1o2o, 168, 169, 171, put 1411,172, 176, put 138, 134,133, 211,2o9. 212, 213, 217, Zo6, 314, 295; 294, 326, 327, 334, 381, 379, 38o, 377, 373, 372, 371, 366, ozt 1412 , 652, 654, 657, 646, 639. 638, 635, put 1412 , 637, put 471 467, 468, 47o, put 471,469, 457, 456, 455,put 438, 454, 479, 491,493,578,577,put 569, put 534, 535, 542, 543 KO OSOJE : put 731, 57, 58,56, 53, 30, 28, put 711, 172, 170, 184, 169,197, 167, 162, 161, 160,159, put 716, 287, 286, 285, 267, 242/1, 243/1, 244/1, 244/4, 244/2, 244/3, 245, 719/1, reka Trnava Z69,put 375, 395, put 718, 419, 415, 412/1, 407/1, 402/2, 404/1, 401, 400; KO TRNAVA; Trnavska reka 1299, 362, put 1286, 353. 357/1, 332,9, put 12, 13/2 13/1, put 1289; SA ISTOKA: KO IZBICE: K.P.2561,2570, 2568, 2572, put 2573, 2579/1, 2578, 2577/2, 2577/7,2577/5, put 2606,2577/4, 2577/1,2577/3,2586, 2588/5, 2589, put 1938, 1937, deo 1939, 1935, deo 1929/1, deo 1930,1933, 1919/1,1918,potok 1880, 1879/1, 1884/3, 1884/1,1384/2, put 1876, 1875/5, 1875/1, pug 1812, 1875/2,1875/3,1873, 1874. 1793/4, 1793/2,1793/1, 1793/13, 1792/1, 1795/3,put 12604, 1759, 1786/1, 1785, 1780, 1771, 1769, 1765/1, put 1765/32, 1765/2,1748/1, 1749, 1368, 1370, 1361, KO NOVI PAZAR: 4863, 4841/2,4841/1, 4840, 4837, put 4678, 4689, 4833/1, 4833/2, 4832/2, 4822, 4821, put 4970, 4044. KO HOTKOVO: KP.189,put176,187,188 ,172, 168, 169, 149, 148, 150, put 317, 44, 43, 50,51, 52, 61,
11 KO NOVI PAZAR: 3933/1, 3934/2, 3928, 3923/1, 3939/1, 3939/2, 3916/1,3915, 3891, 3890/4, 3890/3, 3890/2,3890/1, 3892, 3893,3894, 3889, 3250/2, 3249, 3247, 3246, 3245. KO BANjA: 273,268,264, put 295, 302, 303, 304, 305, put 449, Izbi~ka reka 450,363, 398/2, 405/2, 405/1, 404, 400, ZK 397,392,391,390,388,421, put 442,424,420,419,417/3,411,412,98/1,potok 99,100, Izbi~ki put 448/2, 119, 120, put 446, 349, 353, 355, 326, put 330, put 188/1, 199/2, 201/4 201/9 201/1, 201/16, 207, 208, 209, 216, 215, 217, 230,229,223/2, 223/1, KO POSTENjE: KP. 2922, deo 2921, deo 2923, deo 2920, deo 2918, deo 2916, deo 2913/1, 2910/1,2909/1, deo 2908/1, deo 2907, 2906, 2889, 2886, 2885, 2884, 2877, 2878, 2880,2621, 2619, 2616, put 3415 2612,2645, put 3414, 2646, 2603, 2601/1, lut 3405, 1186/1, 1187. Sa juga granica nastavlja od mesta na reci Trnavskoj ( iznad zadru`nog doma i fabrike Trikotaè u Trnavi, obuhvataju}i ih) i ide ka severozapadu levom stranom reke Trnavske ( obuhvataju}i pojas u proseku oko 200 m) a zatim kod sela Osoja skre}e ka zapadu ( obuhvataju}i selo Osoje) i pastavlja u pravcu zapada obuhvataju}i naselje "[utenovac" i "Mur" i dolazi do Bajeva~kog mosta na reci Jo{anici. Sa zapada granica ide od Bajeva~kog mosta na reci Jo{anici i skre}e u pravcu severa obuhvataju}i Bi~ansko brdo i deo Paradova i Varova uz granicu sa Novim Pazarom kao i Barakovac gde skre}e u pravcu zapada i ide iznad budu}eg zaobilaznog puta n izlazi na mestu puta Novi PazarTutin na reci Ljudskoj. Ovde granica skre}e ka severozapadu i ide rekom Ljudskom do trome|e {avciSitni~e-Raj~inovi}e gde ponovo skre}e i ide granicom Sitni~e-Raj~inovi}e obuhvataju}i poljoprivredno dobro Zem zadruga "Vojin Popovi}" i Raj~inovi}ku banju i izlazi.na brdo "Gladnice" gde je opis granice G.P-a Novog Pazara i zapo~et. Generaliim planom Noaog Pazara (u daljem tekstu Generalni ilan) obuhvati}e se podru~je KO Novi Pazar i delovi susednih grani~nih katastarskih op{tina i to: SA ZAPADA: K.O RAJÎNOVI]E kat.parcele 6r,661,665, 656, 657, (put 663), 734, 741, 744, 745, 743, 754, (put 827) 756, 757, 758, 759, 776, 781/1,781/2, SA JUGA: KO AVCI Ljudska reka 41b) put kpbr 160, jaz 415 n put 178 KO LUKOCREVO; 1221 reka Ra{ka put 118 KO, 119 , 120, 121, put 128. put 125, 124, put 1222 , 225, 224,220, 232, 234, 235, 236, 269, 277, 281, 282, 283, KO VAREVO put 734,kpbr 151, 152, 175, 176, 170, 169, 168, 167, 166, 161, 16o, 124, 123, 122, 107,108,put kp 105, 102,99 , 96, 94, 86, 247,249, put kp. 25o, 253, 266, 262, 265, 263, 26o, 257, put kp.133,4o9, 4oo, 4o1, 4o2, 682/1, 683, put 673, 670/1 , 667, 686, 584/3, KO PARALOVO kp. 5, 6, 7, 8, 1o, 9, 65, 66, 67, 69, 7o, 249/1, 249/2, 25o, 245, 243, 244, 251, 255, 256, 257, 258/1, 259/1, Zo2, Zo1, 279, 711/1, 461 462, 46o, 463, 459, 453, 455, 559, 6o7, 612, 61o, 616/2, 617, 618, pug KO 623,626, 627,628 , 63o, 629, 634,632, 633, KO MUR : K.P.:23,35,52,50,49,43,put 1237, 127o, 1269, 1268, 1253, 1283, 1274, 1273, 1272, 1277, 1279, 1280, 1238, 1237, put kp.1305 , 1310, 1309, put kp.1324, 1323, 1333, 1334, put kpbr.1329,1328 KO BAJEVICA K.P. 313, 318, 322, 321, 32o,319, 325, Reka Jo{anica 865 ,32o,866,
12
1.3.2. OPIS GRANICE GRA\EVINSKOG REONA

(PRILOG Slube za katastar nepokretnosti - SO Novi Pazar)
1.3.3. OPIS GRANICE ZONA ZA[TITE NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA OD IZUZETNOG ZNAÂJA
(PRILOG Slube za katastar nepokretnosti - SO Novi Pazar)
13
DRUGI DEO
2.
PRAVILA URE\ENJA PROSTORA

PODELA POVR[INE OBUHVA]ENE PLANOM NA GRA\EVINSKI REON I OSTALO ZEMLJI[TE
Namena prostora u zahvatu ovog GP-a, zasnovana je na dugoro~noj projekciji demografskog i dru{tveno-ekonomskog razvoja, mogu}nostima koje pruàju prirodni i stvoreni ~inioci prostora i potrebama naselja Novi Pazar, kao regionalnog centra Republike Srbije. Pri planiranju globalnih odnosa potrebnog zemlji{ta za pojedina~ne osnovne funkcije, primenjeni su poznati evropski normativi i kriterijumi, za naselja ovog ranga i veli~ine, ali uz zna~ajno prilago|avanje specifi~nostima samog naselja Novi Pazar. Teritoriju Generalnog plana ~ini: GRA\EVINSKI REON i OSTALO ZEMLJI[TE (poljoprivredno, {umsko i vodno zemlji{te). Vodno zemlji{te je bilansirano u okviru gra|evinskog reona. Planirani koncept namene povr{ina, u okviru gra|evinskog reona, dat je u poglavlju 2.1.
2.1. GRA\EVINSKI REON - javno i ostalo gra|evinsko zemlji{te

Dosada{nja potro{nja ukupnog gra|evinskog zemlji{ta u zahvatu ovog GP-a, iznosila je oko 1295.00 ha ili oko 162 m2 po stanovniku. {to je znatno ispod evropskih standarda za gradove ove veli~ine. Za potrebe o~ekivanih 100.000-110.000 stanovnika na podru~ju GP-a, primenjen je normativ od oko 230 m2 po stanovniku, tako da potrebe za ukupnim gra|evinskim zemlji{tem do 2020. godine iznose oko 2700,00 ha. To zna~i da }e oko 1400 ha u zahvatu GP-a biti iz produktivnog prestruktrirano u gra|evinsko zemlji{te. Ovakve potrebe posledica su izuzetno nedostaju}ih povr{ina, pre svega za razvoj javnih funkcija, zelenila, rekreacije, a zatim i krupne infrastrukture, privrede i stanovanja. Gra|evinski reon podeljen je na URBANISTI^KE CELINE i ZONE (grafi~ki prilog br. 3). U okviru ovih celina i zona, propisuju se PRAVILA URE\ENJA i PRAVILA GRA\ENJA za javno gra|evinsko zemlji{te i za povr{ine koje nisu javnog karaktera. Gra|evinski reon podeljen je na JAVNO GRA\EVINSKO ZEMLJI[TE (obrazovanje, zdravstvo, de~ja i socijalna za{tita, kultura, informisanje, uprava, administrcija, posebne namene, komunalni objekti, zelenilo, sport i rekreacija, saobra}ajni objekti, kao i mreà saobra}ajne i komunalne infrastrukture) - i OSTALO GRA\EVINSKO ZEMLJI[TE (stanovanje, privre|ivanje, centri svih nivoa i verski objekti).
2.1.1. PODELA GRA\EVINSKOG REONA NA URBANISTI^KE CELINE I ZONE

Podru~je Generalnog plana Novi Pazar 2020. ~ini 6 celih mesnih zajednica u okviru KO Novi Pazar i delovi 5 mesnih zajednica van uèg gradskog podru~ja. U okviru svake mesne zajednice definisan je odre|eni broj statisti~kih krugova, a u okviru njih, odre|eni broj popisnih krugova. Generalnim planom izvr{ena je podela gra|evinskog reona na 9 urbanisti~kih celina i 11 zona, prema poloàju, vremenu nastajanja, morfolo{kim i drugim karakteristikama. Celine predstavljaju zaokruène blokove u okviru ve} formiranog gradskog podru~ja, a zone su delovi perifernih celina koji tek treba da se formiraju i zaokruè. Svaka zona i celina ima ceo broj popisnih krugova.
14 CELINA 1 - obuhvata {iru zonu gradskog centra. Sadrì 40 popisnih krugova od kojih su delovi dva popisna kruga pridodati gradskom centru iz celina 7 i 8. Povr{ina celine 1 iznosi oko 155,00 ha. Ostale celine zrakasto su raspore|ene od gradskog centra prema granici uèg gradskog podru~ja, odnosno KO Novi Pazar. CELINA 2. - Ova celina sadrì 12 popisnih krugova pri ~emu je deo jednog popisnog kruga iz zone 11 pripao celini 2. Prostire se sa leve strane reke Jo{anice. Povr{ina ove celine iznosi oko 75,00 ha. CELINA 3 - obuhvata 14 popisnih krugova dela naselja Musala. Povr{ina ove celine iznosi oko 190,00 ha. CELINA 4 - obuhvata deo naselja oko reke Ra{ke i puta prema Roàju. Sadrì 17 popisnih krugova. Ukupna povr{ina ove celine iznosi oko 145,00 ha. CELINA 5 - obuhvata 9 popisnih krugova. Povr{ina ove celine iznosi oko 270,00 ha. CELINA 6 - Najve}i deo ove celine predstavlja za{ti}eni kompleks \ur|evi stupovi. Ukupna povr{ina ove celine iznosi oko 260,00 ha. CELINA 7 - obuhvata zonu poslovanja prema severu. Ova celina je podeljena na 8 popisnih krugova. Povr{ina ove zone iznosi oko 125,00 ha. CELINA 8 - obuhvata prostor sa desne strane puta Ra{ka - Novi Pazar. Sastoji se od 2 popisna kruga. Povr{ina ove celine iznosi oko 145,00 ha. CELINA 9 - Sadrì 4 popisna kruga. Povr{ina ove celine iznosi oko 160,00ha. Urbanisti~ke zone raspore|ene su oko granice KO Novi Pazar prema granici Generalnog plana. ZONA 10 - obuhvata ju`ni deo Generalnog plana, deo naselja Mur, 130,00ha. ukupne povr{ine oko
ZONA 11 - obuhvata deo naselja Mur oko Jo{anice. Sastoji se od tri popisna kruga. Povr{ina ove celine iznosi oko 80 ha. ZONA 12 - predstavlja jedan popisni krug KO Paralovo. Ukupna povr{ina ove zone iznosi oko 215,00 ha. ZONA 13 - predstavlja jedan popisni krug KO Varevo. Ukupna povr{ina ove zone iznosi oko 130,00 ha. ZONA 14 - obuhvata periferni deo Generalnog plana, KO Ra~inovi}e, KO Ivan~a, KO Lukocrevo i KO Savci. Ukupna povr{ina ove zone iznosi oko 190,00ha. ZONA 15 - obuhvata jedan popisni krug, KO Pobr|e. Ukupna povr{ina ove zone iznosi oko 230,00 ha. ZONA 16 - obuhvata severoisto~ni periferni deo Generalnog plana, deo MZ Deèva. Povr{ina ove zone iznosi oko 175,00 ha. ZONA 17 - obuhvata deo naselja Postenje prema Deèvi. Sastoji se od 6 popisnih krugova. Povr{ina ove zone iznosi oko 175,00 ha. ZONA 18 - obuhvata deo naselja Postenje na pravcu prema Ra{ki. Sastoji se od 5 popisnih krugova. Povr{ina ove zone iznosi oko 190,00 ha. ZONA 19 - obuhvata Novopazarsku banju. Povr{ina ove zone iznosi oko 50,00 ha. ZONA 20 - obuhvata pravac prema Trnavi. Povr{ina ove zone iznosi oko 110,00 ha.
TABELA 2.1.1.
15
2.1.2. JAVNO GRA\EVINSKO ZEMLJI[TE

2.1.2.1. OBRAZOVANJE
OSNOVNO OBRAZOVANJE Na podru~ju GP-a formirano je 10 mati~nih OSNOVNIH [KOLA, povr{ine objekata 41.520m2, ukupne povr{ine kompleksa 6,00 ha. Za postoje}i broj u~enika od 11.083 na podru~ju Generalnog plana, uz uslov da sve postoje}e {kole pre|u bar na dvosmenski rad, potrebno je obezbediti ukupno 45.000m2 {kolskog objekta i 12,0ha {kolskog kompleksa. To zna~i da u postoje}em stanju nedostaje oko 3500m2 {kolskog objekta i 6,0 ha {kolskog kompleksa. Za o~ekivani broj u~enika od 16.000 (prema Studiji demografskog razvoja), do 2020. godine, ukupne potrebe su slede}e: - 64.000 m2 {kolskog objekta - 16.000 m2 u~ioni~kog prostora - 20,00 ha zemlji{ta U planskom periodu, potrebno je obezbediti novih: 22.500m2 {kolskog objekta 6.000 m2 u~ioni~kog prostora 14,0 ha zemlji{ta
Da bi se ostvarili ovi kapaciteti, potrebno je izgraditi novih 13 osnovnih {kola, uz rastere}enje i pobolj{anje uslova rada u postoje}im. Nove {kole predvi|ene su na slede}im lokacijama urbanisti~kim celinama i zonama:
16
PODELA NA URBANISTI^KE CELINE i ZONE

Tabela 2.1.1. Broj popisnih krugova 40 12 14 17 9 1 8 2 4 107 1 3 1 1 1 1 1 6 5 1 1 22 129
R. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1-9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 10-20 1-20
URBANISTI^KE CELINE I ZONE CELINA 1 CELINA 2 CELINA 3 CELINA 4 CELINA 5 CELINA 6 CELINA 7 CELINA 8 CELINA 9 SVEGA CELINE 1-9 ZONA 10 ZONA 11 ZONA 12 ZONA 13 ZONA 14 ZONA 15 ZONA 16 ZONA 17 ZONA 18 ZONA 19 ZONA 20 SVEGA ZONE 10-20 UKUPNO CELINE I ZONE
Povr{ina ha 155.00 75.00 190.00 145.00 270.00 260.00 125.00 145.00 160.00 1525.00 130.00 80.00 215.00 130.00 190.00 230.00 175.00 175.00 190.00 50.00 110.00 1675.00 3200.00
17 URBANISTI^KE CELINE: CELINA 1 ("Carina") u stambenom bloku Carina, povr{ine oko 1,00 ha. CELINA 3 ("Hadèt" i "Paralovo") - 2 {kole u okviru novih zona stanovanja visokih gustina, ukupne povr{ine 1,50 ha. CELINA 4 (Salakovac 1)- vezana za lokalni centar Salakovac i gradski sportsko-rekreativni centar Ra{ka (0,70 ha) CELINA 5 ("Bukre{" i "[estovski potok")- 2 {kole: jedna u blizini akumulacije koja }e da opsluùje nove zone stanovanja, i druga, u okviru nove stambene zone kod postoje}eg vojnog kompleksa, odnosno novog gradskog centra (2,30 ha). CELINA 8 ("Podbijelje")-u okviru postoje}e zone stanovanja srednjih i niskih gustina (0,80 ha)
URBANISTI^KE ZONE: ZONA 12 ("Dugali}a brdo")u okviru planiranog lokalnog centra nove zone stanovanja B.2.1. (1,00 ha). ZONA 15 ("Salakovac 2" i "Pobr|e)-2 {kole: jedna u dolini reke Ra{ke, druga u brdu, sa desne strane puta N. Pazar Banja Raj~inovi}e (2,50ha) ZONA 18 ("Deèvski put")u okviru reonskog centra "Deèvski put", (1,10 ha). ZONA 20 (FO "Ras")u kompleksu biv{e fabrike obu}e "Ras" (1,50 ha).
ZONA 20 ("]eremidìnica")u okviru istoimenog lokalnog centra (0,60 ha). Ukupna povr{ina namenjena novim {kolama, iznosi oko 14,00 ha, odnosno ukupna planirana povr{ina namenjena osnovnom obrazovanju iznosi oko 20,00 ha. SPECIJALIZOVANE [KOLE Od specijalizovanih {kola, u Novom Pazaru funkcioni{e osnovna Muzi~ka {kola Stevan Mokranjac. Nova lokacija ove {kole uz mogu}e prerastanje u srednju, planirana je u urbanisti~koj celini 2 Jo{anica 1 (MZ V), na povr{ini od 1,00 ha.. Specijalna {kola funkcioni{e u sklopu centra za socijalni rad. U skladu sa potrebama, mogu}e je pro{irenje kapaciteta, prema posebnom programu.. SREDNJE OBRAZOVANJE Srednje obrazovanje u Novom Pazaru odvija se u 5 srednjih {kola: Gimnazija, Tehni~ka {kola, Koàrsko-tekstilna {kola, Ekonomska {kola i Medicinska {kola, kao i dve MEDRESE (mu{ka i ènska). Za postoje}i broj u~enika srednjih {kola koji iznosi oko 4300 u 2002. godini, potrebno je ukupno 17200m2 {kolskog objekta, 4300m2 u~ioni~kog prostora i oko 5,00 ha zemlji{ta, ra~unaju}i da {kole rade u dve smene. To zna~i da u postoje}em stanju nedostaje 2350m2 objekata i 3.50ha zemlji{ta, Prostor namenjen srednjim {kolama ne zadovoljava potrebe postoje}eg broja u~enika, pa se planira izgradnja novih {kola, uz rastere}enje i pobolj{anje uslova u postoje}im. Za potrebe o~ekivanog broja srednjo{kolaca, planirane su dve nove lokacije koje }e omogu}iti zadovoljenje odgovaraju}ih kapaciteta za planirani broj u~enika. U narednom periodu, o~ekuje se oko 6000 u~enika uzrasta od 15-19 godina. Ra~unaju}i na dvosmenski rad, neophodno je da se obezbedi: - 24000 m2 {kolskog objekta - 6000 m2 u~ioni~kog prostora - 6,00 ha zemlji{ta
18
Potrebno je obezbediti novih: - 8400m2 {kolskog objekta - 6,00 ha zemlji{ta Planirana je izgradnja novih srednjih {kola, na slede}im lokacijama: - ZONA 11 (KO Mur) povezana sa reonskim centrom Mur na pravcu prema Ribari}ima -1,60 ha - ZONA 15 (Raj~inovi}e)-u okviru reonskog centra na raskrsnici puteva za banju Raj~inovi}e i puta za Roàje - 0,90 ha - ZONA 18 (Postenje) u okviru reonskog centra Deèvski put, uz park-{umu Djurdjevi stupovi (0.70 ha) - ZONA 18 (Trnava) - u okviru reonskog centra Trnava, (1.30 ha) - ZONA 18 (Vojska) - u okviru novog gradskog centra (1.50 ha) Ukupna povr{ina namenjena srednjem obrazovanju, iznosi 6,00 ha. Lokacije srednjih {kola ili pojedinih odeljenja prakti~ne nastave, mogu da se organizuju i u okviru drugih namena (srednja medicinska {kola u kompleksu KBC-a, koàrsko-tekstilna {kola u okviru RADNE ZONE I) i sl. VISOKO I VI[E OBRAZOVANJE Pored postoje}ih kompleksa visokog i vi{eg obrazovanja (Odeljenje Vi{e poslovne {kole iz Beograda, Odeljenje U~itenjskog fakulteta iz Beograda, Odeljenje Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca, Odeljenje Pravnog fakulteta iz Kragujevca, Odeljenje Fakulteta za fizi~ku kulturu iz Ni{a, Odeljenje Fakulteta informati~kih nauka iz Zrenjanina i privatni Internacionalni univerzitet - Odenjenje za menad`ment), formira}e se Univerzitet u Novom Pazaru koji }e sadràti odre|eni broj fakulteta prema posebnom programu visokog i vi{eg obrazovanja. To zna~i da se u narednom periodu planira dalji razvoj Univerziteta koji }e biti regionalnog i {ireg zna~aja, uz modernizaciju i razvoj raznih fakulteta. U tom cilju, neophodno je predvideti pro{irenje kapaciteta visokog {kolstva. na postoje}im lokacijama {kolskog centra (ul. Vuka Karadì}a i R. Halilovi}a). U okviru ovih lokacija mogu}a je izgradnja i prate}ih objekata visokog {kolstva (univerzitetska biblioteka, studentski dom i sl). Mogu}a je gradnja objekata visokog obrazovanja i u okviru novog gradskog centra. Takodje je mogu}a dalja transformacija radnih zona u objekte visokog ili vi{eg obrazovanja i obrnuto, ukoliko ne postoji potreba, mogu}e je vra}anje namene privatnih univerziteta (Internacionalnog univerziteta) u prvobitnu namenu, bez izmene Generalnog plana. OBRAZOVANJE
TABELA 2.1.2.1.
R. br. 1. 2. 3.
VRSTA OBJEKATA Osnovno obrazovanje
Broj u~enika (studenata) 2002. 2020

11.083 16.000 6.000 1.500 23.500
Povr{ina obj. (m ) 2002

41.520 14.840 23.450 79.810
Povr{ina zemnj. (ha) 2002

6,00 1,60 4,20 11.80
2020
64.000 24.000 35.000 123.000
2020
20,00 6,00 7,70 33,70
Srednje obrazov. i specijaliz. {kole Visoko (vi{e) obrazovanje UKUPNO
4.251 723 16.057
U zonama obrazovanja mogu da se grade objekti razli~itog nivoa obrazovanja. Privatne {kole i fakulteti tako|e mogu da se grade u zonama obrazovanja, ali i u zonama usluga i;i poslovanja pod uslovom da se zadovolje pravila gra|enja i standardi koje te funkcije zahtevaju.
19
2.1.2.2.
ZDRAVSTVO
Na podru~ju Novog Pazara egzistiraju razli~iti oblici zdravstvene za{tite, od Medicinskog centra sa Domom zdravlja, preko specijalizovanih bolnica, dispanzera do zdravstvenih stanica i ambulanti. Najzna~ajnija zdravstvena ustanova je Medicinski centar koja obuhvata vi{e specijalisti~kih odeljenja. STACIONARNA I VISOKO SPECIJALIZOVANA ZDRAVSTVENA ZA[TITA Postoje}i kompleks zemlji{ta Medicinskog centra, zahvata zna~ajnu povr{inu od oko 8,50 hektara. Medicinskom centru u Novom Pazaru gravitira podru~je sa preko 150.000 stanovnika. Na ovom podru~ju natalitet je izraèn, pa je kapacitet od 320 postelja za stacionarno le~enje, nedovoljan. Postoje}a povr{ina kompleksa zadovoljava sada{nje i dugoro~ne potrebe razvoja Medicinskog centra u Novom Pazaru. U narednom periodu mogu}e je njegovo prerastanje u KLINI^KO-BOLNI^KI CENTAR u okviru postoje}e lokacije. Tako bi ovaj kompleks mogao da ima blizu 800-1000 postelja i ostvario zna~aj regiionalnog zdravstvenog centra. Potrebno je kroz odgovaraju}i Program, usmeriti razvoj kako klini~ko-bolni~kog centra, tako i razvoj ostalih vidova zdravstvene za{tite stanovni{tva. Potrebna bruto izgra|ena povr{ina objekata iznosi 35.000m2 (35-40m2/postelji). Specijalizovana bolnica "Novopazarska banja" (Zavod za le~enje i rehabilitaciju obolelih od miopatije i neuromiopatije), funkcioni{e u okviru istoimene banje. Povr{ina kompleksa je 1,50 ha, a bruto izgra|ena povr{ina oko 9200m2. Planirana je jo{ jedna specijalizovana bolnica u kompleksu Banje Raj~inovi}e. Povr{ina kompleksa ove bolnice sa prate}im sadràjima, iznosi 2,70 ha. Bruto izgra|ena povr{ina objekata iznosi oko 10.000 m2. OSNOVNA ZDRAVSTVENA ZA[TITA Osnovnu zdravstvenu za{titu ~ini mreà domova zdravlja, dispanzera i zdravstvenih stanica, na teritoriji Generalnog plana. U postoje}em stanju, u gradu funkcioni{u De~ji i {kolski dispanzer, dve zdravstvene stanice, Dom zdravlja u okviru Medicinskog centra i Zavod za medicinu rada u okviru radne zone 1. Razme{taj ovih objekata u planskom periodu, uslovljen je poloàjem centara odre|enog nivoa u okviru urbanisti~kih celina i zona. Domovi zdravlja i dispanzeri planirani su u reonskim i lokalnim centrima, prema slede}im kriterijumima i normativima u odnosu na broj stanovnika teritorije koju opsluùju: - gravitaciono podru~je - broj stanovnika gravitacionog podru~ja - povr{ina objekata 0,06 - 0,09 m2/ stanovniku - povr{ina zemlji{ta 0,40 - 0,60 m2/ stanovniku Potrebna izgra|ena povr{ina domova zdravlja, do 2020. godine iznosi oko 8.500m2. U narednom periodu potrebno je obezbediti jo{ 7.300 m2 objekata i oko 4,50 ha zemlji{ta, (3,00 ha u okviru reonskih i lokalnih centara i 1,50 ha u sklopu novog gradskog centra na kompleksu Vojske). Zdravstvene stanice i ambulante, planirane su u okviru lokalnih centara naselja, bruto izgra|ene povr{ine objekata 4.400m2, (0,037m2/stanovniku). Nove zdravstvene stanice (ambulante i apoteke) planirane su u lokalnim centrima tako da omogu}e ravnomernu pokrivenost gravitacionog podru~ja. Potrebna povr{ina za ovu namenu u okviru lokalnih i drugih centara, iznosi oko 5,00 ha. Objekti zdravstva u privatnom vlasni{tvu: specijalisti~ke ordinacije, poliklinike, bolnice, mogu se razvijati na lokacijama namenjenim zdravstvu, ali i u okviru centara svih nivoa ili na pravcima povezivanja centara, kao prate}a delatnost, uz zadovoljenje propisanih normativa.
20 RAZME[TAJ OBJEKATA ZDRAVSTVA

TABELA 2.1.2.2.
Red. br. 1. 1.1. 1.2. 2. 2.1. 2.2.
ZDRAVSTVENA ZA[TITA OSNOVNA ZA[TITA Domovi zdravlja i dispanzeri Zdravstvene stanice i apoteke STACIONARNA ZA[TITA KBC (med. centar) Specijalizovane bolnice UKUPNO
Gra|evin. povr{ina (m2) 2002. 2020. 2.210 1.200 1.010 23.508 14.308 9.200 25.718 12.900
Zemlji{te (ha) 2002. 2020. 3,00

*3,00 **5,00
u okviru 8.500 KBC 4.400 54.200 35.000 19.200 67.100 9,90 8,50 1,40 9,90
13,00 8,50 4,50 16.00
* Nije ura~unata povr{ina od 1,50 ha u okviru novog gradskog centra ** Ova povr{ine je okviru lokalnih i drugih centara
2.1.2.3. DE^JA I SOCIJALNA ZA[TITA

a) DE^JA ZA[TITA Na podru~ju Generalnog plana postoje 4 de~je ustanove (jedna je u izgradnji) u centralnom delu grada. U 2020.godini, o~ekuje se ukupno oko 13500 dece uzrasta do 6 godina, odnosno oko 1800 dece, korisnika de~jih ustanova. Za o~ekivani broj dece u planskom periodu, potrebno je izgraditi nove de~je ustanove, ukupne bruto povr{ine objekata oko 18.000 m2 i oko 5,40 ha zemlji{ta. To zna~i da je potrebna izgradnja 12 novih de~jih ustanova, ukupne povr{ine objekata 11.915m2 i 2,80 ha nove povr{ine zemlji{ta. DE^JA ZA[TITA
TABELA 2.1.2.3.a
KRITERIJUMI 1. 2. 3. 4. 5. 6.
7.
2002. 958 4 192 6.085 m2 6,35 27 2,60
2020 1800 16 106 18.000 m2 10 30 5,40
Broj korisnika Broj objekata Kapacitet po objektu Povr{ina objekta m2 obj./korisniku m2 zemlj./korisniku ukupno zemlji{te (ha)
Nove de~je ustanove planirane su u stambenim celinama i zonama, uglavnom uz planirane {kole. U osnovnim {kolama, potrebno je planirati potrebne kapacitete za pred{kolski boravak dece. Rekreativne povr{ine za najmla|e predvi|ene su u okviru parkova i u lokalnim sportskim centrima.
21 b) SOCIJALNA ZA[TITA Na podru~ju GP-a postoji nekoliko institucija socijalne za{tite: Centar za socijalni rad, Prihvatili{te za socijalno ugroène i Centar za korisnike socijalne pomo}i i penzionere sa ukupno 3138 korisnika. Prema o~ekivanom razvoju, u skladu sa promenama u socijalnoj strukturi stanovni{tva i republi~kim programima razvoja socijalnih institucija i ustanova, pored postoje}ih objekata, planiran je prostor za izgradnju socijalne ustanove (DOM ZA STARE) sa dnevnim centrom, prema slede}em normativu: - broj korisnika 5% od broja stanovnika najstarije dobne grupe (preko 65 godina) - 20 m2 objekata/ korisniku - 40 m2 zemlji{ta/ korisniku. Potrebna povr{ina objekta za oko 500 korisnika DOMA STARIH, iznosi 10.000m2 a povr{ina kompleksa oko 2,00 ha. Lokacija je neposredno uz zdravstveni centar i park Banje Raj~inovi}e. Za potrebe razvoja univerziteta, dom za studente ili srednjo{kolce moè da bude u okviru novih zona stanovanja A.1.1. SOCIJALNA ZA[TITA
TABELA 2.1.2.3.b
R. br. 1. 2.
VRSTA OBJEKATA Postoje}i objekti socijalne za{tite Dom za stare i dnevni centar UKUPNO
Broj korisnika 2002. 3.140 3.140 2020 450 500 950
Povr{ina obj. (m2) 2002 2.260 2.260 2020 2.260 10.000 12.260
Povr{ina zemlj. (ha) 2002 0,85 0,85 2020 0,85 2,00 2,85
2.1.2.4. KULTURA, INFORMISANJE I RELIGIJA

Na podru~ju Generalnog plana Novi Pazar, postoje slede}i objekti kuture: Istorijski arhiv "Ras" Narodni muzej "Ras" Narodna biblioteka "Dositej Obradovi}" Dom kulture "Oslobo|enje"
Ukupna povr{ina ovih objekata iznosi 3.060 m2 a povr{ina kompleksa oko 0,50 ha. U narednom periodu, Instituciju kulture planirati kao: 1. Javne slu`be od posebnog zna~aja za razvoj Novog Pazara - njihova delatnost je zna~ajna ne samo za grad i op{tinu, ve} i za region, pa i Republiku. 2. Javne slu`be lokalnog karaktera - namenjene zadovoljenju svakodnevnih potreba. 1 Na samom ulasku u centar grada, sa magitralnog puta Ra{ka-N. Pazar, planirana je izgradnja poslovnog centra (2,5 ha) koji sadrì niz raznorodnih kulturnih i poslovnih sadràja. Deo prostora pripada i objektima poslovnog karaktera u kome su razni sadràji poslovanja. Na toj lokaciji mogu}e je smestiti centralni poslovni centar koji bi ~inio kapiju Novog Pazara i ulaz u najatrsktivniji deo gradskog centra. Prema potrebama regionalnog centra, do 2020. godine, unutar novog gradskog centra (kompleks Vojske), planiran je kulturni centar, na povr{ini od oko 5,00 ha, koji sadrì kapitalne
22 objekte kulture kao: dom kulture (dom omladine), pozori{te, biblioteka, multimedijalni centar, sredstva informisanja i drugi sadràji vezani za kulturu, kao {to su galerije, klubovi i sl. 2 - Objekti kulture lokalnog karaktera planiraju se ravnomerno, po centrima reonskim i lokalnim, prema vaè}im normativima: Prema normativu od 0,21m2/stanovniku objekata, ukupna potrebna povr{ina objekata kulture do 2020. godine iznosi 23.000m2. To zna~i da je u planskom periodu potrebno izgraditi jo{ oko 20.000m2 objekata za ove namene. Potrebna povr{ina zemlji{ta namenjena objektima kulture je oko 7,0ha. Ove povr{ine su u sklopu centara svih nivoa, . INFORMISANJE Delatnost informisanja odvija se u Novom Pazaru preko novinsko - izdava~kih i radio/televizijskih - informativnih organizacija, nenjs/press agencija, dopisni{tva i ve}ih informativnih ustanova van Novog Pazara. U narednom periodu, izgradnja svih objekata informisanja, javnih ili u privatnom vlasni{tvu, moè da se odvija u okviru centara svih nivoa ili u okviru drugih namena prema uslovima i merama iz poglavlja 4. RELIGIJA Na teritoriji GP-a izgra|eni su ili se grade verski objekti 2 verske zajednice: a) Islamska, b) Pravoslavna hri{}anska. a/ Objekti islamske verske zajednice zauzimaju ukupnu povr{inu od oko 3,00ha. Pored utvr|enih lokacija za izgradnju novih verskih objekata ove verske zajednice (dàmije, mektebe, medrese), objekti ove vrste gradi}e se u okviru centara svih nivoa, kao i u zonama stanovanja, prema posebnim uslovima i pravilima gra|enja. b/ Objekti pravoslavne hri{}anske verske zajednice zauzimaju povr{inu od 2,20 ha. Ure|enje ovih kompleksa vr{i}e se prema uslovima nadle`nih zavoda za za{titu spomenika kulture. Nova izgradnja objekata pravoslavne hri{}anske verske zajednice vr{i}e se u okviru centara svih nivoa i u zonama stanovanja, prema posebnim uslovima i pravilima gra|enja.
2.1.2.5. ADMINISTRACIJA I UPRAVA

