UNIVERZITET / SVEUILITE VITEZ TRAVNIK

PENTIUM PROCESOR
SEMINARSKI RAD
Alisa Selman 0088-09/VPI

2010
Fakultet poslovne informatike Smjer: Poslovna Informatika II. Godina III. Semestar Predmet: Arhitektura raunarskih sistema i mrea Profesor: Doc.Dr. Sinia Mini Asistent: Mr.Sci. Hadib Saki

TRAVNIK, NOVEMBAR 2010.

Contents
1. 2. 3. 4. Uvod ..................................................................................................1 Procesor .............................................................................................2 Osnovna struktura ..................................................................................3 Istorija, nastanak i razvoj .........................................................................4 4.1. 4.2. 4.3. 4.4. 4.5. 4.6. 5. 6. 7. Pentium ........................................................................................5 Pentium Pro....................................................................................7 Pentium II .....................................................................................8 Pentium II Xeon ........................................................................ 10 Pentium III ................................................................................... 11 Pentium 4 .................................................................................... 13 Pentium dual core .......................................................................... 14

4.3.1

Zakljuak .......................................................................................... 16 Literatura .......................................................................................... 17 Sadraj slika....................................................................................... 17

1.

Uvod

Procesor predstavlja najosnovniji dio kompjutera. Njegova funkcija je da izvrava i kontrolie sve procese koji se deavaju, a koji su zadati od strane korisnika. Procesor (skraeno za mikroprocesor), se esto zove i CPU ili centralna procesorska jedinica i predstavlja sredinji sastavni dio PC raunara. Ova vitalna komponenta je na neki nain odgovorna za sve to radi PC raunar. Procesor pored ostalog odreuje, u najmanju ruku djelimino, koji operativni sistemi e se upotrijebiti, koji softverski paket moe da radi na PC raunaru, koliko mu je elektrine energije potrebno i koliko e sistem biti stabilan. Procesor takodje uglavnom odredjuje i koliko e cijeli sistem da kota: to je procesor noviji i moniji, maina e biti skuplja. Procesor izvana izgleda jako jednostavno, meutim u svojoj unutranjosti on je jako kompleksan, jer se radi o stotinama miliona tranzistora koji su smjeteni u jednom ipu. Godine 1971. je napravljen prvi procesor Intel 4004, koji je mogao samo sabirati i oduzimati, ali su naunici prvi put uspjeli da u jedan ip smjeste silna integrisana kola i tranzistore, to je dalo poticaj za daljnji razvoj procesora koji su tim napretkom poeli da troe mnogo manje el. energije. Veoma esto se spominje i Moore-ov zakon koji objanjava da se svakih 18 mjeseci broj tranzistora i brzine udvostruava, a glasi: Kompleksnost integrisanih sklopova, uz dosljednost minimalnom troku komponenata, e se uduplati za odprilike 18 mjeseci
(engl.The complexity of an integrated circuit, with respect to minimum component cost will double in about 18 months.)

U ovom radu emo obraditi najuspjeniji procesor dananjih vremena, a to je Intel Pentium.

2.

Procesor

Kada je John von Neumann prvi predloio pamenje niza instrukcija tj. Programa, u istoj memoriji gdje se nalaze i podaci, to je tada bila inovativna ideja. On je to napisao 1945. godine u svom "Prvom nacrtu izvjetaja o EDVAC-u". U tom izvjetaju, raunar je bio organizovan u etiri glavne cijeline: centralna aritmetika jedinica, centralna upravljaka jedinica, memorija i ulazno/izlazni uredjaji.

Danas, poslije vie od pola vijeka, gotovo svi procesori imaju "von Neumannovu" arhitekturu.

Memorija

Upravljaka jedinica

Aritmetiko logika jedinica

Akumulator

Ulaz
Slika 1 Von Neumannova arhitektura

Izlaz

Dijelovi procesora su: 1. Jezgro (Williamette, Northwood, Prescott, Celeron, Barton,...) 2. L2 cache 3. L1 cache(instrukcijski) 4. L1 cache (informacioni) 5. Logiki ip 6. Memorijska sabirnica (BUS) 7. FSB 8. Pinovi (''noge procesora'') 9. Utor (nalazi se na maticnoj ploci) {socket A,T , 940, 462, 939, 780,754, 370, 478,...}

Najpoznatiji proizvoai procesora su: AMD (Duron,Athlon,Newcastle,Opteron), Intel (Pentium, Itanium, Xeon, Centrino), Motorola, IBM, VIA.

Slika 2 Pentium 4

Slika 3 Pentium 4 procesor

3.

Osnovna struktura

Jezgro: Srce moderne izvrne jedinice. Pentijum ima dva paralelna sklopa za protonu obradu koji mu omoguavaju da ita, interpretira, izvrava i alje dvije instrukcije istovremeno. Jedinica za predvidjanje grananja: Ovaj sklop pokuava da pogodi koja sekvenca e biti izvrena svaki put kada program sadri uslovni skok, tako da jedinica za prethodno donoenje i dekodovanje moe unaprijed da pripremi instrukcije. Jedinica za obradu u pokretnom zarezu: Trea izvrna jedinica u Pentiumu u kojoj se vre necijelobrojna izraunavanja.

