Statika fluida

Oblast koja prouava stanje fluida u mirovanju.

Statika fluida
Agregatna stanja.

Agregatna stanja (AP 121) Hidrostatiki pritisak (AP 124-127) Paskalov zakon (AP 122-124) Zemljina atmosfera i atmosferski pritisak (AP 127-131) Sila potiska i Arhimedov zakon. (AP 131-133) Povrinski napon (AP133-136) Pojave na granici tenosti i vrstih tela (AP 137-138) Kapilarne pojave (AP 137-138)

Tri klasina agregatna stanja i plazma:

vrsto stanje - telo ima odreeni oblik i zapreminu, teno stanje - telo ima odreenu zapreminu, a oblik zavisi od suda

u kome se nalazi,

zapreminu: zauzima ceo prostor koji mu je na raspologanju. Privlane meumolekularne sile dre materiju na okupu.

gasovito stanje - telo nema ni odreeni oblik ni odreenu

vrsto telo
privlane sile izmeu estica znatno jae estice se ne kreu ve osciluju oko poloaja

ravnotee,

dva oblika vrstih tela:

kristalni, sa tano odreenom unutranjom strukturom molekula, amorfni, bez unutranje ureenosti i pravilnog rasporeda molekula.

Statika fluida
Agregatna stanja.

Statika fluida
Hidrostatiki pritisak.

Tenosti
privlane sile izmeu estica slabije, estice se kreu jedna u odnosu na drugu, ali tako da je srednje rastojanje

izmeu njih priblino kao kod vrstih tela,

ne postoji prostorna ureenost estica.

Gasovi
estice se slobodno kreu kroz prostor, privlane sile su neznatne, ne postoji prostorna ureenost.

Kod vrstih tela sila deluje u jednoj taki koja se naziva napadna taka. Fluidi nemaju ureenu strukturu pa dejstvo sile nije mogue samo u jednoj taki. Uvodi se nova fizika veliina koja se definie kao odnos sile i povrine na koju ta sila deluje u pravcu normalnom na tu povrinu.

Tenosti i gasovi se zbog slinosti prouavaju zajedno i nazivaju fluidima:

teku, menjaju zapreminu pod dejstvom vrlo malih sila.

p=

F S

[Pa = N m-2]

Razlike izmeu tenosti i gasova:

tenosti su nestiljive - gustina konstantna, gasovi su stiljivi - gustina zavisi od pritiska.

Pritisak je skalarna veliina. Gornja jednaina vai ako je sila ravnomerno raspodeljena po povrini. Ako je sila neravnomerno raspodeljena pritisak dF u jednoj taki se moe izraunati kao: p=

dS

Statika fluida
Hidrostatiki pritisak.

Statika fluida
Hidrostatiki pritisak.

p1

Gravitaciona sila deluje na sve estice fluida.

svaka estica vri pritisak svojom teinom na estice koje se nalaze

Ako na fluid dejtvuje neki spoljanji pritisak

atmosferski pritisak, pritisak drugog fluida ili pritisak pod dejstvom klipa
S

ispod nje, pritisak raste sa dubinom,

Pritisak uslovljen teinom fluida (gravitacionom silom) naziva se hidrostatiki pritisak. Pritisak na dubini h suda zavisi samo od h: F m g V g Sh g p= = = = S S S S

onda je na dubini h ukupni pritisak:

p = p1 + gh

p = gh
S

Pritisak u jednoj taki dejstvuje na sve strane i normalan je na povrinu na koju dejstvuje jer je i sila uvek normalna.

Statika fluida
Hidrostatiki pritisak.

Statika fluida
Hidrostatiki pritisak.
Na principu spojenih sudova rade manometri:
cev u obliku slova U ispunjena tenou, jedan kraj cevi se spaja sa sudom u kome se meri pritisak, na drugom kraju cevi deluje atmosferski pritisak, nepoznati pritisak je:

Osobine hidrostatikog pritiska:

pritisak ima istu vrednost u svim takama koje se nalaze na istom

nivou, pritisak ne zavisi od oblika suda u kome se nalazi fluid - hidrostatiki paradoks,

pa = p0 + gH
slobodne povrine fluida u svim spojenim sudovima imaju iste nivoe

bez oblzira na oblik sudova.