U postoje}em stanju zemlji{te za upravljanje, dru{tveno politi~kih i drugih organizacija prete`no se nalazi u zoni gradskog centra gde se uo~ava nekoliko lokacija u kojima su skoncentrisane upravne funkcije. SO Novi Pazar sa odgovaraju}im slu`bama MUP Srbije Medjuop{tinski zatvor Okru`ni sud i dr.
Veli~ina gradskog centra u kojoj su sme{tene funkcije - uprava, komercijalne i dru{tvene delatnosti, stanovanje, parkovi i drugi prate}i sadràji zauzima prostor od oko 94,00 hektara. Pro{irenje gradskog centra planirano je po iseljenju Vojske SCG, za 26,00 ha. Ukupna povr{ina gradskog centra sa pro{irenjem iznosila bi oko 120,00 ha. U narednom periodu objekti ove vrste gradi}e se po potrebi u centrima svih nivoa (gradski, reonski, lokalni), u skladu sa zna~ajem Novog Pazara kao regionalnog centra sa gravitacionim podru~jem koje obuhvata podru~je op{tina Tutin i Sjenica i u sudstvu i upravi. Potrebni kapaciteti za ove objekte iznose 0,50 m2 po stanovniku za gradski centar i 0,15m2/stanovniku za reonske i lokalne centre.
23
2.1.2.6.
ZELENILO
Izraziti nedostatak ure|enih zelenih povr{ina uslovio je koncept organizacije odrìvog kori{}enja i ure|enja malih zelenih povr{ina u gra|evinskom reonu, specifi~nog zelenila, transformaciju povr{ina u ure|eno zelenilo. A. ZELENILO U GRA\EVINSKOM REONU- je kategorisano na slede}i na~in: a.parkovi b.skverovi c.park {ume d.specifi~no zelenilo e.linearno zelenilo i uli~ni drvoredi. B. ZELENILO VAN GRA\EVINSKOG REONA-predstavljaju fragmenti autohtonih {umskih kompleksa i po{umljene povr{ine. A. ZELENILO U GRA\EVINSKOM REONU Kategorizaciju i strukturu zelenila u gra|evinskom reonu uslovile su specifi~nosti prostora i funkcija zelenih povr{ina. Gradski park Tvr|ava-povr{ine 1,50ha je sme{ten u gradskom jezgru. Uslovi za dalje ure|enje ovog prostora su: pejza`no ure|enje i prate}i mobilijar uskladiti postoje}im sadràjima parka, sprovoditi stalne mere nege i odràvanja zelenila. Banjski parkovi Banja(1,30ha) i "Raj~inovi}e"(3,70ha)-ukupne povr{ine oko 5,00ha planirani su u sklopu ure|enja 2 banje. Uslovi za realizaciju parka su: uraditi program parka i potrebnu dokumentaciju za nivo ure|enja banjskog parka, uraditi ekolo{ko-biolo{ku osnovu lokacije kao podlogu za izbor vrsta sadnog materijala, funkcionalno povezati park sa okruènjem a pe{a~kim komunikacijama ga otvoriti ka obli`njim zonama stanovanja, dozvoljeni su sadràji i elementi pasivne rekreacije, predvideti specifi~ne sadràje za banjske parkove dozvoljeni su sadràji turisti~ke ponude, prate}i mobilijar uskladiti sa osobenostima prirodnog okru`ja obavezne su mere nege i odràvanja.
Skverovi-kao male zelene povr{ine predstavljaju va`nu zelenu infrastrukturu grada. Postoje}i skverovi se zadràvaju a obaveza je pri realizaciji gradskih blokova (rekonstrukcija, nova izgradnja) formiranje skverova svih kategorija prema lokacijskim uslovima. Uslovi za ure|enje skverova: zelenilo postoje}ih skverova rekonstruisati i pejza`no urediti u skladu sa lokacijskim zahtevima, tip skvera i izbor zelenila uskladiti sa funkcijom konkretne lokacije, ozelenjavanje zasnovati na parternom ure|enju, solitarnim dekorativnim vrstama ili grupacijama, dozvoljeno je kori{}enje autohtonih vrsta i egzota dekorativnih vrednosti, prate}i mobilijar uskladiti sa osnovnim karakteristikama i funkcijom skvera.
24 Skverovi Sud [adrvan ul. 28. novembar ul. S. Nemanje Autobuska stanica ul. Omladinska ul. Meha Alibahi}a Gradski trg RK Beograd ul. Stane Ba~in ul. 12. Srpske brigade Vr|an Ispod parka UKUPNO Povr{ina (ha) 0,04 0,04 0,03 0,05 0,12 0,01 0,02 0,04 0,01 0,46 0,26 0,03 0,01 1,12
Park-{ume- nadvisuju}i poloàj ovih povr{ina i rezerve u ekolo{kom kapacitetu predstavljaju vrednost za neposredno okruènje ali i grad u celini. Park {uma \ur|evi stupovi-povr{ine 288,00ha, je severno od gradskog centra. Ure|enje ovog prostora sprovoditi na slede}i na~in: obaveza je pribavljanje uslova nadle`nog Zavoda za za{titu spomenika kulture, uraditi ekolo{ko- biolo{ku osnovu kao podlogu za ozelenjavanje prostora, uraditi program park-{ume i potrebnu dokumentaciju, ozelenjavanje zasnovati prete`no na autohtonim vrstama, bogatstvo pejzaà obezbediti kontrolisanim uno{enjem egzota, dozvoljeni su elementi i sadràji pasivne i aktivne rekreacije, prate}i mobilijar uskladiti sa propisanim uslovima Zavoda, dozvoljeni su objekti i sadràji turisti~ke i izletni~ke ponude, nivo opremenosti objektima, prate}im sadràjima i prate}om infrastrukturom mora obezbediti adekvatnu prezentaciju spomenika kulture i odrìvo kori{}enje ovog prostora, izgradnja objekata podrazumeva kontrolisan kapacitet i vi{i nivo oblikovanja i obrade, obavezne su mere nege i za{tite zelenila.
Park-{ume Tepe i "Parice"-povr{ine 26,00ha je specifi~na povr{ina i zahteva posebne mere i uslove za ure|enje: uraditi program i potrebnu dokumentaciju park-{ume, pejza`no ure|enje prilagoditi nadvisuju}em poloàju kompleksa i ruì vetrova u smislu pravilne orijentacije zelenih kompleksa, urediti vidikovac, posebnim planom ure|enja, prostor za rekultivaciju urediti prema posebnom Projektu rekultivacije, funkcionalno povezati prostor park-{ume sa okruènjem, dozvoljeni su elementi pasivne i aktivne rekreacije, prate}i mobilijar zasnovati na prirodnim materijalima uklapaju}i ga u ambijent, dozvoljeni su sadràji izletni~ke i turisti~ke ponude.
Specifi~no zelenilo-zauzima povr{inu od oko 60,00 ha. Strukturu ovog zelenila ~ine manji {umski kompleksi i fragmenti {uma koje se planom zadràvaju i prevode u {ume sa prioritetnom za{titnom funkcijom. Tako|e, to su i zelene povr{ine na klizi{tima koje ~ine travne ili po{umljene terene u zavisnosti od kategorije klizi{ta. Tereni nepovoljni
25 za gradnju, u neposrednom okruènju stanovanja ili drugih funkcija predvi|eni su za po{umljavanje ili pejza`no ure|enje shodno lokacionim uslovima. Specifi~no zelenilo moè biti ure|eno zatravljivanjem, sadnjom dekorativnih alohtonim vrstama ili rekonstruisana autohtona sastojina i ima}e prioritetnu za{titnu funkciju. Linearno zelenilo i uli~ni drvoredi-predstavlja linijsko zelenilo i predvi|eno je du` svih vodotokova (obalno zelenilo), du` frekventnih saobra}ajnica i kao za{titni pojasevi u zonama privre|ivanja. Uli~ni drvoredi predvi|eni su kao obostrani ili jednostrani, prema prostornim mogu}nostima. Linearno zelenilo planirano je du` svih vodotokova, sa stazama za {etnju i vo`nju biciklom i skverovima za odmor. Uslov za pravilan i maksimalno povoljan uticaj na stanje ìvotne sredine i stvaranje povoljnih mikroklimatskih uslova u urbanom tkivu je povezivanje zelenila u sistem zelenih povr{ina i odrìvo ure|enje i kori{}enje. Zelenilo van gra|evinskog reona su postoje}e {ume, i planirano po{umljavanje na povr{ini 520,00 ha. ZELENILO Tabela 2.1.2.6. Kategorija PARKOVI Gradski park Tvr|ava Banjski park Banja Banjski park "Raj~inovi}e" PARK-[UME \ur|evi stupovi Park-{uma "Tepe" Park-{uma "Parice" SKVEROVI Sud [adrvan ul. 28. novembar ul. S. Nemanje Autobuska stanica ul. Omladinska ul. Meha Alibahi}a Gradski trg RK Beograd ul. Stane Ba~in ul. 12. Srpske brigade Vrbak Ispod parka SPECIFI^NO ZELENILO UKUPNO Zelenilo van gra|evinskog reona - postoje}e i planirane {ume Povr{ina (ha) 6,50 1,50 3,70 1,30 314,00 288,00 8,00 18,00 1.15 0,04 0,04 0,03 0,05 0,12 0,01 0,02 0,04 0,01 0,46 0,26 0,03 0,01 60,00 374,00 520,00
26
2.1.2.7.
SPORT I REKREACIJA
Razvoj sporta, vrhunskog sporta, aktivne i organizovane rekreacije podrazumeva mreù sportskih centara, terena razli~itog ranga koji funkcionalno i sadràjno zadovoljavaju potrebe svih kategorija stanovni{tva. Na podru~ju plana razme{tena je mreà sportsko rekreativnih povr{ina, prema prostornim mogu}nostima lokacija i zona sa karakteristikom integracije vodenih povr{ina i zelenila iz okruènja. Kategorizacija sportsko rekreativnih povr{ina obuhvata slede}e: gradske sportske centre sportsko rekreativni centar reonski sportsko-rekreativni centri blokovska igrali{ta. Gradski sportski centar Novi Pazar- povr{ine 9,70ha je specifi~an centar i ~ine ga tri celine (tri lokacije): sportski centar Novi Pazar gradski stadion hala sportova. Celina 1: Sportski centar Novi Pazar sme{ten u centralnom delu naselja pored reke Ra{ke. Sadràji ovog centra su: fudbalsko igrali{te (1,70ha), tereni za male sportove, gradski bazen (1,02ha) i prate}i sadràji, na povr{ini od 7,34 ha. Celina 2: Gradski stadion-je ju`no od mati~ne lokacije, povr{ine 1,70ha. Celina 3. Sportska dvorana-povr{ine 0,66ha je jugozapadno od mati~ne lokacije. Uslovi za ure|enje gradskog sportskog centra, obzirom na specifi~nost da ga ~ine tri lokacije, zasnovani su na komplementarnosti, kompatibilnosti i specifi~nosti za svaku lokaciju: podi}i nivo ure|enja prema uslovima koji vaè za bavljenje vrhunskim sportom, novi sadràji za sportsko-rekreativne aktivnosti moraju biti komplementarni postoje}im, ozelenjavanje povr{ina mora biti funkcionalno, po{tuju}i forland reke Ra{ke integrisati je u funkciju sportskog centra, prate}e sadràje uskladiti sa zahtevima svake od lokacija, pe{a~kim komunikacijama povezati lokacije sportskog centra sa okruènjem. Sportsko rekreativni centar Barakovac-povr{ine 13,00 ha je planirana lokacija zapadno od gradskog centra na obali reke Ra{ke. Uslovi za ure|enje ovog kompleksa su: integrisati vodenu povr{inu reke Ra{ke funkcionalno i sadràjno po{tuju}i njen forland, sadràji sportsko-rekreativnog centra su tereni i objekti za male sportove, specifi~ne sportove i ostale sportsko-rekreativne aktivnosti, ozelenjavanje vr{iti prema planu pejza`nog ure|enja uskla|enog sa okolnim prostorom, prate}i mobilijar i parterno ure|enje uskladiti prema tehni~kim zahtevima, kombinacijom prirodnih i ostalih materijala pe{a~kim komunikacijama centar povezati sa neposrednim okruènjem. Reonski sportsko-rekreativni centri-su ravnomerno razme{teni u prostoru shodno prostornim mogu}nostima i potrebama lokalnog stanovni{tva. Osnovni uslovi pri realizaciji i ure|enju ovih povr{ina su: dozvoljeni su tereni i objekti za bavljenje sportom i rekreacijom stanovnika svih uzrasta iz neposrednog okruènja i gravitacionog podru~ja, komplekse funkcionalno ozeleniti prema planu pejza`nog ure|enja, povezati reonske centre pe{a~kim komunikacijama sa okruènjem a sve prirodne pogodnosti lokacije iskoristiti direktnom integradijom ({umskih kompleksa, re~nih tokova), zahtevani nivo ure|enja je parterno ure|enje, prate}i sadràji i prate}i mobilijar.
27 Reonski sportsko rekreativni centar Selakovac-povr{ine 3,50ha, prostorno je sme{ten zapadno od gradskog centra. Po{tuju}i forland reke Ra{ke, vodenu povr{inu funkcionalno integrisati i centar povezati sa zonom stanovanja na drugoj obali reke. Reonski sportsko rekreativni centar Vojska-planiran na 2 bliske lokacije pored postojeg kompleksa Vojske odnosno planiranog pro{irenja gradskog centra, ukupne povr{ine oko 5,00 ha. ovi centri obezbe|uju povr{inu za sportsko rekreativne aktivnosti stanovni{tva iz neposrednog okruènja. Pe{a~kim komunikacijama reonski centar povezati sa {umskim kompleksima i jezerom kao zonama rekreacije. Reonski sportsko rekreativni centar Postenje-planiran je na povr{ini od 4,00 ha a prostorno je sme{ten severoisto~no od gradskog centra. Pri realizaciji ovog centra funkcionalno za{titno zelenilo postaviti pravilno kao za{titu od frekfentne saobra}ajnice. Reonski sportsko rekreativni centar Trnava-planiran je na povr{ini od 0,50 ha ju`no je od gradskog centra i predstavlja deo lokalnog centra. Sadràjno ovaj centar povezati sa {umskim kompleksom koji se naslanja uz lokalni centar. Reonski sportsko rekreativni centar Mur-planiran je na povr{ini od 3,00ha jugozapadno od gradskog centra. Tok reke Jo{anice integrisati u funkciji centra i povezati ga sa lokalnim i {kolskim centrom i zonom stanovanja. Banjski sportsko-rekreativni centri su specifi~ni reonski centri za sport i rekreaciju. Nivo ure|enja i opremljenosti sadràja za sport i rekreaciju kao i prate}ih sadràja zahteva prilago|avanje potrebama banja ali potrebama lokalnog stanovni{tva. Uslovi za ure|enje: u centrima za sport i rekreaciju predvideti specifi~ne sadràje za banjske potrebe, terene za male sportove i ostale sportove, dozvoljeni su sadràji turisti~ke ponude, ozelenjavanje prostora vr{iti prema planu pejza`nog ure|enja, za parterno ure|enje i prate}i mobilijar koristiti prete`no prirodne materijale, funkcionalno povezivati centre sa prirodnim okruènjem maksimalno integri{u}i sve povoljne prirodne karakteristike. Banjski sportsko-rekreativni centar Novopazarska banja-povr{ine 0,50ha je specifi~an centar sporta i rekreacije. Pripada kategoriji reonskog sportsko-rekreativnog centra ali sa zahtevanim vi{im stepenom ure|enja i opremljenosti. Banjski sportsko-rekreativni centar Raj~inovi}a banja- povr{ine 3,50ha je specifi~an centar sporta i rekreacije. Za ure|enje ovog sportskog centra vaè op{ti uslovi za ure|enje banjskih sportsko-rekreativnih centara. Tereni i igrali{ta za sport i rekreaciju lokalnog ranga, namenjeni su za rekreaciju stanovnika svih uzrasta iz neposrednog okruènja. Uslovi za ure|enje ovih terena su: 1. dozvoljeno je ure|enje terena za male i ostale sportove, u okviru lokalnih centara i blokova prema lokacijskim mogu}nostima 2. obavezno je parterno ure|enje i ozelenjavanje. Postoje}i centri Musala (1,09ha) i Lug (0,45ha) se zadràvaju uz obavezno ure|enje na zahtevani nivo.
28 RAZME[TAJ SPORTSKO-REKREATIVNIH CENTARA Tabela 2.1.2.7. KATEGORIJA GRADSKI SPORTSKI CENTRI -Gradski sportski centar Novi Pazar Celina 1 Celina 2 Celina 3 - Sportsko-rekr. centar Barakovac REONSKI SPORTSKO-REKREATIVNI CENTRI - Selakovac - Vojska - Postenje - Trnava - Mur - Banjski SRC Novopazarska banja - Banjski SRC Raj~inovi}a banja SPORTSKI TERENI I IGRALI[TA - Musala - Lug UKUPNO POVR[INA (ha) 32,40 9,70 7,34 1,70 0,66 13,00 18,50 3,50 3,50 4,00 0,50 3,00 0,50 3,50 4,60 1,15 0,45 55,50
2.1.2.8. KOMUNALNI OBJEKTI

Planiranim sadràjima, uz odrìvo kori{}enje i ure|enje, stepen komunalne opremenosti bi}e podignut na vi{i nivo. GROBLJA Na podru~ju plana psotoje muslimanska i pravoslavna groblja. MUSLIMANSKA GROBLJA Veliko groblje-povr{ine od 11,50ha i nalazi se severoyapadno od gradskog centra. Malo groblje-povr{ine 0,70ha je u neposrednom okruènju Velikog groblja. Gazilar-povr{ine 6,50ha, prostorno je jugoisto~no od gradskog centra. Ova groblja su u funkciji sahranjivanja, postoje}e lokacije su i prostorno ograni~ene. Planom se zadràvaju u postoje}im granicama. Dalje ure|enje ovih lokacija vr{i}e se u smislu opremanja nedostaju}im sadràjima i pejza`nim ure|enjem. Paralovo-je planirana lokacija povr{ine 5,00ha. Nalazi se jugozapadno od gradskog centra. Uslovi za ure|enje: uraditi program za groblje i potrebnu dokumentaciju, uraditi plan parternog i pejza`nog ure|enja, uraditi potrebnu prate}u dokumentaciju sa aspekta za{tite ìvotne sredine. Lokacijski razme{taj u prostoru tri gradska muslimanska groblja je povoljan jer pokriva gravitaciona podru~ja. Staro groblje-povr{ine 0,03ha-nije u funkciji sahranjivanja i potrebno je uraditi pejza`no ure|enje povr{ine.
29 PRAVOSLAVNA GROBLJA [estovo-povr{ine 2,0ha je severno od gradskog centra. Planom se zadràva u postoje}im granicama. Dalje ure|enje ove lokacije vr{i}e se opremanjem nedostaju}im sadràjima i pejza`nim ure|enjem. Potok-povr{ine 0,65ha je severozapadno od gradskog centra. Lokacija se zaokruùje i zadràva u funkciji sahranjivanja. Dalje ure|enje ove lokacije podrazumeva opremanje nedostaju}im sadràjima i pejza`nim ure|enjem. Svojbor-povr{ine 0,30ha je u funkciji sahranjivanja i zadràva se u postoje}im granicama. Postenje-povr{ine 1,00ha je planirana lokacija. Prostorno, sme{tena je na krajnjem severu podru~ja plana. Uslovi za ure|enje: f.uraditi program i potrebnu dokumentaciju, g.uraditi prate}u dokumentaciju sa aspekta za{tite ìvotne sredine, h.obezbediti za{titnu zonu (pojas) prema ostalim funkcijama podizanjem zelenila (ìva ograda, pojas dekorativnih vrsta), i.ure|enje groblja, komunikacija, grobnih mesta, zelenila, prate}ih sadràja mora biti na zahtevanom nivou za rang gradskog groblja. "Petrova crkva"- povr{ine oko 2,00ha, nalazi se neposredno uz Petrovu crkvu. Jevrejsko groblje-je lokacija starog groblja i nije u funkciji sahranjivanja. Zahvata povr{inu od 0,20ha i potrebno je uraditi plan pejza`nog ure|enja lokacije. GROBLJA Groblja Muslimanska Veliko groblje Malo groblje Gazilar Paralovo Pravoslavna [estovo Potok Svojbor Postenje Petrova crkva Jevrejsko groblje UKUPNO PIJACE Sistem pijaca ~ine slede}e: -Zelena pijaca -Smo~na pijaca -Kvanta{ka pijaca (6,50ha) -Sto~na pijaca -Buvlja pijaca ZELENE PIJACE Zelena pijaca Centar 1-nalazi se u okviru gradskog centra na povr{ini 0,30ha. U okviru novog gradskog centra (kompleks Vojske), planirana je nova gradska pijaca "Centar 2", na povr{ini od cca 1,00ha. Stepen ure|enosti i opremljenosti postoje}e pijace podi}i na vi{i nivo. a novu lokaciju urediti u skladu sa propisima iz ove oblasti. Tabela 2.1.2.8.1. Povr{ina (ha) 23,70 11,50 0,70 6,50 5,00 12,75 2,00 0,65 0,30 7,80 2,00 0,20 36,65
30 Na ostalom prostoru plana dozvoljeno je formiranje malih zelenih pijaca u okviru reonskih i lokalnih centara i blokova. Ure|enje i opremanje ovih lokacija mora biti usagla{eno sa vaè{im propisima iz te oblasti. Smo~na pijaca-Centar - je tradicionalna lokacija, specijalizovana pijaca, povr{ine 0,20ha. Lokaciju opremiti prema savremenim zahtevima po{tuju}i sanitarno-higijenske uslove. Sto~na, Kvanta{ka i Buvlja pijaca-planirane su u komunalnoj yoni na povr{ini od 6,50ha. Ure|enje ove zone uraditi prema slede}im uslovima: uraditi program komunalne zone i utvrditi potrebne prostorne kapacitete za svaku od funkcija (sto~na pijaca na povr{ini od 3,0ha, kvanta{ka 2,0ha, buvlja 1,5ha), na sto~noj pijaci obezbediti prostor za veterinarsku stanicu, platoe i objekte urediti prema sanitarnim zahtevima i uslovima, formirati za{titnu zonu prema reci, otpadne vode sa platoa evakuisati i pre upu{tanja u kanalizacioni sistem tretirati, otpad nastao u ovoj zoni, prema tipu i vrsti odlagati u posebne sudove, i odvoditi preko ovla{}enog Javnog komunalnog preduze}a.
U drugoj fazi realizacije ovu zonu urediti i opremiti kao distributivni centar za snabdevanje grada poljoprivrednim proizvodima. PIJACE Tabela 2.1.2.8.2. Pijace Zelena pijaca, Centar Smo~na pijaca Centar Komunalna zona (Sto~na, kvanta{ka, buvljak) UKUPNO Povr{ina (ha) 1,30 0,20 6,50 8,00
VATROGASNE STANICE Pored postoje}e vatrogasne stanice koja se nalazi u blizini gradskog centra, u cilju efikasnog funkcionisanja slu`be, potrebno je predvideti i nekoliko vatrogasnih punktova u okviru reonskih, lokalnih ili drugih centara. SANITARNA DEPONIJA ^VRSTOG OTPADA Postoje}e stanje upravljanja deponijama ~vrstog komunalnog otpada nosi rizik za zdravlje stanovni{tva i ìvotne sredine. Glavni problemi pri tom su rizik od zaga|ivanja reke Ra{ke, pogor{anje kvaliteta vazduha i potencijalna pojava bolesti od postoje}e deponije Batnjik i nedisciplinovanog i neadekvatnog kori{}enja nove sanitarne deponije Golo Brdo. Stara deponija Batnjik se nalazi severoisto~no od granice Generalnog plana, na udaljenosti od 11km. Locirana je na levoj obali reke Ra{ke i nezadovoljava ni minimum uslova za tu lokaciju. Sada{nje stanje i na~in odlaganja, ~ine da Batnjik spada u lokaciju visokog ekolo{kog rizika. Nova deponija Golo brdo je na udaljenosti od 21km od grada. U izve{taju o stanju ìvotne sredine za 2000. godinu i prioritetnim zadacima u 2001+ godinama za Srbiju, data je kategorizacija lokacija deponovanja/deponija, prema povr{ini po kojoj nova sanitarna deponija Golo brdo spada u velike sanitarne deponije sa potpunom opremom, drena`nim sistemom i podlogom sa folijom, sistemom za monitoring i kontrolu filtrata i gasa na deponiji. Postoje}a situacija nalaè potrebu i obavezu usvajanja strategije upravljanja ~vrstim otpadom, realizaciju regionalne sanitarne deponije ~vrstog komunalngo otpada, uvo|enje sistema reciklaè i
31 postupka kompostiranja, u skladu sa odrìvim upravljanjem otpadom. prema strategiji lokacija Golo brdo je regionalna sanitarna deponija ~vrstog komunalnog otpada.
2.1.2.9. POSEBNE NAMENE

Povr{ine posebnih namena ~ine kompleksi Vojske SCG locirani u centralnom podru~ju grada. Kompleks 1 je izuzetno povoljan u pogledu ekspozicije i nagiba. Neizgra|en je i predstavlja zna~ajan potencijal za budu}i razvoj gradskih funkcija. Po iseljenju Vojske SCG sa ove lokacije, planirano je pro{irenje gradskog centra (poglavlje 2.1.3.3.). Povr{ina koja ostaje u funkciji vojske, iznosi 1.00ha.
2.1.2.10. OBJEKTI I MRE@A SAOBRA]AJNE INFRASTRUKTURE

2.1.2.10.1. SAOBRA]AJNI OBJEKTI
Autobuska stanica Autobuska stanica se izme{ta na povoljniju lokaciju u ul. Save Kova~evi}a, odnosno uz ulaznoizlazni pravac prema Ra{koj. Na postoje}oj lokaciji stanica funkcioni{e u neodgovaraju}im uslovima, jer nisu zadovoljeni osnovni tehnolo{ki normativi. U planskom periodu stanica }e predstavljati osnovni terminal me|ugradskog saobra}aja.
Javna parking garaàRadi ublaàvanja, posebno izraènog problema parkiranja u centralnoj zoni, planirana je izgradnja vi{eeta`ne parking garaà kapaciteta oko 300 parking mesta. Javna parking garaà, pored osnovne namene za stacioniranje vozila, moè se planirati i kao komercijalni objekat sa prate}im sadràjima trgovina, usluge, vulkanizer i sl. . Garaà je locirana uz ul. Bulevar AVNOJ-a.
Terminal teretnih vozilaPored postoje}ih parking mesta za sme{taj teretnih vozila planirana je izgradnja teretnog terminala na povr{ini od oko 4 ha u severnom delu grada, prema Ra{koj. Pozicija teretnog terminala je povoljna, jer se oslanja na lokaciju planiranog robno-transportnog centra i u neposrednoj blizini èlezni~ke stanice i ulazno-izlaznog magistralnog pravca M-22. Uz osnovnu funkciju parkiranja teretnih vozila na posmatranoj lokaciji potrebno je obezbediti i prate}e sadràje stanicu za snabdevanje gorivom, radionicu za servis i pranje vozila .
@elezni~ka stanica@elezni~ka stanica Novi Pazar planirana je u severnom delu naselja na prostoru od oko 5ha. Lokacija je povoljna u smislu neposredne blizine robno-transportnog centra, teretnog terminala i va`nih sobra}ajnica.
2.1.2.10.2. SAOBRA]AJNE VEZE SA OKRU@ENJEM

Kao posledica dobrog saobra}ajno-geografskog poloàja Novi Pazar je povezan preko magistralnih puteva M-22 i M-8 na {ire okruènje prema centralnoj i severnoj Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Planirane obilaznice treba da omogu}e bolju razmenu tokova izme|u najva`nijih ulazno-izlaznih pravaca, koji se u najve}em delu poklapaju sa magistralnim i regionalnim pravcima, {to }e kao rezultat imati kvalitetnije povezivanje sa bliìm i daljim okruènjem.
32 Planirana izgradnja autoputa Beograd-Ju`ni Jadran omogu}i}e kvalitetnije povezivanje sa severnim i ju`nim delovima zemlje.
Uli~na mreàOsnovni zadatak planiranog sistema uli~ne mreè je da prihvati i kvalitetno opsluì lokalni saobra}aj, posebno sa svrhom stan-posao, i da obezbedi uvo|enje daljinskog saobra}aja na najva`nijim ulazno-izlaznim pravcima. Pored toga, predloèni sistem uli~ne mreè, koji u osnovi ima radijalnoprstenasti koncept, zna~ajna pobolj{anja treba da pruì i kod izvorno-civilnih i tranzitnih kretanja. Uli~nu mreù Novog Pazara u planskom periodu ~ini}e slede}e kategorije saobra}ajnica 2.obilazne saobra}ajnice 3.gradske magistrale 4.gradske saobra}ajnice 5.sabirne saobra}ajnice Kategorizacija uli~ne mreè izvr{ena je funkcionalno prema zna~aju u okviru mreè. Obilazne saobra}ajnice predstavljaju saobra}ajnice najvi{eg funkcionalnog ranga na posmatranom podru~ju ~ija je osnovna funkcija povezivanje sa {irim okruènjem, odnosno opsluàvanje daljinskih izvorno-civilnih kretanja. Ove saobra}ajnice sa isto~ne, ju`ne i zapadne strane povezuju ulazno-izlazne pravce. Gradske magistrale se nadovezuju na mreù magistralnih i regionalnih puteva ili povezuju ove puteve, pri ~emu se proteù ve}im delom posmatrane teritorije povezuju}i razli~ite graske sadràje stanovanje,rad centralna funkcija... i opsluùju zna~ajni deo izvorno-civilnog i lokalnog saobra}aja. Kategoriju gradskih magistrala ~ine pravac magistralnih puteva M-8 i M-22, odnosno ulice: Save Kova~evi}a, Kej Skopskih `rtava, Sjeni~ke, Deda [ehovi}a, Miodraga Jovanovi}a i Dubrova~ke, pravac ulice Generala @ivkovi}a i Vi{egradske, pravac ulice Ja}ima Ristovi}a prema Goliji, Pravac ulice Stevana Nemanje od raskrsnice [estovo do ul.J.Ristovi}a sa vezom prema ulaznoj petlji iz pravca Ra{ke. Gradske saobra}ajnice su u osnovi namenjene srednjim i dugim unutargradskim putovanjima i povezuju sabirne saobra}ajnice sa gradskim magistralama kao i stambene zone sa gradskim centrom i ostalim sadràjima opsluùju}i najve}i deo lokalnog saobra}aja. U kategoriju gradskih saobra}ajnica svrstavaju se 1.pravac ulice Veljka Vlahovi}a, 2.pravac ulice Nemanjine (od raskrsnice [estovo), 3.pravac ulica Generala @ivkovi}a i Vi{egradske, 4.uli~ni pravci prema Trnavi i Novopazarskoj banji 5.postoje}i i planirani uli~ni pravci uz reke Ra{ku i Jo{anicu, 6.ulica Hercegova~ka, Trg AVNOJ-a, Sopo}anska, 29. novembra, Dimitrija Tucovi}a, Me{e Selimovi}a i Save Kova~evi}a. Sabirne saobra}ajnice integri{u sekundarnu uli~nu mreù i predstavljaju sponu sa saobra}ajnicama vi{eg ranga. Ulicu Rifata Burdèvi}a, na deonici od lu~ne saobra}ajnice do ul.Stevana Nemanje, potrebno je organizovati sa posebnim reìmom saobra}aja (pre svega u funkciji snabdevanja). Izgradnja i rekonstrukcija kategorisanih saobra}ajnica realizova}e se prema prioritetima u skladu sa zna~ajem i stanjem posmatrane saobra}ajnice i u skladu sa srednjoro~nim programima razvoja. U prvom srednjoro~nom periodu plana neophodno je unaprediti uli~nu mreù kroz pobolj{anje upravljanja saobra}ajem i izgradnju i rekonstrukciju prioritetnih deonica {to bi uz minimalna investiciona ulaganja omogu}ilo najracionalnije iskori{}enje postoje}ih kapaciteta.
33 U planskom periodu kompletiranjem uli~ne mreè omogu}i}e se izme{tanje tranzitnih tokova izvan centralnog podru~ja i regulisanje unutargradskih kretanja koje }e generisati planirana namena povr{ina. Javni putni~ki prevozJavni putni~ki prevoz mora postati okosnica transportnog sistema grada, zbog ~ega ga je neophodno reformisati i unaprediti. Razvoj javnog prevoza uslovljava i razvoj uli~ne mreè, koja u postoje}em stanju ne moè zadovoljiti potrebe savremenog prevoza. U narednom periodu neophodno je uvesti tipi~no gradske linije javnog prevoza i organizaciono i tehni~ki odvojiti ih od prigradskih linija. Sistem javnog saobra}aja bazira}e se na autobuskom sistemu. Stacionarni saobra}ajUsled izraène disproporcije izme|u postoje}ih zahteva za parkiranjem i ponu|enih kapaciteta javlja se problem parkiranja, koji je posebno izraèn u centralnim delovima grada. Uzimaju}i u obzir predvi|eni demografski razvoj i rast stepena motorizacije u planskom periodu moè se o~ekivati da }e se zahtevi za parkiranjem, posebno u centralnoj zoni, pove}ati. Na osnovu napred navedenog ukupne zahteve za parkiranjem neophodno je odgovaraju}im sredstvima saobra}ajne kontrole svesti na razumnu meru, tako da kompleks mera za re{avanje problema stacionarnog saobra}aja obuhvata organizaciju centralne zone kao plave zone , odnosno zone sa posebnim reìmom saobra}aja i limitiranim trajanjem parkiranja, organizaciju uli~nih i vanuli~nih parkirali{ta, sa razvijenim sistemom tarifa i kontrolom njihovog kori{}enja, uspostavljanje kvalitetnog javnog prevoza i stimulisanje razvoja pe{a~kog i biciklisti~kog saobra}aja, Pored navedenih mera planirana je i izgradnja jedne javne garaè u centru grada u ulici AVNOJ-a. Za ublaàvanje problema parkiranja, potrebno je sprovesti odgovaraju}e kriterijume i mere njihovog sprovo|enja. U tom smislu bi se za odre|ene objekte poslovne,sportske, kulture... , u zavisnosti od namene i veli~ine broja zaposlenih, posetilaca i sli~no , uslovila izgradnju odgovaraju}eg broja parking mesta. U zonama individualnog stanovanja za parkiranje se planiraju individualne garaè u okviru parcela. Za sme{taj teretnih vozila planirana je izgradnja teretnog terminala na povr{ini od 4ha u severnom delu grada, prema Ra{koj, kao i parking za teretna vozila u ju`nom delu grada uz magistralni put M-22 prema Ribari}u. Pe{a~ki i biciklisti~ki saobra}ajPe{a~ki saobra}aj kao najzastupljeniji vid kretanja, neophodno je favorizovati kroz rekonstrukciju postoje}ih i izgradnju novih povr{ina, jer uslovi za neometano i bezbedno odvijanje pe{a~kog saobra}aja na posmatranom podru~ju nisu na zadovoljavaju}em nivou. Pored toga, veliki broj pe{a~kih kretanja su nezamenljivi vid komunikacija, te je zna~ajno pobolj{ati uslove ovog vida saobra}aja. Predloènim merama u oblasti stacionarnog saobra}aja i javnog gradskog prevoza stvori}e se povoljniji uslovi i za razvoj nemotorizovanih vidova saobra}aja. Pri odre|ivanju {irine trotoara i pe{a~kih staza treba se rukovoditi o~ekivanim intenzitetom pe{a~kog saobra}aja, pri ~emu se preporu~uje minimalna {irina od 1,6m. Zbog evidentne prednosti razvoj biciklisti~kog saobra}aja tako|e treba u najve}oj meri stimulisati. Uslovi bezbednog odvijanja biciklisti~kog saobra}aja na postoje}oj uli~noj mreì prakti~no ne postoje. Iz navedenih razloga kao i zbog sve prisutnije tendencije kori{}enja bicikla kao prevoznog sredstva, neophodno je posvetiti odgovaraju}u pa`nju putem regulativnih mera i izgradnje posebnih biciklisti~kih staza. U centralnom delu uz reku Ra{ku planira se pe{a~ka ulica, a na potezu od centra ka naselju Barakovac planiraju se pe{a~ka i biciklisti~ka staza u duìni od 3,8km uz ulicu Hercegova~ku. Tako|e, na delu ulice 1.maja, od ulice Vuka Karadì}a do ul 7.jula, planirana je pe{a~ka ulica.
34 2.1.2.10.3. @ELEZNI^KI SAOBRA}AJProstornim planom Republike Srbije planirana je izgradnja jednokolose~ne pruge Ra{ka-Novi Pazar, ~ime bi Novi Pazar bio integrisan u èlezni~ku mreù Srbije. Imaju}i u vidu karakter budu}e èlezni~ke stanice zavr{na stanica kao i postoje}u i planiranu namenu prostora predvi|eno je da stanica bude locirana u severnoj zoni grada, jer se na ovoj lokaciji ostvaruje dobra veza sa planiranim saobra}ajnicama i saobra}ajnim objektima i najmanje je ometanje gradskih funkcija. Prostor stanice obuhvata povr{inu od 5ha. Ukoliko bi se iskazala potreba za povezivanje èleznicom sa Crnom Gorom ili na pravcu prema Sjenici i Prijepolju neophodno je sprovesti odgovaraju}a studijska istraìvanja za odre|ivanje najpovoljnije trase.
2.1.2.10.4. GENERALNO REGULACIONO RE[ENJE Planirani sistem saobra}aja predstavlja nadgradnju postoje}e saobra}ajne matrice na podru~ju Generalnog plana. U generalnom sistemu regulacije naselja ne}e do}i do bitnih promena izuzimaju}i trase planiranih saobra}ajnicama. Generalnim regulacionim re{enjem definisane su regulacione {irine za - obilazne saobra}ajnice ...................................... 24-30m - gradska magistrale ............................................ 18-26m - gradske saobra}ajnice ...................................... 13-22m - sabirne saobra}ajnice ...................................... 8,2-18m - ostale saobra}ajnice ....................................... min 8,0m - trotoari i pe{a~ke staze .................................... min 1,5m U pojedinim zonama starog gradskog jezgra u kojima je nemogu}a realizacija navedenih saobra}ajnih profila bez znatnih intervencija u prostoru, potrebno je, kroz izradu planova regulacije i procene ekonomskih tro{kova realizacije, definisati precizno profile koje data zona moè da podnese u granicama racionalnosti i odrìvosti.
2.1.2.11. MRE@E I OBJEKTI KOMUNALNE INFRASTRUKTURE

