1.

ISTORIJA HIPNOZE
Istorija hipnoze prati istoriju ljudskog roda. Hipnoza je sastavni deo naih ivota, neto poput disanja, s'nama je od naeg nastanka i svako od nas poseduje hipnotiku sposobnost. Mnoge stare kuture su opisale svoje obiaje i aktivnosti koje se u potpunosti povezane sa hipnozom. Stari gip!ani, "r#i, $ikinzi, Indij#i i mnogi drugi, koristili su obrede sa mrmljanjem, pevuenjem i bubnjajem da bi izazvali neku vrstu transa, odnosno dubljeg stanja svesti. %vi i ovakvi obiaji su naje!e povezivani sa religijskim leenjem. &esto se kao primer jednog od prvih opisa hipnoze, navode hijerogli'i iz vremena (amzesa )II, *+++ god. pne. koji opisuju pro#eduru koja se odvijala u ,hramu sna''. -i zapisi opisuju pro#es davanja sugestija za ozdravljenje osobama koje deluju kao da su uspavane. Slika br. 1 Da Vinci-jeva skica nivoa uma .osete ,Hramovima sna'' se spominju i u starim Indijskim zapisima gde su duhovni ljudi radili pro#edure mrmljanja i davanja sugestija osobi koja kao da spava. /od starih "rka su tako0e nairoko bili rasprostranjeni ,Hramovi sna''. 1a osnovu ovakvih istorijskih zapisa, name!e se zakljuak da su ljudi upranjavali ulazak u stanje transa od najranijih vremena. .rate!i istoriju oveanstva vidi se da je ,(eligijski trans'' 2trans 3 hipnoza4 mnogo puta spomenut i detaljno opisan kao metoda leenja, kako pojedina#a tako i itavih grupa ljudi. -o nedvosmisleno govori da je leenje umom, postojalo i praktino primenjivano od najranijih vremena ljudske istorije. Svi ti opisi ,religijskog leenja transom'' skoro u potpunosti se poklapaju sa savremenim opisima hipnotike seanse. 1o, bez obzira na sve te istorijske injeni#e, Hipnoza u ovoj 'ormi kakva je nama danas poznata poinje zvanino da se spominje u 56 veku. Hajde zato da spomenemo neke bitne ljude koji su nam pribliili ovu savremenu hipnozu. 7a savremenu hipnozu moemo re!i da se ra0a sa teorijom i radom austrijskog lekara, 8ranz 9nton Mesmera 256*: ; 5<5=4. Mesmer je stvorio teoriju ,9nimalnog Magnetizma'' i razvio spe#i'ian nain leenja koji mu je pomogao da izlei veliki broj ljudi. 1jegova teorija i pristup, od tad su poznati pod imenom ,Mesmerizam''.

Mesmer je verovao da me0u svim poljima koja su bila poznata nau#i u tom vremenu, postoji jo jedno polje koje je on nazvao polje ivota ili ivotna sila. %n je de'inisao dobro zdravlje kao slobodan protok ivotne sile kroz hiljade kanala u naim telima. 9nalogno tome, svaka bolest je nastajala kao rezultat obstruk#ije slobodnog protoka te ivotne sile. .revazilaenjem ovih prepreka i ponovnim uspostavljanjem slobodnog protoka vra!alo se i stanje zdravlja. /ada bolestan ovek nije mogao to da uradi samostalno, onda je bio neophodan kontakt sa sprovodnikom ,animalnog magnetizma'' to je bilo dovoljno kao lek. >rugim reima, Mesmer je verovao da je on prirodni sprovodnik animalnog magnetizma i da samim tim moe uti#ati na protok ivotne sile. %n je svoje pa#ijente leio tako to bi seo ispred svojih pa#ijenata, svojim kolenima dodirivao njihova kolena, dre!i paleve pa#ijenata u svojim rukama pri tome ih gledaju!i netremi#e u oi sve dok ih oni ne zatvore. .otom je pravio ,magnetne prelaze'', prelaze!i svojim rukama od ramena niz ruke pa#ijenata. .re njega je uobiajena lekarska praksa bila da se takvi prelazi rade magnetima. Mesmerova teorija da postoji nevidljiva sila ili ,animalni magnetizam'' kojim hipnotizer utie na osobu sa kojom radi uskoro je naputena, a na hipnozu se poelo gledati kao na pro#es za koji je svako sposoban uz obezbe0ivanje odgovaraju!ih instruk#ija. >rugim reima, mogu!e je ste!i neophodno znanje i biti odlian hipnotizer bez ikakvog posedovanja nekih spe#ijalnih mo!i.