Nivoi u spojenim sudovima bie razliiti za sluaj dve tenosti razliitih gustina koje se ne meaju:

p0

p0

p0 + 1 gh1 = p0 + 2 gh2
h 2 = 1 1 h2
h1

2 1
h2

Statika fluida
Paskalov zakon.

Statika fluida
Paskalov zakon.

Kod vrstih tela pritisak se prenosi u pravcu dejstva sile. Spoljni pritisak kod fluida se prenosi podjednako u svim pravcima.
posmatra se prenoenje spoljanjeg pritiska na deo nestiljive

Sud sa dva klipa.

Sila F1 dejstvuje na klip povrine S1; Sila pomera klip za x1 i vri rad: Poto je tenost nestiljiva:

A1 = F1x1 = p1S1x1

Iz cilindra se istiskuje tenost zapremine S1x1;

ona e delovati na klip povrine S2 silom F2; dolazi do pomeranja klipa za rastojanje x2; zapremina istisnute i utisnute tenosti je ista:

tenosti,

zanemaruje se gravitaciona sila, odnosno teina same tenosti.

S1x1 = S 2 x2

Statika fluida
Paskalov zakon.

Sud sa dva klipa.

Sila F2 pomera klip za x2 i vri rad: Klipovi se kreu bez trenja pa je:

A1 = A2 p1S1x1 = p2 S 2 x2
se kroz nju na sve strane podjednako.

Paskalov zakon: pritisak koji se spolja vri na neku tenost prenosi

S1

F1

p=

Blez Paskal francuski matematiar, fiziar i filozof 1623-1662

S1

F1

F2 S2

Statika fluida
Paskalov zakon.

A2 = F2 x2 = p2 S 2 x2
p1 = p2

Iz Paskalovog zakona sledi:

p1 = p2

F1 F2 = S1 S 2

F2 = F1

S2 S1

Sila koja deluje na vei klip vea je od sile koja deluje na manji klip

onoliko puta koliki je odnos povrina klipova.

F2 S2

Princip rada hidrauline prese. Princip rada hidrauline konice.

F1 S1

p=

F2 S2

Statika fluida
Zemljina atmosfera.

Statika fluida
Zemljina atmosfera.

Sloj gasova koji okruuje Zemlju i na koji deluje Zemljina tea koja estice gasa vue ka povrini Zemlje. Gas tei da se ravnomerno rasporedi po povrini Zemlje usled molekularnih kretanja. Uspostavlja se ravnotea pri kojoj pritisak gasa i gustina opada sa visinom. Zemljina atmosfera je gasna smea. Na nivou mora sadri:

Slojevi atmosfere:
troposfera

do 10 km; 90% ukupne mase atmosfere; sadri vodenu paru; temperatura opada sa visinom, gornja -60C. od 10 do 50 km; temperatura raste sa visinom; u gornjim slojevima temperature sline temperaturi na povrini Zemlje; ozonska zona sa temperaturom oko 80 C. od 50 do 90km; temperatura poinje da opada; u gornjem sloju ima vrednost -90C.

stratosfera

mezosfera

Statika fluida
Zemljina atmosfera.

Statika fluida
Atmosferski pritisak.

Slojevi atmosfere:
termosfera ili jonosfera

iznad 90km; temperatura poinje da raste; pri visokoj temperaturi dolazi do jonizacije gasa.

Srednja gustina atmosfere:

Gravitacione sile deluju i na estice vazduha u atmosferi, pa vazduh ima teinu, kojom vri pritisak na sva tela. Zbog sopstene teine vazdunog stuba iznad Zemljine povrine nastaje atmosferski pritisak. Atmosferski pritisak je uoio i prvi izmerio Torieli 1643. godine.

= 1.293

kg m3
Evangelista Torieli italijanski matematiar i fiziar 1608-1647

Statika fluida
Atmosferski pritisak.

Statika fluida
Atmosferski pritisak.

Torielijev eksperiment:
iva u epruveti i sudu.