2.1.2.11.1. VODOSNABDEVANJE, ODVODJENJE I PREÎ[]AVANJE OTPADNIH VODA I REGULACIJA VODOTOKOVA VODOSBABDEVANJE Na osnovu planiranog broja stanovnika i procenjene norme potro{nje vode od 600 l/st/dan, potrebna koli~ina vode za pi}e na kraju planskog perioda iznosi Qsrdn = 760 l/s. Po{to je kapacitet postoje}eg izvori{ta oko 800 l/s, Novi Pazar raspolaè sa dovoljnim koli~inama vode na kraju planskog perioda. Sa sistema vodosnabdevanja Novog Pazara snabdeva}e se i gravitiraju}a naselja, ali tek po stvaranju uslova (pro{irenje kapaciteta postrojenja, rekonstrukcija i dogradnja mreè, smanjenje gubitaka i sl.). Prostornim planom RS i Vodoprivrednom osnovom RS predvi|eno je trajno re{enje vodosnabdevanja Novog Pazara sa Ibarsko-{umadijskog regionalnog sistema vodosnabdevanja. Pored kori{}enja podzemnih voda u okviru ovog sistema predvi|ena je izgradnja akumulacije "Vu~ini}e" na LJudskoj reci. Da bi se obezbedilo kvalitetno snabdevanje vodom celokupne teritorije obuhva}ene GP-om predvi|ene su slede}e aktivnosti na sistemu vodosnabdevanja: - Sprovo|enje mera sanitarne za{tite na postoje}em izvori{tu - Pove}anje kapaciteta dovodnih cevovoda i postrojenja za preradu vode - Razgrani~enje zona vodosnabdevanja
35 Formiraju se zone vodosnabdevanja i to prva zona koja obuhvata potro{a~e do 525 mnm, druga zona koja obuhvata potro{a~e od 525 do 575 mnm i tre}a zona koja obuhvata potro{a~e iznad 575 mnm. - Izgradnja novih i dogradnja postoje}ih rezervoara U prvoj visinskoj zoni funkcionisa}e rezervoari: Rezervoar na postrojenju za pre~i{}avanje V= 10.000 m3 Kota dna: 547,00 mnm Kota preliva: 552,00 mnm Rezervoar "Stupovi 1": V= 8.000 m3 Kota dna: 546,00 mnm Kota preliva: 550,00 mnm Rezervoar "Podbijelje": V= 5.000 m3 Kota dna: 545,00 mnm Kota preliva: 550,00 mnm U drugoj visinskoj zoni, u okviru nezavisnih podsistema funkcionisa}e rezervoari: Rezervoar "Haxet": V= 2.000 m3 Kota dna: 585,00 mnm Kota preliva: 588,00 mnm Rezervoar "Stupovi 2": V= 800 m3 Kota dna: 595,00 mnm Kota preliva: 598,00 mnm Rezervoar "Deèvski put": V= 400 m3 Kota dna: 595,00 mnm Kota preliva: 598,00 mnm Rezervoar "Trnava": V= 1.000 m3 Kota dna: 600,00 mnm Kota preliva: 604,00 mnm Rezervoar "Dojevi}e": V= 200 m3 Kota dna: 600,00 mnm Kota preliva: 604,00 mnm U tre}oj visinskoj zoni funkcionisa}e rezervoar: Rezervoar "Tepe": V= 1000 m3 Kota dna: 635,00 mnm Kota preliva: 631,00 mnm Postoje}e buster stanice se ukidaju a voda do rezervoara druge visinske zone doprema}e se preko postoje}e pumpne stanice "Haxet" i planiranih pumpnih stanica:"Stupovi", i "Deèvski put" . Potro{a~i tre}e visinske zone snabdeva}e se vodom preko rezervoara "Tepe" i po potrebi hidroforkim postrojenjima. - Izgradnja novih i rekonstrukcija postoje}ih magistralnih cevovoda u duìni od oko 30 km - Smanjenje gubitaka u vodovodnoj mreì
36 ODVO\ENJE I PREÎ[]AVANJE OTPADNIH VODA Koncept odvo|enja upotrebljenih i atmosferskih voda baziran je na slede}im principima: - Sistem je koncipiran kao separatan - Sistem za odvo|enje otpadnih voda treba da pokrije celu teritoriju grada - Industrijske otpadne vode tretirati unutar industrijskih kompleksa - Otpadne vode pre~istiti pre upu{tanja u recipijent Za ostvarenje ovih ciljeva potrebno je preduzeti slede}e aktivnosti: - Izgraditi centralno gradsko postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda. Lokacija budu}eg gradskog postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda, nalazi se van podru~ja obuhva}enog Generalnim planom. Predvi|a se izgradnja postrojenja kapaciteta 210.000 ES. Povr{ina lokacije predvi|ene za postrojenje je oko 4,5 ha. Stepen pre~i{}avanja otpadnih voda zavisi od planiranog kvaliteta vode recipijenta, reke Ra{ke, koji je IIb kategorije. - Izgraditi nove i izvr{iti sanaciju postoje}ih industrijskih predtretmana. - Izgraditi i rekonstruisati oko 32 km fekalnih kolektora - Izgraditi i rekonstruisati oko 31 km ki{nih kolektora REGULACIJA VODOTOKOVA U cilju za{tite od poplava i ambijentalnog ure|enja prostora predvi|ena je regulacija slede}ih vodotokova: Ra{ka 8,5 km LJudska reka 0,4 km Jo{anica 4,0 km Trnavska reka 3,0 km Deèvska reka 2,5 km Banjska (Izbi~ka) reka 1,5 km Jusuf potok 0,5 km Bezimeni potok 0,6 km odnosno ukupno oko 21,0 km vodotokova. Kod vodotokova na kojima su ve} izvo|eni regulacioni radovi, na novim deonicama usvojiti isti stepen za{tite a kod regulacije ostalih vodotokova merodavna voda za dimenzionisanje korita je stogodi{nja velika voda a kontrolna hiljadugodi{nja velika voda.
2.1.2.11.2. ELEKTROENERGETIKA ELEKTROENERGETIKA Mreà 110 kV Novi Pazar se elektri~nom energijom napaja 110 kV dalekovodima iz tri pravca: 1. Limske elektrane 2. TS "Konarevo" Kraljevo 3. TS Vala~ Kosovo Napajanje se odvija preko trafostanice 110/35 kV "Novi Pazar 1" snage 1 x 31,5 MVA + 20 MVA i trafostanice 110/10 kV "Novi Pazar 2" snage 1 x 31,5 MVA i trafostanice 35/10 kV "Novi Pazar 2" snage 1 x 8MVA. Do kraja planskog perioda prenosni odnos u TS "Novi Pazar 1" }e biti 110/35/10 kV, a u TS "Novi Pazar 2" 110/20/10 kV. Ove trafostanice ne obezbe|uju sasvim kvalitetno i sigurno snabdevanje elektri~nom energijom pa je potrebno pristupiti njihovom pro{irenju kao i izgradnji novih. Planira se da se pro{irenje postoje}ih kapaciteta izvede prema tabeli br.1.
37
Tabela br. 1 Postoje}e trafostanice 110/x KV Red.br 1 2 Naziv TS TS 110/35/10 kV "Novi Pazar 1" TS 110/20/10 kV "Novi Pazar 2" Postoje}a snaga transformatora (MVA) 31.5 20 31.5 8 Planirana snaga transformatora (MVA) 2x31.5MVA 2x31.5MVA gasi se
Na osnovu analiza ra|enih u "Studiji razvoja elektrodistributivne mreè na podru~ju ED Novi Pazar za period do 2020. god." prognozirana potro{nja, konzuma ED Novi Pazar na kraju 2020. godine iznosi oko 113 MW i 37 MVA na nivou po~etnih deonica. Kako se na transformator snage 31.5 MVA u TS 110/35 kV "Novi Pazar 1" zbog starosti moè ra~unati samo do 2015. godine i kako je iz razloga sigurnog napajanja ve} sada nephodno da se pove}a instalisana snaga u ovoj TS, predvi|a se da se do kraja 2020. godine u TS 110/35 kV "Novi Pazar 1" imaju ugra|ena dva nova transformatora snage 31,5 MVA. Postoje}a jedinica snage 20 MVA ostaje na raspolaganju za ugradnju na nekom drugom mestu u mreì. Usled porasta optere}enja do kraja perspektivnog perioda je u TS "Novi Pazar 2" neophodna ugradnja drugog transformatora snage 31.5 MVA. Imaju}i u vidu rezultate analize sigurnosti rada (pri ispadu bilo koje jedinice 110/X kV ne postoji mogu}nost rezervnog napajanja, ve} su neizbe`ne redukcije) i nivo optere}enosti 35 i 10 kV mreè koji se ima na gradskom podru~ju Novog Pazara, o~ekivani porast optere}enja do kraja 2020. godine, kao i ~injenicu da je najve}i deo ukupnog konzuma sme{ten upravo na podru~ju grada (preko 80%), iz razloga sigurnog napajanja, planira se izgradnja nove TS 110/35/20 kV "[utenovac" snage 31.5 MVA . Lokacija [utenovac je odabrana iz vi{e razloga: 1. Napajanje ju`nog dela grada, kao i vangradskog konzuma koji elektri~nu energiju dobija preko izvoda Cvijetnje iz TS 35/10 kV "Jug" je ve} sada problemati~no (prave se veliki gubici i imaju se lo{e naponske prilike; 2. Priklju~ak na mreù 110 kV bi bio relativno jednostavan (trasa postoje}eg voda 110 kV izme|u TS 110/35 kV "Novi Pazar 1" i nove TS 110/X kV "Tutin" se nalazi na oko 2.5 km od predloène lokacije. (Postoje}i dalekovod trenutno radi pod naponom od 35 kV, a izgra|en je za napon 110 kV). 3. Na budu}oj trasi priklju~nog voda nema objekata 4. Lokacija nove TS 110/35/20 kV " [utenovac" bila bi u blizini ta~ke razdvajanja trasa 35 kV voda TS 35/10 kV "Jug" - TS 35/10 kV "Kula" i 35 kV voda koji je u pogonu pod naponom 10 kV kao izvod "Lukare" iz TS 35/10 kV "Jug. Time bi nova TS bi bila uklju~ena u postoje}i 35 kV prsten. Priklju~ni vodovi 110 kV bi bili preseka Al/ê 150 mm2 i duìne oko 2.5 km, dok bi sva tri priklju~na 35 kV voda (dvostruki 35 kV vod ka TS 35/10 kV "Jug" i vod 35 kV ka TS 35/10 kV "Kula") bila preseka Al/ê 70 mm2 i duìne 0.25 km. Priklju~ak na postoje}u mreù 35 i 110 kV nove TS 110/35/10 kV " [utenovac" prikazan je na grafi~kom prilogu. Objekti i mreà 35 KV Izgradnjom nove TS 110/35/20 kV [utenovac problemi rezervnog napajanja i preoptere}enja postoje}ih trafostanica 35/10 kV }e biti re{eni. Lokacije svih postoje}ih TS 35/10 KV se zadràvaju, sa pove}anjem snage u TS 35/10 kV "Zapad " prema tabeli br.3: Tabela br. 3 Postoje}e Red.b r. 1 TS 2 TS 3 TS 4 TS trafostanice 35/10 KV Naziv TS 35/10 35/10 35/10 35/10 kV kV kV kV "Centar" "Jug" "Zapad " "Sever" Postoje}i kapacitet 2x8 MVA 2x8MVA 2x4MVA 1x4 MVA Planirani kapacitet 2x8MVA 2x8MVA 2x8MVA 1x4 MVA
38 Transformatori snage 4 MVA u TS 35/10 kV "Zapad" su ve} sada preoptere}eni, a kako se na njih moè ra~unati samo do kraja 2010. godine, planira se da do kraja 2020. godine u ovoj TS budu ugra|ene dve nove jedinice snage 8 MVA. TS "Jug" nema mogu}nosti pro{irenja. Planira se prevo|enje TS 35/10 kV "Sever" u 10 kV postrojenje koje }e imati 10 kV vezu sa TS "Novi Pazar 1" i "Novi Pazar 2". Postoje}i dalekovod 35 kV "Novi Pazar 1"- TS 35/10 kV "Sever" se zadràva za vezu sa Ts 35/10 kV "Zapad". Trenutak ga{enja transformacije 35/10 kV u TS 35/10 kV "Sever" je uslovljen razvojem gradske 10 kV kablovske mreè. Planira se izgradnja nove trafostanice 35/10 kV "Dojevi}e" kapaciteta 2x8MVA koja }e 35 kV dalekovodom biti povezana sa postoje}im dalekovodom TS "Sever"-HE "Ra{ka". Sa aspekta zadovoljenja termi~ke granice optere}enja u mreì 35 kV neophodno je pove}anje preseka provodnika. Objekti i mreà 10 KV Na konzumnom podru~ju Novog Pazara nalazi se 296 trafostanica 10/0,4 kV. Trafostanice su gra|ene kao monta`no-betonske, blindirane, zidane, stubne, tipa "kula" ili su gra|ene u sklopu zgrada. Ovaj broj trafostanica je nedovoljan da podmiri potrebe naselja i neophodna je izgradnja novih, naro~ito u ju`nom i centralnom delu grada. U skladu sa zahtevanim potrebama, u podru~jima sa visokim i srednjim gustinama stanovanja trafostanice graditi kao slobodnostoje}e objekte od monta`no-betonskih elemenata ili u specijalnim slu~ajevima kao zidane objekte u skladu sa zahtevima arhitektonskog re{enja odre|ene urbanisti~ke celine ili u sklopu stambenih, poslovnih i stambeno-poslovnih objekata, a na ostalim podru~jima (u zonama sa malom gustinom stanovanja - periferni delovi grada i vanstambene zone) mogu se graditi i kao stubne transformatorske stanice. Planira se da se {to ve}i deo gradskog konzuma napaja iz TS 110/10 kV Novi Pazar 2 i nove TS 110/35/10 kV [utenovac sa ciljem rastere}enja mreè 35 kV i smanjenja ukupnih gubitaka u mreè. Trafostanice su me|usobno povezane vazdu{nim dalekovodima 10 kV (Al-ê provodnici preseka 35 mm2) i podzemnim kablovima 10 kV razli~itog tipa i preseka. 10 kV mreà je dosta dotrajala i preoptere}ena te se zbog toga planira njena rekonstrukcija u smislu zamene stubova i pove}anja preseka provodnika kao i izgradnja novih objekata. Mreà 0.4 kV Niskonaponska mreà je izvedena podzemnim kablovima za napajanje objekata kolektivnog stanovanja i vazdu{nim vodovima za napajanje individualnih stambenih objekata. Prilago|ena je trenutnim potrebama, a svaka budu}a tehni~ka re{enja treba da budu obuhva}ena planovima razvoja i {irenja kablovskih podru~ja jer do sada nisu bili uskla|eni razvoj elektroenergetske mreè i objekata sa razvojem ostalih objekata na pojedinim podru~jima. Planira se dalja izgradnja vazdu{ne ili podzemne (kablovske) niskonaponske mreè. U zonama kolektivnog stanovanja niskonaponsku mreù graditi podzemno. Planirane bjekte individualnog stanovanja napajati vazdu{no sa postoje}e ili planirane niskonaponske mreè koja se postavlja u profilima saobra}ajnica prema regulacionim elementima datim u urbanisti~kim planovima, a ve}e stambene, stambeno-poslovne, poslovne objekte napajati odgovaraju}im kablovima - podzemno u svemu prema tehni~kim uslovima dobijenim od nadle`nog elektrodistributivnog preduze}a. U cilju primene mera za racionalizaciju i u{tedu elektri~ne energije planira se eliminacija elektri~ne energije kao energenta za zagrejavanje prostora, uvo|enjem drugih goriva u distribuciju. Tako|e se preporu~uje izrada Studije u{tede elektri~ne energije u javnom osvetljenju na podru~ju Novog Pazara kao i Studije smanjenja gubitaka (tehni~kih i komercijalnih (neovla{}ena potro{nja i neta~no i neregistrovano merenje)) na niskom naponu. Osvetljenje - Posebnu pa`nju, kod izrade planova realizacije, treba posvetiti osvetljenju: puteva, ulica, raskrsnica, pe{a~kih prelaza, {etali{ta, parkova, skulptura, objekata od posebnog zna~aja, a naro~ito nepokretnih kulturnih dobara.
39 2.1.2.11.3. TELEKOMUNIKACIJE Planski cieljevi U skladu sa Prostornim planom Republike Srbije u oblasti telekomunikacionog sistema osnovni ciljevi su: - najmanje udvostru~iti postoje}i broj telefona -obezbediti telefone za sve privredne subjekte, ustanove, doma}instva i druge korisnike -zameniti dotrajalu opremu i modernizovati mreù, da bi se obezbedilo pouzadanije i kvalitetnije funkcionisanje telekomunikacionog sistema i uslovi za uvo|enje novih (savremenih) usluga -uvo|enje novih telekomunikacionih usluga, primenom novih tehnologija, a posebno uvo|enjem opti~kih kablova u mesnu mreù i stvaranje uslova za formiranje {irokopojasne ISDN (digitalne mreè integrisanih usluga) - uvo|enje mobilnih usluga zasnovanih na radio-prenosu -izgradnja moderne pristupne (kablovske) mreè za obezbe|enje {irokopojasnih servisa U oblasti telekomunkacionog sistema radio-difuzije osnovni ciljevi su: -razvoj i afirmacija javnih, komercijalnih i lokalnih radio i TV programa telekomunikacionog sistema radio-difuzije Republike, uz permanentno pra}enje i uku~ivanje novih tehnologija u skladu sa svetskim trendovima -dogradnja mreè za dopunsko pokrivanje (TV i radio repetitori) i dogradnja postoje}eg i razvoj novog sistema radio-relejnih veza -izgradnja kablovskog distribucionog sistema Fiksna telefonija U skladu sa napred navedenim ciljevima i razvojem grada planira se dostizanje broja od 55000 telefonskih priku~aka. Da bi se to ostvarilo potrebno je izvr{iti pro{irenje postoje}ih telefonskih centrala (GATC Novi Pazar i IS Ukras) kao i izgradnju novih u skladu sa naraslim potrebama i planovima grada i nadle`nog telekomunikacionog preduze}a. Planira se dalji razvoj TT mreè koji }e pratiti razvoj grada. U planu je decentralizacija primarne TT mreè GATC Novi Pazar izgradnjom 3 nova IS i to: IS "Postenje" (Deèvski put), IS "Dojevi}e" (Poèga) i IS "Selakovac". U samom gradu planira se izvo|enje 2 nova kablovska podru~ja u okviru GATC : jedno na potezu od op{tine do nove SUP-ove zgrade ( od ul. Stevana Nemanje do reke Ra{ke ) i drugo koje obuhvata naselje Vojni~ke livade \ur|eve Stupove i deo naselja varo{ Mahala. Planira se i pro{irenje IS "Ukras" za 2 nova kablovska podru~ja: Mur i zanatski centar u okviru medicinskog centra i Hadèta. TT mreù graditi uz maksimalnu primenu opti~kih kablova i sistema prenosa. Medijume prenosa, u svim saobra}ajnim ravnima, predstavlja}e opti~ki kablovi i RR sistemi. Osnovni koridori TT mreè dati su na grafi~kom prilogu. Du` svih postoje}ih i planiranih saobra}ajnica potrebno je obezbediti koridore za polaganje telekomunikacionih kablova. Na delu trase opti~kih kablova koja je zajedni~ka sa kablovima mesne mreè, polagati polietilenske cevi u isti rov kako bi se kroz nju mogao naknadno provu}i opti~ki kabl. U delovima grada sa ve}om gustinom stanovanja planirati opti~ke kablove ve}ih kapaciteta uzimaju}i u obzir potrebe velikih korisnika telekomunikacionih usluga. Konfiguracija i kvalitet mreè mora biti takav da obezbe|uje: - da se u najkra}em roku udovolji molbi pretplatnika za uvo|enjem telefona, - da kvalitet prenosa odgovara propisanim uslovima, da tro{kovi gra|enja i odràvanja budu {to niì. Planira se dalje instaliranje telefonskih govornica koje }e se realizovati prema Programu davalja u zakup na odre|eno vreme neizgra|enog javnog gra|evinskog zemlji{ta. Mobilna telefonija Prostornim planom Republike Srbije (Sl.glasnik RS br13/96) predvi|eno je "uvo|enje mobilnih usluga zasnovanih na radio prenosu". Pored toga u pogledu osiguranja prostora za potrebe telekomunikacionog saobra}aja predvi|eno je da se obezbedi : 1. osiguranje prostora za po{tanske i telekomunikacione objekte u centrima naselja, 2.osiguranje koridora za telekomunikacione kablove du` svih novih i postoje}ih puteva i 3.osiguranje koridora za radio-relejne veze (RR veze). Polaze}i od ovih
40 ~injenica i drugih odluka dràvnih organa Telekom je pristupio realizaciji razvoja sistema mobilne telefonije na teritoriji Republike Srbije u GSM sistemu (GSM Globalni Sistem Mobilnih telekomunikacija), a u skladu sa ETSI standardima (ETSI - Evropski Telekomunikacioni Institut za Standarde). GSM sistem je trenutno jedini javni sistem mobilnih korisnika koji je op{te prihva}en u Evropi i u zna~ajnom delu ostalog dela sveta. Jedino u GSM sistemu je mogu}e realizovati funkcije me|umre`nog i me|unarodnog roaming-a, kao i neke druge zna~ajne funkcije. Zbog toga, u pogledu izbora tipa sistema u Evropi jo{ uvek nema racionalne alternative. Mreà GSM sistema Telekoma treba da prostorno i organizaciono obezbedi me|usobno povezivanje i radio komuniciranje mobilnih korisnika na teritoriji Republike Srbije, sa mogu}no{}u potpunog povezivanja i uklju~enja u javnu fiksnu mreù Srbije i druge mreè sa kojima je ona povezana. Sa teritorije koju pokriva GSM mreà mora biti omogu}eno: 1. automatsko uspostavljanje veza izme|u mobilnih korisnikai korisnika u okviru iste mreè, bez obzira gde se ti mobilni korisnici nalaze 2. automatsko uspostavljanje veza izme|u mobilnih korisnika i korisnika fiksne mreè, sa mogu}im uspostavljanjem komunikacije u oba smera. 3. automatsko kori{}enje sistema me|umre`nog i me|unarodnog "roaming"-a ("roaming"-sistem za automatsko ugovorno kori{}enje usluga drugih radi mreà). Na Teritoriji Republike Srbije u operativnom radu su dva mobilna operatora MOBTEL (od 1996.) iTELEKOM (od 1998.). Oba operatora implementirali su GSM sisteme druge generacije. Na teritoriji Novog Pazara prisutna su oba operatora mobilne telefonije: MOBTEL i TELEKOM koja poseduju mreè baznih stanica koje ne pokrivaju u potpunosti signalom podru~je cele Op{tine. Oba operatera planiraju dalje {irenje svojih mreà. U ovoj oblasti o~ekuje se i uvo|enje tre}eg operatora, kako bi se konkurencijom sa postoje}im postigli ve}i kapaciteti i bolji kvalitet usluga, uz povoljnije uslove za korisnike. Planira se potpuna pokrivenost Grada mreàma mobilne telefonije. Kablovski distributivni sistem Ne postoji izgra|en KDS. Prilikom polaganja TT kablova na podru~ju IS "Ukras" u primarnoj mreì postavljena je cev 40 mm za kablovsku televiziju. Oko 50% pretplatnika ima ura|en privod za KDS. KDS sistem razvijati u skladu sa zahtevanim potrebama i zakonskom regulativom koja defini{e ovu oblast. Izgradnja KDS treba da omogu}ava kori{}enje niza usluga kao {to su: brzi internet, kablovska TV, telemetrija, telemedicina, video na zahtev... Planirana arhitektura kablovskog sistema treba da predstavlja hibridnu dvosmernu mreù sa vi{e hijerarhijskih nivoa. Trase vodova kablovske TV utvr|ivati detaljnom razradom kroz planove nièg reda Po{tanski saobra}aj U granicama generalnog plana postoji 7 objekata u kojima se nalazi PTT sa ukupno 17 {altera koji je je nedovoljan za broj usluga koje se preko njih obavljaju. U cilju pruànja {to kvalitetnije usluge korisnicima potrebno je {iriti mreù po{tanskih objekata. Planira se pokrivanje po{tanskom mreòm celokupne teritorije plana, tako {to }e po unapred definisanim standardima, vezano za broj stanovnika koji bi gravitirali ka budu}oj JPM, vr{iti alokacija istih i time doprineti boljoj dostupnosti po{tanske usluge bilo koje vrste. Po{tanski objekti }e se locirati svuda tamo gde se proceni postojanje realne potrebe i obostranog interesa korisnika po{tanskih usluga i ovla{}enih preduze}a za pruànje po{tanskih usluga. Za nove jedinice po{tanske mreè uglavnom }e se koristiti postoje}i gra|evinski objekti koji }e se za te po{te uzimati u najam ili }e se otvarati putem "ugovornih po{ta". Strategijskim na~inom razmi{ljanja i kreiranja promena u okruènju novu organizacionu strukturu po{tanskog saobra}aja prilagoditi savremenim tendencijama razvoja i takvim ciljevima koji bi uticali na pove}anje efikasnosti i efektivnosti sistema {to bi u krajnjoj liniji dovelo i do kvalitetnijeg zadovoljenja potreba korisnika za po{tanskim uslugama kao i boljeg ostvarivanja ciljeva poslovanja ovla{tenih preduze}a.
41 Novom makro i mikro organizacionom {emom planira se organizovanje rada po{te prema uslugama: paketske, pismonosne, platni promet, ekspres usluge itd. Planira se i formiranje specijalizovanih slu`bi koje }e se baviti transportom i obezbe|enjem novca, otvaranje Post [opa, itd. U cilju realizacije ovako zami{ljene strategije razvoja planira se JPM u svim stambenim zonama, zonama privre|ivanja, usluga, zonama javnog interesa i obrazovanja, zdravstva, de~je i socijalne za{tite, uprave i administracije, kulture - jednom re~ju svuda tamo gde se proceni postojanje realne potrebe i obostranog interesa.
2.1.2.11.4. TOPLIFIKACIJA Ocena stanja Na teritoriji grada postoji izgra|en toplifikacioni sistem, koji se sastoji od tri celine, odnosno sa tri zasebna izvori{ta energije. Najve}e izvori{te je "Centar" sa dva kotla po 7 MNJ, oko koga je formiran relativno veliki konzum, Toplana "CENTAR" radi na te~no gorivo - te{ko lo`-ulje, - mazut. Ostala dva izvori{ta su na ~vrsto gorivo: 2."BOR" sa kapacitetom od 2,2 MNJ, i 3."LUG" sa MNJ. Treba odmah re}i da po pravilu, sistemi daljinskih grejanja u tranzicionim sredinama trpe velike te{ko}e u finansijskom funkcionisanju. Razlog tome je u netrì{nim cenama i prevelikim tro{kovima celih postrojenja. Odavno se do{lo do zaklju~ka da se ovaj sistem ne isplati, ukoliko nema kogeneracije, tj. kombinovane proizvodnje elektri~ne i toplotne energije. Poseban prblem prvog izvori{ta je u tome {to se nalazi u centru grada, u gustom jezgru, pa stoga postoje predlozi o izme{tanju ove kotlarnice na neku drugu lokaciju. Pravila ure|enja [to je mogu}e jeftinija energija, ostvarivanje visokog energetskog standarda za maksimiziran broj stanovnika i privrede, uz odrìv razvoj su glavni zadaci pri planiranju i realizaciji energetskih projekata. Planiranje se zasniva na osnovama: - eliminacija elektri~ne energije kao energenta za zagrevanje prostora, uvo|em drugih goriva u distribuciju, i svo|enjem cena pojedina~nih energenata na realne, - izrazito pogu{}avanje priklju~ivanja na postoje}i sistem, toplifikacije, pre svega za zone sa visokom gustinom stanovanja, - primena mera za racionalizaciju i u{tedu energije, gde pored tehni~ko-tehnolo{kih mera treba uvesti nove tarife naplate /ko potro{enoj energije, a ako ima te{ko}a, onda po instalisanoj snazi obavezno/. Razvoj sistema toplifikacije, izvoditi: - uvo|enjem projekta o gazdovanju energijom, kojim treba obuhvatiti kompletne podatke o sistemu i korisnicima sistema, kao i definisati kriterijume za tehni~ki prijem objekata u pogledu toplotne za{tite zgrada, sve u cilju racionalizacije i u{tede energije. - eventualnom gradnjom nove kotlarnice u privrednoj zoni, - gra|enjem toplovodnih ogranaka i priklju~aka po potrebi za novopriklju~ivane objekte na magistralni gradki toplovod. Treba {to je mogu}e vi{e i}i na niè temperature vode kao primarnog grejnog medija, {to se pokazalo ekonomi~nim u razvijenim sredinama. Izgradnja toplovoda /rekonstrukcija i izgradnja novih ogranaka/, priklju~aka za pojedine objekte, kao i toplotnih podstanica u objektima, sve unutar zone toplifikacije, }e se graditi na osnovu ovog plana i posebnih dokaza. Posebni dokazi obuhataju: 7.energetsku saglasnost, tehni~ke uslove, uslove gra|enja, i predlog trase od nadle`nog komunalnog preduze}a,
42 8.saglasnosti ostalih preduze}a komunalne infrastrukture na poloàj odre|enog objekta, uz njihove eventualne tehni~ke i druge uslove. Gasifikacija Obzirom da je Prostornim planom Srbije zacrtano da prirodni gas preko republi~ke mreè gasovoda do|e do Novog Pazara, ovim planom se obuhvata i segment gasifikacije. Po{to je gas veoma konjunkturan energent, treba o~ekivati po~etak realizacije ovog projekta, znatno pre izteka perioda za koji se radi plan. Zona gasa je celo podru~je plana, a obuhvata ~ak i podru~ja u kojima izvedenih toplifikacionih objekata. Postoje dva nivoa gasovodnih vodova u na podru~ju plana : 1. gasovodna gradska mreà srednjeg pritiska do 12 bara sa merno-regulacionim stanicama, od glavne-merno regulacione stanice gde se pritisak gasa smanjuje sa 50 na 12 bara, do stanica sa dalje sniàvanje pritiska gasa, sa 12 na 4 bara. Sve stanice se grade na osnovu urbanisti~kih planova, ili planova parcelacije, a cevovodi srednjg pritiska /12 bara/ na osnovu ovog plana i posebnih dokaza, gore definisanim. distributivna mreà niskog pritiska do 4 bara, od merno-regulacionih stanica, ulicama /ve}inom sa obe strane ulice/ do objekta svakog potro{a~a. Gradnja ovih objekata }e se zasnivati na ovom planu i posebnim dokazima, gore definisanim. Glavna merno-regulaciona stanica bi}e planirana severozapadno od grada i to van podru~ja generalnog plana. Cevovod }e sti}i od Ra{ke, pa stoga }e to biti orijentacija ovog objekta, za koji odobronje za gradnju daje republika. Pored tri merno-regulacione stanice, mogu se po potrebi, planirati jo{, teoretski neograni~en broj takvih objekata Ostali sistemi Za proizvodnju toplotne energije koristiti i ostala konvencionalna goriva: ~vrsta i te~na goriva, te~ni naftni gas, ~ak i elektri~nu energiju, ukoliko je bilo {ta drugo nemogu}e koristiti. Pri odobrenju za gradnju objekata koja }e imati izvori{ta na elektri~nu energiju, potrebno je raditi analizu opravdanosti. Ukoliko se ukaè potreba ili mogu}nost, graditi postrojenja za kori{}enje obnovljivih izvora energije. Pravila gra|enja Na~in gra|enja svakog od objekta ove infrastrukture se uvek defini{e tehni~kim, energetskim, i drugim uslovima nadle`nog preduze}a za tu komunalnu infrastrukturu. Toplovode po pravilu graditi beskanalno sa predizolovanim cevima, i sa kablovskim vodovima za otkrivanje curenja vode. Pored ovoga, ostavlja se mogu}nost gradnje prave ~eli~nim cevima sa izolacijom, u podzemnim betonskim neprohodnim kanalaima, sa poklopcima do mah 1 metar ispod terena. Dimenzije svetlog otvora se kre}u od 50 h 40 cm, do 130 h 70 cm. [ahte se grade od betona, uglavnom veli~ine 2oo h 2oo cm, dubine do 2 metra, sa poklopcem u ravni terena. Zatrpavanje rovova /izuzev onih na zelenim povr{inama/ vr{iti isklju~ivo {ljunkom. Gradska mreà gasovoda je mreà srednjeg pritiska od mah 16 bara. Pravi se od ~eli~nih be{avnih cevi, kvaliteta ~1212, sa strogo propisanom tehnologijom izrade i ispitivanja ispravnosti. Rastojanje ovih cevi od objekata je min 3 metra, dubina je min 80 cm, a uglavnom 1 metar. Pri prolazu ispod ulica, dubina ukopavanja je min. 1,5 metara, a ako se ista ne moè ostvariti, onda cevi postavljati u za{titu prema pravilima. Distributivna mreà gasovoda se radi od polietilenskih cevi visoke gustine, i polaè se direktno u zemlju, na minimalnoj dubini od 80 cm, a ispod ulica, minimalna dubina je 1,5 metara. Udaljenje od objekata je 1 metar , a od drugih instalacija 4o cm, izuzetno 20 cm. Ukoliko se ova rastojanja ne mogu ostvariti, onda treba primeniti dodatne mere /za{titne cevi, pove}ana debljina cevi, itd/. Za razliku od dgugih instalacija, ove se postavljaju uglavnom u trotoarima, i to sa obe strane ulice. Iznad cevi na 25 cm se postavlja upozoravaju}a traka, a svi poloèni vodovi moraju biti geodetski snimljeni i ucrtani u katastar podzemnih instalacija.
43 Gasne merno-regulacione stanice graditi prema potrebama, a u cilju smanjenja pritiska gasa sa 12 bara /gradska mreà/ na 4 bara /distributivna mreà/ Gasne merno-regulacione stanice graditi u ogra|enim zonama zidane ili limene. Dimenzije stanice su minimum 0.8 m h 1.5 metara, a maksimum 3.0 h 5.0 metara. Oko stanice se postavlja ograda visine 2,5 metara na 2 metra od zidova stanice. Prostorije su dobro ventilirane, a pod im je od materijala koji ne varni~i. Protivpoàrni {aht se nalazi na min. 5 metara od stanice. U stanicama {iroke potro{nje je obavezno ugra|ivanje odorizatora - sredstva za ubacivanje mirisa u gas, dok to za pojedince potro{a~e nije potrebno. Za gradnju gradske gasovodne mreè i merno-regulacionih stanica koristiti "Uslove i tehni~ke normative za projektovanje i izgradnju gradskog gasovoda" /SL. list grada Beograda" broj 14 od 15.07.1977/, a za distributivnu mreù prema "Pravilniku o tehni~kim uslovima i normativima za projektovanje i izgradnju distributivnih gasovoda od polietilenskih cevi za radni pritisak do 4 bara" /Sl glasnik RS broj 22 od 18 04.1992/. Kapaciteti /veli~ine/ objekata gasovodne gradske mreè }e se odre|ivati naknadno, prema potrebama, urbanisti~kim planovima.
2.1.3. OSTALO GRADJEVINSKO ZEMlJI[TE