2. Predstavnici
Marquis de Puysegur 1!"1#1$2"%. ?o jedan doktor, bio je Mesmerov uenik, koji je razvio teoriju da svesna saglasnost pa#ijenta da prati i izvrava sugestije hipnotizera je od izuzetnog znaaja. >rugim reima on je pokazao da svesna odluka osobe da prihvati i izvrava sugestije predstavlja odluuju!i 'aktor u pro#esu leenja umom. J&'n E((i&ts&n 1!)1#1$*$%. .ro'esor hirurgije @ondonskog univerziteta, poznat kao izumumitelj stetoskopa. .ostoje zapisi da je ovaj ngleski doktor koristio iskljuivo ,Mesmerizam'' kao anesteziju prilikom svojih opera#ija. %stalo je zabeleeno da je on koriste!i samo tu 'ormu anestezije uradio preko 5<++ potpuno bezbolnih opera#ija. %vo je bitno, zato to je u tom vremenu anestezija bila samo misaona imeni#a. Ja+es Esdai(e 1$,$#1$")4. ?o jedan ngleski hirurg koji je koristio ,Mesmerizam'' kao anesteziju u svim svojim opera#ijama. 1jegove medi#inske beleke pokazuju da pored toga to su takve opera#ije bile potpuno bezbolne, drastino se smanjio 'atalni postoperatvni ok i razne in'ek#ije. /od opera#ija koje je on uradio koriste!i ovu vrstu anestezije, javio se kod samo =A pa#ijenata, to je 'enomenalan rezultat u pore0enju sa za to vreme uobiajenih 6+A. Ja+es -raid 1!)"#1$*,%. Bkotski hirurg koji je radio u Manesteru. %n je metodu do tad poznatu kao ,Mesmerizam'' preimenovao imenom ,Hipnoza''. Craid je nakon posmatranja demonstra#ije mesmerizma, zakljuio je da je otkrio prave razloge zato ljudi tako lako ulaze u stanje transa. .o njegovom miljenu ti razlozi nemaju nikakve veze sa bilo kakvom nevidljivom magnetnim silom. %n je predloio isto medi#insku osnovu za hipnozu. .o njemu je razlog ,Mesmerovog stanja''
2