Primarna skrivena memorija: Pentijum ima dvije skrivene memorije na ipu, svaka od po 8 Kb, od kojih je jedna za kd a druga za podatke i koje su daleko bre od vee spoljanje sekundarne skrivene memorije. Sprega za magistralu: Ovaj sklop donosi centralnoj procesorskoj jedinici pomijeane podatke i kd, te odvaja ih kada treba da se koriste i ponovo ih kombinuje i vraa natrag.

Slika 4 Struktura

4.

Istorija, nastanak i razvoj

Pentium je definiui procesor pete generacije koji obezbijedjuje veoma poveanu performansu u odnosu na ipove 486 koji su mu prethodili, zahvaljujui veem broju promjena u arhitekturi koje ukljuuju i udvostruavanje irine magistrale podataka na 64 bita. Procesor P55C MMX je napravio dalja znaajna poboljanja udvostruavanjem primarne skrivene memorije na ploi na 32 Kbajta i proirenjem skupa instrukcija u cilju optimizovanja izvravanja multimedijskih funkcija.

Procesor Pentijum Pro, uveden 1995. godine kao nasljednik Pentijuma, bio je prvi u estoj generaciji procesora i uveo je vie jedinstvenih osobina arhitekture koje nikada ranije nisu bile vidjene u procesorima PC raunara. To je bila prva centralna procesorska jedinica iz glavnog proizvodnog toka koja je radikalno promjenila nain izvravanja instrukcija, prevodei ih u mikroinstrukcije sline onima kod RISC procesora i izvravajui ih u vrlo naprednom jezgru. Takodje je uvedena skrivena memorija koja je imala dramatino vii nivo performanse u po redjenju sa svim ranijim procesorima. Umjesto da se koristi ke memorija sa matine ploe koja radi brzinom memorijske magistrale, upotrebljena je integrisana skrivena memorija drugog nivoa sa njenom sopstvenom magistralom, koja radi punom brzinom procesora, tipino tri puta bre od skrivene memorije na Pentiumu. Intel-u je trebala gotovo jedna i po godina da proizvede novi ip posl ije Pentiuma Pro. Kada se konano pojavio, ispostavilo se da je Pentium II bio samo slijedei evolutivni korak. Ovo je pokrenulo nagadjanje da je prilikom izrade Pentiuma II jedan od glavnih Intel-ovih ciljeva bio da pobjegne od skupe integrisane skrivene memorije drugog nivoa koju je bilo teko proizvoditi na Pentijumu Pro. U pogledu arhitekture, Pentium II se ne razlikuje mnogo od Pentiuma Pro, ima slino emulaciono jezgro x86 i veinu istih ostalih osobina. Pentium II je unaprijedio arhitekturu Pentiuma Pro udvostruavanjem veliine skrivene memorije prvog nivoa na 32 Kbajta, upotrebom specijalnih ke memorija da se povea efikasnost obrade 16-bitnog kda (Pentijum Pro je bio optimizovan za 32-bitnu obradu i nije tako dobro radio sa 16-bitnog kdom) i poveavanjem veliine bafera za pisanje. Medjutim, ono o emu se najvie govorilo u vezi sa Pentijumom II bilo je njegovo pakovanje. Integrisana sekundarna skrivena memorija Pentijuma Pro, koja je radila punom procesorskom brzinom, bila je na Pentijumu II zamjenjena specijalnom malom ploom koja je sadravala procesor i 512 Kbajta sekundarne skrivene memorije i koja je radila na polovini brzine procesora. Ovaj sklop koji je nazvan jednoivini kertrid (single -edge cartridge SEC), bio je projektovan tako da odgovara slotu od 242 pina koji se nalazio na novim matinim ploama za Pentijum II.

4.1. Pentium
Rije Pentium ne znai nita, ali sadri slogpent, grki korijen za broj pet. Na poetku, Intel je nazvao ovaj procesor 80586, da bi nastavio seriju prethodnika ovog ipa 80x86. Ali, kompaniji se nije dopala ideja da AMD, Cyrix i drugi proizvodjai klonova takodje koriste ime 80x86, pa je zato Intel odluio da novom proizvodu da zatieno ime a to je Pentium. Uvodjenje Pentiuma u 1993. godini napravilo je revoluciju na tritu PC ra unara, stavljanjem vie moi u PC kuite nego to je NASA imala u svojim klimatizovanim raunarskim salama ranih 1960-ih godina. Pentiumova CISC arhitektura predstavljala je skok naprijed u odnosu na procesore 486. Verzije sa 120 MHz i vie, imale su preko 3,3 miliona tranzistora, proizvedenih u 0,35-mikronskom procesu. U svojoj unutranjosti, procesor je imao 32-bitnu magistralu, ali spoljna magistrala podataka imala je irinu od 64 bita. Spoljna magistrala je zahtijevala drugaiju