Gustina vazduha se menja sa visinom pa se menja i atmosferski pritisak. Instrumenti za merenje atmosferskog pritiska:
barometri sa ivom ili vodom

koji rade na principu Torielije cevi,

aneroidi - metalni barometri gde vazduh deluje na talasastu mebranu

koja se pod pritiskom ugiba i pokree skazaljku.

Statika fluida
Atmosferski pritisak.

Statika fluida
Atmosferski pritisak.

Merenje pritiska - otvoreni manometar. p h h p = pa p > pa p h

Merenje pritiska - aneroid.

p = pa - gh

p + gh = pa + gh + gh p = pa + gh

Statika fluida
Sila potiska.

Statika fluida

Sila potiska.

Poznato je da:
kamen u vodi lake drimo nego u vazduhu, je potrebna vea sila da bi se gumena lopta potopila

Na telo potopljeno u vodi dejstvuju:

sile bonog pritiska koje su uravnoteene

pod vodu, dok bi elina lopta sama potonula.

Uzrok:
voda deluje na tela potopljena u njoj

jer su istog intenziteta a suprotnog smera, sile pritiska odozgo i odozdo koje su Fb razliite po intenzitetu, zbog razliitog hidrostatikog pritiska i suprotnih smerova.

F1 -Fb F2

h1 h2

izvesnom silom vertikalno navie.

Sila kojom fluidi deluju na potopljena tela naziva se sila potiska:

isti pravac kao i gravitaciona sila, suprotan smer.

Fp = G G

Fp = F2 F1 = p2 S - p1S = gh2S - gh1S = gS (h2 - h1)

Fp = gV = V = Q

Silu potiska ne treba meati sa pritiskom koji deluje odozgo na telo.

Sila potiska je brojno jednaka teini tenosti koju istisne potopljeno telo.

Statika fluida
Arhimedov zakon.

Fp = gV = V = Q

Statika fluida
Sila potiska.

Fp Fg Fp Fg Fp

Na telo koje je potopljeno u tenosti, deluje sila potiska jednaka teini istisnute tenosti.

Kada je telo potopljeno u tenost mogu nastupiti tri sledea sluaja:

telo pada na dno ako je teina tela vea od

sile potiska,

Fg > Fp
potiska,

tela > tenosti.

telo lebdi ako je teina tela jednaka sili

Fg = Fp
sile potiska.

tela = tenosti.

telo pliva ako je ako je teina tela manja od

Arhimed od Sirakuze grki matematiar, fiziar i inenjer 287-212 p.n.e.

Fg < Fp Fg = Fp

tela < tenosti.

Fg

Statika fluida
Povrinski napon.

Statika fluida
Povrinski napon.

Pojava koja se javlja u povrinskom sloju tenosti kao posledica dejstva meumolekularnih sila:
deluju vrlo intenzivno samo na kratkim rastojanjima

Izjednaeno privlaenje izmeu molekula tenosti narueno je na povrini izmeu tenosti i gasa:
na molekul na povrini s donje strane deluju molekuli tenosti, a sa

koja ne prelaze 6nm (R=3r), brzo opadaju sa rastojanjem.

gornje strane molekuli vazduha,

gustina vazduha je relativno mala pa su i privlane sile molekula

Ako je dubina fluida vea od R:

molekul je potpuno okruen susednim molekulima koji deluju na

vazduha male i mogu se zanemariti, tenosti dobija se rezultujua sila:

sabiranjem meumolekularnih privlanih sila

ima smer ka unutranjosti tenosti, pravac normalan na slobodnu povrinu, smanjenje slobodne povrine, i nastajanje zategnute membrane, laki predmeti plivaju na povrini.

njega;

rezultujua sila je jednaka nuli.

povrinski napon

Ako je dubina fluida manja od R:

molekul nije potpuno okruen susednim

posledica:

molekulima; rezultujua sila je razliita od nule.

Statika fluida
Povrinski napon.

Statika fluida
Povrinski napon.

Kapi tenosti, kada slobodno formiraju oblik, uvek zauzimaju oblik sfere:
svaki povrinski molekul zbog rezultante

Ram uronjen pa izronjen iz sapunice:

na njemu se formira opna: opna tei da smanji povrinu pod dejstvom

sila tei da ue u unutranjost, formira se takav oblik koji za datu masu ima najmanju povrinu - sfera.

rezultante meumolekularnih sila na pokretnu stranu rama,

da bi se poveala povrina opne na pokretnu stranu rama treba

delovati silom F.