2transa4 bilo izazvano 'iksa#ijom i umaranjem optikog nerva, to je izazivalo spontano zatvaranje oiju. %datle se provlai dananja aso#ija#ija sa 'okusiranjem na satove koji se njiu ili, u njegovom sluaju, na srebrnu tabakeru. D svojim kasnijim radovima Craid je konstatovao da sama 'iksa#ija oiju nije dovoljna za izazivanje transa, objanjavaju!i da pored oiju ono to tako0e postaje 'iksirano je i oko uma. >rugim reima, um osobe koja je u hipnozi prosto se 'iksira i usredsre0uje na samo jednu ideju koju mu sugerie hipnotizer. %n je verovao da trans izazvan ovim putem daje odline rezultate u reavanju zdravstvenih problema koji nisu organskog porekla. A+.r&ise Auguste /ie.eau(t 1$20#1),1%. 8ran#uski doktor, koristio je Hipnozu u leenju preko 5E+++ svojih pa#ijenata. .oznat po svom istraivanju o uti#aju sugestivnosti na izleenje obolelih. /oristio je iskljuivo brzu hipnozu, zbog realiza#ije da duboki trans nije svaki put neophodan da bi se postigli odlini rezultati u leenju. Hi22&(yte -ern'ei+ 1$0! # 1)1)%. .ro'esor medi#inskog 'akulteta u 1ansiju. %n je ovek koga nazivaju o#em hipnoze dvadesetog veka, zato to je rekaoF ,Sugestija vlada pro#esom hipnoze''. %n je svojim radovima pokazao da je hipnoza pro#es neosporno baziran na sugestiji. E+i(e 3&u4 1$"!#1)2*%. 8ran#uski psiholog iz 1ansija, koji je razvio studiju ,psihologija sugestije'', prouavaju!i e'ekte sugestija na pa#ijente, kao i e'ekte autosugestija. D istoriji ostaje upam!en po svojoj uvenoj autosugestijiF ,Svakoga dana u svakom pogledu ja sam sve bolji i bolji''. .ored toga, on je prvi dokazao da je imagina#ija uvek jaa od snage voljeF ,/ad se imagina#ija i snaga volje suoe, imagina#ija uvek pobe0uje''. 1a primerF 9ko zatrazite od nekog da pre0e preko daske duine Em, irine +,=m koja lei na zemlji, ta osoba !e to uraditi bez ikakvog problema. Me0utim, ako kaete toj osobi da na polovini daske stane, zatvori oi i zamisli da je ta daska postavljena izme0u dve osmospratni#e na =+m visine, osoba odmah poinje da se ljulja kao da !e pasti. Imagina#ija ini uda, zar neG 3(ar5 /e&nard Hu(( 1$$1#1)"2%. D svetu preovladava miljenje da su studije moderne hipnoze poele radovima ovog pro'esora psihologije na uvenom 9merikom Hale Dniverzitetu. 1jegovo delo ,Hipnoza i Sugestivnost'' je rigorozna studija ovog 'enomena, kori!enjem statistike i eksperimentalne analize. Hulova studija nedvosmisleno dokazuje da Hipnoza nema apsolutno nikakve veze sa spavanjem. D svom radu on potpuno demisti'ikuje hipnozu i pokazuje da je hipnoza potpuno prirodna sposobnost svojstvena svakom ivom oveku. .edesetih godina prolog veka Hipnoza postaje zvanino priznata i legalizovana metoda. "odine 5I=+;te Critanska Medi#inska 9so#ija#ija priznaje hipnozu kao terapijsku metodu, a 5I=< 9merika Medi#inska 9so#ija#ija je tako0e odobrava i legalizuje uz obrazloenje da se tom metodom mogu baviti i ljudi koji nisu iz medi#inske struke, zato to se ta metoda bazira iskljuivo na sugestiji i ne bavi se dijagnozom niti leenjem. 1a kraju ove kratke istorije Hipnoze, spomenu!emo i pogledati radove dvoji#e najuti#ajnijih hipnotizera u dosadanjoj istoriji hipnozeF >r. Milton ri#ksona i >ave lmana.
3