matinu plou i da bi to podrao, Intel je takodje uveo poseban skup ipova za povezivanje Pentiuma sa 64-bitnom spoljanom skrivenom memorijom i PCI magistralom. Veina Pentiuma (75 MHz i vie) radila je na 3,3V sa 5V za ulazno/izlaznu zatitu. Pentium je imao dvostruku superskalarnu konstrukciju za protonu obradu, koja mu je dozvoljavala da izvrava vie instrukcija po ciklusu generatora takta. Danas jo uvijek postoji tih pet faza: donoenje, dekodiranje instrukcije, generisanje adrese, te izvravanje i vraanje rezultata u izvrenju cijelobrojnih instrukcija, kao kod procesora 486, s tim da Pentium ima dve paralelne cijelobrojne protone obrade, koje mu omoguavaju da ita, interpretira, izvrava i alje dvije operacije istovremeno. Ovi sklopovi mogu da rade samo cijelobrojne proraune - posebna jedinica za pokretni zarez "opsluuje" realne brojeve. Kao to smo ve pomenuli, Pentium koristi dva dvosmjerna asocijativna bafera od po 8 Kbajta (koji su poznati i kao primarne, odnosno skrivene memorije prvog nivoa), jedan za instrukcije a drugi za podatke. Ove skrivene memorije doprinose poveanoj performansi, jer one djeluju kao privremeni memorijski prostor za instrukcije i podatke dobijene iz sporije glavne memorije. Bafer za pogadjanje grananja (Branch Target Buffer - BTB) obezbjedjuje dinamiko predvidjanje grananja. BTB sklop poboljava izvravanje instrukcija "pamenjem" gdje je bilo poslijednje grananje i primjenom istog grananja kada se ta instrukcija koristi slijedei put. Kada sklop BTB napravi tano predvidjanje, performansa se poboljava. Jedinica za rad u pokretnom zarezu obezbjedjuje aritmetiku mainu koja "opsluuje" realne brojeve. Od njegovog uvodjenja u 1993. godini, do predstavljanja procesora Pentijum MMX, postojalo je mnogo razliitih verzija.

Slika 5 Arhitektura Pentiuma

4.2. Pentium Pro

Intel-ov Pentium Pro, koji je bio uveden krajem 1995. godine sa jezgrom centralne procesorske jedinice koje se sastojalo od 5,5 miliona tranzistora i 15,5 miliona tranzistora u skrivenoj memoriji drugog nivoa, bio je prvo namjenjen tritu servera i vrhunskih radnih stanica. To je superskalarni procesor koji ima procesorske osobine vieg reda, optimizovan za rad na 32 bita. Pentijum Pro je isto tako bio i prvi Intelov procesor koji nije koristio cijenjeno podnoje tipa Socket 7, zahtjevajui vei 242-pinski interfejs podnoja tipa Socket 8 i novu konstrukciju matine ploe. Pentium Pro se razlikuje od Pentiuma po tome to ima skrivenu memoriju drugog nivoa na ipu kapaciteta izmedju 256 Kbajta i 1 Mbajta koja radi na uestanosti unutranjeg generatora takta. Smjetanje sekundarne skrivene memorije na ip, a ne na matinu plou, omoguava signalima da prolaze preko 64 bitnog spojnog puta za podatke, a ne preko 32-bitnog puta Pentiumovih sistemskih magistrala. Fizika bliskost takodje doprinosi poboljanju performanse. Kombinacija je toliko mona da Intel izjavljuje kako je 256 Kbajta skrivene memorije na ipu ekvivalentno ili ak nadmauje 2 Mbajta skrivene memorije na matinoj ploi. ak vei faktor poboljanja performanse procesora Pentiju m Pro dobijen je zahvaljujui kombinaciji tehnologija koja je poznata kao "dinamiko izvrenje". Ovo obuhvata predvidjanje grananja, analizu toka podataka i spekulativno izvrenje. Ova kombinacija omoguava procesoru da koristi one cikluse generatora takta koji bi inae bili neiskorieni, pomou predvidjanja toka programa da bi se instrukcije unaprijed izvravale. Pentijum Pro je takodje bio prvi procesor u familiji x86 koji je primjenio superprotonu obradu, koja ima 14 koraka podijeljenih u tri sekcije. Prva sekcija se stara o dekodiranju i izdavanju instrukcija i sastoji se od osam koraka. Druga je jezgro za vanrednu obradu koje izvrava instrukcije i ima tri koraka, a zadnja sekcija ima takodje tri koraka. Druga, kritinija razlika Pentijuma Pro u odnosu na prethodnike je njegova obrada instrukcija. On uzima instrukcije x86 raunara sa sloenim skupom instrukcija (CISC) i pretvara ih u interni skup mikrooperacija raunara sa smanjenim skupom instrukcija (RISC). Ovo pretvaranje se radi da bi se izbjegla neka ogranienja koja su urodjena skupu instrukcija x86, kao to je nepravilno kodiranje instrukcija i aritmetike operacije tipa registar-ka-memoriji. Mikrooperacije se onda daju na obradu maini za vanredno izvravanje koja odredjuje da li su instrukcije spremne za izvravanje; ako nisu, one se mijeaju, da bi se sprijeilo blokiranje protone obrade. Postoje nedostaci primjene RISC pristupa. Prvi je u tome to je za pretvaranje instrukcija potrebno vrijeme, ak i ako se ono rauna u nano ili mikrosekundama. Rezultat je uticaj Pentijuma Pro na performansu kada obradjuje instrukcije. Drugi nedostatak je da konstrukcija sa vanrednom obradom moe trpjeti negativan uticaj od 16-bitnog kda, to za rezultat moe da ima blokiranje raunara. Njihov uzrok je u djeliminom auriranju sadraja registara koja se pojavljuju prije itanja punog sadraja registara, to moe imati za posljedicu gubitke u performansi i do sedam ciklusa generatora takta. Pentium Pro je takodje od svog uvodjenja 1995. Godine imao razliite verzije.