2.1.3.1. STANOVANJE Prema nezvani~nim podacima popisa iz 2002. godine na podru~ju GP-a Novi Pazar zabeleèno je ukupno 79958 stanovnika, 18141 doma}instavo i 18060 stambenih jedinica:. - broj stanovnika ............................................................................................ 79.958 - broj doma}instava ...................................................................................... 18.141 - broj stanova ............................................................................................... 18.060 - kvantitativni manjak ......................................................................................... 81 Na osnovu analize postoje}eg stanja razme{taja i izgradjenosti u zonama stanovanja, prostornih mogu}nosti prema valorizaciji prostora i o~ekivanog broja stanovnika (110.000), odnosno doma}instava (25.000) do 2020.godine, dugoro~ni koncept razme{taja zona stanovanja obezbedjuje: - da svako doma}instvo ima stan, odgovaraju}i po veli~ini i opremljenosti; - prose~nu veli~inu stana 88m2, odnosno ukupnu povr{inu stambenog prostora za 25.000 stanova 2.000.000 m2 i prose~nu povr{inu stana po stanovniku, oko 18m2 (prose~na veli~ina doma}instva je 4,40 ~lana). U planskom periodu potrebno je ostvariti: - novih 7.000 stanova - novih 965.000m2 stambenog prostora Prostorni razme{taj zone stanovanja zasniva se na razli~itim gustinama stanovanja {to omogu}ava racionalnije kori{}enje gradjevinskog zemlji{ta u urbanisti~ki organizovanim zonama, zonama pogu{}avanja, rekonstrukcije i u zonama srednjih gustina u obodnim delovima podru~ja GP-a. Zone najvi{ih gustina zastupnjene su u zoni gradskog centra, u celinama Stara ~ar{ija I Centar grada. Gustine postepeno opadaju prema perifernim zonama podru~ja GP-a. Izgradnja SOCIJALNIH STANOVA vr{i}e se prema posebnom programu, a mogu}a je u svim zonama visokih i srednjih gustina. Planirane su zone stanovanja sa slede}im gustinama: A-VISOKE GUSTINE STANOVANJA A1-Gs = 100 - 150- stanova/ha (400-600 stanovnika/ha) A1.1.-Gs=70-100 stanova/ha (300-400 stanovnika/ha) A2-Gs=40-70 stanova/ha (170-300 stanovnika/ha)
44 B - SREDNJE GUSTINE STANOVANJA B.1. B.1.1. B.2. B.2.1. Gs = 20-40 stanova/ha (110-170 stanovnika/ha) Gs = 20-40 stanova/ha (110-170 stanovnika/ha) Gs = 15-25 stanova/ha (60-110 stanovnika/ha) Gs = 15 -25 stanova/ha (60-110 stanovnika/ha)
C - NISKE GUSTINE STANOVANJA C - Gs = do 15 stanova/ha (60 stanovnika/ha) A - VISOKE GUSTINE STANOVANJA A.1. - GUSTINE STANOVANJA Gs = 100-150 stanova/ha Gustine A1 zastupnjene su na pojedina~nim lokacijama u centralnim delovima grada. To su uglavnom postoje}e zone kolektivnog stanovanja spratnosti preko P+6 , sa poslovnim prostorom u prizemnim i drugim etaàma. Ove zone se zadràvaju, uz mogu}u nadgradnju objekata, isklju~ivo u cilju sanacije ravnih krovova. Povr{ina ove zone je 9.00 ha, a kapacitet je oko 1.000 stanova. A.1.1. - GUSTINE STANOVANJA Gs = 70-100 stanova/ha Gustine A1.1. ~ine nove zone stanovanja, planirane na nekoliko lokacija: - na ju`noj padini, ispod turskog {anca (CELINA 3 /10/11). Mogu}a je - izgradnja spratnih nizova spratnosti 3 do 6 etaà (kombinacija suterena i spratova), terasasto, prilago|eno konfiguraciji terena. Povr{ina ove zone iznosi oko 14,50 ha. - u zoni Carina (CELINA 1 /47/22). Spratnost objekata u ovoj zoni, iznosi P+4 do P+6. Povr{ina ove zone iznosi 1,50 ha. - Ovaj tip stanovanja planiran je i na delu kompleksa Vojske SCG (planiranog za iseljenje) okvirne povr{ine 10,00 ha. Maksimalna spratnost u ovoj zoni je P+4 do P+6. Ukupna povr{ina stambenih zona gustine A.1.1. iznosi oko 26,00ha. U ovim zonama mogu}e je ostvariti oko 2.000 stanova. A.2. - GUSTINE STANOVANJA Gs = 40-70 stanova/ha Gustine A.2. su zone individualnog stanovanja u zoni gradskog centra i neposredno oko gradskog centra. Osnovna spratnost je P+2+(Pt). Mogu}a je i vi{a spratnost, P+3(+Pt), uz rekonstrukciju, dogradnju i nadgradnju, ali pod posebnim uslovima propisanim pravilima gra|enja, osim u zonama za{tite kulturno-istorijskog nasle|a ("Stara ~ar{ija"). Mogu}a je izgradnja poslovnog prostora, u prizemnim ili drugim etaàma. Vi{a spratnost P+4(+Pt), mogu}a je samo uz promenu urbane strukture (individualno u vi{eporodi~no), povezivanjem (sjedinjavanjem) parcela, prema posebnim pravilima gra|enja, osim u zoni kulturno-istorijskog nasle|a. Povr{ina ove zone iznosi oko 200,00 ha, a kapacitet je oko 9.000 stanova. U zoni visokih gustina A, mogu}e je ostvariti ukupno oko 12.000 stanova, na povr{ini od 235 ha.. U svim zonama visokih gustina, mogu}e je razvijati tercijalne delatnosti kao prate}u funkciju, prema Pravilima gra|enja. Deo ove zone koji se nalazi u okviru istorijskog jezgra i predstavlja prostornu kulturnoistorijsku celinu od velikog zna~aja, realizova}e se na osnovu pravila i uslova nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture. Zone stanovanja tipa A.2. koje su u okviru neposredne zone za{tite istorijskog jezgra Novog Pazara, realizova}e se na osnovu op{tih i posebnih pravila propisanih u poglavlju 3.2.
45 B - SREDNJE GUSTINE STANOVANJA B.1. - GUSTINE STANOVANJA Gs = 20-40 stanova/ha Gustine B1 su zone prete`no postoje}eg individualnog stanovanja u okviru 9 gradskih celina, sa prate}im komercijalnim delatnostima (usluge, mala privreda). Osnovna spratnost u ovim zonama P+2+Pt. Ve}a spratnost P+3(+Pt), mogu}a je na glavnim saobra}ajnim pravcima (prema Ribari}ima, prema Roàju, odnosno Sjenici). U slu~aju promene urbane strukture i rekonstrukcije, primenjiva}e se parametri za gustine A2. Ukupna povr{ina ove zone iznosi oko 300,00 ha, a kapacitet je oko 6000 stanova. B.1.1. - GUSTINE STANOVANJA Gs = 20-40 stanova/ha ~ine nove zone stanovanja gustine od 20-40 stanova /ha koje su planirane na povoljnim, neizgra|enim terenima MZ Musala (CELINA 3) i na drugim lokacijama koje predstavljaju zaokruìvanje zona B.1. Izgradnja u ovim zonama vr{i}e se prema uslovima za zonu B.1. Ukupna povr{ina zona B.1.1. iznosi oko 45,00 ha. U njima je mogu}e ostvariti oko 900 stanova. B.2. GUSTINE STANOVANJA Gs = 10-20 stanova/ha Gustine B.2. su postoje}e zone stanovanja formirane periferno, du` 4 osnovna saobra}ajna pravca: prema Ra{ki (sever), prema Banji Raj~inovi}e (zapad), prema Ribari}ima (jugozapad) i prema selu Trnava (jugoistok). U ovim zonama, osnovna spratnost je P+1+Pt. Mogu}e je pogu{}avanje postoje}ih stambenih celina, uz dogradnju, nadgradnju i izgradnju novih objekata spratnosti do P+2+Pt. Mogu}a je i ve}a spratnost do P+3(+Pt) u okviru linijskih centara i na repenim ta~akama. Du` pomenutih saobra}ajnih pravaca primenjiva}e se parametri za gustine B.1.. Zone ovih gustina zahvataju povr{inu od 320 ha, a kapacitet je oko 3800 stanova.
SME[TAJNE MOGU]NOSTI U ZONAMA STANOVANJA Tabela 2.1.3.1. pros. vel. gra|.parc. ari
STANOVANJE gustine stanovanja Gs- stanovi/ha 100-150 70-100 40-70 SVEGA visoke g.
{ifra
povr{. zone ha
broj broj stanova stanovn.
prose~na gustina stan Gs
prose~na gustina naselj.Gn 444 308 180 204 88 88 52 43 62 25 25 87
povr{ina stamb. prost. m2 55000 120000 585000 760000 540000 81000 342000 270000 1233000 27000 27000 2020000
prose~na vel. stana m2 55 60 65 60 90 90 90 90 90 90 90 80
prose~na vel. dom. m2 4 4 4 4 4.50 4.50 4.50 4.50 4.50 5 5 4.40
A.1. A.1.1. A.2. SA
9.00 26.00 200.00 235.00 300.00 45.00 320.00 315.00 980.00 55.00 55.00 1270.00
1000 2000 9000 12000 6000 900 3800 3000 13700 300 300 26000
4000 8000 36000 48000 26400 3960 16720 13670 60750 1380 1380 110130
111 77 45 51 20 20 12 10 14 5 5 20
2.50 2.50 5.00
20-40 20-40 15-20 15-20
B.1. B.1.1. B.2. B.2.1. SB
8.42 10.50 7.15 18.33 18.33 4.88
SVEGA srednje g.
C
SVEGA male gust. UKUPNO
do 15
C SC
A+B+C
Zone stanovanja tipa B.2. koje su u okviru II i III zone za{tite kompleksa \ur|evi stupoviPetrova crkva, realizova}e se na osnovu posebnih pravila gra|enja propisanih u poglavlju 4.2.2 B.2.1. GUSTINE STANOVANJA Gs = 10-20 stanova/ha Planirane zone stanovanja gustine 15-20 stanova/ha razme{tene su na povoljnim terenima u okviru KO Paralovo (ZONA 12), KO Pobr|e (ZONA 15), KO Osoje (ZONA 20), KO Mur (ZONA 10) zatim KO Ivan~a i Banja Raj~inovi}e (ZONA 14). Izgradnja u ovim zonama vr{i}e se prema uslovima za zonu B.2. Ukupna povr{ina ovih zona je oko 315 ha, a kapacitet je oko 3000 stanova. U zoni srednjih gustina B, mogu}e je ostvariti ukupno oko 13.700 stanova, na povr{ini od 980 ha. C - NISKE GUSTINE STANOVANJA Gs = do 10 stanova/ha Niske gustine stanovanja C zadràne su na pojedina~nim lokacijama u obodnim delovima Generalnog plana. To su zone prete`no realizovane, ali je neophodno njihovo zaokruìvanje zbog o~uvanja okolnog {umskog zemlji{ta (ZONE 13 i 17). Ovim gustinama pripadaju i zone rezidencijalnog stanovanja u okviru Novopazarske banje, Banje Raj~inovi}e i naselja Izbice (CELINA 8). Prete`ni tip u ovim zonama je individualna stambena gradnja na parcelama, sa slobodnostoje}im objektima van regulacije, i jednim ili vi{e stanova u objektu. Ove zone obuhva}ene su posebnim pravilima gra|enja. Povr{ina ovih stambenih zona iznosi oko 55,00 ha, a ukupan broj stanova oko 300.
2.1.3.2. PRIVRE\IVANJE Na osnovu studije dru{tveno-ekonomskog razvoja, za punu zaposlenost do 2020.god. ra~unaju}i 400 radnika na 1000 zaposlenih, broj radnih mesta treba da bude oko 44.000 u 2020.godini. U skladu sa uslovima trì{nog privre|ivanja, dugoro~no treba razvijati privredne i vanprivredne delatnosti tako da se ostvari puna zaposlenost sa slede}om strukturom zaposlenih po delatnostima u 2020. godini: - radna mesta u sektoru primarnih delatnosti - 2% od ukupnog broja, odnosno oko 900; - u sektoru sekundarnih delatnosti 50% ili 22.000; - u sektoru tercijalnih delatnosti 20-21% ili oko 9.100; - u sektoru kvartarnih delatnosti 27-28% ili oko 12.000. Zone privredjivanja definisane su prema razme{taju industrijskih preduze}a koja su se formirala dugi niz godina u dolinama reke Ra{ke, Jo{anice i Trnavske reke. Razme{taj ovih zona podeljen je na ~etiri velike celine prema lokaciji u odnosu na glavne saobra}ajne pravce. Nove privredne zone planiraju se kao skup malih i srednjih preduze}a koje su po pravilu me{ovite namene (poslovanje, usluge, stanovanje). U svim ovim zonama, na ulazno-izlaznim pravcima, formiran je niz privatnih preduze}a prete`no za proizvodnju konfekcije i obu}e, trgovinskih preduze}a na veliko i malo, preduze}a za izradu name{taja, PVC stolarije, gradjevinskih preduze}a tipa inènjeringa i sl, koja su rasuta po celoj teritoriji Generalnog plana, prete`no u stambenim zonama. Izgradnja ovih objekata vr{i}e se prema pravilima gra|enja propisanim u poglavlju 4. RADNA ZONA I - potez Novi Pazar-Ra{ka - dolina reke Ra{ke Ova, zona privredjivanja obuhvata postoje}e i planirane industrijske i druge privredne kapacitete, u dolini reke Ra{ke, gde je, pored postoje}ih velikih proizvodnih kompleksa, planirana dalja izgradnja i razvoj preduze}a najraznovrsnije strukture privre|ivanja i usluga. U ovim zonama, mogu}a je i transformacija preduze}a, vlasni~ka, prostorna i funkcionalna. Procesi transformacije i dekomponovanja, odnosno prostorna reorganizacija odvija}e se tako {to }e da se formira vi{e manjih proizvodnih celina koje }e imati mogu}nost nezavisnog funkcionisanja. Mogu}a je prenamena ovih kompleksa u komercijalne delatnosti.
48 Povr{ina kompleksa RADNE ZONE I, iznosi oko 68,00ha. Broj zaposlenih u ovim zonama iznosi oko 9.000. RADNA ZONA II - potez Ra{ka-Rogozna- Trnava (dolina Trnavske reke) Na potezu izmedju ul. Rudjera Bo{kovi}a (put za Rogoznu) i Trnavske reke sme{teno je vi{e preduze}a u dru{tvenom i privatnom vlasni{tvu vi{enamenskog karaktera (poslovanje i stanovanje). ukupne povr{ine oko 15,00ha. Du` ovog pravca planirane su i nove zone male privrede sa stanovanjem na povr{ini od oko 5,00ha. Ukupna povr{ina RADNE ZONE II iznosi oko 20,00ha, a kapacitet je oko 2.500 radnih mesta. RADNA ZONA III-potez Novi Pazar-Roàje (dolina reke Jo{anice) U ovoj zoni, pored postoje}ih preduze}a, na pravcu Novi Pazar-Roàje, planirana je izgradnja objekata male privrede, za potrebe malih i srednjih preduze}a, povr{ine oko 15,00 ha. Ukupna povr{ina RADNE ZONE III iznosi oko 16,00ha, a kapacitet je oko 1500 radnih mesta. RADNA ZONA IV - potez Novi Pazar-Sjenica-Tutin Ova zona obuhvata postoje}a preduze}a du` Dubrova~ke ulice i novu privrednu zonu du` planirane obilaznice. Realizacija nove privredne zone vr{i}e se fazno. Povr{ina RADNE ZONE IV iznosi oko 56,00ha, a broj radnih mesta, oko 6000.
RADNA ZONA V Moè se konstatovati da u centralnoj zoni grada, pa i {ire u perifernim stambenim zonama, funkcioni{e jo{ jedna, V zona, u kojoj je sme{ten i u kom se planira zna~ajan potencijal gradske privrede. Privredjivanje koje se nalazi u okviru stambenih zona predstavlja prete`no me{ovitu namanu u kojoj se odvija stanovanje i rad. U ovim radni zonama mogu}e je ostvariti zna~ajan broj radnih mesta (oko 3.000). Ukupna povr{ina radnih zona iznosi oko 160,00ha. ZONE PRIVRE\IVANJA Tabela 2.1.3.2. RADNA ZONA 1. 2. 3. 4. 5. 1.-5. Radna Radna Radna Radna Radna zona zona zona zona zona I II III IV V Povr{ina (ha) 68,00 20,00 16,00 56,00 U zonama stanovanja 160,00 Broj zaposlenih 9.000 2.500 1.500 6.000 3.000 22.000
UKUPNO
2.1.3.3. USLUGE I SISTEM CENTARA Uslu`ne delatnosti planirane su u centrima svih nivoa, ali i kao prate}a delatnost ostalih funkcija, naro~ito funkcije stanovanja, a zatim privre|ivanja i javnih funkcija, u svemu prema pravilima ure|enja i pravilima gra|enja propisanim ovim Generalnim planom. Svoju ulogu naselja, gradskog karaktera, op{tinskog i regionalnog centra, Novi Pazar treba da ostvari formiranjem sistema centralnih funkcija u nekoliko nivoa:
49 - GRADSKI CENTAR - REONSKI CENTRI - LOKALNI CENTRI - LINEARNI CENTRI - TURISTI^KI CENTRI Sistem centara predstavlja osnovnu funkcionalnu mreù koja povezuje gradski kompleks prostora i namena, a pre svega stanovanje i rad sa funkcijama uprave, usluga i poslovanja, odnosno dru{tvene opreme i prate}ih funkcija, koje imaju gradski odnosno regionalni, op{ti, lokalni ili specifi~ni karakter. Pri tome, prema nivou i karakteru centara, u njima objedinjeno funkcioni{u sve ove namene, sa tendencijom da se stanovanje prevodi u vi{e nivoe funkcija, odnosno poslovno i dvojno stanovanje, pre svega u {irem a posebno uèm zahvatu gradskog centra, odnosno reonskih centara koji imaju va`nu ulogu u formiranju gradske funkcije na ~itavom podru~ju Generalnog plana. Lokalni centri se razvijaju u okviru naselja, blokova i lokalnih jedinica stanovanja, a linijski i poslovni centri u okviru {irih zona stanovanja i rada, sa programom pro{irenja ovih osnovnih gradskih namena u funkcionalnom, a pre svega u produktivnom smislu. GRADSKI CENTAR - obuhvata povr{inu od oko 94,00 ha, a prostire se oko u{}a Jo{anice u Ra{ku, prema glavnim pravcima razvoja grada, du` puta prema Ra{ki, Tutinu, Ribari}ima i Trnavi. (CELINA 1). Du` ovih pravaca gradski centar povezuje se linijski sa ostalim centrima (reonski, lokalni) i sa drugim delom odnosno pro{irenjem gradskog centra koji je planiran na lokaciji postoje}e Vojske SCG, povr{ine oko 26,00 ha. Novi gradski centar realizova}e se prema programu SO Novi Pazar, na osnovu planova detaljne regulacije, a namenjen je svim sadràjima gradskog centra regionalnog zna~aja (kultura, obrazovanje, zelenilo, stanovanje visokih gustina i poslovanje). Ukupna povr{ina gradskog centra sa pro{irenjem iznosi oko 120,00 ha. Deo gradskog centra, povr{ine oko 10,00ha ~ini zona za{tite kulturnog nasle|a u okviru istorijske urbane matrice: Novi Pazar-istorijsko jezgro. Mere za{tite u okviru ove zone definisane su u poglavlju 3.2. Ovaj prostor treba da bude nosilac funkcija i sadràja centra regionalnog zna~aja, ali i op{tinskog, gradskog, reonskog, pa i lokalnog centra, odnosno centra pojedinih celina. Planirani kapaciteti gradskog centra (norma 0,9 m2/stanovniku) - gravitaciono podru~je 110.000 stanovnika - povr{ina centra........... 94,00 ha, odnosno sa pro{irenjem 120,00 ha - gra|evinska povr{ina 10.000 m2 Glavno obele`je razvoja u narednom periodu bi}e transformacija i obnova starog gradskog jezgra, kao i izgradnja novih sadràja - javnih i ostalih funkcija. REONSKI CENTRI Na podru~ju GP Novi Pazar, planirano je formiranje 5 reonskih centra: jedan u okviru gradskog centra, a ostala 4 opsluùju stanovni{tvo gravitacionih celina i zona. Ovi centri, pored odgovaraju}ih uslu`nih delatnosti, sadrè i objekte javnih funkcija: objekte i prostore za delatnosti kulture, uprave, administracije, zatim osnovno i srednje obrazovanje, zdravstvo, de~ju za{titu i delatnosti koje nisu javne - verske objekte i zone stanovanja visokih ili srednjih gustina. Ukupna povr{ina reonskih centara iznosi oko 20,00ha: - gravitaciono podru~je..................... 110.000 stanovnika - povr{ina zemlji{ta........................... 20,00 ha - gra|evinska povr{ina..................... 140.000 m2 (1,3m2/stanovniku) 1- Reonski centar DE@EVSKI PUT (ZONA 17,18), povr{ine oko 7,00 ha, prostire se od raskrsnice puteva za Ra{ku, Novopazarsku banju i Deèvu (Postenje) ka kompleksu prostorne i kulturno-istorijske celine Petrova crkva-\ur|evi stupovi. Ovaj reonski centar, svojim sadràjima, predstavlja ulaz - "kapiju" kompleksa Petrove crkve, u ~ijoj se okolini neposredno nalazi. Navedeni reonski centar nalazi se u dolini [estovskog potoka, u zoni za{tite pejzaà. U skladu sa tim, planirani su razli~iti sadràji za potrebe obli`njih naselja: Postenje, Deèva, Novopazarska banja, ali i za potrebe razvoja turizma (izletni~kog, tranzitnog, banjskog). Ovaj reonski centar sadrà}e objekte: obrazovanja,
50 zdravstva, de~je za{tite, kulture, zatim reonski park, sportske terene i usluge reprezentativnog izgleda i karaktera. 2- Reonski centar SALAKOVAC 2 (ZONA 14), povr{ine 2,20ha, nalazi se izme|u reke Ra{ke i raskrsnice pteva za Banju Ra~inovi}e i Tutin. Ovaj centar opsluùje zapadni deo naselja (ZONE 14 i 15). Zelenim koridorom, ovaj centar je povezan sa reonskim sportskim centrom i dalje du` reke, sa gradskim sportskim centrom. Linijskim centrom, ostvaruje se veza sa lokalnim centrom SALAKOVAC1 i gradskim centrom. Ovaj reonski centar povezan je tako|e sa banjskim parkom i sportsko-rekreativnom zonom Banje Raj~inovi}e zelenim koridorom du` reke Ra{ke i potoka, a linijskim centrom povezan je sa banjskim centrom. Sadrì, uslu`ne delatnosti i poslovanje specifi~nog karaktera, zatim stanovanje, verske objekte i objekte javnih funkcija: osnovno i srednje obrazovanje, objekte uprave, kulture, zelenile i rekreativne povr{ine i sl. 3- Reonski centar MUR (ZONA 11), povr{ine oko 8,80 ha, nalazi se na dve lokacije u dolini reke Jo{anice, povezane linijskim centrom du` glavnog puta za Ribari}e i zelenim koridorom du` reke. Ove dve komplementarne lokacije dopunjuju se i opsluùju ~itav ju`ni i jugozapadni deo naselja ( deo CELINA 2 i 3 i ZONE 10, 11, i 12). Sadrè objekte osnovnog i srednjeg obrazovanja, zdravstva, de~je za{tite, zatim zelenilo, sport i rekreaciju i odgovaraju}e objekte uslu`nih delatnosti, stanovanja i poslovanja, zna~ajnih za razvoj tranzitnog turizma. 4- Reonski centar TRNAVA (ZONA 20), povr{ine oko 2,00 ha, nalazi se na saobra}ajnom pravcu prema Trnavi, uz Trnavsku reku. Zelenim koridorom reke i linijskim centrom povezan je sa istoimenim lokalnim centrom. Opsluùje jugoisto~ni deo naselja, kao i podru~je van Generalnog plana. LOKALNI CENTRI Planirano je da podru~je Generalnog plana opsluùje 10 lokalnih centara. Ovi centri sadrè uglavnom uslu`ne delatnosti i odre|ene objekte javnih funkcija: zdravstne stanice i ambulante, osnovne {kole, odre|ene prostore namenjene kulturi, upravi i administraciji, verske objekte i odgovaraju}e komercijalne delatnosti sa stanovanjem. Lokalni centri zauzimaju ukupnu povr{inu oko 11,00 ha. - povr{ina zemlji{ta........................... 11,00 ha - gra|evinska povr{ina..................... 55.000 m2 1. LOKALNI CENTAR "DUGALI]A BRDO" - Planiran je u ZONI 12 i opsluùje nove stambene zone srednjih gustina B2. Ukupna povr{ina ovog centra iznosi 1,20ha. 2. LOKALNI CENTAR "HAD@ET" (CELINA 3) planiran je u okviru nove zone stanovanja visokih gustina, na povr{ini od 1,40ha. 3. LOKALNI CENTAR "SALAKOVAC 1" (ZONA 15) nalazi se izme|u reke Ra{ke i puta za Banju Raj~inovi}e. Linijskim centrom povezan je sa gradskim centrom i sa reonskim centrom SALAKOVAC 2, a du` reke Ra{ke povezan je sa reonskim i gradskim sportskim centrom. Povr{ina ovog centra iznosi oko 1,40 ha. 4. LOKALNI CENTAR "POBR\E" (ZONA 15) planiran je u okviru novog stambenog naselja sa desne strane puta Novi Pazar - Banja Raj~inovi}e. Povr{ina ovog centra je oko 2,00 ha. 5. LOKALNI CENTAR "BUKRE[" (CELINA 5) treba da opsluùje novoplaniranu zonu stanovanja i locirane je na dve lokacije povezane linijskim centrom. Ukupna povr{ina ovog centra iznosi oko 1,40 ha. 6. LOKALNI CENTAR "[ESTOVSKI POTOK" (CELINA 6) planiran je izme|u postoje}e i nove zone stanovanja srednjih gustina, koja se nalazi izme|u postoje}eg kompleksa Vojske i za{ti}enog kompleksa \ur|evi stupovi. Ovaj centar sadrì, pored navedene opreme lokalnih centara, i zonu sporta i rekreacije. Povr{ina ovog lokalnog centra iznosi oko 1,20 ha. 7. LOKALNI CENTAR "PODBIJELJE" (CELINA 8) nalazi se u okviru postoje}e zone stanovanja srednjih i niskih gustina, planirane za pro{irenje, u naselju Izbice. Povr{ina ovog centra iznosi oko 0,80ha.
51 8. LOKALNI CENTAR "TRNAVA" (ZONA 20) locirana je na pravcu prema Trnavi, na krajnjem obodu Generalnog plana. Funkcionalno je povezan sa reonskim centrom TRNAVA. Povr{ina ovog centra iznosi oko 2,00ha. 9. LOKALNI CENTAR "]EREMID@INICA" (ZONE 11 i 12) lociran je na ju`noj granici Generalnog plana. Opsluùje ju`ni deo naselja. Povr{ina ovog centra iznosi oko 0,40 ha. 10. LOKALNI CENTAR "PARALOVO", nalazi se pored puta za Ribari}e. Opsluùje obli`nju zonu stanovanja srednjih i visokih gustina, a linijskim centrom povezan je sa istoimenim reonskim centrom. Povr{ina ovog centra iznosi 0,80 ha. LINIJSKI CENTRI formirani su du` va`nijih gradskih saobra}ajnica, na pravcima povezivanja centara, kao i u okviru stambenih i drugih zona, kao prate}a funkcija. NJihov razvoj oslanja se na dalju koncentraciju poslovnog prostora. Planira se rekonstrukcija stambenih zona sa zna~ajnom izgradnjom. Povezivanjem ovih centara po horizontali i vertikali formira}e jedinstven blokovski sistem. ME[OVITI POSLOVNI CENTRI Me{oviti poslovni centri su vrste radnih zona koje se bave prete`no tercijalnim delatnostima: skladi{ta, trgovina na veliko, gra|evinska preduze}a, saloni, ve}i servisi i sl., uz mogu}nost organizovawa proizvodwe najnièg nivoa. Locirani su uz glavne saobra}ajne pravce. Ukupna povr{ina ovih zona iznosi oko 36,00 ha. Zone me{ovitih poslovnih centara koje su u okviru tre}e zone za{tite kompleksa \ur|evi stupovi-Petrova crkva, realizova}e se na osnovu pravila gra|enja propisanih u poglavlju 4.2.2. SPECIJALIZOVANI TURISTI^KI CENTRI locirani su u zonama postoje}ih banja Novopazarske i Banje Ra~inovi}e i predstavlaju uslu`no-komercijalni deo turisti~ke ponude. Novopazarska banja - nalazi se ispod severozapadnih ogranaka kod u{}a reke Banjske u Ra{ku, na 4,5 km od centra Novog Pazara. Prema PPRS Novopazarska banja turisti~ki centar u okviru turisti~ke regije B.2. Novopazarska banja je deo istoimenog naselja (ZONE 19) i sa svojim termanilnim izvorima, predstavlja centar za le~enje i rehabilitaciju obolelih od miopatije i neuromiopatije. Svojim zdravstvenole~ili{nim, uslu`nim i rekreativnim karakteristikama, predstavlja jedan od va`nih turisti~kih potencijala Novog Pazara i dopunski izvor prihoda i kapaciteta grada. Pored banjskih objekata namenjenih zdravstvenoj funkciji banje (turski hamam, paviljoni za sme{taj gostiju, centar za rehabilitaciju distrofi~ara - 1,60ha), ovaj centar sadrì i druge sadràje koji karakteri{u banjsko naselje: banjski park (4,00ha), osnovnu {kolu, planiranu de~ju ustanovu, zatim specifi~ne uslu`ne delatnosti (0,70ha) i stanovanje sa apartmanima i pansionima. Prema dokumentaciji ura|enoj za Novopazarsku banju (GUP Novopazarske banje do 2000.g.) planirano je oko 500-600 stalnih pacijenata. Banja Raj~inovi}e - nalazi se u KO Raj~inovi}e, na oko 6 km od centra Novog Pazara. Za podru~je ove banje nisu ra|ena ispitivanja, studije niti bilo kakva druga dokumentacija. Raspolaè termalnim izvorima za .........Pored zdravstveno-turisti~kih objekata planirano je opremanje ove banje svim potrebnim sadràjima: banjski park (1,20ha), sportsko-rekreativne povr{ine (3,30ha), specijalizovane uslu`ne delatnosti (2,20ha) i kao specifi~nu namenu, dom za stare. Potrebno je izvr{iti vrednovanje prostora predloènog GP-om za podru~je Banje - urbanisti~ka zona 19 (Novopazarska banja) i deo zone 14 koji obuhvata KO Raj~inovi}e (Banja Raj~inovi}e) u skladu sa zakonskim propisima, radi utvr|ivanja podru~ja banje koje }e imati status banje po Zakonu o banjama, sa precizno definisanim granicama, mogu}nostima i op{tim uslovima ure|enja. Zatim uraditi studije ukupnog dugoro~nog razvoja obe banje, koje }e obuhvatiti zdravstveno le~ili{nu, turisti~ku, ekonomsku, privrednu, ekolo{ku i komercijalnu osnovu, kao i uticaj banje na dalji razvoj naselja. Posle ovoga mogu se sa~initi konkretni programi sa sadràjima za svaku banju. Na nivou GP-a pravila ure|enja i gra|enja data su po namenama i celinama. Predloèni kapaciteti i organizacija banje moraju biti provereni potrebnom studijskom dokumentacijom. Zna~ajan broj radnih mesta u tercijalnom sektoru ostvaruje se u zonama stanovanja na ~itavoj teritoriji Generalnog plana. U narednom periodu planiran je dalji razvoj delatnosti u okviru stambenih zona.
52 2.1.3.4. VERSKI OBJEKTI U Podru~ju GP Novi Pazar egzistiraju objekti 2 verske zajednice: a) Islamska, b) Pravoslavna hri{}anska. a) Na podru~ju Generalnog plana izgra|eno je oko 20 objekata islamske verske zajednice, a u pripremi je jo{ oko 26 lokacija. b) Objekti Pravoslavne verske zajednice su: Petrova crkva, \ur|evi stupovi i Crkva sv, Nikole. Dalja izgradnja verskih objekata mogu}a je u zonama centara svih nivoa, ali u kao prate}i sadràj drugih namena prema pravilima gra|enja ovog Generalnog plana.
2.2.
OSTALO ZEMLJI[TE
POLJOPRIVREDNO, [UMSKO I VODNO ZEMLJI[TE Prostor izme|u granice gra|evinskog reona i granice podru~ja GP-a Novi Pazar 2020.god. ure|iva}e se kao produktivno zemlji{te, sa ukupnom povr{inom od 900 ha. U okviru produktivnog zemlji{ta, 580,00ha namenjeno je poljoprivredi , a 424,00 ha su {ume i to: 136,50 ha su postoje}e {ume sa prioritetnom funkcijom koje se zadràvaju, a 287,50 ha je planirano za po{umljavanje (nagibi ve}i od 20%, za{titna funkcija: erozija, vetrovi, zaga|enja i sl.). Vodnim zemlji{tem obuhva}eni su vodotokovi uglavnom u okviru gra|evinskog reona.
53
BILANS POVR[INA - Tabela 2

r.br.
zone
zone stanovanja
namena visoke gustine srednje gustine niske gustine
POSTOJE]E zemlji{. % u~e{}e ha gr.reon 9.00 726.00
novo zemlj. ha 226.00 254.00 55.00
PLANIRANO ukupno zemlj.ha 235.00 980.00 55.00 1270.00 68.00 20.00 16.00 56.00 160.00 182.00 33.70 16.00 8.25 12.10 44.65 19.80 1.00 374.00 55.50 565.00 73.00 450.00
% u~e{}e gr. reon
NORMA gr. reon
1.
S1
SVEGA ZONE STANOVANJA zona rada I
735.00 110.00 20.00 8.00 7.00 145.00 80.00 11.80 10.00 2.44 19.55 20.90
56.8
535.00 -42.00 0.00 8.00 49.00
47.0
45-55
2.
zone rada
zona rada II zona rada III zona rada IV
10-12
S2 S3
SVEGA ZONE PRIVRE\IVANJA SVEGA CENTRI I ZONE POSLOVANJA obrazovanje zdravstvo de~ja i soc. za{t.
11.2 6.2
15.00 102.00 21.90 6.00 5.81 -7.45 23.75 19.80
zone javnog interesa
kultura, inform, adm. i uprava komunalne del. saobra}ajni obj. posebne namene zelenilo sport i rekreacija
33.6
19-25
27.00 2.66 11.60 105.95 50.00 180.00 8.2
-26.00 371.34 43.90 459.05 23.00 270.00
S4
SVEGA ZONE JAVNOG INTERESA vodno zemlji{te krupna infrastruktura SVEGA VOD. ZEM. I KRUONA INFRASTRUKTURA SVEGA GRA\EV. ZEMljI[TE poljopr. zemlj. {ume
33.6
19-25
S6
230.00
17.8
293.00
523.00
19.4
15-20
S1-6 7
1295.95 1686.05 218.00 1904.05
100.1
1404.05 -1386.05 -18.00 1404.05
2700.00 300.00 200.00 500.00
108.9
91-109
S7
SVEGA PRODUKT. ZEMLJI[TE U K U P N O GP
S1-7
3200.00
3200.00
54
TRE]I DEO
3. PRAVILA I USLOVI ZA[TITE
3.1. ZA[TITA I UNAPRE\ENJE @IVOTNE SREDINE

Pra}enje stanja ìvotne sredine, evidentiranje izvora zaga|ivanja, kontrola kvaliteta medijuma ìvotne sredine u cilju preduzimanja mera za minimiziranje ili svo|enje negativnog uticaja u granice prihvatljivosti obaveza je lokalne samoupreve je izrada i dono{enje Akcionog plana za{tite ìvotne sredine. Akcioni plan se moè doneti za podru~ne cele op{tine i za podru~je Generalnog plana. Akcioni plan se donosi za: - unapre|ivanje prostornog planiranja i ure|enja prostora, - za{titu zemlji{ta, - za{titu vazduha, - za{titu {uma, - za{titu od jonizuju}eg i nejonizuju}eg zra~enja, - za{titu od buke i vibracija, - za{titu od udesa, - upravljanje otpadom.
3.1.1. UNAPRE\ENJE PLANIRANJA I URE\ENJA PROSTORA

Za piobalja reka Ra{ke, Jo{anice, Deèvske, Izbi~ke reke, Trnavske reke, Raj~inovi}a reke, potoka [estovski, Podbeljski, potok \ur|evi stupovi, Jusuf potok, uraditi posebne planove ure|enja prostora u skladu sa odredbama ovog Generalnog plana. Uraditi posebne planove pejza`nog ure|enja prostora za lokacije u gra|evinskom reonu gde je planirano specifi~no zelenilo. Zone namenjene zelenilu, sportu i rekreaciji pored vodenih povr{ina uraditi u skladu sa odredbama plana tako da vodena povr{ina bude elemenat pejza`nog ure|enja i funkcionalnog zna~aja. U zonama individualnog stanovanja, pri ure|enju parcela, obavezna mera je pejza`nog ure|enja i ozelenjavanje. U zonama privre|ivanja obavezna je izrada plana pejza`nog ure|enja, plana za{titnog zelenila i prate}e dokumentacije( Analiza i Procena uticaja na ìvotnu sredinu).
3.1.2. ZA[TITA ZEMLJI[TA