6r. Mi(t&n Eric5s&n 1),1#1)$,%. 9meriki psihijatar koji je napravio svojevrsni preokret u primeni hipnoze razvijaju!i blagi, indirektni pristup koji je i dalje veoma popularan me0u mnogima dananjim terapeutima. >o kraja svoje karijere on je ovladao indirektnom tehnikom hipnoze do nivoa da je jednostavno vodio razgovore sa svojim pa#ijentima uvode!i ih u trans bez ikakvog pominjanja rei hipnoza. 1aravno, >r. ri#kson je savreno dobro znao ta govori i kako govori, a upravo je to izazivalo hipnozu2trans4. 1jegov pristup i shvatanje hipnoze u pro#esu stvaranja pozitivnih promena, dovelo je do razvoja moderne terapije razgovorom tj. 1@.;a. %n je rade!i kao psihijatar, svakodnevno primenjivao hipnozu gotovo J+ godina, od 5IE+;te, pa sve do svoje smrti 5I<+;te. >r. ri#kson je svojim radom pojasnio mnoge primene hipnoze. Iz razloga to je njegov metod indirektne hipnoze postao veoma popularan, esto se previdi da je ri#kson bio izuzetni ekspert brze, direktne hipnoze i da je ju koristio isto toliko, koliko i indirektni pristup. %stalo je zabeleeno da je ri#kson toliko esto koristio brzu induk#iju ,rukovanja'', da pri kraju njegove karijere vie niko nije smeo da se rukuje sa njim. Mnoge od njegovih izjava su #itirane kao de'ini#ije hipnoze ; evo jedne od njihF ,Hipnoza je spe#ijalno stanje svesnosti karakteristino po spremnosti prihvatanja novih ideja''. ; Milton ri#kson >ve stvari su vredne pomena iz ove kratke de'ini#ije. %n naglaava da um postaje prijemiv na ideje koje hipnotizer prezentuje. %vo se moe interpretirati time da osoba postaje vie podlona sugestiji ili vie otvorena na ideje koje joj se predstavljaju kada je u hipnozi. 1aglasak koji ri#kson stavlja na ,svesnost'' umesto na nesvesnost, nepaljivost i neupoznatost sa neim, tako0e je veoma vaan. -o je potpuno u skladu sa njegovim stavom da vam hipnoza omogu!ava da se suoite sa tajnovitim delom svih nas, svojim podsvesnim umom ili onim to on naziva nesvesnim umom. /ada je osoba hipnotisana, podsvest preuzima ve!u odgovornosti odnosno dolazi ispred. .odsvest regulie sve telesne pro#ese, skladiti i upravlja se!anjima, uenjem iz svakog iskustva, samim tim mentalnim modelima i ablonima koji nastaju, a omogu!avaju nam da 'unk#ioniemo. ri#kson predstavlja podsvest kao intuitivni i imaginativni deo uma, koji moe da pokrene sve vae poten#ijale i trenutno promeni nain na koji mislite, ose!ate i reagujete. Suprotno ovome svesni deo uma je vrlo ogranien. Svest je logina i linearna u svom pristupu reavanja problema. Sa svesnim umom imamo samo ovde i sada. ri#kson u svom radu nije bio zainteresovan da govori sa svesnim umom. Kilj mu je uvek bio direktna komunika#ija sa podsve!u pa#ijenta. I na kraju je ostao jo jedan, po mnogima do sada najbitniji hipnotizer, koji je obeleio istoriju savremene Hipnoze. 6ave E(+an 1),, # 1)*!%. /ada je imao osam godina, >ave je video svog o#a potpuno izbezumljenog od bolova nastalih krajnjim stadijumom kan#era. .orodini prijatelj, inae s#enski hipnotizer, kad je uo za ovu situa#iju doao im je u posetu. Dao je u sobu njegovog o#a i posle kratkog hipnotikog tretmana, stenjanje i jeanje se utialo, a neizdrivi bol je oslabio. Mali >ave je dobio dozvolu da poseti svog o#a i poigra se sa njim. %n nikada nije zaboravio tu ranu epizodu,
4

kao ni injeni#u da je njegovom o#u olakanje doneo hipnotizer nakon to su doktori rekli da nemaju pravi nain da mu ublae patnje. >ave lman je imao etrdeset devet godina kada je doneo odluku da promeni svoju pro'esiju i postane strunjak za poduavanje hipnoze. .rikupio je svu tad dostupnu literaturu i prouavaju!i te materijale i praktino ih testiraju!i, razvio svoj ,>ave lman kurs /linike Hipnoze''. Iako lman nije imao nikakvo 'ormalno obrazovanje iz medi#ine, on je ograniio svoju obuku samo na lekare i zubare. ,Hipnoza je zaobilazak kritike osobine svesti i uspostavljanje selektivnog razmiljanja''. ; >ave lman %va lmanova de'ini#ija hipnoze primenjena je kao 'ormalna de'ini#ija Hipnoze u amerikom zakonu. 1jegova reputa#ija edukatora se neverovatno brzo proirila i uskoro ga nainila najpoznatijim i najuspenijim predavaem hipnotizma u S9>. D narednih sedamnaest godina on je u okviru svog kursa obuio na hiljade doktora u svim ve!im gradovima S9>. Cez obzira da li neko veruje u hipnozu ili ne, da li je prouavao materijale na tu temu ili ne, sasvim je izvesno da u svakome od nas postoji nekakva lina predstava o tome ta je hipnoza i kako ona 'unk#ionie u praksi. /od ve!ine ljudi taj stav je obino baziran na neemu to je osoba ula ili videla u 'ilmovima ili -$ programima. /ada jednom ponete da prouavate hipnozu vae ideje i stavovi o tome ta je hipnoza i kako se ona moe koristiti, totalno !e se promeniti i bi!e potpuno razliiti od miljenja ve!ine ljudi iz vaeg okruenja. -o je put kojim svako od nas mora da pro0e, jer to je put otkrivanja novih znanja i line evolu#ije.