Slika 6 Arhitektura Pentiuma Pro

4.3.

Pentium II

Uveden sredinom 1997. godine, Pentium II je donjeo vei broj vanih promjena u oblasti procesora PC raunara: Prvo, sam ip i sistemska skrivena memorija drugog nivoa su povezani pomou posebne namjenske magistrale koja je mogla da radi istovremeno sa magistralom koja povezuje procesor sa sistemom. Drugo, procesor, sekundarna skrivena memorija i rashladni element su svi montirani na malu plou koja se ukljuuje u slot na matinoj ploi, na nain koji vie podsjea na dodatne kartice nego na tradicionalni raspored procesor /podnoje. Intel je ovo nazvao jednoivini kertrid (single-edge cartridge - SEC). Trea promjena je ustvari vie sinteza, jer Pentium II ujedinjuje osobinu udvojenih nezavisnih magistrala (Dual Independent Bus - DIB) Pentiuma Pro sa MMX poboljanjima, pravei tako novu vrstu Pentium Pro/MMX hibrida. Prema tome, dok izgleda vrlo razliito u odnosu na prethodne Intel-ove procesore, u svojoj unutranjosti Pentium II je mjeavina novih tehnologija i poboljanja onih starijih. Za razliku od Pentiuma Pro koji radi na 3,3V, Pentijum II radi na 2,8V, dozvoljavajui tako Intel-u da koristi vie uestanosti bez pretjeranog poveavanja zahtjeva za napajanjem. Dok Pentium Pro na 200 MHz sa skrivenom memorijom od 512 Kbajta troi oko 37,9 W snage, Pentiumu II na 266 MHz sa skrivenom memorijom od 512 Kbajta potrebno je 37,0 W. Kao Pentium Pro, Pentium II takodje koristi tehnologiju dinamikog izvravanja. Kada se softverske instrukcije uitavaju u procesor i dekodiraju, one se unose u podruje za izvravanje. Tehnologija za dinamiko izvravanje usvaja tri

glavna pristupa optimizovanju naina na koji procesor radi sa tim kdom. Viestruko predvidjanje grananja ispituje tok programa kroz vie grana i predvidja gdje e se slijedea instrukcija pronai u memoriji. Tehnologija dinamikog izvravanja

Dok procesor uitava, on takodje provjerava instrukcije dalje u protonoj obradi, to kao rezultat ubrzava obavljanje procesa rada. Analiza toka podataka optimizuje redoslijed u kome e instrukcije biti izvravane, ispitivanjem dekodovanih instrukcija i odredjivanjem da li su one spremne za izvravanje, ili zavise od nekih drugih instrukcija. pekulativno izvrenje poveava brzinu rada sa instrukcijama gledanjem trenutne instrukcije unaprijed i obradom onih slijedeih instrukcija koje e vjerovatno biti potrebne. Ti rezultati se onda pamte kao pekulativni rezultati, sve dok procesor ne sazna koji e od njih biti potrebni, a koji ne. Na toj taki se instrukcije vraaju u svoj normalni poredak i dodaju osnovnom toku. Postoje dvije osnovne prednosti tehnologije dinamikog izvravanja: instrukcije se bre i efikasnije obradjuju nego to je to uobiajeno i, za razliku od centralnih procesorskih jedinica koje koriste RISC arhitekturu tako da programi ne moraju ponovo da se prevode da bi se izvuklo najbolje od procesora. Centralna procesorska jedinica sve to radi u letu. Pentijum II primjenjuje glavnu magistralu sa GTL logikom koja podrava direktno povezivanje dva procesora. U vreme kada se pojavio, to je obezbijedilo ekonominu, minimalnu dvoprocesorsku konstrukciju koja je dozvoljavala simetrinu vieprocesorsku obradu. Ogranienje na dva procesora nije postavio Pentijum II sam po sebi, nego skup ipova (chipset) matinih ploa. Prvobitno ograniavanje skupa ipova na dvoprocesorske konfiguracije, dozvolilo je firmi Intel i prodavcima radnih stanica da ponude dvoprocesorske sisteme na bri i ekonominiji nain od bilo ega drugog to je tada bilo mogue. Ovo ogranienje je uklonjeno sredinom 1998. godine, uvodjenjem skupa ipova 450NX koji je podravao rad 1 do 4 procesora. Skup ipova 440FX koji se sastojao od PMC i DBX ipova, nije nudio preplitanje memorije, ali je podravao EDO DRAM, dozvoljavajui poboljanu performansu memorije smanjivanjem kanjenja generatora takta. Kada je Intel projektovao Pentijum II, on se takodje latio i slabe performanse na 16 bita njegovog prethodnika. Pentijum Pro je sjajan kada radi sa punim 32-bitnim softverom kao to je Windows NT, ali je iza ak i standardnog Pentiuma kada izvrava 16-bitni kd. To je bilo gore od performanse Pentiuma pod operativnim sistemom Windows 95, iji su veliki dijelovi jo uvek 16-bitni. Intel je rijeio ovaj problem upotrebom Pentiumove skrivene memorije za opis segmenata u Pentiumu II. Kao i Pentium Pro, Pentium II je izuzetno brz za aritmetiku u pokretnom zarezu. Uz ubrzani grafiki port (Accelerated Graphics Port - AGP) ovo e uiniti Pentium II monim rjeenjem za trodimenzionalnu grafiku visoke performanse.