Statika fluida
Povrinski napon.

Statika fluida
Povrinski napon.

Ram uronjen pa izronjen iz sapunice:

sila F pomeranjem pokretne stranice duine l za

Koeficijent povrinskog napona:

sila koja dejstvuje na jedinicu duine slobodne povrine:

x izvri rad:

A = Fx

rad koji je potreban da se povrina tenosti povea dovoenjem

=
povrinu:

molekula na povrini tenosti proporcionalan je promeni povrine:

F N 2l m A J 2 2 S m

A = S
je koeficijent povrinskog napona, zavisi od vrste i stanja tenosti; kako opna ima dve povrine, rad je:

rad potreban da se slobodna povrina tenosti povea za jedininu

A = 2S = 2lx Fx = 2lx F = 2l

Statika fluida
Pojave na granici tenosti i vrstih tela.

Statika fluida
Pojave na granici tenosti i vrstih tela.

Pri dodiru tenosti sa vrstim telom javljaju se:

sile uzajamnog dejstva molekula tenosti, sile uzajamnog dejstva molekula tenosti i molekula vrstog tela.

Ugao koji gradi granina povrina tenosti sa vrstim telom naziva se ugao kvaenja.

Dve vrste sila:

kohezione sile - privlane sile izmeu molekula iste vrste, adhezione sile - privlane sile izmeu molekula razliitih vrsta.

Mogua su dva sluaja:

sile adhezije vee od sila kohezije - tenost kvasi vrsto telo, sile kohezije vee od sila adhezije - tenost se sputa niz vrsto telo.

Dva sluaja:
sile adhezije vee od sila kohezije - ugao je manji od 90, tenost tei

razlivanju,

sile kohezije vee od sila adhezije - ugao je vei od 90, tenost tei

formiranju kapi.

Voda bolje klizi niz oprana i voskirana kola nego niz samo oprana.

Statika fluida
Pojave na granici tenosti i vrstih tela.

Statika fluida
Kapilarne pojave.

Povrina tenosti se uvek postavlja pod pravim uglom u odnosu na rezultujuu silu i naziva se meniskus.

Kapilane pojave su posledica pojava na granici tenosti.

Tenost u kapilarima (uske cevi otvorene na oba kraja prenika

manjeg od 1mm) se ne ponaa po zakonima spojenih sudova.

Nivo tenosti u kapilarima je:

iznad nivoa tenosti u sudu ako tenost kvasi zidove kapilara -

kapilarna atrakcija,

ispod nivoa tenosti u sudu ako tenost ne kvasi zidove kapilara -

kapilarna depresija.

konkavan oblik (voda)

konveksan oblik (iva)

atrakcija (voda)

depresija (iva)

Statika fluida
Kapilarne pojave.

Test pitanja - kolokvijum

1. Agregatna stanja.

Visina penjanja tenosti zavisi od vrste tenosti i poluprenika kapilare.

nakon uranjanja kapilare u tenost, adhezione sile povlae molekule

tenosti uz zid,

tome se suprostavljaju sile povrinskog napona koje tee da smanje

slobodnu povrinu,

vrsto stanje - telo ima odreeni oblik i zapreminu; teno stanje - telo ima odreenu zapreminu, a oblik zavisi od suda u kome se nalazi; gasovito stanje - telo nema ni odreeni oblik ni odreenu zapreminu: zauzima ceo prostor koji mu je na raspologanju; plazma.

tenost se penje dok se ne izjednai

paralelna komponeta sile povrinskog napona sa teinom stuba tenosti iznad nivoa u sudu, sila povrinskog napona deluje po krunici pa je:

2. Pritisak.

Skalarna veliina koja se definie kao odnos sile i povrine na koju ta sila deluje u pravcu normalnom na tu povrinu. F

p=

Q = r 2 hg
F = 2r

2 Q = F cos h = rg

3. Hidrostatiki pritisak.

Pritisak uslovljen teinom fluida (gravitacionom silom) naziva se hidrostatiki pritisak.

p = gh

Test pitanja - kolokvijum

4. Osobine hidrostatikog pritiska.

Test pitanja - kolokvijum

6. Prenoenje spoljnog pritiska kod vrstih tela i tenosti.

pritisak ima istu vrednost u svim takama koje se nalaze na istom nivou, pritisak ne zavisi od oblika suda u kome se nalazi fluid hidrostatiki paradoks, slobodne povrine fluida u svim spojenim sudovima imaju iste nivoe bez oblzira na oblik sudova.