0. Te'ni5e 'i2n&7e
0.1. Tradici&na(na 'i2n&7a -radi#ionalna Hipnoza ili Hipnoza >irektne Sugestije je naje!e zastupljena tehnika Hipnoze. %na je najvie poznata po odlinim rezultatima koje daje u ostavljanju puenja, gri#kanju noktiju i slinim problemima koji su samo navika. Hipnoza direktne sugestije se odvija tako to Hipnotizer vodi klijenta kroz pro#es mentalnog i 'izikog oputanja do stanja maksimalne relaksa#ije sa #iljem zaobilaska L/ritike osobine svestiM. /ad se to postigne, Hipnotizer tad izgovara pre#izno 'ormulisane sugestije sa #iljem da ostvari neophodne promene koje osoba eli. %vo je malo spor i zastareo nain, ali i dalje daje odline rezultate sa blaim problemima koji se mogu eliminisati. Slika br. 2 - Klatno Iako je -radi#ionalna Hipnoza vrlo e'ikasna, ponekad su uzro#i problema smeteni mnogo dublje i slojevito su naslagani duboko u ljudskoj podsvesti. D tim i takvim sluajevima uzro#i moraju prvo
5

biti otkriveni, de'inisani i emotivno ispranjeni pa se tek onda moe ostvariti pozitivna promena. /od ovakvih problema (egresivna Hipnoza daje 'as#inantne rezultate. >ok terapeut te rei izgovara, pa#ijent je iznutra podeljen na dva dela, a da to ne doivljava kao protivurenost. ?edan deo je budan i nalazi se u realnosti, a drugi deo tone sve vie u onaj svet kojeg terapeut predoava. Izbor pravih rei je kod uvo0enja u hipnozu isto tako drugostepenog znaaja kao i hipnotizerov glas. D ranijim vremenima, dok su jo bili osobe od neprikosnovenog autoriteta, lekari su mogli da izazovu stanje hipnoze ak i najobinijom naredbom LSada zaspiteNM /ad hipnotiko stanje bude dostignuto, sledi terapeutski deo seanse. Sada se uspavanoj osobi upu!uju odluuju!e sugestije ; a to su, naelno govore!i, uputstva da neku odre0enu stvar uini, odnosno dozvoli da joj se uini, ili da sebi veoma intenzivno neto zamisli. Cojaljiv pa#ijent, na primer, treba da samoga sebe u nekoj svakodnevnoj situa#iji doivi kao hrabru i snanu linostO puau se sugerie da !e ve! pri samom pogledu na #igaretu osetiti ga0enjeO a astmatiar zamilja da bez ikakvih teko!a moe da die. 9li, ta se deava ako terapeut iz bilo kog razloga bude spreen da ponovo izvue pa#ijenta iz njegovog hipnotikog stanjaG %vu bojazan, koja se uvek iznova uje, nauni#i su prouili kroz ve!i broj eksperimenata. (ezultat jeF kad bi hipnotizer napustio prostoriju, hipnotisane osobe same su dolazile svesti ; u proseku posle 56 minuta. $ra!anje iz stanja hipnoze odigrava se znatno bre od uvo0enja ; to, u skra!enoj verziji, ovako izgledaF LSada !u brojati unazad, od deset do jedan. /od LjedanM vi !ete ponovo biti potpuno budni. Ima!ete ugodna se!anja na ovaj doivljaj i ose!a!ete se savreno dobro i svee.M .osle bu0enja mnogi pa#ijenti imaju ose!aj da uopte nisu bili istinski hipnostisani. 9 vreme provedeno u stanju hipnoze esto izgleda kratko. 1a primer, trajanje jednoasovne hipnotizerske seanse pro#enjuje se na dvadeset minuta. 0.2. Regresivna 'i2n&7a 7a svakoga ko eli da rei svoje probleme i unapredi kvalitet svog ivota, regresivna hipnoza !e biti 'as#inantno otkri!e. (egresivna hipnoza je dublja 'orma hipnoze koja udesno menja ljudske sudbine. (azlog izvanrednih rezultata lei u tome to regresivna hipnoza svakoj osobi prua unikatnu priliku da mentalno premota 'ilm svog ivota i oslobodi svoja potisnuta, nagomilana ose!anja 2koja su uvek pravi uzrok problema4, tamo gde su ona i nastala 2situa#ije iz prolosti4 i na taj nain vrati svoju unutranju harmoniju. Dz pomo! regresivne hipnoze moe se otkriti ta se desilo pre dugo, dugo vremena i to je jo vanije promeniti uti#aj tih doga0aja na sadanji ivot. &ini mi se da ono staro kazivanjeF Listina osloba0aPP nigde toliko ne vai, kao to vai u regresivnoj hipnozi. Savremena medi#ina, psihologija i psihijatrija reavanju svakog problema prilaze sa premise L9ktuelnog;SvesnogPP, sad vidljivog simptoma, te se samo tim simptomom i bave. %vo je
6