Za{titu zemlji{ta od zaga|ivanja i degradacije sprovoditi gradnjom u gra|evinskom reonu, obaveznom gradnjom nepropusnih septi~kih jama u delovima bez kanalizacione mreè, zabranom nekontrolisanog deponovanja svih vrsta otpada kao i se~e, prore|ivanja i nekontrolisanog otvaranja vegetacijskog sklopa. Za{titu poljoprivrednog zemlji{ta od nepovratne degradacijje sprovoditi strogim po{tovanjem izgradnje u granicama gra|evinskog reona. Za{titu poljoprivrednog zemlji{ta u cilju o~uvanja plodnosti kao uslov za proizvodnju biolo{ki vredne hrane sprovoditi kroz kontrolu upotrebe svih hemijskih preparata i izborom vrsta za gajenje prema optimalnoj mikrorejonizaciji. O~uvanje kvaliteta i plodnosti poljoprivrednog zemlji{ta uspostaviti: -utvr|ivanjem nultog stanja kvaliteta i plodnosti zemlji{ta, -uspostavljanjem stalne kontrole kvaliteta,
55 -uspostavljanjem prognozno-izve{tajne slu`be za pra}enje stanja poljoprivrednih povr{ina, -uspostavljanjem stalne edukacije neposrednih u~esnika u poljoprivrednoj proizvodnji.
3.1.3.
ZA[TITA VODA
Za{tita voda podrazumeva: -za{titu izvori{ta vodosnabdevanja, -za{titu povr{inskih voda, -za{titu podzemnih voda. Za{titu izvori{ta vodosnabdevanja Izvori{te reke Ra{ke uspostaviti: -utvr|ivanje zona sanitarnne za{tite( neposrednu, uù i {iru zonu za{tite) i sprovo|enjem mera za{tite, -uspostavljanjem kontrole reìma rada izvori{ta, -izradom i verifikacijom procene mogu}ih uticaja na izvori{te vodosnabdevanja. Za{tita povr{inskih voda obuhvata: -za{titu reka Ra{ke, Jo{anice, Deèvske, Izbi~ke reke, Trnavske reke, Raj~inovi}a reke, -za{titu ostalih vodotokova na podru~ju plana, potoka [estovskog, Podbeljskog, potoka \ur|evi stupovi, Jusuf potoka, -ure|ivanje obala i priobalnih pojaseva uz maksimalno po{tovanje forlanda reka i integraciju u naseljske funkcije, -uspostavljanje monitoringa reka (kvalitet vode, katastar zaga|iva~a) sa planom mera za za{titu, -zabranom deponovanja otpada ili drugog materijala, upu{tanje otpadnih voda ili bilo kakvih aktivnosti koje bi bile potencijalni izvori zaga|ivanja priobalja i re~nih tokova, -ure|ivanje korita ostalih vodotokova sa merama zabrane ugroàvanja i zaga|ivanja. Za{tita podzemnih voda je obaveza u zonama visokih nivoa podzemnih voda i podru~ja mogu}ih ugroàvanja: -obaveznom gradnjom nepropusnih septi~kih jama kao prelazne faze do realizacije kanalizacionog sistema kao i polutankvana i tankvana za zahtevane tehnologije, -zabranom nekontrolisanog deponovanja otpadnih materijala.
3.1.4.
ZA[TITA VAZDUHA
U cilju za{tite vazduha i pra}enja stanja aerozaga|enosti-monitpringa, obaveza je: -izrada katastra aerozaga|iva~a, -uspostavljanja sistematskog merenja imisija, -uspostavljanje kontrole emisija, Posebna kontrola-monitoriong sistematskog pra}enja specifi~nih i nespecifi~nih aerozaga|iva~a mora biti uspostavljena u zonama privre|ivanja i zoni centra naselja i na osnovu dobijenih rezultata sprovoditi mere za{tite.
3.1.5.
ZA[TITA [UMA
[ume na podru~ju Generalnog plana imaju prioritetnu funkciju za{tite.Iz tih razloga obaveza je: -kartiranje svih {umskih povr{ina, -uspostavljanje mera nege i za{tite, -rekonstrukcija i po{umljavanje degradiranih povr{ina autohtonim vrstama.
56
3.1.6.
ZA[TITA OD JONIZUJU]EG I NEJONZUJU]EG ZRAÊNJA

Za podru~je plana obaveza je izrade Plana za{tite od jonizuju}eg i nejonizuju}eg zra~enja.
3.1.7.
ZA[TITA OD BUKE I VIBRACIJA

Ucilju za{tite od buke i vibracija potrebno je: -uraditi zoniranje naselja prema ugroènosti od buke, -sprovesti mere za{tite u zonama sa bukom preko dozvoljenih nivoa.
3.1.8.
ZA[TITA OD UDESA
Za{tita od udesa obuhvata: planiranje, organizovanje i preduzimanje mera upravljanja opasnim materijama na osnovu analize opasnosti od udesa. Za sve aktivnosti, tehnolo{ke posrupkei i objekte, gde mogu biti prisutne opasne materije obavezna je izrada procena opasnosti od mogu}eg udesa.
3.1.9.
UPRAVLJANJE OTPADOM
Postoje}e stanje upravljanja otpadom je neodrìvo. Prikupljanje, odlaganje i deponovanje otpada prete`no se obavlja preko nadle`nog javnog komunalnog preduze}a. Postoje}a deponija "Batnjik" je van zahvata plana i ne zadovoljava propisane uslove za tu namenu. Nova sanitarna deponija "Golo brdo" je tako|e van zahvata plana i Nacionalnom strategijom je predvi|ena kao regionalna. Upravljanje opasnim otpadom nije re{eno. Iz tih razloga potrebno je upravljanje otpadom za naselje Novi pazar uskladiti sa odredbama Nacionalne strategije upravljanja otpadom. Sakupljanje, razvrstavanje, promet, prevoz, reciklaà, tretman optada, skladi{tenje i odlaganje mora biti u skladu sa principima odrìvog gazdovanja optadom na regionalnom nivou. Postoje}a deponija "Batnjik" ne zadovoljava propisane kriterijume pa je potrebno uraditi sanaciju, rekultivaciju i bezbedno zatvaranje uz uspostavljanje monitoringa lokacije.
57
3.2.
ZA[TITA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA I AMBIJENTALNIH CELINA

Nepokretna kulturna dobra na teritoriji GP-a Novi Pazar 2020. godine {tite se: 1. Zakonom o kulturnim dobrima (Sl. glasnik RS br.71/94) 2. Urbanisti~kim merama za{tite
3.2.1. PREGLED NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA
NKD ZA[TI]ENA PO ZAKONU Kulturna dobra u zavisnosti od zna~aja razvrstavaju se u kategorije: 1. Utvr|ena kulturna dobra: 1.1. Kulturna dobra od izuzetnog zna~aja, 1.2. Kulturna dobra od velikog zna~aja, 1.3. Kulturna dobra. 2. Kulturna dobra koja uìvaju prethodnu za{titu. UTVR\ENA KULTURNA DOBRA 1. NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA OD IZUZETNOG ZNAÂJA a) Spomenici kulture - \ur|evi Stupovi-manastirski kompleks. - Petrova crkva. b) Prostorne kulturno-istorijske celine - Spomeni~ko podru~je starog Rasa sa Sopo}anima - Novi Pazar - tvr|ava sa starom ~ar{ijom 2. NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA OD VELIKOG ZNAÂJA a) Spomenici kulture Amir-agin han. Stari hamam Isa-bega Ishakovi}a. Altun-alem dàmija Novopazarska tvr|ava
3. UTVR\ENA NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA a) Spomenici kulture - Lejlek dàmija. - Kurt-êlebijina dàmija. - Hadì Huremova (Bor) dàmija sa grobljem - Crkva Svetog Nikole. - Groblje Gazilar sa turbetom - Veliko groblje - Parice - Zgrada Starog suda - ul. Oslobodjenja - Zgrada Muzeja "Ras". - Upravna zgrada "Uniproma".- ul. Stevana Nemanje - Zgrada stare Mitropolije - ul. Relje Krilatice 48 - Jevrejsko groblje b) Arheolo{ko nalazi{te "Gradina" 4. KULTURNA DOBRA KOJA U@IVAJU PREDHODNU ZA[TITU 1. PARI^KA D@AMIJA
58 2. 3. 4. 5. 6. GAZI SINAN BEGOVA D@AMIJA (Nova dàmija) FERHADIJA (TREBINJSKA) D@AMIJA. ÂLAPVERDI D@AMIJA (Hadì Kadrijina dàmija) ARHEOLO[KO NALAZI[TE GRADINA - POSTENJE ZA[TI]EN PROSTOR PRAVOSLAVNOG GROBLJA Donji Aleksinac
Spisak evidentiranih arheolo{kih lokaliteta, priloèn je na grafi~kom prikazu "Za{tita nepokretnih kulturnih dobara".
3.2.2. USLOVI I MERE ZA[TITE

3.2.2.1. MERE ZA[TITE I USLOVI ÛVANJA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA OD IZUZETNOG ZNAÂJA \UR\EVI STUPOVI - PETROVA CRKVA Podru~je Starog Rasa sa Sopo}anima, koje se od 1979. godine nalazi na Uneskovoj Listi Svetske kulturne i prirodne ba{tine, predstavlja u istorijskom, umetni~kom i geografskom smislu jedinstvenu spomeni~ku celinu. Od pojedina~nih objekata koji su valorizovani kao "Svetska ba{tina", manastir \ur|evi Stupovi i Petrova crkva nalaze se na teritoriji obuhva}enoj granicama GP Novi Pazar 2020. U cilju njihove {to adekvatnije za{tite, promocije i prezentovanja u svrhu internacionalnog kulturnog marketinga i turizma, preciznim granicama definisane su zone za{tite oko ova dva spomenika izuzetnih istorijskoh i umetni~kih vrednosti. U tom smislu, formirane su 3 zone: a/ ZONA KULTURNOG DOBRA koja obuhvata prostor na kome je samo za{ti}eno kulturno dobro uklju~uju}i i prostor za njegovu obnovu i kori{}enje: osnovni i prate}i objekti kulture, slobodne povr{ine, porta, park, saobra}ajni prilaz, kao i objekti komunalne infrastrukture, neophodni za funkcionisanje kulturnog dobra; b/ ZA[TI]ENA OKOLINA KULTURNOG DOBRA predstavlja neposredno okruènje kulturnog dobra i prvenstveno je u funkciji o~uvanja integriteta kulturnog dobra; Za{ti}ena okolina \UR\EVIH STUPOVA i PETROVE CRKVE predstavlja kulturnu i ambijentalnu celinu i moè da ima kulturne i druge sadràje u skladu sa duhom kulturnog dobra i prirodnim i stvorenim vrednostima okoline (sport, rekreacija, turizam i odgovaraju}e komercijalne namene u funkciji ovih namena i kulturnog dobra). c/ PROSTOR NA KOME SE [TITI PEJZA@ zauzima najve}i deo zone za{tite \ur|evih stupova i Petrove crkve i moè se koristiti za rastresite naseljske strukture, male i ujedna~ene spratnosti niskog stepena izgra|enosti i zauzetosti, bogate javne zelene povr{ine i velike slobodne prostore. NOVI PAZAR - TVR\AVA SA STAROM ÂR[IJOM Mere za{tite imaju za cilj ne samo o~uvanje zate~enih urbanih vrednosti ve} i rehabilitaciju karaktera istorijskog urbanog tkiva u cilju afirmacije najatraktivnijih urbanih vrednosti, istorijskog pam}enja i identiteta mesta. Tako je definisana zona neposredne za{tite u kojoj se prepoznaju zone u kojima je o~uivan ambijent ~ar{ije sa merama i uslovima za{tite i unapre|enja kulturnog nasle|a u okviru istorijskog jezgra. Ova zona realizova}e se na osnovu pravila ure|enja i pravila gra|enja ovog Generalnog plana i vaè}e urbanisti~ke dokumentacije ra|ene za ove celine, u delovima koji nisu u suprotnosti sa ovim Generalnim planom, prema uslovima nadle`ne slu`be za{tite. Op{te mere: 1. 2. 3. 4. O~uvanje tradicionalne urbane matrice, O~uvanje zate~ene parcelacije. O~uvanje tradicionalnog poloàja objekta na parceli uz uli~nu regulaciju. O~uvanje tipi~nih gabarita objekata u granicama tradicionalne parcele i uobi~ajene visine.
59 5. 6. Po{tovanje tradicionalnih formi koje podrazumevaju ~etvorovodni krov niskog nagiba krovnih ravni, eventualno plitak ispust prvog sprata u vidu erkera koji natkriljuje ulicu i na prvom mestu svedeni oblikovni izraz celokupnog sklopa gra|evine. Po{tovanje tradicionalnih materijala kao {to su malterne fasade, kvalitetna drvena stolarija, }eramida i sl.
Posebne mere: 1. Bilo bi poèljno da se karakter lokala prilagodi tipi~nom ~ar{ijskom uzoru. Gde god je to mogu}e, poèljno je zadràti postoje}u formu sa kosim, jednovodnim krovovima i drvenim izlozima, tradicionalno skromni volumen. 2. Postoje}i objekti u ovoj zoni, posebnih arhitektonski vrednosti, moraju se tretirati po strogim konzervatorskim principima, po kojima se ne}e po{tovati samo autenti~ne forme ve} i autenti~ni materijali i konstruktivni detalji. 3. Materijalizacija i forme pojedinih novih objekata za koje se planira interpolacija na ovim potezima definisa}e uslovi za{tite u planovima detaljne regulacije ili urbanisti~kim projektima. 4. Maksimalna spratnost u delovima istorijskog jezgra u kojima se sa~uvao ambijent ~ar{ije (grafi~ki prikaz), ne treba da prelazi P+2 i da volumeni novoprojektovanih objekata treba da po{tuju proporcije, tradicionalne ku}e i parcele. [ira zona za{tite (izvan zone neposredne za{tite) predstavlja urbanisti~ku ambijentalnu celinu u kojoj se nalaze objekti utvr|eni za NKD. 3.3.2.2. MERE ZA[TITE I USLOVI ÛVANJA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA OD VELIKOG ZNAÂJA Op{te mere za{tite objekata NKD od velikog zna~aja, podrazumevaju: 1. {to verodostojnije o~uvanje autenti~nih formi i detalja. 2. zadràvanje autenti~nih materijala i konstruktivnih re{enja. 3. zadràvanje autenti~nih namena ili uvo|enje odgovaraju}ih novih namena koje ne ugroàvaju vrednosti NKD.. 4. izdavanje specifi~nih mera za{tite i uslova ~uvanja i saglasnosti na konzervatorske projekte od strane nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture. TVR\AVA je podignuta sredinom 18. veka, kako se pretpostavlja (iako to nije potvr|eno arheolo{kim istraìvanjima) na mestu starijeg, verovatno palisadnog utvr|enja. Dana{nji izgled tvr|ava je dobila u 19. veku, trougaone osnove sa tri bastiona na uglovima. Danas je prostor tvr|ave ure|en kao gradski park. ALTUN ALEM D@AMIJA najpoznatija je novopazarska dàmija ~ije ime zna~i sa zlatnim alemom (dragim kamenom). Podigao ju je u prvoj polovini 16. veka graditelj Abdul Gani. Po tipu, dàmija je jednoprostorna kupolna gra|evina sa dvotravejnim tremom natkrivenim manjim kupolama. Zidana je naizmeni~no pritesanim i lomljenim kamenom sa redovima opeke, dok su trem i dvanestostrano minare zidani kvaderima pe{~ara. Uz dàmiju se nalaze reprezentativni mekteb i groblje. STARI HAMAM jedna je od najstarijih gra|evina Novog Pazara. Sazidan je tokom sedme/osme decenije 15. veka i pripada u na{oj sredini retkom tipu tzv. dvojnih hamama, sa izdvojenim mu{kim i ènskim delom. AMIR-AGIN HAN jedan je od mnogobrojnih novopazarskih hanova koji se sa~uvao do danas. Nalazi se na levoj obali Ra{ke, u delu grada za koji se pretpostavlja da je nastao pre formiranja ~etvrti na mestu dana{nje Stare ~ar{ije.
60 3.3.2.3. MERE ZA[TITE I USLOVI ÛVANJA UTVR\ENIH NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA Op{te mere za{tite objekata NKD od velikog zna~aja, podrazumevaju: 1. [to verodostojnije o~uvanje autenti~nih formi i detalja. 2. Zadràvanje autenti~nih materijala i konstruktivnih re{enja. 3. Zadràvanje autenti~nih namena ili uvo|enje odgovaraju}ih novih namena koje ne ugroàvaju vrednosti NKD.. 4. Izdavanje specifi~nih mera za{tite i uslova ~uvanja i saglasnosti na konzervatorske projekte od strane nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture. SPOMENICI KULTURE 1. PARI^KO GROBLJE Groblje Parice prostire se na vi{e katastarskih parcela. Groblje u jednoj od najstarijih novopazarskih mahala i danas je u funkciji, pa i ina~e veliki prostor koji zauzima pokazuje tendenciju da se i dalje {iri. Na Paricama su o~uvane tri skupine veoma starih ni{ana koji, iako bez natpisa, klesanim dekorativnim motivima ukazuju na vi{evekovnu starost. Neki od njih pokazuju sasvim jedinstvene oblike, dok se pojedini primeri porede sa ni{anima Skoplja, pa i Carigrada. Pari~ka dàmija tako|e je okruèna grobljem sa starim nadgrobnim obele`jima. 2. GROBLJE GAZILAR Gazilar (Groblje ratnika) pripada najstarijim muslimanskim grobljima u Sandàku sa ni{anima koji se mogu datovati u prvu polovinu 18. veka. Posebnu istorijsku vrednost ovog groblja predstavlja o~uvano turbe dervi{a Ahmed Gurbija i Abdulkadira koji su tu sahranjeni sredinom druge polovine 18. veka. Groblje je i danas aktivno. Ogra|eno je i sa njega se pruà jedan od najimpresivnijih pogleda na prirodno okruènje |ur|evih Stupova i Petrove crkve. Groblja Gazilar i Parice predstavljaju najve}e ure|ene gradske povr{ine od istorijskog, duhovnog i kulturnog zna~aja, koja, kao i sva ostala groblja na teritoriji obuhvata GUP-a Novi Pazar, zahtevaju adekvatnu za{titu parcela na kojima se nalaze i njihove neposredne okoline, u duhu karaktera mesta, uz po{tovanje osnovnih vizura ka grobljima, a u slu~aju Gazilara i od groblja ka |ur|evim Stupovima i Petrovoj crkvi. 3. ZGRADA STAROG SUDA sazidana je neposredno posle Prvog svetskog rata za potrebe sudstva, kao objekat sa prizemljem i spratom, fasada obra|enih u neoklasicisti~kom stilu. Horizontalna podela je izvedena kordonskim vencem, a vertikalna bo~nim rizalitima koji su zavr{eni timpanonima. Zgrada Starog Suda se nalazi u ulici Oslobo|enja, na parceli na kojoj je istovremeno podignuta i zgrada zatvora (danas jo{ uvek u funkciji). 4. ZGRADA MUZEJA RAS jedan je od malobrojnih primera starogradske arhitekture Novog Pazara. Podignuta je na temeljima nekada{njeg hamama koji pominje Evlija ~elebija 1660. godine. Arheolo{kim istraìvanjima utvr|eni su njegovi ostaci kao i starijeg materijalnog sloja iz 14-15. veka. Vreme izgradnje zgrade dana{njeg muzeja nije pouzdano utvr|eno. Pretpostavlja se da poti~e iz 18. veka, mada se isti~e vi{e transformacija koje je vremenom doìvela. Jednim delom je ogra|ena karakteristi~nim visokim zidom sa natkrivenom dvokrilnom kapijom kraj koje je, 1891. godine, ugra|ena kamenom zidana ~esma na kojoj je arapskim pismom uklesano ime darodavca i godina gradnje. Zgrada je od 1868. godine sluìla kao ru`dija - nià srednja {kola svetovnog karaktera - pa je po tom nazivu i danas poznata. 5. UPRAVNA ZGRADA UNIPROMA podignuta je uz tzv. ìtni trg 1911. godine u duhu zapadnoevropske eklekti~ke arhitekture. Pre Drugog svetskog rata tu je bila gimnazija, a kasnije osnovna {kola. Zgrada ima visoko prizemlje i dva sprata. Glavno pro~elje (danas okrenuto susednoj zgradi, dok bo~na strana gleda na ulicu) ima trem u prizemlju koji odgovara terasama i erkerima raspore|enim po bo~nim fasadama. Svaka etaà je razli~ito dekorisana, uz po{tovanje simetri~nog rasporeda masa. Izgra|ena na presti`noj gradskoj lokaciji, ova nekada otmena zgrada danas je u potpuno derutnom stanju i velikim delom zaklonjena gusto pore|anim monta`nim objektima 6. LEJLEK D@AMIJA je manja kupolna dàmija, me|u starijim u Novom Pazaru. Tokom vekova je vi{e puta ru{ena i obnavljana. Osmostrano minare je gra|eno pa`ljivo obra|enim kamenim tesanicima, bez uobi~ajenih ukrasa u podno`ju {erefeta. 7. KURT-ÊLEBIJINA D@AMIJA (Pa{ina dàmija) poti~e s kraja XVI veka, ali je poru{ena i ponovo (ne zna se koliko autenti~no) sagra|ena 1837/38. godine, o ~emu nam svedo~i i natpis u stihovima
61 pisan na persijskom jeziku, a postavljen iznad ulaza u dàmiju. Dàmiju je obnovio novopazarski muselim Ejup-pa{a Ferhatovi}. Ve}ih je dimenzija i imala je status dàmije u prvom popisu u kome se pominje. Nalazi se u Svojboru, na desnoj obali Jo{anice, nedaleko od njenog u{}a u Ra{ku. To je jednostavna gra|evina pokrivena ~etvorovodnim krovom, koja pre spada me|u dàmije sa kamenim minaretom, ali ima karakteristi~ni drvetom pokriveni {erefet. Minaret je veoma nizak. Danas je o~uvan samo glavni deo objekta sa prislonjenim minaretom u koji se ulazi sa mahvila. Po planu dàmije zapaà se uticaj Altun-alem dàmije (ulaz pomeren na levu stranu i spoljni mihrab). Dàmija ima zanimljivo dekorisan enterijer. U {tuku izvedeni ukrasi oko mihraba, sastavljeni od vaza, cvetova, pupoljaka i razlistalih vreà, ra|eni su u duhu okasnelog levantijskog baroka. dàmije se nalazi groblje sa starim nadgrobnim obele`jima. 8. HAD@I HUREMOVA (BOR) D@AMIJA nalazi se na desnoj obali Ra{ke, uzvodno od Stare ~ar{ije. Pripada ve}im novopazarskim dàmijama, sa kamenim dvanaestostranim minaretom, verovatno ra|enim po uzoru na minare Altun-alem dàmije. Podignuta je sredinom 16. veka, o ~emu svedo~i sa~uvani natpis na kamenoj plo~i dàmije. Dàmija je na àlost pretrpela brojne izmene, ali ono {to je ~ini jedinstvenom jeste turbe gde je sahranjen njen osniva~. 9. CRKVA SV. NIKOLE se nalazi u delu Varo{ mahale koji se oslanja na Potok mahalu. Podignuta je 1871. godine u duhu romanti~arskog istorizma, kao trobrodna bazilikalna gra|evina sa kupolom. Kubi~ni volumen gra|evine je spolja ra{~lanjen plitkim slepim arkadama i prozorima. U unutra{njosti se izdvaja plitka priprata sa drvenom galerijom, prostrani naos i uzan oltarski deo odvojen visokim drvenim ikonostasom koji su radili majstori iz Gali~nika. Kupola osmostranog tambura je nad travejem ispred oltarskog prostora, dok je nad centralnim travejem naosa slepo kube koje se ne vidi u eksterijeru. Zvonik od opeke poznije je dozidan u crkvenoj porti. 10. ZGRADA STARE MITROPOLIJE u Varo{ Mahali podignuta je na temeljima starijeg objekta koji je izgoreo, kako se navodi, za vreme velikog poàra u Novom Pazaru, verovatno onog nastalog kao posledica njegovog spaljivanja od strane Kara|or|evih ustanika. Ukoliko je pretpostavka ta~na nastanak Mitropolije mogao bi se datovati u prve decenije 19. veka, {to se moè zaklju~iti i po njenim arhitektonskim odlikama. Tokom gotovo celog 19. veka sluìla je kao rezidencija ra{ko-prizrenskih mitropolita, a od 1885-1903. u njoj je radila prva srpska ènska {kola, a 1903 - 1912. me{ovita {kola. Pored istorijskih, ima i etnografski zna~aj kao reprezentativni primer starogradske arhitekture. 11. JEVREJSKO GROBLJE se nalazi u tzv. Potok mahali (sada Ulica Donji Aleksinac). Tu su se sahranjivali svi stanovnici jevrejske op{tine koja je obuhvatala teritoriju Sandàka, a ~ije je sedi{te bilo u Novom Pazaru. Jevreji su se bavili isklju~ivo trgovinom i naseljavali su novopazarski kraj od pre 18. veka (mogu}e jo{ od 16. iako nema pouzdanih podataka) do Drugog svetskog rata kada su preostale porodice bile deportovane za Beograd i stradale u logoru na Sajmi{tu (1942). Groblje je danas u drasti~no zapu{tenom stanju, ve}ina nadgrobnih spomenika je sru{ena ili polomljena, a na parceli koju groblje zauzima podignuto je nekoliko bespravno sazidanih stambenih objekata. Ovo groblje treba urediti prema posebnom urbanisti~ko-hortikulturnom projektu.
ARHEOLO[KO NALAZI[TE 12. RELJINA GRADINA - Na vrhu uzvi{enja odakle se sagledava jugoisto~na vizura Novog Pazara, nalaze se ostaci manastirskog kompleksa sa po~etka tre}e decenije 16. veka. Manastir je podignut na starijem kultnom mestu, nekropoli gde je vr{eno sahranjivanje od 14. veka. Crkva Sv. Varvare sa prate}im manastirskim objektima zadu`bina je mitropolita Simeona, gra|ena za sedi{te Ra{ke eparhije koje je do tada bilo pri Petrovoj crkvi. U vreme Simeonovog naslednika na eparhijskom tronu, Silvestra, crkva je oslikana i u njoj je postavljen mermerni tron. Manastir je zapusteo sredinom, odn. po~etkom druge polovine 17. veka. Arheolo{ka istraìvanja vr{ena su u dva maha: 1987-89. u celini je otkrivena i istraèna crkva, a 2004. zapo~eta su iskopavanja ostataka manastirskog kompleksa. Kompleks ~ini jedinstvenu celinu sa pejzaèm koji ga okruùje i koji je jedino naru{en dalekovodom, postavljenim tako da prelazi ta~no preko lokaliteta. Prirodni ambijent ograni~en je na zapadu, severu i istoku podno`jem brda, odn. seoskim putem koji se proteè ivicom strme planine, na jugu po~etkom padine, a na jugoistoku uzvi{enjem vidljivim sa lokaliteta. Op{te mere za{tite i uslova ~uvanja u ovoj zoni podrazumevaju zabranu bilo kakve gradnje koja nije u slu`bi lokaliteta, kao i arheolo{ki nadzor prilikom izvo|enja bilo kakvih zemljanih radova, a koji nisu u okviru arheolo{kih istraìvanja.
62 3.3.2.4. EVIDENTIRANI OBJEKTI 1. PARI^KA D@AMIJA sa grobljem nalazi se u jednoj od najstarijih novopazarskih mahala. Dàmija se, po njenom graditelju, jo{ naziva i Hajrudinova. Veruje se da je podignuta u 16. veku, ali je pretrpela velike izmene, tako da je od stare gra|evine autenti~no ostalo jedino malo nagnuto minare, koje spada me|u najlep{a u Novom Pazaru. 2. GAZI SINAN BEGOVA D@AMIJA (Nova dàmija) pominje se 1528. godine. Nalazi se uz stari grad; pedesetak metara jugozapadno od zapadnog bastiona. Bila je dva puta obnavljana od svog nastanka, 1728. godine i u drugoj polovini XIX veka. 3. FERHADIJA (TREBINJSKA) D@AMIJA sagra|ena je u prvoj polovini 16. veka (pre 1540. godine). Nalazi se u Hercegova~koj ulici. Najmanja je od svih dàmija u Novom Pazaru. U znatnoj meri ima sa~uvane elemente autenti~ne arhitekture. 4. ÂLAPVERDI D@AMIJA (Hadì Kadrijina dàmija) poti~e iz prve polovine 16. veka. Nalazi se u Gornjem ]ukovcu, na sredi{njem delu ulice [abana Ko~a. Obnavljana je u dva navrata; poslednji put dàmiju je obnovio Hadì Kadrija. Spada u red dàmija srednje veli~ine. Trem ispred dàmije je zatvoren. 5. ARHEOLO[KO NALAZI[TE GRADINA - POSTENJE Arheolo{ko nalazi{te Gradina u Postenju progla{eno je za kulturno dobro 1989. godine. U dosada{njim istraìvanjima sprovedenim na Gornjem platou utvr|enja, otkriveni su rezidencija sa kapelom, velika gradska crkva, 5 kula, 2 kapije i mnogobrojni stambeni objekti. Tako|e je istraèn prostor izme|u palate i centralne kapije na severoisto~nom bedemu. Arheolo{ka istraìvanja su jo{ uvek u toku. Radi se o bogatom lokalitetu upe~atljivog geografskog poloàja, sa mogu}no{}u sagledavanja {ireg podru~ja Novog Pazara. Prirodna okolina Gradine u Postenju ograni~ena je podno`jem samog brda, odn. magistralnim putem Novi Pazar Ra{ka. Op{te mere za{tite u definisanoj zoni podrazumevaju zabranu gradnje a tako|e i stalni arheolo{ki nadzor prilikom bilo kakvog obavljanja zemljanih radova, koji nisu u okviru arheolo{kih istraìvanja. 6. ZA[TI]EN PROSTOR PRAVOSLAVNOG GROBLJA Donji Aleksinac treba urediti prema posebnom urbanisti~ko-hortikulturnom projektu. Time bi se u zoni grada gde su postojale tradicionalne ba{te, koje su bezmalo i{~ezle, pojavile kultivisane javne zelene povr{ine. URBANISTI^KE MERE ZA[TITE Zna~ajni pojedina~ni objekti u okviru zone najstroè za{tite istorijskog jezgra 1. HAN GRANATA izgra|en je sredinom 19. veka kada je gradnja u ovom delu Novog Pazara bila je najintenzivnija. Belo okre~enih fasada i sa elementima od drveta (prozori u nizu, tremovi, strehe), monumentalni han se neposredno vezuje za ~ar{ijske objekte ~ine}i sa njima jedinstvenu gradsku celinu velike ambijentalne vrednosti. U centru grada pod bedemom tvr|ave prema Ra{ki, na gradskom jazu nalaze se ostaci prve hidrocentrale. Sagra|ena je 1931. godine, preduzimljivo{}u nekolicine Novopazaraca predvo|enih Rankom Ivkovi}em koji je njenom izgradnjom ozna~io za~etak novopazarske industrije. NJen poloàj pritajen zelenilom, skromne dimenzije i kameni materijal, najbliì materijalu zidnog platna bedema, obezbe|uju joj nenametljiv izgled kojim drasti~no ne ometa vizuru i ambijentalni prostor tvr|ave. 2. HASAN ÊLEBIJINA (ARAP) D@AMIJA nalazi se kraj tvr|ave, na samom po~etku Stare ~ar{ije, okruèna gusto postavljenim ~ar{ijskim radnjama povezanih krovova, tako da se od dàmije jednostavne pravougaone osnove jedino isti~e ukra{eno minare. 3. Zgrada biv{e ME[OVITE MU[KO-@ENSKE [KOLE u prostoru izme|u Stare ~ar{ije i reke Jo{anice, pripada redu primera narodnog graditeljstva i ~ar{ijskih objekata, me|u kojima je jedna od najreprezentativnijih. 4. JEVREJSKA KU]A nalazi se na desnoj obali Ra{ke, stotinak metara od glavnog gradskog mosta, a uz nekada{nju ~ivutsku }upriju. Ovaj drveni most, sude}i po fotografiji iz 1916. godine, postojao je jo{ po~etkom 20. veka, ali nije do danas sa~uvan. Mogu}e je da je ku}a imala prosvetnu ulogu dok je u Novom Pazaru postojala jevrejska zajednica.
63 5. ISKENDER ÊLEBI D@AMIJA poti~e najverovatnije sa po~etka 16. veka, ali je vi{e puta stradala, te se od njenog prvobitnog izgleda o~uvalo samo minare. 6. ZONA DEFINISANOG URBANISTI^KOG AMBIJENTA- obuhvata deo gradskog centra izvan neposredne zone za{tite, zonu koja je uglavnom izgra|ena i zaokruèna, a predstavlja skup savremenih objekata. Tradicionalna stambena ku}a Novog Pazara U okviru novoizgra|enog gradskog tkiva sporadi~no se ukazuju malobrojni sa~uvani objekti tradicionalne arhitekture Novog Pazara. Zaklonjeni visokim zidovima ili novogradnjom na njih ukazuju }eramidni krovovi, ispu{tene strehe i belo kre~ene zidne povr{ine kao i ispu{teni spratni deo, karakteristi~an po prozorima divanhane, oslonjen na konzolaste zavr{etke drvenih greda ukoliko je ku}a locirana na obodu parcele prema ulici. Ograde zidane kamenom, a ~e{}e ~erpi}em, posebno upadljive na delu oko Altun-alem dàmije ali i po drugim mahalama podse}aju na nekada{nju karakteristi~nu, dosta pravilnu, parcelaciju oku}nice podeljene na ekonomsko dvori{te, zidom odvojeno od stambenog od kojeg se nadalje pruàla ba{ta. Ve}i prazni prostori koji se ukazuju izme|u slepih prolaza novogradnji potvr|uju postojanje poslednjih ostataka ranije organizacije oku}nica napadnutih izgradnjom. Karakteristika starogradske ku}e Novog Pazara je njena orijentacija prema dvori{tu ogra|enom visokim zidovima kojima se izoluje mir i intima porodi~nog ìvota od ulice i od suseda, odnosno, privatno od javnog. Bilo da je u dubini dvori{ta ili, na obodu parcele, ona je glavnom stranom okrenuta dvori{tu a slepim zidovima ka ulici. Prozorski otvori ku}e orijentisani prema dvori{tu ili vrtu, ukra{enom cve}em i senovitim zelenilom i obaveznim prisustvom vode sa ~esme, jasno izraàvaju ideju proìmanja dvori{nog i stambenog prostora. Osim prirodnih materijala kojim je gra|ena, tradicionalna ku}a se odlikuje belo kre~enim povr{inama zidova na kojima se isti~u drveni elementi divanhana, opervaènih prozora sa mu{arabijama, i vrata, ukrasnom profilacijom na uglovima sprata, }eramidom pokrivenim krovovima sa otvorima badàma i dubokim strehama kao i razvijenom prostornom strukturom (primer, ku}a u R. Bur|evi}a 108). Javlja se u dva osnovna oblika od kojih oba u brojnim varijantama. Stariji tip ku}e je asimetri~ne prostorne {eme sa otvorenom ugaonom divanhanom na spratu i hajatom u prizemlju. Takve ku}e su gotovo u potpunosti nestale. Me|u najreprezentativnijim i svakako najdopadljivijim, na {irem prostoru gra|enja ku}a ovog tipa u nas, sa divanom zastrtom mu{erabijama bila je ku}a u Stevana Nemanje 23. Sa~uvana je jedna skromne prostorne razvijenosti i derutna u mahali Potok (|ur|evi Stupovi 117), a kao primer takvog tipa gradnje, mada ne stambene namene, moè da posluì zgrada mekteba u dvori{tu Altum Alem dàmije. Mla|i tip ku}e je zatvorene strukture, ~e{}e simetri~nog plana osnove, sa nizom prozora na spratu, a delom i prizemlju. Naj~e{}e se javlja sa erkerom na centralnom delu glavne strane ispod kojeg je ulaz u ku}u (Sarajevska 4. i niz drugih), ali i u varijanti sa krilnim ispustima izme|u kojih je manji balkon ({abanova ku}a u ulici Oslobo|enja) ili ugaonim ispustom koji spada u najstariju varijantu ovog tipa ku}e (Osmana Dìki}a 9). Krov je ~etvoroslivan, pokriven }eramidom. Unutra{nji prostor ku}e karakteri{e centralna prostorija ili hodnik u prizemlju i hol sa divanom na spratu oko kojeg se grupi{u ostale prostorije. Iz hodnika se drvenim stepeni{tem ostvaruje veza prizemlja i sprata. Hol sa divanom opremljen je }ilimima, minderima i jastucima sa kojih se kroz prozore zastrte prozirnim zavesama pruà pogled na dvori{te a re|e i ulicu. Sobe su opremljene amamdìkom, pe}i i du{eklukom, za posteljinu, oblikovanim u vidu plakara sa profilisanom drvenom dekoracijom. Tavanice u prizemlju i na spratu su od {a{ovaca a u najimu}nijih i sa rozetom u reprezentativnoj prostoriji. U funkcionalnom smislu prizemni deo ku}e namenjen je vi{e svakodnevnom porodi~nom ìvotu dok je spratni deo, pored no}enja, imao i reprezentativnu i gostinsku namenu. Tradicionalna ku}a Novog Pazara odraàva visok nivo stambene kulture i prostorna re{enja koja se i danas mogu smatrati savremenim kao {to i tradicionalni na~in lociranja ku}e u dubinu dvori{ta i njena orijentacija ka dvori{tu odraàva i danas savremen princip planiranja izraèn izolacijom stanovanja od buke i saobra}aja. Najbolju potvrdu ovog mi{ljenja predstavlja ku}a porodice Gici} (Sarajavska 108), u potpunosti sa~uvana u autenti~nom stanju, sa minimalnim promenama enterijera koje su uslovile savremene ìvotne potrebe, i danas u nameni.
64
3.3.
EKOLO[KA VALORIZACIJA PROSTORA
3.3.1. EKOLO[KE CELINE