Slika 7 Pentium II

4.3.1 Pentium II Xeon

U junu 1998. godine Intel je predstavio svoj procesor Pentium II Xeon, za brzinu od 400 MHz. Tehniki, Xeon predstavlja kombinaciju tehnologija Penti uma Pro i Pentiuma II i konstruisan je da ponudi izuzetnu performansu u kritinim primjenama za radne stanice i servere. Koristei novu spregu Slot 2, Xeon je skoro dva puta vei od Pentiuma II, prvenstveno zbog poveane skrivene memorije drugog nivoa. Sistem skrivene memorije je slian onome u Pentiumu Pro, to je jedan od glavnih inilaca koji su uticali na cijenu. Drugi je statika memorija sa direktnim pristupom, sa kdom za ispravljanje greaka (ECC SRAM) koja e postati standard za sve procesore Xeon. Kada je uveden, ip je bio raspoloiv sa skrivenim memorijama drugog nivoa, kapaciteta od 512 Kbajta ili 1 Mbajta. Prva varijanta je bila namjenjena tritu radnih stanica, a druga za implementacije servera. Verzija od 2 Mbajta se pojavila kasnije u 1999. godini. Kao kod centralnih procesorskih jedinica Pentium II za 350 MHz i 400 MHz, eona magistrala radi na 100 MHz da bi se poboljao propusni raspon sistema. Najdramatinije poboljanje u odnosu na standardni Pentium II je u tome to skrivena memorija drugog nivoa radi na istoj brzini kao i jezgro centralne procesorske jedinice, to je suprotno od konstrukcija Slot 1 koje ograniavaju skrivenu memoriju drugog nivoa na polovinu uestanosti jezgra, dozvoljavaju i tako Intelu da koristi jeftinije gotove statike RAM memorije za skrivenu memoriju drugog nivoa, a ne da proizvodi svoje sopstvene. Daleko skuplja sopstvena skrivena memorija drugog nivoa koja radi punom brzinom e postati glavni razlog za razliku u cijeni izmedju deijlova za Slot 1 i Slot 2. Jo jedno ogranienje koje e prevazii Slot 2 je granica udvojene simetrine vieprocesorske obrade. Nemogunost da funkcioniu sistemi Pentium II sa vie od

10

dvije centralne procesorske jedinice bila je glavni razlog preivljavanja Pentiuma Pro u sektoru vrhunskih servera, gdje mogu biti zahtjevane vieprocesorske konfiguracije. Sistemi zasnovani na procesoru Pentium II Xeon mogu biti konfigurisani tako da imaju etiri do osam procesora, pa i vie od toga. Mada je Intel odluio da namjeni Xeon tritima kako radnih stanica tako i servera, on je razvio razliite skupove ipova matinih ploa za svaku od ovih primena. Skup ipova 440GX je izgradjen oko jezgra arhitekture skupa ipova 440BC i namenjen je za radne stanice. Sa druge strane, skup ipova 440NX je konstruisan posebno z a trite servera. Do poetka 1999. godine prihvatanje procesora Xeon bilo je neto sporije. To je bilo uglavnom zato to procesori Xeon nisu bili raspoloivi sa dovoljno visokim uestanostima generatora takta u odnosu na bre Pentiume II koje bi opravdale njihovu visoku cijenu. Medjutim, inovativni proizvod firme SuperMicro izgledao je spreman da pobolja Xeonove nade, naroito ako bi ga usvojili drugi proizvodjai matinih ploa. Koristei injenicu da centralne procesorske jedinice i Pentiuma II i Xeon-a dijele istu mikroarhitekturu P6 i zato rade na vrlo slian nain. SuperMicro je projektovao adapter jednostavnog izgleda koji dozvoljava da se standardni Pentium II/350, ili bri, ukljui u njihovu novu matinu plou S2DGU. Ova dovit ljiva konstrukcija je omoguila, po prvi put, nadgradnju izmedju dvije razliite arhitekture x86 bez potrebe za promjenom matine ploe.