interventni pristup bez ikakvog dubokog uputanja u otkrivanje i neutralisanje pravog uzroka tog sadanjeg, vidljivog simptoma. Hipnoza pak sa druge strane ima holistiki pristup oveku i njegovim problemima pa u skladu sa tim L$idljiva mani'esta#ija nekog problemaM je samo poetni korak u otkrivanju njegovog pravog uzroka. 1auka je dokazala da u pro#esu razvoja svakog oveka, njegov nervni sistem prvo razvija sposobnost ose!anja telesnih senza#ija, a potom se razvijaju svesne analitike sposobnosti. -e razliite senza#ije koje ovek ose!a u svom telu nazivamo ose!anjima. Sva naa ivotna iskustva generiu ose!anja. "enerisana ose!anja stvaraju nae stavove o situ#ijama kroz koje prolazimo. D sadanjem trenutku svog ivota, svako od nas predstavlja zbir svih svojih prolih iskustava. Samim tim, nain na koji emotivno doivljavamo nau prolost, direktno utie na de'inisanje nae sadanjosti. /ad se uz pomo! regresivne hipnoze okrenemo svom unutranjem ?a, tek tad otkrivamo prave uzroke ose!anja koje sad ose!amo, a rezultat su prolih iskustava. >obijamo priliku da razumemo ta je to u nama to pokre!e nae sadanje programe ponaanja i razmiljanja. .ored ove dve navedene tehnike hipnoze, postoje jo mnogo tehnika koje su spe#i'ine i e'ikasne za odredjene probleme psihike prirode kod pa#ijenata.

1. Tera2euts5i re7u(tati
Bta se zapravo tokom hipnoze desilo u organizmu pa#ijentaG >o kakvih je telesnih promena dolo u tom vremenskom rasponuG 7vui zau0uju!e, ali je tano ; neko osobeno i jedinstveno stanje hipnoze ne postoji. D svakom sluaju, brojna nauna istraivanja pokazala su da ne dolazi ni do kakvog jasnog odstupanja od drugih duevno ; telesnih stanja. Istina, uoene su izvesne promene u modanim strujama tokom hipnotikog transa, ali one nipoto nisu jedinstvene. >a li neko meditira, da li je hipnotisan, ili se predaje nekoj drugoj vrsti oputenosti ; to se, objektivno, ne moe ustanoviti. Btavie, ne moe se izmeriti ni koliko je duboko ovek utonuo u hipnotiko stanje, ili, moda, samo simulira. 7bog toga niko tano i ne zna ta se zapravo deava tokom hipnoze. Dprkos intenzivnim istraivanjima postoje samo ove ili one teorije. 9li nijedna od njih ne moe 'enomen sveobuhvatno da objasni. 1e zna se tano kako 'unk#ionie ; ali joj se odre0eni rezultati ne mogu pore!i. vo tri reita primeraF Q .siholozi sa -ibengenkog univerziteta u 1emakoj, dokazali su pre 5E godina da hipnoza moe da otkloni strah pred polaganje ispita. >vadeset i dva studenta, koji su se tokom jednog ispita ose!ali iznutra blokirani, otili su posle tretmana hipnozom oputeno na slede!i ispit i uspeno ga poloili.