Na Balkanskom poluostrvu, nema mesta gde bi se na tako malom prostoru zvezdasto sastavljale tako mnogobrojne doline. (J. Cviji}) U kotlini oko reke Ra{ke, koju je J. Cviji} zbog izrazitog zna~aja nazvao Centralnim poljem novopazarske oblasti zvezdasto se susti~u osam glavnih i nekoliko manjih re~nih dolina, koja u nju ulaze ili iz nje izlaze. Glavne doline su Ra{ke, ljuaske, Jo{anice, Izbi~ke, Trnavske i reke Deève. Karakteristi~ke crte reljefa Novopazarske kotline ~ine rasedni odsek severno od Novog Pazara niz Ra{ku, fluvijalne terase i zvezdasta konfiguracija dolina. Glavne morfografske celine ovog podru~ja od uticaja su Novopazarska kotlina, podplaninsko pobr|e, Pe{terska povr{ i planina Rogozna, nadmorske visine 1000-1200m. Srednja godi{nja temperatura vazduha iznosi 9,2C a godi{nja visina padavina 610mm. Preovla|uju}i su jugozapadni i severni vetar. to su karakteristike koje ~ine da Novopazarska kotlina ima umereno topli i vla`ni klimat. Uslovljeno prirodnim karakteristikama naselje se razvijalo na terenima Novopazarske kotline. Prirodne karakteristike, stvorene vrednosti i nastali uslovi uslovili su da podru~je Generalnog plana izdiferencira pet ekolo{kih celina: "Novopazarsko polje" "Jo{anica" "\ur|evi stupovi" "Raj~inovi}i" "Bi~ansko brdo" 1. Ekolo{ka celina "Novopazarsko polje" Pruà se u pravcu jugozapad-sever. Karakteristike ove celine su: predstavlja najniì deo Novopazarske kotline, tereni su sa najblaìm orografskim i morfolo{kim karakteristikama, nalazi se na pravcima dominantnih vetrova (jugozapadni i severni), hidrografski i hidrolo{ki najbogatija, najnaseljenija infrastrukturno najopremljenija. Ekolo{ki kapacitet ove zone je ugroèn jer: najve}i broj izvora zaga|ivanja svih medijuma ìvotne sredine je u ovoj zoni, stepen komunalne higijene nije na zadovoljavaju}em nivou nedostatak zelenih povr{ina. 2. Ekolo{ka celina "Jo{anica" Pruà se isto~nim obodom podru~ja Generalnog plana. Karakteristike ove celine: orografski uslovi su uslovili da su doline reka naseljene, tereni velikih nagiba su pod {umskim pokriva~em ili obe{umljeni, izraèna je pojava erodibilnih procesa, prisustvo izvora zaga|ivanja je manjih koncentracija. Ekolo{ki kapacitet ove zone je mestimi~no ugroèn. Obzirom da predstavlja zale|e novopazarskom polju dalje naru{avanje ekolo{ke ravnoteè nije dozvoljeno. 3. Ekolo{ka celina "\ur|evi stupovi" Prostorno je sme{tena u severozapadnom delu podru~ja plana. Predstavlja zonu velikog ekolo{kog kapaciteta i izuzetnog zna~aja za ostale zone a pre svih za ekolo{ku celinu Novopazarsko polje. Mere za{tite i unapre|ivanja autohtonosti ove celine su uslov za o~uvanje ekolo{kog kapaciteta. 4. Ekolo{ka celina "Raj~inovi}i"
65 Nalazi se na zapadu podru~ja i predstavlja deo celine zahva}ene granicama plana. Predstavlja zonu visokog ekolo{kog kapaciteta od zna~aja za celo podru~je. 5. Ekolo{ka celina "Bi~ansko brdo" Izdvojena je kao ekolo{ka celina jer se na njenom prostoru nalzi eksploataciono polje mineralnih sirovina kao izrazito diradacioni proces a istovremeno predstavlja zale|e najve}oj i ekolo{ki najugroènijom celini. Mere sanacije, za{tite i unapre|ivanja su uslov za o~uvanje ekolo{kog kapaciteta. Analizom stanja na podru~ju plana moè se zaklju~iti da: prostorno centralna celina ekolo{ka kao i doline reka ostalih celina zbog intenziteta naseljavanja i razvoja proizvodnih pogona predstavljaju podru~ja sa ugroènom ili naru{enom ekolo{kom ravnoteòm, stepen ugroènosti i drgradacije najve}i je u Novopazarskom polju, obodne zone imaju veliki ekolo{ki uticaj na stanje u osovinskoj ekolo{koj celini. Preventivne mere i o~uvanje stanja, ekolo{}kog kapaciteta ostalih zona i sanacija i unapre|ivanje najugroènije zone predstavljaju uslov za dalji odrìvi razvoj.
3.3.2. VALORIZACIJA PROSTORA ZA DALJI URBANI RAZVOJ

Na osnovu postoje}eg stanja, postoje}e relevantne dokumentacije, merenja, kontrole i istraìvanja i uvidom na terenu, data je prostorni i funkcionalni zoning za dalje kori{}enje prostora u skladu sa odrìvim razvojem. Valorizacija prostora sa aspekta prirodnih karakteristika i stvorenih uslova izdvaja celine sa razli~itim ekolo{kim kapacitetom: ekolo{ka celina Novopazarsko polje ekolo{ka celina Jo{anica ekolo{ka celina Djurdjevi stupovi ekolo{ka celina Raj~inovi}i ekolo{ka celina Bi~ansko brdo. Zoniranje prostora sa aspekta daljeg odrìvog kori{}enja zasnovano je na predlogu zona sa merama, uslovima i pravilima. I. Zone sa posebnim reìmom za{tite II. Zone sa merama i uslovima za uredjenje prostora III. Zone ugroène ìvotne sredine i lokacije visokog rizika. I. ZONE SA POSEBNIM RE@IMOM ZA[TITE 1. Izvori{te vodosnabdevanja Ras Locirano van zahvata plana ali od vitalnog zna~aja za podru~je generalnog plana. Voda se koristi sa izvora reke Ra{ke koja se zahvata posle energetskog iskori{}avanja u HE Ras. Od vodozahvata sirova voda se transportuje cevovodima AC 500m i 4 600m od postrojenja za pre~i{}avanje. Tri rezervoara, posle sistema za pre~i{}avanje, (900m3, 800m3 i sabirni od 5000m3) su na istoj koti od kojih se voda dalje distriibuira. Uslovi za izvori{te vodosnabdevanja: a) Utvrditi zone sanitarne za{tite Za utvrdjivanje granica zona sanitarne za{tite potrebno je izvr{iti istra`ne radnje, uraditi projekat sanitarne za{tite i utvrditi granice zona sanitarne za{tite sa merama za{tite prema tipu izvori{ta. Zone sanitarne za{tite:
66 I zona neposredne za{tite (zona strogog nadzora) obuhvata ogradjen prostor oko izvori{ta sa svim objektima, postrojenjima i instalacijama. U ovoj zoni dozvoljen je pristup samo licima zaposlenim u vodovodu koja su pod zdravstvenim nadzorom kao i lica sa specijalnom dozvolom o ~emu se vodi evidencija. Ova zona se moè koristiti samo kao senokos ali bez upotrebe djubriva, pesticida i herbicida. II. uà zona za{tite (zona ograni~enja): je povr{ina zemlji{ta pod sanitarnim nadzorom na kojoj nije dozvoljena izgradnja objekata, postavljanje uredjaja i vr{enje radnji koje mogu na bilo koji na~in zagaditi vodu. Ova zona mora biti vidno ozna~ena. Povr{ina uè zone mora biti tolika da obezbedi za{titu vode od mikrobiolo{kog, hemijskog, radiolo{kog i svih drugih vrsta zagadjenja. III. {ira zona za{tite (zona nadzora) obuhvata {ire podru~je u kome je zabranjena izgradnja industrijskih i drugih objekata ~ije otpadne vode i druge otpadne materije iz tehnolo{kog procesa proizvodnje mogu zagaditi izvori{te. b) Utvrditi katastar zaga|iva~a Na podru~ju istraìvanja evidentirati sve potencijalne izvore zagadjivanja povr{inskih i podzemnih voda: sve vrste otpadnih voda koje posredno ili neposredno mogu ugroziti izvori{te, poljoprivredne povr{ine sa kojih mogu dospeti agrohemijski preparati. c) Uspostaviti kontrolu reìma rada izvori{ta Reìm rada izvori{ta kao i kontrola kvaliteta vode (uzorkovane i analize) definisano je zakonskim propisima i prate}im aktima. Op{ti uslovi i pravila Za sve aktivnosti u zonama izvori{ta vodosnabdevanja potrebno je pribaviti vodoprivrednu saglasnost; Za objekte, radove koji mogu ugroziti izvori{te vodosnabdevanja obavezna je izrada procena uticaja na ìvotnu sredinu. II. ZONE SA MERAMA I PRAVILIMA ZA UREDJIVANJE I ZA[TITU 1. Zona A - Zahvata najve}u povr{inu podru~ja plana. Za ovu zonu potrebno je: uraditi katastar zagadjiva~a ìvotne sredine; sprovesti preventivne mere za{tite; izvr{iti sanaciju degradiranih lokacija; uraditi procenu kapaciteta ìvotne sredine. Uslovi i mere za{tite: za realizaciju objekata i delatnosti, potencijalnih izvora zagadjivanja, obaveza je procena uticaja na ìvotnu sredinu i primena propisanih mera; obavezno je, u strukturi kori{}enja parcele, u~e{}e zelenila, za postoje}e objekte i delatnosti potencijalne ili evidentirane izvore zagadjivanja, uraditi analizu zate~enog stanja i sprovesti mere za{tite. 2. Zona B - Zonu B predstavljaju radne zone i ve}i kompleksi privredjivanja. Za ovu zonu obaveza je: uraditi analizu zate~enog stanja; izvr{iti procenu kapaciteta ìvotne sredine; uraditi Program sanacije. Uslovi i mere za{tite: realizacija novih objekata i delatnosti, rekonstrukcija i izgradnja, moè se vr{iti na osnovu procene uticaja na ìvotnu sredinu; uraditi rekonstrukciju i revitalizaciju postoje}eg zelenila; uraditi Plan pejza`nog uredjenja ove zone sa aspekta podizanja nivoa za{titnog zelenila.
67 III. ZONE REKONSTRUKCIJE I REVITALIZACIJE AUTOHTONIH EKOSISTEMA Za ove zone potrebno je: maksimalno o~uvati autohtonost prostora i prirodne vrednosti; za sve objekte ili radove potencijalne izvore zagadjivanja ili ugroàvanja ìvotne sredine obavezna je procena uticaja na ìvotnu sredinu; uraditi plan pejza`nog uredjenja na osnovu ekolo{ko-biolo{ke osnove. ZONE I LOKACIJE UGRO@ENE @IVOTNE SREDINE Za ove zone i lokacije obaveza je da se: uradi analiza zate~enog stanja; procena stepena ugroènosti; program sanacije i revitalizacije; program preventivnih mera, permanentne kontrole i za{tite.
3.4.
USLOVI I MERE ZA[TITE OD ELEMENTARNIH NEPOGODA I RATNIH RAZARANJA
Pod elementarnim nepogodama podrazumevaju se sve nepogode koje nastaju delovaanjem prirodnih sila: poplave, klizi{ta, zemljotresi, poàri, akcidenti.i druge pojave koje, svojim delovaaanjem, mogu da ugroze ìvote stanovni{tva i nanesu materijalnu {tetu ve}eg obima. Za{tita od elementarnih nepogoda regulisana je Zakonom o za{titi od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda (Sl. gl. SRS br. 20/77).
3.3.1. ZA[TITA OD POPLAVA

Kroz podru~je obuhva}eno Generalnim planom proti~u slede}i vodotoci: Ra{ka, Jo{anica, Trnavska reka, Deèvska reka, Banjska (Izbi~ka) reka, potok \ur|evi stupovi, [estovski potok i drugi manji vodotoci. U cilju za{tite od plavljenja priobalja U cilju za{tite od poplava i ambijentalnog ure|enja prostora predvi|ena je regulacija ovih vodotokova. Kod vodotokova na kojima su ve} izvo|eni regulacioni radovi, na novim deonicama usvojiti isti stepen za{tite a kod regulacije ostalih vodotokova merodavna voda za dimenzionisanje korita je stogodi{nja velika voda a kontrolna hiljadugodi{nja velika voda.
3.3.2. ZA[TITA OD KLIZI[TA

Osnovu za{tite od klizi{ta predstavlja karta rejonizacije terena prema podobnosti za urbanizaciju. To je sintezna karta u kojoj su sadràni svi rezultati izvedenih istraìvanja. Rejonizacija terena izvr{ena je na inènjersko geolo{ke celine sa pribli`no istim karakteristikama. Izdvojena su ~etiri osnovna rejona i odgovaraju}i broj podrejona. Osnovni rejoni su: I Tereni povoljnih inènjerskogeolo{kih svojstava II Tereni manje povoljnih inènjerskogeolo{kih svojstava III Tereni uslovno povoljnih inènjerskogeolo{kih svojstava IV Tereni nepovoljnih inènjerskogeolo{kih svojstava U skladu sa geolo{kom podlogom nije planirana izgradnja u okviru zone IV. Izuzetak ~ine zone umirenih klizi{ta u kojima se formiraju uslovi za usagla{avanje postoje}e stambene izgradnje. Ove zone u skladu sa re{enjima GP-a nisu planirane za novu izgranju. Za ovu zonu postoje}e stambene gradnje izvr{iti posebnu terensku ekspertizu sa separatom geolo{ke podloge generalnog plana. Kroz ovu
68 ekspertizu da}e se detaljne karakteristike terena u zahvatu, koje treba da pokaù da li se na ovim delovima, uz odre|ena ograni~enja izgradnje (manjeg ili ve}eg obima), moè konstatovati mogu}nost formiranja urbanisti~kih uslova za usagla{avanje postoje}ih objekata, ure|enje i sanacija terena, ili se ovo moè konstatovati i definisati tek nakon detaljnih geolo{kih istraìvanjaa prema projektu istra`nih radova koji se formira na osnovu geolo{ke podloge za nivo GP-a, terenske ekspertize i separata. Ova dokumentacija sa urbanisti~kim uslovima postaje osnov za eventualno usagla{avanje postoje}ih objekata, s tim da se pre op{teg postupka za usagla{avanje izvr{i potrebno ure|enje i globalna sanacija terena u zahvatu, a da se posebni uslovi za svaki objekat i njihov odnos prema op{tim urbanisti~kim uslovima i ograni~enjima za ovo podru~je detaljno potvrde ili koriguju (potvrda op{tih uslova ograni~enja, njihova korekcija uz mogu}nost umanjenja ili pove}anja ograni~enja ili potpuno ograni~enje izgradnje tj. nemogu}nost usagla{avanja). Ovi uslovi su obavezan prilog za izradu glavnog projekta postoje}eg stanja. Pored op{tih uslova ure|enja prostora i sanacije u ovom zahvatu urbanisti~ki uslovi moraju obavezno definisati principe ure|enja i obezbe|enja parcele odnosno elemente za odvodnjavanja i obezbe|enja parcele. Ovaj princip obezbe|uje detaljno sagledavanje zemlji{ta i izgra|enih objekata i mogu}nost da se eventualno sa~uvaju, usaglase i obezbede za upotrtebu oni objekti gra|ana kod kojih je to mogu}e sredstvima koja su tehni~ki prihvatljiva i racionalna. Ovo se direktno odnosi na zone umirenih klizi{ta i odgovaraju}e objekte stambene izgradnje. Svi ostali oblici nestabilnih i uslovno stabilnih terena mogu se prevesti u druge kategorije zemlji{ta, odnosno zone u kojima je mogu}a gradnja, uz odre|ena manja ili ve}a ograni~enja ure|enja i sanacije terena, samo na osnovu globalne dopune i izmene osnovne geolo{ke podloge za nivo GP-a, kroz dopunska iIi nova osnovna geolo{ka istraìvanja {ireg zahvata na osnovu posebnog programa i projekata istra`nih radova.
3.3.3. ZA[TITA OD ZEMLJOTRESA

Na bazi inènjerskogeolo{ke karte, geodinami~kog modela terena i prora~una, uradjena je mikroseizmi~ka rejonizacija terena (podlavlje 2.1.1.1.) U gra|evinarstvu se danas primenjuju 4 pravilnika o seizmi~nim dejstvima na konstrukcije: 1. Pravilnik o privremenim tehni~kim propisima za gra|enje u seizmi~kim podru~jima (Sl. list SFRJ 39/87)-ne vaì za objekte visokogradnje. 2. Pravilnik o tehni~kim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmi~Kim podru~jima (Sl. list SFRJ br. 31/81; 49/82, 29/83; 52/90) 3. Pravilnik o tehni~kim normativima za sanaciju, oja~anje i rekonstrukciju objekata visokogradnje o{te}enih zemljotresom i za rekonstrukciju i revitalizaciju objekata visokogradnje (Sl. list SFRJ 52/85). 4. Pravilnik o tehni~kim normativima za projektovanje i prora~un inìnjerskih objekata u seizmi~kim podru~jima (1986.) nacrt.
3.3.4. ZA[TITA OD PO@ARA

Poàr je ~esta tehni~ka nepogoda, a nastaje svakodnevnim kori{}enjem objekata, ali i kao posledica drugih elementarnih nepogoda (zemljotresa, eksplozije i sl.). Za{tita od poàra regulisana je Zakonom o za{titi od poàra (Sl. gl. RS br. 37/88) i Pravilnikom o protivpoàrnoj za{titi iz 1995. godine. Preventivne mere za{tite podrazumevaju mere u cilju spre~avanja nastanka poàra, a mere za suzbijanje poàra primenjuju se u slu~ajevima kada poàr nastane. 1. Preventivne mere su: - sprovo|enje zakonskih propisa kojima je obezbe|eno u~e{}e slu`be protivpoàrne za{tite u izradi urbanisti~ke i projektne dokumentacije, kroz davanje uslova i saglasnosti.
69 - Izrada odgovaraju}e dokumentacije-plana za{tite od poàra. 2. Mere za suzbijanje poàra podrazumevaju brzu i kvalitetnu intervenciju a to se postiè funkcionisanjem vatrogasne slu`be. Vatrogasna stanica ima povoljnu poziciju. Nalazi se u blizini centra naselja i saobra}ajno je dobro povezana. U cilju pove}anja efikasnosti, planirano je nekoliko vatrogasnih punktova na prilazima gradskom centru (u okviru reonskih ili drugih centara). Na efikasnost vatrogasne slu`be uti~e organizacija unuter kompleksa i prohodnost saobra}ajnica. Optimalno vreme za koje vatrogasno vozilo treba da stigne do mesta poàra, iznosi 5-7 minuta. Da bi se to postiglo potrebno je, prillikom projektovanja novih saobra}ajnica voditi ra~una o regulacionoj {irini, a kroz projekte partera po{tovati uslove protivpoàrne za{tite. Kod postoje}ih saobra}ajnica treba imati u vidu: divlju gradnju koja ~esto zalazi u regulacioni profil ulice, nepropisno parkiranje i nesinhronizovanost semafora.
3.3.5. ZA[TITA OD AKCIDENATA

Akcidenti (udesi) podrazumevaju naru{avanje ekolo{ke ravnoteè ìvotne sredine, usled nekontrolisanog emitovanja opasnih materija, prilikom havarija, eksplozija i sl. na objektimapotencijalnim zaga|iva~ima. Stanje za{tite od akcidenata zasniva se na primeni odre|enih zakonskih propisa i pravilnika, prilikom izrade urbanisti~ke dokumentacije i izdavanja urbanisti~ko-tehni~kih uslova za investicione objekte (Vaè}eg seta Zakona o za{titi ìvotne sredine) Investiciono-tehni~ki programi moraju da sadrè tehni~ko-tehnolo{ka re{enja za spre~avanje zaga|ivanja ìvotne sredine. U cilju pobolj{anja za{tite od akcidenata potrebna je izrada mape hazarda za teritoriju GP-a Novi Pazar.
3.3.6. ZA[TITA OD RATNIH RAZARANJA

Kori{}enje postoje}ih kompleksa posebne namene u granicama Generalnog plana definisani su u poglavlju 2.1.2.9.
70
ÊTVRTI DEO
4.
4.1.
PRAVILA GRA\ENJA
OP[TA PRAVILA ZA SPROVO\ENJE GENERALNOG PLANA
U skladu sa vaè}im Zakonom o planiranju i izgradnji, SPROVO\ENJE GENERALNOG PLANA NOVI PAZAR 2020. vr{i}e se: I/ NOVIM URBANISTI^KIM PLANOVIMA (planovi generalne regulacije i planovi detaljne regulacije) na osnovu GP Novi Pazar 2020. Izrada ovih planova vr{i}e se na osnovu PRAVILA URE\ENJA i PRAVILA GRA\ENJA propisanih u poglavljima 2.1. i 4.2. Povr{ina zona obuhva}enih izradom odgovaraju}ih planova regulacije, iznosi 1995,00 ha. Izrada odgovaraju}ih planova regulacije mogu}a je i u svim zonama u kojima se za to ukaè potreba. U zonama u kojima je predvi|ena izrada novih planova regulacije, mogu}e je izdvojiti delove u kojima je sprovo|enje mogu}e vr{iti i direktno na osnovu Generalnog plana, ukoliko je odre|ena lokacija ure|ena i regulisana, a zahteva dogradnju, nadgradnju postoje}ih objekata, izgradnju novih objekata ili kompletiranje lokacije objektima prate}e infrastrukture. U tom slu~aju Izvopd iz urbanisti~kog plana izdava}e se na osnovu pravila ure|enja i pravila gra|enja ovog Generalnog plana. Etapnost realizacije definisa}e se srednjoro~nim planovima i godi{njim programima. Razrada urbanisti~kim projektima definisa}e se regulacionim planovima, a obavezna je za javne objekte od op{teg interesa. II/ NA OSNOVU POSTOJE]E URBANISTI^KE DOKUMENTACIJE koja je, odgovaraju}im odlukama Skup{tine op{tine Novi Pazar, progla{ena vaè}om, ali samo u delovima koji nisu u suprotnosti sa re{enjima ovog Generalnog plana, odnosno dopunjeni pravilima ure|enja i gra|enja za zone stanovanja, rada i poslovanja i za lokalnu i sekundarnu infrastrukturu. Novi planovi generalne i detaljne regulacije radi}e se i za podru~ja koja su pokrivena urbanisti~kim planovima, fazno i po prioritetima utvr|enim srednjoro~nim i godi{njim planovima i programima. Povr{ina podru~ja obuhva}enog postoje}om urbanisti~kom dokumentacijom, iznosi oko 490,00 ha. III/ DIREKTNO NA OSNOVU OP[TIH PRAVILA URE\ENJA I PRAVILA GRA\ENJA DEFINISANIH OVIM GENERALNIM PLANOM (poglavlje 2.1. i 4.2.). Ove zone definisane su u grafi~kom prilogu Karta sprovo|enja Generalnog plana U zonama u kojima je predvi|ena izrada planova regulacije, mogu}e je izdvojiti delove u kojima je sprovo|enje mogu}e vr{iti i direktno na osnovu Generalnog plana, ukoliko je odre|ena lokacija ure|ena i regulisana, a zahteva dogradnju, nadgradnju postoje}ih objekata, izgradnju novih objekata ili kompletiranje lokacije objektima prate}e infrastrukture. U tom slu~aju Izvod iz urbanisti~kog plana izdava}e se na osnovu pravila ure|enja i pravila gra|enja ovog Generalnog plana. Tako|e, u zonama u kojima je sprovo|enje mogu}e vr{iti direktno na osnovu pravila gra|enja iz Generalnog plana, ukoliko se ukaè potreba uvo|enja novih javnih povr{ina (prilikom parcelacije ili usitnjavanja kompleksa), obavezna je izrada odgovaraju}eg plana regulacije. Ukupna povr{ina zona za koje nije obavezna izrada urbanisti~kih planova kao dalje razrade GP Novi Pazar, iznosi oko 215,00 ha. Dinamika razvoja naselja u prostoru utvr|uje se na osnovu srednjoro~nih i godi{njih planova i programa ure|enja prostora i zemlji{ta. Ovom dinamikom utvr|uju se i prioriteti izrade planova regulacije, kao i prioriteti u realizaciji pojedina~nih urbanisti~kih celina; Zbog nedovoljne preciznosti podatka koji se odnose na geolo{ka istraìvanja, neophodno je, pre ili u toku izrade planova regulacije, uraditi: - ispitivanje i ocenu stabilnosti terena na podru~ju GP-a; - program stalnog opaànja i pra}enja prirodnih i tehnogenih pojava na podru~ju GP-a.
71 - kod izrade urbanisti~ke dokumentacije, u zonama graditeljskog nasle|a ili prirodnih dobara, obavezno je u~e{}e kao i uslovi i saglasnosti nadle`nog Zavoda za za{titu spomenika kulture i Republi~kog Zavoda za za{titu prirode; isto se odnosi i na objekte graditeljskog nasle|a, koji uìvaju prethodnu za{titu; -za sve komplekse VJ (poglavlje 2.1.2.9. i 3.3.6.) predvi|ena je mogu}nost prenamene, ukoliko se steknu uslovi za iseljenje ovih zona sa teritorije Generalnog plana, kroz razradu GP-a, izradom planova regulacije. - Prilikom izrade urbanisti~ke dokumentacije, za zone koje su u koridoru dalekovoda (35kV i 10kV), po{tovati uslove nadle`ne elektrodistribucije.
4.1.1. PROGRAMSKI PRIORITETI

1. 2. 3. 4. 5. 6. Rekonstrukcija i ure|enje gradskog centra, uz povezivanje i uklapanje sa starom ~ar{ijom. Razvoj sistema centara svih nivoa (od gradskog ka lokalnim) Rekonstrukcija stambenog fonda (A.2.), kao i nova izgradnja i pro{irenje funkcije stanovanja (B.1. i B.2.). Posebnu pa`nju posvetiti za{titi kulturnih dobara i oblikovanju naselja kroz ure|enje javnih prostora. Postoje}e i nove objekte javnih slu`bi: kulture, obrazovanja, usluga sa stanovanjem i zelenilom, integrisati u trgovei poteze, kao javne prostore. Podizanje ekolo{kog nivoa u okviru svih funkcija i namena Realizacija specifi~nih funkcija i namena: - Park-{uma "\ur|evi stupovi" - Zelene povr{ine svih nivoa, a posebno u okviru specifi~nih zona javnih funkcija - Sportski centri svih nivoa - Pe{a~ke komunikacije, naro~ito na obalama reka.sa specifi~nim na~inom ure|enja (odmor, {etnja, vo`nja biciklom) Izgradnja i unapre|enje saobra}ajne mreè, kako magistralnih pravaca, tako i u delu primarne uli~ne mreè. Zbog male regulacione {irine ulica, koristiti jednosmerne ulice u parovima Javnoj rasveti treba posvetiti posebnu pa`nju, naro~ito osvetljenju:puteva, ulica, trgova, raskrsnica, pe{a~kih prelaza {etali{ta, parkova, skulptura, objekata od posebnog zna~aja, naro~ito nepokretnih kulturnih dobara.
7. 8.
4.2. PRAVILA GRA\ENJA PO ZONAMA I CELINAMA

Ova Pravila obuhvataju uslove koji se odnose na izgradnju objekata po zonama ili celinama iz Generalnog plana ( ~l. 42 Zakona o Planiranju i izgradnji Sl. Gl. RS br. 47/2003.), prema specifi~nostima i potrebama naselja, za sve zone i objekte javnog interesa, objekte stanovanja, centara, rada i poslovanja, kao i za elemente infrastrukture u delu posebnih zona, kompleksa i objekata, a u skladu sa ~l. 15. i 20. Pravilnika o sadrìni, izradi i sprovo|enju urbanisti~kog plana (Sl. Gl. RS br.75/2003.). Op{ti uslovi urbanisti~ke regulacije prema ovim Pravilima predstavljaju skup me|usobno zavisnih pravila za osnovnu urbanu strukturu, gra|evinsku parcelu i lokaciju, regulacionu i gra|evinsku liniju, odnosno poloàj i karakter objekata na parceli i lokaciji, namenu objekata, fizi~ku strukturu, gra|evinsku strukturu i obradu, urbanisti~ke pokazatelje iskori{}enosti zemlji{ta i izgra|enosti na parceli i lokaciji, koji prema karakteru urbane strukture i odgovaraju}e zone defini{u odnose u prostoru i kapacitet objekata, uslove za sme{taj vozila, ure|enje parcele i priklju~enje na gradski sistem infrastrukture, odnos prema susednim objektima, okruènju i za{titi okoline; odnosno odgovaraju}e tehni~ke, sanitarne i bezbednosne uslove, kao i posebne uslove prema specifi~nim zahtevima za izgradnju i kori{}enje objekata na parceli i lokaciji, u okviru bloka, zone ili naselja. Pravila se primenjuju za urbanististi~ke planove posebnih zona ili celina na podru~ju Generalnog plana, sprovo|enje kroz urbanisti~ki projekat za specifi~ne programe ili lokacije, odnosno
72 za izdavanje izvoda iz Generalnog plana i pojedina~nih odobrenja za izgradnju objekata na ostalom gra|evinskom zemlji{tu obuhva}enom Generalnim planom, za koje nije odre|ena obaveza izrade regulacionih planova generalne ili detaljne regulacije. Svi elementi urbanisti~ke regulacije koji nisu obuhva}eni ovim Pravilima gra|enja defini{u se prema Pravilniku o op{tim uslovima o parcelaciji i izgradnji i sadrìni, uslovima i postupku izdavanja akta o urbanisti~kim uslovima za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje op{tinska, odnosno gradska uprava ( Sl. Gl. RS br. 75/ 2003.).
4.2.1. JAVNO GRA\EVINSKO ZEMLJI[TE