4.4. Pentium III

Intelov nasljednik Pentiuma II, prvobitno nazvan Katmai, doao je na trite u proljee 1999. godine. Sa uvodjenjem procesora MMX, doao je i proces nazvan Jedna instrukcija, viestruki podaci (SIMD). To je omoguilo da jedna instrukcija izvede istu funkciju na vie podataka istovremeno, poveavajui brzinu kojom su skupovi podataka koji su zahtjevali iste operacije mogli biti obradjivani. Novi procesor je uveo 70 dodatnih SIMD proirenja, ali nije napravio nikakva poboljanja u arhitekturi. Od tih novih SIMD proirenja, 50 je bilo namjenjeno poboljanju performanse za rad u pokretnom zarezu. Da bi se pomoglo manipulisanje podacima, postoji osam novih 128-bitnih registara. U kombinaciji, ova poboljanja su dovela do toga da je do etiri rezultata u pokretnom zarezu moglo biti vraeno u svakom ciklusu procesora. Postoji takodje 12 novih instrukcija za medije koje se dopunjavaju sa postojeih 57 cjelobrojnih MMX instrukcija obezbjedjivanjem dodatne podrke obradi multimedijskih podataka. Posljednjih 8 instrukcija se kod Intel-a oznaavaju kao nove instrukcije za skrivenu memoriju. One poboljavaju efikasnost skrivene memorije prvog nivoa centralne procesorske jedinice i dozvoljavaju naprednijim projektantima softvera da pojaaju performanse svojih primjena ili raunarskih igara. Izuzev toga, Pentium III nije napravio nikakva poboljanja arhitekture. On i dalje odgovara matinim ploama Slot 1, iako sa pojednostavljenim pakovanjem, novim kertridom SECC2 koje dozvoljava da rashladni element bude montiran direktno na procesorsku karticu i koristi manje plastike u oblozi. Centralna procesorska jedinica i dalje ima 32 Kbajta skrivene memorije prvog nivoa i bie u poetku isporuivana u modelima od 450 MHz i 500 MHz, sa brzinom eone

11

magistrale od 100 MHz i 512 Kbajta skrivene memorije drugog nivoa na polovini procesorske brzine, kao kod Pentiuma II. To znai da, osim ako korisnik radi sa aplikacijama trodimenzionalne grafike ili raunarskim igrama koje su bile posebno napisane da bi iskoristile prednosti novih SIMD proirenja, ili ako koristi verziju 6.1 Microsoft-ovog DirectX API - on vjerovatno nee vidjeti znaajniju dobit u performansi u odnosu na slino taktovani Pentium II. Vrlo blizak Pentiumu III, doao je Pentijum III Xeon, prvobitno nazvan Tanner. To je u osnovi Pentium Xeon sa novim SIMD proirenjima skupa instrukcija. Namjenjen tritima servera i radnih stanica, Pentium III Xeon je u poetku isporuivan sa procesorom na 500 MHz, sa skrivenim memorijama drugog nivoa od 512 Kbajta, 1 Mbajta ili 2 Mbajta. U oktobru 1999. godine, uvedeni su procesori Pentium III nazvani Coppermine, izgradjeni u Intel-ovoj 0,18-mikronskoj proizvodnoj tehnologiji. Njihova struktura ima dimenzije koje su manje od 1/500 dijela debljine ljudske dlake, manje od bakterija, ili talasne duine svjetlosti koju ovjek moe da vidi. Koristi koje su dole uz to obuhvataju manje dimenzije integrisanih kola, nie radne napone, omoguavanje kompaktnijih i po snazi efikasnijih konstrukcija siste ma i uestanosti generatora takta od 1 GHz i vie. Dijelovi za desktop raunare su raspoloivi u dva oblika, sa brzinama eonih magistrala od 100 MHz ili 133 MHz i brzinama procesora u opsjegu od 500 MHz do 700 MHz i 733 MHz respektivno. Uredjaji se razlikuju po procesorima uradjenim u 0,18-mikronskom i 0,25mikronskom proizvodnom procesu na istoj uestanosti, to je oznaeno pomou sufiksa "E" i verzijama sa eonom magistralom na 133 MHz, pomou sufiksa "B". Mada je veliina skrivene memorije drugog nivoa novih Pentiuma III bila prepolovljena na 256 Kbajta, ona je bila smjetena na ipu da bi radila istom brzinom kao i procesor, a ne polovinom te brzine kao ranije, pa je rad na punoj brzini vie nego nadoknadio nedostajuih 256 Kbajta. Intel oznaava tako poboljanu skrivenu memoriju kao "ke sa naprednijim prenosom" (Advanced Transfer Cache - ATC). U stvarnim terminima, ATC znai da je skrivena memorija povezana sa centralnom procesorskom jedinicom preko magistrale irine 256 bitova, etiri puta ire od 64-bitne magistrale Pentiuma III zasnovanog na procesoru Katmai. Ukupna performansa sistema je dalje poboljana pomou Intel -ove tehnologije Naprednog sistemskog baferovanja, koja poveava broj "bafera" izmedju procesora i njegove sistemske magistrale, to ima za posljedicu poveanje toka informacija. Najava Pentijuma III na 850 MHz i 866 MHz u proljee 2000. godine potvrdila je Intel-ovu namjeru da racionalizuje faktore forme centralne procesorske jedinice po ploama, na koju je ukazano ranije putem oglaavanja prvih 0,18-mikronskih Celerona u novom FC-PGA pakovanju - sa ovim verzijama raspoloivim i u SECC2 i u FC-PGA pakovanju. Ograniena raspoloivost matinih ploa kompatibilnih sa FCPGA pakovanjem u prvoj polovini 2000. godine stvorila je trite za "adapter slot na-podnoje" (slot-to-socket adapter - SSA). Ovo je ipak rezultovalo neim kao minsko polje za potroae, sa nekim kombinacijama SSA/matine ploe, koje su prouzrokovale da centralne procesorske jedinice rade van specifikacije, ukidajui na taj nain Intel-ovu garanciju i potencijalno oteujui procesor i/ili matinu plou. Ubrzo poslje njegove pojave 31. jula 2000. godine, Intel se suoio sa nevoljom potrebe da se opozovu svi isporueni procesori na 1,13 GHz, jer se otkrilo da je ip prouzrokovao prekide rada sistema prilikom izvravanja pojedinih aplikacija. Mnogi su povezali taj problem sa narastajuom konkurencijom od strane

12

rivala u proizvodnji ipova AMD - koji je uspjeo da pojbedi firmu Intel na granici od 1 GHz nekoliko nedjelja ranije, vjerujui da je Intel mogao biti primoran da predstavi bre ipove prije nego to je prvobitno bilo planirano.