7. Paskalov zakon.

Kod vrstih tela pritisak se prenosi samo u pravcu delovanja sile. Kod tenosti protisak se prenosi u svim pravcima podjednako

Pritisak koji se spolja vri na neku tenost prenosi se kroz nju na sve strane podjednako.

5. Odreivanje gustine tenosti.

p1 = p2

U cevi oblika slova U sipaju se dve tenosti razliitih gustina koje se ne meaju: p0 p0

8. Zemljina atmosfera.

p0 + 1 gh1 = p0 + 2 gh2
2 = 1
h1 h2

2
h2

Sloj gasova koji okruuje Zemlju i na koji deluje Zemljina tea koja estice gasa vue ka povrini Zemlje. Gasna smea koja se sastoji od 78% azota, 21% kiseonika i 1% ostalih gasova (argona, ugljendioksida...) Troposfera, stratosfera, mezosfera i termosfera.

9. Slojevi zemljine atmosfera i srednja gustina.

h1

= 1.293

kg m3

Test pitanja - kolokvijum

10. Atmosferski pritisak.

Test pitanja - kolokvijum

13. Sluajevi koji mogu nastupiti pri potapanju tela u tenost.

Atmosferski pritisak je posledica sopstene teine vazdunog stuba iznad Zemljine povrine. Normalni atmosferski pritisak: Pa = 101325 Pa

telo pada na dno ako je teina tela vea od sile potiska, telo lebdi ako je teina tela jednaka sili potiska, telo pliva ako je ako je teina tela manja od sile potiska. telo pada na dno ako je teina tela vea od sile potiska, telo lebdi ako je teina tela jednaka sili potiska, telo pliva ako je ako je teina tela manja od sile potiska.

11. ila potiska.

14. Sluajevi koji mogu nastupiti pri potapanju tela u tenost.

Sila kojom fluidi deluju na potopljena tela naziva se sila potiska. Ima isti pravac kao i gravitaciona sila a suprotan smer. Na telo koje je potopljeno u tenosti, deluje sila potiska jednaka teini istisnute tenosti.

12. Arhimedov zakon.

15. Povrinski napon.

Fp = Q

Pojava koja se javlja u povrinskom sloju tenosti kao posledica dejstva meumolekularnih sila koje brzo opadaju sa rastojanjem i koje deluju vrlo intenzivno samo na kratkim rastojanjima koja ne prelaze 6nm.

10

Test pitanja - kolokvijum

16. Posledice delovanja povrinskog napona.

Test pitanja - kolokvijum

19. Kapilarne pojave.

Rezultujua sila meumolekularnih privlanih sila ima smer ka unutranjosti tenosti i pravac normalan na slobodnu povrinu ime se smanjuje slobodna povrina tenosti i nastaje zategnuta membrane tako da laki predmeti plivaju na povrini. Kohezione sile - privlane sile izmeu molekula iste vrste, Adhezione sile - privlane sile izmeu molekula razliitih vrsta. Sile adhezije vee od sila kohezije - tenost kvasi vrsto telo, odnosno tenost tei razlivanju; Sile kohezije vee od sila adhezije - tenost se sputa niz vrsto telo, odnosno tenost tei formiranju kapi.

Kapilarna atrakcija ako tenost kvasi zidove kapilara nivo tenosti u kapilarama je iznad nivoa tenosti u sudu; Kapilarna depresija - ako tenost ne kvasi zidove kapilara nivo tenosti u kapilarama je ispod nivoa tenosti u sudu.

17. Vrste sila koje se javljaju pri dodiru tenosti i vrstih tela.

18. Pojave koje se javljaju na granici vrstih tela i tenosti.

11