Izgradnja javnih objekata od op{teg interesa vr{i}e se na pojedina~nim lokacijama prema planiranoj nameni prostora, ali i u zonama centara svih nivoa, zonama stanovanja i privre|ivanja koje zadovoljavaju sve uslove u skladu sa funkcijom, neposrednim okruènjem i planiranom namenom prostora. Realizacija postoje}ih objekata (dogradnja, nadgradnja) kao i izgradnja novih, vr{i}e se urbanisti~kim projektima na osnovu postoje}ih ili novih planova detaljne regulacije u skladu sa prethodno izra|enim programom. Objekti javnih funkcija gradi}e se prema normativima datim u poglavlju 2.1.1. i slede}im op{tim i posebnim uslovima:
4.2.1.1. OP[TA I POSEBNA PRAVILA GRA\ENJA ZA JAVNE OBJEKTE OD OP[TEG INTERESA OP[TA PRAVILA - spratnost i tip objekata zavisi od njegove namene, a mora biti prilago|en uslovima lokacije i funkciji; - dvori{te - kompleks mora biti ure|en tako da bude u skladu sa funkcijom objekta i okruènjem; - indeksi zauzetosti i indeksi izgra|enosti proizlaze iz propisanih normativa za povr{ine objekata i povr{ine kompleksa svake namene (poglavlje 2.1.1.); - pojedine funkcije iz ovih delatnosti, sme{tene u objektima graditeljskog nasle|a ili ambijentalnih celina, moraju zadovoljiti uslove nadle`nih institucija; - u okviru zona stanovanja, mogu se graditi (u privatnom vlasni{tvu) objekti: obrazovanja, de~je i socijalne za{tite, zdravstva, kulture, religije, informisanja, ali samo pod uslovom da zadovolje sve normative i kriterijume za odgovaraju}u delatnost (poglavlje 2.1.4.) i uslove neposrednog okruènja; - za nove lokacije objekata javnih funkcija, potrebno je izvr{iti ispitivanja stabilnosti terena. DOMINANTNA NAMENA: javni objekti i kompleksi definisani u poglavlju 2.1.1. MOGU]E PRATE]E NAMENE: druge javne povr{ine, objekti uslu`nih delatnosti i odgovaraju}i prate}i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture (parkinzi, trafo stanice...). Javni objekti od op{teg interesa planirani u okviru druge i tre}e zone za{tite kompleksa "\ur|evi stupovi-Petrova crkva", gradi}e se prerma posebnim uslovima, na osnovu plana detaljne regulacije (spratnosti max P+1 u II i P+2 u III zoni za{tite), sa odgovaraju}om zastupljeno{}u zelenih povr{ina (oko 40%), kori{}enjem prirodnih materijala u obradi objekata i partera. Za ovu zonu ne primenjuju se izuzetni urbanisti~ki parametri. 1- Obrazovanje: kultura, nauka, zelenilo, sport i rekreacija, uslu`ne delatnosti 2- Zdravstvo: zelenilo i uslu`ne delatnosti 3- De~ja i socijalna za{tita: zelenilo, sport i rekreacija, zdravstvo, stanovanje, uslu`ne delatnosti 4- Kultura: javno informisanje, obrazovanje, zelenilo, usluge, verski objekti Javno informisanje: kultura, zelenilo, usluge
73 5- Nauka: obrazovanje, kultura, zelenilo, usluge odgovaraju}i prate}i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture 6- Administracija i uprava: zelenilo, kultura, obrazovanje, informisanje, uslu`ne delatnosti 7- Sport i rekreacija: zelenilo, usluge 8- Zelenilo, sport i rekreacija, kultura, nauka, verski objekti, turisti~ki objekti, odre|eni komunalni objekti i druge odgovaraju}e uslu`ne delatnosti 9- Posebne namene - po iseljenju Vojske SCG: pro{irenje gradskog centra, kultura, nauka, informisanje, obrazovanje, komunalne delatnosti (pijaca), stanovanje, usluge, zelenilo 10-Saobra}ajni objekti: uslu`ne delatnosti, poslovanje, zelenilo, prate}i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture. administracija i odgovaraju}i
NAMENE OBJEKATA ÎJA GRADNJA JE ZABRANJENA U OVOJ ZONI: sve namene ~ija bi delatnost ugrozila ìvotnu sredinu i osnovnu namenu. (Procena rizika). POSEBNA PRAVILA: ZONA PARK-[UME Zona park-{ume \ur|evi stupovi, kao deo istorijske celine Stari Ras-Sopo}ani, nalazi se u zoni za{tite kulturnog nasle|a i istorijskog pejzaà - manastir \ur|evi stupovi i Petrova crkva. U ovoj zoni vaè posebna pravila gra|enja, propisana u poglavlju 3.3.2.1. Planirana park-{uma "\ur|evi stupovi", predstavlja prirodnu i kulturno-istorijsku celinu koju ~ine kompleksi manastira \ur|evi stupovi i Petrove crkve sa okolnim prostorom. Pored ove OSNOVNE NAMENE, predvi|en je niz prate}ih namena koje su definisane kroz tri zone za{tite: I ZONA KULTURNOG DOBRA koja obuhvata prostor na kome je samo za{ti}eno kulturno dobro uklju~uju}i i prostor za njegovu obnovu i kori{}enje: osnovni i prate}i objekti kulture, slobodne povr{ine, porta, park, saobra}ajni prilaz, kao i objekti komunalne infrastrukture, neophodni za funkcionisanje kulturnog dobra; II ZONA: ZA[TI]ENA OKOLINA KULTURNOG DOBRA predstavlja neposredno okruènje kulturnog dobra i prvenstveno je u funkciji o~uvanja integriteta kulturnog dobra; Za{ti}ena okolina \UR\EVIH STUPOVA i PETROVE CRKVE predstavlja kulturnu i ambijentalnu celinu i moè da ima kulturne i druge sadràje u skladu sa duhom kulturnog dobra i prirodnim i stvorenim vrednostima okoline, kao i objekte saobra}ajne i komunalne infrastrukture, neophodne za funkcionisanje kulturnog dobra; III PROSTOR NA KOME SE [TITI PEJZA@ zauzima najve}i deo zone za{tite \ur|evih stupova i Petrove crkve i moè se koristiti za rastresite naseljske strukture male i ujedna~ene spratnosti niskog stepena izgra|enosti i zauzetosti, bogate javne zelene povr{ine i velike slobodne prostore. U poto~nim dolinama ([estovski potok, potok \ur|evi stupovi) mogu}i su i drugi kompatibilni sadràji: etno-park, ekskluzivno stanovanje, sportski tereni i sl.
KOMUNALNI OBJEKTI GROBLJA postoje}e povr{ine koristiti za sahranjivanje (prema op{tinskoj odluci), nova groblja i zone pro{irenja postoje}ih realizovati prema planskom aktu i prate}oj dokumentaciji,
DOMINANTNA NAMENA: groblje MOGU]E PRATE]E NAMENE: zelenilo, uslu`ne delatnosti i prate}i objekti komunalne infrastrukture.
74 Za{ti}ene prostore Jevrejskog groblja i Pravoslavnog groblja Donji Aleksinac treba urediti prema posebnom urbanisti~ko-hortikulturnom projektu. Time bi se u zoni grada gde su postojale tradicionalne ba{te koje su bezmalo i{~ezle pojavile kultivisane javne zelene povr{ine. Groblje u II zoni za{tite oko Petrove crkve treba urediti prema uslovima nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture i Republi~kog zavoda za za{titu prirode. PIJACE - dvonamensko kori{}enja prostora i realizacija distributivnih centara. DOMINANTNA NAMENA: pijaca (zelena, sto~na i kvanta{ka) MOGU]E PRATE]E NAMENE: usluge i poslovanje i prate}i objekti komunalne infrastrukture SANITARNA DEPONIJA KOMUNALNOG OTPADA - realizacija na regionalnom nivou (prema odredbama nacionalne strategije). DOMINANTNA NAMENA: deponovanje komunalnog otpada na sanitarni i odrìv na~in MOGU]E PRATE]E NAMENE: izabrani na~ini savremenog tretmana komunalnog otpada sa prate}im objektima komunalne infrastrukture. Pravila gra|enja za ostale komunalne objekte, kao i za sve ostale javne objekte, definisana su u op{tim pravilima za javne objekte od op{teg interesa i u pravilima ure|enja (poglavlje 2.1.1.). Javni objekti od op{teg interesa u zoni neposredne za{tite kulturnog nasle|a u okviru istorijske urbane matrice: Novi Pazar-istorijsko jezgro, kao i u zonama za{tite \ur|evih stupova i Petrove crkve realizova}e se na osnovu op{tih i posebnih pravila, propisanih u poglavlju 3.2. ZA[TITA NKD I AMBIJENTALNIH CELINA, prema uslovima nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture.
MRE@A I OBJEKTI KOMUNALNE INFRASTRUKTURE Elektroenergetika Celokupnu elektroenergetsku mreù i trafostanice graditi u skladu sa vaè}im zakonskim propisima. Nadzemni vodovi Zadràvaju se trase svih dalekovoda 110, 35 i 10 KV. Planirani su za{titni koridori za dalekovode 110kV {irine 30m ( po 15 m levo i desno od ose dalekovoda). Za dalekovode 35 kV za{titni koridori su {irine 20 m (po 10 m levo i desno od ose dalekovoda). Izgradnju novih objekata i usagla{avanje postoje}ih obzirom na sigurnosnu visinu i sigurnosnu udaljenost od dalekovoda izvesti u svemu prema Pravilniku o tehni~kim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV ("Sl.list SFRJ", br. 65/1988. i "Sl.list SRJ", br. 18/1992). Prema navedenom Pravilniku : - Sigurnosna visina je najmanje dozvoljena vertikalna udaljenost provodnika, odnosno delova pod naponom od zemlje ili nekog objekta pri temperaturi +400C, odnosno pri temperaturi -59C sa normalnim dodatnim optere}enjem bez vetra. - Sigurnosna udaljenost je najmanja dozvoljena udaljenost provodnika, odnosno delova pod naponom od zemlje ili nekog objekta u bilo kom pravcu pri temperaturi +400C i optere}enju vetrom od nule do punog iznosa. Sigurnosne visine i sigurnosne udaljenosti za vodove od 1 KV do 110 KV navedene su u tabeli 1. Ako nije posebno nagla{eno, te vrednosti se pove}avaju za vodove ve}eg nazivnog napona, ito: 1. za 0,75m - za vodove nazivnog napona 220 KV;
75 2. za 2,00m - za vodove nazivnog napona 400 KV. Prelazak i pribliàvanje raznim objektima vodova od 1 KV do 110 KV. Objekat Nepristupa~na mesta Mesta nepristupa~na vozilima Mesta pristupa~na vozilima Zgrade(nepristupa~ni deo: krov,dimnjak i sl. Zgrade(pristupa~ni deo: terasa, balkon, gra|evinske skele i sl.) Zgrade pogonskih prostorija Zgrade sa zapaljivim krovom Objekti sa lako zapaljjivim materijal. Naseljena mesta Sportska igrali{ta Javna kupali{ta i kampinzi Smu~arske skakaonice [ume i drve}e Regionalni putevi, lokalni putevi i 7,0 putevi za industrijske objekte Magistralni putevi Autoputevi Gusto naseljena mesta Pijace i va{ari{ta Parkirali{ta i autobuska stajali{ta Tramvaji i trolejbusi Splavne reke Plovne reke i kanali 7,0 7,0 7,0 12,0 7,0 3,0 7,0 15,0 Stub: 10,0 od obale; 6,0 od nasipa Sigurnosna visina (m) Sigurnosna udaljenost (m) 4,0 5,0 6,0 3,0 5,0 3,0 uz za{.mere 12,0 Ne sme 7,0 Ne sme preko streli{ta 12,0 Ne sme Ne sme 8,0 od odsko~ne staze; 12,0 od dosko~ne staze 3,0 Stub: 10,0 (izuzetno: 5,0) Stub: 20,0 (izuzetno: 10,0) Stub: 40,0 (izuzetno: 10,0) E; M E; M E; M E; M E; M E E; M E,M E,M E E; M 3,0 4,0 5,0 3,0 4,0 3,0 uz za{t.mere 5,0 Visina stuba+3,0 min 15,0 E E;M E;(M) E;(M) E;(M) E;M Poj. izol.
76
Mostovne konstrukcije Antene televizijskih i radio prijemnika Antene predajnih i prijemnih stanica Visokonaponski vod Niskonaponski vod Telekomunikacioni kablovi 2,0 Ne sme 2,5 2,5
5,0 od pristupa~nih delova: 3,0 od nepristupa~nih delova 5,0 E; M
1,0 2,0 Stub: 10,0 za 1-110 KV (izuzetno:1,0 za 1-35 KV) 15,0 za 220 KV; 25,0 za 400 KV
E E; M
5,5 za 400 KV; 4,0 za Prov.: 5,0 od stuba TK voda Stub: Telekomunikacioni nadzemni vod 220 KV; 3,0 za 35-110 2,0 od prov. TK voda KV @i~are Metalne i ì~ane ograde @i~ane mreè 3,75 5,0 3,0 Stub: 0,7 Un (cm) min. 20 (cm) 3,75 8,0 Stub:visina stuba +3,0 5,0 5,0 1000 od poletno-sletne staze (izuzetno: <1000) 3000 kod ukr{tanja sa stazom 1000 u smeru polet./sletanja 200 u ostalim smerovima 200 Stub: 10,0 od {ine (izuzetno: 5,0)
E; M E; M
Gasovodi, naftovodi,paravodi i sl. 8,0 Stogovi i su{are Groblja 12,0 6,0 Stub: ne sme
E; M
Aerodromi
Ne sme
Heliodromi Protivgradne stanice @elezni~ke pruge koje nisu predvi|ene za elektrifikaciju
Ne sme Ne sme 7,0 (izuzetno: 6,0)
Stani~ni peroni, istovarne rampe i 12,o dr. Elektrificirane èlezni~ke pruge sa 12,0 nadzemnom kontaktnim vodom Stub: 15,0 od {ine E; M
77
Industrijske pruge i koloseci Staklenioci i staklne ba{te
7,0 bez k.voda 12,0 sa k. vodom 3,0 3,0
M E; M
LEGENDA: - bez obzira na napon; Un - nazivni napon (KV); E - elektri~no poja~ana izolacija; M - mehani~ki poja~ana izolacija. NAPOMENA: Pri prelasku vodova preko objekata, odnosno pri pribliàvanju vodova objektima, sigurnosna visina je jednaka sigurnosnoj udaljenosti ako za sigurnosnu visinu nije navedena posebna vrednost. Za neke objekte definisani su dodatni kriterijumi prema kojima se smatra da vod prelazi preko objekta, odnosno pored objekta, a samim tim da li je merodavna sigurnosna visina ili udaljenost, i to: - Nadzemni vod prelazi preko zgrade, staklenika ili staklene ba{te kad je rastojanje horizontalne projekcije najblièg provodnika u neotklonjenom poloàju od objekta manje od 3m za vodove nazivnog napona do 20 KV i manje od 5m za vodove nazivnog napona ve}eg od 20KV. - Nadzemni vod prelazi preko parkirali{ta i autobuskih stajali{ta kad je rastojanje horizontalne projekcije najblièg provodnika u neotklonjenom poloàju manje od 5m. Prema Pravilniku o tehni~kim normativima za izgradnju niskonaponskih nadzemnih vodova ("Sl. list SFRJ", br. 6/1992): - Sigurnosna visina je najmanja dozvoljena vertikalna udaljenost izme|u lan~anice u rasponu ili delova pod naponom voda i tla, ili objekta koji se nalazi u polju raspona pri temperaturi uèta ili samonose}eg kablovskog snopa (SKS) od +400C ili -50C zajedno sa ledom, a koja daje ve}i ugib. - Sigurnosna udaljenost je najmanja dozvoljena udaljenost u bilo kom pravcu izme|u uèta ili samonose}eg kablovskog snopa(SKS) ili delova pod naponom voda i objekta koji se nalazi u polju raspona pri temperaturi uèta ili SKS od +400C zajedno sa dodatnim optere}enjem od pritiska vetra.
4.2.2. OSTALO GRA\EVINSKO ZEMLJI[TE