4.5. Pentium 4
Poetkom 2000. godine, Intel je razotktio detalje svog prvog novog jezgra IA32 od Pentiuma Pro, predstavljenog 1995. godine. Prvobitno je nazvan Willamette, po rijeci koja tee kroz ameriku dravu Oregon, ali nekoliko mjeseci kasnije objavljeno je da e nova generacija mikroprocesora biti prodavana pod nazivom Pentium 4 i da e biti namjenjena tritu desktop raunara nego servera. Predstavljajui najvei korak naprijed Intel-ove 32-bitne arhitekture od Pentiuma Pro u 1995. godini, poveana performansa Pentiuma 4 je velikim dijelom posljedica promjena arhitekture koje dozvoljavaju uredjaju da radi sa veim brzinama generatora takta i logikih promjena koje omoguavaju da se vie instrukcija izvrava po jednom njegovom ciklusu. Glavna od ovih promjena je unutranja protona obrada Pentiuma 4, nazvana Hyper Pipeline - koja se sastoji od 20 stepena, prema onih 10 iz mikroarhitekture P6. Tipina protona obrada ima fiksiranu koliinu rada koji treba da se obavi da bi se dekodovala i izvrila instrukcija. Ovaj rad se izvodi pomou pojedinanih logikih operacija koje se nazivaju "logikim kolima". Svako logiko kolo sastoji se od vie tranzistora. Poveavanjem broja stepena u protonoj obradi, zahtjeva se manje logikih kola u svakom stepenu. Smanjivanje broja logikih kola u svakom stepenu dozvoljava da se povea brzina generatora takta, zato to svako od logikih kola trai izvjesno vrijeme (unosi kanjenje) da bi obezbjedilo rezultat. Sve ovo dozvoljava da vie instrukcija bude "u letu" ili u razliitim stepe nima dekodovanja i izvrenja u protonoj obradi. Mada su ove koristi donekle pom jerene u stranu zbog rada ostalih logikih kola koja su potrebna da bi se upravljalo dodatnim stepenima, ukupno dejstvo poveanja broja stepena protone obrade je smanjenje broja logikih kola po stepenu, to dozvoljava viu uestanost rada jezgra i poveava skalabilnost. Druge nove osobine koje je uvela nova mikroarhitektura Pentijuma 4, nazvana NetBurst, obuhvataju: inovativnu implemenraciju skrivene memorije prvog nivoa ko ja sadri pored 8 Kbajta podataka - ke za praenje izvrenja, koji pamti do 12K dekodovanih instrukcija x86 (mikrooperacija), otklanjajui tako kanjenje pridrueno sa dekoderom instrukcija u glavnim petljama izvrenja; brzu mainu za izvrenje koja gura procesorske aritmetiko-logike jedinice na dvostruku uestanost jezgra, to rezultuje veom propusnom moi izvrenja i njegovim smanjenim kanjenjem - ip ustvari koristi tri odvojena generatora takta: na uestanosti jezgra, aritmetiko-logikih jedinica i magistrale; veoma duboku, izvrnu mainu za vanredno spekulativno izvrenje - koje se zove Maina za napredno dinamiko izvrenje - za izbjegavanje zastoja koji mogu da se pojave dok instrukcije ekaju da se razrijee medjusobne