Q 9meriki lekar Cernauer 1jutn pribegao je hipnozi da bi pomogao pa#ijentima obolelim od raka. /ao dopunu uobiajenom medi#inskom tretmanu, oni su ivopisno zamiljali da se njihovo telo bori protiv tumora. .ostotak preivelih bio je upadljivo ve!i od proseka. Q >oktor >abni ?uin iz -julejna u S9>, u vie mahova je pomo!u hipnoze ublaio opekotine pa#ijentima. ?edan od njegovih pa#ijenata uspavao se na otvorenom prostoru i poalio se da je od jakog sun#a zadobio teke opekline na nogama. D hipnotikom transu trebalo je da zamisli kako naizmanino dri noge u veoma hladnom gorskom potoku. (ezultat je bio da je pa#ijentu samo jedna noga otekla, dok druga nije. .a#ijentu je voda postala Rsuvie hladnaL ; i prekinuo je terapiju. I migrena, stomana nervoza, alergijsko #rvenilo i tvrdokorne bradavi#e eliminisani su pomo!u hipnoze. -aj spisak mogao bi se ko zna dokle nastaviti. Samo prirunik o hipnozi Hansa /ristijana /osaka, sadri I= strana sa valjano dokumentovanim rezultatima tretmana hipnozom u medi#ini, psihoterapiji i stomatologiji. Dprkos tome, ve!ina lekara jo uvek gleda na hipnozu kao na sumnjiv terapeutski instrument. 1a klinikama se ona gotovo i ne primenjuje. 1ije nauno RdokazljivaL, pa se smatra da je neozbiljna.

". 8in9enice & 'i2n&7i

Mada se 'enomen hipnotikog transa ne moe objasniti, ipak je mogu!e dokuiti zato on uopte postoji. -ajna hipnoze lei u onome ko dozvoljava da bude hipnotisan. Ma koliko to paradoksalno zvualo, hipnotisane osobe veruju da hipnotizer demonstrira neku svoju sopstvenu mo! nad njima ; a injeni#a je da upravo verovanje i podavanje hipnozi omogu!uje hipnotizeru da nad njima stekne mo!. /anadski psiholog 1ikolas .. Spanos razgolitio je kroz ve!i broj eksperimenata tu ranjivu taku hipnoze. -ako je, na primer, pred jednom grupom ispitanika izgovorio niz pot#enjivakih primedbi na raun hipnoze, posle ega je spremnost prisutnih da budu hipnotisani u znatnoj meri opala. 9li ako je hvalio metodu, postotak spremnih je u odgovaraju!oj meri rastao. Dspeh i neuspeh hipnoze, dakle, lei u rukama RrtveL. 7ato ni jedan ovek ne moe da bude protiv svoje volje hipnotisan. Isto tako, nikoga ne moete hipnozom prisiliti da poini neki zloin. Istina, u prolosti je zabeleeno nekoliko pojedinanih sluajeva u kojima su okrivljeni tvrdili da su na zloin bili podstaknuti hipnozom ; ali ni oni nisu delovali bez sopstvene namere. -vrdnje R.a bio sam hipnotisanL predstavlja dobro opravdanje. ?er, prema rasprostranjenom verovanju, hipnoza osloba0a od sopstvene odgovornosti. -o u naroito velikoj meri vai za neobine prizore koji se vi0aju prilikom demonstriranja hipnotizerske vetine na javnim pozorni#ama. -ipian tok jedne takve predstave bi bioF Hipnotizer navodi dobrovolj#e iz publike da na bini ine budalaste stvari. Mukar#i tre na sve etiri tamo ; amo, laju i ree, i izgledaju kao da ozbiljno veruju da su pas ili neka divlja zver. ?edna ena sa uivanjem grize glavi#u #rnog luka, zato to joj je hipnotizer sugerisao da je u pitanju sona jabuka. Saradni#i u takvim uo programima nisu
8