4.2.2.1. STANOVANJE A. STANOVANJE VISOKIH GUSTINA A1. - GUSTINE STANOVANJA Gs = 100-150 stanova/ha Postoje}e zone kolektivnog stanovanja spratnosti do P+12, sa poslovnim prostorom u prizemnim i drugim etaàma. Pravila gra|enja odnose se na slede}e intervencije: - nadgradnja objekata do propisane visine, zbog sanacije ravnih krovova, uz mogu}nost formiranja potkrovne etaè, u skladu sa odgovaraju}om zakonskom regulativom. Ukoliko je blokovska gradnja, neophodno je da se radi idejno re{enje za ceo ili odgovaraju}i deo bloka. - pretvaranje stambenog prostora u poslovni u prete`no u prizemljima stambenih zgrada a delimi~no i na vi{im etaàma. CELIA 1 - statisti~ki krugovi: 39 i 47 CELINA 4 - statisti~ki krug 78 DOMINANTNA FUNKCIJA - STANOVANJE
78 MOGU]E PRATE]E NAMENE: sve uslu`ne delatnosti, objekti javne namene, lokalni parking prostori, blokovsko zelenilo i rekreacione povr{ine , kao i objekti prate}e infrastrukture. NAMENE OBJEKATA ÎJA GRADNJA JE ZABRANJENA U OVOJ ZONI: sve namene za koje se, na osnovu procene uticaja, ustanovi da ugroàvaju ìvotnu sredinu i osnovnu namenu. - Osnovni tip stanovanja u ovim zonama je vi{eporodi~ni, slobodnostoje}i ili nizovi. - nadgradnja treba da ~ini jedinstvenu gra|evinsku i arhitektonsku celinu sa osnovnim objektom. - indeks zauzetosti max 40% na nivou bloka, a za pojedina~ne parcele do 60%, uz uslov obezbe|enja svih funkcija objekata u okviru osnovne parcele, kao i namena u okruènju - indeks izgra|enosti 3,2 (max 3,6 u postoje}im blokovima u kojima nema nove stambene gradnje, ve} samo opremanje prate}im sadràjima).. - kod obra~una stepena izgra|enosti ne ura~unava se pomo}ni prostor podrumske etaè. - spratnost objekata - Kod objekta spratnosti preko P+6, mogu}e je, u cilju sanacije ravnih krovova, formiranje stambenog prostora samo u potkrovnoj etaì. Za objekte niè spratnosti od P+6 mogu}a je nadgradnja do ove spratnosti, uz formiranje i potkrovnih etaà. Sanacija krovova podrazumeva izgradnju kosih krovova odgovaraju}eg nagiba u skladu sa arhitekturom postoje}eg objekta. Nadgradnja objekata u cilju sanacije ravnih krovova, uz mogu}nost formiranja potkrovnih etaà, vr{i se tako da obrada fasada, oblik i obrada krovova ~ine jedinstvenu arhitektonsko-gra|evinsku celinu sa osnovnim objektom. U zoni za{tite istorijskog jezgra, obavezni su uslovi nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture. Kod nadgradnje objekata obavezno je primeniti sve Zakonom propisane mere koje treba da garantuju stabilnost zgrade i susednih objekata. - poslovni prostor predvi|en je u prizemnim i drugim delovima objekata - parkiranje - javna parkirali{ta i parking garaè - zadràva se postoje}a parcela, (pod objektom). Parcelacija, preparcelacija ili ispravka granica parcela vr{i se na osnovu vaè}eg Zakona o planiranju i izgradnji. - zadràva se postoje}i sistem regulacije. Prepusti van gra|evinske ili regulacione linije, prema vaè}em Pravilniku o pravilima regulacije i parcelacije. A1.1. - GUSTINE STANOVANJA Gs = 70-100 stanova/ha Nove zone prete`no vi{eporodi~nog stanovanja, na slede}im lokacijama: CELINA 1 - statisti~ki krug 47/22 CELINA 3 - statisti~ki krug 10/11,19 DOMINANTNA FUNKCIJA - STANOVANJE MOGU]E PRATE]E NAMENE: sve uslu`ne delatnosti, objekti javne namene, lokalni parking prostori blokovsko zelenilo i rekreacione povr{ine , kao i objekti prate}e infrastrukture. NAMENE OBJEKATA ÎJA GRADNJA JE ZABRANJENA U OVOJ ZONI: sve namene za koje se, na osnovu procene uticaja, ustanovi da ugroàvaju ìvotnu sredinu i osnovnu namenu. - indeks izgra|enosti 2,8 - 3,2 - indeks zauzetosti 40-60% - spratnost od (P0)+P+2(+Pt) do (P0)+P+6 - podrumske, odnosno suterenske prostore koristiti za ure|enje dvonamenskih skloni{ta, sa funkcijom garaà, podrumskih pomo}nih prostorija ili poslovnog prostora; Definisani stepen izgra|enosti i stepen iskori{}enosti predstavlja maksimum za pojedine tipove stanovanja u izgradnji i postoje}im blokovima, obuhvataju}i osnovne stambene i prate}e objekte bloka i naselja. Kod najvi{ih parametara u blokovima rekonstrukcije i obnove posebno se analizira odnos fizi~ke strukture prema stepenu izgra|enosti i iskori{}enosti zemlji{ta, pri ~emu se realizuju re{enja koja odgovaraju karakteristikama zahvata, regulaciji i pravilima gra|enja ovih zona, obuhvataju}i i nadgradnju objekata za formiranje kosih krovova.
79 - izgra|enost zone je 40-60% pod objektima, 20% pod saobra}ajnicama i parking prostorima, 20-40% pod slobodnim javnim povr{inama (trgovi, pe{a~ke staze, de~ja igrali{ta, otvoreni tereni, zelenilo); - u prizemnim i drugim etaàma objekata mogu} je poslovni prostor; - Kod realizovanih naselja i blokova zadràva se postoje}i sistem regulacije, u koji se uklapaju novi i prate}i objekti. Regulacija novih naselja, blokova i lokacija prati {ire poteze, na koje se povezuje nova celina prema karakteristikama programa, fizi~ke strukture i zahvata. - obezbediti prilaze za invalidna lica; A2. - GUSTINE STANOVANJA Gs = 40-70 stanova/ha Stanovanje tipa A.2. obuhvata zone uèg centra, koje se {ire kroz izgra|ene blokove stanovanja na individualnim parcelama, prema podru~ju {ireg centralnog jezgra. Zbog blizine centra i nivoa opremljenosti, ove zone su obuhva}ene permanentnom rekonstrukcijom, sa pogu{}avanjem stanovanja i uvo|enjem prate}ih delatnosti u objekte, parcele i blokove. CELINA CELINA CELINA CELINA 1 2 3 4 statisti~ki statisti~ki statisti~ki statisti~ki krugovi 39, 47, 55 i 98 krug 01 /22, 23, 24, 25, 26 krug 10 /01, 02, 03, 04 krug 78 /05, 06, 08, 09, 10, 11, 12, 15, 16, 18, 19
DOMINANTNA FUNKCIJA - STANOVANJE MOGU]E PRATE]E NAMENE: uslu`ne delatnosti, poslovanje, mala privreda, javne namene i objekti prate}e infrastrukture. NAMENE OBJEKATA ÎJA GRADNJA JE ZABRANJENA U OVOJ ZONI: sve namene za koje se, na osnovu procene uticaja, ustanovi da ugroàvaju ìvotnu sredinu i osnovnu namenu. indeks izgra|enosti - 1,6 izuzetno 2,8 indeks zauzetosti - 60% izuzetno 80% poslovni prostor - u prizemnim i drugim delovima objekata; osnovna spratnost (P0)+P+2+(Pt) - nià spratnost. U slu~aju blokovske gradnje na regulaciji, posebno du` linijskih centara, spratnost se formira na nivou (Po)+P+3+Pt - srednja spratnost, (izvan zona za{tite istorijskog jezgra u kome vaè posebni uslovi i pravila gra|enja). - izuzetna, vi{a spratnost do (P0)+P+4(+Pt) mogu}a je kod promene lokalne urbane strukture (rekonstrukcije bloka ili dela bloka i transformacije - porodi~no u vi{eporodi~no) u zonama koje ne podleù za{titi NKD (Uslovi nadle`ne institucije za{tite) - Izuzetna spratnost, stepen izgra|enosti i iskori{}enosti zemlji{ta odnosi se pre svega na objekte vi{eporodi~nog stanovanja i poslovanja, odnosno i na ostale objekte u okviru manjih parcela i specifi~nih lokacija uèg centra. - Prete`ni tip u ovim zonama treba da bude blokovska gradnja, sa objektima niè spratnosti na regulaciji u okviru individualnih parcela, uz mogu}nost izgradnje vi{e stambenih jedinica, povezivanjem objekata po horizontali i vertikali u okviru gra|evinske celine. Pri tome osnovni stambeni objekat moè biti porodi~ni ili vi{eporodi~ni sa vi{e od ~etiri stambene jedinice, u zavisnosti od kapaciteta objekta i parcele, uz odgovaraju}e urbanisti~ke parametre i pravila regulacije ovih zona. U ovom sistemu obavezna je analiza organizacije parcele i uticaja na susedne parcele i objekte, uz obezbe|enje uslova stanovanja u prostornom i funkcionalnom kontaktu objekta. - Minimalna povr{ina parcele je 200 m2, za manje objekte niè spratnosti po dubini zona porodi~ne stambene izgradnje . Kod parcela ve}ih od 500 m2 mogu}a je preparcelacija ili izgradnja vi{eporodi~nog stambenog objekta niè i srednje spratnosti, objekata me{ovite namene ili objekata poslovanja, u skladu sa ostalim pravilima gra|enja i regulacije ovih zona. Zbog karaktera parcelacije uèg gradskog jezgra dozvoljava se odstupanje u veli~ini minimalne parcele za oba tipa objekata do 20%, {to se posebno analizira u okviru programa izgradnje, parcele i lokacije. Najmanja {irina parcele za izgradnju slobodnostoje}eg porodi~nog stambenog objekta je 10.00 metara, uz obavezu obezbe|enja kolskog prolaza od 2,00m.. Pri ovome se za zone postoje}e izgra|enosti mogu koristiti i parcele specifi~nog oblika, sa minimalnom {irinom do 8.00 metara. Kod blokovskog sistema izgradnje minimalna {irina parcele je 8.00 metara, a kod planiranih kontinualnih -
80 nizova i do 6.00 metara. Minimalna {irina parcele za vi{eporodi~ni slobodnostoje}i stambeni objekat niè spratnosti je 15.00 metara, pri ~emu se moraju ispo{tovati odgovaraju}e udaljenosti prema susedima. Minimalne {irine parcela za vi{eporodi~ne objekte u nizu odrediti kroz analizu bloka za svaki konkretni slu~aj. - Kod planiranja i izgradnje novih blokova i poteza slobodnostoje}ih objekata minimalno udaljenje gra|evinske linije od regulacione je 3.00 metra. U izgra|enim potezima gra|evinska linija se odre|uje prema prete`noj poziciji izgra|enih objekata, odnosno prema susedima u potezu. Kod postoje}ih slobodnostoje}ih objekata, odnosno kod rekonstrukcije postoje}ih objekata koji su van planirane gra|evinske linije poteza, mogu se usaglasiti ili rekonstruisati objekti koji su iza gra|evinske linije i objekti koji su ispred gra|evinske linije, ukoliko nisu na regulaciji, ne ometaju saobra}ajnu preglednost ili suseda. - Kod blokovskog sistema gra|evinska linija objekta je na regulaciji. Ispadi objekta na ovom delu ne mogu pre}i regulacionu liniju vi{e od 1.20 metra, i to na delu objekta vi{em od 3.00 metra u odnosu na trotoar i manjem od 50.00 % {irine uli~ne fasade. - pomo}ni prostor se obezbe|uje isklju~ivo u okviru osnovnih objekata; Kod porodi~nih stambenih objekata vozila se sme{taju u objektu ili na parceli, prema broju izgra|enih stanova. Izuzetno za pojedine specifi~ne poteze (postoje}a izgra|enost u punom frontu, mala {irina parcela, potezi za{ti}enih objekata i celina), parkiranje se moè obezbediti i izvan parcela u okviru stambenih ulica, ili na javnom i zajedni~kom parkingu. Za vi{eporodi~ne stambene objekte parkiranje se obezbe|uje na parceli sa jednim parking mestom za jedan stan kompletne stambene strukture, - u blokovima planiranim za rekonstrukciju, mora se izvr{iti detaljna analiza svakog bloka u zahvatu plana detaljne regulacije, radi postizanja optimalnog stepena rekonstrukcije. Zone stanovanja visokih gustina u zoni neposredne za{tite kulturnog nasle|a u okviru istorijske urbane matrice: Novi Pazar-istorijsko jezgro, realizova}e se na osnovu op{tih i posebnih pravila, propisanih u poglavlju 3.2. ZA[TITA NKD I AMBIJENTALNIH CELINA, prema uslovima nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture. B - SREDNJE GUSTINE STANOVANJA B1 - GUSTINE STANOVANJA Gs = 20-40 stanova/ha Zone prete`no postoje}eg individualnog stanovanja u kojima je mogu}e nadgradnju, kao i novu izgradnju. CELINA CELINA CELINA CELINA 2 3 4 5 statisti~ki krug 01 /04, 06, 07, 18, 19, 20, 21 statisti~ki krug 10 /05, 07, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18,19 statisti~ki krug 78 /07, 14, 21, 22, 23 statisti~ki krug 63 /08, 09, 10, 11, 12 statisti~ki krug 71 /03,04 popisni krugovi: 01, 05, 17 statisti~ki krug 12 /02, 06 statisti~ki krug 01 /05, 06, 14a, 15, 16, 17 vr{iti dogradnju,
CELINA 6 CELINA 9 ZONA 10 -
DOMINANTNA FUNKCIJA - STANOVANJE MOGU]E PRATE]E NAMENE: uslu`ne delatnosti, me{ovito poslovanje - trgovina na veliko i malo, i manji proizvodni programi (prema uslovima iz poglavlja 4.1.1.2.2.b/), javne namene u privatnom vlasni{tvu i prate}i objekti komunalne infrastrukture. NAMENE OBJEKATA ÎJA GRADNJA JE ZABRANJENA U OVOJ ZONI: sve namene za koje se, na osnovu procene uticaja, ustanovi da ugroàvaju ìvotnu sredinu i osnovnu namenu objekta na parceli i suseda. - indeks izgra|enosti 1,0- 1,6, izuzetno 2,0
81 - indeks zauzetosti 40% -60% izuzetno 70% - osnovna spratnost (P0)+P+2+(Pt), a (P0)+P+3(+Pt) u linijskim centrima i na uglovima blokova - Promena lokalne urbane strukture moè da obuhvati blokove u okviru lokalnih, reonskih ili du` linijskuh centara, kada se primenjuju parametri za gustine A.2. (osim u zonama koje su obuhva}ene merama za{tite NKD - uslovi nadle`ne institucije za{tite ). Minimalna {irina parcele za vi{eporodi~ni slobodnostoje}i stambeni objekat je 15.00 metara, pri ~emu se moraju ispo{tovati odgovaraju}e udaljenosti prema susedima. - Izuzetna spratnost, stepen izgra|enosti i iskori{}enosti zemlji{ta odnosi se pre svega na objekte vi{eporodi~nog stanovanja i poslovanja, odnosno i na ostale objekte u okviru manjih parcela i specifi~nih lokacija uèg centra. - najmanja {irina parcele za izgradnju slobodnostoje}eg objekta je 10.00 metara. Kod ve}ih objekata poslovanja i proizvodnje, {irina parcele se uskla|uje sa karakterom lokacije i delatnosti, odnosno odnosom prema okruènju i susedu. Minimalna {irina parcele za objekte u nizu iznosi 6,00 metara. - poloàj porodi~nih stambenih objekata u odnosu na regulacionu liniju uskla|uje se sa pozicijom ve}ine izgra|enih objekata u uli~nom nizu, kompleksu ili bloku (vi{e od 50%). - mogu}a je rekonstrukcija ili usagla{avanje postoje}ih objekata koji u manjoj meri odstupaju od planirane ili prete`ne gra|evinske linije poteza, ukoliko nisu na regulacionoj liniji i ukoliko ne postoje smetnje tehni~ke ili funkcionalne prirode (saobra}ajna preglednost, ugroàvanje suseda na osnovnoj gra|evinskoj liniji i sl.) - min povr{ina parcele za izgradnju slobodnostoje}eg stambenog objekta iznosi 2,40 ara, za dvojni objekat 4,00 ara, a za objekte u nizu 1,80 ari; veli~ina parcele se kre}e, u zavisnosti od tipa stanovanja, od 1,80-5,0 ari. Ukoliko je parcela preko 5,00 ari, mogu}a je preparcelacija ili gradnja ve}eg broja stanova na parceli odre|ene spratnosti, kao i objekti poslovanja i male privrede pod propisanim uslovima za{tite ìvotne sredine; - poslovni prostor prete`no u prizemnim, ali i u drugim delovima objekata; - mogu}a je izgradnja drugogili dvojnog objekta na parceli za stanovanje ili poslovni prostor iz tercijarnog ili sekundarnog sektora; - pomo}ni prostor se obezbe|uje u okviru osnovnih objekata ili kao drugi objekat na parceli iz prethodnog stava; - Na parcelama ve}im od 500m2 mogu}e je graditi vi{eporodi~ne stambene objekte, objekte me{ovite namene, odnosno poslovne objekte i objekte za obavljanje delatnosti usluga, servisa i specifi~no organizovane proizvodnje, koje po karakteru i kapacitetu ne ometaju osnovnu funkciju stanovanja, a u skladu sa karakterom parcele, odnosom prema susedu i pravilima gra|enja ovih zona. Ovo se posebno odnosi na sve poteze linijskih i lokalnih centara, koji su bitni za regulaciju {irih zonskih i saobra}ajnih poteza.. Kod uvo|enja programa poslovanja i proizvodnje, posebno kod specifi~nih programa, obavezno se defini{e karakter programa i mere za{tite na lokaciji, odnosno, po potrebi radi procena uticaja na ìvotnu sredinu, sa svim elementima za{tite u okviru objekata, instalacija, opreme, parcele i zahvata. - parkiranje - na parceli korisnika ili u garaì koja je u okviru osnovnog ili zasebnog pomo}nog objekta (prema prethodnim uslovima). B.1.1. - GUSTINE STANOVANJA Gs = 20-40 stanova/ha Nove zone prete`no individualnog stanovanja i zaokruìvanje postoje}ih zona B.1. na slede}im lokacijama: NOVE ZONE: CELINA 3 - statisti~ki krug 10 /12 CELINA 5 - statisti~ki krug 71 /03 ZONA 12 deo zone izme|u planirane obilaznice i planirane zone stanovanja A2 ZAOKRU@IVANJE POSTOJE]IH: U okviru svih celina i zona gustine B.1.
82 DOMINANTNA FUNKCIJA - STANOVANJE MOGU]E PRATE]E NAMENE: uslu`ne delatnosti, javne namene, me{ovito poslovanje i mala privreda pod odre|enim uslovima propisanim na kraju poglavlja 4.1.1.2.2.b/ kao i objekti prate}e infrastrukture. NAMENE OBJEKATA ÎJA GRADNJA JE ZABRANJENA U OVOJ ZONI: sve namene za koje se, na osnovu procene uticaja, ustanovi da ugroàvaju ìvotnu sredinu i osnovnu namenu. - indeks izgra|enosti 1,0- 1,6 - indeks zauzetosti 40% -60% - osnovna spratnost (P0)+P+2+(Pt), a (P0)+P+3(+Pt) u linijskim centrima i na uglovima blokova - Promena lokalne urbane strukture moè da obuhvati blokove du` linijskuh centara , kada se primenjuju parametri za gustine A.2. (osim u zonama koje su obuhva}ene merama za{tite NKD uslovi nadle`ne institucije za{tite ). Minimalna {irina parcele za vi{eporodi~ni slobodnostoje}i stambeni objekat je 15.00 metara, pri ~emu se moraju ispo{tovati odgovaraju}e udaljenosti prema susedima. - Izuzetna spratnost, stepen izgra|enosti i iskori{}enosti zemlji{ta odnosi se pre svega na objekte vi{eporodi~nog stanovanja i poslovanja, odnosno i na ostale objekte u okviru manjih parcela i specifi~nih lokacija uèg centra. - Sav pomo}ni prostor stanovanja i poslovanja realizuje se isklju~ivo u okviru osnovnih objekata na parceli. - tip stanovanja je individualni, u varijantama slobodnostoje}ih, dvojnih i objekata u nizu; - najmanja {irina parcele za izgradnju slobodnostoje}eg objekta je 10.00 metara. Kod ve}ih objekata poslovanja i proizvodnje, {irina parcele se uskla|uje sa karakterom lokacije i delatnosti, odnosno odnosom prema okruènju i susedu. - minimalno udaljenje gra|evinske od regulacione linije je 3,00m. Kod postoje}ih blokova ili poteza, poloàj gra|evinske linije u odnosu na regulacionu liniju uskla|uje se sa pozicijom ve}ine izgra|enih objekata u uli~nom nizu, (vi{e od 50%). - min povr{ina parcele za izgradnju slobodnostoje}eg objekta iznosi 2,40 ara, za dvojni objekat 4,00 ara, a za objekte u nizu, 1,80 ari; veli~ina parcele je u zavisnosti od tipa stanovanja, od 1,805,00ari. Ukoliko je parcela preko 5,00 ari, mogu}a je preparcelacija ili gradnja ve}eg broja stanova na parceli odre|ene spratnosti, kao i objekti poslovanja i male privrede pod propisanim uslovima za{tite ìvotne sredine; - poslovni prostor prete`no u prizemnim, ali i u drugim delovima objekata; - na parcelama od 5,00-8,00 ari, mogu}a je izgradnja drugog objekta na parceli za stanovanje ili poslovni prostor iz tercijarnog ili sekundarnog sektora; - pomo}ni prostor se obezbe|uje u okviru osnovnih objekata ili kao drugi objekat na parceli iz prethodnog stava; - Na parcelama ve}im od 500m2 mogu}e je graditi vi{eporodi~ne stambene objekte, objekte me{ovite namene, odnosno poslovne objekte i objekte za obavljanje delatnosti usluga, servisa i specifi~no organizovane proizvodnje, koje po karakteru i kapacitetu ne ometaju osnovnu funkciju stanovanja, a u skladu sa karakterom parcele, odnosom prema susedu i pravilima gra|enja ovih zona. Ovo se posebno odnosi na sve poteze linijskih i lokalnih centara, koji su bitni za regulaciju {irih zonskih i saobra}ajnih poteza.. Kod uvo|enja programa poslovanja i proizvodnje, posebno kod specifi~nih programa, obavezno se defini{e karakter programa i mere za{tite na lokaciji, odnosno, po potrebi radi procena uticaja na ìvotnu sredinu, sa svim elementima za{tite u okviru objekata, instalacija, opreme, parcele i zahvata. - parkiranje - na parceli korisnika ili u garaì koja je u okviru osnovnog ili pomo}nog objekta uz zadovoljenje svih prethodnih uslova. B.2. GUSTINE STANOVANJA Gs = 15-20 stanova/ha Postoje}e zone individualnog stanovanja u kojima je mogu}e vr{iti dogradnju, nadgradnju, kao i novu izgradnju. CELINA 2 CELINA 3 CELINA 4 statisti~ki krug 01 /04, 06, 07, 18, 19, 20, 21 statisti~ki krug 10 /05, 07, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18,19 statisti~ki krug 78 /07, 14, 21, 22, 23
83 CELINA 5 CELINA 6 CELINA 9 ZONA 10 statisti~ki krug 63 /08, 09, 10, 11, 12 statisti~ki krug 71 /03,04 popisni krugovi: 01, 05, 17 statisti~ki krug 12 /02, 06 statisti~ki krug 01 /05, 06, 14a, 15, 16, 17
DOMINANTNA FUNKCIJA - STANOVANJE MOGU]E PRATE]E NAMENE: uslu`ne delatnosti, me{ovito poslovanje - trgovina na veliko i malo, i manji proizvodni programi (prema uslovima iz poglavlja 4.1.1.2.2.b/, kao i prate}i objekti infrastrukture. NAMENE OBJEKATA ÎJA GRADNJA JE ZABRANJENA U OVOJ ZONI: sve namene za koje se, na osnovu procene uticaja, ustanovi da ugroàvaju ìvotnu sredinu i osnovnu namenu objekta na parceli i suseda. - indeks izgra|enosti 0,8- 1,0, izuzetno 1,6 - indeks zauzetosti 30% -50% izuzetno 70% - osnovna spratnost stambenih objekata je (P0)+P+1+(Pt). Za objekte u okviru linijskih, lokalnih i reonskih centara, spratnost se moè uve}ati na (Po)+P+2+(Pt). U slu~aju promene lokalne urbane strukture koja moè da obuhvati i ceo blok (porodi~no u vi{eporodi~no) i do (Po)+P+3+(Pt), odnosno P+4 ali samo u zonama koje nisu obuhva}ene merama za{tite NKD (Uslovi nadle`ne institucije za{tite). U tom slu~aju, primenjuju se urbanisti~ki parametri za gustine A.2. Minimalna {irina parcele za vi{eporodi~ni slobodnostoje}i stambeni objekat ove spratnosti je 15.00 metara, pri ~emu se moraju ispo{tovati odgovaraju}e udaljenosti prema susedima. - Izuzetna spratnost, stepen izgra|enosti i iskori{}enosti zemlji{ta odnosi se na objekte vi{eporodi~nog stanovanja i poslovanja, odnosno i na ostale objekte u okviru manjih parcela i specifi~nih lokacija u okviru lokalnih i linijskih centara. - poloàj porodi~nih stambenih objekata u odnosu na regulacionu liniju uskla|uje se sa pozicijom ve}ine izgra|enih objekata u uli~nom nizu, kompleksu ili bloku (vi{e od 50%). - mogu}a je rekonstrukcija ili usagla{avanje postoje}ih objekata koji u manjoj meri odstupaju od planirane ili prete`ne gra|evinske linije poteza, ukoliko nisu na regulacionoj liniji i ukoliko ne postoje smetnje tehni~ke ili funkcionalne prirode (saobra}ajna preglednost, ugroàvanje suseda na osnovnoj gra|evinskoj liniji i sl.). - najmanja {irina parcele za izgradnju slobodnostoje}eg objekta je 10.00 metara. Kod ve}ih objekata poslovanja i proizvodnje, {irina parcele se uskla|uje sa karakterom lokacije i delatnosti, odnosno odnosom prema okruènju i susedu. Minimalna {irina parcele za objekte u nizu iznosi 6,00 metara. - min povr{ina parcele za izgradnju slobodnostoje}eg stambenog objekta treba da bude 3,00 ara, za dvojni objekat 4,5 ara, a za objekat u nizu 1,80 ari; veli~ina parcele se kre}e, u zavisnosti od tipa stanovanja, od 1,8-5,0 ari. Ukoliko je parcela preko 5,00 ari, mogu}a je preparcelacija ili gradnja ve}eg broja stanova na parceli odre|ene spratnosti, kao i objekti poslovanja i male privrede pod propisanim uslovima za{tite ìvotne sredine; - poslovni prostor prete`no u prizemnim, ali i u drugim delovima objekata; - na parcelama od 5,00-8,00 ari, mogu}a je izgradnja drugog objekta na parceli za stanovanje ili poslovni prostor iz tercijarnog ili sekundarnog sektora; - pomo}ni prostor se obezbe|uje u okviru osnovnih objekata ili kao drugi objekat na parceli iz prethodnog stava; - Na parcelama ve}im od 500m2 mogu}e je graditi vi{eporodi~ne stambene objekte, objekte me{ovite namene, odnosno poslovne objekte i objekte za obavljanje delatnosti usluga, servisa i specifi~no organizovane proizvodnje, koje po karakteru i kapacitetu ne ometaju osnovnu funkciju stanovanja, a u skladu sa karakterom parcele, odnosom prema susedu i pravilima gra|enja ovih zona. Ovo se posebno odnosi na sve poteze linijskih i lokalnih centara, koji su bitni za regulaciju {irih zonskih i saobra}ajnih poteza.. Kod uvo|enja programa poslovanja i proizvodnje, posebno kod specifi~nih programa, obavezno se defini{e karakter programa i mere za{tite na lokaciji, odnosno, po potrebi radi procena uticaja na ìvotnu sredinu, sa svim elementima za{tite u okviru objekata, instalacija, opreme, parcele i zahvata.
84 - parkiranje - na parceli korisnika ili u garaì koja je u okviru osnovnog ili zasebnog pomo}nog objekta (prema prethodnim uslovima). - postoje}e zone stanovanja B.2. u okviru druge i tre}e zone za{tite kompleksa "\ur|evi stupovi-Petrova crkva", zadràvaju se u okviru planirane park-{ume, uz mogu}nost razvijanja mogu}ih prate}ih sadràja i uz odre|ena pravila gra|enja: spratnost - osnovna (P+1+Pt u II zoni i P+2+Pt u III zoniza{tite), sa odgovaraju}omm zastupljeno{}u zelenih povr{ina (oko 40%), kori{}enjem prirodnih materijala u obradi objekata i partera. B.2.1. GUSTINE STANOVANJA Gs = 15-20 stanova/ha Nove zone prete`no individualnog stanovanja i zaokruìvanje postoje}ih zona B.2. na slede}im lokacijama: NOVE ZONE i okviru slede}ih celina i zona: CELINA 3 - statisti~ki krug 10 /12 CELIN 8 i 9 ZONE: 10, 11, 12, 13, 14, 15, 17, 18 20 ZAOKRU@IVANJE POSTOJE]IH: U okviru svih celina i zona gustine B.2. DOMINANTNA FUNKCIJA - STANOVANJE MOGU]E PRATE]E NAMENE: uslu`ne delatnosti, javne namene, me{ovito poslovanje, mala privreda i prate}i objekti komunalne infrastrukture. NAMENE OBJEKATA ÎJA GRADNJA JE ZABRANJENA U OVOJ ZONI: sve namene za koje se, na osnovu procene uticaja, ustanovi da ugroàvaju ìvotnu sredinu i osnovnu namenu. - indeks izgra|enosti max 0,8- 1,0, izuzetno 1,6 - indeks zauzetosti 30% -50%, izuzetno 70% Kod obra~una stepena izgra|enosti ne ura~unava se pomo}ni prostor podrumske etaè. - tip stanovanja je individualni, u varijantama slobodnostoje}ih, dvojnih i objekata u nizu; - osnovna spratnost stambenih objekata je (P0)+P+1+(Pt). Za objekte na parcelama u okviru posebne visinske regulacije ove zone, spratnost se moè uve}ati na (Po)+P+2+(Pt). U okviru linijskih, lokalnih i reonskih centara i u kod promene lokalne urbane strukture koja moè da obuhvati i ceo blok (porodi~no u vi{eporodi~no) i do (Po)+P+3+(Pt), odnosno P+4. U tom slu~aju, primenjuju se urbanisti~ki parametri za gustine A.2. Minimalna {irina parcele za vi{eporodi~ni slobodnostoje}i stambeni objekat ove spratnosti je 15.00 metara, uz po{tovanje ostalih parametara za datu zonu. - Izuzetna spratnost, stepen izgra|enosti i iskori{}enosti zemlji{ta odnosi se pre svega na objekte vi{eporodi~nog stanovanja i poslovanja, odnosno i na ostale objekte u okviru manjih parcela i specifi~nih lokacija uèg centra. - poloàj porodi~nih stambenih objekata u odnosu na regulacionu liniju uskla|uje se sa pozicijom ve}ine izgra|enih objekata u uli~nom nizu, kompleksu ili bloku (vi{e od 50%). Kod izgradnje novih blokova i poteza slobodnostoje}ih porodi~nih stambenih objekata u okviru ovih zona stanovanja, minimalno udaljenje gra|evinske od regulacione linije je 3,00m. - mogu}a je rekonstrukcija ili usagla{avanje postoje}ih objekata koji u manjoj meri odstupaju od planirane ili prete`ne gra|evinske linije poteza, ukoliko nisu na regulacionoj liniji i ukoliko ne postoje smetnje tehni~ke ili funkcionalne prirode (saobra}ajna preglednost, ugroàvanje suseda na osnovnoj gra|evinskoj liniji i sl.). - najmanja {irina parcele za izgradnju slobodnostoje}eg objekta je 10.00 metara. Kod ve}ih objekata poslovanja i proizvodnje, {irina parcele se uskla|uje sa karakterom lokacije i delatnosti, odnosno odnosom prema okruènju i susedu. Minimalna {irina parcele za objekte u nizu iznosi 6,00 metara. - min povr{ina parcele za izgradnju slobodnostoje}eg stambenog objekta treba da bude 3,00 ara, za dvojni objekat 4,50 ara a za objekat u nizu 1,80 ari; veli~ina parcele se kre}e, u zavisnosti od tipa stanovanja, od 1,8-5,0 ari. Ukoliko je parcela preko 5,00 ari, mogu}a je preparcelacija ili gradnja
85 ve}eg broja stanova na parceli odre|ene spratnosti, kao i objekti poslovanja i male privrede pod propisanim uslovima za{tite ìvotne sredine; - poslovni prostor prete`no u prizemnim, ali i u drugim delovima objekata; - na parcelama od 5,00-8,00 ari, mogu}a je izgradnja drugog objekta na parceli za stanovanje ili poslovni prostor iz tercijarnog ili sekundarnog sektora; - pomo}ni prostor se obezbe|uje u okviru osnovnih objekata ili kao drugi objekat na parceli iz prethodnog stava; - Na parcelama ve}im od 500m2 mogu}e je graditi vi{eporodi~ne stambene objekte, objekte me{ovite namene, odnosno poslovne objekte i objekte za obavljanje delatnosti usluga, servisa i specifi~no organizovane proizvodnje, koje po karakteru i kapacitetu ne ometaju osnovnu funkciju stanovanja, a u skladu sa karakterom parcele, odnosom prema susedu i pravilima gra|enja ovih zona. Ovo se posebno odnosi na sve poteze linijskih i lokalnih centara, koji su bitni za regulaciju {irih zonskih i saobra}ajnih poteza.. Kod uvo|enja programa poslovanja i proizvodnje, posebno kod specifi~nih programa, obavezno se defini{e karakter programa i mere za{tite na lokaciji, odnosno, po potrebi radi analiza uticaja objekta na ìvotnu sredinu, sa svim elementima za{tite u okviru objekata, instalacija, opreme, parcele i zahvata. - parkiranje - na parceli korisnika ili u garaì koja je u okviru osnovnog ili pomo}nog objekta objekta (prema prethodnim uslovima). C - NISKE GUSTINE STANOVANJA Gs = do 10 stanova/ha To su zone prete`no realizovane, ali je neophodno njihovo zaokruìvanje zbog o~uvanja okolnog {umskog zemlji{ta (CELINA 8, ZONE 13 i 17). Ovim gustinama pripadaju i zone rezidencijalnog stanovanja u okviru Novopazarske banje, Banje Raj~inovi}e (ZONE 14 I 19), kao i postoje}e zone seoskog tipa stanovanja koje se zaokruùju. DOMINANTNA FUNKCIJA - STANOVANJE MOGU]E PRATE]E NAMENE: uslu`ne delatnosti, javne namene, me{ovito poslovanje i mala privreda pod odre|enim uslovima, kao i prate}i objekti komunalne infrastrukture. NAMENE OBJEKATA ÎJA GRADNJA JE ZABRANJENA U OVOJ ZONI: sve namene za koje se, na osnovu procene uticaja, ustanovi da ugroàvaju ìvotnu sredinu i osnovnu namenu. - indeks izgra|enosti 0,5 - 0,8 - indeks zauzetosti 20-40% Kod obra~una stepena izgra|enosti ne ura~unava se pomo}ni prostor podrumske etaè. - spratnost (P0)+P do P0+ P+1+(Pt) - veli~ine parcela od 6,0-20,0 ari - Prete`ni tip ovim zonama je individualna stambena gradnja na parcelama, sa slobodnostoje}im objektima van regulacije i jednim ili vi{e stanova u objektu. Prema dispoziciji i veli~ini na parceli moè se locirati i drugi objekat, u okviru stepena izgra|enosti i iskori{}enosti zemlji{ta, kao dvojni ili slobodnostoje}i po dubini parcele. - postoje}a poljoprivredna doma}instava se zadràvaju uz mogu}nost podele postoje}ih doma}instava i oku}nica; - u dnu parcele, iza stambenog objekta, mogu}e je graditi pomo}ne objekte, a poslovni prostor mogu} je u prizemljima osnovnih objekata uz uslov da ne ugroàva ìvotnu sredinu i osnovnu namenu; - maksimalna povr{ina parcele treba da bude 12,00 ari (kod poljoprivrednih doma}instava sa pro{irenom oku}nicom i do 25,00 - 30,00 ari). Kod parcela ve}ih od 8,00 ari mogu}a je preparcelacija, odnosno izgradnja ve}ih objekata poslovanja i proizvodnje, u skladu sa pravilima gra|enja i regulacije ovih zona. - najmanja {irina parcele za izgradnju slobodnostoje}eg objekta je 10.00 metara, a funkcionalna 12.00 metara. Kod ve}ih objekata poslovanja i proizvodnje {irina parcele se uskla|uje sa karakterom lokacije i delatnosti, odnosno odnosom prema okruènju i susedu. - kod preparcelacije po dubini minimalna {irina parcele javnog ili privatnog prolaza treba da bude 3,50 metra (izuzetno 3.00 metra ako se u kontaktu nalazi jedna od parcela sa minimalnim udaljenjem objekta od 2.50 metra).
86 - poloàj gra|evinske linije u odnosu na regulacionu odrediti na osnovu poloàja gra|evinske linije ve}ine (preko 50%) susednih objekata. Kod planiranja i izgradnje novih blokova i poteza slobodnostoje}ih objekata minimalno udaljenje gra|evinske linije od regulacione je 3.00 metra. - za obradu fasada i krovova koristiti savremene materijale; - oblikovanje fasade i krovova treba da bude uskla|eno na nivou celine (blokova); - parkiranje - na parceli korisnika ili u garaì koja je u okviru osnovnog ili pomo}nog objekta objekta (prema prethodnim uslovima). ZONE C U OKVIRU CELINE 14 (KO Raj~inovi}e) i CELINE 19 (Novopazarska banja) Pored op{tih i posebnih pravila za zone stanovanja gustina C za ovu zonu vaè i slede}a pravila kao dopuna: zone rezidencijalnog stanovanja i dvojno stanovanje za odmor i izdavanje, stanovanje sa uslugama, banjsko pansionski turizam - Podrazumeva se vi{i nivo poslovanja, oblikovanja i obrade. Namena poslovanja pored pansionske i apartmanske ponude podrazumeva i druge oblike usluga i poslovanja u skladu sa potrebama razvoja obe banje i stanovnika naselja; - mogu}a je dogradnja, nadgradnja izgradnja vi{e stanova u okviru objekta na parceli za potrebe turizma kao pro{irenje sme{tajnih kapaciteta banje (sobe, apartmani) u okvirima navedenih kriterijuma izgra|enosti parcele uz uslov obezbe|enja svih funkcija objekta u okviru osnovne parcele kao i namena u okruènju; za potrebe turisti~kog sme{taja kao oblika specijalnog stanovanja, potrebno je izdvojiti poseban trakt u okviru objekta za boravak gostiju, ukoliko nema uslova za izgradnju drugog objekta; maksimalan broj postelja za pansionski sme{taj u doma}oj radinosti je 10-15; obavezno je obezbediti odgovaraju}i standard ponu|ene usluge i visoke higijenske uslove: broj postelja po prostoriji, kupatila, kuhinje i sl; - na parcelama preko 5,00 ari, mogu}e je razvijati odgovaraju}e delatnosti u funkciji banje u skladu sa odgovaraju}im ekolo{kim analizama, prema vaè}im zakonskim propisima. Na parcelama mogu}a je gradnja i manjeg hotela. - pomo}ni prostor je u sklopu osnovnog objekta; - parkiranje u objektu ili na parceli korisnika. Broj parking mesta je korektiv za strukturu i broj stanova, odnosno jedinica za izdavanje, tj strukturu i namenu poslovanja; - arhitektura objekata i primenjeni materijali treba da teè o~uvanju identiteta naselja. Krovovi kosi ujedna~enog nagiba na nivou bloka; - obavezan je plan pejza`nog ure|enja parcele. Za sve delatnosti koje prate zone stanovanja svih gustina, predvi|ena je izrada odgovaraju}ih ekolo{kih analiza i studija, u skladu sa vaè}im zakonskim propisima.
4.2.2.2. PRIVRE\IVANJE Za sve zone privre|ivanja predvi|ena je izrada urbanisti~ke dokumentacije (plan detaljne regulacije), uz odgovaraju}e studije i programe: RADNA ZONA I - postoje}i industrijski kompleksi: (CELINE 1 i 7.ZONA 18) DOMINANTNA NAMENA - privredna zona - prete`no zadràvanje postoje}ih delatnosti; - mogu}a je transformacija postoje}ih radnih kompleksa ka tercijalnim delatnostima obzirom na direktan uticaj kontaktnih zona - uvo|enje proizvodnih i uslu`nih programa prema zahtevima trì{ta, uz primenu tehnologije koja ne remeti ekolo{ke uslove okruènja.
87 MOGU]E PRATE]E NAMENE: uslu`ne delatnosti, me{ovito poslovanje, poslovno stanovanje, objekti obrazovanja (srednje stru~ne {kole, vi{e {kole), saobra}ajni objekti, zelenilo, objekti prate}e saobra}ajne i komunalne infrastrukture. - gustine zaposlenosti prilago|ene normativu za odre|enu vrstu privre|ivanja - izgra|enost pod objektima max 60% - tehnolo{ke i saobra}ajne povr{ine max 20% - ukoliko ne postoji potreba za tehnolo{kim povr{inama one mogu pre}i u kategoriju povr{ina namenjenih za izgradnju objekata - zelene povr{ine min. 15% - stepen izgra|enosti max 2,0 - spratnost od min P do max P+3 - broj parking mesta prema normativu za svaku delatnost, prose~no 1 parking mesto na 70m2 korisnog prostora izuzev kada je javnim parking prostorom zadovoljen potreban kapacitet. - obzirom na neujedna~enu izgra|enost u okviru postoje}ih kompleksa u slu~aju da je postoje}i procenat izgra|enosti parcela (ili drugi urbanisti~ki parametar) vi{i od maksimalnih vrednosti zadràva se postoje}i, bez mogu}nosti uve}anja. - rastojanja gra|evinskih linija novoizgra|enih objekata ili dogradnji od bo~nih i zadnjih granica parcela min. 1/2 h objekata, ukoliko je zadovoljen protivpoàrni uslov. - potrebna ekolo{ka provera za potencijalne zaga|iva~e. - gustine zaposlenosti moraju biti prilago|ene normativu za odre|enu vrstu privre|ivanja; - koristiti maksimalno postoje}i gra|evinski fond uz mogu}nost adaptacije, nadgradnja ili dogradnje postoje}ih objekata. RADNA ZONA II - postoje}e i nove privredne zone na potezu Ra{ka-Rogozna - Trnava (dolina Trnavske reke) - CELINA 9 blok 02 - ZONA 10 blok 28 - ZONA 20 RADNA ZONA III- postoje}e i nove zone male privrede na potezu Novi Pazar-Roàje (dolina reke Jo{anice) - CELINA 2/ 04 - ZONA 11/ 08,09 DOMINANTNA NAMENA - privredna zona (mala i srednja privredna preduze}a) MOGU]E PRATE]E NAMENE: poslovno stanovanje, uslu`ne delatnosti, me{ovito poslovanje; - bespravno izgra|ene zone stnovanja u okviru ovih celina, kroz postepenu rekonstrukciju postaju zone male privrede sa stanovanjem; - funkcija stanovanja postaje prate}a funkcija (poslovno stanovanje); - gustine zaposlenosti moraju biti prilago|ene normativu za odre|enu vrstu privre|ivanja; - izgra|enost pod objektima -max 70%; radne, tehnolo{ke i saobra}ajne povr{ine max 15%; zelenilo -min 15%, - stepen izgra|enosti max 2,0 - spratnost od min. P do max P+3 - broj parking mesta prema normativu za svaku delatnost, prose~no 1 parking mesto na 70m2 korisnog prostora izuzev kada je javnim parking prostorom zadovoljen potreban kapacitet. - rastojanja gra|evinskih linija novoizgra|enih objekata ili dogradnji od bo~nih i zadnjih granica parcela min. 1/2 h objekata, ukoliko je zadovoljen protivpoàrni uslov. - mogu}a etapnost realizacije, a prema sagledanom konceptu celine - potrebna ekolo{ka provera za potencijalne zaga|iva~e. RADNA ZONA IV - postoje}e privredne zone unutar naselja ZONE 13, 14 I 15/06
DOMINANTNA NAMENA - privredna zona
88 MOGU]E PRATE]E NAMENE: - uslu`ne delatnosti - me{ovito poslovanje - stanovanje (u okviru privrednih zona moè se na}i poslovno stanovanje kao povremeno i privremeno). NAMENE OBJEKATA ÎJA GRADNJA JE ZABRANJENA U OVOJ ZONI: sve namene ~ija bi delatnost ugrozila ìvotnu sredinu i osnovnu namenu (Procena rizika). Realizacija programa industrijske zone vr{i}e se fazno na pojedina~nim lokacijama, a na osnovu planova detaljne regulacije, prema slede}im pravilima: - gustine zaposlenosti moraju biti prilago|ene normativu za odre|enu vrstu privre|ivanja - stepen iskori{}enosti - max 60% - tehnolo{ke i saobra}ajne povr{ine - max 25% - zelenilo min. -15% - ukoliko ne postoji potreba za tehnolo{kim povr{inama one mogu pre}i u kategoriju povr{ina namenjenih za izgradnju objekata - stepen izgra|enosti max 2,0 - izradu urbanisti~ke dokumentacije prate i odgovaraju}e ekolo{ke analize prema vaè}im zakonskim propisima RADNA ZONA V - privre|ivanje u okviru stambenih zona U okviru zona osnovne namene stanovanja mogu}i su razli~iti oblici privre|ivanja (kao deo proizvodne, komercijalne, uslu`ne i dr. tercijalne delatnosti) u svemu prema odgovaraju}im pravilima za odgovaraju}e zone i celine definisanim u okviru poglavlja 4.2.2.1. Ova pravila se odnose na delatnosti u stambeno-poslovnim objektima, drugom objektu na parceli porodi~nog stanovanja, pretvaranje stambenog u poslovni prostor u objektima porodi~nog i vi{eporodi~nog stanovanja. Prostori za privre|ivanje obuhva}eni su i namenom stanovanja ukoliko namena privre|ivanja u okviru te zone zadovoljava slede}e kriterijume: - ekolo{ku proveru za potencijalne zaga|iva~e - saobra}ajne uslove koji ne ometaju funkciju osnovne namene sa parkiranjem isklju~ivo u okviru parcele bez ometanja javnih povr{ina (normativ 1 parking mesto za 70m2 korisnog prostora) - komunalne uslove - uslove oblikovanja koji se uskla|uju sa uslovima oblikovanja gradskog prostora, celine poteza i ambijenta ui kome su locirani - urbanisti~ke pokazatelje za odgovaraju}u zonu. Privre|ivanje u zonama stanovanja ne sme ugroziti osnovnu namenu u kojoj se razvija. Za sloènije programe privre|ivanja u okviru ostalih zona obavezna je izrada odgovaraju}eg plana regulacije.
4.2.2.3. USLUGE Centri predstavljaju sintezu javnog i pojedina~nog interesa, koja na svim nivoima predstavlja i razvija grad. Realizacija u okviru zona centara vr{i se na osnovu jasno definisanih planova i programa, prema Generalnom planu, potrebama funkcija i gra|ana, rastu materijalnog nivoa sredine i zahteva vremena, sa elementima obnove i izgradnje, trajno i kontinualno. Poseban program u okviru rekonstrukcije i obnove gradskog centra ima funkcionalno i prostorno pro{irenje zahvata, u delu postoje}eg kompleksa Vojske.
89 SISTEM CENTARA Realizacija centara svih novoa vr{i}e se planovima detaljne regulacije na osnovi slede}ih kriterijuma: GRADSKI CENTAR Osnovni plan za rekonstrukciju, izgradnju i ure|enje prostora u ovom zahvatu je Plan detaljne regulacije gradskog centra koji, kao jedan od prvih prioriteta urbanisti~ke razrade Generalnog plana, defini{e uslove za detaljnu razradu blokova, lokacija i programa, izgradnju i za{titu objekata na ovom podru~ju. Predvi|ena je blokovska gradnja, prete`no neprekinuti niz, sa vi{espratnim objektima na regulaciji u okviru individualnih i objedinjenih parcela, za zone stanovanja visokih gustina tipa A2.. Za zone stanovanja tipa A.1. i A1.1. slobodnostoje}i objekti prete`no visoke spratnosti i prate}i objekti niè spratnosti blokova i naselja, povezani u lokalni sistem regulacije sa objektima susednih lokacija i namena. DOMINANTNA NAMENA: Poslovanje i usluge, kapitalni objekti javne namene, uprava, specifi~ne gradske i regionalne funkcije i programi, stanovanje visokih gustina A1. i A1.1. i A.2, gradski trg i centralni gradski prostori okupljanja. MOGU]E PRATE]E NAMENE: verski objekti, mreà i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture. NAMENE OBJEKATA ÎJA JE GRADNJA ZABRANJENA - U okviru centara nije mogu}e graditi objekte koji po svom karakteru i kapacitetu ne odgovaraju osnovnoj i mogu}oj prate}oj nameni, odnosno objekte sa posebnim prostornim, tehnolo{kim, za{titnim i saobra}ajnim uslovima koji se ne uklapaju u uì i kontaktni zahvat, odnosno remete regulaciju i kori{}enje prostora na svim nivoima sistema centara. -indeks izgra|enosti max 2,8-4,2 za specifi~ne blokove i uè zone rekonstrukcije i obnove, kao i nove izgradnje kapitalnih objekata poslovanja i javnih delatnosti, a iskori{}enosti zemlji{ta do 70% (izuzetno 90% za prate}e objekte niè spratnosti ). Pri tome se u okviru ovih zona ne moè planirati i realizovati izgra|enost nià od 1,4 a iskori{}enost od 50%, i to za zahvate sa izrazitim programom otvorenih i ure|enih povr{ina. - odnos izgra|enih saobra}ajnih i zelenih povr{ina ..........................55:20:25 REONSKI CENTRI Za izgradnju i ure|enje prostora u ovom zahvatu radi se plan detaljne regulacije u okviru {ireg funkcionalnog zahvata urbanisti~ke celine ili naselja, odnosno samostalno za lokaciju i osnovni zahvat, prema posebnom programu na osnovu kapaciteta i sadràja centra, odnosno Generalnog plana i slede}ih uslova: DOMINAMTNA NAMENA: Poslovanje i usluge, op{tinski i reonski objekti javne namene, uprava, stanovanje visokih i srednjih gustina prema karakteru zahvata, prostori okupljanja. MOGU]A PRATE]A NAMENA: verski objekti, pijace i tr`ni centri, sportski objekti, mreà i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture. NAMENE OBJEKATA ÎJA JE GRADNJA ZABRANJENA - U okviru centara nije mogu}e graditi objekte koji po svom karakteru i kapacitetu ne odgovaraju osnovnoj i mogu}oj prate}oj nameni, odnosno objekte sa posebnim prostornim, tehnolo{kim, za{titnim i saobra}ajnim uslovima koji se ne uklapaju u uì i kontaktni zahvat, odnosno remete regulaciju i kori{}enje prostora na svim nivoima sistema centara. - urbanisti~ki parametri se prilago|avaju parametrima stambenih zona zona koje opsluùju (A.1, A.2, B.1, B.2.) Za posebne zone globalne rekonstrukcije i nove izgradnje ve}ih objekata poslovanja, javnih delatnosti i specifi~nih funkcija stepen izgra|enosti iznosi do 2,4 (izuzetno 3,6 u uìm zonama rekostrukcije i obnove), a iskori{}enost zemlji{ta do 70%. Pri tome se u okviru ovih zona ne moè planirati i realizovati izgra|enost nià od 1,2 a iskori{}enost od 50% - odnos izgra|enih , otvorenih saobra}ajnih i zelenih povr{ina prose~no iznosi 55:20:25.
90 U okviru tre}e zone za{tite kompleksa "\ur|evi stupovi-Petrova crkva", gradi}e se objekti niè spratnosti (P+2), sa odgovaraju}omm zastupljeno{}u zelenih povr{ina (oko 40%), kori{}enjem prirodnih materijala u obradi objekata i partera. Za ovu zonu ne primenjuju se izuzetni urbanisti~ki parametri. LOKALNI CENTRI: Ova kategorija centara ima va`nu ulogu na nivou urbanisti~ke celine, odnosno naselja ili ve}eg bloka. Izgradnja i ure|enje prostora vr{i}e se na osnovu planova regulacije tih celina.. Za zahvate van javnih namena mogu se raditi urbanisti~ki projekti sa ovim programom, a za definisane parcele u javnom i pojedina~nom interesu i akt o urbanisti~kim uslovima za izgradnju objekata i ure|enje prostora u uèm i {irem zahvatu centra. Karakter zone uèg i {ireg zahvata, u okviru bloka i naselja, vezuje se za kontaktne i {ire susedne zone stanovanja, rada i specifi~nih namena. DOMINAMTNA NAMENA: Poslovanje i usluge, objekti i povr{ine javne namene, stanovanje srednjih i niskih gustina prema karakteru zahvata. MOGU]A PRATE]A NAMENA: verski objekti, pijace i tr`ni centri, sportski objekti, mreà i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture. NAMENE OBJEKATA ÎJA JE GRADNJA ZABRANJENA - U okviru centara nije mogu}e graditi objekte koji po svom karakteru i kapacitetu ne odgovaraju osnovnoj i mogu}oj prate}oj nameni, odnosno objekte sa posebnim prostornim, tehnolo{kim, za{titnim i saobra}ajnim uslovima koji se ne uklapaju u uì i kontaktni zahvat, odnosno remete regulaciju i kori{}enje prostora na svim nivoima sistema centara. - stepen izgra|enosti ovih blokova i lokacija se prilago|ava karakteru karakteru uèg i kontaktnog zahvata. Za uù lokaciju centra stepen izgra|enosti iznosi od 1,6 do 2,1, a iskori{}enost zemlji{ta od 50 do 70%; - odnos izgra|enih, otvorenih saobra}ajnih i zelenih povr{ina prose~no iznosi 60:20:20; - izgradnja verskih objekata treba da bude na pogodnim lokacijama u okviru gradskog ili lokalnih centara, prema posebnom programu; LINIJSKI CENTRI Linijski centri formirani su du` va`nijih gradskih saobra}ajnica i na pravcima povezivanja centara. Uslu`ne i privredne delatnosti javljaju se kao prate}a funkcija stanovanja ili kao dominantna funkcija, prema uslovima propisanim u poglavlju 4.2.2.1. Urbanisti~ki parametri za ovaj tip centara posebno su definisani karakteristi~nim i specifi~nim parametrima zona visokih i srednjih gustina stanovanja na koje se oslanjaju. DOMINAMTNA NAMENA: Poslovanje i usluge, objekti i povr{ine javne namene, stanovanje srednjih i niskih gustina prema karakteru zahvata. MOGU]A PRATE]A NAMENA: verski objekti, pijace i tr`ni centri, sportski objekti, mreà i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture. NAMENE OBJEKATA ÎJA JE GRADNJA ZABRANJENA - U okviru centara nije mogu}e graditi objekte koji po svom karakteru i kapacitetu ne odgovaraju osnovnoj i mogu}oj prate}oj nameni, odnosno objekte sa posebnim prostornim, tehnolo{kim, za{titnim i saobra}ajnim uslovima koji se ne uklapaju u uì i kontaktni zahvat, odnosno remete regulaciju i kori{}enje prostora na svim nivoima sistema centara. ME[OVITI POSLOVNI CENTRI Me{oviti poslovni centri formirani su kao specifi~ne koncentrisane zone razvijaju vi{u izgra|enost, koja se defini{e planom detaljne regulacije prema konkretnom programu i {irem zahvatu. Pri tome se koriste urbanisti~ki parametri za ostale op{te centre u okviru gra|evinskog podru~ja Generalnog plana, za odgovaraju}i programski i planski zahvat, odnosno samostalnu programsku parcelu centra. Realizacija u ovim zonama vr{i se prema karakteru programa i lokacije, odnosno susednih zona: rada, stanovanja, centara i zone za{tite, sa objektima savremene struktrure i vi{eg nivoa obrade,
91 prete`no niè i srednje spratnosti (P+2 do P+4), na parceli, u bloku ili nizu, u skladu sa re{enjem plana detaljne regulacije bloka, poteza ili {ireg zahvata. U okviru tre}e zone za{tite kompleksa "\ur|evi stupovi-Petrova crkva", gradi}e se objekti niè spratnosti (P+2), sa odgovaraju}omm zastupljeno{}u zelenih povr{ina (oko 40%), kori{}enjem prirodnih materijala u obradi objekata i partera. DOMINAMTNA NAMENA: poslovanje i usluge. MOGU]E PRATE]E NAMENE: manje proizvodne delatnosti, stanovanje (poslovno). NAMENE OBJEKATA ÎJA JE GRADNJA ZABRANJENA - U okviru centara, nije mogu}e graditi objekte koji po svom karakteru i kapacitetu ne odgovaraju osnovnoj i mogu}oj prate}oj nameni, odnosno objekte sa posebnim prostornim, tehnolo{kim, za{titnim i saobra}ajnim uslovima koji se ne uklapaju u uì i kontaktni zahvat, odnosno remete regulaciju i kori{}enje prostora na svim nivoima sistema centara. SPECIJALIZOVANI CENTRI Specijalizovani centri locirani su u zonama postoje}ih banja: Novopazarske i Banje Ra~inovi}e i predstavlaju deo turisti~ke ponude Novog Pazara. Potrebno je izvr{iti vrednovanje prostora predloènog GP-om za podru~je Banje - urbanisti~ka zona 19 (Novopazarska banja) i deo zone 14 koji obuhvata KO Raj~inovi}e (Banja Raj~inovi}e) u skladu sa zakonskim propisima, radi utvr|ivanja podru~ja banje koje }e imati status banje po Zakonu o banjama, sa precizno definisanim granicama, mogu}nostima i op{tim uslovima ure|enja. Zatim uraditi studije ukupnog dugoro~nog razvoja obe banje, koje }e obuhvatiti zdravstveno le~ili{nu, turisti~ku, ekonomsku, privrednu, ekolo{ku i komercijalnu osnovu, kao i uticaj banje na dalji razvoj naselja. Posle ovoga mogu se sa~initi konkretni programi sa sadràjima za svaku banju. Na nivou GP-a pravila ure|enja i gra|enja data su po namenama i celinama. Predloèni kapaciteti i organizacija banje moraju biti provereni potrebnom studijskom dokumentacijom. DOMINANTNA NAMENA: specijalizovani saobra}ajni sadràji za snabdevanje pogonskim gorivom, priborom i rezervnim delovima, za pruànje usluga opravke vozila, pranja vozila i sl. sa parking prostorom. MOGU]E PRATE]E NAMENE: odgovaraju}e uslu`ne delatnosti (trgovina ugostiteljstvo i druge usluge namenjene zadovoljavanju potreba putnika u slu~aju njihovog kra}eg ili duèg zadràvanja) . U zonama centara svih nivoa, u kojima je planirana realizacija na osnovu planova regulacije, mogu}e je izdvojiti delove u kojima je sprovo|enje mogu}e vr{iti i direktno na osnovu Generalnog plana, ukoliko je odre|ena lokacija ure|ena i regulisana, a zahteva dogradnju, nadgradnju postoje}ih objekata ili kompletiranje lokacije objektima prate}e infrastrukture. U tom slu~aju obavezna je izrada urbanisti~kog projekta, sa odgovaraju}im analizama za{tite. Kod novih centara, prostor mora biti ure|en tako da zadovoljava funkcije, a istovremeno da ispunjava estetske i humane kriterijume. Komunalna oprema u centrima svih nivoa treba da zadovolji sve o~ekivane potrebe.

Generalni Plan Novi Pazar 2020

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Generalni Plan Novi Pazar 2020

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GENERALNI PLAN NOVI PAZAR 2020.

GENERALNI PLAN NOVI PAZAR 2020.

2.1.2.10. 2.1.2.10.1. 2.1.2.10.2. 2.1.2.10.3. 2.1.2.10.4.

1.2. FUNKCIONALNI RAZVOJ

1.3. PODRU^JA GENERALNOG PLANA

Svega .................................................................................................. 3.215,00ha

1.3.1. OPIS GRANICE GENERALNOG PLANA

1.3.2. OPIS GRANICE GRA\EVINSKOG REONA

PRAVILA URE\ENJA PROSTORA

2.1. GRA\EVINSKI REON - javno i ostalo gra|evinsko zemlji{te

2.1.1. PODELA GRA\EVINSKOG REONA NA URBANISTI^KE CELINE I ZONE

2.1.2. JAVNO GRA\EVINSKO ZEMLJI[TE

PODELA NA URBANISTI^KE CELINE i ZONE

R. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1-9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 10-20 1-20

VRSTA OBJEKATA Osnovno obrazovanje

Broj u~enika (studenata) 2002. 2020

Povr{ina obj. (m ) 2002

Povr{ina zemnj. (ha) 2002

Srednje obrazov. i specijaliz. {kole Visoko (vi{e) obrazovanje UKUPNO

4.251 723 16.057

20 RAZME[TAJ OBJEKATA ZDRAVSTVA

Red. br. 1. 1.1. 1.2. 2. 2.1. 2.2.

Zemlji{te (ha) 2002. 2020. 3,00

13,00 8,50 4,50 16.00

2.1.2.3. DE^JA I SOCIJALNA ZA[TITA

2002. 958 4 192 6.085 m2 6,35 27 2,60

2020 1800 16 106 18.000 m2 10 30 5,40

Broj korisnika 2002. 3.140 3.140 2020 450 500 950

2.1.2.4. KULTURA, INFORMISANJE I RELIGIJA

2.1.2.5. ADMINISTRACIJA I UPRAVA

2.1.2.8. KOMUNALNI OBJEKTI

2.1.2.9. POSEBNE NAMENE

2.1.2.10. OBJEKTI I MRE@A SAOBRA]AJNE INFRASTRUKTURE

2.1.2.10.2. SAOBRA]AJNE VEZE SA OKRU@ENJEM

2.1.2.11. MRE@E I OBJEKTI KOMUNALNE INFRASTRUKTURE

2.1.3. OSTALO GRADJEVINSKO ZEMlJI[TE

broj broj stanova stanovn.

prose~na gustina stan Gs

prose~na gustina naselj.Gn 444 308 180 204 88 88 52 43 62 25 25 87

prose~na vel. stana m2 55 60 65 60 90 90 90 90 90 90 90 80

prose~na vel. dom. m2 4 4 4 4 4.50 4.50 4.50 4.50 4.50 5 5 4.40

A.1. A.1.1. A.2. SA

2.50 2.50 5.00

20-40 20-40 15-20 15-20

B.1. B.1.1. B.2. B.2.1. SB

8.42 10.50 7.15 18.33 18.33 4.88

BILANS POVR[INA - Tabela 2

namena visoke gustine srednje gustine niske gustine

POSTOJE]E zemlji{. % u~e{}e ha gr.reon 9.00 726.00

novo zemlj. ha 226.00 254.00 55.00

% u~e{}e gr. reon

NORMA gr. reon

SVEGA ZONE STANOVANJA zona rada I

535.00 -42.00 0.00 8.00 49.00

zona rada II zona rada III zona rada IV

15.00 102.00 21.90 6.00 5.81 -7.45 23.75 19.80

zone javnog interesa

27.00 2.66 11.60 105.95 50.00 180.00 8.2

-26.00 371.34 43.90 459.05 23.00 270.00

1295.95 1686.05 218.00 1904.05

1404.05 -1386.05 -18.00 1404.05

2700.00 300.00 200.00 500.00

SVEGA PRODUKT. ZEMLJI[TE U K U P N O GP

3.1. ZA[TITA I UNAPRE\ENJE @IVOTNE SREDINE