13

zavisnosti, a pomou obezbjedjivanja velikog skupa instrukcija iz koga izvrne jedinice mogu da biraju; Skrivenu memoriju drugog nivoa sa naprednim prenosom od 256 Kbajta koja obezbjedjuje spregu od 256 bita (32 bajta) za prenos podataka u svaki blok jezgra, dajui tako mnogo veu propusnu mo kanala podataka - 44,8 Gbajta u sekundi (32 bajta x 1 prenos podataka po ciklusu x 1,4 GHz) za procesor Pentium 4 na 1,4 GHz; SIMD proirenja 2 (SSE2) - najnovija iteracija Intel-ove tehnologije - Jedna instrukcija - vie podataka (SIMD) - koja ima 76 novih SIMD instrukcija i poboljanja za 68 cjelobrojnih SIMD instrukcija, to dozvoljava ipu da zgrabi 128 bitova podataka istovremeno i za rad u pokretnom zarezu i za cjelobrojni rad i tako ubrza operacije kodovanja i dekodovanja koje zahtjevaju intenzivan rad centralne procesorske jedinice, kao to su procedure za video, govor, trodimenzionalni prikazi, multimedije i slino; Prvu industrijsku sistemsku magistralu na 400 MHz, koja obezbedjuje trostruko poveanje propusne moi, poredjeno sa trenutnom Intel-ovom sistemskom magistralom na 133 MHz. Zasnovan na ve zastarjelom Intel-ovom 0,18-mikronskom proizvodnom procesu, ip sadri 42 miliona tranzistora. Originalni projekat bi zaista rezultovao znatno veim ipom, koji bi bio suvie veliki da bi se mogao ekonomino proizvoditi u 0,18-mikronskom procesu. Zato su neke osobine originalne konstrukcije Willamette bile naputene, kao to su vea skrivena memorija prvog nivoa od 16 Kbajta, dvije potpuno funkcionalne jedinice za rad u pokretnom zarezu i spoljana skrivena memorija treeg nivoa od 1 Mbajta. To otkriva da je ono to je zaista potrebno - izgradnja Pentiuma 4 u 0,13-mikronskoj tehnologiji - neto to je Intel planirao za 2001. godinu. Prve isporuke Pentiuma 4 - na brzinama od 1,4 GHz i 1,5 GHz - pojavile su se u novembru 2000. godine. Novi ipovi su u poetku pokazali najvea poboljanja performanse u trodimenzionalnim primjenama - kao to su raunarske igre, i u grafiki intenzivnim aplikacijama kao to je video kodovanje. U svakodnevnim kancelarijskim primjenama, kao to su obrada teksta, tabelarni prorauni, pretraivanje WEB-a i elektronska pota.

4.6. Pentium dual core

U 2006, Intel je najavio povratak Pentium zatitnog znaka nakon mirovanja na tritu, poznat po low-cost mikroarhitekturi Core procesori se temelje na singlecore (jedno srnom) Conroe-L, ali sa 1 MB ke memorije. Pentium Dual-Core procesor je najnovija skupina Pentium desktop i mobilnih mikroprocesora. Uveden je u prvom tromjeseju 2007, a trenutno ukljuuje 15 desktop raunala i 15 mobilnih mikroprocesora. S izuzetkom jednog nedavno izdatog procesor Pentium Nehalem, Pentium Dual Core se temelji na Core mikroarhitekturi, a ukljuuje sljedee kljune znaajke:

14

32 KB uputa i 32 KB podataka cache-a po jezgri; EM64T tehnologije; SSE3 i dopunske SSE3 upute; Wide Dynamic Execution - svaka jezgra moe izvriti do 4 upute po clock-u Advanced Digital Media Boost - sposobnost izvravanja jedne 128-bitne SSE upute svaki sat ciklusa. Izvravanje onemoguenog bita - podaci segmenata memorije mogu biti oznaeni kao non-executable, ime se sprjeava izvravanje zlonamjernog programskog koda nekih vanjskih programa, koji je uitan u memoriju sustava kao i podataka. Sva desktop i mobilni PentiumI imaju manje veliine cache memorije drugog stepena, i rade na niim frekvencijama jezgre i bus-a od Core 2 Duo mikroprocesora objavljen u istom vremenskom okviru. Raniji desktop CPU, kao i svi mobilni Pentium Dual-Core procesori ne podravaju virtualizaciju tehnologije. "Dual-Core" dio na kraju je izbaen iz imena, te je ova skupina trenutno oznaena kao "Pentium", a Mobile Pentium dual-core procesori trenutno se sada nazivaju "Pentium Mobile".

Slika 8 Pentium Dual Core inside

Slika 9 Intel Core Duo

15

5.

Zakljuak

Intelovi procesori pod trinim imenom Pentium jo uvijek ine ve inu prodatih procesora za raunare ovog proizvoaa. Tijekom ove godine Pentium ipovi init e izmeu 42 i 43 posto ukupnih Intelovih isporuka, a rije je dvojezgrenim modelima iz linija E5000 i E6000. Originalni Pentiumi predstavljeni su u oujku 1993. godine. Prema informacijama koje je plasirala kompanija Intel vie od 50% svih box centralnih procesora koje kompanija planira da proda u toku prvog kvartala 2010 godine e biti brendirani kao Pentium modeli. Ovi ipovi su jeftini i zato predstavljaju najvei segment prodaje ove kompanije. Pentium brend je gotovo potpuno potisnuo Celeron brend i samo 5% svih desktop box procesora koji e biti isporueni u prvom kvartalu e biti Celeron procesori. Drugi najprodavaniji Intel procesori su Core 2 Duo modeli koji e biti prodati u oko 12% ukupn o prodatog broja Intel procesora, dok Core 2 Quad modeli mogu da raunaju na oko 7%. Dakle, na osnovu istraivanja tokom izrade ovoga rada te svih sakupljenih podataka, moemo jasno zakljuiti da je Intelov Pentium i dan danas najuspjeniji i najnapredniji procesor svih vremena.

16

6.

Literatura

www.cgvijesti.net www.wikipedia.com www.znanje.org www.scribd.com ostali manji dijelovi world wide web-a

7.
Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika Slika

Sadraj slika
123456789Von Neumannova arhitektura Pentium 4 Pentium 4 procesor Struktura Arhitektura Pentiuma Arhitektura Pentiuma Pro Pentium II Pentium Dual Core inside Intel Core Duo

17