izvo0aevi potajni sauesni#i. 9li, zato se, onda, izlau poru#i posmatraa, zato pristaju da im se ublika podsmevaG Sigurna je jedna stvar. %naj ko ne eli da se pred mnotvom ljudi ponaa na takav nain, toga Rnijedan hipnotizer ovog sveta ne moe prisiliti da to iniL, kae britanski psihijatar dr /erolajn Briv. .ovoljne okolnosti olakavaju tu sklonostF hipnotizer biva predstavljen kao slavna linostO stav isekivanja je kod svih prisutnih visoko naglaenO ostali, koji se tako0e nalaze na bini, sudeluju u svemu tome ; pa kako, onda, ovek da odbije zatraenu ulogu i ispadne jedini 'kvaritelj igre'G .re nego to !e izvesti dobrovoljne saradnike na binu, hipnotizer je jednim malim testom ve! izabrao najpogodnije kandidateF publika biva zamoljena da sklopi ruke, a zatim joj se izdaje hipnotika naredba da tako sklopljene ruke vie ne rastavlja. %tprilike deset odsto prisutnih povinuje se tom nalogu i iz te sugestibilne grupe hipnotizer zatim bira svoje kandidate. -i ljudi su ube0eni da !e svoje sklopljene ruke mo!i da rastave tek kad to hipnotizer bude od njih traio. Me0utim, priliko izdavanja takve naredbe hipnoza uopte nije u igri. Btavie, eksperimentima je dokazano da se u svakoj ve!oj grupi odre0eni pro#enat prisutnih naprosto tako povinuje sugestijama izvo0aa, ukoliko su ove u dovoljnoj meri uinjene uverljivima. -o zvui neverovatno, ali je istinito. 1a primer, jedan pro'esor pokazuje studentima malu bo#u, iji sadraj zatim prosipa preko komada vate. D pitanju je, kae im on, jedna veoma znaajna, do sada nepoznata hemijska supstan#a. RMa koliko vam se njen miris uinio snaan i neobian, ja se ipak nadam da nikome od vas ne!e biti suvie neprijatanL. .ro'esor zatim izjavljuje da eli ustanoviti kojom !e se brzinom taj miris rairiti po uioni#i, i umoljava studente da mu to dadu na znanje odgovaraju!im zna#ima rukom. .osle 5= sekundi nekoliko ruku u prvom redu podie se uvis, posle :+ sekundi mirisni talas stigao je do kraja uioni#e. 1eki studenti se ale da ose!aju muninu. Sadraj boi#eF najobinija voda. 1jen miris je bio 'ik#ija, ali sugestija je bila realnost. %vaj eksperiment je bio izveden na univerzitetima Majn# i $ajoming ; sa istim rezultatomN 1a osnovu svih injeni#a moemo zakljuiti da, postoje mnogi mitovi o hipnozi, me0utim hipnoza je potpuno bezbedna i hipnoterapeuti ne mogu nita uraditi osobi to ona ne eli, suprotno, osoba koja eli da rei neki problem odlazi sa svesnim znanjem kod hipnoterapeuta 2#elokupna terapija izgleda kao razgovor, osoba je potpuno svesna svega u svakom trenutku, u svakom trenutku moe, ukoliko eli prestati, ak mnogi misle da je hipnoterapija bila neuspena zato to su bili svesni sve vreme4 i na kraju reava svoj problem. 1aje!i sluajevi su prestanak puenja, reduk#ija stresa, nemo! na seksualnom planu, depresija, 'obije, reduk#ija telesne teine, alergije...

*. Pri(&7i
:1; Slika br. 1 Da Vinci-jeva skica nivoa uma :2; Slika br. 2 Klatno

!. /iteratura
:1; SSS.hipnoza.org :2; SSS.Sikipedia.org

10

11